ЧАСОПИС ЖРНОВ бр.3

âsopis za kulturu, nauku i umetnost
Godina II, broj 3 LETO 2015.

Ikonostas crkve sv. Jovana Krstiteqa u Jasenovcu
22.april 2015.
Petar
Paji}
Srpska ~eta
Patrijarhu Pavlu
Kad nam uzeše strane sveta,

nebo nad nama osta samo.
Tad se postroji naša ~eta,
rekosmo: "Nebo nikom ne damo!"
Stadoše u stroj deca iz jama.

Postrojiše se i slavni preci.
I potomci stadoše s nama.
I krsne slave, doma}i sveci.
I sad celom svetu na meti

što nebo dušu nikom ne damo,
sa krsta na kom smo razapeti
idemo da grehe Bogu predamo.
Nauka
Srbija i
Evropska unija*
Naša (srpska) takozvana elita je obolela od Stokholmskog
sindroma... kada se `rtva poistove}uje sa mu~iteqem,
usvaja wegove razloge, pravda mu pobude, ~ini sve što se
od wega o~ekuje, pa i ono što pretpostavqa
da }e nadre|enom biti po voqi…
Umesto otpora, pasivnog ako je aktivni nemogu}, duhovnog
ako smo vojno nemo}ni i razoruàni, mi gledamo
kako da u|emo u voqu onima koji su nas tukli po glavi,
dok retkim prijateqima, voqnim da nam pomognu,
gordo okre}emo le|a, pronalaze}i im svakojake mane.
Milovan Danojli}
Prvo bih èleo da se zahvalim organizatoru - ne-

ma~koj Fondaciji Hans Zajdel (Hanns Seidel Stif-
tung) i wenom partneru u Srbiji** - Institutu za
me|unarodnu politiku i privredu što su me po-
zvali da uzmem u~eš}e na ovom forumu - Spoqno-
politi~ki dijalozi: dràve zapadnog Balkana na
putu ka evropskim integracijama.
Imaju}i u vidu da sam posledwi panelista ovog
trodnevnog skupa i da je ograni~eno vreme predvi-
|eno za moje izlagawe, te cene}i nema~ku poslov-
ni~ku direktnost i jasnost prvo }u da iznesem za-
kqu~ak, a posle toga, nadam se da }u imati vreme-
Prof. dr Jovan B. Dušani} na i da ga obrazloìm.
Smatram da je za Srbiju put ka evropskim inte-
gracijama kojim je (bezalternativno) krenula pogrešan i da ne odgovara na-
šim nacionalnim interesima, pogotovo što ~lanstvo u EU pretpostavqa i
prethodno u~lawewe u NATO. U isto vreme, Srbija treba da teì što boqoj
saradwi sa EU i zemqama wenim ~lanicama, te da preuzima mnoge evropske
standarde, ali se u reformisawu sopstvene dràve mora, pre svega, osla-
wati na sopstvene snage.
Tema ovog posledweg panela glasi: Ima li EU alternativu za zemqe Za-
padnog Balkana? Pošto imam velike rezerve i prema samom terminu Zapad-
ni Balkan, a smatraju}i da su problemi Srbije za nas najva`niji, fokusi-
* Izlagawe na forumu "Spoqnopoliti~ki dijalozi: dràve Zapadnog Balkana na putu ka evropskim inte-
gracijama", odrànog u organizaciji nema~ke Fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i wenog part-
nera u Srbiji beogradskog Instituta za me|unarodnu politiku i privredu, Tara, 10-12. februar 2015. go-
dine.
** Kancelarija Hans Zajdel Fondacije u Beogradu otvorena je u martu 2001. godine i weni partneri u
Srbiji su: Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Slu`be za upravqawe kadrovima
Vlade Republike Srbije, Ministarstvo finansija Republike Srbije/Uprava carina, Ministarstvo
unutrašwih poslova Republike Srbije, Kriminalisti~ko-policijska akademija i Institut za me|unarodnu
politiku i privredu.
4
ra}u se na pitawe srpskog puta ka EUropskim integracijama. S druge strane,
više pa`we pokloni}u i paroli naših politi~ara da za Srbiju "EU nema
alternativu".
Uvaàvaju}i naziv ovoga panela kako ga je definisao organizator, re}i
}u da mislim da je pitawe Srbije i uopšte proširewe EU na ovaj deo Evrope
jedno periferno pitawe kojim se EU ozbiqno ne bavi, jer je preokupirana
mnogo ve}im i zna~ajnijim problemima sa kojima se suo~ava i na koje ne us-
peva da na|e adekvatna rešewa U ekonomskom smislu to je zabriwavaju}a
dugotrajna ekonomska stagnacija, ogromna nezaposlenost - naro~ito mladih,
brz rast zaduènosti mnogih zemaqa ~lanica, kriza evrozone... a u politi-
~kom - najavqeni referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU, pobeda
Sirize u Gr~koj i ja~awe radikalnih politi~kih opcija u ve}ini zemaqa EU,
problemi u EU vezani za migraciju i proklamovanu multikulturalnost, hao-
ti~na politi~ka situacija u susedstvu (Ukrajina, Severna Afrika, Bliski
Istok)...
Da je daqe širewe periferno pitawe za EU jasno govori i ~iwenica da
Evropska komisija umesto Komesara za proširewe sada ima Komesara za
susedstvo, te da su predsednik Evropske komisije @an-Klod Junker i
Komesar za susedstvo Johanes Han zvani~no izjavili da za vreme wihovog
mandata ne}e biti proširewa.
O~igledno da je za EU proširewe na Srbiju potpuno neaktuelno, drugo-
razredno i periferno pitawe, a ukoliko se ono nekada i aktuelizuje, pred-
stoji nam dug i mukotrpan put koji }e nas voditi od drugorazrednog i peri-
fernog pitawa do drugorazredne ~lanice EU sa statusom periferije u kome
se danas nalaze naši susedi Bugarska, Rumunija, Ma|arska i Hrvatska.
Ve} sada je sve o~iglednije raslojavawe zemaqa ~lanica EU u nekoliko
koncenti~nih krugova, odnosno razli~itih nivoa. U nepovoqnijem poloàju
nalaze se bivše socijalisti~ke zemqe, a me|u wima naro~ito balkanske i
moglo bi se re}i pravoslavne dràve. Nedavno je Karl Bilt, ministar spoq-
nih poslova Švedske (i nekadašwi visoki predstavnik UN i EU u Bosni i
Hercegovini), izjavio je da je Rusija 90-tih godina HH veka (kada je pred-
sednik bio Boris Jelcin) bila boqa dràva nego danas (kada je predsednik
Vladimir Putin), jer je stremila demokratiji i zapadnim vrednostima, a
danas stremi pravoslavqu. "U današwoj Rusiji situacija je mnogo gora. Pu-
tin demonstrira privrènost ne me|unarodnim vrednostima, ve} pravo-
slavnim. Wegova podrška Asadu u Siriji moè se objasniti time što je
Asad štitio pravoslavne u Siriji. Pored toga, pravoslavqe je opasnije od
islamskog fundamentalizma i zbog toga predstavqa najve}u opasnost za
zapadnu civilizaciju".
Šta Srbiju ~eka na EUropskom putu da bi postala drugorazredna ili tre-
}erazredna ~lanica EU sa statusom periferije?
Propisani kriterijumi za prijem u ~lanstvo u EU (usvojila na Samitu u
Kopenhagenu 1993. godine i dopuweni 1995. godine kriterijumom iz Ma-
drida) su prili~no uopšteni i nedovoqno jasni i do sada su neke zemqe po-
stale ~lanice EU, a da nisu ispuwavale ni te osnovne kriterijume. Primer
su naši susedi Bugarska i Rumunija koji su, pre svega, iz politi~kih razlo-
ga primqeni u NATO i EU. U isto vreme, za Srbiju se traì ne samo da
5
ispuni uslove koji su propisani i za druge dràve, nego je izloèna stal-
nim ucenama i postavqawem novih i novih uslova.
Štaviše, kada se ispune jedni postavqaju se novi ucewiva~ki zahtevi.
Dugo su nas ube|ivali zvani~nici iz EU (ali i naši politi~ari) da je puna
saradwa sa Haškim tribunalom jedini dodatni (pred)uslov, pa kada je sa
time završeno, pojavio se novi - Kosovo i Metohija. Kada i to "odradimo"
verovatno }e na red do}i Vojvodina, Raška.... Pre dva dana mogli smo da
pro~itamo i izjavu Ivice Da~i}a (koju prenosi Tanjug) da je napredak u ev-
ropskim integracijama politi~ko pitawe, te da Srbija o~ekuje da joj neko
pristupi iskreno, da nema pokretne mete i ciqeve, i da nam se svaki put ka-
da ispunimo neki od ciqeva, ne postavqa neki novi ciq.*
U pregovorima o pristupawu EU Srbija još nije otvorila ni jedno od 35
pregovara~kih poglavqa, a za svako otvarawe kao i zatvarawe poglavqa po-
trebna je eksplicitna saglasnost svih ~lanica EU. Zna~i svih 28 ~lanica EU
mora da bude za otvarawe i zatvarawe svakog od 35 pregovara~kih poglav-
qa, te je za završetak pregovora potrebno da presko~imo 1960 (28h35h2)
prepona, odnosno da dobijemo saglasnost svih zemaqa ~lanica EU.
Mada je Evropski savet još 2013. godine odlu~io da se otvore pristupni
pregovori sa Srbijom i ubrzo posle toga je odràna i prva Me|uvladina
konferencija, mi još nismo u mogu}nosti da savladamo prvu od 1960 pre-
preka koje nas o~ekuju. Pre dva dana smo ovde slušali od naših sagovorni-
ka iz Nema~ke da je za otvarawe prvog poglavqa 27 ~lanica EU, ali da jedna
nije saglasna. Nezvani~no sada otvarawe prvog pregovara~kog poglavqa
blokira Nema~ka - nezadovoqna tempom kojim te~e "normalizacija" odnosa
izme|u Beograda i Prištine.
Ovoga puta nas blokira Nema~ka, a kasnije }e to, zbog nekih drugih razlo-
ga, ~initi neka druga dràva: Holandija, Švedska, Danska, Estonija... I ta-
ko u krug. Da ne spomiwemo susedne dràve ~lanice EU od kojih svaka ima
pretenzije prema nama - pitawe statusa wihovih mawina, rešavawe grani-
ca i sli~no. Ne treba iskqu~iti i mogu}nost (ma koliko to sada neverova-
tno zvu~alo) da, kada u celosti "normalizujemo" odnose sa Prištinom kako
to od nas zahtevaju, nova dràva Kosova ne bude pre nas primqena u ~lan-
stvo, te da i od wene saglasnosti zavisi naš EUropski put.
Koliko }e put Srbije ka EUropskim integracijama trajati i šta }e osta-
ti od naše zemqe i naroda (i da li }emo to biti uopšte mi) kada na sve
ucene i ustupke pristanemo, moèmo samo da pretpostavimo. I pored toga,
naši politi~ari nas i daqe ube|uju kako "EU nema alternativu", mada bi
dràvna mudrost nalagala da se ne stavqa sve na jednu kartu, kao i to da se
rizici umawuju imaju}i uvek spremna alternativna rešewa. To je gubitni-
~ka pregovara~ka pozicija, za koju se naše vlasti ve} tradicionalno opre-
dequju. (Napravi}u malu digresiju i re}i da smo danas (12. februar 2015)
u dnevnom listu Politika mogli da pro~itamo tekst (odli~no naslovqen:
Srbija nema dovoqno para da proda èlezaru) vezan za pregovore naše Vlade
sa ameri~kom kompanijom Esmark oko prodaje èlezare u Smederevu).**
* http://www.tanjug.rs/novosti/164906/potrebne-jasnije-poruke-iz-brisela--bez-pokretnih-ciljeva.htm
** http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-nema-dovoljno-para-da-proda-Zelezaru.lt.html
6
Odmah posle "srpske oktobarske revolucije" (2000) nove vlasti u Srbiji
su se postavile u gubitni~ku pregovara~ku poziciju tvrde}i da "EU nema al-
ternativu" i bez rezerve nas prepustili na milost i nemilost Zapadu. Uve-
ravale su nas kako }emo sada (posle 2000. godine) u novom "partnerskom od-
nosu" sa Zapadom brzo ostvariti stabilnost i razvoj, te da to ne bi bilo mo-
gu}e posti}i bez pomo}i Zapada i bez naše demokratske vlasti. Setimo se
samo kako su tada nove vlasti sa nipodaštavawem govorile o saradwi sa
Moskvom i Pekingom. Ali u tim novim odnosima i suverenitet se morao de-
liti "partnerski" izme|u spoqnih i unutrašwih aktera. Novo "partner-
stvo" dovelo je do sve ve}eg urušavawa suvereniteta Srbije, spoqne regu-
lacije i novih oblika dominacije i ucewivawa.*
Danas jasno vidimo kako to novo "partnerstvo" nije bitno izmenilo od-
nos Zapada prema Srbiji, te da za wega nije od presudne va`nosti da li u
Srbiji ima posla s reìmom Slobodana Miloševi}a, Zorana \in|i}a, Zo-
rana @ivkovi}a, Vojislava Koštunice, Borisa Tadi}a, Ivice Da~i}a ili
Aleksandra Vu~i}a Zbog toga mnogima danas sve uverqivije zvu~i tvrdwa da
"oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševi}a, nego napadaju Miloševi}a zbog
Srbije".
Sada se dràva gradi na novim pravilima pot~iwavawa, a mehanizmima
spoqne regulacije reprodukuje se sve slabija srpska dràva, koja poprima
karakteristike klasi~nog protektorata. Tako su spoqni akteri (zapadni
"partneri") postali sastavni deo unutrašwe konfiguracije vlasti, a unu-
trašwi akteri (doma}e politi~ke "elite") dolaze i silaze s vlasti, u veli-
koj meri na temequ spoqnog legitimiteta. Time se moè objasniti i ~iweni-
ca da se mawe od polovine gra|ana Srbije (prema posledwim istraìvawi-
ma 44% - kako nas je ovde obavestila generalna sekretarka Evropskog
pokreta u Srbiji) izjašwava za ~lanstvo u EU, a da su za to sve parlamen-
tarne (u Skupštini Srbije nema ni jednog poslanika koji je protiv
EUropskog puta) i ve}ina vanparlamentarnih politi~kih partija.
Zbog takvog "partnerstva" danas smo, naàlost, svedoci da Srbija sve vi-
še gubi politi~ki kompas i dràvno dostojanstvo. Sve je vidqivije kako se
Srbija, koja je formalno suverena dràva, ponaša kao protektorat, a ve}i-
na wenih politi~kih "lidera" neodoqivo podse}a na tu`ni karneval vaza-
la, dok u isto vreme Republika Srpska, entitet u Bosni i Hercegovini, koja
je istinski protektorat, u praksi demonstrira ve}i stepen suverenosti, a
wen politi~ki lider ponaša se kao dràvnik.
Mada Srbija deklarativno u svojoj spoqnopoliti~koj politici ima ~eti-
ri strateška stuba - dva zapadna (Brisel i Vašington) i dva isto~na (Mo-
skvu i Peking) ona se u praksi suštinski oslawa, ta~nije re~eno vezana je
za dva zapadna stuba - EU i SAD i sva va`nija pitanja rešava uz wihovu
asistenciju (ta~nije po wihovom diktatu). Tako smo prihvatili da se
rešavawe pitawa KosMeta iz Saveta bezbednosti (gde smo imali podršku
Moskve i Pekinga) prenese na Brisel (a suštinski na Vašington) gde niko
nema razumevawa za naše interese i direktno radi protiv wih.
Postavqa se jedno sasvim logi~no pitawe: kako to da su nam va`nija dva
zapadna od dva isto~na stuba, kada EU i SAD i u posledwe dve decenije (da
* Videti detaqnije: http://www.nspm.rs/hronika/radmila-nakarada-da-li-srbija-ima-svoju-strategiju.html
7
se ne vra}amo dubqe u istoriju i ne spomiwemo svetske ratove i nacisti~ka,
ali i savezni~ka bombardovawa naše zemqe - tako je srpske gradove na naj-
ve}i pravoslavni praznik Vaskrs 1941. godine zverski bombardovala Ne-
ma~ka, a na Vaskrs 1944. godine naši Anglo-Ameri~ki saveznici) otvoreno
rade protiv interesa Srbije i srpskog naroda? Ove zemqe ve} skoro ~etvrt
veka uporno i dosledno rade na dezintegraciji dràve Srbije i pokušaji-
ma gušewa Republike Srpske. Devedesetih godina HH veka dva zapadna stuba
našu zemqu dràli su pod ekonomskim sankcijama, a potom izvršile i
agresiju bombarduju}i nas i osiromašenim uranijumom, da bi nam od 2000.
godine nametnule vo|ewe takve ekonomske politike koja je zemqu lišavala
vlasništva nad najva`nijim resursima kojima raspolaè i dràvu vodila
u du`ni~ko ropstvo, a wene gra|ane u siromaštvo i bezna|e.
Zar ne bi bilo logi~nije da su nam bliè Rusija i Kina koje nam bar ne
odmaù u zaštiti naših vitalnih interesa, dok u isto vreme, SAD i EU
otvoreno rade na drobqewu i slabqewu naše zemqe stalnim pretwama, uce-
nama i kaznama? To postaje
još neverovatnije danas, u
novoj konfiguraciji geopo-
liti~ke mo}i, kada se balans
sila pomerio, a i daqe }e se
pomerati, od dva zapadna u
korist dva isto~na stuba.
Ve} sada zemqe BRIK-a
(Brazil, Rusija, Indija, Ki-
na) daju ~etvrtinu globalnog
proizvoda, a krajem ove de-
cenije predvi|a se da }e on
dosti}i tre}inu svetskog
BDP. Kina }e uskoro od SAD
preuzeti lidersku poziciju u
svetskoj ekonomiji. Navode}i
to glavni ekonomista Price-
waterhouse Coopers, Xon Ha-
uksvort (u studiji: John Haw-
ksworth, The World in 2050)
predvi|a da }e 2050. godine BDP zemaqa takozvane "Velike razvijaju}e sed-
morke", a koje ~ine zemqe BRIK-a - Brazil, Rusija, Indija, Kina - te Meksiko,
Indonezija i Turska, biti za ~etvrtinu ve}i nego BDP grupe sedam sadašwih
najrazvijenijih zemaqa, takozvane G7 (SAD, Japan, Nema~ka, V. Britanija,
Francuska, Kanada i Italija).*
Me|utim, i aktuelna srpska Vlada (kao i prethodne od 2000. godine) nas
ube|uje da "EU nema alternativu" bez obzira na ~iwenice da se na Zapadu
vode široke diskusije o tome da li }e evro mo}i da opstane zbog ogromnih
ekonomskih problema, u kojima su se ve} našle neke zemqe ~lanice evro
zone (Gr~ka, Španija, Portugal), a to uskoro moè zadesiti i druge. Ovih
dana, lideri vode}ih zemaqa EU tvrde da }e nestanak evra zna~iti i kraj EU.
* Videti detaqnije: http://www.nspm.rs/hronika/radmila-nakarada-da-li-srbija-ima-svoju-strategiju.html
8
Zemqe Evropske unije suo~ile su se posledwih godina sa ozbiqnom (eko-
nomskom i politi~kom) krizom i danas se znatno razlikuju od onih od pre
samo nekoliko godina. Ozbiqne procene govore da (ukoliko bi se situacija
~ak i povoqno razvijala) nije realno ra~unati na naše punopravno ~lan-
stvo u EU u narednih deset godina. To je dosta dug period u kome se (kako u
Srbiji, tako i u EU) mnogo šta moè bitnije promeniti, a moè se postavi-
ti i logi~no pitawe: da li }e EU uopšte postojati kroz jednu deceniju (kada
bi mi, po optimisti~kim procenama, trebalo da postanemo wen punopravan
~lan), a ako i opstane, koliko }e se ona razlikovati od EU kojoj smo teìli
i kojoj smo se bezalternativno uputili?
P.S.
Vode}i savremeni srpski istori~ar, akademik prof. dr Milorad
Ekme~i}, objavio je januara 2011. godine u ~asopisu Pe~at tekst Mi smo za
Ameriku narod koji u sebi nosi opasan virus, u kome izme|u ostalog, piše:
Današwu ameri~ku strategiju prema Srbima je formulisao Dejvid Gom-

pert 1994. godine, u avgustovskom broju vode}eg ~asopisa za spoqnu politiku
Forejn Afers, iza kojeg stoji Stejt Department. Gompert je bio potpredsed-
nik Rand korporacije, ~lan Nacionalnog saveta bezbednosti predsednika
Buša i formalno ~lan ameri~ke vlade u korporaciji koja ina~e izra|uje
ameri~ku strategiju.
U ~lanku "Kako poraziti Srbiju" Gompert je napisao: "Uporan ekonomski
i medijski rat protiv Srbije mora posle odre|enog vremena da obori beograd-
ski reìm: omogu}i boqe rešewe. Industrijski slom i upropaš}eni ìvotni
uslovi moraju stvoriti pritisak za promene... Izolacija i beda moraju
proizvesti demokratsku revoluciju i dovesti na ~elo vo|e koji èle da za
Srbe na|u mesto u društvu nacija. Mi moramo biti spremni da Srbiju
drìmo u karantinu sve dotle dok ne bude iskorewen virus koji ona u sebi
nosi".
Naša istorijska sudbina je u ovoj re~enici da Srbija u sebi nosi virus
svetskog zla. To je samo na drugi na~in formulisana filozofija Fridriha
Naumana iz 1916. godine, da su Srbi trajan evropski remetila~ki faktor.
Razlika je samo u ~iwenici da je jedan ~lan zvani~ne ameri~ke vlade to pre-
formulisao, da Srbi u sebi nose neki rušila~ki virus koji se spoqa mora
le~iti...
Mi smo za ameri~ku politiku ostali narod koji u sebi nosi opasan virus.
Na sastanku sa Izetbegovi}em, 30. avgusta 1994. godine, Tu|man je trebalo da
ispuni ameri~ko uputstvo koje je Izetbegovi}, po povratku iz Vašingtona,
nosio. Mora se stvarati savez Hrvata i muslimana, jer Amerika ho}e da mi
odradimo Srbe na zapadnom dijelu Balkana, ukoliko neki mirni sporazum sa
Rusima ne bude mogu}. Tu|man je bio obavešten da u ameri~koj politici
polaze od toga da kad bi Srbi bili ruski saveznici, da bi se obnovio pokret
otpora kao u vreme prošlog Svetskog rata. Za wih je partizanski pokret bio
srpski nacionalni otpor, a ako bi se obnovio, onda ne bi bilo dovoqno sto
hiqada ameri~kih vojnika, nego pola miliona.
9
Srbija nikada ne moè do kraja ispuniti ameri~ke i zapadne zahteve za
promenama, jer su strateška polazišta u podlozi celog ponašawa još
daleko i zavise od mogu}eg rata sa Rusijom… Dave nas u malom zabranu, gde je
strateški glavni protivnik Rusija. Rastakaju nas iznutra, da ne budemo u
stawu da stojimo na svojim nogama. Jedan je glumac nedavno lepo rekao da nam
je vojska danas kao lova~ko udruèwe. Našu crkvu cepaju iznutra. Vešta~ko
srpsko javno mwewe, stvarano od nevladinih organizacija, odgaja regionalne
elite, koje bi trebalo da zamene nekadašwu jedinstvenu nacionalnu elitu ...
Dok ameri~ki stratezi budu muku mu~ili sa pitawem kako da unište virus
zla koji Srbi u sebi nose, opasnost za wih od gerilskog rata - u nekom novom
sukobu sa Rusijom - }e biti realna i prisutna. Sav taj panteon umnih glava,
vo|a wihovih nevladinih organizacija i javno srpsko mwewe koje oni stvore je
pau~ina na vetru. Varaju se ameri~ki stratezi kad misle da }e ih unu-
trašwim rastakawem srpske politike, kulture, stila ìvota osloboditi
obaveze da na Balkan šaqu pola miliona vojnika, u slu~aju neke ve}e krize
wihovih odnosa sa Rusijom.
Povodom stogodišwice Prvog svetskog rata istori~ar dr Miloš Kovi},

sa Filozofskog fakulteta u Beogradu (Politika, 09.06.2013), izme|u osta-
log piše:
Na dràvnicima je da razumeju suštinske promene u me|unarodnim odnosi-
ma, a sada i ovde je, ~ini se, va`nije da se upitamo kakve su to ideje vodile
Srbe 1914. godine. Bar kada se govori o tadašwim vode}im pripadnicima
srpskih upravqa~kih elita, o vo|i radikala Nikoli Paši}u, prvaku
samostalaca Qubi Stojanovi}u, vo|i napredwaka Stojanu Novakovi}u, ili
prvim qudima liberala Vojislavu Veqkovi}u i Stojanu Ribarcu, koji su o
tome ostavili jasne tragove.
Uprkos svim wihovim me|usobnim razlikama, re~ je o vrlo svesnoj i
artikulisanoj odluci da se sa~uva sopstvena, mukom ste~ena, nacionalna
dràva, da se ne dozvoli da u velikim, susednim imperijama Srbi budu ponovo
tretirani kao qudi drugog reda, kao predmet nacionalne asimilacije...
Zato u Srbiji, gle ~uda, nije bilo nijedne zna~ajne politi~ke stranke
spremne da prihvati pozive iz krugova oko Franca Ferdinanda i britanskog
publiciste Roberta Vilijama Siton-Votsona, da se Srbija dobrovoqno
pripoji "razvijenijoj", "kulturnijoj" i "ure|enijoj" Austro-Ugarskoj.
Još je neobi~nije bilo to što su tadašwi vode}i srpski intelektualci,
školovani na najpresti`nijim univerzitetima Zapada, od socijaliste-
radikala i frankofila Jovana Skerli}a, do konzervativnog liberala i
anglofila Slobodana Jovanovi}a, suo~eni s neprijateqstvom ili ravn-
odušnoš}u velikih sila sa Zapada, zagovarali okretawe Srbije ka - Rusiji.
Krajwe je vreme da se zapitamo: da li bi nas ovi qudi priznali za svoje po-
tomke?
10
Nauka / anketa
Kada šoping
postaje i radost,
i bolest...
Kod Pola Krejga Robertsa, autora koga ovde u Srbiji uvek rado ~itamo, a sti-
gli smo da u pro{lom broju @rnova i {tampamo wegov tekst "Tajni planovi Va-
{ingtona", nai{li smo po~etkom ove godine i na ovo razmi{qawe:
"Rusija je bila suvi{e slaba da ne{to uradi u vreme kada je Klintonov reìm
pomerio NATO prema ruskim granicama i nezakonito napao Jugoslaviju, razbiv{i
zemqu na male, lako kontrolisane delove.
Rusija je tako|e bila isuvi{e slaba da bilo {ta uradi kada se reìm Xorxa
V. Bu{a povukao iz Sporazuma o PRO i po~eo da razme{ta baze protivraketne
odbrane pored ruskih granica. Va{ington je lagao Moskvu da je ciq baza PRO - za-
{tita Evrope od nepostoje}ih iranskih nuklearnih interkontinentalnih ba-
listi~kih projektila. Me|utim, Moskva je shvatila da je stvarni ciq tih baza
slabqewe ruskih sredstava nuklearnog odvra}awa, tako {to }e se pove}avati
sposobnost Va{ingtona da prisili Rusiju na sporazume koji podrivaju ruski su-
verenitet.
Do leta 2008. ruska mo} je bila obnovqena. Po naredbi Va{ingtona, gruzijska
vojska, koju su obu~avali Amerikanci i Izraelci, napala je otcepqenu republiku
Ju`nu Osetiju rano ujutru 8.avgusta, ubijaju}i ruske mirovwake i civilno sta-
novni{tvo. Deo ruske vojske je odmah reagovao i ubrzo je gruzijska vojska, koju su
obu~ili i opremili Amerikanci, bila razbijena, pretrpela je poraz.
Gruzija se ponovo na{la u rukama Rusije, u ~ijem sastavu je ova provincija bila
u toku 19. i 20. veka. Putin je trebalo da obesi Saka{vilija, ameri~ku marione-
tu, postavqenu na mesto predsednika Gruzije nakon "revolucije ruà" koju je iza-
zvao Va{ington, i da ponovo ukqu~i Gruziju u Rusku Federaciju. Umesto toga, na-
~iniv{i strate{ku gre{ku, Rusija je povukla vojsku, ostaviv{i u Gruziji mari-
onetski va{ingtonski reìm, koji }e i u budu}nosti praviti Rusiji probleme.
Va{ington energi~no radi na ulasku Gruzije u NATO, kako bi pove}ao broj ame-
ri~kih vojnih baza na granici Rusije. Me|utim, Rusija je 2008. smatrala da Ev-
ropa mawe zavisi od Va{ingtona, nego {to je to bilo realno, i oslawala se na
dobre odnose sa Evropom, koja ne bi dozvolila ameri~ke baze u Gruziji.
Danas ruska vlada vi{e nema iluzije o tome da li je Evropa sposobna da sprovo-
di nezavisnu spoqnu politiku.
Ruski predsednik Vladimir Putin javno je ocenio da je Rusija shvatila koliko
je diplomatija sa Evropom besmislena, zato {to evropski politi~ari pred-
stavqaju interese Va{ingtona, a ne Evrope. Ministar spoqnih poslova Sergej
Lavrov je nedavno priznao da status Evrope kao "porobqenog naroda" daje Rusiji
do znawa da weni gestovi dobre voqe ne}e dati diplomatske rezultate.
Po{to se Moskva oslobodila zablude da diplomatija sa Zapadom moè doneti
mirno re{avawe problema, na scenu je stupila realnost potkrepqena demoni-
zacijom Vladimira Putina od strane Va{ingtona i wegovih vazalnih dràva.
Hilari Klinton je nazvala Putina novim Hitlerom.
U vreme kada SAD usisavaju biv{e sastavne delove Ruske i Sovjetske imperije
u svoju sopstvenu imperiju i bombarduju sedam dràva, Va{ington tvrdi da se
11
Putin u vojnom smislu pona{a agresivno i da namerava da obnovi Sovjetsku
imperiju.
Va{ington naoruàva neonacisti~ki reìm koji je Obama uspostavio u Ukra-
jini, uz la`ne tvrdwe da Putin vr{i invaziju i pripaja ukrajinske provincije.
Ovu bezo~nu la` stalno ponavqaju zapadne PRESStitutke.
Ni Hitler nije imao tako poslu{ne medije kao {to to ima Va{ington.
Va{ington blokira svaki diplomatski napor Rusije i to ne vodi nigde. Sada
je realnost naterala Rusiju da obnovi svoju ratnu doktrinu. U novoj doktrini,
usvojenoj 26. decembra 2014, govori se o tome, da SAD i NATO predstavqaju
ozbiqnu vojnu pretwu i samom postojawu Rusije kao suverene dràve.
U ruskom dokumentu se spomiwu vojna doktrina Va-
{ingtona o preventivnom nuklearnom napadu, raz-
me{tawe sistema PRO, nagomilavawe snaga NATO i
namera razme{tawa oru`ja u svemiru, kao jasan znak
da se Va{ington sprema za napad na Rusiju.
Va{ington tako|e vodi ekonomski i politi~ki
rat protiv Rusije, poku{avaju}i da destabilizuje
wenu ekonomiju, koriste}i ekonomske sankcije i na-
pade na rubqu.
U ruskom dokumentu se priznaje da se Rusija suo~ava
sa zapadnim pretwama smenom reìma, koje se posti-
ù pomo}u "aktivnosti usmerenih na nasilnu smenu
ruskog ustavnog poretka, destabilizaciju politi~kih
i socijalnih prilika i dezorganizaciju rada vladinih
organa, bitnih civilnih i vojnih objekata i informa-
Pol Krejg Roberts
cione infrastrukture Rusije".
Nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva i ruski mediji u
vlasni{tvu stranaca su alat u rukama Va{ingtona za destabilizaciju Rusije.
Nesmotrena agresivna politika Va{ingtona prema Rusiji pokrenula je trku
u nuklearnom naoruàwu. Rusija razra|uje dva nova sistema interkontinental-
nih balisti~kih projektila i 2016. godine instalira}e borbeni kompleks, pred-
vi|en za neutralisawe ameri~kog sistema za protivraketnu odbranu.
Jednom re~i, zlonamerni militaristi, koji vladaju u Va{ingtonu, skrenuli
su svet na stazu nuklearnog Armagedona."
Setimo li se sada da je septembra pro{le godine Roberts u jednom sli~nom
razmi{qawu rekao: "Va{ington je uspe{no iskoristio Ukrajinu da postigne
strah od Rusije u Evropi i SAD", onda nam ono {to je ovog maja pisao do|e kao
logi~an nastavak, jer veli da je Va{ington uvukao zemqe Evropske unije u kon-
flikt sa Rusijom, a sama Rusija je "odbila da bude ameri~ki vazal" i da primer
Rusije "moè da navede Evropsku uniju da preispita svoju sada{wu politiku za-
visnosti od SAD".
- Uveren sam da su se prera~unali svi koji su smatrali da Rusiju i Kinu mogu
pretvoriti u vazalne dràve. Rusija i Kina nemaju nameru da budu vazali. Upravo
to moè uticati na Evropu i wenu vazalnu zavisnost od SAD - rekao je jo{
gospodin Roberts i mnoge ba{ iznenadio izjavom da nije potrebno jo{ mnogo "da
bi do{lo do raspada ameri~ke imperije".
- To }e se dogoditi onda kada jedna od evropskih zemaqa iza|e iz Evropske unije
ili NATO. To moè biti, na primer, Gr~ka - zakqu~io je Pol Kreg Roberts.
Zamršeni putevi razli~itih interesa dràva i naroda polako se, pa sve brè
razmrsuju; sve je ogoqeniji sukob zapadnog vojnog saveza i Rusije. Previše je razlo-
ga za svakog dana sve više pitawa...Ipak, u uverewu da se u aktuelnom mraku i
memli tunela u kojem se politi~ki i ekonomski odnosi prepli}u, ujedaju, pa i
12
krvolo~no koqu, svetlo ni od kud ne nazire, a da bi najgore re{ewe bio rat, te da
u svemu tome - kako u ratu, tako i u vremenima pre i posle wega - uvek najtra-
gi~nije prolazi ~ovek (i to: {to je iz mawe dràve, li~na mu je tragedija ve}a i
bolnija), zamolili smo istaknute autore da nam daju svoja razmi{qawa o temi
“Rusija i Evropa, Evropa i Amerika, Amerika i Rusija”. Zamolili smo, tako|e, da
to bude u obimu do pedeset redova.
Ekonomske krize i ekonomski ratovi

