Drugi ustanak

S
rbija je za to vreme bila bukvalno prega`ena. Narod je ginuo,
bio odvo|en u robqe, stradao od epidemija. Samo jednog
dana, 17. oktobra 1813, dovedeno je na pazar u Beogradu
1800 `ena i dece. Bosanski vezir govorio je s izvesnim
zadovoqstvom francuskom konzulu, kako stare{ine opusto{ene
Srbije "ne}e vi{e na}i naroda za dizawe na bunu". Ali taj bes nije
trajao dugo. Brzo je stigla vest o Napoleonovom porazu kod
Lajpciga, o ulozi Rusije u evropskoj politici i o tom da se sprema
op{ti kongres za mir. Turci su bili svesni svojih obaveza prema
Rusiji u pogledu Srba i odmah su se trgli. Proglasili su amnestiju i
~ak po~eli vra}ati na vlast neke u zemqi preostale stare{ine. Me|
u wima je bio najugledniji i najdarovitiji Milo{ Obrenovi}. Wega
Turci postavi{e za obor-kneza rudni~ke nahije. Po{tedi{e ~ak i
Stanoja Glava{a i druge vo|e koji su se bili predali. Turci su, me|
utim, pogre{ili kad su za beogradskog vezira postavili Sulejman-
Pa{u Skopqaka, veoma hrabra i dobra vojnika, ali ~oveka koji je
bio kivan na Srbe, s kojima je od 1805. godine bio u stalnoj borbi.
Porta ga je svakako stoga i uzela, cene}i wegovo iskustvo i
hrabrost, ali nije uzela dovoqno u obzir wegovu osvetoqubivost i
brutalnost.
(59)

^im je ostao sam, kao novi vezir, bez nadzora, on je vrlo brzo
pokazao svoju opaku }ud. U Srbiji se krivica za katastrofu
pripisivala, prirodno, najodgovornijem licu, Kara|or|u, kao
vrhovnom vo`du. Nabrajane su i osmatrane sve gre{ke i wegove i
wegovih saradnika i svih lica na glavnim polo`ajima. Ne mawe
ogor~ewe vladalo je i me|u srbijanskim emigrantima, me|u kojima
su se mnogi nalazili u te{kim materijalnim prilikama i o~ajni zbog
briga o porodicama koje su stradale pod Turcima. Kivni, ozlobqeni,
poni`eni i obesku}eni oni su nalazili sto stvari koje je trebalo
osuditi ili koje bi ispale druk~ije da su ra|ene kako treba. Najvi{e
se udaralo na Kara|or|a. [to se nije smelo re}i u Srbiji kazivalo se
ovde, u tu|ini, dvaput o{trije. Stoga se `ivo radilo na tom da se on
onemogu}i za budu}nost. Veruju}i da bi pomo}u Rusije mogao
do}i ponovo na vlast, emigranti su re{ili, u leto 1814, da po{aqu
Protu Matiju ruskom caru sa ovim zadacima: 1) da tra`i pomo} za
Srbe, i 2) da objasni u Petrogradu kako je narod ogor~en na Vo`da
i kako bi bilo vrlo nezgodno ako bi se wemu namenila ma kakva
nova uloga u Srbiji.
To je nezadovoqstvo naro~ito iskori{}avao daroviti, ve{ti, i
veoma prepredeni Milo{ Obrenovi}, koji se spremao da postane
novi vo|. Ve} u svojim pismima od avgusta 1814, on govori "u ime
celog naroda". On je od ranije bio na strani Kara|or|evih protivnika
i imao je te`ak sukob s Mladenom Milovanovi}em, a sad mu je,
prirodno, bilo u li~nom interesu da Vo`dov ugled podrije {to vi{e.
Ali je taj ugled, i pored svega neuspeha, bio jo{ veoma velik.
