Vaspitanje PDF

Елен Г.
Вајт
ВАСПИТАЊЕ
Наслов оригинала:
Еducation
By Ellen G. White
Превод са енглеског језика:
Милан Шушљић
Лектура:
проф. Томислав Стефановић
За издавача:
мр Драган Пејовски
Дизајн корица:
Ненад Марковић
Техничко уређење:
Mирјана Ранковић
Издаје и штампа:
»ПРЕПОРОД«, Београд
Тираж: 500
ISBN: 978-86–423–0261-4
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
279.13-472
ВАЈТ, Елен Г., 1827-1915
Васпитање / Елен Г. Вајт ; [превод са енглеског
језика Милан Шушљић]. - Београд : Препород, 2009
(Београд : Препород). - 295 стр. ; 20 cm
Превод дела : Education / by Ellen G. White. -
Тираж 500. - Регистар.
ISBN 978-86-423-0261-4
COBISS. SR-ID 169894156
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
ПРВА НАЧЕЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Извор и циљ правог васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Школа у Едему . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Познавање добра и зла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Однос васпитања према откупљењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
ПРИМЕРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Васпитање Израиља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Пророчке школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Живот великих људи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
ВЕЛИКИ УЧИТЕЉ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
»Учитељ од Бога дошао« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Приказ Његових метода . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
ПОУКЕ ИЗ ПРИРОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Бог у природи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Поуке из живота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Друге очигледне поуке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
5
БИБЛИЈА КАО ВАСПИТАЧ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Развијање ума и ду ха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Наука и Библија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Начела и метод пословања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Библијске биографије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Песништво и песма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Тајне Библије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Историја и пророштво. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Библијска настава и проучавање Библије. . . . . . . . . . . . . . . . . 162
ФИЗИЧКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Проучавање животних процеса у организму . . . . . . . . . . . . . 171
Владање собом и наука о правилној исхрани . . . . . . . . . . . . . 177
Физичка активност и освежење организма . . . . . . . . . . . . . . . 181
Обучавање за рад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
ИЗГРАДЊА КАРАКТЕРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Образовање и карактер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Методе поучавања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Понашање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Одевање и васпитање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Субота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
Вера и молитва. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
Животно дело. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
ПРВИ УЧИТЕЉИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Припрема . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Заједнички рад .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Дисциплина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
ВИШЕ ОБРАЗОВАЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

Школа у вечности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
6
»Знање је светих ствари разум.«
(Приче Соломунове 9,10;
Ова књига посвећена је родите-

љима, учитељима и ученицима, свим
полазницима припремне школе на
Земљи. Нека им oво значајно дело
помогне да стекну највиша животна
добра, напредак и радост у служби
Богу и ближњима, а тиме и способ-
ност за ону већу службу, за »вишу
школу« у вечности која је отворе-
на сваком људском бићу.
»Синови наши нека буду као биље,
које весело одрасте у младости;
кћери наше као стубови прекрасно
израђени у двору.«
(Псалам 144,12)
ПРЕДГОВОР
С вако људско биће, пре или касније, суочава се с практичном

животном стварношћу и захтевом и потребом да прихвати
различите одговорности. Како ће се снаћи у животним прилика-
ма, како запамтити искуства, како постати успешан, како избе-
ћи поразе, у великој мери зависи од човекове припреме за живот
– од његовог васпитања.
Аутор ове књиге, Елен Г. Вајт, је утицајни писац светског
ауторитета. Њено дело састоји се од преко педесет књига и не-
колико хиљада чланака објављених у разним часописима. Осим
књига верског садржаја, које можемо сматрати надахну тим ко-
ментарима Библије, објавила је и неколико књига здравственог
и васпитног карактера. У ред ових последњих спадају три њена
дела: Tемељи хришћанског васпитања (Fundamentals of Christian
Eduсation), Савети родитељима, учитељима и ученицима (Coun-
sels to Parents, Tеасhers and Students) и Васпитање (Еducation).
Ово дело са специфичном обрадом, извесним променама и
прилагођавањем први пут је објављено на српском језику 1912.
године под насловом »Библијска педагогија«. Дело је приредио и
предговор написао проф. др Павле P. Pадосављевић, доцент екс-
9
10 ВАСПИТАЊЕ
перименталне педагогије на Универзитету у Њујорку, у издању

»Богословског Гласника« у Сремским Карловцима. Према неким
изворима др Радосављевић је за овај поду хват имао сагласност
Елен Г. Вајт.
Књига »Васпитање« преведена је на више европских језика и
радујемо се што се она као друго издање (прво је објављено 1980),
појављује и на српском језику. Иако се прво издање на енглеском
језику појавило још 1903. године, а од тога времена у свету на-
стале су многе промене у концепцији васпитања као и у методи-
ма и циљевима васпитања, ова књига издржала је сва искушања
историјских раздобља. Е. Г. Вајт се не упушта у расправљања о
наставним програмима или о вредностима различитих васпит-
них система; она износи основна начела хришћанског васпитања
која ће нам, ако их искрено прихватимо и савесно примењујемо,
помоћи да се добро припремимо за радосну службу Богу и бли-
жњима у овом свету и за још узвишенију и радоснију у оном који
ће доћи.
Текстови из Светог писма наведени у овом издању потичу из
превода Ђ. Даничића, В. Ст. Караџића, и др Л. Бакотића.
»Оно што је свету данас највише потребно, то су људи који се
не дају ни купити ни продати, људи који су у дубини своје душе
истинити и поштени, људи који се не боје грех назвати његовим
правим именом, људи чија је савест верна дужности као магнет-
на игла полу, људи који ће остати уз правду макар се и небо сру-
шило.« Помоћи свима да изграде такав карактер била је намера
писца ове књиге. С истом жељом препоручујемо читаоцима ову
значајну и надахну ту књигу.
Издавачи
Прва начела
»Ми пак сви који откривеним
лицем гледамо славу Господњу,
преображавамо се у то исто
обличје из славе у славу,
као од Господњега Духа.«
(2. Коринћанима 3, 18)
ИЗВОP И
ЦИЉ ПPАВОГ
ВАСПИTАЊА
»Знање је светих ствари разум.«

»Сложи се с Њим и помири се.«
(Приче Соломунове 9,10; О Јову 22,21)
Н аше представе о васпитању су преуске и скучене.Потребно

је да имамо шири поглед и да себи поставимо виши циљ.
Право васпитање значи више него савлађивање одређеног на-
13
ставног програма. Tо је више него припремање за садашњи жи-

вот. Оно се бави целим човековим бићем и односи се на цело
раздобље његовог постојања. Васпитање значи складно развија-
ње телесних, душевних и ду ховних снага. Оно припрема учени-
ка за радосну службу у овоме свету и за узвишенију и радоснију
службу у свету који ће доћи.
Извор таквог васпитања истакнут је овим речима из Светога
писма, које указују на Бесконачног: У њему »је све благо прему-
дрости«. (Колошанима 2,2.3) »У Њега је савет и разум.« (О Јову
12,13)
Свет је имао велике учитеље, људе дивовског интелекта, који
су заиста унапредили људско истраживање, људи чији су гово-
ри подстицали људску мисао и отварали поглед у нове области
људског знања; ови људи били су цењени и поштовани као вође
и доброчинитељи у своме народу; али постоји Један који је виши
13
од њих. Ми можемо следити ред световних учитеља, унатраг до-

кле допиру људски извештаји; али Светлост је била пре њих. Као
14 што Месец и планете Сунчевог система одсјајују Сунчевом све-
тлошћу, тако и велики мислиоци, уколико је њихово учење пра-
вилно, одсјајују зрацима Сунца Правде. Свака мисаона искра,
сваки блесак интелекта потичу од Светлости света.
У наше време много се говори о природи и важности »вишег
васпитања«. Право »више васпитање« даје Онај у коме је »му-
дрост и сила« (О Јову 12,13), из чијих уста »долази знање и ра-
зум«. (Приче Соломунове 2,6)
Свако право знање и стварни развој имају свој извор у позна-
њу Бога. Куда год да се окренемо у физичкој, менталној и ду хов-
ној области; на што год погледамо, изузимајући болне последице
греха – свуда нам се открива то познање. Ма каквом се граном
истраживања бавили, у искреној намери да дознамо истину, ми
долазимо у додир с невидљивим, моћним Умом који у свему и
преко свега делује. Човеков ум долази у везу с Божјим умом,
ограничени с Неограниченим. Утицај такве везе на тело, ум и
душу није могуће проценити.
У овој вези налази се највише васпитање. Tо је Божји метод
развоја. »Сложи се с њим« (О Јову 22,2), гласи Његова порука
човечанству. Метод, описан овим речима, био је примењен у ва-
спитању оца нашег рода. Када је Адам у слави безгрешне мужев-
ности боравио у светом Едему, Бог га је на тај начин поучавао.
Да бисмо схватили шта све обу хвата дело васпитања, морамо
размотрити људску природу и циљ који је Бог имао приликом
15 стварања човека. Морамо размотрити и промену у човековом
стању насталу познањем зла, и план који је Бог замислио да би,
ипак, постигао узвишени циљ који је поставио у васпитавању
људског рода.
Када је Адам изашао из Створитељевих руку, по својој физи-
чкој, менталној и ду ховној природи био је сличан своме Tворцу.
»Створи Бог човека по обличју своме « (1. Мојсијева 1,27); Бож-
ја намера је била да човек што дуже живи, потпуније открива
овај лик – потпуније одсјајује Створитељеву славу. Сви његови
таленти могли су да се развијају; било је потребно да се вели-
ИЗВОP И ЦИЉ ПPАВОГ ВАСПИTАЊА 15
чина и снага тих талената стално повећавају. Понуђене су му

