3.1.

Једнакост a = b ∙ q + r

1. Делећи број аNo природним бројем b на начин који сте већ учили, одређујеш количник
q и остатак r.
На пример:
(1) a = 17, b = 5 17 : 5 = 3, q= , r=
-15
2
(2) a = 2121, b = 21, 2121 : 21 = 101, q= , r=
-21
2
- 0
21
- 21
0
Приметили сте да је у овом случају остатак 0.
2. При дељењу бројем 3 остатак може бити 0, 1 или 2, тј. r  {0, 1, 2}.
Који остатак се може добити при дељењу бројем 5? А бројем 7?
Уопште, при дељењу броја а природним бројем b остатак r може бити 0, 1, 2,... b – 1, тј. r 
{0, 1, 2,… b – 1}, односно остатак r задовољава двоструку неједнакост 0 ≤ r < b.
3. У претходним примерима (a = 17, b = 5, q = 3, r = 2) важи 17 = 5 ∙ 3 + 2 или за a = 2121, b = 21,
q = 101, r = 0 важи 2121 = 21 ∙ 101 + 0.

За дељеник a, делилац b, количник q и остатак r важи једнакост:

a = b ∙ q + r, 0 ≤ r < b.

За a = 118, b = 7 одреди q и r и запиши једнакост a = b ∙ q + r.

4. Попуни празна места у табeли:
a 18 18 0 17 111 17
b 6 5 5 5 7 3 1
q 4 3 2
r 2 0 3

Уочи у таблици: за а =18 и b = 6 je r = 0, па важи 18 = 6 ⋅ 3 за а = 111 и b = 3 је r = 0 тј. 111 = 3 ⋅ 37.

Да ли у таблици постоји још неки пример где је остатак једнак нули?
– Кажемо и да је број 18 дељив бројем 6 или да је број 6 делилац броја 18.
– Такође је и 3 делилац броја 111, што записујемо 3|111.
– Наведи неколико бројева: 1) дељивих бројем 5, 2) чији је делилац број 4.
У таблици уочи пример где се при дељењу броја а бројем b добија остатак различит од нуле.
То значи да број а није дељив бројем b.
• Ако се при дељењу броја аNo, бројем bN добије количник q и остатак r, тада важи
једнакост a = b ∙ q + r , 0 ≤ r < b.
– Ако се при дељењу броја а бројем b0 добија остатак 0 тј., ако је а: b = q и r = 0, односно
а = b · q кажемо да је број а дељив бројем b или да се број b садржи у броју а, што записујемо
b|a („|” je oзнака за дељивост ). b|a најчешће читамо „b дели a” или „b се садржи у a”.

ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА
47
 - Број b је делилац (чинилац) броја а, односно број а је садржалац броја b.
5. Покажи да је тачно: 1) 6|18; 2) 5 |⁄ 18; 3) 5|0.
6. Одреди све делиоце броја 1) 6; 2) 20; 3) 25.
7. 1) Напиши неколико садржалаца броја 2.
2) Напиши првих 6 (редом по величини) бројева који су дељиви:
бројем 3 3, 6, , , ,
бројем 5 5, 10, , , ,
бројем n (nN) n, 2n, 3n, , ,
3) Напиши прва четири (редом по величини) природна броја која при дељењу са 8 дају
остатак 3: 3, 11, , .
8. Да ли је тачно: 6|6; 7|7; 10|10;... n|n (nN)?
9. 1) Тачно је да 3|12. Да ли важи обрнуто? 2) Ако а|b и b|а упореди бројеве а и b.
10. 1) Број 12 је дељив бројем 3, а број 120 је дељив бројем 12. Не вршећи дељење покажи да је
120 дељиво бројем 3.
2) Б рој n је садржалац броја 20. Наведи још неке бројеве којима је сигурно дељив број n.
11. 1) Који природни број се садржи у сваком природном броју?
2) Провери да ли је: 1|0; 2|0; 3|0; 4|0, ... n|0 (nN).
Вероватно знаш да је број 172 дељив бројем 2, да је број 310 дељив бројем 10, а да не вршиш
дељење датих бројева. Но, врло је вероватно да ти није познато да је рецимо број 3151116
дељив бројем 9, а да то можеш знати а да не вршиш само дељење.
У следећим лекцијама научићеш како је могуће не вршећи дељење утврдити да ли је број а
дељив неким од бројева, рецимо 2, 3, 4, 5, 9, 10, 100...
• Подсетимо се неких својстава везаних за дељење збира, разлике и производа датим при-
родним бројем.
Пример: Не вршећи дељење збира покажи да је
1) збир бројева 26 и 48 дељив бројем 2; 2) збир бројева 26 + 49 дељив бројем 2.
Решење: 1) Како је број 26 дељив бројем 2 јер је 26 = 2 ∙ 13 и 48 дељив бројем 2 јер је 48 = 2 ∙ 24,
то је збир 26 + 48 = 2 ∙ 13 + 2 ∙ 24 = 2 ∙ (13 + 24) дељив бројем 2.
2) 26 + 49 = 26 + 48 + 1 = 2 ∙ 13 + 2 ∙ 13 + 2 ∙ 24 + 1 = 2 ∙ ( 13 + 24 ) + 1 па збир бројева 26 + 49 при
дељењу бројем 2 даје остатак 1.

