Δημόκριτος

Демокрит - одабран од народа

Античка Грчка - колевка цивилизације броји многе филозофе кроз своју дугу
историју. Велики број античких Грка покушао је да схвати и разуме постојање и
сврху човека као бића. Оваква потрага створила је многе школе мишљења,
укључујући и атомистичку идеју о постанку и постојању света. Иако се оснивачем
атомистичке школе сматра Леукип (5. век п.н.е.), њен најпознатији и, можда,
најзначајнији представник је филозоф Демокрит.
Демокрит (око 460. п.н.е. - око 370. п.н.е.) је рођен у Абдери у Тракији, колонији
града Теоса, иако га неки сматрају милећанином. Према Аполодору, родио се у 80.
олимпијади (од 457. п.н.е. до 460. п.н.е.), међутим, не постоји прецизнији податак.
Пореклом је из угледне и богате породице, а постоји и прича по којој је Демокритов
отац примио персијског цара Ксеркса лично при његовом проласку кроз Абдеру.
Демокрит је потрошио све своје наследство на путовања у далеке земље,
стигавши можда чак и до Етиопије и Индије. Пропутовао је готово целу Стару
Грчку, прикупљајући знања о разним културама и упознајући се са мишљењима
многих филозофа.
Атомистичка школа једна је од најзначајнијих школа мишљења Античке Грчке за
данашњу науку. Атомисти су у свом трагању за објашњењем света одустали од
трагања за сврхом и циљем постојања и живота. Били су материјалисти, веровали
су да је све последица природних закона. За њих, при анализи неког догађаја,
главно питање није било „Која је сврха овог догађаја?“ него „Који је узрок овог
догађаја?“.
Атомисти су веровали да се свет састоји од малих, недељивих честица - атома
(ατομος - недељив). Између атома налази се празан простор ништавила. По подели
света на оно што јесте и оно што није, атом би био биће, а ништавило небиће. Атоми
су разних величина и облика, недељиви, неуништиви и окружени ништавилом у
ком се сударају са другим атомима или се групишу са њима. Групе различитих
облика, распореда и позиција дају разне макроскопске супстанце.
По Демокриту, атоми су сувише мали да би их људска чула препознала, има их
небројено, постоји небројени број врста и постоје одувек. Плутају у вакууму и могу
бити разних облика. Демокрит тврди да су атоми и ништавило једине ствари које
заиста постоје, док су остале ствар мишљења. Ствари које чине свакодневни
човеков живот су све сачињене од атома и њихови облици и материјали су
одређени врстом материјала који их сачињавају. Сходно томе, људско опажање је
последица атома: Горчина је прелазак оштрих, малих атома преко језика, док је
слаткоћа прелазак финијих, већих атома преко језика.
Парменид је одбијао постојање кретања, промене и ништавила. Веровао је да је
све што постоји једна свеобухватна непроменљива маса, и да су промена и
кретање илузије. Једна од његових кључних теза је: „Ако ништавило јесте
(постоји), онда није небиће, дакле није ништавило“. Даље, ово значи да је кретање
немогуће, јер нема празнине у коју бисмо се померили. Све што јесте је недељиво,
јер ако је мноштво, онда постоји празнина између (а празнина не постоји).
Демокрит је прихватао већину Парменидовог мишљења, осим тога да је промена
илузија. Веровао је да је промена (кретање) или стварна или илузија која се мора
објаснити. Сходно томе, мислио је да велики број Парменидових ентитета плива
кроз ништавило, и да они у ствари представљају атоме.
Данашња наука је у највећој мери сагласна са Демокритовим мишљењем.
Хемичари су у 19. веку открили мале честице за које су сматрали да су недељиве и
назвали их атомима. Каснија истраживања показују да ипак постоје мање честице,
које чине атоме, међутим, данашња физика тврди да постоји ограничен број
недељивих честица које сачињавају све.
Лазар Галић IVД