"Svetska istorija, shva}ena kao istorija dràva,
borba je izme|u dva i samo dva principa. ôvek ima
dva, i samo dva na~ina da sebi obezbedi potrebna do-
bra: ekonomski na~in obezbe|ivawa dobara je rad, a
politi~ki pqa~ka. Ekonomski na~in zna~i: mir, slo-
bodu, bratsku zajednicu, drugarstvo, humanost. Poli-
ti~ki na~in zna~i: rat, neslobodu, egoisti~ko društ-
vo, dominaciju, varvarstvo." Tako je pre osam deceni-
ja Franc Openhajmer [Oppenheimer 1935] apriorno (i
donekle pojednostavqeno!) antagonizovao politi~ki i
ekonomski domen na štetu prvog, a u prilog drugom.
Gorwi primer izrazite antagonizacije dva domena
(ekonomskog i politi~kog) ne vodi razumevawu od-
âslav Oci}, nosa ta dva sveta: sveta društvene mo}i i odlu~iva-
dopisni ~lan Akademije wa i sveta proizvodwe, raspodele, razmene i potro-
nauka i umetnosti šwe. U realnom svetu privreda i politika su neodvo-
Srbije jivi. Osnovna teško}a u objašwewu prirode i na~ina
funkcionisawa veza ekonomske i politi~ke sfere leì u razli~itim po-
gledima na predmet ekonomske, odnosno politi~ke nauke, dok prva (wen
neoklasi~ni mainstream) u prvi plan stavqa trìšte, druga stavqa
naglasak na mo}. Logika neoklasi~ne ekonomike ne moè da iza|e na kraj s
fenomenom mo}i kao prinude (i zato ga jednostavno ignoriše, odnosno
naivno pretpostavqa da su svi privredni subjekti u savršenoj konkurenci-
ji jednako mo}ni, tj. da nema dominacije, oligopola, monopola), s obzirom
na to da ona po~iva na aksiomu individualnog slobodnog izbora (pro-
izvo|a~a i potroša~a). Politi~ka nauka, u na~elu ne moè lako prihvati-
ti deduktivne postupke ekonomike kojima se insistira na istraìvawu
zamišqenog sveta neograni~ene racionalnosti, umesto empirijski lako
uo~qivog sveta nerazumevawa, sukoba i prisile.
Hana Arent odska~e od svih mislilaca dubinom uvida u odnos privre|i-
vawa i mo}i, zahvataju}i u (zajedni~ki) koren: akumulaciju - akumulaciju
kapitala i alumulaciju mo}i. Ona kaè: "Hobs je insistirao na tome da
qude pokre}e mo} ... što proizlazi iz teorijski nesporne propozicije da
beskrajna akumulacija svojine (imovine) mora da bude zasnovana na
beskona~noj akumulaciji mo}i. Beskrajnom procesu akumulacije kapitala
potrebna je politi~ka struktura 'neograni~ene' Mo}i, koja moè da zašti-
ti rastu}u imovinu tako što }e i ta Mo} stalno rasti i biti sve mo}nija i
mo}nija." [Arendt 1962 (1951)]
Ona tako locira i korene totalitarizma na nacionalnom (dràvnom) i
globalnom planu. Slede}i wenu logiku mogu}e je objasniti i unutrašwe
13
ekonomske ratove rada i kapitala (koji se manifestuju kao "gra|anski"
ratovi i/ili kao ekonomske krize), kao i prirodu imperijalne ekspanzije i
dominacije, kao i ekonomsku suštinu okupacija.
Ti ratovi (kao u doktrini revolucije Trockog) su permanentni. Primeri
wihovih ispoqavawa na globalnom planu su ekonomske sankcije i ekonom-
ski ratovi.
Sjediwene ameri~ke dràve,

Ruska federacija i Evropska unija
U naslovu su navedene dve supersile, stare drà-
ve, sa vekovnim statusom velikih sila i jedan jak
ekonomski savez evropskih dràva u kome domini-
raju dve zapadnoevropske (Francuska, Velika
Britanija) dràve i sredwoevropska sila - Nema-
~ka - privredno najmo}nija evropska dràva, ~iji
politi~ki uticaj je u usponu. Od politike (kratko-
ro~nih i dugoro~nih ciqeva) i me|usobnog odnosa
dve naslovqene supersile uglavnom zavisi trenutno
stawe u svetu, ako izuzmemo ogromne dràve Kinu i
Indiju.
U ~emu je suština doba u kome ìve ogromnom bro-
ju savremenika ponaj~eš}e nije poznato. Tako je bi-
Nikola B. Popovi}, lo u prošlosti, veoma je bilo izraèno u drugoj
dopisni ~lan Akademije polovini dvadesetog veka, a tako je i danas. Takvo
nauka i umjetnosti stawe stvoreno je, i odràva se, silom politike, ko-
Republike Srpske ja ne bira sredstva u ciqu oblikovawa politi~ke
svesti i izgradwe slike sveta po sebi. Odatle i poti~e falsifikovawe
istorije (navodne revizije nau~nih rezultata) finansirawe publicistike,
ùrnalistike i organizacije (i rada) tušta i tma tzv. nevladinih organi-
zacija, tzv. civilnog sektora, interneta, društvenih mreà, koji jesu i nisu
svesni svog instrumentalizovawa. @eqena posledica wihove delatnosti je-
ste afirmacija la`nih vrednosti, favorizovawe potrošwe, izgradwa
potroša~kog mentaliteta (putem kredita, medija) kada šoping postaje i ra-
dost i bolest. U pitawu je moral; skaradno se relativizuje, pori~e postoja-
we univerzalnog morala. Re~ nauka zaglušuje re~ (i hor) kvazinauke.
Suština našeg vremena odre|ena je voqom i silom najmo}nije dràve na
svetu, koja vrlo uspešno zamagquje vlastito politi~ko bi}e i crta sliku
sveta iz svoje perspektive (~itaj: materijalnog interesa). Uzrok takvog sta-
wa krajwe je jednostavan: višedecenijska politika i praksa SAD jeste uspo-
stavqawe vlastite dominacije u svetu. Bilo koji potez, bilo koje prirode,
SAD, na bilo kom meridijanu Zemwine kugle proizvod je te politike domi-
nacije. To jeste uzrok hladnog rata, koji se vodio od kraja Drugog svetskog
rata, a vodi se i danas. Ogroman broj politi~ara, novinara, medijskih,
javnih radnika, nau~nika (?) širom sveta, SAD, tako govori i piše da je
hladni rat završen sa slomom Sovjetskog saveza 1991. godine. Ta "istina"
nekriti~ki se prihvata, ponavqa, populariše, te na zadovoqstvo svog tvor-
ca postaje istina.
14
Da li se zaboravqa da oni uzroci koji su doveli do hladnog rata i danas
odre|uju wegovo trajawe? Samo sa ovim saznawem mogu}e je razjasniti i ra-
zumeti celokupni smisao (i ciq) politike i ratnog anga`mana SAD po~ev
od Berlinske krize (1948), Korejskog rata, Vijetnamskog rata, Kubanske
krize (1962), udela u lomovima, bunama, revolucijama - kontrarevolucija-
ma u Aziji, Africi (P. Lumumba), Ju`noj Americi (S. Aqende, Sandino),
Bliskom istoku, arapskom i celokupnom muslimanskom svetu.
Konstanta politike SAD bila je permanentno antisovjetska i antiruska.
Ciq je bio, i ostao, da se Sovjetski Savez, a potom Ruska Federacija, oslabi
u svakom pogledu, smawi, potisne - da ne bude prepreka. Drugim re~im, bila
je to politika ugroàvawa Rusije. U tome verni ameri~ki saveznici bile su
neke evropske dràve, pojedina~no, kao i wihova Evropska unija, bez obzi-
ra na wenu politi~ku slabost, jer ona ne nastupa sa jednim glasom i iza we
ne stoji respektabilna vojna sila. Trenutno, uo~qivo je da nizu mo}nih (i
mawe mo}nih) ~lanica Evropske unije nema dovoqno voqe, razloga da
u~estvuju u hladnom ratu i na bilo koji na~in pomaù SAD da dostigne svoj
ciq br. 1. Ovo tim pre što novi privredni, trgova~ki, finansijski i vojni
xinovi (qudski potencijal) Kina, Indija, po prirodi stvari mogu biti samo
protivnici SAD. Tako, uz Rusiju u hladnom ratu kao novi (?) ozbiqni part-
neri SAD nastupaju zemqe grupacije BRIKS što }e u doglednom vremenu
imati samo tendenciju rasta.
Ameri~ka politika ugroàvawa Rusije instrumentalizovawem Ukrajine
i anga`man SAD u arapskom svetu (Irak, Libija, Egipat, Sirija), pokazali
su se kao kontraproduktivni i neinteligentni; najvidqivija posledica je
rast antiamerikanizma, koji tako|e ima samo tendenciju ja~awa.
Svetu se ne piše dobro, treba mu pameti Xona Kenedija iz doba Kuban-
ske krize. (2. juna 2015)
Posle sloma komunizma u Evropi je

posejano seme novog neprijateqstva
Širewe NATO na Istok doìvqava se kod nas ne
kao vojna nu`nost, ve} kao demonstracija nipoda-
štavawa Rusije, wenog mwewa. Rusko društvo vidi u
tome te`wu da se ponizi, da se uvredi naša zemqa.
Rezultat sli~nih akcija moè da bude samo gubitak u
Rusiji poverewa prema Zapadu, ube|enost u to da SAD
i EU ne mogu da budu za nas primer me|unarodne po-
litike, uzor izgradwe društvenog i ekonomskog ì-
vota. Zapad danas mnogi u Rusiji doìvqavaju kao
izvor nepravde, verolomstva, dvostrukih standarda,
špekulacija na idejama demokratije, qudskih prava,
Aleksandar S. Zapjesocki, slobode re~i... Takvi doga|aji, kao što su moralna
dopisni ~lan podrška Zapada teroristima u ê~eniji, NATO bom-
Ruske akademije nauka bardovawe mirnih stanovnika Beograda, smrt Milo-
ševi}a, pogubqewe Sadama Huseina, po~ast vojnicima SS na Baltiku, dez-
informacija zapadnih medija o ratu koji je poveo Sakašvili, bili su pravi
15
šok za rusko društvo. Posle sloma komunizma u Evropi je posejano seme
novog neprijateqstva i sve nas to mora zabrinuti.
To ne zna~i, razume se, da u našoj zemqi nema doga|aja i akcija vlasti
koji ne zasluùju kritiku. I to ne zna~i da se u Rusiji ne prime}uju akcije
EU i lidera niza zemaqa usmerenih na poboqšawe odnosa s Rusijom i na
razvoj saradwe. Ipak ostaje ~iwenica da mnoge zna~ajne mogu}nosti koje su
se otvorile pred Evropom na razme|u 80-ih i 90-ih godina prošlog veka
nisu iskoriš}ene.
Proma{aji Versajskog mira vuku se

do dana{weg rata u Ukrajini
Uslovi sklapawa mira po završetku Prvog svetskog
rata bili su ustanovqeni "ugovorima iz pariskog
predgra|a" me|u kojima je, od pet wih, bio najzna~aj-
niji "Versajski". On je svojim imenom ovekove~io
uslove mirovnog Ugovora.
Sklapawe mira izme|u Nema~ke i Saveznika treba-
lo je da bude potpisano 28. juna (baš na srpski praz-
nik Vidovdan) 1919. godine, u "Galeriji ogledala" u
Versajskom dvorcu, a da bude promovisano 10. janu-
ara 1920. godine. Ovaj ugovor ucrtao je put stvara-
wu "Društva Naroda" (formiranog za rešavawe svih
budu}ih sukoba u svetu, a što je kasnije degenerisalo
u današwi ameri~ki globalni diktat), kao i "Me|u-
Iv Bataj, narodne organizacije rada". Tako|e, preduzete su
francuski istori~ar
i geopoliti~ar sankcije prema pobe|enoj Nema~koj i wenim
saveznicima.
Me|utim, ve} je tada postojala razlika u stavovima izme|u Engleske i
Francuske. U svojoj kwizi "Politi~ke posledice mira", štampanoj 1920. go-
dine, francuski istori~ar @ak Banvil u stavu Engleske prepoznaje wenu
istorijsku konstantu u skladu sa wenim pomorskim interesima i "Forin
Ofisom", zbog ~ega se, po završetku rata, Engleska udaquje od politike kon-
tinenta, utiru}i put današwoj agresivnoj ameri~koj politici.
Iako su doprineli da Nema~ka oslabi, Englezi (a kasnije Amerikanci)
nisu u Evropi èleli jaku Francusku.
Saveznici su, zapravo, ve} tada balkanizovali polovinu Evrope, bri`no
nastoje}i da ne balkanizuju Nema~ku. Post-versajska Evropa bila je sastav-
qena od 32 dràve. Dràve kao što su êho-Slova~ka, Rumunija, Jugosla-
vija ili Gr~ka, sada više nisu mogle da brane svoje teritorije. îtava is-
to~na i centralna Evropa imala je obode i pograni~ne delove sa "mnogo na-
cionalitarnosti, a malo nacija". To su sve bile "de~je dràvice", kaè u toj
kwizi Banvil, a danas ih Amerika, u strahu od sve ja~e nastaju}e Evroazije,
naziva "nova (kolonijalna) Evropa", tzv. proširena Evropska unija.
Za ovakvo stawe najviše je bio kriv Amerikanac Vilson kojn je èleo
da pakt Društva naroda prethodi i vodi Versajski ugovor kao i sve druge
mirovne ugovore u svetu.
16
Nezadovoqna zbog neispuwavawa obe}awa Londonskog pakta (1915), Ita-
lija }e pristupiti direktnim pregovorima sa Kraqevinom Srba, Hrvata i
Slovenaca (1919, budu}om Jugoslavijom) povodom me|usobnog obešte}ewa
teritorija, granica, kao i po pitawima periferije Jadranskog mora. "Pre-
varena i pokradena" (kako je pisao list Tribuna), Italija }e okrenuti le|a
Saveznicima.
Na daqem Istoku, kod moreuza Bosfora i Dardanela, "Konstantinopoq"
je trebalo ponovo da pripadne Rusiji, ali, kao i u slu~aju Italije, nije bi-
lo nimalo izvesno da }e anglosaksonci odràti svoja obe}awa. Isto~na
Evropa na obodima Azije (današwa Evroazija), ostavqena je u stawu potpune
neizvesnosti. U toj daqini nije bilo nikoga da pruì ruku Jermeniji.
Tvrdilo se da je suština bila u tome "da se izbegne centralno-evropski
blok koji bi i daqe vodila Nema~ka, kao i da se prese~e linija Berlin-Be~-
Budimpešta-Sofija, linija bliska pruzi Berlin-Bagdad i ideji velikog lu-
ka Pangermanija-Evro-Turska. To je upravo ono što se danas, pod ameri~-
kim vo|stvom, ponovo ostvaruje.
Istovremeno, Poqska je bila prepuna sukoba razli~itih nacionalital-
nosti (Poqaka, Jevreja, Litvanaca, Rutena i Nemaca), što }e mnogo kasnije,
reaktivirawem starih problema Galicije i borbe protiv isto~nog hriš-
}anstva, dovesti do današweg rata u ruskoj Ukrajini.
Sve ovo vodilo je generala De Gola ka stvarawu jedne originalne fran-
cuske spoqne politike, povla~ewu Francuske iz Nato-a, ja~anwe nukle-
arnog naoruàwa, otporu u odnosu na Vašington i dobrim odnosima sa sov-
jetskom Rusijom, za koju je general predvideo da }e jednog dana ponovo biti
Rusija i da }e biti sila.
Jedno je izvesno, da je general de Gol ìv, današwi rat Evrope protiv Ru-
sije u Ukrajini, bez obzira na promašaje Versajskog mira, ne bi uopšte bio
mogu}!
Planeta pedofila, travestita,

zoofila i nekrofila
U drevnoj Nemesijeovoj kategorizaciji strahova
iz 4. veka na: oknos, aidos, fobos, ekpleksis, kat-
apleksis i agoniju, sloènica "homofobos" ne
postoji. Ali, nedavno je u Briselu usvojena dvo-
smislena kovanica "homofob", koja je "strah od
brakova homoseksualaca" protuma~ila kao "strah
od ~oveka uopšte".
"Homofili", odnosno homoseksualni bra~ni pa-
rovi, danas u Evropi imaju svoje biblioteke, svoje
posebne restorane, svoje specijalne radwe, svoje
mati~are, svoja medija, svoje parkove, sve je to iz
dr.Mila Ale~kovi} Nikoli} društvene imovine prevedeno u "privatno vlasni-
profesor psihologije i štvo". U po~etku su hteli da ih društvo kao mawi-
antropološke psihijatrije
nu prizna i primi, ali kapital ih je naterao da se
sami iz tog društva ograde bodqikavom finansijskom ìcom. Sada }e ih,
maltuzijanisti, mo`da naterati i na to da traè pravo na "samoopredeqe-
17
we", nezavisnost i na sopstvenu dràvu. Homofile su zatvorili u novo rop-
stvo eksploatacije oni koji mani~no beè od prirodnog sklada Anime i
Animusa u sopstvenoj psihi i koji na qudskom neskladu i nezadovoqstvu
zara|uju ogroman novac. Kowe ubijaju, zar ne ?
Niko od nas koji se bavimo dušom ne negira da su "homofili" velikim
delom fiziološki determinisani i da wihovu razli~itost nemamo pravo
da osu|ujemo. Ali, gde u prozelitizmu osobenosti koju imaju, po~iwe gušewe
slobode drugih? U deontološkom smislu, mawina moè da bude u pravu, ako
je moralno ja~a. Uostalom, zar to nije naš zajedni~ki mit Hristovog raspe-
}a? Kada je od inferiornosti napravqena la`na superiornost, potvr|en
je drevni psihološki zakon koji su poznavali još Fridrih Ni~e i Alfred
Adler. Tzv. "bolesni organ" postao je osvetni~ko sredstvo zavo|ewa, borbe
i nadmo}i. Ali, i to je mogu}e samo pod uslovom da se dogodi sublimacija,
suštinski proces u sazrevawu i stvaralaštvu svakog ~oveka. Stranputica
današwe uli~ne "homofilije", u osnovi, ne podrazumeva više mogu}nost
bilo kakve psihološke sublimacije, ve} od svega ovoga samo ubira profit,
odnosno, finansijsku dobit. Nekada bi "homofil" ili "homofob" napisali
roman ili naslikali sliku, ili smislili neki filosofski sistem, kao do-
stojni sinovi i k}eri starih Grka. Danas oni idu i vi~u ulicama velegrada
o tome kakve su wihove intimne seksualne potrebe. Zar nije najve}a psi-
hološka povreda ~oveka upravo u tome terati ga da javno iznosi svoje in-
timne potrebe kao ideologiju!?
"Jednoga dana, kada veliki kapital shvati da i to moè da iskoristi,
verovatno }e i nekrofilija biti izbrisana iz domena poreme}aja i ima-
}emo parade nekrofila po svetu. Proces sublimacije (koji je, u dugoj filo-
genetskoj i psihološkoj istoriji stvorio ~oveka), kao da više ne postoji. U
kwigama "O Domu i Iskonu", i "Srbijo, laù te o Evropi", gowena morbid-
nom intuicijom, opisujem upravo svet qudi koji se, na kraju qudske odise-
je, tj. na kraju svega, zvani~no sparuju sa svojim ku}nim qubimcima,
o~ekuju}i jedan novi porod, koji više ne}e biti qudski.
U Evropi danas postoji nepisana norma da u svaku televizijsku emisiju
moraju da se pozivaju ekstremno gojazni qudi, kako bi se pokazalo da prema
wima nema diskriminacije! Ali, od te plemenite èqe, došlo se do toga da
ni lekar više javno ne sme ovim qudima da savetuje da mawe jedu, da le~e
hormone, da omršave kako ne bi dobili visok pritisak, ili infarkt srca
i mozga. Re~ju, neoliberalno trìšte ih je u potpunosti preuzelo i gurnulo
u pogon svoje zahuktale, utilitarne i licemerne zloupotrebe.
Naš qudski rod napravio je ~udesna otkri}a u nauci i u umetnosti. Ali,
mi, uprkos tome, ìvimo u besmislu "tog glupog 21. veka", kako je Leon Dode
zvao jednog obesnog i megalomanskog prethodnika našega doba koji je prvi
zapo~eo qudsku iracionalnu i beskrajno duga~ku samouništavaju}u, smrtnu
avanturu.
U kruèwima Neba kroz dvadeset vekova, rekao bi pesnik T.S. Eliot, mi
qudi, opet smo se, neslavno i jadno, spustili u samu Prašinu.
Zato }e ostatak XXI-og veka ili biti povratak moralu i duhovnosti, ili
ga izvesno, više uopšte ne}e biti, kako je još davno zakqu~io Andre
Malro.
18
Kultura politike
Leonid Re{etwikov:
Vojna okupacija Evrope

