IZBOR I ANALIZA EFIKASNIH POSTUPAKA SAGOREVANJA

DOMAĆIH ULJNIH ŠKRILJACA

SELECTION AND ANALYSIS OF EFFICIENT DOMESTIC

OIL SHALE COMBUSTION PROCESSES
B.S. Repić*, N.J. Đajić**, B.D. Grubor*
*
Institut za nuklearne nauke - Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku,
P.Fah 522, 11001 Beograd
**
Rudarsko-Geološki fakultet, Đušina 7, 11000 Beograd

Abstract: Oil shales are the real great energy potential of Serbia. In order to use domestic oil
shale for energy purpose the problems of efficient and economical way of their combustion
have to be solved. In the paper usage of direct combustion of oil shale in energy boilers is
considered based on the following aspects: problems of depot, mills facility for preparing of oil
shale for combustion and boilers facility for oil shale combustion. The selection of technology
i.e. ways of usage of domestic oil shale combustion in furnace space with solid ash removal,
combustion in furnace space with liquid ash removal and fluidized bed combustion was made in
the paper.

Key words: oil shale; combustion; selection; analyze; technology.

1. UVOD

Uljni škriljci spadaju u nekonvencionalna fosilna goriva, pa su u svetskim razmerama dosta

malo istraženi. Izuzimajući neke industrijski razvijene zemlje (SAD, Australija, Kanada, Rusija,
Estonija, Kina i dr.) gde su vršena detaljnija geološka i tehnološka istraživanja do
poluindustrijske i industrijske proizvodnje, o ovom potencijalu se malo zna.
Uljni škriljci su rudni materijali sedimentno-organogenog karaktera sa različitim
sadržajem organske materije koja je raspršena u porama u obliku mikroskopski sitnih čestica.
Nastali su u plitkim jezerima i morima, pri čemu su ugljovodonici ostaci algi i drugih nižih
biljnih vrsta koji su se taložili u toploj vodi, prekriveni sedimentnim nanosom. Prema nekim
procenama uljni škriljci su stvoreni pre više desetina miliona godina i tektonski su mirovali sve
dok nije došlo do poremećaja i izdizanja slojeva, koji mogu biti i više stotina metara debljine.
Sadržaj organske materije (kerogena) je veoma različit u zavisnosti od sastava i kreće se od
nekoliko litara do 600 l po toni rude u najbogatijim ležištima. Svetski potencijal u uljnim
škriljcima je vrlo veliki, ali još uvek nije tačno utvrđen. Najveći potencijali se nalaze u
Australiji, Brazilu, Kanadi, Kini, Estoniji, Francuskoj, Rusiji, SAD-u i td.
U literaturi postoje različite procene ukupnih potencijala uljnih škriljaca, od 227-490x109
ten. [1]. Bez obzira da li su ti potencijali veći od potencijala konvencionalne nafte, ta ocena je
relativna, jer će njihovo korišćenje u budućnosti zavisiti od niza faktora: cene konkurentnih
goriva, uključujući i sintetička goriva dobijena iz uglja; otkrića novih ekonomski opravdanih
tehnologija estrakcije kerogena i troškova zzaštite životne sredine. Sa rešenjem tih problema
uljni škriljci će postati značajan energetski izvor. Međutim, imajući u vidu neravnomeran
raspored potencijala sirove nafte i njenu buduću visoku cenu, uljni škriljci imaju perspektivan
značaj za mnoge zemlje koje njima raspolažu, jer je porast cena konvencionalnih goriva
neminovan. Osnovni uslov za intenzivniju proizvodnju uljnih škriljaca je rentabilan proces
njegove ekstrakcije i korišćenja, uz rešenje ekoloških problema.
Imajući u vidu tehnoekonomske probleme različitih tehnologija ekstrakcije kerogena,
uljni škriljci se danas u nekim zemljama koriste i kao gorivo u kotlovima termoelektrana ili
industrijskim pećima. Međutim, zahtevi za energijom pri eksploataciji, drobljenju, pripremi i
transportu, zajedno sa zahtevima zaštite životne sredine i sigurnim odlaganjem ogromnih
količina otpadnog materijala su veliki, te je energetska efektivnost celokupnog ciklusa mala.

