^asopis za kulturu, nauku i umetnost

ISSN 2335-0393

Godina I, broj 1 LETO 2014.

Crkva Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa u Jasenovcu podignuta je 1775. godine.

Ustaše su je srušile 1941; ikonostas, liturgijski predmeti, bogoslu`bene
i mati~ne kwige, arhiva i mobilijar uništeni.
Nova crkva, podignuta 1984. godine, ošte}ena je u ratnim operacijama 1991/92.
i granatirana maja 1995. godine (ošte}en krov i zidovi), provaqena
i demolirana (Izveštaj ECMM ¤ 3/95, 71), parohijski dom spaqen.
Posle rata crkva je obnovqena, a osnovan je i manastir Jasenovac.
LETO 2014. Novi pogled na Prvi svetski rat
Veruje se da je od postanka sveta pro{lo 7522, od potopa 5280, a od po-
stanka azbu~nog pisma 3014 godina.
Od ro|ewa Gospoda na{eg Isusa Hrista pro{lo je 2014 godina.
Od prvog pisanog pomena Srba pro{lo je 1945 godina; od po~etka primawa
hri{}anstva u Srba 1378; od prvog pisanog pomena Srba na tlu dana{we
Hrvatske i dana{we BiH 1192; od nastanka }irilice 1121; od prvog pomena
srpske krsne slave 996; od ujediwewa Srba pod Nemawom 845; od ro|ewa Rastka
Nemawi}a, Svetog Save 840; od prvog srpskog diplomate (na dvoru Fridriha U `eqi da stogodi{wicu po~etka Prvog svetskog rata
Barbarose u Nirnbergu) 826; od Poveqe Kulina bana, najstarijeg datiranog obiqe`imo kwigom-istinom o stvarnim uzrocima
srpskog pisanog spomenika na tlu dana{we BiH 825; od poveqe Alekseja III i dugim pripremama za taj stra{ni rat,
An|ela za izgradwu Hilandara 816; od postanka srpskog kraqevstva 797; od
samostalnosti Srpske crkve 795; od ustanovqewa srpskih {kola 792; od ko-
odlu~ili smo da, zajedno sa Fondacijom Radost,
vawa prvog srpskog novca 779; od progla{ewa srpskog carstva 668; od Du{ano- objavimo novo djelo
vog zakonika 665; od anateme koju je na cara Du{ana i prvog srpskog patri- prof. dr Nikole B. Popovi}a, dopisnog ~lana
jarha Joanikija bacio carigradski patrijarh Kalist 664; od pomo}i starca Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske:
Isaije, monaha i diplomate, da se skine anatema sa Srpske crkve i prizna
Srpska patrijar{ija 639; od bitke na Kosovu 625; od pada Bosanskog kraqev- Evropski rat 1914.
stva pod tursku vlast 551; od pada Hercegovine pod tursku vlast 532; od Vjerujemo da je ova kwiga pravi odgovor na
pada Jajca, Bawaluke, Like i Krbave pod tursku vlast 486; od prestanka sve ~e{}e poku{aje falsifikovawa istorije.
Srpske despotovine 477; od velike seobe pod ^arnojevi}em 324; od ro|ewa Vuka
Karaxi}a 227; od pojave prvih srpskih novina 223; od osnivawa prve srpske
Mla|en Cicovi},
direktor Predstavni{tva Republike Srpske u Srbiji
gimnazije 223; od se~e knezova u Srbiji i Prvog srpskog ustanka 210; od oslo-
bo|ewa Beograda od Turaka 207; od osnivawa Velike {kole u Beogradu 206; od
ubistva vo`da Kara|or|a 197; od Sretewskog ustava 179; od osnivawa profe-
sionalnog pozori{ta u Srbiji 179; od osnivawa Srpske ~itaonice u Novom
Sadu 169; od ro|ewa Nikole Tesle 158; od osnivawa Narodnog pozori{ta u
Beogradu 148; od bosansko-hercegova~kog ustanka 139; od me|unarodnog pri-
znawa Srbije i Crne Gore 136; od progla{ewa Srbije za kraqevinu 132; od
osve}ewa Kosova i oslobo|ewa Ju`ne Srbije 102; od po~etka Prvog svetskog
rata 100; od kapitulacije Crne Gore (“Odredba o polagawu oru`ja crnogorske
vojske”) 98; od stvarawa Kraqevine SHS 96; od obnove Srpske patrijar{ije
94; od preimenovawa Kraqevine SHS u Jugoslaviju 85; od nema~kog bombar-
dovawa Narodne biblioteke Srbije 73; od osnivawa usta{kog konc-logora u
Jasenovcu 73; od progla{ewa republike u Jugoslaviji i zabrane povratka Srba
na Kosovo i Metohiju 69; od prvog oru`anog sukoba u SFRJ (Benkovac) 24; od
osnivawa Republike Srpske 22; od stvarawa SRJ (Srbija i Crna Gora) 22; od
iskqu~ewa SRJ iz Organizacije ujediwenih nacija 22; od odluke SRJ da uvede
sankcije Republici Srpskoj i uspostavi granicu na Drini 20; od NATO bom-
bardovawa Republike Srpske bombama sa osiroma{enim uranijumom 19; od izg-
ona Srba iz Hrvatske 19; od me|unarodnog priznawa Republike Srpske (Dejton-
ski sporazum) 19; od NATO bombardovawa Srbije bombama sa osiroma{enim
uranijumom i okupacije Kosova i Metohije 15; od referenduma o nezavisnosti
Crne Gore 8; od samoprogla{ewa kriminalno-zlo~ina~ke, la`ne dr`ave “Repu-
blika Kosovo” i odluke Crne Gore da prizna tu samoprogla{enu “dr`avu“ 6; od Naru~ite
posledwe Rezolucije Narodne skup{tine Srbije o Kosovu i Metohiji (nasilno telefonom:
promewene Rezolucije?) upu}ene Ujediwenim nacijama 4 i od “Briselskog spo- +381.(0)63.360320
razuma Beograda i Pri{tine” 1 godina. ili e-po{tom:
srb@eunet.rs
Umesto uvodnika

Milovan Vitezovi}
Istorija

EVROPSKI RAT
1914.
Evropa (evropski kontinent) tokom po-
sledwe dve hiqade godina, s prekidima, bila
je poprište krvolo~nih plemenskih borbi,
zverskih oru`anih sukoba naroda sa organi-
zovanom dr`avom (Rimsko carstvo, Isto~no
rimsko carstvo), potom razaraju}ih ratova
Evropqana, rimokatoli~ke veroispovesti
protiv muslimana na Bliskom istoku (tzv.
Krstaški ratovi). U Sredwem veku na tlu Za-
padne Evrope vo|en je Stogodišwi rat iz-
me|u Engleske i Francuske, koji je završen
Pi{e prof. dr.
Nikola B. Popovi},
iste godine kada je muslimansko Osmansko
dopisni ~lan Akademija nauka carstvo uništilo Vizantiju, gr~ko pravo-
i umjetnosti Republike Srpske slavno carstvo (1453).
U 16. i 17. veku na teritoriji Zapadne i Sredwe Evrope vodili su
se ratovi i unutar jednog naroda zapaqenim verskim fanatizmom s
jedne i klasnim (socijalnim) razlozima s druge strane. Verski rat
bio je u Francuskoj, ali i seqa~ki (`akerija) kakvih je bilo i u
Ruskom carstvu. Tridesetogodišwi rat, završen 1648. godine pre-
polovio je stanovništvo Nema~ke (sa 16 spalo je na oko 8 miliona).
Time je znatno smawena ekspanzivnost nema~ke nacije.
Ratovi, paqevine, uništavawe svih vrednosti i ogromni qudski
gubici zapadnoevropskih i sredwoevropskih dr`ava tokom 15, 16. i
17. veka smawili su wihovu odbrambenu mo} naspram Turske. Vreme-
nom, privredni progres, pqa~kawe Novog sveta omogu}ili su da ev-
ropska odbrambena mo} poraste i prelije se u ofanzivnost na više
pravaca, ne samo protiv Osmanskog carstva. Globalni evropski su-

4
kob: evropski Zapad protiv evropskog Istoka izbegnut je, jer je po-
merawe i zapadnoevropskog, i sredwoevropskog, i isto~noevropskog
stanovništva bilo usmereno u divergentnim pravcima: Zapadni Ev-
ropqani, ra~unaju}i i Skandinavce i Nemce usmerili su se na Zapad
(Amerika), a Sloveni, Rusi, Ukrajinci na Istok (Sibir, Daleki Is-
tok). Taj razlaz qudskog potencijala Evrope u celini je umawio agre-
sivnost Evropqana na doma}em tlu i odgodio, slobodno govore}i, bar
za sto godina globalni sukob koji }e se nazvati svetski rat.
Sve vreme (1492-1914) trajao je, nejednakim tempom, uspon Evrope
u svakom pogledu. To se u prvom redu vezuje za industrijsku revoluci-
ju, napredak nauke, tehnologije, proizvodwe, rast nataliteta. Nastupa
vreme (18-19.vek) kada ja~aju evropske dr`ave, kada Turska više nije
opasnost, ve} elemenat evropske ravnote`e, kada wen opstanak odgo-
vara i evropskim silama i Rusiji. Jer, wenim (Turske) istiskivawem
iz Evrope postojala je opasnost da profitira jedna sila zadobija-
ju}i prevlast na Balkanskom poluostrvu i na Bliskom Istoku. Ruski
car na Bosforu, u Konstantinopoqu, bio je najru`niji san vladara i
vladaju}ih krugova evropskih sila. Ova geopoliti~ka logika trajala
je sve dok su evropske sile mogle da kontrolišu uticaj i ponašawe
balkanskih, hriš}anskih dr`avica (1912).
Istovremeno s re~enim trajao je proces konstituisawa kolonijal-
nih imperija Britanije, Francuske, Španije i kolonijalnih poseda
mawih dr`ava: Portugalije, Holandije, Belgije. U redu kolonijalnih
sila, dr`ava-gospodara ogromnih prekomorskih poseda nema Nema-
~ke, Habzburške Monarhije, a Rusko carstvo neguje tzv. periferijski
imperijalizam (prisajediwewe novih teritorija na obodu Carstva).
Ako u 18. veku nije izbio rat velikih, kontinentalnih razmera, to
ne zna~i da je u Evropi vladalo vreme mira i spokoja. To vreme bilo
je doba lokalnih ratova na evropskom tlu. Tako Severni rat (1700-
1721) vodio se izme|u Švedske i koalicije Rusije, Danske, Poqske.
Tih godina trajao je rat izme|u Rusije i Turske (1711), zatim rat za
poqsko nasle|e (1733-1735), rat za austrijsko nasle|e (1740-1748)
izme|u Austrije i Pruske. Na ovaj rat nadovezuje se Sedmogodišwi
rat (1756-1763) izme|u, opet, Pruske i Austrije, u koji se ukqu~uju
Rusija i Švedska protiv Pruske, a ovu i vojno i materijalno poma-
gala je Engleska. Austrija i Pruska godine 1778-1779. vojevale su za
bavarsko nasle|e, a od 1768. do 1774. godine vodio se rat Rusije pro-
tiv Turske. Krajem 18. veka Austrija i Rusija ratovale su protiv
Turske (1788-1791;1792).
5
 Tokom 18. veka evropske kolonijalne sile - Engleska, Francuska,
Španija, vodile su me|usobne ratove na više ta~aka Severne
Amerike, Sredwe Amerike, Azije (Indija), a istorijski najva`niji
bio je rat za nezavisnost ameri~kih kolonija (1775-1783) iz koga su
nikle Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave.
Dakle, kroz ceo 18. vek u Evropi je bio rat iza kojeg su stajale dr-
`ave, a nesre}a koju donosi rat bila je zajedni~ka. Ve}i stepen op-
šte nevoqe biva ako se zapodene rat unutar jedne dr`ave (gra|anski
rat, pobuna, revolucija), pogotovo ako je dr`ava velika, kakva je bila
Francuska. Francuska revolucija (1789), Napoleonovi ratovi i op-
šti mete` do 1815.godine temeqito su unesre}ili i unazadili Evropu.
Evropska nauka i politika nametnuli su svetu "istinu", neuva-
`avaju}i pobrojane ratove i wihove posledice, da je osamnaesti vek,
bio vek prosve}enosti. Ako se bez licemerja, sveobuhvatno, sagleda
u~inak 18. veka u evropskoj povesti bi}e da je to bilo vreme u kome je
varvarizam nadja~ao racionalizam.
Oporavak, sanirawe naroda i dr`ava u svakom pogledu bila je
stvarnost Evrope u prvoj polovini 19. veka. Mir u ve}em stepenu
narušen je 1848. godine, ali do rata ve}eg zamaha nije došlo.
U drugoj polovini 19. veka nastale su nove dr`ave Nema~ka i
Italija, koje su postale sna`ni faktori regulisawa me|udr`avnih
odnosa u Evropi, a potom i u kolonijalnom svetu, domenu zapadno-
evropskih kolonijalnih sila.
Nema~ka (drugi nema~ki Rajh - carstvo) nastala je ujediwewem
nema~kih dr`avica oko Pruske aktom - proglašewem cara 18. janu-
ara 1871. godine. Nastala je kao slo`ena dr`ava od 25 ~lanica.
Obuhvatala je ~etiri kraqevstva: Prusku, Bavarsku, Saksoniju i
Virtenberg. Car Hoencolern bio je u isto vreme kraq Pruske; u we-
govoj nadle`nosti bila je spoqna politika i objava rata. Pruska je
~inila 2/3 teritorije Rajha, 3/5 stanovništva. U wenim granicama su
bile najva`nije industrijske oblasti.
Stara Austrija nagodbom sa Ugarskom (1867) stvorila je duali-
sti~ku monarhiju (austrijski car istovremeno je bio ugarski kraq),
ali de facto bila je to višenacionalna dr`ava, što }e prouzroko-
vati i wenu propast. Prema popisu 1910. godine u Austro-Ugarskoj je
bilo 51,356.465 stanovnika. Nemaca i Ma|ara bilo je 22,077.661, u
procentima 42,9. Slovena (Poqaci, ^esi, Slovaci, Rusini, Slovenci,
Hrvati, Srbi) bilo je 24,388.419, tj. 47,8%, Rumuna 3,224.755,
Italijana 804.271.
6
 Mo}ni nema~ki Rajh, mereno univerzalnim merama mo}i, ve} je sa
svojim nastankom postavio temeqe svoje pangermanske ideologije.
Bio je to program širewa nema~ke dr`ave, rase, kulture, ~ist impe-
rijalizam - plan osvajawa prvenstva, zasigurno u Evropi, jednom re-
~i: dominacija. Programska krilatica Drang nach dem Ostem (nava-
la na Istok, kod nas odoma}eno kao Te`wa ka Istoku; Prodor na
Istok) postala je poznata u celoj Evropi, a kasnije bila je predmet i
uxbenika u celom svetu. Pangermanska ideologija, kao što i ime ka-
`e, bila je ideologija rase iznikla iz osobenog poimawa vlastitog
geopoliti~kog polo`aja i vrednosti sopstvene rase, nacije, postala
je svojina centara mo}i (najviša vlast, birokratija, industrijski,
trgova~ki kapital, deo inteligencije) i u Nema~koj, i u Habzubrškoj
Monarhiji. Realizovawe se videlo putem (1) aneksija, (2) stvarawem
sistema podre|enih dr`ava i (3) uspostavqawem interesnih sfera.
Orijentacija na Istok podrazumevala je - isto~no od Nema~ke, a u
slu~aju Austro-Ugarske - jugoisto~no. U nazna~enim pravcima video
se prostor za privredni prodor, neophodan kao osnova za imperija-
listi~ke ciqeve: evropsku hegemoniju i svetsku mo}. Intelektualci,
kao i uvek, i svugde, artikulisali su ideologiju i spustili je do naj-
širih slojeva nacije. Tako je godine 1904. Fridrih Nauman pisao o
prirodnom pravu Nema~ke na širewe van nacionalnih granica, jer
nema~ke wive ne mogu da ishrane svoje stanonvištvo, da Nema~ka ne
mo`e da u svom susedstvu toleriše velike dr`ave, ve} samo male sa-
telite. Takva ideologija odredila je glavne mete prakti~ne politike:
(1) slamawe Engleske - uništavawem wene flote i otimawem wenih
kolonija; (2) srozavawe Francuske na nivo drugorazredne dr`ave
otimawem kolonija; (3) slabqewe Rusije otimawem Ukrajine, Poqske,
balti~kih dr`ava, Finske; (4) pot~iwavawe Turske i Balkanskog
poluostrva; (5) zaposedawe Bliskog Istoka.
Evropa je po~ivala na ravnote`i sila, a diplomatija je bila du-
`na da je neguje i odr`ava; odatle i poti~e konstituisawe dva su-
protstavqena bloka evropskih sila prema kojima su gravitirale
mawe dr`ave. Prvo je nastao Dvojni savez Nema~ke i Austro-Ugarske
1879. godine sa odbrambenim karakterom. Pridru`ivawem Italije
1882. godine nastao je Trojni savez. Rumunija je tajno pristupila
ovom Savezu te se wegovo ime nije promenilo. U sferi ovog Saveza
bile su Gr~ka, Bugarska, Turska, Švedska, Španija. Me|u ~lanicama
trajale su protivre~nosti: pretenzije na Trentino i Trst udaqavale

7
su Austro-Ugarsku od Italije, a Transilvanija, Bukovina i Banat Ru-
muniju od Austro-Ugarske.
Na Berlinskom kongresu (jun-jul 1878) dominirala je Nema~ka u
licu svog kancelara Ota fon Bizmarka. Na kongresu Rusija je iskusi-
la opaku usamqenost. U novoj, postkongresnoj geopoliti~koj situaci-
ji, ruski car Aleksandar II i wegovi savetnici krajem 1879. godine
analizirali su slede}a pitawa: (1) da li Engleska mo`e da uz saglas-
nost Turske i velikih evropskih dr`ava ovlada moreuzima (Bosfor
i Dardaneli) i tako dovede u opasnost rusku crnomorsku obalu, (2) da
li }e Austro-Ugarska uspeti da u~vrsti svoju dominaciju i nastavi
daqe širewe svog uticaja na Balkanskom poluostrvu?
Car i carsko ve}e zakqu~ili su (1) da se ne mo`e dopustiti "traj-
na okupacija moreuza od strane Engleske", (2) ne mo`e se dopustiti
"širewe Austrije izvan granica koje je odredio Berlinski kongres
ili wen nasrtaj na nezavisnost Srbije i Crne Gore".
Mo`da je ruski car Nikolaj II znao za ovaj zakqu~ak s kraja 1879.
godine kada je jula 1914. stao na stranu Srbije u momentu kada je ova
postala `rtva agresije baš Austro-Ugarske.
Izrastawe Nema~ke u silu prvog reda prouzrokovalo je me|usobno
zbli`avawe Rusije i Francuske 1891, a slede}e godine potpisali su
Vojnu konvenciju po kojoj se Rusija obavezala da }e ukazati pomo}
Francuskoj ako je napadne Nema~ka (ili Italija). Istu obavezu preu-
zela je Francuska - da }e ukazati pomo} Rusiji ako je napadne Nema-
~ka ili Austro-Ugarska podr`ana od Nema~ke.
Politi~ki sporazum i vojnu konvenciju, temeqe rusko-francuskog
saveza, prvog ugaonog kamena budu}eg Trojnog sporazuma (Antante)
sledili su ogromni zajmovi Francuske Rusiji za naoru`avawe i iz-
gradwu `eleznica prema ruskoj zapadnoj dr`avnoj granici. Po ru-
skom planu naoru`avawe je trebalo da bude završeno 1919. godine.
Po~etkom 20. veka Engleska je još bila najve}a pomorska i koloni-
jalna sila. Ugro`avawe ovog primata došlo je od strane Nema~ke,
koja je od 1895. godine po~ela sa sistematskom izgradwom svoje flo-
te. Godine 1904. Engleska je izvršila temeqnu reorganizaciju svoje
flote, a u wenom admiralitetu nosili su se mišqu da iznenadnim na-
padom unište nema~ku flotu u lukama, u stawu mirovawa.
Opasnost od Nema~ke prouzrokovala je sklapawe srda~nog spora-
zuma izme|u Velike Britanije i Francuske 1904. godine i britansko-
ruskog sporazuma 1907. godine. Tako je nastao savezni~ki blok nazvan
Trojni sporazum (Antanta) naspram protivni~kog Trojnog saveza
(odoma}eno i kao Centralne sile).
8
 Ofanzivni, mladi nema~ki Drugi Rajh i Austro-Ugarska bili su
iskreni saveznici, privr`enici i protagnosti jedinstvene panger-
manske ideologije, ali su se wihova dr`avna bi}a umnogome razliko-
vala. Razlika je bila u unutrašwoj politi~koj stabilnosti. Višena-
cionalna struktura Austro-Ugarske remetila je wenu stabilnost, jer
su nacionalni pokreti slovenskih naroda, a ponajviše jugosloven-
ski i rumunski pokreti, kao svoj primarni ciq postavqali konstitu-
isawe svojih nacionalnih dr`ava, a pretpostavka za taj ~in bilo bi
otcepqewe od Habzburške Monarhije. Lek za ovu vrstu boqke nije na-
šla nijedna višenacionalna dr`ava (do danas); preostajala je samo
represija, a to je zna~ilo rat protiv svojih podanika. Istina, u Au-
striji se rodila ideja trijalizma, po kojoj bi se Dvojna Monarhija
preuredila stvarawem tre}eg entiteta (slovenskog), ali otpor Ma-
|ara zadr`ao je trijalisti~ku ideju na nivou pri~a u diplomatskim
salonima.
Prisajediwewe Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj (Aneksiona
kriza 1908-1909) nije doprinela wenoj unutrašwoj stabilnosti. Na
protiv; taj ~in, deo slovenskog sveta, a ponajviše Srbi, razumeli su
kao nov ~in porobqavawa, a u Evropi, politi~ki qudi su to shvatili
kao uspeh, korak realizovawa pangermanske ideologije.
Jugoslovenska ideja, jugoslovenski pokret, ideal: jugoslovenska dr-
`ava (troimenog naroda) trajala je decenijama, pre svega, u krilu
inteligencije kod ju`noslovenskih naroda u sastavu Habzburške Mo-
narhije. Tu politiku, bez obzira na wenu stvarnu ja~inu, a to zna~i i
realnu opasnost po celovitost Monarhije, u Be~u su redovno povezi-
vali sa Srbijom. Srbija je optu`ivana da pothrawuje jugoslovenski
pokret, sve wegove radwe, a sve u ciqu stvarawa Velike Srbije. Jedno-
stavno, Srbija je ozna~ena kao "gnezdo" svih antiaustrijskih sub-
verzivnih elemenata, a da joj iza le|a stoji Rusija.
Rešewe je vi|eno u likvidaciji tog srpskog "gnezda". Za taj poduh-
vat u Be~u su razradili planove. Prvi korak bio je rat, a potom oku-
pacija Srbije, baš onako kako je izvedeno krajem 1915. godine.
Zauzimawem centralnih oblasti Balkanskog poluostrva bio bi rea-
lizovan deo pangermanskog prodora na Istok, kao faze zadobijawa
plana hegemonsti~ke pozicije u Evropi. Uverewe je bilo da se to ne
mo`e posti}i mirnodopskim putem. Ostaje rat. Iza ovakvog scenari-
ja stala je Nema~ka.
U prvoj deceniji 20. veka oba bloka vršila su pripreme za eventu-
alni rat. Stvarani su novi vojni zakoni, uve}avana mirnodopska ar-
9
mija, pove}avana industrijska proizvodwa, naro~ito metalurgija, go-
milan je ratni materijal i pravqeni ratni planovi. Pred nema~kim
Generalštabom bila je enigma - perspektiva rata na dva fronta. Re-
šeno je - planirano da se putem muwevitog rata zadobije pobeda na
Zapadu, a potom sva sila okrene na Istok, na Rusiju. ("Plan Šlife-
na", nastao 1905).
U julskoj krizi 1914. godine nema~ki Generalštab saopštio je ne-
ma~kom kajzeru Viljemu II: vojska je spremna.
Hronika predve~erja rata prepuna je podataka, koji odra`avaju
stav odre|ene dr`ave prema izazovu rata. Nema nikakve nedoumice
da je svim u~esnicima julske krize mogu}nost izbijawa rata bila
stalno na umu. Ve} sutradan po atentatu u Sarajevu najviši austrij-
ski zvani~nici u Be~u bili su saglasni da treba "konstruisati rat sa
Srbijom". Na~elnik austrijskog Generalštaba Konrad fon Hecen-
dorf izlaz je video u ratu protiv Srbije te je predlagao 1. jul kao
datum za mobilizaciju. Grof Ištvan Tisa, predsednik ma|arske
vlade zakqu~io je 30. juna da Leopold Berhtold, ministar inostranih
poslova Austro-Ugarske namerava da ubistvo u Sarajevu "iskoristi za
obra~un sa Srbijom". Hajnrih fon ^irški, nema~ki ambasador jav-
qao je iz Be~a: "Ovde ja stalno ~ujem, tako|e i od ozbiqnih qudi, da
se sada kona~no mora temeqno obra~unati sa Srbijom".
Grof Ištvan Tisa, mo`da jedini u vrhu Habzburške Monarhije,
mislio je druga~ije. Caru Francu Jozefu I i ministru L. Berhtoldu
30.juna rekao je: "Mi do sada nemamo dovoqno dokaza da bismo Srbiju
mogli da u~inimo odgovornom i isprovociramo rat". L. Berhtold je
1. jula ovo saopštio K. Fon Hecendorfu i dodao: "Tisa je protiv
rata, jer se boji da }e nas u ovom slu~aju napasti Rusija, a Nema~ka
ostaviti usamqene".
L. Berhtold kao da je bio podstaknut sumwama grofa Tise, te je
poslao u Sarajevo "svog ~oveka" Fridriha fon Viznera, visoko ran-
giranog ~inovnika Ministarstva inostranih poslova sa zadatkom da
prikupi kompromituju}e podatke po zvani~nu Srbiju. Vizner je 13.
jula izvestio Berhtolda da "nije mogu}e dokazati u~eš}e srpske vla-
de u atentatu, u wegovoj pripremi ili u obezbe|ewu oru`ja", pa ~ak da
za tako što "nema mesta ~ak ni za sumwu", a da postoji "mnogo razlo-
ga za tvrdwu da je to iskqu~eno".
Istina o atentatu u krajwem slu~aju i nije baš bila potrebna zva-
ni~nom Be~u, pošto su se be~ka vlada, a i car, okrenuli ka Nema~koj
ispravno zakqu~uju}i da sve zavisi, upravo, od we.
10
 U Nema~koj su merodavne li~nosti (kajzer, kancelar, generalitet)
bili jednoglasni u proceni da je došao povoqan trenutak za obra~un,
pa bio to "mali rat" protiv Srbije ili "veliki rat" protiv Rusije i
zapadnih dr`ava. Nema~ki car je hvalio be~ke emisare, koji su do-
šli u Berlin na savetovawe, što su "shvatili nu`nost oru`ane akci-
je protiv Srbije, jer ovako povoqan trenutak ne sme ostati neisko-
riš}en. Va`an kajzerov argument bio je da je Rusija nespremna za
rat. Nema~ki kancelar Betman Holveg austrijskom emisaru je rekao
da }e Nema~ka svom svojom silom pokriti le|a Austro-Ugarskoj, jer
ako je rat neizbe`an "sadašwi trenutak povoqniji je od bilo kog kas-
nijeg".
Nema nikave sumwe da je zvani~na Nema~ka jula 1914. godine bila
vrlo ratoborna. Tada su sa Austro-Ugarskom i napravili ratni plan
u dve varijante: 1. samo protiv Srbije i Crne Gore; 2. protiv Srbije,
Crne Gore i Rusije.
Nema~ka procena je bila da se Engleska ne}e umešati u rat. Kobna
greška.
Evropski rat 1914. godine, kako su ga zvali savremenici, delo je
Evrope, wenih dr`ava, wene istorije, `ivota, kojeg je oblikovala
wena civilizacija. On je bio zakonomeran, proizvod je svekolikog ev-
ropskog razvoja i wenog vekovnog metoda rešavawa me|udr`avnih i
me|unarodnih odnosa. Metod je rat, upotreba oru`ane sile, koji je u
povesti Evrope imao samo pauze, a nikada nije odba~en kao "regula-
tor" `ivota ili sredstvo za ostvarivawe vlastitih materijalnih
interesa. Otuda proizlazi da je rat 1914. godine bio neminovan, jer
su evropske Centralne sile došle do uverewa da je kucnuo ~as da se
ostvare pangermanski ideali. Nema~ka je napala Belgiju, a Austro-
Ugarska Srbiju prvih dana avgusta 1914. godine.