pod "zgodnim" izgovorom*
Uo~i samita G7 u Nema~koj, na kojem je trebalo da kona~no bude rešena sud-
bina antiruskih sankcija, SAD su poja~avale informativni pritisak na
~lanice grupe.
U Nema~kom Štutgartu je odràna konferencija na kojoj su u~estvovali
ameri~ki ambasadori u zemqama EU i komandanti ameri~kih vojnih jedinica
iz celog sveta, gde je glavni govornik bio E{ton Karter. Kako se i moglo o~eki-
vati, govor ameri~kog ministra odbrane bio je izrazito mobilizacijski i
antiruski.
Po wegovim re~ima, ekonomske sankcije protiv Rusije opravdale su svoje
postojawe, uti~u}i na politiku Moskve prema Ukrajini. Me|utim, one ne
mogu da garantovano "odvrate Vladimira Putina od politike koja je bila
demonstrirana na Krimu prošle godine".
Druga figura u vojnoj vertikali Amerike (posle predsednika SAD kao vrhov-
nog komandanta) pozvala je zemqe NATO da daju "sveobuhvatan odgovor" na
ukrajinsku krizu, tj., mere za obuzdavawe rastu}e "pretwe sa Istoka", po
wegovom mišqewu, treba da budu ne samo politi~ke, ve} i vojne prirode.
Na završnoj konferenciji za medije, prvi ~ovek Pentagona je priznao da su
tokom konferencije razmotreni koraci koje bi ameri~ka vojska mogla da pre-
duzme radi rešavawa situacije u Ukrajini. Konkretno, pomenuto je
pokretawe programa obuke vojnika u još nekoliko evropskih zemaqa.
Osim toga, ministar odbrane SAD je izjavio da zemqe NATO treba aktiv-
nije da razmewuju obaveštajne podatke i sprovode vojne ve`be u Evropi radi
suprotstavqawa Rusiji.
Uperivši po ko zna koji put prst na bauk ruske agresije koga ve} prakti~no
godinu dana SAD "šetaju" po Evropi, Ešton Karter je pozvao ~lanice ali-
janse da zbiju redove pred potencijalnom vojnom opasnoš}u.
Pove}awe ameri~kog vojnog prisustva na kontinentu odvija se toliko brzo
da ponajviše podse}a na dovla~ewe snaga na liniju fronta. Dovoqno je re}i da
NATO ovih dana - ni~im isprovociran - "pokazuje miši}e" u rejonu Balti~kog
mora. U zajedni~kim vojnim ve`bama "Baltops 2015" i "Saber Strike 2015",
koje se odràvaju u neposrednoj blizini zapadnih granica Rusije, u~estvuju
avi-oni i 330 vojnika Ratnog vazduhoplovstva SAD.
U avio bazu "Ferford" u Velikoj Britaniji stigla su tri strateška bom-
bardera ameri~kog Ratnog vazduhoplovstva V-52. Kako je pojasnila strate-
ška komanda Oruànih snaga SAD, avioni }e tokom serije ve`bi "demonstri-
rati sposobnost SAD da projektuje svoje fleksibilne mogu}nosti za izvo|ewe
dalekih globalnih napada".
U svetlu nezabeleènih aktivnosti NATO pored ruskih granica i izjave
* Tekst objavqujemo uz qubaznu saglasnost redakcije e-glasila Srbski FBReporter, koja ga je
objavila13. juna ove godine . Naslov i oprema ovde: redakcija ~asopisa @rnov.
19
ameri~kog ministra odbrane da je "Pentagon zabrinut šta bi moglo da se
dogodi" (usled pogoršawa situacije kod Marjinke), Karterov poziv ~lanica-
ma alijanse da preduzmu nove korake u vezi sa situacijom u Ukrajini zvu~ao je
kao proglašavawe pune borbene pripravnosti za upotrebu sile u konfliktu
sa Rusijom.
Govor šefa Pentagona u Štutgartu predstavqa nastavak pritiska ruko-
vodstva SAD kako na Rusiju, tako i na lidere evropskih zemaqa, tvrdi direk-
tor RISI, general-potpukovnik Spoqne obaveštajne slu`be Rusije u penziji
Leonid Rešetwikov.
- Što se ti~e Evropqana, SAD ih huškaju da pove-
}avaju sveobuhvatni pritisak na Rusku Federaciju: u
politi~koj, ekonomskoj i vojnoj sferi. Ciq je da se
Evropa natera da donosi oštrije odluke.
Kakve "oštrine odluke"?
- Izme|u ostalog, da se aktivnije bavi pridwestrov-
skim pitawem, da poja~a blokadu Krima i pove}a pris-
ustvo vojnika iz zemaqa NATO u Ukrajini.
U vidu mirovnog kontingenta ili vojnika NATO?
- Porošenko je potpisao ukaz koji dozvoqava pri-
sustvo stranih vojnika u Ukrajini. Ako govorimo o raz-
meštawu mirovnog kontingenta tamo, takva odluka Leonid Re{etwikov
moè da se donese samo uz dozvolu UN. Ruske vlasti su
priznale Porošenkov legitimitet kao šefa dràve. On sada moè da pot-
piše bilo kakav sporazum sa SAD. Kao što su to u svoje vreme uradili
Rumuni, Poqaci, Bugari. To jest, u Ukrajini u svakom trenutku mogu da se
pojave baze SAD ili NATO.
Zar nije uslov za takav scenario ~lanstvo u alijansi?
- Uopšte nije. Na kraju krajeva, Kijev moè da sara|uje sa NATO po mo-
delu Gruzije iz vremena vladavine Sakašvilija. Što se ti~e pritiska na
Evropqane, to je zbog toga što se lideri Nema~ke, Italije, Ma|arske i niza
drugih zemaqa protive pokušajima SAD da napujdaju Evropsku uniju na
Rusiju. Oni traè mogu}nosti za vo|ewe dijaloga, a ne za vojne metode.
Postoji mišqewe da je konfrontaciona retorika Pentagona delo vojnog
lobija, koji, koriste}i kao izgovor "pretwu sa Istoka", banalno radi na pove-
}awju finansirawa programa NATO (izme|u ostalog, od strane Evropqana) i
prisustva ameri~kih oruànih snaga na evropskom kontinentu.
- Mi slušamo nešto sli~no ve} dvadeset, ako ne i više godina. Za to vre-
me se NATO aktivno širio, u~estvovao u vojnim operacijama. Ne treba se
tešiti time da je Rusija "prevelik zalogaj" za wih. Pre neki dan se pojavi-
la informacija da vlasti SAD razmatraju mogu}nost da u Evropi i Aziji
razmeste kopnene rakete koje }e "nišaniti" strateški potencijal Ruske
Federacije. Ceo trend posledwih decenija, uprkos retkim trenucima "re-
laksirawa" odnosa, pokazuje da se natovsko rukovodstvo bavi postepenim
opkoqavawem Rusije po celom perimetru wenih granica. Li~no smatram da
20
se SAD u narednim godinama ne}e odlu~iti za veliki rat sa Rusijom. Ali,
zato su mogu}e varijante malog rata i "hibridni" konflikti. Dokaz za to je
dràvni prevrat u Ukrajini koji su izvršili SAD i wihovi natovski sa-
veznici. Posle wega su potpuno stali na stranu reìma koji je po~eo da
ubija stanovništvo u Donbasu. Treba biti krajwe naivan ~ovek pa misliti
da Porošenko i wegova ekipa deluju samostalno. O~igledno je da se tako-
zvana "antiteroristi~ka operacija" sprovodi uz aktivno u~eš}e stru~waka
iz Pentagona, CIA, FBI. To rade Amerikanci, oni potpuno upravqaju tom
vojnom kampawom, istina, rukama "nacionalno svesnih" Ukrajinaca. Ali,
"centralni mozak" gde se donose odluke je u Americi.
Da li Amerikanci koriste "strašilo" u vidu mogu}e ruske agresije za dr-
àwe svojih evropskih partnera na kratkom lancu?
- Naravno. Nije slu~ajno što je u Štutgartu razmatrano pitawe pokreta-
wa velikog programa obuke evropskih vojnika od strane ameri~kih instruk-
tora, kao i aktivirawa programa zajedni~kih vojnih ve`bi u svim forma-
tima. Ukqu~uju}i koordinaciju i saradwu u sferi koriš}ewa nuklearnog
oru`ja.
Uglavnom, u toku je gomilawe snaga i mobilizacija saveznika-marioneta.
To je fakti~ki vojna okupacija Evrope pod "zgodnim" izgovorom. To je po-
kušaj (i prili~no uspešan) da se stave pod kontrolu ogromne teritorije.
SAD postiù svoje ciqeve politi~kim, ekonomskim i vojnim sredstvima.
Šta mogu da preduzmu Amerikanci u slu~aju intenzivirawa ratnih dej-
stava u Donbasu? Karter je poznat kao pristalica isporuka smrtonosnog
naoruàwa Ukrajini.
- Ono ionako stiè tamo bez prevelike galame.
Radi li se o natovskoj tehnici i sovjetskom oru`ju iz zemaqa koje su neka-
da pripadale Varšavskom paktu?
- To je i sovjetsko oru`je i, u mawoj koli~ini, ameri~ko i zapadnoevrop-
sko. Ne treba zaboraviti da u Ministarstvu odbrane Ukrajine, u Spoqnoj
obaveštajnoj slu`bi, u Slu`bi bezbednosti Ukrajine i Grani~noj slu`bi
sede ameri~ki savetnici. Oni su bili tamo još pre svrgavawa Janukovi~a,
to su stotine qudi koji ~ine pravo rukovodstvo cele operacije - bez wih se
u Ukrajini ne radi ništa.
Najo~igledniji primer je (Valentin) Nalivaj~enko, šef SBU, a istovre-
meno je agent CIA u vojno-bezbednosnim strukturama Ukrajine. Mislim da
redovnih ameri~kih vojnika u svojstvu borbenih jedinica zasad nema u
Ukrajini. Ta~nije, oni su malo direktno ukqu~eni u takozvanu "antiterori-
sti~ku operaciju". Me|utim, u slu~aju zaoštravawa situacije, oni mogu da
se pojave kao pripadnici privatnih vojnih kompanija. Ko moè da dokaè
da su to pripadnici redovne vojske SAD?
Kako Rusija moè da odgovori na vojne pretwe, ~iji se spisak stalno po-
ve}ava?
- Odgovor mora da bude adekvatan i simetri~an. Treba delovati isto kao
Amerikanci. Oni isporu~uju oru`je, mi isporu~ujemo, vaši savetnici sede
21
u Kijevu, zna~i, naši }e pomagati da se izgradi odbrana DNR i LNR. SAD
šaqu specijalne jedinice, isto radimo i mi.
Ni SSSR ni Rusija nikada nisu prestali da budu ekonomski i geopoliti-
~ki suparnik SAD, isti~e vojni ekspert Vladimir Š}erbakov.
- U tom smislu se agresivna retorika zapadnih politi~ara i komande
NATO potpuno uklapa u paradigmu doìvqavawa Rusije kao neprijateqa.
Amerikanci nisu tek sada napravili bauk "ruske opasnosti"; to je propa-
gandisti~ki produkt još iz vremena hladnog rata. Jednostavno, oni ga danas
aktuelizuju radi rešavawa konkretnih zadataka u Ukrajini i Evropi.
Posle raspada SSSR wihova osnovna strateška linija je postala mekša.
Mada su 1990-tih godina SAD mogle uz pomo} naših unutrašwih "dobrovo-
qaca" (prostije re~eno, "pete kolone") da preduzmu korake da kona~no uni-
šte Rusiju.
Zašto se nisu odlu~ile za to?
- Dok je Rusija bila slaba, weno uništewe nije bilo u interesu SAD. Nije
im bio potreban potpuni haos na postsovjetskom prostoru.
Da li je teorija "kontrolisanog haosa" izmišqotina? îme se onda Ame-
rikanci bave na Bliskom istoku, u Iraku, Siriji, Avganistanu, Libiji, biv-
šoj Jugoslaviji?
- U Jugoslaviji je bilo mnogo unutrašwih nesuglasica koje su iskoristile
spoqne sile. Da se vratim na odnose zapadnog saveza sa Rusijom, oni sada
ulaze u napetiju i oštriju fazu.
Ešton Karter je pozvao Evropu na "nove korake" za obuzdavawe Rusije. O
~emu bi moglo da se radi?
- U prvom redu, o isporu~ivawu teškog naoruàwa Ukrajini. I to u
velikim koli~inama. To jest, ne po 10-20 komada tehnike (na primer, haubi-
ca), ve} o hiqadama. Još jedan korak je puštawe mirotvoraca u Ukrajinu,
pošto je Rada usvojila (a Porošenko potpisao) odgovaraju}i zakon.
Ali, za to je potrebna dozvola Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,
što je nemogu}e, uzimaju}i u obzir pravo veta koje ima Rusija.
- Kao alternativa je mogu}a policijska misija EU.
Koliko }e to biti legitimno?
- Policijske snage mogu da budu nenaoruàne. Poput vojnih posmatra~a
UN. Teško da }e takva varijanta zadovoqiti kijevske "jastrebove", kojima je
pre potrebno nešto nalik policijskoj misiji EU na Kosovu (Euleks), koja je
završila "posao" (proterivawa Srba iz pokrajine) koji nisu dovršili
albanski teroristi.
Za to je potrebna dozvola SB UN. Mislim da }e SAD nastojati da izbegnu
formalnosti. Na primer, podne}e tu inicijativu na Generalnoj skupštini
UN, kako bi je "progurali" ve}inom glasova.
Zar Generalna skupština ima ovlaš}ewa za takva pitawa?
22
- Presedan je stvoren tokom rata u Koreji po~etkom 1950-tih godina, kada
su na wenu teritoriju uvedene mirovne snage koje su ~inile zemqe Zapada,
uprkos tome što je SSSR bio protiv. Zna~i, Amerikanci su ipak pronašli
rupu.
To se dogodilo više zbog propusta sovjetske diplomatije - SSSR je bojko-
tovao odlu~uju}u sednicu…
- Slaèm se, bi}e teško "progurati" kroz UN odluku koja odgovara Kijevu.
Druga~ije }e biti ako glavni me|unarodni organ za odràvawe mira po na-
logu SAD i wihovih saveznika proglasi Rusiju "zemqom-agresorom". Nije
slu~ajno što zapadna propaganda taj kliše tako aktivno implementira u
javno mwewe. Tada }e naš glas u SB (iako }e to biti kršewe Poveqe UN)
biti ignorisan. A ostali wegovi ~lanovi }e doneti odluku da se pomogne
Ukrajini.
Treba biti svestan da }e Kina, koju mi smatramo svojim saveznikom, naj-
verovatnije, biti uzdràna prilikom glasawa.
Vlasti SAD razmatraju mogu}nost da u zemqama Evrope i Azije razmeste
kopnene rakete. Da li je to jedan od tih "novih koraka" o kojima govori šef
Pentagona?
- Po tom pitawu situacija nije najjasnija. Generalno, niko ne zna koga bi
"nišanile" te rakete. Druga stvar bi bila ako bi Amerikanci razmestili u
Isto~noj Evropi kopnene rakete dometa 500 kilometara, ~ime bi automat-
ski prekršili Sporazum o uništavawu raketa sredweg i malog dometa.
Pentagon tvrdi da ga je Rusija ve} prekršila, navode}i naše "Iskandere".
- Stvar je u tome što kod nas postoje "pametni" qudi na zvani~nim fun-
kcijama, koji na svakom mestu vi~u da rakete sistema "Iskander" mogu biti
modifikovane u kratkom roku. Da imaju domet ne 500, ve} 1.000 kilometara.
U tom slu~aju one bi zaista bile zabrawene prema Sporazumu o uništavawu
raketa sredweg i malog dometa. Amerikanci se, normalno, hvataju za takve
izjave, zato što se naši "glasnogovornici" smatraju zvani~nim funkcio-
nerima. Me|utim, SAD ne mogu da dokaù kršewe Sporazuma s naše strane.
Ako Amerikanci razmeste rakete, navedeni sporazum }e automatski pre-
stati da vaì. I tada mi moèmo da po~nemo da pove}avamo domet "Iskan-
dera" ili da pravimo nove raketne sisteme.
A ukoliko Pentagon nagovori evropske satelite SAD da po~nu sa razme-
štawem raketa dometa do 500 kilometara?
- Sve }e zavisiti od toga šta }e te rakete nositi. Ukoliko to ne bude
obi~no puwewe, ve} nuklearne bojeve glave, to }e biti kraj sporazuma
START-3. Pošto u wemu piše da se ne sme iznositi nacionalno nuklearno
naoruàwe van granica SAD ili Rusije (osim pomorske i vazdušne kompo-
nente nuklearne "trijade").
A kako moè da se utvrdi da postoji nuklearno puwewe?
- Jednostavno, postoje raketni sistemi koji fizi~ki ne mogu da nose nu-
klearnu bojevu glavu, a postoje oni koji mogu. Amerikanci imaju nešto
23
izme|u našeg "Iskandera" i višecevnog raketnog baca~a "Smer?". To, nar-
avno, nije klasi~ni višecevni baca~ raketa, više je takti~ka raketa.
Posle zakqu~ewa Sporazuma o uništavawu raketa sredweg i malog dometa
SAD su po~ele da stavqaju akcenat na pomorske i vazdušne nosioce nu-
klearnog naoruàwa. ~ak i ako su im preostale kopnene rakete, Pentagon o
tome ne govori. U tom kontekstu se moèmo prisetiti projekta "Tomahavk" za
delovawe sa zemqe. Vašington je od wega odustao, ali je zahvaquju}i tome
postigao uspešan pregovara~ki dil. Prema tom dogovoru, Gorba~ov je
naloìo da se "pusti pod no`" nekoliko sovjetskih sistema - operativno-
takti~ki raketni sistem "Oka" i raketne vozove.
Postoji mogu}nost da }e Pentagon razmestiti u Isto~noj Evropi sred-
stva PRO sa balisti~kim raketama. Ali, one mogu da se opreme nuklearnim
bojevim glavama i da se koriste za kopnene ciqeve.
- Ako Amerikanci prekrše postoje}e sporazume, mi nemamo ~ime da odgo-
vorimo. U tom smislu što naše strateške nuklearne snage ve} daju mo-
gu}ost za izvo|ewe uzvratnog napada. Pribliàvati "Topoq-M" na 200
kilometara od granice je besmisleno, jer }e on ionako doleteti do ciqa.
Prednost SAD je u tome što one imaju saveznike u Evropi. Zato one mogu
da razmeste svoje rakete blizu naših granica. Ruska Federacija nema takvu
mogu}nost (osim o Kaliwingradskoj oblasti). Ista ta Belorusija, ~iji dr-
àvni vrh sada koketira sa Zapadom, teško da }e dozvoliti da na wenoj te-
ritoriji razmestimo naše rakete kao ofanzivno oru`je. Za razliku od
sredstava PVO koja pruàju zaštitu woj samoj. Adekvatan odgovor Moskve
bi bio da se gra|anima Poqske, êške ili Rumunije na ubedqiv na~in obja-
sni da }e razmeštene ameri~ke rakete u tim zemqama u slu~aju rata biti me-
ta naših strateških snaga.
Kolika je u takvoj situaciji verovatno}a da }e konflikt izme|u Ruske
Federacije i Zapada pre}i u otvorenu fazu uz koriš}ewe "posledweg argumen-
ta" u vodu nuklearnog naoruàwa?
- Putin je u intervjuu italijanskom listu Corriere della Sera izjavio da
"samo nezdrav ~ovek, i to u snu, moè da zamisli da Rusija odjednom napa-
da NATO".
A obrnuto?
- Na Zapadu tako|e nema ludaka. Zato što bi rat sa Rusijom neizbe`no
prerastao u uzajamne nuklearne napade. Prvo takti~ke. A zatim bi se ume-
šale strateške snage, ukoliko bi ne~iji gubici postali preveliki. Zato mi-
slim da je retorika šefa Pentagona ~isto mobilizacione prirode, da
motiviše Evropqane da se finansijski ukqu~e u zajedni~ki natovski pro-
jekat, pove}aju ameri~ki kontingent u Evropi, poboqšaju saradwu, da ~vr-
š}e vojno "stisnu" Rusiju.
Uostalom, po mom mišqewu, od isto~noevropskih ~lanica alijanse niko-
ga i ne treba nagovarati - one same "tr~e pred rudu". Ciqna grupa celog tog
antiruskog militaristi~kog zanosa više su oni iz "teške kategorije", kao
što su Nema~ka, Francuska, mo`da i Italija.
24
Kultura verovawa
Šta se to dešava
u Srbskoj pravoslavnoj
crkvi?
UMESTO UVODA
^lanak koji ~itate nije "originalan". Sa-
stavqen je od autocitata potpisnika ovih redova.
Iz wih se jasno vidi da su "procesi dugog trajawa"
našu Crkvu uveli u krizu nebivalu u wenoj novijoj
istoriji, koja je, izme|u ostalog, dovela do
uklawawa s katedri ~ak petorice episkopa od
2010. naovamo. Kraj krize se ne nazire, a bliì se
2019, kada bi trebalo da slavimo osam vekova sve-
tosavske autokefalije.
Autocitati ne dokazuju da je potpisnik ovih
redova "prorok", "vra~ poga|a~" i tome sli~no.
Oni samo pokazuju da neprijateqima, za sada,
polazi za rukom da rovare, mada wihove metode
Piše: nije bilo teško "pro~itati", ako se ima elemen-
Vladimir Dimitrijevi} tarno poznavawe crkvene istorije.
Situacija je zaista teška. Ipak, ne smemo zabo-
raviti da se zbog popa Nikole ne mrzi Sveti Nikola. Srbi su pretrpeli i
teè stvari, pa su ostali i opstali.
Koji ~ita, da razume.
BORBA PROTIV "PASIONIRANIH"
Još 2003, u tekstu "La`ni ziloti protiv Crkve Hristove", pisao sam: "Ru-
ski teolog, |akon Andrej Kurajev, tvrdi da je u svakom narodu svega desetak
posto qudi dubinski religiozno; oni èle da ìve ozbiqnim li~nim
duhovnim ìvotom, da redovno poha|aju bogosluèwa svoje vere i da ispu-
wavaju sve što im vera nalaè (naravno, po meri svojih snaga). Ostali su,
kako on kaè, "religiozno vo|eni", to jest povode se za ponašawem svojih
religiozno najozbiqnijih sunarodnika. Kada je broj hriš}ana u Rimskoj
imperiji porastao na deset posto, hriš}anstvo je dobilo slobodu ispo-
vedawa (za vreme Svetog cara Konstantina), a zatim postalo i zvani~na vera
Istoka i Zapada Evrope. Zbog toga se borba za dušu jednog naroda vodi pre
svega za tih desetak posto najrevnosnijih. Ostali }e ve} i}i za onima koji
su odlu~ni vernici.
25
Neprijateqi našeg naroda su odavno svesni da Srbe, koji se duhovno bu-
de, treba pocepati i razbiti na mnoštvo uzajamno suprotstavqenih grupa-
cija. Nipošto se ne sme dozvoliti da postoji deset posto ucrkvewenih pra-
voslavnih vernika, jer, kao što smo rekli, za wima }e i}i i svi ostali. Taj
procenat bogotraìteqa treba razbiti na mawe grupe, na sekte i sektice, da
se potomci Svetog Save nikada više ne okupe oko najva`nijeg ciqa - ispu-
wavawa voqe Bo`je u ìvotu. Novi svetski poredak, taj kompjuterski tota-
litarizam posledwih vremena, sve je izra~unao i prora~unao, jer su wegove
prete~e tako vekovima radile: prevodile Srbe u rimokatolicizam, tur~ile,
otu|ivale od nacionalnog stabla. Prvi pokušaj razgradwe duhovne celovi-
tosti našeg naroda izveden je putem sekti, od adventista do satanista.
Me|utim, devedesetih godina XX veka, zahvaquju}i radu na obaveštavawu
javnosti i prevenciji duhovnih bolesti, qudi su saznali šta su sekte i po-
~eli da ih se klone. Zato je iz zapadnih centrala stiglo novo nare|ewe:
ponudite im "drugo Pravoslavqe".
DUH RASKOLA I OMRAZE
Godine 2010. pisao sam, u tekstu "Raskol ili pomirewe", slede}e: "Raskol
je, u jednom pravoslavnom narodu, najstrašnija mogu}a pojava, jer razbija
wegovo duhovno jedinstvo. Tehnologija izazivawa raskola isprobana je u
20. veku: tako je, da bi se pribiliìo Zapadu i dobio pomo} u borbi protiv
Turaka, gr~ki predsednik, Elevterije Venizelos, dvadesetih godina pro-
šlog veka na carigradski presto doveo avanturistu Meletija (Metaksa-
kisa), koji je u bogoslu`benu upotrebu uveo rimokatoli~ki (tzv. "novi")
kalendar, ranije usvojen kao gra|anski u dràvnoj praksi. To je u Gr~koj do-
velo do crkvenih podela koje traju do danas. U Sovjetskom Savezu, raskol je
izazivala politi~ka policija (ÊKA, kasnije NKVD), i za wih je dvadese-
tih godina 20. veka bio zaduèn izvesni Jevgenije Tu~kov. Prvo je stvoren
tzv. "obnovqenski" raskol (ekstremno modernisti~ki) i zatim su produbqi-
vane "desne" (katakombne) tendencije. Došlo je i do prekida opštewa Mo-
skve sa "beloemigrantskom" Ruskom Zagrani~nom Crkvom (taj raskol je,
po~etkom 21. veka, zale|en, izme|u ostalog zahvaquju}i li~nom angaòvawu
Vladimira Putina.) /…/
Naši neprijateqi, naravno, znaju zašto je ne samo misti~ki, nego i poli-
ti~ki, potrebno raskoliti Srbsku Pravoslavnu Crkvu. Ona je posledwa spo-
na izme|u Srba, ma gde god da ìve. Razoriti wihovo osnovno jedinstvo nije
bezna~ajan ciq u geopoliti~koj igri koju je crni mag Saveta za inostrane
odnose, Zbigwev Bèìnski, nazvao "Velika šahovska tabla". U SPC treba
spre~iti svaki nezavisni oblik mišqewa i delawa, odvojiti "pravoslavno"
od "nacionalnog" i, na kraju krajeva, Srbe od Rusa. Naravno, zato su zain-
teresovani mnogi - premnogi, a naro~ito "namjesnik Kristov"/…/. Pošto je,
baš me|u Srbima, šef dràve Vatikan najneèqeniji gost, iz Crkve se mo-
raju ukloniti svi oni koji se protive wegovom dolasku. A raskol je oproban
metod: iz igre izbacuje qude koji "preozbiqno", "zilotski" shvataju svoju
veru, i nisu rešeni na ekumenisti~ki kvazi-dijalog. To su oni koje je ruski
istoriosof, Lav Gumiqov, zvao "pasioniranima". A "pasionirani", spre-
26
mni na `rtvu i odlu~ni u stavu, su, po Gumiqovu, pokreta~i istorije. Pošto
je, po Fukujami, ideologu neoliberalne imperije, istorija završena, onda
su pasionirani - (qudi koji svoja uverewa ne mewaju kao rubqe, to jest - sva-
kidan) više nego IZLIŠNI.
To vide politi~ki tehnolozi u redovima NATO okupatora i wihovih
kvislinga u Srbiji. Ali, to bi trebalo da vide i episkopi naše Crkve. Jer,
"episkop" zna~i "onaj koji nadgleda" - videlac, straàr, osmatra~".
IZ ISTORIJE NAŠIH RASKOLA
Te, 2010, u istom tekstu, objašwavao sam suštinu raskola: "Re~ raskol
zna~i podelu u Crkvi koja nije zasnovana na dogmatskim razlikama (dog-
matsko zastrawivawe zove se "jeres" od gr~ke re~i "ajreo", što zna~i "bi-
ram"; jeretik je izabrao veru suprotnu veri Crkve). Raskoli su uglavnom
po~iwali crkveno-politi~kim razlozima. U istoriji Srba, nije ih bilo do
19. veka, kada je kraq Milan, austrofil i "evrointegrativac", proterao
mitropolita Mihaila, rusofila i slovenofila, i uveo nezakonitu jerar-
hiju, na ~elu sa mitropolitom Teodosijem. Razum je, na kraju, prevladao, i,
posle povla~ewa Milanovog
s prestola, red i poredak u
Crkvi su obnovqeni. Za dva
raskola posle Drugog svet-
skog rata kriva je srbofob-
na politika Josipa Broza -
to su raskoli u SAD, vezan
za vladiku ameri~kog Dio-
nisija, i nekanonsko pro-
glašavawe "autokefalije"
"Makedonske pravoslavne
crkve". Prvi je rešen mu-
drom i pomirqivom poli-
tikom patrijarha Pavla, a
drugi još traje. Sekta "dede-
ji}evaca", crnogorskih au-
tokefalista, nastala je zahvaquju}i separatisti~kim tendencijama crno-
gorske kvazi elite, koja je montenegrinskim antisrbstvom nastojala da od
"srbske Sparte" napravi "Crvenu Hrvatsku". I crnogorski raskol zdušno su
podràle, javno i tajno, odre|ene rimokatoli~ke strukture (setimo se
nezanemarqive uloge po~ivšeg don Branka Zbutege u pruàwu ruke ‘dede-
ji}evcima’)".
IZ ISTORIJE
Opet autocitat iz 2010, iz ~lanka "Vaseqenski antinacionalni sabor":

"Ne zaboravimo: ~im je pala slobodna Despotovina \ur|a Brankovi}a 1459.
godine, srbske crkvene oblasti našle su se pod vlaš}u gr~ke Ohridske
arhiepiskopije (1459-1557). Godine 1531, mitropolit smederevski Pavle
27
odmetnuo se od Ohrida i, oslawaju}i se na ugledne Srbe, a podmi}uju}i
mo}ne Turke, sebe proglasio Pe}kim patrijarhom. Ohridski arhiepiskop
ga je prokleo, a carigradski patrijarh svrgao i kona~no ukinuo Pe}ku pa-
trijaršiju. Tek 1557. godine, kada je najmo}niji ~ovek na sultanovom dvoru
bio Srbin Mehmed paša Sokolovi}, Pe}ka patrijaršija je obnovqena, a na
weno ~elo je došao Mehmedpašin brat Makarije. Veliki vezir srbske krvi
je razmišqao ne toliko krvqu, koliko mozgom: u borbi protiv Habzburga i
Mletaka, iza kojih je stajao Vatikan, wemu je bio potreban, bar delimi~no
zadovoqan statusom, mnogobrojni srbski narod, od Mar~e i Gomirja do
Vidina i Ohrida. Logika je prosta: ne treba ih duhovno tla~iti, da ne bi
ratovali na strani Zapada.
Me|utim, SPC se kasnije ipak ukqu~ila u ratovawe Srba za slobodu, i
podstakla svoj narod da se s Austrijancima bori protiv sve nazadnije tur-
ske vlasti. Kao što je carigradski patrijarh priznao obnavqawe Pe}ke
patrijaršije 1557. godine pod pritiskom turske dràvne vlasti, tako su
Turci i Fanar (naziv istambulske ~etvrti u kojoj se nalazi sedište
Patrijaršije) dogovorili da smire nesmirene Srbe, i 1776. Pe}ka patri-
jaršija je opet ukinuta. Period fanariotske uprave nad Srbima (u Staroj
Srbiji, Bosni i Hercegovini, centralnoj Srbiji i drugde) ~uveni istori~ar
naše Crkve Radoslav Gruji}, opisuje ovako: "Još su fanarioti nastojali da
pogr~e Srpsku Crkvu, a onda postepeno i narod. Stoga se u svima ju`nim
krajevima našim istisli slovensko bogosluèwe i uveli gr~ko; a vladike
su i po drugim krajevima sluìli samo gr~ki. Stare rukopise i kwige,
slovenski i srbuqski pisane i štampane, palili su i uništavali. A da
ubiju narodnu svest i ponos zabrawivali su proslavqawe Krsnog Imena i
srpskih svetiteqa!"
Srbi koji nisu bili pod vlaš}u fanariota nalazili su se u raznim
crkvenim oblastima i pod razli~itim jurisdikcijama, i tek je sa nastankom
Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i zalagawem kraqa Aleksandra,
Pe}ka patrijaršija obnovqena ne samo kao crkvena autokefalija, nego i
kao nacionalna institucija.
I Srbi i wihovi neprijateqi znaju: dok god postoji jedinstvena Srpska
pravoslavna crkva, dotle komadawe srbskog nacionalnog bi}a nije zavr-
šeno". Tako sam pisao pre pet godina. îtaocu ostavqam da zakqu~i koliko
su analize bile ta~ne. A voleo bih, Gospod zna, da nisu bile ta~ne.
Ostaje nam da se molimo i budemo budni. Ma šta se dešavalo, Bog }e
pomo}i - ako, kako re~e patrijarh Pavle, bude imao kome.
(4. juna 2015)
28
Podse}awa
Premnogo je pitawa
bez odgovora
Bilo bi zaista lepo, i Bogu i qudima milo, kad
bi ovoprole}no, redovno majsko zasedawe Svetog
arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (od
14. do 29.), ostalo upam}eno po najva`nijoj odluci,
po odluci o ustanovqewu novih praznika u kalenda-
ru SPC: sveti mu~enici prebilova~ki (spomen
24.7/6.8), sv. Mardarije (Uskokovi}), episkop ame-
ri~ko-kanadski (29.11/12.12) i prepodobni Seva-
stijan Xeksonski (Dabovi}, 17/30.11), ali sude}i
po novinskim izve{tajima i svemu {to se u narodu
moglo ~uti, nije nemogu}e da ne ostane upam}en po
tome, pa ni po prihvatawu izveštaja o u~eš}u dele-
Pi{e: gacije Srpske Pravoslavne Crkve “ u radu svepra-
Du{ko M. Petrovi} voslavnih predsaborskih konferencija i svepra-
voslavne komisije za reviziju tekstova pripremqenih za Sveti i Veliki Sa-
bor Pravoslavne Crkve, koji se planira za idu}u godinu” (u Konstantino-
poqu, u Fanaru?), a ni po tome {to je “kao i svake godine”, posebna pa`wa
posve}ena nevoqama “naše Crkve i našeg naroda na Kosovu i Metohiji”
ili {to je “ne mawe pa`we posve}eno”, pitawima crkvene prosvete i škol-
stva, verske nastave, nau~no-prosvetnih ustanova, a naro~ito ne po tome
{to je “izraèna zahvalnost” Vladi Srbije i “svim nadle`nim dràvnim
nadleštvima u Srbiji”, nego - na àlost - samo po tome {to je Sabor odlu-
~io da smeni jo{ dva episkopa, mile{evskog i kanadskog, kao i da se na-
stavi “dijalog” sa kanonski nepriznatom "Makedonskom Pravoslavnom Cr-
kvom" i otvori dijalog sa “Rimokatoli~kom Crkvom, odnosno sa Hrvatskom
biskupskom konferencijom, povodom namere Rimo-katoli~ke Crkve da ka-
nonizuje kontroverznoga kardinala Alojzija Stepinca”.
Naime, te{ko je, pa sve teè, oteti se utisku da su i smena jo{ dva epi-
skopa (ukupno ih je pet do sada), i nastavqawe jednog, pa otvarawe drugog
dijaloga bili pod pritiskom politike, {to ove u Srbiji, {to one u EU, a na-
ro~ito one nama najdaqe, u SAD (kao i do sad).
Ovom utisku se moè {to{ta prigovoriti, pa i potpuno ga osporavati,
ali je skoro nemogu}e ne priznati mu da dolazi u zaista logi~nom sledu
vi{egodi{we zapitanosti pred tvrdokornim }utawem arhijereja Srpske
pravoslavne crkve o pitawima koja se sve ~e{}e i sve glasnije postavqaju u
i oko crkava i manastira u Srbiji, Srpskoj, Crnoj Gori i rasejawu, a tek {to
se tim pitawima, posle ovog saborskog zasedawa moraju dodati i nova, No,
prvo da se podsetimo tih starih, citiranih u pro{lom broju ovog ~asopisa:
Zašto na zvani~nom sajtu Srpske pravoslavne crkve u jednoj od najva`nijih
odrednica, Identitet crkve, ne stoji tekst srpskog teologa, nego mitro-
polita pergamskog Zizjulasa? Kako SPC gleda na odluku Prvog vatikanskog
29
koncila (1870) o nepogrešivosti pape i ne misle li srpski arhijereji da
je bogohulno i samo pomisliti, a kamoli i poèleti, a tek zaiskati i dobiti
odluku da si nepogrešiv, odluku da si “kao Bog“, te koje bi obrazloèwe
vernicima mogao dati Sveti arhijerejski sabor SPC, Sinod, pa i svaki srp-
ski arhijerej koji u~estvuje u nekakvim “zajedni~kim bogosluèwima” sa
slu`benicima tog “kao Boga“, a posebno da li tada oni odustaju od Svete
liturgije ili rimokatoli~ki vele~asni odustaju od mise i pristaju na
priziv Svetog duha? U ~emu je zna~aj “Ekumenske deklaracije“ koju su papa i
vaseqenski patrijah potpisali 24. maja pro{le godine i da li ta “dekla-
racija“, u ~emu, kako i koliko, obavezuje i SPC? Koliko je i u ~emu sve ne-
ta~na pri~a da se mnogo najavqivan Svepravoslavni Sabor priprema i
planira za 2016. godinu u Konstantinopoqu kao najve}i korak u pokušaju da
se vaseqenski patrijarh proglasi nekakvim “isto~nim papom“, te da bi se u
zgodnom trenutku (kad se “steknu uslovi”) i on, i sve pravoslavne crkve pod-
veli pod papinu papu~u?
Moglo bi se, naravno, i tim pitawima, glasnim, sve glasnijim, tako|e
{to{ta prigovoriti, pa i s kakve goleme visine vre|ati i nipoda{tavati
svako ko i{ta sli~no primeti, kaè, zapita... i onda ozbiqno, najozbiqni-
je zakqu~iti da su svi koji i{ta sli~no prozbore neozbiqni qudi ili ~ak i
budalasti (svi sve mogu, rode na{), ali se ne moè negirati da je sve vi{e
onih koji ta pitawa postavqaju i ponavaqaju, me|u vernicima SPC najvi{e
ih ima, i da ta pitawa iz dana u dan narastaju - toliko da se ne bi trebalo
~uditi ako uskoro budu ve}a od mnogih drugih pitawa i u ovoj crkvi, i ovom
narodu.
Ovoprole}ni Sabor SPC dodao je tim pitawima jo{ i ova: Kako je mogu-
}e da ba{ ni jedan od ~ak pet smewenih vladika nije smewen zbog ogre{ewa
o neki kanon Pravoslavqa, o Svete Oce, o Svetosavqe, nego se oko svakog
slu~aja govorilo najvi{e o novcu, o novcu i opet o novcu?! Ako u nekom
slu~aju i jeste bilo govora i o ~em drugom, za{to su Sinod i Sabor izbe-
gavali da nam to kaù, pa i naglase, nego se - o, jadu i ~emeru! - smewenovla-
di~anskom ogre{ewu o pare ponekad pridodavalo samo kakvo nepristojno
pomiwawe neprirodnog bluda, a u jednom slu~aju i kupovina prezervativa?
Ako nije ta~no da se srpske vladike ne smewuju zbog protivqewa novotari-
jama u bogosluèwu, kao {to se moè tu i tamo ~uti od zvani~nika, kako to
30
da ne samo da nije smewen ni jedan koji se ogre{io o svetoota~ke re~i, pa
~ak i o Simvol vere (na internetu se jo{ vrti snimak srpskog vladike koji
u “slu`bi” uglas s rimokatolicima kaza “Filioque”), nego se (naprotiv!)
svuda i od svih, osim od zvani~nika SPC, moè ~uti da se smewuju samo oni
koji se tome protive!? Da li je ikom igde mogu}e objasniti da se nikad ni ne
postavi pitawe odgovornosti srpskih arhijereja (a gde je tek to da budu i
smeweni!) koji sve ~e{}e i sve revnosnije “sluè” po tu|im, nepravoslav-
nim hramovima, ogre{uju}i se tako o sveto Pravoslavqe, {to je na{ pre-
podobni Justin ]elijski ovako opisao: “Tu nema bitne razlike izme|u papi-
zma, protestantizma, ekumenizma, i ostalih sekti, ~ije je ime legeon. Pravo-
slavni dogmat, ustvari svedogmat o Crkvi je odba~en i zamewen latinskim
jereti~kim svedogmatom o prvenstvu i nepogre{ivosti pape, ~oveka”?*
Nisu ni{ta mawe bolna ni druga pitawa otvorena ovoprole}nim sabo-
rom: Da li je ba{ samo pu{tawem na slobodu arhiepiskopa ohridskog i mi-
tropolita skopskog g. Jovana “ispuwen uslov za nastavak dijaloga sa kanon-
ski nepriznatom Makedonskom Pravoslavnom Crkvom" ili u tome ima i ma-
lo neprijavqenog politi~kog kusura? Da li je iko u Saboru bar pomislio, a
ako jeste da li je i kazao da je interes Amerike i wenih evropskih satelita
da se Pravoslavqe, kao jedan od najopasnijih protivnika globalizma, ra-
zbije u {to sitnije delove, te da je znano da se to najlak{e uradi zahtevom
poslu{nicima (politi~kim i inim) da se samostalnost pravoslavnih crka-
va prilagodi ve} usitwenim dràvama? Pade li ikom naum da se glasno
zapita {ta bi i kako s tim istim g. Jovanom i wegovom i na{om Ohridskom
arhiepiskopijom i Skopskom mitropolijom, ako bi se dijalog s nekakonskom
“Makedonskom pravoslavnom crkvom” zavr{io onako kako èle i èqno
o~ekuju Vatikan i Va{ington, a tek ono daqe: da li bi se iko jo{ ~udio ako
bi posle toga samostalnost od SPC zaiskale i SPC mitropolije - Crno-
gorsko-primorska i skenderijska, Zagreba~ko-qubqanska i Dabrobosan-
ska? Da li bi, mo`da, i za koga jo{ i koliko bilo iznena|ewe ako bi, posle
svega toga, u na{ prestoni Beograd do{ao {esnaesti pomo}nik sedmog sa-
vetnika ameri~kog dràvnog sekretara, koji bi nam obe}ao skoro (sve~ano)
otvarawe prvog (i jedinog) poglavqa, ako skliznemo jo{ i u stvarawe Vojvo-
|anske pravoslavne crkve i ako uspemo da na|emo neki zgodan oblik i za
stvarawe Sanxa~kog pravoslavnog autonomstva?
Ako nisu i tragi~nija, jednako su te{ka i pitawa otvorena odlukom Sve-
tog arhijerejskog sabora SPC da se “prihvati još jedan dijalog - dijalog sa
Rimokatoli~kom Crkvom, odnosno sa Hrvatskom biskupskom konferenci-
jom, povodom namere Rimokatoli~ke Crkve da kanonizuje kontroverznoga
kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagreba~kog za vreme Drugog svet-
skog rata i zvani~nog vikara oruànih snaga takozvane NDH” i odlukom da
}e “u tu svrhu” Sveti Sinod, po nalogu Sabora, obrazovati odgovaraju}u
komisiju i onda: “razgovara}e se o Stepin~evoj ulozi u tom tragi~nom raz-
dobqu, i to u kontekstu srpsko-hrvatskih odnosa u 20. veku”. Prvo, nije li
taj dijalog ve} po~eo pismom na{eg patrijarha rimokatoli~kom poglavaru,
onim pismom za koje smo 2. jula pro{le godine iz Politike saznali da je
* Arhimandrit Justin (Popovi}): Humanisti~ki ekumenizam, Pravoslavna crkva i ekumenizam, Hilandar