Пример: Да ли је збир бројева 60 + 75 дељив бројем 5? Утврди не вршећи дељење целог збира.
А збир бројева 60 + 77?
Решење: Како је 5|60 јер је 60 = 5 ∙ 12 и 5|75 јер је 75 = 5 ∙ 15, то је 60 + 75 = 5 ∙ 12 + 5 ∙ 15 =
=5 ∙ (12 + 15) па је збир 60 + 15 дељив бројем 5. Слично, збир 60 + 77 = 60 + 75 + 2 =
=5 ∙ 12 + 5 ∙ 15 + 2 = 5 ∙ (12 + 15) + 2 при дељењу бројем 5 даје остатак 2.

Уопште важи:
Ако су бројеви a и b дељиви природним бројем c,
тада је и њихов збир дељив бројем c.
Ако је један сабирак збира дељив бројем c, а други није,
тада ни збир није дељив датим бројем c.

48 математика за 5. разред
основне школе
 Када ниједан од сабирака није дељив датим бројем, могу наступити различити случајеви

Пример: 1) Број 11 при дељењу бројем 3 даје остатак 2.

Број 10 при дељењу бројем 3 даје остатак 1.
Збир 11 + 10 је дељив бројем 3.
2) Које остатке при дељењу бројем 5 дају бројеви 17 и 18?
А њихов збир?
3) Које остатке при дељењу бројем 4 дају бројеви 23 и 22?
А њихов збир?
4) Нека је r1 остатак који се добија при дељењу првог сабирка а датим бројем, а r2 остатак који се
добија при дељењу другог сабирка b датим бројем. Упореди остатке (у претходним примерима)
који се добијају при дељењу збира a + b датим бројем и збира r1 + r2 датим бројем.
• Всама
рло слично можемо показати да је и разлика бројева а и b (а > b) који су дељиви бројем с и
дељива бројем с.

Пример: 1) 500 и 45 су понаособ дељиви са 5 јер је 500 = 5 ∙ 100 и 45 = 5 ∙ 9 па је разлика

500 – 45 = 5 ∙ 100 – 5 ∙ 9 = 5 ∙ (100 – 9) дељива бројем 5.
2) 220 и 70 су дељиви бројем 10, (220 = 22 ∙ 10 и 70 = 7 ∙ 10), па је разлика, не вршећи само
одузимање, 220 – 70 = 22 ∙ 10 – 7 ∙ 10 = 10 ∙ (22 – 7) дељива бројем 10.
3) Покажи, не вршећи одузимање, да је разлика 84 – 40 дељива бројем 4.
У случају да умањеник и умањилац нису дељиви датим бројем, могу наступити различити
случајеви:

