Document 1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У
КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА ГЕОГРАФИЈУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Природни ресурси као услов развоја општине Сјеница
М Е Н Т О Р: С Т У Д Е Н Т:
Драган Радовановић Антић Милица,125
Косовска Митровица, 2017. године

Садржај
Садржај _________________________________________________________________________ 2
I Природно-географске одлике ______________________________________________________ 4
1.Географски положај, граница и величина територије __________________________________ 4
2.Основне одлике рељефа _________________________________________________________ 5
2.1. Планине ___________________________________________________________________ 5
2.2. Котлине____________________________________________________________________ 8
2.3. Кањони и клисуре ___________________________________________________________ 9
2.4. Пећине и јаме _____________________________________________________________ 10
3. Климатске карактеристике ______________________________________________________ 11
3.1. Температура ваздуха________________________________________________________ 12
4. Хидрографске карактеристике ___________________________________________________ 13
4.1. Водопади и слапови ________________________________________________________ 13
4.2. Врела_____________________________________________________________________ 14
4.3. Реке ______________________________________________________________________ 14
4.4. Језера ____________________________________________________________________ 16
4.5. Мочваре __________________________________________________________________ 18
II. Друштвено-географске карактеристике ____________________________________________ 19
1. Промене броја становника од 1948. до 2011. године _________________________________ 19
2. Природно кретање становништва ________________________________________________ 20
2.1. Наталитет _________________________________________________________________ 20
2.2.Морталитет ________________________________________________________________ 21
2.3. Природни прираштај ________________________________________________________ 22
3. Механичко кретање становништва________________________________________________ 23
4. Структуре становништва ________________________________________________________ 25
4.1. Старосно-полна структура ___________________________________________________ 25
4.2 . Број домаћинства __________________________________________________________ 26
4.3. Образована структура ______________________________________________________ 28
4.4. Етничка структура __________________________________________________________ 28
III Привредне карактеристике ______________________________________________________ 29
1.Примарне делатности као фактор развоја __________________________________________ 30
1.1. Сточарство ________________________________________________________________ 30
1.2. Ратарство _________________________________________________________________ 30
1.3. Пчеларство _______________________________________________________________ 31
2
1.4. Шумарство ________________________________________________________________ 31

1.5. Лов и риболов _____________________________________________________________ 31
2. Секундарне делатности као фактор развоја ______________________________________ 31
2.1. Рударство ______________________________________________________________ 31
2.2. Индустрија ________________________________________________________________ 32
2.3. Грађевинарство ____________________________________________________________ 32
3. Терцијарно-квартарни сектор делатности __________________________________________ 33
3.1. Саобраћај _________________________________________________________________ 33
3.2. Туризам __________________________________________________________________ 33
3.2.1. Природни фактори развоја туризма __________________________________________ 33
3.2.2. Антропогени фактори развоја туризма _______________________________________ 34
1.SWOT Анализа _________________________________________________________________ 35
1.1. Економски развој___________________________________________________________ 35
1.2 Друштвени развој __________________________________________________________ 36
Закључак _______________________________________________________________________ 37
Литерстура _____________________________________________________________________ 38
3
I Природно-географске одлике
У погледу на геоморфолошке, геолошке, климатске и друге карактеристике,
подручје Сјенице је јединствено у Србији. Та посебност се поред набројаног огледа и у
степену очуваности животнe средине овог подручја, што му даје посебан значај,због
чега би овај простор требао да добије и посебан статус. Данас у Србији, а посебно у
Европи постоји врло мало подручја где човек својим активностима није утицао на
деградирање околине, земљишта, вода и ваздуха.
1.Географски положај, граница и величина територије
Сјеница се налази на западу Рашке

области или Санџака. Налази се на путу Нови
Пазар - Сјеница - Нова Варош који спаја Ибарску
магистралу са Златиборском магистралом па има
добре саобраћајне везе са истоком и западом
Санџака. Овој општини припада највећи део
Сјеничко-пештерске висоравни. Граничи се са шест
општина, и то Новим Пазаром, Тутином, Бијелим
Пољем (Република Црна Гора), Пријепољем, Новом
Вароши и Ивањицом. Површина општине је 1056
км². Као посебне мање природно-географске целине
истичу се Пештерска висораван и Сјеничка котлина.
Нижи део Пештерске висоравни је Пештерско поље
по којем је некада текла понорница Бороштица па је
и по томе ово поље слично крашким пољима.
Слика бр.1 Географски положајПросечна надморска висина Пештерске висоравни
општине Сјеница је између 1.100 и 1.200 метара. Сјеничку у котлину
чине њен обод и Сјеничко поље које има нижу надморску висину за 100 до 150 метара
од Пештерске висоравни. У овом делу се налази градско насеље. Најнижи делови ове
општине су Куманица на обали Лима 480 метара, граница сјеничке и новопазарске
општине у Белим водама 520 метара и у ушће реке Кладнице у Увац 905 метара
надморске висине. Цео простор је скоро ограђен
планинама Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом,
Тројаном, Сухаром. Највише тачке су: Јанков камен 1.833 м, Катунић на Јадовнику
1.734 м, Озрен 1.680, Златар 1.627, Јеленак на Гиљеви 1.617, Жилиндар 1.616,
Ограђеник на Јавору 1.445, Хомар 1.461, Жабрен на Сухару 1.416 и Велика Нинаја 1362
метара. Читав овај изванредан природни амбијент има све карактеристике крашких
површи у којој преовлађују кречњачке стене и правим примерима крашког рељефа.
Познате су Тубића, Ледена, Баждарска пећина као и кањон реке Увац.
4
На Сјеничко-пештерској висоравни присутне су специфичне

хидрометеоролошке карактеристике па се због тога појављују екстремно ниске
температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена
температура од минус 38,3 °C. Такође је занимљиво да је 17. јуна 1989. године пао снег
висине 15-20 центиметара. По брежуљцима око Сјеници пао је снег и 31. маја 1996.
године. Слане се појављују и у јулу као што се то десило 12. јула 1935. године и 10. јула
1998. године, а у јуну и августу нису никаква реткост.
2.Основне одлике рељефа

У рељефу Општине Сјенице издваја се неколико геоморфолошких целина које
су настале деловањем унутрашњих и спољашњих сила. Геоморфолошки облици
рељефа овог краја спадају у природне лепоте и реткости. То су: планине, котлине,
долине, површи, кањони, клисуре, пећине и јаме.
2.1. Планине
Планине које се налазе на овом простору по начину и времену постанка и

геолошком саставу, припадају Динарској зони млађих веначних планина. Планине које
се налазе на територији или на граници према суседним општинама, су: Јадовник
(1.734m), Златар (1.627m), Озрен (1.680m), Гиљева (1.617m), Жилиндар (1.616m), Јавор
(1.520m), Велика Нинаја (1.462m), Голија (1.833m), Хомар (1.461m) и Сухар (1.362m).
Планина Јадовник
Јужно од Златара, између

долина Лима, Милешевке и
Међанске реке, налази се планина
Јадовник. Дуга је 12km, а највиши
врх је Катунић (1734m). Планина
припада старовлашкој групи
динарског система а правац
пружања планине је северозапад –
југоисток уз саму котлину реке
Лима, која је граница планине са
западне стране. На северној страни Слика бр. 2 Планина Јадовник
Јадовник је речни кањон реке Извор: http://www.planine.net/
Милешевке, која својим коритом одваја Јадовник од Златара, док се на југу надовезује
планина Озрен. Највећу атракцију ове планине чине величанствени водопади реке
Сопотнице, нарочито водопад висок 25m.
5
Планина Златар
Златар је планина смештена у југозападном делу Србије. Простире се између

река Лим, Увац, Милешевка и Бистрица. Припада групи Динарских планина. Највиши
врх Златара је Голо брдо, које достиже надморску висину од 1.627m. Златар се простире
на дужини од 22km, а у ширини од 12km. Природне одлике и лековита својства
сврстала су Златар на листу ваздушних бања у Србији. Планину Златар чине мирисне
ливаде и бистра зелена језера, која су окружена оморикама и брезама. На подручју
Златара преовладава спој планинске и медитеранске климе.
Планина Озрен
Озрен се налази у залеђу насеља Тријебане и Царичина, између Јадовника и

Гиљеве са чијег врха Орловача (1.693m) се не види само Прештер, него и највеће
црногорске планине: Дурмитор, Бјеласица, Сињајевина, Комови. На падинама Озрена
се налази Царичина, место у коме су се некад налазили летњиковци и ловишта
средњовековних племића. На обронцима Озрена извире Увац, највећа река овог краја.
Планина представља развође између река Увац и Лим. Планина Озрен је богата
воденим токовима и травним површинама.
Планина Гиљева
Гиљева је планина која се налази на граници са Црном Гором. Припада

старовлашко-рашким планинама, која на југу раздваја општину Сјеницу од високих
црногорских планина. До ње се може доћи путевима преко Буђева или Карајукића
бунара. Ова необична планина стари је рај за пештерске сточаре, испуњен катунима,
торовима, стадима оваца и чобана из бројних пештерских села.
Планина Јавор
Јавор је пространи планински масив између Голије и Златара. Преко планине

пролази пут који повезује Сјеницу са Ивањицом, Ариљем, Ужицом и Чачком. Највиши
врх Јавора је Васиљев врх (1.520m). Има динарски правац пружања и углавном је
обрастао листопадном (буковом) шумом, док са јужне стране расту четинари. Планина
има умерену планинску климу, богата је пашњацима, изворима и потоцима и разним
шумским плодовима. Све реке јаворског краја се одликују бистром, чистом и здравом
водом, као и богаством рибљег света, нарочито поточне пастрмке. Водотоци теку ка
рекама Вапи, Увцу и Моравици. Због својих географских карактеристика
(пространство, разноврсност рељефа, бројни пошумљени и кршевити висови, умерена
планинска клима, котлине, извори, речице, богата вегетација), Јавор се сматра једном
од најлепших планина Србије. На Јавору се налази споменик јунаку Јаворског рата
(1876-1878 г.) мајору Михаилу Илићу (Делибашић, 2011).
6
Планина Голија
Голија је највиша планина југозападне Србије. Највиша тачка је неуочљив

Јанков камен, висок 1.833m.
Слика бр.3 Јанков камен Слика бр.4 Голијаска природа

Извор: http://static.panoramio.com Извор :http://www.kudazavikend.com
Голија се пружа у облику положеног латинског слова „S“ на дужини од 32km.

