Ni funkcija je vise subjektivna i usmerena ka buducnosti.Sta god da gledas prvo vidis kroz nju.

Koliko bi
lepo bilo ziveti rezervisanim zivotom negde u hladnijim predelima blizu a opet daleko od prvih
komsija.Sa dnevnim pogledom na cetinare ili osusene listopade,klonulim suncem koje baca poslednje
zrake toplote po drecavo belom snegu i ta cela slika ti stvara licni dozivljaj realnosti.Taj licni pogled je
ono sto cini tu funkciju.Sedim pored kamina nakon zavrsetka elektronskog posla i grejem stopala
uvucena u suskave,lagane papuce,pijem topli napitak a preko mojih butina se izvalila MaineCoon
maca.Kako bi docarao svoj zivot tamo citam dela vezana za hladne predele tundre,polarnih
pustolovina,dogodovstina na snegu i strasnih prica od kojih ti se svaka dlaka najezi.Tako bi se ljuljali na
stolici sve dok nas obostrani otkucaji srca uz sinhronizovano predenje ne bi uspavali.Kuca zraci
sigurnoscu i toplotom koja ne prolazi preko izrezbarenog drveta sa unutrasnje strane.Radjena je da bude
kao brvnara sa Aljaske a opet tako inovativna.Fotelja,komoda,polica,slike,parket sve su u par nijansi
jedne ili dveju boja.Tepih mi dodje kao ostrvo spasa za moja hladna stopala kada pretrcavam preko
ledenih kuhinjskih parketa/plocica ka fotelji spasa.Ucauris se tako na fotelji ali nisi spokojan dok se maca
ne pojavi jer sama pomisao da se bilo ko nadje napolju po toj oluji ti neda mira.Zamislis neprobojni zid
oko kamina,fotelje i dnevnog boravka iz koga energija ne bezi.Ostali delovi kuce ti se cine hladnijim i
mracnijim i tako zadovoljan sto si se doteturao do fotelje imas onu draz pred citanje necega
misterioznog i fascinantnog da te obuzme jeza po telu.U treptaju trenutka si vizuelizovao citav svet koji
ces citati.

Citavo mesto,enterijer kuce,nedostatak sunceve svetlosti i ostali spoljni faktori kao da te drze
zarobljenog u nekom sivom filmu ili na zavisnosti od citanje sledece stranice.Sve ostalo utihne i ne
postoji u tim pomalo samozivim momentima.Pomisao na sutrasnje hladno jutro ti neda da usnis jer ne
zelis da se okrenes a vec je svanulo,drma te iz carolije u kojoj si se nasao.Zelis ostati zarobljen u
momentu gde kazaljka tacno u odredjeno vreme stane u tim kasnim satima i kao da imas celo vreme na
ovom svetu ispred sebe.Vec vidim sebe sutra i monolog koji ce mi se odvijati u glavi."Previse sam
omlitavio",pomisljam dok hodam ka panju po pucketavom snegu."Jaoj kako je hladno kad me ovako
ostri povetarac osuri po vratu i udje ispod odece da me odma podseti da sam u zoni komfora"..."Kupao
sam se u ledenoj vodi i trcao sam po snegu,valjda mogu i ja malo da predahnem?"Uzimam sekiru i
stavljam drvo na panj."Da li uopste mogu nekako da budem izbalansiran da imam kontrolu nad
mislima",pomislih pri zamahu sekire."Kako nemam discipline da obuzdam "Ni" nalet?"
"Realnost trenutka,tu sam,vidi sneg,vidi sekiru,vidi drvo,nista drugo me ne zanima sada!"
"Udahni,zamahni,postavi sledece bez zelje da se vratim u topli zagrljaj cebeta"."Jedva cekam da se
vratim u fotelju i krenem citati",olaksavam sebi posao tako sto cu nagraditi sebe sa tim trenutkom nakon
sto bi zavrsio sa cepanjem drva.