2. ULJNI ŠKRILJCI SRBIJE

Istraženost uljnih škriljaca u Srbiji je veoma mala. Dosada su otkrivena nalazišta uljnih škriljaca
u sledećim regionima: Niškom (Aleksinački basen, reoni sela Bovna i Prugovca, Bubušinački i
Kosanički basen), Zaječarskom (Timočka zona senonskog tektonskog rova, između Knjaževca
i Boljevca), Južnomoravskom (Vranjski basen), Kraljevačkom (Kruševački i Čačansko-
Kraljevački basen) i Podrinjsko-Kolubarskom (Valjevsko-Mionički basen). Procenjene rezerve
uljnih škriljaca na teritoriji Srbije iznose oko 8.115xl06 tona, a od toga se najveće nalaze u
Aleksinačkom basenu.
Danas se samo za ležište uljnih škriljaca u okolini Aleksinca može reći da je nešto bolje
poznato zahvaljujući istražnim radovima koji su obavljani za potrebe proizvodnje uglja, te su
pri tome prikupljani podaci i o uljnim škriljcima, koji se nalaze u povlati i podini ugljenih
slojeva. Međutim čak i ti podaci nisu dovoljni za konačnu procenu geoloških i eksploatacionih
rezervi, odnosno njihovu kategorizaciju. Aleksinačko ležište se nalazi u blizini grada Aleksinca,
sa severoistočne strane. Ono je većim delom istraženo paralelno sa istraživanjem ležišta uglja.
Zahvata područje Aleksinačkih rudnika, između reka Južne Morave i Moravice i pruža se
neposredno od grada Aleksinca u pravcu SSZ u dužini od 10 km (zahvata površinu od 20
km2). Ležište uljnih škriljaca je podeljeno na tri dela i to: „Dubrava“, „Morava“ i „Logorište“,
odn. kako je otkopavan ugljeni sloj po jamama.
Dubina serije uljnih škriljaca u ovom ležištu se kreće od površinskih izdanaka duž
pružanja čitavog ležišta pa sve do dubine od 700 m. Debljina krovinskog sloja uljnih škriljaca
iznosi u proseku oko 60 m, a podinskog sloja oko 30 m. Sadržaj sirovog ulja u slojevima
škriljaca se kreće 6–20%, u proseku oko 10%. Podinski uljni škriljci sadrže proslojke uglja
debljine 0,20-0,80 m. Iznad uljnih škriljaca leže bitumenozni laporci, laporci sa proslojcima
peskovitih glina i ređe laporoviti peščari. Ukupne rezerve uljnih škriljaca u ovom ležištu se
procenjuju na preko 2x109 t sa sadržajem oko 200x106 t sirovog ulja. Osnovne karakteristike
ovih uljnih škriljaca date su u Tabeli 1. Poređenja radi, u istoj tabeli prikazane su i
karakteristike Pribaltičkih škriljaca.

3. ANALIZA EFIKASNIH POSTUPAKA SAGOREVANJA ULJNIH ŠKRILJACA

Na osnovu detaljnih analiza izvršenih u [1] može se zaključiti da je budućnost korišćenja

Aleksinačkih uljnih škriljaca u: proizvodnji električne energije; industrijskoj preradi i njihovom
kompleksnom korišćenju; tehnološkoj preradi uljnih škriljaca (dobijanje proizvoda za hemijsku
i farmaceutsku industriju, poljoprivredu, industriju stakla, cementa i građevinskih materijala,
dobijanje ulja, maziva, benzina, tečnog goriva za termoelektrane i sl.).
Za sagorevanje domaćih uljnih škriljaca moguće je koristiti sve razvijene tehnologije za
sagorevanje uglja i to: sagorevanje na rešetci (u sloju), sagorevanje u letu (u sprašenom stanju)
kao i sagorevanje u fluidizovanom sloju.

