Terensko istra�ivanje u arheologiji

Terensko istra�ivanje u arheologiji pocinje rekognosciranjem terena, odnosno

pregledom terena i bele�enjem podataka koji ukazuju na moguce nalazi�te. Kada je
lokalitet konstatovan, odlucuje se da li ce se pristupiti sistematskom arheolo�kom
istra�ivanju, tokom i posle koga se vr�e analize i datovanje materijala, kao i
obrada i interpretacija nalaza
Otkrivanje novih lokaliteta
Terensko arheolo�ko istra�ivanje zapocinje otkrivanjem novih lokaliteta,
rekognosciranjem terena. Transportna ogranicenja ozbiljno su ogranicavali terenski
rad sve do 20. veka. Slucajna otkrica artefakata ili ostataka gradnje prilikom
poljoprivrednih ili gradevinskih radova bitno su doprinela korpusu arheolo�kih
saznanja u 19. i 20. veku i cesto bila povod za strucnija istra�ivanja.
Podvodno istra�ivanje ne razlikuje se mnogo od terenskog rada na kopnu jer se
oslanja na ronioce i vizuelno snimanje delova morskog dna. Fotografisanje,
bele�enje i rekognosciranje nalazi�ta potonulih brodova ili razbacanog brodskog
tovara pociva na istim osnovnim principima kao rad na kopnu ali je naravno te�i i
tra�i vi�e vremena. Eho sonari i sonarni skeneri zamenjuju snimanje iz vazduha
prilikom otkrivanja anomalija na morskom dnu izuzev u bistrim plitkim vodama a
magnetni lokatori vrlo su efikasni u istra�ivanju potonulih olupina.
Obilazak terena i bele�enje
Najjednostavniji metod je obilazak terena koji podrazumeva uocavanje manjih
kolebanja u svojstvima terena i ako je to moguce uocavanje artefakata na povr�ini.
Izabrano podrucje pokriva se mre�om �to omogucava sistematicno ispitivanje. Svaki
nalaz mora se ubele�iti prema koordinatama osnovne mre�e.
Tragove gradnje ili zemljanih objekata kakvi su rovovi ili mede njiva treba odmah
istra�iti prostom opremom ali ako tumacenje nekog komplesnog nalazi�ta iziskuje
vecu preciznost mo�e biti po�eljno i naknadno podrobnije ispitivanje. Na osnovu
mre�e izmerenih visinskih kota izraduje se karta metodom izohipsi. Analiza i
tumacenje plana nalazi�ta cini va�an deo arheologije, a spoj terenskih istra�ivanja
i analize plana mo�e doneti znacajne rezultate
Snimanje iz vazduha
Najveci pojedinacni doprinos terenskom radu i dokumentovanju dalo je snimanje iz
vazduha. Prednost koju pru�a opa�anje iz daljine je u tome �to je omoguceno
sagledavanje celine, pa je zbog toga medu metodama daljinske detekcije, za
arheologiju upravo najveci znacaj dalo aerosnimanje. Pored toga �to omogucava
pogled iz �pticje perspektive� snimak iz vazduha mo�e pri povoljnim uslovima
registrovati zemljom zatrpane ostatke na koje ukazuju promene u boji povr�inskoh
sloja tla ili vegetacija. Prva snimanja vr�ena su iz balona, a tokom Prvog svetskog
rata pocinje snimanje iz aviona. Mnogi pioniri ovog tipa arheolo�ke fotografije
stekli su iskustvo upravo na ovaj nacin medu njima i O. D�. S. Kroford i engleski
major D�ord� Alen (1891�1940.), koji je po napu�tanju vojne slu�be postao civilni
pilot i foto-aparatom koji je sam napravio, 1930. zapoceo snimanje neobicnih �ara u
njivama Engleske. Utvrdeno je da ove linije predstavljaju objekte i neolita,
broznanog doba i antike.[1] Danas dragocen izvor podataka predstavljaju satelitski
snimci.
