В И З А Н Т ОЛ О Ш К И И Н С Т И Т У Т

С Р П С К Е А К А Д Е М И Ј Е Н АУ К А И У М Е Т Н О С Т И
ИЗВОРИ
КЊИГА ПРВА

НАТПИСИ ИСТОРИЈСКЕ САДРЖИНЕ

У ЗИДНОМ СЛИКАРСТВУ
ТОМ ПРВИ
XII–XIII ВЕК

ГОЈКО СУБОТИЋ,
БОЈАН МИЉКОВИЋ, ИРЕНА ШПАДИЈЕР, ИДА ТОТ

Уредник
ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ

Б Е О Г РА Д
2015
 INSTITUTUM BYZANTINUM
AC A D E M IA E S E R B I C A E S C I E N T IA RU M E T A RT I U M
FONTES
LIBER PRIMUS

INSCRIPTIONES HISTORICAE
IN PICTURIS MURALIBUS
TOMUS PRIMUS
SAECULORUM XII–XIII

GOJKO SUBOTIĆ,
BOJAN MILJKOVIĆ, IRENA ŠPADIJER, IDA TOTH

Recensuit
LJUBOMIR MAKSIMOVIĆ

BELGRADI
MMXV
 СТУДЕНИЦА, БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА (1208/9)

Пусто место беше – ловишта зверова бе­
ху у питомом пределу над реком Студеницом,
1
пет­
наестак километара од ушћа у Ибар, пре­
делу у којем је велики жупан Стефан Немања
(1166–1196) по­дигао манастир Богородице До­
бротворке. Глав­ну цркву посветио је Успењу
Богородичином по узору на цариградски мана­
стир Богородице Евергетиде. Зидни украс здање
није добило одмах јер се оснивач, примивши
монашку схиму, запутио на Свету Гору. Десетак
година касније, пошто су му мошти из Хиланда­
ра пренесене у Студеницу и положене у раније
припремљен гроб у југозападном углу цркве,
обележен мермерним саркофагом, њена уну­
трашњост добила је и фреске.2
Испод Убруса, на уској траци тамнопла­
ве позадине, мајстор зидног украса оставио је
поруку написану црвеном бојом. Она се разли­
кује од репрезентативног ктиторског текста ис­
писаног златом и српскословенским уставним
писмом. Своју молитву, у запису личног карак­
тера, мајстор је забележио брзописом на свом,
грчком језику. Својом дужином запис одговара
представи Убруса изнад њега – нешто је краћи
од једног метра, а слова су висока око 1,5 cm. У
средњем делу, међутим, он је сасвим уништен у
дужини од четврт метра, и то, као и када је реч о
ктиторском натпису, ударцима оштрим предме­
том; карактеристична оштећења везана су за на­
ношење новог бојеног слоја средином XIX века.

Ктиторски натпис који казује о изградњи ИЗД: Радојчић, Мајстори, 7–8; L. Mirković, Die
и украшавању налази се у основи куполе, на про­ Ikonen der griechischen Maler in Jugoslawien und in den
филисаном венцу, доста удаљеном од погледа serbischen Kirchen ausserhalb Jugoslawiens, Πεπραγμέ-
верника. Исписан је у једном реду, на плавој по­ να, I, 305; Петров, Нови форми, 9; Djurić, Tsitouridou,
задини, златним словима чија је висина између Namentragende Inschriften, 8–10, Nr. 8, 9; Maksimović,
десет и дванаест сантиметара. Дужина натпи­ L’idéologie, 43–45; Б. Тодић, Ктиторска композиција у
са нешто је мања од унутрашњег обима куполе, наосу Богородичине цркве у Студеници, Саопштења
који износи око двадесет метара. Текст почиње 29 (1997) 35; Калописи-Верти, Οι ζωγράφοι, 130.
на истоку, десно од Светог убруса, а завршава се,
након пуног опхода, лево од њега. Излагање на ЛИТ: С. Мандић, На недавно откривеним фре­
три места прекидају горњи делови Свете кера­ скама у Студеници пронађено је име сликара Саве из
миде и два медаљона с попрсјима анђела. С вре­ тринаестог века, Политика 13895 (Београд, 21. 6. 1951)
меном је натпис претрпео оштећења у којима је 4; Radojčić, Die Meister, 434–435; Мандић, Откривање,
изгубио приближно једну своју трећину. 38–40; исти, Једна књига о нашој старој уметности,
Савременик 4 (Београд 1956) 492–493; Hamann-Mac
Lean, Hallensleben, Die Monumentalmalerei, 20; С. Ман­
 1
  Житије светог Симеона Немање из уводног дела дић, Богородичина црква у Студеници, Загреб 1966,
Студеничког типика, в. Сава, 148. V; Трифуновић, Глагол работати, 6–7; Студеница,
 2
  Између изградње цркве и њеног осликавања про­
текло је више од једне деценије. С обзиром на то да
Београд 1968, 17, 71–72; Ђурић, Византијске фреске,
је реч о манастирском католикону, он је сигурно био 31–32, 191–192; Мандић, Древник, 81–88; R. Hamann-
освећен одмах по завршетку грађевинских радова и у -Mac Lean, Grundlegung zu einer Geschichte der
њему је у међувремену свакако обављана служба Го­ mit­tel­­­alterlichen Monumentalmalerei in Serbien und Ma­
35 сподња, уп. овде, Курбиново, Свети Ђорђе, стр. 30. ke­donien, Gießen 1976, 311; В. Ј. Ђурић, Свети Сава
 и сликарство његовог доба, Сава Немањић – свети
Сава, Београд 1979, 246; G. Babić, Les plus anciennes
fresques de Studenica (1208/1209), Actes du XVe Con­
grès, II/A, 31; ИСН, 277, 408; Бабић, Кораћ, Ћирковић,
Студеница, 13, 64; Манастир Студеница, Београд
1986, 45, 137–39; Ђ. Трифуновић, Манастир Студеница,
Пра­вославље 460 (Београд 1986) 4; И. М. Ђорђевић,
О најстаријем зидном сликарству у студеничкој
Богородичиној цркви, исто, 4–5; Ђ. Трифуновић,
О најстаријим натписима у Богородичиној цркви
манастира Студенице, исто, 10; V. J. Djurić, La plus
ancienne peinture de Studenica à la lumière de l’histo­
riographie, Студеница и византијска уметност, 174; И.
Шпадијер, Писар ктиторског натписа светог Саве у
Студеници, ЗРВИ 43 (2006) 517–521.
† Sei0 prys(ve)tQ hramq0a pry;is%t&ieb vla­
dQ;ice na[e b(ogorodi)ce0 sqzqdanqc bQstq ve­
leslavq%n&Q%m&qd s... ...e ...le03 velimq /oupanomq
i sq%vato&u %c(a)ra& gr%q&;%q&sk%ag&oe kur alykqse
0styfanomq0f nemane}0 priemq[oumou /e anqgelq­
ski wbra%zq0 s&imewnoug mqnihou0 sqv%rq[I ... v&e­
leslavn%ago g(ospo)d(i)n&a s... m%ou&4 veliega kneza
 3
  Заслужни Светислав Мандић, који је као сликар
конзерватор учествовао у откривању натписа, после
нешто више од две деценије донео је у цртежу рекон­
струкцију оштећених делова текста – в. Мандић, Древ­
ник, 82–83 – овде gd=nomq vsee srqbqskQE zemle; његов цртеж
је од тада више пута репродукован, а допуњени делови
текста коришћени су и у каснијим издањима натписа.
36
 4
  За највећу лакуну у студеничком ктиторском
натпису, изнад северозападног пандантифа, аутор је
vlqkana0h vq lyto 0pPzI0i inqdikta 0vI0 i mene ra­
botavq[%ago pomen&yte savu gry[nago
a
hram (Т – Тодић); b iry;istie (M – Maksimo-
vić); c s’zdan’ (Dj–Ts – Djurić–Tsitouridou; Т); d veleslav­
nQ... (Т); е gr’čs’kago – grq;sqkago (Dj–Ts, M); grq;skago (Т);
f
Stefanom (Dj–Ts); g simeonou (M, Т); h vlkana (M); vqlkana
(Т); i dPzI (M).
Писмо је уставно, слова су правоугаоног
облика, писана између две линије, у реду, благо
нагнута на леву страну, без украса, сведена и,
нарочито при крају натписа, издужена – веро­
ватно због недовољног расположивог про­сто­
ра. Тачка као интерпункцијски знак налази се у
средини реда или нешто изнад ње. Уопште се не
разликују слова ижица (V) и „ч“ (C), што додатно
упућује на грчко порекло сликара који је испи­
сао овај натпис, као и све друге у храму. И слово
„к“ има облик сличан оном у грчким натписима
из тог и претходног периода. Скраћенице с тит­
лом које су данас видљиве веома су ретке (pryst=Q,
bc=e), док реч pry;=is%t&ie, у ствари, није скраћена.
Натпис је писан српскословенским је­
зиком (српском редакцијом старословенског
понудио две могућности: sqvrq[I se i popisa troudomq0 ve­
leslavqnogq gd=na0 vqsee srqbqskQE zemle0 veliega /oupana i se­
vastokratora styfana0 i brata mou или СВРШИ СЕ И ПОПИСА В
ДНИ ВЕ­ЛЕСЛАВНОГ ГОСПОДИНА ВСЕЈЕ СРБСКИЈЕ ЗЕМ­­ЉЕ ВЕЛИЈЕГА
ЖУПАНА И СЕВАСТОКРАТОРА СТЕ­­ФАНА, ТРУДОМ БРАТА МУ – Ман­
дић, на нав. месту.
 СТУДЕНИЦА, БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА (1208/9)

