ЧАСОПИС ЖРНОВ бр.2

âsopis za kulturu, nauku i umetnost
Godina II , broj 2 ZIMA 2015.
2
Efemeride sunca 2015. Efemeride sunca 2015.
Januar Februar Mart Jul Avgust Septembar
Darum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak
01 jan 07:20:02 16:08:53 01 feb 07:01:15 16:47:58 01 mar 06:18:58 17:27:53 01 jul 03:56:48 19:32:12 01 avg 04:25:14 19:08:10 01 sep 05:02:19 18:18:16
29 jan 07:04:38 16:43:39 29 mar 05:26:59 18:04:49 29 jul 04:21:50 19:11:53 29 avg 04:58:42 18:23:45 29 sep 05:36:17 17:25:00
31 jan 07:02:25 16:46:32 31 mar 05:23:13 18:07:23 31 jul 04:24:05 19:09:26 31 avg 05:01:07 18:20:06
Maj Oktobar Novembar Decembar
April Datum Izlazak Zalazak Jun Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak
Datum Izlazak Zalazak 01 maj 04:29:32 18:46:55 Datum Izlazak Zalazak 01 okt 05:38:46 17:21:13 01 nov 06:19:41 16:28:23 01 dec 06:59:33 15:59:46
01 apr 05:21:20 18:08:40 02 maj 04:28:03 18:48:10 01 jun 03:56:20 19:21:17 02 okt 05:40:01 17:19:20 02 nov 06:21:04 16:26:58 02 dec 07:00:41 15:59:24
30 apr 04:31:03 18:45:40 31 maj 03:56:54 19:20:25 30 jun 03:56:16 19:32:22 31 okt 06:18:18 16:29:49 31 dec 07:19:56 16:07:46
Redakcija ~asopisa @rnov i Fondacija Radost izraàjavu posebnu Fotografije na koricama: Sveti bor u Kamenoj gori kod Prijepoqa (star oko 400 god) i Petrova crkva u Rasu; autor:
Rade Preli}. Petrova crkva u Rasu (Crkva Sv. Apostola Petra i Pavla) bila je sedište raške episkopije u vreme
zahvalnost Predstavni{tvu Republike Srpske u Srbiji {to su nam Nemawi}a. Prema pisanim izvorima, poti~e iz osmog veka, ali je verovatno starija. Ima osnovu rotonde sa upisanim
i za ovaj, drugi broj ~asopisa pruìli najve}u pomo}. ~etvorolistom; freske su iz 10, 12. i 13. veka. Po na~inu gradwe sli~na je crkvama sa prostora Primorja, Gruzije,
Jermenije i Italije, koje poti~u od 7. do 9. veka, ali je usled prepravki i dogra|ivawa postala jedinstvena.
Na Uneskovoj listi svetske baštine je od 1979. godine.
Qubivoje R{umovi}
oko Gra~anice
@ice
Istorija
Duh Mlade Bosne

na evropskim
frontovima
Obeleàvawe sto godina od po~etka Prvog
svetskog rata podstaklo je evropski svet na
preispitivawe svoje stogodi{we pro{losti,
koja je po~ela najve}im udarom na ~ove~an-
stvo do tog doba. To doba (1914-1918) stvori-
lo je i uzroke nove kataklizme (1939-1945)
najcrweg vremena u istoriji sveta. Istorija
oba svetska rata je u domenu istorijske nau-
ke, koja je temeqno opisala i objasnila te
dve etape borbe za dominaciju u svetu. Tre}a
etapa - Hladni rat - po~ela je 1945. godine i
bez prekida (mada uz plime i oseke) traje i
Pi{e: prof. dr
dan danas.
Nikola B. Popovi},
dopisni ~lan Akademije Istorijska nauka nema monopol na izu~a-
nauka i umjetnosti vawe pro{losti. Na wenom terenu su profe-
Republike Srpske
sionalni istori~ari, nau~nici, ali i kva-
zinau~nici, diletanti i skribomani, koji ne po{tuju imperativ na-
uke, ve} slede interese odre|ene politike i svoj materijalni inte-
res. Ova opora istina bila je uo~qiva i 2014. godine, godine obele-
àvawa stogodi{wice Evropskog rata, kako su ga zvali savremenici.
Politizacija Velikog rata u velikoj meri je zaglu{ila istorijsku
istinu o tom dobu, istinu do koje su do{li istori~ari raznih na-
cionalnosti, nezavisno jedan od drugog, a najsna`nije, neprevazi-
|eno delo dao je nema~ki istori~ar F. Fi{er. Svojevremeno je F.
Fi{er anatemisan u svojoj domovini, a pre wega te{ka isku{ewa
pretrpeo je, opet Nemac, H. Kantorovic.
Pozitivna strana obeleàvawa stogodi{wice Velikog rata, po-
smatrano sa strane istorijske nauke, jeste u tome {to se angaòvao
veliki broj profesionalnih istori~ara ispod ~ijeg pera je nastalo
mno{tvo kwiga, studija i tzv. popularnih ~lanaka (zahtevi su
dolazili sa strane ùrnalistike). Poseban vid obeleàvawa, a i
napretka u izu~avawu porekla rata, wegovog toka i wegovih posle-
4
dica, bilo je tema niza nau~nih konferencija {to su mediji anga-
òvano propratili. Po zamisli izdava~a i organizatora nau~nih
skupova, èlim da verujem, sve je trebalo da bude u okviru nauke, ali
politika i politi~ka svest ni ovoga puta nisu ostavili istori~are
na miru. Re~ je o politizaciji uzroka Prvog svetskog rata i navodne
odgovornosti i krivice za izbijawe rata 1914. godine. Oìvqene su
stare optu`be na ra~un Srbije i Rusije (bez argumenata i onda, i sa-
da), a nije moglo da pro|e ni bez osvrta na Mladu Bosnu.
Mlada Bosna je temeqito izu~ena u istorigrafiji u proteklih sto
godina. Pitawa wenog nastanka (ne)organizacije, ~lanstva, stranih
uzora, uticaja, vidova delatnosti dobila su odgovore, nau~na obja-
{wewa, ali - naàlost - izre~ene su i ocene bez dovoqne nau~ne argu-
mentacije. Vreme nastajawa tih ocena i politi~ka opredeqenost au-
tora dovoqno obja{wavaju wihovo ishodi{te. Jednostavno: Mlada
Bosna kao srpski fenomen (bilo da je politi~ka organizacija, bilo
da je pokret), bez tzv. levi~arske orijentacije nije mogla biti pre-
poru~qiva od strane boq{evizirane Komunisti~ke partije Jugosla-
vije ni pre, i posle 1941. godine. Politika KPJ - poravnavawe jugo-
naroda i u dobru, i u zlu - uticala je da se Mladoj Bosni pri{iva
atribut teroristi~ke, nacionalne-nacionalisti~ke (uvek u negativ-
nom kontekstu) organizacije; govorilo se o wenoj multietni~nosti, a
wen program (sic!) ili politi~ki credo neafirmativno je ocewivan.
Tako Veselin Masle{a kaè da je ideolo{ka struktura Mlade Bosne
bila “skup fragmenata i elemenata najraznolikijih socijalnih, po-
liti~kih i ekonomskih teorija i filosofija”. Milorad Ekme~i} je
1964. godina napisao: “Golobradi |aci su vodili nemiran ìvot u
kome su dva glavna oslonca bili kwiga i pu{ka, i stalna intelektual-
na traèwa stvorila su od tih malih qudi velike pregaoce. U pismi-
ma i biqe{kama koje su ostavili iza sebe oni raspravqaju o krupnim
politi~kim pitawima, imaju izgra|en politi~ki jezik i jasno im je sve
{to èle posti}i” [kurziv N.B.P]. Dve godine kasnije Predrag Pala-
vestra je napisao: “Kao i ~itava onda{wa omladina, Mlada Bosna je
bila zamr{en, neizdiferenciran i protivre~an pokret [kurziv N.B.P],
koji je {irewem i propagirawem ideja nacionalnog i kulturnog
jedinstva nastojao da okupi i objedini progresivne snage i da pre-
vlada mnoge socijalne, psiholo{ke, politi~ke i moralne nesklade s
kojima se u svome radu susretao”.
Nepodudarnost citiranih ocena o Mladoj Bosni ostavqam po
strani, a na{a tema zahteva da se vratimo na definisawe wenog
fenomena.
5
Stoji ocena da Mlada Bosna nije bila nikakva politi~ka organi-
zacija sa pisanim programom, statutom, rezolucijama, deklaracija-
ma, organima (CK, GO, IO), lokalnim odborima, ve} da je bila: po-
kret. No, najta~nija definicija Mlade Bosne bi}e da je bilo stawe
duha skoro ~itavog nara{taja 1908-1914.godine. Ciq pokreta bilo je:
nacionalno oslobo|ewe od okupatorske, kolonijalne austrougarske
vlasti. A to (oslobo|ewe) nije bilo mogu}e bez sloma - nestanka Hab-
zbur{ke Monarhije. Dakle, program je sloèn u tri re~i: Austria de-
lenda est.
U ove na{e dane kurentnost mladobosanske tematike uti~e na otvo-
renost medija koji beleè i nihilisti~ke ocene prirode i ciqa
Mlade Bosne. Ide se dotle da se tvrdi da nije bilo Sarajevskog aten-
tata Mlada Bosna bi bila van vrmena i prostor, van smisla, jednom
re~i irelevantna.
Ostavqaju}i po strani nenau~no mi{qewe u stilu “da je bilo ili
da nije bilo”, vredi se osvrnuti na posledice delatnosti Mlade
Bosne na sudbinu, tj. na
ìvot Austro-Ugarske.
Ova Dvojna Monarhija,
kao i sve vi{enacional-
ne dràve, bila je izlo-
èna udarima ideje (je-
dno)nacionalne dràve
koju su nosili nacional-
ni pokreti (pa i mlado-
bosanski) {to je u uslo-
vima rata (A-U) na Srp-
skom (kasnije Solun-
skom), Ruskom i Itali-
janskom frontu opasno
slabio austro-ugarsku
vojsku kao polugu dràv-
ne vlasti.
Na propast Austro-
Ugarske, odavno je utvr-
|eno, sna`no je delovao
unutra{wi front, koji je
razarao dràvu iznutra,
ruiniraju}i vlast u vi-
talnim segmentima. Mla-
6
da Bosna, weni pripadnici (ceo nara{taj), koji su se na{li na
evropskim frontovima, obu~eni u uniforme omrznute dràve, a
svrstani u tzv. bosanske regimente doneli su na front i svoj - mlado-
bosanski (antiaustrijski) duh. Pod wegovim dejstvom nastalo je de-
zertirawe, naro~ito na Ruskom frontu, {to se produìlo tokom ce-
log rata. Povratnici s fronta, iz zarobqeni{tva (posle izlaska
Rusije iz rata), vojnici na le~ewu (kod svojih ku}a) tako|e su dezer-
tirali - odmetali se u {umu, formirali ~ete i udarali na lokalnu
vlast, veleposedni~ka imawa i dvorce. Ova pojava naro~ito je bila
primetna u Slavoniji; u nauci je i opisana, i obja{wena, a u narodu
je bila popularna pod imenom zeleni kadar. Analogna pojava u Bosni
bile su komite. Zeleni kadar i komite bili su deo unutra{weg fron-
ta, koji je izjedao Monarhiju iznutra. To {to su oni radili protiv
austrougarske vlasti bio je ideal Mlade Bosne.
Najja~e prisustvo duha Mlade Bosne bilo je kod onih austrougar-
skih obveznika (vojnika, podoficira i oficira) ratnih zarobqeni-
ka (u ve}ini dezerteri i
prebezi) u Rusiji, koji su
samoinicijativno pokrenu-
li dobrovoqa~ki pokret. Ta-
ko je Miroslav Spalajkovi},
srpski poslanik u Petro-
gradu, 16. novembra 1914.
godine (po starom kalenda-
ru) telegrafisao Ministar-
stvu inostranih dela u Ni{u
slede}e: “Mnogi Srbi iz Bo-
sne i drugih krajeva Austro-
Ugarske - vojnici - koje su
Rusi zarobili, mole me da
izdejstvujem da se upute u
Srbiju. Pre nego bih ma {ta
preduzeo molim za uputstva”.
A evo kako je izgledalo jedno
pismo koje je dobio M. Spa-
lajkovi}; napisao ga je Jovan
Blani} “u ime zarobqenika
BiH” u Novo-Nikolajevsku
23. novembra 1914. (stari
kalendar): “Mi smo bili slo-
7
bodni brzojavno zamoliti slavno kraqevsko srpsko poslanstvo da bi
posredovalo kod carske ruske vlade da bi nas zarobqene Bosance i
Hercegovce poslali u Srbiju kako bi mogli zajedno sa na{om tamo-
{wom bra}om oruàno istupiti protiv neprijateqa srpskog naroda.
To drìmo napokon svojom svetom du`no{}u i da bar ne{to doprine-
semo za svoje oslobo|ewe”. Prvu pozitivnu reakciju ruskih vlasti
saop{tio je M. Spalajkovi} (telegram 21. decembra 1914. - stari ka-
lendar) Nikoli Pa{i}u. Glasi: “Veliki Knez [Nikolaj Nikolajevi~,
glavnokomanduju}i ruske vojske] odobrio je da se puste zarobqenici
iz srpskih zemaqa Austro-Ugraske. Ako èlite upotrebiti ih za bor-
bu javite mi, te da u~inim daqe korake”.
Organizovawa dobrovoqaca u Rusiji prihvatile su se ruske ci-
vilne i vojne vlasti (Kijevski vojni okrug, Odeski vojni okrug), a srp-
ska Vrhovna komanda poslala je u Odesu elitne oficire (132), ko-
mandni kadar. Tokom 1916-1917. formirane su dobrovoqa~ke jedi-
nice, zakqu~no sa korpusom (Srpski dobrovoqa~ki korpus, kasnije
preimenovan u Dobrovoqa~ki korpus Srba, Hrvata i Slovenaca), koji
je u jednom trenutku imao oko 36.000 qudi.
Dobrovoqa~ki pokret vo|en istom idejom razvijao se tokom Prvog
svetskog rata u SAD, Kanadi, Ju`noj Americi, i Italiji. [to nije po-
primio masovniji oblik u nauci je detaqno opisano. Razlozi su bili
politi~ke prirode, koji su proizveli i opstrukciju dràvnih vlasti,
ponajvi{e Engleske i Italije.
Okupqawem dobrovoqaca u SAD bavili
su se upravo ideolozi Mlade Bosne Vla-
dimir Ga}inovi} i Pero Slijep~evi}.
Stupawem u dbrovoqce (vojne formaci-
je) ti qudi su na neprevazi|en na~in de-
monstrirali spremnost na `rtvu, gubitak
vlastitog ìvota, {to i jeste sr` mlado-
bosanskog duha.
Dakle, Mlada Bosna kao stawe duha zbila
se na terenu rodne zemqe, a weni pripadni-
ci kada su se na{li na evropskim fron-
tovima dejstvovali su u skladu sa svojim
duhovnim bi}em. Vreme im je dalo za pravo:
wihov ideal - slom Austr-Ugarske zbio se
na wihove o~i.
Nikola B. Popovi} -
crte` Mi}e Miloradovi}a
8
Danas i ovde
Pitawa proklijala
iz istina, poluistina
ili iz pustih laì
Kao da nemamo problema, ni onih malih,
obi~nih, a kamoli ovih velikih i preveli-
kih; kao da ìvimo mirno i lepo, bez priti-
saka SAD (kao i do sad) i bez uvek nekih
novih izvoqevawa (toj kaubojskoj sili podre-
|ene) Evropske unije; kao da lako i uredno
izmirujemo sve {to dràva od nas kao rado-
snih gra|ana ove zemqe o~ekuje i traì; kao
da su nam sva deca zaposlena i s dobrom
platom ne propu{taju ni jedno letovawe i ni
jedno zimovawe; kao da nam je natalitet
Pi{e:
porastao ~ak do nivoa proste reprodukcije
(da svaki bra~ni par po dvoje dece ima); kao
Duško M. Petrovi}
da nam kultura nije u kolapsu i bez novog
zakona o woj; kao da su svetske sile(xije) naprasno odlu~ile da nam
li~no istresu trwe i kamewe iz cipela (prekinu finansirawe nevla-
dinih organizacija pod kontrolom svojih vlada) i da, kao krunu
povratka ~asti, obraza i po{tewa u svoje ìvote, objave da nas oslo-
ba|aju obaveze da lipsamo na putu do ~lanstva u Evropskoj uniji, pa
nam (plus!) vra}aju na{e Kosovo i Metohiju! Kao da nam je, ama, sve
taman tako, majemo se i zamajavamo i~im i ni~im, kao {to je (mo{‘
misliti!) i{~ekivawe vesti iz Vatikana: ho}e li pontifeks maksi-
mus proglasiti Stepinca za sveca. Iz Vatikana su vi{e puta javqali
da }e to biti do kraja 2014. godine, a evo kraj je (pi{em ovo 29. de-
cembra) i to se, evo, nije dogodilo.
Iole ozbiqnim problemom danas se malo ko bavi, ali je zato
na slavama, svadbama, sahranama i kr{tewima te{ko, ako ne i nemo-
gu}e, ostati miran kad se me|u Srbqem i Srpkiwam zapale i rasplam-
saju strasti oko blaènog Stepinca, pa im se zarumene obrazi i do
maksimuma ra{ire zenice... O~igledno, samo bi se u retkim trenuci-
ma sti{anih, pa potpuno smirenih strasti i vozdignutog razuma, a to
uglavnom zna~i u samo}i, moglo i o tome razmisliti, pa i misliti.
9
A i razumqivo je {to se narod srpski uzrujava i èsti, jer
svako ima bar po nekog svog o koga se, najblaè re~eno, “blaèni”
surovo ogre{io, ali da srpska Crkva tako usplahireno reaguje - to
nije ni razumqivo, a kamoli opravdano. U ukupnom odnosu Srpske
pravoslavne crkve i Rimokatolicizma uop{te nije ili bi bar treba-
lo da nije ni blizu neke velike va`nosti ~iwenica da Rimokatoli~ki
poglavar namerava da svecem proglasi zagreba~kog nadbiskupa, kar-
dinala i blaènika Alojzija Stepinca. Suštinu odnosa izme|u
Srpske pravolavne crkve i Rimokatolicizma vaqalo bi da tvore ver-
ska pitawa i odgovori, ~ime se, naravno, ne iskqu~uje ni jedno od
mnogih drugih pitawa koja traè ta~ne i pošteno date odgovore, ali
wihov zna~aj bi se morao zadràti i uvek
dràti na nivou koji je nemerqivo ispod
suštine Crkve Hristove.
Dakle, blaènik Rimokatolicizma Aloj-
zije Stepinac ne samo da je “blagoslovio“
odluku da se tre}ina Srba protera, tre}ina
pokatoli~i, a tre}ina pobije, pa tu odluku
revnosno i sa straš}u sprovodio, nego je –
kako kaè akademik Ekme~i} – “još 1936. godine stvorio îstu
katoli~ku akciju u Hrvatskoj“ i “u instrukcijama izloìo neophod-
nost da hrvatski narod napusti projekte Vlatka Ma~eka“ (o autono-
miji Hrvatske u Jugoslaviji), te zakqu~io da “umesto toga, treba za
vo|stvo uzeti revolucionarni pokret oko ustaša Ante Paveli}a u
Italiji, pa na revolucionaran na~in stvoriti nezavisnu dràvu,
Bo`ju dràvu (Civitas Dei) do Drine“. Svaka pomisao na to, a tek
se}awa na stravi~ne zlo~ine koji su iz toga proistekli, probude u
~oveku otpor prema i najmawoj pohvali upu}enoj takvom blaèniku, a
mogu}nost da se on proglasi svetim izaziva nemir, pa i gnev kod
svakog Srbina – bez obzira da li je samo gra|anin ili i dràvnik,
ateist ili vernik i da li je samo vernik ili je i sveštenik, monah, a
to daqe zna~i da svaki ima pravo i da sve to komentariše, da se ne
slaè, protestvuje.
Imaju}i sve to u vidu, vaqa se upitati i da li neprimerena uz-
rujanost arhijereja SPC i krupne re~i razvejavane po medijima Sr-
bije skoro cele 2014. godine zbog najavqene promixbe Stepinca u sve-
ca, a naro~ito zbog one (ne)uve`bane provokacije biskupa Nemeta,
ukazuje na mogu}nost da u srpskom arhijerejskom prostoru stanuje i
zebwa da neka nesmotrenost, glupost ili neistina ne pokvare neki
wima mnogo vaàn posao. Da li je taj vaàn posao ekumensko pri-
10
bliàvawe Srpske pravoslavne crkve i Rimokatolicizma i, ako jeste,
zar je jedna “konstrukcija oko posete patrijarha srpskog episkopu
rimskom, papi Frawi“, kako je Nemetovu pri~u zvani~no, u svojstvu
portparola SPC nazvao episkop ba~ki, mogla baš toliko da uznemiri
srpske arhijereje? Da li je to, mo`da, bila samo kap koja je prelila
~ašu wihovog istrajnog trpqewa, pa su reagovali u stilu: samo si nam
još ti falio kod ovolikog našeg vernog naroda koji nas skoro svako-
dnevno pita i proziva; ako moramo svoje, ne moramo još i tebe da
trpimo!
Ako je tako ili bar posve sli~no, da li je pred istim razlogom,
ekumenizmom, nastala i ona druga, mnogo ozbiqnija reakcija, ona
kojoj se u verskom, nacionalnom, pa i svequdskom smislu ne moè
ništa prigovoriti, nego bi se baš mogla i obilno hvaliti, ali koja
se u istom kontekstu (i samo u wemu!) pojavquje ovde u malo druk~ijem
svetlu? Mislim, naravno, na pismo patrijarha srpskog papi, pismo
za koje smo 2. jula ove godine iz Politike saznali da je kao stav SPC
prema kanonizaciji Stepinca predato nadbiskupu Dominiku Mam-
bertiju, ministru spoqnih poslova Vatikana, i da se sadràj pisma
nije mogao saznati, “ali je nesumwivo da SPC ne gleda sa odobrava-
wem na najave iz Vatikana da bi kardinal Stepinac mogao postati
svetac“. U nastavku beše podse}awe da je patrijarh u intervjuu Poli-
tici, tri dana pre te srede, rekao da su najave iz Vatikana “bile
veliko iznena|ewe za srpske arhijereje, jer – da neko bude svetiteq,
to mora biti zaista svetla i sveta li~nost koju prihvataju kao takvu
i drugi hriš}ani“. Ako u pismu papi piše da SPC ne prihvata stav
i mogu}u odluku Vatikana da je Stepinac “svetla i sveta li~nost“,
onda bi to pismo moglo da bude i uglavnom je ve} i shva}eno kao doku-
ment koji pokazuje da bi mogu}a kanonizacija Stepinca bila ozbiqna
prepreka nastojawima srpskih arhijereja u pravcu pribliàvawa
SPC i Rimokatolicizma.
S druge strane, ako bi rimokatoli~ki poglavar (sam ili u do-
govoru s kardinalima) odlu~io da prihvati neslagawe (protivqewe?)
srpskog patrijarha i, dodaju}i da mu je to ranije “preneo i vaseqen-
ski patrijarh Vartolomej“, odlu~io da odbaci predvi|enu i najav-
qenu kanonizaciju blaènog im Stepinca, da li bi time srpski arhi-
jereji dobili jak razlog da nastave, pa i da ubrzaju pribliàvawe
SPC i Rimokatolicizma? Da li bi papino odustajawe od kanoni-
zacije li~osti koja, ipak, nije (dovoqno) svetla i sveta moglo narasti
do razloga koji bi kod srpskih arhijereja u drugi plan stavio
suštinske razlike izme|u Pravoslavqa i Rimokatolicizma? Da li je
11
u tom mogu}em i nemogu}em nizu nekorektno kazati da se problem
blaènika Stepinca moè videti i kao namerno uve}ana meta koja
privla~i strele sa svih strana da bi se posle, kad ih u tobolcima
više ne bude ili se streli~ari umore, posao završio onako kako je
(ako je?) planirano i dogovoreno? Da li je nepristojno re}i da i ne
bi bilo prvi put da Srbi budu prevareni, zbog ve} poslovi~ne naiv-
nosti (mada je neverovatno da je baš uvek i u svemu samo neko naš
naivan?), tj. da li bi se malo ko ~udio ako bi jednog dana, kad bi se ta
ekumenisti~ka pri~a dovela do kraja, neki kardinal objavio kako je
kanonizacija Stepinca bila samo privremeno odloèna i da se sada
(tada) izvršava i da (da budem još nepristojniji) Sveti otac pre-
poru~uje da neko od Srba (u duhu saradwe i popuštawa) uzme “Sv.
Stepinca” za krsnu slavu? Da li bi tada iko me|u vernim Srbqem
poverovao u mogu}e re~i srpskih arhijereja: “Imali smo najboqu na-
meru”?
Verovatno nikad nikom ništa sli~no ne bi ni padalo na um da
se u i oko SPC u posledwe dve decenije nije toliko toga izdoga|alo,
toliko da se ve} s debelim razlozima moè kazati da srpski arhi-
jereri duguju, ama, ba{ duguju vernicima jasan i glasan stav o svojim
ekumenisti~kim opredeqewima i ~iwewima: ako jesu, u ~emu su, kako
i koliko ve} odstupili, a ako nisu, jesu li, kako i koliko spremni da
odstupe ~ak i od Simvola vere, od pravoslavnog bogosluèwa i
pri~eš}a, a posebno: veruju li da bi biskup Rima i danas morao da
ima primat po ~asti, koji je (bez vlasti!) imao u vreme Rimske impe-
rije i wenih legija, ili i oni ve} veruju da je rimski biskup, papa –
“vidqiva glava Crkve i duhovni naslednik svetog Petra“?
Snagu uverewa da je otvoreno, iskreno obra}awe vernicima
postalo i neophodno, i neodlo`no(!) pove}ali su i pove}avaju neu-
verqivi istupi srpskih arhijereja u javnosti, istupi iz kojih su se
mnoìli i još se mnoè nesporazumi, naga|awa, polemike, sva|e, pa
i tu~e. Setimo se npr. slu~aja sa potpisom u Raveni (2007) kada je
vladika Irinej (Bulovi}), pravdaju}i se da je stavio potpis na radni
dokument kojim SPC pristaje na dijalog o mogu}em ujediwewu Pravo-
slavne Crkve sa Rimokatolicima, tj. na dijalog koji SPC ne obavezu-
je, dodao da napadi na wega “dolaze od qudi, koji ni jedan jedini red
nikakvog teološkog dokumenta nisu pro~itali, a kamoli napisali“.
Nije, naravno, potrebno ube|ivati ni tog, ni ostale vladike u ~iwe-
nicu da velika ve}ina vernika SPC, kao i velike ve}ine vernika
ostalih crkava u svetu, nema teološko znawe, ali vladike srpske va-
qa, i sada i uvek, podse}ati da to vernicima ne umawuje veru u Boga
12
i da im verovawe ne oduzima, nego baš uve}ava pravo da od svojih
crkvenih velikodostojnika traè odgovore na va`na pitawa vere
kojoj pripadaju i na iskren i pošten odgovor šta i kako u vezi s tim
~ine ili ne ~ine ti crkveni velikodstojnici.
Da je bilo takvih, otvorenih, glasnih i jasnih odgovora na pi-
tawa koja se me|u vernicima SPC ~esto, sve ~eš}e ~uju i ponavqaju,
ne bi ni bilo onog provocirawa vele~asnog Nemeta ili tek izmi-
šqotine wegove (sad je ve} svejedno šta je od to dvoje), niti bi se
srpski arhijereji oko toga onoliko uzrujali i onako glasno, preglas-
no reagovali. Ništa se to ne bi dogodilo da su na vreme odgovorili
na pitawa kao što su, na primer: Zašto na zvani~nom sajtu SPC u jed-
noj od najva`nijih odrednica (Identitet crkve) ne stoji tekst srp-
skog teologa, nego mitropolita pergamskog Zizjulasa? Kako SPC gleda
na odluku Prvog vatikanskog koncila (odrànog 1870) o nepogreši-
vosti pape i nije li bogohulno
i samo pomisliti, a kamoli i
poèleti, a tek zaiskati i
dobiti odluku da si nepogre-
šiv, odluku da si “kao Bog“ i
koje bi obrazloèwe vernici-
ma mogao dati srpski arhije-
rej za sve ~eš}a zajedni~ka bo-
gosluèwa sa slu`benicima
tog “kao Boga“, te odustaje li
tada i tako svaki taj srpski
arhijerej od Svete liturgije
ili rimokatoli~ki vele~asnik
odustaje od mise i pristaje na
priziv Svetog duha? U ~emu je
zna~aj “Ekumenske deklaraci-
je“ (ekukumenske?) koju su papa
i vaseqenski patrijah potpisali 24. maja 2014. godine i da li ta
“deklaracija“, u ~emu, kako i koliko, obavezuje i SPC? Koliko je i u
~emu sve neta~na pri~a (Glupost? La`?) da se mnogo najavqivan
Svepravoslavni Sabor priprema i planira za 2016. godinu u Kon-
stantinopoqu kao najve}i korak u pokušaju da se vaseqenski patri-
jarh proglasi nekakvim “isto~nim papom“, da bi se kasnije (npr. kad
se steknu “uslovi”) i on, i sve pravoslavne crkve podveli pod papinu
papu~u? Znaju li arhijereji Srpske pravoslavne crkve da se ova i
ovima sli~na pitawa – proklijala iz istine, poluistine ili puste
13
laì – mogu skoro svakodnevno ~uti me|u vernicima SPC u hramovi-
ma i oko hramova u Srbiji, u Srpskoj i po rasejawu, i imaju li dobre
voqe da na wih odgovore javno i svakom verniku razumqivo?
Jasni i glasni odgovori srpskih arhijereja na ta i sli~na pita-
wa vernika sigurno bi pomogli da se i mogu}a promixba Stepinca u
sveca – iako bolno vre|a naša ose}awa i se}awa – shvati i primi
kao unutrašwa stvar Rimokatolicizma, kao ne{to {to moè da šteti
wihovom i samo wihovom ugledu, ako su se nekim slu~ajem ve} odre-
kli podrške koju je Vatikan pruào Stepincu u vreme kad je prekrš-
tavao i blagoslovio proterivawa i klawa Srba i Jevreja ili, dapa~e,
promixba Stepinca u sveca ne bi naudila wihovom ugledu, jer bi
Vatikan time samo jo{ jednom potvrdio podršku svemu što je zagre-
ba~ki blaènik ~inio kao predvodnik crkve u Hrvata u vreme Drugog
svetskog rata, tj. onu “potpunu podršku Svete stolice (totalo appolo-
gio) da u Hrvatskoj prevede najve}i mogu}i broj pravoslavnih i Jev-
reja u katoli~ku veru“. Podse}awe na saradwu Vatikana sa fa{iz-
mom, kako u vreme wegovog uspona i trajawa, tako i u vreme padawa
(pacovski kanali) suvi{no je, kao {to je suvi{no kazati (a ipak ka-
èm) da je naivno, zaista naivno verovati da }e arhijereji SPC sada
poùriti da nama, svojim vernicima otvoreno, glasno i jasno govore
o svim ovim teškim pitawima ili da }e izbegavawe te jasne glasno-
sti odbiti od SPC mnogo vernika (mada je neke ve} odbilo), ali je
sigurno da }e ta i sli~na pitawa svakog dana biti sve ve}a i da }e
odgovori na wih biti sve teì. Pitawa su uvek bila i jesu: ili ov-
da{wa, ili svetska, a pravi odgovori su uvek bili i uvek }e biti
na{i, samo na{i. Na àlost, sve je vidqivije i sve vi{e ùqa to {to,
ne samo u pitawima vere i verovawa nemamo pravih odgovora, nego
je takvih odgovora sve mawe i u svemu ostalom.
Sve u svemu, apsolutno je neva`no: ho}e li ili ne}e Stepinac biti
promaknut u sveca i, ako ho}e, da li }e to biti odjednom ili step baj
step, pa: Stepinac! To je wihov i samo wihov problem! Neuporedivo
je va`nije da se kona~no uozbiqimo i prestanemo da se pona{amo kao
da nemamo nikakvih problema, ni onih malih, obi~nih, a kamoli ve-
likih i prevelikih; kao da ìvimo mirno i lepo, bez pritisaka iz
SAD i Evropske unije; kao da lako i uredno izmirujemo sve {to
dràva od nas kao radosnih gra|ana o~ekuje i traì; kao da su nam
sva deca zaposlena i uz dobre plate ni~eg èqna nisu; kao da nam je
natalitet ba{ sko~io; kao da nam kultura nije u kolapsu i bez novog
zakona o woj; kao da su svetske sile(xije) naprasno odlu~ile da nas
oslobode obaveze da lipsamo na putu do ~lanstva u Evropskoj uniji...
14
Kultura politike
Tajni planovi
Va{ingtona
ôvek bi pomislio da }e do sada ~ak i sa-
mim Amerikancima postati jasno da im iz
Vašingtona neprestano šaqu ~itavu poplavu
uzastopnih poziva na uzbunu, s kojima se sva-
ki put iznova pojavquju u nameri da narod
prevare i da ih opet podrì u sprovo|ewu
wihovih novih tajnih planova.
Javnost je nasela na la` da su talibani u
Avganistanu teroristi u savezu sa Al kaidom.
Amerikanci su protiv wih vodili 13 godina
dug rat, tokom kojeg se firma Halibarton
Pi{e: (Halliburton) Dika êjnija (Dick Cheney) sil-
Pol Krejg Roberts no obogatila, zajedno sa još nekim privatnim
>CounterPunch<
investitorima, a taj se rat završio samo sa
America’s Best Politikal Newsletter
još jednim neuspehom Vašingtona.
Javnost je nasela i na la` da Sadam Huse-
in u Iraku poseduje "oru`je za masovno uništavawe" koje predstavqa
opasnost za Ameriku, pa da - ukoliko SAD ne izvrši invaziju na Irak
- Amerikanci rizikuju da se "nad nekim od ameri~kih gradova usko-
ro uzvijori kakva atomska pe~urka". Sa uzdizawem ISISA-a, taj ve}
uveliko predugi rat izgleda da je sve samo ne i završen. Milijarde
dolara novih profita uli}e se u kase firmi iz sastava ameri~kog
vojno-bezbednosnog kompleksa, dok se Vašington bude borio sa oni-
ma koji danas prekrajaju nerealne granice na Bliskom Istoku koje su
Britanci i Francuzi iscrtali još posle Prvog svetskog rata, nakon
što su te teritorije preoteli od poraènog Otomanskog carstva.
Ameri~ka javnost je ve} nasela na laì ispri~ane o Gadafiju i
Libiji. Ta ranije stabilna i prosperitetna zemqa potonula je sada u
potpuni haos.
Ameri~ka javnost je nasela i na la` da Iran ima, ili da pripre-
ma, nuklearno oru`je. Pod sankcijama i ocrwen od strane Zapada,
Iran je svoju orijentaciju promenio i ve} se uveliko okrenuo ka
15
Istoku, ~ime je jedan od vode}ih proizvo|a~a nafte nateran da se
izmakne od nas i da se izvu~e izvan svih zapadnih uticaja.
Javnost je nasela i na la` da je Asad u Siriji koristio "hemijsko
oru`je protiv vlastitog naroda". Xihadisti koje je Vašington poslao
da Asada zbace sa vlasti, sada su, sude}i po novoj propagandi iz
Vašingtona, ispali najnovija pretwa za Ameriku.
Najve}a pretwa za celi svet jeste upravo insistirawe Vašingtona
na samo wegovoj hegemoniji. Ta ideologija ša~ice neokonzervativa-
ca osnova je wihovog upornog insistirawa. Suo~eni smo sa situaci-
jom u kojoj ša~ica ameri~kih neokonzervativnih psihopata uzima
sebi za pravo da odlu~uje o sudbinama ~itavih naroda i zemaqa.
Mnogi još uvek veruju u sve laì koje i daqe iz Vašingtona stiù,
ipak svet sve više uvi|a da je upravo Vašington najve}a opasnost za
mir - pa ~ak i za ìvot na planeti Zemqi. Tvrdwa da je Amerika "izu-
zetna i nezamenqiva" ~esto se koristi kao obrazloèwe prava koje
Vašington sam sebi daje da drugim dràvama diktira vlastite
uslove.
@rtve bombardovawa koje Vašington sprovodi oduvek su bili ci-
vili, a smrti kojima su ta bombardovawa uzrok uporno proizvode
nove i nove regrute za vojsku ISIS-a. Ve} danas ~ujemo pozive Va-
šingtonu da opet spusti i svoje "~izme na tle" Iraka. Ina~e }e Za-
padna civilizacija nestati, a glave }e da nam budu, jedna po jedna,
odse~ene. Novostvorena propaganda o "ruskoj pretwi" zahteva pove-
}ane izdatke za NATO, i još ve}i broj vojnih baza u neposrednoj bli-
zini granica Rusije. "Trupe za brzi odgovor" (quick reaction force)
formiraju se da budu odgovor na nepostoje}u pretwu ruske invazije
na balti~ke zemqe, Poqsku i Evropu.
Ameri~koj javnosti je obi~no potrebno godinu dana, ili dve, tri,
pa i ~etiri, da uopšte shvati da je prevarena laìma i propagandom,
ali je i ovog puta ta javnost glatko progutala najnoviju seriju laì i
propagande - pa je i sad postala sva zabrinuta i zbog ove najnovije
"pretwe". Ameri~ka javnost, izgleda, nije sposobna da shvati da ako
su prva, pa druga, tre}a, ~etvrta i peta pretwa bile samo unapred
smišqene prevare, da }e to isto biti i ona šesta, sedma, osma...
Štaviše, rezultat ni jednog od pomenutih napada ameri~ke vojske
na bilo koju od pomenutih zemaqa nije popravio tamošwu situaciju,
kako je Vladimir Putin pošteno primetio. A opet, i javnost i vrli
predstavnici naroda u Kongresu podrà}e svaku novu vojnu avanturu,
bez obzira na ~itav spisak ranijih prevara i iz wih nastalih neuspe-
ha.
16
Mo`da, kad bi Amerikanci - umesto idealisti~kih bajki koje im
se danas nude - svoju istoriju nau~ili kakva je odista bila, mo`da bi
tada postali malo mawe prijem~ivi za ovakve laì, pa bi mo`da i
wihovoj vladi postalo teè da im kroz grlo uvek iznova protera vla-
stitu propagandu. Preporu~io sam ranije za ~itawe kwigu Olivera
Stouna i Pitera Kuznika Neispri~ana istorija SAD (The Untold Hi-
story of the US), Narodna istorija SAD (A People's History of the US)
Haurda Zina, a sada preporu~ujem i onu Stefana Kincera, Bra}a (The
Brothers), pri~u o dugogodišwoj vladavini Xona Fostera Dalsa (John
Foster Dalles) i Alena Dalsa (Allen Dulles) u Stejt departmentu i u
CIA, i o wihovoj demonizaciji niza stranih reformisti~kih vlada,
koje su ~esto uspevali ~ak i da zbace sa vlasti. Kincerova istorija
zavera bra}e Dals za zbacivawe ukupno šest vlada moè da vam omo-
gu}i vrlo dobar uvid u razli~ite na~ine na koje Vašington i dan-
danas izvodi svoje operacije.
Tokom 1953. su bra}a Dals uspela da otmu vlast izabranom lide-
ru Irana, Mosadeku, a na wegovo su mesto postavili Šaha (Mohameda
Rezu Pahlavija, sina), ~ime su ameri~ko-iranske odnose dugoro~no
poremetili, sve do današwih dana. Amerikancima bi još uvek mo-
glo da se desi i to da budu uvedeni u skup i besmislen rat sa Iranom,
zato što su bra}a Dals još 1953. zatrovala odnose sa wima.
Bra}a Dals su zbacila i popularnog predsednika Gvatemale, Jako-
ba Arbenza (Jacobo Árbenz), zato što su wegove zemqišne reforme
ugrozile interese jednog od klijenata advokatske kancelarije Sali-
van i Kromvel (Sullivan & Cromwell) u vlasništvu bra}e Dals. To je
bila Junajted frut kompanija (United Fruit Company). Bra}a su po-
krenula do tad nevi|enu kampawu dezinformacija kojom su Arbenza
ocrnili kao opasnog komunistu koji je postao pretwa i za ~itavu
zapadnu civilizaciju. Bra}a su kao saradnike protiv Arbenza u ovo
ukqu~ili i diktatore poput Somoze u Nikaragvi i Batiste na Kubi.
CIA je organizovala napade iz vazduha, pa ~ak i invazione vojne tru-
pe. No, ništa se od planiranog nije moglo dogoditi sve dok najšira
mogu}a podrška koju je Arbenz do tada uìvao me|u obi~nim qudima
Gvatemale nije kona~no bila uzdrmana. A za to su bra}a angaòvala
kardinala Spelmana (Spellman, nadbiskup Rimokatoli~ke crkve Ame-
rike), koji je za taj posao daqe angaòvao nadbiskupa [Gvatemale] Ro-
sela i Areqana (Rossell y Arellano). "Wegova Poslanica pastvi ~itana
je 9. aprila 1954. u svim crkvama Gvatemale."
Remek delo propagande, pastoralna poslanica je Arbenza la`no
prikazala kao opasnog komunistu koji je neprijateq i svih stanovni-
17
ka Gvatemale. Falsifikovanim radio-emisijama kreirana je falsi-
fikovana realnost o pobedama pobuwenih "boraca za slobodu" i o
vojnicima koji u gomilama dezertiraju i napuštaju vojsku. Arbenz je
zahtevao da UN pošaqe promatra~e da bi na licu mesta konstatovali
šta je od svega toga istina, ali je Vašington spre~io da do toga zai-
sta i do|e. Ameri~ki novinari, sa izuzetkom Xejmsa Restona (James
Reston), sve te laì su
zdušno podràvali. Va-
šington je, što pretwa-
ma što novcem, uspeo da
za svoje planove prido-
bije i više visokih
oficira vojske Gvate-
mae, koji su na kraju Arbenza prisilili da sam podnese ostavku. CIA
je odabrala "oslobodioca" - i za to ga dobro potplatila - pukovnika
Kastiqa Armasa (Castillo Armas), koji je kao Arbenzov naslednik
preuzeo funkciju predsednika dràve.
Nedavno smo imali priliku da vrlo sli~no izvedenu operaciju
odgledamo i u Ukrajini.
Predsednik Ajzenhauer je odao priznawe i izrazio zahvalnost
CIA na tome što je onesposobila "komunisti~ki mostobran unutar
naše hemisfere", a dràvni sekretar, Xon Foster Dals, na nacio-
nalnoj televiziji i radiju odrào je govor u kojem je izjavio da su
doga|awa u Gvatemali "razotkrili sve opake i zle namere Kremqa". A
sve to pored ni~im osporene ~iwenice da su samo bra}a Dals bili
jedina strana sila koja je u to doba dejstvovala unutar granica
Gvatemale.
A ono što se stvarno dogodilo jeste da je demokratski izabrana
reformisti~ka vlada bila zba~ena zato što je odlu~ila da kao kom-
penzaciju Junajted frut kompaniji za wihovo prethodno nacionali-
zovano, a ranije neobra|ivano, zemqište isplati upravo istu onu ce-
nu koju je kompanija sama za wega navela da mu je vrednost u svom
zahtevu za povra}aj poreza. Vode}a ameri~ka advokatska kancelari-
ja, ili preciznije - kreatori ameri~ke spoqne politike, Salivan i
Kromvel, nisu nikad ni imali nameru da dopuste da bilo koja pa
makar i demokratska vlada nadja~a interese klijenata wihove advo-
katske kancelarije, a pogotovo ne kada se zna da su, kako javni tako i
prikriveni, stariji partneri i vlasnici te firme pod svojom kon-
trolom dràli i javnu i tajnu inostranu politiku SAD. Mnogi ~lano-
vi širih porodica ovog bratskog dvojca ranije su investirali u
18
Junajted frut kompaniju, pa su wih dvojica u pogon jednostavno stavi-
li sve resurse CIA, Stejt departmenta i ameri~kih medija u slu`bu
zaštite vlastitih privatnih interesa. Ekstremna spremnost ame-
ri~ke javnosti da proguta svaku ponu|enu la`, korumpirani ame-
ri~ki mediji i indoktriniran i nemo}an Kongres, omogu}ili su da
bra}a Dals uspešno sa vlasti svrgnu i ovog demokratski izabranog
vladara.
Obratite pa`wu na to da se ta epizoda sa iskoriš}avawem ame-
ri~ke vlade u ciqu zaštite privatnih interesa dogodila pre ~itavih
60 godina, mnogo pre nego što su se pojavili korumpirani reìmi
Klintona, Xorxa Buša mla|eg i sada Obame. A bez svake sumwe, toga
je bilo i ranije.
Slede}a `rtva koju su bra}a Dals uzela na nišan bio je Ho Ši
Min. Ho, nacionalisti~ki vo|a, zatraìo je od Amerike pomo} u na-
meri da Vijetnam oslobodi od francuske kolonijalne vlasti. No Xon
Foster Dals, ube|eni i samozadovoqni antikomunista, i Ho Ši Mi-
nu je dosudio da odigra ulogu "komunisti~ke opasnosti", koja je opet
namerila da - poput domina koje se ruše - savlada zapadwa~ka nevi-
našca. Nacionalizam i antikolonijalizam, tvrdio je Foster, bili su
samo tanak veo ispod kojeg se krila podla komunisti~ka subverzija.
Pol Katenber (Paul Kattenburg), tadašwi referent Stejt depart-
menta za Vijetnam, predloìo je da umesto rata SAD Ho Ši Minu
dodele 500 miliona dolara kao pomo} za obnovu zemqe od posledica
rata i loše vladavine Fancuza, a što bi u~inilo, tvrdio je on, da
Vijetnam bude mawe zavisan od podrške Rusa i Kineza, pa sledom to-
ga i da se oslobodi od wihovih svakojakih drugih uticaja. Ho Ši Min
je isti apel Vašingtonu nekoliko puta ponovio, ali je |avolski
nedostatak fleksibilnosti bra}e Dals onemogu}io bilo kakav smi-
slen i suvisli odgovor. Umesto toga, dodatno zakuvana i uzburkana
histerija bra}e Dals zbog "komunisti~kih pretwi" ugurala je SAD u
dugotrajan i preskup fijasko, boqe znan kao Vijetnamski rat. Katen-
ber je kasnije napisao da je ravno samoubistvu za Ameriku bilo to
što je "sama sebi odsekla uši i iskopala o~i, što je uškopila vla-
stite analiti~ke sposobnosti, što je samu sebe iskqu~ila sa istine,
a sve to je u~inila samo zbog slepih predrasuda nekolicine qudi na
samom vrhu vlasti". Na veliku àlost Amerikanaca i ~itavog sveta,
kastrirana sposobnost za analitiku izgleda da i daqe ostaje najja~a
karta u špilu Vašingtona.
Slede}e mete bra}e Dals su bili predsednik Indonezije Sukarno,
premijer Konga Patris Lumumba i Fidel Kastro. No, tadašwa zavera
19
protiv Kastra doìvela je tako poraàvaju}i neuspeh da je i sam
Alen Dals zbog toga bio oteran sa dotadašweg poloàja. Predsednik
Kenedi je ujedno izgubio i poverewe u agenciju koju je ovaj predvodio,
pa je wegov brat Bobi, tadašwi dràvni tuìlac, nameravao da posle
Xonovog reizbora CIA kao organizaciju razbije na hiqade sitnih
delova. A pošto je predsednik Kenedi ve} uklonio Alena Dal-sa,
CIA je odmah shvatila kakva joj opasnost od wega tek preti, pa je ne
~ekaju}i na to - prva povukla potez.
Voren Nuter (Warren Nutter), predsednik komisije pred kojom sam
branio svoju doktorski disertaciju, kasnije pomo}nik ministra od-
brane za pitawa me|unarodne bezbednosti (Assistant Secretary of
Defense for International Security Affairs), svoje je studente podu~avao
da - ako ameri~ka vlada èli da zadrì poverewe qudi, a što je uje-
dno i nuàn preduslov demokratije - politika vlade mora da bude
afirmacija svih naših baznih principa i da mora da odràva stal-
nu i otvorenu komunikaciju sa wima. Skriveni planovi, kakvi su
bili i oni bra}e Dals, pa i oni reìma Klintona, Buša i Obame, nu-
`no se oslawaju na tajnost i na manipulacije, pa otud nu`no kod
obi~nog sveta izazivaju najmawe nepoverewe. Pa ~ak i ako su mozgovi
Amerikanaca toliko isprani da to više sami ni ne prime}uju, mno-
gima iz drugih dràva još uvek nisu.
Tajni planovi ameri~kih vlada su Amerikance - i puno drugih
qudi širom sveta - do sada izuzetno puno koštali. U samoj suštini,
ispada da su bra}a Dals [1] kreirala i sam Hladni rat svojim tajnim
planovima i antikomunisti~kom histerijom. Tajni planovi su
Amerikance primorali da vode mnogo dugih, skupih i nepotrebnih
ratova: u Vijetnamu, i ove posledwe na Bliskom i Sredwem Istoku.
Tajne namere CIA i planove za vojnu intervenciju sa namerom da se
promeni reìm na Kubi kona~no je blokirao predsednik Xon F.
Kenedi, što je na kraju rezultiralo atentatom na wega i wegovom
tragi~nom smr}u; a upravo je Kenedi, uz sve svoje brojne mane, izgle-
dao kao neko ko je lako mogao da okon~a Hladni rat, ~itavih 20 godi-
na pre nego što je Ronald Regan iskoristio priliku koja se, puno kas-
nije, wemu ukazala.
Tajni planovi su donosili prevagu kod odlu~ivawa, i to u tako
dugom periodu da su ~ak i obi~ni qudi u Americi uveliko postali
korumpirani. A stara izreka kaè "riba uvek od glave smrdi". Tru-
le` iz Vašingtona sada proìma ~itavu našu zemqu.
Pol Krejg Roberts (Paul Craig Roberts) je bio pomo}nik ministra finansija (Assistant
Secretary of the US Treasury) i pridruèni urednik (Associate Editor) Volstrit ùrnala
Sa engleskog preveo: Stevan Babi}
20
Deset upozorewa
Noama ômskog
UPOTREBA NEVA@NOG
Pa`wu javnosti preusmeravati sa va`nih
problema na neva`ne. Prezaposliti javnost
poplavom nebitnih informacija, da qudi ne
bi razmišqali i stekli osnovna saznawa u
razumevawu sveta.
STVARAWE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i "problem-reagovawe-
rešewe". Treba stvoriti problem, da bi deo
javnosti reagovao na wega. Na primer: izaz-
vati i prenositi nasiqe sa namerom, da javnost lakše prihvati
ograni~avawe slobode, ekonomsku krizu, ili da bi se opravdalo
rušewe socijalne dràve.
LOŠE NA KAŠIÎCU
Da bi javnost pristala na neku neprihvatqivu meru, uvoditi je
postepeno, "na kaši~icu", mesecima i godinama. Promene, koje bi
mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vre-
menskom roku, bi}e sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako
vremenom mewa, a da to ne budi svest o promenama.
RAZBLA@IVAWE NEPOPULARNOG
Još jedan na~in za pripremawe javnosti na nepopularne promene
je, da ih se najavquje mnogo ranije, unapred. Qudi tako ne osete od-
jednom svu teìnu promena, jer se prethodno privikavaju na samu
ideju o promeni. Sem toga i "zajedni~ka nada u boqu budu}nost" ola-
kšava wihovo prihvatawe.
DEÎJI JEZIK ZA ODRASLE

