Deset načina na koji diktator preko medija drži građane u pokornosti

(Noam Čomski)

1. Preusmeravanje pažnje: pažnja javnosti preusmerava se sa važnih problema na nevažne.

Javnost se pretrpava nebitnim informacijama, da ljudi ne bi razmišljali i da se ne bi posvetili
razumevanju sveta.

2. Stvaranje problema: metod "problem-reagovanje-rešenje". Stvara se problem, da bi deo

javnosti reagovao na njega. Na primer: izaziva se i prenosi nasilje, da bi javnost lakše
prihvatila ograničavanje slobode, ekonomsku krizu - da bi se na kraju opravdalo rušenje
socijalne države.

3. Postupnost promena: da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, promena se uvodi

postepeno, "na kašičicu", mesecima i godinama. Mere, koje bi izazvale otpor ukoliko bi se
izvele naglo, sprovode se taktikom malih koraka. Svet se vremenom menja, a da pritom
većina ljudi i nema svest o promenama.

4. Odlaganje: način da se javnost pripremi na nepopularne promene je, da se one najavljuju

unapred. Ljudi ne osete svu težinu promena, jer se privikavaju na samu ideju o promeni. A i
"zajednička nada u bolju budućnost" olakšava prihvatanje.

5. Upotreba dečijeg jezika: kad se manipulatori odraslima obraćaju kao deci, tada javnost
potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo.Ovaj mehanizam koristi se i
prilikom reklamiranja.

6. Zloupotreba emocija: Koristi se za ometanje razumnog rasuđivanja. Kritičku svest

zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah). Upotrebom emotivnog reagovanja omogućava se
pristup nesvesnom, pa je moguće sugerisati ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili izazvati
određeno ponašanje.

7. Neznanje: kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva se srozava, čime se onemogućava

pristup mehanizmima manipulacije, a i da bi se razvijalo što veće nerazumevanje između
viših i nižih obrazovnih slojeva.

8. Veličanje gluposti: javnost se podstiče da prihvata prosečnost. Ljude ubeđuju da je poželjno

("in", dakle, u modi) biti glup, vulgaran i neuk, dok se paralelno izaziva otpor prema
obrazovanju, kulturi i nauci.

9. Stvaranje osećaja krivice: ubeđivanje pojedinca da je isključivo on odgovoran za sopstvenu

nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako
nesiguran i potcenjen pojedinac, s osećajem krivice, odustaje od traženja pravih uzroka svog
položaja i pobune protiv sistema.

10. Zloupotreba znanja: brz razvoj nauke poslednjih 50 godina stvara provaliju između znanja
običih ljudi i vladajuće elite koja manipuliše informacijama. Dostignuća raznovrsnih nauka, i
napredno znanje o čoveku "sistem" koristi za manipulaciju - a ne na opštu dobrobit
čovečanstva.