Dan za danom sam pored razgaljene vatrice sam tvorac i ocevidac sarolikih prica.Kako je umirujuce biti
kreator i uzivati u lepoti svoga sveta gde se sve odvije brzo kao treptaj oka,kao da imas viziju
buducnosti.Za objektivnije ljude to je samo moj mozak u akciji.Moj mozak cini da se tako osecam i mogu
to promeniti.Postajem zavistan o ovakvom mastanju.Dodje mi nekad da pobegnem od brzog
zivota,fizikalije,kofeina,napornog treninga i izlaganja ljudima i da zivim u udobnosti ovakog tipa misli.To
mi je zona komfora koja me hrani.Osecam se kao na svom terenu.Baterija koja me drzi i bez iole napora
upravljam sa njenim mocima verovatno jer sam kao dete sve u glavi razvijao citave price dok bi se igrao
potpuno sam sa igrackama.Mogao bi ovako do kraja zivota sve dok to stanje uma ne preovlada i
potpuno me obuzme,sve dok me ne prozovu dekadentom,cudakom.Upravo zato neko tako hladno
mesto,tesko pristupacno,sakriveno od pogleda ljudi odise magijom.Svestan si da okruzenje deluje na
tebe i ti se tome prepustas.Svi pozivi rodbine i distrakcije nisu dobrodosle jer te izbace iz
koloseka.Postoje tvoje misli koje se svako vece reformisu u odjecima ostrih zimskih oluja i belilo koje te
ispunjava.Objektivniji ljudi bi rekli da sam kreiram sliku u glavi i da nista nije onako kako se cini.Svestan
sam ja toga,u tome i jeste stvar.Zar nije prelep osecaj kada padnes u sopstveni "pattern"
razmisljanja,okove moci?Kao da zakljucas Te,Fi,Se i nemas potrebe recima objasnjavati drugim
ljudima,nisi ugrozen od unutrasnjih moralnih problema i nemas spoljnih nadrazaja.Ti si objektivni svedok
svojih subjektivnih misli.Kako je lepo biti kreator i otudjiti se od sveta na neko vreme,naci svoj mir bez
jurnjave za poslovima koji te ne ispunjavaju i jedne strane zivota kreirane od kapitalizma.Za najbolji opis
stanja moras biti izolovan od svega i potpuno usredsredjen na ono stanje u koje si se svesno postavio.Ne
radis sa svojim demon/shadow funkcijama "Ne" pa da se naprezes pri unosu novih informacija.Sve tece
po loju.Misao za misao i inspirativni nalet energija kada se okrenes organizovanju onoga sto si do sada
prikupio i rovarenju dublje u sve to.

Potpuno svestan da mislim iste misli,radim iste stvari,koja stvaraju ista iskustva koja ostanu zapisana u
implicitnoj memoriji nasih tela.Kada se vracamo toj memoriji zapisa znaci da robujemo sami sebi i ne
dozvoljavamo sebi da krenemo dalje.Da se zapravo promenimo moramo razmisljati izvan naseg
okruzenja.Nasa licnost je sastavljena od toga kako pricamo,osecamo i kako se ponasamo.Trebamo
promeniti na fundamentalnom nivou misli koje mislimo,ponasanja koja demonstriramo i osecanja koja
su urezana u nas indentitet i poistovetili smo se sa njima i sada su nam "default" mod.Vidimo nesto u
okolini i to nas podseti na nesto sto se desilo pa to dalje prouzrokuje neke nepozeljne misli koje
aktiviraju ista osecanja i dovodimo se na isti energetski nivo.Mozemo ovo stanje ponavljati slusanjem
neke pesme koju smo subjektivno vezali za takvo stanje a mozemo i objektivno preseci crtu i naglasiti da
to nema veze sa tim.Taj subjektivan pogled napravi lancanu reakciju i mi se transferujemo na talasnu
duzinu koju ja opisujem kao svesno upadanje pod "Ni".To u stvari i zelimo da postignemo jer to nisu one
ocd lose misli koje treba odstraniti vec nase najjace oruzije. Entp bi mozda odgovorio "ne budi rob svojih
misli,sve sam sebi cinis".Ja bi odgovorio "nisam rob kada sam pod naletom kreativizma,namerno sam se
tamo stavio".