јези­ка), рашким правописом, са употребом a

ἐλέ(ησον) (Р – Радојчић; M – Mirković; К –
само танког јер (q). То слово пише се на крају Калописи-Верти); b ἁμαρτωλὸν (Р; К); ἁμάρτολον (М);
слога, односно речи, тј. у слабом положају (hramq, c
Νικολά(ον) (M).
bQstq, velimq, anqgelqski и сл.), као носилац слога,
тј. у јаком положају (sqzqdanq), као и за означа­ Господе Исусе Христе, Боже наш мило­
вање вокалности „л“ (vlqkana) и „р“ (grq;qskago). стиви, спаси народ и … грешни и…
За глас „у“ употребљава се само оник (/oupanomq,
priemq[oumou) и у једном случају ижица (savu). Студенички натпис је у монументалном
Користи се само осмерично „и“, а десетерично сликарству најстарији поуздано датовани кти­
једино у ознакама за бројне вредности (0pPzI0,
тор­­ски натпис на српскословенском. Његов поло­
0vI0). Од прејотованих вокала налазимо само }жај, на највишем месту, у поткуполном простору,
на једном месту (nemane}). Занимљива је поја­одаје старије узоре из византијске уметности
ва слова јат у речима страног порекла (alykqse,
претходних столећа, када се фигу­ра­лни зидни
styfanomq).5 украс, као и натписи који су о ње­му сведочили,
углавном налазио у горњим деловима здања, на
€ Овај пресвети храм пречисте Влади­ сводовима, луковима и у куполама,6 при чему
чице наше Богородице сазидао је велеславни … су ниже површине биле обложене мермером.
велики жупан и сват цара грчког кир Алек­ Натпис је, без сумње, саставио, судећи по помену
се Стефан Немања примивши анђеоски об­ на његовом завршетку,7 јеромонах Сава, чија је
раз као Симеон монах. Заврши … велеславни улога у украшавању очеве задужбине била од
господин … му велики кнез Вукан године 6717, пресудног значаја.
индикта 12. И мене који служих помените,
Саву грешног. Син који је, према сведочењу животопи­
саца, својим примером подстакао оца на при­ма­
Запис студеничког сликара због оштећења ње монашког пострига у натпису најпре истиче
се такође не може у потпуности рашчитати: Симеонову световну, владарску титулу – veli
/oupanq. Жупани као старешине, односно го­
Κ(ύρι)ε Ἰ(ησο)ῦ Χ(ριστ)ὲ ὁ Θ(εὸ)ς сподари појединих области настањених Срби­
[ἡμ]ῶν ἐλε(ήμων)a σῶσον τ[ὸν] λα(όν) καὶ ма, познати су још из списа Константина VII
... [ἁ]μαρτολόςb καὶ ...c

37
  Уп. Суботић, Тот, Натписи, 103.
 6

  В. опширније Шпадијер, Писар ктиторског натписа.