Пример: 1) Бројеви 19 и 7 при дељењу бројем 3 дају остатак 1. Њихова разлика је дељива
бројем 3.
2) Бројеви 32 и 14 при дељењу бројем 3 дају остатак 2. Њихова разлика је дељива бројем 3.
3) Напиши два броја која при дељењу бројем 5 дају остатак 4. Покажи да је њихова разлика
дељива бројем 5.
Важно је нагласити чињеницу да ако два броја а и b при дељењу бројем с дају исти остатак, онда
је њихова разлика дељива бројем с.
4) Број 28 при дељењу бројем 5 даје остатак 3, а број 7 при дељењу бројем 5 даје остатак 2. Који
остатак при дељењу бројем 5 даје њихова разлика?

Пример: Не вршећи множење покажи да је

1) 21 ∙ 1172 дељив бројем 3, 2) 5|10 ∙ 11432, 3) 4|219 ∙ 12 ∙ 177.
1) Како је 21 дељив бројем 3 јер је 21 = 3 ∙ 7, па је и производ 21 ∙ 1172 = (3 ∙ 7) ∙ 1172 = 3 ∙ (7 ∙ 1172)
дељив бројем 3.
2) Покажи да је 10 ∙ 11432 дељив бројем 5 јер је 5|10.
3) 12 је дељиво са 4 јер је 12 = 4 ∙ 3, те је 219 ∙ 12 ∙ 177 = 219 ∙ (4 ∙ 3) ∙ 177 = 4 ∙ 219 ∙ 3 ∙ 177 дељив
бројем 3.
(Подсети се да можеш мењати места чиниоцима и здруживати по вољи нека два чиниоца
датог производа.)

ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА
49
 Уопште важи:
Ако је бар један од чинилаца датог производа дељив
неким природним бројем, тада је и производ дељив тим бројем.

Када ниједан од чинилаца није дељив датим бројем могу наступити следећи случајеви:

Пример: 1) Бројеви 4 и 5 нису дељиви бројем 10, а њихов производ, број 20 јесте.
2) Да ли је производ бројева 9 и 4 дељив бројем 6?
3) Напиши два броја која нису дељива бројем 4, а њихов производ јесте.
4) Напиши два броја која нису дељива бројем 4, а њихов производ такође није дељив бројем 4.

12. Покажи да је, не вршећи назначене операције:

1) збир бројева 42 и 14 дељив бројем 7.
2) производ бројева 42 ∙ 111 ∙ 53 дељив бројем 7.
3) израз 3 ∙ 115 + 21 ∙ 1001 дељив бројем 3.
13. Не израчунавајући вредност израза а покажи да је он дељив бројем 5.
1) а = 5 ∙ 3734 + 343 ∙ 15 – 5 ∙ 212; 2) а = 7 ∙ 3111 + 70 ∙ 3233 – 14 ∙ 21.
14. Наведи пример два броја која нису дељива бројем 6, а њихов
1) збир, 2) производ и 3) разлика
јесу дељиви бројем 6.
15. Број а је дељив бројем 12. Напиши још бар три делиоца броја а.
16. Ако је број а дељив бројем 6, број b дељив бројем 3 да ли је:
израз а + b дељив бројем 3?
израз а ∙ b дељив бројем 3?
израз а ∙ b дељив бројем 6?
израз а + b дељив бројем 6?

3.2. Дељивост декадном јединицом

•17.Подсетимо се множења природног броја декадном јединицом.

1) Израчунај производ: 3 ∙ 10; 3 ∙ 100; 3 ∙ 1000; 3 ∙ 10000.
Уочаваш да су добијени производи редом 30, 300, 3000, 30000.
– Ако бисмо број множили декадном јединицом која има 6 нула, тада би добијени производ
био 3000000 = 3 ∙ 106.
2) Како је 30 = 10 ∙ 3, то је 30 дељив бројем 10;
300 = 100 ∙ 3, то је 300 дељиво бројем 100;
3000 = 1000 ∙ 3, то је 3000 дељиво бројем 1000.
3) Лако уочаваш да 10 |⁄ 34, 100 |⁄ 312, 1000 |⁄ 3322, тј.

50 математика за 5. разред
основне школе