1995.
31
kao stav SPC prema kanonizaciji Stepinca predato nadbiskupu Dominiku
Mambertiju, ministru spoqnih poslova Vatikana? Ako je tako, a jeste, onda
je samo pitawe: da li je papa odlu~io da nivo dijaloga SPC s Rimokato-
licima spusti na nivo Hrvatske biskupske konferencije ili je papa samo
ve{to i dugo }utao, pa su na{i arhijereji zakqu~ili da se sami srozaju, tj.
da o promixbi Stepinca u sveca razgovaraju u Hrv. biskupiji? Da li se bar
neko me|u tolikim arhijerejima srpskim uvredio zbog toga i, ako jeste,
za{to se nije glasnuo? Da li je mogu}e da je ekumenizam toliko maha uzeo,
da ih ni{ta, ni{ta vi{e ne moè pokolebati
A sad malo da odmorimo od pitawa i poku{amo da se podsetimo da li je
ba{ sve po~elo tek 2010. godine, kao {to bi moglo da se shvati iz Obra-
zloèwa jo{ jedne odluke Svetog arhijereskog sabora SPC na ovogodi{wem
majskom zasedawu, ili je bilo ne~eg spornog i pre te godine. Citiram zato
ceo Podsetnik koji sam za Fond istine o Srbima, oslawaju}i se na izve{taje
beogradske {tampe i tekst Vuka Ne{i}a iz "Srpskih novina", SAD, pripremio
za konferenciju za {tampu u Pres centru Udruèwa novinara Srbije (Beograd,
Knez Mihailova 6/IV) u sredu, 29. septembra ba{ te, 2010. godine:
Podsetnik
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve podrào je (aktom Sinbr.
1404/zap. 1009 od 9. jula 2004) odluku vladike Artemija da Me|unarodnom sudu
u Strazburu podnese tu`bu protiv ~etiri evropske dràve (Velike Britanije,
Italije, Francuske i Nema~ke) za naknadu {tete za uni{tene i o{te}ene crkve
i manastire i drugu crkvenu imovinu od dolaska me|unarodne misije na Kosovo i
Metohiju.
Vladika Artemije je (aktom Ebr.605 od 13. 9. 2004) povukao svoj potpis sa
Memoranduma o razumevawu za obnovu crkava i manastira (od 28. juna te, 2004.
godine), obnovu kojom je trebalo da rukovodi me{ovita komisija od pet ~lanova.
Razlozi za povla~ewe potpisa su: a) po~etak rada komisije je veoma kasnio; b) is-
postavilo se da se ne po{tuju dogovoreni principi i preporuke ranijih komisija
Saveta Evrope; v) pokazalo se da odlu~uju}u ulogu u celom procesu treba da vode
privremene albanske institucije, da je stru~na slu`ba za{tite iz Beograda, pa
i SPC, iako vlasnik te kulturne ba{tine, samo puki dekor u celom poduhvatu,
te da }e na obnovi crkava i manastira raditi [iptari, dakle oni koji ih pet
godina sestematski uni{tavaju.
Krajem septembra iste godine (2004) vladika Artemije je podneo tu`bu Me-
|unarodnom sudu u Strazburu protiv Velike Britanije, Italije, Francuske i
Nema~ke za naknadu {tete za uni{tene i o{te}ene crkve i manastire i drugu
crkvenu imovinu od dolaska me|unarodne misije na Kosovo i Metohiju.
Sveti arhijerejski sinod je 6. oktobra 2004. godine doneo odluku (Sinbr.
1890/zap. 1344) koja glasi: "Obavestiti Wegovo Preosve{tenstvo Episkopa ra-
{koprizrenskog G. Artemija da Sveti arhijerejski sinod u potpunosti podràva
sve wegove napore koji se odnose na obnavqawe svetiwa na Kosovu i Metohiji".
15. i 23. decembra 2004. godine na sednicama Kosovsko-metohijskog odbora
SPC dolazi do naglog zaokreta u stavu SA Sinoda SPC po pitawu tu`be Sudu u
Strazburu i po~iwe jak, sve ja~i pritisak na vladiku Artemija da povu~e tu`bu
protiv ~etiri evropske dràve, na {ta on ne pristaje, pa se posle pet dana (28.
decembra), na zajedni~koj sednici SA Sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora SPC
odlu~uje da se"umoqava episkop Artemije" da povu~e tu`bu.
32
24.januara 2005. godine, na narednoj zajedni~koj sednici SA Sinoda i Kosov-
sko-metohijskog odbora SPC, kad i pored svih pritisaka vladika Artemije nije
dao saglasnost na tu odluku smatraju}i je {tetnom po interese SPC na KiM*,
ponovqena je odluka o umoqavawu vladike Artemija, ali joj je dodata i ova
re~enica: "Ovu odluku dostaviti Preosve}enoj G.G. eparhijskim arhijerejima
Srpske Pravoslavne Crkve i ambasadama doti~nih zemaqa u Beogradu".
2.februara 2005. godine, sekretar Kosovsko-metohijskog odbora, jeromonah
Irinej (Dobrijevi}), sada episkop australijsko-novozelandski, u okviru posete
Va{ingtonu, Klivlendu i Wujorku, gde je oti{ao sa zadatkom da pripremi pose-
tu delegacije SA Sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora SPC ameri~kom predsed-
niku Xorxu Bu{u i generalnom sekretaru UN Kofi Ananu, susre}e se sa direk-
torom kancelarije Nacionalnog saveta bezbednosti za Jugoisto~nu Evropu, g.
Bertranom Braunom, koji mu sugeri{e da bi "po{to je komunikacija izme|u pred-
stavnika me|unarodne zajednice i Eparhije ra{ko-prizrenske gotovo propala",
bilo dobro da SA Sinod zajedno sa Odborom za KiM delegira predstavnike koji bi
direktno odràvali vezu sa Lerijem Rosinom, Petersenovim zamenikom u
UNMIK-u i Filipom Goldbergom iz Kancelarije SAD u Pri{tini. Na kraju je
re~eno da }e delegaciju verovatno primiti neko iz kabineta predsednika (SAD)
i da bi tada predsednik Bu{ "navratio" da se pozdravi, porazgovara i da se
zajedno slika za javnost sa delegacijom.
3.februara 2005. godine jeromonaha Irineja (Dobrijevi}a) prima Xorx Vojno-
vi}, visoki funkcioner NATO i vatreni zagovornik nezavisnosti Kosova, poznat
(pored ostalog) po zalagawu za prekid bombardovawa i invaziju NATO trupa na
Srbiju 1999. ("da bi proterale srpske snage sa Kosova"), i kaè mu da je "veoma
zahvalan Sinodu za wihov odlu~an stav da se povu~e tu`ba i predlaè da se De-
legacija sastane sa Kondolizom Rajs. Istog dana, Irineja (Dobrijevi}a) u Stejt
Dipartmentu prima i Troj Pederson, direktor kancelarije za SCG, koji mu pre-
nosi primedbe Va{ingtona u vezi s pomenutom tu`bom i "pozdravqa odluku
Sinoda da se ona povu~e"!
18.februara 2005. godine kampawa protiv episkopa Artemija u vezi sa tu`-
bom Sudu u Strazburu pro{iruje se na pitawa obnove srpskih crkava i manasti-
ra na Kosovu i Metohiji, prihvataju se principi koje su nametnuli SE, UNESKO,
UNMIK i uspostavqa se direktna saradwa g. Bijale (UNMIK) i Sinoda, preko
mitropolita Amfilohija.
24.marta 2005. novi tekst Memoranduma o razumevawu o dogovorenim op{tim
principima za obnovu objekata SPC na Kosovu i Metohiji, koga je na sednici
Sinoda potpisao Wegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, potpisuje "mi-
nistar za kulturu u Vladi Kosova" Astrit Hara}i** i predstavnik UNMIK-a
Rao Bijala.
26.marta 2005, imaju}i u vidu da su aktom potpisivawa Memoranduma bez
znawa i saglasnosti nadle`nog eparhijskog arhijereja grubo naru{eni kanonski
principi i ustrojstvo Pravoslavne Crkve, vladika Artemije je o svom neslagawu
s tim uputio pismo Patrijarhu Pavlu, li~no mu ga predao i o celoj stvari s wim
razgovarao. Posle toga Patrijarh Pavle je povukao svoj potpis sa Memoranduma
i oglasio ga nevaè}im, {to je istog dana i objavila Info slu`ba Patrijar{ije.
* Jedno od kqu~nih mesta u odluci "me|unarodne zajednice" da u toku 2005. godine Kosovo postane nezavisno je
poku{aj da se ogromna imovina u vlasni{tvu Srpske pravoslavne crkve oduzme od pravog vlasnika i preda u ruke
kosovskim Albancima. Titular te imovine je Eparhija ra{ko-prizrenska, a episkom ra{ko-prizrenski g.
Artemije je tada jedini ovla{}eni zastupnik.
** Hara}i je sada optuèn u Hagu za zastra{ivawe svedoka u procesu protiv Ramu{a Haradinaja.
33
27.marta 2005. u Patrijar{iji se odràva vanredna sednica SA Sinoda i
Kosovsko-metohijskog odbora SPC, bez prisustva epsikopa Artemija i monaha
wegove eparhije koji su ~lanovi Odbora, i donosi se odluka da "Memorandum osta-
je na snazi". Odluka se odmah objavquje u medijima, a saop{tewe o povla~ewu pot-
pisa Wegove Svetosti Patrijarha Pavla se skida sa interneta.
5.aprila 2005, posle vi{e negativnih ocena Memoranduma u javnosti, pa i u
Ministarstvu kulture Republike Srbije i Republi~kog zavoda za za{titu spo-
menika kulture u Beogradu, svih pet ~lanova Radne grupe za obnovu i za{titu
srpske kulturne ba{tine na KiM, koju je formirala Vlada Republike Srbije,
potpisuje pismo neslagawa i {aqe ga predsedniku Vlade.
18.aprila 2005, kao uprkos i episkopu Artemiju, i Patrijarhu Pavlu, i Mi-
nistarstvu kulture Republike Srbije, i Republi~kom zavodu za za{titu spome-
nika kulture, i svim ~lanovima Radne grupe za obnovu i za{titu srpske kulturne
ba{tine na KiM, Sveti arhijerejski Sinod je izdao saop{tewe u kome, pod ta~-
kom 5, javnost (pa i nadle`nog episkopa!?) obave{tava da je otpo~eo realizaci-
ju Memoranduma, te da je za crkvenog ~lana me{ovite komisije imenovao vikarnog
episkopa (Artemijevog pomo}noka) Teodosija, igumana manastira Visoki De~ani.
Na redovnom zasedawu od 15. do 26. maja 2005. godine Sveti arhijerejski sabor
je odlu~io "da povu~e tu`bu koju je episkop ra{ko-prizrenski G. Artemije podneo
Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu protiv ~etiri evropske dràve i da
o svojoj odluci obavesti doma}u javnost i relevantne me|unarodne ~inioce" i
"verifikovao Memorandum o razumevawu o dogovorenim op{tim na~elima za ob-
novu objekata Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji, potpisan u ime
SA Sinoda od strane Wegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla". Ni tri da-
na potom u Sreda~koj @upi pojavquje se izvesni Ismet Konba{li iz "Op{tinskog
zavoda za za{titu spomenika kulture grada Prizrena" i traì da vidi crkve go-
vore}i: "Mi smo sada nadle`ni da vodimo brigu o svim objektima od kulturnog
zna~aja za op{tinu Prizren".
13.jula 2006. godine ~etiri srpska verska spomenika na Kosovu i Metohiji:
De~ani, Gra~anica, Pe}ka Patrijar{ija i Bogorodica Qevi{ka upisani su na za-
jedni~ku listu ugroène svetske ba{tine kao "sredwevekovni spomenici na Koso-
vu" (Medieval monuments in Kosovo); izbegnut je pridev srpski, iako je uobi~ajen
na~in imenovawa po narodu kome ba{tina pripada.
21.maja 2008. godine u saop{tewu za javnost posle redovnog zasedawa Svetog
arhijerejskog sabora, pored ostalog, stoji: "Razmatrani su tokovi obnove sveti-
wa na Kosovu i Metohiji, poru{enih u martovskom pogromu 2004. godine, i
odlu~eno je da se ista nastavi u saradwi sa Ministarstvom kulture Republike
Srbije, me|unarodnim institucijama i predstavnicima UNMIK-a, kao jedinog
me|unarodnog autoriteta i zakonitog faktora prema Rezoluciji 1244..."
5.maja 2010. godine beogradski dnevni list "Pres" objavquje: "Sveti arhije-
rejski sabor SPC odlu~io je sino} ve}inom glasova da penzioni{e episkopa
ra{ko-prizrenskog Artemija! Za razre{ewe Artemija glasao je 21 vladika, wih
devet bilo je protiv, ~etvorica uzdràna, dok su dva glasa bila nevaè}a". U
istom broju "Pres" donosi:’Eparhija ra{ko-prizrenska bi}e podeqena na dve
eparhije. Na ~elu prizrenske eparhije bi}e sada{wi vladika lipqanski Tedosije;
za vladiku ra{kog bi}e imenovan Tihon, sada{wi iguman Studenice".
[ta je daqe bilo i kako je bilo uglavnom je poznato. Znano je i da je raz-
re{eni vladika Artemije, ne priznavaju}i odluku Sabora, jedno vreme bo-
ravio u manastiru [i{atovc, pa potom poku{avao da bude i sluì na Koso-
34
vu i Metohiji, pa kad mu ni to nije dozvoqeno, osnovao je Eparhiju ra{ko-
prizrensku u egzilu. Nisam do sada video ni jedan hram eparhije u egzilu, u
novinama retko kad pi{e ne{to o woj, na internetu je ima, ali kako tom ele-
ktronskom novinarstvu malo ko i{ta veruje, ne{to vi{e znaju uglavnom sa-
mo oni koji su ostali ili postali Artemijevi sledbenici. Bilo kako bilo,
~etiri dana pred zavr{etak ovogodi{weg prole}nog zasedawa Svetog arhi-
jerejskog sabora SPC narod je obave{ten da je patrijarh srpski poslao ovo
pismo:
SVETI ARHIJEREJSKI SABOR

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Br. 82
25. 05. 2015. u Beogradu
Gospodinu Artemiju Radosavqevi}u,
bivšem Episkopu raško-prizrenskom
Beograd
Predmet: poziv na jedinstvo
Uvaèni brate Artemije,

Svesni svespasonosne istine da se raskol ne moè oprati ni mu~eni~kom krvqu,
koju ste i sami, ne jedanput, ispovedili;
podstaknuti pashalnim pozivom: Sve oprostimo Vaskrsewem Hristovim!
i u brizi za sadašwe i budu}e jedinstvo naše svete Crkve, Pravoslavne i
Svetosavske, kao i za spasewe Vaše i Vaših pristalica,
pozivamo Vas da krenete putem mira i jedinstva sa Crkvom, van koje nikome,
dakle ni Vama ni nama, nema spasewa.
Svoj odgovor na ovaj iskreni poziv moète ili saopštiti Svetom
Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve usmeno ili ga dostaviti
pismeno u roku od tri dana, odnosno pre završetka ovogodišnjeg redovnog
zasedawa Sabora.
Pritom ose}amo za svoju obavezu da Vas obavestimo da smo voqni, ukoliko
zaista krenete putem predloènog mira i jedinstva sa Crkvom, da rešavamo
i na zadovoqavaju}i na~in rešimo pitawe Vašeg kanonskog statusa u Crkvi,
a da }e Sveti Arhijerejski Sabor, ukoliko se, ne daj Boè, oglušite o ovaj
poziv, biti primoran, Vašom krivicom, da, umesto jedino spasonosnog
rešewa, preduzme daqe i kona~ne kanonske mere.
AEM i Patrijarh srpski Irinej,

Predsednik Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve
Na pismo je stigao ovaj odgovor razre{enog vladike Artemija:
AEM I PATRIJARHU SRPSKOM

G. G. I R I N E J U
Patrijaršija
11000 Beograd
Na Vaše bratoqubivo pismo odgovaramo bratoqubivije ukoliko ste spremni da
se na|emo na istom, a to je: da nam ispovedawe nepatvorene vere, kakvu su nam
od Spasiteqa predali bogomudri Oci i Svetiteqi, bude vodiqa sve do Carstva
nebeskog.
35
U crkvenom raskolu moè biti samo neko ko je izneverio pravoverje.
Ne bi danas izme|u nas nikakve provalije bilo da niste nekanonski i neustavno
proizveli stawe u kojem se Srpska crkva danas nalazi. A proizveli ste ga da bi
ste neometanije srpsko svetosavsko pravoslavqe odenuli u ruho koje mu ne
pristoji.
Pokazalo se, po promislu Bo`jem i u skladu sa u~ewem apostola Pavla, da
podelom me|u nama svedo~imo da je Crkva samo tamo gde se ~uva istinska i
neiskvarena vera.
Da biste nas boqe i svestranije shvatili, kad je re~ o ispovedanju ~iste vere,
šaqemo Vam poslanice sa crkvenoduhovnih Sabora odrànih u Loznici kod
â~ka.
Sadrìna Vašeg pisma ne govori da je ono plod Duha Svetoga, nego plod duha
qudskog radi pravdawa pred svetom; da bi se reklo: Eto, mi bratoqubivo
ho}emo da pomognemo bivšem episkopu raško-prizrenskom Artemiju, a on nas
odbija. Ume}e narod Bo`ji da prepozna i razlu~i iskrenost od neiskrenosti, jer
pamti sve prethodne doga|aje.
Ovo nije "oglušivawe o Vaš poziv" nego svojevrsno svedo~ewe o pravoverju. Sve
dok nepokolebqivo ostajemo u svetoota~koj veri, ništa zajedni~ko nemamo sa
raskolom; gledano, me|utim, Vašim o~ima, Artemije je u "raskolu". I dok
mislite da ste Nas administrativno odvojili od Srpske pravoslavne crkve,
znajte da Nas, dogmatski gledano, od Hrista niste odvojili niti moète, a
to zna~i ni od Srpske pravoslavne crkve kakvu nam je osnovao i predao Sveti
Sava. Svedo~imo Vam da ~vrst ose}aj imamo da smo bili i, uistinu, ostajemo u
pravoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi koju vernici najboqe prepoznaju i prihvataju.
Zahvaqujemo Vam na pismu.
+ARTEMIJE,
episkop raško-prizrenski*
u izgnanstvu
U Beogradu 14/27. Maja 2015.
Dva dana potom (29. maja 2015) Sveti arhijerejski sabor Srpske pra-
voslavne crkve “doneo je slede}u odluku:
Budu}i da se Marko Radosavqevi}, bivši monah Artemije i bivši episkop
raško-prizrenski, oglušio o sva nastojawa Srpske Pravoslavne Crkve da se vra-
ti sa puta raskola u jedinstvo sa Majkom Crkvom, to, na osnovu ~lana 69. ta~ka
29. Ustava Srpske Pravoslavne Crkve, a shodno ~lanu 15. Odredaba o crkvenim
krivicama, wega i Negoslava Nikoli}a, bivšeg jeromonaha Nikolaja, Artemijem
"rukopoloènog" za pseudo-horepiskopa izmišqene staroraške i lozni~ke
eparhije, trajno iskqu~iti iz Crkvene Zajednice, sa nadom i molitvom Gospodu
da im podari pokajawe kao jedini put spasewa i povratka Crkvi Bo`joj, koja sa
radoš}u uvek prima svakog pokajnika (...)”
Da li je to kraj? Verujem da nije. Verujem da }e i Artemijev slu~aj jo{
da traje, i da }e biti jo{ novih i novih slu~ajeva - mawe ili vi{e sli~nih
wegovom - i da }e iza svakog i uvek ostajati mnogo, mnogo pitawa bez odgo-
vora. Verujem da, naàlost, niko nema snage da to na pravi na~in re{ava.
No, ne gubimo nadu. Sve je, naravno, u Bo`jim rukama.
U Beogradu, 1/14. juna 2015.
36
Pedeseti, jubilarni
Ko~i}ev kwièvni
i narodni zbor
Skoro celu deceniju u Bawoj Luci posle Drugog
svetskog rata niko nije ni u kom kontekstu podse-
}ao na lik i delo velikana Petra Ko~i}a, kwi-
èvnika i narodnog tribuna, posigurno najve}eg
me|u Srbima ne samo u Bosanskoj krajine, nego i
daleko šire. A onda je grupa studenata i sredwo-
školaca, okupqenih u Dramskoj sekciji Omladin-
skog KUD "Veselin Masleša", godine 1954, ostvar-
ila amatersku pozorišnu predstavu "Sudanija".
Zna~ilo je to, na neki na~in, povratak Ko~i}a u
zavi~aj. U predstavi su igrali ili u~estvovali u
pripremama qudi koji }e kasnije zna~iti mnogo u
Pi{e: oìvqavawu bawalu~kog mrtvila u kulturnom ì-
Ranko Preradovi}
votu i stvaralaštvu, poput Uroša Kova~evi}a, Mi-
lana Bilbije, Fuada Bali}a, Dobrote Loši}a, Saltage Saltagi}a i drugih.
Naredne godine Ko~i} je ve} uveliko prisutan, ne samo svojim delima, a
godine 1956. organizovana je Sve~ana akademija i pomen o 4o-godišwici
smrti velikog kwièvnika. Na akademiji, odrànoj 1o. novembra u koncert-
noj sali Doma kulture u Bawoj Luci, glavni govornik bio je budu}i nobelo-
vac, Ko~i}ev poštovalac, Ivo Andri}. Po{to je ve} bio pokrenut ~asopis
za kwièvnost i kulturu "Korijen", dvobroj ~asopisa (8-9, 1956.) posve}en
je piscu i narodnom tribunu Petru Ko~i}u. U posvetnom broju ~asopisa
objavqeni su tekstovi samog Ko~i}a, potom Veselina Masleše, pa Todora
Kruševca, êdomira Petrovi}a, Ilije Kecmanovi}a, Koste Milutinovi}a,
Predraga Lazarevi}a, Dobrote Loši}a, Miroslava Draški}a, Martina
Zreleca i Dušana Bursa}a.
Stvarala se atmosfera potpunog saìvqavawa kwièvnog djela i zna~e-
wa velikana Petra Ko~i}a s wegovim Zmijawcima, ali i u najširem smislu
- zavi~ajcima. Wegovo delo vaqano je tretirano u školskim uxbenicima i
lektiri, od osnovne, preko sredwe škole, pa do viših škola i fakulteta u
Bosni i Hercegovini, Srbiji, ali i u drugim republikama i pokrajinama
onomadne Jugoslavije. Me|utim, Ko~i}evi rodni Stri~i}i, plato Mawa~e,
pa i celo Zmijawe, trpe}i anatemu "~etni~kih krajeva", zna~ajno su razvoj-
no zaostajali u odnosu na druge naše krajeve i okrajke. Za pedesetu godiš-
wicu od Ko~i}eve smrti (1966) u Bawoj Luci je odlu~eno da se pokrene ak-
cija trajnijeg oduìvawa duga svom velikanu, ali i da se da podstreka mogu-
}em brèm kulturnom, privrednom i opštem razvoju i obrazovnom osveš-
}ivawu Zmijawa i Zmijawaca; u politi~kim strukturama opštine Bawa Luka
doneta je odluka o odràvawu prvog Ko~i}evog zbora. Po uzoru na Vukov sa-
37
bor, a pod vo|stvom qudi iz politike i kulture, prvenstveno Fuada Bali}a,
direktora Doma kulture, koji je zborovawu nadenuo ime, pa akademika, mu-
zikologa Vlade Miloševi}a, predsjednika opštine Milorada Miše Popo-
vi}a, muzi~ara Milana Bokana, novinara i pisaca Dobrote Loši}a, Hami-
da Husexinovi}a, Jaroslava Koleške, Miloša Milojevi}a, Nikole Vukoli-
}a i profesora Miodraga Miše Vulina, Jove Mar~ete i mnogi drugih...
Da bi Ko~i}ev zbor istovremeno pomogao i "umirewu" Zmijawaca, kojima
je JNA oduzela zemqu i naselila svoju kasarnu u Dobrwi, odlu~eno je da se
zborovawe organizuje posledwe nedeqe u avustu, pa je tako prvi zbor odr-
àn na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1966. godine. Program zbora bio je
izuzetno bogat i raznovrstan,
sa~iwen od umjetni~kog kolaà,
preko politi~kih govora, do
besjede o Ko~i}u, wegovom liku
i delu, do borbe bakova za na-
gradu "Jablan". Za prvi zbor u
Bawu Luku i Stri~i}e došla mu
je bliska svojta, supruga Milka,
wihova k}erka Dušica sa su-
prugom Borislavom Borom Pa-
vi}em i unukom, Petrom. Pri-
se}aju}i se prvog zborovawa u
Stri~i}ima, Petar Pavi} je
svedo~io:
- îni se da do tada ja, dete
beogradskog asfalta, nigde i
nikada nisam video prven-
Milka Ko~i} na prvom Ko~i}evom zboru 1966.godine stveno toliko šarenila i ~uo
raznolike glasove, kao na prvom Ko~i}evom zboru, ali i kasnije na zbo-
rovawima. Isto tako, toliko qudi i vozila, mahom "fi}a", nikada nisam
sreo na jednom mestu, kao tada u dedovim rodnim Stri~i}ima, gde su me
doveli baka Milka, i mama i tata. Uvek kad sam ovamo dolazio, sve mi se to
iznova javqalo i u tome sam baš qudski uìvao…
Na prvom zboru su nastupali zmijawski stvaraoci, izme|u ostalih, pjes-
nik Miloš Milojevi}, narodni guslar i pisac Vaso Karlaš, svira~ na tam-
burici Sla|an Sla|o Ma~ki}, a program je vodio izvanredni Branislav Su-
rutka, radio i tv spiker, ~ovek krajiških krajolika.
Samo temeqewe velike kulturne i narodne manifestacije, opredeqiva-
lo je zborovawe u pravcu oìvqavawa kulturnog, naro~ito izvornog stvara-
laštva, ali i podsticaja razvoja Zmijawa. Za prvi Ko~i}ev zbor okupilo se,
tvrde hroni~ari, blizu 50.000 posjetilaca što ni vjerski zbor o Gospojini,
kod crkve na Klisini, nikad nije uspijevao okupiti.
- Bio sam dje~ak i otac me je poveo na prvi Ko~i}ev zbor. Dje~ije vi|ewe
doga|aja ostalo mi je u vje~nom sje}awu. Nešto sli~no prije nigdje nisam
vidio, niti mogao spoznati. To je bio doìvqaj koji sam uvijek s rado{}u
prepri~avao, pa i do danas, kada i sam, godinama, u~estvujem u pripremama
i organizaciji zborovawa Ko~i}u u ~ast; nešto najqepše što mi se moglo
dogoditi za pam}ewe jesu ta zborovawa, mada sam se namu~io pješa~e}i po
38
vazdan po suncu u Stri~i}ima - pri~a sa sjetom predsednik Narodne skupš-
tine Republike Srpske Nedeqko ûbrilovi}, predsednik i Organizacionog
odbora ovogodi{weg, jubilarnog, pedesetog Ko~i}evog zbora.
Zbor je s po~etka ispuwavao sve svoje zada}e: narodno izvorno stvara-
laštvo je na svoj na~in oìvqavalo ne samo na Zmijawu i u bawalu~koj op-
štini, nego i celoj Bosansko krajini, a osetio se i brì razvoj Mawa~e i
Zmijawa. Za peti Ko~i}ev zbor na upotrebu je data novosagra|ena Osnovna
škola "Petar Ko~i}" u Stri~i}i-
ma, otvorena je ambulanta, podi-
gnut prodajno-prometni centar, a
Zemqoradni~ka zadruga je posta-
la me|u vode}im u regionu. Iz-
lo`be rukotvorina zmijawskih
èna su bile (a i ostale) ba{ na
glasu, kao i pokazivawa nošwi
prigodom zborovawa... Krenuo je
tada i konkurs za nagradu "Niko-
la Pavli}" za kratku pri~u, koji
su raspisivali redakcija lista
"Glas" i Odbor Ko~i}evog zbora, a
nagrade su, izme|u ostalih, pone-
li Tatjana Arambaši}, Dragoqub
Jekni}, Nijaz Alispahi}, Ranko Pavlovi}, Stevka Kozi}-Preradovi}, Mi-
lenko Stoji~i}, Dejan Tadi}, Miloš Jamnicki, Rado Dimitrijevi}, Mirko
Vukovi} i mnogi drugi potom. Dvadeset pet Ko~i}evih zborova ostvarilo je,
bez obzira na mnoge probleme koji su pratili organizaciju, osnovne zadatke
i intencije, a za ~etvrt veka delo i lik Petra Ko~i}a, uz sve promene na
Zmijawu, ne samo da su o~uvani, nego su permanentno osveàvani.
Višestrana~ka politi~ka konstitutivnost s po~etka posledwe decenije
prošlog veka, a uo~i i tokom ratnih sukoba na našim prostorima, pokrenu-
la je mlade Zmijawce, poznavaoce prošlosti svoga kraja, ali i veli~ine i
zna~ewa lika i dela Petra Ko~i}a, da obnove Društvo "Zmijawe" koje je u
Bawoj Luci osnovano 1929. godine sa zadatkom da radi na podizawu spome-
nika Ko~i}u u ovom gradu. Spomenik je podignut u centralnom parku, a Dru-
{tvo "Zmijawe" je odmah potom prestalo raditi 1938. godine. Obnovqeno je
pod kraj 1991. i odmah sa SKPD "Prosvjeta" po~iwe da organizuje Ko~i}ev
zbor za šta su posebno zaslu`ni Vladimir Vulin, profesor, Duško M.
Mili}evi}, dr Miodrag M. Vulin, Pane Petkovi}, Dušan B. Rakovi}, Mile
Berendika, Milutin Vukeli} i drugi. Mada je izgledalo da je opasno u ve}
ratnim sukobima zahva}enim krajiškim krajevima na jednom mestu
okupqati toliko qudi, koliko ih zmijawski zborovi okupe na Veliku Gospo-
jinu u Stri~i}ima, 1992. za procenu situacije bio je "zaduèn" potpukovnik
Milutin Vukeli}, pomo}nik komandanta za moral Prvog korpusa Vojske
Republike Srpske, ina~e predsednik organizacionih odbora ve}ine "rat-
nih" zborova. Na tom 27. Ko~i}evom zboru, kojeg organizuje samo Društvo
"Zmijawe", javqa se mnoštvo sadràjnih novina. Nema više politi~kih go-
vora, narodu se obra}aju wegovi tribuni, me|u wima dr Jovan Raškovi}, a
umetnici svih fela i zna~ewa doprinose da kulturni sadràji budu što
39
bogatiji, nacionalno osveš}eniji i narodskiji. Po prvi put je dodeqena
Kwièvna nagrada "Petar Ko~i}", današwa Ko~i}eva nagrada, a primio ju
40
Ko~i}ev ruk opis
je zmijawski kwièvnik, Nikola Vukoli}. Do danas su tu nagradu dobili dr
Miodrag M. Vulin (1993), Milorad Pavi} (1994), \uro Damjanovi} (1995),
Nikola Koqevi} (1996),
Dobrica ]osi} (1997),
Sreten Vujkovi} (1998),
Radoslav Brati} (1999),
Branko Milanovi} (2000),
Jovan Radulovi} (2001),
Duško M. Petrovi} (2002),
Ranko Preradovi} (2003),
Milorad Ekme~i} (2004),
Milovan Vitezovi} (2005),
Ranko Risojevi} (2006),
Ranko Pavlovi} (2007),
Predrag Gugo Lazarevi}
(2008), Stevan Tonti} (2009), Milenko Stoj~i} (2010), Dragoslav Mihajlo-
vi} (2011), Jovan Babi} (2012), Miqko Šindi} (2013) i Slobodan Jankovi}
(2014).
- Nastojimo da Ko~i}eva nagrada bude me|u vode}im u Republici Srpskoj,
ali i šire, o ~emu vodi ra~una svake godine iznova imenovani ìri, ~ime
se bavi Organizacioni odbor Ko~i}evog zbora. Mislim da }emo za ovaj,
pedeseti zbor, izme|u ostalog, pokazati da smo dio te naše Evrope i da ne-
mamo potrebe i}i tamo, kada je ona odavno ovdje. Program }e, dakle, biti
takav da }emo na umješan na~in pomiriti izvorno, doma}e stvaralaštvo, sa
kwièvnim dosezima Evrope - veli akademik Vitomir Popovi}, predsjed-
nik Dru{tva "Zmijawe" i potpredsjednik Organizacionog odbora pedesetog
zborovawa.
Godine 1993. Ko~i}ev zbor je, programski, imao me|unarodni zna~aj; po-
red srpskih pisaca, u~estvovali su gosti iz Rumunije, Gr~ke i jo{ nekih
zemaqa. Profesorica isto-
rije iz Atine, Marija Madu-
vale, u ime kwièvnika koji
su te godine u~estvovali na
Ko~i}evom zboru, Zmijawce i
wihove goste toplo je pozdra-
vila, izraàvaju}i divqewe
prema nepokolebqivoj borbi
Srba za slobodu. Pisci Sla-
vomir Gvozdenovi}, u ime
svojih sunarodnika, 40 hiqa-
da Srba koliko ih ìvi u
Rumuniji, i Jorgos Kiteotris
sa Kipra, u ime svojih sunar-
odnika, tako|e su pozdravili
okupqene posjetioce u porti
crkve na Klisini, gdje je prvi put nakon Drugog svjetskog rata odràn kul-
turno-umjetni~ki, kwièvni program u slavu Petru Ko~i}u.
41
Novo vreme je, tako|e, donelo naro~ite razvojne pomake na Zmijawu i Ma-
wa~i: pretprošle godine sagra|en je kompleks objekata etno-sela "Ko~i-
}evo ogwište", gde je i veliki Ko~i}ev spomenik pored prekrasnog amfite-
atra. Na~iwena su, nai-
me, dva odlivka istog Iz porodi~nog albuma Ko~i}evih
spomenika autora Dra-
goquba Dimitrijevi}a,
pa je jedan postavqen u
Beogradu, u ûburskom
parku (za koji verujemo
da }e se kad-tad nazvati
Ko~i}evim), a jedan u
Stri~i}ima. U Beogradu
se, u okviru Ko~i}evog
zbora - kwièvnog i na-
rodnog zbora - ve} vi{e
od decenije, u saradwi
sa Predstavni{tvom Re-
publike Srpske u Srbiji
i, naravno, Udruèwem
kwièvnika Srbije or-
ganizuje Ko~i}ev dan u
Beogradu: polagawe cve-
}a i prisluèwe sve}a
na Ko~i}evom grobu, u
Aleji velikana na No-
vom grobqu, pa Re~ pes-
nika Srpske i Srbije
kod Ko~i}evog spomeni-
ka i uve~e tradicional-
no kwièvno ve~e "Zmi-
jawe u Beogradu - Srpska
u Srbiji".
Pored ovog beogradskog
dela, tu je i Likovno sa-
borovawe "Zmijawe", pa
kwièvna revija "Zmi-
jawe", koja prati svako
Ko~i}evo zborovawe.
Pola veka zborovawa Ko~i}u u slavu izdr`qivost je dostojna divqewa,
ali je istovremeno i radost, jer, bez sumwe, pokazuje veli~anstvena ostvare-
wa. Uz Vukov sabor, ovo je manifestacija koja okupqa ponajve}i broj ne
samo posetilaca, nego i u~esnika na našim prostorima, a za pedeseti zbor
}e, vele organizatori, "Ko~i}evi dani" trajati tri sedmnice u Beogradu,
Bawoj Luci i Stri~i}ima, ali i još nekim drugim našim mestima u Kraji-
ni. Zemqa-gost pedesetog Ko~i}evog zbora je Francuska.
42
a saradwa
Privrenda nrealizaciji pro-
i izme|u
>Aktivnost iwe" a o saradwi blike
"P o dr u so bn e ra n d u m
jekta j me| memo Repu
"Podstica ih nstitucija
>Projekat romocija privredn organa i i bije
p
saradwe i Republike Srpske
i dišwi- ske i Sr potrebe
avawe stgo jano- Srp vqawe poslova za
subjekata
iz >Obiqe` na S to > O ba je la za
Steva onog ti l-
Srbije" r i r o d n i h i ce smrti rawca K o ordinaci porazuma o specija
m o c i ja p } a M o k | e w e S izm e |u
>Pro jala i vi sprovo osima
vr ed n i h potenci d w a p a r a l elnim odn pske
pr i
reduze}im
a
Prosvjett"S na sarapraksa nSrbije i Republike Sornica za zapos-
i m
podrška p we nastupa
va a tru~na vawe radi va
>Organizo a iz Republike >Projek w e st u denata" >Organizo rnih ministarsta
st a vn i k vr š a va i z r e so
pred
Beogradsk
om i usa
ki kwiè
vni lene Srbije
>Svetosavs vetosavski Srpske i i
Srpske na Repubike A mb asa dom Bosne
u z nk u r s i S a ra dw a sa i d ru gi m
sajm
k a i zl a ga ~ima i ko
i ko nk u rs >S
vi n e u B eogradu
>Podrš sajmo- likovn muzike Hercego
Srpske na i studenti ijama pred-
Republike adu i Novom >U~enici cionalnom organizac potrebe Kabineta nata
B eo gr te r na o vi za e i Se
vima u na In opin Festu
" >Posl ublike Sr
psk
Sadu osl o vn og "B elgrade Ch sjeta mladih sjednika Rep
we p ap o }a
>Obrazova like Srpske u >Studijsk ke Srpske Beo- RS ta i u~eš na
ub i cija posje e
kluba Rep iz Republ >Organiza a Republike Srpsk ta iz
i ji a d u d st avn i k i po sje
Srb avaw gra pre ji, kao
temu rješ ma u Srbi rpskoj
>Skup na se aradw a sk u p o vi
ublici S
sa kojima "-
problema vrednici iz
u p r i S portskaakstivnostima u Srbije Rkaetp "Zavi~ajna okupqaviw~aajnih
susre} a
slovaw >Podršk a >Pro je osti za
ilikom po ija aktivn
Srbije pr r p sk o j o b l a st i sporta
Ba w al u ka- koordinac
ci S regata
u Republi >Rafting udruèwa
a d radwa
ativnarsiraawe veb
gr
hni~ka Beo
Nau~no-te oblast i I n f o r m
we i aù
saradwaavawe godišwica Saradwa ui socijal- >Odràtavacije Predstavništva
>Obiqe` e Zbornika zdravstva prezen
ike Srpsk
e u Srbiji ve
>Objavqi au~nih skupova ne zaštite sti bora- Republ a s medijima i naja aja
vw
n u obla >Saradw ktivnosti i doga|
radova sa >Poslovi ske zaštite
id tuelnih a
n a s a r a d wa ~ko-inva l
p ovi - rješa- ak
Kultur t "Dani Srpske u >Tematski skma ostvariva- u
>Projeka le
vawe prob zdravstvenu
Srbiji" m d o ga - p r a va na
~ e š } e u kulturni jama wa tu
>U ci zašti
anifesta
|ajima i m avaju u Srbiji jawe
r `
koje se od odni dje~iji Ja ~ a w e i razviln e
Me|unar olklora "Li-
va l f i n s t i tuciona
festi
cidersko
srce"
"
saradwae u imple-
su sr e ti Podršk
"Aprilski a i Metodija > ntaciji sporazuma,
ri l m e
Dani ]i u Beograd
u i
i} e v d a n p rotokola
Ko~ n i ko nkurs
r od
Me|una sti" www.predstavnistvorsbg.rs
e pismeno
"Slovensk bor kod e-po{ta:
p sk i sa
Svesr K r uš e dol predstavnistvo@predstavnistvorsbg.rs 43
manastir a
Telefon: +381 11 324 66 33
Podvig
Se~om knezova svaka srpska glava je po-

stala nesigurna.
Na jednom mestu u prepisci, Vuk kaè da
su se qudi tada morali ~esto pipati za glavu
da bi bili sigurni sasvim da im je još na
ramenima i na vratu.
Na glas da Turci seku knezove i vi|enije
Srbe, qudi su se osetili i po~eli se
sklawati, kriti i beàti.
Svaki vi|eniji Srbin postao je sebi i
hajduk i jatak.
Dahijske namere su preokrenule qude.
Turci poslati u Topolu da ugrabe glavu
Crnog \or|a, od Turaka nazvanog Kara|or-
Milovan Vitezovi} |e, nisu svoj opaki posao oposlili.
KAKO JE POÊLO VREME KARA\OR\A
Da li je u Topoli došlo do prvog boja Srba sa Turcima, tom prilikom?