 5
  Трифуновић, Глагол работати.
 7
 Порфирогенита (913–959).8 Најстарији писани 1195. у царском логору на­до­мак ушћа Марице14
извори с поменом великог жупана (magnus iu­ и ступање Исаковог старијег бра­та Алексија као
panus, megaiupanus, μέγας ζουπάνος) савремени трећег тог имена на ро­­меј­ски престо Немањином
су подизању Студенице и односе се управо на сину Стефану, зе­ ту но­­­
вог василевса, убрзо су
њеног ктитора Стефана Немању – то су познати донели и високо до­ сто­­
јанство севастократора.15
уговор с Дубровчанима који је 27. септембра 1186. Чин орођавања с владајућом династијом Анђела
потписао као велики жупан с братом кнезом несумњиво је утицао на Немањин избор прили­
Ми­рославом, затим његова повеља Сплићанима, ком повлачења с власти 25. марта 1196. О овим
сачувана у препису Ивана Лучића, писмо васи­ догађајима пи­сао је у својеврсној рекапитула­
лев­са Исака II Анђела папи Целестину III и цији своје три­ десетогодишње владавине, као
кти­торски натпис из 1195. са западне фасаде монах Симе­он, у оснивачкој повељи Хиландара:
цркве Светог Луке у Котору.9 Сама титула коју mirq i ti­hostq vqsqpriemq[ou vlad%i&;qstvou moemou
је носио владар Србије несумњиво је старија од wd vqsouda ... wstavihq na prystoly moemq i vq h(ri)
Немањиног доба.10 s(to)darovanymq mi vlad%i&;qstvy loubqvqnago mi sQna
styfana veliega /oupana i sevastokratora zeti wd b(o)ga
Непосредно по навођењу Симеонове све­ vynq;anago kirq aleKiy c(a)ra grq;qkoga.16
товне титуле студенички натпис истиче и његово
сродство са царем Алексијем III Анђелом. Монах Појава Алексијевог имена у натпису ис­
Сава је деценију раније, приликом боравака на под куполе Богородичине цркве побуђује посеб­
цариградском двору 1198/9,11 упо­знао тог ро­мејског ну пажњу јер су се у међувремену, до настанка
автократора, али је појава Алексијевог имена у најстаријег студеничког сликарства 1208/9, оди­
натпису везана за догађај из претходног раздобља, грали крупни догађаји на Балкану. Ромејско цар­
који је за Немању и његове наследнике био од ство на Босфору више није постојало, а Алекси­је
нарочитог значаја. Реч је о женидби Не­ма­њиног III је, под опсадом крсташа, још у ноћи 17. јула
млађег сина Стефана Евдокијом, си­но­­вицом Исака 1203. напустио Цариград. Његова најмлађа ћерка
II Анђела (1185–1195).12 Скла­ пањем тог брака, Евдокија у том тренутку је већ најмање годину
изгледа, окончала се пола столећа дуга историја дана била на очевом двору. Оптужена за прељубу,
војних похода и ратних сукоба из­ међу царства она је на крајње понижавајући начин протерана
и српских земаља. Преврат из­­
13
ден 8. априла из Србије пре него што су почели сукоби два бра­
ве­
та око престола.17 У најмању руку непримерен,
 8
  Ζουπάνοι γέροντες – Constantine Porphyrogenitus,
De administrando imperio, ed. Gy. Moravcsik, R. Jenkins, Евдокија удала за Стевана Немањића? ЗФФ 8/1 (1964)
Washington 1967, 124, 29.67. 217–223.
 9
  Соловјев, Одабрани споменици, 3–4, бр. 4; повељу 14
  Ch. M. Brand, Byzantium Confronts the West, Cam­
је пратио Немањин печат са грчким текстом – Σφρα- bridge, Massachusetts 1968, 112–113.
γὶ(ς) Στεφάνου μεγάλου ζουπάνου τοῦ Νεμάνια – Динић, 15
  И сам носилац севастократорске титуле за вла­
Три повеље, 69–74; за Немањине печате са истим де свог млађег брата, Алексије је по уздизању на цари­
натписом – златни с хиландарске повеље и оловни с градски трон ово престижно звање, до тада искључиво
фигуром светог Стефана из Ермитажа – cf. V. Čajkano­ давано царевој браћи и синовима, доделио – с обзиром
vić, Über die Echtheit eines serbisch-byzantinischen Ver­ на то да није имао мушког наследника – мужевима својих
lobungsringes, BZ 19 (1910) 113–114; N. Lihačev, Sceau млађих ћерки Исаку Комнину и Стефану. Алек­ сије
de Stefan Nemanja, Byz. 11/2 (1936) 461–468; Laurent, La Палеолог, други супруг његове нај­ста­рије ћерке Ирине,
Serbie, 130; Томовић, Натпис, 26. добио је титулу деспота (1200) и њоме је био одређен
10
  Јован Кинам, млађи савременик, Немању, али за наследника престола – Ферјанчић, Севастократори,
и његове претходнике на српском престолу, назива 163–164, 166–170; исти, Деспоти, 29–30.
ἀρχιζουπάνος, уп. ВИИНЈ, IV, 28, 35. 16
  Трифуновић, Бјелогрлић, Брајовић, Хиландарска
11
  Најпре је тамо био као млад сабрат ватопедске оснивачка повеља, 54–55, l. 16, 33–35; готово истоветан
оби­тељи, а потом када је завршавао послове око обнове текст, само у трећем лицу, понавља се и у хиландарској
Хиландара. Сведочанствa о Савиним аудијенцијама на повељи његовог сина – Стефан Првовенчани, 2–4, 6–8.
двору представљају златопечатно слово и сигилион 17
  О томе cf. Choniatae Historia, 546–547, 531–532.
Алексија III, који се и данас чувају у архиву српског Најстарији Немањин син је уз помоћ угарских чета
светогорског манастира, cf. Chilandar, 104–117, nos 4, 5; збацио Стефана с власти у пролеће 1202. године – в.
М. Живојиновић, Историја Хиландара, I, Београд 1998, С. Станојевић, Хронологија борбе између Стевана и
57–60, 66–67; Миљковић, Житија, 81–83. Вукана, Глас СКА 153 (1933) 97 – што је, после неуспе­
12
  Ласкарис, Византиске принцезе, 7–31. лог Вукановог посредовања између завађених брачних
другова, поуздан terminus ante quem Евдокијиног по­
38
13
  За мишљење да је поменути брак закључен пре
битке на Морави у јесен 1190. в. Б. Ферјанчић, Када се вратка у престоницу преко Драча.
 СТУДЕНИЦА, БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА (1208/9)