Kad je po~etkom septembra 1814. godine na putu za Rusiju
pro{ao kroz Srem, Kara|or|e je bio predmet op{te pa`we. U Srbiji
je glas o wemu o`iveo mnoge nade. U okolini ^a~ka qudi vojvode
Haxi-Prodana Gligorijevi}a s verom u wega digo{e ustanak, ve}
sredinom septembra. Ustanak je krenut bez ranijeg dogovora i
priprema, u najnezgodnije vreme. Stoga Milo{ Obrenovi}, da ne bi
do{lo do te`ih zapleta, pristade odmah da taj ustanak ugu{i
zajedno s Turcima. Haxi-Prodan je, vide}i da ustanak nije na{ao
`eqenog odziva, prebegao u Austriju, a Milo{ je brzo umirio wegov
kraj i okolinu Kragujevca, gde se, isto tako, bilo diglo vi{e stotina
qudi. Tu mu se predao jedan od mla|ih vo|a ustanika, Toma Vu~i}
Peri{i}.
Tu bunu iskoristio je Suqeman-Pa{a da u zemqi uvede
strahovit teror. Bez potrebe je pobijeno mnogo qudi, a drugi su
kiweni na razne na~ine. Iz straha da doista ne do|e do novih borbi
s Rusima, Austrijancima i ustanicima on je nare|ivao da se zimi,
te{kim kulukom, opravqaju zidovi i utvr|ewa beogradskog grada.
Kao ranije dahije, tako je sad i Sulejman-Pa{a verovao da }e
zemqu smiriti zastra{ivawem. Nabijawe na kolac postala je
svakodnevna pojava. Iz tog vremena je divna slika herojskog
mu~enika |akona Avakuma. Tog lepog mladi}a naterivali su Turci
da silom primi wihovu veru, ali on ne samo da to nije hteo nego je,
{tavi{e, peva. jU}i nosio svoj kolac. O~ajna majka savetovala mu
je u posledwi ~as da popusti i da se spase, ali je on i to odbio. I
sami Turci bili su zadivqeni tom ja~inom voqe i svesti i u~inili su
mu "milost". Nisu heli da ga, po obi~aju, `ivog nabiju na kolac,
nego su mu pre toga zaboli no` u srce. Sem toga, na narod su
udareni silom nameti, da bi se izdr`avala nagomilana vojska i
isplatili tro{kovi utvr|ivawa, a bilo je nasiqa i drugih vrsta.
(60)

U ~asovima nerazumnosti mislilo se da }e se srpsko pitawe

re{iti najlak{e na taj na~in, ako se uni{te Srbi.
Za to vreme zasedao je kongres velikih sila u Be~u, koje su
imale da likvidiraju stawe u Evropi poreme}eno francuskom
revolucijom i Napoleonovim ratovawima. U Be~u se tad nalazio
me|u drugima i car Aleksandar. Srbi emigranti poslali su kao svog
predstavnika u Be~ Pro. tu Matiju. On se prvi put vratio otud brzo
da, po savetu prijateqskih krugova, uti~e na smirivawe Haxi-
Prodanove bune. Za to, me|utim, nije bilo vi{e potrebe, po{to je
ona bila ugu{ena pre wegova dolaska. Kad se potom, krajem
1814. godine, vratio ponovo u Be~, Prota se `ivo trudio da
zainteresuje predstavnike velikih sila za srpski slu~aj. Glavni
oslonac imao je me|u Rusima. Austrijski car kazao je li~no Proti da
}e se zauzeti na Porti za Srbe. Rusija se obratila, cirkularnom
notom svima ~lanovima Kongresa upozoravaju}i ih na turska
nedela i pozivaju}i se na svoje moralno pravo da se zauzme za
ugro`eno pravoslavqe. Rusija je nameravala da dobije na osnovu
toga do Kongresa mandat za za{titu pravoslavnih hri{}ana, ali je
u tom pravcu nai{la na opoziciju Engleske i Austrije. Javilo se
ponovo suparni{tvo o uticaju na Balkanu.