широке могућности за обучавање, и славно подручје за истра-
живање отварало се пред њим. Tајне видљивог свемира »чудеса
Онога који је савршен у сваком знању« (О Јову 37,16), позивале
су човека да их проучава. Pазговарати лицем к лицу, срцем к
срцу са својим Створитељем била је његова узвишена предност.
Да је остао веран Богу, све би то заувек постало његово. Кроз
сву вечност наставио би да стиче нове ризнице знања, откри-
вао би нове изворе среће и имао све јасније и јасније појмове о
Божјој мудрости, моћи и љу бави. Све више би се приближавао
испуњењу циља свог постања, све потпуније би одсјајивао сла-
вом свога Створитеља.
Међу тим, због непослушности све то било је изгубљено. Грех
је у човеку покварио Божју слику, готово је избрисао. Човекове
физичке моћи су ослабиле, његова ментална способност се сма-
њила, а његова ду ховна визија потамнела. Човек је постао под-
ложан смрти. Ипак, људски род није остављен без наде. Бескрај-
на љубав и милост створила је план спасења, и човеку је покло-
њен живот као време пробе. Обновити у човеку слику његовог 16
Tворца, вратити га у стање првобитног савршенства, подстаћи
развој његовог тела, ума и душе, да би био остварен божански
циљ стварања – то је дело откупљења. Tо је циљ васпитања, ве-
лики циљ живота.
Љу бав, темељ стварања и откупљења, такође је темељ правог
васпитања. Tо јасно открива Закон који је Бог дао да буде во-
дич у животу. Прва велика заповест гласи: »Љу би Господа Бога
својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом
својом, и свом мисли својом.« (Лука 10,27) Воле ти Њега, бес-
крајно и свезнајуће Биће, свом снагом, свим умом и свим срцем,
значи достићи највиши развој сваке способности. Tо значи да
Божја слика треба да буде обновљена у целом бићу – у телу, уму,
као и души.
Друга заповест слична је првој: »Љуби ближњега својега као
самога себе!« (Матеј 22,39) Закон љубави налаже да посветимо
тело, ум и душу служби Богу и својим ближњима. Ова служба,
која чини да смо благослов другима, доноси и нама самима нај-
већи благослов. Несебичност је темељ сваког правог развоја.

Несебичном службом до највише мере развијамо сваку способ-
ност. Тако све више »имамо део у божанској природи«; постаје-
мо спремни за Небо, јер Небо примамо у своје срце.
Пошто је Бог Извор сваког правог знања, први циљ васпи-
тања, као што смо видели, је да управи наше мисли на објаву у
којој нам се Он лично открива. Адам и Ева примали су знање у
непосредном разговору с Богом; они су учили о Њему из Њего-
вих дела. Све што је, у свом првобитном савршенству створено,
17 било је израз Божје мисли. За Адама и Еву природа је била пуна
божанске мудрости. Међу тим, човек је преступом изгубио мо-
гућност да учи о Богу из непосредног разговора с Њим, а у вели-
кој мери, и из Његових дела. Земља, искварена и оскврњена гре-
хом, само нејасно одражава Створитељеву славу. Ипак, истина
је да поуке које је Он записао у природи још нису избрисане. На
свакој страни велике књиге о Његовим створеним делима може
се још препознати Његов рукопис. Природа још увек говори о
свом Створитељу. Међутим, та откривења су непотпуна и неса-
вршена. У нашем грешном стању, са ослабљеним способностима
и ограниченим схватањем, ми смо неспособни да их правилно
протумачимо. Нама је потребно потпуније откривење Божјег
бића, које нам је сам Бог дао у својој писаној Pечи.
Свето писмо је савршено мерило истине, и као таквоме треба
му дати највише место у васпитању. Да бисмо стекли васпитање
достојно тога имена, морамо упознати Бога – Створитеља, и Хри-
ста – Откупитеља, онако као што су откривени у светој Pечи.
Свако људско биће, створено по Божјем обличју, обдарено
је способношћу сличној Створитељевој – слободном личношћу,
способношћу мишљења и деловања. Људи у којих је ова спо-
собност развијена, то су људи који носе одговорности, који су
вође у поду хватима и који утичу на карактер других. Задатак
правог васпитања је да развија ову способност, да вежба младе
да мисле, а не само да одражавају мисли других људи. Уместо
да ограничимо њихово проучавање на оно што су људи рекли
или написали, упу тимо ученике на изворе истине, на простра-
не области истраживања у природи и откривењу. Нека разми-
ИЗВОP И ЦИЉ ПPАВОГ ВАСПИTАЊА 17
шљају о великим истинама као што су дужност и опредељење,

и ум ће се развити и ојачати. Уместо образованих слабића, из 18
васпитних установа треба да излазе људи који ће бити способ-
ни да мисле и делу ју, људи који су господари а не робови окол-
ности, људи који се одлику ју ширином ума, јасноћом мисли и
храброшћу у својим уверењима.
Tакво васпитање пружа више него само дисциплиновање
ума; даје више него само вежбање тела. Оно јача карактер, тако
да истина и поштење никада не буду жртвовани себичној жељи
или световној амбицији. Оно јача ум против зла. Уместо да нека
страст, кад узме маха, постане разорна сила, све побуде и жеље
усклађене су с великим начелима правде. Ако размишљамо о са-
вршенству Божјег карактера, ум ће бити обновљен, а душа нано-
во створена по Божјем обличју.
Какво васпитање може бити више од овога? Шта се по вред-
ности може с њим изједначити?
»Не може се дати чисто злато за њу,
Нити се сребро измерити у промену за њу.
Не може се ценити златом офирским,
Ни драгим ониксом ни сафиром.
Не може се изједначити с њом ни злато ни кристал,
Нити се може променити за закладе златне.
Од корала и бисера нема спомена,
Јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.«
(О Јову 28,15–18)
Божји идеал за Његову децу виши је од највише људске ми-

сли. Побожност – сличност Богу, јесте циљ који треба достићи.
Пред учеником се отвара пут сталног напредовања. Он има циљ
који треба да постигне, узор до кога треба да се уздигне, који
садржи све што је добро, чисто и племенито. Он ће у свакој гра-
ни правог знања, за најкраће време, постизати највећи могући
успех. Међу тим, његови напори биће управљени према циљеви-
ма толико вишим од себичних и пролазних интереса колико су 19
небеса виша од Земље.
Онај који сарађује у постизању божанског циља да се млади-

ма пренесе знање о Богу и да се њихов карактер изгради у складу
с Божјим, обавља узвишен и племенит посао. Будећи жељу за
остварењем Божјег идеала, он пружа васпитање које је високо
као небо и пространо као свемир; васпитање које се не може за-
вршити у овом животу, већ које ће се наставити у будућем; ва-
спитање које успешном ученику даје препоруку да из припремне
школе на Земљи пређе у вишу школу, школу на Небу.
ШКОЛА У ЕДЕМУ
»Благо човеку који

нађе мудрост.«
(Приче Соломунове 3,13)
С истем васпитања установљен у почетку све та био је одре-

ђен да служи као узор људима у свим будућим временима.
За приказивање начела тог система, у Едему, дому наших пра-
20
родитеља, била је основана школа која је требало да служи као

узор. Едемски врт био је учионица, природа је била уџбеник,
Створитељ лично био је Учитељ, а родитељи људског рода били
су ученици.
Створени да буду »обличје и слава Божја« (1. Коринћанима
11,7), Адам и Ева су примили дарове достојне свог високог одре-
ђења. Складни и уједначени по облику, правилних и лепих црта
лица, појаве која је одисала здрављем и зрачила радошћу и на-
дом, својом спољашњошћу били су слични лику свог Створи-
теља. Ова сличност није се откривала само у њиховој физичкој
природи. Свака њихова ду ховна и душевна способност одража-
вала је Створитељеву славу. Обдарени високим душевним и ду-
ховним даровима, Адам и Ева били су створени само мало мањи
од анђела (Јеврејима 2,7), тако да су могли да запажају не само
19
чуда видљивог свемира, већ и да схватају своје моралне одговор-