Н. Дудић, 1995

посту­пак је морао изазвати некакву реакцију Дуком, зва­ним Μούρτζουφλος, чије је крунисање
Цариграда, због чега се уз Стефаново име више у цари­град­ској Светој Софији почетком фе­бру­
не јавља титула севастократора.18 Тежи ударац ара је­ ди­но могао сматрати узурпацијом цар­
дошао је с друге стране. Пошто је Стефан остао ске власти.20 Пред за­ падним ритерима које је
без основног преимућства над старијим братом предводио ла­тински цар Балдуин Фландријски
што га је имао приликом Немањине абдикације, Алексије III напустио је Тракију, а средином лета
у новонасталим околностима великожупански у Тесалији је још једном покушао да организује
престо постао је лак плен за Вукана, који је имао ромејске снаге за борбу против Латина. У Лариси
и угарску помоћ. се сусрео с гос­ подаром Арголиде, Коринта и
Тебе Лавом Згу­ром, коме је дао руку своје ћерке
Док су у Србији трајале борбе за власт, Евдокије21 и знаке деспотског достојанства.22
Алексије III је после бекства из Цариграда19 без­ Међутим, по­ход Бонифација Монфератског већ с
у­спешно покушавао да у европском делу цар­
ства окупи око себе снаге које би му омогућиле 20
  Писани извори различито говоре о месту и време­
повратак на престо. После припремљеног искр­ ну Евдокијине друге удаје – Никита Хонијат и Жофроа
цавања у Девелту на бугарској граници, стигао Вилардуен тврде да се то догодило у Мосинопољу по­
је у Адријанопољ, из којег је крајем лета 1203. сле пада Цариграда, а Георгије Акрополит, млађи, да се
про­ теран енергичном акцијом свог синовца, чин одиграо у престоници одмах по смакнућу Алексија
пот­­по­могнутог крсташким одредима. Зиму је, IV Анђела и Евдокијином ослобађању из заточеништва
о­куп­­љајући присталице, провео у Мосинопољу. у којем се, с преосталим делом своје породице, нашла
У тој трачкој утврди на Царском друму (Via Egna­ по очевом напуштању града. Зет Алексија III сурово
tia) дочекао је супругу и најмлађу ћерку после је кажњен – на превару је ослепљен. Увреде које је том
приликом отац упутио Евдокији због τῆς ἀναιδείας καὶ
коначног пада Цариграда у руке крсташа 13. τῆς ἀσελγοῦς ἀγαπήσεως сличне су оној о ψωρώδους
априла 1204, а ту се убрзо обрачунао и с њиховим ἀκρασίας ὀδαξησμόν, коју је својевремено на њен рачун,
избавитељем и својим новим зетом Алексијем V по Хонијату, изрекао Немањин син Стефан. За ова и
претходно описана збивања cf. Choniatae Historia, 547,
18
  Одузимање високог дворског достојанства не би 549–550, 556, 563–564, 571, 608–609; Villehardouin, La
било преседан у Ромејском царству. Под другачијим conquête, 74, 78–82; Acropolitae opera, 8–10.
околностима и по василевсовој жељи, Бела Алексије је 21
  Најстарија Алексијева ћерка Ирина у изворима се
1169. разведен од ћерке Манојла I и одузета му је титу­ после бекства из Цариграда више не помиње; најверо­
ла деспота, чији је он био први носилац – G. Ostrogorsky, ватније је у међувремену умрла.
Urum-Despotes. Die Anfänge der Despotenwürde in By­ 22
  Теодор Скутариот једини помиње Згурову титу­
zanz, BZ 44 (1951) 448–460. лу деспота, cf. Ἀνωνύμου Σύνοψις Χρονικὴ, 453.27–28.
19
  Уз себе је имао опробана средства владавине: Нимало наклоњен Алексију III, Никита Хонијат као
најстарију ћерку Ирину, која је тада већ други пут била основну карактеристику његове владе истиче расип­

39
удовица, злато (δέκα χρυσίου ἐνθέμενος κεντηνάρια ништво како новца тако и титула – Choniatae Historia,
– око 320 килограма) и знаке царског достојанства. 454–455, 459–460.
Н. Дудић, 1995; Д. Боро, 2015

јесени ис­те године онемогућио је било какву акцију племство је већ с пролећа организовало побуну
ши­рих размера. Новоименовани деспот био је у Тракији. У Дидимотици, Адријанопољу и дру­
при­моран да се повуче у своја матична, тешко гим градовима латинске посаде су побијене
ос­војива утврђења на североистоку Пелопонеза или приморане да се евакуишу, а устаници су у
Акрокоринт и Нафплион, одакле је током не­ помоћ позвали владара суседне Бугарске нудећи
колико наредних година (до 1207/8) латинским му ромејску круну. Тек што се навршила година
завојевачима успешно пружао отпор,23 док се сам дана од крсташког освајања Цариграда, западни
василевс предао у руке надмоћног непријатеља. ритери претрпели су 14. априла 1205. надо­
Највероватније крајем 1204, годину и по дана мак Адријанопоља катастрофалан пораз од бу­
после напуштања престонице, Алексије је ра­с­ гар­ ско-куманских чета цара Калојана, а први
пу­стио своју пратњу и новом господару Со­лу­на латински цар Балдуин пао је у заробљеништво
предао владарске инсигније, које је он послао у из којег се никада није вратио.27 У исто време
Цариград,24 а за узврат је добио одо­бре­ње да се избила је у Солуну антилатинска побуна, у коју
са супругом настани у граду Алмири,25 на обали су, изгледа, били умешани Алексије и Ефросина.
Волоског залива, у чијем су се залеђу налазили Акрополит зна за њихов боравак у другом граду
пространи поседи августе Ефросине у јужној некадашњег царства када је у њему била само
Тесалији.26 Алексијева бивша снаха Марија Маргарета.28 На
вест о повратку маркиза с југа, где је покушавао
Оно што није пошло за руком Алексију да утврди тековине недавних освајања, побу­
умало да учине латински господари својом њеници су дигли опсаду солунске цитаделе, у
охолошћу и непромишљеношћу. Наиме, трачки коју се била склонила негдашња византиј­ ска
архонти који су уз Алексија били од Мосинопоља ца­ рица с малобројном латинском посадом, и
ставили су се у Тесалији на располагање маркизу по­­бегли из града. Карактеристично је што су љу­
од Монферата. Он је с презиром победника од­ ди Бонифација Монфератског ухватили цар­­ски
био њихове услуге и понуде лојалности и упу­ пар у настојању да се домогне Епира и заштите
тио их на цара Балдуина, од кога су, изгледа, Але­ кси­јевог брата од стрица Михаила Анђе­ ла,
добили сличан одговор. Незадовољно својим а одмах затим, најкасније крајем пролећа 1205,
по­ложајем под новим господарима, ромејско господар Солуна послао је Алексија и Еф­ро­си­ну у
вишегодишњу интернацију у своју лом­бар­дијску
23
  У потпуном окружењу, увидевши узалудност даље постојбину Монферат.
борбе, Лав Згур се на коњу бацио са стрмих литица ко­
ринтског акропоља. По смрти свог трећег мужа Евдо­ Током Алексијевог заточеништва на Запа­ду
кија је отишла на исток, највероватније сестри и зету одиграо се још један догађај од значаја за државно-
у Никеју, сишавши тиме заувек са историјске позор­ -правна схватања његових бивших по­ да­
ника. У
нице – Ласкарис, Византиске принцезе, 36–37; Радић, Дидимотици је маја 1206. умро Јо­ван X Каматир, а
Обласни господари, 250–255; такође уп. Влахопулу,
Λέων Σγουρός, 79–124.
непуне две године касније у Никеји је за патријарха
24
  Занимљиво је то што је губитак ознака царске изабран Михаило IV Ауторијан. Одмах по усто­
власти имао свој одјек на истоку некадашњег царства, личењу марта 1208. Теодор Ласкарис је из руку
у Малој Азији. Најкасније у лето наредне године Тео­ новог патријарха примио царску круну. У Србији
29

дор Ласкарис је проглашен за автократора Ромеја – cf.