Vidljivi lokaliteti
Fotografija iz vazduha je korisna dopuna terenskim zapa�anjima o vidljivim ostacima
zemljanih objekata. Izolovane osobenosti terena mogu dobiti vi�e smisla ako se
sagledaju takvim sveobuhvatnim pogledom a mogu se otkriti i one koje nisu lako
uocljive na samom tlu. Najbolje uslove obezbeduje nisko osvetljenje. Mraz ili tanak
sne�ni pokrivac takode mogu, zbog neravnomernog topljenja, da uka�u na mesto
ostataka. Po�to su ovakvi uslovi retki veca je �ansa da to otkrica dode slucano
nego planski.
Nevidljivi lokaliteti
Snimanje iz vazduha je najznacajnije ako se snimaju lokaliteti za koje je mala
�ansa da ce biti uoceni tokom obicnog obilaska terena. Kada se neko nalazi�te
otkrije slucajno, razmere i oblik nalazi�ta retko kad su ocigledni. Takva nalazi�ta
srecu se uglavnom u krajevima sa intezivnom zemljoradnjom. Njihovo otkrivanje
pociva na nizu fenomena koji uticu na izgled vegetacije ili zemlji�ta. Neki od
takvih belega su samo fantomska nalazi�ta, koja cine tla razlicite konzistencije i
boje kao trag nekada�njih jama, jaraka i zemljanih objekata.
Belezi na tlu mogu se opaziti kada se zemlji�te poore. Kao i kod biljnih belega
gotovo neprimetne varijacije se najbolje vide iz vazduha Najzanimljivija tako
otkrivena nalazi�ta su rimske vile koje je fotografisao Ro�e Aga� u severoistocnoj
francuskoj.
Nalazi�te koje je otkriveno uz pomoc belega na tlu obicno je te�ko o�teceno i mo�e
biti potpuno uni�teno ako se oranje nastavi.
Geofizicko rekognosciranje
Kada nije moguce uz pomoc snimanja iz vazduha utvrditi polo�aj nalazi�ta na
raspolaganju je izvestan broj naprava za geofizicko istra�ivanje.
Upotreba ovih metoda prikladna samo na onim nalazi�tima ciji je polo�aj vec poznat
ili pretpostavljen jer iziskuje mnogo vremena. Njihova glavna svrha je otkrivanje
anomalija u terenu koje mogu da poticu od ljudske delatnosti. Naprave za geofizicko
istra�ivanje korisne su prilikom provere detalja ili tamo gde bi sonda�na
iskopavanja bila nedelotvoran. Primer su iskopavanja ju�nog bedema legionarskog
utvrdenja u Asku (Gvent). Primenjen je relativno jednostavan postupak merenja du�
linije koja je pocinjala od tacke izmedu poznatog istocnog i zapadnog bedema i
otkrivene su dve veoma va�ne anomalije koje su bile u skladu s postojanjem
zatrpanih jaraka izvan nekada�njeg bedema. Geofizicko istra�ivanje se koristi i na
vec poznatim nalazi�tima kako bi se utvrdilo gde bi bilo najbolje iskopavati.
Veliki napredak geofizickih istra�ivanja ostvaren je krajem �ezdesetih godina 20.
veka kada su se pojavili instrumenti koji obezbeduju kontinuarno ocitavanje. Prvi
instrumenti su automatski predocavali podatke u vidu grafickog prikaza. Krajem
osamdesetih zamenili su ih prenosivi racunari.
Rezultati merenja se najce�ce registruju linearnim dijagramom ciji vrhovi i udoline
prikazuju mesta niske i visoke specificne elektricne otpornosti, a one pak ukazuju
na polo�aj anomalija. Pored toga objedinjeni niz linearnih ocitavanja sa jednog
terena se mo�e objediniti u kartu izolinija. Odgovarajucim racunarskim programima
vr�i se uklanjanje prirodnih varijacija, kako bi ostali samo arheolo�ki lokaliteti.
Instrumenti
Geofizicko istra�ivanje oslanja se na dve klase instrumenata.