Kada se odraslima obra}amo kao kad se govori deci, postièmo
dva korisna u~inka: javnost potiskuje svoju kriti~ku svest i poruka
21
ima sna`nije dejstvo na qude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj me-
ri se koristi i prilikom reklamirawa.
KRATKI SPOJ EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasi~na tehnika, koja se koristi u izazi-
vawu kratkog spoja, prilikom razumnog prosu|ivawa. Kriti~ku svest
zamewuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog re-
gistra omogu}ava pristup nesvesnom, pa je kasnije mogu}e na tom
nivou sprovesti ideje, èqe, brige, bojazni ili prinudu, ili pak iza-
zvati odre|ena ponašawa.
NEZNAWE ZA SIROMAŠNE
Siromašnijim slojevima treba onemogu}iti pristup mehanizmi-
ma razumevawa manipulacije wihovim pristankom. Kvalitet obrazo-
vawa niìh društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod
proseka, da bi ponor izme|u obrazovawa viših i niìh slojeva ostao
nepremostiv.
VELIÂWE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatawu prose~nosti. Potrebno je
ubediti qude da je (in, u modi), poèqno biti glup, vulgaran i neuk.
Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
USA\IVAWE KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i iskqu~ivo on odgovo-
ran za sopstvenu nesre}u, usled oskudnog znawa, ograni~enih sposob-
nosti, ili nedovoqnog truda. Tako nesiguran i potcewen pojedinac,
optere}en ose}ajem krivice, odusta}e od traèwa pravih uzroka
svog poloàja i pobune protiv ekonomskog sistema.
ZLOUPOTREBA ZNAWA
Brz razvoj nauke u posledwih 50 godina stvara rastu}u provaliju
izme|u znawa javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladaju}e
elite. "Sistem", zaslugom biologije, neurobiologije i prakti~ne psi-
hologije, ima pristup naprednom znawu o ~oveku i na fizi~kom i na
psihi~kom planu.
22
Kultura verovawa
Poimawe "drugosti"
centralno hriš}ansko
razumevawe Bi}a?
a mitropolita pergamskog Jovana D. Zizjulasa ~uli su mnogi. Na pravoslav-
Z nom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu se, kao redovan pred-

met, izu~ava savremena teološka misao ovog teologa. Na zvani~nom sajtu
Srpske pravoslavne crkve, pod naslovom Identitet crkve, stoji tekst mi-
tropolita Zizjulasa. Naivno smo o~ekivali da na tom mestu bude tekst Svetog Save,
Sv. Nikolaja @i~kog (Velimirovi}a), prepodobnog Justina ]elijskog (Popovi}a)...
Na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske, pored ostalog, pi{e da je mitropo-
lit pergamski Jovan (Joanis) Zizjulas “nesumwivo jedan od najuticajnijih pravo-
slavnih bogoslova našeg doba. Svojim konceptom evharistijske teologije on je po-
veo pravoslavne bogoslove ka mawe sholasti~kom na~inu razmišqawa. Wegova
otvorenost za me|ucrkvene odnose bila je od centralnog zna~aja pri zapo~iwawu
institucionalnog dijaloga izme|u Rimokatoli~ke i Pravoslavne crkve u drugoj po-
lovini 20. veka. To su bili i razlozi zbog kojih je Mitropolit dobio zvawe po~as-
nog doktora Katoli~kog teološkog fakulteta Vestfalskog Vilhelmovog Univerzi-
teta u Minsteru (Nema~ka)”.
Tekst Tea Hobsona, iako je u The Tablet Interview-u objaqen jo{ 2007. godine pod
naslovom “Pogled na drugog” (An eye for the other) objavqujemo ovde kao, na àlost,
posve aktuelan:
Jovan D. Zizjulas je verovatno najpoznatiji glas Pravoslavne