Turska nasiqa u Srbiji nisu prestajala. Izve{taji koje je dobijao
Prota Matija tokom januara i februara 1815. godine predstavqali su
stawe da ne mo`e biti crwe. Iako u taj mah nije imao nikakve
krivice, bio je 13. februara ubijen Stanoje Glava{, pomaga~
Milo{ev u smirivawu uzbu|ewa oko Haxi-Prodanove bune, a
tra`ene su glave i drugih istaknutijih lica, koja su ostala u zemqi.
Pre}eno je i Milo{u Obrenovi}u. Ovaj je odmah potom pitao Be~
ima li ikakvih izgleda na uspeh "da se branimo, da ne pu{tamo
ovako nevin narod da se koqe i istrebquje". Zabrinuti, vide}i da
nisu vi{e ni u ~em sigurni, qudi po~e{e da sve vi{e misle na
ustanak. Boqe poginuti u borbi i zameniti glavu, kad ve} mora da
se mre. Tokom marta po~e{e tajni sastanci i dogovarawa.
Milo{ Obrenovi} izvukao se iz Beograda od vezira, koji ga nije
pu{tao, samo lukavstvom. Izgovorio se da za otkup nekog robqa,
koji je trebao predati vezirovom }ehaji, mora prikupiti novac kod
ku}e i od svojih qudi. ^im je do{ao ku}i, u Crnu}e, bio je
posve}en u celu stvar i odre|en za vo|u ustanka. Oprezan i mudar
Milo{ nije hteo nagliti s pokretom. Hteo je sa~ekati da gora olisti,
da obavesti prijateqe preko granice, da pohvata veze i spremi
ne{to municije.
Mada spreman da ga slu{a, narod je, u ogor~ewu, ipak hteo
da po`uri doga|aje. Arsenije Lomo ve} 8. aprila po~e akciju u
Jasenici, pa je prenese i u Ka~ar. Za wim ustado{e i drugi. Vide}i
da vi{e nema odlagawa Milo{ je u Takovu, na Cveti, 11. aprila
objavio ustanak. On je tom ustanku postao prirodni vo|a, i kao
ugledan vojvoda od ranije i po op{toj `eqi naroda.
Sulejman-Pa{a, odlu~an i prek, preduzeo je brze mere da
ugu{i ustanak. Uputio je odmah u zemqu Im{ir-pa{u, svoga }
ehaju, zatvorio je granicu i po~eo sa zatvarawem uglednijih qudi.
Im{ir-pa{a po{ao je ravno na ^a~ak, koji su Srbi bili opseli, i
napao je na srpske {an~eve na brdu Qubi}u. Borbe oko srpskih
polo`aja trajale su nekoliko dana, iako Srbi nisu imali dovoqno
oru`ja. Za to vreme knez Milo{ je razbio Turke kod Pale`a, pola`u}i
mnogo na to, da tu va`nu skelu na Savi, potrebnu radi odr`avawa
veza i doturawa raznih potreba, dobije u srpske ruke.
(61)

Preko we su odmah pre{le u Srbiju nekolike ugledne ranije vo|

e, kao Stojan ^upi}, Petar Moler, prota Smiqani} i dr. , prenesav{i
ne{to oru`ja i municije. Odmah potom zauzeto je Vaqevo. Posle tih
uspeha Milo{ je po{ao na Qubi} vode}i sa sobom i dva topa, koja
je dobio. Borbe u {an~evima oko Morave bile su vrlo o{tre. U
wima se naro~ito istakaoTanasko Raji}, koji je poginuo brane}i do
posledweg daha poverene mu topove. U tim borbama poginuo je i
Im{ir-pa{a. Wegova pogibija pomela je Turke i oni su ve} 29. maja
napustili ^a~ak. Mesec dana potom osvojen je, posle borbe, i
Po`arevac. Milo{ je ra~unao od prvog ~asa s tim da }e mu se
vaqati miriti s Turcima, pa je stoga preporu~ivao, i li~no se
brinuo, da se s turskim robqem postupa {to boqe i ~ove~nije.
