njihovog prelaska u zapadni i juzni deo Evrope, u centra deo Evrope, na mestu nekadaSnjeg rimskog naselja Akvir kuma (Budimpeste). Tom epizodom mita €e se u srednjet veku sluziti madarska monarhija. 5 IV. Uspeh prosjackih redova Na 13. vek gradova, trgovaca, univerziteta i narodi knjiZevnosti uticalo je i delovanje vernika novog tipa, poj ve dugog evropskog Lrajanja: re¢ je o pripadnicima pros) kih redova, od kojih su najvazniji bili braca propoved ili dominikanci i mala braéa ili franjevei. Te redove nisi sa¢injavali monasi koji su Ziveli u kolektivnoj osami izdvoje nih manastira, veé redovnici koji su Ziveli u zajednici, medi Judima u gradu. To je bilo ono novo drustvo koje su onio likovali svojim propovedima i liturgijskom praksom; nov hri8éanstvo, gde je zanimanje za mirjane bilo vece i gde j nastojanje da se klirici i svetovnjaci prilagode poletu ¢ skog hriS¢anstva preovladavalo i bilo veoma efikasno. i Velike probleme su za crkvu predstavijali neostvariva: gregorijanske reforme, brzo sirenje jeresi, neprilagodenos drustvu u kome je novac sve brze kruzio, gde je bogats| postalo vrednost i gde monagka kultura vezana za seoskt druStvo vise nije mogla da odgovori potrebama hris¢ans Odgovor je potekao od nekoliko erkvenih ili mirskih liéno sti koje su osnovale redove novog tipa buduci da nisu b monaski, koje je papa vise ili manje retko prihvatao, Na naéin stvoreni redovi bili su nazvani Pprosjackim, jer su st najvise isticali skromnogéu i siromastvom, Sto im jeidonelo ime prosjacki redovi, a jednom od njih, onom koji je osno: vao Franja Asi8ki, red male brace. Uspeh ovih redova je bi toliki da su se poéetkom 13. veka umnoiili. Medutim, Drug sabor u Lionu 1274. dozvolio je samo éetiri reda: propoved: nike ili dominikance, malu bra¢u ili franjevce, pustinja vesv, Avgustina i karmelite. Papstvo im je potetkom 14. veka tlodalo Marijine sluzitelje, proistekle iz grupe firentinskih trgovaca pokajnika koji su sluzili u utoéi8tu posveéenom Djevi Mariji i koji su se povukli van grada radi zajednié- kog Zivota u siromastvu. Njihov uspeh je bio ograniéen na \taliju, posebno na severnu Italiju. Oni su se éesto vracali u jjradove, na primer u Rim, gde su oistili erkvu Sv. Marke- la, i odobravali su studiranje, éesto posecujuci Univerzitet i Parizu. Medutim, istoriografska tradicija ih izostavlja iz grupe prosjaékih redova. Vrhovnom ugledu dominikanaca i franjevaca snazZno su doprinele liénosti njihovih osnivaéa. Dominik, roden u Kaleruegi u Kastilji oko 1170, postao je kanonik kapitola u Osmi 1196. Tokom jedne misije progao je kroz Langdok i bio prestravijen znagajem koji su tu imali jeretici. Revio je da se bori protiv njih na njihovom terenu, ziveci u siromastvu | posvecujuci se propovedanju. Njegove baze su bile Pruj i fanzo, izmedu Karkasona i Tuluza. Oko sebe je okupio brat- stvo Klirika i ta grupa je delovala dovoljno uspesno da bi je 1215. priznao papa Inokentije LIl. Cetvrti lateranski sabor Je iste godine zabranio stvaranje novih redova, Medutim, Dominikovoj grupi, koja je poStovala Pravilo sv. Avgustina, uobigajeno u kanonitkoj sredini, bilo je dozvoljeno da osnu- je red, u papskoj buli iz 1217. nazvan ,redom propovedni- ka’. Dominik je poslao bracu u razli¢ita gradska sredista, po moguéstvu znatajna (dominikanci su se nastanili u velikim gradovima, za razliku od franjevaca, koje su privlaéila sred- nja i mala urbana sredi8ta), posebno u Bolonju i Pariz, jerje geleo da njihove propovedi budu zasnovane na ozbiljinim prougavanjima. Dominik je pred kraj Zivota propovedao u severngj Italiji, a umiro je u manastiru u Bolonji 1221. Kano- nizovan je 1234, Sluéaj Franje Asikog je sasvim razlidit. On je bio sin trgovea platnom u malom gradu Asiziju, i privlacio ga je vite&ki Zivot, Oko 1206. odlucio je da se spektakularno od- rekne takvog Zivota i ovevog nasleda koje ga je o¢ekivalo. Svukao je svoju adeéu na gradskom trgu, odrekao se novea 75176 i trgovine, i svoje sugradane pozvao na siromaitvo u sli Zenju Hristu. $ nekolike drugova je obrazovao putuj grupu sa bazom u dve skromne crkve u okolini Asizija: Damijano i Portiunkula. Kroz muéan dijalog s papom Ink kentijem IIT, Franja je dobio priznanje svog bratstva, koje sastojalo od klirika i mirjana, za nov red éije je veé dot pravilo morao da prepravi na zahtev pape Honorija TH ke ga je, na kraju, odobrio 1223, nakon sto je Franja izosta neumerene delove o siromastvu i