11
Ratni album
Andre Popovi}a

Manifestacije u Beogradu protiv uni`avaju}eg i nasilni~kog ultimatuma

12
 S.Sazonov,
S.Sazonov,
ministar
ministar
spoqnih
poslova Rusije

Poenkare, Predsednik Francuske

Francuske Republik
Republike,
e,
kao gost
gost Ruskog
Ruskog Cara u Petrogradu
Petrogradu
pred po~etak
po~etak rata
Voja Tankosi}, ultimatumom ozna~en kao organizator
atentata u Sarajevu i da je on dao bombe atentatorima

Be~.
Odu{evqene
austrijske
trupe
polaze na
granicu

Nema~ki obveznici kre}u u

svoja mobilizaciona
mesta

Nema~ki car
Vilhelm II

13
Defilovawe ruskih trupa pored carske tribine

Pariz. Mobilizovane jedinice primaju opremu; komandant puka li~no proverava

Belgija, Brisel - Polazak narodne garde

14
R atni album istorije Svetskog rata 1914-1918, u fotografijama, slika-
ma, skicama i sa`etim podacima o wima najuverqivija je i najpotresni-
ja kwiga ove istorijske epohe u kojoj su promewene karte dr`ava Evrope. U
toj ~etvorogodi{woj epohi najve}ih bitaka u svoj dotada{woj istoriji sve-
ta na{ srpski narod se predstavio dostojnim istorije i, iako mali, pokazao
se velikim i uzvi{enim me|u prvim narodima sveta.
Album je zami{qen i stvaran kao velika narodna spomenica i objavqen
1926. godine. U wemu su hiqade lica podvi`nika i stradalnika i svedo~i o
istorijskoj biti i stra{noj sudbini srpskog naroda.
Obnavqawem ove kwige, jo{ dopuwene novim fotografijama, dokumen-
tarnim prilozima i istorijskim tuma~ewima, izdava~ Pravoslavna re~
zapo~iwe srpsko obele`avawe stogodi{wice po~etka Prvog svetskog rata. I
ova epopeja u slikama bi}e u redu najve}ih doprinosa obele`avawu isto-
rijskog se}awa. Patrijar srpski g. Irinej

Srpske kadrovske trupe napu{taju svoje logore, da bi posele va`nije

grani~ne polo`aje i obezbedile mobilizaciju

Artiqerija u bivaku na Tekeri{u

15
 Posle Cerske bitke zarobqen municijski park
na Tekeri{u (front Moravske divizije I poziva)

Gradska haubica dejstvuje

u odbrani Beograda

General Oskar Po}orek, komandant {este armije i “Kaznene

ekspedicije” protiv Srbije

Mobilisane trupe austrijske “Kaznene ekspedicije”,

upu}ene preko Sarajeva kre}u na okupaciju Srbije

16
 Po}orekova instrukcija
nare|ivala je da se ni `ene, ni deca
ne {tede, ve} da se smatraju i ubijaju i oni
kao “opasni ~lanovi razbojni~ke bande”

I iz slika na|enih kod zarobqenih i ubijenih

austrijskih oficira vidi se kako su Po}orekove
naredbe vr{ene i kako je na{ narod
i samoj smrti prkosio.

17
Po svim mestima u zemqi
besneo je pegavac
O drastao sam, kao i ve}ina
srpske dece, uz imena slav-
nih vojnika i vojskovo|a iz
Prvog svetskog rata, jednog od
ratova koje je malena Srbija
vodila protiv svetskih silexi-
ja brane}i svoju ~ast: Radomi-
ra Putnika, Stepe Stepanovi}a,
@ivojina Mi{i}a, Petra Bojo-
vi}a, majora Gavrilovi}a, Mi-
lunke Savi} [...] Ova kwiga,
me|utim, podsetila me i na
skrajnuta i nikad isticana po
zasluzi imena Riste Marjano-
vi}a, Samsona ^ernova, Vladi-
mira Beci}a, Dragi{e Stojadi-
novi}a, Riste [ukovi}a - fo-
tografa bez kojih ne bi posto-
jalo ovo svedo~anstvo o Srbiji,
ovaj dokaz o istini koju nika-
kva sila nikada ne}e mo}i da
izmeni.
Tomislav Nikoli},
predsednik Republike Srbije

Starce i za vojnu slu`bu nesposobne Austrijanci su hvatali kao komite i

sprovodili u lagere
18
 Ubijawe ~itavih familija, ve}inom `ena sa decom, vr{eno je po voqi i }efu
svakog naoru`anog vojnika ili oficira

Le{nica. - Streqawe
dece od 13-15 godina
pred o~ima roditeqa

Mnogobrojne izbeglice dobijale su

hranu iz vojnih magacina

19
Za vreme zati{ja ratnici slave svoje krsno ime

Jedan oboreni
aeroplan

Beograd.
Unutra{wost
Kraqevskog dvora,
o{te}enog
neprijateqskim
granatama

20
A ustrijska nauka jo{ nije objavila dokument po kojem je habzbur{ka voj-
ska 20. oktobra 1913. znala da se oko Gavrila Principa stvara jezgro za
ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda. To oja~ava teoriju da su
za atentat odgovorni organizatori u Sarajevu. [...] Pogre{no je uverewe de-
la istori~ara dana{weg zapadnog sveta da je Franc Ferdinand bio zago-
vornik reforme monarhije u demokratskom duhu. Obratno od toga, wegov
glavni oslonac je antisemitska partija Karla Luegera, gradona~elnika
grada Be~a. [...] Adolf Hitler u svojoj kwizi Mein Kampf navodi da je i on,
sa celom porodicom, bio ~lan antisemitskog pokreta Karla Luegera.
Milorad Ekme~i}

Zvona sa
crkava
protivnik je
skidao i lio
~aure za
ubistvena
zrna

Staro i mlado, sve je internirano i odvo|eno u lagere

21
 Na granici Albanije vozovi
su bili uni{teni, te su se
kretali samo qudi i kowi.

Veliki Kraq
u albanskom snegu
oplakuje te{ku
sudbinu
svoga naroda

U rovovima kod
Nev [apela
vojnici su
od drveta i
wegovih grana
narezali
lik Hristov

22
Trupe na rezerve pozadi posednutih polo`aja na Solunskom Frontu

Ruski
osmatra~
u stablu
drveta

Aparati za
oslu{kivawe
aeroplana
u vazduhu

Momenat kada je streqa~ki niz, posle skoka u tr~e}em prilegao i brzom paqbom
sprema juri{.Neprijateq nas tu~e i artiqerijom, te trpimo velike gubitke.

23
 Defilovawe
Savezni~ke
pobedonosne
armije kroz
Slavoluk u
Parizu 14. jula
1919. g.

Predstavni{tvo
vojske Srba,
Hrvata i
Slovenaca
na paradi
u Parizu

B orba Srbije za slobodu od 1914. do 1918. godine predstavqa, kako po

podnetim `rtvama tako i po ostvarenim rezultatima, gigantsko voje-
vawe jedne male zemqe protiv mnogo nadmo}nijih neprijateqa i primer
nesebi~nog `rtvovawa za svoju slobodu i slobodu svoje bra}e, koja su se
kasnije pokazala nezahvalnim.
Potresnih svedo~ewa o Srbiji i Srbima u Svetskom ratu, ponajviše
iz prve ruke, ima na hiqade. Ona su objavqivana u stotinama kwiga
memoara, biografija, dnevnika, obimom skromnih uspomena, romana,
pripovetki, drama, pesama, antologija, istorijskih zbornika, arhivske
gra|e i zbornika kazivawa. Ali, me|u wima, kao kwiga nad kwigama, iz-
dvaja se obimom, poduhvatom i sadr`ajem Ratni album 1914-1918 pot-
pukovnika Andre Popovi}a sa oko 3.000 fotografija sre|enih i hro-
nološki, i po frontovima i tematski. Album je ura|en tako da pregle-
dniji ne mo`e biti, a ni uverqiviji.
Mada je prete`no srpski, ovaj ratni album ima u vidu celinu Svetskog
rata i sve wegove frontove on objediwuje u jedan front istine - kako je
jedan mali narod, srpski, podneo `rtve za spas ~ove~anstva i naše
~ove~nosti.
I sada, ovaj Ratni album je najpreglednija istorija Prvog svetskog ra-
ta, dokumentovana, o~evidna i neosporiva. Ona nas opomiwe koliko za
ceo svoj `ivot dugujemo zahvalnost precima stradalnicima.
Milovan Vitezovi},
prire|iva~ obnovqenog izdawa Ratnog albuma
24
O srpskoj ratnoj slavi
svedo~ili su:
Protivnici
Vilhelm II Hoencolern, nema~ki car:
- Šteta je što taj mali narod nije moj saveznik.

Jozef Habzburški, ma|arski maršal:

- Srpska vojska je prava i najslavnija vojska u Evropi. Posle borbe koja je
trajala svega pola sata, Srbi su uništili moju diviziju. Moji
bataqoni su bili potpuno zbrisani srpskom u`asnom vatrom.

Ferdinand fon Šolc, komandant grupe armija:

- Bili su u~iweni nat~ove~anski napori da se zadr`e polo`aji, ali sve je
bilo uzaludno. Naletu Srba se nije moglo odoleti. ^ast neka je palim
borcima, ali ~ast neka je i Srbima koji su po`weli uspeh.

Oto Landrid, generalštabni pukovnik:

- Krajem oktobra, neprijateq je stajao pred Beogradom. Srbiji
pripada nagrada za wen trogodišwi rat, to je jedinstven primer za
wene neprijateqe da narod koji se ne preda mo`e ponovo da se uzdigne iz
najte`eg pada.

August fon Mekenzen, feldmaršal (kao srpski zarobqenik):

- Ja mnogo volim i cenim vas Srbe. Vi ste herojski narod pun ~asti i
ponosa. Pogledajte one male bele ku}ice koje izviru odasvud iz
šqivika: u wima `ive pravi suvereni Srbije! Zato je ovako juna~ki
brane... Dozvolite meni, bivšem neprijatequ, da vam pozdravim
herojsku Srbiju... Još smo bili u vatri kad sam izdao nare|ewe da se
pokupe mrtvi branioci Beograda i sahrane u jedan grob na Košutwaku, da
im se oda najviša ratna po~ast i podigne spomenik s natpisom na
nema~kom i srpskom jeziku: “Ovde le`e srpski junaci”.

Saveznici
Nikolaj II, ruski car (prestolonasledniku Aleksandru):
- Stigla mi je dobra vest o pobedi koju je hrabra srpska vojska postigla
nad zajedni~kim neprijateqem. Punim srcem radosti ~estitam Vašem
viso~anstvu taj veliki uspeh.
25
@ozef @ofr, maršal, pobednik u bici na Marni:
- Povla~ewe naših svaeznika Srba, u okolnostima u kojima je izvršeno,
prevazilazi po strahotama sve što je do sada kao najstrašnije u
istoriji zabele`eno.

F. Z. Dega, francus-
ki vojni pisac:
- Samo su francuski Francuska u srcu
kowanici, i to s
mukom, mogli da pred- - Kad se budemo vratili na naša ogwišta
wa~e u brzini sa i naše majke zateknemo još u `ivotu, one
neukrotivim i neu- }e nas do~ekati i pitati: Kako ste se ose}a-
mornim srpskim li u Francuskoj? Mi }emo im odgovoriti:
pešacima. Bilo nam je dobro. Ako su naše `ene i naše
sestre još u `ivotu, one }e nas agrliti i
Robert Siton-Votson, pitati: Kako ste se ose}ali u Francuskoj?
engleski istori~ar: Mi }emo im odgovoriti: Bilo nam je dobro.
- Svako mora ostati Ako su naša deca, koja su saznala za najve-
pod dubokim utiskom }a iskušewa ovoga sveta, još u `ivotu, ona
idealnog odnosa }e nas zagrliti tako|e, ali wihova usta
izme|u srpskih ofi-
e}e umeti da nam postave to pitawe; ona }e
cira i wihovih vojni-
ka, skladne mešavine nas prosto upitati gde je ta Francuska?
discipline i Umesto odgovora, mi }emo staviti ruku na
drugarstva. naše srce i re}i im: Evo, Francuska je
ovde! I naša deca }e nas razumeti.
Emil Geprat, fran-
cuski admiral: (Re~ na koncertu prire|enom
- Srpska vojska je za srpsku koloniju u Pti Dal,
svoju du`nost prema na obali Lamanša, 26. 8. 1916)
otaxbini izvršila
ne~uvenom i legendar-
nom borbom koja }e u}i u istoriju kao jedan od najsvetlijih primera
po`rtvovawa. Francuska vas prima kao svoju ro|enu decu i ponosna je
što je tu ~ast do`ivela.

Ar~ibald Rajs, doktor kriminologije:

- Umesto da budu grubi prema onima koji su zapalili wihove domove i
pobili wihove `ene i decu, vaši vojnici bi se sa`alili i davali im
posledwe par~e hleba.

@or` Klemanso, predsednik francuske vlade, posle konferencije u

Parizu 1919:
- @ao mi je što je sa svetske mape iš~ezla mala i hrabra Srbija, ustu-
paju}i mesto Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

26
 Pesme moje
otaxbine
ovog, prvog broja ~asopisa @rnov, pored ~uvenog Ratnog
U pripremi
albuma Andre Popovi}a, ~ije je novo, dopuweno izdawe priredio
srpski pesnik Milovan Vitezovi}, setili smo se i kwige Pesme moje
otaxbine, koju je priredio Nemawa Savi}, dirigent proslavqenog ho-
ra Jedinstvo, i objavio je u redakciji IGP Glas Srpske iz Bawe Luke.

1. TAMO DALEKO
Ako se neka od na{ih patriotskih pesama mo`e proglasitit him-
nom srpskog vojnika, onda je to svakako pjesma Tamo daleko.
Ova topla i sjetna pjesma nastala je u vrijeme I svjetskog rata kada
su srpski vojnici borave}i na Krfu ~eznuli i pjevali svom dalekom
zavi~aju.
Ovdje se uz glavni dio pjesme, vezala jo{ jedna stihovana melodija
sa zloslutnim pitawem: “O, zar je morala do} ta tu`na nesre}na
no}?” Ova melodija sa ruskim tekstom i danas se mo`e ~uti u Ukraji-
ni, pa se mo`e pretpostaviti da su taj deo pesme u Srbiju doneli
ruski vojnici, a na{i je prenijeli na Krf. Istorija nastanka pjesme
Tamo daleko nije poznata, ali wene umjetni~ke i istorijske vrijedno-
sti potvr|uju da }e ona trajati vje~no.

27
 Tamo daleko, daleko kraj mora,
tamo je selo moje, tamo je Srbija.

Tamo daleko, gde cveta limun `ut,

tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.

Tamo daleko, gde cveta beli krin,

tamo su `ivote dali zajedno otac i sin.

Bez otaxbine na Krfu `iveh ja,

ali sam uvek klic’o: @ivela Srbija!

O, zar je morala do}’

ta tu`na, nesre}na no}
kada si, dragane moj,
oti{‘o u krvav boj!?

28
 <>

2. KRE]E SE LA\A FRANCUSKA

Neposredno po okon~awu I svjetskog rata, u Parizu je izdana
gramofonska plo~a pod nazivom La grande guerre (Veliki rat). Na
ovoj plo~i, pored srpske himne Bo`e pravde, nalazi se i snimak pje-

29
sme Kre}e se la|a francuska, koju su Francuzi nazvali Shanson Serbe
(Srpska pjesma). Pjesmu pjeva i prati na gitari srpski vojnik @ivan
Vasi}. [... ] Stihovi Vasi}eve varijante pjesme Kre}e se la|a fran-
cuska razlikuju se od one koju su zabiqe`ili Francuzi. @ivan Vasi}
zavr{ava pjesmu stihovima: “`ivjela bratska sloboda / `ivjela brat-
ska Francuska”.
Najpoznatija verzija ove melodije ura|ena je prema notnom izdawu
u ediciji Jovana Frajta, a autor je Nikola Belon, kompozitor koji je
poslije I svjetskog rata muzicirao u Parizu.

30
 More je plavo, {iroko,
{iroko, plavo, duboko.
Nigde mu kraja videti,
ne mogu misli podneti.
Kre}e se la|a francuska,
sa pristani{ta solunska,
transport se kre}e Srbadi,
ratnici bra}o raweni.
Svaki se vojnik borio,
u rovu slavu slavio,
sre}an se Bogu molio
da bi se ku}i vratio.
Radosti nema ni za tren,
nai|e {vapski sumaren,
svi mole svetog Nikolu,
najve}u silu na moru.
Putujem tu`an, `alostan,
pomislih, Bo`e, nisam sam,
i moja bra}a putuju,
da sa mnom zajedno tuguju.

<>

3. KO TO KA@E, KO TO LA@E SRBIJA JE MALA

Autori muzike i stihova ove pjesme nisu poznati. Pretpostavqa se
da je pjesma nastala pri kraju I svjetskog rata, a postoji mi{qewe da
je nastala iz revolta jednog dijela Srba, ratnika, koji su bili protiv
stvarawa Jugoslavije.
Da Srbija nije mala zemqa poku{ava da doka`e pobuweni dio Srba
pjevaju}i o zemqi koja je “dvanaeste Turke isterala “, “trinaeste pred
Bugare stala”, osamnaeste pobijedila sve svoje neprijateqe i izbori-
la sawanu slobodu.
31
Ko to ka`e, ko to la`e, Srbija je mala !? (2)
Nije mala, nije mala, tri put’ ratovala! (2)
Dvanaeste, dvanaeste, Turke isterala, (2)
Trinaeste, trinaeste, pred Bugare stala (2)
^etrn’este, ~etrn’este, [vaba udario, (2)
Osamn’este, osamn’este, Srbin pobedio! (2)
Ko to ka`e, ko to la`e, Srbija je mala !? (2)
Nije mala, nije mala, tri put’ ratovala! (2)

32
 Dva Kosova
U jednom tekstu o guslama i srpskoj epskoj poeziji znani guslar Jo-
van Laki}evi} podsetio je na stihove Radovana Be}irovi}a:
Manastiri i sveto gudalo,
to je srpsku vjeru sa~uvalo!
Polaze}i od tog distiha i zna~aja koji on i danas ima, donosimo
pesmu dr Rajka Srdi}a, predsjednika Zavi~ajnog dru{tva Kozar~ana u
Beogradu, pesmu koju je i Jovan Laki}evi} jednom prilikom pevao uz
svoje gusle javorove :
Bra}o Srbi, dva Kosova na{a
Krvava su dva srpska me|a{a.
Od Kosova jednog do drugoga
Krv je srpska prolivena mnoga.
Dizali smo ustanke i bune,
Ru{ili smo i carstva i krune!
Na Kosovu, poqu od megdana,
Pade glava Murata sultana,
Jo{ uz gusle stara pjesma zbori
Kako Milo{ Murata raspori!
Carsku krunu Austrougarske -
Sma~e mladi Princip kraj Miqacke
I pokaza srpskim du{manima
Da je Bosna srpska postojbina!
Bra}o Srbi, i u ove dane,
Stare su se obnovile rane.
Crni oblak crne muwe krije -
Na Srbina kidi{u k'o prije.
Bra}a na{a sa zapadnih strana,
Vje~ne sluge Ugra i Germana,
Opet o{tre kame i hanxare,
Za nejake, nevine i stare.
Krvo`edni zavijaju vuci,
Opet skupa Hrvati i Turci!
Sa svih strana Srbima se prijeti,
Opet vaqa za slobodu mrijeti,
Vaqa sre}u oku{ati ratnu
''Za krst ~asni i slobodu zlatnu!''
33
Vaqa srpstvu po}i ovih dana
Stazom slave srpskih velikana,
Satrijeti sile zla i mraka,
Vaskrsnuti junaštvo predaka!
Zasija}e znamewa s oltara,
Zadu`bina srpskijeh vladara,
Javi}e se srpstvu s neba plava
Naš svetiteq, sin Nemawin, Sava!
Ve} je negdje zadojila majka
Srpskim mlijekom Miloša i Marka!
Oštro kopqe ~uva srpske me|e
Nekog novog Sr|e Zlopogle|e!
Mala Bawska kraj Kosova ravna
Da}e novog Strahiwi}a Bana!
Devet ti}a opet negdje hrani
Jug Bogdane, da srpstvo odbrani!
Romanija puna potomaka
Glasovitog Starine Novaka!
A Knin brane jo{ i ovih dana
Praunuci Jankovi} Stojana!
Na Zmijawu opet ra|a majka
Dostojnike od Zmijawa Rajka...