Crkve u Britaniji, sa iskustvom od 40 godina u pokušajima pribli-
àvawa i preokretima u eku-
menskom dijalogu, i moè da
ra~una da me|u svojim oboà-
vaocima ima i nadbiskupa ken-
terberijskog, Rovana Vilijam-
sa. Ako pitate britanskog teo-
loga da imenuje ìvog pravo-
slavnog mislioca, on ili ona
}e najverovatnije imenovati
Jovana D. Zizjulasa - kao i da su
pro~itali wegovu kwigu iz
1985. Being as Communion. Ovo
je delom zato što je Zizjulas
proveo ve}inu svoje akademske
karijere u ovoj zemqi, a delimi~no zato što je wegovo razmišqawe
23
(misao) prili~no usaglašeno sa vode}im strujama anglikanske i
katoli~ke teologije. Sada je objavio još jednu kwigu pod nazivom
Communion and Otherness, koju Rovan Vilijams naziva "velikom kwi-
gom" i "sveobuhvatnim modelom za celokupnu hriš}ansku teologiju".
Zizjulas je pravoslavni hriš}anin i mitropolit Pergama, gra-
da u Turskoj. Kada je gr~ko pravoslavno stanovništvo prognano tokom
1920-ih, Pergam je postao neka vrsta sablasnog sedišta vladike, i to
je i ostao. Zizjulasu je dozvoqeno da s vremena na vreme sluì u rui-
niranoj crkvi u Pergamu. Ovo delimi~no moè da objasni prili~no
usamqeni~ki izgled ~oveka koga upoznajem u londonskoj kancelariji
wegovog izdava~a. Sede}i u sobi sa pogledom na stanicu Vaterlo, ovaj
blagi stariji ~ovek je crnomantijaška riba na suvom. Wegov zlatni
vise}i krst je sakriven, kao da bi pokazivawe istog u takvom ambijen-
tu bilo nepodesno. Re~eno mi je da je stidqiv kada su u pitawu prete-
rano radoznali pitaoci, i to je i o~igledno: pozdravqa me toplo, ali
oprezno.
Pošto je studirao na gr~kim univerzitetima, i na Harvardu,
Zizjulas je radio u sedištu Svetskog Saveta Crkava u @enevi kasnih
1960-ih. Ovde je stvorio veze sa anglikanskim teolozima koji }e ka-
snije odrediti wegovu budu}u karijeru. Anglo-katolicima je 1960-ih
Pravoslavqe imalo izgled roken-rola. Bilo je egzoti~no, autenti~no,
ta~no ono što je zapadnoj teologiji nedostajalo. I bilo je blagoslo-
veno u to svanu}e biti ekumenista, jer je malo bilo utopijske vere u
mogu}nost ponovnog ujediwewa - u velikoj meri uticaj Drugog Vati-
kanskog Koncila, naravno.
Godine 1970. po~eo je da predaje u Edinburgu, i uskoro stekao
reputaciju kao autoritet kad su u pitawu Sveti Oci i savremeno pra-
voslavno bogoslovqe. Jednom ga je nazvao telefonom najpoznatiji
teolog iz Kembrixa, Donald MekKinon: da li bi mogao posavetovati
wegovog studenta po imenu Rovana Vilijamsa? Uskoro se preselio u
Glazgov, gde je bio profesor sistematske teologije 14 godina. Tako|e
je 17 godina proveo u Me|unarodnoj komisiji za anglikansko-pravo-
slavni teološki dijalog.
Da li je ovaj dijalog ostao bez nade posledwih godina, pitam
se, nakon optimizma 1960-ih?
"Tokom dvadesetog veka postojao je ose}aj bliskosti koji je sve
više rastao, ali napredak je zaustavqen rukopoloèwem èna u
anglikansko sveštenstvo, što ~ini nemogu}im mnoge Pravoslavne
Crkve da priznaju anglikanske redove".
24
Dijalog sa rimokatolicizmom naišao je na sli~ne probleme.
"Papina nedavna izjava o statusu drugih Crkava je usko tuma-
~ewe Drugog Vatikanskog Koncila. Primetno je da su Pravoslavni
namerno navedeni u mnoìni, kao "Crkve" a ne kao "Crkva", što
implicira da }e Crkva koja ne priznaje papski primat neminovno
biti podeqena me|u sobom. I ovo dolazi ubrzo nakon ukidawa pap-
skog naziva "Patrijarha Zapada" koji bi mogao biti sredstvo pomire-
wa."
Ovakvi razvoji doga|aja su naro~ito frustriraju}i za nekoga
koji je nekada radio u ure|iva~kom odboru teološkog ùrnala, Con-
cilium, zajedno sa mladim nema~kim profesorom širokog uma: "Te-
ško je sada poverovati, ali Racinger je sam [tadašwi Papa Benedikt
XVI] napisao ~lanak kojim
je dokazivao da Istok nije
morao da prihvati primat
Rima. Tako da nema sumwe
da se ekumenska klima
promenila."
Wegova uticajna
kwiga iz 1985. bila je
filosofsko razmišqawe
o prirodi crkve, pod uti-
cajem francuskih katoli-
~kih teologa Henrija de
Lubaka i Iva Kongara, ~ija je misao podràvala Vatikan II. " Wihova
misao je delimi~no bila pod uticajem Svetih Otaca, ali po mom mi-
šqewu nisu išli dovoqno duboko u svetoota~ka poimawa Boga, i
eklisiologije."
Wegova nedavna kwiga je nastavak ovakvog pristupa: pokazuje
kako je poimawe "drugosti" centralno za hriš}ansko razumevawe
Bi}a, ili "ontologije". îtaoci koji se osete uzdràno zbog ovih re-
~i treba da se uvere da je wegova osnovna teza veoma jednostavna. Mi
nismo suštinski individue ve} "li~nosti" koje postoje u odnosu sa
drugima, i drugoš}u prirode, i koji nalazimo pravu slobodu u zajed-
nici. Model otvorenosti "drugosti" jeste Trojstvo, a Crkva postoji
da bi omogu}ila naše u~eš}e u ovoj društvenoj ideji. Onda kada
Crkva ovo zanemaruje tada se razvijaju autoritarne tendencije.
âr ove teologije jeste da nudi dvojnu kritiku: sekularnog in-
dividualizma i crkvenog autoritarizma. îni se da ukazuje na oblik
25
liberalizma, ili otvorenosti "drugosti", koja je ukorewena u Troj-
stvu pre nego u sekularizmu. Ali da li moè da izdrì ispitivawe?
Mo`da je najo~iglednija zamerka, sugerišem, to što se ~ini da seku-
larni liberalizam kao da više prihvata drugost nego bilo koja
stvarna Crkva, ako se "drugost" shvati kao prihvatawe onih koji su
razli~iti od wih.
"Ali u sekularnoj misli", strpqivo objašwava, "drugost je
pot~iwena sebi, individualnoj svesti - ono što se naziva prihvatawe
drugog jeste u stvari sebi~no nastojawe, od strane grupe koja je zain-
teresovana za sopstvenu dobrobit."
Zna~i nema ni~eg pozitivnog u sekularnom liberalizmu?
"Ima ne~eg dobrog tamo, ali ne teì pravoj slobodi. Razmi-
slite o ovome: da li bi ~ovek, kao liberal, mogao da se odrekne svo-
jih sopstvenih prava?"
Još jedna kritika koja bi se mogla napraviti vezana za wegovu
eklisiologiju jeste da je preterano idealisti~na. Da bi se Crkva
prikazala kao Trinitarni društveni model nekako se ne uklapa sa
raznim institucionalnim realnostima, zar ne?
"To je veoma dobro pitawe. Ako pogledamo na na~in na koji se
sve Crkve ponašaju u istoriji treba da priznamo da su daleko od toga
da budu zajednice drugosti. Eklisiologija je preskriptivna (ona koja
propisuje), ona traì da pomeri Crkvu u odre|enom pravcu. Moète
to nazvati 'idealisti~nim', dok god ne mislite u peòrativnom smis-
lu."
Ali svakako opasnost leì u tome da takav idealizam ne}e
biti kriti~an; sluì}e da proslavi aktuelne (stvarne) institucije,
da ih stavi van kritike?
"Ne, mi moèmo i moramo biti iskreni: Crkva nije verna
sebi, i kao rezultat toga zvani~nim Crkvama vlada totalitarno
stanovište, doktrinarni i moralisti~ki duh."
Da li ovo obuhvata i Pravoslavnu Crkvu?
"Samo u pojedinim slu~ajevima, i obi~no pod uticajem zapa-
da”. Wegova sumwa o zapadnom uticaju na Pravoslavqe se teško moè
preuveli~ati. Kada postavim pitawe o homoseksualnosti tvrdi da je
Gr~ka Crkva tradicionalno fleksibilna i ne presu|uju}a po tim
pitawima, ve} da sada postaje više puritanska - zbog zapadnog utica-
ja. Isto tako pripisuje pravoslavnu slabost prema individu-
alisti~noj duhovnosti zbog zapadnog pijetizma. A kada postavim pita-
we o dosluhu Pravoslavqa sa nacionalizmom, naro~ito u Srbiji i
26
Rusiji, on }e na to brzo da okrivi uticaj nacionalizma zapadnog sti-
la.
"Takav nacionalizam nije deo istorijske strukture naše Cr-
kve. Ali u devetnaestom veku autokefalne Crkve su razvile veoma
jake veze sa nacijom. Ova opasnost se sada smawuje na Balkanu zbog
Evropske Unije, ali u Rusiji još uvek postoji veoma bliska saradwa
Crkve i Dràve, i to predstavqa probleme".
Gr~ka Crkva ostaje zvani~no ustanovqena, da li je ovo vaàn
deo wenog identiteta?
"Ne baš: to je relativno nova stvar, od devetnaestog veka, i
mo`da sada umire. Pre toga je ìvela pod muslimanskom vlaš}u.
Tako da je gr~ki pristup fleksibilan: Crkva je sre}na što je deo
Dràve, ako je dràva pozove da ima udela u upravqawu, no ipak
moè podjednako biti nezavisna od Dràve. Gr~ka Crkva je dosta
izgubila od svog kulturnog centraliteta posledwih godina, a redovno
pose}ivawe crkvama je jako opalo”, kaè on. "Ali još uvek postoji
ogroman ostatak lojalnosti - u prazni~ne dane postoji mnoštvo na-
roda, ali pretpostavqam da je ovo, moè biti, delimi~no narodna
religija."
Pravoslavqe ima dosta toga zajedni~kog sa Anglikanizmom.
Ono je dvosmisleno (dvozna~no) u odnosu na poredak, i ponosno na
svoju labavu, federalnu, episkopalnu strukturu. I Zizjulasovo
razmišqawe ima dosta zajedni~kog sa onim Rovana Vilijamsa, iznad
svega èqa da se ukoreni otvorena, liberalna Crkva u socijalnu
ideju Trojstva.
Da li dakle, ima ikakvih saveta za nadbiskupa koji pokušava
da zadrì svoju zajednicu zajedno? "Ne, nemam nikakav savet, samo
veliku simpatiju."
27
Vladika Nikolaj (Velimirovi})*:
Crkva hriš}anska je
porodica Boìja
rkva hriš}anska, bra}o moja, nije nikakvo filosofsko društvo
C u kome se qudi nadme}u svojom pame}u rešavaju}i pitawe ima li
Boga ili nema. Crkva hriš}anska je porodica Boìja koja ~uva stara
i dodaje nova svedo~anstva ne o tome da li Bog postoji – to se samo po
sebi razume – nego o tome da se Bog javio svetu u telu i u licu Gospoda
Isusa Hrista. Ta porodica je tako porasla u toku 2000 godina da svo-
jim brojem nadmaša najve}a carstva na zemqi. Crkva nije filosofi-
ja, crkva je svedo~anstvo; ìvo svedo~anstvo ìvih qudi. Mnogi mi-
lioni svedoka ìveli su pre nas; oni su i sad ìvi u drugom svetu.
Mnogi milioni ìve sada sa nama. I oni }e posle smrti ìveti u
drugom svetu. A mnogi milioni ìve}e posle nas. I oni }e se na}i u
duhovnom svetu zajedno s nama i svima ostalim svedocima Hristovim
od po~etka do svršetka vremena. Ako se Bog nije javio i dao svoje
li~no svedo~anstvo o sebi, onda qudima ništa ne ostaje nego da o~aj-
ni ~ekaju dok se Bog ne javi. Jer dok se Bog ne javi na nesumwiv na~in
i ne da li~no svedo~anstvo o sebi, sve što qudi budu mislili i govo-
rili i pisali o Bogu to }e biti slutwe i naga|awa, gatke i pretpo-
stavke. Samo kroz Boga moè se poznati Bog, i samo kroz srodstvo s
Bogom moè se pojmiti srodstvo qudi.
Ali ako se Bog javio, bra}o moja, ne moè se re}i: to je ništa;
niti se moè re}i: to je nešto; nego se mora re}i: to je sve. Jer, ne bi
se Bog javio qudima da bude mawi od velikih qudi, niti bi se On ja-
vio da bude kao jedan od wih; niti bi se On mogao staviti u red
mnogih drugih putnika, niti u spisak ostalih mnogih gostiju na ze-
mqi. Ako se Bog javio onda je On sve, a sve drugo je ništa. Sve drugo
je ništa što nije On priznao za nešto.
Naša Crkva svedo~i da se Bog javio. Crkva zna kad se Bog ja-
vio, i zna kakav se javio; zna šta je On rekao, šta je u~inio, šta je
otkrio, šta je obe}ao. Zna ko ga je rodio i mesto gde se rodio. Zna
imena i zanimawa i karakter Wegovih prvih svedoka, apostola i
jevan|elista i mu~enika. Zna za velika ~udesa koja je On stvorio i
~udesa koja su se na Wemu zbila. Zna za Wegovu qubav, mudrost i silu.
*Ovaj tekst je sv. Nikolaj @i~ki i Oridski pisao kad je bio zato~en u logoru Dahau
28
Zna za Wegovu smrt i Wegovo vaskrsewe. Zna kako je rasla Wegova
boànska porodica iz veka u vek kroz dvadeset vekova. Zna za ~udesa
koja su se u ime Wegovo doga|ala iz godine u godinu kroz 2000 godi-
na. Zna po imenu mnoge slabi}e koji su pomo}u Wega postali junaci.
Zna za mnoge grešnike koji su Duhom Wegovim prošteni i o~iš}eni
pa su postali pravednici. Zna za mnoge zlotvore koje je Wegovo ime
obratilo u dobrotvore. Zna za mnoge razvratnice koje su kroz Wega
postale svetice i mu~enice. Zna za mnoga mra~na plemena i narode

koji su se klawali idolima dok vest o Wemu nije došla do wih i
prosvetila ih svetloš}u razuma. Zna i to kako su Wegovi apostoli
jevan|elskom zubqom osvetlili pagane i krvolo~na plemena na ev-
ropskom kontinentu.
Ali, avaj, bra}o moja, Crkva zna kako se evropsko ~ove~anstvo
u posledwe vreme pokolebalo u veri u Hrista kao u Boga javqenoga, i
stalo u red onih koji su ga u Jerusalimu osudili i ubili. Onaj isti
strah judejski koji je vo vremja ono mnoge odvra}ao od Hrista a druge
29
opet ~inio potajnim u~enicima Wegovim, isti onaj strah uselio se i
u takozvanu kwi`nu intelektualnu i politi~ku Evropu našeg vreme-
na. Obuzeti tim strahom neki se javno odri~u Hrista i hvale Barabu,
drugi okre}u le|a Crkvi i udaquju se }utke ali prazne duše; tre}i
ostaju Hristovi sledbenici ali samo potajno, da ih ne bi moderni
goniteqi Hrista iskqu~ili iz
svojih loà, kao Jevreji iz svo-
jih sinagoga.
Malo po malo pa je seme
neverovawa da se Bog javio po-
raslo i donelo svoje gorke plo-
dove. Hristos je negda prekoreo
svoje u~enike što nisu povero-
vali Mariji Magdalini i još
dvojici u~enika da su Ga videli
vaskrsla iz groba i da su govo-
rili sa Wim ìvim. Prekori ih
za wihovo nevjerje i tvrdost
srca što ne vjerovaše onima
koji su ga vidjeli da je vaskrsao
(Mk. 16, 14). I svi u~enici po-
verovaše. Koliko i koliko puta
je ìvi Hristos na razne na~ine
i preko najboqih qudi preko-
reo krštene Evropejce za wiho-
vo neverovawe i tvrdost srca,
ali uzalud. Zato je Evropa udare-
na trostrukim bi~em: neznawem,
brigom i o~ajawem. Ali o tome se
mora zasebno govoriti.
Što se Evropa pokolebala u veri u Boga javqenoga, za to ima i
uzroka i objašwewa, premda nema izviwewa. Ali niti ima uzroka ni
objašwewa srpskoj pokolebanosti u veri u Boga javqenoga. Jer srp-
ski narod nagomilao je kroz vekove svoga ìvota, odvojen od Evrope,
bezbrojna svedo~anstva o Bogu javqenome. Hristos ga je kalio u ogwu
muka stotine godina da bi u ovo vreme, baš u ovo vreme stao u Evropu
svetao kao sunce, pun kao more, snaàn kao apostoli da bude od po-
mo}i raslabqenoj Evropi. No, mi smo za kratko vreme ponovo zar|a-
li tako da nas je Gospod morao ponovo baciti u ogaw da nas prekali.
Bogu našemu slava. Amin.
30
Slovo svetiteqa Tihona
srpskom narodu
Ne upreìte se u isti jaram s nevjernicima
(2 Kor. 6:14)
Ovim re~ima po~iwe današwe apostolsko ~itawe i na wima

bih hteo da zaustavim vašu pa`wu, qubqena bra}o.
Sveti apostol Pavle onomad pisaše korintskim hriš}anima
da nemaju opštewe sa nevjernicima i idolosluìteqima; on ovde
nije, naravno, mislio na ìtejsko opštewe u obi~nim stvarima, jer
bi u tom slu~aju hriš}ani morali potpuno da odu iz svijeta (1 Kor.
5:10), nego na opštewe u delima vere, u sluèwu Bogu. U tome Korin-
}ani ne smeju imati ništa zajed- au~no-istorijsko društvo ruskih
ni~ko sa mnogobošcima, jer kakva N
sunarodnika u SAD “Severni krst“
predloìlo je da se jedna ulica u Wu-
je saglasnost izmedu Hrista i veli-
jorku nazove imenom patrijarha moskov-
jara, i kako se moè uskladiti skog i sve Rusije Tihona (Belavina)¹. Tu
hram Bo`ji sa idolima (2 Kor. inicijativu podràli su Rusi koji ìve
6:15-16)? u Wujorku, pravoslavni Amerikanci,
Ali, da li se ove pouke Apo- jerarsi Ruske pravoslavne zagrani~ne
stolove mogu odnositi i na vas, crkve i parohije u SAD.
Sluèwe patrijarha Tihona tesno je
bra}o? Vi ne ìvite me|u pagani- vezano sa Amerikom. Bio je od 1898. do
ma, nego me|u hriš}nima. I ako je 1907. episkop Severne Amerike, Aqaske
dozvoqeno imati opštewe ~ak i sa i Aleutskih ostrva. Wegovim zalagawem
paganima u svetovnim stvarima, zar na engleski jezik su prevedene mnoge
onda ne bi trebalo da imate i reli- pravoslavne kwige, podignut je saborni
giozno, molitveno opštewe sa dru- hram Svetog Nikole u Wujorku (u onom
delu 97. ulice, koji bi mogao dobiti we-
gim hriš}anima, koji veruju u govo ime), i jo{ više desetina novih
Istog Hrista, Sina Boìjeg u ploti pravoslavnih hramova u Americi.
došavšeg? Tako bi trebalo, bra}o, Srbima se Svetiteq Tihon obratio kao
ali iako oni i sluè zajedno sa va- episkop Aqa{ki i Aleutski.
ma jednom istom Gospodu, nikako ne
¹Pomesni sabor ruske crkve po~eo je 15. avgusta
zaboravqajte da ste vi – pravoslav- 1917, na dan Uspewa. Sabor je odlu~io da se obnovi
ni, tj. pravilno slavite Boga i Moskovska patrijaršija, a za patrijarha je imeno-
van dotadašwi mitropolit Tihon. Ustoli~en je 21.
istinito Mu sluìte, a oni – ino- novembra (4. decembra) 1917. godine u Uspewskom
slavni, tj. slave Gospoda druga~ije hramu u Kremqu.
od vas, pa prema tome ne potpuno
pravilno i istinito; neka se ne uvrede ako na wih primenimo izraz
Apostola da oni sadrè istinu u nepravdi (Rim. 1:18). I, ako mi
posedujemo puno}u istine, kakva nam je onda potreba da se obra}amo
31
drugim crkvenim opštinama za molitvenu utehu ili, štaviše, za Sv.
Tajanstvima? Ne}e li to biti nalik na ono – kao kada bi neko ko je
èdan odbacio ~isti izvor i stao da pije vodu iz mutnih izvora? Ili
– ko bi, ako se u te stvari razume, promenio prirodni dragi kamen za
wegovu imitaciju, ~ak i da je ta biùterija lepše obra|ena izvana?
Ili – koji bi ~ovek zdravog razuma prilikom prelaska preko široke
i plahovite reke prezreo stabilni i pouzdani brod, te odabrao
natrulu skelu na kojoj svakog trena moè potonuti? A ako smo mi
mudri u svetovnim
stvarima, zašto
bismo onda u deli-
ma vere bili mala
deca koju quqa i
zanosi svaki vetar
raznih u~ewa, ob-
manom qudskom i
lukavstvom radi
dovo|ewa u zabludu
(Ef. 4:-14)?
Da ne bude ovoga
me|u vama, bra}o!
Ne upreìte se pod
tu|i jaram (2 Kor.
6:14). Stojte u ve-
ri pravoslavnoj i
utvr|ujte se (1
kor. 16:13). Ako je
jevan|elski trgovac, kada je pronašao dragoceni biser, prodao svo
svoje imawe da bi ga kupio (Mt. 13:45-46), zar se onda vi ne}ete
pobrinuti da sa~uvate dragoceno blago svete vere pravoslavne,
nasle|eno od otaca vaših, koji su za veru trpili mnoga stradawa i
lišavawa?!
U naše vreme, bra}o, mnogo se brige ulaè u to da se sa~uva
svoja narodnost, da se i u tu|ini o~uvaju svoje plemenske posebnosti,
svoj materinski jezik, svoji dragi obi~aji, da npr. Sloven svuda osta-
ne Sloven, Nijemac da ostane Nijemac, itd. Ako takvih briga i stara-
wa da se to postigne ima i kod vas – to je veoma pohvalno. Sam Gospod
odre|uje otaxbinu i mjesto ìvqewa (Dela Ap. 17:26), svaki ~ovek sa
zdravim razumom i neiskvarenim srcem voli svoj zavi~aj, svoj narod,
svoju otaxbinu; kada se nalazi daleko od wih – neprestano ih se pri-
se}a, poput drevnih Jevreja, koji su u plenu vavilonskom vapili za Je-
rusalimom: ako li tebe zaboravim, Jerusalime, neka zaboravqena bude
desnica moja; nek se prilijepi jezik moj za grkqan moj ako te se ne setim
32
(Ps. 136:5-6). Ko se odri~e svog naroda i otaxbine, taj je nalik na
onoga ko se odri~e od svojih roditeqa; on nema ni cene ni zna~ewa,
on je kao prazna moneta, bez grba i oznake na licu i nali~ju. Ali ako
treba odràvati, ~uvati i štititi svoju narodnost, koliko puta više
onda treba ~uvati svetu veru pravoslavnu?! Narodnost, iako i pred-
stavqa dobrobit za uspešan razvoj ~oveka, ipak ona ima samo privre-
meno zna~ewe, u ovom ìvotu, ali ne i u ìvotu ve~nom, jer tamo nema
ni Jelina ni Judejca, obrezawa i neobrezawa, varvarina i skita, nego je
sve i u svima Hristos (Kol. 3:11); za dobijawe budu}eg ve~nog ìvota
ne}e biti potrebno o~uvawe svoje narodnosti, nego prave vere u
Hrista. Na ovo pomišqajte, bra}o, tim pre što o~uvawe pravoslavne
vere za vas predstavqa i najboqe i najpouzdanije sredstvo za o~uvawe
i odràwe vaše narodnosti.
Blago~eš}e, istinita, prava vjera, u svemu je korisna, pošto
ono ima obe}awa ìvota sadašwega i budu}ega; ovo je istinita re~ i
dostojna je svakog prihvatawa (1 Tim. 4:8-9). Istorija raznih naroda
krasnore~ivo svedo~i da vera i dobrodeteqi i pravda uzvisuju narod
i umawuju grehe plemenima (Pri~. 14:36), da je samo onaj narod veli-
ki i silni, u kojem ìvi tvrda vera u Boga i krepka nada u Wega. Ve-
rom pobje|uje on carstva, ukrepquje se od nemo}i, silan je u ratu (Jevr.
11:33-34); ako on i greši pred Gospodom – pred Wim se i kaje, i u
svojim neda}ama se za pomo} ne obra}a bogovima tu|im, nego samo
Jedinom Istinitom Bogu; od Wega pak i dobija pomo} i spasewe.
Pomenimo za primjer makar jevrejski narod. Kada on bejaše silan i
strašan neprijateqima: kada se uprezao u tu|i jaram i sluìo Vaalu
i Astarti – ili pak kada je ostajao vjeran blagotvornom Jehovi?
Setite se i istorije svog vlastitog naroda. Nije li srpski narod bio
krepak i nije li rastao u sili i slavi onda, kada je bio veran pravo-
slavnoj veri otaca svojih i kada je prebivao u jedinomisliju i brato-
qubqu? To bejahu zlatni dani Srbije, kada se u woj podvizavahu muè-
vi vere i narodnosti – Sveti Sava, pokroviteq vašeg hrama i srpskog
naroda, wegov otac Nemawa, wegov brat koga je ven~ao, Stefan II,
Stefan IV Dušan. I naprotiv: nije li srpski narod slabio, pa ~ak i
do dana današwega slabi, od podela na razne partije, od me|usobnih
neprijateqstava i, što je najglavnije, od teturawa duhovnog, od po-
klawawa tu|em jarmu, od robovawa tu|oj i tu|inskoj civilizaciji, od
hladno}e prema pravoslavnoj veri i izdaje ota~kih predawa? Ej,
tako! Amin.
33
R e p e r t o a r / J A N UA R 2 0 1 5 .
SCENA DANILO BATA STOJKOVI]
15.01. êtvrtak 19:30 KUMOVI
17.01. Subota 19:30 RO\ENDAN GOSPODINA NUŠI]A
18.01. Nedeqa 19:30 RO\ENDAN GOSPODINA NUŠI]A
19.01. Ponedeqak 19:30 MARATONCI TRÊ POÂSNI KRUG
21.01. Sreda 19:30 BAJKA O POZORIŠTU
23.01. Petak 19:30 RODOQUBAC < premijera
25.01. Nedeqa 19:30 RODOQUBAC
28.01. Sreda 19:30 SUZE SU OK
30.01. Petak 19:30 VELIKI TALAS
31.01. Subota 19:30 RODOQUBAC
NOVA SCENA
16.01. Petak 20:00 SAVRŠEN KROJ
17.01. Subota 20:00 BOING-BOING
18.01. Nedeqa 20:00 POZOVI M RADI U@ITKA
21.01. Sreda 20:00 SOKIN I BOSINA
22.01. êtvrtak 20:00 KUMOVI
24.01. Subota 20:00 ÔRBA OD KANARINCA
25.01. Nedeqa 20:00 MIKROFONIJA - Sr|an Jovanovi},
standap komedija
26.01. Ponedeqak 20:00 BOING-BOING
29.01. êtvrtak 20:00 GENERALNA PROBA SAMOUBISTVA
30.01. Petak 20:00 VEÊRA BUDALA
31.01. Subota 20:00 LEPTIRI SU SLOBODNI
CENE KARATA 700, 800 i 1000 din

