Elektrotehnički fakultet u Beogradu

30. septembar 2013. godine

Ispit iz predmeta Fizika 2

(Ispit traje 180 minuta )

Napomena: Poeni su navedeni u uglastim zagradama. Zadatak koji nije rađen ili čije rešenje ne treba
bodovati, jasno označiti na koricama sveske sa oznakom X u kućici ispod odgovarajućeg rednog broja.
Zadaci bez odgovarajućih objašnjenja i komentara neće biti ocenjeni sa maksimalnim brojem poena.
Konačne rezultate uokviriti.
Studenti koji su zadovoljni sa brojem osvojenih poena na PRVOM KOLOKVIJUMU, u polja predviđena
za zadatke 1 i 2 treba da upišu oznaku K1. Studenti koji su zadovoljni sa brojem osvojenih poena na
DRUGOM KOLOKVIJUMU, u polja predviđena za zadatke 3, 4 i 5 treba da upišu oznaku K2.

1 [15]. Dva uska proreza u standardnoj postavci Young-ovog eksperimenta nalaze se na međusobnom
rastojanju = 0.5 cm. Nakon osvetljavanja proreza monohromatskom svetlošću, na ekranu udaljenom
od proreza za = 10 m, registruje se interferenciona slika. Ako se ispred jednog proreza postavi
planparalelna staklena pločica indeksa prelamanja = 1.5 i debljine , pozicija centralnog maksimuma
pomeri se za Δ = 5 mm na poziciju koja odgovara trećem maksimumu pre postavljanja pločice.
Odrediti debljinu pločice .

2 [15]. a) Izvesti izraz za raspodelu intenziteta svetlosti usled Fraunhoferove difrakcije na uskom prorezu
širine (dužina proreza je mnogo veća od njegove širine) [11]. Kako se menja raspodela intenziteta
svetlosti na ekranu ukoliko se povećava širina proreza [2], a kako ako se povećava talasna dužina upadne
monohromatske svetlosti [2]? Objasniti uz navođenje odgovarajućih izraza i skiciranje raspodela
intenziteta svetlosti na ekranu za dve različite vrednosti širine proreza, kao i za dve različite vrednosti
talasne dužine.

3 [5]. a) Navesti postulate specijalne teorije relativnosti [2].

b) Dužina i prečnik svemirskog broda su = 120 m i = 20 m, kada ih meri posmatrač koji je u odnosu
na svemirski brod nepokretan. Ako svemirski brod proleće ispred posmatrača brzinom 0.99 , gde je
brzina svetlosti u vakuumu, koliku dužinu i prečnik svemirskog broda meri posmatrač [3]?

Za zadatke 4 i 5 poznate su konstante: masa elektrona = 9.1 · 10 kg, Planck-ova konstanta

ℎ = 6.62 ∙ 10 J ∙ s, brzina svetlosti u vakuumu = 3 · 10 m/s.

4 [15]. a) Objasniti šta podrazumeva prostorno kvantovanje i koje dodatne kvantne uslove prostorno
kvantovanje uvodi u Borov model atoma [3].
b) Koja postavka kvantne mehanike je dokazana kroz eksperiment fotoefekta [1]? Odrediti maksimalnu
brzinu emitovanih fotoelektrona kada na tanku metalnu foliju od nikla padaju fotoni energije 5.4 eV, ako
je izlazni rad za nikal 4.6 eV [2]. Masa fotoelektrona je jednaka masi elektrona.
c) Detaljno izvesti izraz za Compton-ov pomak talasne dužine X-zraka [4].
d) Odrediti nesigurnost brzine elektrona lokalizovanog u delu prostora dimenzije = 10 nm [3].
e) Navesti i ukratko objasniti osobine talasne funkcije [2].
5 [15]. Elektron mase i energije nailazi sa leva na desno na sistem dve identične potencijalne barijere
oblika Dirac-ove delta funkcije ( · ( ), gde je ≥ 0) koje se nalaze na rastojanju .
a) Izvesti jednačinu na osnovu koje je moguće odrediti energije elektrona za koje je verovatnoća prolaska
elektrona kroz sistem jednaka 1 [10].
b) Odrediti najmanje rastojanje na kom treba da se nalaze potencijalne barijerne unutar sistema, da bi
verovatnoća transmisije elektrona energije = 10 meV bila jednaka 1, ako je = 1 eV ∙ nm [5].

6 [5]. U cilindričnu posudu čija je površina bazisa nalivena je voda do visine . Na dnu posude nalazi se
kružni otvor površine . Smatrajući da je strujanje kvazistacionarno i bez viskoznog trenja, odrediti za
koje vreme će voda isteći iz posude. Kontrakciju mlaza zanemariti. Objasniti pretpostavku
kvazistacionarnosti.

7 [10]. (a) Na osnovu Maksvelove raspodele brzina molekula

4 1
( )= ,
√
gde je najverovatnija brzina, izvesti raspodelu po kinetičkoj energiji translatornog kretanja molekula
( )[30%];
(b) Odrediti procenat molekula kiseonika O koji imaju brzinu između 300 m/s i 302 m/s na temperaturi
27℃ [70%]. Molarna masa kiseonika je = 32 g/mol. Univerzalna gasna konstanta je
= 8,314 J/(mol ⋅ K).

8 [10]. Kiseonik u dvoatomnom stanju (idealni gas) obavlja kružni ciklus toplotnog motora tako što iz
stanja 1 izohorno prelazi u stanje 2, a odatle prelazi do stanja 3 procesom pri kome je specifična toplota
konstantna. Konačno, iz stanja 3 gas se prevodi do stanja 1 pri konstantnoj temperaturi. Pritisak gasa u
stanju 2 je dva puta veći nego u stanju 1. Zapremina u stanju 3 je 32 puta veća nego u stanju 1.
Temperatura gasa u stanju 1 je = 500 K. Univerzalna gasna konstanta je = 8,314 J/(mol ⋅ K).
Molarna masa kiseonika je = 32 g mol .
(a) Ciklus predstaviti u p−V dijagramu [20%];
(b) Odrediti dovedenu i odvedenu koliˇcinu toplote po ciklusu po jedinici mase gasa [50%];
(c) Odrediti termički stepen korisnog dejstva ovog motora [30%].

9 [10]. Kroz žicu od volframa koja se nalazi u vakuumiranoj sijalici uspostavljena je struja od = 1 A.
Stoga se vlakno zagreje na temperaturu = 1000 K. Pri kom intenzitetu struje će se žica zagrejati do
temperature = 3000 K ? Koeficijenti emisije i odgovarajuće vrednosti specifičnih otpornosti žice na
datim temperaturama su: = 0,115, = 0,334, = 25,7 ⋅ 10 Ωm i = 96,2 ⋅ 10 Ωm.
Zanemariti promene poprečnog preseka i dužine vlakna pri zagrevanju.
REŠENJE:

1. d = 0.5 mm

2. Videti predavanja.

3. a) Videti predavanja; b) d = 20 m, L = 16.93 m;

4. Videti predavanja.

5. Videti računske vežbe: rv5-kvantna-10.docx

6. Videti predavanja.

7. (a) Videti predavanja.

(b) Videti Zbirku, zadatak 492.

8. Videti Zbirku, zadatak 555.

9. Videti Zbirku, zadatak 528.