Istorija je taj boj priznala, na osnovu nekolika svedo~ewa.
Sam Vuk taj boj nije zabeleìo u prvoj godini i svog vojevawa na dahi-
44
je. U ovom spisu, pisanom dvadeset i ~etiri godine kasnije 1828, Vuk piše
o daqem sledu doga|aja:
"Tako se sastanu Crni \or|ije i Janko Kati} (bivši buqubaša za vreme-
na "Axi-mustajpašina, iz naije Bijogradske, iz sela Roga~a) i Vaso âra-
pi} (kome su i brata ubili) sa mlo-
gim drugim bjeguncima: pak još
stanu istraìvati i pribirati k Monografija
sebi i ajduke, koji su u ovo doba “Vuk na{ nasu{ni”
bili u jatacima, i stanu se dogo- objavqena je po~etkom ovoga juna
varati, šta }e sad raditi: Turci u izdawu “Pravoslavne re~i”.
(vele) sve zulume izmišqaše, pak Ube|eni da }e, pre svega zbog
sad najposlije naumiše da nas sve Vitezovi}evog znawa,
isjeku i pobiju.
odli~nog stila i lepog jezika,
Tu sad drugoga suda ni spasenija
nema, nego da se branimo, i da bije-
a onda i grafi~kom opremom
mo i mi wi: kad }emo vezani ènski i vrhunskom {tampom,
mrijeti od wiovi xelata i seiza, ovo delo biti mo`da i
boqe da mremo juna~ki kao qudi, izdava~ki poduhvat godine,
barem da zamijenimo svoje glave i a sigurno najmilija kwiga
da pokajemo svoju bra}u; a ène i gde god se
djeca i ku}e ako nam propadnu, ni srpski misli, govori i pi{e,
onako nijesmo gospodari od wi. ùrimo da ~itaocima @rnova
Ovakovi razgovor nikome nije bio predstavimo bar jedan wen deo.
tako po voqi, kao ajducima i rod- Za tu divnu mogu}nost
bini onije, što su ji Turci pobili, zahvaqujemo se autoru
a i ostali nijesu mogli ništa re}i i izdava~u
protiv wega. Sad dakle ništa više
nije trebalo, nego ubiti na vidiku
samo jednog Tur~ina, da qudi vide. I taj po~etak se desi u naiji bijograd-
skoj u selu Sibnici."
ÔVEK NARODNOG SE]AWA
Tako svedo~i ~etdesetogodišwi Vuk, kao ve} zakleti svedok istorije, o

doga|ajima koji su se zbili u godini kad je on imao sedamnaest godina. Vuk
je do tada ve} upio sva narodna svedo~ewa o tim doga|ajima, kojima sam nije
bio o~evidac, ali tako sigurno svedo~i kao da je bio na svakom mestu te go-
dine vojevawa i da piše o ìvom se}awu.
Vuk je o~ito imao taj dar da do|e do narodnog svedo~ewa da ga sloì u
sebe i da ga potom zapisuje celovito i sveobuhvatno kao se}awe samog na-
roda na velike doga|aje u kojima je pokazao ~ast i ponos, u kojima je stekao
slavu i slobodu.
Zato nam ovaj Vukov spis i druga wegova pisawa o srpskim ustanicima i
nisu samo pogled istori~ara savremenika doga|aja, ve} pogled samog naro-
da na ono što je oposlio.
Detaq iz navedenog: "Sad dakle više ništa nije trebalo, nego ubiti na
v i d i k u samo jednog Tur~ina, da qudi vide", neverovatno mnogo govori o
prilikama.
45
To je detaq koji nas upu}uje koliko Vuk ima smisla za svoj narod, koliko
mu poznaje dušu, koliko ga istorijski poima. To je detaq koji razrešava ce-
lo epsko pitawe narodnog straha "Al'
se Srbi di}i ne smedoše". Ovaj ovako
KARA\OR\E PETROVI] dat detaq razrešava i pitawe usta-
(1766. Viševac - 1817. Radovawe) ni~kog uputstva: da se pale hanovi i da
Bio je onaj Srbin koji je ~ekan svaki svoga ubije subašu; kao i pitawe
vekovima. Legenda o wegovom ro|ewu zašto je Kara|or|e za po~etak, sigur-
govori da je iz legende za~et. nosti radi, poslao svoje momke da raz-
Ni knez, ni hajduk, ve} vi|eni glase ustanak, ubijaju}i subaše i
doma}in. Ponikao je iz naroda koji pale}i hanove, jer je na taj na~in na-
ga je u Orašcu 1804. izabrao za vo|u rodu stavqao mrtvog Tur~ina na vidi-
ustanka, da kao stoletni hrast ku, a paqewem hana je spalio mogu}-
granama Srbiju zakrili. nost svakog odstupawa od ustajawa,
Wime vo|eni, Srbi su spoznali pošto }e Turci u osveti paliti sela
slobodu od koje se ne odustaje. Gde je redom. Svedo~e}i o izboru Kara|or|a
on od 1804. do 1813. na bojište za vrhovnog vo`da ustanika, Vuk
stao, niko više nije uzmicao, svedo~i i o putu koji je narod izabrao.
jer se wegova hrabrost pretvarala Vuk, daqe, nije samo video bojeve,
u hrabrost celog naroda. ve} je bio onaj koji vidi i daqe i
Sa dignutim Srbima dizao je dràvu dubqe, iza bojeva narod, iza junaštava
iz pepela narodnih ogwišta. sudbine junaka.
U vreme najve}ih Napoleonovih
pohoda, iznenadio je svet svojim
ratovawem i zadivio uspesima. PRVO DAHIJE
Traìo je za Srbe
mo}nog hriš}anskog saveznika, Pošto je uzeo Poàrevac i
a ostali su sami Smederevo, Kara|or|e je zapo~eo op-
spram sve turske carske sile. sedawe Beograda, prikupivši pod Be-
Sudbina mu je pripremila ograd i vaqevsku vojsku vojvode Jakova
veliku slavu Nenadovi}a koja je ve} oslobodila Va-
i tragi~an kraj. qevo i Šabac. U èqi da pokaè kako
Kara|or|e je ime srpske slobode. srpski ustanak nije protiv samog
Zauvek! turskog cara i carske vlasti, nego pro-
tiv dahija, wihovog zla i zlikovništ-
va, Kara|or|e se starao da ne izaziva borbe sa Turcima iz okolnih pašalu-
ka, pogotovu što se javqalo da iz Bosne ide Be}ir paša sa carskom vojskom
i carskim ovlaš}ewima kako postupiti sa dahijama, kako sa ustalim naro-
dom.
U isti mah ustanici su pokušali da do|u u dodir sa svetom, da me|u
hriš}anskim dràvama na|u saveznika, savetnika, pa i pokroviteqa. Pro-
ta Mateja Nenadovi} zapu}uje se u Rusiju.
HAJDUK ]URÎJA
U vaqevskoj vojsci vojvode Jakova Nenadovi}a, kao jedan od ~etovo|a

nalazio se i starešina hajduka iz Jadra \or}e Obradovi} ]ur~ija. Pusto-
pašan kao hajdu~ki harambaša naviknut da nad sobom nema nikoga do Boga,
46
a i sa Bogom je bio na psovci, ]ur~ija je teško pristao da se povinuje na-
redbama samog Kara|or|a, a sa svojim vojvodom Jakovom bio je u ~estim
~arkama, koje su se završavale èstokim sva|ama iz kojih je mogla pasti krv
ili kroz razra~un novo mirewe.
U wihovom sukobu snurao se jedan davni ra~un iz boja na ôkešini, gde
je Jakov `rtvovao ]ur~iju i wegove hajduke, a ]ur~ija, pak, napustio boji-
šte, tako da su juna~ki tu izginula bra}a Nedi}i. ]ur~ija je èleo po svaku
cenu da digne Jadar u ustanak i nije umeo, a ni èleo, da shvati Kara|or-
|eve razloge da se ne muti turska vojska iz Travni~kog pašaluka. Kara|or|e
je uspeo da za izvesno vreme smiri ]ur~iju, imenovavši ga svojim megdan-
xijom (kad Turci izazivaju samog Kara|or|a na megdan, na dvoboj izlazi
]ur~ija).
PO@AREVA^KI NO@EVI
U deobi nekih srebrnih noèva iz ustani~kog plena zadobijenog pri

osvajawu Poàrevca, vojvoda Jakov je podelio tri noà svojim ~etobašama,
ostavivši ]ur~iju bez noà, stavivši mu time još jednom do znawa da je on
wegov svemo}ni starešina. ]ur~ija je to, pak sa svoje strane, shvatio kao
veliku i tešku uvredu. To mu je bio razlog da se sa Jakovom još jednom svadi,
ovoga puta u crkvi, pred Bogom, zaklevši se na kraju da mira sa Jakovom
više ne}e biti.
U isto vreme desi se da je jedan od ]ur~ijinih momaka prekršio Ka-
ra|or|evu naredbu o
štedwi municije, puca-
ju}i na patke. U svoj JAKOV NENADOVI]
(oko 1765. Brankovina - 1836. Brankovina)
svojoj prekosti, a i iz
èqe da na ovom slu- Digavši u ustanak Vaqevsku, Šaba~ku, Uì~ku
~aju svoju naredbu svi- i Sokosku nahiju, on je kao srpski vojvoda
ma dobro u pamet utuvi, ostvarivao ono što je hteo wegov stariji brat,
Kara|or|e je ovog ne- knez Aleksa. Ako je Aleksu krasila mudrost, wega je
poslušnika kaznio na krasila odlu~nost. Bio je u senci brata i sinuo je
svoj na~in, skresavši posle wegovog tragi~nog kraja. Bio je hrabar
mu kubure u ra~ve. vojskovo|a, ali su i sve pobede knezova wegovih nahi-
Tako je, po Vuku, ja
Kara|or|e i oglašavao bile wegove. Voleo je da ga slave. A imali su i za
svoje starešinstvo: "I šta. Wegovu slavu oglasio je prvi ustani~ki
tako se Kara - \or|ije liveni top, koji je nabavio s tvrdog Varadina.
primi starješinstva i @eleo je da bude ve}i i od Kara|or|a, ali je
po~evši odmah gospo- na kraju pristao da bude prvi do wega.
darski suditi i zapovi-
Oli~ewe srpskog ustani~kog gospodstva, kada
jedati i mjesto prijetwe
iz pištoqa ga|ati,
je postao pope~iteq unutrašwih dela, brijali
oglasi starješinstvo su ga pred dva ogledala. Sam je Vuku zapisao pesmu
svoje po svoj Srbiji." o svom Boju za Uìce.
]ur~iji su noèvi bi-
li razlog da napusti Jakova, a time što mu je Kara|or|e ubio hajduka sam,
bez wegovog suda, shvati da je razrešen i moralne obaveze da bude
47
Kara|or|ev megdanxija. Tako je ]ur~ija skupio svoje hajduke i napustio
ustani~ku vojsku pod Beogradom.
USTALAC JADRA
Od Beograda je ]ur~ija otišao pravac u Jadar. U Jadru je kod Trši}ke

vodenice, takore}i nadomak Loznice, okupio sve vi|enije Srbe Jadrane,
izgrdio ih na pasje obojke što ga sramote i što još nisu u ustanku, podelio
ih u tri ~ete i napravio planove o uzimawu gradova: Loznice, Lešnice i
Krupwa. Me|u brojnim Trši}anima koje je poveo u bunu, ]ur~ija je uzeo i
mladog Vuka Stefanovog, sedamnaestogodišweg mladi}a za svoga pisara.
Zalud je Stefan sve ~inio da ga zakloni, da ga me|u ustanicima zameni.
Ni o~nski saveti nisu Vuka zadràli da ne krene sa hajducima.
Vuk je i od ranije bio zadivqen ]ur~ijom, wegovom silinom i wegovim
junaštvom.
Tako je Vuk, takore}i iz detiwstva, prekora~io najve}u planinu - ku}ni
prag zakora~ivši u ustanak, sa perom u desnoj ruci kao ustani~ki pisar i
sa kuburom za pojasom, na dohvatu leve ruke.
PRVO PISMO PISARA USTANKA
Prvo pismo koje je Vuk napisao ]ur~iji bilo je pismo - poziv Turcima
iz Loznice da se predaju bez boja.
To pismo je Vuk pamtio kao O~enaš da ga je po se}awu dvadeset ~etiri
godine kasnije naizust zapisao:
"Lozni~kome kadiji i svemu xematu od raje Jadranske pozdravqe. I mi
smo na zulum ustali, to jest: na ~itluksahibije i na subaše, i na ostale
zulum}are, koji cara i wegova suda ne slušaju, a svi ostali Turci, koji su
do sada me|u nama mirno i pošteno ìvili, neka se ne boje ništa, ve} neka
sjede svaki na svojoj ku}i, i gledaju svaki svoj posao. Koji pak ne}e s nama
pristati na ovo, oni danas neka izi|u iza varoši pred nas, da ne palimo
ku}e pravim qudima."
KWIGONOŠA
Me|utim, uz pismo vaqalo je pokazati i junaštvo.
Pismo je u Loznicu trebao poneti onaj koji ga moè i Turcima protu-
ma~iti, to jest onaj koji ga je i pisao.
Vuk se pod starost se}ao svoga de~a~kog straha i ponosa dok je u Loznicu
ulazio. Ujahao je u onu Loznicu koju je pre skoro deset godina napustio isto
sa strahom, od kuge.
U spisu Prva godina srpskoga vojevawa na dahije, Vuk sebe ne pomiwe,
ni kao pisca, ni kao kwigonošu. On zna da istorija ne voli prvo lice, pri-
vatnost, hvalisavost i uvek }e sebe samog prevesti u nekog tamo kome se ni
ime ne zna. Pogledajmo kako je Vuk samog sebe obezli~io, opisuju}i svoj
ulazak i povratak iz Loznice (i kolika je to razlika u odnosu na priznawe
u razgovoru da je u Loznicu ujahao i da u strahu nije gledao ni levo, ni de-
48
sno, pa nije ni primetio da je Loznica pusta):
"Kad kwigonoša do|e s ovom kwigom u Loznicu, a to Loznica pusta, niti
u woj ima kadije ni muselima: nego svi, kako su ~uli, šta je bilo u Šuruci-
ma, pobjegli preko Drine, dok nije ]ur~ija udario Gu~evom i zatvorio im
put. Pošto se kwigonoša vrati i donese taj glas, Sari} se podigne sa
Jadranima, i u pustu Loznicu u|e bez puške i, poaravši je, ostave u woj
Tronoškoga igumana Melentiju, kao mjesto kadije i arambašu Mitra Tu-
fek~iju s nekoliko hajduka mjesto muselima, ostala vojska sva ode na
Smrdan i iznajprije se ulogori na dnu Koviqa~e..."
VUK PIŠE KARA\OR\U
Oslobodivši Jadar ]ur~ija je postao starešinom celog kraja. Postavio

je straè na Drini i izvestio Kara|or|a šta je uradio. Ovo izveš}e Ka-
ra|or|u bilo je drugo Vukovo ustani~ko pismo.
Vuk je sa ponosom kitio kwigu Kara|or|u o oslobo|ewu još jednog kraja
Srbije.
Kara|or|u baš i nije bilo pravo što se otvorila još jedna ratna kra-
jina spram Turaka drugog pašaluka. Ipak je bio zadovoqan što je još jedan
kraj Srbije slobodan. Zato se Kara|or|e i nije sloìo sa Jakovom koji je
smatrao da treba di}i vojsku i s wom oti}i u Jadar te ]ur~iju kazniti za
neposlušnost. I kada je Jakov ustvrdio da ]ur~ija se ne}e na ovome ustavi-
ti, Kara|or|e nije popustio, ne zbog ]ur~ije, ve} da ne pravi rastur vojske
ispod Beograda, sada kad je u grad propustio Be}ir pašu, pa i wega drì
opkoqenog, ište}i da Srbima izru~i dahije.
MITROVA^KA SKELA
]ur~iji nije bilo dosta što je postao gospodar Jadra, nego je zaposeo i
neke vaqevske i ma~vanske krajeve koji su bili pod komandom vojvode Jakova
Nenadovi}a, najmo}nijeg ~oveka me|u ustanicima, naravno posle Kara|or-
|a.
Sa skela na Savi, preko kojih se obavqala sva trgovina sa Austrijom, pa
i municijom, ]ur~ija je prognao Jakovqeve qude, koji su i skelarinu napla-
}ivali i postavio svoje qude, koji }e je u budu}e za wega napla}ivati.
Na mitrova~koj skeli mladi Vuk prvi put prelazi Savu zajedno sa ]ur-
~ijom gde u Sremu prodaju Austrijancima zarobqena turska goveda i kupuju
barut.
U potpunoj op~iwenosti ]ur~ijinim junaštvom Vuk od wega traì da i
on ide u bojeve. @eqa mu je da bude junak.
Besan što mu je ]ur~ija oterao qude sa skela, što je zaposeo krajeve koje
je on drào i što smewuje starešine, postavlqaju}i svoje, Jakov Nenadovi}
traì od Kara|or|a da mu dopusti razra~un sa ]ur~ijom. Kara|or|e je i za
Jadar traìo autonomiju, koju od Be}ir paše ište za Beogradski pašaluk.
Zvorni~ki Turci i oni koji su izbegli u Zvornik iz Loznice, Lešnice i
Krupwa ne mire se sa gubitkom svojih spahijskih i drugih imawa u Jadru.
Dok se Mehmed paša koleba i ~eka carske odluke o ustanicima, dotle grupe
49
Turaka vo|ene Jadarskim spahijom i velikom ukoqicom Ali-begom Vida-
ji}em prodiru u Jadar i po~iwu da pale sela. Tuci su ovde i brojniji i
nadmo}niji.
TRŠI]KI BE@AW
Vuk sa knezom Antom Bogi}evi}em okupqa narod i vodi ga u beàniju

preko Cera.
Narod nastavqa beàniju prema Vaqevu, a Vuk se vra}a ]ur~iji da mu
piše o~ajna pisma Kara|or|u i Jakovu, u kojima moli za pomo}.
]ur~ija se hrabro bori, ali sa malo pušaka, mala je i snaga.
Dok on sa hajducima jednu grupu Turaka suzbije, dotle im druga grupa za-
pali selo iza le|a. Trši} je spaqen. Zapaqeno je i grobqe. Mus-aga Fo~i},
jedan od u Bosni izbeglih dahija, vodi jednu grupu Turaka, sa kojom uspeva
da se tajno probije do Šapca.
U Šapcu je ubio oko dvesta qudi i iskopao svoje skriveno blago sa oko
dvesta kilograma zlata i srebra.
Sa blagom se slavodobitno povukao u Bosnu. Saznavši za ovo Jakov Ne-
nadovi} izveštava Kara|or|a da je ]ur~ija proveo Turke kroz Jadar i kroz
Ma~vu, sve izme|u Srba, u Šabac. Kara|or|e razqu}en što su Turci toliko
upušteni u Srbiju, šaqe vojsku da ih uzbije i spase narod, a ]ur~iju pre-
pušta komandantu ove vojske vojvodi Jakovu Nenadovi}u.
JAKOV SE SVETI
Jakov sa vojskom stiè u Jadar i naizgled se miri sa ]ur~ijom kome po-
klawa onaj srebrni no` u znak priznawa svoje pogreške.
Slavodobitni ]ur~ija, ne shvata da je upao u zamku i da je u zamku uveo i
momke iz svoje pratwe, me|u kojima je i wegov pisar Vuk Stefanov. U jednom
trenu Jakovqevi qudi savladaju, razoruàju i pobiju ]ur~ijinu pratwu.
Kasno otkrivši prevaru ]ur~ija je pokušao beg, brane}i se kao zver. A
kada je pao u ranama, Jakovqevi qudi su ga dotukli puškama kao motkama.
Vuk je bio svedok strašne ]ur~ijine smrti.
Malo je nedostajalo da i sam izgubi ìvot. I wega bi zadesila ista sudbi-
na koja je zadesila potom sve ]ur~ijine hajduke, da se uz Jakova nije nalazio
kao pisar wegov ro|ak Jefto Savi} ôtri}.
Jefto je oteo Vuka iz ruku Jakovqevih qudi i izmolio od Jakova wegov
ìvot.
Tako se završilo Vukovo vojevawe.
Jefto ôtri} je vratio Vuka u Trši}. Tu je Vuk zatekao ìve roditeqe i
mla|eg brata, nesre}ne na zgarištu ku}e. Tako je mladi Vuk osetio i ushit
narodnog ustanka, ali i svoj veliki qudski poraz. Video je i junaštvo i
stradawe. Upoznao je vojvode u boju slavne, ali razmetne u sjaju i slavi.
KAD JE QUBIO RUKU MITROPOLITU STRATIMIROVI]U

Onim istim kundacima pušaka, onim istim udarcima kojima su momci
Jakova Nenadovi}a dokraj~ili \or|a ]ur~iju, ustalca Jadra u ustanak, zatu-
50
caju}i ga kija~ki, onako kako ~obani vukove zatucaju, u dušu je zatu~en i Vuk
Stefanov, pismena ruka Jadra u buni. Ona ista radost s kojom je pisao iz-
veš}e Kara|or|u da je Jadar slobodan, pretvorila se u veliku moru, kada se
vratio u Jadar, u Trši} opet pod vlaš}u Turaka, kada se našao na zgariš-
tu ku}e u kojoj se rodio.
Idu}i iz Ma~ve u Jadar, zajedno sa novim gospodarom Jadra trši}kim
knezom Jeftom Savi}em ôtri}em, video je da je Jakovqeva vojska u jabu~aru
u Klubcima, na bivku pobila šezdeset
]ur~ijinih hajduka. KARLOVA^KA
Spoznao je tada svu dubinu one narodne GIMNAZIJA
pitalice:
"Ko ti izvadi oko?" Karlova~ka gimnazija je bila
"Brat!" veliki ponos wegovog
"Zato i jeste tako duboko!..." utemeqiteqa i zaštitnika
Spoznao je usud srpskih deoba. mitropolita
Stefana Stratimirovi}a.
NIKAD VIŠE ME\U TURKE Bila je to s pravom, jer su se
u woj dizali naraštaji za
Vukov otac Stefan, zajedno sa novim dobrobit prosvete i
gospodarom Jadra opet pod Turcima Jeftom dràvnog vaspostavqawa
Savi}em ôtri}em, odlu~io je da Vuka Srbije.
pošaqe iz Srbije.
I Stefan i Jefto su èleli da onog ko je kitio kwige Jadra u buni, uklo-
ne što daqe od turskog pogleda i od domašaja ruke s jataganom. Tako je
porodi~nim ve}em odlu~eno da Vuk po|e u Austriju, u Srem, u Karlovce, u
srpsku gimnaziju, ako bude primqen, gde jedino moè nad kwigom zaboravi-
ti i hajduke i ]ur~iju.
Odlaze}i iz Jadra, Vuk se osvrnuo, iza wega je ostalo spaqeno wegovo de-
tiwstvo i mladi}stvo u narodu, u ìškama koje peku dušu, koje }e celog ì-
vota iz duše raspretavati. Da li je odlaze}i zakleo se da više ne}e u Jadar
i Trši} pod Turcima stupiti?
Verovatno, mada za to nema pisanih tragova.
îwenica je da od tada nije više nikada stupio na tlo pod turskom vla-
š}u. Jadru i Trši}u }e se vra}ati samo slobodnim, 1809. kada ga je noga
zabolela i tek 1845. godine.
PREKO ISTE SKELE
Po~etkom 1805. godine, u kojoj su Srbi ustanici posekli dahije, a u Beo-

gradu dràli opsednutog Be}ir pašu sa carskom vojskom, u kojoj je Napo-
leon Bonaparta, ve} francuski car sa slavom osvaja~a, Poùnskim mirom
oduzeo od Austrije Dalmaciju i sa delovima Slovenije napravio Iliriju,
Vuk Stefanovi} je prešao reku Savu, na skeli kod Mitrovca, u Austriju, u
Srem. Prešao je onom istom skelom kojom je Savu prelazio s ]ur~ijom, te-
raju}i na prodaju turska goveda iz plena zauze}a Loznice i Lešnice. Pre-
vezao se onom istom skelom koja je ]ur~iji glave došla, prevoz je platio
Jakovqevom skelexiji.
51
BE^KA KRUNA - SRPSKO PRAVOSLAVQE
Mada je prešao u srpske krajeve Austrije, koje je od krajeva iz kojih je

došao delila samo reka Sava, mada je došao i me|u Srbe preko reke dose-
qene u posledwih dvesta godina, neki i u seobi kojom su Karaxi}i u Trši}
došli, Vuk se odmah osetio kao stranac.
Osetio se ne samo kao stranac u drugoj dràvi, nego kao stranac i me|u
austrijskim Srbima, koji su ìveli u dvojstvu vlasti. Jednu vrstu vlasti je
propisivala austrijska dràva, sa vojskom, administracijom, zakonima i
carem iznad svega. Sa ovom vlaš}u se suo~io Vuk iskora~ivši sa skele -
morao je u obavezni petnaestodnevni karantin.
Druga vrsta vlasti ~ekala ga je u Karlovcima - vlast srpske pravoslavne
crkve, koja je crkvenim kanonima, gra|anskim i trgova~kim kodeksima i
karlova~kim mitropolitom iznad svega, sve ~inila da sa~uva nacionalnu
bit i celinu Srba u Austriji.
Qudi su u isto vreme bili odani i jednoj i drugoj vlasti. âk su i sami
Srbi bili ovde i u jednoj i u drugoj vlasti, jer je Austrija i naseqavala
Srbe na svojoj teritoriji kao grani~are zarad ~uvawa spram Turaka, daju}i
im izvesne ustupke, me|u kojima je bilo javno priznavawe jurisdikcije pra-
voslavne crkve, mada je tajno radila za priznavawe katoli~ke unije.
Ove dve vlasti su bile u nekom tajnom ratu, koji su vodile na sve mogu}e
na~ine, iako su javno pokazivale se kao saglasne. Dràva i car su pošto-
vali mitropolita (koga je ina~e dvor sam po izboru imenovao), srpsku
crkvu i Srbe, ali gde god su mogli da im šta kako uštrbe i uskrate, to su im
i uradili. Srbi i srpska crkva su bili zahvalni caru i dràvi za sve što
im je dala, ali su traìli stalno ono što im je uskra}eno ili uzeto. Car i
dràva su naizgled odustali od negda{weg administrativnog prisiqavawa
pravoslavnih Srba da priznaju katoli~kog papu i da se priklone vrhovnoj
vlasti katoli~ke unije. Naizgled, to su javno prepustili dogovoru dve crkve
i dragoj voqi Srba da li }e u veri ostati ortodoksni ili }e postati uni-
jati. Tajno su me|utim, i daqe radili nesmaweno na uniji, sa razli~itim
uspehom, kako bi vojnu granicu u~inili jednovernom - katoli~kom.
NEKI DRUGI SRBI
Mitropolit i srpska crkva su javno bili duboko odani i zahvalni caru

i dràvi, ali su i od dobijenih ustupaka podozrevali, traè}i u wima
drugi tajni i pravi smisao. Sve što je dolazilo od dràve primali su s
usiqenom radoš}u i sa velikim duševnim nepoverewem. U toj dvostrukoj
odanosti i dràvi i crkvi, qudi su i me|u sobom bili nepoverqivi. Tako je
Vuk Stefanovi} prešavši Savu sreo neke druge Srbe. To su qudi uvek sa dve
misli. Qudi sa bar dva nauma. Sa jednim ponašawem u ku}i, sa drugim u
dràvi.
S medom na usnama i gor~inom u duši.
Nau~en da govori ono što misli i da ~ini po onom što govori, Vuk je u
Karlovcima odmah upao u nesporazume i neprilike koje su ti nesporazumi
stvarali.
52
LUKIJANOV \AK
U Karlovcima je Vuka prihvatio Lukijan Mušicki, potomak srpskih
doseqenika iz vaqevskih Muši}a, srpski pesnik na glasu kao "miqenik
muza serbskih", profesor kliri~ke škole i arhi|akon kome se predvi|ala
mitropolitska budu}nost. Tu budu}nost mu je odavno ve} bio namenio sam
mitropolit Stefan Stratimirovi}. Ali ova budu}nost se nikada ne}e nas-
mešiti setnom pesniku Glasa narodnoqubca.
Lukijan, kome je ovo crkveno ime dato po filozofu Lukijanu iz Samose,
uzima Vuka, po svoj prilici po savetu samog preosveštewejšeg mitropoli-
ta Stefana Stratimirovi}a ("Pokroviteqa Muza Serbski") kome je Vuk
došavši u Karlovce poqubio desnicu i predao pismo jadarskog kneza Jefta
Savi}a ôtri}a. Lukijan uzima Vuka da mu pomaè u patrijaršijskoj bi-
blioteci, da pravi prepise pisama, da je za hranu ~isti i odràva. Za sve
ovo Vuk }e kasnije biti zahvalan samom mitropolitu Stratimirovi}u za
milost i blagodejanije - što nas i upu}uje da je Lu-kijan po wegovom savetu
postupao.
U isti mah Vuk je, po mitropolitovom odobre-wu poha|ao Lukijanovu
kliri~ku školu i u~io nema~ki jezik, sa nadom da }e se i potom upisati u
Srpsku gimnaziju na nema~kom jeziku.
Gimnazija je bila mitropolitov ponos za koju je prave}i u Karlovcima
"Serbski parnas" sam birao profesore i snivao da jednom postane
Akademija serbske slovesnosti.
EPSKI NESPORAZUM
Uz nesporazume sa trgovcem Radulovi}em koji je tajno kupovao barut za
ustanike u Srbiji i koji ga je tajno u Srbiju slao, ali i za dobre novce, koji
je hteo biti i rodoqubac, ali je bio i onaj koji zna da zaradi na rodoqubqu,
Vuk je imao i jedan usudni nesporazum sa svojim u~iteqem Lukijanom:
"Prije osam godina ja sam ~uo u Karlovcima Sremskim (u mjestu gdi sam
se ja onda, sa jošt nekoliko Serbijanaca, u blagodjejaniju Otca i Pokro-
viteqa Muza Serbski nahodio; i gdi sam na moju veliku i nezaboravnu à-
lost poznao da ima na svietu još više nauka, osim našega Psaltira i ~a-
slovca) gdi zahtevaše Gospodin, sadašwi Arhimandrit, Lukijan Mušicki,
da mu napišemo ako koi zna prosti pjesana Serbski.
Ja sam onda, istina, imao u pameti razli~noga roda pjesana, pet puta
više, a deset jasnije, nego sad; ali mu nijesam smio ni jedne dati; jerbo sam
cijelo mislio da se on ~rez to podsmijeva nama, kao mom~adima, koja su po
šumi kod sviwa, kod koza i ovaca odrasla."
Ovo je Vuk sam zapisao u predisloviju (predgovoru) za Malu prostona-
rodnu slaveno-serbsku pjesnaricu u Be~u 1814. godine, a to "pre osam godina"
jeste svedo~anstvo iz kliri{ke škole.
KOPITAR JE TO TRA@IO
Na osnovu sa~uvane prepiske toga vremena Jerneja Kopitara sa Lukija-

nom Mušickim i Stefanom Stratimirovi}em, uvi|amo da je po odobrewu
53
mitropolita Stratimirovi}a (sve što dolazi iz Be~a treba proveriti i
odobriti) Lukijan Mušicki i te pesme skupqao za uglednog be~kog slavistu
i kustosa dvorske biblioteke (hofbibliotek).
Te pesme, me|u kojima nije bilo Vukovih, koje je Lukijan i poslao Ko-
pitaru nisu imale osobite vrednosti i lepote. Kopitar je, me|utim, i posle
ovoga sve vreme verovao da kod Srba mora imati vrednih pesama. Onako
vrednih kakva je pesma o plemenitoj èni Hasan-age koju je Gete svojim pre-
pevom proslavio kod nema~kih ~italaca.
Sa tom verom Kopitar je do~ekao Vuka u Be~u, 1813. godine i uspeo je
odmah da ga ubedi u to što je èleo da mu ovaj put zapiše pesme sa toplih
usana naroda srpskog.
U CARSTVU DUHA
Posle niza nesporazuma, a uvidevši da još ima nauka sem ~aslovca i
psaltira, Vuk se u Karlovcima povukao u biblio-teku.
Usamqivao se sa retkim srpskim i dru-gim kwigama. ~itao je Brankovi}a
hroni-ke o srpskom plemstvu. Oduševqavao se Raji}evom ~etvorotomnom
istorijom.
Tu je bio u prilici da ~ita i one kwige koje je Mitropolit
Stratimirovi} zabra-nio.
Ono što nije bilo dostupno ni najboga-tijim |acima, potomcima srpskog
plemstva u Austriji, bilo je dostupno Vuku.
îtaju}i tajno, doduše sa pre}utnim znawem svoga mentora Lukijana, Vuk
se oduševqava kwigama i u~ewem Dositeja Obradovi}a. A zabrawene su
bile i kwige i misli Dositejeve.
U SRBIJU ZA DOSITEJEM
Zajedno sa ostalim karlova~kim |acima, me|u kojima su bili i budu}i
prijateqi za ceo ìvot Simeon Milutinovi} (Sima Sarajlija) i Dimitrije
Davidovi}, Vuk je klicao Dositeju, kada je u prole}e 1807. prošao kroz
Karlovce, idu}i u Srbiju, gde je trebao rodu i gde je wemu rod trebao.
Kli~u}i Dositeju, dive}i mu se i ~ude}i se što iz Evrope ide u Srbiju,
još za~u|en zagrqajem zabraniteqa i zabrawenog mitropolita Stratimiro-
vi}a i raskalu|era Dositeja, Vuk nije slutio da }e uskoro i on morati na-
trag za Dositejem.
ŠKOLA KAKVE SRBI PRE NIGDA NIGDE NISU IMALI
Ako se i do kliri~ke škole moglo tvrditi da je Vuk bio |ak samouk, od

kliri~ke škole se nije više to moglo tvrditi. U woj je redovnim školo-
vawem nau~io "serbski i nemecki dobro ~itati, slavensku gramatiku sovr-
šil, celu artimetiku i katihizis". Rade}i kao famulus patrijaršijske
biblioteke Vuk je spoznao sve dotadawe štampane srpske kwige, koje su se
tu na jednom mestu jedino tada sve mogle i na}i, u patrijaršijskoj bogoslov-
skoj biblioteci.
54
Uz ve} pomenuto tajno ~itawe dela Dositeja Obradovi}a, spoznao je dela
Zaharija Stefanovi}a Orfelina koji je i me|u prvima zapo~eo reformu
srpske }irilice, veliku ~etvorotomnu istoriju ju`nih Slovena Jovana Ra-
ji}a, višetomna zemqoopisanija Pavla Solari}a, Pri~te, sentence i re~e-
nija Jovana Muškatirovi}a, istoriju Pavla Julinca, prvu satiri~nu kwigu
u Srba - Maksimovi~ev Mali bukvar za veliku decu, zabrawenu Stemato-
grafiju @efarovi}evu, Vidakovi}evu istoriju o prekrasnome Josifu, troto-
mnu fisiku Atanasija Stojkovi}a, ~iji je i Serbskij sekretar, jednog Aran-
~anina na~ertanije Save Tekelije, Radovana i Qubosavu mitropolita Ste-
fana Statimirovi}a...
U Karlovcima je Vuk stekao vrednu osnovu u spoznaji dotadašweg srpskog
kwièstva.
PITAWE JEZIKA
U Karlovcima se Vuk prvi put susreo i sa pitawima jezika i ortografi-

je. Još deceniju pre Vukovog dolaska u Karlovce, na konferenciji okru`-
nih direktora srpskih škola Osijeka, Sombora, Temišvara, Velikog Vara-
dina i Karlovaca, mitropolit Stefan Stratimirovi} je dobio sva ovlaš-
}ewa za izjedna~ewe srpske ortografije.
PUSTI SAN O UÊNOM SVETU
Mitropolit Stratimirovi} se najviše pitao i kad su bili birani |aci

za gimnaziju, nakon pripremnih razreda. Ne znamo u ~ijoj se nemilosti
našao Vuk. Mo`da i u samoj nemilosti pre~estwejšeg oca.
A mo`da i nije bilo re~i o nemilosti ve} o uverewu da je za Srbiju
junoša dovoqno školovan.
Po završenoj Kliri~koj školi saopšteno mu je da se ne moè upisati u
srpsku gimnaziju na nema~kom je-ziku. Re~eno mu je da je za Srbiju dovoqno
školovan i da u woj sa tom školom moè biti sve.
O~ito da Vukovo školovawe nije bilo za Evropu, po procenama u~ene
gospode karlova~ke.
Ne mora da zna~i kako se Vuk u pripremn-
im razredima ve} zamerio profesorima,
kako je to naj~eš}e tuma~eno.
Oni, jednostavno, u wemu nisu nalazili
ono što su traìli, a nisu cenili ono što
je imao.
Vuka je, pak, mamio svet koji je prosijavao
iz Dositejevih kwiga, u~en i uzbudqiv.
Vuk je napustio Karlovce jadan i ogor~en;
posledwe slike koje je u se}awu poneo bile
su bi~evawe |aka Simeona Milutinovi}a
(Sarajlije) i Dimitrija Davidovi}a zbog
~itawa zabrawenih kwiga.
55
Iz novih rukopisa srpskih pesnika
Ratko
Popovi}
MOLEWE MILUTINU PRED GRAÂNICOM
Evo me Milutine pokoran i pust