B. Sinogowitz, Über das byzantinische Kaisertum nach dem 27
  Острогорски, Историја, 400.
Vierten Kreuzzuge (1204–1205), BZ 45/2 (1952) 345–356; 28
  Лепом угарском принцезом, другом супругом
J.-L. van Dieten, Niketas Choniates. Erläuterungen zu den Исака II Анђела, по паду Цариграда оженио се Бони­
Reden und Briefen nebst einer Biographie, Berlin – New фације Монфератски.
York 1971, 151–152. 29
  George Akropolites, The History, ed. R. Macrides,
25
  TIB, I, 170–171; Ферјанчић, Тесалија, 12–13, 17. Ox­ford 2007, 83. Теодор Ласкарис, као други супруг
26
  О томе да је у питању била споразумна предаја ја­ Алексијеве средње ћерке Ане, после смрти пашенога
сно говоре речи Хонијатове оптужбе упућене Алексију: Алексија Палеолога добио је од таста знаке деспотског

40
ἄρτου μετρητοῦ καὶ κοτύλης κεράσματος τὰ τῆς βασιλείας достојанства. Напустивши и сам престоницу пре њеног
ἀνταλλάττεται σύμβολα – Choniatae Historia, 612.42–43. пада у руке крсташа, Теодор је с породицом отишао на
 СТУДЕНИЦА, БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА (1208/9)