zajedniékom Zivotu, nego sto ukratko predstavimo poéetke franjevackog koji su, nasuprot iskustvu dominikanaca, bili veoma bui ukazacemo na novi karakter dva reda. Nesumnjivo najuot Ijivije je bilo njihovo razme8tanje po gradskim sredina Ginjenica da su gradovi bili glavna sredista propovednist iostalih aktivnosti dominikanaca i franjevaca. Ipak, ovi d gi su delovali i na putevima kojima su lutalii po pustinj kim pribezi8tima u brdima. S druge strane, izdrzavali su potpuno drugatije od monaha i nisu posedovali ni ze nistalne prihode. Ziveli su od milostinje, u koju su spad i darovi koji su omoguéavali izgradnju, protivno zapo stima njihovih osnivata, sve vecih i vecih crkava, mada one zadrzavale izvesnu skromnost ukrasa. Prosjatki redo istinski stavljaju Hrista i Jevandelje u sredi8te ne samo s je veé i mirske poboznosti. Franja Asi8ki ide do krajno u svojoj teZnji za poistovecivanjem sa Hristom. U samo planine Alverno u centralnoj Italiji, on je od serafima ko mu se javio primio stigme, tj. tragove Hristovih rana s ras peéa. Prosjacki redovi su uéili stanovnistvo, posebno p gradovima, novoj verskoj praksi, zahvaljujuéi intenzivno propovednistvu. § njima se rada Evropa reci, Evropa bes de koja, posvetovnjaéena, postaje Evropa govora, tribi vatrenih rasprava. Franja, zadivljen BoZijim delom, éitavom tvorevinom ispevao mu je hvalu u vidu Cuvene Pesme brata Sunca zvan i Pesma stuorenja, u kojoj se prepoznaje poreklo evropsko oseéanja za prirodu. Prosjaéke redove koji su se od osni nja stavili u sluzbu crkve svojim apostolskim delovanjenpre su ubrzo skrenule sa prvobitne pastirske delatnosti 0 novim misijama. Suogena s jereticima, crkva je gurala {tatre dalje od propovedi, ka Inkviziciji, sve do izmene pri- jode njihovog priziva. Papstvo ubrzo uzima upravijanje inkvizicionim sudovima od biskupa i poverava ga prosjaé- kim redovima. Tako su glasovi koji su pratili ove redove u eyropskom drustvu 13. veka bili veoma razliditi. $ jedne strane, divili su im se, bili su poStovani i imali su svoje sled- henike. Godine 1233. velika kampanja za prestanak suko- ba u gradovima severne Italije, pokret Aleluja, zabelezio je, #0 kratko vreme, upeéatljiv uspeh. S druge strane, oni su hapadani i bili su predmet neprijateljstva koje je ilo i do Inr2nje. Tipigan je primer (svetog) Petra Muéenika, Zustrog (ominikanskog inkvizitora u severnoj Italiji, ubijenog 1252. a putu od Koma do Milana. Predstavljen kao svetac s no- vem u lobanji, on ukazuje na udaljavanje izmedu crkve i prosjackih redova, s jedne strane, i vecine vernika, s druge, i pogledu Inkvizicije. Oba ova reda su postala predmet Zivih kritika svetov- hjaka povodom nastave i znanja, narocito na Univerzitetu i Parizu. Mirski magistri, od kojih je glavni bio Gijom iz Sen Amur, i pesnici poput Ritbefa i Zana de Menga, o8tro su napadali prosjatke redove. Na prvom mestu, zbog sa- mog naéela prosjaéenja i siromastva: zar ne treba Covek, pa | onaj pobozan, da Zivi od proizvoda svojih ruku a ne od milostinje koja mu omoguéava da Zivi u lenjosti? Kasnije (emo videti da je takvo shvatanje bivalo pojaéavano rada- jjem Evrope rada i unapredenjem shvatanja rada. Da li su prosjatka braéa pravi prosjaci? Ne treba li ispred njih staviti yprave siromahe’ koje na prosjaéenje osuduju Zivotne okol- nosti? Dolazak na funkcije koje su pripadale mirskom sve- jlenstvu, éinodejstvovanje svetih tajni, upravljanje crkvama koje je povlagilo za sobom primanje novea za njih, sve je to yredalo izvestan broj vernika, ali i okrenulo protiv prosjaé- kih redova veliki deo mirskog sveétenstva. Ono Sto je raspi- tivalo sukob i odvraéalo ga od smirivanja bila je cinjenica dla su pape od sredine 13. veka sve veci broj biskupa birali 177medu prosjackim fratrima, briguéi time razliku izmedu i dovnika i mirskog sveStenstva. Na univerzitetima se na prosjacke redove od poteth podozrivo gledalo (na dominikance od potetka, zbog nj hovog zanimanja za studije, a na franjevce kasnije, i po uzdrzanosti Franje Asiskog u pogledu aktivnosti koje za tevaju kupovinu knjiga), posebno u Parizu, jer su u vre velikog Strajka 1229-1231. iskoristili stav svetovnih mag stara da bi otvorili katedre u svoju korist. U univerzitets svet su stupili kao Strajkbreheri, kao ,Zuti”. Sukob izmed redovnika i sekularnih trovao je Pariski univerzitet u vis navrata tokom 13. veka. Papstvo je intervenisalo, obiéi uzimajudi u odbranu fratre, ali su te