Srp~ad oko guslara. Studija Uro{a Predi}a, akademskog slikara u Be~u.

U grudima kozarskih mladi}a
Kuca srce Milana Tepi}a,
Što pokaza ustaškoj nemani
Kako Srbin ~ast i obraz brani!
/1991/

34
Principovi stihovi
iz sarajevskog zatvora

Gavrilo
Princip
napisao
je na
tamni~koj
porciji u
kojoj je
Tromo se vreme vu~e
primao i ni~eg novog nema
hranu Danas sve kao i ju~e
stihove Sutra se isto sprema
kako ih ovdje
biqe`imo* Al pravo je rekao pre
@eraji} soko sivi
Tko ho}e da `ivi nek mre,
Tko ho}e da mre nek `ivi
* Pero Slijep~evi} i saradnici: Napor Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1929, 389.
35
 Ubi Princip
Carevinu
Izabrane i nove pesme o Sarajevskom atentatu
i Evropskom ratu

Stevan Rai~kovi}

Austrougarski
prestolonaslednik
Love a ulovqeni.
M.Nastasijevi}
Obilaze}i carstvo

I vra}aju}i se (kao lovac veteran)

iz svoje ~e{ke grofovske tazbine
(od plemstva Hotekovih)

Gde je u zamku kod Konopi{ta

Slavio svoj polumilioniti odstrel

Ra~unaju}i u ovu cifru

Svakako
I divqa~ koja leti

Nai{ao je slavni Habzburgovac

U bosanskome Sarajevu
Na Miqacki

Na cev

36
Jednog lovca-po~etnika...

I dok je tako u carskoj prestonici le`ao

na pli{anome odru

Franc Ferdinand

(kao da je tek zakora~io u neka no}na

i meka svoja “ve~na lovi{ta”)

Sa celom svojom carskom insignijom

I “Zlatnim runom”
Na crnom kov~egu.

(I dok je tik uz wega u ve~ni san tonula

i wegova nedu`na grofica Sofija Hotek

Sa crnom rukavicom
Na pozla}enom pokrovu)

Negde
U daqini

U provinciji carstva

Za prozorom
Iza re{etaka

Stajao je u te{kim okovima

Golobradi srpski |ak Gavrilo Princip

Kao bespomo}ni
I ulovqeni soko u kavezu

(I ne slute}i
Tog najte`eg svog ~asa

Kako provodi

Svoj prvi dan u svetskoj istoriji...)

37
\or|o Sladoje

Sarajevo, Sarajevo
Kolaju `ÿÿre, protuve, bo`jaci,
Mlade {i}arxije, Lijevqani stari.
Cvile biv{e bure, trunu sveti znaci.
Iznemogli svete, kad pre ostari.

Lepr{a li{}e kao izdajni~ki leci

Davi se i koprca otrovana reka.
Ja zvi`dim u ~aure, gde su nekad meci,
^ekaju} Ferdinanda i s wim Po}oreka.

^ujem {u{ti svila, zveckaju panciri,

Prolaze lakeji, kqasti a|utanti,
Sve~ana stra{ila, spodobe i `biri:
U koga da pucam i koga da pamtim.

Milovan Vitezovi}

Narodna balada o
Sarajevskom atentatu
i austrijskom ultimatumu
Monarhija `uto-siva
Ponos Srba izaziva

Daj nam, Bo`e, atentata

Pa Srbiji eto rata

@rtvovati ratnom stawu

Ferdinanda treba Frawu

Kad Vidovdan srpski sinu

Ubi Princip Carevinu

38
Ultimatum: Stra{ne re~i
Na Beograd! - Be~ se be~i

Braniti se Srpstvo mora

Nema drugog odgovora.

Prilika je, misle [vabe

Da Srbiju za se zgrabe

Iz Jevrope na barbarstvo
Na Srbiju krenu carstvo.

Narodna balada o Cerskoj

bici i Tekeri{u
Idu [vabe na Srbiju
Da joj zbri{u istoriju

Forsira se Drina reka

Armijama Po}oreka

Za kajzera da po~ine
I ve{awa i zlo~ine

Po}orek se ~ini fin

Mar{alski ga ~eka ~in

U Srbiji glog i kleka

Stepa ~eka Po}oreka

Sa~eka ga on na Ceru
Da mar{alsku uzme meru

“Stani, [vabo, da vidi{

gde je srpski Tekeri{!

“Kazij, strina, gde je Drina!”

Be`e [vabe posle Cera

Sve do carskog Belvedera

39
I uz svoje gospe lepe
Puni one mr`we slepe

Zauvek }e ti da strepe
Od vojvode srpskog Stepe

Posle srpskog Tekeri{a

Frawa Josif bradu {i{a

I postavqa carske garde

Da ~uvaju bakenbarde.

Apoteoza srpskoj trubi

Svirajte srpske trube!
Za ~ast ovoga naroda,
Sa kojom,
I pred Bogom i pred narodima,
Ni na jedno poni`ewe
Nije pristao!
Za wegovu nepopustqivost,
Ni makac,
Na svakoj stopi srpske zemqe!
Gde smo i na ledini
Svoji na svome!

Svirajte srpske trube!

Za na{e svete zakletve
U na{a ogwi{ta i potomstvo!
Za slobodne misli na{e!
Za ~asne re~i na{e,
Od kremena tvr|e
Da se iz wih vatra mo`e iskresati!
I za psovke na{e
Jer u wima svoj ponos isti~emo
Jer se wima ~esto
I najtvr}e zakliwemo!

Svirajte srpske trube!

I u gluvo doba
Jer se tek tada
Za nas mora ~uti!
40
Da nas i preci ~uju
I da pomisle
Kako smo ih dostojni!
Za na{e krajputa{e
Na kojima su nam
I mrtvi ostajali uspravni!

Svirajte srpske trube!

U slavu mira
I rodne godine na poqima srpskim!
Za sve {to nam je ponelo,
Da nam i boqe donese!
Za na{e gore i vode,
Za na{a brda, klance i jaruge
Koja nam sa u`ivawem,
Odjek va{ vra}aju!

Svirajte srpske trube!

Za devojke srpske
Jedre i rumene
Kao budimke jabuke
^ija se lepota opri~ati ne da!
Za mladi}e srpske,
Lepe kao upisane!
Za qubav
Kojoj se jedino predajemo
Jer znamo {ta }e se iz we izroditi!

Svirajte srpske trube!

Za na{e zavete i amanete!
Da smo `ivi i zdravi,
Slobodni i veseli!
Za ponos i diku!
Za dert i inat!
Pa neka puknu
Svi na{i du{mani!

Svirajte srpske trube!

Oglasite kakav smo narod
Pod kapom nebeskom
A kad zasvirate
I kapu nebesku }emo nakriviti!
Svirajte srpske trube!
41
Ranko Preradovi}

Smrt u Terezinu
U }eliji broj jedan
u kojoj je tek dan probdeo
ceo je `ivot pro`iveo
velik kao Gavrilo
sna`an kao Princip

toliko je snom
daleko dosegao
da bi smrt pobedio

Milan Nenadi}

Venac za Gavrila
Gruni ko nevreme, ga{ena, o tmasta,
Akrostih mi ovaj iz gu{ewa cveta.
Vra}am sebe zemqi, iz zemqe izrastam
Razumqivo sunce, qubav suncokreta.

Ista mi misao, ista rusa glava.

Lepo blagosiqa, ruku di`em - k meti.
Osveta je slatka i zato krvava.
Prvo nam je mreti, pa ve~no `iveti

Rasta~e nas vreme, na{ se narod topi.

I svi da smo mrtvi, isto da bi bilo
Na{to da se kle~i Be~u i Evropi.

Crna moja Bosno, mrtve ptice krilo,

Ispij svoju ~a{u `e|u koja stresa,
Pucwem trgni Srpstvo, gledaju nebesa.

42
Republika Srpska u BiH - ne bih
!

Da li je Bosni
potreban novi Dejton?
Mastilo se još nije ~estito osušilo na
Dejtonskim sporazumima (jesen 1995.) kada
su se ~uli prvi zahtevi za wihovom revizi-
jom. Pobornici novog Dejtona od po~etka su
imali u vidu jasno zacrtan ciq: tranziciju
Bosne i Hercegovine od navodno nefunkcio-
nalnog i ratom razdeqenog šti}enika "me|u-
narodne zajednice" u stabilnu, multietni~ki
integrisanu, ekonomski liberalnu demokra-
tiju. Ve} septembra 1996. pok. Ri~ard Hol-
bruk, glavni tvorac Dejtonskih sporazuma,
izjavio je da je potrebna druga konferencija
Stiven Mejer da "oja~a" sporazume. Na desetu godišwicu
Sporazuma, dok su na sva zvona sami sebi ~estitali "uspešnost" Dej-
tona, mnogi evropski i ameri~ki zvani~nici tvrdili su da je potre-
bno da se sazove druga konferencija poput Dejtonske kako bi se Bosna
podigla na slede}i nivo. U martu 2009. Me|unarodna krizna grupa je
dala ~itav niz suštinskih preporuka za uvo|ewe ve}eg stepena cen-
tralizacije. Tako bi se navodno prevazišli veliki zaostali proble-
mi, a Bosna i Hercegovina uvedena u porodicu dr`ava koje funkcio-
nišu u punom kapacitetu.
Stara paradigma - Ovo su samo neki od primera dosta u~estalih
poziva da se sazove konferencija poput dejtonske kako bi se preva-
zišli ozbiqni stalni problemi u Bosni. Takvi pozivi ukazuju na dva
zna~ajna fenomena. Kao prvo, oni naglašavaju ~iwenicu da Dejton-
ski sporazum iz 1995. godine nije uspeo da stvori neophodne pret-
postavke za jednu odr`ivu, modernu, demokratsku, multietni~ku, eko-
nomski liberalnu dr`avu. Zasluga dejtonskog procesa jeste u tome
što je wime stavqena ta~ka na rat u Bosni. Me|utim, kada je re~ o
stvarawu socijalnih, ekonomskih i politi~kih institucija koje bi
bile prihva}ene od sva tri naroda, do`iveo je potpuni neuspeh.
Dejtonski proces bio je da pove`e tri etni~ke grupe u nešto sli~no
onome što je Benedikt Anderson elokventno opisao kao "zamišqenu
zajednicu".
Dejton je do`iveo neuspeh kada su u pitawu dva glavna uslova koje
navodi Anderson. Kao prvo, ve}ina stanovnika Bosne ne priznaje da
43
 sa druge strane formalno priznatih granica postoje neke wima for-
malno i suštinski strane dr`ave. Naprotiv, ve}ina stanovnika BiH
prema tim stranim dr`avama ose}a primarnu lojalnost. Kao drugo,
ve}ina wih ne priznaje da je "BiH" legitimno suverena - i da i po za-
Zbornik “Sa~uvati mir u Bosni” objavila je Lord konu i u praksi "BiH"
Bajron fondacija 2010, a ve} slede}e godine, u prevo- koincidira sa opšteprih-
du Tijane Kecmanovi}, izlazi kod beogradskog izdava~a va}enim nadle`nostima.
"^igoja". Zbornik sadr`i radove poznatih zapadnih Jednostavno re~eno, za
kriti~ara ameri~ke spoqne politike prema BiH i
Republici Srpskoj, kao što su R.L.Ha~et, X.Lohland,
odve} veliki broj bosan-
D.Xonston, X. Xatras, A.Šerman i dr. sko-hercegova~kih gra|a-
Na na{u molbu da iz zbornika izdvoji tekst koji bi na, granice i suverenitet
ponudio mogu}e odgovore i na neka sada{wa bh pitawa se ne poklapaju sa onim
(naravno, u skladu s na{om rubrikom Republika Srp- što je Dejtonskim sporazu-
ska u BiH - ne bih) Tijana je izabrala ovaj Mejerov mom definisano kao BiH
tekst “kako zbog posebno zanimqivog i aktuelnog sa-
dr`aja, tako i zboga toga što se autor brojnim istu- dr`ava.
pima u svetu i kod nas dokazao kao prijateq Srbije, Pozivi za "drugi Dejton"
Srpske i srpskog naroda. Iako je, kao bivši analiti- odra`avaju nastojawe i sa-
~ar CIA-a i predava~ na vašingtonskom Univerzite- moproklamovanu obavezu
tu za nacionalnu odbranu, integrisan u ameri~ki po- "me|unarodne zajednice"
liti~ki i bezbednosni establišment, profesor Me-
jer se nikad nije libio da otvoreno iznese li~ne ocene
(u stvarnosti re~ je o SAD
i stavove izrazito disonantne u odnosu na ameri~ki i nekoliko evropskih dr-
mejnstrim. Ovom prilikom Mejer demonstrira koli- `ava, pre svega Velikoj
ko su po mir u Bosni neracionalni pa i kontraprodu- Britaniji) da obnove svoje
ktivni pokušaji Stejt departmenta da nametawem "pravo" na usmeravawe,
ustavnih promena zavede centralizaciju i unitari- kontrolu i menaxment dru-
zaciju bh dr`ave. A koliko su tek naivna o~ekivawa
nekih kongresmena da }e ameri~ka podrška nasilnoj štvenih, politi~kih i eko-
reintegraciji BiH, po meri bošwa~ke ve}ine, uveriti nomskih procesa u BiH.
muslimane u svetu, pa ~ak i islamske teroriste, da su Ova rešenost nekoliko
im SAD prijateq uprkos politici koju vode na Bli- mo}nih dr`ava, eufemi-
skom istoku. sti~ki nazvanih "me|unar-
odna zajednica", zasnovana je na tradicionalnoj paradigmi o tome
kako jedna politi~ka zajednica mora biti izgra|ena. Ona po~iva na
dubokom uverewu da samo tih nekoliko sila - primarno SAD - ima
znawe, mudrost, mo} i sredstva da odredi kako politi~ke zajednice
moraju da budu ustrojene kako bi bile uspešne i kako bi bile sma-
trane legitimnim. Prema toj paradigmi, interesi velikih sila su
shva}eni u veoma širokom smislu i u`ivaju primat nad interesima
mawih naroda kojima je nametnuta dominacija mo}nih.
Tokom proteklih pola milenijuma novovekovne istorije Zapad je
koristio istu paradigmu kako bi pravdao svoju dominaciju nad ve-
likim delom Zemqine kugle. Na Balkanu je ovaj proces zapo~et ras-
padom hrvatske i srpske sredwovekovne dr`ave u 12, odnosno 15.
veku, i nastavqen je sa nekoliko prekida sve do danas. Konsekventno
44
tome, Balkan je vekovima predstavqao igralište imperija, ne zato
što su one bile zainteresovane za sam region nego zato što je postao
arena za odmeravawe snaga velikih sila. Berlinski kongres, koji je
nema~ki kancelar Bizmark sazvao 1878. godine, postavio je standar-
de za modernu imperijalnu dominaciju nad Balkanom. Iako po sadr-
`aju razli~iti, Dejtonski sporazumi iz 1995.godine prate istu lo-
giku.
Ipak, breme odgovornosti nije samo na velikim imperijalnim si-
lama, tj. "me|unarodnoj zajednici". Kako je vreme prolazilo, narodi
i vo|e na Balkanu postali su sau~esnici te stare paradigme. Iako je
postepeno po~ela da se u~vrš}uje ve} nakon sredweg veka, ta paradig-
ma se duboko ukorenila u mentalitet Balkana tek nakon industrijske
i Francuske revolucije, koje su prvom polovinom 19. veka zajedno
odredile "modernost". Velike sile severozapadne Evrope, a ubrzo
potom i Sjediwene Dr`ave, poslale su poruku - ne samo na Balkan -
da svaka dr`ava, da bi zaista bila moderna i da bi bila uvrš}ena
me|u dr`ave prvog reda, mora u potpunosti da prihvati tekovine ove
dve sestrinske revolucije. Zajedno sa ostatkom Isto~ne i Centralne
Evrope, Balkan je sa teškom mukom pokušavo da dostigne propisani
nivo moderniteta ali nikada, ni politi~ki ni ekonomski, nije stigao
ni nadomak ovog ciqa. I pored odre|enih varijacija u nivou razvi-
jenosti, zemqe Balkana ostaju zato~enici dve mo}ne snage: stalne do-
minacije spoqnih sila i wihove sklonosti da im nanose samozadate
povrede.
Obnova stare paradigme - Tokom 90-ih Balkan je postao kqu~ni spo-
qnopoliti~ki problem Klintonove administracije. Iako je ta admi-
nistracija uspela da stavi ta~ku na rat u Bosni, bezuspešno je poku-
šala - kao i mnoge druge sile u prošlosti - da osmisli i uvede traj-
ni politi~ki aran`man za region. Tako je Dejtonski sporazum postao
paradigma nesposobnosti Klintonove administracije, a weni ukupni
neuspesi u regionu pomogli su da se poseje seme ekonomskog i poli-
ti~kog nazadovawa na Balkanu, koje i danas traje. Klintonovu admi-
nistraciju je spasilo to što je sišla sa vlasti i što je Balkan izble-
deo u svesti ameri~ke javnosti. Drugi, ozbiqniji problemi došli su
na red a Bušova admistracija imala je druge prioritete. Na samom
po~etku svog mandata Bušova administracija je donela odluku da se
SAD povuku sa Balkana i probleme, što je mogu}e više, prepuste Ev-
ropqanima. Buš nije doneo takvu odluku zato što je odbacivao staru
paradigmu u korist neke nove i naprednije, ve} zato što je bio pri-
moran da tu staru paradigmu primeni na druge delove sveta.
Dolazak Obamine administracije ozna~io je i povratak Balkana
na ameri~ku spoqnopoliti~ku agendu. O`ivqena je Klintonova era.
Problem Balkana u celini i Bosne pojedina~no mawe gura Bela ku}a,
45
a više vode}e strukture Stejt departmenta. Pored toga, Balkan je po-
novo postao prioritet nekoliko istaknutih zapadnoevropskih poli-
ti~ara, kao i tink-tankova i grupa kongresmena u Sjediwenim Dr-
`avama. Oni su izrazili zabrinutost da Bosna propada, da ne ostva-
ruje neophodan napredak ka odr`ivoj, stabilnoj, multietni~koj, slo-
bodnotr`išnoj demokratiji, koju su tako `ivo zamišqali 1995. go-
dine. Proteklih godina, me|utim, ne samo da su reforme zamrle, nego
je Bosna i zna~ajno nazadovala. Samoproklamovani spasioci BiH
nalaze da je situacija postala kriti~na: "Bosna je u opasnosti da po-
tone u haos i dezintegraciju."
Zašto je do toga došlo? Prema "spasiocima" Bosne, dva su glavna
razloga za to. Kao prvo, oni krivicu svaquju na Bušovu administra-
ciju zbog wenog navodnog zapostaqawa Balkana uopšte i Bosne poseb-
no. Kao drugo, i mo`da najzna~ajnije, oni tvrde da je u pitawu neuspeh
doma}eg vo|stva. U najve}oj meri krivicu pripisuju Miloradu Dodi-
ku. Prema zapadnim prosvetiteqima, Dodik (pogotovo) i lideri Boš-
waka (eventualno) vode politku koja sna`no favorizuje wihovu sop-
stvenu etni~ku grupu, a ne Bosnu kao celinu.
Konsekventno tome, ova skupina, koju ~ine vladini slu`benici
(uglavnom iz Obamine administracije) i sa wima tesno povezane ko-
horte u tink-tankovima i poslani~kim grupama, veruje da je neophod-
no da se preduzme ~itav niz ozbiqnih reformi koje su, prema wi-
hovom mišqewu dominirale navodno pozitivnom evolucijom BiH
insitucija do 2006. godine te da se nastave pre nego što postane
"prekasno". Ova grupa je zaslepqena arogancijom i neshvatawem,
kako Bosne i Hercegovine i Balkana, tako i šire realnosti me|una-
rodne politike.
Ne postoji nijedan racionalan argument za ma kakvo ameri~ko po-
novno anga`ovawe u Bosni ili na Balkanu. Nijedan zna~ajan ameri-
~ki interes u regionu nije ugro`en. Nikada nije ni bio. Obamina
administracija jeste suo~ena sa nizom slo`enih i opasnih problema
u drugim delovima sveta koji su nesporno od vitalnog interesa za
SAD. Štaviše, uverewe da je stvarni progres postignut do 2006. go-
dine je fantazam kolektivne uobraziqe o vlastitom zna~aju i nad-
mo}i.
Svakako da je došlo do strukturne promene, ali su nove, sve cen-
tralizovanije "bosanske" strukture predstavqale himeru. Te struktu-
re su uvek malo zna~ile. Lokus mo}i je oduvek bio u etni~kim zajed-
nicama. Vo|stvo u muslimanskom delu Bosne je uvek pokazivalo spre-
mnost da podilazi ameri~kim i ostalim zapadnim ~inovnicima, bez
obzira na stvarno stawe stvari. Ukratko, refome su predstavqale
trijumf forme nad suštinom. Radilo se o ispraznim, la`nim po-