– која у то време због унутрашњих сукоба, за историјских околности јасно је да појава Але­к­
разлику од суседне Бугарске, није узела активног си­јевог имена у сту­деничком ктиторском нат­
учешћа у борби за ромејско наслеђе – Стефан је пису није била одраз реалних прилика, не само
успео да се врати на великожупански престо и зато што је бивши цар већ неколико година био
да се поново ожени.30 Из претходно приказаних у интернацији далеко на Западу, изван свих
балканских збивања, већ и због тога што у време
исток, где је, изгледа, синхронизовано с деловањем настанка најстаријег студеничког сликарства
Але­ксија III у Тракији, запосео територије око Никеје више није био једини крунисани грчки цар.31 С
и Прусе у име свог таста. До разлаза је највероватније друге стране, брак у којем су се супружници
дошло већ средином 1204, јер је у Лариси деспотску међусобно оптуживали за неверство био је
титулу Алексије доделио свом новом зету Лаву Згуру.
Јачање Никејског царства довело је до стварања шире
давно развргнут, док су Стефан и Евдокија у
алијансе, која је Алексија III вратила на историјску међувремену склопили нове бракове.
сцену. Алексија и његову супругу из латинског ропства
откупио је пре јесени 1210. њихов рођак Михаило Појава Алексијевог имена у студеничком
Анђео. И док је Ефросина остала у Арти, Алексије је из натпису постаје разумљива тек ако се у обзир
Епира, преко Аталије у Памфилији, отишао на двор свог узму оновремена схватања порекла и хијерархије
старог пријатеља иконијског султана Кај-Хусре­ва I. Уло­ овоземаљске власти.32 О томе да је власт од Бога,
ге су тада биле измењене у односу на оне петнаестак који је утврдио Грке царевима, а Угре краљевима,
година раније, када је селџучки султан на крају своје
док је за великог жупана над српском земљом
прве владе пронашао уточиште на цариградском дво­
ру. Под изговором да су права Алексија III на ромејску поставио Стефана Немању, говори уводни део
круну узурпирана, двојица пријатеља су на челу оснивачке повеље српског манастира на Светој
селџучких чета упала на територију Никејског царства.
Одлучујућа битка, у којој је султан изгубио жи­вот, а ed. L. A. Muratori), Bologna 1939, 287.36–39. Познију
Алексије III пао у руке свог зета, одиграла се јуна 1211. годину потврђују ex silentio два извора из XIII столећа.
код Антиохије на Меандру. Теодор I Ласкарис затворио Први, који непосредно претходи реченом догађају,
је таста у Ијакинтов манастир у Никеји, где је он убрзо јесте писмо охридског архиепископа Димитрија Хома­
умро и где је, у католикону Успења Богородичиног, и тина којим се великом жупану не дозвољава сту­па­ње
сахрањен. За реконструкцију описаних догађаја од у брак с Маријом, ћер­ком покојног Михаила Ан­ђела
оснивања Латинског царства на Босфору, као и оних (†1214), због петог сте­пена сродства. Други је ликовног
који су им претходили, основна су три наведена карактера – реч је о фресци с представом смрти Ане
извора – Choniatae Historia, 508, 521–522, 598, 600–601, Дандоло у сопоћанској припрати, композицији која
604–605, 609–612, 615–617, 620, 633, 638; Villehardou­ све­дочи о томе да се краљица мајка упокојила у време
in, La conquête, 68, 106–108, 116–119, 132–136, 140–148, подизања задужбине свог сина Стефана Уроша I, а пре
152–154; Acropolitae opera, 10–17, 21–22, 32; такође cf. њеног осликавања – cf. Chomatenus, 55–56, no 10; В. Ј.
R.-J. Loenertz, Aux origines du despotat d’Epire et de la Ђурић, Историјске композиције у српском сликарству
principauté d’Achaïe, Byz. 43 (1974) 370–376, 389–391; средњега века и њихове књижевне паралеле, ЗРВИ 11
Варзос, Ἡ γενεαλογία, II, 793–802; М. С. Кордосис, Ο έκ­ (1968) 104–106. Деценија и по која дели два позната
πτωτος Βυζαντινός αυτοκράτορος Αλέξιος Γ΄ Άγγελος στη Стефанова брака сасвим вероватном чини стару прет­
Μακεδονία και Θεσσαλία, Βυζαντινή Μακεδονία, Солун поставку по којој је он у међувремену имао још једну
1995, 165–169; R. Macrides, 1204: The Greek Sources, Urbs супругу, непознатог имена – уп. И. Павловић, Ис­то­
Capta, Paris 2005, 146–150. ријске расправе, Гласник СУД 57 (1884) 166–167.
30
  Изгледа да је питање хронологије Стефанових 31
  Љ. Максимовић, Значење речи Грк и Јелин у српским
бракова још отворено. У науци превладава мишљење средњовековним изворима, ЗРВИ 38 (1999/2000) 215–
да се после разлаза са Евдокијом српски велики жу­ 226. Мало је вероватно да се за описана збивања није
пан око 1207. оженио Аном Дандоло, унуком дужда знало у Србији. Јеромонах Сава је до почетка 1207. био
Енрика Дандола – Љ. Ковачевић, Жене и деца Стевана на Светој Гори – исти, О години преноса Немањиних
Првовенчаног, Глас СКА 60 (1901) 1–64. При томe је без моштију у Србију, ЗРВИ 24–25 (1986) 437–442.
правог основа релативизовано сведочење млетачког 32
  Cf. idem, L’idéologie, 35–48; B. I. Bojović, L’idéologie
хро­ничара и потом дужда Андрије Дан­дола (1343–1354), monarchique dans les hagio-biographies dynastiques du
који је Анину удају повезивао са Стефановим кру­ Moyen Âge serbe, Roma 1995, 301–329; С. Марјановић-
нисањем краљевским венцем доби­јеним из Ри­ма 1217. -Душанић, Владарска идеологија Немањића, Београд
године – cf. Andreae Danduli chro­nica per ex­ten­sum des­ 1997, 60–75; М. Благојевић, Д. Медаковић, Историја срп­­
41 cripta, ed. E. Pastorello (Rerum Italicarum Scriptores, XII–1, ске државности, I, Београд 2000, 98–103.
 Гори.33 Из своје перспективе бивши велики жу­
пан у ствари сведочи о својеврсном одразу ста­
рих ромејских универзалистичких схватања, по
којима, уз једног Бога, постоји и само један цар,
који милошћу Свевишњег влада целокупном
васељеном и који Богом даровану власт дели
изабраним поданицима. Он им додељује разне
титуле и звања, а полузависним господарима
народа у суседству шаље или потврђује знаке
владарског достојанства.34 У српским земљама
на прелазу између два века таква схватања билa
су несумњиво дубоко укорењенa и поштованa
како у унутрашњости, под скоро двовековном
јурисдикцијом грчке цркве – Охридске архи-
епископије – тако и у Приморју, које је до Не­
мањиних освајања признавало врховну власт
Ца­ри­града.35 Иако без царства и у заточеништву,
Алексије је и даље у свести Срба био Христов
помазаник на земљи и, строго узевши, једини
василевс Ромеја wd b(o)ga vynq;anago у цариград­
ској Великој цркви,36 па самим тим и извор ле­
гитимности Стефанове владавине по милости
Божијој у једном делу земаља које су некада
биле под ромејским скиптром.37
33
  Трифуновић, Бјелогрлић, Брајовић, Хиландарска
оснивачка повеља, 54, l. 1–10.
34
  G. Ostrogorsky, Die byzantinische Staatenhierarchie,
SK 8 (1936) 41–61 (= Византијски систем хијерархије
држава, О веровањима и схватањима Византинаца,
Београд 1970, 238–262).
35
  Последња ромејска реконквиста јадранских
градова и њиховог залеђа збила се у време Манојла I
Комнина (око 1165), ВИИНЈ, IV, 87–88.
36
  О значају престонице и Свете Софије као ме­ста цар­
ског крунисања најречитије говори један савре­ме­­­­ни за­
падни извор. Приликом неуспеле опсаде Адри­­­­јанопоља
почетком лета 1204. Бонифације од Мон­­­ферата позвао
је представнике домицилног, ромеј­ског становништва
да му отворе капије града јер су уз њега били августа
Марија и двоје њене деце из брака са Исаком II Анђелом.
Браниоци су му поручили да најпре уђе у Цариград и
тамо крунише свог пасторка, Исаковог сина (Манојла),
а да ће они, пошто овај сту­пи на Константинов трон,
врло добро знати шта им је чинити – cf. Robert de Clari,
La Conquête de Constantinople, tr. P. Charlot, Paris 1939,
214–216. Можда је још бољи показатељ било деловање
патријарха Јована Каматира, који је у престоници по­
сле Алексијевог на­пу­штања града током пола године
крунисао чак дво­јицу автократора истог имена, а кас­
није, у из­гнан­ству, до своје смрти одбијао да царску
стему стави на главу Теодора Ласкара – D. E. Queller,
The Fourth Crusade, Leicester 1978, 113; B. Hendrickx,
C. Matzukis, Alexios V Dou­kas Mourtzouphlos: His Life,
Reign and Death (? – 1204), Ελληνικά 31/1 (1979) 119–
120; Acropolitae opera, 11.
42
37
  Иако у унутрашњости српских земаља још
од времена Манојла I Комнина (†1180) није било
ста­ ци­онираних гарнизона који би представљали
ствар­ ну ромејску власт, Србија се у Цариграду и
даље сматрала земљом потчињеном врховној власти
ромејског авто­ кратора – ВИИНЈ, IV, 23–26, 87–89,
251–252; то је јасно речено већ у поменутом писму
Исака II папи Целести­ну III: Σερβίας ἀρχῆς ἐκ πά-
λαι ὑπὸ τὴν ῾Ρωμανίαν τελούσης καὶ μηδ’ ἑνί ποτε
ἑτέρῳ δουσάσης ἐπεθύμησε – cf. Laurent, La Ser­
bie, 130; као помоћ великом жупану Србије у борби
против угарских чета које су га угрожавале са севера
и на чије се акције жалио римском првосвештенику,
василевс је послао и одред своје војске, као да је реч
о одбрани сопствене, ромејске територије. Орођавање
с владајућом породицом Анђела и стицање високог
дворског достојанства севастократора били су велика
част, али је наследника српског престола то још чвр­
шће везивало за престоницу и додатно наглашавало
супрематију ромејског автократора. Строго утврђен
византијски систем хијерархије власти није познавао
институцију независног, самосталног владара, осим
јединог, по Божијој вољи, василевса Ромеја, самодршца
целокупне васељене. Међутим, у предвечерје Четвртог
крсташког рата такве идеје и универзалне претензије
Цариграда стајале су више него икад раније у оштрој
супротности с реалном снагом царства. На самом
почетку XIII столећа ромејска власт готово да и није
до­пи­рала до граница српских земаља – на истоку је
Калојанова Бугарска била у успону, а на југу се отпад­­
ник од царске власти Добромир Хрс утврдио у чврсто
брањеном Просеку – уп. Острогорски, Историја, 384–
386; Радић, Обласни господари, 193–205. Такве окол­
ности несумњиво су имале утицаја на Стефанову
од­луку да из Рима затражи потврду суверености своје
владе. Писмо Иноћентија III угарском краљу Емерику
из октобра 1204. сведочи о томе да су опуномоћени
легат и краљевска дијадема били спремни да крену
пут Србије, али молби великог жупана у последњем
тренутку није удовољено због интервенције папског
адресата – Theiner, Vetera monumenta, 36, no 57. Из писма
се не види када се Стефан обратио папи. Није извесно
да ли је то учинио пре сукоба с братом, па самим тим
и у вези са Евдокијиним протеривањем из Србије, или
је инсигније затражио током борбе око престола не би
ли добијањем краљевске круне ојачао своје позиције.
С друге стране, реакција суседа са севера сасвим је
разумљива. Од довођења Вукана на престо Емерик је
себе сматрао врховним господаром Србије, а његове
претензије живеле су у титулатури угарске круне све до
њеног последњег носиоца – ИСН, 268. Стефан је добио
краљевски венац тек од Иноћентијевог наследника
Хонорија III 1217. године и од тада је у повељама с
поносом истицао самодржавни карактер своје власти
– в. Г. Острогорски, Автократор и самодржац, Глас СКА
164 (1935) 147–148.
Примање владарских инсигнија из руку папског
легата није било резултат никакве прозападне ори­
јентације, како се то често наводи у литератури, јер
је Стефан краљевску титулу могао добити једино из
Рима. О томе да су схватања о пореклу власти у Србији
остала иста можда најбоље сведочи данас тешко
 СТУДЕНИЦА, БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА (1208/9)