Ne mozemo kreirati novu personalnu realnost sa istim indentitetom.Moramo postati neko drugi.Ako
ponavljamo iznova i iznova iste misli,radimo iste stvari,prezivljavamo ista iskustva koja aktiviraju iste
emocije mozak kreira "svest".Svest je mozak u akciji.Ta svest kreira nasu personalnost.Ovo je veoma
vazno znati pri borbi sa jednim pogledom na svet ili kada imas zamagljenu rasudu u borbi sa
depresijom.Vazno je da sagledamo objektivno stvari ali sta ako je moc u pisanju knjige tog dugorocnog
projekta u stvari da zadrzimo sebe na toj frekvenciji a ne da bezimo od nje?Bas kao sto mozemo koristiti
ovu moc zarad boljeg stanja bica;ne vezivanja za predmete,ljude,unistavanja starih rituala ponasanja i
nacina razmisljanja,ne davati znacaj nekim osecanjima jer smo svesni da padamo pod autopilot mod,sta
ako zelimo da iskoristimo tu moc u nasu korist?Kao pisac mozda zelim svesno da padnem pod to
stanje?Sta je prvo sta Ni dominantna osoba vidi na nekoj slici? sneg > na sta te to dalje subjektivno
asocira? > sanke> noc >zavijanje>mesec ? bekstvo sankama u najludjoj noci od vukova koji te krvolocno
prate...U treptaju sekunde cela prica na izvolite.To je subjektivni pogled na sliku,predmet ili nesto
drugo.Vezujemo predmet za dogadjaj,dogadjaj za ljude i mesto,ljude za pricu,pricu za emociju koju
subjektivno osetimo u telima pri tom Ni naletu kao da smo upravo tamo kada se sve to odvija.Stvaramo
neuronsku precicu u glavi i neko secanje nas podseti na osecanje,stanje uma vezao za te stvari koje ce se
aktivirati nekada u buducnosti kada vidis predmet koji te asocira na to."Nerv cells that fire together,wire
together"
Nije ovo najzdraviji nacin subjektivnog kreiranja realnosti.Ko moze da kaze sta je optimalan pogled na
svet? Ovaj zapis licnog stanja reprogramiranja svoje podsvesti je po mom misljenju bitan za pisce da ga
urezu u svoj indentitet ne bi li ocuvali 3d sliku scene,osecanja lika i sve ono sto je pisac osecao u telu pri
tim pomislima.Ako moze da reprodukuje sve to i nastavi sa magijom i nastavi pisati tamo gde je stao tu
lezi moc.Takva Ni stanja su najbolja pod inspirativnim naletom.Citaocu koji se ne udubi ili mu fali
intuicije i ne uziva u citanju sve moze izgledati naivno i naravno takva osoba nece videti skrivene
poruke.Ja tezim da preko "Te" nadjem najbolju mogucu liniju izmedju citavog pojma mudrosti i
najdirektnijih reci kojima cu to drugima preneti.Trenutno ne volim mnogo analizirati vec samo
osecati.Prema tome pisac mozda zeli da se u buducnosti priseti citave svesti koje je imao tada kad se sve
zakuvalo.Svestan emocija,radnji i tako lancano povezao misli istim "patternom" kao i prvog puta i
lancanim povezivanjem misli ispunio harmonicnom scenom koju je davno osmislio u nekoj inspirativnoj
noci pod Ni uticajem a sada udara pecat.Da li je zdravo kreirati takva subjektivna secanja?Kada carolija
nestane i inspiracija iscezne moras imati takvu moc da vidis izvan granica realnosti svakodnevice i obrnes
film nazad gde je pocelo.Cak je i meni tesko citajuci ovo da prozivim opet onu inspiraciju sa pocetka,onu
scenu koja ma me asocirala i izgradila startne misli.Nemoguce je pohvatati sve pomahnitale misli i jos ih
potaman opisati jer dok se uhvatis za jednu i krenes da je opisujes sve ostale oguglaju i citav sled
dogadjaja izbledi cim se udaljis olovkom od papira.Medved kada ceka na ivici kod vodopada na
nadolazece losose uhvati jednu ribu dok vecina njih prodje pored njega.Nece medved da ih juri
uzvodno,te su vec utekle vec ceka sledecu pa tako i ja sa mislima.Misao za koju se prikacis gradi dalje
temu i tako mozda i skrenes ali se uvek mozes vratiti onoj prvobitnoj zamisli medju privim recima teksta
i ponovo krenes drugom putanjom ali tek kada oladis od prvog naleta.