46
kušajima kojima je stvarana iluzija da je do promene došlo, dok u
realnosti do we nije dolazilo niti je moglo da do|e.
Za Zapadwake, zagovornike intervencije, krivica za neuspehe ide
iskqu~ivo na teret lokalnog vo|stva. Oni tvrde da bosanski lideri
nisu ozbiqno shvatili iskrene napore dejtonskih tvoraca i zato su,
barem od 2006, do`iveli veliki neuspeh u implementaciji plana koji
bi od Bosne stvorio uzor jedne sna`ne multietni~ke demokratije. U
suštini, me|utim, krivica za "neuspeh" Bosne ide iskqu~ivo na teret
wenih zastupnika na Zapadu. Glavni uzrok neuspeha su oni sami, kao
i progrešni i neadekvatni potezi koje su povla~ili još tokom 90-
tih. Neuspeh Bosne nema ništa sa nemarom Bušove administracije
ili doma}im vo|stvom. U velikoj meri to je posledica nesposobnosti
ili arogantnog odbijawa inostranih zagovornika unitarizacije da
shvate prirodu etni~ke politike, kao i wihovih totalno pogrešnih
procena šta je potrebno za uspostavqawe jedne savremene politi~ke
zajednice.
Zastupnicima unitarne Bosne u potpunosti je promakla ~iwenica
da se samoodre|ewe ne mo`e gušiti diktatom. Umesto da bude usme-
reno na region kao celinu, fragmentarno rešavawe jugoslovenskog
problema bilo je recept za katastrofu. Kona~no, za zastupnike po-
novnog sna`nog uplitawa SAD u Bosni (i na Balkanu) ta dr`ava i
region kao takav nikada nisu bili ciq sam za sebe. Pravi smisao le-
`i u nasle|u ameri~kog imperijalizma i vere u vlastitu izuzetnost,
u od Boga dato pravo i pozvawe. Za mnoge od wih pitawe Bosne pred-
stavqa na~in da, pod velom borbe za odbranu nacionalnog interesa,
zadovoqavaju li~ne psihološke potrebe.
Staro-nova paradigma. - Jednostavno re~eno, Bosni nije potreban
novi Dejton, niti bilo šta wemu sli~no. U globalizovanom svetu 21.
veka stara paradigma intervencije velikih sila odavno je prevazi-
|ena. U svetu u kome se ekonomske, društvene i politi~ke strukture
ubrzano mewaju više nije ni funkcionalno, a ni pravi~no nekom
drugom odre|ivati prirodu politi~ke zajednice. Naro~ito je nepri-
mereno da velika sila, kao što su SAD, pokušava da "diktira" ili
~ak propisuje oblik i suštinu ekonomske, društvene i politi~ke or-
ganizacije i interakcije regionu koji je za wu od minimalnog nacio-
nalnog interesa.
Umesto ove, SAD i vode}e sile u Zapadnoj Evropi moraju da pri-
hvate novu paradigmu - koja doduše i nije baš toliko nova. U svetu
koji se stalno mewa više ne postoji samo jedan legitiman put organi-
zovawa zajednica, ostvarivawa interesa i izra`avawa ideologija.
Dr`ave }e i daqe ostati dominantan oblik politi~kog organizovawa,
ali }e ih drugi, alternativni oblici organizacije sve više dovodi-
ti u pitawe - nedr`avni akteri prisutni na globalnom igralištu
kao legitimni i autoritativni organi politi~kog, društvenog i eko-
47
nomskog izra`avawa. U savremenom svetu ova realnost se manifestu-
je kao novo shvatawe samoodre|ewa i samoaktuelizacije.
Ovo nisu novi prinicipi, ali su oni ranije uvek bili izra`eni u
uslovima formirawa nove dr`ave ili wene reforme zasnovane na
zajedni~kom materijalnom, kulturnom ili ideološkom interesu. Dok
samoodre|ewe i samoaktualizacija nastavqaju da budu izra`eni na
ovaj na~in, u budu}nosti }e se zajednice sve više formirati na li-
niji poslovno-ekonomske, kulturne, etni~ke, verske i vojne pripad-
nosti. Iako kontroverzan i otvoren za razli~ite interpretacije,
princip dekoncentracije (subsidijarnosti) ~vrsto je utemeqen u
aktima Evropske unije, poput Evropske poveqe o lokalnoj samoupra-
vi.
Kako bi savremene velike sile prihvatile novu paradigmu, koja
povezuje samoodre|ewe, samoaktualizaciju i dekoncentraciju, neo-
phodna je promena u pogledu na svet. Nove okolnosti }e to mo`da da
im nametnu. Prihvatawu nove paradigme prethodilo bi priznawe da
je dosadašwa politika Zapada na Balkanu do`ivela propast i da je
jedan novi pristup problemu jedino rešewe. U najmawu ruku, ovo bi
zahtevalo zatvarawe Kancelarije visokog predstavnika (OHR), uki-
dawe Bonskih ovlaš}ewa i Komiteta za implementaciju mira (PIC).
Ove dve kancelarije predstavqaju ostatke grubog, represivnog apara-
ta koji sputava lokalni samorazvoj. Nesumwivo je da OHR i PIC sebe
vide kao prosvetqene garante mirne tranzicije ka uspešnoj bosan-
skoj dr`avi. U odsustvu rata realnost je upravo suprotna tome i ove
dve organizacije ko~e lokalne aktere da na|u zajedni~ki interes.
Wihovo postojawe podsti~e manipulaciju lokalnih vlasti i osigura-
va odsustvo iskrenih napora za iznala`ewe prostora za kompromis,
dogovor ili neslagawe.
Na intelektualnom nivou, lideri u Vašingtonu kao i u ostalim
prestonicama shvataju da je, nakon 11. septembra, era Hladnog rata
zamewena globalizovanim svetom. Oni ipak teško prihvataju ~i-
wenicu da je prošla era ameri~ke hegemonije i da je svet sada neu-
poredivo multipolarniji. Prevo|ewe te spoznaje u konkretnu pro-
menu politike nailazi na otpor naro~ito onih koji su profesional-
nu zrelost dostigli u vreme Hladnog rata i bili u slu`bi ameri~ke
supremacije. Bez obzira na to da li su ameri~ki (i neki evropski)
kreatori politike u stawu da prihvate ovu tranziciju, va`no je da
ostali ne postanu `rtve verovawa da ameri~ka dominacija i hegemo-
nija još uvek postoje kao nekad. Za politi~ke lidere u regionu, a na-
ro~ito u BiH, postaje sve va`nije da ameri~ki uticaj i uplitawe
dr`e na što ve}em odstojawu i da daleko odlu~nije name}u vlastito
vo|stvo i uticaj.

48
 Ironija je da je jedino mesto na Balkanu gde je do toga došlo - Re-
publika Srpska (RS). Vo|stvo RS, a naro~ito Milorad Dodik, pokaza-
lo je hrabrost, ~vrstinu i pamet u zahtevu da lokalni lideri i gra-
|ani preuzmu odgovornost za svoju budu}nost. Ukoliko lokalni lideri
imaju ambiciju da se nastavi ovaj eksperiment konzistentan sa poli-
tikom EU i da preuzmu stvarnu i trajnu kontrolu nad politi~kim pro-
cesom, bi}e neophodno da Republika Srpska nastavi da bude predvod-
nica. Pred liderima RS stoji nekoliko konkretnih zadataka:
Treba o`iveti Prudski proces zasnovan na neposrednim pregovo-
rima - bez stranog uplitawa - me|u strankama iz Bosne i Hercegovi-
ne, ne zato što }e on nu`no dovesti do sporazuma oko stukture i fun-
kcionaisawa politi~ke zajednice, nego zato što to osna`uje lidere
i gra|ane u regionu da sudbinu uzmu u svoje ruke.
RS mora da insistira na eliminisawu OHR-a, Bonskih ovlaš}ewa
i Komisije za implementaciju mira. Ovo su fosilizirani recidivi
prevazi|enih koncepata i politika koje su odavno izgubile bilo ka-
kav prakti~an smisao.
Prema Dejtonu, Republika Srpska mo`e da proširi kulturne, bez-
bednosne i pogotovo ekonomske odnose sa mnogim drugima oblastima.
Republika Srpska naro~ito treba da nastoji da proširi svoju kredi-
tnu liniju sa Rusijom.
Proširiti i popraviti mere zaštite finansijskih sredstava.Oja-
~ati snage Ministarstva unutrašwih poslova (MUP) zarad boqe
zaštite stanovništva i imovine Republike Srpske.
Daqe, produbiti veze sa Srbijom, što je u potpunosti u skladu sa
~lanom IV Dejtonskog sporazuma.
Zakqu~ak. - Mogu}a je zna~ajna promena na boqe, na Balkanu, a po-
sebno u Bosni i Republici Srpskoj. Ovo je mo`da najzna~ajniji mo-
menat od potpisivawa Dejtonskog sporazuma. Neki u Vašingtonu pri-
`eqkuju povratak stare paradigme, ali mnogi shvataju i da je neopho-
dno da politi~ke zajednice na Balkanu same odlu~e o svojoj sudbini.
Lideri i stanovništvo u regionu treba da preuzmu inicijativu i da
po uzoru na Republiku Srpsku energi~nije po~nu da kreiraju sop-
stvenu sudbinu.

49
Danas i ovde

Nema srpske latinice

Nema srpske latinice. Latinica nije ni hrvat-
sko pismo, a kamoli srpsko. Latinica je pismo
latinskog jezika. Iz latinice, koja se razvila iz
pisma gr~kog jezika u sedmom veku pre Hrista, na-
tala su pisma mnogih zapadnoevropskih jezika, a
u Isto~noj Evropi pisma onih slovenskih jezika
~iji je narod pao pod rimokatoli~ku crkvu. Iz la-
tinice je nastalo i hrvatsko pismo.
Pred Ilirski preporod - koji }e, kao što je ve-
rovatno i bilo planirano, prerasti u hrvatski
nacionalni pokret - zagreba~ki biskup Maksimi-
lijan Vrhovac pozvao je (1813.g.) "sve duhovne pa-
stire svoje biskupije" da skupqaju narodno blago.
Du{ko M. Petrovi} Bio je to, u stvari, poziv na veliku, organizovanu
pqa~ku i otima~inu srpskog narodnog blaga u Dalmaciji i Hercego-
vini, u Bosni i Lici, na Kordunu, u Baniji i Slavoniji. Sedamnaest
godina potom (1830), kad su ve} veliki deo srpske narodne kwi-
`evnosti, srpskih izvornih pesama, narodnih nošwi i obi~aja u tim
oblastima upisali kao hrvatsku narodnu baštinu, kwi`evnici i
znanstvenici su “uzeli da biraju" izme|u kajkavštine (tj. hrvatskog
jezika, kojim su govorili i jo{ govore Hrvati u svoje ~etiri `upani-
je) i štokavštine (tj. srpskog jezika kojim je govorio i jo{ govori
srpski narod Dalmacije i Hercegovine, Bosne i Like, Korduna, Ba-
nije i Slavonije), i “odlu~ili dati prednost štokavštini", te je Qu-
devit Gaj po`urio da napiše "Kratku osnovu horvacko-slavonskoga
pravopisawa" kojom rešava probleme s glasovima ^, ], @, Š, pa i
dvoslovno pisawe glasova W, Q, X i \, što ih je mu~ilo dok su re~i
svoga jezika pisali latinskim pismom, latinicom. To novo pismo,
hrvatsko pismo, nazvano je gajica po svome tvorcu Qudevitu Gaju, i
tim pismom se i danas piše u Hrvatskoj, kao {to se i danas tamo govo-
ri srpskim jezikom; dodu{e, prili~no iskvarenim.
Na `alost, i Srbi malog znawa, kako u Hrvatskoj i u Bosni i Herce-
govini tako i u Srbiji, pišu danas gajicom, samo što je u Srbiji zovu
srpska latinica!?
Vlasti u Crnoj Gori i u “ve}em entitetu BiH” odlu~ili su da to hr-
vatsko pismo srpskog jezika ozvani~e kao svoje pismo, a srpski jezik,
kojim govore kao {to su i do sada govorili, nazvali su po svojim dr-
`avama: “crnogorski” i “bo{wa~ki”, kao da jezik i pismo nastaju iz
teritorije i zbog dr`ave stvorene na toj teritoriji, a ne iz naroda i
zbog naroda. Naravno da i u Podgorici, i u Sarajevu itekako dobro
znaju da se npr. u SAD, pa u Australiji, Kanadi i u ko zna koliko jo{
50
dr`ava govori engleskim, a ne nekim “ameri~kim”, “australijskim”,
”kanadskim”... i da se taj engleski jezik nigde, ama, nigde ne zove dru-
k~ije, neko samo tako: engleski. Otimawe i preimenovawe rezervisa-
no je samo za srpski jezik. “Crnogorski jezik” ima dva glasa i dva
slova vi{e nego srpski u Srbiji, a “bo{wa~ki” celu hrpu re~i koji-
ma su nasilno dodati glas i slovo h, pa kad bi se odvadilo to {to su,
svaki u svom zabranu, na silu dodali - i u jednom, i u drugoj “jeziku”
ostalo bi samo ono {to jezik i jeste: srpski.
Da i mnogi Srbi pišu gajicom najviše je doprinelo promovisawe
jugoslovenske ideje, pri ~emu vaqa naglasiti da uloga rimokatoli~ke
crkve u tome još nije dovoqno istra`ena i da je ta ideja iznedrila i
"ujediwavawe hrvatskoga i srpskoga jezika u jedan jezik", a to u stvari
zna~i da je dogovorom u Be~u (1850) srpski jezik po~eo da se ujediwu-
je sam sa sobom, sve dok se nije i ujedinio i dobio novo ime: srpsko-
hrvatski ili hrvatsko-srpski. Hrvatski jezik ("kajkavština") postao
je tada "kajkavski dijalekt" tog novog jezika, {to je verovatno i ostao
("dijalekt") ~ak i po-
sle krvavog razvoda u
ratu 1991-1995, tj.
posle izlaska "hrvat-
skog" iz hrvatsko-sr-
pskog!? Sve u svemu,
~iwenica je da Hrva-
ti naš lepi srpski
jezik (evo ve} više od
160 godina) uporno
kvare, ali ga još nisu
toliko pokvarili da
bi ga mogli nazvati
svojim imenom, ma
kako, gde i koliko na
tome insistirali i ma kako, gde i koliko se odricali svoga jezika
tvrde}i da je jezik kojim se govori u ~etiri hrvatske `upanije samo
kajkavski dijalekt “jezika hrvatskog”.
Dakle, još jednom: nema srpske latinice. Latinica nije ni hrvat-
sko pismo, a kamoli srpsko. Latinica je pismo latinskog jezika, a u
Hrvatskoj se i danas govori srpskim jezikom (prili~no iskvarenim,
ali srpskim!), a piše gajicom, hrvatskim pismom.
Znano je i ne bi se smelo zaboraviti, niti dozvoliti da se la`ima
zatrpava, a vikom i galamom poklopi istina da su oni koji su od Srba
oteli jezik, pošto su prethodno opqa~kali srpsko narodno blago na
teritoriji na kojoj je do tada i pismo bilo srpsko, po~eli odmah -
istovremeno sa "ujediwavawem jezika" - isturati svoje pismo u prvi
plan, a srpsku }irilicu polako sklawati, zaklawati, pa goniti, pro-
goniti, zabrawivati, zatirati! Radili su to i rade istrajno, sve vre-
51
me i svim sredstvima na prostoru koji su proglasili svojim, a na su-
sednim prostorima: neumnicima dopadqivom pri~om o "latinici kao
modernijem, svetskom pismu". Ostalo je zapisano i da je kraq Ale-
ksandar Kara|or|evi} hteo da ukine }irilicu - “u interesu jugoslo-
venstva”!?
Iako su i neki hrvatski uglednici u prepisci sa Srbima koristi-
li }irilicu (ban Jela~i} 1849, a Ivan Ma`urani} jo{ i 1862. godi-
ne u prepisci sa srpskim patrijarhom Samuilom Maširevi}em, pa
se Jela~i} ispod svog pisma }irilicom potpisao gajicom, a Ma`ura-
ni} ubrzo, kad je postao ban, zalo`io za zabranu srpske }irilice),
srpsko je pismo, kao svedok hrvatske pqa~ke srpskog duhovnog blaga i
otimawa jezika, vremenom postalo hrvatski neprijateq broj jedan, pa
je to (dr`avni neprijateq broj jedan!) eno i sada, u drugoj deceniji
dvadeset prvog veka:
I austrougarski vladari su zabrawivali srpsku }irilicu (Marija
Terezija, Franc Jozef, Bewamin Kalaj), ali su i popuštali, odusta-
jali od zabrana posle protesta srpskog naroda i posebno Srpske
pravoslavne crkve, a hrvatski vladari: ne samo da nikad nisu odu-
stali, odstupili, nego su u tom poslu uvek bili nepokolebqivi u na-
meri i posve surovi u ostraš}enoj mr`wi. U Prvom svetskom ratu
Hrvatski sabor je samo dva i po meseca od po~etka rata (13. oktobra
1914) doneo odluku o zabrani srpske }irilice, a u Drugom svetskom
ratu hrvatski zabranilac je bio jo{ br`i: srpska }irilica je zabra-
wena ve} posle petnaest dana! Usta{ka NDH je proglašena 10. apri-
la 1941, telegram Adolfa Hitlera Paveli}u, kojim tu NDH priznaje
od strane Nema~kog Rajha stigao je 15-og, pa je 16-og bila Odredba o
imenovawu prve hrvatske dr`avne vlade, a ve} 25-og dana istog mese-
ca (aprila 1941) sti`e slavna naredba Ministarstva unutarwih po-
slova kojom se zabrawuje "svaka uporaba }irilice na cijelom podru-
~ju Nezavisne dr`ave Hrvatske"[...] "u javnom i privatnom `ivotu i
svako štampawe ma kakovih kwiga", te se "svi javni napisi }irili-
com imaju neodvla~no, a najkasnije u roku od tri dana skinuti". Pet
dana potom poglavnik Paveli} }e doneti i po zlu ~uvenu Zakonsku od-
redbu o rasnoj pripadnosti!
U Brozovoj Jugoslaviji pri~a o "latinici kao modernom svetskom
pismu" (pri ~emu se, naravno, ne misli na latinsko, nego na hrvatsko
pismo, na gajicu) postaje neka vrsta krilatice u poslovima uni`ava-
wa, nipoda{tavawa srpskog pisma, pa to kasnije prerasta i u otvo-
reno rugawe }irilici. Jugoslovenski jezikoslovci, kako oni u kara-
|or|evi}evskoj, tako i oni u Brozovoj Jugoslaviji i svim kasnijim ob-
licima politi~kog zamajavawa Srba i Srbije, toliko su u~vrstili te-
oriju o “jednom jeziku, koji Srbi zovu srpsko-hrvatskim, a Hrvati
hrvatsko-srpskim", da je ona (ta teorija) i danas najprisutnija i naj-
glasnija na jezi~kim tribinama, naro~ito u Srbiji. U novinama i ~a-
sopisima {tampanim gajicom u Beogradu ta tema je ~ak i nedodirqi-
52
va, a surova je, sve surovija, istina da se ~ak i u registru medija (u
APR-u) u Beogradu, u Srbiji, koristi gajica, hrvatsko pismo: s obra-
zlo`ewem “lak{eg pretra`ivawa na internetu”!? Ni{ta mawe neve-
rovatan, a jednako je istinit podatak da se na registarskim tablica-
ma automobila u Srbiji nalaze istovremeno dva pisma!? Slova
iz gajice, kojih nema u latinici, stoje rame uz rame sa Q, W, Y, X iz la-
tinice, kojih - je l’ te - nema u gajici, tj. na na{im auto tablicama je
bu}kuri{ dostojan krilatice: ni maweg prostora, ni ve}e gluposti.
Lelekawe po kojem bi "odricawe od srpske latinice zna~ilo odri-
cawe od mnogih tekstova i pesama koje su Srbi napisali na tom pi-
smu" sme{no je, jer su stara dela pisana latinicom (dakle, ne gajicom
sa kojom je leleka~i brkaju), a la`an je i lelek nad “odricawem” od
dela koja su srpski pisci pisali hrvatskim pismom srpskog jezika,
jer je znano da su ih pisali u uslovima surovog gowewa i zatirawa
srpske }irilice i hap{ewa, progona i ubijawa pisaca koji bi odbili
da pi{u gajicom. Sva ta dela mogla su biti objavqena, neka i jesu, pi-
smom srpskog jezika kasnije, kad su okupacija i teror pro{li... Ni~eg
se svog ne smemo odre}i, ni~eg, jer ni jedna okupacija, ni jedan teror,
ni jedno ropstvo ne traje ve~no; do slobode se uvek nekako do|e, slo-
boda je neminovna, sloboda je prirodno stawe ~ovekovog `ivota.
Pravo je pitawe koji bi razlozi danas mogli terati i naterati srp-
skog kwi`evnika u Srbiji i u Republici Srpskoj, makar jednog, a ka-
moli onoliko wih da svoje kwige objave hrvatskom gajicom, umesto sr-
pskom }irilicom? Nisu ni progoweni, ni onemogu}eni! Da li su za
gajicu opredeqeni samo zato što ih je neko ubedio da je "latinica
modernije pismo" ili i zato što misle da }e wihove nagaji~ene kwige
~itati i radoznali ~itaoci u Zagrebu, Splitu, Mostaru, Sarajevu, Li-
vnu? Zar ono malo ~italaca (pa i vi{e da ih je!) u tim mestima mo`e
biti iole ozbiqan razlog da prvo izdawe kwige srpskog pisca ne bude
{tampano pismom srpskog jezika!? Svako vredno delo na|e i na}i }e
pravi put do ~italaca: prvo na autorovom jeziku i pismu, pa potom i
na pismima i jezicima drugih naroda - hitati odmah u drugi prostor
znak je goleme nesigurnosti, neverovawa u sebe i svoje znawe, talenat,
ume}e, a mo`da je to i poku{aj neke podvale i dodvoravawa... Najgore
je ako je to istovremeno i ~in predaje, odustajawe od borbe za svoje
pismo, za pismo svoga jezika, ako je i pristajawe na pokornost sili
koja nam name}e tu|e pismo, a na{e progoni, pali, razbija! Srpske
}irili~ne kwige gorele su, kako u oba svetska rata, tako i u ovom ju-
goslovenskom (1991-1995) i u Republici Hrvatskoj i u Muslimansko-
hrvatskoh federaciji u Bosni i Hercegovini i svakom ko misli da su
to uradili "neobrazovani i primitivni, kakvih u svakom narodu
ima", evo vru}eg šamara s najvišeg nivoa tisu}qetne kulture: u
Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti spaqene su (1992. godine)
sve kwige štampane }irilicom! Negde sam pro~itao da ih je bilo vi-
še od 20.000.
53
 Koji bi razlozi danas mogli terati i naterati ikog na svetu da mr-
zi pismo nekog drugog naroda? Ka`em mrzi, jer samo golema, stravi~-
na mr`wa mo`e naterati ~oveka na takvo zlo, na bestijalno paqewe
kwiga. Mr`wa nije prirodno stawe ~ovekovog `ivota i ona ne mo`e
dugo da traje, ali obavezno izleti, izlije se iz jadne nemo}i da se sa-
krije ne{to {to se sakriti ne da i {to jadnika goni da se uvek sve
stra{nije potvr|uje, dokazuje. Palili su i pale srpske kwige naj~e-
{}e oni isti {to su u ratovima ~inili zlo~ine i uni{tavali sve što
je srpsko, pravoslavno, sve što ih podse}a na ~iwenicu da je nekad
neko wihov “dao veru za ve~eru”... Unija}ewe je, uz svest o pqa~ki srp-
skog narodnog blaga i otimawa jezika, zaista jak “razlog” da se mrzi
i progoni svaki svedok prevere i sve svedokovo {to ga na to podse}a.
Ne pozivam nikog na mr`wu, niti ja mrzim one koji su toliko zla
naneli srpskom narodu, srpskoj kwi`evnosti, srpskom jeziku i pi-
smu. Koliko je pisan u odbranu srpskog
pisma i u `eqi da Srbi po~nu svoje pi-
smo da koriste svakodnevno i na sva-
kom mestu, ovaj tekst je toliko i poku-
{aj da se uka`e na mogu}e izvore ono-
like mr`we prema tom na{em pismu,
mr`we koja mrziteqe nagoni na besti-
jalno razbijawe tabli i firmi pisa-
nih }irilicom, na spaqivawe }irili-
~nih kwiga... Ne mrzim, niti ikog na
mr`wu pozivam; naprotiv, iskreno `a-
lim sve koji su toliko slabi da ih mr-
`wa obuzme i ovlada wima u meri koja
razbija table na zgradama, pali kwige, pa onda ubija, ve{a i koqe...
Kad bih umeo i mogao, rado bih svakom takvom pomogao ma gde da je u
svetu, a kamoli u kom{iluku.
Na kraju, vaqalo bi da se podsetimo i zapisa sv. Nikolaja `i~kog
i ohridskog:
- Sveto je ono što su sveti qudi stvorili. ]irilicu su stvorili
bra}a ]irilo i Metodije. ]irilicom se slu`e danas samo pravoslav-
ni Sloveni: Rusi, Srbi i Bugari. Jedno se dobro mora priznati ruskim
komunistima, što su zadr`ali }irilicu. Ali je Rimska crkva kroz dugu
i krvavu borbu, nametnula latinicu pokatoli~enim Slovenima, da bi
ih ve}ma odvojila od pravoslavnih. Ali ono što ni komunisti nisu
u~inili u Rusiji, ~ine sada neka srpska gospoda, pišu latinicom, iz-
daju kwige i listove latinicom. Prosto, ne znaju šta rade. Oni ne
znaju da odbaciti }irilicu zna~i odbaciti polovinu Pravoslavqa. I
odvojiti se od sve srpske pismenosti i prošlosti. I trampiti boqe
za gore. I uvrediti Svete Apostole Slovenske ]irila i Metodija. I
ogor~iti do krvi srpski narod. I navu}i prokletstvo od Svetog Save.
Ne, ako Boga znate, gospodo srpska; ako ste u~eni, budite pametni!
54
Oti{li su da `awu `ito...