Tabela 1. Karakteristike Aleksinačkih i Pribaltičkih uljnih škriljaca

 Veličina Dimenzija Aleksinački Pribaltički
Vlaga % 1,2-6,4 11,2-13,2
Pepeo % 64,66-64,80 40,0-45,1
CO2k % 8,33-13,33 14,4-20,6
Toplotna moć MJ/kg 5,66-8,81 7,5-10,9
Ugljenik % 16,22-20,47 19,1-24,1
Vodonik % 1,90-2,56 2,4-3,1
Azot % - 0,1
Kiseonik % 5,72-13,48 2,4-3,7
Sumpor ukupni % 0,41-4,5 1,3-1,8

3.1. Sagorevanje na rešetci

Uljni škriljci se mogu koristiti za direktno sagorevanje u manjim kotlovskim jedinicama u
kojima se sagorevanje vrši na rešetkama (sagorevanje u sloju). Zbog ograničenih kapaciteta
kotlova za sagorevanje na rešetci oni nemaju posebnog značaja sa energetskog stanovišta a
time ni velikog ekonomskog interesa u sagorevanju Aleksinačkih škriljaca. S obzirom na to da
se uljni škriljci ne mogu ekonomično transportovati na veću daljinu ostaje njihova upotreba u
velikoj energetici kao jedini ekonomski prihvatljivi način korišćenja.

3.2. Sagorevanje u letu

Proces sagorevanja uljnih škriljaca može se u kotlovskim postrojenjima vršiti kao:
- sagorevanje sprašenih škriljaca u prostoru sa čvrstim odvođenjem mineralnih materija,
- sagorevanje u prostoru sa tečnim režimom odvođenja mineralnih materija.
Direktno sagorevanje uljnih škriljaca u parnim kotlovima termoelektrana je postupak koji
se primenjuje već duže vreme i to naročito u Pribaltiku, još od 1920 g. [2]. S obzirom na
velike rezerve škriljaca, jedinični kapaciteti kotlova su stalno povećavani, tako da se danas
nalaze u eksploataciji kotlovi većeg kapaciteta sa parametrima pare od 140 bar-a i 540oC,
instalisane jedinične snage 100 MW i 200 MW koji sagorevaju škriljce u sprašenom stanju.
Kao i za slučaj ostalih čvrstih goriva, korišćenje uljnih škriljaca za direktno sagorevanje u
postojećim kotlovima treba posmatrati sa sledećih aspekata:
- problemi deponije za potrebe termoelektrane ili termoelektrane–toplane,
- mlinsko postrojenje za pripremu škriljaca za sagorevanje,
- kotlovska postrojenja za sagorevanje škriijaca.
Za nesmetano snabdevanje kotlova većih kapaciteta neophodna je deponija na kojoj treba
uvek da postoje rezerve goriva za nesmetan rad u trajanju od najmanje 15 dana. Za jedan blok
snage 100 MW treba godišnje cca 1,1.106 tona škriljaca prosečne donje toplotne moći oko
6188 KJ/kg. Imajući u vidu potrebne dimenzije deponije, kao i dugotrajno stajanje škriljaca na
njoj, postoji opasnost od pojave samozapaljivanja i zagađenja okoline. Danas je uspešno rešen
niz problema, kao i propisani tehnološki uslovi i postupci deponovanja, kako ne bi dolazilo do
neželjenih pojava na njima.
Korišćenje uljnih škriljaca za direktno sagorevanje u ložištima parnih kotlova postavlja
velike probleme sa gledišta izbora najpogodnijeg tipa mlina za njihovo mlevenje. Za mlevenje
Pribaltičkih škriljaca koriste se, uglavnom, mlinovi čekićari tangencijalnog tipa (sa ili bez
inercionih separatora). Meljava koja se pri tome postiže ima ostatak na situ od 0.09 mm od 10-
42% zavisno od elektrane. Postoje težnje da se za mlevenje škrlijaca koriste ventilatorski
mlinovi. Osim preporuka nema podataka o praktičnoj primeni ventilatorskih mlinova za