Specijalan popust od 20% na organizovanu posetu.
Prodaja ulaznica: "Zvezdara teatar", Milana Raki}a 38.
(Radnim danom 9-15, subotom i nedeqom 11-15 i dva sata pre po~etka predstave)
Telefoni za rezervacije i organizovanu prodaju: 2419-664, 2414-527.
34
Spomenik
Srbi i Rusi,
Rusija i Srbija
rbija i Beograd dobili su 16.
S novembra 2014. godine spome-
nik ruskom caru Nikolaju II Roma-
novu. Taj spomenik je najvidqiviji
dokaz srpsko-ruskog prijateqstva,
bratstva. Spomenik je delo ruskih
skulptora Andreja Kova~uka i Ge-
nadija Pravotvorova, a ambijent u
kojem je spomenik postavqen osmi-
slio je beogradski arhitekta Janko
Krsti}. Tanjug je zabeleìo da su
na otvarawu i osve}ewu spomenika
govorili: predsednik Srbije g. To-
mislav Nikoli}, patrijarh mo-
skovski i cele Rusije g. Kiril i
patrijarsh srpski g. Irinej.
- Ovaj spomenik u srcu Beogra-
da sija u slavu cara mu~enika
Nikolaja II, kao znak ve~ne pobede
dobrote i pravde, vladarske i
qudske `rtve za vrednosti ve}e od
~oveka i cara, ve}e od ìvota - re-
kao je, pored ostalog, predsednik
Nikoli} i posebno naglasio: - Car Nikolaj II ubijen je ritualno, ubi-
jeno je hri{}anstvo i podr{ka slovenstvu. Ipatijevski dom je postao
mesto patwe i golgote, a ubistvo carske porodice simbol stradawa za
druge".
Patrijarh moskovski i cele Rusije g. Kiril je rekao da otkri-
vawe i osve}ewe spomenika ima istorijski zna~aj.
- Prvi spomenik u ~ast cara, u Evropi van Rusije, podignut je
u Srbiji... Se}awe na imperatora Nikolaja II ~uvalo se u srpskom
narodu ~ak i u vremenima kada se o ruskom narodu govorilo samo
lo{e ili se }utalo - naglasio je patrijarh ruski g. Kiril.
35
Patrijarh srpski g. Irinej je rekao da ovaj spomenik nije samo
spomenik, nego je i lik svetog mu~enika - izvesio je Tanjug.
U Srbiji je, pre ovog lepog spomenika u Beogradu, svetom caru
Nikolaju Romanovu II na jo{ dva mesta i na~ina pokazana qubav i zah-
valnost za sve {to je u~inio za Srbe i Srbiju.
U ovo na{e vreme u selu Jo{eva pod Cerom podignut je hram
posve}en svetom ruskom caru, a mnogo ranije je u crkvi Svetog Save,
u porti manastira @i~a kod Kraqeva, ìvopisana freska Sv. Niko-
laja Romanova. Fresku je po èqi episkopa ì~kog g. Nikolaja (Ve-
limirovi}a) uradio baron Nikola Majendorf 1937. godine - pune
{ezdeset i tri godine pre nego {to je Niko-
laja Romanova II kanonizovala Ruska pravo-
slavna crkva (2000) i samo 19 mawe nego {to
je to uradila Ruska pravoslavna zagrani~na
crkva (u izbeglištvu), 1981. godine.
Posle Drugog svetskog rata (1945) fresku
Svetog ruskog cara su - nakon nekakve nared-
be lokalnih vlasti - pokrili, sakrili: du-
hovnik mana-
stira otac Do-
sitej i tada,
mladi monah
otac Gerasim.
- Freska se nije smela pokaza-
ti. Nije se mogla ni spomenuti - pri-
~ala je nedavno za TV Beograd monahi-
wa Dorotea. - Prekrili su je plavim
pak-papirom i ponašali se kao da ona
ne postoji. Boja na plavom papiru je
bledela. Postajala je sivkasta i sve
više se izjedna~avala sa patinom na
zidu koji je tako|e bio u sivim tonovi-
ma. To je, u izvesnom spaslo fresku da
ne bude uo~qiva.
Freska je potom bila skoro za-
boravqena i ponovo je otkrivena tek
pre tri godine (2011) prilikom pri-
prema za obnovu ove male svetosavske
svetiwe, no - na àlost - ta obnova jo{ nije ni ozbiqno zapo~eta, a
kamoli da je zavr{ena.
36
Za Tv Beograd govorio je i protojerej stavrofor
Qubinko Kosti}:
- Vidimo u ovoj crkvi jedinstvenu fresku ru-
skog cara Nikolaja Drugog Romanoa, ali i druge
ruske svetiteqe, Serafima Sarovskog, Svetog
Velikog ruskog kneza Vladimira, pokrstiteqa
Rusije u kombinaciji sa srpskim svetiteqima i
freskama koje su vrlo zna~ajne, istorijski ovde
za @i~u i Svetosavski hram.
Car Nikolaj Aleksandrovi~ bio je impera-
tor Rusije, kraq Poqske i Veliki knez Finske.
Nikolaj i wegova supruga Aleksandra Fjodorov-
na imali su petoro dece. Svi su streqani 17. jula
1918. godine u Jekaterinburgu, ~ime je ugašena
loza Romanovih. Car je imao 49, carica 46, k}er
Olga 22, Tatjana 21, Marija 19, Anastasija 17 i
sin Aleksej 12 godi-

na. Posle ubistva
cara više od dva
miliona Rusa, na
~elu sa plemstvom,
emigriralo je; mno-
gi su do{li u Sr-
biju i Srbija ih je
prihvatila kao naj-
ro|enije.
Projekat za
sanaciju ìvopisa
crkve ve} tri go-
dine bezuspešno
konkuriše za nov-
~anu pomo} kod Mi-
nistarstva kulture
Srbije.
Dva dana pre
otkrivawa i osve-
}ewa spomenika Svetom caru Nikolaju Romanovu, u Beogradu je, u
SANU, odràn okrugli sto “Imperator Nikolaj Drugi i Srbija”, koji
37
su u zajedno organizovali moskovski Fond istorijske perspektive,
Istorijski institut SANU i Arhiv SPC. Odabrali smo re~ direkto-
ra Ruskog instituta za strateška istraìvawa Leonida Rešetwi-
kova.
akon što smo se sa beogradskog aerodroma dovezli u hotel,
posetili smo spomenik Nikolaju Drugom i suze su nam
N grunule na o~i. Tvorci tog spomenika zasluùju najve}u

pohvalu i oni }e je sigurno mnogo puta ~uti.
Kada su velike stvari u pitawu, uvek postoje qudi koje mnogi ne
prime}uju i ~ija je uloga potcewena. @elim da kaèm da je veoma va-
`no ono što je uradio Fond istorijske perspektive na ~elu sa Nata-
lijom Naro~nickom i Jelenom Bondarevom. One su odigrale va`nu
ulogu u ~itavom projektu postavqaqa spomenika imperatoru Nikolaju
Drugom. Bez wih toga ne bi bilo, hvala im.
Ina~e, o qudima koji su ìveli krajem 19. i po~etkom 20. veka
mi sudimo, gledamo na wihov ìvot i ocewujemo ih polaze}i od
naših ose}awa i intelektualnih mogu}nosti, a oni su bili potpuno
drugi qudi. Sasvim drugi. Ovo je va`no imati na umu naro~ito kad
govorimo o Nikolaju Drugom.
Ja sam 20 godina proveo sa duhovnim podvi`nikom savremene
crkve vladikom Aleksejem, danas upokojenim. On mi je ~esto govorio:
„Leonide, pogledaj lice ovog ~oveka, pogledaj ovo lice. Na wemu sve
piše: plemenitost, ~ast i moral. Na ovom licu se sve vidi. Lice i o~i
su ogledalo qudske duše“.
Nikolaj Drugi je kao vo|a ogromne imperije imao i geopoli-
ti~ke razloge – razloge zaštite otaxbine, jer je Nema~ka objavila rat
Rusiji – da stupi u Prvi svetski rat i da podrì Srbiju. Tu nema
nikakve diskusije. Ali, on je, pored toga, imao i visoka, moralna ose-
}awa prema Srbiji. Wega je rukovodila i qubav prema Srbiji, prema
Srbima.
To nije bilo zato što su mu bili simpati~ni srpski qudi, zato
što su lepi, kao ovde prisutni. On je Srbe ose}ao kao duhovnu bra}u,
kao jedan duh.
Naš posledwi vladar, kao i naš prvi vladar, zapravo, svi
naši vladari nisu bili samo vo|e dràve. Oni su bili i na ~elu
pravoslavne civilizacije.
Isto~na pravoslavna civilizacija to su: Rusija, Srbija, Bu-
garska, Jermenija i Gr~ka. Svi smo naslednici Vizantijske civiliza-
cije. To je bila civilizacija koju su rušili kao neprijateqski duh,
kao alternativu. Zato, kada mi govorimo o našem Vladaru kao o sve-
38
tom ~oveku, jer on se ~esto pri donošewu odluka rukovodio duhom
koji je bio u wemu.
Naši oponenti ~esto govore: Nikolaj je bio dobar porodi~an
~ovek, dobar otac i supru`nik. Da, bio je i to, ali se ne radi o tome.
Uostalom, i to je posledica wegovog duha. Ali, hajde da vidimo šta se
doga|alo za vreme Prvog svetskog rata. êsto govore da je to bio neu-
spešan rat za Rusku imperiju. Me|utim, moram
da podsetim da se za Rusku imperiju taj rat zavr-
šio 2. marta 1917. godine. Posle tog datuma, Ru-
ska imperija više nije postojala, niti je kao
imperator postojao Nikolaj Drugi. Taj rat su po-
sle tog datuma vodile druga zemqa, druga vlada i
drugi qudi.
Za nas, za Rusku imperiju taj se rat, dakle,
završio 2. marta 1917. godine. A gde se nalazila
linija fronta u to vreme? Linija fronta je pro-
lazila prakti~no du` potowe granice Sovjetskog
Saveza. Izuzev dela Austro-Ugarske, i 1/5 dela
Turske, koje je bila zauzela ruska vojska. Mi smo,
kao Ruska imperija do 2. marta 1917. godine bili
izgubili samo Poqsko carstvo, kao deo teritori-
je imperije. Ali, bili smo zauzeli zna~ajne teri-
torije – delove Turske i Austro-Ugarske.
O kakvom se onda neuspešnom ratu uopšte radi? Pogotovo ako
se ima na umu da su Nemci 1941. bili došli na 10-15 kilometara do
Moskve. Uostalom, mi na teritoriji Rusije nemamo grobqa poginulih
u Prvom svetskom ratu. Imali smo samo rawenike koji su se le~ili na
teritoriji Rusije. Mi nismo dopustili neprijatequ da kro~i na našu
teritoriju. Bilo je, naravno, i uspešnih i neuspešnih bitaka, ali se
sve to odvijalo na granicama imperije.
Izvori „bele imigracije“ govore o 1.300.000 poginulih, od ko-
jih su 95% – vojnici. “Demokrate“ daju podatak od 1.500.000 pogi-
nulih. To su veliki gubici. Ali, kao prvo, to nisu gubici u civilnom
stanovništvu, to su vojnici. Kao drugo, uporedimo, a uvek treba upo-
re|ivati, sa Drugim svetskim ratom u kojem je poginulo, minimum, 27
miliona gradana SSSR!
Zato ne moèmo da govorimo o neuspešnom ratu Nikolaja Dru-
gog. To je prosto nekorektno. Ne sme se tako postavqati pitawe. Ne
smeju se stvari mešati sa onim što se dogodilo posle februara
1917. godine.
39
Šta su uradili “februaristi“? Iš~upali su jezgro dràve,
eliminisali su Nikolaja Drugog. êr~il je to dobro rekao: “Izvadili
su sr` i sve je pocelo da se raspada“.
Ovde u Beogradu smo videli fotografije qudi koji su u Rusiji
1914. masovno izašli sa parolama podrške Srbiji. Da li mislite da
su se oni kasnije pridruìli boqševicima? Ne, ve}ina wih se u na-
rednih pet godina borila na jugu i istoku, borili su se za Rusiju. To
nisu qudi koji su kasnije podigli revoluciju.
Pogrešno je misliti da su qudi koji su došli da podrè Ni-
kolaja Drugog i Rusku Imperiju 1914. sutra prešli na stranu crve-
nih. To su bili drugi qudi; mnogi su se suprotstavqali.
Ovde, u Srbiji, u jednom trenutku je bilo 100 000 izbeglica iz
Rusije. Onih koji su se suprotstavqali bilo je bezmalo 3 miliona.
Me|u wima su bili i oni koji su stajali na onom trgu – oni pred koji-
ma je Nikolaj Drugi drào govor. To su bili isti qudi. Oni su pru-
àli otpor tokom pet godina!
Diteriks je odstupio iz Vladivostoka tek u decembru 1922. go-
dine! Gra|anski rat je trajao pet godina! To govori da nije sve bilo
kao što su sovjetski istori~ari i politi~ari tvrdili, da je ~itav
narod podrào Lewina. Nije bilo tako. Zna~ajan deo – ne kaèm da
je to bila polovina stanovništva – ali je ipak zna~ajan deo podrào
cara i suprotstavio se.
U vrhu onih koji su pruàli otpor, zna~ajan deo – izuzev Vran-
gela i Judeni~a – tvrdio je za sebe da su demokrate. A obi~ni qudi na
jugu su bili monarhisti. Pro~itajte uspomene, memoare, dokumenta-
ciju, ve}inom su ti qudi bili monarhisti. Ve}ina se borila za Rusku
imperiju. Denikin i Kol~ak su ~esto bili prinu|eni da govore i
neistinu jer su dobijali pomo} od Zapada, a Zapad nije èleo da po-
maè monarhistima.
Naš institut se – u saradwi sa Fondom istorijske perspekti-
ve, Fondom Vasilija Velikog i drugim organizacijama – bavi ~iš-
}ewem istorije, istorijske nauke od naslaga. Neke mitove moramo da
razotkrijemo, da srušimo. Prvi mit je o Nikolaju Drugom. Nama nude
kompromis: Nikolaj je bio dobar i porodi~an ~ovek, ali neuspešan
vladar. Mi se ne slaèmo sa time. On je bio veoma jak politi~ar.
Svakako, bilo je neuspeha. Bila je veoma teška situacija. Bio
je postavqen zadatak da se uništi isto~na pravoslavna civilizacija,
Ruska imperija. Zapad je taj zadatak izvršio uz pomo} naših
unutrašwih izdajnika. Sada je Zapad sebi postavio isti taj zadatak.
Napad na Rusiju koji se odvija u ovom trenutku povodom situacije sa
40
Ukrajinom - to nije zbog Ukrajine.
Ona nije potrebna Zapadu.
Jedini je ciq da se Rusiji zada udarac.
Rusija je po~ela da se uzdiè. Ne samo wena privreda i oru-
àne snage. Rusija je po~ela da se uzdiè duhom, a to je ono što
zabriwava Zapad.
Rusija je po~ela da shvata svoju misiju. Boànsku misiju: da je
Rusija centar alternativne civilizacije.
Nekima od prisutnih sam pri~ao da je 2006. godine u Sankt-
Peterburgu @ak Širak razgovarao sa nekim našim rukovodiocima.
I na kraju svog izlagawa im je rekao: “Mene uvek obaveštavaju i ja
sam ~itam da u Rusiji intelektualci stalno raspravqaju sa kim treba
da bude Rusija – uz Istok ili uz Zapad?“ Zatim je napravio pauzu i na-
glasio: “Pa zar vi ne shvatate? Vi ste posebna civilizacija!“
@ak Širak je tada još rekao. „Vi ste posebna civilizacija.
Sve vam je dato da budete posebni. Ne izolovani, ve} posebni.“
Eto, neki Francuzi su to još tada bili osetili, a mi to još
uvek nismo osetili, još nismo shvatili. Ono što se danas doga|a – to
se doga|alo i u vreme Prvog svetskog rata.
Dolazio je kod nas u institut novi ambasador SAD u Rusiji.
Po~eo je da pravi paralele sa Prvim svetskim ratom. “Pravite istu
grešku kao i uo~i Prvog svetskog rata“ – rekao mi je.
“I vaši planovi su isti kao i uo~i Prvog svetskog rata“ – od-
govorio sam mu. On je prvo ustuknuo, a zatim je rekao: “Niste me
dobro razumeli“.
Kada govorimo o Nikolaju Drugom, o Srbiji i svim slovenskim
zemqama, moramo da razumemo da je Nikolaj Drugi bio posledwi vo|a
isto~no-pravoslavne civilizacije.
Srbija je forpost, avangarda. Da bi se došlo do tvr|ave koja
se zove “Rusija“ – treba prvo uništiti avangardu. Treba uništiti
Jerevan, Beograd. Jer, oni smetaju na tom putu. Treba ih uništiti.
Srbija predstavqa i liniju razloma. Zato, drìte se, bra}o!
Mi dolazimo, obavezno }emo do}i.
Prevela Marija Petrova

je
Objavq~eansopisa!
roj
tre}i b
Z anariste,
dramske umetnike, a posebno za rediteqe i dramske pisce/sce-
vaì nepisano pravilo da se tek po drugom filmu ili
tekstu prepoznaju kao pravi profesionalci, a wihov legitimitet
biva potvr|en na kulturnoj mapi. Nekako, kao da je to drugo profe-
sionalno delo, koje bi po pravilu trebalo da bude zrelije i
zna~ajnije, zapravo dokaz da }e autor ostati i opstati.
Drugi broj Armaturgije, koji je pred vama, daje presek pro-
mena koje nam se dešavaju u kulturi i predstavqa sumirawe
ideja. Ciq nam je da webzin oìvi, postane aktivan i inter-
aktivan pratilac u profesionalnom opismewavawu naših
studenata; da doìvqava razne mediamorfoze u formi kao
i u sadràju. îni mi se da }e nam ta vrsta osveš}enosti u
odnosu na nove komunikacione kanale i medije biti od
posebne va`nosti u vremenu koje je pred nama. Zbog svega
toga, ovaj webzin doìvqavam kao svojevrsnu mogu}nost novog
na~ina prezentovawa studenata, wihovih misli, pitawa, zapaà- REDAKCIJA
wa, fascinacija i, naravno, radova. Uverena sam da u toj ~iweni- doc . Qubinka St St ojanovi},
ci leì i najve}i zna~aj ovog elektronskog ~asopisa. glavni i odg.
odg. urednik;
U vremenu koje dolazi, promene su stalne i Mihajlo Vitezovi},
slojevite i ~esto ih nismo svesni. Upravo su operativni urednik;
studenti ti koji su u najnovijem vidu komu- Jelena Obradovi},
nikacije i nalaze se na tom neminovnom talasu, zamenica operativmog
a kao saradnici ovog ~asopisa isti~u va`nost urednika
istraìva~kog procesa. Metamorfoza kulture koju nosi novo doba
uslovila je i novine u ovom broju, i to sa mawim brojem stranica,
ali zato raznovrsnijim tekstovima i razgovorima sa više autora.
Od ovog izdawa uvodimo Temu broja, a sadràj webzina zasno-
va}emo prete`no na istraìva~kim tekstovima, intervjuima sa
eminentnim umetnicima, esejima i novim formama u kojim }e se
doc. Qubinka Stojanovi} oprobati naši saradnici. U planu su i odre|eni multimedijalni
dodaci, poput virtuelne biblioteke ispitnih drama i scenarija svih naših studenata,
zatim snimqenih radio-drama, kao i studentskih filmova koje }ete mo}i da slušate i
gledate online.
Armatugija je ve} na~inila taj prvi korak i ovom prilikom nudimo vam temu broja
koja se bavi profesionalnim utemeqewem, a u uèm smislu vezana je za debitantske
dugometra`ne filmove diplomaca Akademije umetnosti.
Ovim putem pozivam stru~nu javnost da se ukqu~i i doprinese ovom talasu, radi
spajawa iskustava, kako bi se došlo do jedinstvenog i integrisanog na~ina komunika-
cije i otvorio prostor za razvoj novih kreativnih ideja i formi koje }e novo vreme
zahtevati od svih nas.
Nadam se da }ete uìvati surfuju}i na našim talasima http://www.armaturgija.tk/
42
Godi{wice
Sto godina
]opi}eve vedrine
“Kwige pišem u jednom dahu...
Pri~am pri~u nekom svom nevi-
dqivom sagovorniku. To su trenu-
ci moje istinske sre}e. Ja sam, u
stvari, sre}an od hiqadu devetsto
trideset šeste, kad je izašla moja
prva pri~a u Politici. Sre}a se
uve}avala kad je moje pisawe ima-
lo sve ve}i odjek kod publike. Pu-
blici sam okretao vedro lice ì-
vota... êznu}i za vedrinom i qe-
potom, obi~ni ~italac do|e u in-
spiraciju u kojoj se nalazi i pi-
sac, u one trenutke kada, kako veli
Andri}, ~iwenice lebde... Svi bi-
smo mi èqeli da smo u nekom baj-
nom svijetu, bez zla, zavisti. Takav
svijet, naseqen veselim, humor-
nim i dobrim qudima, ja nudim
~itaocima... Zbog toga ja imam mi-
lionsku ~itala~ku publiku“.
(Branko ]opi} u razgovoru
sa Brankom Leti}em
u ~asopisu Kwièvnost septembra 1978)
ajpopularniji pisac srpskog jezika Branko ]opi} ro|en je 1. janu-

N ara 1915. godine. Tako bar pi{e tamo gde se takvi podaci upisu-
ju. @iveo je do 26. marta 1984. godine.
Udruèwe kwièvnika Srbije je zajedno sa Kwièvnim dru{tvom
]opi}evog imena pro{le godine, povodom tridesetogodi{wice tragi-
~ne smrti Branka ]opi}a, cve}em i stihovima okitilo wegov grob, a u
ovoj, 2015. godini, evo, obeleàvamo mu sto godina od ro|ewa. [ta god
da bismo sada napisali ovde o wemu ~ini nam se izli{nim - nemamo
ni{ta novo; kao da je sve {to bi vaqalo kazati ve} kazano, kao da je
sve {to bi trebalo pro~itati ve} pro~itano, pa se zato i opredequ-
43
jemo da o na{em dobrom i ~estitom Branku ]opi}u govore wegova dela;
naravno, pre svega humoristi~ka, a potom i ona druga. Verujemo da jedi-
no kwièvno delo pruà mogu}nost uvek novog vi|ewa svakog pisca i da
je tako i kad je na{ Bran~ilo u pitawu:
Moj djed i kraqevi (odlomak)
(...) Iako nas Li~ane bije r|av glas da smo najvjerniji soldati
u gardi svakog cara i kraqa, ipak je moj djed, po samoj svojoj prirodi
i socijalnom instinktu, bio spontani antimonarhista, pa je i mene
odgajio u tome duhu. To je najvi{e u~inio svojom pri~om o tome kako
je nekad i{ao u posjetu caru Frawi Josifu.
Bilo je tovako: – Kada govorim o svome
- Spremim ti se ja jednog jutra - pri~a djetiwstvu, najprije
moram da naglasim jednu
on - pa }u po}i u Be~ da obi|em cara Frawu.
stvar: ja sam imao dva
Obujem opanke, obu~em nov koùn, komad zavi~aja. Prvi je: zavi~aj
kukuruze u torbu, pa istom da }u na vrata, a moje majke i moga djeda
moja }e Jeka iza furune: Rade; to je Lika. Ja Liku
- Maksime, moga’ si oprati noge kad nisam vidio sve dok mi
ve} ide{ kod cara. nije bilo 50 godina, ali iz
- Kakve noge, bog s tobom, pa jesam li ih djedovih i maminih
opra’ jesenas kad sam ulazio u kacu da zbijam pri~awa, ja sam Liku tako
kupus. ìvo zamislio i
- A jest, vjere mi! - sjeti se Jeka. - zamišqao. Mo`da je i to
Dobro je, onda more{ i}i. Lijepo }e{ mi poz- razlog što je moja mašta
draviti Frawinu Jelku i prikri~i joj, ako veoma bogato radila…
Drugi zavi~aj je bio onaj
ima kakvo staro sito za kukurzno bra{no, nek
gdje sam se rodio, u kome
mi po{aqe. Moje se ve} poderalo. sam se kretao; to je
I tako ti se ja uputim - haj, haj, haj ! - Bosanska krajina. I sam ne
pa pred Frawinu ku}u. ûknem {tapom o bih znao kazati koji mi je
avlijska vrata: ~uk, ~uk! zavi~aj izgledao qepši…
- Ehej, doma}ine!
- Evo, evo! - ~u se iz ku}e. Otvori{e se vrata, dok evo ti glavom
Frawe, zasuka’ rukave, garav ka’ Ciganin.
- Oho, vidi Maksima, vidi Maksima! Ta gdje si ti, sve mu do
mora? Ko me je to kod tebe oblaga’, ko je naprtqa? Ajd’, ajd’, ulazi. Ja
evo poravqam {poret, ne{to mi se dimi, pa se zagaravio. Ej, ~uje{ li,
Jelka, evo na{eg Maksima.
Pomoli se Jelka, sva bra{wava, pozdravi se sa mnom, pa odma
pita za moju Jeku.
44
- Dobro je - velim ja - i zdravo i poru~uje ti da se ne {ali{
glavom, nego da joj po{aqe{ kakvo staro sito koje tebi ne radi.
- Bogami sam ja imala jedno polovno, pa kad sam neki dan nosi-
la kravi repu, zatrka se iznenada tele i probi ga glavom.
Ispade odnekle mali Rude. Frawin sin, goni pred sobom
krma~u, pa kad spazi mene, potegnu da }e iza sviwca, ali ga }a}a
prete~e.
- Vamo de, stra`wico jedna, poqubi se s gostom.
Poqubi ti mali Rude mene u ruku, a ja mu, onako od milo{te,
opsujem strinu Maksimilijanovicu, pa se vatim rukom u }emer i dad-
nem djetetu ~itav sekser.
- Evo tebi, brate, pa kupi zemi~ku.
Milo Frawi {to sam do{a’, pa se razviko na ~eqad.
- Jelka, Rude, deder brè vamo da uvatimo pijevca. Ta ne dola-
zi nam Maksim svaki dan.
Zaokupi{e s |ubri{ta najve}eg pijevca, potek’o i ja u pomo},
pa sko~i’ preko nekakve kolske rude, odma’ mi na ‘la~ama prsnu {av:
tras!
- Ma ~uje li se to, Maksime, od tebe nekakvo lagumawe, {ta li
je? - pita Frawo.
- Ama, raspara{e mi se la~e - kaèm ja. - Eto ti, jo{ }u se
obruìti pred Jelkom.
Skolismo, vjere mi, onoga pijevca, s jedne strane Jelka i Rude,
s druge strane Frawo i ja, utjerasmo ga u nekakvu travuqinu iza ku}e
i tu ga uvatismo. Tu ti Frawo ugazi u ne{to, okliznu se, pa istom
povika:
- Jesam li ja govorio da se te stvari ne rade iza ku}e, nego da
se krasnica nosi tamo iza ìvice, u jarak! Bo’me, uvatim li koga
odsad, vala }e ga u kapi nositi odavde.
Sprema Jelka ru~ak, a nas dvojica rakijamo, pa pruìmo i woj
koju ~a{u. Posla Frawo u kom{iluk da zovne i cara Viqema na ~ast,
ali se mali vrati i kaè da je Viqem jutros rano oti{ao kod nekakvi-
je Cigana da vadi paripu pamrave.
Pitam ja Frawu kako mu je letina, kako stoji s marvom i je l’
se zaduìva’. Dobro, veli, sve, fala bogu, samo mu Rude prili~no
slabo u~i, tup je nekako. Najboqe bi, veli, bilo da ga dam kome u najam
ne bi li se dozva’ pameti.
Sjedosmo ru~ati, sjede i Jelka sa nama, a Rude piqi u zdjelu iz
}o{ka, ter ti ja, kriju}, pruìm mu jedan batak, a on ti, ka’ da je iz
gladi uteka’, zgrabi ga i zavu~e se iza kace ka’ {arov.
Ustavi me Frawo i na konaku. Legosmo zajedno u krevet, a Jelka
}e prostrijeti sebi na podu. Vrti se Frawo, ne moè zaspati, pa me
pita:
45
- Maksime, koqu li tebe buve?
- Ako }e{ pravo, ja sam na to i navika’.
- Ama navika’ sam i ja, ali ove moje buve desile se nekakve
krupne, donio ih pro{le godine sultan Mehmed kad je vamo dolazio
i kod mene no}iva. Ne zna{ ti {to je turska buva.
Isprati me sutradan Frawo komad puta, poqubi se sa mnom:
pozdravi, kaè, ko upita. O}u, bog i tebi dao zdravqa i sretan
ostanak.
I tako ti se ja vratim ku}i. (...)
Ba{ta sqezove boje