ности и обавезе.
»И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести
21 човека, којега створи. И учини Господ Бог, те никоше из земље
свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво од жи-
вота усред врта.« (1. Мојсијева 2,8.9) Ту усред дивних призора
из природе, нетакну те грехом, наши прародитељи требало је да
добију васпитање.
Заузет својом децом, наш небески Отац лично је управљао
њиховим васпитањем. Често су их посећивали Његови весници,
свети анђели, који су им давали савете и поуке. Често су, хода-
јући вртом »кад захлади«, слушали Божји глас и разговарали с
Вечним лицем к лицу. Његове мисли биле су за њих »мисли до-
бре а не зле«. (Јеремија 29,11) Свака Његова намера имала је за
циљ њихово највише добро.
Адаму и Еви било је поверено да се брину о врту, »да га раде
и чувају«. (1. Мојсијева 2,15) Иако богати у свему што је Власник
свемира могао да им пружи, ипак нису смели да буду беспосле-
ни. Користан рад био им је одређен као благослов да ојача њихо-
во тело, развије њихов ум и изгради њихов карактер.
Књига природе која је пред њима отварала своје живе лек-
ције, пружала им је неисцрпне изворе поука и задовољстава.
На сваком листу у шуми, на сваком камену у планини, на сва-
кој сјајној звезди, на земљи, мору и небу било је написано Божје
име. Становници Едема сусретали су се како са живом тако и с
неживом природом – с листом, цветом и дрветом, и са сваким
живим створењем, од левијатана у водама до трунке која лебди у
сунчевом зраку – прикупљајући од свакога тајне његовог посто-
јања. Божја слава на небу, небројени светови у свом правилном
кружењу, »како висе облаци« (О Јову 37,16), тајне светла и звука,
дана и ноћи – све то биле су теме које су проучавали ученици у
првој школи на Земљи.
22 Бесконачни Зачетник свега откривао је њиховом уму законе
и збивања у природи, као и велика начела истине која управљају
ду ховним све том. У све тлости »познања славе Божје« (2. Ко-
ринћанима 4,6) њихове душевне и ду ховне моћи су се развија-
ШКОЛА У ЕДЕМУ 21
ле, и тако су упознали најузвишенија задовољства свога све тог

постојања.
Када су изашли из Створитељевих руку, не само едемски врт
већ и цела Земља била је неизмерно лепа. Никаква мрља греха,
никаква сенка смрти није кварила лепоту стварања. Божја слава
»покри небеса, и Земља се напуни хвале његове«. (Авакум 3,3)
»Кад певаху заједно звезде ју тарње и сви синови Божји кликова-
ху.« (О Јову 38,7) Tако је Земља постала прикладан симбол Оно-
га који је »обилан милосрђем и истином« (2. Мојсијева 34,6), и
прикладан предмет проучавања за оне који су били начињени
по Његовом обличју. Едемски врт је био слика онога што је Бог
желео да постане цела Земља, и Његова намера је била да људска
породица множећи се оснива друге домове и школе по узору на
ону коју је Он основао. Tако, током времена, цела Земља била
би насељена домовима и школама у којима би биле проучаване
Божје речи и дела и у којима би се ученици на тај начин оспо-
собљавали да, током целе вечности, све потпуније одражавају
светлост познавања Његове славе.
ПОЗНАВАЊЕ
ДОБPА И ЗЛА
»Као што не мараху да познају Бога...

потамне неразумно срце њихово.«
(Pимљанима 1,28.21)
23
Н ашим прародитељима, иако су били створени невини и
свети, није била ускраћена могућност да погреше. Бог је
могао да их створи немоћнима да преступе Његове захтеве, али
у том случају њихов карактер не 6и могао да се развија; њихова
служба не би била драговољна, већ изнуђена. Зато им је дао моћ
избора – моћ да послушају или одбију послушност. И пре него
што су могли да приме обиље благослова, које је Он желео да им
да, њихова љубав и верност морале су да прођу кроз искушење.
У едемском врту налазило се »дрво од знања добра и зла... И
запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са свакога
дрвета у врту; али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи«.
(1. Мојсијева 2,9-17) Бог није желео да Адам и Ева упознају зло.
Познавање зла – греха и његових последица, заморног и муч-
ног рада, тескобних брига, разочарања и дубоке жалости, бола и
смрти – све је из љубави било сакривено од њих.
Док је Бог желео човеку добро, сотона је настојао да га уни-
24 шти. Кад се Ева усудила, не поштујући Господњи савет, да се при-
ближи забрањеном дрвету, повезала се са својим непријатељем.
22
ПОЗНАВАЊЕ ДОБPА И ЗЛА 23
Пробудивши њено занимање и радозналост, сотона је наставио

да пориче Божју реч и улива неповерење у Његову мудрост и
доброту. На женину изјаву о дрвету познања: »Бог је казао: не је-
дите и не дирајте у њ, да не умрете«, кушач је одговорио: »Нећете
ви умрети; него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега
отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро
шта ли зло.« (1. Мојсијева 3,3-5)
Сотона је желео да их увери да ће им ово познавање добра
помешанога са злом бити на благослов, и да им је Бог ускратио
велико добро забранивши им да уберу плод с тог дрвета. Он је
тврдио да им је Бог забранио да окусе плод због његове дивне
особине да даје мудрост и силу, и да је на тај начин покушао да
их спречи да постигну племенитији развој и нађу узвишенију
срећу. Изјавио је да је сам узео забрањени плод и да је тако сте-
као способност говора; и да ће се и они, ако буду јели плод, узди-
ћи у вишу сферу постојања и продрети у шире области знања.
Tврдећи да је зато што је јео са забрањеног дрвета добио ве-
лико добро, сотона није дозволио да било ко запази да је због
преступа био прогнан са Неба. Лаж је била тако прикривена пла-
штем привидне истине, да Ева, заслепљена, поласкана и очарана,
није уочила превару. Пожелела је оно што је Бог забранио, посум-
њала је у Његову мудрост. Одбацила је веру, кључ знања.
Кад је Ева видела да је »род на дрвету добар за јело и да га је 25
милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода
с њега и окуси«. Pод је био пријатног укуса, и док је јела, чинило
јој се да осећа нову снагу и замишљала да улази у више сфере по-
стојања. Сагрешивши сама, постала је кушач свога мужа, »те и
он окуси«. (1. Мојсијева 3,6)
Вама ће се »отворити очи«, рекао је непријатељ, »па ћете по-
стати као богови и знати шта је добро шта ли зло«. (1. Мојсијева
3,5). Њихове очи заиста су се отвориле; али како је жалосно би-
ло то отварање! Познавање зла и проклетство греха, било је све
што су преступници добили. У самом плоду није било никаквог
отрова, и грех није био само у попуштању апетиту. Неповерење
у Божју доброту, неверовање у Његову реч, одбацивање Њего-
вог ауторитета, учинило је наше прародитеље преступницима и
у свет донело познавање зла. Tо је отворило врата свакој врсти

лажи и заблуда.
Човек је све изгубио, јер је одлучио да радије слуша обмањи-
вача него Онога који је Истина, који Једини све зна. Мешањем
добра и зла човеков ум постао је помућен, а његове душевне и
ду ховне моћи паралисане. Више није био способан да цени до-
бро које је Бог тако обилно даривао.
Адам и Ева изабрали су познавање зла, и ако икада поново
стекну положај, који су изгубили, стицаће га под неповољним
околностима које су сами створили. Није им више било дозво-
љено да бораве у Едему, јер његово савршенство није више могло
да им пружа поуке које су им сада постале неопходне. С неиска-
26 заном тугом опростили су се од своје дивне околине и отишли
да бораве на земљи на којој је почивало проклетство греха.
Бог је рекао Адаму: »Што си послушао жену и окусио с дрве-
та с којега сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да
је проклета с тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега века;
трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; са знојем
лица својега јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си
узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.« (1. Мојсијева 3,17-19)
Иако је Земља сада постала покварена проклетством, приро-
да је и даље требало да буде човеков уџбеник. Она сада није мо-
гла да представља само добро, јер је зло свуда присутно, својим
нечистим додиром кварило земљу, море и ваздух. Tамо где је не-
када био написан само карактер Божји – познавање добра, сада
је био написан и сотонин карактер – познавање зла. Природа ко-
ја је сада откривала познавање добра и зла, стално је опомињала
човека на последице греха.
У увелом цвећу и опалом лишћу, Адам и његова сапутница
запазили су прве знаке пропадања. Јасно су схватили горку чи-
њеницу да ће све живо морати да умре. Чак и ваздух, од кога је
зависио њихов живот, носио је клице смрти.
Поред света били су, такође, стално подсећани на своју изгу-
бљену власт. Адам је међу нижим створењима стајао као краљ,
и док је био веран Богу, сва природа признавала је његову власт;
ПОЗНАВАЊЕ ДОБPА И ЗЛА 25
али када је сагрешио, изгубио је ту власт. Дух побуне, коме је

лично отворио врата, проширио се по целом животињском цар-
ству. Tако је не само човеков живот већ и природа животиња, 27
шумско дрвеће, трава у пољу, цвеће, па и сам ваздух који је уди-
сао – све је причало жалосну поуку о познавању зла.
Међу тим, човек није био препуштен последицама зла које је
изабрао. У пресуди изговореној над сотоном налазио се нагове-
штај откупљења. »Мећем непријатељство између тебе и жене«,
рекао је Бог, »између потомства твојега и потомства њезина, оно
ће ти главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати!« (1. Мојсијева 3,15)
Ова осуда, изговорена у присутности наших прародитеља, била
је за њих обећање. Пре него што су слушали о трњу и корову, о
мучном раду и о жалости која ће им пасти у део, или о праху у
који ће се вратити, чули су речи које су им сигурно улиле наду.
Све што је било изгубљено попуштањем сотони, поново је могло
бити стечено у Христу.
И природа понавља овај наговештај. Иако покварена грехом,
она говори не само о стварању већ и о откупљењу. Иако земља
сведочи о проклетству, које се показује у знацима пропадања, она
је још увек богата и дивна у доказима животодавне силе. Дрвеће
одбацује лишће само зато да би се поново заоденуло свежим зе-
ленилом; цвеће вене, да би се појавило у новој лепоти; у сваком
откривању стваралачке моћи налази се јемство да наново мо-
жемо бити створени »у правди и у светињи истине«. (Ефесцима
4,24) Tако нам сами предмети и појаве у природи, који нас тако
живо подсећају на наш велики губитак, постају весници наде.
Докле год је допрло зло, чу је се глас нашег не беског Оца, ко-
ји од своје деце тражи да по последицама зла препознају при-
роду греха; који их опомиње да одбаце зло и позива да прихва-
те добро.
ОДНОС ВАСПИTАЊА
ПPЕМА ОTКУПЉЕЊУ
»Светлост познања славе Божје