Om metri (meraci otpora) - utvrduju otpor zdravice pri prolasku elektricne struje
Magnetometri - mere varijacije magnetnih svojstava zdravice.
Za geofizicko istra�ivanje koriste se i detektori metala, radari, sonari...
Vecina tipova detektora metala registruje na maloj dubini, arheolozi ih koriste
kako bi utvrdili polo�aj razbacanih metalnih artefakta, poput ostave rimskog novca
rasute prilikom oranja.
Jedna osetljivija naprava je merac pulsne indukcije, upozorava na prisustvo metala
u grobovima koje tek treba istra�iti. Njena primena obicno nije potrebna ako je
nalazi�te prethodno ispitano magnetometrom. Neki arheolozi i muzejski kustosi rade
sa korisnicima detektora ameterima kako bi zajednicki do�li do brojnijih i
potpunijih podataka o nalazi�tu. U Steti�emu u Norfoku slucajno su otkrivene ostave
zlatnog i srebrnog novca i nakita iz 1. veka pre nove ere, koje su otkrili amateri.
Radari u arheologiji imaju ogranicenu ulogu. Radi na istom principu kao sonar samo
�to koristi elektronski a ne zvucni signal. Signal se oda�ilje u zemlju odbija o
eventualnu prepreku i vraca u prijemnik. Povratni signali zavise od gustine i
polo�aja onoga na �ta naidu a rezultat se iscrtava u vidu dijagrama.
Tradicionalne tehnike
Naucni instrumenti za lokaciju nisu zamenili sve tradicionalne tehnike koje
prethode iskopavanju nalazi�ta. Primer je ako se po tlu udara maljem iznad
zatrpanog zida zacuce se laka rezonancija a potmuo odjek iznad humusom ispunjenog
jarka. Sonda�a ili bu�enje korisni su za proveru dubine tla, odnosno da bi se uzeli
uzroci na osnovu kojih se mo�e steci neka predstava o stratigrafiji.
Ne sme se primenjivati na malim, kompleksnim lokalitetima, jer se mogu o�tetiti
artefakti. Ce�ce slu�i za uzimanje uzoraka tla radi analize polena ili da bi se
izmerila kolebanja u sadr�aju fosfata cime se utvrduje na kojim se delovima
zemlji�ta �ivelo i gde su se obavljale svakodnevne aktivnosti. Sa
ranosrednjovekovnog lokaliteta Valhagar na baltickom ostrvu Gotland sistematski su
uzeti uzroci radi analize fosfata. Nalazi�te se sastojalo od ra�trkanih objekata i
omedenih povr�ina koje su cinile zemljoradnicku zajednicu. Visoka koncentracija
fosfata poreklom iz �ivotinjskog urina i balege nadena je uz neke objekte, kao i na
otvorenom prostoru gde se mogla obavljati mu�a ili gde su bile �tale.
Ra�ljarstvo, tradicionalni nacin otkrivanja izvora vode, nepredvidljiva je
istra�ivacka tehnika. Ra�ljari se slu�e racvastom granom ili bilo cime drugim �to
smatraju prikladnim. Obilazeci teren oni dr�e granu iznad tla i obele�avaju mesta
gde se povila ka zemlji. Ocigledne uspehe u pronala�enju arheolo�kih ostataka, na
primer osnova sru�enih anglosaksonskih crkava, te�ko je naucno objasniti, jer oni
zavise od intuicije ra�ljara.
Sistematsko arheolo�ko iskopavanje
Pre pocetka arheolo�kih radova, proucava se spolja�nja i unutra�nja morfologija
zemlji�ta i prikupljaju se uzoraci za laboratorijsku analizu. Na osnovu terenskih i
laboratorijskih analiza dobijaju se podaci o osnovnim fizickim i hemijskim
svojsvtima tla, koja mogu ukazati i na aktivnosti koje su se odvijale u pro�losti
na tom lokalitetu. Utvrduje se da li je zemlji�te bilo obrazovano pod terestricnim
uslovima, da li je bilo plavljeno i sl. Utvrduje se i kakva je bila vegetacija, da
li postoje dokazi procesa ilimerizacije - lesiva�e. Na osnovu dobijenih rezultata
zakljucuje se da li je covek boravio na ovom zemlji�tu i da li se bavio
zemljoradnjom ili je prevashodno bio lovac ili nomad. Takode se mo�e utvrditi
starost pedogeneze zemlji�ta.