mlevenje škriljaca. Naročito težak problem pri mlevenju škriljaca predstavlja veliko habanje
elemenata mlina koje je znatno veće za škriljce nego za slučaj mlevenja ostalih čvrstih goriva.
Ložišta u kojima se sagorevaju uljni škriljci moraju imati znatno veće dimenzije od
uobičajenih ložišta za sagorevanje lignita. To je uslovljeno većim prijemom toplote i veoma
slabom efektivnošću ekranskih grejnih površina u ložištu. U cilju sprečavanja abrazivnog
dejstva produkata sagorevanja smeštaj konvektivnih grejnih površina mora se izvesti u dva ili
tri konvektivna kanala. Ovo znatno povećava dimenzije kotlovskog postrojenja kao i troškove
investicija i održavanja postrojenja. Zbog problema interakcije između produkata sagorevanja
goriva sa grejnim površinama smatra se da ekonomičnu granicu kapaciteta predstavljaju
blokovi snage oko 200 MW (640 t/h pare pritiska 140 bara i temperature 530-5400C).
Eventualno povećanje kapaciteta i parametara zahteva nove metode sagorevanja škriljaca.
Sagorevanje uljnih škriljaca u prostoru, sa tečnim odvođenjem mineralnih materija, je
veoma interesantno, jer se najveći deo mineralnih primesa zadržava u ciklonu ili ložištu. Time
se znatno smanjuje njihova koncentracija u produktima sagorevanja koji napuštaju ložište i
ulaze u konvektivni trakt. Međutim, najveći nedostatak ovakvog načina sagorevanja je vrlo
veliki gubitak usled fizičke toplote tečne šljake koji može da iznosi i preko 16%, što bi zbog
postojanja i ostalih kotlovskih gubitaka dovelo do nedozvoljivo niskog stepena korisnosti
kotlovskog postrojenja. Zato ovakav način sagorevanja ne dolazi u obzir sve dok se ne
pronađu mogućnosti za rentabilno korišćenje toplotne energije tečne šljake.
Pri sagorevanju škriljaca problem predstavlja i zaštita okoline od zagađivanja čvrstim
česticama i oksidima sumpora i azota. Pri sagorevanju Pribaltičkih škriljaca koncentracija SO2
dostiže [2] 24-30 g/m3, dok za slučaj sagorevanja mazuta te vrednosti iznose 6-7 g/m3. Treba
imati u vidu da pri tome, na visokim temperaturama dolazi i do stvaranja azotnih oksida, čija
koncentracija u izlaznim dimnim gasovima može preći dozvoljene vrednosti.
Složenost problema koji prate primenu uljnih škriljaca u praksi ukazuju na sledeće
aspekte korišćenja domaćih škriljaca. Izgradnja novih energetskih kapaciteta na Aleksinačke
škriljce u kojima bi se primenilo njihovo sagorevanje u letu je moguća jer postoji razvijena
tehnologija pripreme, mlevenja, sagorevanja, zaštite okoline i dr. koja to u potpunosti
omogućuje. Međutim, njihovo korišćenje moguće je samo u zoni okoline rudnika (maksimalno
na daljini 20-30 km). Zato je praktično nemoguće planirati korišćenje ovih škriljaca na
postojećim postrojenjima EPS-a. Postojeće konstrukcije energetskih kotlova koji sagorevaju
lignit, uzimajući u obzir njihove projektne karakteristike, konstrukcije ložišta, primenjen način
sagorevanja, temperaturske nivoe koji se ostvaruju u ložištu i drugoj promaji, razmeštaj grejnih
površina, način odvođenja pepela i šljake nisu primerene korišćenju uljnih škriljaca. Isto tako i
korišćenje škriljaca na postojećim industrijskim kotlovima ili kotlovima toplana i energana u
bližoj okolini Aleksinca i Niša nije realna