Cesto pomislim da sam opet ispao iz toka realnost.Ne znam sta se desava u kuci a kamoli u svetu.Citav
unutrasnji svet poput onog u Tolkina ceka da bude otkriven.Nekada mi deluje da intuitivne osobe
preteruju u opisu psiholoskih problema a da "S" osobe ne daju nikakvog znacaja mislima od kojih nemaju
vajde.Ne zele da imaju apstraktne misli i ideje.Mozda je i tako najpametnije ali onda nema te doze
unikatnosti u svetu.Ne mogu imati ovakve zemljotrese ideja kada radim na poslovima u kojima padnem
pod autopilot mod.Radis kao masina i svaki dan ti je monoton.Ne stignes da okrenes pogled u drugu
stranu i nadjes smisao,izlaz,ideju,inspiraciju a vec si sutradan na poslu.Ne znas da beknes jer si izgubio na
recniku i nemas volje da ista objasnjavas.Premoren,podocnjaci kao u zombija a citan seti misli "erased'
"eror 404 not found".Samo siva slika bez tona...Sve se svodi na spavas-radis.Radije bi radio na sebi pa
makar izgledao kao neradnik ljudima koji su okusili samo jednu stranu zivota.Zelim zivot gde nekad
mogu da zadem u ovu zonu pa iako nisam pisac,vajar,slikar da imam usporeniji zivot u jednom delu
godine gde bi mogao da se izrazim.To je nemoguce postici na poslovima gde si truli mediokritet ispranog
mozga.Bes te odrzava i hrani te misao kako ces jednog dana pobediti i nadigrati igru koja se zove
zivot.Ispunjen si nerealnim mislima koji ti daju ogromnu energiju sa Ni strane.Dok radis padne ti na
pamet teretana,Nemacka,ceo enterijer,spolja srpski srednjovekovni vitez naslikan sprejom na zidu.Takvi
izlivi misli te odrzavaju i hranis se njima a kad dodjes kuci udara te anksioznost i sklon si starim
ritualima.Kada nestanu rezerve takvih misli padas u depresiju.Vidis siru sliku okruzenja sa kojim si
okruzen i kao da si se podigao u pticiju perspektivu vidis tvoj svakodnevni zivot ispunjen stvarima koje
stalno ponavljas i koje ti ne doprinose osim sto te zatupljuju.Nekada strahujem da se nikad istinski necu
biti zadovoljan sa sobom.Zato sada zelim sto vise da se ispucam u tekstu i da oformim mindset kako bi
bio zadovoljan u Nemackoj.Ovih dana nije tako.Nemam razlog da idem u teretanu,nisam besan,zivim
zivotom osobe kojoj je sve obrati malinu i ici spavati bez ambicioznih tendencija.
Video sam ljude koji zive od hobija poput YT kanala,koji zive putujuci i zive od danas do sutra.Svasta sam
video i ne zelim da robujem starim sistemima.Ne zelim da robujem vremenom gde se gleda
produktivnost.Pa nije to jedini pogled na svet.Nama kao ljudima nista od toga u prirodi nije
potrebno.Zelim slobodu misli.Ako vec moram da robujem vremenom neka to bude pravi inzenjerski
posao koji me ispunjava ili samostalni programerski za kompijuterom od kuce.Takvi ljudi koji imaju
privatan posao stizu makar u necemu sebi da udovolje.Ja imam mnogo prohteva a kada ne stizem ni
jedan ispuniti dolazi do rezima spavam-radim,ne beknem ni jednu rec mesecima.Tama se obavije oko
mene i zelim samo da potonem u ocaj.Prvo kiksne citanje jer smiren ne mogu biti,pa potom trening.Cim
trening ispadne iz svakodnevice zbog prekovremenog ostajanja na poslu postajem jako besan.Kada sam
u tom modu zivim na kofeinu,jurcam na poslu koji zahteva brzinu a ja kao ovakav tip licnosti ne mogu
ostati fokusiran i u dosadnoj realnosti koja nema smisla.Prezivim taj paklen dan ispunjen jurnjavom na
poslu,voznji bajsa do posla tik nakon sto sam odradio ubitacan trening za noge i sve to danima ne
ispavan od misli koje me tiste i koje prelaze u ocd ponasanje i narusavaju mi san gde pocinjem da pricam
sam sa sobom potpuno svestan da nisam jos jednu noc spavao.Sutra idemo iznova a subotom zivim da
odigram koju partiju igrice i to je sve za sta sam sposoban.Nemas ideja,nisi dosetljiv,zatupio si
se.Postajes rob sistema i navika iako imas svo ovo intuitivno predznanje u sebi ali nemas vise energija za
bilo sta.Svestan si koliko mozes ali opet ne omalovazavas druge ljude.Znam da neki nisu imali sansi i ne
mogu im suditi ali vecina njih ne razmislja kao ja.Cak i da imaju savrsen posao to bi im bilo sve i
dovoljno.Ja da imam savrsen posao opet bi lupao glavu na sve strane i bio ambiciozan. " Imam
posao,solidno mi je stoga mi vise nista ne treba" ista svakodnevica prosecne osobe,klasicno ne
zainteresovano.