Ктиторски натпис из Богородичине цркве крај Немањине владе, пре­ма натпису на цркви
доноси и последњи поуздано датован помен Светог Луке у Котору, Вукан је управљао готово
Ву­кана, најстаријег Немањиног сина, који је половином очевих земаља – осим Диоклије и
нас­тао за његовог живота.38 Титулу великог Далмације, припадали су му и Травунија, Топли­
кнеза стекао је као господар на делу очевих зе­ ца и Хвосно.41 Занимљиво је то што су Вукана
маља,39 у Зети, наследивши у тој области вели­ његови зетски поданици сматрали краљем.42
ког кнеза Михаила, свог претходника и рођака, Традиција Михаиловог и Бодиновог краљевства
највероватније до кра­ ја 1189. године.40 Пред с краја XI и почетка наредног века била је и
даље жива и може се пратити све до средине
чит­љив натпис уз Стефанов портрет у милешевској XIII столећа. Као заштитник католичке цркве
43

старој припрати – В. Ј. Ђурић, Српска династија и Ви­ у Приморју, Вукан је и за папу Иноћенти­ја III
зан­тија на фрескама у Милешеви, Зограф 22 (1992) 18; био regis Dalmatie et Dioclie, мада му инсигније
као првовенчани краљ, десетак година после смрти краљевске власти никада није послао, чак ни
свог бившег таста и најмање две деценије по раскиду током оног кратког времена које је овај провео на
брака с његовом ћерком, Стефан се у задужбини свог великожупанском престолу.44 После готово две
млађег сина и даље називао zet(q) c(a)ra gqre;eskago kir(q)
aleKia, чиме се у ствари истицало право његове влада­
деценије, непосредно пре осликавања Студенице,
вине у једној од држава које су настале на територији велики кнез Вукан повукао се из световне управе.
некадашњег Ромејског царства. Овоме се у милешев­ Уговор о пријатељству с Млечанима јула 1208.
ском натпису додаје још један новостечени вид Божије склопио је његов најстарији син Ђорђе.
45

милости – Стефан је син светог Симеона Мироточивог,

новог угодника Господњег. С разлогом је у представи
загонетног цара насликаног наспрам Немањића, на
јужном зиду старе милешевске припрате, препознат
управо Алексије III Анђео – Бошковић, Неколико нат­
писа, 6–7; Б. Ферјанчић, Љ. Максимовић, Свети Сава и
Србија између Епира и Никеје, Свети Сава у српској
историји и традицији, Београд 1998, 21–22; Г. Суботић,
Љ. Максимовић, Свети Сава и подизање Милешеве,
Византијски свет, 97–106.
38
  У нешто млађем Симеоновом житију које је Сава
написао као уводни део Студеничког типика Вукано­
во име помиње се у вези с догађајима што претходе ос­
ликавању студеничке главне цркве.
39
  Сава, 158.
40
  Протеривање ромејских гарнизона из градова у зет­
ском приморју окончано је најкасније до краја 1185, јер се
већ у јануару наредне године Немањина власт признаје у
Котору, у који он чак преноси и свој двор. Српски вели­
ки жупан није одмах најстаријем сину поверио управу
у новоосвојеној области. Кнегиња Деси­сла­ва, magni co­
mitis Michaelis uxor, у пратњи барског над­бискупа Гргура
и одане властеле, са своје две галије, које предаје граду,
проналази уточиште у Ду­бро­­внику 20. августа 1189. О
томе да су разлози овог, како се испоставило, трајног
егзила била ратна дејства у залеђу јасно сведочи писмо
поменутог барског прелата које несумњиво претходи
том догађају и говори о предстојећој опсади Бара, у којој
се не може рачунати на помоћ кнеза Михаила јер су га
притеснили његови стричеви, то јест Немања с браћом.
Непуну годину дана касније сличну судбину доживео
је и Немањин брат Мирослав – Соловјев, Одабрани
споменици, 2–8, бр. 3, 5, 7; Стефан Првовенчани, 38–40;
Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavo­
niae, II, ed. I. Kukuljević Sakcinski, Zagreb 1875, 115, no
159; Јиречек, Историја, 153; очигледно је било настојање
великог жупана да приморске области чвршће потчини
својој власти. Већ у повељи издатој Сплићанима наводи
Појава Вукановог имена у ктиторском
нат­пису несумњиво сведочи о његовом учешћу
у украшавању очеве задужбине зидним слика­
ма. Са сигурношћу се сме тврдити да је на ме­
сту данашњег оштећења испред Вукановог
име­­на, изнад северозападног пандантифа, би­ло
исписано и име његовог млађег брата.46
41
  Томовић, Натпис, 26–28.
42
  Д. И. Синдик, О политичким и друштвеним при­
ликама у Котору крајем XII века, Црква Светог Луке,
13–20.
43
  vx mysty rekomem%q& dJwklitJi e/e zovet se veliko
kralFv`stvo wt%q& prxva – Доментијан, Житије, 248.
44
  Иноћентије III до октобра 1204. није био упознат
с резултатима мисије калочког надбискупа у вези са
успостављањем духовног примата римског архипастира
и у унутрашњости српских земаља, како се касније
показало – не­успеле – Theiner, Vetera monumenta, 5–6,
13, 36, nos 8–10, 22, 57.
45
  Иако се то у тексту уговора изричито не каже, акт
се највероватније односио на српске земље у приморју.
Вуканов наследник такође се називао краљем – Со­
ловјев, Одабрани споменици, 15–16, бр. 13; Ђ. Бубало, Да
ли су краљ Стефан Првовенчани и његов син Радослав
били савладари?, ЗРВИ 46 (2009) 201–227; исти, Титуле
Вукана Немањића и традиција дукљанског краљевства,
Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Беране–
Београд 2011, 79–92.
46
  Судећи по запису пожаревачког сликара Живка
Павловића из 1846 – u gore podpisatom` redM wd` sozdanIA/
obitelx sIA moglJ smo viditi u podpisM sta/rodrevnom` da e po
drMgi pMt obnovIo moleraem/ velki /Mpan` volkanx sin` s(ve)tog`
simeona nemaniћa/ a# s# e# leta – запис се до скидања фре­
ске у лето 1951. налазио између пандантифа на југу –
Петковић, Старине, 20–21; Мандић, Откривање, 38–39.