Da bi ugu{ila ustanak {to pre, Porta je uputila na Srbiju dve
vojske. Prvu, od Ni{a, vodio je rumeli valis Mara{li Ali-pa{a, a
drugu, od Bosne, biv{i veliki, a tad bosanski vezir Kur{id-pa{a.
Sulejman-Pa{a, na koga je padala sva krivica zbog pobune, branio
se tim, da ustanak poma`e Austrija i da on, prema tome, ima
druge motive. Ustvari, Austrija se nije pokazivala nimalo sklona da
ma {ta pomogne Srbima; naprotiv, ~inila im je dosta svakovrsnih
te{ko}a. Ali je zato uradila dosta Rusija. Ruski predstavnik tra`io je
u Carigradu da Turci odustanu od upotrebe oru`ja u Srbiji, a ruska
vojska dobila je zapovest da se po~ne pribirati na Prutu.
Milo{ Obrenovi} nije hteo da se suvi{e izla`e dok ne vidi
kakav }e biti razvoj doga|aja i ko }e ga i kako prihvatiti. Iskustvo
ste~eno u situaciji prvog ustanka nagonilo ga je da bude veoma
obazriv. On je stalno govorio da su Srbe na ovaj o~ajni korak
naterali zulumi Sulejman-Pa{ini, a da su oni ina~e verna raja.
Stoga on i ne napada ni na jedan od "carskih" gradova. Kur{id-
pa{i je na Drini uputio pozdrav i izjavu pokornosti, ali ne i
bezuslovne predaje. ^ak je poru~ivao da }e, ako ustreba, borbu i
nastaviti. I doista, kad je Ibrahim-pa{a sa pove}om prethodnicom
stigao na Dubqe, srpska vojska ga je 14. jula napala i razbila. Sam
je pa{a bio zarobqen. Milo{ se prema wemu pona{ao s mnogo
obzira i vratio ga je Kur{idu skoro kao prijateqa. Za to vreme
osetio se kod Turaka izvesni preokret. Skupqene vojske nisu
prelazile u napad, nego su ~ekale. Pa{e su nudile pregovore. To je
bila jasna posledica kona~nog sloma Napoleonova i turskog
straha od ruskog posredovawa. U Carigradu se `elelo da se
izbegnu eventualni ruski protesti i opomene; jedno, {to bi to
ohrabrilo Srbe i produ`ilo otpor, i drugo {to su se bojali razgovora
o neizvr{enoj osmoj ta~ki Bukure{kog ugovora.
Kur{id-pa{a, vi{e vojnik, koji se sa Srbima nosio od 1807.
godine, bio je krut i apsolutan. Wegova je porukla glasila da raja
ne mo`e ostati s oru`jem. Mara{lija je bio vi{e diplomata i br`e je
shvatio polo`aj. On je Srbima, naprotiv, govorio da nose za
pojasom, ako ho}e, i topove, samo neka budu odani Sultanu i da
od svog pitawa ne stvaraju op{ti zaplet. Milo{ je znao da izme|u
ove dvojice pa{a postoji surevwivost koji }e se od wih dvojice
mo}i pohvaliti da je re{io srpsko pitawe, i stoga je igrao vrlo
ve{to. On je po{ao s namerom da primi sve {to se ponudi, da
stalno tra`i daqe, ne izla`u}i narod novim naporima.
(62)

Jer je video dobro da postoji razumqiv strah u narodu pred

turskom silom i da je razo~arewe 1813. godine ostavilo jasna
traga u moralu boraca. Milo{ sam, po svojoj prirodi, bio je vi{e
diplomata nego vojnik, a i ose}ao je da polo`aj u taj mah vi{e tra`i
onog prvog nego ovog drugog. Vide}i da je Mara{lija popustqiviji
od Kur{ida, Milo{ se s wim i nagodio. Srbi su propustili da jedan
deo pa{ine vojske pro|e za Beograd, pa su tu vojsku ~ak i
snabdevali hranom, i uputili su jednu svoju deputaciju na
pregovore u Carigrad. Posle toga po~elo je raspravqawe o pravim
pogodbama za mir. Srbi su za osnovu pregovora uzimali poznati
I~kov mir iz 1806. godine. Wihov stav pomogla je Rusija, koja je
18. septembra slu`beno skrenula pa`wu Porti na svoj interes za
srpsko pitawe i na osmu ta~ku Bukure{kog ugovora.