intervencije pre pt gorSavale nego smirivale svade u kojima su Bonaventuri Toma Akvinski imali znatajne uloge u odbrani opravdand sti i zasluga dobrovoljnog siromaStva. Dakle, kroz poja prosjatkih redova, 13. stole¢e predstavija vazan trenutak. dugoj istoriji siromastva u Evropi koja, nazalost, ni do dat nije okonéana. Druge, unutragnje nesuglasice ustalasale su franjeva ki red tokom 13. veka. Jog za Zivota sv. Franje jedna str asketska struja se suprotstavljala teZnji za kompromisom nuZnostima Ijudskog Zivota u druStvu. Delovalo je kao d. je Franja ée8¢e na strani strogih, ali je redovno odbijao d bude neposlusan crkvi i Svetoj stolici. Oko njegove liéno sti i uspomene razvio se sukob koji je uzburkao red p njegove smrti 1226, buduéi da je papstvo pozurilo da kanonizuje (1228). Prva prilika za to je bila izgradnja b: like u Asiziju koju je pokrenuo osporavani brat llija, koj je, ipak, sv. Franja odredio za svog naslednika, crkve dij su razmere i velelepnost delovale kao negacija Franjine d hovnosti. Sukob se, zatim, u osnovi ogledao u biografskin tekstovima koji su mu posveéivani. Tako se izrodilo ono &t je veliki moderni biograf sv. Franje, protestant Pol Sabatj krajem 19. veka nazvao ,franjevackim pitanjem’. Sa Sabat} om je pokrenuto upravo pitanje dogadaja koji je u 13. vekt trebalo da rei problem. Generalni kapitol reda je 1260. od- 178lutio da generalni vikar Bonaventura napise zvanitno Zitije fv. Franje koje bi zamenilo sve prethodne Zivotopise i da, {lo je neéuveno, sva ranija Zitija budu unigtena. Ako tome ilodamo osude biskupa Tampijea, moramo, na nesreéu, da kazemo da se u 13. veku rada ne samo Evropa inkv' yeéi Evropa cenzure. Z Evropa milosrda Ivorci Evrope reti putem propovedni8tva, prosjatki tedovi, pokretadi su i Evrope milosrda, pretece Evrope so- cijalnog osiguranja. Sistem je uspostavljen u 13. veku pod imenom ,milosrdna dela’, Ona su utemeljena na tekstu Je- vandelja po Mateju (25, 35), po kojem ¢e Sin éovediji na Dan suda razluéiti Ijude i reci onima sa desne strane da ée uci u carstvo Bo%ije u znak nagrade za dobra dela koja su inili tokom zemaljskog Zivola. A dela se sastoje u poseciva- nju bolesnika, pojenju Zednih, hranjenju gladnih, otkupu yarobljenika (u 13. veku su to, pre svega, bili zarobljenici muslimanskih gusara na Sredozemnom moru), odevanju hagih, primanju stranaca, uvodenju sluzbi za umrle. Fratri su bili najaktivniji u propovedanju i éinjenju milosrdnih dela; istovremeno, posvecuju se radu u bolnicama, kojih Je u gradskim sredinama bivalo sve vie. Evropa bolnica je rodena. Tre¢i redovi: izmedu klirika i mirjana Poslednja odlika prosjagkih redova bila je plod njihovog vanimanja za gradske mirjane. Ret je o osnivanju tre¢ih re- dova koji su okupljali svetovnjake razliéitog porekla i bogat- 179stva, u stvari Cesto dosta imucnih, koji su, ostajuci us porodicama i rade¢i svoje poslove, vodili Zivot Sto je moguce fratarskom. U stvari, prosjacki redovi su se, ma Zelji svojih osnivaéa, sastojali iz tri reda: muskog red zenskog reda (kod franjevaca su to bile klarise, a kod don nikanaca dominikanke) i treéeg reda koji je znatno profi vao njihov uticaj na gradsko drustvo. To drustvo je, za u celini bilo obuhvaéeno tim trima redovima. Medut prosjacki redovi ostaju pod glavnim uticajem prvog re reda mu8ke brace, i papstva. Takav poredak nije izbegao tikalizaciju i, kao Sto je u vezi sa franjevcima primetio ok Debone, prosjatki redovi brzo prelaze put ,od intuicije institucije”. I pored napretka mirjana kao pripadnika erky 13. vek nije uspeo da stvori Evropu laika. Gotitka Evropa Trinaesti vek je bio period velikog umetnitkog bujanj posebno u oblasti arhitekture. Umetnost, a naroéito arhiti tura, predstavijala je jedno od najznaéajnijih nagina ispol} vanja i vaéno vezivno tkivo evropskog jedinstva. I por zajedni¢kih crta, knjiZevnosti su ostajale udaljene razliéit 8éu jezika; jezik umetnosti je bio gotovo jedinstven. Veé romanitka umetnost — koja je, kao Sto joj ime kaze, znatil izvesno vra¢anje anti¢koj rimskoj umetnosti — bila ras u velikom delu Evrope, ali sa znaéajnim osobenostima, zavisnosti od naroda i regije. Gotiéka umetnost, naziva jo’ i francuskom umetnos¢u, preplavila je citavu hrigéar sku Evropu pocev od severne Francuske, odnosno odredi nije, od srca te oblasti koju su u 13. veku zvali Francuska uzem smislu, a kasnije II de Frans. Nova umetnost, sasvi razligita od romanike, vremenski