у лицу Исуса Христа.«
(2. Коринћанима 4,6)
28 Грех је одвојио човека од Бога. Да није било плана спасења,

вечно одвајање од Бога, тама бескрајне ноћи, постали би чове-
ков део. Спаситељ је својом жртвом поново омогућио везу с Бо-
гом. Ми лично не можемо доћи у Божју близину; због свог греха
не можемо гледати Његово лице; али, можемо Га посматрати и
разговарати с Њиме у Исусу, Спаситељу. »Познање славе Божје«
откривено је »у лицу Исуса Христа«. (2. Коринћанима 4,6) Бог »у
Христу ... свет помири са собом«. (2. Коринћанима 5,19)
»И Pеч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и исти-
не.« (Јован 1,14) »У њој беше живот, и живот беше видело људи-
ма.« (Јован 1,4) Живот и смрт Христова, цена нашег откупљења,
нису за нас само обећање и залог живота, нити само средство
које би нам отворило ризнице мудрости: они су шире и узвише-
није откривење Његовог карактера него што су га имали чак и
невини становници Едема.
И док Христос отвара човеку Небо, живот који нам Он да-
29 је отвара човеку срце за Небо. Грех не само што нас одваја од
Бога, већ у човековој души уништава жељу и моћ да Га упозна.
26
ОДНОС ВАСПИTАЊА ПPЕМА ОTКУПЉЕЊУ 27
Христов циљ је да онемогући сав овај утицај зла. Он има моћ

да оживи и обнови способности душе онемогућене грехом, да
оживи и обнови потамнели ум и изопачену вољу. Он нам отвара
богатства свемира, и, захваљујући Њему, добијамо способност
да их препознамо и користимо.
Христос је »Видело ... које обасјава свакога човека који до-
лази на свет«. (Јован 1,9) Као што преко Христа свако људско
биће има живот, тако преко Њега свака душа прима неки зрак
божанске светлости. У сваком срцу постоји не само мисаона већ
и ду ховна моћ, осећање за оно што је право, жеља за добрим.
Међу тим, постоји и противничка сила која се бори против тих
начела. Последица узимања рода с дрвета познавања добра и зла
види се у искуству сваког човека. У људској природи постоји
склоност према злу, сила којој човек сам не може да се одупре.
Да би се одупро тој сили, да би достигао онај високи циљ који у
дубини своје душе сматра једино достојним, само једна сила мо-
же да му пружи помоћ. Tа сила је Христос. Сарадња с том силом
је највећа човекова потреба. Зар у целом васпитном напору ова
сарадња не би требало да буде највиши циљ?
Прави учитељ не може да се задовољава другоразредним ра-
дом. Он се не задовољава тиме да упућује своје ученике на идеал
нижи од највишег који они могу постићи. Не може бити задово-
љан да им пружи само неко техничко знање, да их учини добрим
књиговођама, вештим занатлијама и успешним трговцима. Ње-
гова тежња је да у њих усади начела истине, послушности, части,
поштења и непорочности – начела која ће их учинити позитив-
ном силом у подупирању стабилности и напретка друштва. Он 30
жели, пре свега, да они науче велику животну лекцију о несебич-
ној служби.
Кад се душа упозна с Христом, прихватајући Његову мудрост
као водич, Његову силу као снагу срца и живота, ова начела по-
стају жива сила за обликовање карактера. Кад се ова заједница
успостави, ученик је нашао извор мудрости. Њему је на распо-
лагању сила да у себи оствари своје најплеменитије идеале. Он
има предност да постигне највише васпитање за живот у овоме
свету. Обучавајући се овде, ступа на стазу која води у вечност.
У највишем смислу, дело васпитања и дело откупљења су

исто дело, јер у васпитању, као и у откупљењу, »темеља другог
нико не може поставити осим онога који је постављен, који је
Исус Христос«. »Јер би воља Очева да се у њ усели сва пунина.«
(1. Коринћанима 3,11; Колошанима 1,19)
У измењеним околностима, право васпитање се и данас упра-
вља према Створитељевом плану, према плану школе у Едему.
Адам и Ева су примали поуке у непосредној вези с Богом; ми
гледамо светлост познавања Божје славе у Христовом лицу.
Велика начела васпитања остају непромењена. »Tврде су за
вавек века« (Псалам 111,8); то су начела Божјег карактера. Прво
учитељево настојање и његов стални циљ треба да буде да по-
могне ученику да схвати ова начела и ступи у такву везу с Хри-
стом да та начела постану сила која управља његовим животом.
Учитељ, који прихвата овај циљ, заиста је Христов сарадник,
Божји сарадник.
Примери
Јер што се напред написа
за нашу се науку написа.«
(Pимљанима 15,4)
ВАСПИTАЊЕ
ИЗPАИЉА
»Tако га Господ вођаше«;

»учи га и чува као зеницу ока својега.«
(5. Мојсијева 32,12.10)
П ородица је била у средишту система васпитања који је уста-

новљен у Едему. Адам је био »син Божји« (Лука 3,38), а деца
Свевишњега управо су од свог Оца примала поуке. Њихова шко-
33
ла била је у најпотпунијем смислу те речи породична школа.

У божанском плану васпитања, прилагођеном човековом ста-
њу после пада, Христос стоји као Очев Представник, као карика
која повезује Бога и човека; Он је велики Учитељ човечанства.
Он је одредио да људи и жене постану Његови представници.
Породица је била школа, а родитељи били су учитељи.
У доба патријараха васпитање се претежно одвијало у поро-
дици. Бог је у тако основаним школама осигурао најповољније
услове за развој карактера. Људи, које је Он водио, још су живе-
ли онако како је одредио у почетку. Они, који су се удаљили од
Бога, градили су себи градове, у њима се окупљали, уживали у
сјају, раскоши и пороку, који и данашње градове чине поносом
и проклетством света. Међу тим, људи који су се чврсто држали
Божјих начела у животу боравили су у пољима и брежуљцима.
Они су обрађивали земљу и гајили крупну и ситну стоку, и у том 34
31
слободном и независном животу, који им је пружао прилике за

рад, проучавање и размишљање, учили од Бога и поучавали сво-
ју децу Његовим делима и пу тевима.
Tо је био метод васпитања који је Бог желео да успостави у
Израиљу. Али, после изласка из Египта, мало је Израиљаца било
спремно да сарађује с Богом у васпитавању своје деце. Родите-
љима је, такође, било је потребно васпитање и дисциплина. Као
жртве дугогодишњег робовања били су незналице, неваспитани
и изопачени. Имали су мало знања о Богу и мало вере у Њега.
Били су збуњени лажним учењем и искварени својим дугим до-
диром с незнабоштвом. Бог је желео да их уздигне у вишу морал-
ност, и зато је настојао да им помогне да Га упознају.
Својим поступањем према путницима у пустињи, у току це-
локупног њиховог лу тања, изложености глади, жеђи, умору и
опасности од незнабожачких непријатеља, избављајући их сво-
јим провиђењем, Бог је настојао да ојача њихову веру показива-
њем силе која је стално деловала за њихово добро. Научивши их
да се уздају у Његову љубав и моћ, желео је да стави пред њих, у
прописима свога Закона, идеал карактера који је хтео да постиг-
ну Његовом благодаћу.
Израиљ је за време свог боравка под Синајем, примио драго-
цене поуке. Tо је било раздобље посебне припреме за наслеђи-
вање Ханана. Израиљева околина била је погодна за испуњење
Божје намере. На врху Синаја, изнад равнице у којој је народ ра-
запео своје шаторе, почивао је стуб од облака који их је водио пу-
35 тем. Ноћу је то био стуб од огња који им је осигуравао божанску
заштиту; док су спавали, небески хлеб тихо је падао на логори-
ште. Са свих страна силни, кршевити врхунци својом свечаном
величином говорили су о вечном трајању и величанству. Човек
је морао да осети своје незнање и своју слабост у присутности
Онога који је »горе измерио на мерила и брегове на потег«. (Иса-
ија 40, 12) Бог је, показујући своју славу, настојао да у израиљски
народ утисне свест о светости свога карактера и захтева, као и о
немерљивој тежини преступа.
Међу тим, народ је споро схватао поуку. Навикну ти на египат-
ском материјално представљање божанства, којим је оно у најве-
ВАСПИTАЊЕ ИЗPАИЉА 33
ћој мери било лишено части, тешко су могли да схвате постојање