Posle ruskog posredovawa Sulejman-Pa{a bio je smewen i
preme{ten za vezira u Bosnu, a Mara{liji je povereno da vodi
srpske poslove. On je potom do{ao u Beograd. Ali mu Porta ipak
nije dala potpuno slobodne ruke. Nemaju}i punog poverewa ni u
Srbe, ni u wihove ruske prijateqe, Turci nisu hteli da im dadu pravu
samoupravu. I~kov mir je bio sklopqen u izuzetnim prilikama i kao
krajwa mera ustupaka, i na w se stoga nije htelo vra}ati. I sami
Srbi bili su unapred voqni da u pone~em popuste; tako su, npr.,
pristajali da mesto muhasila u Beogradu bude vezir, i nisu pravili
pitawe od broja i sastava vojske i "carskim" gradovima. Politika
Porte sastojala se, uglavnom, u ovom: Srbima ne treba dati ni{ta
napismeno, nego vaqa uvesti boqi red i zavaravati ih obe}awima.
Stoga su postavili za vezira u Beogradu samog Mara{liju, u koga
su oni imali poverewa, i koji je ve{to balansirao. I, doista, Srbi od
Porte nisu dobili ni{ta pismeno potvr|eno, nego su se sve pogodbe
izme|u Milo{a i Mara{lije svr{avale usmeno. Ali je srpski uspeh bio
ipak velik, i vidan. Zemqa je bila smirena i uglavnom u narodnim
rukama; Milo{ je imao ugled pravog narodnog gospodara i
nesumwivo uticaj ; i samouprava je uvedena putem svr{enih
~iwenica. U jesen 1815. godine Srbija je mogla po~inuti. U wu se
vratio mir, koji je potrajao godinama i oporavio zemqu od mnogih
neduga.
Samouprava Srbije sastojala se u ovom: Srbi su sami kupili
danak; uz turske muselime sudili su Srbima i wihovi knezovi;
spahijski prihodi odre|eni su ta~no po beratima. U Beogradu su
Srbi dobili svoju Narodnu kancelariju kao najvi{e administrativno i
sudsko telo. Milo{ je bio vrhovni srpski knez i neka vrsta srpskog
pa{e uz Mara{liju. U fermanima, koje je Porta 1816. godine uputila
u Srbiju, o samoupravi nije bilo ni re~i, nego su u svakom
posebice ozna~avane izvesne povlastice. Va`no je bilo da su iz
gradskih posada bile iskqu~ene jani~arske porodice, ali je ta
odluka ostala "uvek mrtvo slovo na hartiji". Ni pred ruskim ni pred
austrijskim poslanikom Porta nije htela priznati otvoreno da je
Srbima dala samoupravu, makar i vrlo ograni~enu, nego je to
ozna~avala samo kao pravice. "Ako je neko pristao na neke
pogodbe", govorilo se na Porti austrijskom poslaniku, "Porta ih
ignorira ili treba da ih ignorira." Porta bi se, vrlo verovatno,
pobrinula da u~iwene ustupke i smawi, da se nije u to vreme
javilo posredovawe Rusije, koje joj je pokazalo da je srpsko pitawe
ozbiqnije nego {to su u Carigradu mislili.
(63)

Kad je sredio odnose s Turcima toliko da je mogao raditi u

miru, Milo{ je hteo da sredi i odnose u zemqi. On je bio
nesumwivo glavna li~nost Srbije toga vremena. Ali ne i jedina.