se poklapala sa velil demografskim rastom koji je iziskivao vece crkve i dubo promenu ukusa. Osim vecih razmera, gotika se izrazavala 180kroz teZnju ka vertikalnosti, svetlosti, pa i boji. Znagajni gra- dlovi jer je reé o znatno vise gradskoj umetnosti nego sto je to bila romaniéka — nadmetali su se u odvaznosti i lepoti on podizanja goti¢kih zdanja koje, pre svih, oliéavaju atedrale, To je ono Sto je Zoré Dibi nazvao ,vremenom ka- edrala”, Otuda se rodila divovska Evropa, Evropa pretera- hosti. Sve vi8e i viSe, to je, izgleda, bila kljuéna reé goti¢kih ‘rhitekata. Posle prve generacije katedrala izmedu 1140. i 1190, koju obeleZavaju katedrale u Sansu, Noajonu i Lao- hu, 13. vek postaje veliki vek katedrala poput, na primer, Hogorodiéine crkve u Parizu. Prava pomama za duzinom i visinom se posebno ogledala na katedrali u Amijenu, grade- Noj izmedu 1220. i 1270, prakti¢no za sve vreme vladavine fivetog Luja koji je u horu te crkve, dovrsenom 1256, izgovo- flo éuvenu Amijensku presudu, arbitraZnu pouku usukobu izmedu engleskog kralja i njegovih barona. Amijen je bio dug 145 m, a visok 42,50 m. Najviga tatka od 47 m dostignu- {a je 1272, horom crkve u Boveu, koji se obruSio 1284. Duhovnost svetlosti je nadahnula podizanje visokih pro- yora gotiékih crkava. Teoriju o tome je poéetkom 12. veka izneo Sugerije, opat Sen Denija koji je zapoéeo rekonstruk- ¢lju crkve svoje opatije na temelju novih teolosko-esteti¢kih facela. Nasuprot romanickim vitra%ima, obiéno belim ili sivim, goticki vitrazi su doneli procvat boja pozajmljenih ig prirode, sa lokalnog bilja i plodova, poput vrbovnika ili jaca, i napredak tehnike bojenja. Na boje vitraza, koje su se nadovezivale na polihromiju skulptura, podsetio je Alen lirland-Brandenburg u svom delu Kad su katedrale bile oboje- we. Gotiéku arhitekturu zaista je pratio procvat skulpture, pre svega, u ornamentici katedrala. Razvoj vajanih portala je pruzio izuzetan prostor skulpturi, posebno predstavama Strasnog suda Cija je vizija, strahom koliko i nadom, mirila polet u visinu i zraéenje svetlosti. ‘ Evropu vitraza u boji dobro ilustruje katedrala u Sartru, (ije su plave nijanse postale Guvene. Velike francuske kate- drale su éesto bile oponasane u inostranstvu, bilo kroz tip trobrodne crkve, koji je bio najée8¢i, bilo kroz tip petobrod- 181ne crkve, kao u BurZu. Najlepse kopije su nastale u Spa posebno u Burgosu, ali iu Toledu ili Leonu. Engleskom| ila posebna varijanta gotike, poéev od Normandije; to jedan od prvih izraza onoga Sto ée u 14. i 15. veku biti zyvano plamenom gotikom. U Italiji je goti¢ka umetnost b »prikljestena” izmedu uporne romanike i rane renesans umetnosti. Gotika se tu Sirila, iako ograni¢eno, pre sve zahvaljujuci prosjackim redovima, kao u Asiziju. Une kim, posebno u hanzeatskim oblastima, graden je poseb tip goti¢kih crkava pod uticajem trgovaca, podizan oko. nog jedinog velikag broda; to su bile crkve-hale. Rolai Reht je nedavno istakao dugu tradiciju gotike u Evrop danas. Citiraéu ga: ,AKo s paznjom posmatramo najbol ostvarenja 20. veka, konstatova¢emo da ona éesto produ: ju, obogacuju i aktuelizuju zbir tekovina nastalih izi 1140. i 1350. na severozapadu Evrope. Njima Pelcig, Bru ‘Taut, Mis van der Roe, Gropijus, Nimajer, Gaudi, ali i Net Goden, Geri i njima sliéni duguju veliki deo svog arhi tonskog obrazovanja. Oslobadajuéi se klasi¢nog ideala, } hitektura moderne je sebi istovremeno ostavila mogud da se nadahnjuje onim sto je taj ideal sputavao: estets| stati¢kim redefinisanjem zida, postavljanjem samonoseé struktura, preradom standardizovanih elemenata i, nesul njivo iznad svega ostalog, jasnim o@itavanjem funkeij forme."! Zalazenje u razlitite forme goti¢ke umetnosti nas i suvige zadrzalo. Medutim, ne treba zaboraviti da ti¢ka Evropa 13. veka nije bila samo Evropa arhitekture y iskulpture, portala katedrala sa klesanim katedrama uP ili sa statuama andela, devojaka i princeza, kao islikarst\ fresaka u minijaturama. Goticki 13. vek Cudesno je obo Evropu prikaza. _ 1 Pristupno predavanje na Kolez de Fransu, 14. marta 2002, 30. 