и карактер Невидљивога. Из сажаљења према њиховој слабости,
Бог им је дао симбол своје присутности: »И нека ми начине Све-
тињу«, рекао је Он, »да међу њима наставам.« (2. Мојсијева 25,8)
Приликом грађења Светилишта као места Божјег пребивања,
Мојсију је наређено да све предмете начини према небеском узо-
ру. Бог га је позвао на гору, показао му ствари на Небу, и по узору
на њих било је начињено Светилиште и све што му је припадало.
Tако је Бог израиљском народу, у чијој је средини желео да
настава, открио свој славни идеал карактера. Узор им је био по-
казан на гори објављивањем Закона са Синаја, и кад је Господ
прошао испред Мојсија говорећи: »Господ, Господ, Бог мило-
стив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином.«
(2. Мојсијева 34,6)
Али, Израиљци су били немоћни да сами достигну тај идеал. 36
Откривење на Синају само је могло да их увери у њихову беду и
беспомоћност. Светилиште са својом жртвеном службом требало
је да им да другу поуку – поуку о опроштењу греха, и сили послу-
шности за живот, која се добија у Спаситељу.
У Христу је требало да се оствари намера, коју је представља-
ло Светилиште – то славно здање, са зидовима од блиставог зла-
та на којима су се у дугиним бојама одражавале завесе извезене
херувимима, са мирисима када који је стално горео и који је све
прожимао, свештеницима одевеним у чисту белину, и славом
Најсветијега у дубокој тајанствености Светиње над светињама,
изнад престола милости, између ликова погну тих анђела који се
моле. Бог је желео да његов народ из свега тога чита о Његовој
намери према људској души. Била је то иста намера коју је много
касније, надахнут Светим Ду хом, изразио апостол Павле:
»Не знате ли да сте ви црква Божја, и Дух Божји живи у вама?
Ако поквари ко цркву Божју, поквариће њега Бог: јер је црква
Божја света, а то сте ви.« (1. Коринћанима 3,16.17)
Грађење Светилишта за Израиљ представљало је предност и
част, али и велику одговорност. Народ који је управо изашао из
ропства требало је да у пустињи подигне здање недостижног сја-
ја, за које је био потребан најскупоценији материјал и највећа
уметничка вештина. Задатак је изгледао врло тежак. Али, Онај

који је дао нацрт за грађење обавезао се такође, да ће сарађивати
с градитељима.
»И рече Господ Мојсију говорећи: Гле, позвах по имену Весе-
37 леила сина Урије сина Орова од племена Јудина. И напуних га
Ду ха Светога, мудрости и разума и знања и сваке вештине ... И
ево удружих с њим Елијава сина Ахисамахова од племена Дано-
ва, и свакоме вештом човеку у срце дадох вештину да израде све
што сам ти заповедио.« (2. Мојсијева 31, 1-6)
Какве ли школе занатских вештина у пустињи, школе у којој
су наставници Христос и Његови анђели!
У изградњи Светилишта и његовом опремању требало је да
сарађује цео народ. Tу је било посла и за мозак и за руке. Најра-
зличитији материјал био је потребан, и сви су били позвани да
принесу дарове по вољи свога срца.
Tако су Израиљци били поучавани да радом и давањем са-
рађују с Богом и међусобно. Tребало је да сарађују и у изградњи
ду ховног здања – Божјег храма у души.
Поуке о васпитању и дисциплини примали су од самог по-
четка пу товања. Пре него што су напустили Египат, била је ус-
постављена привремена организација; народ је био подељен у
чете, којима су биле постављене старешине. Код Синаја рад на
организацији био је довршен. Pед који се тако видљиво открио у
свим Божјим делима, потпуно је изражен и у јеврејском уређењу.
Бог је био средиште власти и управе. Мојсије, као Његов пред-
ставник, требало је да у Његово име примењује законе. Затим је
следио савет седамдесеторице, па онда свештеници и кнезови,
а под овима, тисућници, стотиници, педесетници и десетници
(4. Мојсијева 11,16.17; 5. Мојсијева 1, 15), и најзад, службеници
38 одређени за посебне дужности. Логор је био брижљиво уређен,
у средини се налазило Светилиште, место Божјег пребивања, а
око њега шатори свештеника и Левита. Изван овог круга свако
племе логоровало је под својом заставом.
На снази су биле изузетно строге хигијенски мере. Оне су
биле прописане народу не само из здравствених разлога, већ и
као услов да свети Бог буде прису тан у њиховој средини. Божан-
ским ауторитетом Мојсије им је објавио: »Јер Господ Бог твој иде

усред окола твојега да те избави ... зато нека је окo твој свет.« (5.
Мојсијева 23,14)
Васпитање Израиљаца обухватало је све њихове животне на-
вике. Све што се тицало њиховог благостања било је предмет бо-
жанске бриге и имало је своје место у божанском закону. Бринући
за њихову храну, Бог је имао у виду њихово највише добро. Мана,
којом их је хранио у пустињи, имала је својства која су развијала
телесну, душевну и моралну снагу. Иако су се многи бунили про-
тив ограничења у својој исхрани и чезнули да се врате у дане кад,
тако су говорили: »Сеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба
изобила!« (2. Мојсијева 16,3) Ипак. је Божја мудрост којом је би-
рао оно што ће им дати, била је потврђена на начин коме нису мо-
гли да приговоре. Упркос животним тешкоћама у пустињи, није
било ниједног изнемоглог у свим њиховим племенима.
На свим њиховим пу товањима, ковчег у коме се налазио
Божји закон требало је да иде напред. Место на коме је требало
да логорују било им је показано спуштањем стуба од облака. Док
је облак почивао над Светилиштем, народ је остајао у том месту.
Кад се подизао, народ је настављао пу товање. Tрену так задржа-
вања као и трену так поласка био је означен свечаним призива-
њем Бога. »И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани,
Господе, и нека се разаспу непријатељи Tвоји... А кад се уставља- 39
ше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву тисућа Израиље-
вих.« (4. Мојсијева 10, 35. 36)
Док је народ пу товао пустињом, многе драгоцене поуке уреза-
ле су се у његов ум помоћу песме. После избављења од фараоно-
ве војске цело Израиљево мноштво сјединило се у песми победе.
Далеко преко пустиње и мора одзвањао је радосни припев, а брда
су одјекивала од захвалних узвика: »Певајте Господу, јер се славно
прослави!« (2. Мојсијева 15,21) Ова песма често је понављана за
време пу товања, јер је веселила срца и разгоревала веру путника-
ходочасника. Заповести, које су биле објављене са Синаја, заједно
с обећањима о Божјој наклоности и извештајима о Његовим див-
ним делима за њихово избављење, били су по Божјем упутству
изражени у песми која је певана уз звуке инструмената, док је на-

род корачао сједињујући своје гласове у песми хвале.
Tако су њихове мисли биле удаљаване од невоља и тешкоћа
на пу ту, њихов немиран и необуздан дух ублажаван и смириван,
начела истине усађиване у сећање, а вера оснаживана. У тој за-
једничкој активности учили су се реду и јединству, и довођени у
ужу везу с Богом и једни с другима.
О Божјем поступању с Израиљем за време четрдесетогоди-
шњег лу тања пустињом, Мојсије каже: »Господ Бог твој гаји те
као што човек гаји своје дете«; »да би те намучио (учинио по-
низним) и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати
заповести Његове или нећеш.« (5. Мојсијева 8,5.2)
»Нађе га у земљи пустој, на месту страшну, где бучи пустош;
води га унаоколо, учи га и чува га као зеницу ока својега. Као што
40 орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири
крила своја, узима их и носи на крилима својим, тако га Господ
вођаше, и с њим не беше туђега бога.« 5. Мојсијева 32, 10-12.
»Јер се опомињаше свете речи своје Авраму, слузи својему. И
изведе народ свој у радости, изабране своје у весељу. И даде им
земљу народа и труд туђинаца у наследство, да би чували запо-
вести Његове, и законе Његове пазили.« (Псалам 105, 42-45)
Бог је Израиљу пружио све могућности, дао му све предности
да би могао да буде на част Божјем имену и на благослов сусед-
ним народима. Ако буду ходили пу тем послушности, обећао им
је да ће их »подигну ти над све народе које је створио хвалом,
именом и славом«. »И видеће сви народи на Земљи«, рекао је
Бог, »да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе.« На-
роди који буду чули све ове уредбе, рећи ће: »Само је овај велики
народ народ мудар и разуман.« (5. Мојсијева 26, 19; 28, 10; 4, 6)
Закони, предати Израиљу, садржали су јасна упутства о ва-
спитању. Бог се открио Мојсију на Синају као »Бог милостив,
жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином«. (2.
Мојсијева 34, 6) Овим начелима, утеловљеним у Његовом зако-
ну, очеви и мајке у Израиљу требало је да уче своју децу. Мојсије
им је по божанском упутству објавио: »И нека ове речи које ти ја
заповедам данас буду у срцу твом. И често их напомињи синови-
ма својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш

пу тем, кад лежеш и кад устајеш.« (5. Мојсијева 6, 6. 7)
Све ово нису смели да износе као неку суву теорију. Они који 41
другима износе истину морају лично живети у складу с њеним
начелима. Једино ако буду одражавали Божји карактер правед-
ношћу, племенитошћу и несебичношћу у свом животу, моћи ће
да утичу на друге.
Право васпитање није присилно поучавање неспремног и
равнодушног ума. Мисаоне силе треба пробудити, а интересо-
вање подстакну ти. За то се побринуо Божји метод поучавања.
Онај који је створио ум и одредио му законе, постарао се и за
његов развој у складу с њима. Бог је у дому и у Светилишту, пре-
ко природе и уметности, на раду и светковању, светим здањем и
спомен-каменом, безбројним методима, обредима и симболима,
давао Израиљу поуке које су сликовито приказивале Његова на-
чела и чувале успомену на Његова дивна дела. Када би неко по-
ставио питање, пружена поука утицала је на ум и срце.
У мерама за васпитање изабраног народа јасно је откривено
да потпун живот може имати само онај који је Бога учинио сре-
диштем свога живота. Кад Бог усади у човеково срце неку жељу,
Он омогућава и њено задовољење; сваку способност коју даје,
Он настоји да развије.
Зачетник све лепоте, и сам Поштовалац лепога, Бог се потру-
дио да и у својој деци задовољи љубав према лепоти. Он се по-
бринуо и за њихове друштвене потребе, за пријатне и корисне
друштвене састанке који веома доприносе развијању међусоб-
ног разумевања, а живот чине ведријим и пријатнијим.
Светковине које су имали Израиљци такође су биле важно
васпитно средство. У свакодневном животу породица је била и
школа и црква, а родитељи су били учитељи како у световном та-
ко и у верском подручју. Међу тим, три пу та годишње било је од-
ређено посебно време за друштвене састанке и богослужења. Ови 42
састанци одржавани су најпре у Силому, а касније у Јерусалиму.
Само од очева и синова захтевано је да буду присутни; ипак нико
није желео да буде лишен предности празника, и, колико је год то
било могуће, цео дом био је прису тан. С њима су били странци,
Левити и сиромашни, који су уживали њихово гостопримство.
Једноставно и традиционално пу товање у Јерусалим, кроз
лепоту пролећа, богатство лета или сазрели сјај јесени било је
задовољство. Од старца са седом косом до малог детета, сви су
долазили носећи своје дарове захвалности да се сретну са Богом
у Његовом светом стану. За време пу товања јеврејска деца слу-
шала су искуства из прошлости, приче које стари и млади још и
данас воле. Певане су песме које су некада развесељавале срца
путника у пустињи. Pецитоване су и Божје заповести, и заједно
с благотворним утицајима природе и љубазног међусобног дру-
жења, трајно се урезивале у сећање многе деце и младих.
Обреди у вези с пасхалном службом којима су присуствова-
ли у Јерусалиму – ноћни скуп, људи спремни за пут, с обућом на
ногама и штапом у руци, ужурбана вечера, јагње, бесквасни хлеб
и горко биље, у свечаној тишини понављана прича о шкропљењу
крвљу, о анђелу који је носио смрт и великом изласку из земље
ропства – све то покретало је машту и утискивало се у срце.
Празновање Сеница, или свечаност жетве доношењем при-
носа из воћњака и поља, седмодневним боравком у сеницама од
олисталих грана, друштвеним састанцима, светом спомен-слу-
жбом, великодушним гостопримством према Божјим радни-
43 цима Левитима, који су служили у Светилишту, и према Божјој
деци – странцима и сиромашнима – испуњавало је сва срца за-
хвалношћу према Ономе, који је крунисао годину својом добро-
том и чије стазе капљу обиљем.1
Побожни Израиљац проводио jе на тај начин готово пун ме-
сец сваке године. Tо је било раздобље ослобођено брига и посла,
и скоро потпуно посвећено, у правом смислу речи, васпитним
циљевима.
Бог је расподелом наследства своме народу, желео да га нау-
чи, а преко њега и будућа поколења, правилним начелима вла-
сништва над земљом. Хананска земља била је подељена целом
народу, изузимајући само Левите, као слуге Светилишта. Иако
је неко могао привремено да отуђи своје имање, није могао да
1
Псалам 65,11
распе наследство своје деце. Кад скупи довољно средстава, имао

је право да га у свако доба откупи; дугови су били брисани сва-
ке седме године, а сваке педесете, или јубиларне године, сваки
земљишни посед враћан је првобитном власнику. Tако је свакој
породици био осигуран њен посед, и свако је био заштићен од
претераног богатства или од крајњег сиромаштва.
Делећи земљу припадницима народа, Бог им је осигурао, као
и становницима Едема, занимање најпогодније за развој – стара-
ње о биљкама и животињама. Још један допринос васпитању био
је прекидање пољопривредног рада сваке седме године; земља је
остајала као угар, а оно што је само родило, било је препуштено
сиромашнима. Tако им је била дата прилика за дубље проучава-
ње, за друштвене састанке и богослужења, за дела доброчинства,
што је тако често занемаривано због животних брига и послова.
Када би данас у свету била примењивала начела Божјег зако- 44
на о расподели поседа, колико би друкчије биле околности у ко-
јима људи живе! Поштовање ових начела спречило би страшна
зла која су се у сва времена појављивала само зато што су богати
тлачили сиромашне, а сиромашни мрзели богате. Tиме би, с јед-
не стране, било спречено гомилање великог богатства, а с друге
стране, биле би заштићене од незнања и понижења десетине хи-
љада оних чији је слабо плаћени рад био потребан за згртање тог
огромног богатства. Tо би допринело мирном решењу проблема
који данас прете да свет испуне анархијом и крвопролићем.
Посвећивање Богу десетог дела од свеукупног дохотка, било
од воћњака или од жетве, од крупне или ситне стоке, од умног
или физичког рада, посвећивање друге десетине за помоћ сиро-
машнима или за какву другу добротворну сврху, имало је циљ да
подсећа народ на велику истину да је Бог власник свега и да љу-
ди имају предност да буду преносиоци његових благослова. Tа-
квим васпитањем искорењивана је свака ускогруда себичност, а
развијала широкогрудост и племенитост карактера.
Познање Бога, заједница с Њим у проучавању и раду, слич-
ност Њему по карактеру, требало је да постане извор, средство и
циљ васпитања Израиља – васпитања које је Бог дао родитељи-
ма да би га они предали својој деци.
ПPОPОЧКЕ
ШКОЛЕ
»И они се слегоше к ногама

Tвојим да приме речи Tвоје.«
(5. Мојсијева 33, 3)
45
С вуда где је у Израиљу био примењиван Божји план васпита-
ња, успеси су сведочили о његовом Аутору. Међу тим, ретки
су били домови у којима је примењивано васпитање које је Не-
бо препоручивало, па је било мало и карактера који су на тај на-
чин изграђивани. Божји план био је само делимично и непотпу-
но остварен. Израиљци су се неверством и презирањем Божјих
упутстава, окружили искушењима којима се мало између њих мо-
гло одупрети. Када су се настанили у Ханану, »не истребише на-
рода, за које им је Господ рекао; него се помешаше с незнабошци-
ма, и научише дела њихова. Стадоше служити идолима њиховим,
и они им беху замка«. Њихово срце није било право пред Богом,
»и не бејаху тврди у завету његову. Али Он беше милостив, и по-
криваше грех, и не помори их, често устављаше гнев свој... Опо-
мињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се«. (Псалам
106, 34–36; 78, 37–39) Очеви и мајке у Израиљу почели су немарно
да извршавају своје дужности према Богу; немарно да извршавају
своје дужности према својој деци. Због неверности у дому и спољ-
них идолопоклоничких утицаја, многи млади Јевреји добили су
40
ПPОPОЧКЕ ШКОЛЕ 41
васпитање које се веома разликовало од онога које је Бог плани- 46

рао за њих. Научили су пу теве незнабожаца.
Бог се, да би сузбио ово зло које је све више расло, побринуо
за друга средства као помоћ родитељима у васпитном делу. Од
најстаријих времена пророци су били признати за учитеље које
је Бог поставио. У највишем смислу речи, пророк је био особа
која говори непосредно надахну та, преносећи људима поруке
које је примила од Бога. Ово име давано је и онима који су, иако
не тако непосредно надахну ти, примили божански позив да по-
учавају народ Божјим делима и пу тевима. За образовање такве
врсте учитеља Самуило је, према Господњем упутству, оснивао
пророчке школе.
Те школе требало је да служе као бедем против све веће по-
кварености, да се брину за душевно и ду ховно добро младих и
подстичу напредовање народа дајући му људе способне да као
вође и саветници раде у страху Божјем. Са том сврхом Самуило
је окупио групе младих људи који су били побожни, разумни и
марљиви. Tакви су били називани пророчким синовима. Док су
проучавали Божју реч и Његова дела, Његова животворна сила
јачала је енергију ума и душе, а ови ђаци примали мудрост одо-
зго. Учитељи су не само добро познавали божанске истине, већ
су и живели у уској вези с Богом, и примали посебан дар Њего-
вог Ду ха. Уживали су поштовање и поверење народа, како због
своје учености, тако и због своје побожности. У Самуилово вре-
ме постојале су две такве школе – једна у Pами, завичају проро-
ка, а друга у Киријат-Јариму. Касније су биле основане и друге.
Ученици у овим школама сами су се издржавали својим ра- 47
дом, обрадом земље или бављењем неким занатом. То у Израи-
љу није сматрано ни необичним ни понижавајућим; напротив,
сматрано је грехом допустити да деца одрасту не научивши неки
користан посао. Сваки младић, били његови родитељи сирома-
шни или богати, учио је неки посао. Кад би се неко припремао за
свету службу, практично животно знање сматрано је неопход-
ним да би у највећој могућој мери могао бити користан. Многи
учитељи издржавали су се физичким радом.
У школи и у дому настава је великим делом обављана усмено;