Одликује се богатством, бројним слабијим и јачим изворима и разгранатом речном
мрежом, у којој се издвајају Голијска река, Студеница и Људска река. Голија слободно
може носити епитет ваздушне бање, у којој се разликују три климатска појаса:
Долински са брдским, обухвата просторе до 700m надморске висине са умерено
континенталном климом, затим прелазни појас који обухвата просторе између 700 и
1.300m надморске висине са дугим и оштрим зимама и кратким, свежим летима. Зиме
су са доста снежних падавина, а лета са топлим данима и свежим ноћима. Трећи појас
је планински, који обухвата подручје са надморском висином преко 1.300m, овај појас
каракретишу оштре и хладне зиме и кратка и прохладна лета. У сливу Голијске
моравице током целе године дува северац, који са једне стране доприноси да у топлим
летњим данима нема великих врућина, а зими када је најинтензивнији, доприноси
стварању сметова. Крајем зиме и почетокм пролећа јужни ветар убрзава топљење снега.
Голија је данас најшумовитија планина Србије, са најбољим и највећим
шумским комплексима. Јужне стране планине и подгорине обрасле су пространим
ливадама и пашњацима. По лепоти и очуваности пејзажа, и очуваности приридних и
културних вредности планина се убраја у најлепше планине Србије. Голија пружа
фантастичне, још неискоришћене могућности за туризам и рекреацију. Њене падине су
идеалне за скијашке спортове. На Голији постоји туристички центар Одвраћеница са
хотелом „Голија“ и скијалиштем на надморској висини од 1.744m.
7
2.2. Котлине
Две највеће котлине су Сјеничка котлина, смештена у њеном централном делу и

Пештерска котлина, у јужном делу висоравни.
Сјеничка котлина
Сјеничка котлина има динарски правац пружања северозапад-југоисток, и

смештена је између планина Гиљеве и Озрена на југозападу, Јадовника на западу и
Јавора и Голије на североистоку. Рељеф котлине се састоји из дна и обода котлине,
граница између обода и дна није јасно изражена. Северозападни део котлине је отворен,
а обод пресечен кањонском долином Увца.
Сјеничка котлина је усечена у Златиборску флувијалну површ и налази се на

надморској висини од 1.007 до 1.130m надморске висине. Од Пештерске котлине на
југу одвојена је површима и узвишењима: Томињача (1.345m), Букова главица
(1.235m), Средње брдо (1.100m) и Црни врх (1.300m). Котлина је издужена у правцу
исток-запад 31km, север-југ 2km и има површину 670m2 . Дно котлине се може
поделити на централни нижи и периферни виши део. Најнижи делови нагнути су ка
северу и северозападу, а у њима су усечени меандри река које теку са северозапада,
југозапада и југа. Више ободно дно котлине изграђено је од кречњака и на њему је
развијен крашки рељеф. (Група аутора, 2004)
Пештерка котлина
Пештерска котлина настала је радијалним тектонским покретима у граничним

зонама Западне Гиљевско-пештерске котлине и Озренског сепертина, између Гиљеве на
северозападу, Жилиндара и Крушчице на југозападу и Јарута на истоку и југоистоку.
Развођем, које се пружа преко Секништа (1.232m), одвојена је од слива Увца на северу.
Котлина је отворена на западу према Бистрици, од које је одваја снижено развође.
Површина котлине је око 50km2 и има облик елипсе. Дно котлине је уравњено,
изграђено од квартних наслага и нагнуто према југозападу у правцу Бороштице (Група
аутора, 2004). У југозападном делу Пештерске котлине налази се кречњачко узвишење
Сука (1.173m ) висине око 18m. Еродирање квартних наслага и оголићавањем кречњака
у падини, у западном делу Пештерске котлине наступио је крашки процес. Скрашћени
су токови: Бороштице, Угловске и Доловске реке. У рељефу се издвајају мање реке и
басени, то су: Тријебински, Царичински, Лопижански, Расански, Пружањски и
Жабренски басен.
8
2.3. Кањони и клисуре
Кањони и клисуре на Увцу дају посебно обележје и чине је веома атрактивном.
Кањон Увца
Кањон Увца налази се између планина Јавора и Златара. Кањон је настао

речном ерозијом вертикалног типа. Корито реке некада је било на већој висини него
што је данас. Због убрзане вертикалне ерозије, речно корито почело је да се спушта, али
није било довољно времена да се оно исправи дејством воде. Тако је река могла да
пробије пут само кроз најмекше делове стена, док су они тврђи остали какви су били,
формирајући изузетно дубоке меандре. Околина кањона је углавном каменита и
обрасла ниском травом, са повременим пашњацима и шумарцима.
На десној обали налази се неколико мањих села раштрканог типа, као и брдо
"Молитва" један од најбољих видиковца. Кањон Увца познат је и по томе што се у
њему гнезди белоглави суп, једна врста лешинара импозантне величине, која је пре две
деценије скоро изумрла.
Слика бр. 5 Кањон Увца

Избор: http://lh4.ggpht.com
9
2.4. Пећине и јаме
Пећине су необичне и дуге. Обилују сталактитима, сталагмитима и другим

пећинским украсима таложених вековима у пећинским галеријама и ходницима из
прокапхих вода. Локални назив за пећине су „пештери“.
Ушачки пећински систем
Налази се на левој долинској страни Увца, у Ушаку засеоку Горњих Лопижа. Са

својих 6.185m. Ушачки пећински систем је најдужи у Србији. Висинском разликом од
125m, између највише и најниже тачке спада у ред најдубљих спалеолошких објеката.
Овај пећински систем састоји се из три целине: Ушачке и Ледене пећине и јаме
Бездана. Систем карактеришу сви облици и појаве подземно крашке хидрологије, као и
богаство пећинског накита. Сви пећински канали су спојени у јединствен систем, који
се налази на различитим нивоима. Највиши делови представљају фосилне канале,
средишњи канали су са периодичним токовима, док су најнижи са сталним
синфониским токовима. У пећини је пронађена фосилна фауна: пећински медвед,
пећинска хијена и јелен. Овде живи ендемична и реликтна пећинска стонога. У
проласку кроз пећину могу се видети огромно пећински стубови, драперије,
сталактити,сталагмити, бигрене каде, подземене реке и огромна пећинска пространства.
(Јелић, 2012)
Ушачка пећина
Ушачка пећина је најлепша пећина у овом крају, чини најнижи сплет канала
Ушачког пећинског система. Понорски улаз је на крају долине Дубоког Потока на
1.020m надморске висине а изворски улаз је на 955m надморске висине. Спада међу
најдуже пећине Србије са укупном дужином канала 2.110m. Улазна дворана пећине је
на 1.000m надморске висине у селу Горње Лопиже, а излазни отвор пећине је у кањону
Увца на 975m надморске висине. У Ушачкој пећини има разноврсног пећинског накита,
који посебно краси овај крај.
Слика бр.6 Ушачка пећина Слика бр. 7 Накит у Ушачкој пећини

Извор: https://upload.wikimedia.org Извор: http://www.wildserbia.com
10
3. Климатске карактеристике
Простор Сјенице, оивичен поменутим планинама, нема непосредне везе ни са
једним климатско-термичким утицајем, па зато цела површина има карактер депресије
са специфичном континенталном климом.
Осим надморске висине, географског положаја и геолошке грађе, на климу овог

подручја утиче рељеф, педолошки покривач и биљни свет. Зиме на подручју општине
Сјенице су јаке и дуге, са релативно честим ниским температурама, хладним и јаким
ветровима где снег ствара високе наносе – пре свега, на обешумљеним теренима.
Метеролошка станица "Сјеница" у којој се континуирано врши мерење стања