182Kurtoazna Evropa U 13. veku ustalila se Evropa lepih manira koje su mo- derni istoriéari i sociolozi nazvali civilizovanos¢u, dok su hriscani 13. veka govorili o kurtoaziji. Kasnije ¢e i reci pri- jlojnost i uétivost, koje upuéuju na urbani svet’, biti kori- iene za oznatavanje odredene istanéanosti oseéanja i po- hasanja. Prvu studiju citavog tog pokreta je 1939. napisao hemacki sociolog Norbert Elias u svom inovativnom delu Uber den Prozess der Zivilisation?. Ljudi srednjeg veka su tu evoluciju oznacili re¢ju kurtoa: Sama etimologija poka- vuje da je pokret, koji potite iz srednjeg veka, tatnije iz 13. sloleéa, imao dva drustvena izvora: dvor i grad. Dakle, po- slojalo je susticanje plemi¢kih i burZujskih navika u dovolj- oj meri da u 12-13. veku nastanu priruénici iz kurtoazije ha latinskom ili na narodnom jeziku, od kojih mozemo da havedemo: u Engleskoj Liber Urbani i Facetus, na nematkom Der wiilsche Gast (VelSki gost) Tomazina iz Cerklarije i Tanhoj- yerova Poema, kao i Traktat o kurtoaziji milanskog pedagoga Honvesina de la Rive; saveti o lepim manirima sadrzani u im knjigama govore narotito o manirima za stolom, fiziolo- ‘kim funkcijama, seksualnim odnosima, borbi protiv agre- sivnosti. Na primer, kod Bonvesina se mode proéitati: Ne treba nikad piti iz éinije -veé se koristiti kagikom, to je prikladnije. Onaj ko se naginje nad ¢inijom i, nepristojno, pusta da mu se u nju sliva pljuvaéka kao krmku, bolje bi uéinio da se pridruzi ostaloj stoci. * Francuski sinonimi za pristojnost, odnosno uétivost (urbanité, po- Iilesse), vode poreklo od latinske, odnosno gréke reéi za grad (urbs, od- Nosno polis). — Prim. prev. ? Francuski prevod: La civilisation des murs, Paris, Calmann-Levy, 1973; srpski prevod: Proces civilizacije, Izdavacka knjizarnica Zorana Mojanovica, Sremski Karlovei - Novi Sad, 2001. 163)Viljuska, koja je rano, ali bez odjeka, stigla iz Vizantij Veneciju, polako je ulazila u upotrebu u 14. i 15. veku. Sva ta literatura je dovela do cuvenog Erazmovog tral tata, pisanog na latinskom i prevedenog na vise narodi jezika, De civilitate morum puerilium (O uctivosti kod dece), je imao velikog uspeha u 16. veku. Evropa lepih manira dena je u 13. veku.3 Dvoznaéno promovisanje rada U 13. veku vidimo vaZnu promenu u mentalitetu i pi Sanju u jednom od osnovnih podruéja ljudske delatnosti kom je srednjovekovna tradicija jo$ primetna - u radu. je uranom srednjem veku imao dvosmislen status; naj problema je izazivao u monaskom svetu. Monagka pra polazeci od Pravila sv. Benedikta, zahtevala su od monal obavezan intelektualni rad na prepisivanju rukopisa io vezan fizicki rad, u polju, zarad ishrane. Obaveza rada je monahe predstavljala pokajniéki Gin. Knjiga postanja da je Bog kaznio prvobitni greh Adama i Eve osudom rad. Kao pokajnitki, monagki rad je donosio iskupljenj tako nastaje rad kao vrednosni pojam. Imajuci u vidu ugle monaha u drustvu ranog srednjeg veka, Cinjenica da su nasi, najugledniji judi tog drustva, radili, na protivre natin donosi radu pozitivnu vrednost. Vrednovanje x se ubrzalo od 11. do 13. veka. Tehnolo&ki napredak seo: rada, razvijanje zanatlijskog rada u gradovima, traganje: bogatstvom i visim drustvenim polozajem na osnovu ra sve se to odrazilo na predstavu o radu. Videli smo d. delatnost trgovaca i univerzitetskih magistara smatrar opravdanom. Fratri su trpeli kritike jer su odbijali da ri 3 Pretega srednjovekovnih rasprava o lepim manirima, Disticha! tonis u stihu, iz 3. veka, dozivela je vie prepisa u srednjem veku. 184ali su se oni branili predstavijajuci svoje apostolovanje kao vistu rada. Dru8tveni slojevi koji su ispoljavali superiornost \wdrZavanjem od rada— dokolica kontemplativaca i klirika, dokolica ratnika, vitezova i plemiéa — naéli su se na udaru usled unapredenja rada u drustvu i duhovnoj sferi. Ratnié- ka delatnost je bila predstavljena kao koristan rad zagtite slabih. Apostolska misija klirika je i pre samoodbrane pro- sjackih redova bila priznata i hvaljena. Citav svet kurtoazije | viteStva bio je ugrozen novim vrednovanjem rada. Pojavi- la se izreka: Rad prevazilazi junasteo’. U isti mah, predstava o radu je i dalje bolovala ad ozbiljnih slahosti. Nije postojala tet za rad, stoga nije postojalo ni njegovo taéno odredeno poimanje. $ jedne strane, reé labor je, pre svepa, govorila 0 trudu (otud i francuska reé laboureur i engleska labor). S dru- ye strane, opera je oznaéavala proizvod rada, delo (odakle, ipak, proizlazi ret oworier). Postojalo je i pojatavalo se razli- kovanje, pa éak i suprotstavljanje ruénog rada, prezrenog Vise nego ikad, i drugih éasnih i postovanih oblika rada. Pesnik Ritbef s ponosom izjavijuje: , Ne radim rukama.” Tako je nastala Evropa dvoznaénosti rada, ukljeStenog