Kwi`evnost Gra~anice 2014.

Ratko POPOVI]

CRNO BELA BREZA USRED RUSIJE

ZVALI SMO JE DIMITRIJE
Nekud pošli smo putem
Na padini rascvetaloj
Da li smo brali svetlost
Il divqih vetrova plodove

U hladu kraj puta

Sva od mladosti belela se breza
No} pre ove pod wom voleli smo se
I ~itava vasiona pevala je s nama
Ona je istinom pri~e treperila
Prosula kosu po zemaqskoj travi
Grejala dodirom svojim vatru
Što plavila se u divqini

Sva od sjaja zvonila je izvorom mladice

Mi joj šaputali JUG u potiqak
Smeh u ve~eri toj sa pesmom bez prevoda
Jednim glasom orilo se
Jednom dušom osvajali smo
Pobe|ivali i posrtali i ponovo u juriš
Bilo je baš slovenski ve~eri te
A zora nam sve~ano prilazila
Jedrima punim pre pobune
Što sprema se da u dan kro~i

Ej zdravi ruski kamaradi

Vest ste crnu hteli da sakrijete
Došla je do vas strašna
Mi je krišom ~usmo
55
Primismo je s nevericom
Dimitrija ubiše zli usred Gra~anice

Zaustaviše se pravci
`ubor tišine dene se u naša mala srca
Breze upališe svoje svice
A mi ozebli vriskom kamenimo
Mukom iz ovog blata u još ve}e upadamo

Kamaradi ruski
Odlo`iše balalajke i harmoniku
Naše o~i porasle
Napuniše se strahom i suzama
Pred oltarom ovog poqa zanemeli
I re~ nam daleka uzeta iz grla
Vri od bola ova no}
Veliki sibirski medved pomera kontinente

U ovom belom prostoru

Evo pred vama
Povezasmo crnu maramu gra~ani~ku
Crnom šarom šarana
Od pamtiveka tkana bolom neispri~anim
Wome smo kitili vrhove Karpata
I tu je crna raspeta ostala
Evo se danas za nama dala u beloj Rusiji
Da nebo joj crninom i re~ju crnom kitimo
Rusijo praš}aj što bo`urova suza
Tvrda i gorka ovde poseja svoje seme
Drugo i nismo sa sobom donosili
Do bol što nikom ispri~an nije
Gra~anica više nema Dimitrija
Dimitrija još više danas ima Rusija

2.

Svetioni~e Joane
Što u~ini nam sabrawe
Dobroglasnim zvonom crkve Borisa i Gqeba
56
Poj bola našeg razglasi
Da travka travki ~ovek ~oveku prenese
Dogodilo se usred Gra~anice
Dimitrija otac Joan molitvom doziva
Govori šapatom ili poje naš bol

Kosovo moje nesvanulo

Ovde smo na sopstvenom opelu
U rukama nam sve}e
Ruka plamena ka nebu te~e
Ova godina prote}i }e u pomenima
Nebo se mesto zvezdama krstovima okitilo

Blagoslovio si o~e Joane

A mi zasadili crnu brezu u beloj haqini
Sva u belom a mi je crnom prozvali
I imenom Dimitrijevim ven~ali
Rekoh pred vratima bo`anstvenog doma Borisa i
Gqeba
Crnu smo belu brezu tvojim imenom nazvali
I mi ih oprosti o~e u bolu grešni
Još dvadeset osam smo ih zasadili
Sada spava u hladu bure mirnog vala
Vama hvala
Svima hvala
Neka spava nad glavom mu zvezda plava
I sada se kroz kapije Moskovske
Razle`e glas i ide stepom širokom
Neka spava
Neka mu je hvala i ve~na slava
Ve~naja pamjat, ve~naja pamjat

Bele no}i ukrasite dvorove nebeske

Osvetlite put kojim stupa ve~no mlad
Sav od osmeha i tišina
Naoru`an cvetom što tvome vrtu se zaputio
Usliši moqewe premudrog Joana
Nama oprosti dok slušamo sve~ani zalazak
Zvezde padalice
I dogovaramo se sa vatrom
57
 Ko }e pre da izgori
Moli
Moli premudri Joane
Na vest o mu~kom ubistvu Dimitrija Popovi}a od šiptarskih terorista usred
Gra~anice, Otac Joan u crkvi Borisa i Gqeba u Rusiji, gde su deca sa prostora Kosova
i Metohije boravila u to vreme, i sam potresen bolom dece, dr`ao je opelo (pomen)
za spas duše de~aka Dimitrija. Nakon opela Otac Joan i deca, sa svojim vaspi-
ta~ima, u porti crkve zasadili su Belu Crnu brezu i prozvali je Dimitrije. Potom
su deca samoinicijativno zasadila još dvadeset osam breza.

NASRED PRIZRENA 1999.

Šestomese~ni de~ak Sava
u plamenu nasred Prizrena spava

Mi smo pam}ewu produ`ili trajawe

Srbija je sve Vra~ar do Vra~ara
Od Prizrena Aleksinca
Surdulice Grdelice
Gora`devca Pe}i
Gra~anice
Svo joj lice freska mu~enika
Srbija je bolom obojena
Pla~ pla~a Laba i Sitnice
Tu`balica Morave i Drine
Sva je mramorje u ~as sine
U tren pokriju je tmine
Po~etak umora vekovnih

Srbija je loma~a do loma~e

Od Prizrena carskog na istini
U plamenu de~je srce zra~i

Srbija je loma~a
Sva na loma~i

Grobova neoplakanih
Sva od Vra~ara
Sva od Prizrena koja gori
58
Koji zbori
Srbijo razgovorna
Rascvetana u bo`uru mu~enika
Sva je od imena Sava sa Kosova
Od Prizrena krunisanog
Od Vra~ara nebeskoga
De~a~e na krstu mu~enika
Duša ti ogwem okupana

O~ima obasjao si Prizren

Iz prostora pepelom
Preselio si se u novi `ivot
I Qeviška je levo proplakala

I Arhangeli svetle bono

Da kruna ne izgubi sjaj
Bistricom bo`uri klasaju
Tvoj pla~
Molitvu majke Dragice
Svira~i se opraštaju sa vremenom

Od vra~ara nebeskoga
Pla~ pla~a Laba i Sitnice
Tu`balica Morave i Drine
Srbija je pla~em opevana
Glasi do|oše na istinu
U plamenu de~je srce sinu
I kad vremena ova minu
U nama }e ve~no po~ivati
Ime slave
Ime Prizrenca Save

59
Petar SARI]

TRG GRADA AHAVA

"Da neko od wih ne misli na mene? Neko je primetio da je na Trgu
ostalo jedno mesto prazno."
Na zapadnoj strani Trga bila je Mitrova ku}a, nedaleko od xami-
je. Ona, s te strane, odre|uje Trg. Bez we on ne bi imao svoj oblik, svo-
ju du`inu i širinu, kad bi zatrebalo ne bi mogao biti izmeren, ne bi
postojao. Stara ku}a nije bila mnogo visoka, ali je u du`ini imala
više od dvadeset i pet koraka. I ostale ku}e unaokolo, što su obra-
zovale veliki i jedini Trg grada Ahava, razlikovale su se od obi~nih
ku}a.
Sadašwi gradona~elnik Mehmed s poštovawem se se}a dalekog
prethodnika Jermenija, koji je mnoge od ovih zgrada podigao da bi
Ahav imao svoj Trg kao što ga imaju veliki gradovi, a ne radi gra|ana
koje nije bilo nimalo lako odvojiti od starih ogwišta i useliti ih
u nove stanove. U nove zgrade useqavali su se uglavnom u~iteqi i pro-
fesori, ali wih nije bilo dovoqno, pa je najlepša zgrada stajala go-
dinu dana sama i tu`na, bez ijednog stanara. Gradona~elnik Jerme-
nije li~no je pozivao Ahavqane u svoju kancelariju, ali sve je bilo
uzalud i on je, opravdano, upotrebio policiju, petnaest naoru`anih
policajaca na ~elu s komandirom Jozom, i prozori najlepše zgrade
po~eli su se otvarati.
Pre nekoliko godina napukao je jedan zid Mitrove ku}e. Jedan pro-
zor, u kom su se okupqale zabrinute poslepodnevne svetlosti, izgubio
je stari oblik. Ku}a se mogla srušiti.
Opština je odmah, o svom trošku, popravila Mitrovu ku}u.
"Neko od wih sigurno misli na mene, moje skazaqke nikad me nisu
prevarile. Ali, ja ne tra`im da misle na mene, jer ovde svako nosi
breme svog prokletstva nimalo lakše od ovog mog. @elim da se sete
mog mesta na Trgu, koje je danas prvi put prazno.
Sad, eto, lepo vidim: u moje mesto svra}aju vaši pogledi, a dok sam
ja bio tamo, niko se nije okretao - sve do ju~e kad ste me onesveš}enog
pronašli i preneli ovde.
O~iš}eno od mene, ono se mnogo izmenilo, poraslo, pa da, pora-
slo, i vi ste to primetili".
Mitrovo mesto zaklawala je xamija, a on je `eleo da ga vidi, iako
je znao da je to nemogu}e i kad bi za ~itavo kopqe istegao šiju.
60
 Pred wegovim pogledom le`ao je najve}i deo Trga koji je bio dupke
pun. Qudi su na isti na~in nepomi~no stajali i gledali pokorno u
svoja stopala. Izuzetak su bili oni koji su se našli blizu Mitrovog
praznog mesta i kradomice podizali glave i o~i prema wemu. Pravi
izuzetak, me|utim, bili su Obren i Sinan, koji su imali svoja mesta
u središtu Trga. Obojica su, s nakazno podignutim glavama, gledali
gore. Nebo je bilo najdubqe iznad wihovih glava i oni su ne~im bili
vezani za wegovo dno. Grad je pri~ao da su oni jedini bez greha, da
samo oni, tako, mogu gledati u Nebo i u Boga, i da im molitve nisu po-
trebne.
Ali svakog dana mawe su li~ili na qude.
Ostali Ahavqani nosili su neku zajedni~ku muku sli~nu grehu ili
bolesti (nikad se nije saznalo je li bolest ili nešto drugo), a svaki
gra|anin posebno je nosio svoju. Qudi su verovali da su bolesni. Na
razne na~ine pokušavali su da se brane (samo se ve} mnogo godina
nije išlo lekaru, to je postalo smešno, a kad bi se još neko našao da
ode, lekar bi mu objasnio da ga je nepoznata bolest pobedila i da je
na wega došao red da poludi), i kad bi poverovali da }e uspeti, kad
bi se dobro pripremili protiv we, bolesti nigde ne bi bilo.
Tada kad je nema, ona postaje najopasnija, ona pobesni svete}i se
onima koji su javno postupili protiv we.
Nema ~oveka koji bi mogao da ka`e gde ga i šta boli. Spoqa nije
bilo znakova, a i ako ih je bilo, radilo se naj~eš}e o sifilisu ili
tifusu.
Ahavqani su bili nemo}ni i bolest je nesmetano prolazila s kraja
na kraj wihovih tela i s kraja na kraj wihovog grada Ahava, a opet se
nije moglo utvrditi gde se ona trenutno nalazi, kako se i kuda kre}e,
Niko se ~ak ne bi smeo zakleti da ona postoji.
Ona je gospodarila gradom kao wegova najve}a zagonetka. Brzo je
postalo jasno da je opasno javno raditi protiv we, naprotiv, treba joj
sve ~initi po voqi, treba joj se udvarati, voleti je, negovati.
To je, zasad, najboqi lek protiv we.
(Odlomak romana "Veliki ahavski trg")

61
@ivojin RAKO^EVI]

MIRIS DJECE

dvije pune ku}e,

dva oznojena mu`a,
ona dva moja.
A ja ne volim kad toliko rodi,
kad od ratova,
kad od strahova,
ote`a klas i zemqi i sebi.
(Zato nikad ne `awi u zlu,
Ono što se pri dobru sijalo.)
Pusti neka ga odnese |avo,
Neka ga pojedu ptice ,
Nemoj ga djeci u usta.
Zlo mu je pomoglo da rodi,
da te namami,
da te sa~eka,
da ostanem bez ikoga.
Kad su umjesto `ita,
po`weli ona dva moja,
otišla sam u poqe,
i grlila prazno klasje.
Kad su ih umjesto zlata,
donijeli u dvije plasti~ne vre}e, ništa mi nije bilo,
i ni~eg nije bilo,
stala sam izme|u ona dva moja,
izme|u dva neba,
da posledwi put,
osjetim miris djece.

(Qubica @ivi} iz sela Staro Gracko,

u julu 1999. godine izgubila je dva sina.
Otišli su da `awu `ito)

62
Dragomir KOSTI]

Rov: Brod

Pri svakom naletu vetra

Odleteti mo`emo
Zaglibqeni
Prostirka
Za leze}i polo`aj

Propada u vodi

Odleteti Na moru smo

A mora

Nema

Sablast mese~ine Pokatkad

Mori zavijawe lisca Klasja
Preska~e utrobu Podnevna plavet

No} je jedino kada se bojimo

Kada `ivimo

Plandovawe, Gra~anica pesma IX

A preko
Pa preko

Gubiš se sasvim

Ali što te mawe ima

To boqe po tebe
Kao da znadeš

^iniš ~ini
I Avram pravedni što
Unutra bi.

63
Pod korom re~i

Svet poezije,
poezija sveta
<>
Natalija
Jelizarova,
Rusija

Nit wom pro}i, nit wu pre}i: reka je široka,

Jer ime joj je du`nost, i voda wena duboka.
A u grawu drve}a du` obala wenih
Vrane smrdqive grak odgraktaše revni:
"Marš odavde, sotono, ne zamuti reku,
Jer su vode ove ~iste, blago talasi teku;
Što je tu|e, to nije tvoje - sled je zemni,
Jer u reci }e pesma da umre, na valima wenim.
Ono što voliš je la`, ono što `eliš je hir,
Te`ak jaram bi}e ono što ~ekaš ti,
Te`ak izbor bi}e, odbrojavawe kre}e...
Penuša reka, ali - reka mimo tebe.

*
Moj komšija dobri -
Momak mlad s ri|ecrvenkastom kosom,
I s min|ušom u uhu,
Ja mislim da je bubweve svirao (?) -
Time je ponekad susede sklone nervirawu: nervir'o,
A vozio se na biciklu i zimi i leti,
Pri susretu uvek "]ao" reko bi meni,
Dok dopust je moj trajao, pod auto pade
I ne znam da li s biciklom ili ne,
A ja ~ak ni ime ne znam nwegovo.

Prevod: Milivoje Ba}ovi}

64
Nataša
Švikart
@umer,
Slovenija

RUKOPIS
Samo dvojica od mojih šest muškaraca
mogli bi posti}i slavu Xejmsa Xojsa.
Ostali bi se našli u antologiji
trubadurske lirike.
Samo jednom bih dala {tampati
reprint
na svom stomaku, zadwici i bedrima
još pre nego sam propila oblake.
Ništa u rubove,
izme|u bleskutak, suva suza.
Ništa je celina.
Naposled pesma je tvoj rukopis.

UNUTRAŠWI GLAS
Tom trenutku putnik nije bio
spreman da se odupre.
Trbušna plesa~ica je imala nameru
Da ugura miris baruta u pantalone
i peva~ica se
trudila da se slepi s re~ju u grlu.
Dogoreva vosak, meditiraju torwevi,
a mene
pero golica do smeha.

prevela: Sandra Vuki}

65
Nikolaj
[opov,
Bugarska

GROTESKA
Samo}a je okupila
hiqade na trgu...
Ty`ni xelati mole
mrtvace da ih po{tede...

Preseca{ smeh, gnevnu radost,

sujetu, tutwavu tramvaja...
I stojim kao iznad ponora
u na{oj smeetenoj epohi.

Ima nas na hiqade: rasutih

vodoravno, vododelno -
koliko narodnije,
toliko razdvojenije.

Svako se u sebi ve{a,

sam mesi samo}u:
ne{to nalik pauku, koji
mre`om pla{i svetlost -
i okre}e, i umotava, dok na kraju
ne uhvati sebe -
sam, kao David, pogo|en
~uvenom pra}kom.

A iznutra nas dubi

strah: od gladi, od smrti, od starosti.
Ali `ivot nas milostivo
i bezli~no ponavqa...

Pau~ine svetlucaju,
vra}aju se pti~ja krila -
sve ide svojim putem,
sve je jedno isto.
66
Nosim svoj krst, kopam
kamenite wive...
Svako se sebi ubica,
svako sebi spasiteq.

Svako sam bira - da bude

ili posmatra~, ili paw...
Samo}a je okupila hiqade na trgu.

TALASAWE RE^I
Kao {to pod korom re~i
te~e i pr{ti `ivi ose}aj -
tako je meni pod ko`om nevidqiva du{a.
gledam kako se predaje, kako se talas smiruje.
Ni{ta i ni jedan atom, a sve je u wemu!
Znam i {ta }e se desiti
toj upornoj Kartagini -
horizont je ve} obradatio
od jarbola rimskih la|a.
Belasaju plami~ci, kanibali padaju,
trijumfuju, `estoki cezari -
seju so i tabaju - da nada ne nikne...
Ne ostavqaju ni pepeo du{e.
Nema svedoka.
Ni{ta se nije na javi desilo -
samo vetar nosi oblake besku}nike;
samo raznosi dim zaqubqenih godina;
samo je so sabila
moje mladala~ke staze.
I samo je
od svih mojih bitaka
ostala {aka re~i -
kora ispod koje
te~e i pr{ti nevidqiva du{a.
Gledam.

Preveo Ilija Betinski

67
Zaharije
Galo,
Italija

DUNAV U SMEDEREVU
Vole talasi da miluju barke.
Mlade devojke su zelene grane,
pramenovi kose drve}a, stope
za~etih stabala.

Postah reka da bih nosio,

na slatkom toku brzaka,
snove, `eqe, re~i
iz duše i se}awa.

Dunave, rodio si se daleko,

u crnim šumama Germanije;
uz mene vaqaš nove vode, nove mitove,
mu~nu istoriju Evrope,
muziku, ples, poeziju.

Prerušen tekoh skriven

da bih vaskrsao velik, jak i sve~an,
ja re~na i planinska bujica,
ja stariji brat eridanske praznine.

Ovidijev pogled prati

moj lelujaju}i korak.
Napravio sam bisernu ogrlicu
od stotinu gradova u prolazu.

Poznavao sam put ka voqenoj Srbiji,

pod bombardovanim mostovima Novog Sada,
sve do sre}nog bratskog zagrqaja,
u Beogradu, sa ne`nom Savom.

68
 A sada prihvatam italijanskog pesnika
i wegovog srpskog maestra Dragana,
na brodi}u koji lagano plovi
na besmrtnim Danteovim rimama.

Preveo Dragan Mraovi}

we i mi-
a , li s t a za peva . godine
n
~kih nov
i od 2006 -
r v i br oj Pesni š davne 1972, a a zajednica Beo
P o je jo s ve tn u p r-
zaša o-pro qenu
šqewe, i ava~ je Kulturn i maksimu objav nijalnih
zd d ge
wihov i nastavqa da sle klamovan ideal mogu}iti
a ko ja e} p r o re ba o
grad je v da t
m b r o ju : "I ako ju svi pisati, on
vo zi ke
a }e poe . e i svets
sawara d pripada svima" ne zaborave naš pesnike,
ja a e
da poezi novine nastoje d uju najboqe `iv e koji su
es n i ~ k e ob jav q o i o n
P da , ka ju
la si k e poezije, na putu ka vrhu pa`wu posve}u .
k ji su o se bn u kw i ga
e ko j. P vih
zatim on kwi`evni zavi~a awa wihovih pr pesnika
jezik edstavq velikih
al i im je srpski rve pesme do pr -i sa poezijom cem, a Pesni~ke
ne , a p C D i sr m
d otaxbi javqivaw crte`i, cija rad Kulturno
daleko o snicima, od ob e fotografije i ju na svetu. Redak , u Beogradu i u
pe i 0
mladim ivi dizajn, brojn izdawem za poez ez Mihajlovoj 4 lovcima.
p on ov q e pš im t a u K n ki m K ar
Ne
, ~i n e i h najl i` ar i Dere a 2 , u S rems
"u`ivo" mogu kupiti u K w mirovi}
a Strati
novine se om, Mitropolit Za informacije o
ar u:
centru K s la ti na adres oglašavawu u
p rilo ge d a
` e v n e Be o g r a Pe sni~kim novinama
Kwi a
zajednic ednik)
os ve t na r obratiti se na adresu
-pr g. u
Kulturno raovi}, gl. i od , 4. KPZ Beograda.
M a
(Dragan grad, Zmaj Jovin
1 00 0 B e o 5 57
1 2
: 011.262 om
Telefon a: kpzbgd@gmail.c
E-p o { t
69
Tatjana
Danilijanc,
Rusija

***

Semjuelu Barberu

A šta }e ostati?
Šta ne}e istrunuti?
Šta }e pre`iveti vatru?
Šta }e se sakriti da ne bude prona|eno?
Gde je ta vlaga koja }e mo}i,
kona~no, da utoli glad
i o~ajnu `e|, O~e?
I gde je smeh da izle~i povre|enu dušu?
I vru}ina od koje o~aj prosto isparava?
I gde je flaster qubavi?
I gde je infuzija milosr|a?

Gde je sve to?

Gde?

Mrak. Kiša. Magla.

Samotna figurica se udaquje.
Gledam za wom i vidim:
Izni~u
Izni~u joj krila.

Prevod Ana Rostokina

70
***

U o~i{tu o~i -
u desnima zubi,
u grudima srce,
A mesto vatri gde je? Gde?

Vreme se zgru{ava
ko krv
u o~ima na{im.

Kako re}i “volim”?

Niko to prvi ne zna.
Al treba biti re{en.

A du{a moja
na stabqici rasklimava se.
Jak vetar.

preveo Milivoje Ba}ovi}

71
 Hristo
Petreski,
Makedonija

POGRE[NE PREMISE,
POGRE[NI PROMI[QAJI

(Samo) pet teza:

1. Nema pogre{nog ~oveka

2. Svaki ~ovek je pogre{an.
3. Pogre{an ~ovek hoda naopako.
4. Wega niko ne tra`i i on nikog ne tra`i.
5. On je `iv |avo.

