Ранко Јаковљевић

1889-2019

''СЈАЈ У ТРАВИ'' БРИКЕТНИЦЕ НА ДУНАВУ

АПСТРАКТ: Предмет овог рада је приказ података о постојању ''првог

индустријског објекта у Крајини''- фабрике брикета у Радујевцу на Дунаву, са
акцентом на модел производње, статус радника и коначну судбину фабричког
објекта.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Индустрија, фабрика, радник, управа, брикет, угаљ, објекти

Фабрика брикета подигнута 1889.г. у Радујевцу крај Дунава прво је индустријско

постројење на подручју Неготина. Сагласно забелешкама Феликса Каница из
1897.г ''Једна парна машина од 150 коњских снага и неколико радника обављали су
у овом интересантном делу огромног предузећа многе компликоване предрадње да
би навлажена угљена маса, пролазећи кроз ингeниозно конструисани апарат No.47
Systeme F. Couffenhal de Bietri et. Cie. in St.Etienne, изишла из гвоздених калупа у
виду брикета са жигом и била пребачена у простране сушионице, из којих иде у
оближња складишта, или, ако су она препуна, директно у бродове који чекају
утовар. Ова у свему по белгијском моделу уређена фабрика, заједно са стамбеним и
пословним зградама од ваљаног лима које стају само 6.000 франака по комаду, са
шупама за локомотиве, баракама за раднике, између којих су се на многим
колосецима отезале композиције предратних вагона који су чекали истовар,
остављала је добар утисак... Истина, 1891.г. је из Вршке чуке извучено 20434 тоне
угља, али је фабрика брикета, срачуната на дневну испоруку од 800 метарских
центи, заједно са железничким погоном, запошљавала само 50 радника... Кад сам
8.августа 1897. поново посетио радујевачко предузеће 'Српског индустријског
друштва', коме је председавао Виктор Стокле из Брисела, оно је једва дисало под
притиском јевтиног енглеског угља који је преко Црног мора стизао у
Подуннавље... Фабрика брикета располаже локомобилом од 60 коњских снага, две
нове пресе и три котла типа Denayer. Фабрика производи дневно 170 тона брикета,
који се на њеној дунавској станици продаје по цени од 19 динара по тони, а у
београдској главној агентури Феликса Кона, због превозних трошкова /искључујући
трошкове истовара/, за 7- 7,50 динара скупље. Тиме се и објашњава што је 1896.г.
продато само 8.000, а 1897. нешто више од 12.000 тона и што све веће залихе
ометају нормалну производу'' (1987, 430-431). Угаљ за рад фабрике довожен је из
рудника Вршка чука ''белгијском железницом'' уског колосека. Поводом израдње
брикетнице Божин Јовановић сматра околност да је тамошњи камени угаљ ''био
ситан, па је самим тим имао отежану употребу'' (1995, 50). Радујевачко
пристаниште у време почетка рада брикетнице имало је посебне штекове за
пристајање бродова од којих су два била српска, по један руски, француски, аустро-
угарски и белгијски (Благојевић 1999, 36).

Услови рада били су врло тешки, наднице мизерне, што је почетком 20.века имало
запаженог одјека у српској синдикалној шампи. ''Радничке новине'' су 18.7.1906.
донеле текст о штрајку, којим се указује: ''...Годинама ми смо безгранично
експлоатисани. Радили смо дан и ноћ; губили смо своје очи од ове огромне
угљене прашине која стално обавија целу фабрику; изубили смо ноге, трчећи
у послу и руке гурајући колица са брикетом... на нама је све црно сем црвених
и отечених очију. Ми више нисмо људи већ црни робови, којима смо слични и
бојом и бедним положајем... Генерација за генерацијом трује се и пропада у
овој црној фабрици и никога нема да олакша ову беду... Долазиле су и
комисије, разни инжењери српски и страни, никаква побољшања нисмо
добили. Кад дође комисија са нама се дивно поступа, обећају нам се повишице
и награда а у велелепном дрикеторовом дворцу са мермерним купатилом,
пирује се и дан и ноћ, пуцају шампањске флаше, једе се до повраћања и слави
се мудри и љубазни директор Захарија Фанцел. Али првогдана по одласку
комисије почиње све по старом...'' (Васић 1999, 113-114). Уследио је штрајк
17.јула 1906, а ''Радничке новине'' од 29.7. пишу, поред осталог, о експлоатацији
деце у фабрици брикета: ''...На овом послу раде и деца испод 12 година. Зна ли за
ово Министарство народне привреде... Дете од 12 година ради 12 сати за
тричавих 12 марјаша. Кад се овоме дода, да ова деца раде онако исто тешке,
амалске послове као и одрасли, онда се морамо са ужасом питати: где су они
што желе добро својој отаџбини, где су да спасу своја поколења. Ни држава, ни
општина, ни послодавци не брину се шта же са овом децом сутра бити...''
(Васић1999, 115).