Pose~enih ruku na kolenima
Pogledom umornim svetim
ovom prostranstvu nesagledivim
Glasnik nosim ti tapije nedovršene
zakone neosveštane
ìtija predaka da odgonetamo
S kopqem naopako okrenutim zapet ~ekam
Ogwem i ma~em tvoje vojske prosu}e pakao
premudri zapovest
Spasewe je u jurišu ili povijawu glave
Nau~i slavqeni i nepokoreni
Pojemo ti molitvu i gorimo

kalorom tvojih ogweva
56
razvejavaju nas vetrovi pomamni
Sa zida dozivamo te
Svetimo re~ zavetnu sa tvojih oltara
i kwigama evan|elim
kojima ven~ao si naše trajawe u vekov vekova
MOLEWE MILUTINU PRED BAWSKOM
Evo me Milutine pokoran i pust

Pose~enih ruku do lakata
Pogledom kome umor navališe
Kao posledwi tvoj telal
Okrenutim kopqem naopako
Znamewe barjaka ne znam ~ije nosim
Ogwem i ma~em okovan u adu pomamnih tragam za slovom
Dozivam iz blata
Evo nam èzlom u zenice
Glava nam na paw mo}niku pred otrovom se~iva
Velikodušno bri`no poturaju
Milutine dozivam
Da sretnemo se glasom na poqu ovom
Da tvoje Negori~ane Qeviška Bawska
Melemna Gra~anica
Vekuje dan pomra~eni
A`deri zvona mukom umorili
Pogubqenih pravaca i razorenih pragova
Bez grobaqa nadawa i
Od tvog zaveštawa ostala nam
Zvezda danica
Dva vrana gavrana i ona }e
Preostale kosti predaka u tu|inu
Tvoja zemqa Milutine pod sramotu
Bawska svetionik
Vapije re~ molitvenu
Milutine ne okre}i glavu od poganih roda manitoga
Fisni qutom muwom
Razbudi svetiteqe mu~enike
Sabraw u~inite
Rodu spasewem i nadom vratite
57
POSLEDWA VEST
Srce je kucalo nepokorno

Srce je kucalo pokorno
Udarala zvona i zvekiri
Bog se quto karao
Ilija gromovom kamxijom sevao
Ogwena Marija prosipala
prqavu vodu posle kupawa
Jovan maniti pred vodenicom
pokazivao dlanove
Mati moja argatima nosila poga~u
vodu bistru u kr~agu
Ja sedim pod orahom
kidam zvezdama naranxe
Svejedno je ocu mome da li }e kiša skoro
Znam da je srce ìvo
da je kucalo
odavde do ve~nosti
Mlad putujem mle~nim putem
Blago velikoj daqini
iz koje te~e sumwa
Da l san je ili nemir duše
Slobodan narod moj
sre}em putuju}i Srbijom
Poznajemo se i pozdravqamo
Gradove svetlih tmina obilazim
smejemo se ~ini nam se zdravo je naše ponašawe
Pa opet stvarnost
sirota majka moja
sa bosih nogu sazuva ~arape
nit konca nit igle
Traì danu ogledalo
trqa suve ruke
deli samnom suze i glad
Ponavqa molitvu
niko joj ne javqa šta je novo na zapadu
Nema vesti o sestrama mojim
ìvi jedno vreme u tajnom nevidu
58
Svet poezije,
poezija sveta
59
Olga Lali} Krovicka, Poqska
TEODORA
Teodora san mora,

an|eo u kutijici,
srce u ruci,
misao u okvir~i}u…
Teodora gleda vijesti.

Broji na ekranu `rtve.
Zaklane, iskrivqene, postreqane.
Teodora još uvijek mala,
ali napamet zna
masakrirana tijela.
60
Viktor [irokov, Rusija
U TOM SVETU OLIWALOM DAVNO
U tom svetu oliwalom davno

sve od ki{a ispirawem groznim,
nikad ìveo nisam ko stvarni
glumac, kockar, sa~initeq prozni.
Retko kao mlad molih se Bogu,

jo{ se re|e zaqubqivah u vo|u;
velim - na put bez amrela mogu -
~ak oluje i ki{e nek do|u.
I ostaja{e suvi ostatak

ose}aja {to s puta bi do{li;
ja deceniju devetu hvatam
da bi napred kud moè se pro{li.
I da vidi se slika sve ista

u ~as isteka biblijskog dana -
ko rjabina {to plotu je svita,
sli~no meni - samo}a joj znana.
Prevod sa ruskog Milivoje Ba}ovi}
61
Lara Dorin, Srbija
KARTA ZA NEGDE
Meni ne trebaju me|uqudski kontakti

Mo`da tek jedan dodir,
ali svemogu}i.
Meni ne trebaju dešavawa i premijere
Dovoqno je ovo što se doga|a u meni.
Meni ne treba televizija i dnevna štampa.
Listam sebe i mewam kanale.
Ja ne marim da palim i gasim svetlo
No} }e ionako pasti,
a sutra }e petlovi zvoniti u šest.
Ja ne moram da produbqujem razgovore.
Dubim misao, i bodem je u zemqu.
Ja ne sadim i ne okopavam cve}e.
Mu}kam neko vreme i gajim neka se}awa.
Ja ne}u da budem ~lan "Postoje}ih"
U~lani}u se u Levi pokret koji ništa ne zna
i nema ambicije.
Dok qudi pored mene prolaze,
pro}i }u i ja pored wih.
Od svih mesta slobodnih, zauze}u prazno.
Tamo gde ima mnogo, ne}u dodavati ništa.
U bioskopu sede}u u posledwem redu,
I ~itati poeziju.
A kada se završi ovo putovawe

od hiqadu kilometara za nigde,
kupi}u kartu za nemogu}u destinaciju,
i ukrcati se na prvi slobodan znak pitawa.
62
\or|e Vulturesku, Rumunija
TUGOVANKA REÎ
Ne,
ne,
ne!
Ne,
ne!
Ne ubijajte poeziju govore}i!
Ali da,
ali da,
govorite!
Govorite,
govorite,
govorite!
Govorite da ne ~ujete àmor kamena

kada se otkida od planinske stene.
Dole, u dolini, majstor ga sme{ta u zid tvr|ave
i urezuje slova sa imenima wegovih kraqeva.
Smeje se dleto smrti:

"Slova su isto re~i
ili su ona kameni prah?"
Vetar slu{a i budi se

duvaju}i ponad wih:
auuuh,
auuuhuh,
uuuuuhhh!
Nepro~itane re~i tuguju:

"Da li smo mi prah ili smo
ime wegovo?"
63
Neko }uti
i drì kamewe u planinskoj steni,
drì prah pod korom kamena,
slova drì u re~ima kojima nam
doziva ime
to jeste re~ kojom pri~a
zapo~iwe
opet i opet.
Sa rumunskog preveo Adam Pusloji}
64
[ang Xen, Kina
RODNI GRAD
Voz i ja napuštamo rodni grad

Ja nerado, ali moram
Pitam se koliko ima qudi sli~nih meni

Koji se jednom vra}aju u svakih nekoliko godina
U sebi nose}i na duè daleki rodni grad
Da bi preìveli, stranu zemqu nazivaju rodnim gradom
Sa velikim bolom
Rodni grad nije postao opravdawe

Rodni dijalekat nije teško promeniti
On je DNK unutar emocija
U stranoj zemqi
Ho}e li materwi dijalekat biti sre}an
Ho}e li misao o detiwstvu biti nevesela
Kada posti|eni jednom napusti grad
Da bi zaradio za ìvot
Ali bez mogu}nosti da se vrati ku}i
I kap suze tuge i àlosti
Preokrene u so
Qudi iznad pedesete godine ose}aju

Da sunce greje isto kao mesec
Samo u rodnom gradu da li ugqenik
~eka u zasedi crne vatre
Voz brzo juri

Okre}em lice nazad prema pre|enom putu
I smeštam se udobno
Napuštam rodni grad gledaju}i unazad.
Prevod sa engleskog Dragan Dragojlovi}
65
Stevka Kozi} Preradovi}, Republika Srpska
SLIKA
(Nenadu Radanovi}u)
Za brdima brda slika:

Sat navijan
pri~nom re~enicom
Golubovi i gospe
(krvavom cestom)
Opanci ~arobni
pripadaju majci
djetiwstvu
opomeni
a Vrata jeseni
mu~eniku i èni
(sa velikim @
malovremenog ìvota)
O, k}eri!
Tjesnac smijeha
vratio se meni
u vakuum ~isti
za brdima brda
od Bawaluke do Vele Luke
gdje }utke treperi
NA SVJETLOST OBJEŠENA
najskupqa
biografska slika
66
An|ela \aneli, Italija
QUBAV I/ILI SMRT
Baš u ostacima senki nebo cepa mutnu svetlost zore.

Glinena stopala ima novi dan i odoru od katrana.
Maestral šiba ledenim jezicima uspomena.
Na istoku more podse}a na krhotinu zore.
Ma~jim korakom tvoja suština smešta se u utrobu.

Prevazilaziš besmisao no}i i sobom je ispuwavaš.
Prizvana rana je svilasti pokret tvog tela od abonosa,
Strast mi neo~ekivano preseca put.
Pritajio se ponor tišine i preti fitiqima.

Blistaju mine, bqesci tvojih o~iju, i prete pobunom.
Tvoja odsutnost kopa pukotine na mojim usnama.
Dušu grizu oštri zubi nostalgije.
Na grebenu crvenda} odapiwe strele.
An|eo drhti, bri`qivo sklawa San i arhivira ga

u se}awe. Nikada više ne}e biti nove plovidbe nebom.
Niti varqivih izvesnosti, niti idolopokloni~ke osvete.
Da li Qubav i Smrt preokre}u istoriju?
Ho}e li Qubav ili Smrt ugasiti plamenove u ku}i mr`we?
Prevod sa italijanskog: Dragan Mraovi}
67
Renat Giqfanov, Rusija
Okrutan je Istok. Isto~nik je ipak.

Da, on je isto~nik, i stablo, i koren.
A Zapad je samo otkinuti listak,
premda misli da je druga~ije skrojen.
@agori pijaca, qudi tma i tušta.

U pakao gone Muju i Ahmeta
brkata, na crni luk bazde}a usta.
Raj tih jednokratnih i belih predmeta
tu| im je isto kao što je ~ista desan
kvarnom zubu; on je za wih poput boqke
u ~ijem `drelu su belina i bqesak
~iste, porcelanske u nu`niku škoqke.
U prašini ~almi protivni~kih krpe:

plot u kiselini rastopi im tiran,
a zatim - jer ovde pravila ne trpe -
od pristalica je i on likvidiran.
Teàk zadah. Mrtvi leè u hrpama.
Rojevi mušica. @ene liju jade.
Tabaju suniti, praše kaqa~ama...
Ovde više krvi zna~i - više pravde,
i ovde je ~ovek - slabi} ili junak -
tek par~ence mesa za sto qudo`derski,
a kada se teret muka ura~una,
svaki tiranin je skoro Dostojevski.
Zevaju na sofi Xoni i @an Pol.

U kravqe im o~i zija divqa smutwa.
Eto zašto tako zanosi ih bol,
i otkuda ta za krvqu ùdwa.
Savest im prepreke još nije ~inila.
A što se sjajne, crne krvi ti~e -
jeftinija do|e od šare mastila
ispod pesnikovog pera što isti~e.
(2005)
Sa ruskog preveo Dragan Bukovi~ki
68
Albertina Benedeto, Francuska
Qudi s tako malo

vidika bez boje
duvaju u nadu
àrko raspaqenu
Makovi ogromni
ba~eni vetrom
sa druge strane
kao zov ìvahan i treptav
Mamqewe prole}a
da se sve napusti
da se sve pokuša
Na izmaku snage
morem
nada je tek krhki brodi}.
In memoriam
Lampedusa
69
Gègo` Val~ak, Poqska
UMRLA ZEMQA
Se}awe na pobijene mališane

21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu
Bio je september, lep, poqski.

Dobro znamo taj datum.
"êtvorkama su do neba išli
vojnici sa Vesterplatte"*
Pesnik je znao da vojska

i postoji da gine,
al' voditi male školarce
pred uperene karabine?!
21. oktobar
Kragujevac šokiran time.
Za~u|en je gledao, nemo,
dok vrele cevi se dime.
Smatrali su Germani
da wima nema premca:
Sto Srba treba sma}i
za ubijenog Nemca.
A kad nestade odraslih,

~etvorke ka nebu vrve.
pobiše podmladak Kragujevca
godine ~etr'es prve.
Svi koji ne veruju

u Desankinu "Krvavu bajku"
* Vesterplatte - u Gdawsku - po~etak II Svetskog rata, gde su Nemci udarili

na nas od mora. To je citat iz kod nas poznate pesme velikog poqskog pesni-
ka Konstantego Ildefonsa Gal~inskog.
70
neka izve~eri po|u
po Šumari~kom parku.
Tuda još, u sveloj travi,

cvile streqana deca.
Lutaju nevine senke.
Umrla zemqa jeca.
Prepevao na srpski Radomir Mi}unovi}
71
Biblioteka
Kwiga za sve koji vole da ~itaju

dobro napisane istorijske studije
(M. Radojevi} i Q. Dimi}, Srbija u Velikom ratu 1914-1918)
Zbog sve u~estalijih nastojawa odre|enih sredina na Zapadu da izvrše

reviziju istorije koja se ti~e odgovornosti za izbijawe Prvog svetskog rata,
Srpska kwièvna zadruga i Beogradski fo-rum
za svet ravnopravnih poverili su zadatak na-
šim istori~arima, profesorima Miri Radoje-
vi} i Qubodragu Dimi}u da, ukratko, u saètom
obimu, napišu istoriju Srbije u Prvom svetskom
ratu i, izme|u ostalog, pokaù da li Srbija, zbog
Sarajevskog atentata snosi odgovornost za izbi-
jawe rata, kako je s raznih strana, u posledwe
vreme, optuùju neki revizionisti. Autori kwige
Srbija u velikom ratu 1914-1918. napisali su,
kako su i naglasili u podnaslovu, Kratku istori-
ju koja se ti~e rata i svih va`nijih ratnih zbi-
vawa koja se odnose na Srbiju. Oni nisu imali
zadatak niti su u ovaj posao ušli s namerom da
vrše nova i opširna arhivska istraìvawa.
Pi{e: Ciq im je bio da na osnovu obimne objavqene
akademik Vasilije \. Kresti} arhivske gra|e na našem i stranim jezicima i
veoma bogate doma}e i strane literature napišu
kwigu kojom }e biti obuhva}eni najva`niji problemi koji se ti~u rata i
u~eš}a Srbije u tom ratu. Pro~itavši kwigu sa zadovoqstvom mogu da
kaèm da su autori postigli ciq kojem su teìli. Iako nije bilo lako ovla-
dati ogromnim brojem ~iwenica kojima obiluje nacionalna i svetska isto-
riografija o Prvom svetskom ratu, autori su u tome uspeli. Oni su pokaza-
li da je srpsko pitawe, shva}eno kao nu`nost oslobo|ewa delova srpskog
naroda i wi-hovog ujediwewa sa Srbijom, istovremeno bilo i va`no pitawe
evropske istorije. Kwigom je pokazano i dokazano da su oko srpskog pitawa
i na~ina wegovog rešewa bili su~eqeni interesi velikih sila zaintereso-
vanih da me|unarodne probleme rešavaju nagodbama unutar postoje}eg
"evropskog sistema".
Ve} u Predgovoru autori su decidirano naglasili, u istoriografiji
utvr|enu ~iwenicu, da je atentat u Sarajevu bio samo povod za rat, a da su
uzroci wegovog izbijawa bili mnogo sloèniji. Srbija rat nije èlela i u
wega je ušla vojni~ki, ekonomski i finansijski nepripremqena, ali sa
visokom nacionalnom sveš}u i zreloš}u da brani svoju dràvnu nezavi-
snost. Weni interesi podudarili su se s interesima sila Antatnte, koje ni-
su htele da dozvole Nema~koj da osvoji svetsku mo}.
Pored Predgovora i Zakqu~ka, kwiga sadrì šest poglavqa. Naslov pr-
vog poglavqa Od Berlinskog kongresa do Sarajevskog atentata predstavqa sa-
ètu istoriju razvoja Srbije u ozna~enom periodu s posebnim obzirom na
odnose s Austrougarskom, koja se sluìla svim raspoloìvim sredstvima
72
da Srbiju zadrì u potpunoj dràvnoj, politi~koj i ekonomskoj zavisnosti.
Srbija se odupirala takvim namerama Monarhije, što je, naro~ito posle
dinasti~ke smene 1903. iz godine u godinu sve više zaoštravalo odnose iz-
me|u dveju dràva. Iza Austrougarske i wenih sukoba sa Srbijom stajala je
Nema~ka sa svojim imperijalnim ciqevima i te`wama za ostvarivawem
svetske mo}i. Ve} tada, u tom periodu, te dve dràve bile su spremne i si-
lom da ostvare svoje ciqeve. One su ve} tada stvarale ratne planove kojima
je bio ciq potpuno pokoravawe i razbijawe Srbije. Austrougarska je zazi-
rala od svog ju`nog suseda slute}i da on, kao Pijemont Ju`nih Slovena,
predstavqa ozbiqnu opasnost po teritorijalni inegritet Monarhije.
U drugom poglavqu, koje nosi naslov Po~etak velikog rata, podrobno su
opisani doga|aji koji se ti~u Sarajevskog atentata, austrougarskog ultima-
tuma Srbiji, odgovora Srbije na ultimatum i Julske krize, koja je usledila
posle atentata, uo~i izbijawa rata. Du`nu pa`wu autori su posvetili ciqe-
vima zbog kojih je Austrougarska objavila rat Srbiji. Izraèni još pre
objave rata, ti ciqevi sastojali su se u tome, kako je napisano u jednom me-
morandumu, da Srbiju treba brutalno kazniti, potpuno je uništiti i uklo-
niti zato što predstavqa smetwu miru. Deo tog plana predvi|ao je weno
umawivawe, krwewe suvereniteta, izolaciju, podelu wene teritorije i pod-
vlaš}ivawe, do mere koja bi je onemogu}ila za samostalan ìvot. U plano-
vima je bilo re~i i o formirawu svojevrsnog saveza balkanskih dràva, u
kojem ne bi bilo smawene i podeqene Srbije, ali bi savez imao zadatak da
taj deo evropskog kontinenta štiti od panslavizma. Polaze}i od pomenutih
ciqeva autori su zakqu~ili da oni jasno ukazuju na to da je celokupna poli-
tika Austrougarske teìla ostvarivawu hegemomije na Balkanu, što su bili
i pravi razlozi za otpo~iwawe rata. Ka`wavawe Srbije, koje je trebalo iz-
vesti vojnom akcijom, prema predvi|enom planu moralo je da bude pro-
pra}eno ozbiqnim diplomatskim pripremama koje bi uklonile sumwu da je
Austrougarska vinovnik rata. I ma|arski ministar predsednik Ištvan Ti-
sa traìo je 8. jula 1914. od cara Frawe Josifa da se veštim povla~ewem
poteza krivica za rat prebaci na Srbiju. Uprkos tim i takvim veštim po-
vla~ewem poteza da se krivica prebaci na Srbiju, postoje brojni uverqivi
dokazi da je Austrougarska èlela rat. Jedan od takvih dokaza je i priznawe
na~elnika generalštaba generala Konrada fon Hecendorfa, koji je onog
dana kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, izme|u ostalog, rekao da je
prikqu~ewe Srbije ne samo od velike va`nosti za Monarhiju, ve} da je to
zapravo uslov za weno postojawe.
Za napad na Srbiju Austrougarska je odredila svoju balkansku vojsku pod
komandom generala Oskara Po}oreka. Tu vojsku ~inile su jedinice sastav-
qene prete`no od pripadnika jugoslovenskih naroda koje je Be~ namerno
suprotstavio vojsci Srbije, ~ime je èleo me|u wima da izazove razdor i
neprijateqstvo. U ovom poglavqu dosta prostora posve}eno je bitkama i po-
bedama koje je Srbija ostvarila u 1914. godini; odnosu sa saveznicima, koji
su, u vreme najèš}ih borbi, umesto da su Srbiji poslali pomo} u oru`ju
i municiji, na wu vršili politi~ki pritisak da ustupawem svojih terito-
rija doprinese ukqu~ivawu Bugarske u rat na strani Antante. Autori su
izneli potresne podatke o zlo~ina~kom ponašawu austrougarske vojske u
Ma~vi, Jadru i Posavini, po ~emu se videlo da rat nije vo|en samo protiv
Srbije kao dràve, nego i protiv celog srpskog naroda. Zvršni deo ovog
poglavqa odnosi se na razmatrawe dràvnog programa Srbije, koji je najpre
73
podrazumevao odbranu otaxbine i o~uvawe wene celovitosti, a zatim je
iskazan u te`wi za ostvarewem opštejugoslovenskog ujediwewa.
Ratne godine 1915. i 1916. na evropskim frontovima autori su prikaza-
li u tre}em i ~etvrtom poglavqu kwige. Tu su posebnu pa`wu posvetili od-
nosu snaga Centralnih sila i zemaqa Antante, kao i ratnim gubicima dveju
suprotstavqenih strana. Uporedo s prikazom doga|aja na frontovima opi-
sali su i stawe u Srbiji pre okupacije. Izneli su podatke o broju umrlih od
tifusa, ali i o velikoj pomo}i u sanitetskom materijalu, medicinskoj
opremi i obu~enom qudstvu koja je stizala iz Velike Britanije, Francuske
i Rusije, zatim iz Danske, Holandije, Švedske, SAD i Japana. Autori su sa-
opštili mnoge podatke o tome kako su se Srbija, wena vojska i weno sta-
novništvo viteški odnosili prema austrougarskim zarobqenicima na
osnovu ~ega je poznati ameri~ki novinar i kwièvnik Xon Rid zakqu~io da
je Srbija "jedna od najdemokratskijih zamaqa na svetu".
Više stranica kwige posve}eno je povla~ewu srpske vojske preko Alba-
nije, pri ~emu je, od posledica gladi, bolesti i iscrpqenosti, prema nekim
procenama, umrlo 249.965 vojnika i oficira i oko 140.000 civila. Posle
povla~ewa preko Albanije, na Krfu je umrlo oko 5.400 qudi a u Bizerti oko
1.000. Posle višemese~nog oporavka na Krfu, srpska vojska imala je
152.000 boraca. Reorganizovana, sa novim naoruàwem i vojnom opremom
ona je predstavqala zna~ajnu vojnu snagu koja }e biti potvr|ena na solun-
skom ratištu.
Stawe u okupiranoj Srbiji od austrougarske i bugarske vojske i na~in na
koji je bila organizovana uprava prikazani su u posebnom odeqku kwige.
Rad okupacionih vlasti zasnivao se na na~elu da Srbiju treba razoriti.
Wome nije upravqano zakonima ve} uredbama, koje su sprovo|ene bez-
obzirnom strogoš}u. Masovno su primewivane nov~ane globe, rekvizicije,
telesne pa i smrtne kazne. Sve nacionalne ustanove bile su ukinute. Mu-
škarce ime|u 17 i 55 godina starosti, sposobne za vojsku, koji su zate~eni
u Srbiji, na tlu Vojvodine, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, vlast je trpala
u posebne logore, kao što su oni u Aradu, Ašahu, Braunau, Ke~kemetu, Vacu,
Drozendorfu, Cegledu, Na|me|eru, Boldogasawu, Neìderu i drugim. @ivot
u logorima bio je izuzeno teàk, jer su internirci mu~eni, izlagani teškim
fizi~kim poslovima, oskudno hraweni, bez odgovaraju}e lekarske nege a ne
retko i ubijani zbog najmaweg prekršaja. Smrtnost interniranih, kojih je
bilo oko 150.000 do 200.000, bila je ogromna, pa se iz nekih logora, po
svršetku rata, vratilo samo oko 20% logoraša. Stoga što vlast nije brinu-
la o urednom snabdevawu stanovnika i u razorenoj i ekonomski iscrpqenoj
Srbiji po~ela je da hara glad. Po nekim procenama u Srbiji je do septembra
1917. umrlo od gladi više od 8.000 qudi. Još teà i surovija po posledica-
ma od austrougarske okupacije Srbije bila je bugarska okupacija, koja je,
suprotno me|unarodnom pravu, prisilno mobilisala srpsko stanovništvo
u bugarske vojne jedinice.
Autori su poklonili du`nu pa`wu pitawu ukqu~ivawa srpske vojske na
Solunskom frontu. S tim u vezi ukazali su i na ~iwenice koje svedo~e o
odsustvu bilo kakve sentimentalnosti velikih sila, posebno Velike Brita-
nije, prema nacionalnim i egzistencijalnim interesima wihovih balkan-
skih saveznika. Nepoverewe u Srbiju od strane Londona, ispoqeno u više
navrata, posebno je iskazano krajem 1915. kada je izneto mišqewe da bi sa-
veznici imali više koristi kad bi Srbija sklopila separatni mir s Au-
74
strougarskom nego ako wena vlada odbije ponude Be~a i Berlina i odlu~i se
za nastavak rata. I sredinom 1916. saveznici su ignorisali interese Srbi-
je kada su od we zahtevali da se odrekne celog Banata u korist Rumunije s
kojom su avgusta 1916. sklopili tajni ugovor. Oni nisu rado i bez natezawa
pristali da izjave da im je "nezavisnost Srbije jedan od glavnih ciqeva wi-
hove politike". Do pozitivnog zaokreta saveznika prema Srbiji i wenim
ratnim ciqevima došlo je tek kada više nije bilo sumwe u vojni~ku sposob-
nost i snagu srpske vojske. To potvr|uju re~i regenta Aleksandra koje je iz-
govorio u naredbi srpskoj vojsci po povratku iz Rima, Pariza i Londona. U
naredbi je istakao da se saveznici dive "neustrašivom i viteškom dràwu
Srbije", cene "nebrojene `rtve srpskog naroda", priznaju wegovu "zrelost i
sposobnost za dràvni ìvot i kulturni razvitak", te da su spremni da Sr-
biju i srpsku vojsku "u ovoj velikoj borbi sna`no pomognu".
U završnim poglavqima kwige naslovqenim kao Rat i revolucija i Po-
sledwa ratna godina prikazane su bitke izme|u saveznika i centralnih sila
na ratištima Zapadne Evrope sa broj~anim odnosom raspoloìve vojske,
brojem rawenih, poginulih i zarobqenih. Ukazano je i na to šta je za savez-
nike, odnosno centralne sile, pa i za Srbiju, zna~ila revolucija u Rusiji,
a šta ulazak u rat Sjediwenih ameri~kih dràva. Autori nisu propustili
da u ratna zbivawa, koja su se odnosila na Srbiju i Srbe, objasne i sporove
u srpskom vojnom i politi~kom rukovodstvu koje se ticalo uloge Crne ruke
i pukovnika Dragutina Dimitrijevi}a Apisa. Izneli su broj~ane podatke o
demografskom gubitku Srbije i o tome koliko je Srba iz Srbije bilo
zarobqeno i internirano. Zna~ajno mesto dobio je i Topli~ki ustanak iz
1917. godine, a posebna pa`wa posve}ena je pitawu odnosa Srpske vlade i
Jugoslovenskog odbora, Majskoj i Krfskoj deklaraciji, dràvnom ure|ewu
budu}e dràve i stavu velikih sila, Rusije, Velike Britanije, Francuske,
Italije i Sjediwenih dràva Amerike prema novoj dràvi Ju`nih Slovena.
U posebnom odeqku izneti su najzna~ajniji podaci koji se ti~u proboja So-
lunskog fronta.
U zakqu~ku, kojem su autori dali naslov Jugoslovensko ujediwewe, dat je sa-
èt istorijski osvrt na vreme i doga|aje neposredno po svršetku rata, kada
je stvorena zajedni~ka dràva Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao rekapitu-
laciju ratnih zbivawa autori su saopštili da je Srbija izgubila 370.000
vojnika, da je imala 114.000 invalida, da je pod okupacijom od gladi, bole-
sti i internacije ìvot izgubilo 630.000 qudi, i da je preko pola miliona
dece ostalo bez hraniteqa. Ukupna ratna šteta na podru~ju Srbije, Makedo-
nije, Kosova i Metohije iznosila je, prema procenama, izme|u sedam i deset
milijardi zlatnih franaka.
U završnoj re~i autori su napisali da je Srbija u novu dràvu unela svo-
ju dràvnost, "za wu u ratu `rtvovala više od jedne ~etvrtine ukupnog
stanovništva, definisala i diplomatski iznela program jugoslovenskog
ujediwewa, vojskom sa~uvala jugoslovenski prostor od komadawa". Nalaze-
}i se na strani pobednika, Srbija je omogu}ila i ostalim jugoslovenskim
narodima da osnivawem "novonastale jugoslovenske dràve napuste stranu
poraènih i da, gotovo bez `rtava, pristupe pobednicima". Nova dràva
imala je zadatak da predstavqa "zid" koji spre~ava obnovu germanske opas-
nosti; imala je da sluì kao "sanitarni kordon" širewu "revolucionarnih
ideja Oktobarske revolucije, da bude eksponent pobedni~kih sila na Balka-
nu, braniteq mirovnog poretka uspostavqenog na kraju rata i jedan od stu-
75
bova sistema uspostavqenog na Konferenciji mira u Versaju". Najzad, nova
dràva nastala je i zato što je po svršetku rata postojao strah od socijal-
nih nemira, revolucionarnih ideologija i opasnosti od revizionizma i
revanšizma susednih dràva koje su izgubile rat.
Pored mnogih drugih dokaza da su krivci za rat Austrougarska i Nema-
~ka, Turska i Bugarska, autori su u svom zakqu~ku citirali izveštaj Speci-
jalne savezni~ke komisije koja je imala zadatak da utvrdi krivce za rat i da
odredi kazne. Ta Komisija je zakqu~ila "da odgovornost za rat leì u celi-
ni na Centralnim silama", koje "su planirale rat" i namerno odbijale "sve
predloge za pomirewe koje su iznosile sile Antante". Konferencija mira
je utvrdila da je rat vo|en na "surov i nequdski na~in, ~ime je Nema~ka
po~inila "najve}i zlo~in protiv ~ove~nosti i slobode qudi". Motivi za
zapo~iwawe rata vi|eni su u nastojawima Nema~ke da "zadovoqi svoju
pohlepu za teritorijom".
Na kraju, sa zadovoqstvom mogu da kaèm da je autorima kwige, profe-
sorima Miri Radojevi} i Qubodragu Dimi}u pošlo za rukom, što nije bilo
ni lako ni jednostavno, da u saètoj formi, na malom prostoru, izloè vrlo
sloènu materiju Prvog svetskog rata. Oni su pronašli pogodan metod kako
da zbivawa koja se ti~u Srbije i Srba na najboqi na~in uklope u evropske
tokove, da sve to tematski i logi~ki poveù i stvore jednu preglednu i lako
~itqivu istoriju. Napisana povodom stotinu godina od po~etka rata, ona
nema prigodan zna~aj i karakter. Po na~inu tuma~ewa doga|aja, po wihovom
povezivawu i ocewivawu, po bogatstvu ~iwenica, stilu i jeziku kako je
napisana, Kratka istorija Prvog svetskog rata ima sve odlike dobrog
nau~nog rada. Takva, ona }e dobro posluìti i poznavaocima istorije
Prvog svetskog rata, ali i onima koji nisu po obrazovawu istori~ari, ali
vole da ~itaju dobro napisane istorijske studije.
Gra~ani~ka pletenica i p~ele u woj