основних климатских елемената (температура ваздуха, релатива влажност ваздуха,
облачност, падавине, брзина и честина верова) налази се на 43̊ 17" северне географске
ширне и 20̊ 00" источне географске дужине, односно на 1.038m надморске висине.
Иначе прва метеоролошка мерења на овом подручју почињу још 1946. године. Данас је
метеоролошка станица у Сјеници у склопу 29 главних метеоролошких станица Србије,
и позната је широм Европе.
Поред географског положаја, у појасу умерено-континенталне климе, његова

климатска варијанта одређена је пре свега надморском висином. Са порастом
надморске висине опада температура, па под утицајем нижих температура настаје
хладније тип климе. Због тога овај крај због утицаја надморске висине добија обележија
субпланинског климата.
Затворене котлине утичу на појаву температурне инверзије и формирање поља

хладноће. Крашке површи својом отвореношћу појачавају брзине ветрова. То је разлог
зашто насеља нису формирана на површима, већ на местима заклоњеним од ветра.
Кањонске и клисурасте долине усмеравају кретање нижих ваздушних маса, а
планински венци својим периферним положајем, спречавају продоре јачих ваздушних
маса и утичу на температуре ваздуха, падавине, релативну влажност ваздуха и
облачност.
У Пештерској котлини долази до температурне инверзије услед нагомилавања и

задржавања хладног ваздуха који се спушта са околних планина. Овај ваздух се
непрекидно хлади, нарочито зими, када се формира језеро хладног и релативно мирног
ваздуха. Јако расхлађен ваздух задржава се на дну котлине, док су на већим висинама,
односно на ободним планинама температуре ваздуха више. ( Група аутора,2004)
Кречњачка подлога без вегетације захвата 25-30% територије овог краја. Она се
брзо загрева и брзо хлади, па се због тога изнад ње повечавају разлике између
минималних и максималних температура. У односу на камените површине, травни
покривач смањује температурну амплитуду, али је повећава у односу на шумску
вегетацију.1
1
Група аутора, 2004.
11
Слика бр.8 Метеролошка станица "Сјеница"

Извор: http://www.hidmet.gov.rs/
3.1. Температура ваздуха
На Пештерској висоравни је 2005. године измерена апсолутно најнижа

температура ваздуха у Србији од -39,4̊C. Апсолутни максимум температуре ваздуха је
34,7 ̊C, измерена 22. Августа 2000. године. Просечна температура зимских месеци
(Децембар-Јануар-Фебруар) је -2,9̊ C, а просечна годишња температура 7 ̊ C.2
С обзиром да је плато Пештерске висоравни нижи од околних планина долази

до температурне инверзије. То ствара услове и за температурне амплитуде, како у
летњим , тако и у зимском периоду. Лети, са јаком инсолацином дневне температуре
ваздуха достижу некад тропске вредности, док изражена ноћна радијација доводи до
пада температуре што условљава велике летње дневне амплитуде. Слична ситуација је
и у зимском периоду. За време антициклонске активности, са знатним снежним
покривачем, ведрим и тихим ноћима долази до наглог пада температуре ваздуха. Током
дана са инсолацијом имамо нагли пораст температуре, што чини да су зимске дневне
амплитуде изражене (Група аутора, 2004).
Зиме су дуге и хладне, атемпературе ваздуха се спуштају испод -30̊ C, што је

условљено рељефом, тј. нагомилавањем ваздуха у котлинама. Најхладнији месец је
јануар са средњом месечном температуром ваздуха од -3,6̊ C. Најнижа средња месечна
температура од када се врши осматрања у метеролошкој станици " Сјеница" измерена
је фебруара 2003. године од -11,2̊C.
2
Републички хидрометеоролошки завод
12
4. Хидрографске карактеристике
Општина Сјеница спада у најбезводније терене у Србији. То је последица
крашких одлика терена, који губи воду на површини и долази до њеног наглог
премештања у карстно подземље. Безводни терени су углавном изграђени од кречњака
и сепертина. Нарочито су безводни планина Гиљева и сама Пештерска висораван. У
тим деловима, за водоснабдевање се користи кишница, а за напајање стоке праве се
бунари и локве.
Увац и Вапа су најзначајније реке у Сјеници. На Увцу је изграђена вештачка

акумулација – Сјеничко језеро. За овај крај карактеристичне су понорнице, у
Пештерском пољу то су: Бороштица, Чађевица и Ђурђевица, а у Коштам пољу изнад
Рашке су: Точиловска, Мелевска и Гурдијевска река (Група аутора, 2004)
Општина Сјеница обилује разноврсним природним лепотама и реткостима, то

су: водопади и слапови,врела, реке, језера, мочваре и локве.
4.1. Водопади и слапови
Водопади и слапови Сопотнице река Сопотница на планини Јадовник извире на

преко 1.000m надморске висине на свом току прави велики број слапова и водопада.
Сопотницу, притоку Лима карактерише велика висинска разлика између ушћа на 465m
надморске висине и највишег извора на 1.150m.
У изворишном делу река

прави небројене мање водопаде са
којих се вода сакупља у три већа
тока. Водопади који од њих настају
најатрактивнији су, а високи су преко
20 метара. Вода која се прелива преко
неколико нивоа наслага сиге у виду
водопада и распрскава у ситне водене
капи око водопада образује појас
освежавајућег ваздуха који повољно
утиче на госте и њихово
Слика бр. 9 Водопади Сопотнице
расположење. Вода реке Сопотнице
Извор: https://upload.wikimedia.org
је питка. Уз водопаде, занимљива атракција Сопотнице је воденица и ваљарица, где се
некада млело жито.
Слапови Увца су у виду мањих степенасто поређаних водопада, има их на неколико

места. Посебно су изражени мањи слапови у низу у клисури Увца низводно од Доњег
Гоња. Од осталих слапова значајни су на Сјеничком врелу, затим брдовити слап на
потоку Ступског врела и слап Шарског врела.
13
4.2. Врела
У кречњачким теренима Сјенице има неколико јаких крашких извора са називом

врело.
Сјеничко врело (врело Грабовицe) избија из стрмог кречњачког одсека на

1.135m надморске висине. Површина слива је 48km2 . Бистра и пенушава вода врела
слаповито се спушта низ кречњачке остењаке у краћи речни ток, који се са десне стране
улива у реку Грабовицу на излазу из клисуре.
Јуришко врело се налази на западном ободу , са десне стране кањона Бистрице,

на око 700m надморске висине. Минималан издашност износи 1.700 l/sec, а максимална
9.500 l/sec.
Врело Бистрице налази се низводно од Јуришких врела на 765m надморске

висине. Површина слива је 28km2 . У селу Фијуљама, у падини кречњачког одсека
избија врело на коме су подигнуте Три чесме.
4.3. Реке
Увац је најдужа десна притока Лима и извире под Крњим Бором на 1.579m
надморске висине. Од свог изворишта река прима више притока на путу до Сјеничке
котлине, образујући пространу изворишну челенку. Извире испод североисточних
падина Озрена. Изразито је планинска река великог енергетског потенцијала, па су на
његовом току изграђене чак три хидроелектране, на којима су створена вештачка
језера: Сјеничко, Златарско и Радињко језеро. Низводно од Прибоја Увац се улива у
Лим. Увац има један од најллепших кањона у Европи, са чувеним меандрима Увца, чија
висина по некад износи 100m. (Павловић и Рпдић,1994).
Природна лепота коју је могуће искористити у туристичке сврхе, јер протиче

кроз клисуре и кањоне у којим због остењака и пада тече брзо и слаповито са
пенушавом водом, а од села Царичине до села Гоња због зелених дијабаза има бистро-
зелену боју, док од моста на путу Сјеница – Пријепоље до села Чедова има модро
беличасту боју. Због каменитог и шљухковитог дна корита са појавом вирова и брзака
каменитог Увца је богат рибљим светом.
Површина слива Увца је 1.340km2 . Настаје од речица које теку са Озрена према
дну Царичиног басена и састају се у његовом североисточном делу. Најважније притоке
Увца су: Вапа, Грабовица, Тријебинска река, Камешница, Ресанска река, Межица и
Брњичка река. Ове реке су познате по високим водама које се јављају у пролеће и јесен.
14
Слика бр.10 Река Увац

Извор: http://zivetisaprirodom.info
Лим протиче западном границом општине Сјеница на дужини од 10km. Са

Пештерске висоравни Лим прима Бистрицу, која представља наставак Бороштице из
Пештерског поља. Са тог терена Лим прима и неколико мањих река, међу којима је
најдужа Дубочица која одводњава воде са Гиљеве и јужног дела Јадовника. Усекла је
дубоку клисуру, по чему је добила име. (Група аутора, 2004).
Вапа је наjдужа река Пештерске висоравни, десна притока Увца тече целим
током на подручју у дужини од 15km. Она прикупља воде из Сјеничке котлине. Њене
највеће притоке су Расинска и Брњачка река. Вапа настаје од снежног крашког врела
која избија испод Црног врха (1.301m) код Граца. Вапа одводњава средишње и
североисточне делове Пештера (Јелић, 2013).
Слика бр. 11 Река Вапа