Muškarci obi~no slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznaj-
ša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško na}i. Wegov
spektar svodio se na svega ~etiri osnovne boje, a ono ostalo — to nije
ni postojalo ili se svodilo, u najmawu ruku (ako je ~i~a dobre voqe!),
na neki vrlo neodre|en opis: “@uto je, a kao i nije ùto, nego nešto
onako — i jest i nije.“
Kako je na ovome našem šarenom svijetu ve}ina stvorewa i
predmeta obojena “i jest i nije“ bojom, to je s mojim djedom oko toga
uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.
U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko no}i, ras-
cvjetao bi se u baštici kraj naše ku}e crni sqez i qupko prosinuo
iza kopqaste pocrwele ograde. On je u mirna sun~ana jutra zra~io
tako povjerqivo i umiqato da to nije moglo izma}i ~ak ni djedovu oku
i on bi udobrovoqeno gun|ao maju}i se po dvorištu.
— Pazider ga, sva se bašta modri kao ~ivit.
Ono, istina, na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo trago-
va modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude mo-
dra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu
istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i vaì: sqez mora
ostati crven.
Djedov ro|ak Sava Damjanovi}, negdašwi kradqivac sitne sto-
ke, a pod starost ispi~utura i pri~alica, i nenamjerno je znao da na-
jedi mog dobrog djeda.
Dok djed pri~a, on ti ga istom za~u|eno prekine:
— Otkud lisica crvena kad je ùta!
— Hm, ùta? — be~i se djed. — ùt je tvoj nos.
Sava zabrinuto pipne svoj ruì~ast baburast nos i vre~i:
— Crvena! Ta sve nacije odavde do Biha}a znaju da je ùta, a
ti...
Savin svijet prostire se do Biha-
}a, jer je ~i~a nekoliko puta tamo leào Mala moja iz
u apsu, ali ~ak ni ti prostori ne mogu da Bosanske krupe
razuvjere mog djeda. Bilo mi je dvanaest godina,
— Hm, Biha}a! I drugi su qudi le- prvi put sam sišao do grada
àli u biha}koj “Kuli“, pa ne vele da je iz mog sela, tihog i dalekog,
lisica ùta. kad susretoh tebe iznenada.
Boqe ti je pij tu moju rakiju i }u- Eh, dje~a~ke uspomene glupe!
ti, ne kvari mi unu~adi. Mala moja iz Bosanske Krupe!
A unu~ad, nas troje, nabili se u
}ošak blizu staraca i ~ekamo kad }e Sa- Jesi li me spazila il' nisi,
va zapo~eti sa svojim lopovskim doìv- zbuwenoga seoskoga |aka,
qajima. Prepirka o bojama baš nas ni- svjetlokosog i o~iju plavih,
malo ne interesuje, lisica je lisica, pa u oklopu novih opanaka,
kako zija u izloge skupe?
ma kakve farbe bila. Mala moja iz Bosanske Krupe!
Zbog djedove tvrdoglavosti u po-
gledu boja i ja sam, ve} na prvom koraku Naišla si kao lak obla~ak,
od ku}e, upao u nepriliku. tvoj me pogled za tren obeznani,
Bilo je to u prvom razredu osnov- zaboravih ime i o~instvo,
ne škole. Negdje sredinom godine u~ite- kako mi se zovu uku}ani.
qica nam je pri~ala o vuku, te ìvi ova- Iznevjerih poput sabqe tupe.
ko, te hrani se onako, dok }e ti odjednom Mala moja iz Bosanske Krupe!
upitati:
— Djeco, ko zna kakve je boje vuk? Tekli tako gimnazijski dani,
Ja prvi digoh ruku. uspomena na te ne ocvala,
— Evo ga, Branko }e nam kazati. modra Una u proqetwe no}i
tvoje mi je ime šaputala.
— Vuk je zelen! — okidoh ja pono- Lebdjela si ispred |a~ke klupe,
sito. U~iteqica se trè i za~u|eno po- mala moja iz Bosanske Krupe!
diè obrve.
— Bog s tobom, dijete, gdje si to Brzo minu naše |akovawe,
~uo? lagan leptir sa krilima zlatnim,
— Kaè moj djed — odvalih ja ipak tebe u srcu sa~uvah
samouvjereno. kroz sve bure u danima ratnim.
— Nije ta~no, vuk nije zelen. Ta sje}awa mogu l' da se kupe,
— Jeste, zelen je! — neo~ekivano mala moja iz Bosanske Krupe!
se uzjogunih ja kao pravi unuk ~estitog
djeda Rade. Sad je kasno, ve} mi kosa sijedi,
U~iteqica mi pri|e sasvim blizu, gledam Unu, }uti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim,
qutito uzriki u moje lice i povu~e me za sve je pusto, tebe više nema.
uvo. Ej, godine, nemjerqive, skupe!
— Kaì ti svome mudrom djedu da Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe.
to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.
Skoro pla~u}i otklipsao sam toga dana ku}i i šmrcaju}i is-
47
pri~ao djedu sve što se u školi dogodilo. Ni slutio nisam kakva }e
se bura oko toga podi}i.
Šta! Pred ~itavim razredom wegovog unuka, miqenca, tegliti
za uši, a uvaènu starinu posprdno nazvati mudrim, boqe re~eno,
budalom! Dotle li smo došli? I još re}i da vuk nije zelen ve} ne-
kakav ...hm! E, to ne moè tek tako pro}i.
Sjutradan, pušu}i poput guska, djed je doperjao sa mnom u
školsko dvorište i pred svom dje~urlijom razgalamio se na u~ite-
qicu:
— A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi boqe od mene
znaš kakav je vuk, a?! Nije zelen? Pazi ti we! Ja se s vucima rodio i
odrastao, ~itavog vijeka s wima muku mu~im, a ona ti tu... Po turu bi
tebe trebalo ovim štapom, pa da se jednom nau~iš pameti.
Izvika se djed, rasplaka se u~iteqica, a i mi, |aci, od svega
toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave.
Ve} sqede}eg jutra djeda otjeraše àndarmi. Odsjedi starina
sedam dana u sreskoj “buvari“, a kad se vrati, ublijedio i mu~aqiv,
on mi nave~e poprijeti prstom.
— A ti, jezi~ko, nek te ja još jednom ~ujem da blejiš kakav je
ko, pa }u ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! Šta te se ti~e kakav je vuk.
— Pa kad me je ona pitala.
— Pitala te, hm! Imao si da }utiš, pa kvit.
Sqede}eg proqe}a, bujnog i kišovitog, sqez u našoj bašti
rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije.
Nisu tu pomagala ni sva trtqawa neumornog ro|aka Save, djed je bio
slijep i za boje i za sve cvije}e ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.
Minulo je od tih neveselih dana ve} skoro pola vijeka, djeda
odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam
kakve je boje sqez. Znam samo da u proqe}e iza naše potamwele
baštenske ograde prosine nešto qupko, prozra~no i svijetlo pa ti
se prosto pla~e, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio.
Izokrenuta pri~a
Ova je pri~a pretrpjela zemqotres, pa je u woj sve ispreturano.
Pokušajte vi da svaku rije~ vratite na weno pravo mjesto.
Tek je brdo izišlo iza sunca, a krevet sko~i iz prostranog

~i~e, navu~e noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori ku~u na vra-
tima.
– Gle, no}as je zemqa dobro pokvasila kišu! – za~u|eno pro-
48
gun|a brk su~u}i ~i~u, pa brzim dvorištem poùri niz korake, is-
tjera štalu iz krave i re~e:
– Rogata livado, idi pasi u
zelenoj kravi, a ja }u noge pod put, pa Nezavr{ena pri~a
}u po}i u drva da donesem šume.
î~a stavi rame na sjekiru i
namignu babom na svoje oko. Ne bih ono davno doba
– Bako, skuvaj u jajetu ~etiri ni za kakve dao novce,
lonca dok se posao vrati s ~i~e. Da- kad sam nekad, ispod gaja,
nas }e ru~ak slatko pojesti starca. s djedom Radom ~uv'o ovce.
Put raspali niz ~i~u diù}i
svojom širokom prašinom oblake Kud pobjeè moje zlatno
pribjeìšte nepovratno?!
opanaka. Od toga se uplašiše neka
kola, pa u trku izvrnuše kowe, a uzda
ispusti ko~ijaša i bubnu ledinom o Kroz bisernu perlu stada
le|a. naš se Šarov vrijedno maje,
Doga|aj se uplaši od ovoga a djed veze stare gatke
neobi~nog ~i~e i opruì poqe pre- i ro|ene doìvqaje.
ko nogu jure}i brè nego brdo preko
zeca. Najzad, kad je bacio sebe Bajke su mi srcu draè,
ispred pogleda, od zuba mu zacvoko- a ostalo - |edo laè!
ta strah i glava mu se diè na kosi:
iz obli`weg vuka virila je
krvolo~na šuma! Kad ponekad nebom krene
mrki oblak, bqesne muwom,
– Au, sad je bostan obrao ja skrovište trkom traìm
~i~u! Obuzet ludim starcem, naš ti pod star~evim crnim guwom.
strah presko~i preko ~akšira i
podera trn, pa brè od poqa potr~a Ni u ze~joj logi nije
preko zasijane zvijezde. sigurnije i toplije.
Pred ku}nom babom do~eka ga
vjerni prag.
– Tako mi svetog vuka, eno ne- Odveli me davno puti
djeqe u šumi! – viknu glasina hra- tamo gdje se bajka skriva.
pavim ~i~om. Stado nam se istopilo,
Ku}a se prepade, usko~i u pod mogilom djed po~iva.
babu i zabravi kqu~ vratima, a siro-
Kuda daqe, djede mili,
to drvo pope se na ~i~u i gore se puti mi se zamrsili?
uhvati granom za ruke o~ekuju}i
dvorište da dojuri u vuka.
I dokle }u u lutawu
po svijetu da se mlatim?
Slutim, ve} je došlo vrijeme
djedu svome da se vratim.
49 \edo, dragi zaštitni~e,

završi mi kraj od pri~e.
o-
e i ns tituci
d man
a- jaw
sa r adwaiji saboru ko u- we i razvie poraz
uma,
e dn a izac p skom a Fr Ja ~a adw iji s
Privirvnosti na reea"
l Svesr Krušedol n ar ntac dwi
Akt riw stira i- n
alnešska u implemaenduma o saerpaublike
>
ta "Po
d ori dišw odr emor ja R
projek at "Podsti pro-
caj škoj g vawe stogo no- >P tokola i m i instituci
qeà Stoj a pr o na
ek i
>Proj ne saradwe subje- >Obi ti Stevana u orga e
so b ih s mr a izme| i Srbije a za potreb vo|ewe
me|u privredn rpske ce r a w c ps k e s lo v sp r o
ok Sr e po a za nim
a
mocij Republike
S vi}a M d w a O b avqaw ionog tijel im paralel i
z a r a > a c a ln ije
etnarsu~na
i i n i j r b
kata e" nih i v j Koord uma o spec epublike S
b i j r o d r o s z R z
iS r
ocija
pr i
ijala
i P jekat "St avawe stu Spo ma izme| - r a u lene i
>Prom nih potenc a >Pro i usavrš dn os i p sk e a z a zapos pske
o r i c r
ed im praks "
a like S adion bike S
privr ka preduze} stupa ta i` e vni Repub izovawe r stava Repu
a a w an a r
podrš izovawe n publike den tosavski k avski >Org ih minist
n e
>Orga vnika iz R skom sajmu >Sv rs i Sveto
e s
resor je
n sne i i-
s ta d k u s e i a sa d om Bo ugim organ
r
pred na Beogra ima iz Re- kon vni konku nti muzik i Srb wa sa Am gradu i dr b
e
Srpsk ška izlaga~ sajmovi- liko nici i stud lnom
e d
>Sara ovine u Beo i-
dsjedn
>Podr e Srpske na vom Sadu >U~e ternacion Festu"
a
H erceg bi n eta pre
e Ka S
na In de Chopin mladih zacijam za potreb i Senata R predstav-
k o a
publi ogradu i N ovnog ra
B e o s l "B elg s je ta s lo vi p s k e e š } a
ma u zovawe p rpske
u ijska
po
ske Be
o- >Po ublike Sr jeta i u~ ovima
u
>Obra epublike S >Stud blike Srp ka Rep zacija pos ske na skup Republici
u ni
kluba
R
a iz Rep >Orga epublike S ta iz Srbi
rp je
b i j i r je šavaw g r a du k a R p o sj e rdi-
S r
p n
u
a tem jima se r a d w a n i
ji , kao i
a w a" - koo a
ku a tima u Sr i q
tska s
>S ko b up ew
ema sa ici iz s oj jna ok udru`
probl u privredn oslovawa Spor ka aktivno Srpsk kat "Zavi~a zavi~ajnih
} p š a- >Proje ktivnosti
susre prilikom oj >Podr i sporta waluk a
e
Srbij lici Srps
k
o blast g regata Ba nacija a radwebaprezentaci-
e pu b f t in n a s
u R >R a ativ awe v ke u
o -t e h ni~ka Beogr
ad
s t i I n formawe i aùrierpublike Srps
Nau~ndwa bla rà v tva R
r a god išwi
ca
a r a d wa u o socijal- >eOPd redstavniš ja ve aktuel
nih
sa qeàvaw rnika e S vstva i j
i ima i
n a
>Obi qivwe Zbo skupova zdra i t e Srbij wa s medij aja
t i d |
ne zalšovi u obladsske
v t a
>Sar osti i doga
>Obja sa nau~nih
radov
a
P o s va li aktivn
a r a d wa >
r a ~ k o-in
rna s pske u bo te vi -
Kultjuekat "Dani Sr zašti tski skupolema
a
>Pro " oga- >Tem vawe prob va na
nim d
Srbij e u kultur acijama rješa ivawa pra itu
i
} t
>U~eš i manifes u Srbiji ostva tvenu zaš
r t
|aji m a av aju em zdr a v s
e odr` dje~ij
koje s unarodnom lora
Me| alu folk
v "
festi ersko srce ima"
d
"Lici skim susre todija"
t www.predstavnistvorsbg.rs
A p ri l i M e e-po{ta: predstavnistvo@predstavnistvorsbg.rs
" a
]iril ograd
u
"Dana ev dan u Be nkursu Telefon: +381 11 324 66 33
50 Ko~i} arodnom ko osti"
n
Me|un nske pisme
e
"Slov
Kwièvnost i istorija
Stanislav Vinaver u
“tajnom kabinetu”
Slobodana Jovanovi}a
“Naša, samo naša i ni~ija više ostvare-
na, bar za kratko vreme blago~estiva mlada
vojska, gde su i stari bili mladi...” – Stani-
slav Vinaver je kod profesora Slobodana
Jovanovi}a ušao sa zapo~etom mišqu, koju je
glasno, umesto pozdrava izgovarao: “Nikad
više i nigde niko ne}e imati takvu vojsku,
bez avanturizma, bez sadizma, bez Frojda i
Ni~ea. I zbiqa, bila je takva! A pesnici nisu
izvršili svoju du`nost, i nisu je opevali.”
”I Vi ste pesnik?” – rekao je profesor
Slobodan Jovanovi}, srda~no se rukuju}i.
Pi{e:
“Jesam! I tu sam da se stidim. Za ono za
Milovan Vitezovi}
šta se stidim od Skadra. Za ono za šta sam se
stideo na onom krstarewu brodom ,Kara|or|e’... Ali, ja sam još uvek
u wenom |a~kom bataqonu, wen kaplar, wen potporu~nik Staša. Ja }u
svoju du`nost ispuniti. Razgovara}u sa Homerom i opeva}u svoje ra-
tne drugove.”
“Razgovara}ete sa Homerom?”
“Ja sam sa wima pojmio Homera... naši primeri su bezbrojni i
ubedqivi, kao u Ilijadi i kod Herodota. Kad Herodot opisuje Termo-
pile, on iznosi kako se u gr~kom taboru pred pogibiju ori smeh. To je
najve}e oru`je mladosti, koje prelazi preko svih napora pobedni-
~ki... E, taj primer ìveo je ili je oìveo stihijski u našem bataqo-
nu prkosne mladosti. Naš |a~ki bataqon na sudbinskom putu slobode
pronašao je ono isto rešewe koje je i mladost Homera i Herodota.”
“Onda porazgovarajte sa Homerom, a Herodota od mene pozdra-
vite.” – radovao se profesor Jovanovi}.
“Istori~ar ste, i svedok ste mi istoriji zakleti. Bilo je i ve-
}ih ratova od Trojanskog, samo oni nisu imali svog Homera. Homer je
ratni drug trojanskih junaka. Tako nam je i sa Filipom Višwi}em.
Uostalom, Vi ste o wemu pisali, a ne ja.”
51
U raznim mudrovawima i nadmudrivawima u “Moskvinom” i
svom “Port Arturu”, izoštravaju}i duh i rasu|ivawe, u ka~ewima i
natka~ivawima kafanskim, pesnici Sima Pandurovi} i Stanislav
Vinaver su se nadmetali u rešavawu intelektualnih tajni savreme-
nog Beograda i svojih savremenika.
Jedna od tih tajni bila je savoir-vivre profesora Slobodana
Jovanovi}a, kako je, sa onoliko slobodnog i u šarmu rasutog vreme-
na, kojim je ostavqao utisak dosta komotnog gospodina, stvorio onako
i obimno i vredno delo, silnim ~iwenicama poduprto. Sam profesor
Slobodan Jovanovi} otkrio je svoju tajnu Stanislavu Vinaveru.
Tajna je bila u „tajnom” profesorovom kabinetu. Veliki pro-
fesor je na Universitetu, u delu Pravnog fakulteta, imao jedan
sobi~ak koji se samo po pripadawu mogao nazvati kabinetom, u kome
se premalo zadràvao, tek da obavi nu`ne poslove sa studentima.
Drugi kabinet Slobodana Jovanovi}a bio je „tajni” za sve one
koji nisu imali nau~ne veze sa profesorom, koji je on zvao „kabine-
tom u nau~noj senci”. Nalazio se u Biblioteci Pravnog fakulteta na
Topli~inom vencu 21. Kabinet je profesor Slobodan Jovanovi}
izabrao samo za nauku, tako da mu pri ruci budu i kwige i bib-
liotekari, koji }e se starati da mu, po èqenim periodima, svi
dokazi ili iz novije istorije Srba ili iz istorije dràve i prava
budu na stolu.
“Kabinet u senci” bio je u jednoj biblioteci, ali su u wenoj
blizini bile i Narodna biblioteka Srbije, i Patrijaršijska bi-
blioteka, i biblioteke i legati Srpske kraqevske akademije nauka i
umetnosti. Sve je bilo pri ruci bibliotekara i na ~etiri }oška.
Bibliotekari su se starali da se, prema profesorovim molba-
ma, na kafi i razgovoru kod profesora, u kabinetu na|u i sami sve-
doci istorije, kako bi potvrdili verodostojnost pojedinih dokume-
nata i li~nih hartija i pojasnili neku od mogu}ih nejasno}a.
Tako je u profesorov “kabinet u nau~noj senci”, i ne znaju}i
za wega, prvi put stupio Stanislav Vinaver. Qubaznim pismom molio
ga je profesor Slobodan Jovanovi} da odre|enog dana, u odre|eno
vreme, do|e u Biblioteku Pravnog fakulteta, pošto je u svojim
istorijskim ~eprkawima došao i do arhive ratnog lekara dr Josifa
Vinavera, u kojima ima nekoliko teško ~itqivih papira, te se nada
da se on boqe razume u rukopis svoga oca i da }e mu pomo}i.
U nazna~eno vreme, ta~no, stupio je Stanislav Vinaver u
Biblioteku Pravnog fakulteta. U ~itaonici nije bilo profesora
Slobodana Jovanovi}a. Potraìo ga je u sali sa kwigama, ni me|u
52
rafovima ga nije bilo. Najzad se obratio za pomo} prvom bib-
liotekaru, na katalogu, rekavši da je profesor zakazao i vreme i
mesto. Bibliotekar ga je poveo kroz salu sa kwigama. “Kabinet u nau-
~noj senci” bio je iza, takore}i skriven. Iako skriven, ovaj kabinet
je bio sušta suprotnost onom profesorovom sop~etu na Universitetu;
bio je prostran za dva pisa}a stola, dugi bibliotekarski sto, tri
foteqe sa stolicem i kanabe. Profesor Slobodan Jovanovi} je jedan
isti posao radio za dva pisa}a stola, a dugi sto i kanabe bili su
zatrpani raskriqenim kwigama, dokumentima i raznim rukopisnim
hartijama.
Stanislavu Vinaveru je, u ~asu kad je rešio tajnu, postalo
jasno da tu tajnu profesora Slobodana Jovanovi}a ne moè iz pijete-
ta nikom, pa ni Simi Pandurovic}, saopštiti, jer ni ovaj wemu to ne
bi u~inio, iz potpuno istih razloga.
Ušavši tada u kabinet, pošto je za wim bibliotekar zatvorio
vrata, Vinaver je iznenada stao mirno, i za sebe iznenada, i vojni~ki
pozdravio: “Gospodine profesore, potporu~nik Stanislav Vinaver
javqa se na Vaš poziv!”
Profesor Slobodan Jovanovi} se iznenadio pozdravu, zasme-
jao se od srca, raširio ruke i iskreno ga zagrlio.
Isto je Stanislava Vinavera, 1916. godine u pristaništu na
Krfu, kroz oskudnu štampariju “Srpskih novina”, proveo štampar-
vojnik tre}epozivac u sobu šefa Presbiroa Vrhovne komande srp-
ske. Šef Presbiroa, profesor Slobodan Jovanovi}, bio je u srpskoj
oficirskoj uniformi bez starešinskih oznaka. Imaju}i pred sobom
visokog oficira, a ne znaju}i ~in, Vinaver ga je pozdravio isto, sao-
pštivši da je u isti mah postavqen za a|utanta pristaništa na Krfu,
a|utanta u Presbirou i saradnika “Srpskih novina”.
Opsetili su se onog teškog i preteškog neveselog vremena u
retkim veselim momentima, koji su po~eli tim pozdravom, i kako se
vojnom ~inu filosofa radovao zamenik šefa Presbiroa Branislav
Petronijevi}. Setili su se kako a|utanta Vinavera ~esto nije bilo
tamo gde bi po rasporedu morao da bude i kako ga je bilo drugde svuda,
pa je sve stizao, obilaze}i pristanište, la|e, logore, bolnice i sve
ustanove za snabdevawe, nalazio se pri ruci svakom srpskom vojniku
koji je sa nekim trebovawem u pristanište stigao, nalazio propus-
nice za ostrvo Vido onom koji brata godinu dana video nije, išao
li~no za mnogo šta francuskom komandantu baze, i bogoradio i uspe-
vao. Sve je hteo i sve mogao, i nikoga nije odbio. Drè}i mnogobroj-
ne veze sa malima i velikima, sa francuskim podoficirima i
53
komandantima, sa engleskim magacionerima, sa osobqem la|a koje su
plovile za Francusku i gde je uvek trebalo nekog ubaciti, taj a|utant
Vinaver, natovario je sebi i nevoqa za vrat, zbog kojih je Vrhovna
komanda traìla da ga u Presbirou uzmu na raport. Šef Presbiroa
je raport a|utanta prepustio zameniku.
“A|utante Vinaveru, ko Vas je postavio da obilazite francu-
ske i engleske bolnice i da proveravate porcije koje dobijaju srpski
rawenici, ~ak i da hleb probate?” – pitao je najzad zamenik šefa
Presbiroa Branislav Petronijevi}, koji je a|utantu govorio Vi, i

kome je a|utant na sva prethodna pitawa odgovorio da je postupao po
du`nosti tri a|utantska postavqewa.
“A ko me je postavio da obilazim bolnice i proveravam porci-
je? Gospodine filosofe, Vi dobro znate da me je za to postavio sam
Bog!” – rekao je a|utant i pozdravio.
“Onda wemu i raportirajte!” – rekao je zamenik šefa Presbi-
roa.
Stanislav Vinaver je ostao uveren kako je taj raport, ko zna gde
poslan, na neki na~in odlu~io da po nekoj kazni on i filosof Brani-
slav Petronijevi} budu poslani u Francusku i Englesku, da drè pre-
davawa o teškom stradawu Srba. Pri tom je on, kao a|utant prista-
ništa na Krfu, posledwi put iskoristio vezu sa osobqem la|e “Ga-
lija” da bi na wu ubacio sada ~ak trojicu: visokopre~asnog teologa
Srpske pravoslavne crkve dr Nikolaja Velimirovi}a, filosofa
Petronijevi}a i sebe.
Profesoru Slobodanu Jovanovi}u nije tada palo na pamet da
ga razuverava, jer mu posle nekoliko godina ne}e ni verovati, da taj
raport nikada iz Presbiroa i nije otišao. A da je li~no on,
54
Slobodan Jovanovi}, šef Presbiroa, po svojoj savesti, preporu~io
srpskoj vladi da pošaqe u svet svu trojicu da šire istinu o Srbima,
siguran da }e to oni ~initi na tri razli~ita, ali uspešna na~ina.
Stanislav Vinaver je onda primetio da je po rasporedu, a ne
vrednosti nameštaja, ovaj kabinet sli~an onom prostoru Presbiroa
Vrhovne komande srpske na krfskom pristaništu: dva stola, veliki
sto, stolice za sedewe i profesorov leàj.
“Ja stalno svuda postavqam jedan raspored. I u istoriji se
treba stalno snalaziti.” – rekao je onda profesor.
Se}awe ih je ponovo zbliìlo, što je Stanislavu Vinaveru ~i-
nilo posebnu ~ast. Velika je provera i ~ast biti ~ovek sa poverewem
profesora Slobodana Jovanovi}a. Veli~ini profesora Slobodana
Jovanovi}a nije smetao li~ni mali rast. Imao je piskav glas, a kad se
glasnuo bio je slušaniji i od baritona pozorišne opere. Ostao je ne-
èwa, jer mu je novija srpska istorija bila stalno podruku. Od po~e-
tka je taj odnos bio veoma prisan i podatan. Znao je sve o onom što
mu je bila struka i sve o ostalom o ~emu bi se povela re~. O svemu je
bio pitan, a o ~emu je bio pitan, bio je i slušan. Sve je vagao, pa je
imao meru i za svoje cinizme i duhovitosti kojima je štitio svoju
li~nu i nau~nu celovitost, dignutu na zavidni pijedestal. Svojim
prikazima, ocenama i raspravama, svojim druèwima, anegdotama i
dosetkama, ovaj profesor prava uspostavqao je vrednosne kriteri-
jume kulturnog i nau~nog ìvota i odre|ivao wihove balanse. A svo-
jim cinizmima vra}ao je izgubqenu ili poreme}enu ravnoteù. Kada
je jedan kwièvni konkurs, u koji se polagalo više nade nego što je
mogao doneti, izazvao opšte negodovawe i nezadovoqstvo rezultati-
ma rada ìrija u kome su bili: gospoda Milan Grol i Svetislav Pe-
trovi} i gospo|a Isidora Sekuli}, sve je smirila izjava profesora
Slobodana Jovanovi}a: “Znao sam da }e tako ispasti. Grol je li~an.
Petrovi} bezli~an. A Isidora dvoli~na.”
Bilo šta da je zna~ajno radio sa drugima, a što je radio mora-
lo je sa drugima na bezbroj na~ina, profesor Slobodan Jovanovi} je
radio sa prijatelqma. Nova prijateqstva je stvarao po onome šta je
radio. Tako ih je i obnavqao. Saradnike je brzo pretvarao u prijate-
qe i odmah ra~unao na prijateqsku privrènost i odanost. U tome je
bio ta~no odre|en – nije mešao prijateqe po poslovima, niti stare
niti nove. Za wega nije zna~ilo ono: Prijateq moga prijateqa i moj je
prijateq. Wegovi prijateqi su mogli biti me|u sobom nepoverqivi a
da se to wega ne ti~e. Nikome svoje prijateqstvo u zalog za drugog nije
davao. Kao urednik “Kwièvnog glasnika” prijateqevao je sa qudima
55
sa kojima je tamo radio, ali je u drugim poslovima istorije, prava,
kwièvnosti... rade}i prijateqevao sa protivnicima “Kwièvnog
glasnika”. Za wega je prijateqstvo bilo u radu, u zajedni~kom delawu,
u slu`bi višeg ciqa, ostalo je kolegijalnost, ro|akluk ili drugar-
stvo. Sa završetkom odre|enog posla, profesor Slobodan Jovanovi}
nije prijateqstvo gasio, samo ga je odlagao do novog posla. U wegovim
prijateqstvima bilo je neodoqivog egoizma koji je sve op~iwavao i
na koji su svi kojima ga je nudio pristajali bezuslovno.
Prijateqstvo izme|u profesora Slobodana Jovanovi}a i pes-
nika Stanislava Vinavera nastavqeno je tako neprekinuto, kao da su
samo prešli iz sobe šefa Presbiroa Vrhovne komande u profe-
sorov kabinet sa istim rasporedom stolova. Ponovo su, ~inilo se,
bili za istim dugim stolom, na istom poslu. I bili su.
Na Krfu su se trudili, svim silama i spram svih sila, da svet
sazna istinu o srpskim pogibijama i stradawima, dostojnim anti~kih
tragedija, o wihovoj otaxbini koja je cela pošla u egzil, o wihovim,
po Mediteranu celom, posejanim grobovima. Sada im je odavde, iz
otaxbine, koja nikako da utvrdi u koju se to dràvu vratila, vaqalo
sve ~initi da se srpski grobovi po~ivših i stradalih, rasuti na
svim poprištima Svetskog rata, ne zaborave i potpuno ne zatrave u
prvim godinama svetskog mira ili primirja. U Presbiro Vrhovne
komande, svakodnevno su, na neprestano opomiwawe šefa Slobodana
Jovanovi}a: koji puk nije svoje dostavio, iz armijskih presbiroa sti-
zali popisi poginulih i stradalih i nazivi mesta u kojima su wihovi
grobovi.
Gledaj}i profesora Slobodana Jovanovi}a nad tim spiskovi-
ma sa imenima i prezimenima srpske smrti, Stanislav Vinaver je
gledao o~ajawe istori~ara malog naroda što u svetskom ratu veli-
~anstveno strada, kraj dosta svetske ravnodušnosti, koji ho}e da
imenom na svakom grobu pokaè da su Srbi postojali.
Kada je prestao rad Presbiroa Vrhovne komande, kada se pro-
fesor Jovanovi} razduìo od oficirske uniforme bez oznaka
~inova, nije se razduìo od srpskih grobova. Oni su postali wegova
tajna obaveza – ko da ih ~uva, ako ne onaj koji je neprekidno izdavao
naredbe, a to su bile jedine wegove naredbe, da se popisuju i da se,
što je nemogu}e, nijedan ne zaboravi. Ko }e ~uvati grobqa ako ne wi-
hov istori~ar, i to istori~ar istorije kojoj je savremenik. Koristio
se sada profesor Slobodan Jovanovi} svim vezama da se srpska gro-
bqa sre|uju, ~uvaju i obnavqaju, poznanstvima sa generalima i mini-
strima, dobrotvornim društvima, velikim starawima Srpske pravo-
56
slavne crkve, narodnim pregnu}em, audijencijama na dvoru, diplo-
matskim poznanstvima i bilateralnim putevima, pozivawem na me-
|unarodne mirovne ugovore.
O srpskim vojni~kim grobqima na podru~ju stare Srbije i
Makedonije iz Balkanskih ratova i iz prve godine Svetskog rata bila
je arhiva doktora Josifa Vinavera. Bila je to armijska kwiga mrtvih.
Stanislav Vinaver je pomogao profesoru Jovanovi}u da se razabere
svako ime i prezime. Na kraju je, na posledwoj stranici, o~evim na-
livperom i skoro istim, teško ~itqivim rukopisom, napisao: Dr Jo-
sif Vinaver, umro od malarije, posle preleànog pegavca.”
Upisuju}i ime oca, upisao je Stanislav Vinaver sebe u red
profesorovih saradnika u velikom nesebi~nom patriotskom pre-
duze}u. Profesor Slobodan Jovanovi} radio je ovaj posao sa sve~a-
nim pijetetom, patriotskom sr~anoš}u i sa istori~arskom pedant-