Takode se pre pocetka sistematskog arheolo�kog iskopavanja vr�i geolo�ko
rekognosciranje terena. Opisuju se stene, polo�aj i starost slojeva i njihov
medusobni odnos. Kada se iskopavanja zavr�e, geolog determini�e petrolo�ko-
mineralo�ki materijal koji ne naden (koji je slu�io za izradu oru�ja i oruda), a
zatim se utvrduje radijus kretanja nekada�njih stanovnika, �to se bele�i na karti.
[2]
Na osnovu ovih istra�ivanja mogu se utvrditi i stari tokovi reka.
Kada je nalazi�te konstatovano, pristupa se sistematsko istra�ivanje. Sistematsko
arheolo�ko iskopavanje pocinje postavljanjem koordinatnog sistema na povr�inu
zemlje u okviru koga ce se otvarati sonde. Ovaj sistem se najce�ce naziva kvadratna
mre�a. Kvadratna mre�a omogucava da se u okviru nalazi�ta tacno lociraju svi
pokretni i nepokretni nalazi i da se nacini precizan plan lokaliteta. Sonde
otvorene u okviru mre�e mogu biti kvadratnog ili pravougaonog oblika razlicitih
dimenzija, �to zavisi od konfiguracije terena i vrste nalazi�ta. Odreden
horizontalni plan, dalje pocinje da se odvija u vertikalnoj ordinati. Kretanjem u
dubinu svaki nalaz dobija i trecu dimenziju, odnosno trecu vrednost u koordinatnom
sistemu. Neposredno iskopavanje vr�i se po prirodnim ili ve�tacki utvrdenim
stratigrafskim celinama.
Sloj zemlje koji se otkopava u jednom navratu, stratum (lat. stratum), mo�e biti
geolo�ki odreden sastavom i bojom zemlje. Ovaj postupak se primenjuje kada su u
geolo�ki horizonti jasno izdovojeni, odnosno kad se smena podudara sa smenom
kulturnih slojeva.
Istra�ivanje se mo�e vr�iti i po mehanicki odvojenim slojevima, kada se eventualne
geolo�ke promene bele�e u okviru ovog sistema.
Dokumentacija o nalazi�tima
Prilikom arheolo�kog istra�ivanja idealno je saciniti bazu podataka. Dobra
dokumentacija mo�e znacajno da doprinese za�titi lokaliteta prilikom gradevinskih i
drugih radova. Dokumentacija mora da sadr�i podatke o polo�aju lokaliteta, vrsti
zemlji�ta, vrsti artefakata i skice. Dokumentacija o nalazi�tima i spomenicima
obicno je racunarski obradena.
Evidentirani nalazi trebalo bi da budu uneti u op�ti informacioni sistem u koji bi
se unelo graficko ucrtavanje uobicajenim topografskim znacima na katastarskim
planovima i koordinate nalazi�ta u postojecim katalozima. Evidencija o arheolo�kim
lokalitetima treba sard�i sve �to defini�e geografski polo�aj nalazi�ta. Za trajno
odredivanje polo�aja ahreolo�kog nalazi�ta uz mogucnost njihovog naknadnog
uspostavljanja sa tacno�cu � 5 sm, potrebno je obezbediti:
X - apscisu
Y - ordinatu
H - nadmorsku visinu (kotu)
h - dubinu na kojoj se artefakta nalaze
f - geografsku �irinu
? - geografsku du�inu
Sa poznatim elemetima Y, X, H, f i ? lokacija arheolo�kog nalazi�ta mo�e se uneti,
kartirati na svim geografskim kartama i mapama i na taj nacin se omogucavaju ostala
istra�ivanja vezana za lokaciju.[3]