3.3. Sagorevanje uljnih škriljaca u fluidizovanom sloju

Zbog velikog broja eksploatacionih problema koji prate sagorevanje uljnih škriljaca u letu
smatra se da je jedno od rešenja u budućnosti njihovo sagorevanje u fluidizovanom sloju
(SFS), jer je to tehnologija povoljna za čvrsta goriva sa velikim sadržajem mineralnih materija
[3]. Tehnologija SFS razvijena je za pouzdano i efikasno sagorevanje praktično bilo kakvog
goriva, bez obzira na njegov kvalitet (visok sadržaj vlage i pepela, niska toplotna moć, itd.),
kao i korišćenje različitih goriva u istom ložištu bez bitnijeg uticaja na snagu ložišta. Relativno
niske temperature sagorevanja omogućavaju sagorevanje i goriva sa niskotopivim pepelom bez
pojave problema zašljakivanja grejnih površina.
U ložištima i kotlovima sa sagorevanjem u fluidizovanom sloju, sagorevanje se odvija u
sledećim uslovima: srednja veličina čestica inertnog materijala je od 0,5-2 mm, temperatura
fluidizovanog sloja u opsegu 800-9000C, brzina vazduha 1-2,5 m/s i visina sloja 0,3-1 m.
Gorivo koje se sagoreva je uobičajene granulacije 2-12 mm tako da se za njegovu pripremu za
kotlove SFS koriste drobilice. Ovi uslovi u kojima se odvija sagorevanje su takođe povoljni sa
aspekta smanjenja emisije štetnih jedinjenja. Relativno niske temperature sagorevanja dovode
do smanjene emisije NOx jedinjenja. Pri tome treba napomenuti da se ovakav temperaturski
opseg postiže ne velikim viškom vazduha već odvođenjem toplote iz samog fluidizovanog
sloja. Ovaj temperaturski opseg je povoljan i za redukciju SO2 usled reakcije sa sopstvenim
kalcijumom u pepelu ili dodavanjem krečnjaka zajedno sa gorivom.
 Tehnologija sagorevanja fosilnih goriva u fluidizovanom sloju se izuzetno mnogo koristi
u svetu [3]. Dosada je izgrađeno bezbroj objekata koji sagorevaju ugalj, drvo, biomasu, tečna
goriva, razna otpadna goriva i dr. Ova tehnologija se koristi i za proizvodnju električne
energije tako da su u eksploataciji energetski blokovi snage i do 300 MWe. Uljni škriljci se, za
sada, još ne koriste industrijski u postrojenjima sa fluidizovanim slojem. Dugogodišnja
istraživanja koja su vršena sa različitim uljnim škriljcima pokazuju vrlo ohrabrujuće rezultate.
Skoro sav sumpor izreaguje sa sopstvenim Ca tako da su emisije SO2 znatno niže i od
najstrožijih svetskih normi. Problem zaprljanja grejnih površina je značajno manji nego kod
sagorevanja u letu. Zbog nižih temperatura sagorevanja i većeg ukupnog stepena korisnosti,
emisija CO2 je kod ove tehnologije niža za oko 10-15% nego u slučaju sagorevanja u letu.
Eksperimentalna istraživanja sagorevanja škriljaca u fluidizovanom sloju su pokazala [4]
da ovo sagorevanje ima visoku efikasnost procesa, visok stepen vezivanja sumpora (skoro
100%) čime je problem emisije SO2 praktično rešen, da su problemi lepljenja proizvedenog
pepela relativno mali i sl. Na osnovu ovih istraživanja i dobijenih projektnih parametara
namenski je napravljeno više demonstracionih postrojenja za ispitivanje uljnih škriljaca. Na taj
način definisane su preporuke za pojedine delove opreme kotlovskih postrojenja sa
tehnologijom SFS koje se odnose na: bunkere za gorivo, pripremu i doziranje goriva, komoru
za sagorevanje (ložište), razmeštaj grejnih površina, izmenjivač toplote u fluidizovanom sloju,
konvektivne grejne površine, cevne zagrejače vazduha, ciklon, uklanjanje čestica pepela iz
dimnih gasova i transport pepela.