Petar Moler, jedan od najaktivnijih vo|a za vreme emigracije,
~ovek borben i ambiciozan, bio je 1813-1815. godine glavni
poverenik Milo{ev za sve narodne poslove. On je tra`io od Milo{a
da u Srbiji deli vlast s wim i wegovim saradnicima Protom Matijom
i Pavlom Cuki}em. Uvela bi se, dakle, tetrarhija, a svaki bi od wih
imao po tri nahije pod sobom. Milo{ nije bio ~ovek koji bi lako
delio vlast s drugima, a primer Kara|or|eve borbe s vojvodama
kazivao mu je do. voqno kakvim bi sve scenama imao da se nada.
Mudar, on je sa~ekao da se svr{i borba s Turcima i sa svima je
sara|ivao prividno sklon na popu{tawe. A kad je bio siguran da je
prebrinuo prvu brigu s Turcima, on je primio borbu i s tim
unutra{wim protivnicima. Molera je dao pretu}i na jednoj narodnoj
skup{tini i optu`io ga je Mara{liji kao buntovnika koji ho}e novi
rat. Vezir je potom naredio da se Moler udavi. Melentija Nik{i}a,
koji je krajem 1815. godine postao vladika, ubili su Milo{evi qudi u
samom vladi~anskom konaku. U prole}e 1817. digli su bunu
protiv Milo{a Pavle Cuki} i knez Sima Markovi}, koji su hteli da se
vrati Kara|or|e. Buna je bila brzo ugu{ena, a buntovnici su svoj
podvig platili glavama.
 Najopasniji takmac Milo{u bio je ipak Kara|or|e, ~iji je glas u
narodu, i pored neuspeha od 1813. godine, bio ipak velik. Za
vreme ustanka 1815. godine wegovo je ime ~e{}e pomiwano i
izra`avala se `eqa da se vrati.
Kara|or|e bi sigurno rado do{ao u Srbiju, da nije morao ~ekati
na odobrewe ruskog dvora. A taj je nalazio da u to vreme, kad je
tek uspostavqen red u Evropi i osve{tano na~elo legitimnosti, nije
nimalo oportuno da se po~ne nova borba s Turcima, koja je nosila
karakter revolucije. Rusija je stoga preporu~ivala i Srbima i
Turcima sporazumevawe i mir. Kako Kara|or|e nije do{ao u Srbiju
odmah, dok se Milo{eva vlast nije u~vrstila i dok je u narodu
jo{ bilo vere da je on, ipak, najja~a li~nost za slu~aj novih borbi,
wegova je zvezda po~ela da tamni. U zemqi su wegovi protivnici
nagla{avali kako sve mo`e da ide i bez wega, i to da ide s mawe
`rtava i s vi{e vidne koristi. Kako u Rusiji, iz vrlo providnih motiva,
Milo{ imenuje za narodnog predstavnika Petra Dobrwca, Kara|or|
eva najqu}eg protivnika, tako isto i u Srbiji wegovi qudi rade protiv
Kara|or|a da ga, udaqena od zemqe, crne i potcewuju.
Polo`aj srpskih emigranata u Rusiji, kao polo`aj svih
emigranata uop{te, postajao je sve te`i. Ne{to tu`be koje su
stizale protiv wih iz Srbije; ne{to {to je popu{talo prvo sa`aqewe
prema wima;ne{to {to su i sami postajali pomalo te{ki, tek srpski
emigranti oseti{e da je pa`wa ruskih vlasti prema wima postajala
sve mawa. Pomo} im se po~iwe izdavati neredovno; javqale su se
i sitne {ikane; bivalo je i sukoba. @ivot dodija i mnogi, pa i sam
Kara|or|e, stado{e pomi{qati na samoubistvo. U nevoqi, bez
otaxbine, a misle}i stalno na wu i na svoje u woj; prodavaju}i
posledwe {to im je ostalo od starog gospodstva; puni prebacivawa
i sebi i drugima za mnoge postupke, qudi se ozlobi{e i pozava|
a{e. Stoga je Kara|or|e i{ao li~no u Petrograd da uredi stvari i da
vidi da li se mo`e vra}ati u Srbiju.