izmedu dostojanstva i nedostojnosti. Toj dvoznaénosti do- ae sila je cinjenica da je druStvo — pre svega, crkva, bogati moéni — kako se Gini, hvalilo rad da bi zadrzalo radnike \i stanju potéinjenosti poslodaveima. O tome se raspravija i danas, a temeljni preobrazaj rada u nagem drustvu jeste Jedan od velikih preokreta koji prozivljavaju takozvana ,na- predna” drustva. * Na francuskom: Labeur dépasse prouesse. — Prim, prev. 185Evropa, Mongoli i Istok U 13. veku doslo je do razvoja veoma vazZnog za formi ranje Evrope. Kao i najveci deo vremena, evropski identi se ocrtavao naspram neprijatelja ili ,drugih”; u antici su {i bili Persijanci, potom varvari i pagani i, najzad, muslima Taéku na taj proces stvaranja identiteta su u 13. veku stat Mongoli. Mongolska najezda 1241, koja je doprla do Slezi je na zapadu, a potom se okrenula prema istoku, izaz) je mentalni potres i panini strah kod hri8éana. Francush kralj Sveti Luj, koji je na umu imao mucenitku smrt, ni prestano je, tokom svog krstaskog pohoda na Istoku, bik opsednut, ponekad na negativan a ponekad na pozitivan naéin, tim stranim Mongolima, koji su mogli biti i strain neprijatelji i saveznici protiv islama. Strah od Mongola p hranjivao je ionako znagajan preobrazaj mentaliteta kaka\ je predstavljalo napustanje krstaskih pohoda. Sve vece za manje hrisana za sopstvene zemlje, dobra i poslove na padu pokolebalo je krstaSki elan. Mongolska pretnja sai je uévrstila nezainteresovanost za Svetu zemlju. Usporom uspostavljanju granica koje i dalje obelezava ju odredena podruéja a ne utvrdene linije koje su kasni povukle drZave, nova odluéna granica hri§éanske Fv: nastala je u Istoénoj Evropi. Hri8éanske zemlje koje su na metnule to novo gledi8te bile su, pre svega, Madarska i, z njom, Poljska. Te dve zemlje su se postavile kao bedem hri8anskog sveta protiv neznabozackih varvara, u prvon redu Mongola, ali i Kumana u Madarskoj, odnosno Prus i Litvanaca u Poljskoj. Najjasniji izraz novog stanja stva novih shvatanja predstavlja pismo madarskog kralja Bele IV upuéeno papi izmedu 1247, i 1254. Vladar tu izjavljuje da se Tatari, Sto je bio tradicionalan naziv za Mongole, odl no pripremaju da u kratkom roku usmere svoju nebrojentt vojsku protiv Giteve Evrope (contra totam Europam); madarskh kralj dodaje: , Ako bi Bog dopustio da Carigradsko carstvo i prekomorske hris¢anske oblasti budu izgubljene, to ipa 186ne bi bio tako veliki gubitak za stanovnike Evrope kao kad bi Mongoli zauzeli nasu kraljevinu.” Jo’ jasnije, na Drugom lionskom saboru 1274. biskup Olomouca u Moravskoj je tvr- dio da krsta8ki ratovi odvraéaju hri8éane od prave granice §neznaboScima i nevernicima koju je, poput Bele IV, video na Dunavu. Takvo politi¢ko-geografsko shvatanje koje ne racuna ni na Karpate, a kamoli na Ural, kao na granicu vrope, u jos vecoj meri nego poistovecivanje Evrope i hri- séanskog sveta podrazumeva novo teritorijalno poimanje Evrope. Ta Evropa je ,nova’. Ona je bila rezultat velikog poleta hriSéanstva od 11. do sredine 13. veka. Mislim da sredinom 12. isredinom 13. veka kao sasvim okvirnim datumima, bu- du¢i da krupna kretanja u istoriji retko dopustaju da budu precizno datovana, treba omediti duboki preobraZaj skupa osnovnih vrednosti u evropskom hris¢anskom druSstvu. Ta odluéujuéa prekretnica je, Gini mi se, proizvela to da veliki deo Ijudi postane svestan svog doba, tog velikog poleta hri- $éanskog sveta i njegovih osnovnih posledica. Polet je doSao do izrazaja, kao Sto smo videli, s vise ili manje intenziteta i uz vremenska odstupanja u zavisnosti od mesta i sredine, u svim oblastima koje su Ginile Zivot drustva: tehnoloskoj, ekonomskoj, socijalnoj, intelektualnoj, umetnitkoj, versko} i polititkoj; njegove vrednosti su se ticale svih tih oblasti u sloZenoj interakeiji, gde je ova ili ona oblast u toku op&teg preobraZaja mogla da ima vazniju ulogu i da ubrza citav proces. To je éas bio polet gradova, éas poljoprivredna revo- lucija, éas demografski uspon, éas pojava sholasti¢kih meto- da i prosjaékih redova, éas radanje drzave, éas preobrazaji seljagtva, Zas pojava novih gradskih dru8tvenih kategorija poput burzuja, i to uvek u medusobnoj interakeiji. 