(Stojan D. Sekuli}, Gra~anica: istorijsko-dokumentarni osvrt
sa geneologijom porodica, Nikanor, Gra~anica, 2015)
Pre skoro 115 godina, znameniti srpski kwièv-

nik i vice konzul u Prištini Branislav Nuši}, po-
èleo je, za vremena konzulskih, u svom tekstu o Gra-
~anici objavqenom u kwizi "Kosovo, opis zemqe i
naroda", da se pojavi neko ko }e mnogo više pisati o
Gra~anici, jer "ona zasluùje naro~itog svog istori-
~ara i mi opširniji opis i bliè objašwewe podata-
ka ostavqamo wemu".
Kona~no se taj "naro~iti istori~ar" pojavio u li-
~nosti dr Stojana Sekuli}a, koji istini za voqu nije
Pi{e: istori~ar, ve} hirurg, nau~ni radnik, univerzitetski
Qubi{a Crvenkovi} profesor, intelektualac, erudita, koji nam je ovih
dana darivao ovu draguq-kwigu.
Mada, svoje delo ne smatra stru~nom monografijom, ve} pisanim svedo-
~anstvom o današwici, autor je vešto primenio metodološke zahteve koji
76
vaè za pisawe monografija, primewuju}i i vertikalni (analiza problema
tokom niza hronoloških etapa) i u znatno ve}oj meri horizontalni pri-
stup (analiza izabranih aspekata u istom vremenskom razdobqu), što ovu
kkwigu svrstava u ànr monografske literature, ~ija je monografska gra|a
oplemewena li~nim reminiscencijama, daju}i joj spcifi~an diskurs.
Kwiga se sastoji iz dva dela. Prvi je istorijsko dokumentarni osvrt, a
drugi geneologija, odnosno rodoslov Gra~anice.
Prvi deo ima ~etiri poglavqa: Gra~anica, reka Gra~anka, manastir i in-
frastruktura; kulturno-prosvetno-zdravstveni razvoj; privreda i sport i
društveno politi~ki doga|aji.
Pozivaju}i se na brojne izvore, autor nam strpqivo i zanimqivo pripo-
veda o Gra~anici, po~ev od wenog prvog pisanog pomiwawa 1303. godine;
preko izgradwe zadu`bine kraqa Milutina u woj (1311-1321), oblakolikog
hrama, ro|enog iz sna; zlatnog doba Gra~anice; nebrojanih kalvarija srp-
skog pravoslavnog ìvqa i samog manastira posle Kosovskog boja; zuluma do
istrebqewa od strane agarjana, zbog koga je 1655. godine Gra~anica opuste-
la i ~itav jedan vek bila bez Srba, koji se vra}aju izme|u 1750-1760. godi-
ne; stradawa u XVIII i XIX veku, osloba|awa 1912. godine, kada su snovi po-
stali java; u~eš~e Gra~an~ana u I i II svetskom ratu, odricawa od Boga, iz-
liva davnašwe i genetske mr`we Arnauta prema Srbima; pa sve do NATO
agresije 1999. godine, protektorijalnog i post protektorijalnog doba na
Kosovu i Metohiji u kome se nastavqa martirij kosmetskih Srba.
Poseban zna~aj i smisao ima odnos Gra~an~ana i Srba uopšte prema ma-
nastiru, što veoma lepo definiše jedan od recenzenata kwige Ratko Popo-
vi}: "Kao da je obi~an ~ovek pred monumentom Gra~anice sebi traìo mir
u pobo`nom prilaèwu i prinošewu sebe pred oltar sa molitvenom jekom
i tihim dozivawem svevišweg u svoj dom, u poqe, u beri}etu, za sofrom da
zajedno podele poga~u i vino krsno".
Autor nam pruà impresivan broj imena, doga|aja, informacija i poda-
taka o infrastrukturi Gra~anice, dobitnicima presti`nih nagrada Vidov-
danskog pesni~kog pri~eš}a, dobitnicima nagrade "Longin", dobitnicima
nagrade "Dimitrije Popovi}", ~lanovima ìrija za dodelu ovih nagrada,
Vidovdanskom glasniku, spomeniku srpskim vojnicima, spomeniku Jani}iju
Popovi}u, spomen mermernoj plo~i, spomen crkvi-kapeli, spomen-freski
"Simonida", spomen Krstu, Milošu Obili}u, tvr|avi Veletin, Domu kultu-
re, Narodnoj biblioteci, Radio Gra~anici, Radio 038, arheološkom nala-
zištu u Gra~anici, Gra~an~anima, obi~ajima (Boì}u, Vodici-Bogojavqawu,
Pro~ki, Cvetnici, Lazarevoj suboti, Vrbici, Velikdanu-Uskrsu, \ur|evda-
nu, Svetoj Trojici, svadbama, slavama, krštewima, Gospo|indanu, ispra}a-
jima u vojsku, sahranama, zadušnicama), kao i zabavnim igrama. Saznajemo
mnogo toga o školstvu, koji su u~iteqi, nastavnici i profesori, kao i
ostali radnici, radili u školi, o promenama naziva škole, ko su bili
direktori škole i o u~enicima koji su završili osnovnu školu u Gra~a-
nici, a potom završili fakultete i postali akademci i o nagradama, po-
hvalama, zahvalnicama i drugim priznawima koja je škola dobila. Znatan
deo monografije je posve}en zdravstvu, navo|ewem imena lekara i drugog
medicinskog i tehni~kog osobqa, koje je radilo na pojedinim klinikama,
što je razumqivo, jer je zdavstvo pored školstva odigralo odlu~uju}u ulogu
u ostanku i opstanku Srba na Kosovu i Metohiji, nakon 10. juna1999. Po-
klowena je du`na pa`wa privredi Gra~anice, pre svega zemqoradwi, vi-
77
nogradarstvu, vo}arstvu, sto~arstvu, rudarstvu, zemqoradni~koj zadruzi,
vodeni~ko-mlinskoj industriji, proizvodwi tekstila, trgovini, ugostiteq-
stvu, prèwu kafe, zanatskim uslugama, kao i sportu kroz prikaz rada OFK
Gra~anica, školi fudbala, odbojkaškog, košakaškog i šahovskog kluba u
Gra~anici, @FK Gra~anica i otvarawu bazena.
Posebno je zanimqivo poglavqe o društveno politi~kim doga|ajima do
NATO agresije 1999. godine i nakon toga u protektotorijalnom i post pro-
tektorijalnom dobu, za koje autor smatra da }e izazvati "burne" reakcije i
komentare, jer se iz wega mo`da moè videti ko je Prokrust, Juda ili Janus
na stradalnom Kosovu, za šta nema bojazni, jer ni za koga to nije eksplicit-
no kazano; doga|aji su prikazani verodostojno, nepristrasno i bez etiketi-
rawa, a sud o wima prepušten vremenu.
Drugi deo monografije sadrì geneologiju rodoslova Gra~anice u kome
su po azbu~nom redu navedene samo one porodice koje su utemeqene u Gra-
~anici, ili ~iji su izdanci iz Gra~anice, što predstavqa posebnu vrednost
ove kwige, kao i objašwewe mawe poznatih re~i, lokalizama i turcizama.
Kwiga je luksuzno opremqena sa mnoštvom fotografija u crno beloj teh-
nici i onih u boji, koje imaju pripoveda~ku funkciju: "I ne samo pisani
tekst, ve} i kroz slike pisao sam i tim pisawem pri~ao o Gra~anici".
I pored beznade`ne situacije u kojoj se nalaze kosmetski Srbi, dr Seku-
li} ne gubi nadu, jer veruje da Gra~anica ne}e biti Novo Brdo, veruje da
Kosovo nije zauvek izgubqeno. Wegov optimizam prepoznao je Milovan
Vitezovi}, koji u recenziji ove kwige kaè: "I da se Kosovo svede na samu
Gra~anicu, ono }e biti uvek srpsko".
Pišu}i monografiju o Gra~anici, na kojoj je radio skoro pet godina, dr
Stojan Sekuli} je ispleo dugu i prekrasnu gra~ani~ku pletenicu sastavqenu
od: stvarawa i rušewa, padawa i uzdizawa, progona i povratka, duhovnog
uzdizawa i duhovne pustoši, tuga i radosti, stradawa i oporavaka, nesloga
i sloga, smrti i ra|awa, àlosti i veseqa, mukotrpnog rada i predaha,
ratova i mireva, rajetinstva i slobode, samo}a i velikih narodnih svetko-
vina u manastirskoj porti, qubavi i mr`wi, poraza i pobeda, bezna|a i
nadawa, u koju je udenuo raznovrsno poqsko i šumsko cve}e i pozvao p~ele
da se napiju nektara, kako bi medom darivali pravednike, bogougodnike, bo-
goqupce, ~ovekoqupce, istinoqupce, sve one koji rade najpre na polzu sop-
stvenog naroda, zadu`binare, dobrotvore i srpske mu~enike, a da na silni-
ke, osvaja~e, otima~e, zlotvore, krvnike, zulum}are, la`ne milosrdnike i
trmkorušiteqe, èstoko kidušu.
Najboqa preporuka za ovu kwigu, što se neodoqivo name}e su stihovi
despota Stefana Lazarevi}a, uklesani na Kosovskom stubu, koga više nema:
"ôve~e,/ ti koji Srpskom zemqom hodiš.../ nemoj da pro|eš, nemoj da pre-
vidiš.../ ve} te molim pri|i, pribliì se meni.../ jer istinu ti govorim/
ne gore od ìvog stvora".
Kwiga se pojavila u vreme kada nam otimaju rodno mesto naše dràvno-
sti, nište vekove, zatiru tragove, kradu kulturno-istorijsku baštinu i tra-
è od nas da promenimo svest, protivu ~ega se ovi zapisi re~ju i slikom
bore, a ujedno: oni vra}aju samopouzdawe, osnaùju ponos, bude nadu, pod-
se}aju na veli~inu našeg nasle|a, ja~aju otpornost na iskušewa, utvr|uju
pam}ewe, vidaju rane kosmetskih Srba i svih Srba kojima je Kosovo u srcu,
hrabre posustale da izdrè, jer ni~ija nije gorela do zore.
U Lipqanu, 2. aprila 2015. godine
78
Opera
Travijata
Sneàne Savi~i} Sekuli}
Operska umetnica Sneàna Savi~i} Sekuli},
sopran, ve} duè vreme je aktivno prisutna na
doma}oj muzi~koj sceni. Pa`wu na sebe skrenula
je ulogom Lu~ije od Lamermura u istoimenoj ope-
ri Gaetana Donicetija, kojom je debitovala na
sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, 2010. go-
dine, predstavqaju}i se prvi put publici jednom
od najzahtevnijih uloga sopranskog faha. Time je
na najboqi na~in pokazala da je umetnica velikog
vokalnog potencijala i sa perspektivom uspešne
karijere.
Ono što je nagovestila svojim debijem potvrdi-
la je krajem prošle godine ulogom Violete Va-
leri u operi Travijata \uzepa Verdija, koju je
otpevala tako|e na sceni Narodnog pozorišta u
Beogradu. Sugestivna, lirski odmerena, otmena i
koketna u situacijama kada to nalaè dramska
Pi{e: radwa ona je potvrdila da spada u red najzna-
Aleksandra Paladin
~ajnijih umetnika svoje generacije, a veliki
uspeh doìvela je i po~etkom juna meseca ove godine, kada se istom ulogom
predstavila i publici u teatru u Ekaterinburgu u Rusiji. Wenu Violetu ta-
mošwa kritika je ocenila vrhunskim pohvalama, kojima su prethodile ova-
cije na otvorenoj sceni.
Kroz ~etiri predstave, koliko ih je odigrala na sceni nacionalnog tea-
tra, moè se pratiti nadgradwa lika koji u Travijati tuma~i Sneàna
Savi~i} Sekuli}. Ova uloga došla je u trenutku wene karijere kada je ve}
otpevala mnoge zna~ajne uloge Mocartovih i Donicetijevih opera, koje su
joj profesionalno pomogle da izgradi svoj vokalni aparat. êkaju}i pravi
trenutak da se oproba u ~uvenom Verdijevom delu, ova umetnica je sazrevala
zajedno sa svojim ulogama: od naivne \ilde u Rigoletu, koja je bila wena
prva operska uloga, preko Pamine, Suzane i Bastijene u Mocartovim opera-
ma, i Norine i Adine kod Donicetija, da bi došla do Travijate koja pred-
stavà sadašwi vrhunac wenog izvo|aštva.
U izgradwi lika koji tuma~i, ova umetnica vrlo uspešno prolazi kroz
~etiri transformacije. One su uslovqene dramskom radwom koja od izvo-
|a~a zahteva ne samo sugestivno vladawe vokalnom tehnikom, ve} i mo}
udubqivawa u suštinu svakog karaktera. Violeta Valeri je izuzetno kom-
pleksna uloga koja zahteva veliku peva~ku koncentraciju, a tako|e i svest
umetnice koja je tuma~i da niko nije do te mere savršen da mu po tempera-
mentu leè sva ~etiri tipa ène. Prvi lik je koloraturna uloga, izuzetno
visoka sa velikim brojem bravuroznih fraza, kroz koje je Sneàna Savi~i}
Sekuli} uspešno do~arala koketnu mladu devojku. Drugi je dramski, emo-
tivno dubok, interpretativno veoma zahtevan za izvo|ewe posle prvog ~ina.
79
Melodika tre}eg lika podrazumeva gustu lirsku frazu, a ~etvrti ne`nu,
smirenu, na trenutke zvu~no tananu, naro~ito pred scenu Violetine smrti.
Ovako kompleksna stawa kroz koja prolazi glavna ènska uloga zahteva i
vrhunsku glumu, koja ne nedostaje ovoj umetnici. No, ~ini se da joj je po sen-
zibilitetu li~nosti najblià Violeta na samom kraju opere, lik kroz koji
je publici sugestiv-
no prenela ~itavu pa-
letu emocionalnih
stawa, za šta audito-
rijum ~esto biva
uskra}en ukoliko vo-
kalni aparat nije
mudro koriš}en kroz
celu predstavu.
Sude}i po inter-
pretaciji, Violeta
Valeri u izvo|ewu
Sneàne Savi~i}
Sekuli} doìvqena
je kroz dominantnu
emocionalnu stranu
wene li~nosti, u
okviru koje dramski
trenuci jesu slika
nametnutih karakte-
ra. U tom smewivawu
tipova li~nosti i
leì sva kompleks-
nost ove uloge, koja je
po svojoj tenziji kom-
pleksnija od mnogih
dramskih uloga so-
pranskog faha. Zato
je za o~ekivati da
}emo veoma brzo
imati prilike da ovu
umetnicu ~ujemo, na
primer, u ulozi Ane
Bolen u istorimenoj
operi Gaetana Doni-
cetija, velikoj, kom-
pleksnoj, vokalno
izuzetno zahtevnoj,
ali dramskijoj od
svih koje je do sada
pevala. Tako|e, wen
glas joj otvara pro-
stor i ka belkantisti~kim operama Vin}enca Belinija, Šarla Gunoa, Am-
broa Toma i ranog \uzepa Verdija.
80
Pomenimo da Sneàna Savi~i} Sekuli} ~esto nastupa i kao koncertni
umetnik, i da paralelno gradi koncertnu i opersku karijeru. Dok joj oper-
ska scena daje mogu}nost da se ostvari i kao peva~ i kao glumac, koncertno
pevawe, u okviru koga se, tako|e, pozicionirala kao vode}a peva~ica kod
nas, potvrdilo je wene izuzetne
umetni~ke kvalitete. Bogati i veoma
uspešno otpevani opus ovog ànra
broji oko pedeset vokalno-instru-
mentalnih dela, što pored brojnih
operskih uloga govori da se radi o
umetnici istan~anog senzibiliteta,
osmišqene interpretacije i vrhun-
skih vokalnih kapaciteta koji je
usmeravaju u pravcu novih umetni-
~kih izazova.
Do sada je nastupala sa mnogim
zna~ajnim umetnicima, me|u kojima
se izdvaja ime jedne od najve}ih
operskih diva, soprana Monserat
Kabaqe, na wenom koncertu u Areni.
Komplimenti koje je od we dobila za
izvo|ewe arije Luiz iz istoimene
opere Gustava Šarpentijea, potvr-
|uju da je re~ u vokalnoj umetnici
koja }e svoje vrhunce tek dosti}i u
ulogama koje predstoje u wenoj kari-
jeri.
Posve}ena svakom detaqu u po-
slu, o ~emu svedo~e weni nastupi i
na~in kako osmišqava uloge, govore
o umetni~kom strpqewu, koje uz mar-
qivi rad i veru u sebe dovodi do
vrhunskih rezultata. Svakim novim
nastupom pokazuje da uìva u svakom
trenutku na sceni, prevazilaze}i
sve ono što ~ini nezaobilazni svet
svakog umetnika.
Svaki umetnik ima svoj put. Na
putu Sneàne Savi~i} Sekuli} sada
se upisala i opera Travijata, ne samo kao nova savladana opera, ve} kao
putokaz koji usmerava ka novim umetni~kim izazovima. Wena umetni~ka
lepota i vokalna energija usmeravaju je u novim pravcima, koji se kao
"znakovi pored puta" prepoznaju ili ne. U tome neùrewu, verovawu, tra-
gawu i prepoznavawu u pravo vreme gradi se i umetni~ka veli~ina ove
vokalne umetnice, koja }e nam tek u vremenu koje dolazi pokazati svu snagu
i kreativnost svoje li~nosti.
81
Drama
Monodrama
Nade`da Petrovi}
Produkcija - Festival monodrame i pantomime Zemun
Adaptacija teksta - Biqana \urovi}
Uloga Nade`de Petrovi} - Biqana \urovi}
Reìja - Boìdar \urovi}
Kostim i scenografija - Marina Vukasovi} Medenica
Muzika - Svetislav Boì}
Dizajn tona - Zoran Jerkovi}
Grafi~ki dizajn - Zoran Blaìna
Muški glas - Miloš \or|evi}
- Nije bilo lako monodramski prikazati jednu tako svestranu li~nost,

koja je svoju umetnost, kao i ~itavo svoje bi}e, podredila opštem interesu
svoga naroda i afirmaciji wegovih osobina, pre svega, slobodarstva, baš
kao što je u svojstvu umetnice, umela da naslika
qude i predele svoje domovine. U tom smislu weni
(Nade`dini) brojni radovi u kojima naj~eš}e pri-
kazuje srpske ruralne predele, vo}wake, stara
grobqa, manastire, seoske plotove i ograde, radove
u poqu, likove seqana - slike kao što su "@etva",
"Resnik", "Dereglije na Savi", "ôbanin", "Pri-
zren", "Šedrvan u Prizrenu", "Gra~anica" i dr.
predstavqaju antologijske vrednosti našega
slikarstva 20. veka. Biqana \urovi} prikazuje
umetnicu u posledwem razdobqu ìvota, kada kao
bolni~arka, vidaju}i rane nebrojenih heroja rat-
nika u Vaqevskoj bolnici, sagledava tragediju dr Ra{ko V. Jovanovi}
svoga naroda, ali i izraàva veru u pobedu, pa tako
i u ispravnost wenoga anga`mana, koji }e je ipak odvesti u smrt - napisao
je i odmah potom ope~atio (objavio u Pe~atu) Ra{ko V. Jovanovi} o pred-
stavi Biqane \urovi}, monodrami “Nade`da Petro-
vi}”.
- Veliki je teatarski izazov scenski oìveti slo-
jevitu li~nost slikarke i dobrovoqne bolni~arke
Nade`de Petrovi}, naro~ito u vreme obeleàvawa
stogodi{wice Velikog rata. Radwa monodrame se
doga|a posledweg dana wenog, ne ba{ dugog, ìvota u
sobi Vaqevske bolnice 3.aprila 1915. godine, u
vreme kada Srbijom haraju ratni vihor i epidemija
pegavog tifusa. Uprkos potpunoj iznemoglosti od
epidemije, koja je nije mimoi{la, ova znamenita,
hrabra, rodoqubiva i ~ovekoqubiva èna do posled-
Boìdar \urovi} weg trenutka - preispituju}i (ne)mo} umetnosti u
82
ratu i razmi{qaju}i o “~udu ì-
vota i smrti” - bezuspe{no poku- Vaqevska bolnica
{ava da se pridigne i vrati ra-
wenicima i bolesnicima - zapi-
sao je u Programu monodrame
“Nade`da Petrovi}” rediteq
Boìdar \urovi}.
- Li~nost Nade`de Petrovi} je
toliko slojevita da se u sat vre-
mena ne moè obuhvatiti. Kako
sam otkrivala sloj po sloj ove da-
rovite, silovite, pravdoqubive,
~ovekoqubive, po`rtvovane, dos-
tojanstvene, duboko odane, odlu-
~ne, istrajne ène… nacionalno
utemeqene a kosmopolite, pro-
duhovqene a evropski savreme-
ne… u svim tim osobinama, ôvek u toj èni
je isplivavao na površinu. To ~ove~no i
ûvena slikarka
nadli~no u Woj, izdvojilo se samo po sebi i Nade`da Petrovi} je
pretvorilo u vertikalu koja ima po~etak bila bolni~arka srpske
ali ne i kraj, koja se pruà do u nedogled, vojske u tri rata. U Velikom
do u beskona~no - kaè Biqana \urovi} u ratu, posle pobede srpske
vojske u Cerskoj i
jednom poduèm intervjuu (u Avantart ma- Kolubarskoj bici, tokom
gazinu) i nastavqa: - Istorijski podaci go- zatišja 1915. godine,
vore da je Nade`da Petrovi} svega sedam otišla je u Skopqe, gde joj
dana bila u posteqi. Pokušavala sam da joj se bila sklonila rodbina.
pri|em na razli~ite na~ine, ali sve mi je Iako je porodica
prekliwala da se ne vra}a
bilo lakše kada mi je divni naš infekto- na bojište, hrabra
log, doktor Buca Pavlovi} do detaqa poja- slikarka, me|utim, izabrala
snio kroz kakve faze prolazi takav bole- je da ode u bolnicu u
snik. Jedna od faza pegavog tifusa mani- Vaqevu, u kom se zbog
epidemije pegavca nije
festuje se i halucinacijama usled visoke znalo ko je ìv, ko mrtav.
temperature. Te halucinacije idu dotle da Nade`da, koja je bila
se bolesniku pri~iwavaju razna bi}a, ~ak i bolni~arka Infektivne
predmeti koji se kre}u i idu ka wemu. Opi- vojne bolnice, dobila je
pegavi tifus. Pre no što je
suju}i dane kada invazija vašiju kosi više izdahnula, 3. aprila 1915.
od neprijateqskog zrna, setila sam se po- godine, bolovala je sedam
tresne pesme "Vaške" uvaènog akademika, dana. Po~iva na Novom
gospodina Qubomira Simovi}a i došla na grobqu u Beogradu. U wenu
~ast, u rodnom â~ku,
ideju da kroz te stihove prikaèm tu fazu od 1960. godine odràva se
bolesti. Radiofonski snimak mi je omo- likovna smotra
gu}io da upe~atqivije i slikovitije do~a- "Memorijal
ram invaziju nadolaze}ih vašiju, inter- Nade`de Petrovi}".
Posledwe delo koje je
pretiraju}i je kao kora~nicu. A onda se, naslikala je -
nekako prirodno, pojavio Rastko i wegova "Vaqevska bolnica".
poetska re~. I ta veza je zanimqiva. Ne
samo izme|u Nade`de i Rastka, ve} izme|u
83
Rastkove poezije i "moje" Nade`de. Odabiraju}i stihove Rastka Petrovi}a,
pesma "Posledwa posmrtna lista" inspirisala me je da ispišem zasigurno,
Glumica
tananog nerva
i sjajne dikcije,
sposobna
da emanira
najdubqe
emocije
dr R.V.Jovanovi}
Nagrad
Na pozori e:
šnom
fes
"Zlatni vi tivalu
decembra tez" u Moskvi,
201
"Nade`da 4. predstava
P
osvojila je etrovi}"
pr
Zlatna di iznawe
ploma -
Zlatni vi
tez
Na Peto
kratkih p m festivalu
ozo
Nove evro rišnih formi
ps
akcije - N ke teatarske
ET
Bugarska, A, u Vraci,
maja 2015
Biqana \ .
osvojila je urovi}
za najboq nagrad
u ènsku u
ulogu
Na 12. Me
|
festivalu unarodnom
m
"ALBAMO onodrame
N
u Kor~i, A O 2015"
l
maja 2015 banija,
. godine,
Biqana \
je osvojil urovi}
a
najboqu ` nagradu za
eensku ul
Nade`da Petrovi} u Prizrenu 1913. ogu
84
najpotresniji deo predstave. Naime, ovu pesmu sam po~ela stihovima "Ope-
lo…crkva Svetog Marka… kakav je danas divan sinuo dan….ìvot Jovana
neki je daleki san…" i u tom trenutku sam poèlela da Nade`da Petrovi}
odrì neko samo Woj znano, inti-
mno opelo svim onim rawenicima
koji su joj na rukama izdahnuli. I
krenula u pretraìvawe muških
imena koja su bila u upotrebi na
ovim prostorima pre sto godina. U
predstavi, u najve}em bolu, nabra-
jam 25 muških imena, izgovaraju}i
posledwe ime Jovan, na koje se na-
dovezuju ovi stihovi Rastka Petro-
vi}a. I to je taj dramaturški put
kojim sam išla kao po kaldrmi i
kocku po kocku slagala.
I, kao {to uvek i svugde biva,
kriti~arska je posledwa. Wihova je
bez pogovora.
Dr. Ra{ko V. Jovanovi} opet:
- Rediteq Boìdar \urovi}
ostao je u strogo ome|enom kamer-
nom okviru monodrame, što je, pot-
puno odgovaralo Biqani \urovi}
da ostvari ulogu koja je u suštini
jedna meditacija o sudbini slikar-
ke koja se identifikovala sa svojim
narodom: glumica tananog nerva i sjajne dikcije, sposobna da emanira naj-
dubqe emocije, ona je lik velike umetnice na sceni ostvarila bez patetike,
smireno, ali i sa fi-
no doziranim izrazom
prkosa, što je u ovom
slu~aju zna~ilo i veru
u pobedu. Upravo to je
wenu kreaciju ozari-
lo humanim smislom i
uznelo u uzvišene
sfere umetni~ke vi-
zije mogu}ne ratne po-
bede, što }e re}i i
opstanka wenog naro-
da. Nade`da Petrovi}
u interpretaciji Bi-
qane \urovi} ìvela
je na sceni kao iskre-
ni odraz wenog ìvot-
noga anga`mana.
85
Specifi~an u programskom, organiza-
cionom, tehnološkom smislu, zasnovan
na komercijalno-umetni~kim principi-
ma, bez stalno angaòvanog umetni~kog
ansambla, koncipiran da prezentuje
praizvo|ewa dela savremenih srpskih
pisaca i pisaca sa prostora bivše Jugo-
slavije, “Zvezdara teatar” je zapo~eo
svoj ìvot 8. oktobra 1984. godine pred-
stavom “Mreš}ewe šarana” Aleksandra
Popovi}a u reìji Dejana Mija~a.
Od tada neguje taj put i tokom godina igrani su komadi mnogih veli-
kana naše kwièvnosti. Eminentni rediteqi, ostavili su neizbrisiv
trag u rediteqskom pozorišnom postupku.
Najslavnija imena našeg glumišta odigrala su nezaboravne uloge, a
u~estvovawe na gotovo svim festivalima, smotrama, pozorišnim
sve~anostima u zemqi, donela su mnogo-
brojne nagrade predstavama, piscima,
rediteqima, glumcima, scenografima,
kostimografima. ”Zvezdara teatar” je
gostovao u gotovo svim gradovima Srbije
i bivše Jugoslavije, a u posledwih neko-
liko godina sve su u~estalija gostovawa
u inostranstvu.
29. maja 2001. godine, završena je iz-
gradwa Nove scene. Namewena prven-
stveno izvodewu stranog teksta, otvorila je vrata i druga~ijim
umetni~kim rešewima.
Namera nam je, da u slede}oj fazi izgradwe izvršimo rekonstrukci-
ju celog objekta, namera nam je da se na mestu postoje}eg izgradi Kul-
turni centar nalik na savremene centre u Evropi.
CENE KARATA 700, 800 i 1000 din
Specijalan popust od 20% na organizovanu posetu.
Prodaja ulaznica: "Zvezdara teatar", Milana Raki}a 38.
Radnim danom 9-15, subotom i nedeqom 11-15 i dva sata pre po~etka predstave.
Telefoni za rezervacije i organizovanu prodaju: 2419-664, 2414-527.
86
Pri~a
Isceliteq
N ikada nisam verovao u ~uda. Od kada znam za sebe mnogi su pri~ali da su
videli vile kako igraju kolo na proplancima ili kako pevaju zavodni~ke pesme
kraj izvora u dubini šuma, ali tako nešto ja nikada nisam doìveo. Dok su
drugi vi|ali veštice koje se pretvaraju u ma~ku i preska~u ~ak i najvišu ka-
maru sena, nikada sli~no tome nisam video. Bilo je
i takvih, koji su se krstili sa svoja tri reumta~ina
prsta i zakliwali se da su videli i susretali ~ove-
~uqke koji su traìli par~e hleba, gutqaj kiselog
mleka i zamolili za konak u šupi na slami da bi
ujutro blagoslovili doma}ina i savetovali da istu
slamu prostre pod krma~u. Po uùrbanom i dahta-
vom kazivawu tih sre}nika, zaista se desilo ~udo.
Krma~a im je te godine podarila dvostruko više
prasadi od onoga što su ikada imali. I nijedno
prase te godine nije bilo fali~no.
Sve sam to slušao sa velikom sumwom, ali nikako
sa nipodaštavawem, jer šta mi znamo o ovom ili
onom svetu? Mnogo je toga o ~emu jedva i da naga-
|amo, a kamoli da bilo šta izistinski znamo.
Iako nisam verovao u ~uda, dugo sam tragao za ta-
kvom misterijom koja bi me uverila u mogu}nost da
Dragomir Dujmov ~udesne stvari ipak postoje. Lutao sam po šumama i
danima sedeo kraj izvora, naàlost, bez ikakvog
uspeha. Ništa se nije doga|alo. Ostao sam bez ijednog neobi~nog doìvqaja.
Leào sam u travi po proplancima gde je sve mirisalo na sveè pokošenu
travu i netremice gledao u nebo. Me|utim, ništa se nije dogodilo. Ni jedna
slu~ajna vila, neki zalutali ~ove~uqak, ili bar veštica… Ništa, ama baš
ništa.
Obilazio sam grobqa i ~itao epitafe, zamišqao ìvote i sudbine onih ko-
jih više nema. U jevrejskom grobqu nisam mogao da doku~im ~ak ni imena, dok
su me nema~ki nadgrobni spomenici, veli~inom i stamenitoš}u odista zadivi-
li. Na crnim mermernim spomenicima prime}ivao sam zlatnim slovima kit-
waste gotice ispisana švapska imena i godine ro|ewa i prolaznosti, ali ~uda
ni ovde nisam zaticao. Iza wih su sledili skromniji buweva~ki, ma|arski i
poneki zalutali slova~ki grobovi. No, ni oni mi ništa neobi~no nisu kazi-
vali.
U našem srpskom grobqu, bilo je mo`da najviše korova. U pogledu zapušte-
nosti, teško se moglo odlu~iti koje je više zaraslo u korov, jevrejsko ili na-
še. Tu su bili sahraweni i moji, me|utim, ni oni nisu kazivali ništa o stvari-
ma "odonud". Nisu odavali nikakvu ovozemaqsku ili vanzemaqsku tajnu, mo`da
i zbog toga što se "odande", bar u ovu našu prašwavu varošicu na samoj obali
Dunava, niko nije vratio. U protestantskom ma|arskom grobqu nisam našao ni
jedan jedini znak krsta, tek neka ~udna izrezbarena debla koja su podse}ala na
lepo ukrašene umetni~ke tvorevine. Što se ti~e ~uda, na wih ni ovde, na moje
najve}e razo~arewe, nisam nailazio.
87
Zaiskri misao o mogu}em ~udu na vodi. Uzeo sam o~ev ~amac u nadi da }u mo-
`da ovde doìveti bilo kakav dokaz da ~uda ipak postoje. Reka Šugavica bila
je mirna i pomalo uspavana, kao i cela Austrougarska monarhija tih posled-
wih godina devetnaestoga veka. Polako sam veslao i osluškivao šumove talasa
i liš}a, pa nisam ni uo~io crne oblake, koji su se odjednom nagomilali. Nena-
dano: olujni vetar, bqesak muwa i sna`na grmqavina. Bio sam blizu obale, i
nekako sam uspeo da se domognem visoke topole, da se sklonim od hladnih kapi
letweg pquska. Beše ogromna oluja kakva se retko pamti, mada je do Ilindana
bilo još nekoliko nedeqa. Dok sam posmatrao kišu, udubio sam se u misli. U
tom momentu najviše sam èleo da budem kod svoje ku}e i da kroz prozor po-
smatram ovaj kijamet dok pijem ~aj od ovogodišweg cvata lipe. Prosto sam
ose}ao ukus i miris ~aja sa medom kada je iznenada udario grom. Leào sam
pod topolom i nisam bio svestan da se više ne nalazim u ovom svetu.
Ni tada, a ni zadugo posle toga, ni~ega se nisam se}ao.
Kada sam se osvestio, za~udio sam se. Leào sam kod ku}e u toploj posteqi
i samo sam }utao na veliko zaprepaš}ewe mojih roditeqa. Moje }utawe je po-
trajalo ta~no ~etrdeset dana. Dolazio nam je lekar Vu~i} i klimao glavom koja
me je zaista podse}ala na omatorelog kurjaka. Preplašenoj majci savetovao je
da mi kuva ~aj od karamfili}a. To je, kaè, dobro za sve. Moje stawe se ništa
nije popravqalo. Ma koliko da sam pokušavao da izustim bilo kakav glas, slog
ili zvuk, grlo je ostajalo nemo, a jezik se vaqao, jadan, bez ikakvog uspeha.
O~ajni roditeqi posumwali su u ume}e i znawe lekara Vu~i}a. Lepo je pojao
za pevnicom u našoj crkvi, ali kao lekar bio je potpuno nepouzdan. Komšije i
ro|aci su odmah zamerili: "Gde ste wega uzeli? On nikako ne moè da bude do-
bar lekar. Ko je ~uo da je Srbin boqi doktor od îvutina?"
Moji su odmah poslušali te zamerke i posumwali u sposobnosti lekara koji
je proistekao iz našega naroda. "Jeste, nema boqeg lekara od îvutina!" - re~e
moja mati i brzo se prekrsti.
Doktor Goldberg je bio mali i suvowav, gotovo ~ove~uqak sa sitnim nao~ari-
ma kojima je ostavqao utisak da opaà sve, pa i najmawu mrvicu hleba ispod
stola. I kao da se ni sa ~ime nije bavio što je bilo veliko i uo~qivo, kao da je
ceo wegov svet bio opredeqen za sitno, slabo vidqivo i jedva primetno. On mi
je prepisao neke lekove koji su mnogo koštali i savetovao roditeqima da ih
kupe iskqu~ivo u apoteci wegovog zeta Arona Švarca. Tako i bi. Ali, iskreno
re~eno, ni wegovi lekovi nisu pomogli.
Otac je besneo i huktao: "Gde, bre, nekrst da mi spašava dete?"
Tako se moji roditeqi opredeliše da me povedu u drugi, nema~ki deo grada
kod doktora Vebera. U wega beše nevi|ena ~isto}a. Moji su se prosto nelago-
dno ose}ali u tom svetu, a ja sam zinuo od nevi|ene pedanterije i bolesnog re-
da. Posle preciznog pregleda doktor Veber strogo i bez ikakvog obilaèwa
suštine re~e mojim roditeqima, koji su sasvim dobro razumeli nema~ki:
"Ovom detetu ne fali ništa. Ono jednostavno ne èli da pri~a. Pro}i }e."
Tek tada se moji roditeqi zaprepastiše. Na veliko negodovawe i kukwavu
majke, otac je po~eo da preti i ka`wava, ali ja nikako nisam uspeo da izgovo-
rim ni jednu jedinu re~.
Dugo sam razmišqao i najzad poverovao da je to, u stvari, upravo ono ~udo
o kome sam oduvek sawario. Isprva, neobi~no me je oduševqavalo, prosto sam
uìvao u svojoj zate~enosti }utawa, a vremenom mi je bilo sve teè i mu~nije
zbog toga. Beše to potpuno nepoznat svet tišine koji se sve ja~e javqao u meni.
88
Na Preobraèwe smo otišli na Vodicu, blizu našeg grada. Posle liturgi-
je i osve}ewa gro`|a, popih gutqaj vode sa drevnog izvora i ni sam nisam pri-
metio da mi se vratila sposobnost govora. Jednostavno, bio sam navikao da
}utim, a moji roditeqi su svakoga dana pomno palili kandilo pred našom
slavskom ikonom svetoga Jovana Krstiteqa, koji je u desnoj ruci drào sopstve-
nu glavu odse~enu, a u levoj pergament ispisan starim ukrasnim slovima - Po-
kaitesja!
Oduvek sam se ~udio kako je to mogu}e da neko drì sopstvenu odse~enu glavu,
a umesto we da ima na vratu drugu, savršeno istovetnu sa onom koja je leàla
na srebrnoj tacni. Ništa nisam shvatao, samo sam se zapitkivao da li je to
uopšte mogu}e. Na pitawe koje sam postavqao svakoga petka od svoje tre}e go-
dine, odgovor mi je davao moj krezubi deda u nedequ sa ve~ito upaqenom duga-
~kom lulom u ustima: "Sine, sa verom sve je mogu}e!" I nikada ništa više nije
dodavao ili objašwavao, mada sam ja stalno traìo neko obrazloèwe ili
objašwewe. Uzalud. Svakoga petka samo bi rekao: "Re}i }u ti u nedequ". A u ne-
dequ mi je vazda davao isti odgovor: "Sine, sa verom sve je mogu}e!"
Majka nije ni primetila da se uqe u kandilu potpuno potrošilo, pa se usko-
ro u sobi oseti rezak miris ugašenog ìška. Zaprepaš}ena, krste}i se po ne-
koliko puta, prosto ridaju}i molila je za oproštaj Hrista i svetoga Jovana.
Smatrala je da taj wen nehaj nagoveštava dolazak velike nesre}e. Na weno još
ve}e iznena|ewe, odjednom sam ja neo~ekivano progovorio.
"ûdo! ûdo!"- vikala je mati tr~e}i po komšiluku. Nisam znao šta se deša-
va. Dolazili su nam susedi, me|u kojima je ve}ina smrdela na luk i rakiju i qu-
bili me po obrazima, što nikako nisam mogao da podnesem. Nazivali su me ju-
nakom, srpskim sokolom, a neki su se usudili da pomiwu Kraqevi}a Marka, pa
~ak i Miloša Obili}a. Otac je odmah dotr~ao sa burencetom rakije iz podru-
ma i ~aš}avao svakoga ko je došao da se uveri u ~udo koje je zateklo wegovog
jedinca.
Nije prošlo mnogo vremena a ve} se i naš paroh našao ovde za postavqenom
trpezom, sve je to odmah protuma~io kao delo svetog Ilije i samoga Hrista koji
se preobrazio na Gori. "Jerbo, glas je izgubio na svetoga Iliju, a on mu se, kao
što to i sami vidite, povratio tre}eg dana posle Preobraèwa". Moj otac, po-
malo pripit, samo je odmahivao teškom, paorskom rukom i pokušavao da ga
ispravi, jer glas nisam izgubio o svetoga Iliju, nego nekoliko nedeqa ranije.
Nisam znao da dam odgovor na sva tuma~ewa koja, u suštini, behu samo pusta
naga|awa.
Ipak, moram nešto da vam priznam. Iako nisam završio medicinu, slede}ih
godina sam obilazio mnoge gradove Monarhije i uspešno le~io sve mogu}e
boleštine i zaraze. Ni sam ne znam kako mi je to uspevalo. Zanimqivo, uspevao
sam samo decu da izle~im. Osim kamena nisam upotrebqavao nikakve lekove.
Ulazio sam u ku}e siromašnih i bogatih i svi su bili o~arani mojom ~ude-
snom mo}i koja je i mene iznena|ivala. Ništa nisam radio u tajnosti. Ulazio
sam u odaju obolelog deteta i zatraìo da se zapali sve}a. Poneki su se zbog
toga i uplašili, jer su pomislili da nagoveštavam i prizivam smrt. Me|utim,
ja sam samo stavqao svoju ruku na ~elo deteta i dodirivao deo obolelog tela
šapu}u}i bolesniku na uvo: "Sa verom sve je mogu}e."
Sve ostalo je zavisilo od bolesnika. Da bih umirio uku}ane, davao sam im
neku nadu, koja se istoga trenutka preobrazila u podršku, u vidu kamena i ~aja
od lipe. Iznenadio ih je moj recepat: "Donesite bilo kakav kamen, bilo koje
89
veli~ine i skuvajte ~aj od lipe." Zatim sam zatraìo od wih da oni sami stave
taj kamen~i} pod glavu obolelog deteta. I ništa više.
"A lekovi?" - pitali su zadihano roditeqi sa oznojenim ~elom i strahom u
nedrima. "Ništa drugo ne treba, jer sa verom sve je mogu}e" - citirao sam svoga
upokojenoga dedu Damjana. Novac nisam prihvatao. Bio sam nagra|ivan svim
ostalim dobrim i korisnim stvarima i potrepštinama. Niu~emu nisam oskude-
vao.
Dešavale su mi se ponekada i smešne stvari. Kada sam usred ravnice zatra-
ìo da mi donesu bilo kakav kamen, jadni roditeqi su se zabrinuli, poplaveli
i zamuckivali: "Izvinite, gospodine, ali gde u ovoj ubogoj ravnici da na|emo
kamen? Osim blata i prašine, ovde ni~ega drugog nema. A pogotovo kamewa.
Wega nema ni nekoliko stotina miqa udaqeno od nas!"
Da ste ih samo videli! Gledali su zabezeknutim pogledom gube}i nadu da }e
moj isceliteqski poduhvat biti mogu}. Tad sam ih smirivao. "Donesite mi par-
~e crepa, a ako wega nema, bi}e dovoqan i tvrdi grumen zemqe."
Oni su sa nepoverewem gledali sve to i nisu shvatali suštinu. Kamen je bio
potreban da imaju nešto opipqivo, nešto što moè da se uhvati, stavi pod ja-
stuk i posle oporavka da se baci preko strehe ili zavali u najudaqeninji deo
bašte.
Posle nekoliko dana, bez obzira da li je ispod jastuka bolesnika bilo par~e
zemqe, crepa ili kamena, dete bi poslušalo moje re~i i bolest predavalo tim
neìvim stvarima koje su se posle toga udaqavale iz ku}e.
U mom rodnom mestu nikada niko nije poverovao u moju sposobnost iscelewa
pomo}u nekog bednog kamena ili crepa. Mnogi su me nazivali varalicom i šar-
latanom.
"Znamo mi wega, a i wegovu famiju, tako|e!"- govorili su za mnom pquju}i u
stranu i odmahuju}i teškim crnim šakama.
Tako sam se odlu~io da odem u Peštu, a potom i u druge mawe ili ve}e grado-
ve našega carstva, da le~im decu pred ~udom zenemele.
Uspevao sam. Moji mali bolesnici su se bez izuzetka oporavqali, a mene je
pratio blagoslov roditeqa. Ni sam ne znam kako sam u tome uspevao, ali jedno
je sigurno: wihovo ozdravqewe nikako nisam pripisivao sebi i nekoj svojoj
tajnoj mo}i.
I sada sam ve} ušao u sedamdesetu godinu. Dok posmatram svoje unu~i}e kako
se u julskoj èzi igraju po prašini, verujem da nešto ipak postoji. Verovatno
sam uspevao da izle~im svu tu ma|arsku, švapsku, jevrejsku, srpsku, buweva~ku
i slova~ku decu jedino zbog toga da bi najzad poverovao u ~uda koja nam se pone-
kad daju, a da ne znamo zašto nas zati~u. Mo`da je i boqe tako. Jer slutiti mo-
èmo, a znati mo`da i èlimo. Ne treba se mnogo zanimati tim stvarima. Naj-
boqe je kada sve to prihvatimo bez suvišnog pitawa.
U levom xepu uvek imam po nekoliko kamen~i}a. Za svaki slu~aj, ili, kako
naš narod veli: "Za ne daj Boè!"
90
Srpska narodna pri~a
Iako se posve prorijedi{e sijela i prela, i daqe nekako
negdje nastaju pri~e kojima se ne zna autor, te postaju narodne.
Evo jedne:
Mladi student na jednom univerzitetu po|e u šetwu sa svo-
jim profesorom. Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored
puta par starih cipela koje su, po svemu sude}i, pripadale siro-
mašnom seqaku koji je u blizini radio u poqu i koji je upravo
zavr{avao svoj posao.
Student re~e profesoru: "Hajde da se našalimo sa seqakom,
da mu sakrijemo cipele, pa se sklonimo iza onog grmqa i posma-
tramo wegove reakcije dok ih bude traìo."
Profesor mu odgovori: "Mladi}u, nikada se nemoj šaliti na
ra|un tu|e nevoqe, muke i bede. Budu}i da si bogat, moèš sebi
priuštiti ve}e zadovoqstvo od ovog siromaha. Stavi po jedan
zlatni nov~i} u svaku wegovu cipelu, pa da se sakrijemo i posma-
tramo wegovu reakciju."
Student u~ini tako i obojica se skloniše iza onog grmqa.
Seqak je završio svoj posao i ubrzo preko poqa stigao do me-
sta uz put gde je ostavio svoj kaput i cipele.
Dok je obla~io kaput, gurnuo je nogu u jednu cipelu i otkrio da
ima je nešto u cipeli. Prvo je pomislio da je kamen~i}, ali
ubrzo shvati da je to zlatni nov~i}.
Sav u ~udu pogleda u nov~i}, osvrnu se oko sebe, pa se zagleda u
nov~i~; gleda, gleda, ponovo se osvrnu na sve strane, ali nikog, ni-
kog nije video. Stavio je nov~i} u svoj xep i nastavio da se obla-
~i i obuva, ali: novo iznena|ewe! I u drugoj cipeli je prona{ao
novi}. Odjednom su ga savladale emocije. Bacio se na kolena, po-
digao glavu prema nebu i glasno po~eo da izgovara molitvu u znak
zahvalnosti. U woj je govorio o svojoj bolesnoj i bespomo}noj èni
i svojoj deci koja su bez hleba, a zahvaquju}i nevidqivoj ruci koja
mu je poslala novac, oni }e biti spa{eni.
Student je ostao duboko ganut, sa suzama u o~ima. Profesor
ga upita: "Da li bi bio sre}niji da si se našalio sa ovim seqa-
kom nego što si sada?" Mladi} mu odgovori: "Nau~ili ste me
lekciji koju nikada ne}u zaboraviti. Sada stvarno razumem ono
re~i koje sam ~esto slu{ao: 'Više je blagosloven onaj koji daruje,
nego onaj koji prima!'"
91
Kwiga s
olidarn
osti Ra
Kwiga so
l dio
da, od o idarnosti, p Beograd
s
m t
r
oko tri nivawa, 6. ok ogramska akci
o ja Radio
a
ni~kih il iona bra 19
pomagal kwiga, mnogo 72. godine, sa Beogra-
li brojn a i spor školsko kupila
t je
ju}i to i slušaoci, i skih rekvizita g pribora, teh
biji, Sr me, do zdava~i , ko je su da -
p varo sada i in r
carskoj, skoj i region ških, seoskih je osnovano ( stitucije. Zah iva-
u i i v
skim m Ma|arskoj, Ru , nego i u Fr školskih bib li dopuweno) aqu-
a n a st i r muniji.. ancusko lioteka 1.132
Kaleni} ima: S . Obnov j, Nema ne samo
, t qe ~k u Sr-
Hilanda Kumanica i L udenica, Mil ne su i dopuwe oj, Austriji,
r i wego ipaw, a eševa, ne bibl Švaj-
v metoh više od \ io
Otkad
darnost je krenula u hu Kakovo. 2000 od ur|evi stupo teke u srp-
i m a b ran ih nasl vi, Bawska,
jeziku. U je nastojala d anu, kulturnu ova stig
lo je u
~eš}e u a stigne i prosv
ugledni w enim prog sv ud a gde se e t i teqsku mi
ja imen ram gov siju
laštva. a iz svi
h oblas ima za vi{e od ori, ~ita i pi , Kwiga soli-
Kwiga t i k ulturnog, ~e tir še na s
zadu`bi solidarnosti prosvet i decenije uze rpskom
n og i ume la
n
priznaw e, plaketom "P je nagra|ena Z tni~kog su naj-
i l stvara-
dnice S ma, ~iju krunu odvig godine" atnim i Srebr
rbije. predsta Ve~erw n im duk
vqa Vuk i
Prilo ova nagr h novosti i m atom Vukove
davcima zi o wenim ak ada Kul n
ti turno-p ogim drugim
Jutarwe i doma}inima vnostima, raz rosvetn
e zaje-
m pro emit govor
Telefo gramu Radio B uju se u uobi~a i sa u~esnicim
n: 00.38 jenom te
1.32123 eograda 1. a
rminu - akcije, daro-
21. nedeqom
, u
mi-
st a za pevawe i ne
, li godi
i~ ki h novina 72, a od 2006. -
oj P e sn 19 ica Beo
Prvi br ao je još davne rosvetna zajedn u u pr-
zaš o-p qe n
šqewe, i ava~ je Kulturn i maksimu objav nijalnih
ho v i z d d a sl ed d ea l ge
wi qa an i ti
a d a ko ja nastav ve} proklamov a treba omogu}i
gr I a k o je ti , o n d
:" isa
vom broju }e poeziju svi p vetske
saw a r a d a
p a d a s vim a ".
bo r a ve naše i s ike,
ja pri a ne z a e pesn
da poezi novine nastoje d uju najboqe ìv e koji su
Pesni~ke ezije, da objavq vrhu, kao i on osve}uju
klasike
po tu ka wu p
e ko ji su na pu aj. Posebnu pa` vih kwiga.
n
zatim o wièvni zavi~ awa wihovih pr pesnika
jezik k edstavq velikih
a li im je srpski rve pesme do pr -i sa poezijom cem, a Pesni~ke
ne, a p , C D i sr m
a le ko o d otaxbi , od objavqivaw afije i crteì u. Redakcija rad adu i u Kulturno
d n i c im a f o to gr n a s ve t u Be o gr
pes e iju 0,
mladim ivi dizajn, brojn izdawem za poez nez Mihajlovoj 4 lovcima.
po n o v q e p š im t a u K ki m K a r
Ne
", ~ i n e ih najl Kwiàri Dere a 2 , u S rems
"uìvo mogu kupiti u mirovi}
a Strati
novine se om, Mitropolit Za informacije o
tr u K a r d r es u: oglašavawu u
cen na a
e p ri lo ge slati a d a P es ni~kim novinama
Kwièvn zaje d n ic a Beogr obratiti se na adresu
tu r n o -p rosvetna i odg. urednik) KPZ Beograda.
Kul , gl .
Mraovi} a, 4.
(Dragan grad, Zmaj Jovin
B e o
11000 2557
: 011.262
92 Telefon pzbgd@gmail.com
:k
E-po{ta
irikon Ure|uje Aleksandar ôtri}
Za{to kwièvni kriti~ari