Фабрика је престала са радом 1936. године.

Након Другог светског рата,народна власт донела је одлуку Посл.бр.И.бр.197-46:

У ИМЕ НАРОДА

Срески суд у Неготину у саставу од претседника суда Илије Радовића као

претседника већа и чланова Ђорђа Јовановића и Чедомира Симоновића као
поротника и записничара Петровић Станка по предлогу Среског народног одбора у
Неготину, да се имовина безименог Белгијског друштва А.Д. у близини села
Радујевца стави под секвестар донео је дана 18 новембра 1946.год. следеће

РЕШЕЊЕ

Да се имовина безименог Белгијског друштва А.Д. која се налази у

близини села Радујевца у срезу неготинском а састоји се од фабике брикета за
гориво и погон машина на пловним објектима која је у руинираном стању а састоји
се од једне зграде величине 22 х 15,30 м изграђена од печене цигле као и од плаца и
земљишта у једном комаду у површини од око ... ара земље. Поред зграде налазе се
још три зграде од којих једна служи за становање, друга за магацин, а трећа за
шталу. Зграда са постројењима је у рушевинама без крова са оштећеним зидовима
са гвозденим скелетом и трегерима. А фабричnа постројења састоје се од делова
парне машине оштећене и од гомиле разбацаног гвожђа унутар исте. Мешалица за
угаљ претставља у ствари старо гвођже као и два корита од елеватора су такође
уништена и тањир за сушење угља је напола уништен; точак замајник од парне
машине целокупан је, док су поред њега срушена три корита за тушеве. Тањир се
састоји од три шајбне за трансимисију. У каналу за воду и у згради налазе се делови
гвођжа од пумпе и парне машине у количини од око два вагона гвожђа. Фундаменат
постоље од пресе састоји се од осовине са точком и једним резервоаром за угаљ.
Напред побројани делови постројења фабрике и многобројни други ситни делови
су у нереду у унутрашњости зграде. Ван зграде налазе се три масивна казана са
раструреним деловима дужине по 5 м сваки. Исти су скоро неоштећени. Поред ових
налазе се делови од мешалице угља. На улазу у фабрику налази се гвоздена
конструкција машинске радионице од четири стуба- трегера. Ту је и гомила цигала
мање више растурених од око 4.500 комада.
У згради за становање налазе се разни ситни делови гвожђа- шрафови и
друго, поред тога исправно корито за тоцило, један мангал шапшпук исправан,
шрафови без мутера, глава од резервних цеви од око 30 кг тежине и у близини
зграде две осовине од мешалице.
У згради која је служила за магацин налази се мања количина разних делова
гвожђа, а у једном оделењу фабрична архива добрим делом сачувана и вођена на
француском језику. Поред магацина налази се штала на спрату празна.
 Делови гвожђа унутра и ван фабричне зграде и других зграда претстављају
данас количину од више вагона гвожђа – стави под привремену управу државе
као имовина напуштена од сопственика у току окупације.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Срески народни одбор у Неготину актом бр.11042 од 14 августа 1946 год.

Тражио је секвестрацију имовине ебзименог Белгијског А.Д. у близи села
Радујевца, тражећи да суд одреди управитеља секвестра који ће имовином
управљати. У акту је наведено да се са предлогом сагласио и Окружни народни
одбор. Суд је поступајући по овом захтеву одредио изасланика, који је дана 4
октобра 1946 год. пописао напуштену фабрику брикета и целокупно имање
напуштено од власника безименог белгијског А.Д. Затим је примерке пописа
доставио Среском народном одбору дана 11 октобра тек.год. са захтевом да Одбор
одреди односно предложи једно правно способно лице за управитеља имања-
секвестра.
Како Одбор није до данас предложио такво лице, то суд да би се предмет
окончао пошто се уверио да је напред побројана имовина заиста припадала
безименом белгијском А.Д. и да је имовина напуштена, што је утврђено приликом
пописа, то је суд нашао да је ово решење оправдано. Суд је благовремено обавестио
помоћника јавног тужиоца у Неготину о проведеној секвестрацији, како би
надлежни орган државне власти могао поставити захтев да имовина у питању пређе
у државну својину у смислу чл.3. тач.б) Закона о поступању са имовином коју су
сопственици морали напустити.
О захтеву за постављање управитеља имовине одлучиће се накнадно.
Са изложеног суд је у смислу чл.6. Закона о поступку са имовином коју су
сопственици морали напустити у току окупације, решио као у диспозитиву.
СРЕСКИ СУД У НЕГОТИНУ, дана 18 новембра 1946 год.