Preveo: autor

Kwiga so
R lidarnos
Kwiga so a
6. oktobr lidarnosti, pro
d io Beogra ti
a g
skog pri 1972. godine, sa ramska akcija Ra
da
da je osn bora, te kupila je dio Beo
ovano (i vali brojni slu hni~kih pomagal oko tri milion grada, od osniva
Srbiji, S li dopuw šaoci, i a i spor a kwiga, wa,
r e z ts m
Rumuniji pskoj i regionu, no) 1.128 varoš dava~i i institu kih rekvizita, k nogo škol-
.. n k c o
ševa, \u . Obnovqene su ego i u Francusk ih, seoskih i š ije. Zahvaquju}i je su dari-
r|evi st i dopuwe oj, Nema kolskih tome, do s
naslova u n ~k b
stiglo je povi, Bawska, K e biblioteke u s oj, Austriji, Šv iblioteka ne sam a-
Otkad je u Hiland aleni}, rpskim m ajcarsko ou
a Ku an j,
tojala da krenula u huma r i wegov metoh manica i Lipaw astirima: Stude Ma|arskoj,
n K , a više ni
gramima stigne svuda gde u, kulturnu i pro akovo. od 2000 ca, Mile-
za vi{e se govor svetiteq odabran
prosvetn o i s
og i umet d ~etiri deceni , ~ita i piše na ku misiju, Kwiga ih
Kwiga so ni~kog s je uzela sr pskom so lidarn
tv su najugl
ketom "P lidarnosti je aralaštva. ednija i jeziku. U~eš}e osti je nas-
mena iz
stavqa V
odvig go
d
nagra|en
a Zlatni svih obl u wenim pro-
ukova nagr ine" Ve~ernjih m i Sreb asti kul
turnog,
Prilozi ada Kult novosti rnim du
u i katom Vuk
}inima, o wenim aktivn rno-prosvetne z mnogim drugim ov e zadu
i o aje priznaw
wem pro daqe se emituju stima, razgovori dnice Srbije. ima, ~iju `bine, pla-
gramu Ra u uo bi~a sa u~esn krunu pr
dio Beog
rada 1. jenom terminu - icima akcije, da ed-
nedeqom rodavci
- u Jutar ma i dom
- a-
72
Koqa
Mi}evi},
Francuska

POSLEDWA SEKSTINA

Tu je kraj
Nema više
Izmišqawa
O Poezijo
Budi mati
Kao i dosad

Kao i dosad
Tu je kraj
Budi mati
Nema više
O Poezijo
Izmišqawa

Izmišqawa
Kao i dosad
O Poezijo!
Tu je kraj
Nema više
"Budi mati!"

Budi mati
Izmišqawa
Nema više
Kao i dosad!
Tu je kraj
O Poezijo!

O Poezijo
Budi mati
Tu je kraj
73
 Izmišqawa
Kao i dosad
Nema više!

Nema više,
O Poezijo
Kao i dosad!
Budi mati
Izmišqawa
Tu je kraj.

Nema više Budi mati

O Poezijo izmišqawa
Kao i dosad tu je kraj.

U `eqi da stimuli{e kwi`evno stvarala{tvo,

koje bi mo`da moglo da ubla`i tugu i bol izbeglih i izgnanih,
Fondacija Radost
raspisuje
drugi kwi`evni

Konkurs
za pesme i pri~e o zavi~aju
Tro~lani `iri izabra}e deset najboqih pesama i deset najboqih pri~a
za kwigu
Najlep{e pesme i pri~e o zavi~aju 2014.
i dodeliti:
Nagradu Izvor
za najlep{u pesmu o zavi~aju 2014. i
Nagradu Izvor
za najlep{u pri~u o zavi~aju 2014.
Pesme i pri~e za nagrade Izvor, potpisane punim imenom i prezimenom,
slati na e-mail: radostart@gmail.com do 1. septembra 2014. godine.
Jedan autor mo`e da po{aqe najvi{e jednu pesmu i jednu pri~u.

74
Pri~a

MIRIS ZAVI^AJNE
LAVANDE
inilo se Pedru Mili~i}u da se to drugome dogo-
^ dilo, pa mu taj drugi sve opri~ao jedne olujne
no}i kraj ogwišta sa kojeg je usplamsala borova
cepanica širila miris smole. Jer, smestilo se
bilo pola stole}a izme|u golobradog Petra Mili-
~i}a, ~ijom se prostom te`a~kom košuqom poigra-
vao ju`wak na palubi usidrenog parobroda, i sedog
starca ~vornovatih, venoznih ruku - Pedra. Petar
je, tada, uplakan, mahao kapom ka obali koja se
udaqavala i zakliwao se da nikada, ma gde dospeo,
Boško Lomovi}
ne}e zaboraviti Brusje i materin govor. Pedro je,
sada, prvih dana plovidbe dremuckao u toploj kabini, i tek nadomak
Rio de @aneira išetao na palubu.
Sawao je Pedro da se jednom vrati u Brusje sa svojom senkom Marijom
Moqendo. Evo mu se samo pola sna ostvaruje: vra}a se sam, napola ute-
šen se}awem na godine pro`ivqene sa Marijom - od dana kada su, na jed-
noj kobili, jedva umakli poludivqim patagonijskim gau~osima do tre-
nutka kada joj je svojim prstima sklopio o~ne kapke.
Pramac je davno presekao polutar i usmeravao se ka Gibraltarskom
prolazu. Pedro se u tom trenu zadesio napoqu i u nozdrvama osetio
miris lavandule, baš kao da mu je, umesto gustih, sedih br~ina, pod no-
som bila rukovet plavi~aste cvasti sa rodnoga Hvara. To on detiw-
stvo tajnim putevima vra}a: juli je i Petar Mili~i}, sa roditeqi-
ma, `awe mirisnu lavandu po ju`nim padinama ostrva, znoji se, utoqu-
je `e| krupnim pucadima gro`|a i pokušava napamet da izra~una
koliko }e otac nacediti uqa od ove `etve i koliko penezi uzeti za
wegovu mirišqavost kojom }e belosvjetske gospo|ice na balovima osva-
jati kavaqere; pred ve~e uska~e sa ocem i bratom u barku, sna`no ve-
slaju ka pu~ini ne bi li, pod mese~inom, oteli debelome moru ribu ili
krabu; usput bi Petar, kraj jednoli~nog pqeskawa vesala po gustoj vodi,
sawario o dalekoj Americi, zemqi ~ijim potocima med i mleko teku.
I jednom se, kao toliko drugih pre, otkinuo od svoga ostrva. Pokuša-
vao je više puta, kasnije, da Mariji Moqendo do~ara taj rastanak:
- To je kao kad zahuktala mašina otkine ~oveku prst. Ja sam, moja
Marija, taj prst sa jedne od hiqada ruku sun~anog Brusja. Koliko je
takvih prstiju morska struja odnela u daqinu! Niti su znali kuda idu
ni da li }e se ikada vratiti.
75
 - Yo comprendo: ti si prst, ostrvo je ~ovek, ali ko je u pri~i maši-
na? - naivno je pitala k}i prostranih pampasa.
- Mašina? - bio je zate~en Pedro. - Pa... mašina je... mašina je sud-
bina, sudbina kojoj ne mo`eš uma}i niti joj podvaliti jer je u zvezdama
zapisana.
Preplovio je kako-tako okean, domogao se suvoga i krenuo uz Rio Negro.
Potom se udaqio od reke, pošao ulevo i našao se me|u sto`arima vi-
soke Patagonije, me|u gau~osima koji ni za što na svetu nemaju toliku
cenu koliku za `enu i kowa. @alio je za svojim otokom, u samo}i i pla-
kao - bilo mu posle suza lakše. Nije više bio Petar, postao je Pedro,
i sa desetak drugih jaha~a brinuo se o hiqadu ili više grla marve,
rasute po pašwacima. Svi do jednoga bili su zaqubqeni u gazdinu k}er
Mariju Moqendo, a ona samo u jednoga od wih - Pedra Mili~i}a. Qubav
je kao svrab ili kašaq: trudi se koliko ho}eš, sakriti ne mo`eš, vaqa
se ~ešati i kašqati. Gau~osi bi ga sigurno izazvali i ma~etama
iskasapili kao bundevu da, jedne no}i bez meseca, nije, sa Marijom i
punim bisagama hrane, odmaglio na šarenoj indijanskoj kobili.
Be`ao je ka jugu, mislio je da se iz negostoqubive Patagonije do sunca
i leta sti`e idu}i na jug. Bilo je sve hladnije i hladnije, ~etinarske
šume bile su beskrajne. Obalom reke ^iko spustili su se u Santa Kruz,
onda daqe do Puerto Gaqegosa. Kobilu je, usput, trampio za dva para
~izama i ko`nu kabanicu za Mariju.
Odahnuli su tek kad su prešli Magelanov prolaz i stigli do gradi}a
Ušuaje. Tu je bio kraj sveta, niko ih prona}i ne mo`e. Stotiwak miqa
još ju`nije je usamqeni rt Horn, a iza wega voda, led i sneg. Ništa
više.
- Buenos dias, ledena Ogwena zemqo! Vole}u te, jer boqe nemam, vole}u
te, jer je sewor Pablo ^ikada dobar ~ovek: smestio nas je u sobicu od
debelih brvana, meni je dao posao na pilani, a Mariji limenu pe} i
de~ji krevetac. Amin! - Nasred Atlantika setio se Pedro proste mo-
litve koju je sro~io prvog dana kod Pabla ^ikade i uve~e izgovorio pred
spavawe. Kasnije joj je pridodao i melodiju pa je, oštre}i rezervnu
pilu, pevušio.
Mnogo puta su se na Ogwenoj zemqi izmewali kratko leto i duga zima
dok su Marijini i Pedrovi sinovi narasli i prihvatili se, jedan za
drugim, posla na pilani. Dobra daska sewora ^ikade, mirišqava poput
tamjana, otpremana je sve ~eš}e na sever u San Antonio i još daqe.
Uskoro je, iznad stare, nikla nova pilana, ve}a i mo}nija; iz Santa
Kruza su, u dva navrata, stizali novi zup~anici i testere.
Dvadeset pet godina potom, Pedro i sinovi kupi}e sve od Pabla ^i-
kade i ispratiti starca preko moreuza za Santa Fe, a sami nadaqe
brojiti kruzerose brazilskih trgovaca gra|om.
- Buenos dias, Ogwena zemqo! - sve ~eš}e je pevušio Pedro Mili~i}.
76
A dan po dan, mesec po mesec, godina po godina, i Pedro se neosetno
primicao sedamdesetoj. Kada je, pre tri godine, u zemqu polo`io kov~eg
sa zemaqskim ostacima dobre Marije Moqendo, odjednom se osetio
umornim, istrošenim i pohabanim poput starog guwa na koji su vazdan
teret prtili.
- Jadna moja Marija, nikad se nije vratila na reku ^ubot da vidi
roditeqe i bra}u, nikada nije glasno po`elela, a sigurno je ~eznula kao
što i ja za Brusjem ~eznuh - govorio je sebi u bradu dok je sa zadwe palube
pokušavao da o~ima dosegne kraj dugog penušavog traga broda.
Kad su Mariji odr`ali godišwi pomen, Pedro je saopštio sinovima
i snahama:
- Ja }u da idem. Dogoreva i moja sve}a.
- Caramba, hombre! Otkuda ti sad to? - ~udio se stariji Ernesti-
no.
- Što sam mogao i morao da u~inim u `ivotu, u~inio sam. Evo vam
pilana, evo vam trgovina i kqu~ od kase, evo vam sve. Ja }u preko vode.
U mom Brusju sad `awu lavandulu.
- Otkuda znaš da baš sad `awu, padre? - pitao je mla|i Manuel.
- Znam, a ne znam otkuda znam. Mo`da zato što u nozdrvama ose}am
wen miris - mirno je odgovarao Pedro. - I znam da }u uskoro po}i vašoj
majci Mariji Moqendo, a ne znam kako to znam. Pone}u joj iz Brusja
bo~icu lavandinog uqa, nikad joj nešto tako lepo nisam poklonio. Vi
ovde ostanite, ovde ste se rodili, ovo je vaša zemqa. Moja je bila neko
vreme, ja sam bio wen, tako je moralo biti. Sad više ne mora.
Do Ušuaje su se odvezli sankama. Grlio se u pristaništu sa sinovi-
ma i snahama, podizao uvis unuke i privijao na prsa. Kako wima da
objasni zašto ne mo`e da umre na Ogwenoj zemqi, zašto duša ne}e iz
wega dok ne vidi Brusje? Sinovi i snahe znaju da ovo nije rastanak do
ponovog vi|ewa, ovo je ispra}aj Pedra Mili~i}a na drugi svet. Adios
para siempre! Pedro za wih umire onog ~asa kad mo}ni propeleri prevuku
la|u preko okeanske okrugline na horizontu, zato }e Ernestino, kad se
ku}i povrate, pozvati oca Anhela da iš~ita parastos i platiti mu
da nekoliko nedeqa moli za upokojewe sewora Pedra Mili~i}a. Pedra
koji se u mladosti zvao Petar i koji }e se opet tako zvati na mra-
mornoj plo~i u grobqu rodnog sela. Ako do Brusja `iv stigne i ako uspe
da nekome ka`e ko je, gde je dosad bio i zašto se vratio, ako sve to uspe
pre nego što mu srce prepukne od lepote susreta sa `eteocima lavan-
de.

77
Galerija

Karikaturalne skulpture
Milana Besarabi}a
Milan Besarabi} je ro|en u ^a~ku 1908, a umro je u Beogradu 2010.
godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1932, a u
Umetni~koj školi 1938; bio je
~lan ULUS-a od 1939. godine. U~e-
stvovao je na mnogim izlo`bama u
zemqi i inostranstvu (Gabrovo i
Sofija, Bugarska; Montreal, Ka-
nada; Tolentino i Firenca, Ita-
lija; Berlin, Nema~ka), a samo-
stalno: Beograd (1940, 1946, 1957,
1960, 1963, 1966, 1968, 1973); Pe}
(1950); Zemun (1955, 1962, 1978);
Subotica (1956); Novi Sad (1961);
^a~ak (1977); Novi Beograd
(1977); Kragujevac (1979). Bavio
se pedagoškim radom. Objavio je
dve zbirke pesama.
Kao likovni umetnik, ako nije i jedini koji se bavio karikatural-
nom skulpturom u ovom delu sveta, onda je sigurno najboqi, jer za dru-
ge autore, ako ih ima, malo ko da je ~uo. Na sajtu Udru`ewa novinara
Srbije priredili smo, 2011.
godine prvu internet izlo`bu
Besarabi}evih karikatural-
nih skulptura, godinu dana
posle posledwe izlo`be koju
je za `ivota imao (u galeriji
Op{tine Vra~ar), a ovaj mali
izbor ovde je se}awe na wega
i wegov vedri, o~aravaju}i
duh.

D.M.Petrovi}

78
 @ena vikendica
Udava~a

Mu` rogowa

Turbofolkerka

79
Bra~ni par Porodica

Vlasnica Predstava

80
Slika i re~

Lirika akvarela
Zebwu koju osetim pri svakom ulasku u zavi~aj i ne poku{avam da
odagnam. To je prijatna zebwa u susretu sa slikama iz detiwstva, sli-
kama koje o`ive, dobiju boju, miris i glas, i to toliko stvarne da mi
se zebwa na wihovoj toploti istopi i ja uvek iznova postajem smire-
nik ogrnut se}awima ne`nog, mekog tkawa. Nedeqama, pa i mesecima
~ak, kad god u Beogradu za}utim pred `ivotom (dakle, skoro svakod-
nevno) razlistavam u glavi tu svoju mapu slika zavi~aja i se}awa...
Klica pevawa je u se}awu, a lirika je jedino pravo pevawe.
Zebwa koju sam osetio kad sam u maloj galeriji "Miqkovi}" govo-
rio svoje lirske pesme okru`en akvarelima Milomirke Petrovi}
\oki} istopila se, jer su likovi s wenih akva-
rela o`iveli, dobili boju, miris i glas, i sve
{to sam te ve~eri imao da ka`em govorio sam
samo wima.
Prepoznali smo se.
Devoj~ica koja `uri uz stepenice (`ivo-
ta?), devoj~ica koja tek {to je stigla da na ste-
peni{tu samo}e strpqivo ~eka (sebe?) i de-
voj~ica s paunom sklopqenog repa (neotkri-
vene lepote?) u glas mi se - svaka sa svog akva-
rela - kazuju kao jedna te ista, jedina, a decu
koja su se u igri okrenula naopako (suprotno
od opakog?) i decu zazeblu pred gordo{}u skulpture (umetnosti i
istorije?) vidim potom kao tek neophodnu pripremu za uspravnu `ivu
lepotu pred spomenikom bogolikog oca lovca (hraniteqa?) i za
(prvo?) sagiwawe stasale devojke ~ija je jedina podr{ka ~vrst stisak
oko vrata anti~ke skulpture `ene (rastrzanost izme|u pro{losti i
budu}nosti?), a sve zajedno kao predvorje i dvor za `ivot u slozi i
qubavi... Qubav je glavni junak svih okupqawa na akvarelima Milo-
mirke Petrovi} \oki}.
Milomirkini akvareli na kojim su naj~e{}e majka, k}erka i sin,
otac i majka ili majka sa decom i psom, na primer, ne samo da pri~aju
jedan s drugim (povremeno se ~uje i tiha, porodi~na pesma qubavi) i
sa svakim ko ih gleda, ~ita, razumeva, nego su (ti weni akvareli)
istovremeno i u direktnom kontaktu, mirisnom, s onom malom skulp-

81
turom od slonova~e Tri
bo`anstva, iz Mikene
1500-1400 pne, na kojoj
"dve `ene u kle~e}em
stavu, ~vrsto sjediwe-
ne, paze jedno dete", s
onom skulpturom koja
je porodi~na grupa tri
generacije (baka, majka
i dete), {to }e kasnije
postati ~esta tema hri-
{}anske umetnosti...
Zavi~aj umetnika ni-
je samo mesto gde se ro-
dio i odrastao, umet-
nikov zavi~aj je i sve

{to je tu postojalo pre

wegovog ro|ewa.
Milomirka Petro-
vi} \oki} je slikarka
u ~ije akvarele ulazim
kao u zavi~aj. Weni li-
kovi mi uvek o`ive,
dobiju boju, miris i
glas.
Volim liriku wenih
akvarela.

82
Veruje{ li, verujem ti

Srbi, moj narod,

Hristovi su, ne papini
Na poziv Wegove Svesvetosti Patrijarha vaseqenskog g. Vartolome-
ja, poglavari svih kanonskih pomesnih Pravoslavnih Crkava u~estvo-
vali su od 6. do 9. marta 2014. godine na svetom Sabrawu u Carigradu
da bi razmatrali pitawa koja se ti~u sveukupne Pravoslavne Crkve,
kao i proceduralna pitawa povodom sazivawa Svepravoslavnog Sabora,
~ije pripreme se obavqaju.

Poruka
sa Sabrawa Predstojateqa Pravoslavnih Crkava
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Mi, miloš}u Bo`jom predstojateqi najsvetijih autokefalnih Pravo-
slavnih Crkava, pravoslavnim vernicima širom sveta, našoj hriš}anskoj
bra}i i sestrama u svetu i svakom ~oveku dobre voqe: blagoslov vam od Boga
i pozdrav qubavi i mira!
"Blagodarimo Bogu svagda za sve vas, pomiwu}i vas u molitvama svojim,
se}aju}i se neprestano vašeg dela vere, i truda qubavi, i postojane nade u
Gospoda našega Isusa Hrista" (I Sol. 1, 2 - 3).
1. Sabravši se, blagoda}u Svedobroga Boga, na poziv Arhiepiskopa
Konstantinovoga Grada i Vaseqenskog Patrijarha Vartolomeja, u Fanaru,
od 6. do 9. marta 2014. godine, u bratskoj qubavi smo razmotrili pitawa ko-
ja danas zaokupqaju našu najsetiju Crkvu. Saborno slu`e}i svetu Liturgiju
i saslu`uju}i Gospodu u sve~asnom patrijaraškom hramu Svetoga Georgija u
ovu slavnu i velikoimenitu Nedequ Pravoslavqa, upu}ujemo vam re~ quba-
vi, mira i utehe.
Naša Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Pravoslavna Crkva, prebiva-
ju}i u svetu, i sama do`ivqava izazove svake epohe. Verna Sveštenom Pre-
dawu, Crkva Hristova vodi trajni dijalog sa svakom epohom, sastradava qu-
dima i deli sa wima wihove muke i nevoqe. "Isus Hristos je isti ju~e i da-
nas i u vekove" (Jevr. 13, 8).
83
 Iskušewa i izazovi istorije osobito su sna`ni u naše dane, te mi, pra-
voslavni hriš}ani, ne mo`emo stajati po strani ili biti ravnodušni pre-
ma wima. Iz tog razloga smo jednodušno sabrani (sr. Dela ap. 2, 1) kako bi-
smo se mislima i ose}awima udubili u iskušewa i probleme sa kojima se
danas suo~ava ~ove~anstvo. "Spoqa borbe, iznutra strahovawa" (IIKor. 7, 5)
- ove Apostolove re~i va`e i danas.
2. Posmatraju}i qudsku patwu širom sveta, izra`avamo svoja sastradal-
na ose}awa pred mu~eništvom i svoje divqewe pred svedo~ewem vere hri-
š}ana [...]
6. Ovo Sabrawe predstojateqa predstavqa za nas blagoslovenu priliku da
kroz opštewa i saradwu ponovo potvrdimo svoje jedinstvo. Potvr|ujemo
svoju privr`enost na~elu sabornosti ili sinodalnosti kao na~elu od
vrhunskog zna~aja za jedinstvo Crkve. Pa`qivo osluškujemo glas svetog
Jovana Zlatousta, arhiepiskopa konstantinopoqskog, koji ka`e da "ime
Crkve nije ime podele nego ime jedinstva i saglasja". Naša srca su okrenu-
ta ka odavno o~ekivanom Svetom i Velikom Saboru Pravoslavne Crkve kako
bismo posvedo~ili weno jedinstvo, kao i wenu odgovornost za savremeni
svet i wenu qubav prema wemu.
U~esnici Sabrawa su saglasni da treba intenzivirati rad na pripremi
Sabora. Specijalna Me|upravoslavna komisija po~e}e da radi na tome od
septembra 2014. godine, a svoj posao }e privesti kraju do svete Pashe - Va-
skrsa - 2015. godine. Usledi}e, u prvoj polovini 2015. godine, Predsabor-
ska svepravoslavna konferencija. Sve odluke, kako na samom Saboru tako i
u wegovim pripremnim etapama, donosi}e se konsenzusom. Sveti i Veliki
Sabor Pravoslavne Crkve sazva}e Vaseqenski Patrijarh u Konstantinopo-
qu (Carigradu) 2016. godine, ukoliko ne iskrsne nešto nepredvi|eno.
Saborom }e predsedavati Vaseqenski Patrijarh. Wegova bra}a, predstoja-
teqi ostalih Pravoslavnih autokefalnih Crkava, sede}e sa wegove desne i
leve strane. [...]
8. @ivimo u svetu u kojem multikulturalnost i pluralizam predstavqaju
neizbe`nu stvarnost, podlo`nu stalnim promenama. Svesni smo ~iwenice
da nijedno pitawe našega vremena ne mo`e biti razmotreno ili rešeno van
globalnog konteksta, kao i ~iwenice da bilo kakva polarizacija izme|u
lokalnog i globalnog na kraju dovodi do iskrivqavawa pravoslavnog na~i-
na mišqewa.
Stoga smo odlu~ni - i tada, štaviše, kada smo suo~eni sa nesuglasica-
ma, izdvajawima i podelama - da objavqujemo poruku Pravoslavqa. Prizna-
jemo da je dijalog uvek boqi od sukoba. Odustajawe i izolacija nikada nisu
dobar izbor. Ponovo potvr|ujemo svoju obavezu da vodimo dijalog sa drugim
- sa drugim qudima i sa drugim kulturama, kao i sa drugim hriš}anima i sa
qudima druga~ijih verskih ube|ewa.
9. Uprkos navedenim izazovima, propovedamo Jevan|eqe - Blagu Vest -
Boga "Koji tako zavole svet" da se "nastani me|u nama". Na taj na~in mi
pravoslavni ostajemo qudi puni nade. Uprkos teško}ama, ipak se usu|ujemo
da pola`emo svoju nadu na Boga "Koji jeste, Koji beše i Koji dolazi", Koji
je Svedr`iteq (Otkr. 1, 8). Stoga i pamtimo da posledwa re~ - re~ radosti,
84
qubavi i `ivota - pripada Wemu, Kojemu prili~i svaka slava, ~ast i pok-
lowewe u vekove vekova. Amin.
U Fanaru, 9. marta 2014.
+ Konstantinopoqski Vartolomej, + Aleksandrijski Teodor II, + Jerusalim-
ski Teofil, + Moskovski Kiril, + Srpski Irinej, + Rumunski Danilo, +
Bugarski Neofit, + Gruzijski Ilija, + Kiparski Hrizostom, + Atinski Je-
ronim, + Varšavski Sava,+ Tirane Anastasije
(Preveo episkop ba~ki Irinej)