43
се да Хумом и Зетом у Немањино име управљају његови Стефановог имена у оштећеном натпису није било већ
синови Растко и Вукан – Динић, Три повеље, 69. средином XIX века, што је мајстора из Пожаревца и,
 Уз великожупански престо, Стефан је од аутора најстаријих студеничких фресака остаће
оца на­следио и ктиторска права над Студеницом. заувек непознато.51
Када је од свог млађег сина и наследника на
престолу тражио помоћ за обнову Хиландара, Приликом осликавања Богородичине цр­­­
монах Си­ меон обратио се Стефану следећим к­­­­ве на једном од зидова била је исписана и ос­
речима: tQi bo Fsi htitorq semou ]ko/e i pry/de ни­вачка повеља Стефана Немање.52 Њен текст је,
pisaniFmq47 prydah` ti vq vl%a&d%Q&;qstvi tvoFmq осим пописа села и права додељених манастиру,
prys(ve)tQF b(o­gorodi)ce bl(a)godatelnice ou stoudenici уз уобичајену санкцију на крају акта, доносио
ni s kQm` /e newbq{`no tqk`mo teby i symeni tvoFmou и списак икона, богослужбених сасуда, књига,
po teby.48 О томе да је сликарство Богороди­ одежди и завеса, вероватно за олтарску преграду,
чине цркве с почетка XIII столећа заједнички које је ктитор поклонио Богородичином храму.53
ктиторски подухват Не­мањиних синова сведо­ Такви документи, уз ктиторски портрет или без
че и портрети Стефана и Вукана нађени у њега, понекад су исписивани фреско-техником
фраг­­ментима крај западног улаза у манастир.49 на зидовима.54 Ако се има у виду распоред нај­
Поред наручилаца, познат је и идејни творац старијег живописа, као и оног из 1568, за који је
тог сликарства – најмлађи Немањин син и више пута показано да доследно понавља не само
светогорски пострижник, јеро­монах Сава, који избор већ и композициона решења претходног,55
је, не треба сумњати, као нови члан студеничког може се закључити да се студеничка оснивачка
братства непосредно утицао на избор и рас­ повеља највероватније налазила на северном
поред сликаних представа и сам надгледао зи­ду припрате, у првој зони.56 С обзиром на то
украшавање очеве задужбине.50 Нажалост, име да на њему данас нема старог живописа, текст
повеље је, без сумње, трајно изгубљен.
за њим, прве истраживаче, којима оригинални натпис
није био познат, навело на то да најстарије студеничко унутрашњости главних цркава манастирâ Ватопеда и
сликарство припишу прворођеном Не­мањином сину. Хиландара (Миљковић, Житија, 42–54, 88).
Остаје нејасно због чега се у запису Вукан наводи 51
  Име сликара најпре треба тражити иза придева
као велики жупан, а година 1205. као време настанка ἁμαρτολός, али оштећења која следе не допуштају да
првобитног сликарства. Титула уз његово име и го­ се текст записа испод Светог убруса рашчита до краја.
ди­на са индиктом и данас су јасно читљиве, а сам 52
  Исто, 129.
натпис је пре извођења најмлађег зидног сликарства у 53
  За садржину ове исправе која данас не постоји
Студеници без сумње био боље очуван. в. Сава, 150–152. Уп. Ћирковић, Студеничка повеља,
47
  Помен писаног документа у Симеоновом житију 311–318.
упућује на претпоставку о постојању двеју Немањиних 54
  Примери, сачувани или познати из извора, побро­
повеља издатих Студеници – оснивачке повеље и оне јани су у Ивић, Ђурић, Ћирковић, Есфигменска повеља,
којом су ктиторска права после абдикације била пре­ 38–46.
нета на сина. Мање се вероватном чини могућност да је 55
  Изузетак чини неколико појединачних светачких
у питању био само један документ обједињене садржи­ фигура којих није могло бити у сликарству с почетка
не – в. такође С. Троицки, Ктиторско право у Византији XIII столећа.
и Немањићкој Србији, Глас СКА 168 (1935) 103. 56
  Због удаљености од погледа верника треба искљу­
48
  Стефан Првовенчани, 56. чити могућност да се повеља налазила у другој зони,
49
  Б. Миљковић, Сликарство западног улаза у мана­ јер је њена доња ивица на висини која премашује чети­
стир Студеницу из 1208/9. године, Трећа југословенска ри метра од нивоа пода. На истом месту у катедралном
конференција, 183–187; уп. такође, Б. Тодић, Ктиторска храму Успења Богородичиног у Каламбаки исписа­
композиција у наосу Богородичине цркве у Студеници, на је хрисовуља Андроника III Палеолога којом је он
Саопштења 29 (1997) 35–45. марта 1336. потврдио поседе и привилегије Стагијске
50
  Сави су по повратку у Србију могла бити од епископије у Тесалији – Acta et diplomata, V, 270–273; Г.
користи искуства стечена десетак година раније А. Сотириу, Ἡ βασιλικὴ τῆς Κοιμήσεως ἐν Καλαμπάκα,
на Светој Гори, током извођења зидне декорације у ΕΕΒΣ 6 (1929) 292, 297, 305.

44