4. IZBOR TEHNOLOGIJE ZA SAGOREVANJE ULJNIH ŠKRILJACA

Na osnovu analize postojećih tehnologija sagorevanja uljnih škriljaca može se izvršiti izbor
najpovoljnije tehnologije korišćenja domaćih uljnih škriljaca za proizvodnju električne energije.
Izbor se praktično svodi na dve tehnologije i to: sagorevanje sprašenih uljnih škriljaca u letu, i
sagorevanje uljnih škriljaca u cirkulacionom fluidizovanom sloju.
Osnovne prednosti tehnologije sagorevanja uljnih škriljaca u letu su: komercijalno
razvijena tehnologija koja je proverena u praksi više od 80 godina; izgrađeni komercijalni
energetski blokovi jedinične snage od 100 MWe i 200 MWe kao i blokovi manjih snaga;
postoje proizvođači opreme i to: kotlova, mlinova, ciklona, elektrofiltera i dr.; moguće je
učešće domaće kotlogradnje; svi dosada izgrađeni kapaciteti u EPS-u su na bazi sagorevanja
sprašenog uglja u letu; postoji mogućnost obuke i osposobljavanja izvršilaca i dr.
Nedostaci ove tehnologije su: veliki eksploatacioni problemi u radu (zašljakivanje,
erozija, abrazija i korozija kotlovskih grejnih površina); velika emisija gasovitih i čestičnih
polutanata u okolinu što zahteva primenu adekvatnih mera zaštite.
Prednosti tehnologije sagorevanja uljnih škriljaca u cirkulacionom fluidizovanom sloju
su: potpuna zaštita okoline od emisije sumpornih i azotnih oksida; visoki molarni odnos Ca/S;
jednostavna priprema goriva; mogućnost primene škriljaca različite granulacije kao i otpadnih
klasa goriva; komercijalno razvijena tehnologija za razne vrste čvrstih goriva i proverena u
praksi više od 30 godina; izgrađeni energetski blokovi na ugalj različite jedinične snage; postoje
proizvođači kompletne opreme; moguće je učešće domaće kotlogradnje.
Nedostaci su: komercijalizacija tehnologije za uljne škriljce je na početku; tehnologija
nije proverena u praksi osim na pilot i demonstracionim postrojenjima; u EPS-u ne postoje
izgrađeni kapaciteti na bazi SFS; ne postoji mogućnost obuke izvršilaca; nema eksploatacionih
iskustava sa ovom tehnologijom kod nas.
Komercijalna cena kompletnog postrojenja za sagorevanja sprašenog uglja u letu (kotao,
turbina, doprema uglja, elektrofiltri, otprema pepela i dr.), bez uređaja za odsumporavanje,
kreće se prosečno oko 1100 $/kWe, ili oko 30% više ukoliko su predviđeni sistemi za
odsumporavanje i denitrifikaciju. Za uljne škriljace treba računati sa cenom postrojenja 10-15%
većom (zbog povećanih dimenzija kotla, drugačijeg načina dimenzionisanja ložišta i grejnih
površina, ugradnje veće količine materijala, ugradnje ciklona, duvača pepela, skupljeg sistema
transporta pepela zbog većih količina pepela i sl.).
Cena kompletnog postrojenja za sagorevanje komadnog uglja u FS je nešto veća (oko
20%), ali je komparativna onoj za sagorevanje u letu sa sistemima zaštite okoline. Kod opreme
za SFS neki delovi postrojenja su jeftiniji (drobilice umesto mlinova) ali su zato neki skuplji.
Zato su sa aspekta cene obe tehnologije poredljive tj. sličnog nivoa investicija.
Na osnovu iznetih prednosti i nedostataka obeju tehnologija može se zaključiti da su obe
praktično primenjive za domaće uljne škriljce za proizvodnju električne energije. Ipak, imajući
u vidu da je jedino EPS u mogućnosti da pokrene projekat korišćenja domaćih uljnih škriljaca
smatramo da je tehnologija sagorevanja u letu u prednosti. Ukoliko bi se u narednom periodu
izgradilo komercijalno postrojenje (novi ili revitalizovani kotao) na ugalj sa sagorevanjem u
fluidizovanom sloju ta tehnologija bi postala aktuelna.

5. ZAKLJUČAK

Uljni škriljci predstavljaju realno veliki energetski potencijal Srbije. Njihovo korišćenje u
energetske svrhe uslovljeno je rešavanjem problema njihovog efikasnog i ekonomski isplativog
načina sagorevanja. Na osnovu razmatranja korišćenja uljnih škriljaca za direktno sagorevanje
u energetskim kotlovima, sa aspekta problema deponije, mlinskog postrojenja i kotlovskog
postrojenja za sagorevanje škriljaca, pokazano je da je ovog momenta najpovoljnija tehnologije
sagorevanja domaćih uljnih škriljaca u sprašenom stanju.

REFERENCE

[1] Studija “Analiza ekonomske opravdanosti eksploatacije i korišćenja uljnih škriljaca za

snabdevanje Niša i Aleksinca toplotnom i električnom energijom”, NP EE 414-21A,
Rudarsko-Geološki fakultet i Institut za nuklearne nauke Vinča, Beograd, 2003.

[2] Ots, A.A.: Processy v parogeneratorakh pri szhiganii slancev i Kansko-Achinskikh uglei,
Energiya, Moskva, 1977.

[3] Prik, A., Hiltunen, M., Makkonen, P.: Circulating fluidized bed boilers, Oil Shale,
Special Edition, 14, (1997), 3, pp.254-264.

[4] Arro, H., Prikk, A., Kasemetsa, J.: Recommendations for design of Estonian CFB oil
shale fired CFB boilers, Oil Shale, Special Edition, 14, (1997), 3, pp.246-253.