noš}u, blaèn kada bi razrešio ime svakog bezimenog groba.
Uveren da tako zida svoju malu grobqansku kapelicu na nebu,
profesor je velikodušno prepuštao slavu obnove srpskih grobaqa
drugima, naravno i wima zaslu`nim, da polaù vence zahvalnog po-
tomstva, da drè govore i pomene, da koriste kamene krstove kao plu-
seve u politi~kom i javnom ìvotu, da se odlikuju za te zasluge i da
57
im se za to daju pune hvale u novinama.
Stanislav Vinaver je poèleo da tu nepravdu ispravi u “Vre-
menu”.
Profesor ga je zamolio da to ne ~ini:
“Kako da se pogledam u ogledalu kad budem štucovao bradu?”
On, koji je cini~no govorio za sebe da je sujetniji nego što se
sumwa, ~ak je, za Vinavera, bio uveren da bi ga i Bog kaznio ako bi se
o mrtve ogrešio:
“Srpska grobqa nisu moja samo, srpska grobqa su samo srp-
ska.”
Profesor Slobodan Jovanovi} iz istih tih razloga nije èleo
da ide na veliko patriotsko krstarewe Mediteranom brodom
“Kara|or|e”, koji je pristajao u svim onim lukama sa velikim srp-
skim vojni~kim i izbegli~kim logorima. Sva ta grobqa video je pro-
fesor Vinaverovim o~ima, koji je o ovom putovawu pisao i u “Vre-
menu”. Vinaver je iz Nice doneo belešku kako tamo, izvan srpskog
vojni~kog grobqa, u kapeli gradskog grobqa, stoji sarkofag sa telom
vojvode Radomira Putnika, koji od kraja Svetskog rata ~eka da bude
prenet u otaxbinu.
Uhvatio se profesor za glavu: od malih grobova nisu videli
najve}i. Tako je nastala namera da se, te jeseni 1926. godine, tri srp-
ska velikana, umrla u vreme Svetskog rata, prenesu u Beograd: vojvo-
da Radomir Putnik iz Nice, Stojan Novakovi} iz Niša i Andra
Nikoli} iz Pariza, i da im u prestonici zahvalna i uve}ana otaxbi-
na oda poštu i po~ast – laka im bila srpska zemqa.
Najzad }e i profesor Slobodan Jovanovi} poneti otaxbinski
venac i odràti govor bar na jednom grobu, jer o velikanima samo ve-
likani mogu u tim prilikama govoriti – mislio je raduju}i se, pa i
zluraduju}i Stanislav Vinaver. Voqenog cinika ovoga puta to ne mo-
è zaobi}i.
Zamišqena velika po~ast velikanima, prema zaslugama, vaqa-
lo je da bude dràvna. Kao takva stigla je i u parlamentarnu debatu u
Narodnoj skupštini Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
“Zašto se prenose samo srpski velikani? Šta je sa hrvatskim
i slovena~kim velikanima?” – pitao je poslanik Hrvatske seqa~ke
stranke Antun Radi}.
Poslanik dr Miloš Moskovqevi} je predloìo da prenesu sa-
mog cara Frawu Josifa.
Debata je završena tako da i Hrvati i Slovenci prona|u po
nekog svog velikana koga }e iz sveta preneti u Zagreb i Qubqanu. U
58
debati se ~ulo i da ovaj veliki doga|aj treba da ima nau~ni i istori-
jski karakter i da ne izaziva nacionalnu zavist i srpsku osionost
svojim veli~inama.
Bez obzira na parlamentarne preporuke, a i sa obzirom na
wih, Beograd se spremao na velike po~asti. Pitawe ko }e gde govori-
ti, bilo je pitawe celog grada.
Idu}i danas profesoru Slobodanu Jovanovi}u, nose}i mu
izve{}e o potpuno uništenom, zapuštenom i u korovu obraslom srp-
skom vojni~kom grobqu u epskom Skadru na Bojani, Stanislav Vinaver
se nadao da }e saznati i ko }e govoriti nad otaxbinskim grobovima
vojvode Radomira Putnika, Stojana Novakovi}a i Andre Nikoli}a.
“Da niste promašili grobqe?”
“Iskqu~eno. Nismo.”
“To je bilo poqe mrtvih. Ogra|eno grobqe sa kamenim zname-
wima na svakom grobu.”
“Presko~ili smo zid kao lopovi, tamo smo našli silan korov
i polomqeno grobno kamewe. Samo se jedan kamen sa~uvao na humci
Petra L. Jankovi}a iz Šapca, umro u 28. godini kao vojnik.”
“Znaci još samo taj Šapcanin, Petar L. Jankovi} ~uva od zabo-
rava to poqe mrtvih, gde smo bacali desetinama u rake našu gladnu i
umornu vojsku, desetkovanu kolerom, gla|u
i vašima?”
“ûva.”
“Ko je još bio sa Vama?”
“Gospodin Flod, dopisnik ,Obzo-
ra’.”
“Kako Vam se on zalepio?”
“Obnavqao je ratne uspomene, bio je
u austrijskoj vojsci koja nas je gonila. Sad
je putovao sa mnom istim kolima i oba smo
imali pasoše Jugoslavije.”
“Da li je likovao?”
“Wihovo grobqe je lepo ure|eno. Tu
su sahranili nekoliko vojnika. Svima su plo~e na grobu. Podigli su
~ak i opšti spomenik sa latinskim epitafom.”
“Grobqa nismo mogli da ujedinimo...” – Vinaver je video da to
profesor govori nekom drugom, mo`da nekom Paši}u, mo`da kraqu
Aleksandru: „Ima li tu ikad ujediwewa?”
Vinaver je sa~ekao da profesor završi u sebi s nekim glasno
zapo~eti teàk razgovor, koji je bio nastavak ko zna kog razgovora
59
koji }e se ko zna dokad nastavqati, i onda upitao:
“Ko }e govoriti na grobovima velikana? Još se ne zna?”
“Zna se.” – rekao je profesor Slobodan Jovanovi}: „Na stani-
ci }e govoriti gospodin
Jaša Prodanovi}. Na
Slaviji }e govoriti go-
spodin Qubomir Stoja-
novi}. Na grobu vojvode
Radomira Putnika govo-
ri}e gospodin Quba @iv-
kovi}. Slovo o Andri
Nikoli}u ima}e gospo-
din Pavle Popovi}. A o
Stojanu Novakovi}u }e
besediti gospodin Jovan
Radoni}.”
Sve je uradio. I sve
je uradio da on ne govori.
ûdio se u sebi Stani-
slav Vinaver i to mu se
videlo na licu.
“Nešto Vas ~udi?”
“Zar profesor Bog-
Milovan Vitezovi} - crte` Mi}e Miloradovi}a dan Popovi} ne}e govo-
riti?”
“Kako ne}e? Ho}e!” – u profesoru se pojavio stari cinik: “Go-
spodin Bogdan Popovi} }e govoriti neprekidno od stanice do gro-
bqa.”
“Svaka ~ast! Pošteno! Ispisni~ki i jaranski!”
60
Svet poezije,
poezija sveta
61
Lili Mihaelides, Kipar
LIKOVI
Mislila sam da sam spazila treptaj o~iju.

Sedeo je na mestu koje je predloìo vajar
pored vodenih qiqana, na isto~nom uglu jezera
tako da bi prvi zraci sunca pomilovali wegove o~i.
Leto je stiglo.
Oblaci se guraju oko sunca
a zemqa ostaje vla`na ispod divqe trave.
Vra}aju}i se ju~e popodne iz Worlitz parka
na vrhu visokog stuba videh rodu
koja stajaše u svom ogromnom gnezdu.
Uspravna klatila se ispod neba
ali nije izgubila ravnoteù.
Tamo gore potpuno je kontrolisala ìvot i smrt.
Divqa roda i o~i kao klikeri
skliznuše u mene, kao prodor iznena|ewa.
Od tada me prate sa istom straš}u
baš kao i ti ...
Engleske leje Worlitz-a

Nema~ka, juna 2012
Prevela sa gr~kog Vera V. Radojevi}
62
Jen Jenan, Kina
RUKA SVETA
Ruka odlazi u tamu.

To zna~i da ide u zemqu.
Ruka odlazi u hladnu prozra~nost
To zna~i da odlazi u rasplodnu te~nost
Voda pora|a jaja i }elije
Ruka odlazi u prozra~nost i umire
To zna~i da odlazi u staklasti sjaj.
Svet je slep ~ovek

Koji svoj put sve vreme ose}a pipaju}i rukama.
Preveo sa engleskog Dragan Dragojlovi}
63
Eva Lipska, Poqska
ISPIT
Konkursni ispit za kraqa

ispao je savršeno.
Prijavio se izvestan broj kraqeva

i jedan kandidat za kraqa.
Za kraqa je izabran jedan kraq

koji je trebalo da postane kraq.
Dobio je dodatne bodove za poreklo

spartansko vaspitawe
i za osmeh
koji je hvatao sve za vrat.
Iz istorije je odgovarao
sa sjajnim ose}awem za }utwu.
Obaveznim jezikom
pokazao se wegov vlastiti.
Dok je govorio o pitawima umetnosti

hvatao bi komisiju za srce.
Jednog ~lana komisije

uhvatio je malo ja~e.
Da
to je sigurno bio kraq.
Predsednik komisije
poleteo je po narod
da bi mogao sve~ano
64
da ga uru~i kraqu.
Narod je
bio uprili~en
u
koù.
S poqskog prevela Biserka Raj~i}
Kwiga s
olidarn
osti Ra
Kwiga so
l dio
da, od o idarnosti, p Beograd
s r
oko tri nivawa, 6. ok ogramska akci
m tobra 1
a
ja Radio
ni~kih ili ona 9
pomagal kwiga, mnogo 72. godine, sa Beogra-
li brojn a i spor školsko kupila
t je
ju}i to i slušaoci, i skih rekvizita g pribora, teh
biji, Sr me, do zdava~i , ko je su dari -
pskoj i varošk sada je i insti va-
i h , seoski os n t u c
carskoj,
M a| a
regionu
, ne g o h i ško ovano (ili do ije. Zahvaqu-
skim m rs koj, Rum i u Fr l s kih bib p uweno) 1
a an l
Kaleni} nastirima: S uniji... Obnovq cuskoj, Nema~ ioteka ne samo .132
, t e k u Sr-
Hilanda Kumanica i L udenica, Mil ne su i dopuwe oj, Austriji,
r i wego ipaw, a eševa, ne bibl Švaj-
v metoh više od \ io
Otkad
darnost je krenula u hu Kakovo. 2000 od ur|evi stupo teke u srp-
i m a br an ih nasl vi, Bawska,
jeziku. U je nastojala d anu, kulturnu ova stig
lo je u
~ a i
ugledni eš}e u wenim stigne svuda gd prosvetiteqsk
ja imen pr ogram e se gov u m isiju
laštva. a iz svi
h oblas ima za vi{e od ori, ~ita i pi , Kwiga soli-
Kwiga ti k ulturno ~ e t še n
zadu`bi solidarnosti g, prosv iri decenije u a srpskom
e tnog i u ze
n
priznaw e, plaketom "P je nagra|ena Z metni~k la su naj-
i l og stvar
dnice S ma, ~iju krunu odvig godine" atnim i Srebr a-
rbije. predsta Ve~erw nim duk
Prilo v q a Vukova ih no at om
davcima zi o wenim ak nagrada vosti i mnogi Vukove
i tiv nostima K ul tu rno-pros m drugim
Jutarwe doma}inima , r azgovor vetne za
m pro emit je-
Telefo gramu Radio B uju se u uobi~a i sa u~esnicim
n: 00.38 e o grada 1 je nom ter a
1.32123
21. . minu - n akcije, daro-
edeqom
, u
65
TJ Dema, Bocvana
SAMO ZATO
Zato {to znam da }e{ pitati

gde je cve}e,
pokupila sam ruè crvene i slatke
i ostavila ih pored puta da ih ptice pojedu.

gde su slatki{i,
svojim rukama sam napravila alvu
umesila je i onda prosula tvoj deo.

gde sam ja,
oti{la sam daleko od mesta gde sam bila
da polako {etam izme|u drve}a.
Gde tvoje pohlepne o~i ne mogu da me ulove.
S engleskog Miroslava Petrovi}
66
Radomir Uqarevi}, Crna Gora
TA ISTA RE^
još katkad otmem

kakvu golu re~
solim je danima
presujem probadam
vadim je otvaram
proveravam
na usta wena
usta priqubim
i dah joj
udahnem
potom ta re~
mene pod presu vra}a
i kap po kap iz mene
ìvot cedi.
67
Jan Vagner, Nema~ka
BOTANI^KA BA[TA
pri tom, odmeravaš re~i upu}ene tebi –

parovi mile }utke po utrtim stazama,
leje pokrivene šušwem, drve}e ogolelo,
ocvale ìvice hladne kano kovano gvo`|e,
svetlost aristokratski bleda ko vosak –
ugledah blistav staklenik na bregu,
wegova bela rebra, fin de siècle,
i smesta pomislih na skelete kitova,
što raspeti na nevidqivim ìcama vise,
kao da lebde u vazduhu, za kojima smo
kao deca po muzejima krivili šije,
na svu onu silu drugih grdosija
doplavqenih iz prepotopskih dubina
na àla, sopstvenom teìnom ugušenih.
Preveo s nema~kog Drago Teševi}
68
Jelena ]iri}, ê{ka
PROLAZNICI
Rame o rame
s neznancem;
sa strancem.
A vaqalo bi da se znamo.
Dah o dah
sa tajnom,
kojoj iz grudi ne damo.
Pogled o pogled
sa mišqu.
Kao pred kišu
pritiska nevoqa grudi.
Koà o koù
sa èqom,
što poput zore rudi.
Nemir o nemir,
o svetlost t'ma,
beskraj o svemir,
o tebe ja.
Da l' puki slu~aj

il' namera -
ti vreo pesak,
ja Himera.
U trenu bqesak,
vatra i àr;
puši se ugarak...
svršena stvar.
69
mi-
st a za pevawe i ine
i d
novina, l 2006. go
b ro j P esni~kih vne 1972, a od jednica Beo-
Prvi još da tna za pr-
zašao je o-prosve vqenu u
šqewe, i ava~ je Kulturn i maksimu obja enijalnih
zd ed g
wihov i nastavqa da sl klamovan ideal omogu}iti
ad a ko ja ve} pr o a tre ba
gr je d
: "I ako isati, on
vom broju }e poeziju svi p ke
a . e i svets
sawara d pripada svima" ne zaborave naš pesnike,
ja a ve
da poezi novine nastoje d uju najboqe ì e koji su
Pesni~ k e obja v q o i on
k e p oe zije, da ut u ka vrhu, ka `wu posve}uju
klasi u na p nu pa
vih kwig
a.
e koji s aj. Poseb
zatim on kwièvni zavi~ awa wihovih pr h pesnika
zik tavq iki
im je s rpski je pesme do preds sa poezijom vel , a Pesni~ke
ali rve D-i rcem
ko od o taxbine, d objavqivawa p ije i crteì, C edakcija radi s i u Kulturnom
dale a, o e fotogr
af etu. R radu
pesnicim iju na sv 0, u Beog
mladim ivi dizajn, brojn izdawem za poez nez Mihajlovoj 4 lovcima.
q m K ar
Neponov ine ih najlepši àri Dereta u 2, u Sremskim K
o" , ~ K w i i } a
"uìv mogu kup
iti u mirov
a Strati
novine se om, Mitropolit Za informacije o
ar dresu:
centru K slati n a a oglašavawu u
i` e v n e priloge Be og r ada P es ni~kim novinama
Kw ic a
p ro svetna zajedn urednik) obratiti se na adresu
- g.
Kulturno raovi}, gl. i od , 4. KPZ Beograda.
M a
(Dragan grad, Zmaj Jovin
o
11000 Be 011.2622557
f on : mail.com
Tele
o { t a : k pzbgd@g
E-p
Svet poezije,
70
poezija sveta
Iz novih rukopisa srpskih pesnika...
Radomir Andri}
ISPRED POLIFEMA
Ponekad
ne znam kako
ni za{to stojim
budan usred ogromne
pe}ine u kojoj Polifem
sprènog oka ne vidi
gde sam ali nesumwivo
celim svojim krvoèdnim
bi}em ose}a moje neobja{wivo
prisustvo i pun drevnog
besa nestrpqivo u mraku
mitskom i{~ekuje da me
kona~no {~epa za {iju
71
smrtnu i jednim zamahom
razbije o stene sve
mu~no od ro|ewa
skupqano u mojoj
nestvarnoj
slagalici
Polifem
uàsnut slepilom
gr~i svoje ledene prste
u vazduhu memqivom i juri
moju senku odve} pretvorenu
u neumitnu prazninu koja
nezadrìvo ispuwava
svaki kutak stravnog
uto~i{ta ~as urliko
~as {apatom iz utrobe
bezvremene
Polifem
{krgu}e zubima
okolo mene pritajenog
izme|u vekova tamnih
i kazne dosu|ene od bogova
~ije sveto o~instvo spalih
izgubqen na zagonetnom
putu do srca Homerovog
ali je moj greh neoprostiv
tu gde sam sada i tamo
kuda idem uglavnom traè}i
sebe samog u neprozirnoj
tmini i nadigravawu
sa starim oblicima
smrti ispred posledweg
qudo`dera koji nesumwivo
ose}a u svome srcu
bezvremenom moje
ogrehovqeno
prisustvo
72
ISPRED VRATA
U samotnim
isku{eni~kim trenucima
izme|u ostalog mogao bih
re}i nekoliko re~enica
bez zebwe od neminovne
smrti ali ~emu govor
ispovedni ispred vrata
otvaranih nebrojeno
puta na razne na~ine
a zatvaranih samo
jednim tihim otkucajem
Tvor~evog srca
JO[ VI[E @EDAN

Kako je ponekad lepo
biti sumanuto slobodan
kada svi sli~no misle
a ne smeju glasno
re}i prave slobode
nigde dovoqno nema
Kako je sre}na ruka

koja bez straha
izvr}e osvojenu
poetiku i gradi
novu {kolu na mest
dugo tro{enih ideala
Kako je starcu kada

popodne {etaju}i
po parku makar
samo za tren o~ima
nasmejanog de~aka
prepozna sebe samog
73
poletelog ko zna kuda
bez kompasa i bez krila
Kako je uzbudqivo
brate moj kada odjednom
sko~im u bunar pesme
i izronim na drugu
stranu jo{ vi{e
èdan i opsednut
neutolnom ~e`wom
za slobodom
PRED KAMEROM SVEVIDNOM

Danono}no
neko nas posmatra
odozgo odozdo sa svih
strana i snima pokrete
nepredvidive kamerom
svevidnom
Bez pitawa
ni{ta glasno ne govori
ionako su skladi{ta puna
molitvenog {apata i krika
neute{nog iz zemqe li{ene
zakona oboènih
ZAPIS PESNIKA IZ VELESTOVA

Izjutra
pesnik Slave
\or|o Dimoski iz rodne
ku}e u Velestovu posmatra
jezero na nebu sanopisnom
74
i zapisuje da nema ni~eg
vi{e opsesivnog ni strasnog
u pogledu izvan
nadrealnog
zelenila
ISPOD PEPELA
Nekad se probudim
usred tamne no}i
i ~itam stihove
zapisane na listovima
kwige kamene i jedino
ogrejane mojim dahom
detiwim ispod pepela
u ku}i roditeqnoj
Nekad se probudim pun

zime usred re~enice
poverene samo svedoku
spremnom da pre}uti
bolnu istinu i kaè
da ni{ta sasvim nije
sa~uvano od vatre
rano zapaqene u meni
Radomir Andri} - crte` Mi}e Miloradovi}a

75
Galerija
Kamen u rukama
Borislava Weì}a
Katalonski filozof i pesnik s kraja 13. i po~etka 14. veka, Rej-
mond Lul, koji je kamen video kao "eliksir ìvota" i tuma~io da je
kamen "simvol obnavqawa du{e po boànskoj milosti, simvol wenog
iskupqewa", zavr{io je - naravno, ne zbog tog vi|ewa i tuma~ewa ka-
mena, nego zbog vere u Hrista - tako {to su ga (29. marta 1315) kame-
novali nevernici. Surova igra sudbine, zaista surova.
U hri{}nastvu se kamenovawe gre{nika pomiwe u jevan|eqskoj
pri~i o gre{nici koju su fariseji i kwièvnici "s trijumfalnim
ponosom i zaglu{uju}om drekom" doveli pred Hrista govore}i: "Ova
èna je uhva}ena u prequbi, a Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve
kamewem ubijamo, a ti {ta veli{"? To gnevno "a ti {ta veli{" pona-
vqali su mu u strasnoj èqi ili da ga osude kao onog koji ne po{tuje
zakon ili da ga ismevaju kao onog ko je odustao od svog milosr|a. U be-
sedi pod naslovom "[ta je Hristos pisao po pra{ini" sveti vladika
Nikolaj Velimirovi} darovao nam je najlep{i put do boànskog od-
govora Koji je me|u vama bez grijeha neka najprije baci kamen na wu
(Jn.8,7).
U islamskom hodo~a{}u baciti kamen zna~i: "vaqa po}i u Minu
i baciti kamewa na Sotonu".
Kamen ima posebno mesto u mitologiji, u umetnosti, u religiji...
U Kwizi izlaska kamen i ~ovek su vi|eni u dvojakom kretawu uspona i
silaska: "ôvek se ra|a od Boga i vra}a se Bogu. Neobra|en kamen
spu{ten je s neba i, po{to je izmewen, uzdiè se prema wemu". Ne sa-
mo da je u odnosu neba i zemqe zna~ajna uloga kamena: i kad pada s
neba, i kad je uspravqen ili nagomilan, nego je kod nekih naroda od
Australije i Indonezije do Severne Amerike izraèno verovawe da
je kvarc "krhotina neba" ili "nebeskog prestola".
êsto je verovawe da probu{en kamen, u koji se ubacuje nov~i} ili
uvla~i ruka, glava, celo telo, {titi od uroka. Kad je u obliku mlin-
skog kamena simvol je sunca, to je krug izbavqewa smr}u i ponovno
ro|ewe. Mlinski kamen simvol je velikog, stra{nog tereta.
Kamenovi groma - meteoriti - koji "padaju s neba poput ki{e sma-
traju se simvolom i sredstvom plodnosti".
76
Hrist je ba{ kamen pretvorio u hleb.
Kamen je simvol Zemqe-Majke.
"Kamen je ìv i daje ìvot".
Kamen u rukama Bore Weì}a, kako onaj crni, misti~ni, tako i
beli kamen svetlosti, svoju energiju i snagu dobrovoqno stapa s qu-
bavqu umetnikovom; kaèm dobrovoqno, jer verujem da je kamen sve-
stan da }e iz strasne qubavi prema stvarala{tvu iza}i ja~i; iza}i
ili izni}i s jednakom ~vrsto}om, ali neuporedivo ja~i, ja~i za to-
plinu i damare koje vidi i oseti svako ko qubav ume i umetost razume.
Koliko ste puta pomislili da vam se u~inilo kako se Borini ka-
men~i}i mrdaju ili pulsiraju, poskakuju!? Ne, nije vam se u~inilo!
Oni zaista pulsiraju, pa
se i mrdaju, poskakuju; ì-
vi su i zra~e ìvotom!
Wihova je qubav posto-
jana, sigurna, k'o kremen
kamen, neuni{tiva.
Mozaici Bore Weì}a
su dru{tvo u kojem se do-
bro ose}a svako ko
iskreno i otvoreno pri-
lazi druèwu, ko sebe mo-
è da vidi kao belutak {to
je rukom gospodwom stav-
qen me|u iste ili posve
sli~ne belutke, a opet je
svaki poseban, jednistven,
neponovqiv, pa se susre-
tawem i dodirima doob-
qavaju, domiluju... Pose-
bno sam se zdruìo sa Bo-
rinim u radost uhva}enim
meteoritima, mada mi je lepo i me|u wegovim slikama i skulpturama,
pa crteìma i grafikama... Ama, kao da je ovaj na{ nepredvidivi
prijateq hteo da na{u pa`wu rasporedi na vi{e razboja, na sva svo-
ja suptilna tkawa, kao da ho}e da nas ogrne svakim delom svoje
lirsko-likovne topline.
Kako god ko pro{ao kroz lirsku likovnost Borislava Weì}a i
da li pri tom u svoje radoznalo srce uneo vi{e toplih utisaka sa
slika, nego sa grafika, ili vi{e sa crteà, nego sa skulptura i mo-
77
zaika ili ba{ obrnuto, sigurno je da ne moèmo i ne}emo skoro mo}i
da se nasitimo pogleda kojima kroz Weì}evu umetnost vidimo - ja-
snije i svetlije - i wega samog, i wega s nama, i sebe u sebi proviru-
ju}i pri tom i u najtajnije kutke svoje prirode.
Pre ~etrdeset i ne{to godina napisao sam i malo potom objavio
u kwizi Na tri konaka odavde pesmu Kameni{te, pesmu za koju vi{e
nisam siguran jesam li je tada promucao u slutwi da bih u nekom
nevremenu istorije mogao dopasti kamenovawa ili sam je izgovorio
i zapisao zato {to sam slutio da }u danas i ovde stajati pred Bori-
nim kamen~i}ima, koji se uvek i uvek, pa taman da su, evo, ovog trena
pokupqeni s mesta na kojem je neko surovo kamenovan, slaù u pri-
zore pra{tawa, u prikaze milosti, u odbleske svetle radosti.
Ta moja davna pesma jo{ me ùqa, jo{ je ~ujem:
Sam sam,
prostorom kamenim kamene kapqu kapi
i kamenu misao iz greha kle{u.
Sam sam
i tvrdu krivwu krijem.
D.M.Petrovi}
78
Biblioteka
Dragutin
s Milovanom i Mirkom
(Milovan Vitezovi}, Oko svevide}e - Interpres, Beograd 2014)
Dragutin je Mati}. Ro|en u Kaletincu, u Srbiji. Izdizao je, sir-