Извор: http://www.poreklo.rs/
15
Кладиничка река десне притока Увца, настаје од Студене и Радевске реке које
се састају код села Кладница на надморској висини од 1.000m, обе реке теку са Јавора,
увек су брзе јер теку претежно кроз шумовите и дубоке клисуре.
Брњичка река извире испод Голије, након мирног тока Пештерским пољем
понире у крашкој долини и јавља се након неколико километара као бујан извор Вапе у
селу Градац.
Јабланица дужине 25km, лева и највећа притока Вапе у коју утуче у близини
села Доња Вапа. Извире на 1.340m надморске висине испод врха Кобилице, до Брезе
тече као Зељевска река, одакле тече као Јабланица. Најдужа њена притока је Грабовица.
Грабовица извире у Грабовици на 1.320m надморске висине до ушћа у

Јабланицу тече у дужини од 15km. Ток Грабовице посебни појачава Сјеничко врело.
Њена највећа притока је Тријебинска река која тече кроз Тријебинско поље и клисуру.
4.4. Језера
На територији Сјенице издвајају се и језера: Сјеничко (Увачко) језеро, Златарско

језеро, Радоињско језеро и Дајићко (Сватовско) језеро.
Сјеничко (Увачко) језеро налази се између села Акмачића и Буковика. Настало

је подизањем бране на Увцу узводно од Златарског језера. Брана је дуга 160m и висока
110m. Језеро се налази на надморској висини 982m, дуго је 25km са максималном
дубином 108m. Увачко језеро испунило дубоку клисуру коју је Увац усекао у
кречњачки масив Пештерске висоравни. Због клисурастог склопа долине Увца језеро је
издужено 20km, максимална ширина је 500m, има неприступачне обале. Из Сјеничког
језера вода се усметава у турбине ХЕ " Увац" која је пуштена у рад 1979. године.
На обалама овог
језера налази се
Специјални резерват
природе, Увац је највећа
колонија Белоглавог супа
на Балкану. Језеро је
богато рибљим светом,
нарочито је заступљена
поточна пастрмка,
младица, мрен и скобаљ.
Слика бр.12 Сјеничко (Увачко) језеро

Извор: http://static.panoramio.com/
16
Златарско језеро налази се између Златара и Јадовника на 885m надморске

висине. Површина износи 7,25km2 , а дугачко је од 15km до 23km. Настало је
шездесетих година изградњом хидроелектране која је преградила реку Увац код
Кокиног Брода. Брана електране је висока 83m, и највећа је камена брана изграђена у
Европи а ниво језера због ње варира и до 45m. Златарско језеро је треће по величини у
Србији, после Ђердапског и језера Перућац на Дрини. Језеро водом напајају Увац, Вапа
и Тисовица, као и велики број потока и извора. Вода овог језера је потопила знатне
делове река Тисовице 18km и Злошнице 13km дужине. Вода језера је најхладнија у
Јануару 3,5̊C а најтоплија у Јулу и до 21̊C. За туристе се органицују излети, вожња
чамцима низ Увачко језеро, залази се и у Ледену пећину.
Слика бр. 13 Златарско језеро

Извор: http://www.uvac.org.rs
Радоињско језеро је треће по реду вештачко, акумулационо језеро, низводно на

реци Увац, после Увачког и Златарског језера. То је водом испуњен кањон
који меандрира између уских стрмих кречњачких обала. Настало је преграђивањем
Увца на 42,8km од ушћа у реку Лим. Брана Радоињског језера је висока 40m, дуга 150m
и налази се на 810m надморске висине. Обалска линије језера дуга је 22km. Вода из
Радоињског језера спроводи се тунелом, дугим 8.029m, и кроз две цеви дугачке 1.234m,
са падом од 377m, доводи до турбина ХЕ "Бистрица", а одатле отиче у Лим. Тиме је
промењен природни ток реке Увац. Вода, после тога долази до ХЕ "Потпећ".
Слика бр. 14 Радоињско језеро

Извор: http://www.dlhe.rs/
17
4.5. Мочваре
Пештерска мочвара налази се у источном делу Пештерског поља, на

граници према општини Тутин. То је уједно и била највиша мочвара у Србији јер је
била лоцирана на 1.157m надморске висине. Простирала се источно од Карајукића
Бунара у дужини од 2km. Кроз мочвару је протицала Језерчица, отока језера и мочваре,
а улива се у Бороштицу у близини понора код узвишења Сука.
Делом људи географски лик мочваре је измењен, прокопано је ново корито-

канал којим је скренут ток понорнице (Бороштица) до јужног дела мочваре, која је са
западне стране оивичена насипом. Од северног дела мочваре прокопан је одводни
канал којим из мочваре Бороштица отиче ка селу Тузињу, где је тунелом спроведена у
корито Тузињске реке, изворишног крака Вапе. На такав начин је укроћена понорница
Бороштица, а мочвара претворена у вештачко проточно језеро.
Слика бр.15 Пештерска Мочвара

Извор: https://jelenadilber.files.wordpress.com
18
II. Друштвено-географске карактеристике

Општина Сјеница је од најстаријих времена био пропиште бројних и бурних
историјских збивања. Тако динамични догађаји често су деловали на порекло, етнички
мозаик и демографску слику овог краја.
1. Промене броја становника од 1948. до 2011. године

У проучаваном периоду (1948-2011) на простору Сјенице забележено је
опадање броја становника. На кретање становника утицали су природни, историјски и
економски фактори, али и географски положај.
Табела бр.1 Број становика Сјенице од 1948. до 2011. године
Година 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011

Број
становника 31.980 36.033 36.950 36.622 35.570 33.681 27.970 26.392
Избор: Извор: РЗС, Београд
40,000
30,000
20,000
10,000
0
1948 1953
1961 1971 1981 1991 2002 2011
Графикон бр.1 Кретање укупног броја становника општине Сјеница од 1948-20011.

године
Извор: РЗС,Београд
У шездесетим и седамдесетим годинама двадесетог века број становника у

Сјеници се битно не мења. После 1971. године број становника опада. Тај пад је
проузрокован исељавањем српског становништва према централној Србији, и нешто
интензивнијим исељавањем муслиманског становништва према Западној Европи. У
периоду од 1981. до 1991. број становника се смањује за 1.889 становника. Укупан број
становника 2002. године на територији Сјенице износио је 27.970, где је у периоду од
1991. године до 2002. број становника знатно опао за 5.711 становника.
19
Подаци последњег пописа, који је извршен 2011. године, указују да је на

територији општине Сјенице живело 26.392 становника, где је опет забележен пад за
1.578 становника.
2. Природно кретање становништва

Природно кретање становништва подразумева промене укупног броја
становника на некој територији услед деловања две основне компоненте: наталитета
(рађење) и морталитета (умирање). Разлика између ове две компоненте представља
природни прираштај. Природно кретање и репродукција становништва има велики
значај за друштвени, економски и просторни развој Сјенице.
2.1. Наталитет
Наталитет представља позитивну компоненту природног кретања становништва.

Док већи део Србије карактеришу ниско стопе наталитета, на подручје Сјенице
наталитет је у сталном порасту. Ово подручје припада зони средњег и високог
наталитета, јер се стопе наталитета крећу изнад 15, а у појединим пописним годинама и
изнад 25 промила. На основу табеле може се пратити кретање стопа наталитета у
периоду од 1961. до 2001. године.
Табела бр.2 Кретање стопа наталитета од 1961.до 2001.године
Година 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.

пописа
У (‰) 34,2 26,8 18,3 20,0 12,7
Извор:РЗС,Београд
Тренд високих стопа наталитета се наставља и у последњем међупописном

интервалу,односно период између 2002. и 2011. године. На подручју Сјенице у периоду
од 2002. до 2005. године стопа наталитета се креће око 15‰.
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
2002 2005 2008 2011
15,7 13,3 13,6 11,4

Графикон бр.2 Кретање стопа наталитета од 2002.до 2011.године
20
2.2.Морталитет
Морталитет представља негативну компоненту природног прираштаја која

доводи до смањења бројности популације на једној територији. Тренд смањивања стопе
морталитета у Сјеници у вези је са општим друштвено-економским развитком, који је
утицао на побољшање животног стандарда и здравствене заштите становништва.
У пописним годинама морталитет се смањивао до 1991. године а затим бележи

пораст. Од демографских фактора који су одлучујуће деловали на кретање смртности
становништва у овом крају, нарочито су значајне промене које су се десиле у старосној
структури становништва као и продужење средњег трајања живота. Иако је овај крај
који има једну од најмлађих популација и овде је присутан процес старења. Промене
старосне структуре становништва, који знатно утиче на општи ток морталитета,
условљене су бројним факторима као што су: карактер миграционих кретања
становништва, ниво смртности одојчади, организација здравствене заштите, итд.
Подручје Сјенице карактерише ниске стопе морталитета, у периоду од 1961. до

1991. године стопе морталитета крећу се око 6‰.
Табела бр.3 Кретање стопа морталитета од 1961. до 2001.године
Година 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.