187Spudtanje vrednosti s neba na zemlju Ovaj period osves¢ivanja Ijudi o velikom poletu razvij nog srednjeg veka i promene vrednosnog sistema definigem kao vreme spustanja vrednosti s neba na zemlju. Zais| mislim da je od svih mogucih kulturnih resenja kao od vora na izazov koji je veliki uspon uputio tradicionalnin vrednostima ranog srednjeg veka, latinsko hriséanstvo, odbacuju¢i potpuno doktrinu prezira prema svetu (conte tus mundi) koja 6c zadugo opstati, izabralo preobraéanje u ze maljski svet u granicama saglasnim s hriséanskom verom, Kao prvi znak izmene vrednosti, afirmisanje odredenih novina tokom velikog poleta moglo je da uspe samo njiho vim skrivanjem iza poStovanja anticke tradicije, bilo pagan: ske bilo hriscanske. Podse¢am na amblematiénu reéenict Bernara iz Sartra: , Mi smo patuljci na ramenima dzZinova Prvu promenu vrednosti u 13. veku. predstavijalo je napus Stanje tradicionalnog osudivanja bilo kakve inovacije. Zivol sv. Dominika, na primer, u prvoj polovini 13. veka velig Dominika kao novog éoveka, a njegov red, propovednike kao novi red. Naravno da su ljudi ranog srednjeg veka ra dili i borili se za Zivot na zemlji, za zemaljsku viast, ali su vrednosti u ime kojih su Ziveli ili se borili bile natprir ne vrednosti: Bog, dréava Bodija, raj, veénost, preziral sveta, preobracenje, primer éoveka Jova, satrvenog vollom Bodijom. Ideoloski i egzistencijalni kulturni horizont Ijudl bilo je nebo. Ljudi i od 13. veka nadalje ostaju hriééani, duboko za- brinuti za svoje spasenje. Medutim, spasenje se otad stica dvostrukim ulaganjem, ina zemlji kao na nebu. Istovre no se pojavljuju neke opravdane i spasonosne zemaljs vrednosti kao sto je preobrazaj rada od negativne pokajnié ke vrednosti u vrlinu saradnje na Bozijem delu stvaranj ~spustanje vrednosti s neba na zemlju. Inovativnost, tehnil ki i intelektualni napredak nisu vise predstavijali grehove; rajsko veselje i lepota mogli su da poénu da se ostvaruj 188veé na zemlji. Covek, za kojeg se podseéa da je stvoren po podobiju BoZijem, mogao je na zemiji da stvori ne samo negativne ved i pozitivne uslove za spasenje duse. Istiée se da je Hristos spasao Adama i Evu od pakla silaskom u 1d; istorija vise nije predstavljala silazak prema kraju sveta, veé uspon u punoéu vremena. Joakimizam koji je udahnuo milenaristicko oseanje samo manjini, vecini je udahnuo pozitivan dozivljaj istorije. Medu novim vrednostima mo- zemo da navedemo i to da se, pored starih intelektualnih autoriteta, authentica, pojavljuju novi autoriteti, univerzitet- ski nastavnici, magistralia. U ekonomskoj oblasti pojavila se ne ideja napretka, koja ¢e se javiti tek krajem 17. veka, vet ideja rasta. Intenzivnija upotreba mlinova, raznovrsnost njihove primene (za gvozde, vodenica, za pivo, za valjanje itd.), zamena vertikalnog razboja horizontalnim, otkriva- nje bregaste osovine koja prevodi stalno kretanje u naiz- meniéno, sve to stvara novu vrednost: produktivnost. Kao nebeska mana, izobilje se spusta s neba na zemlju. U oblasti poljoprivrede spora zamena dvogodisnjeg plodoreda trogo- disnjim, tamo gde su to dozvoljavali zemljiste, klima i poljo- privredna organizacija, uvecava obradive povrsine za oko Sestinu i omoguéava sezonsku smenu kultura (jara i ozima pSenica, tzv. ,skrivene” kulture). Tako se javijaju vrednosti rasta i prinosa. Nauka o poljoprivredi ponovo postaje, kao na kraju anti¢kog doba, znanje dostojno pisanja priruénika. ‘Takav je sluéaj s priruénikom Housebondrie Voltera iz Henli- ja ili sa delom Ruralium commodorum opus Pjetra KreSencija, koje je francuski kralj Sarl V dao da se prevede na francuski sredinom 14. veka. Ne bi trebalo preterivati u oceni svih tih promena, ali one su bile znak okretanja svetu. Pojam sramne dobiti (turpe lucrum), protivan razvoju privilegija i kamata, sve viSe je izbegavan zahvaljujuci ekonomskoj kazuistici, gde se izdvajaju prosjacki redovi koji, kao Sto smo videli, sve vise opravdavaju delatnost trgovaca jer oni sve veéem delu éovetanstva stavjaju nadohvat ruke dobra koje je nebo u prvo vreme poverilo odredenom broju Ijudi na jednom delu zemlje. Nove vrednosti su se éesto Sirile s 189povecanim obra¢anjem razumu i ra¢unu (na latinskom, ti je ista re’ - matio). Racionalizovanje ruralne eksploatacijé sabiranja prihoda dovodi do izvanrednog poduhvata, vei ma naprednog za svoje vreme: naime, novi kralj Englesk Normanin Viljem Osvajaé, ustanovio je 1085. godine potpu ni popis krunskih imanja i njihovih prihoda. Poznato im koje je dato ovom popisu i koje je ostalo zapaméeno u istori| jeste Domesday book, Knjiga Sudnjega dana. Ne bi se mogh bolje izraziti misao koju sam izneo o prenoSenju