Vous êtes sur la page 1sur 2

22.1.2016.

Bože pravde | Beogradske šetnje

Search

Skorašnji članci
04/04/2013 5 0 Vinaver na Savi
Твитуј Saveti zdravog razuma
Like Jedno veče uz radio
Bože pravde Skok u večnost
Jedna godišnjica
Skorašnji komentari
admin na Kontakt
U šetnju sa Andrićem na Kontakt
Arhive
jun 2014
mart 2014
februar 2014
septembar 2013
jun 2013
maj 2013
april 2013
mart 2013
Kategorije
Beogradski muzički vremeplov
Beografija
Činovnička kolonija
Književni vodič kroz Beograd
Opšte
Slatki Beograd
Tesla u Beogradu
Uncategorized
Meta
Prijava
RSS članaka
RSS komentara

Janko Veselinović i Davorin Jenko sa glumcima Narodnog pozorište ispred Jenkove kuće

Prva predstava izvedena u novoizgrađenom Narodnom pozorištu 30. oktobra 1869. godine
bila je slika narodnog života sa pevanjem i svirkom  posvećena knezu Mihailu, “Posmrtna
slava kneza Mihaila“ Đorđa Maletića. Do kraja 19. i početkom 20.veka u Narodnom pozorištu
muzika je u bila u funkciji predstava, izveden je veliki broj komada sa pevanjem koji je
zahtevao stvaranje originalnih ili aranžiranje  pojedinih melodija za predstave. Taj posao su
obavljali kapelnici. Jedan od najpoznatijih i najuspešnijih bio je Davorin Jenko, srpski
državljanin slovenačkog porekla, koji se može smatrati začetnikom srpske scenske muzike.
Njegova “Vračara“ smatra se prvom srpskom operetom. On je napisao i muziku za komad Autor se kune da ima više kose
“Đido“ po tekstu Janka Veselinovića,  koji se najduže zadržao na sceni. nego lik na crtežu ali priznaje da
nema plave oči. Kroz Beograd ne
Jenko će ipak ostati upamćen kao autor muzike koju je je komponovao 1872. godine za
leti iako bi ponekad voleo, već
najčešće pešači ili šeta. Pojavio
pozorišni komad “Markova sablja“ na tekst Jovana Đorđevića. Komad, naručen za proslavu se na naslovnoj strani jednih
punoletstva kneza Milana Obrenovića nije preživeo, ali jeste melodija koja je pevana u finalu novina, napisao jednu knjigu,
predstave. Ona je, sa izmenjenim tekstom u završnom stihu, gde je umesto “srpskog kneza“ zasadio jedno drvo i skoro da se
smatrao uspelim u životu, ali bez
stajalo  “srpskog kralja“, deset godina kasnije, na proglašenju Kraljevine izvedena kao prva bloga danas i ovde teško.
zvanična srpska himna, himna “Bože pravde“. Posle krvavog majskog prevrata 1903. godine i
smene dinastija, Srbija je šest godina bila bez himne.  Najzad je, kraljevim ukazom  1909.
godine, himna “Bože pravde“, uz izmenu imena vladara bila prihvaćena za himnu kraljevine.
Ponovo je 2006. godine referendumom usvojena kao himna Republike Srbije uz izbacivanje
dela u kojem se pominje kralj.

Pisac Janko Veselinović voleo je pozorište, njegova su dela uspešno izvođena na sceni
Narodnog pozorišta, a on  se čak pojavljivao u nekim predstavama. Deo narodnih pesama koje
 je znao uspeo je da prenese u svoja dva komada. Pevao bi a Davorin Jenko beležio, ali kako
nije bio sasvim siguran kako će to biti izvedeno, u “Đidu“ je oblačio seosko odelo i učestvovao
u pevanju zajedno sa horom na sceni, na premijeri i na nekoliko predstava. Pesme iz “Đida“ su
bile jako uspele i preplavile su Beograd. Bio je posvećen očuvanju narodne tradicije, pa je u
više navrata pokušavao da dobije plaćeno odsusutvo iz državne službe, ne bi li se posvetio
prikupljanju narodnih pesama. “Sve što je naše, tipično, gubi se s dana u dan, pisao je. Zapad
nam je svojom trgovinom počeo donositi i svoju civilizaciju i svoje običaje…“ Uspeo je ipak da
1895. godine objavi jednu malu zbirku “Sevdalinki narodnih biser pesama za pevanje“. U
predgovoru je zapisao: “… Na zemnom šaru nema naroda koji je pesmom govorio, kao što je

http://beogradskesetnje.rs/boze­pravde/ 1/2
22.1.2016. Bože pravde | Beogradske šetnje
srpski narod… “’

Ovaj clanak je postavljen u kategoriji Beogradski muzički vremeplov sa tagovima Bože pravde, Davorin Jenko, himna, Janko Veselinović,
Markova sablja, Đido. Sacuvajte permalink. Pratite komentare sa RSS­om za ovaj clanak. Postavite komentar ili referencu (Trackback
URL).

Ostavite odgovor
Vaša adresa e­pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ime *

E­pošta *

Veb mesto

Komentar

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite="">
<cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Predaj komentar

← Ivo Andrić (I deo)
Misterija zvana Tesla →

Centar za kulturne inicijative KULTTURA | © 2016 | Designed by: Filip Andjic

http://beogradskesetnje.rs/boze­pravde/ 2/2