ne nose uniforme?
Pro~itao sam Naterao sam sebe On je zanimqiva
uzbudqiv da tu zbrkanu pojava na našoj
postmodernisti~ki i neubedqivu kwigu kwièvnoj sceni.
roman. pro~itam do kraja. Niko pre wega nije
Sve vreme sam Nisam dozvolio pisao tako
strepeo autoru da se tek dosadne kwige.
da }e se nešto tako izvu~e.
dogoditi. - Šta traì pisac
Ja sam pro~itao velikog formata
Pisac koji ubija lošu kwigu, u xepnom izdawu?
pri~u a pisac je obavio - Pare!
ne}e se na tome lavovski deo
zaustaviti. posla. On je sve to Me|u piscima je
Udavi}e i ~itaoca. morao da napiše. uvek bilo puno
pacijenata,
Ja se tom piscu Kako si uspeo da ali je stawe
stalno vra}am. napišeš kwigu postalo kriti~no
Ne sme ~ovek ni u kojoj ni~eg nema? kad su se i lekari
pet minuta da ga Odakle ti tolika latiti pera.
ostavi samog. inspiracija? ->
Margarita Jan~eva, Bugarska
93
@elim da objavim - Zato {to je to što kwièvnika
svoju prvu kwigu. pisci pišu lakše na izvjesno vrijeme
Ne volim da me napisati nego dok se ne sna|em.
~itaoci ~ekaju. pro~itati. Boò Mari},
Aleksandar Baqak, Rastko Zaki}, Republika Srpska
Srbija Srbija
Pisci u tu~ama
Divim se Potpisao sam jednu loše prolaze.
Crnogorcu koji nepoznatu izreku Oni su pero
nije pisac. svojim imenom. kategorija.
Nije u redu da
Napisa}u narodni genije Firmopiscima
bestseler, ostane anoniman. nije mesto u
makar se ne prodao Udruèwu
nijedan primerak. Sastavqa~ kwièvnika.
antologije se hvali Oni od pisawa
Najboqe kwige tempom prodaje zara|uju.
naših kwige.
A kako mu se i ne Amerika brine o
najpoznatijih razvoju naše epske
pisaca štampaju se bi prodavala kad je kwièvnosti.
u 500 primeraka u izbor pored
imena od Omogu}i}e nam da
i to se razgrabi za pored kosovskog
nekoliko godina. autoriteta,
Ranko Guzina, uvrstio i mnoštvo ciklusa dobijemo i
Srbija mediokriteta. vojvo|anski
ciklus.
- Zašto imamo Rekli su mi da }e \or|e Otaševi},
više pisaca nego Srbija
me primiti u
~italaca? društvo U mojoj ku}i ja sam
94
jedini pisac. Kada bismo sam bio iznena|en
Ali ~itaoce ima otvorili tajne onim što je hteo
samo strujomer! arhive, videli da kaè.
bismo da u Srbiji Goran Mraki},
Ja sam spojio posao ima i ve}ih pisaca Rumunija
i zadovoqstvo. od Kundere.
AFORIZMI
Divim se svome Nenad Vu~eti}, BALKANSKIH AUTORA
pisawu. Srbija O KWI@EVNOSTI
I KWI@EVNICIMA
Zbog niskog ^lanovi ìrija
standarda gra|ani nisu mogli Bez obzira na to
nisu u mogu}nosti da mi daju uglednu što srpski jezik
da kupuju kwige. kwièvnu nagradu, ima sedam padeà,
Moraju sami da ih jer je ni oni još mi se trudimo da
pišu. nisu dobili. ih racionalno
Slobodan Simi}, koristimo.
Srbija I ja sam
namjeravao da U tekstu nema ni
Postoji sli~nost stanem uz rame sa
izme|u dobrog ta~ke ni zareza.
velikim Vidi se da je
slikara i lošeg svjetskim piscima,
pisca. Dobar napisan u jednom
ali su oni dahu.
slikar jednom pokleknuli.
slikom kaè Jovo Nikoli}, Niko ne bi znao
hiqadu re~i, a loš Republika Srpska šta je pisac hteo
pisac i sa hiqadu da kaè, da ga
re~i moè da se Pro~itavši kwiga nije izdala.
slika. kritiku svoje
Sr|an Din~i}, Zoran T. Popovi},
Srbija kwige, pesnik je i Srbija
95
Svaki aforisti~ar da proveri Naši pesnici su
se pita: ako je Lec da nije umro! pravi rodoqubi!
prvi, ko je tre}i? Bojan Qubenovi}, Nikada ne}e
Milan R. Simi}, Srbija prodati
Srbija ni zemqu, ni kwige!
Onoliko AFORIZMI
BALKANSKIH Ose}am se kao
crnogorsko AUTORA klasik.
junaštvo nije se O KWI@EVNOSTI Svi me znaju, niko
moglo opisati sa I me ne ~ita.
trideset slova! KWI@EVNICIMA
<> îtav milenijum
Lako je danas pisalo se guš~ijim
napisati kwigu, perom. Guske imaju
nego hajd’ ti wu Odli~na vam je
kwiga. Imam velike zasluge
pro~itaj. u promovisawu
Miladin Beri}, osje}aj da sam je
Republika Srpska ve} negdje ~itao. kulture.
Ekrem Maci}, Valeriu Butulesku,
Bio je veoma Federacija u BiH Rumunija
plodan pisac.
Imao je petoro Neki su pisci vrlo Za razliku od
dece. indiskretni. ~ovjeka kwiga ti
Franci ê~, ~itaju i tu|e kwige. ostaje prijateq
Slovenija i kad je pro~itaš.
Naši se pisci Sre}ko Lazari,
Pisac koji u me|usobno bore za Hrvatska
Srbiji nije dobio besmrtnost.
nijednu kwièvnu To je totalni rat. Nepismeni
nagradu trebalo bi Nema preìvelih. ne vole Foknera.
96
Za wih bi trebalo Zašto kwièvni biblioteka je bila
štampati nešto kriti~ari ne nose puna - kwiga.
lakše. uniforme? Muharem Omerovi},
Branislav Crn~evi}, Milan Bešti}, Federacija u BiH
Srbija Srbija
Jednima su kwige
Homer mo`da i Za objavqivawe besplatne,
nije postojao, kwige nije drugima -
ali je ostavio potreban rukopis badava sve kwige.
neizbrisiv trag! ukoliko je pisac Josip Sirovec,
nepismen. Hrvatska
Ho}ete li da vam Milivoje Radovanovi},
kaèm šta mislim Srbija - Vi ste pisac!?
o vašoj kwizi A kome pišete?
ili da ostanemo Razlika izme|u Nisus Nestorovi},
prijateqi?! pisaca i ~italaca Srbija
Milovan Vitezovi}, je u tome što svi
Srbija ~itaoci znaju Što se ti~e kwiga,
da ~itaju. kod nas po glavi
Ho}ete li da mi Ismet Salihbegovi}, stanovnika dolazi
objavite rukopis Federacija u BiH po jedno poglavqe.
ili da po~nem s Petar Kova~evi} Duje,
~itawem naglas?! U nas se neki pisci Hrvatska
boqe prodaju nego
Odgajili smo wihove kwige! I ja sam napisao
toliko slepaca i Marko Grgi~evi}, Bra}u Karamazove.
nijedan da bude Hrvatska Ali, Dostojevski je
Homer. bio brì.
Petar Lazi}, Na promociji Dušan Pua~a,
Srbija poznatog pjesnika Srbija
Memoare o svom
vremenu pisat }e
zlopamtila.
Velimir Karabuva,
Hrvatska
97
olela bih da se pokrene akcija "Obnovimo @rnov". Da se sa vrha Avale
V ukloni nakazni mrva~ki kov~eg rad Ivana Meštrovi}a, da se izvrši pre-
traga okolnih sela u potrazi za kamenom koji je ugra|ivan u razne ku}e i
ale i da se sa malo originalnog, a više novog, ali prigodnog kamena izvrši obno-
va tog starog grada. Ovo ne bi bila akcija "sumasišavših", ve} normalna akci-
ja jedne sredine koja se bori da sa~uva svedoke svog trajawa, naro~ito u vreme
kad sve što je srpsko, okolni, od nas potekavši narodi pokušavaju da prisvoje
i imenuju svojim.(...)
Moja porodica ìvi u podno`ju Avale 12 godina. Kad smo se doselili, još uvek
je bio ìv jedan ~ovek koji je u detiwstvu sigurno skitao po tim kulama i uru-
šenim zidinama. Ništa nismo stigli da ga pitamo, zakasnili smo.
Kraq Aleksandar je nedopustivo narušio zakon koji je u Srbiji, u drugoj dece-
niji 20. veka vaìo ve} sedam decenija, "da se starine imaju ~uvati u zate~e-
nom stawu i ne dirati osim u smislu popravke delova koji prete da se uruše"…
Zašto se drznuo da poruši grad koji ni arheološki nije bio ispitan i da dozvo-
li da se podigne nakazni, hladni i bezdušni spomenik "Neznanom junaku"!? (...)
Konzervatorska praksa drugih naroda, ~ije su gra|evine mawe stradale od na-
ših tokom vremena, pokazuje da su mnogi pribegavali postupku "rekonstrukci-
je", ukoliko je gra|evina potpuno uništena. Primer je grad Drezden, do temeqa
srušen u bombardovawu 1944. godine, da bi posle bio obnovqen u potpunosti po
starim planovima. Primer je i Varšava. Ali taj postupak obnove se primewu-
je i na mnogo starije gra|evine i urbane celine, za koje postoje podaci (crteì,
tekstovi, istorijski izvori…), a ~iju obnovu bi umnogome pomogla savremena
kompjuterska i druga tehnika.
Kao što se borimo da odrìmo javnost u stawu budnosti kad je u pitawu o~u-
vawe }irilice, tako isto moramo da narod drìmo budnim po pitawu o~uvawa
prefiksa srpski nad mnogobrojnim materijalnim spomenicima kulture koji su
nedovoqno ili nikako zastupqeni u srpskim medijima. Drugi se kite našim per-
jem, a mi, zbog sopstvene lewosti i neodgovornosti, ali i zbog ve~itog nasrta-
ja germanskog elementa na slovenski ìvotni i kulturni prostor, zale|eni smo
u stawu bespomo}nog posmatrawa xelata koji se pribliàva sa sekirom.
Da ne bi bilo tako, "Obnovimo @rnov"! (...)
Umetnost nije umrla, ali štampa~i posmrtnica rade punom parom. Obmana
Srbije je ogromnih razmera. Jednom, kada po Voqi Boìjoj stanemo na svoje noge,
ukoliko se to desi, ne zaboravite: "Obnovimo @rnov"!
Branislava Stankovi} (Srpski kulturni klub, Novi Sad)
@rnov izlazi dva puta godi{we (leto i zima). Osniva~ i izdava~: Fondacija
Radost, Srbija, Beograd, Vra~ar, ul. Gr~i}a Milenka 3. Ure|uje uredni~ki kolegi-
jum: Ratko Popovi} (Gra~anica), Jelena ]iri} (Prag), Dimitrije Jovanovi} (Kra-
COBISS.SR-ID 207251980
ISSN 2335-0393 - @rnov
qevo), Ranko Preradovi} (Bawa Luka), Aleksandar ôtri} (Satiri-

kon), Ogwen Petrovi} (fotografije); Mi}a Miloradovi} (crteì)
i Du{ko M. Petrovi} (glavni i odgovorni urednik) Telefon:
+381.63.360320. e-po{ta: radostart@gmail.com
Marketing: Miroslava Petrovi} (063.360340). Oglasi: posledwa
strana korica (kolor) 30.000 dinara; pole|ina posledwe strane
korica (kolor) 25.000 dinara; crno-bela strana u kwi`nom bloku
10.000 dinara. âsopis je dostupan u svim boqim kwiàrama u Sr-
biji i u Republici Srpskoj; cena po primerku 300 dinara ili 5 KM. Ra~un kod: Ban-
ca intesa, Beograd, broj 160-365947-81.Sav prihod namewen je akcijama Fondacije
Radost. [tampa“Premisgraf”, Beograd; slog, prelom i grafi~ka oprema Vra~ar art
U ovom broju
> Srbija i Evropska unija - prof. dr Jovan B. Du{ani} ......................... strana 4
> Kada {oping postaje i radost i bolest, anketa - dopisni ~lanovi
akademija nauka i umetnosti Srbije, Srpske i Rusije: âslav Oci},
Nikola B. Popovi} i Aleksandar S. Zapjesocki, pa Iv Bataj, francuski
istori~ar i geopoliti~ar, i dr Mila Ale~kovi}, profesor psihologije
i antropolo{ke psihijatrije ......................................................................... 11
> Vojna okupacija Evrope pod "zgodnim" izgovorom, intervju Leonda
Re{etwikova ....................................................................................................19
> [ta se to de{ava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Vladimir Dimitrijevi} ............................................................................ 25
Du{ko M. Petrovi} ................................................................................... 29
> Ko~i}ev kwièvni i narodni zbor. Pi{e Ranko Preradovi}......................... 37
> Vuk na{ nasu{ni, Vitezovi}eva monografija
o Karaxi}u......................................................... 44
> Iz novih rukopisa srpskih pesnika: Ratko
Popovi}, Gra~anica.......................................... 56
> Svet poezije, poezija sveta: Olga Lali}
Krovicka (Poqska), Viktor [irokov (Rusija),
Lara Dorin (Srbija), \or|e Vulturesku
(Rumunija), [ang ên (Kina), Stevka Kozi}
Preradovi} (Republika Srpska), An|ela
\aneli (Italija), Renat Giqfanov (Rusija),
Albertina Benedeto (Francuska) i Gègo` Val~ak (Poqska)....................... 59
> Biblioteka / akademik Vasilije \. Kresti} o kwizi "Srbija u Velikom
ratu 1914-1918" (M.Radojevi} i Q.Dimi}) i Qubi{a Crvenkovi} o kwizi
"Gra~anica - istorijsko-dokumentarni osvrt sa geneologijom porodica"
(S.D.Sekuli}) ................................................................................................. 72
> Opera / Travijata Sneàne Savi~i} Sekuli}. Pi{e Aleksandra Paladin...79
> Drama / O monodrami "Nade`da
Petrovi}" govore kriti~ar dr Ra{ko
V. Jovanovi}, rediteq Boìdar \urovi}
i scenarista i glumica Biqana \urovi}.
Nagrade se kazuju same ........................... 82
> Pri~a: Isceliteq Dragomira Dojmova..87
> Satirikon / Aforizmi balkanskih
autora o kwièvnosti i karikature
Margarite Jan~eve ................................. 93
Sto godina od smrti Nade`de Petrovi}

Bolovala je sedam dana; umrla u Vaqevskoj bolnici
3.aprila 1915. Po~iva na Novom grobqu u Beogradu.
U wenu ~ast, u rodnom â~ku, od 1960. odràva se
likovna smotra "Memorijal Nade`de Petrovi}".
"Vaqevska bolnica" je posledwe delo slavne srpske slikarke.
Redakcija ~asopisa @rnov se i ovom prilikom najsrda~nije zahvaquje

Predstavni{tvu Republike Srpske u Srbiji za nesebi~nu pomo}.
Zora u Jasenovcu 22.aprila 2015.

ЧАСОПИС ЖРНОВ бр.3

Transféré par

Informations du document

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

ЧАСОПИС ЖРНОВ бр.3

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

^asopis za kulturu, nauku i umetnost

Godina II, broj 3 LETO 2015.

Kad nam uzeše strane sveta,

Stadoše u stroj deca iz jama.

I sad celom svetu na meti

Prvo bih `eleo da se zahvalim organizatoru - ne-

Današwu ameri~ku strategiju prema Srbima je formulisao Dejvid Gom-

Povodom stogodišwice Prvog svetskog rata istori~ar dr Miloš Kovi},

Ekonomske krize i ekonomski ratovi

Sjediwene ameri~ke dr`ave,

Posle sloma komunizma u Evropi je

Proma{aji Versajskog mira vuku se

Planeta pedofila, travestita,

Vojna okupacija Evrope

BORBA PROTIV "PASIONIRANIH"

DUH RASKOLA I OMRAZE

IZ ISTORIJE NAŠIH RASKOLA

Opet autocitat iz 2010, iz ~lanka "Vaseqenski antinacionalni sabor":

* Arhimandrit Justin (Popovi}): Humanisti~ki ekumenizam, Pravoslavna crkva i ekumenizam, Hilandar

SVETI ARHIJEREJSKI SABOR

Uva`eni brate Artemije,

AEM i Patrijarh srpski Irinej,

AEM I PATRIJARHU SRPSKOM

Se~om knezova svaka srpska glava je po-

KAKO JE PO^ELO VREME KARA\OR\A

Da li je u Topoli došlo do prvog boja Srba sa Turcima, tom prilikom?

Tako svedo~i ~etdesetogodišwi Vuk, kao ve} zakleti svedok istorije, o

U vaqevskoj vojsci vojvode Jakova Nenadovi}a, kao jedan od ~etovo|a

U deobi nekih srebrnih no`eva iz ustani~kog plena zadobijenog pri

Od Beograda je ]ur~ija otišao pravac u Jadar. U Jadru je kod Trši}ke

PRVO PISMO PISARA USTANKA

VUK PIŠE KARA\OR\U

Oslobodivši Jadar ]ur~ija je postao starešinom celog kraja. Postavio

Vuk sa knezom Antom Bogi}evi}em okupqa narod i vodi ga u be`aniju

KAD JE QUBIO RUKU MITROPOLITU STRATIMIROVI]U

PREKO ISTE SKELE

Po~etkom 1805. godine, u kojoj su Srbi ustanici posekli dahije, a u Beo-

Mada je prešao u srpske krajeve Austrije, koje je od krajeva iz kojih je

NEKI DRUGI SRBI

Mitropolit i srpska crkva su javno bili duboko odani i zahvalni caru

Na osnovu sa~uvane prepiske toga vremena Jerneja Kopitara sa Lukija-

ŠKOLA KAKVE SRBI PRE NIGDA NIGDE NISU IMALI

Ako se i do kliri~ke škole moglo tvrditi da je Vuk bio |ak samouk, od

U Karlovcima se Vuk prvi put susreo i sa pitawima jezika i ortografi-

PUSTI SAN O U^ENOM SVETU

Mitropolit Stratimirovi} se najviše pitao i kad su bili birani |aci

MOLEWE MILUTINU PRED GRA^ANICOM

Evo me Milutine pokoran i pust

Nau~i slavqeni i nepokoreni

Pojemo ti molitvu i gorimo

MOLEWE MILUTINU PRED BAWSKOM

Evo me Milutine pokoran i pust

Srce je kucalo nepokorno

Teodora san mora,

Teodora gleda vijesti.

U TOM SVETU OLIWALOM DAVNO

U tom svetu oliwalom davno

Retko kao mlad molih se Bogu,

I ostaja{e suvi ostatak

I da vidi se slika sve ista

Prevod sa ruskog Milivoje Ba}ovi}

Meni ne trebaju me|uqudski kontakti

A kada se završi ovo putovawe

Govorite da ne ~ujete `amor kamena