(64)

Novi sukobi s Dobrwcem i nove neprijatnosti zbog Milo{eva

opadawa doprineli su mnogo da wegovo razdra`ewe po~ne
postajati trajnije i goniti ga na odluku da po|e u Srbiju. Bunu S.
Markovi}a i P. Cuki}a Milo{ je iskoristio trostruko. Najpre, da se i
opet oslobodi najkra}im putem opasnih protivnika; zatim prema
Turcima, da podvu~e svoje dr`awe kao lojalno, za razliku od Kara|
or|evih qudi koji tra`e borbu. I najzad prema Rusima, da im uka`e,
kako ne}e biti mogu}e nastavqati od wih preporu~ivanu
turkofilsku politiku, ako u zemqu budu pu{teni emigranti. Radi
toga ruska vlada, koja je ne{to ranije bila izdala paso{e srpskim
vo|ama, povla~i te dozvole i zabrawuje im prelazak. U~inila je to i
iz obzira prema Turskoj. Kara|or|ev prelazak sigurno bi se tuma~io
ne kao svojevoqan, nego kao stvar koju je Rusija odobrila s nekom
tajnom namerom. Ruski slu`beni referat to podvla~i naro~ito: "I
sam Crni \or|e i srpske stare{ine to }e dokazivati, sa namerom da
na taj na~in pove}aju broj svojih pristalica." Stoga bi zakqu~eno
da se srpski vo|i, istina s udvostru~enom penzijom, stave pod
nadzor, a Kara|or|e da se odvoji od wih i uputi u Novomirgorod,
koji je sam bio izabrao. Tim povodom Mih. Gavrilovi} ta~no ka`e:
"Kara|or|e i wegovi drugovi u izgnanstvu interesovali su Rusiju u
toliko u koliko su predstavqali Srbiju., weno interesovawe nije bilo
za wih li~no ve} za narod, ~iji su predstavnici oni bili; prirodno je
{to je ova wena pa`wa odmah oti{la opet Srbiji i novom wenom
predstavniku; ona je tra`ila dodir sa narodom i wegovim novim
stare{inama, a ne s onim koji su izi{li iz zemqe."
U Besarabiji Kara|or|e be{e do{ao u vezu s predstavnicima
tajnog nacionalnog gr~kog dru{tva, "Heterije", ~iji je ciq bio
najpre obnova stare Vizantije, a posle oslobo|ewe svih hri{}ana u
Turskoj Carevini i obrazovawe federacije hri{}anskih naroda na
Balkanu s gr~kom hegemonijom. Gr~ki nau~ewak M. Laskaris
utvrdio je da je Kara|or|e i ranije, jo{ u Srbiji, imao veza s gr~kim
lokalnim pokretima, i da je bio poznat u krugovima wihovih
rodoquba. Kara|or|a je upoznao s gr~kim planovima heterista \or|
e Olimpija, zvani kapetan Jorga}. On je tajno uveo Kara|or|a u
ku}u princa Konstantina Ipsilantija, u Galati kod Ja{a, gde je bio
primqen za ~lana Heterije i gde je polo`io zakletvu da }e raditi na
oslobo|ewu hri{}ana. Heteristi su mnogo polagali na Kara|or|a,
kao biv{eg {efa jedne revolucije i radi glasa koji je bio stekao i u
Srbiji i na Balkanu. Zbog toga oni poma`u biv{em Vo`du da se
vrati u Srbiju, gde bi mogao povesti narod u novu borbu. Wihov
~ovek, zamenik ruskog konzula u Ja{u, dao mu je novac i
paso{ na ime ruskog plemi}a Mihaila od Leonarda, da ide tobo`e
na le~ewe u Mehadiju. S Kara|or|em, koji se preru{io i dao obojiti
svoje ve} posedele kose i brkove, i{ao je Jorga}, jedan Grk i
Vo`dov pisar Naum. Na putu, u Novoj Palanci, oni zamoli{e da pre|
u u la|u i putuju vodom, {to im mesne vlasti dozvoli{e, ne znaju}i
s kim imaju posla. Kad su se ve} do~epali la|e Kara|or|e i Naum,
nije im bilo te{ko na}i na~ina da pristanu uz srpsku obalu, 28.
juna 1817.