али млади су учили да читају јеврејске списе, а било им је омо-
гућено и да проучавају пергаментне свитке старозаветних Писа-
ма. Главни предмети проучавања у тим школама били су Божји
закон с поукама датим Мојсију, света историја, света музика и
песништво. У извештајима свете историје истраживани су тра-
гови Господњих стопа. Велике истине представљене симболи-
ма службе у Светилишту, биле су живо приказиване, а вером је
прихватана средишња личност целог овог система – Божје Јаг-
ње, које треба да на себе узме грехе света. Гајен је дух побожно-
сти. Ученици су били поучавани не само да се моле већ и како да
се моле, како да се приближе свом Створитељу, како да покажу
веру у Њега и разумеју и послушају поуке његовог Ду ха. Посве-
ћени ум износио је из Божје ризнице старо и ново, а Божји Дух
откривао се у пророштву и светим песмама.
Ове школе показале су се као једно од најуспешнијих сред-
става за ширење правде која »подиже народ«. (Приче Соломуно-
ве 14, 34) Оне су у великој мери допринеле постављању темеља
48 необичног благостања којим се одликовала владавина Давида и
Соломуна.
Начела предавана у пророчким школама била су она иста на-
чела која су обликовала Давидов карактер и усмерила његов жи-
вот. Божја реч била је његов учитељ. »Од заповести Tвојих«, ре-
као је он, »постадох разуман ... Приволео сам срце своје да твори
наредбе Tвоје навек.« (Псалам 119, 104-112) Tо је био разлог да
Господ, када је младог Давида позвао на престо, назове човеком
»по срцу мојему«. (Дела апостолска 13, 22)
У раном добу Соломуновог живота, такође, су се видели ре-
зултати Божјег метода васпитања. Соломун је у својој младости
учинио исти избор као и Давид. Уместо било којег земаљског
добра, затражио је од Бога мудро и разумно срце. Господ му је
дао не само оно што је тражио, већ и оно што није тражио – бо-
гатство и част. Снага његовог ума, ширина његовог знања, слава
његове владавине постали су чудо у свету.
Израиљ је под Давидовом и Соломуновом владавином досе-
гао врхунац своје величине. Обећање дато Авраму и поновљено
ПPОPОЧКЕ ШКОЛЕ 43
преко Мојсија испунило се: »Јер ако добро уздржите све ове за-
повести које вам ја заповедам да творите љубећи Господа Бога
својега, и ходећи свим пу тевима Његовим и Њега се држећи, та-
да ће отерати Господ све ове народе испред вас, и наследићете
народе веће и јаче него што сте сами. Свако место на које ступи
стопало ноге ваше, ваше ће бити; од пустиње до Ливана, и од ре-
ке, реке Ефрата, до мора западнога биће међа ваша. Неће се нико
одржати пред вама.« (5. Мојсијева 11, 22-25)
Међу тим, усред благостања вребала је опасност. Грех који је
Давид учинио у каснијим годинама, иако се због њега искрено 49
покајао и поднео болну казну, охрабрио је народ да преступа
Божје заповести. Соломунов живот, после ју тра које је толико
обећавало, такође, је био помрачен отпадом. Жеља за политич-
ком моћи и самоузвишење навели су га да склапа савезе с незна-
божачким народима. Сребро из Tарсиса и злато из Офира при-
бављао је жртвујући поштење и изневеравајући свето поверење.
Дружење с незнабошцима, женидба са незнабожачким женама
покварили су његову веру. Tако су биле порушене бране које је
Бог подигао да заштити свој народ, а Соломун се предао обожа-
вању лажних богова. На врху Маслинске горе, насупрот Божјем
храму, подигну ти су огромни идоли и олтари за службу незна-
божачким божанствима. Прекршивши своју лојалност Богу, Со-
ломун је изгубио и моћ владања над собом. Његова племенита
осећајност је отупела. Нестало је његове савесности и обзир-
ности којима се одликовао у првим годинама своје владавине.
Охолост, частољубље, расипност и попустљивост донели су као
род окрутност и претеране намете. Он који је био праведан, ми-
лостив и богобојазан владар, постао је тиранин и насилник. Он
који се приликом посвећења Храма молио за свој народ да ње-
гово срце припада једино Господу, навео га је на зло. Соломун је
осрамотио себе, осрамотио Израиљ и увредио Бога.
Народ чији је он био понос, пошао је његовим трагом. Иако
се Соломун касније покајао, његово покајање није спречило да
зло које је посејао донесе род. Дисциплина и васпитање које је
Бог одредио Израиљу, требало је да учине да се он разликује од
других народа у целокупном начину живота. Tа изузетност, коју
је требало да сматрају посебном предношћу и благословом, није

им била драга. Једноставност и уздржљивост, битне у напорима
за највиши степен развоја, тежили су да замене сјајем и разузда-
50 ношћу незнабожачких народа. Да буду »као што је у свих наро-
да« (1. Самуилова 8, 5), била је њихова частољубива жеља. Божји
план васпитања био је одбачен, а Његов ауторитет презрен.
Одбацивањем Божјих пу тева и прихватањем људских, почео
је пад Израиља. Tо је тако потрајало све док јудејски народ није
постао плен оних истих народа чије је обичаје добровољно при-
хватио.
Као народ, синови Израиљеви нису прихватили предности
које је Бог желео да им да. Они нису ценили Његове намере нити
сарађивали у њиховом испуњавању. Али, иако појединци и на-
роди на тај начин могу да се одвоје од Бога, Његова намера пре-
ма онима који имају поверења у Њега остаје непромењена. »Што
год твори Бог оно траје довека.« (Проповедник 3, 14)
Иако постоје различити степени развоја и различите објаве
Његове силе да се у различитим вековима задовоље потребе љу-
ди, ипак је Божје дело у сва времена исто. Учитељ је исти. Божји
карактер и Његов план су исти. Код Бога нема »промењивања ни
мењања видела и мрака«. (Јаков 1,17)
Искуства Израиља су забележена нама за поуку. »Ово се пак
све догађало за углед њима, а написа се за науку нама, на које
последак света дође.« (1. Коринћанима 10, 11) Међу нама, као
и у старом Израиљу, успех васпитања зависи од верности у ис-
пуњавању Створитељевог плана. Оданост начелима Божје речи
донеће нам исто тако велике благослове, као што је доносила
јеврејском народу.
ЖИВОT
ВЕЛИКИХ ЉУДИ
»Плод је праведников
дрво животно.«
С вета историја чува бројне приказе резултата правог васпи-

тања. Она износи многе примере племенитих људи чији је
карактер био обликован према божанским упутствима, људи
51
чији је живот био на благослов њиховим ближњима и који су у

свету стајали као Божји представници. Међу ове личности убра-
јамо Јосифа, Данила, Мојсија, Јелисија и Павла – двојицу најве-
ћих државника, најмудријег законодавца, једног од највернијих
реформатора, и, изузевши Онога који је говорио као што човек
никада није говорио, најславнијег Учитеља кога је овај свет ика-
да упознао.
Још у раним данима свог живота, управо у часу када су као
младићи улазили у доба зрелости, Јосиф и Данило били су отргну-
ти од својих домова и као заробљеници одведени у незнабожач-
ку земљу. Јосиф је био нарочито изложен искушењима која су
пратила велике преокрете у његовом животу. У очевом дому не-
жно неговано дете; у Петефријевој кући роб, затим повереник
и пратилац; свестран човек, образован учењем, посматрањем и
сусретима с људима, у фараоновој тамници државни затворе-
45
ник, осуђен неправедно, без наде да ће се икада оправдати или

бити ослобођен; позван да стане на чело нације у тренутку вели-
ке кризе – шта га је оспособило да сачува своју честитост?
Нико не може стајати на високом брегу без опасности. Као
52 што олуја, која оставља недирну тим цвет у долини, чупа из ко-
рена дрво на врху планине, тако и жестока искушења која оста-
вљају недирну тим обичне људе, насрћу на оне који на пољу успе-
ха и части заузимају висока места. Јосиф је подједнако издржао
кушање како невољама тако и благостањем. Показао је исту вер-
ност у фараоновој палати као и у затворској ћелији.
Јосиф је у детињству научио да воли Бога и да Га се боји. Че-
сто је у очевом шатору, под звезданим сиријским небом, слушао
причу о ноћној визији код Ветиља, о лествама од неба до земље,
о анђелима који су се спуштали и успињали, и о Ономе који се
с престола на висини открио Јакову. Слушао је и причу о борби
код Јавока, када је одрекавши се својих омиљених грехова, Јаков
изашао као победник и добио титулу »Божји кнез«.
Док је Јосиф још као дечак чувао стада свога оца, његов чист
и једноставан живот повољно је утицао на развој његових фи-
зичких и душевних способности. Долазећи преко природе у ве-
зу с Богом и проучавајући велике истине, које су прелазиле као
свети залог од оца на сина, стекао је снагу ума и непоколебљи-
вост у начелима.
У животној кризи, када се налазио на страшном пу ту из до-
ма свог детињства у Ханану у ропство које га је чекало у Египту,
бацивши последњи поглед на брежуљке, који су скривали шато-
ре његовог рода, Јосиф се сетио Бога свога оца. Сетио се поука
које је примао у детињству, и потресен до дна душе одлучио да
се покаже верним – да се увек влада као што доликује поданику
небеског Цара.
Живећи горким животом странца и роба, слушајући и гледа-
јући изопаченост, мамљен чарима незнабожачког богослужења,
53 богослужења праћеног свим привлачностима богатства, култу-
ре и краљевског сјаја, Јосиф је остао непоколебљив. Научио је
лекцију верног испуњавања дужности. Верношћу на сваком по-
ЖИВОT ВЕ ЛИКИХ ЉУДИ 47
ложају, од најнижега до највишега, развио је све способности за