пописа
У (‰) 7,8 6,8 5,7 6,1 5,5
Извор:РЗЦ,Београд
У периоду од 2002. до 2010. године просечна стопа морталитета износила је

8,7‰. Према последњем попису стопа морталитета износи 9,5‰.
12
10
0
2002 2005 2008 2011
7,9 9,6 9,4 9,5

Графикон бр.3 Кретање стопа морталитета од 2002.до 2011.године
21
2.3. Природни прираштај
Природни прираштај као битна компонента демографског развоја, представља

разлику између броја рођених и броја умрлих на одређеном простору у одређеном
временском периоду. Према томе, природни прираштај је директно условљен
наталитетом и морталитетом. Подручје Сјенице карактерише високе стопе наталитета и
средње стопе морталитета. У табели је приказано кретање стопа природног прираштаја
од 1961. до 2001. године.
Табела бр.4 Кретање стопа природног прираштаја од 1961. до 2001. године

Година 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
пописа
У (‰) 26,3 20,0 12,6 13,9 7,2
Од 2002. године до 2010. године карактерише постепено смањење стопа

природног прираштаја. Најнижа стопа природног прираштаја од 1,9 ‰ забележена је
током пописа 2011. године.
12
10
8
6
4
2
0
2002 2003
2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
7,8 10,2 7,1 3,7 6,8 3,6 4,2 3,2 2,6 1,9
Графикон бр.4 Кретање стопа природног прираштаја од 2002. до 2011. године

22
3. Механичко кретање становништва

Истовремено док је трајало исељавање муслимана у Турску и Македонију,
исељавало се овдашње становништво у друге крајеве наше земље. Највише одсељених
је било према другим, привредно развијеним општинама. Срби су одлазили у
Крагујевац, Чачак, Краљево, Аранђеловац, Горњи Милановац, Тополу и у непосредну
околину тих градова купили имање. Често се групишу по насељима, која добију
карактер досељеничких насеља. На другом месту по броју исељених се налази
Македонија. У већини су то исељеници који су преко Македоније одлазили у Турску, а
свој одлазак су пријављивали као одлазак у Македонију, где су морали боравити
одређено време.
Табела бр.5 Број исељених лица у периоду од 1953-1970.
Број исељених Исељено у

6.271 Друге општине Србије
82 Косово и Метогија
1.413 Македонија
869 Босна и Херцеговина
289 Црна Гора
32 Хрватска
4 Словенија
Извор: Јелић,2005
У општини Сјеница се од 1960.до 1971.године доселило се из других општина

Србије 355, Црне Горе 117, Босбе и Херцеговине 31, Македоније 29, са Косова 27 и из
Војводине 8 лица.
Миграције становништва општине биле су изражене и после 1971. године.

Најбројније становништво које се у овом периоду иселило било је српско. То
исељавање српског становништва одвијало се према Шумадији и развијеним
индустријским градовима широм Србије, док се мали број исељеног становништва
кретао према другим републикама. Муслиманско становништво се исељавало према
Босни и Херцеговини, а у нешто мањем броју према Београду. У периоду од 1971. до
1981. године укупан број исељених лица изноцио је 11.945.
Табела бр.6 Број исељених лица у периоду од 197. до 1981.године
Општина У Србију БиХ Македонија Црна Гора Хрватска КиМ
Број 5.100 526 500 202 44 202

исељених
23
Последњи попис становништва показује да је досељено укупно 6.844 лица. Из

других крајева Србије је досељено 5.925, а из других земаља 906.
Табела бр.7 Број досељених лица према месту одакле воде порекло
Досељено из Из другог насеља Из друге Из друге

Републике Србије исте општине општине Области
5.925 4.365 498 1.062
Најчешћа су миграциона кретања на територији града, јер се становништво из

руралних подручја сели ка градским центрима. Што се тиче досељавања из других
земаља, највечи број лица се досељава из Црне горе.
Табелабр.8 Број досељених лица из других земаља
Досељено Из Босне и Из Из Из Црне Из осталих

из Херцеговине Македоније Хрватске Горе Земаља
Других
земаља
906 181 88 12 352 286
24
4. Структуре становништва
Изучавању биолошких структура становништва поклања се велика пажња,
нарочито полној и старосној, јер се кроз њих огледају све компоненте кретања
становништва, наталитет, морталитет и миграције. Из старосно полног састава
популације одређује се не само њена прошлост, већ и њен будући развој.
4.1. Старосно-полна структура
Према подацима свих пописа који су извршени на подручју Сјенице увек је

доминантна популација старости између 15 и 40 године. Подаци пописа 2011.године
показују да је просечна старост износи 37 година.
Табела бр.9 Старосна структура на основу пописа 1961, 1971, 1991, 2002 и 2011.
Године
1961. 1971. 1991. 2002. 2011.

0–4 5.806 4.716 3.010 1.946 1.766
5-9 5.196 4.638 2.823 1.934 1.928
10 – 14 4.372 4.544 3.126 2.286 1.881
15 – 19 3.439 4.325 3.545 2.313 1.817
20 – 24 2.523 3.250 3.296 2.205 1.948
25 – 29 3.032 2.172 2.761 2.071 1.765
30 – 34 2.390 2.343 2.188 1.812 1.765
35 – 39 1.625 2.244 2.042 1.797 1.783
40 – 44 1.376 1.848 1.859 1.707 1.808
45 – 49 1.371 1.357 1.554 1.696 1.808
50 – 54 1.380 1.064 1.807 1.597 1.603
55 – 59 990 1.122 1.744 1.323 1.565
60 – 64 832 1.063 1.412 1.417 1.442
65 – 69 605 719 919 1.352 1.058
70 – 74 511 482 628 1.071 1.070

75 и више 412 526 967 1.443 1.385
25
Полна структура становништва формира се под дугорочним дејством

живорођених,диференцијалног морталитета по полу и полног састава миграната.
Фактори који такође утичу на полну структуру су ратови, јаке миграције итд.
Различитост по полу је уско повезана са достигнутом старпшћу, па се и старосна
структура мора истаћи као детерминанта формирања полног састава. Тако, на пример у
савременим условима, демографски млађе популације имају веће учешће мушког, док
су код старих популација жене углавном бројније.
Полна структура је у узајамној вези са старосном стуктуром и стадијумима

демографског старења, како интегралног показатеља демографског развоја. Полни
састав становништва може се довести у везу са степеном друштвено-економског
развоја.3
1000
900
800
700
600
500 мушкарци
400
300 жене
200
100
0
5-9
0-4
10-14
60-64
15-19
20-24
25-29
30-34
35-39
40-45
46-49
50-54
55-59
65-69
70-74
75-79
80-84
Више од 82
Графикон бр.5 Однос мушког и женског становништва према попису, 2011.године

Извор:Попис становништва,2011.година,РЗС,Београд
4.2 . Број домаћинства
Просечан број чланова 1921. године износио је 6 гланова,1.931 износио је 7

чланова, 1.948. 6,4 чланова и 1953. године 6,6 чланова. Имајући у виду број
домаћинства и просечан број њихових чланова може се закључити да су породице,
односно домаћинства на подручју Сјенице између два светска рата, као и првих година
после Другог светског рата биле доста бројне, витално и радно способне. Зато се и број
становника и број домаћинства брзо увећао, без обзира што је постојао и велики
3
Група аутора,2004
26
механички одлив муслиманског и српског становништва. Од 1971. године приметно је

дељење породица и то је утицало на смањивање броја чланова по једном домаћинству.
Код насеља са већински муслиманским становништвом још увек су бројна
домаћинства и то са просеком 5-6 чланова. То је случај и са другим насељима у којима
је у већини или потпуно муслиманска популација.
Упоредни подаци пописа од 1948. до 1991. године показују да се број

домаћинства на територији Сјенице постепено повећавао. Подаци последња два пописа,
2002. и 2011. године, указују на мали пад броја домаћинства. У датом периоду се
смањио и број становника, па је смањен и број домаћинства последица таквог
демографског кретања.
Табела бр.10 Број домаћинства од 1948. до 2011. године
Година 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011
Број 5.022 5.424 5.900 6.965 7.171 7.522 7.357 6.618

домаћинстава
Извор: РЗС, Београд
Што се тиче градских насеља, односно Сјенице број домаћинства је растао.