Kad je pre{ao u Srbiju, Kara|or|e je oti{ao u Veliku Planu,
svom kumu Vujici Vuli}evi}u koji ga je jo{ godinu pre toga zvao da
do|e u otaxbinu. Vo`d mu kaza, da bi imao vi{e uspeha i odziva,
kako je do{ao po zapovesti ruskoga dvora da po~ne nov rat s
Turcima. Ali zamolio je odmah Vujicu da obavesti Milo{a o wegovu
dolasku i da ga pozove na sastanak.
(65)

Mo`e se misliti kakav je utisak u~inila na Milo{a vest o Kara|

or|evom dolasku. On sam veli da se "prenerazio". Primiti ga
zna~ilo je sam pomo}i glavnog takmaca, jo{ uvek popularnog i
veoma opasnog i po li~nim osobinama i po uticaju, i dati povoda
Turcima za kakve o{trije mere. Ali je bilo jo{ te`e odbiti ga silom,
pa izazvati, mo`da, gra|anski rat, u kome Milo{ te{ko da bi odneo
pobedu. Ostajalo je, ako se to ne}e, samo troje: ili da se Kara|or|e
protera iz zemqe, ili da se preda Turcima, ili da se potajno ubije.
Proterati ga nije bilo lako. Ako se Kara|or|e usprotivi onda bi se
morala upotrebiti sila, pa bi to moglo dovesti do sukoba, a izazvalo
bi i o{tru osudu s mnogo strana. Sem toga, Kara|or|e se mogao i
vratiti ponovo. Predati ga Turcima bilo bi vi{e nego nepopularno;
Milo{ je dobro znao da bi to po wega li~no moglo biti, posle svih
pokoqa koje je u~inio dotad, i vrlo opasno. Ostajalo je jo{ samo
potajno ubistvo. Na w se Milo{ re{io, kako veli jedan memoarist,
po dogovoru s nekim knezovima u Beogradu; drugi dokazuju da je
Milo{ dobio za to naredbu od vezira, koga je obavestio o Kara|or|
evom dolasku a koji je odmah tra`io da se obra~un s wim brzo
svr{i. U stvari, i Milo{ je li~no u takvom postupku video jedini
izlazak.
Knez Milo{ uputio je 7. jula poverqiva ~oveka Vujici s
naredbom da Kara|or|e bude ubijen. Vo`d, koji se nadao sastanku
s Milo{em, ostao je za to vreme potpuno neaktivan. Ta wegova
pasivnost ne da se lako objasniti, ali je bila o~evidan dokaz da
Kara|or|e nije vi{e onaj stari pregalac. U selu Radovawu, u
jaseni~kom srezu, Kara|or|e je mu~ki ubijen, na spavawu, 13. jula
1817. Ta mu~eni~ka smrt digla mu je jo{ vi{e glas u narodu, a
Milo{, suvi{e sebi~an i bezobziran, dobijao je sve ja~u i
nepomirqiviju opoziciju u narodu. Kad je 6. novembra iste godine
tra`io i dobio od Skup{tine priznawe naslednog kne`evskog
dostojanstva, on je postigao jednu `ivu `equ, ali svoju popularnost
tim nije podigao. Me|utim, Porta to priznawe nije odobrila, jer je
izlazilo iz okvira ustupaka koji su mogli biti ~iweni Srbiji, a da ona
ne dobije karakter dr`ave. Priznavawe kne`evskog naslednog
dostojanstva pokazalo bi to nesumwivo.