Записничар Претседник већа- суда,

Станко Петровић, с.р. Илија Радовић, с.р.
За тачност отправка
Ст.Петровић /потпис/

(Оверено округлим печатом Среског суда Неготин; на половини стране утиснут

штамбиљ ''Народна Република Србија, Окружни народни одбор, Отсек...и имовине
Бр.3026, 9.12.1946 год. Зајечар, са назнаком ''израдити картон''; на врху прве стране
црвеном оловком исписано је ''Радујевац- брикетница''- ''4'' а на врху друге
''картон''.)

На детаљном листу у неготинском катастарском уреду за КО Радујевац бр.21,

1936.г. извршено је уцртавање објеката и парцела Фабрике брикета: кп.бр 13081/1,
13083/2, 13083/3. У списку катастарских парцела КО Радујевац из наведеног
периода постоје подаци: да је кп.бр.13083 издељена на кп.бр.13083/1; /2;/3 и /4. На
кп.бр.13083/2 евидентирано је 8 зграда укупне површине 1200 м2 и пашњак 1 кл.
1.2852 ха, са назнаком ''Фабрика брикета''. Кп.бр.13083/1 имала је 02.7867 ха,
пашњак 1.кл а кп.бр.13083/3 2 зграде површине 170 м2 у основи и пашњак 1.кл.
04.6676 ха.; све у поседовном листу 943. Након Другог светског рата имовина из тог
листа евидентирана је као посед Рудника каменог угља ''Вршка Чука'' Радујевац.По
списку промена 56/1965 КО Радујевац имовина из поседовног листа 943 ''Добро
Српског индустријског друштва- Фабрика брикета'' уписана је у поседовном листу
1598 као друштвена својина корисник Земљорадничка задруга Радујевац са
напоменом ''сређивање друштвене својине по одлуци Скупштине општине Неготин,
на захтев Земљорадничке задруге у Радујевцу''. Данас су кп.бр.13083/2, 13083/1 и
13083/3 својина Републике Србије; на прве две ималац права коришћења је
Земљорадничка задруга Радујевац, на трећој Министарство одбране.

Последњи пут у актима општине Неготин брикетница је споменута 2007.г у

склопу кампање да Неготин добије статус града, закључак о организовању
општине у град као територијалне јединице локалне самоуправе: ''...На територији
наше општине налазила се фабрика брикета у Радујевцу. Одатле се вршио даљи
трансфер комадног и брикетираног угља, као погонског горива за дунавско речно
бродарство. Фабрика је дневно производила 300 тона брикетираног угља. Крај
брикетарнице био је навоз за истовар локомотива, а на белгијском пристаништу
(дужине око 225 метара) налазиле су се и нарочите дизалице за утовар и истовар
терета покретном парном машином...''

***

Nakon što je objavljena ispovest Gordane Krstić, koja je zbog

"nenormalnih uslova za rad" napustila posao u Fabrici obuće "Geoks" u
Vranju, počelo je da se odmotava još jedno klupko mobinga stranih
poslodavaca u Srbiji.
20.07.2016. | 18:31 > 20:11

Kao najdrastičniji primer ova bivša radnica navodi da je "zaposlenima u toku smene od
sedam do 15 sati dozvoljeno da samo dva puta idu u toalet, a da im je italijanski
poslodavac preporučio da ukoliko imaju češće fiziološke potrebe, nose pampers pelene".
Novinaru Danasa obratilo se više radnika Geoksa koji su ukazali na ponižavajući odnos
italijanskog poslodavca, ali su želeli da ostanu anonimni, jer bi u slučaju objavljivanja
njihovih imena dobili otkaz.

- Postoji verbalno vređanje, nazivaju nas pogrdnim imenima, na šta nemate kome da se
žalite. Ni u jednoj hali nema adekvatnog provetravanja, pa se dešavalo da se radnici
onesveste zbog isparenja lepka pod letnjim temperaturama. Oni su morali nakon
intervencije hitne pomoći da se vrate na radnu liniju i odrade svoju smenu do kraja -
kaže jedan od sagovornika lista.

- U pogledu zapošljavanja Italijani ne žele starije od četrdeset godina, bez obzira na

iskustvo. Mom kolegi su rekli kada je hteo da pređe u Geoks da je sa 43 godine prestar i
da oni "ne zapošljavaju penzionere" - navodi drugi radnik. Prosečne zarade se kreću oko
30.000 dinara. Isplaćuju se redovno.