Сјеница је 1961. године имао 1.116 домаћинства, а 1991. године 3.525 домаћинства.
Просек чланова по једном домаћинству је био 4,8 у 1961, док је тај просек износио 4,1
у 1991.године. Према пописима 2002. године и 2011. године градско насеље Сјеница
карактерише смањење броја домаћинства и то са 3.636 на 3.616.
Табела бр.11 Броја домаћинства у Сјеници од 1948.године до 2011.године
Година 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011

Број 843 932 1.116 2.073 2.668 3.525 3.636 3.616
домаћинстава
Извор: РЗС, Београд
Подаци пописа из 2011. године показују да су доминантна домаћинства са више

чланова, односно највише је заступљено домаћинства са четири и више чланова.
Табела бр.12 Просечна величина домаћинства
1 члан 794
2 члана 1.165
3 члана 914
4 члана 1.260
5 члана 1.079
6 и више члана 1.409
Извор:РЗС,Попис 2011.
27
4.3. Образована структура
Подаци из 1991.године показују да је у овом крају са завршеном средњом

школом било 1.050 становника, са вишом 432, а са стеченим високим образовањем 415
становника. Данас образовани систем на подручју покрива предшколско, основно и
средње образовање. Мрежу образованог система чини једна предшколска установа,
осам матичних основних школа са 28 истурених одељења и две средње школе.
Последњих година основне школе просечно похађа 4.000 ученика, док средње школе
похађа око 1.000 ученика. Број становника са стеченим високим образовањем
2011.године се скоро удвостручио у односу на 2002.године.
Табела бр.13. Становништво према школској спреми
Образовања Без Основно Завршена Завршена Високо Непознато

школске образовање средња виша образовање
спреме школа школа
2002.година 2.578 6.695 6.370 552 623 623
2011.година 3.623 6.717 8.462 574 1.252 92
Извор: Попис становништва,2002. и 2011.године (РЗС,Београд)
4.4. Етничка структура
Према попису становништва из 2011.године, у Сјеници је живело 26.392

становника. Од тога 19.498 чине Бошњаци или (73,87%), 5.264 чине Срби или (19,94
%), 1.234 чине Муслимани ( 4,67 %), Црногорци 15, Албанци 29, Југословени 10 а
остала популација 396 или (1,50 %) становника. Процес етничке хомогенизације у
сеоским насељима вршио се на разне начине. Некад мешовито село Брњица, са вечином
муслиманског становништва данас,је чисто српско насеље. У селима ( Кијавици,
Кладници, Понорац) у којима су Срби живели и после Другог светског рата, сада их
уопште нема. Данас постоје села која су шаролика али и монолитна.
Табела бр.14 Етничка структура према пописима 2002.године и 2011.године
Народи Попис 2002. Попис 2011.

Бошњаци 20.512 19.498
Срби 6.572 5.264
Муслимани 659 1.234
Црногорци 23 15
Албанци 11 29
Југословени 25 10
Остало 103 123
Извор:РЗС,Попис 2002. и 2011.године
28
III Привредне карактеристике

Велика надморска висина и оштра клима нису погодавали развоју земљорадње
на подручју Сјенице, али зато, на другој страни, просторни пашњаци богати
квалитетном травом изузетно повољни за гајење свих врста стоке, а посебно оваца. По
квалитету у свету је познат чувени "Сјенички сир" а изузетна посластица је и сјеничко
јагње које се могло наћи и на трпезама многих европских и светских метропола.
Носилац целокупне пољопривредне производње на подручју општине Сјеница

је био пољопривредни комбинат "Пештер" са својим производним капацитетима
(млекара, кланица са хладњачом, рибњак, фарме) и великим бројем коопераната-
приватних пољопривредних произвоџаћа. Данас, са пропадањем "Пештера",
пољопривредна производња је орјентисана углавном на индивидуалну пољопривредну
производњу и неколико мини кланица и млекара, те других приватних производних
капацитета чији је број у сталном порасту.
У погледу индустријске производње, некадашњи друштвени сектор је на

издисају и пред гашењем. Некад развијена текстилна индустрија (ДП "Весне") полако
прелази у приватни сектор кога чини неколико приватних предузећа највеће "Санатекс"
и приватних радњи.
На подручју је регистрована и велика налазишта квалитетног мрко-лигнитског

угља. Који са великим шумским богаством и каменом, представља изузетан потенцијал.
Овдашњи рудник угља "Штаваљ" и шумско предузеће, међутим послују у оквиру
фирме чије је седиште ван подручја Сјенице, тако да од тих богаства самој општини не
остаје скоро ништа.
29
1.Примарне делатности као фактор развоја

Привредни развој Сјенице био је заснован на сточарству, а знатно мање на
земљорадњи. Сточарство је временом успело економски да ојача и да одреди
привредну орјентацију људи који на овом простору живе од праисторије до данас
1.1. Сточарство
Развој сточарства основно је обележје општине Сјеница и на почетку 21.века.

Развојем кроз векове, сточарство је економски толико ојачало да је постало основна
делатност локалног становништва. Овакав статус ове пољопривредне гране резултат је
пре свега природних фактора ( морфологије простора, надморске висине, климе) и
степена друштвеног развоја краја. Преко овог прстора кретали су се сточари према
суседним долинама и обрнуто.
Овчарство је водећа сточарска грана. Позната овчарска села јесу:

Црвско, Долиће, Угао, Буђево, Расно, Цетановићи и Раждагиња. Овце се гаје на висини
од 1200 до 1400m надморске висине. Године 1945. У Сјеници је било 69.670 оваца.
1981. године број оваца расте да би 2001. године износио 26.198. Нагло опадање броја
грла на овом простору у тесној вези је са пропадањем ПК "Пештер" али и са смањење
тржишта. У овом крају се гаји позната домаћа праменка, пештерски сој овце, она може
да произведе око 60l млека годишње. Од овог млека се производи чувени сјенички сир,
за производњу једног килограма овог сира потребно је 4,5l млека. По квалитету вуне
овај сој оваца спада у најбоље. У последњих неколико година Пештерско овчарство
ушло је у дубоку кризу. Један од разлога јесте и недостатак хране у зимској половини
године, а други разлог јесте исељавања становништва са сеоског подручја. (Група
аутора,2004)
Говедарство је по значају друга грана сточарства у овом крају. Села позната по

узгоју говеда јесу: Штаваљ, Богатићи, Горња и Доња Вапа, Чедово и Горње. Поред
природних услова за развој говедарства утицала је и близина тржишта. Број грла говеда
се мењао а према статистичким подацима знатно се смањио.
1.2. Ратарство
Оранице и баште заузимају мале површине 13,7% од укупне пољопривредне

површине. Имајучи у вуду природне услове (морфологију терена, климатске прилике) и
то да сточарство овде може и мора да буде водећа пољопривредна грана, ратарска
производња требала би да буде усметена на производњу сточне хране и ратарских
култура које овде могу да успевају. Производња пшенице у овом крају је мала (око 224
t годишње. Кукуруз се производио у малим количинама од 40-50t. У овом крају постоје
добри услови за производњу кромпира, али је током 20.века ова производња била мала.
Кромпир гаје људи из Чачка и Ивањице, који узимају земљиште у закуп. У селима
Горачићи и Дубиње гаји се семенски кромпир,поред тога се гаје житарице овас, јечам и
пшеница и семе за исхрану стоке. Гаји се и јечам, овас, пшеница и хељда.
30
1.3. Пчеларство
У овом крају познат је Пештерски сој пчела. Њихова предност је у способности

узимања нектара и у томе имају најбоље матице. Гаје се на сеоском простору, али и у
граду. Производња меда се креће од 10-15 kg по "друштву". Све произведене количине
меда углавном се продају на локалном нивоу. Међутим неповољни климатски услови
умањују вредност природне средине за ову врсту делатност.
1.4. Шумарство
Шумска управа газдује површином од око 35.600ha, од тога под шумама је

14.600ha. Ову површину чине високе шуме заступљене са 2.650ha,издавачке шуме са
3.200ha и шумске културе са 8.700ha. Сјеница је четинарско-шумско подручје према
надморској висини (1.000-1.700m), мада у нижим деловима има листопадних врста
дрвећа.
1.5. Лов и риболов
Реке и језера у Сјеници су веома богате рибом и број риболоваца на њиховим

обалама, нарочито у летњим месецима. Сјеничке реке у великим количинама
насељавају поточна пастрмка, младица, клен, скобаљ, кркуша, плотица, мрена. Посебну
атракцију ових вода представља младице, која се често јавља у великим количинама,
али је под заштитом и забрањена је за пецање. Сјеничко језеро порибљено је последњих
година великим количинама рибе поточне пастрмке, љипњана, шарана, младице и
језерске пастрмке.
У непосредној близини Сјенице постоји ловиште Царичин град, које се простире

на површини од 10. 050km2 . У ловишту је заступљена дивљач: зец, срна, дивља свиња,
а у ретким примерцима се појављује и дивокоза. У кањону реке Дубочице могуће је
ловити пернату дивљач, дивљу патку, јаребицу и препелицу, а могу се видети вук и
лисица. Ловилишту се повремено појављује медвед. Ловиштем газдује ловачко
удружење "Врхови" основано 1926. године.
2. Секундарне делатности као фактор развоја

2.1. Рударство
На територији Сјенице налазе се значајни природни ресурси који пружају

солидну основу за укупан привредни развој. Сјенички басен мрко-лигнитног угља
сврстава се у значајан енергетски потенцијал, не само овог краја, већ и Србије.
Површина басена је благо заталасана са надморском висином од 900-1300m. Овај
угљоносни басен захвата површину близу 150km2 . У економском смуслу значајна су
два угљоносна басена: Штаваљ-Вишноца-Богатићи чија је површина 12km2 , и Ступ-
вековићи-Распогаче површине око 4,5km2 . Експлатација угља у руднику "Штаваљ"
обавља се јамским путем и почела је са радом 1966. године. Резерве у лежишту износе
6,5 милиона тоне, док укупне резерве у овом угљоносном басену се процењују на 190
милиона тона.
31
2.2. Индустрија
Индустрија се развила тек после Другог светског рата. Процес индустрализације

интезивније почео да се развија шездесетих година пришлог века. Од индустријских
грана овде су заступљене прехрамбена индустрија, текстилна индустрија, произвидња
коже. Први зачеци индустрије у овом крају везане су за металну индустрију у фабрици
"Напредак" отпочела је производња сјеничке ралице (1947-1987) године.
Синоним за индустрију Сјенице је фабрика "Весна". Основана је 1960. године а