jak, u Suvu planinu, po Sokolac. Kada je po~eo Veliki rat, postao je
izvidnik srpske vojske. Wegova fotografija sa rati{ta, pognuta gla-
va pod {ajka~om, napregnuti sokolski pogled u daqinu, o{tar nos, br-
kovi nad stegnutim usnama, isturena i obrijana brada, celo levo uho
okrenuto gledaocu, rame pod {iwelom, zaba~ena kapuqa~a i o{tri
bajonet sa vrha pu{ke nad wom, takozvani {pilet, sve to je postalo
zajednica koja se pamti i posmatra s uzbu|ewem i odano{}u, svuda gde
ima srpskih o~iju i gde ima wihovih prijateqa, sve to pamte i posma-
traju, u ~udu i ~u|ewu, i oni {to su im preci preko mu{ice, niz cev,
gledali izvidnika i srpske vojnike za wim. Dragutin Mati} je rato-
vao ~etiri godine, pre{ao Albaniju, stigao na Krf, na Kajmak~alan,
svuda, do pucwa uvis, u ~ast pobede, kada je s Radojem mimo nare|ewa
oslobodio svoj Sokolac da moè mirno iz Kaletinca u tamo{wu suvo-
planinsku ba~iju. Jedan me|u hiqadama, ali je zbog upam}enog lika je-
dan Dragutin Mati}.
Milovan Vitezovi}. Ro|en je u Vitezovi}ima kosjeri}kim, u Sr-
biji, pred kraj Drugog velikog rata. Dok je slu{ao pesme i pripovesti
o srpskim vitezovima po~eo je da zami{qa sebe kao ~oveka ~ije se re-
~i u~e napamet. îm je pristao po~eo je da rimuje i recituje. [kolo-
van, darovit, postao je srpski pesnik, pripoveda~, romanopisac,
aforisti~ar, satirik, poslanik, scenarist, urednik, profesor fa-
kultetski i tim redom jo{. Kwige mu se umnoàvaju - i one {to ih sre-
}nom rukom ispisuje i one {to ih s pa`wom bira i prire|uje. Ne tre-
ba u Srbiji detaqno govoriti o Milovanu Vitezovi}u. Oni se dobro
poznaju. Ne bismo ni ovoliko da nije pred nama upravo pro~itana
poema. Naslov je Oko svevide}e, a podnaslov Poema u slavu srpskog iz-
vi|a~a Dragutina Mati}a. Ima dvadeset i dva pevawa. To je poema
koja pripoveda redom, prirodno, kao da nije smi{qena, kao da je
negde na|ena, kao da je svako pevawe ostavio neki daroviti, neznani,
koji ume s re~ju kao najboqi strelac s metkom, koji je s Dragutinom
Mati}em bio u Velikom ratu pa sve doznao i video oko svevide}e, oko
od Sokolca koje moè ~ak onamo dogledati, umotriti {to ne mogu
drugi, pa o tome na sigurnom mestu ostavio zapis u stihovima, a za
takav spev nema sigurnijeg mesta od ruke Milovana Vitezovi}a.
79
Mirko je Mrki}. Ro}en je pod belim manastirom u litici iz koje
izvire sveta voda. Tamo je krst na brdu, sli~nom Sokolcu, tamo su
zabrani, mawi od kosjeri}kih, tamo su stizali vitezovi, kao kos-
jeri}ki i suvoplaninski. Tamo su mo{ti sveca na ~ije pomiwawe se
ustaje i govori: Slava mu i milost!
Zato Mirko ima jo{ jedno prezime:
Ostro{ki. Kao izdava~ je dovi-
tqiv, kao pisac izvoran, kao ver-
nik uvek pred }ivotom i kwigom na
wemu. Svake godine bira glavnu
godi{wicu da je na svoj na~in sa
drugima poslavi. Pritom redovno
udruùje likove i re~i, boju i
slovo. Trinaeste je izabrao We-
go{a, ~etrnaeste Veliki rat i
Dragutina Mati}a u wemu. Uz Vi-
tezovi}ev tekst dodao je svoj ru-
kotvor. U reqefu je izrezbario
izvi|a~ev lik. Kao da je na fo-
tografiji, sad bi rek’o progovori.
Nad {ajka~om i {piletom, u malom
luku }irili~nom, ispisao je je-
dnakim slovima OKO SOKOLOVO.
Ispod, u zlatotisku, u dva reda SR-
BIJA 1914-1918. Terakota je u
prikladnom okviru, ugodna i za
gledawe i za dràwe u prstima.
Sle|a su {tampani osnovni poda-
ci o “najslavnijoj fotografiji iz
Prvog svetskog rata, koju je (negde
na Drini) snimio ruski reporter Samson êrnov, o kojoj je “japan-
ski stru~wak - psiholog, napravio ~itavu studiju, o kojoj je srpski pe-
snik Vitezovi} spevao poemu svevide}u i po kojoj je, uz kwigu, srpski
umetnik Mrki} Ostro{ki izradio reqef Oko sokolovo.
Tako je Dragutin s Milovanom i Mirkom kao sa dva oka stigao
me|u nas, gotov da u|e u svaku srpsku ku}u gde su kwige na stolu
otvorene i gde su likovi za primer zidu.
Miro Vuksanovi}
80
Mlada poezija
Nemawe Draga{a
(Nemawa Draga{, Obe}ani svemir,
Kulturni centar Vrbas – Festival poezije mladih, 2014)
Nemawa Draga{, ro|en 1992. godine, jedan je od najmla|ih pobed-
nika vrbaskog festivala poezije mladih. Mnogi od pobednika ovog
festivala postali su kasnije zna~ajni srpski, i ne samo srpski kada
je festival bio jo{ jugoslovenski, pesnici. Kladimo se u budu}nost i
napi{imo – Nemawa Draga{, iako veoma mlad, to ve} sada jeste. On
nije samo nada srpske poezije, ve} je pravi pesnik. Budu}nost wegove
poezije bi}e jednovremeno i budu}nost poezije kojoj ona pripada.
Pre kwige o kojoj pi{emo, Draga{ je objavio dve zbirke: Fanta-
zija u plavom (2008) i Mikrofonija zrelosti (2010). Obe}ani svemir
ima ~etiri ciklusa: „Ne vra}aj me“ (10 pesama), „Somot i pra{ina“
(10), „Lak{e od stvarnosti“ (8) i „êtvrti zid“ (10). Mnoge re~i u woj
imaju simboli~ki naboj. Vaì to, na primer, za broj ~etiri (~etiri
ciklusa zbirke, ~etvorka u naslovu posledweg) koji, izme|u ostalog,
ozna~ava celovitost, sveukupnost, dovr{enost, solidarnost, zemqu,
red, relativnost, pravdu... Simboli~ko zna~ewe ima i voda kako je
naslovqena pesma kojom se zbirka otvara. U woj nalazimo opetovan
polustih Blagoslov je biti voda. Posegnemo li za nezaobilaznim fe-
nomenologom Gastonom Ba{larom i znamenitom wegovom studijom Vo-
da i snovi. Ogled o imaginaciji materije, na}i }emo u woj i slede}e
re~enice: “... materijalna imaginacija vezana za vodu poseban (je) tip
imaginacije. Po{to je upoznao dubinu u jednom elementu materije,
~italac }e najzad razumeti da je voda i izvestan tip sudbine, ne vi{e
samo varqive sudbine slika koje beè, varqive sudbine sna koji nema
kraja, ve} su{tinske sudbine koja neprestano preobraàva supstan-
cu bi}a.“ Poput vode, Draga{evom zbirkom mre{kaju se, ponekad bo-
gme i talasaju, razli~ite teme i poetski postupci. Nije ona jedini
praelement koji se nahodi u ovoj zbirci. Tu su i zemqa, nebo, vatra.
Jednako i kamen. U izuzetno frekventne re~i, prave re~i-teme, ~itave
kwige mogli bismo ubrojati i: kap, suzu, oblak, svemir, san i – poseb-
no – ti{inu. Pesnik uvodi u pesni~ku igru i Anu Frank i Ofeliju
(posle [ekspira, bila je junakiwa mnogih pesnika, izme|u ostalih i
Artura Remboa, Teodora Banvila, Teofila Gotjea, Zila Laforga,
Georga Hajma, Bertolta Brehta, Karoline Ilike, Radovana Pavlov-
skog, Dore Pilkovi}, Zvonimira Goloba, Milorada \uri}a, a spo-
menuti Gaston Ba{lar u spomenutoj kwizi pi{e o Ofelijinom kom-
pleksu). Pomalo prikriveno tu je i Virxinija Vulf. U pesmi „Virxi-
81
niji“ pesnik se tragi~noj engleskoj spisateqici obra}a sa: Nikome ne
obe}avaj rijeku. Ne daj danu da se u tebe ulije. Na àlost, Virxinija
Vulf je bila ta koja se, depresivna, na po~etku Drugog svetskog rata,
uputila ka reci, sa xepovima punim kamewa, da u wu uroni tako {to
nikada iz we izroniti ne}e.
Sintagme poput: okovani sati („Okovani“), stariji koraci („Bezu-
slovnost“), kaput magle („Kada me sunce zaboravi“), umorna istina
(„Rukom prekriveno nebo“) ilikoza jeseni („Odsutan“) pokazuju kako
je pesnik u stawu da metafori~ki uzvihori re~i i u~ini ih daleko
novijim i sveìjim nego {to one na prvi pogled izgledaju.
Jo{ ve}i je raspon i igrivost pesni~kih slika, ne retko snovidel-
no razigranih, ali i metafizi~kim okrznutih: nemam pravo da mije-
wam ìvot za vje~nost („Voda“), Postojim kao / Plamen. / Satima
(„Breme“), Put se u put uvla~i. Vazduh se u zrno pretvara („Nedore~e-
nost“), Kotrqa se plamen kao mlad Mjesec poqima svemira („Mreè i
opsene“), prqavim dlanovima usuda („Kavez za oprostaje“).
Iako mlad, pesnik i za glosama poseè: Od previ{e slobode se la-
gano umire („Jutro“). Ova glosa o~igledno je oksimoronska. Oksimo-
ronske dvosmislice nalazimo i u drugim stihovima. Zadrà}emo se
na dva primera: Zaboravili smo na kora~awa pogledom („Ravnoteza“) i
Da smrt ovog trena nikad ne do|e („Ada|o za besmrtnu Erato“).
Najponornije slike ~itave zbirke su, nikave sumwe nema: @ivot
ovaj, obru{en rukom neba na nas („Pod prstima i crnom tintom“) i,
posebno: U dubinu rastem / Da niko me ne vidi („Kada me sunce zabora-
vi“).
Kada apostrofom (ova stilska figura je jedna od najprisutnijih u
Draga{evoj zbirci prepunoj kliktaju}ih dozivawa) prizove an|ela (u
drugoj pesmi se i Bog priziva), pesnik mu, sluè}i se argoom, iro-
ni~no i humorno veli: Oka~i svoju senku o klin („Jutarwi let za okto-
bar“). U naslovu pesme otkrivamo tako|e osobeno „pomerawe“, oneo-
bi~avawe.
Pesma je ta koja diktira kakvo }e joj ruho biti, te se pojavquje i
pregr{t rimovanih pesama. U velikom broju pesama prisutna je „raz-
bacana“, slu~ajna rima. Velika je, iako veoma fluidna, zvu~nost
Draga{evih pesama.
Gramati~ko lice koje dominira zbirkom, o~ekivano, je Ja.
U zbirci ima i, {to se moglo o~ekivati, qubavnih pesama. Me|u wi-
ma su i „Rubaije o woj“.
Postoji, indirektno smo ve} ukazali na to, i muzi~ka dimenzija
ovih pesama. Pored ada|a, jedna pesma zove se „Beograd bluz“.
Draga{eva poezija je mlada, ali ne i mladala~ka poezija. Ona ko-
ja na upe~atqiv na~in pokazuje ono, {to deluje pomalo neo~ekivano
– zrelost mladosti. Du{an Stojkovi}
82
Kwièvni konkurs Radosti
Najlep{e pesme
i najlep{e pri~e
o zavi~aju 2014. godine
Na drugi konkurs za najlep{e pesme i najlep{e pri~e o
zavi~aju 2014. godine stiglo je 107 pesama i 52 pri~e iz Sr-
bije, Srpske, Crne Gore i rasejawa. @iri u sastavu: Brani-
slav Veqkovi} (Udruèwe kwièvnika Srbije), Ranko Prera-
dovi} (Bawa Luka) i Du{ko M. Petrovi} (Fondacija Radost,
Beograd) jednoglasno je odlu~io da u najuèm izboru za nagrade
budu pesme Zdravka Babi}a (Hercegovina), Snezane S. Ba{~a-
revi} (Zavi~ajka), Milo{a Bogdanovi}a (Pesma zavi~aju),
Manojla Gavrilovi}a (Vinograd u zavi~aju), Nedeqka Gvo-
zdenovi}a (Hercegovina), Save Guslov Mar~eta (Kopriva
umjesto p{enice se wi{e), Ranka Pavlovi}a (Hqeb iz djeti-
wstva) i Qiqane Fijat (O tempora, o mores), i pri~e Ladi-
slava Varge (Dud detiwstva mog), Gordane Vlahovi} (Tragom
rosuqe), Svetlane @ivanovi} (Tamo gde po~iwu {iroke re-
ke) i Jelene Kujunxi} (Daleko je Srbija).
@iri je, tako|e jednoglasno, odlu~io i o nagradama.
Nagradu “Izvor“ za najlep{u pesmu o zavi~aju 2014.
dobio je Manojle Gavrilovi}.
Nagradu “Izvor“ za najlep{u pri~u o zavi~aju 2014.
dobila je Jelena Kujunxi}.
Nagrade }e biti uru~ene u sve~anom salonu Udruèwa
kwièvnika Srbije, Beograd, Francuska 7/I.
83
Manojle Gavrilovi}
VINOGRAD U ZAVIÂJU
U zavi~aj idem tragom bele niti
sadim zlatnu lozu, što }e svetlost biti,
sadim zrake Sunca suzom ùbor zdenca
od vetra i magle snom krilatog venca
Sadim crne muwe strelom ruke zra~ne
od cveta petrovca niz bregove mra~ne,
u vinograd no}u jato zvezda slete
najmla|a mi xemper od prole}a plete.
Kosovka devojka s kondirom od rose

niz vinograd prosu mese~eve kose,
Boško razvi barjak od svetlosti svica
ispleten od zore, vetrova i ptica,
Jefimija no}u rukom boje breze
oko vinograda krilo duge veze,
Knegiwa Milica na Vidovdan svrati
i po~e ~okote da srebri i zlati
I zvezda Danica na Trojice svete

sa Belim an|elom u vinograd slete,
hvata zrake Sunca i jutra što beè
Jugovi}a majka kosom lozu veè.
Lazar niz vinograd prosu leto, kišu
i zapali svetlost od svitawa višu,
u zavi~aj idem na krilima laste
da oberem gro`|e, što na zvezdi raste.
Jelena Kujunxi}
DALEKO JE SRBIJA
Maj 1972. Otiši}, Dalmacija
"Visoka je ~itav metar. Brat-bratu ima u woj dvesta kila. Ugla-

~ana kišom. Suncem izbeqena. ^vrsta. Bila je ovde i kad se moj otac
rodio, i wegovog oca otac, i otac oca o~evog oca... Ma, oduvek je ona
84
ovde. Ništa ne govori, a opet, sve mi kaè. Sve pri~e koje moram da
zapamtim u woj su se stisle. Ne mogu da spakujem ovaj vazduh, ni
trepet jare kad podne uèè, ni miris gorobiqa... Al' }u zato wu da
ponesem. Moram", misli brkajlija \uro Gaji} dok je obilazi sa svih
strana, zagleda...
A onda se prekrsti, pa pozva komšije:
"Haj'te, qudi, pomozite! Moram je nekako smestiti u gepek."
Jadni qudi pomisliše da se šali. Ali setivši se zašto su se ovog
jutra okupili, a i zbog wegovog uàgrenog pogleda kojim ih je sve
obuhvatao, bi im jasno da sve drugo moè da bude, al' šala nikako.
Kad ih pozva po drugi put, uplašiše se. Da nije s uma sišao?
"Haj'te, qudi, daleko je Srbija."
I tek kad su mu graške znoja po~ele kliziti niz široke goršta-
~ke obraze, a ìle na rukama nabrekle od napora, kad su shvatili da
on to zaista namerava da u~ini, pripomogoše.
Pomilovao je dragoceni tovar, pritvorio gepek koliko je mogao,
a onda redom, }utke prilazio do svakog ponaosob i privijao ga na
grudi. Srce mu je damaralo u podgrlcu. Re~i, ako ih je i bilo, nisu
nalazile puta.
Kad se pozdravio sa posledwim iz vrste, sa malim sestri}em Mi-
hajlom, poùrio je prema autu, ali se na pola puta naglo okrenuo. Za-
šao je iza ku}e, istrgao ~okot loze i pa`qivo ga poloìo na zadwe
sedište, pored sinova ~ije su glavice jedva virile iznad kartonskih
kutija sa stvarima.
Ro|aci i komšije stajali su za~u|eni i nemi, ruku oklembešenih
niz telo. Svi do jednog bojali su se da trepnu. Bilo ih je stid èna i
dece pa su trpeli.
A kad su to ipak morali da u~ine, suze su im zakrilile vidik i
kapale u srca zve~e}i, glasno, kao kišnica niz oluke kad se sliva još
dugo nakon što kiša prestane. Bol je postajao skoro opipqiv, vaqao
se od jednog do drugog i narastao kao grudva snega niz strminu, i
ozbiqno pretio da }e ih sve, koliko ih tu ima, zatrpati.
Leto 1995. Bole~, Srbija
Nepregledna kolona automobila pretovarena qudima i stvarima.

I traktori sa prikolicama punim poku}stva, staraca, èna i dece.
Primi~u se sve bliè. Hvataju ga za vrat. I steù.
Prevla~i rukom preko o~iju ne bi li odagnao tu strašnu sliku.
Uzalud. Koloni nema kraja.
Neko nešto pri~a, ali on ne obra}a pa`wu na re~i. Ne treba we-
mu niko da objašwava, zna on šta ta slika zna~i, quti se.
85
Uzima ~ašu i mali tronoàc od grubo tesanog drveta, i izlazi na-
poqe. Silazi niz blagu strminu, do podrumskih vrata. Ostavqa sto-
li~icu, pa ulazi unutra.
Posle samo nekoliko minuta vra}a se sa ~ašom vina u ruci, i spu-
šta se na malo, poluelipsasto sedalo. Naslawa le|a na ku}ni temeq
kao da ga podupire. Krišom briše o~i. I pije.
Gutqaj vina.
Pa suza.
Pa opet gutqaj.
I opet suza.
Bole~ki breg leì ispod wega, miran i zelen, pitom. Stewe pod
rodom svakojakim, kao brav~e kad se najede, pa se zadovoqno ispruì
u hladu.
Starina baca praznu ~ašu na travu. Naslawa lice na glatku, belu
stenu uzidanu u temeq pored podrumskih vrata. I `muri. A onda po-
lako po~iwe da pomera obraz levo-desno preko hladnog kamena kao da
ga miluje.
"Ha'jte, qudi, pomozite. Daleko je Srbija!"
"S kim to pri~aš, deko?", pita devoj~ica grabe}i loptu što se zau-
stavila pored wegovih nogu.
"S tobom, vaqda, ne}u sam sa sobom!", trè se starac. "Idi, kaì
babi da spremi sve gostinske sobe, dolazi nam sestri} Mihajlo sa
celom familijom."
"Kako znaš? Nisam ~ula telefon da je zvonio."
"I nije. Javili su u vestima!"
Sneàna S. Baš~arevi}
ZAVIÂJKA
Obli~ja nemam êdo ne~ije
Vidim samo megdan Ni~ije, ni sebi
Slabost ne otkrivam Ne pripada
Da me ne bi obmanuli
Drìm na odstojawu Tugu mi prevari
Sve privrènike Jutarwa iskra kad' presko~i
Nije ovo doba za drugovawe Stranu brda
Iza koga sam potekla
Zaspala bih I ba~ena grana
Bez kolevke, uspavanke Bosanskog behara
Samo da sam
86
Ranko Pavlovi}
HQEB IZ DJETIWSTVA
Kada sam bio dje~a~i},
izrastao tek do maj~inog pupka,
silno sam èlio da budem pekar,
ili makar pekarski šegrt,
makar onaj što rastjeruje miševe
(jer kakva mi je to pekara
bez miševa i wihovih brabowaka).
Da sam pekar, govorio sam
komadi}u kukuruze u ruci,
ne bih morao s nestrpqewem
da ~ekam o~eve povratke iz grada
sa somunom u bisagama
preba~enim preko sedla.
(A otac je tako rijetko išao u grad,
tek jednom u dva mjeseca, nekad i rje|e)
Boè, mislio sam, stavqaju}i
male zalogaje sre}e u usta, Miloš Bogdanovi}
da komad nade što duè traje,
kako li je ukusan vru} kupovni hqeb,
tek izva|en iz krušne pe}i, PESMA O ZAVIÂJU
kad je ovako sladak ovaj
koji su u zimskom danu
Samo put
grijale samo kowske sapi
te ~ini dalekim.
kroz kostrijet zamaš}enih bisaga!
... Dan proqe}ni, prohladan,
A taj put
griju ga samo sli~ice iz sje}awa...
se moè pro}i.
... A doqe, pod prozorom,
Mi tu`ni u nemo}i
vrapci se otimaju o koricu hqeba,
koracima siromašni
koji je starica sa petog sprata,
bez raga,
s olujnim vjetrom prispjela u moj grad,
pored qudi
odvojila od skromnog ru~ka,
pored vraga
donesenog iz narodne kuhiwe.
prolazimo zagledani
u jedina nam vrata
otvorena.
Samo put
te ~ini dalekim
87
Laslo Varga
DUD DETIWSTVA MOG
Kadgod je u mom zavi~ajnom fruškogorskom Sremu bilo more du-
dova. Od wegovog veli~anstva duda stanovništvo je imalo mnogostru-
ke koristi.
Od lista u wegovim krošwama uzgajala se svilena buba, ispreda-
ju}i beskrajnu tanku nit za finu tkaninu naših devojaka i snaša, ko-
ja im se pripijala uz nabrekle bokove i grudi, ne`no ih miluju}i.
Wegovim so~nim plodom tolile su è| od àrkog leta sviwe fajfe-
rice crne kao pono}. Nije bilo svadbe ili da}e, a da se wegovom ra-
kijom prisutni nisu podojili. Uz wu, bim im se jezici još više "raz-
vezali", pa bi moji paori "terali politiku", a u borbi za primat svog
sopstvenog mišqewa ~esto bi prete}i pokazivali oštricu se~iva
britve "kalama~ice". Uz dudov boànski napitak regruti su vekovima
ispra}ani u soldate na slu`bu raznoraznim }esarima i gospodarima
wihovih ìvota i sudbina. Od dudovih cepanih duga od vajkada su
pinteri pravili najkvalitetniju rakijsku burad zapremine od pola
akova, pa sve do ardova. Stolari su gradili kolevke, a neretko i san-
duke za ve~ni po~inak. U hladu dudovih krošwi umorni paori su na
klupi plandovali po prašwavim sokacima.
Mi deca, ve} sazrela za druìnu, za prvinu zavere, za ranu slutwu
zla, vrebali smo iz prikrajka da se popnemo na tu|i dud. Iako smo
gotovo svi imali pred ku}om ili u avliji svoje stablo duda, èleli
smo tu|e kušati, jer je on bio najsla|i, kao uostalom i svako zabra-
weno vo}e. Privu~emo se iza tarabe ili kakve kamare slame na gumnu,
lopovski, kao "sremski Arsen Lupen" Koja Mudri, hrabro, dok nam
srce kuca negde u peti, presko~imo tarabu i za~as smo na dudu sa
punim ustima so~nog boànskog nektara. Ako ne dobijemo po le|ima,
kamxijom, ako nas doma}in ne primeti, svejedno je, hajdu~ki red na-
laè da podviknemo, da nas ~uje i opsuje nešto kako ve} prili~i.
Nikada niko nije jeo sla|ih plodova duda od nas, harambaša i drum-
skih razbojnika. Kako se brzo pomešaju sokovi naivnosti i zla u ma-
lom ~oveku kratkih pantalona!
Kroz maglu vidim, u dedinoj avliji stoji dud usamqen na ogromnoj
nozi zaustavqen u taktu i prostoru. Iroši se onako velik kao momak
na seoskoj slavi o Velikoj Gospojini u mome lepom Irigu. Stewe ze-
mqa pod wim, a on naliva svoje plodove mastilom koje }e nam umaza-
ti krajeve usana i napupele trbuš~i}e u okra}alim majicama. Bije
damarima svoje sokove opijen od sunca i sopstvene samo}e. Nad wim
potpuna tišina leta i samo lagana dokona šetwa oblaka i poneka,
retka brza strela uznemirene ptice.
88
Na rasušenoj pradedovskoj šamlici deda-Ilija planduje u wego-
voj šarenoj 'ladovini. Iz dedove velike krošwe pada mu po koja
gusenica na znojem zamaš}eni šešir, tek da ga zakiti. Deda fruš-
tukuje bela 'leba i crni' dudova. Moja druìna mu se pridruùje.
Ogrubelim prstima lomi nam par~e toplog 'leba, tek izva|enog iz
doma}e furune. Posluùjemo se sa švedskog stola dudove velike kro-
šwe. Nestaju u našim podsmešqivim ustima pod dejstvom mle~nih
sekuti}a krupni crni plodovi puni medonosne tinte. Siti, bosonogi
i u izbledelim crnim ga}ama, tr~ali smo bezbri`no po dubokoj pra-
šini našeg detiwstva. Vascelog tog leta jeli smo najlepšu hranu
ovog sveta.
Zdravka Babi}
HERCEGOVINA
Sava Guslov Mar~eta
Ovdje...
KOPRIVA UMJESTO Gdje, kamewe
PŠENICE SE WIŠE mjesto cvije}a
ni~e.
Ostalo selo bez ~obana i stada
Ovdje...
Ni lave` pasa više se ne ~uje Gdje bijele se
Bunar bez vode, pala ograda još
Bezdimni dimwak tugu osluškuje lawski swegovi.
Potamnilo dance na plotu od pru}a Ovdje...