Inspekciji rada su iz Geoksa stigle četiri anonimne prijave koje se odnose na loše
uslove, ali i na neisplaćivanje prekovremenog rada. Poslodavac je nakon rešenja
inspekcije isplatio uvećanu zaradu za prekovremeni rad. Kako tvrde radnici, još uvek nije
rešen problem provetravanja radnog prostora.

Za sada u "Geoksu" ne postoji sindikalna organizacija koja bi se bavila zaštitom prava

zaposlenih. - Ma kakav sindikat, odmah bismo dobili otkaz. To nam je indirektno
savetovano pre nego što smo se zaposlili. Ne mogu da kažem da nam je neko branio da se
organizujemo, ali jednostavno postoji strah od gubitka posla - kaže sagovornik Danasa.

U fabrici koja je podignuta uz subvencije Vlade Srbije od preko tri miliona evra za
otvaranje novih radnih mesta, kao i višemilionsko ulaganje u sređivanje industrijskog
prostora, novinar ovog lista nije mogao sa stupi u kontakt ni sa jednim odgovornim licem
zaduženim za odnose sa javnošću.

Sindikat: Kriva je vlast

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) saopštila je da je vlast kriva za
nezakonito postupanje poslodavaca prema radnicima u pojedinim firmama u Srbiji.
- Razumemo zalaganje i želju vlade da u Srbiju dođe što više stranih investicija, ali ne
razumemo da se ne vodi računa o položaju zaposlenih u tim kompanijama - navodi
ASNS.

Taj sindikat podseća da su radnici u firmama u Srbiji bili podvrgnuti poligrafskim

ispitivanju, kao i da je nekima zabranjen odlazak u toalet za vreme rada. Istaknuto je da
vlast u Srbiji ne reaguje na upozorenja sindikata da je u mnogim kompanijama u
zabranjeno formiranje sindikata.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rododoljub Šabić upozorio je

preduzeće Perutnina Ptuj-Topiko iz Bačke Topole da je nedozvoljeno obrađivalo
podataka o ličnosti prilikom poligrafskog ispitivanja 17 zaposlenih, kako bi se otkrili
krivci za krađu mesa. Opširnije o tome možete pročitati OVDE.
Podsećamo da su se na fizičko i mentalno zlostavljanje žalili i radnici fabrike Jura u
Leskovcu. .

Autor: Danas, Beta

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/140471/I-u-Geoksu-radnici-moraju-da-nose-pelene.html
 ИЗВОРИ

-Божидар Благојевић, Пристаништа на Дунаву у Неготинској крајини 1718-1956

Баштиник бр.2, Историјски архив Неготин 1999.
-Надица Васић (прир), Штрајк у брикетници, Баштиник бр.2, Историјски архив
Неготин 1999.
-Младен Вукомановић, Зоран Панајотовић (прир.) Раднички покрет у Источној
Србији до 1918, књига 2, зборник докумената, Архив Тимочка крајина Зајечар и
МОК СКС Зајечар 1984.
-Јелица Илић, Белгијска пруга у долини Тимока, каталог 2008
http://timockapruga.org.rs/pruge_timocke_krajine/belgijska-pruga-katalog/brosura.html
-Божин Јовановић, Привреда Тимочке крајина 1940-1990,Штампа, радио и филм
Бор 1995
-Феликс Каниц,Србија земља и становништво, књига 2, Српска књижевна задруга
1987

-Радничке новине од 8.7.1906 (репринт у ''Баштинику '' бр.2 Историјског архива Неготин
1999, с.113-114, текст Штрајк у брикетници
-Радничке новине од 29.7.1906 (репринт у ''Баштинику '' бр.2 Историјског архива Неготин
1999, с.115-116, текст Штрајк рудара у Радујевцу
-Решење Посл.бр.И.бр.197-46- Докумет се под р.бр.4. чува у збирци исправа РГЗ Службе за
катастар непокретности Неготин, фасцикла ''КО Радујевац- Експропријација и разни
спискови пописа'', у оквиру одељка ''Национализација, конфискација и аграрна реформа'' у
коме има 12 исправа које су, са папиром са наведеним насловом прошивене јемствеником
-Закључак о организовању Општине Неготин у град као територијалне јединице локалне
самоуправе, 13.6.2007 ''Сл.лист општина'' 16/2007.

Илустрације:
1.цртеж Феликса Каница- Бикетница у Радујевцу, књига Србија, земља и становништво 2;
2.белгијски грб и монограм са насловне стране каталога изложбе о белгијској прузи,
утискиван на радуеачке брикете, Историјски архив Зајечар 2008, аутор Јелица Илић
http://timockapruga.org.rs/pruge_timocke_krajine/belgiska-pruga-katalog/brosura.html