са радом је отпочела 1.новембра 1962.године и бави се производњом разних врста
еластичних и нееластичних трака. Године 1982. "Весна" проширује и производи
стаклене мрежице, тканине које имају примену у грађевинарству. Развој "Весне", од
оснивања до 1990. године , ишао је узлазном линијом, седамдесетих година 20.века
била је на врхунцу, да би се већ осамдесетих година осећала лагана стагнација.
Фабрика је имала производни простор од око 30.000m2 површине.
У области текстилне индустрије значајна је фабика "Рашка", предузеће за

производњу тканина и ћебади. Почела је са радом 1956. године. Њен развој и успон
текао је веома брзо. Погон ове фабрике не постоје на сеоском подручју и ово је једина
фабрика ћебади у Србији која, годишње произведе 250.000-300.000 комада ћебади. Роба
се углавном пласира на нашем тржишту. Фабрика запошљава 96 радника и сировине за
производњу углавном си обезбеђене из матичне фабрике у Новом Пазару.
"Санатех" је приватна фабрика основана 1992. године до 2003. године

запошљава 420 радника. Основна делатност је производња женског интимног рубља.
Пласман робе је добар и углавном одлази на тржиште Србије, Црне горе и Босне и
Херцеговине. Основни циљ овог индустријског објекта јесте да помогне локалном
становништву у превазилажењу економских проблема.
2.3. Грађевинарство
У области грађевинарства познате су фирме "Нобоградња", " Биби" и

"Архитект".
Грађевинско предузеће "Новоградња" настало је 1.априла 1957. године,

спајањем грађевинског предузећа "Будућност" из Сјенице и "Напредак" из Новог
Пазара. Основна делатност предузећа јесу грађевинске и грађевинско-занатске услуге
на објектима високоградње, нискоградње и хидроградње. На територији Сјенице ово
предузеће подигло је неколико објеката и то: фабрику "Весна" и за ПК "Пештер":
кланицу, млекару, рибњак, затим стамбене зграде, основне школе. "Новоградња" је
изводила радове у Косовској Митровици, Зубином Потоку, Пљевљама, Бјелом Пољу,
Беранама, Београду итд.
32
"Бибо" је предузеће основано 1998. године које производи гредице за бетонске

плоче, врши обраду бетанског гвожђа по димензијама. Производи и продаје све врсте
грађевинског материјала.
"Архитект" је прва приватна фирма која је формирана 1990. године. Ова фирма
се бави високоградњом. Радове изводи у Сјеници, Тутину и Новом Пазару.
3. Терцијарно-квартарни сектор делатности

3.1. Саобраћај
Укупна дужина свих путева је 545km, од чега је савременим асфалтом

покривено 124km, од чега је магистралних 88km , регионалних 161km и локалних
292km.
Сјеница је директним путним правцем повезана је само са Новим Пазаром,

Новом Вароши и Ивањицом, док са осталим градовима не постоји директна путна
комуникација. За саму Сјеницу од посебног значаја је изградња пута преко Пештера до
Тутина, пут до Пријепоља, као и путног правца Сјеница-Бјело Поље.
Преко овог краја пролази неколико важнијих саобраћајница. Једна из долине

Ибра до Рашке преко Новог Пазара и Сјенице воде до Пријепоља. Овај правац је веома
значајан, јер повезује са пругом Београд-Бар и Београд-Скопље.
На почетку 21. века је један од ретких простора кроз који не пролази

железничка пруга. Налази се између два значајна железничка правца, Београд-Бар и
Београд-Лапово-Краљево-Скопље.
3.2. Туризам
Туризам је једна од најперсективнијих привредних делатности Сјенице јер за

његов развој на овом простору постоје како природни, тако и бројни антропогени
туристички потенцијали.
3.2.1. Природни фактори развоја туризма
Природне одлике учинеле су Сјеницу веома погодним за развој поједихих врста

туризма. Од природних фактора у туристичком смислу су интересантрне планине:
Јавор, Голија, Гиљева, Злата, Озрен и Јадовник. Све планине имају туристички значај
али су многе привлачне лети због ваздуха, воде и лепоте, а зими за зимске спотрове.
У туристичке сврхе могу се издвојити водопади и слапови. Такви су на пример
Слапови Скуделе, слапови Мале Скуделе, слапови у долини Увца, слапови на
Сјеничком врелу и слап Шарског врела.
33
Пећине и јаме су значајни природни мотиви, али нису туристички

валоризоване. Туристичку атракцију овог простора представљају кањони и клисуре.
Од хидролошких објеката туристички значај могла би имати : врела,термалне
воде, реке и вештачка језера. Од врела се могу издвојити: Сјеничко врело, Јуришка
врела,брело Бистрице и врела у Дражевићима. Од свих рекла посебно се издвајају Увац
и Вапа. Од велики значај за туризам представљају и вештачка језера: Сјеничко,
Златарско и Радоињско језеро.( Група аутора,2004)
3.2.2. Антропогени фактори развоја туризма
Као што је окружена венцем најлепших старовлашких планина Сјеница је са

свих страна окружена бројним културно – историјским споменицима.
Џамија Валиде Султан
У центру Сјенице налази се џамија Султан

Валиде, грађена средином XIX века као
задужбина мајке Абдул – Хамида. Величином и
обликом чини значајан урбанистички детаљ
насеља. У градитељском смислу има све одлике
монументалне архитектуре, којом доминира
прилично велика купола, пречника око 15 метара.
Због те своје фасцинантне величине купола није
саграђана од зидане конструкције већ од дрвета.
Првобитно је била начињена од оловног лима. У
народу је сачувана легенда о њеном постанку
која каже да су хајдуци и одметници опљачкали
караване са Валидином робом. Када је након
дугог чекања повратила своју робу и дукате, све Слика бр.16 Џамија Валиде Султан
је дала да се у изгради џамија за њену душу, где Извор: http://www.travel.rs/
ће се народ Богу молити
Манастир Куманица
Прво писано помињање манастира везује се

за 1514. годину. У рушевинама су сачувани делови
плоча за које се поуздано тврди да потичу из раздобља
од краја 13. до средине 15. века, али је простор на
северној страни манастира уништен при градњи
железнице, па је поузданије датовање првобитне цркве
онемогућено. Претпоставља се да је златно доба
живота манастира било у другој половини 16. и
током 17. века. Претпоставља се такође да је манастир
доживео урушавање и запуштење у другој
половини 18. века. Посвећен је Светом архистратигу
Слика бр.17 Манастир Куманица
Гаврилу. У њему се чувају мошти Светог Григорија Куманичког.
Извор: http://www.travel.rs/
34
1.SWOT Анализа
1.1. Економски развој
Сјеница се налази у категорији неразвијених општина. Пољопривреда и

природне лепоте су неискоришћени потенцијали општине Сјеница иако се
пољопривредом бави највећи проценат становништва.
Потенцијали за развој Ограничења за развоја

 Сјеница је по површини једна од  Мала финансијска средства се
највећих општина у Србији одвајају за развој туризма
 Добар географски положај-  Непостојање туристичких
погранична општина са Црном Гором садржаја. Док су
и БиХ манифестације слабо посечене
 Природне лепоте-четири заштићене  Занатска производња није
природне зоне организована
 Негује се и одржавају традиционални  Фармери немају финансијских
занати средстава за обнављање и
 Развијена сточарска производња повећање пољопривредне
 Традиција у пољопривредној, односно производње
у сточарској производњи-аутохтони  Мала помоћ општине у
сој оваца-сјеничка праменка развоју пољопривреде
 Велике пашне површине и квалитетни  Нерегулисан пласман
пашњаци производа
 Највећа висораван у Европи-Пештер  Удружења и задруге су слабе
 Општина је богата бројним и неорганизоване
самониклим лековитим и  Слаба опремљеност
армоматичним биљним врстама пољопривредних газдинства
 Довољно радно способног механизацијом и опремом
становништва  Стара механизација
 Довољно стручног кадра по свим  ПИК пештер ради са малим
областима капацитетом
 Развијена текстилна индустрија  Општина је у категорији
 Залихе природних ресурса неразвијених општина
(угаљ,доломит итд.)  Незапосленост
 Постоји рудник угља-Штаваљ  Низак степен прераде
 Изграђене вештачке акомулације производње
 Менаџерски кадар није
развијен
 Неразвијен сектор услуга
 Привредници нису повезани
35
Могућности Препреке
 Међуопштинска, регионална и  Миграције и старење
прекогранична сарадња становништва
 Боља искоришћеност републичких  Разуђена села
средстава, субвенција и пројеката  Климатски услови-оштре зиме
 Веће присуство републичких  Недостатак финансијских
органа и институција средстава
 Привлачење инвеститора и  Инфраструктура није развијена
донатора  Неконтролисано коришћење
 Извоз пашњака- ерозија пашних
 Страни пројекти површина
 Формирање центара, задруга за  Финансијска средстава нису
традиционалне занате доступна фармерима
 Развој рударства-експлоатација
природних ресурса,искоришћавање
природних потенцијала
 Развој сектора млих и средњих
предузећа
1.2 Друштвени развој
Потенцијали за развој Ограничења за развој