vredno: sneba na zemlju. Flandrijski grof je 1187. nalozio da se iz1 di dokument 0 brojéanoj proceni njegovih prihoda, ,Gre Brief’ Flandrije. Francuski kralj Filip Avgust (1185-1223 nalozio je redovnu procenu dohodaka sa kraljevskih dob ra, od kojih je saéuvan jedan odlomak za 1202-1203. Iako | stvarnost bila skromna, moze se re¢i da je Evropa budze bila rodena. Istovremeno, kao to je pokazao Aleksandet Marej, Ijude na Zapadu je oko 1200. godine obuzela pray /aritmetitka manija“. Brojalo se sve, do godina u éistilistu a Zak Sifolo je govorio o ,, raéunovodstvu od onog sveta’ Tako su muskarci i Zene 13. veka, kako klirici tako mirjani, za’li u BoZiji domen. Zelja da se évr$ée ovlada vi menom svakodnevnog Zivota dovela je do uvodenja mehi nitkog sata krajem 13. veka u éitavoj Evropi. Univerziteti s na svoje katedre preveli deo znanja koje je dotad delio samy Bog. Uostalom, i samo znanje o Bogu je postalo Ijudsko zna nje; Abelar je izmislio reé teologija u 12. veku, a otac Ser je pokazao kako je teologija postala nauka u 13. veku. Na zad, stvaranje Cistilista krajem 12. yeka omoguéilo je crkvi iljudima da liSe Boga jednog dela vlasti nad mrtvima uvo denjem sistema oslobadanja duga iz cistiliSta zahvaljujud glasovima judi prisutnih pred Bogom. Intelektualni imental nialat ljudi se razvija, unapredujudi njihovu moé razvojem instrumenata saznanja. Knjiga postaje priruénik, a ne sai umetnicki predmet i predmet poboznosti. Pisanje osvaja svet trgovaca i pravnih struénjaka; ono se uti u Skoli i tak desakralizuje, ili pre, na zemiji ispisuje svoju nebesku moé Telo je bilo predmet nege koliko i kaznjavanja. Papa Boni: 190facije VILL je pred kraj 13. veka zabranio komadanje leSeva, kakvo je pretrpelo telo Svetog Luja 1270. Prozdrijivost, dugo | smatrana za veoma tezak greh, usko povezan s pohotom, | bila je opravdana istantéanos¢u kulinarstva i namirnica. Naj- | stariji saéuvani kulinarski priruénik iz srednjeg veka, po poljskoj istorigarki Mariji Dembinskoj, bio je napisan oko 1200. godine za danskog nadbiskupa Absalona, koji je vero- vatno imao francuskog kuvara. Krajem 13. veka rodena je Evropa gastronomije. Pod uticajem monadke strogosti, smeh je u ranom sred- njem veku bio strogo zabranjen. Poéetkom 13. veka on postaje jedna od crta duhovnosti Franje Asikog i prvih franjevaca. Uopste uzey, od tada se javlja teznja da se sto |e vie moguée odloZi kretanje Ijudskog tela prema oéeki- vanju Sudnjeg dana. Agostino Paravicini Baljani je otkrio strastveno zanimanje franjevca RodZera Bekona i papske kurije 13. veku za nadu u produzenje ljudskog zemaljskog yivota. Poznavanje sveta je, takode, postalo predmet istra- Jivanja kartografije, taénije od preteZno ideoloskih karata tanog srednjeg veka, koje nisu mnogo marile za nauéniku preciznost. Premda je sredinom 12. veka biskup Oton Fraj- zinski, ujak Fridriha Barbarose, smatrao da je hristijanizaci- ja na zemlji dovrgena i da je ostvarena Bozija drZava, koja vodi kraju istorije, pod pritiskom monarhijskih tvorevina u Engleskoj i Francuskoj, Spanske rekonkiste i velikih rimskih sabora i pod uticajem joakimistikih ideja, na koje vredi podsetiti, Evropa je pronaila smisao istorije. Najzad, u 12. i 13. veku stvaraju se dva tipa ideala, Ciji je cilj u osnovi bio zemaljska uspeSnost, i pored toga Sto je istovremeno trebalo da posluZe i kao priprema za spase- nje. Prvi je bio kurtoazija, nadahnuta dvorskim manirima i rasirena u plemickim i viteskim slojevima, koja u 13. veku postaje, kao Sto smo videli, sinonim za uljudnost i Cak za civilizovanost u savremenom smislu reci. Drugi ideal je bio éestitost. To je bio ideal mudrosti, ume- renosti, saveza hrabrosti i skromnosti, junaénosti i razuma. Dakle, takode je re¢ o u suStini lai¢kom idealu. Ova dva ide- 191ala su bila ovaplo¢ena u dvama glavnim likovima jedne najuspeSnijih knjiga 12. i 13. veka, Pesme o Roland. Rol je bio sréan, ali je Olivije bio mudar. Francuski kralj Luj bio isto toliko éestit Covek koliko i svet. Od tada, spasa' se na zemlji kao na nebu. Za kraj, bez osporavanja kolektivnih ideala i pri Stva lozama, bratstvima, udruzenjima, judi 13. veka si trudili, ili bar jedan deo njih, da istaknu pojedinca. na kraju njihovog zemaljskog puta predstavljalo je pojec naéni el svet koji dolazi pre kolektivnog onog sveta. Zink je dobro uoéio naéin na koji ,ja” prodire u knjiZevn knjiZevna subjektivnost pobeduje u Evropi 13. veka. 192