Razbijena okna, nagorjela vrata Gdje majke
Crna kao sablast nebu stremi ku}a ra|aju ratnike.
Pusta, bez ~eqadi, izašla iz rata
Ovdje...
Gdje jutrom
Ve~e tra~ak nade u pustoš pretvori slavuj kli~e.
Kopriva umjesto pšenice se wiše
Nakrwen mjesec sa sjenkama zbori Ja ,
zakorovqena zemqa za ìtom uzdiše sijem
poqa od lirike.
No} tišinom qubi nagorjele grede
Mjese~ina sjenku provukla kroz tavan I ~ekam...
Na sredini sobe mladi hrast hrastuje
êkam...
Gdje slavu slaviše Ikonija i Dušan
89
Gordana Vlahovi}
TRAGOM ROSUQE
Ista slika sna mesecima mu dolazi. Dopuwavana detaqima. U stra-
ni, malo uzdignuta, na Pelevom brijegu, mala bela ku}a otvorenih
vrata. Jedna od pedesetak u selu. Iza ku}e šuma, hrastova, blizu, za
zimsku vu~u na ku}ni ogaw. Ispod, prostrano imawe, sve do Makve,
seoskog potoka, koga zovu rekom. Na podsmeh Bistrice, po dnu sela.
Trava rosuqa po celoj dolini izrasla do pojasa, sitnih crveno-belih
cvetova. @eravica bije u nebo, plavo i daleko. Uz planinu, propiwe
se àlni maj~in glas, kao da bi zaštitom da ga omota: Jago, Jago, ja-
dove moj.
U tu sliku ule}u Šoški}i i Vujovi}i, zgrabe ga grajom, i kroz pra-
šinu tr~e ka usahloj Makvi. Velika suša. Odoleli mali virovi iz
kojih pokupe ribu. Na Bistrici vode taman za muški i ènski vir.
Musav i mali, ali voli zirkawe kroz jovovo grawe.
Drugi put istr~ava ~im svane ka šqivi ispod ku}e. Bosonog poska-
kuje i muqa tek dozrelu vo}ku. Mati ga zove na doru~ak. Velika drve-
na }asa na sofri. Puši se ka~amak. Sedmoro gladnih usta u krug.
Cak}u kašike. On, najmawi, nikako da do|e do we. Pravi let kašika,
usta rade, ka~amak nestaje. U jedan tren, sko~i na sofru, zgrabi }asu,
zate~enima starijima vrisnu: "Do{ta, ovo je moje!"
Tri puta mu zaredom dolazi dan sabora u De~anima uo~i Velike go-
spojine. Majka mu obla~i belu, lanenu, ru~no tkanu košuqu. Zna da }e
se od we ~eškati celog dana. Pomalo opora. Ali ne àli se, u iš~e-
kivawu. Iznošene patike izribane, dan ranije. Zapitkuje ‘o}e li bi-
ti sabora. Mala strepwa pred svaki polazak. Vlast odobri, vlast
zabrani. Policija sprovede. A kad sabora ipak bude, zabeli se lane-
na košuqa, i seku nokti na rukama, o~ešqa crna griva. Pojawe mona-
ha iz De~ana i hora Bogoslovske škole iz Prizrena spaja ga sa onim
dalekim i plavim nebom iznad @eravice.
U godinama kada ga majka Cmiqana više ne vodi za ruku, pojawe iz
De~ana preklapa devoja~ka pesma sa Uskršwih gora`deva~kih sabo-
ra:
Ti ne gazi rosnu travu rosuqu
isprqa}eš svoju belu košuqu.
Ne raduje se više snu. Ni ne brani se od wega. Mu~i se. Izgubqen
oblik. Skrajnut u pam}ewu. Kako sklopi o~i, ugleda Begovu livadu i
grobqe kraj we. Neprime}eno u doba krpewa~a. Ni va`no, ni potre-
bno, ni nogom taknuto. Sada, pravo iz livade kroz nedo|in nekad gro-
bqem zvan. Traì oznaku: divqu, krivu krušku. I pod wom nešto...
90
nešto... Budi se sa tihom jezom. Usta se suše, dobuje mu po temenu.
Jagodica igra. Stezawe. Daleki odjek. Zna da se mora odazvati.
Sestra Stanija ga ~eka. Ne pušta ga samog. Šiptarska sela. Još sr-
pska policija. Osluškivawe. Traè od êlopeka uski makadam kroz
šumu. Asfalt ih zatekne. Mladi policajac, sin Paja Jankovi}a, prati
ih. Jedan od Srba iz tri srpske ku}e zagubqene u gluvo}i. Ku}e kupo-
vali Albanci. Kupqene rušili. Napravili ispaše za stoku. Doma-
}instava nikakvih, sem pomenuta tri. Prolaze pored ku}e Uskokovi-
}a. Vidi Rada (iako ga više nema), i hrast, i sebe što pokušava da se
nadme}e u pewawu. Ostaje iza zapuštena zgrada, nekad škola. Ugaše-
na.
Trse kroz travu. Ni pašwak âk da je negovan. Utrina. Korovska.
Grobqa ni u tragovima. Ni kamen na kamenu. Traì krošwastu, krivu
krušku. Krošwa samo u wegovoj glavi. Suvarak ostao nije. Uporan je.
Mora da je, sem u wemu, sa~uvana neka naznaka traga. Zadihano, skoro
mahnito pretraùje. Sestra za wim potr~kuje, sva osuta od polena
koji je guši. Ne kazuje mu ništa. Zebe za wega, bi da mu se na|e, da ga
kako zaštiti od pustog suo~avawa sa iš~ezlim korenima. Spotaknuto
se savija ka crnom pawu, znaku jedinom. Mladice iznikle okolo. Ne-
koliko nezatrpanih jama, sa strane. Stanija kaè: pred selidbu poku-
pili kosti svojih bliqwih. Sagiwe se. Pali sve}u. Ne moè da je po-
bode u tvrdu zemqu. Prislawa je uz paw. Sve}a se stapa sa travkom i
mahovinom. Oprosti, o~e. Za ono što sam mo`da kriv. Za novoro|eni
pla~ koji je nadja~ao tvoje zadwe izdisawe. I za krivice drugih, ne-
brojene. I laka ti zemqa. (Zna, ne moè biti laka, ali kaè, tek). Na-
mewuje sve}u i za Dušana Cerovi}a, momka koji je mlad umro, tek do-
šao iz vojske. Pamti sahranu. Dolazili qudi iz susednih sela, nagr-
tale devojke u jauku, dok se ne otkide, naglo, nezvano, jedno devoja~ko,
ni vrisak ni pesma: ti ne gazi rosnu travu rosuqu... Pri~alo se dani-
ma o mladoj nesu|enoj, od bola slu|enoj, što jauk pesmom isprati
dragog. Pali sve}u za Jankovi}e i Drqevi}e. Grobove im prekrila
mlada hrastova šuma što je po~ela da se mnoì. Nada se da bi u ne-
kom izdanku mogle biti o~i Dušana Cerovi}a. I oca Milinka, mo`da.
Sam posle. Prelazi preko mosta na Bistrici. Pretraùje pogle-
dom. Priziva oronulu prizemqušu i stare prozore ku}e Zindovi}a.
Ne vidi k}er joj Bebu, dok se u izazovu nagiwe, grudi poleglih po ze-
lenom prozorskom okviru. Prolaze tu|i mimo wega. Gurkaju. Zaobi-
laze. Lica bez zna~aja, o~i bez pogleda. U viru mrtvih riba. Ni kome
dobar dan. Ni od koga dobro došao. Re~ ga davi u grlu. Ko nekad komad
proje od pet dana. Od straha da se ne dosete. Od jada što mu strah
"obraz kaqa". Od àla što bi mu re~ samo mrtvi razumeli.
Sawa policajca Radojicu, teško rawenog u bombardovawu. I wego-
vo troje dece na makadamskom putu od Rosuqe. U beàniji. I ku}u se-
91
stre Stanije, polupanih prozora. Zavese poluotka~ene landaraju. Jaz
hu~i iznad ku}e. Usmeravan ka gradu od Patrijaršije. Daleki grob u
Svilajncu obavija tuga za hukom jaza.
Sawa cvet rosuqe koji od crveno-belog tamni i dobija boju pawa
na napuštenom grobu.
Nedeqko Zelenovi}
HERCEGOVINA
Ponovi Todore @itomisli} i @eqeznica
da svi ~uju Zavala - Zupci - Zelengora
da Hercegovina zemqa je i Ivan Sedlo i Imotski
starija od svog imena Javorina - Jablanica
jer odocni Kosa~a Klek - Kowic - Kolašin
da hercegom se nazove Lim - Lelija - Leotar
Qubija - Quta - Qubiwe
Teodosije Mostar - Mora~a - Mileševa
reci ~ija je zemqa Nikši}, Neum i Nevesiwe
~ije su ovce Weganovi}i
i ~ija je planina
od Huma i Zahumqa O Hercegovino
do Krivošija od Omiša
od Travunije do Paganije preko Ostro`ca
kad Raška bijaše na vrhuncu do Ostroga
i Rastko vladaše Prevlaka i Podgorani
Ravno i Raštani
Stojane Jovanovi}u Ston i Salakovac
Vasilije Sveti Treskavica i Trebiwe
Ostroški i Tvrdoški
slava Ti i milost ]ekrk - ]urevo - ]ehotina
zavjetno pismo ponovo iznesi Ulog - Uvje}a
Fojnica - Fatnica
Hercegovina - Humac - Herceg Novi
nek azbu~no odjekuje Cetina - Cerovac
Avtovac ^vrsnica - êmerno
Bitovwa - Berkovi}i - Br~ani Xepi
Vran i Vojno Š}epan Poqe, Šuwi
Grahovo i Gacko
Duvno - Duì - Drina Hercegovina...
\e~e i \ikovina Hercegovina...
evo i eno i eto Hercegovina..
92
Qiqana Fijat
O tempora, o mores
Ovu pesmu je, ništa slu~ajno, napisao Petar.
Zvala sam ga telefonom, pitala kako je.
On mi je odgovarao slede}e:
Kampujem u bazi, rashla|ujem se na +39 stepeni u hladu.
Oko mene egzoti~no liš}e,
plodovi vise u vidu visuqaka sa postera u mojoj sobi.
Ose}am se kao ninxa korwa~a dok vrtim kanale na TV-u
pokušavaju}i da sebi ulepšam dan.
Qudi su danas raznovrsni, u izboru i ponašawu.
Svi su se obezobrazili, razumem ja wih sve po malo, ali ne baš sve.
Kada govore gluposti, deru se,
a kada govore prognozu, pri~aju kao da su se upišali.
Bila je na B92 dobra emisija o tome kako šareni iz vlasti ho}e da operu
ruke, opet preko puteva.
Hladno}a mi se uvla~i u kosti i zidove.
I Kara|or|eva im je mala, i šnicla im je mala, i batak im je mali.
Ne kaè se da su to lopine, ve} da su neprijatno bogati.
Oni ho}e da operu ruke opet preko puteva.
Mali most i ùti most imaju rupe, a oni poplo~avaju poplo~ano.
Vodili su premijera u Sloveniju da vidi kako oni rade i kako ìve.
Slovenci su nas uvek, kada je bilo dobro, peqešili,
a kada im je bilo loše, beàli su kod nas.
Razmišqam da osnujem Srpski nacionalni savet,
jer smo mi Srbi najve}e budale.
U mawini pred vlastitim narodom.
Gledao sam sino} raspakivawe guvernera.
Osetio je ~ovek potonu}e broda pa se povla~i na vreme.
Nema proizvodwe i izvoza, a narod gladuje.
Eto, dušo, takav sam.
Bolujem, jer ti nisam imao šta zameriti.
Spavam otvorenih o~iju, misle}i na tebe, ne`no.
Mene ništa ne moè da spasi,
pa lajem na zvezde i qude oko sebe.
Umesto soli na ranu,
nazivam te tu|im srcem u kojem smo svoja ~uli,
istrgnuta, kao iz zemqe;
meni nedose`no.
93
Svetlana @ivanovi}
TAMO GDE POÎWU ŠIROKE REKE

Moj otac je bio barèstrojiteq. Imali smo pogon za izradu šle-
pova. Posao je išao lepo i bili smo jedna od najbogatijih porodica
u selu. Imali smo ku}u od kamena i cigle, na sprat, i u woj su pored
dede, babe i oca ìvela još dva strica, dok je tre}i Ivan, po kojem
sam dobio ime, ìveo u dalekom Donbasu i radio je u rudniku Nele-
povka. Šlepove smo gradili na ledu. Kraj Kolve je bilo jezero, mo`da
rukavac ili tako nešto sli~no. Kada se voda zaledi, krajem jeseni,
po~ela bi gradwa šlepova i trajala ~itavu zimu. Pre po~etka prole-
}a i ledoloma, kada po~iwe topqewe snega i leda na rekama, šlepovi
bi bili ve} gotovi i nije bilo potrebno nikakvo porinu}e. Jedno-
stavno, šlepovi bi sami zaplovili rekom. To su bili dani radosti i
slavqa. Otac je bio zadovoqan obavqenim poslom, nagra|ivao bi ve-
šte majstore, veseqe bi dugo trajalo. Šlepovi bi zaplovili Kolvom,
pa Višerom i daqe, drugim re~nim tokovima, prevoze}i razli~itu
robu. Parobrodi su plovili rekama pa su šlepove vukli i uzvodno.
Ostali su mi u se}awu dolasci i odlasci brodova, ìvost na obali,
pozdravi na rastancima i radosni susreti, veseli radnici i ozbiqni
trgovci, glasni uzvici i poneka pesma. Za nas Pešehonove su znali
~ak dole, niz Volgu.
S prole}a, kada se otope snegovi, sve zaplovi u moru zelenila. Raz-
livene reke i re~ice lewo se vuku i nestaju u plavi~astim daqinama,
negde na horizontu, gde se spaja nebo sa zemqom. Od Iskora, ali i još
severnije, po~iwe da se plete re~na široka mreà koja }e se spojiti
u ogromnu Volgu. Tako|e, u Iskoru, kao da je mo}ni Ural izgubio snagu
i uspavao se u beskrajnoj ravnici. Talasasti obronci i Poqud, po-
sledwi uralski vitez, koji se ne moè nazvati planinom, ali bi bilo
uvredqivo nazvati ga bregom. Tamo smo odlazili na izlete dok sam
u~io školu. Ve} odatle mogli su se naslutiti u nedohvatnoj izmagli-
ci daleki visovi Urala. S druge strane mamila je ~udnom zagone-
tnoš}u daqina u kojoj je postojao druga~iji ìvot, šire reke, ve}i
gradovi, dve prestonice, šire ulice, raskošni dvorci, visoke
zgrade.
Majku nisam zapamtio, umrla je veoma mlada. êsto sam ulazio u
sobu na spratu gde je uramqena u zlatasti okvir visila wena slika i
~inilo mi se da me ona posmatra. Najviše vremena provodio sam s
babom. Ona mi je pri~ala divne pri~e kako su, nekada davno, kroz
Iskor putovali karavani prema Sibiru i kako su u manastiru Nirob
pored monaha ìveli prognanici, oni koji nisu bili po voqi car-
skom prestolu, buntovnici ili nesre}nici, zlo~inci i izdajnici ili
samo krivo oklevetani. No}u, dok sam ušuškan u toploj posteqi pri-
94
zivao san, baba mi je pri~ala kako je moja majka bila smirena i do-
bra. Govorila je i da }e otac s nekog putovawa dovesti drugu ènu koja
}e mi zameniti majku. Išao sam s babom na maj~in grob, sahranili su
je bili u crkvenu portu. Otac je poklonio iskorskom hramu veliko
zvono i u~estvovali smo u podizawu ograde.
U ku}i smo tada imali telefon, a to je tek po~etak veka. Mnogi mi
to ni danas ne veruju. Reke su bile bogate ribom. U šumama je bilo
dosta pe~uraka pa smo ih za zimu ostavqali u velike ba~ve. Eh, sve sa-
me idili~ne slike mirnog detiwstva koje nije moglo da nasluti nedo-
ku~ivu igru sudbine. Putovao sam sa ocem do Ni`weg Novgoroda, na
sajam. Sretali smo luksuzne brodove, poznate na celom plovnom putu
matuške Volge. To su bile velike la|e Kavkaz, Merkuri, Astrahan,
Ni`wi Novgorod... Umiruju}e su delovali zlatasta kubeta belih crka-
va na obalama, nizovi visokih kitwastih breza i brodovi koji su se
susretali i pozdravqali gromkim sirenama.
U školu sam išao najpre u Iskoru, a zatim, u sredwu u êrdiwu.
Nastave nije bilo zimi, ukoliko bi se temperatura spustila ispod
minus dvadeset stepeni. Ako bi ujutru stegao dobar mraz, ~im bismo
ustali, pogledali bismo na crkvu. Istaknuta zastavica zna~ila je da
je vrlo hladno i da ~asova ne}e biti.
U êrdiwu sam prvi put video automobil, ~ak sam se u wemu i vo-
zio. Nije mi se mnogo svidelo. Bilo mi je lepše uz zvowavu prapora-
ca i povike razuzdanih ko~ijaša. Ostala mi je u nezaboravnom se}a-
wu ekskurzija na Krim. To je bilo nešto mnogo više od |a~kog škol-
skog putovawa. Najpre brodom pa vozom. Vreme nas je lepo posluìlo.
Nepregledna stepa, tamne šume pod svetlim nebom i posle svega, ma-
stiqava širina Crnog mora. Vo`wa tarantasom tamo gde se završa-
vala èlezni~ka pruga. Prolazili smo pored bleštavih letwikovaca
iz kojih je odjekivala muzika. Prepoznavali smo arije, pa smo nas-
tavqali da pevamo. Nismo ose}ali umor i jedva su nas profesori
umirili pred spavawe. Ujutru smo izašli na obalu, zagazili u pli}ak
i recitovali stihove, na radost svojih profesora. Pamtim da nam je
najstariji profesor rekao da smo mi dobra deca i verovao je da }emo
mi biti nova Rusija. A kakva smo mi Rusija postali i gde se ona na-
lazi? Tu na obali Krima ili na nekom drugom dalekom mestu?
Ve} kad sam bio u školi za oficire, punih šest meseci se skoro
ništa drugo nije ni pri~alo, nego samo o ratu. Znali smo da su ne-
izbe`ni sukobi velikih sila, iako je u novinama pisalo druk~ije.
Pri~e koje su dolazile iz prestonice bile su ~udne, ali zanimqive.
Zadovoqavale su znatièqu i prividno objašwavale sloène pro-
cese u prelomnom istorijskom trenutku. Rat je po~eo, mobilisali su
me. Bio sam ponosan što, kao zaštitnik otaxbine, odlazim na front!
Mrazno jutro. Para iz lokomotive, gu`va na peronu, galama, krupne
re~i ohrabrewa, maj~inske i devoja~ke suze, nemo}ne èqe iz kojih
se ~uje samo strahovawe, razdraùju}i pisak i lagano, ritmi~no klo-
95
parawe to~kova koje se pretvara u monotonije. Moji drugari i ro|aci
rasturili su se po dalekim bojištima. Pored vesti s frontova, sti-
zali su i rawenici. Svako pismo imalo je u sebi deo tragedije. Bio
sam u novoj realnosti, kakvu nisam mogao zamisliti. Nisam dozvolio
da me obuzme mr`wa! Kad god bih osetio tra~ak tog iznad svega raz-
diru}eg ose}awa, u se}awu su mi odzvawale babine re~i: "Kada mr-
ziš, onda je to kao da nestaješ! Tvoja pokojna mama nije nikoga mrze-
la". Zahvatili su me talasi opšteg rasula. Rat se pretvorio u košmar
u kome su svi imali svoje predstave o budu}nosti, ali nisu znali šta
se moè i šta }e se dogoditi sutradan. Moja jedinica je poraèna.
Kao i mnogi drugi vojnici, krenuo sam ku}i. Putovao sam dugo: Perm,
êrdiw i kona~no Iskor! Tu je izgledalo sve mirno. Ili je to bio
samo privid? Svukao sam uniformu, a u ku}i i oko we bilo je, kao i
uvek, mnogo posla koji sam voleo. Svi su radili svoje poslove, ali se
mawe govorilo, mawe pevalo, a povremeno su se pojavqivali neki no-
vi qudi, neobi~nog ponašawa, sasvim druk~ije odeveni. Oni su sobom
donosili nepoznate glasove u kojima je bilo i istine i opštih zakqu-
~aka o nepravdi, iskoriš}avawa tu|eg rada, razli~itim oblicima
ropstva. To o ~emu su oni govorili ili ja nisam poznavao, ili se u
mom kraju druga~ije pa i bogatije ìvelo. Nadao sam se da je to što
se doga|a samo privremeno, više kao odjek svetskih nemira i pome-
rawa. Nisam mnogo slušao kad je neko govorio o crnim vremenima
koja su pred nama.
Jednog jutra dok smo doru~kovali, a obi~aj je bio da obedujemo svi
zajedno, u sobu je utr~ao jedan bliski ro|ak. Povikao je: "Sklawajte
se! Dolaze!" Brzo je objasnio da ka nama ide kaznena ekspedicija boq-
ševi~ke vojske. Mi smo ustali, svi su prestali da jedu, a ja sam otki-
nuo par~e piroške i stavio u usta. Bio sam gladan. "Ti! Ti, Ivane! Ti
si oficir! Tebi preti najve}a opasnost!", vikao je unezvereno i
udarao pesnicom o sto. Pogledao sam oca. "Skloni}emo se za svaki
slu~aj", rekao je umiruju}im tonom, a zatim odlu~no dodao: "I ne}emo
se vra}ati dok ne odu!" Krenuli smo u šumu, ne shvataju}i da se u tom
momentu, naši ìvoti ra~vaju
Preno}ili smo u šumi, postavili smo straè kako bismo pratili
šta se radi u selu. Bilo je pojedina~nih pucweva i videli smo odsjaj
nekog poàra. Kada je svanulo, upitao sam oca šta da radimo daqe,
da li smem da ostanem i vratim se s wima u selo, a on mi je odgovo-
rio: "Mislim da je najboqe da se nekako provu~eš do êrdiwa, da
sa~ekaš i vidiš šta ?} se daqe dogoditi, a posle }emo videti." Po-
zdravio sam se sa svima kao da }emo uskoro ponovo biti zajedno.
Sa ivice šume, skriven iza gustog `buwa, gledao sam Iskor, ku}e
u nizu iz kojih su se pušili dimwaci, kao i svakog jutra. Naokolo je
bilo pusto, bar je tako izgledalo, ili su se uplašeni qudi skrivali
u šumi ili u dubokoj travi. Obazrivo sam krenuo ivicom šume, izbe-
96
gavaju}i drum, pravo prema êrdiwu, u dugu neizvesnost. Dan kao iz-
mišqen za takvo peša~ewe, pod plavim nebeskim svodom, kroz mirno
more zelenila...
Rat je besneo. Prikqu~io sam se vojsci, a onda je vojska u kojoj
sam ja bio poraèna. Morali smo da se sklonimo. Razleteli smo se
kao razglednice po dalekom svetu.
Sawam moj Iskor. @alim što onda sa ivice šume nisam duè u
wega gledao. Mo`da bi upio još neku sliku, mo`da bi me ta slika ute-
šila u samotnim no}ima. Postoji li sada Iskor? Da li drveni šle-
povi još plove Kolvom ili je reka premoš}ena a na mestu gde se nala-
zila ku}a sagra|ena fabrika iz koje kuqa gust dim? Da li sada neka
druga deca lutaju šumom i beru pe~urke, i da li ih uopšte još ima?
Zabacuju li ribari mreè i vade li ribe iz vode? Prolaze li kara-
vani drumom? Da nije, mo`da, izgra|ena neka vojna baza ili ~itava
oblast pretvorena u industrijsku zonu? Ima li još qudi koji se na
kowima kre}u du` re~ne obale ili su sada tu samo mašine, bageri,
dizalice? ûje li se zvuk kesera koji teše drvo? Šta li se desilo s
mojim ocem, sa stri~evima, školskim drugovima? Sa ma}ehom sam se
neko vreme dopisivao, nije znala gde je otac. Kad su prestala da stiù
pisma zakqu~io sam da je umrla. Šta li se dogodilo sa slikom moje
majke? Da li }u ikada završiti doru~ak koji je po~eo još pre šezde-
set godina, u dalekom Iskoru? Još mi je teško da poverujem kako ni-
kada ne}u završiti taj doru~ak, da više nikada ne}u videti svoj
Iskor, ni našu ku}u, ni Kolvu, svoje stri~eve, svoju dobru ma}ehu, ni
svog oca. Ne}u gledati kako se na jezeru prave šlepovi, kako se s Po-
quda vide ogranci Urala i široke ruske ravnice koje mame svojim
tajanstvenim daqinama. Ni svoju Permsku oblast. Ni moju Rusiju.
Rasu}e moj pepeo u vrtu se}awa, mo`da }e qudi pamtiti sedokosog
starca koji naramkuju}i šeta Tašmajdanom i ~iji pogled putuje tamo
gde po~iwu široke reke.
Fondacija Radost raspisuje tre}i kwièvni
Konkurs
za najlep{e pesme i najlep{e pri~e o zavi~aju.
Tro~lani ìri dodeli}e dve nagrade:
Nagradu Izvor za najlep{u pesmu o zavi~aju 2015.
i
Nagradu Izvor za najlep{u pri~u o zavi~aju 2015.
Pesme i pri~e za nagrade Izvor, potpisane punim imenom i prezimenom,
slati na e-adresu: radostart@gmail.com do 1. noveembra 2015. godine.
Jedan autor moè da po{aqe najvi{e jednu pesmu i jednu pri~u.
97
Efemeride sunca 2015. Efemeride sunca 2015.
Januar Februar Mart Jul Avgust Septembar
Darum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak
31 jan 07:02:25 16:46:32 31 mar 05:23:13 18:07:23 31 jul 04:24:05 19:09:26 31 avg 05:01:07 18:20:06
Maj Oktobar Novembar Decembar
April Datum Izlazak Zalazak Jun Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak Datum Izlazak Zalazak
Datum Izlazak Zalazak 01 maj 04:29:32 18:46:55 Datum Izlazak Zalazak 01 okt 05:38:46 17:21:13 01 nov 06:19:41 16:28:23 01 dec 06:59:33 15:59:46
30 apr 04:31:03 18:45:40 31 maj 03:56:54 19:20:25 30 jun 03:56:16 19:32:22 31 okt 06:18:18 16:29:49 31 dec 07:19:56 16:07:46
Redakcija ~asopisa @rnov i Fondacija Radost izraàjavu posebnu Fotografije na koricama: Sveti bor u Kamenoj gori kod Prijepoqa (star oko 400 god) i Petrova crkva u Rasu; autor:
Rade Preli}. Petrova crkva u Rasu (Crkva Sv. Apostola Petra i Pavla) bila je sedište raške episkopije u vreme
zahvalnost Predstavni{tvu Republike Srpske u Srbiji {to su nam Nemawi}a. Prema pisanim izvorima, poti~e iz osmog veka, ali je verovatno starija. Ima osnovu rotonde sa upisanim
i za ovaj, drugi broj ~asopisa pruìli najve}u pomo}. ~etvorolistom; freske su iz 10, 12. i 13. veka. Po na~inu gradwe sli~na je crkvama sa prostora Primorja, Gruzije,
Jermenije i Italije, koje poti~u od 7. do 9. veka, ali je usled prepravki i dogra|ivawa postala jedinstvena.
Na Uneskovoj listi svetske baštine je od 1979. godine.
âsopis za kulturu, nauku i umetnost
Godina II , broj 2 ZIMA 2015.
2
@rnov grad na Avali
No}u na Avali nebesk e vile
zidaju grad od ve tra i svile.
U temeq s tave cve t belog sleza,

na vrata bor i sedam breza.
Na prozor s tave latice drena,

krov je isple ten od jutra snena.
Ponekad, le ti, dok traju su{e,

~uju se ~eki}i gde grad ru{e.
Vidi se s traàr sa k opqem u ruci,

{e ta bedemom, ok olo vuci.
Dolazi glasnik zorom iz bitk e,

da pije sve tlos t i vode pitk e.
Eno neveste, nebeskim jazom,

{e ta po dvorcu srebrnom s tazom.
Zmaj Ogweni sa Avale jezdi,

na crnoj maloj krilat oj zvezdi.
Manojle Gavrilovi}
COBISS.SR-ID 207251980
ISBN 2335-0393 - @rnov
@rnov izlazi dva puta godi{we (leto i zima). Osniva~ i izdava~: Fondacija Radost, Srbija,
Beograd, Vra~ar, ul. Gr~i}a Milenka 3. Ure|uje uredni~ki kolegijum: Ratko Popovi} (Gra~anica),
Dimitrije Jovanovi} (Kraqevo), Ranko Preradovi} (Bawa Luka) i Du{ko M. Petrovi} (Beograd);
fotografije: Ogwen Petrovi}; crteì: Mi}a Miloradovi}. e-po{ta: radostart@gmail.com Telefon
redakcije: +381.63.360320. Ra~un kod: Banca intesa, Beograd, broj 160-365947-81. .
Marketing: Miroslava Petrovi} (063.360340). Oglasi: posledwa strana korica (kolor) 30.000 di-
nara; pole|ina posledwe strane korica (crno-belo) 15.000 dinara; crno-bela strana u kwi`nom bloku
10.000 dinara. âsopis je dostupan u svim boqim kwiàrama u Srbiji i u Republici Srpskoj; cena po
primerku 300 dinara ili 5 KM. Sav prihod namewen je akcijama Fondacije Radost.
Slog, prelom i grafi~ka oprema Vra~arart [tampa “Premisgraf”, Beograd, ul Cerska 70.

ЧАСОПИС ЖРНОВ бр.2

Transféré par

Informations du document

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

ЧАСОПИС ЖРНОВ бр.2

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

^asopis za kulturu, nauku i umetnost

Godina II , broj 2 ZIMA 2015.

Duh Mlade Bosne

DE^IJI JEZIK ZA ODRASLE

KRATKI SPOJ EMOCIJA

Z nom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu se, kao redovan pred-

Jovan D. Zizjulas je verovatno najpoznatiji glas Pravoslavne

postale svetice i mu~enice. Zna za mnoga mra~na plemena i narode

Ovim re~ima po~iwe današwe apostolsko ~itawe i na wima

CENE KARATA 700, 800 i 1000 din

sin Aleksej 12 godi-

N grunule na o~i. Tvorci tog spomenika zaslu`uju najve}u

Prevela Marija Petrova

ajpopularniji pisac srpskog jezika Branko ]opi} ro|en je 1. janu-

Moj djed i kraqevi (odlomak)

Ba{ta sqezove boje

Tek je brdo izišlo iza sunca, a krevet sko~i iz prostranog

49 \edo, dragi zaštitni~e,

Presbiroa Branislav Petronijevi}, koji je a|utantu govorio Vi, i

nim pijetetom, patriotskom sr~anoš}u i sa istori~arskom pedant-

Mislila sam da sam spazila treptaj o~iju.

Engleske leje Worlitz-a

Prevela sa gr~kog Vera V. Radojevi}

Ruka odlazi u tamu.

Svet je slep ~ovek

Preveo sa engleskog Dragan Dragojlovi}

Konkursni ispit za kraqa

Prijavio se izvestan broj kraqeva

Za kraqa je izabran jedan kraq

Dobio je dodatne bodove za poreklo

Dok je govorio o pitawima umetnosti

Jednog ~lana komisije

S poqskog prevela Biserka Raj~i}

Zato {to znam da }e{ pitati

Zato {to znam da }e{ pitati

Zato {to znam da }e{ pitati

Gde tvoje pohlepne o~i ne mogu da me ulove.

S engleskog Miroslava Petrovi}

još katkad otmem

pri tom, odmeravaš re~i upu}ene tebi –

Preveo s nema~kog Drago Teševi}

Da l' puki slu~aj

JO[ VI[E @EDAN

Kako je sre}na ruka

Kako je starcu kada

PRED KAMEROM SVEVIDNOM

ZAPIS PESNIKA IZ VELESTOVA

Nekad se probudim pun

Radomir Andri} - crte` Mi}e Miloradovi}a

Dragutin je Mati}. Ro|en u Kaletincu, u Srbiji. Izdizao je, sir-

Kosovka devojka s kondirom od rose

I zvezda Danica na Trojice svete

Maj 1972. Otiši}, Dalmacija

"Visoka je ~itav metar. Brat-bratu ima u woj dvesta kila. Ugla-

Leto 1995. Bole~, Srbija

Nepregledna kolona automobila pretovarena qudima i stvarima.

Potamnilo dance na plotu od pru}a Ovdje...

TAMO GDE PO^IWU ŠIROKE REKE

Fondacija Radost raspisuje tre}i kwi`evni

Godina II , broj 2 ZIMA 2015.

U temeq s tave cve t belog sleza,

Na prozor s tave latice drena,

Ponekad, le ti, dok traju su{e,

Vidi se s tra`ar sa k opqem u ruci,