 Постоји центар за социјални рад  Недостатак финансијских
 Постоји библиотека,дом средстава
здравља,ванболнички центар  Мало је културних садржаја
 10 школа-2 средње и 8 основних  Музеј и архив не постоје
 У оквиру србије се постижу добри  Школски објекти су дотрајали и
резултати у спортовима-карате, слабо опремљени
атлетика и зимски спортови  Превоз ученика због лоших путева
 Одржавају се различите и лоших климатских прилика није
манифестације најбоље организован
 Недовољан број спортских објеката
и игралишта
Могућности Препреке
 Већа помоћ дршаве неразвијеним  Општина Сјеница је неразвијена
подручјима општина са високим процентом
 Развој културних садржаја сиромаштва
 Набавка савремене опреме и  Миграције
опремање дома здравља и амбулант становништва,одумирање села
 Модернизација и реконструкција  Оштра клима и лоша путна мрежа
школе  Мали број ученика у појединим
 Развој спорта повезати са развојем школама
туризна  Недостатак пословног простора
 Становништво није заинтересовано
за друштвени живот
36
Закључак
Сјеница се налази у југозападној Србији. У морфолошком погледу представља
део Старовлашко-рашке висоравни, који чине динарске површи око Вапе и Увца.
Према последњем попису 2011. године овде живи 26.362 становника. Простор Сјенице
је од најстаријих времена био пропиште бројних и бурних историјских збивања. Тако
динамични догађаји често су деловали на порекло, етнички мозаик и демографску
слику овог краја.
Неразвјаност саобраћајних веза и околне планине које окружију чине је

релативно изолованим. Носилац целокупне пољопривредне производње на подручју је
био пољопривредни комбинат "Пештер". Развој сточарства основно је обележје
Пештерског краја, развојем кроз векове, сточарство је економски толико ојачало да је
постало основна делатност локалног становништва. Будући развој сточарства, на
модерним, тржишним основама, немогуће је остварити без организованих планских
акција и улагања одређеног капитала. Значајни природни ресурси који пружају солидну
основу за укупан привредни развој јесте сјенички басен мрко-лигнитног угља, који се
сврстава у значајан енергетски потенцијал. Велика природна богатства којим овај крај
обилује, нису искоришћена. Главни носиоци индуструје овог краја биле су: фабрика
"Весна", "Рашка" "Санитех" и други, а сада на овом простору послује значајан број
малих приватних предузећа.
За Сјеницу од великог значаја био би опоравак ових индустријских комплекса,

кроз проналажење стратешког партнера или проналажење инвестиционих средстава
како би се обезбедила потребна средстава и инвестиције у нове технологије и
унапређење производње.
У Сјеници постоје изванредни услови за развој туризма. Природне одлике

учиниле су крај веома погодним за развој, али природа овог краја још увек је у
туристичком погледу непозната и недовољно валоризована. На основу постојаћих
ресурса као врсте туризма које је на овом простору могуће развијати, издвајају се
планински и сеоски односно рурални туризам.
37
Литерстура
Група аутора (2004): Сјенички крај, Антропогеографска проучавања-научна
монографија, Географски факултет,Београд
Делибашић Т. (2011): Планином, Београд
Јелић М. (2012): Природне лепоте и реткости Сјеничко-пештерског краја и њихов

значај за туризам. Дипломски рад, Универзитет у Приштини, Одсек за географију,
Косовска Митровица
Павловић М. (2009): Села сјеничког краја, Антропогеографска проучавања,

Георфафски факултет, Београд
Петровић М. (2015): Физичко-географске и демографске каракеристике Сјеничко-

Пештерког-Тутинског краја. Дипломски рад, Универзитет у Приштини, Одсек
географија, Косовска Митровица
Републички завод за статистику Србије (2003): Национална или етничка припадност,

Попис становништва, домаћинства и станова 2002,(књига I), Београд;
Републички завод за статистику Србије (2003): Школска спрема и писменост, Попис

становништва, домаћинства и станова, 2002 (књига IV), Београд;
Републички завод за статистику Србије (2012): Старост и пол, Попис становништва,

домаћинства и станова, 2011 (књига II), Београд;
Републички завод за статистику Србије (2013): Школска спрема и писменост, Попис

становништва, домаћинства и станова, 2011 (књига III), Београд;
Републички завод за статистику (2013): Миграције, Попис становништва,

домаћинства и станова 2011, (књига IX), Београд;
Републички завод за статистику Србије (2014): Упоредни преглед броја домаћинства

1948-2011 и станова 1971-2011, Попис становништва, домаћинства и станова 2011,
(књига XXI), Београд;
Републички завод за статистику (2012): Природно кретање становништва у Републици

Србији 1961-2010, Београд;
Стратегија одрживог развоја општине Сјеница
https://sr.wikipedia.org/
http://www.sjenica.com/
http://www.uvac.org.rs/bsup.html
http://sr.turizamsjenica.com/
38
39

Document 1

Transféré par

Informations du document

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Document 1

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У

Драган Радовановић Антић Милица,125

Косовска Митровица, 2017. године

1.4. Шумарство ________________________________________________________________ 31

1.Географски положај, граница и величина територије

Сјеница се налази на западу Рашке

На Сјеничко-пештерској висоравни присутне су специфичне

2.Основне одлике рељефа

Планине које се налазе на овом простору по начину и времену постанка и

Јужно од Златара, између

Златар је планина смештена у југозападном делу Србије. Простире се између

Озрен се налази у залеђу насеља Тријебане и Царичина, између Јадовника и

Гиљева је планина која се налази на граници са Црном Гором. Припада

Јавор је пространи планински масив између Голије и Златара. Преко планине

Голија је највиша планина југозападне Србије. Највиша тачка је неуочљив

Слика бр.3 Јанков камен Слика бр.4 Голијаска природа

Голија се пружа у облику положеног латинског слова „S“ на дужини од 32km.

Две највеће котлине су Сјеничка котлина, смештена у њеном централном делу и

Сјеничка котлина има динарски правац пружања северозапад-југоисток, и

Сјеничка котлина је усечена у Златиборску флувијалну површ и налази се на

Пештерска котлина настала је радијалним тектонским покретима у граничним

2.3. Кањони и клисуре

Кањони и клисуре на Увцу дају посебно обележје и чине је веома атрактивном.

Кањон Увца налази се између планина Јавора и Златара. Кањон је настао

Слика бр. 5 Кањон Увца

2.4. Пећине и јаме

Пећине су необичне и дуге. Обилују сталактитима, сталагмитима и другим

Ушачки пећински систем

Налази се на левој долинској страни Увца, у Ушаку засеоку Горњих Лопижа. Са

Слика бр.6 Ушачка пећина Слика бр. 7 Накит у Ушачкој пећини

Осим надморске висине, географског положаја и геолошке грађе, на климу овог

Метеролошка станица "Сјеница" у којој се континуирано врши мерење стања

Поред географског положаја, у појасу умерено-континенталне климе, његова

Затворене котлине утичу на појаву температурне инверзије и формирање поља

У Пештерској котлини долази до температурне инверзије услед нагомилавања и

Слика бр.8 Метеролошка станица "Сјеница"

3.1. Температура ваздуха

На Пештерској висоравни је 2005. године измерена апсолутно најнижа

С обзиром да је плато Пештерске висоравни нижи од околних планина долази

Зиме су дуге и хладне, атемпературе ваздуха се спуштају испод -30̊ C, што је

Увац и Вапа су најзначајније реке у Сјеници. На Увцу је изграђена вештачка

Општина Сјеница обилује разноврсним природним лепотама и реткостима, то

4.1. Водопади и слапови

Водопади и слапови Сопотнице река Сопотница на планини Јадовник извире на

У изворишном делу река

Слапови Увца су у виду мањих степенасто поређаних водопада, има их на неколико

У кречњачким теренима Сјенице има неколико јаких крашких извора са називом

Сјеничко врело (врело Грабовицe) избија из стрмог кречњачког одсека на

Јуришко врело се налази на западном ободу , са десне стране кањона Бистрице,

Врело Бистрице налази се низводно од Јуришких врела на 765m надморске

Природна лепота коју је могуће искористити у туристичке сврхе, јер протиче

Слика бр.10 Река Увац

Лим протиче западном границом општине Сјеница на дужини од 10km. Са

Слика бр. 11 Река Вапа

Грабовица извире у Грабовици на 1.320m надморске висине до ушћа у

На територији Сјенице издвајају се и језера: Сјеничко (Увачко) језеро, Златарско

Сјеничко (Увачко) језеро налази се између села Акмачића и Буковика. Настало

Слика бр.12 Сјеничко (Увачко) језеро

Златарско језеро налази се између Златара и Јадовника на 885m надморске

Слика бр. 13 Златарско језеро

Радоињско језеро је треће по реду вештачко, акумулационо језеро, низводно на

Слика бр. 14 Радоињско језеро

Пештерска мочвара налази се у источном делу Пештерског поља, на

Делом људи географски лик мочваре је измењен, прокопано је ново корито-