Prikovani okovima roditeljstva,zrtvama na svim poljima,zamucenog pogleda na sve druge stvari.Ako su
imali psiholoske okove iz predhodnog dela teksta navedene a jos se dali u materijalne pa i fizicke okove
mogu misliti kako im je tesko.Preterujem,zadovoljni su oni sa svojom decom.Ja zelim prvo sebe
osloboditi okova i nesto postici u zivotu a deca ako budu to ce se planirati kada sve povoljno bude,kada
uhvatim trku sa vremenom.Vecini njih je sve da voze kamion i spavaju bez neke vrste "produktivnog
neuroticizma" ako je pravilno tako da se izrazim.Ocu da kazem da ne lupaju glavu glupostima.Opet
mozda je tako najbolje ali onda sve gubi smisao i car.Teski flegmani i realisti.Nisu glupi samo su ne
zainteresovani.Zivim ovaj period poput njih.Naberemo maline i odem spavati jer ne zelim biti
svestan.Deluje kao da sam se vratio na biolosko praistorijsku ustedu energije poput lavova koji su upravo
utolili glad i sada ce se izlezavati sledeci 20 sati.Da sve bude gore u takvom stanju upoznas neku devojku
kojoj delujes ne zainteresovano,smoreno,nisi u momentu jer nisi Se koristio dugo.Ajde sad ti njoj objasni
citavu filozofiju ovde kada te pita za razloge.Cekaj zeno da izadjem prvo iz depresije pa da se setim sta je
flert uopste pa da reprogramiram podsvest narednih dve nedelje da mogu flertovati na zavidnom
nivou.Na ovakvim poslovima nemas vremena reogranizovati misli.Sve i da hoces da usporis sa tempom
zivota plima kapitalizma te vuce za gusu iz dana u dan.Pokusavas da izadjes iz Ni faze i da nemas
unutrasnje monologe vec da se prikujes u realnosti i da obracas paznju samo na ono sto je potrebno
poput broja police,vrste leka i tako u krug.Ubrzo krene Ni-Fi loop i unutrasnji sukob zbog posla koji
mrzim a nakon sto das otkaz usledi novi vid melanholije.Ne organizovan dan,previse opcija,sve te zanima
a na kraju nista.Izgubio si pojam svoje licnosti,izgubio si Fi moc.Toliko si zatupeo da vise ne znas ko
si.Opsednut da trosis vreme ssvaki dan uzalud jer si navikao na "vreme je novac" i da gubis svaki peni
kada ne radis sada postajes anksiozan zbog potrosnje vremena.Tako provedes vreme razmisljajuci sta
ces sa sobom i onda te vise nije ni briga.Posle mesec dana dobijem prvi nalet inspiracije i zapisem ove
misli.To vam je moj subjektivni pogled na Ni kada je pusteno sa lanca ne mozes spavati od naleta
energije i zato gledam da se ujutru ispucam sa dozom kreativizma a da navece ne gledam nista sto bi me
navelo na razmisljanje jer ne bi spavao.Predvece ti treba doza realnosti,umora,ispraznjenja mozga kao
kada dodjes kuci posle napornog rada bez i jedne kapi apstraktnog i zaspes kao beba.

Mi smo ono cime smo se docnije hranili fizicki i psihicki.U stanju smo da imamo bezbroj polica sa
nacinima razmisljanja koje ne stizemo negovati.Kada treniram samo razmisljam o tome,od polozaja u
prostoru do apstraktnih pojmova vezanog za isto.Kada sam u plesnom modu prvo danima unapred
reprogramiram svoju podsvest.To me cini INTJ individualcem i ko kaze da ne mogu sebe tipovati grdno
gresi.
Voleo bi u kompijuterskoj animaciji videti prikaz rada mozga iz svih meseci ove godine pa da vidim u
kakva stanja sam se bacao i da imam siru sliku svega.To je vec mozda ENTJ mod u kome sam proveo tri
meseca ove godine.Dok zavrsavam ovaj tekst osecam da se naprezem mozdano a ruka mi otpada
prepisujuci i sada kuckajuci u ovom momentu,vreme je za pauzu.