Saopštewe za javnost
Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve
sa redovnog zasedawa odr`anog
u manastiru Studenici, Rasu i Beogradu
od 14. do 24. maja 2014. godine

Redovno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Cr-

kve, pod predsedništvom Wegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja,
zapo~eto je ove godine 14. maja u manastiru Studenici, gde je, u hramu Uspe-
wa Bogorodi~inog, slu`ena saborna sveta Liturgija povodom 900-godišwi-
ce ro|ewa svetog Simeona Miroto~ivog (Stefana Nemawe), i nastavqeno u
Rasu (Novi Pazar), gde je, u hramu Svetih apostola Petra i Pavla, istoga da-
na izvršen ~in priziva Svetoga Duha, da bi zatim, od 15. do 24. maja, u Pa-
trijaršiji srpskoj tekla radna zasedawa Sabora. U radu Sabora uzela je
u~e{}a ve}ina eparhijskih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve. Odsutni
su bili samo Wegovo Bla`enstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit
skopski g. Jovan i Wegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dabrobosan-
ski g. Nikolaj. Uz to, povremeno su odsustvovali Episkopi vaqevski g. Milu-
tin, zvorni~ko-tuzlanski g. Hrizostom i drugi arhijereji zbog poseta naj-
ugro`enijim poplavqenim podru~jima.
Pred po~etak rada Sabora uzneta je Bogu molitva za pokoj duše bla`eno-
po~ivšeg mitropolita zagreba~ko-qubqanskog Jovana, a istog dana u popo-
dnevnim ~asovima slu`en je i moleban koji se slu`i u vreme velikih kiša
i opasnosti od wih.
Na po~etku prvog saborskog zasedawa, u svom uvodnom obra}awu, Patri-
jarh srpski g. Irinej je sabranim arhijerejima predo~io odgovornost Crkve
u svedo~ewu Jevan|eqa i qubavi Bo`je danas.
85
 Sabor je na samom po~etku doneo odluku da se kao prva pomo} Crkve po-
strdalima od katastrofalnih poplava u Srbiji i Republici Srpskoj izdvo-
ji svota od deset miliona dinara i da se smesta otvori fond za pomo}, sa
posebnim `iro-ra~unom. Sabor je uputio i apel sveštenstvu i narodu naše
Crkve, kao i poglavarima Pravoslavnih Crkava u svetu, da pomognu sve une-
sre}ene i ugro`ene poplavama. Sabor toplo blagodari svima koji su u~e-
stvovali u spasavawu qudi i imovine od poplava, kako onima iz naše ota-
xbine tako i spasiocima iz bratske Rusije i onima koji iz susednih zemaqa
i sveta pru`aju pomo} ugro`enima. Na sve wih saborski Oci prizivaju bla-
goslov Bo`ji.
Kao i svake godine, Sabor je posvetio du`nu pa`wu `ivotno va`nim pi-
tawima Crkve - u~eš}u naše Crkve u pripremama za Sveti i Veliki Sabor
Pravoslavne Crkve; teškom stawu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji;
unapre|ivawu crkvene prosvete i verske nastave; odnosima Crkve i dr-
`avnih organa u Srbiji, Republici Srpskoj i regionu; delovawu pravo-
slavnih vojnih sveštenika u Vojsci Srbije i Oru`anim snagama Bosne i
Hercegovine; odnosima me|u autokefalnim Pravoslavnim Crkvama i odno-
sima sa inoslavnim hriš}anskim Crkvama i konfesijama, kao i drugim
svetskim religijama; ugro`enosti braka i porodice usled bele kuge, a još
više usled agresivne propagande nemorala, abortusa, protivprirodnog
bluda i hedonisti~ko-potroša~kog duha uopšte; ugro`enosti }irilice, u
Srbiji i Republici Srpskoj zbog našeg neoprostivog nemara i neodgovor-
nosti, a u Hrvatskoj i Crnoj Gori zbog brutalnog progona srpskog pisma; to-
ku radova na Spomen-hramu Svetog Save na Vra~aru; radu crkvene dobro-
tvorne ustanove "^ovekoqubqe", kao i centralnih crkvenih kulturnih i
prosvetnih institucija, u prvom redu Biblioteke, Muzeja i Arhiva, i tako
daqe.[...]
Sabor je sa odobrewem prihvatio izveštaj o proslavi 1700-godišnjice
Milanskog edikta u oktobru prošle godine u Beogradu, Nišu i Podgorici,
izveštaj Svetog Sinoda o wegovom radu u proteklom periodu i izveštaje go-
spode episkopa o wihovom radu.[...]
^lanovi Svetog Sinoda u novom sazivu jesu mitropolit crnogorsko-pri-
morski Amfilohije i episkopi šaba~ki Lavrentije, zvorni~ko-tuzlanski
Hrizostom i raško-prizrenski Teodosije.
Dostavqa: Episkop ba~ki Irinej,
portparol Srpske Pravoslavne Crkve

Papa i vaseqenski patrijarh potpisali

Ekumensku deklaraciju
(www.vaseljenska.com/26.5.2014)
Papa Frawa i vaseqenski patrijarh Vartolomej potpisali su ju~e (24. ma-
ja 2014) u Jerusalimu ekumensku deklaraciju u ciqu ujediwewa hriš}ana.
Posle potpisa deklaracije u kojoj se poziva na pribli`avawe Rimokatoli-
~ke i pravoslavne crkve, Frawa i Vartolomej su odr`ali zajedni~ku moli-
tvu u crkvi Hristovog groba u Starom gradu Jerusalima.
Svetski mediji ocewuju da je ovo istorijski doga|aj u hriš}anstvu, jer ka-
tolici i pravoslavci nikada nisu bili tako bliski doktrinarno od velike
86
šizme 1054. godine, kada je došlo do kanonskog odvajawa i prekida litur-
gijske zajednice zapadne i isto~ne crkve. Ciq papine posete Svetoj zemqi
jeste obele`avawe 50-godišwice istorijskog susreta u Jerusalimu pape Pa-
vla VI i tadašweg vaseqenskog patrijarha Atinagore. Papa Frawa rekao je
tokom zajedni~ke molitve u crkvi Svetog Groba u Jerusalimu da treba vero-
vati da }e svaka prepreka istinskom hriš}anskom ujediwewu biti uklowe-
na. Patrijarh Vartolomej istakao je da Isusova grobnica šaqe poruku da
istorija ne mo`e da bude programirana. "Posledwu re~ u istoriji ima Bog,
a ne ~ovek". On je dodao da grobnica ohrabruje hriš}ane "da vole sve druge
i druga~ije, sledbenike drugih vera i veroispovesti".

Po`ar u crkvi Hristovog Ro|ewa u Vitlejemu

(www.vaseljenska.com/svet/, 27. maj 2014)
Vitlejem - Po`ar u crkvi Hristovog ro|ewa iz-
bio je danas, samo nekoliko sati nakon što je papa
Francisko završio svoju trodnevnu posetu Svetoj
zemqi.
Vitlejemski gradona~elnik Abdel Fatah Hama-
jel rekao je da je po`ar izazvan tako što je "palo
jedno kandilo i napravilo mawu štetu u hramu".
Po`ar je otriven kada su ~uvari uo~ili dim koji
izlazi iz pe}ine u kojoj je Bogorodica rodila Hri-
sta. Po`ar je oštetio zid i dve ikone Presvete Bo-
gorodice. Policija je saopštila da je vatra zahva-
tila zavese na ulazu i oštetila plo~ice na zidu.
Papa je crkvu posetio nakon mise koju je slu`io
na trgu Manger u Vitlejemu u nedequ.
+
reosve}eni Oci, Svoj stav prema jereticima, - a jeretici su svi koji su
P nepravoslavni - Crkva Hristova je jednom za svagda odredila preko Sve-
tih Apostola i Svetih Otaca; to jest preko svetog Bogo~ove~anskog Predawa,
jedinstvenog i neizmenqivog. Po tome stavu: pravoslavnima je zabraweno
svako molitveno opštewe i dru`ewe sa jereticima. Jer, kakav udeo ima
pravda s bezakowem? ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? ili kako se
sla`e Hristos s Velijarom? ili kakav udeo ima verni s nevernikom? (2Kor.
6,14-15). Svetih Apostola Pravilo 45 nare|uje: "Episkop, ili prezviter,
ili |akon, koji se sa jereticima samo i molio bude, neka se odlu~i; ako im
pak dopusti, kao kliricima, da što rade, neka se svrgne".
87
 Ovaj sveti Kanon Svetih Apostola ne odre|uje kakvo bogoslu`ewe, nego
zabrawuje svako zajedni~ko moqewe, ma i pojedina~no [...] sa jereticima. A
na ekumenskim zajedni~kim molitvama zar ne dolazi i do ne~eg krupnijeg i
grupnijeg? Laodikijskog Sabora pravilo 32. nare|uje: "ne treba od jeretika
primati blagoslov [...], jer je to pre bezumqe [...] negoli blagoslov". A na za-
jedni~kim ekumenskim susretima i sa moqewima [...] zar ne biva da blago-
siqaju jeretici: rimokatoli~ki biskupi i fratri, protestantski pastori,
pa ~ak i `ene?!
Ova, i sva, po ovome pitawu, ostala pravila Svetih Apostola i Svetih Ota-
ca va`ila su ne samo za drevna vremena nego ona u punoj meri va`e i za sve
nas, sadašwe pravoslavne hriš}ane. Va`e nesumwivo i za naš stav prema
rimokatolicima i protestantima. Jer rimokatolicizam je mnogostruka je-
res, a o protestantizmu i da ne govorimo. Nije li još Sveti Sava u wegovo
vreme, pre sedam i po vekova, nazivao rimokatolicizam "latinska jeres". A
koliko je od tada novih dogamata papa izmislio i "nepogrešivo" odogma-
tio! Nema sumwe, sa dogmatom o nepogrešivosti pape rimokatolicizam je
postao svejeres. A mnogohvaqeni II Vatikanski Koncil ni u pogledu te ~udo-
višne svejeresi ništa nije izmenio nego ju je naprotiv, potvrdio. Stoga,
ako smo pravoslavni, i `elimo ostati pravoslavni, onda stav Svetoga Save,
Svetog Marka Efeskog, Svetog Kozme Etolskog, Svetog Jovana Kronštatskog,
i ostalih svetih Ispovednika i Mu~enika i Novomu~enika Pravoslavne
Crkve, mora biti i naš stav prema rimokatolicima i protestantima, od ko-
jih ni jedni ni drugi ne veruju pravilno i pravoslavno u dva osnovna dog-
mata hriš}anska: u Svetu Trojicu i u Crkvu.
Prepodobni Justin ]elijski
Episkopu Šaba~kovaqevskom - za Sveti Arhijerejski Sinod SPC
13/26. novembra 1974

S veti Sava je, odlaze}i u Nikeju, i dobijaju}i avto-

kefalnost Srbske Crkve od Majke-Crkve Cari-
gradske, preziru}i mo} pape koji je u to vreme, preko
Latinskog carstva, vladao ve}im delom Vizantije, zau-
vek stavio do znawa Rimu: "Srbi, moj narod, Hristovi
su, ne papini". Vladimir Dimitrijevi}
www.vidovdan.org (28.5.2014)

ao sina ove Svetosavske eparhije, prekliwem Vas, skidajte zlo sa dnev-

K nog reda. Prekinite nasiqa prema crkvi Pravoslavnoj. Znajte, teška je
ruka Nemawi}a Save.
Episkop Nikolaj Velimirovi}
u telegramu g. Milanu Stojadinovi}u
predsed. Kraqevske Vlade 20.07.1937.

U odgovoru na Vaše `eqe molim Vas da imate poverewa u mene li~no. Vo-
dim o svemu ra~una, ali molim i Vas da sa svoje strane pomirqivo uti~ete
na svoje kolege. Milan Stojadinovi}
episkopu Nikolaju Velimirovi}u
88
 Poštovani Gospodine Ministre Predsedni~e,
Vi, svakako, niste pro~itali moj ju~erašwi tele-
gram, kada mi odgovarate da ja treba "pomirqivo
da dejstvujem na svoje kolege". Kakvu pomirqivost
Vi mo`ete o~ekivati posle onomadašwe tu~e pred
Sabornom Crkvom? Dr Korošec nije tukao kato-
like u Dalmaciji, koji godinama najpogrdnije ru`e
našeg Kraqa, a tu~e srpske vladike i sveštenike
kada se mole Bogu za svog bolesnog patrijarha!
Unikum. A, zamislite kako bi papa rimski potresao
ceo svet, da je jedan srpski `andarm udario kato-
li~kog biskupa. Sve to narod gleda. Sve to narod
sluša, ja Vas uveravam da u narodu kqu~a gnev kao u vulkanu. Uveravam Vas,
da je narod na ivici pobune. Ja znam Vaša dobra dela za posledwe dve
godine, znam i za taj zlokobni konkordat. Ja ne zaboravqam ni ono ni ovo.
No, sav narod je potpuno bacio u zaborav sve što ste Vi u~inili, kao da ste
ju~e došli na vlast - sve zbog ovog konkordata. Kao kad bi |ak napisao ~itko
propis, pa prosuo po wemu mastilo. Narod ništa u Vama danas ne vidi do
konkordata. [...] Instiktivno sav pravoslavni narod ose}a i saznaje, da je
knez crne internacionale* naš svagdašwi neprijateq, istorijski nepri-
jateq. Uostalom i svi prosve}eni katolici u`asavaju se vlasti koja se daje
tom knezu u ovoj našoj slobodnoj zemqi. Zato vas i ovim putem i posledwi
put, molim i prekliwem - skinite to ~udovište s dnevnog reda, te sa~uvajte
zemqu od potresa. [...] Neka Vam je Bog u pomo}i.
Episkop Nikolaj Velimirovi}
u pismu g.Milanu Stojadinovi}u, predsed. Kraqevske Vlade, 1937.

na se kome i zašto smeta Sveti Nikolaj Srpski. Smeta totalitarizmu

Z Novog svetskog poretka, jer je rekao da }e posledwi, u zlu ujediweni
svet, biti gori od kule vavilonske (`etve Gospodwe); smeta doma}im evro-
slinavcima, jer je rekao da }e, ako bude napuštena slu`ba Bogu srbskog
naroda, "prestati istorija Srbadije, a po~eti istorija manguparije" (Sr-
pski narod kao Teodul); smeta jer razobli~ava la`nu pobo`nost: "Crkve
grade, da ih vide qudi / Crkve grade, Bogu se ne mole" (Nebeska Liturgija);
smeta jer ka`e da su ustaše "za revnost u zlu, dobro znanu svima / pohvale
dobili iz pakla i Rima" (\erdan od merxana); smeta jer ukazuje na pqa~ka-
šku ekonomiju neoliberalizma (Sredwi sistem). Smeta jer je novi Sveti Sa-
va. Smeta jer je Hristov. Smeta jer qude privodi Bogu i odvodi ih od satane.
Vladimir Dimitrijevi}
www.borbazaveru.org (13.maja 2014)

ogram unije je bio dalekose`an a rani ciq (prvostepeni) pretvarawe

P hri{}anskog sveta u svet rimokatoli~kih isusovaca. Odmah po podeli
zajednice hri{}ana (1054) Rimska crkva je krenula ma~em na zapadnoslo-
venske zemqe. Potom, sveti krsta{ki ratovi (od 1095) pokazuju kuda su te-
`ile sve jezuitske metode pape (koji je, ustanovqen dogmom na I vatikanskom
koncilu, 1870, ogla{en bo`anstvom, ^ovekobogom), iako su se bo`anski
* knez crne internacionale, tj. papa (nap. prir.)
89
elementi ove anticrkve jasno pokazivali sedam i po vekova pre nego {to }e
se “sveto ~udovi{te” iz Rima objaviti svetu. Naizgled davne 1095. godine
Nikita Honijat bele`i kako je sveta, papska, latinska, katoli~ka, rimska,
evropska vojska osvajala Solun: “Nijesu pomagale ni pro{we, ni `albe; ma~
je sve i svakoga dohvatio... Uzaludno su se mnogi priklawali u crkve, uzalu-
dna je bila i nada pod svetim ikonama. Varvari oni, smje{av{i bo`ansko
sa ~ovje~anskim, nijesu zazirali ni pred svetim mjestima... Ikone Isusa
Hrista i Wegovih ugodnika gazili (su) nogama...skakali na sveti prijesto,
pred kojim se klawaju i sami an|eli, i tu igrali pjevaju}i najrazvratnije
pjesme, a zatim kaqaju}i svojom ne~isti sveto mjesto”.
Predrag R. Dragi} Kijuk: Krstonosni ma~ rimske kurije/
Atlantokratija kao jezuitski ideal;
izd. Rivel Ko, Beograd, 2006, str.238-239

a je sre}e da naši episkopi pamte re~i Svetog Justina ]elijskog iz Od-

D govora na anonimnu dopisnicu: "Neevan|elski je, dušegubno je tako|e,
izgovarati se sli~nim ponašawem drugih ravnodušnih Patrijaraha i Epi-
skopa danas. Jer, po re~ima Sv. Otaca, nerad i nemar i svako uopšte greše-
we, osobito o veru, ma koliko imalo sau~esnika, ne postaje od toga mawom
greškom. Nemarnost i ravnodušnost, neznawe ili izdajstvo drugih nikada
ne mo`e biti izgovor za Episkope - Apostolske naslednike u Crkvi Hristo-
voj, postavqene zato da ~uvaju Istinitu veru i Crkvu, kojom se jedino mo`e
spasti narod Bo`ji i u}i u Carstvo Bo`je. Znajmo i u snu i na javi da, po
bogomudrim i apostolskim re~ima Poslanice Isto~nih Patrijaraha: "sam
crkveni narod jeste ~uvar pravoslavne vere i predawa" (Poslanica 1848.
god., par. 17). Nemojmo da se desi da taj još veruju}i narod Bo`ji jednoga
~asa do|e do toga da današwe Episkope ne priznaje više za nosioce i ~u-
vare apostolsko-svetoota~ke vere, kako je to znao ~initi pravoslavni narod
mnogo puta u svojoj krstonosnoj istoriji. U mutnim i mrtvim vodama "ekume-
nizma", u koje su neki od wih zagazili, retko se ko od pravoslavnih odr`ao
a da ne po~ne tonuti u jeresi nepravoslavqa i zloslavqa. No znajmo za sva
vremena i na svu ve~nost: niko ne mo`e ostati u Crkvi Hristovoj Pravo-
slavnoj ne dr`e}i se blago~estivog bogo~ove~anski sabornog puta Svetih
Otaca i Ispovednika Pravoslavqa. Setimo se evan|elskog pravila Svetog
Grigorija Palame, izre~enog u pismu Patrijarhu Antiohijskom Igwatiju
1345. godine, kada je ovaj odstupio od pravoslavnog u~ewa: "Oni koji su od
Crkve Hristove, oni su i od Istine; a oni koji nisu od Istine, ne pripada-
ju ni Crkvi Hristovoj... Jer mi smo nau~ili da Hriš}anstvo merimo ne po
licima, ve} po istini i po ta~nosti vere, (t. II, Solun 1966, str. 627). Ovo,
vekovima isprobano i svestrano potvr|eno pravoslavno pravilo Sv. Gri-
gorija Palame, jeste svagdašwe pravilo Crkve Pravoslavne i Ispovednika
pravoslavnih i naroda Bo`jeg pravoslavnog od Svetih Apostola do danas,
pa }e blagoda}u Bo`jom i silom Bo`jom biti i od danas do veka."
Vladimir Dimitrijevi}, www.borbazaveru.org (2014).

V aše Preosveštenstvo i Sveti Oci Sinodski, dokle }emo našu Svetu

Pravoslavnu Svetosavsku Crkvu ropski poni`avati našim stravi~no
nesvetopredawskim odnosom prema Ekumenizmu i takozvanom Ekumenskom
90
 savetu crkava? Stid spopada svakog iskrenog i na
Svetim Ocima vaspitanog pravoslavca kada ~ita
da su pravoslavni u~esnici V Svepravoslavne
konferencije u @enevi (8/16. juna 1968. g.), u vezi
sa u~estovawem pravoslavnih u radu "Svetskog
saveta crkava" doneli odluku: "da se izrazi op-
šte saznawe Pravoslavne crkve da ista pred-
stavqa organski deo Svetskog saveta crkava"
(Glasnik SPC, br.8, av-gust 1968, str.168). Ova odlu-
ka je, po svojoj nepravoslavnosti, apokalipti~ki
jeziva. Zar je Pravoslavna Crkva - to pre~isto
Bogo~ove~ansko telo i organizam Bogo~oveka
Hrista - morala biti tako ~udovišno poni`ava-
na da weni predstavnici, bogoslovi, i ~ak jerarsi, me|u kojima i srpski,
tra`e "organsko" u~eš}e i ukqu~ewe u Ekumenski savet crkava, koji na taj
na~in postaje neki novi crkveni "organizam", nova Crkva nad crkvama, ~iji
su Pravoslavne i nepravoslavne crkve samo "delovi" ("organski" me|usob-
no vezani!?). - Avaj, nevi|enog izdajstva! Odbacujemo pravoslavnu bogo~ove-
~ansku veru, tu organsku vezu sa Bogo~ovekom Gospodom Hristom i Wegovim
pre~istim Telom - Pravoslavnom Crkvom Svetih Apostola i Otaca i Vase-
qenskih Sabora, i ho}emo da budemo "organski deo" jereti~kog humanisti-
~kog, ~ovekopokloni~kog udru`ewa, koje se sastoji od 263 jeresi. A svaka je
od wih po - duhovna smrt. Kao pravoslavni, mi smo "udi Hristovi". Ho}emo
li dakle uzeti ude Hristove i od wih na~initi ude bludnice? Bo`e sa~uvaj!
(1 Kor. 6,15). A mi to ~inimo kroz "organsko" sjediwavawe sa Svetskim save-
tom crkava, koji nije ništa drugo do povampireno neznabo`a~ko ~oveko-
poklonstvo=idolopoklonstvo. Krajwe je vreme, Preosve}eni Oci, da Pra-
voslavna Svetosavska Crkva naša, Crkva Svetih Apostola i Svetih Otaca,
Svetih Ispovednika, Mu~enika i Novomu~enika, prestane da se meša cr-
kveno, jerarhijski i molitveno-bogoslu`beno sa takozvanim Ekumenskim
savetom crkava, i da za uvek otka`e bilo kakvo u~estvovawe u zajedni~kim
molitvama i bogoslu`ewima - koja su u Pravoslavnoj Crkvi sva organski
povezana u jednu celinu i vozglavqena Svetom Evharistijom. [...]Pravo-
slavni bogoslovi su du`ni i}i ne na "ekumenske zajedni~ke molitve", nego
na bogoslovske dijaloge u Istini i o Istini, kao što su to kroz vekove ra-
dili sveti i bogonosni Oci Crkve.
Arhimandrit Justin Popovi}
na Sv. Jovana Zlatousta 13/26 novembra 1974. Man. Sv. ]elije

vi svetorodni Nemawi}i bili su odlu~no protiv latinske jeresi: zato

S se Sveti kraq Milutin borio protiv vizantijskog cara - unijate Miha-
ila Paleologa i odolevao nasrtajima papinih vojski. U zakoniku cara Du-
šana, kao i u drugim zakonskim dokumentima onoga vremena, jasno je re~eno
da rimokatolici koji `ive i rade u Srbiji i na teritorijama srbskih vla-
dara imaju pravo na svoje hramove i na svoje sveštenstvo, ali su bile veoma
stroge kazne za one latinske `upnike koji bi nekog pravoslavca preveli u
papsku jeres. Vladimir Dimitrijevi}
www.vidovdan.org (28.5.2014)
91
E kumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri}anstva, za psevdocrkve Zapa-
dne Evrope. U wemu su srcem svojim svi evropski humanizmi, sa papi-
zmom na ~elu. A sva ta psevdohriš}anstva, sve te psevdocrkve nisu drugo
ve} jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko evan|elsko ime: svejeres. Zašto?
Zato što su u toku istorije razne jeresi negirale ili unaka`avale pojedine
osobine Bogo~oveka, Gospoda Hrista, a ove evropske jeresi odstrawuju
vascelog Bogo~oveka i na Wegovo mesto stavqaju evropskog ~oveka. Tu nema
bitne razlike izme|u papizma, protestantizma, ekumenizma, i ostalih
sekti, ~ije je ime legeon. Pravoslavni dogmat, ustvari svedogmat o Crkvi je
odba~en i zamewen latinskim jereti~kim svedogmatom o prvenstvu i nepo-
grešivosti pape, ~oveka. A iz te svejeresi izrojile su se, i neprestano se
roje druge jeresi: Filioque, izbacivawe "epikleze", uvo|ewe tvarne blago-
dati, azima, ~istilište, blagajna suvišnih dela, mehanizovano u~ewe o
spasewu, i time mehanizovano u~ewe o `ivotu, papocentrizam, "sveta" in-
kvizicija, indulgencija, ubijawe grešnika zbog greha, jezuistika, sholasti-
ka, kazuistika, monarhistika, socijalni humanizam… Protestantizam? Naj-
ro|enije i verno ~edo papizma, svojom racionalisti~kom sholastikom srqa
iz jeresi u jeres, stalno se davi u raznim otrovima svojih jereti~kih zablu-
da. Pritom, papisti~ko gordoumqe i "nepogrešivo" bezumqe apsolutisti-
~ki caruje i pustoši duše wegovih vernika. U na~elu, svaki je protestant
nezavisni papa, nepogrešivi papa u svima stvarima vere. A to uvek vodi iz
jedne duhovne smrti u drugu. I nikad kraja tome umirawu, jer je broj duhov-
nih smrti ~ovekovih - bezbroj. Pri takvom stawu stvari, papisti~ko-protes-
tantski ekumenizam sa svojom psevdocrkvom i svojim psevdohriš}anstvom
nema izlaza iz svojih smrti i muka bez svesrdnog pokajawa pred Bogo~o-
vekom Gospodom Hristom i Wegovom Pravoslavnom Crkvom. Pokajawe je lek
za svaki greh, lek dat bogolikom bi}u qudskom od Jedinog ^ovekoqupca. Bez
pokajawa i stupawa u Istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je i besmisleno
je govoriti o nekom ujediwewu "crkava", o dijalogu qubavi, o intercommu-
nio. Glavnije i od najglavnijeg jeste: postati sutelesnik Bogo~ove~anskog
tela Crkve Hristove, i time zajedni~ar u duši Crkve - Duhu Svetom, i na-
slednik svih besmrtnih blaga Bogo~ove~anskih.
Arhimandrit Justin Popovi},
Humanisti~ki ekumenizam
www.borbazaveru.org (13.maja 2014)

ntisrpsku konzistentnost papa }e potvrditi i zalagawem (1993) da se

A “novim inicijativama” zavede mir u Bosni, na{to }e se nadovezati
~ika{ki kardinal Bernardin (1995) tvrdwom da su “NATO bombe oprav-
dane”. Sli~no, u lakoj denverskoj komunikaciji, papa je, opet, uputio re~i
nezadovoqstva predsedniku Klintonu (“Trebalo bi da bombardujete Srbe”).
Predrag R. Dragi} Kijuk: Pohota za vla{}u/
Atlantokratija kao jezuitski ideal, 179.

ajna Evharistije naziva se Pri~eš}em [...], jer se wome pri~eš}ujemo

T Bo`anstva Isusova. A naziva se zajedni~arewem i uistini ona to jeste,
jer preko we mi stupamo u zajednicu s Hristom, i uzimamo udela i u We-

92
govom telu i u Bo`anstvu; s druge strane, preko we mi stupamo u zajednicu
jedan sa drugim i sjediwujemo se. I pošto se svi pri~eš}ujemo od jednoga
hleba,to postajemo jedno telo Hristovo i jedna krv, i ~lanovi jedan drugome,
jer smo sutelesnici Hristovi [...]. Stoga se svom snagom ~uvajmo da ne pri-
mamo pri~eš}e od jeretika [...], niti da im dajemo. Jer Gospod ka`e: Ne
dajte svetiwe psima, niti me}ite bisera svoga pred sviwe (Mt. 7, 6), da ne
postanete u~esnici wihovog zloverja (= zlou~ewa) i osude. Jer ako zaista
biva sjediwewe sa Hristom i jednog sa drugim, onda se zaista dobrovoqno
sjediwujemo i sa svima onima koji se zajedno sa nama pri~eš}uju. A to
sjediwewe zbiva se dobrovoqno, ne bez naše saglasnosti. Jer svi smo jedno
telo, pošto se od jednog tela pri~eš}ujemo, kao što veli Apostol (1. Kor.
10, 17) Neustrašivi ispovednik Bogo~ove~anskih istina pravoslavnih
objavquje svima qudima u svima svetovima: "Pri~eš}e od jeretika - otu|uje
od Boga i predaje |avolu". U Evharistiji: "hleb jereti~ki i nije telo
Hristovo". "Kakva je razlika izme|u svetlosti i tame, takva je i izme|u pra-
voslavnog Pri~eš}a i jereti~kog. Pravoslavno prosve}uje, jereti~ko po-
mra~uje; jedno sjediwuje sa Hristom, drugo - sa |avolom; jedno o`ivquje
dušu, a drugo - ubija". "Pri~eš}e iz jereti~kih ruku jeste otrov, a ne prost
hleb". Arhimandrit Justin Popovi},
Humanisti~ki ekumezam

retenzije verske asimilacije, nedvosmisleno, sazreli su do ekstaze tek

P osnivawem Nezavisne dr`ave Hrvatske (10.04.1941) kada su rimski
klerofanatizam i hrvatski klerojezuitizam kaznili pravoslavni narod za
neposlu{nost izvr{iv{i genocid nad Srbima. U ovoj marionetskoj i mon-
struoznoj dr`avi kazna je stizala one koji su vekovima odbijali da celiv-
aju papu, gospodara sveta, u vrh wegove svete papu~e.
Predrag R. Dragi} Kijuk: Krstonosni ma~ rimske kurije/
Atlantokratija kao jezuitski ideal, str. 237.

osledwi vladar slobodne srbske dr`ave, despot \u-

P ra| Brankovi}, umni stradalnik, odbio je da pošaqe
predstavnike na sabore u Firenci (Florenciji) i Ferari
(kada je zablistao atlant Pravoslavqa, Sveti Marko Efe-
ski, brane}i ortodoksiju od unije sa Rimom). To je obraz-
lo`io ~iwenicom da je veoma dugo sused lukavih Latina,
da ih dobro poznaje, i da od sjediwewa u Istini ne}e biti
ništa. Kada mu je nu|eno da primi papsku veru i dobije
pomo} Zapada, govorio je da ga wegov narod smatra ne-
sre}nim, ali mudrim ~ovekom; ako bi primio tu|u veru,
smatrali bi ga nesre}nim ludakom. To \ur|u Brankovi}u neprijateqi Pra-
voslavqa do danas zameraju. Vladimir Dimitrijevi}
www.vidovdan.org (28.5.2014)

ogmatom o nepogrešivosti prisvojivši sebi, ~oveku, svu vlast i sva pra-

D va koja pripadaju jedino Bogo~oveku - Gospodu Hristu, papa je, ustvari,
proglasio sebe crkvom u Papisti~koj crkvi, i postao u woj sve i sva. Svoje
93
vrste svedr`iteq. Zato je dogmat o nepogrešivosti pape i postao svedogmat
papizma. [...] U istoriji roda qudskog postoje tri glavna pada: Adamov, Judin
i papin. Suština grehopada je uvek ista: hteti pomo}u sebe postati dobar;
hteti pomo}u sebe postati savršen; hteti pomo}u sebe postati bog. No time
se ~ovek nesvesno izjedna~uje sa |avolom…" Arhimandrit Justin Popovi}:
Pravoslavna Crkva i ekumenizam,
manastir Hilandar 1995. II izdawe, str. 117.

ato je i mogu}e zakqu~iti: hri{}anski svet koji

Z je retrogradno evoluirao do procesa ideologije
globalista, do procesa integrativne profitokrati-
je, jeste svet odlu~uju}eg sukoba humanisti~kog ide-
ala sa politi~kim idealom.
U htewima, zasnovanim na pravu mo}i, globalisti-
~ki poredak novog svetskog haosa ni jednu poru dru-
{tvenog `ivota ne `eli da ostavi na starim temeqi-
ma. Ba{ zato i nije ~udno {to na svome talasu pap-
sko politi~ko hri{}anstvo o~ekuje da se uspostavi
novo (antikanonsko) ustrojstvo pravoslavnih crka-
va. Tome pogoduju, posle hiqadu godina pomireni,
hri{}anski centri u Carigradu i Rimu. Za ovaj svo-
jevrsan paradoks ima vi{e razloga a prvi treba sagledavati u ~iwenici da
su istorijski uslovi oslabili Carigradsku crkvu pa ona, u ~emu je Rim po-
dr`ava, `eli da pro{iri svoja prava koja nikad ranije nije imala.
Naime, Carigradska crkva, od 1993. poku{ava da svoju jurisdikciju pro-
{iri i na delove drugih pravoslavnih crkava i to na ra~un pravoslavne
dijaspore. To zna~i da bi ~lanovi pravoslavne dijaspore bili pod juris-
dikcijom Carigradske patrijar{ije a ne svojih nacionalnih crkava ~ime
bi Carigradska crkva, ne samo oja~ala, ve} postala, po broju i mo}i druga
po redu pravoslavna crkva. Ovaj nekanonski ~in prisvajawa istovernika
drugih autokefalnih pravoslavnih crkava bi, u stvari, ustrojio poziciju
carigradskom patrijarhu koju ima papa. Utoliko je razumqivija papina po-
dr{ka vaseqenskom carigradskom patrijarhu (koji ve} ima u pravoslavnom
svetu prvenstvo ~asti odlukom Drugog vaseqenskog sabora) u ovim nastoja-
wima, jer je to ve} polovina puta ka uspostavqawu primata pravoslavnog
carigradskog patrijarha. Krajwi ciq bi bio uspostavqawe pravoslavnog
pape, pa bi se dva verska centra (Rim-Carigrad) jednostavnije dogovarala
o nastupu hri{}anske zajednice na planetarnom planu. Ovim, eventualno
ostvarenim, nakaradnim ~inom dovode se u pitawe autokefalije nacional-
nih pravoslavnih crkava, {to je istorijska te`wa rimokatoli~ke crkve,
koja bi na taj na~in ostvarila krajwi ciqa da na Istoku postoji “papa” nad
kojim bi rimski papa imao pravo prvenstva.
Predrag R. Dragi} Kijuk: Simulacija politi~kog humanizma/
Atlantokratija kao jezuitski ideal, str. 302-303.

94
 c i j a Ra d o st
Fonda
Vr a ~ar, Gr ~i} a Milenka 3,
Srbija, Beogra60320, e-po{ta: radostart@gmail.com
d,
telefon 063.3 ce m br a 2011. godine u
`e-
sm o 1. de
osnovali prineti da
Fondaciju Radost ko bu de m o m ogli i umeli, do ~ki
li
qi da poku{amo,
pa ko
to vi m a i u ek onomski i politi
koji su u ra neki po-
se na lica qudi m a{ tv om , iz begli{tvom ili na
a, si ro qe sutra,
kriznim vremenim z radosti, vrate osmesi i nada u bo
li be mni da po-
seban na~in osta up e q ud i do br e voqe, qudi spre
eje ok
te da se oko te id
ojih dosa-
mognu. da ci ja Ra do st je najve}i deo sv bi-
u Fon e kwiga za seoske
U tom opredeqew a na pr ik up q aw
ti usmeril ovnice za
da{wih aktivnos bi ji i u Re pu bl ici Srpskoj: slik ro-
blioteke i {kole
u Sr
e |a ke , a be le tr istiku za wihove
za sada{w ru`ewem
budu}e i lektiru sm o i ra di m o u saradwi sa Ud
u. Radi li o Beo-
diteqe i rodbin ga m a iz pr og ra mske akcije Radi
je, sa kole tvom Re-
kwi`evnika Srbi os ti ”, a na ro ~i to sa Predstavni{ mo}
grada “Kwiga soli
darn
ak le na m je stig la i neophodna po
Srbiji, od isali smo
publike Srpske u vo g br oj a ~a so pisa @rnov. Rasp ju,
za objavqivawe ov
og, pr
na jl ep { e pe sm e i pri~e o zavi~a
ugi Konkurs za za seoske
(strana 74) i dr pr ik up q aw a i darivawa kwiga jav-
a nastavqaju}i ak
ciju
se !), ov e go di ne smo po~eli i da ob
le (javite
biblioteke i {ko ri sne kwige (stran
a 99).
lnih
ko
qujemo dobr e, le pe i
se za la ` e za o~ uvawe tradiciona
je tqi-
@rnov je glasilo koda: qubav prema bli`wem; predusre sne
g na ro est o zna~aju kr
vrednosti srpsko ku ; vera u Boga i sv
ik u na m er ni a susedima
vost prema putn dn ih ob i~ aj a; tolerantnost prem tere-
slave, verskih i
naro
na va w e sr ps ki h nacionalnih in -
na; prepoz litici; ~ast i po
druge vere i zako pr iv re di i po
i, umetnosti, , do poslova naro
dnih i
sa u kulturi, nauc i ~a rš ij sk ih
štewe u svemu -
od ku}nih eg ~asopisa
uz sv e to , ` el im o da ~itaoce na{ dnih
dr`avnih. Narav
no,
lt ur om , na uk om i umetno{}u suse
mo i sa ku
redovno upoznaje
u svetu. vi}
i drugih naroda Du{ko M. Petro

95
Jo{ malo istorije
!

U spomen spomeniku
rvi Spomenik neznanom vojniku (soldat inconnu) me|u savezni-

P ~kim dr`avama posle Evropskog rata (kasnije nazvanog Prvi

svetski rat) podigla je Francuska
u Parizu, pod Trijumfalnom kapijom, kao
izraz zahvalnosti mnogim neznanim voj-
nicima koji su izginuli po rovovima do
tada najkrvavijeg rata. Ubrzo potom i
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave na Arling-
tonskom nacionalnom grobqu postavqaju
spomenik Neznanom vojniku (Unknown
Soldier). Velika Brita-
nija u Vestminsterskoj
opatiji obele`ava grob
Nepoznatog ratnika
(Unknown Warrior), a
potom i druge savezni~ke
vojske: Kanada, Belgija,
Italija, Portugalija...

Seqaci iz podaval-
skih sela su sami sku-
pili nešto novca i po-
digli spomenik jednom
ne-poznatom vojniku
~iji su grob pronašli...
Spomenik neznanom
junaku na Avali sru{en
je po nare|ewu kraqa
Jugoslavije Aleksandra
Kara|or|evi}a, isto-
vremeno s ru{ewem @r-
nova, starog grada na
Avali.

96
Sve~ano otkri-
vawa Spomenika
neznanom junaku

@rnov je bio sredwevekovna tvr|ava na najvi{em vrhu Avale (511

mnv), koju su još Rimqani
podigli, a kasnije Srbi dozi-
dali, pa Osmanlije potom
pro{irile i oja~ale.
Kulturno-istorijski spome-
nik najvi{eg reda, sredwove-

kovni grad @rnov,

i srpski Spome-
nik neznanom ju-
naku kraq Jugo-
slavije je dina-
mitom
>
97
sru{io 1934. godi-
ne da bi na tom
mestu podigao “ma-
uzolej”, Meštro-
vi}evu kopiju grob-
nice persijskog kra-
qa Kira Velikog?!

Krst sa starog spomenika Neznanom junaku na Avali narod je sa~uvao i

~uva ga i daqe: u porti crkve u Belom Potoku,
a srpski sredwovekovni grad @rnov zauvek je izgubqen.

@rnov izlazi dva puta godi{we (leto i zima).
Osniva~ i izdava~: Fondacija Radost, Srbija, Beo-
grad, Vra~ar, ul. Gr~i}a Milenka 3. Ure|uje ured-
ni~ki kolegijum: Ratko Popovi} (Gra~anica), Di-
mitrije Jovanovi} (Kraqevo), Ranko Preradovi}
(Bawa Luka) i Du{ko M. Petrovi} (Beograd), tele-
fon:+381.63.360320.e-po{ta:radostart@gmail.com
Ra~un kod Banca intesa, Beograd: 160-365947-81. .
Oglasi: posledwa strana korica (kolor) 30.000
dinara; pole|ina posledwe strane korica (crno-
belo) 15.000 dinara; crno-bela strana u kwi`nom
bloku 10.000 dinara. ^asopis je dostupan u svim
boqim kwi`arama u Srbiji i u Republici Srpskoj;
cena po primerku je 300 dinara ili 5 KM. Sav pri-
hod namewen je akcijama Fondacije Radost.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
008
@RNOV : ~asopis za kulturu, nauku i
umetnost / glavni i odgovorni urednik Du{ko
M. Petrovi}. - God. 1, br. 1 (2014) - , -
Beograd : Fondacija Radost, 2014 - (Beograd :
Premisgraf). - 25 cm.
Dva puta godi{we .
ISBN 2335-0393 - @rnov
COBISS.SR-ID 207251980
LETO 2014. Novi pogled na Prvi svetski rat
Veruje se da je od postanka sveta pro{lo 7522, od potopa 5280, a od po-
stanka azbu~nog pisma 3014 godina.
Od ro|ewa Gospoda na{eg Isusa Hrista pro{lo je 2014 godina.
Od prvog pisanog pomena Srba pro{lo je 1945 godina; od po~etka primawa
hri{}anstva u Srba 1378; od prvog pisanog pomena Srba na tlu dana{we
Hrvatske i dana{we BiH 1192; od nastanka }irilice 1121; od prvog pomena
srpske krsne slave 996; od ujediwewa Srba pod Nemawom 845; od ro|ewa Rastka
Nemawi}a, Svetog Save 840; od prvog srpskog diplomate (na dvoru Fridriha U `eqi da stogodi{wicu po~etka Prvog svetskog rata
Barbarose u Nirnbergu) 826; od Poveqe Kulina bana, najstarijeg datiranog obiqe`imo kwigom-istinom o stvarnim uzrocima
srpskog pisanog spomenika na tlu dana{we BiH 825; od poveqe Alekseja III i dugim pripremama za taj stra{ni rat,
An|ela za izgradwu Hilandara 816; od postanka srpskog kraqevstva 797; od
samostalnosti Srpske crkve 795; od ustanovqewa srpskih {kola 792; od ko-
odlu~ili smo da, zajedno sa Fondacijom Radost,
vawa prvog srpskog novca 779; od progla{ewa srpskog carstva 668; od Du{ano- objavimo novo djelo
vog zakonika 665; od anateme koju je na cara Du{ana i prvog srpskog patri- prof. dr Nikole B. Popovi}a, dopisnog ~lana
jarha Joanikija bacio carigradski patrijarh Kalist 664; od pomo}i starca Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske:
Isaije, monaha i diplomate, da se skine anatema sa Srpske crkve i prizna
Srpska patrijar{ija 639; od bitke na Kosovu 625; od pada Bosanskog kraqev- Evropski rat 1914.
stva pod tursku vlast 551; od pada Hercegovine pod tursku vlast 532; od Vjerujemo da je ova kwiga pravi odgovor na
pada Jajca, Bawaluke, Like i Krbave pod tursku vlast 486; od prestanka sve ~e{}e poku{aje falsifikovawa istorije.
Srpske despotovine 477; od velike seobe pod ^arnojevi}em 324; od ro|ewa Vuka
Karaxi}a 227; od pojave prvih srpskih novina 223; od osnivawa prve srpske
Mla|en Cicovi},
direktor Predstavni{tva Republike Srpske u Srbiji
gimnazije 223; od se~e knezova u Srbiji i Prvog srpskog ustanka 210; od oslo-
bo|ewa Beograda od Turaka 207; od osnivawa Velike {kole u Beogradu 206; od
ubistva vo`da Kara|or|a 197; od Sretewskog ustava 179; od osnivawa profe-
sionalnog pozori{ta u Srbiji 179; od osnivawa Srpske ~itaonice u Novom
Sadu 169; od ro|ewa Nikole Tesle 158; od osnivawa Narodnog pozori{ta u
Beogradu 148; od bosansko-hercegova~kog ustanka 139; od me|unarodnog pri-
znawa Srbije i Crne Gore 136; od progla{ewa Srbije za kraqevinu 132; od
osve}ewa Kosova i oslobo|ewa Ju`ne Srbije 102; od po~etka Prvog svetskog
rata 100; od kapitulacije Crne Gore (“Odredba o polagawu oru`ja crnogorske
vojske”) 98; od stvarawa Kraqevine SHS 96; od obnove Srpske patrijar{ije
94; od preimenovawa Kraqevine SHS u Jugoslaviju 85; od nema~kog bombar-
dovawa Narodne biblioteke Srbije 73; od osnivawa usta{kog konc-logora u
Jasenovcu 73; od progla{ewa republike u Jugoslaviji i zabrane povratka Srba
na Kosovo i Metohiju 69; od prvog oru`anog sukoba u SFRJ (Benkovac) 24; od
osnivawa Republike Srpske 22; od stvarawa SRJ (Srbija i Crna Gora) 22; od
iskqu~ewa SRJ iz Organizacije ujediwenih nacija 22; od odluke SRJ da uvede
sankcije Republici Srpskoj i uspostavi granicu na Drini 20; od NATO bom-
bardovawa Republike Srpske bombama sa osiroma{enim uranijumom 19; od izg-
ona Srba iz Hrvatske 19; od me|unarodnog priznawa Republike Srpske (Dejton-
ski sporazum) 19; od NATO bombardovawa Srbije bombama sa osiroma{enim
uranijumom i okupacije Kosova i Metohije 15; od referenduma o nezavisnosti
Crne Gore 8; od samoprogla{ewa kriminalno-zlo~ina~ke, la`ne dr`ave “Repu-
blika Kosovo” i odluke Crne Gore da prizna tu samoprogla{enu “dr`avu“ 6; od Naru~ite
posledwe Rezolucije Narodne skup{tine Srbije o Kosovu i Metohiji (nasilno telefonom:
promewene Rezolucije?) upu}ene Ujediwenim nacijama 4 i od “Briselskog spo- +381.(0)63.360320
razuma Beograda i Pri{tine” 1 godina. ili e-po{tom:
srb@eunet.rs
 ^asopis za kulturu, nauku i umetnost
ISSN 2335-0393

Godina I, broj 1 LETO 2014.

Crkva Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa u Jasenovcu podignuta je 1775. godine.

Ustaše su je srušile 1941; ikonostas, liturgijski predmeti, bogoslu`bene
i mati~ne kwige, arhiva i mobilijar uništeni.
Nova crkva, podignuta 1984. godine, ošte}ena je u ratnim operacijama 1991/92.
i granatirana maja 1995. godine (ošte}en krov i zidovi), provaqena
i demolirana (Izveštaj ECMM ¤ 3/95, 71), parohijski dom spaqen.
Posle rata crkva je obnovqena, a osnovan je i manastir Jasenovac.