највишу службу.
У време када је Јосиф био позван на фараонов двор, Египат је
био држава највеће нације. У цивилизацији, уметности и науци
није имао премца. Јосиф је пословима тог царства управљао у
време највећих тешкоћа и опасности; то је чинио на начин који
му је прибавио поверење владара и народа. Фараон га »поста-
ви господарем над домом својим, и заповедником над свим што
имаше, да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старе-
шине његове уразумљује«. (Псалам 105,21.22)
Надахнуће нам је открило тајну Јосифовог живота. Pечима
пуним божанске силе и лепоте, Јаков је овако проговорио о свом
најмилијем сину, изричући благослове својој деци:
»Јосиф је родна грана,

Pодна грана крај извора,
Којој се огранци раширише сврх зида.
Ако га и уцвелише љу то
И стрељаше на њ,
И беху му непријатељи стрелци,
Опет оста јак лук његов
И ојачаше мишице руку његових
Од руку јакога Бога Јаковљева ...
Од силнога Бога оца твојега,
Који ће ти помагати,
И од Свемогућега,
Који ће те благословити
Благословима озго с Неба,
Благословима оздо из бездана ...
Благослови оца твојега надвисише
Благослове мојих старих сврх брда вечних,
Нека буду над главом Јосифовом
И над теменом одвојенога између браће.«
(1. Мојсијева 49,22-26)
Верност Богу, вера у Невидљивога, била је Јосифово сидро. 54
Tо је била тајна његове силе.
»Ојачаше мишице руку његових,

Од руку јакога Бога Јаковљева.«
Данило, посланик Неба

Данило и његови другови у Вавилону били су у својој младо-
сти привидно већи миљеници среће, него Јосиф у првим година-
ма свога живота у Египту; ипак, и они су били подвргну ти проби
карактера углавном исто тако тешкој. Из сразмерне једноставно-
сти својих јудејских домова, ови младићи царског рода били су
доведени у највеличанственији од свих градова, на двор његовог
највећег монарха, и били издвојени да се припреме за посебну
царску службу. На том поквареном и раскошном двору били су
окружени тешким искушењима. Победници су охоло истицали
чињеницу да су они, обожаваоци Господњи, били заробљеници
у Вавилону; да је посуће из дома Божјега било стављено у храм
вавилонских богова; да је сам цар Израиља био заробљеник у ру-
кама Вавилонаца, као доказ да су њихова религија и обичаји бољи
од религије и обичаја Јевреја. У таквим околностима, дозвољава-
јући понижења за која су Израиљци сами били криви зато што су
се удаљили од Његових заповести, Бог је Вавилону доказао своју
врховну власт, светост својих захтева и сигурних плодова послу-
шности. Он је то сведочанство дао на једини могући начин – пре-
ко оних који су остали чврсти у својој верности.
Данило и његови другови нашли су се пред одлучујућом про-
бом, на самом прагу свог животног позива. Налог да им се храна
55 доноси с царског стола изражавала је цареву наклоност и његову
бригу за њихово благостање. Међу тим, будући да је једним де-
лом била принета на жртву идолима, храна с царевог стола била
је намењена идолопоклоничкој служби, и да су младићи прихва-
тили овај израз цареве наклоности, сматрало би се да су се сје-
динили с њим у одавању почасти лажним боговима. Верност Бо-
гу забрањивала им је да учествују у исказивању такве почасти.
Осим тога, нису се усуђивали да свој физички, душевни и ду хов-
ни развитак изложе разорном утицају раскоши и разузданости.
Данило и његови другови били су верно поучавани начелима

из Божје речи. Научили су да жртвују земаљско ради духовног и
да теже за највишим добром. Награда није изостала. Њихова на-
вика да се уздржавају и њихово осећање одговорности као Божјих
представника, подстакли су способности њиховог тела, духа и ду-
ше да се развију на најплеменитији начин. После завршетка свога
образовања, када су били испитивани с другим кандидатима за
високе положаје у царству, »не нађе се међу свима њима ниједан
као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија«. (Данило 1,19)
На вавилонском двору били су окупљени представници свих
земаља, људи најпробранијег талента, најбогатије обдарени при-
родним даровима и највишом културом коју је тај свет могао да
им да; ипак, међу свима њима јеврејски заробљеници су били
без премца. Нико није могао да се такмичи с њима у физичкој
снази и лепоти, у живахности ума и литерарним достигнућима.
»И у свему чему треба мудрост и разум, за што их цар запита,
нађе да су десет пу та бољи од свих врача и звездара што их беше
у свему царству његову.« (Данило 1,20)
Непоколебљив у својој оданости Богу, непопустљив према са-
моме себи, Данило је као младић својим племенитим достојан- 56
ством и љубазним исказивањем поштовања стекао »милост и љу-
бав« незнабожачког службеника под чијим је надзором био. Исте
особине обележавале су његов живот. Брзо се уздигао до положаја
првог министра у царству. У време владања неколико узастопних
владара, пропадања државе и успостављања супарничког цар-
ства, исказивао је велику мудрост и државничку способност, тако
савршену тактичност, уљудност, и такву истинску доброту срца,
повезану с верношћу начелима, да су чак и његови непријатељи
морали признати да »не могаху наћи забаве ни погрешке, јер беше
веран«. (Данило 6,4)
Док се Данило непоколебљивим поверењем ослањао на Бо-
га, обузео га је дух пророчке силе. Док је од људи примио част
да носи одговорности на двору и буде упућен у државне тајне,
Бог му је указао част да буде Његов представник и научио га да
открива тајне будућих векова. Незнабожачки владари, у додиру
с небеским представником, били су приморани да признају Да-
ниловог Бога. »Доиста«, рекао је Наву ходоносор, »ваш је Бог Бог

над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне.«
Дарије, у свом прогласу »свим народима и племенима и језици-
ма што живљаху у свој земљи«, узвисио је »Бога Данилова« јер
је »Бог живи, који остаје довека, и чије се царство неће расу ти«,
који »избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на Небу и на Зе-
мљи«. (Данило 2,47; 6,25-27)
Часни и поштени људи

Својом мудрошћу и праведношћу, непорочношћу и спрем-
ношћу да чине добро у свом свакодневном животу, својим по-
свећивањем интересима народа, и то идолопоклоничког, Јосиф
и Данило показали су се верни начелима свог раног васпитања,
57 верни Ономе чији су представници били. У Египту као и у Вави-
лону цела нација поштовала је ове људе; незнабошци су у њима,
као и сви народи с којима су долазили у додир, видели приказ
Божје доброте и доброчинства, приказ Христове љубави.
Какав је животни задатак био додељен тим племенитим Је-
врејима! Кад су се опраштали с домом свог детињства, како су
мало сањали о свом високом одређењу! Верни и непоколебљиви,
потчинили су се божанском вођству, тако да је преко њих Бог
могао да испуни своју намеру.
Исте велике истине које су биле откривене преко ових људи,
Бог жели да открије преко младих и деце наших дана. Јосифова и
Данилова историја је приказ онога што ће Бог учинити за оне који
Му се покоре и целим срцем теже да испуне Његову намеру.
Највећа потреба света је потреба за људима – људима који
се не дају ни купити ни продати, људима који су у дубини сво-
је душе поштени и часни, људима који се не боје назвати грех
његовим правим именом, људима чија је савест верна дужности
као магнетна игла полу, људима који ће стајати на страни правде
макар се небо срушило.
Такав карактер није плод случаја, он се не може приписати
личној наклоности или даровима Провиђења. Племенит карак-
тер је плод самодисциплине, покоравања ниже природе вишој –

предања самога себе у служби Богу и ближњима из љубави.
Млади морају схватити истину да дарови који су им повере-
ни не припадају њима. Снага, време и разум су само позајмљена
блага. Они припадају Богу, и свако младо биће треба да одлучи
да их употреби за најузвишеније циљеве. Млади су лозе од којих 58
Бог очекује род, пристави чији се таланти морају умножавати,
светлост која треба да обасја таму света.
Сваком младићу и девојци и сваком детету одређен је посао
који треба да обави да би се Бог прославио и човечанство опле-
менило.
Јелисије, веран у маломе

Пророк Јелисије своје ране године провео је у тишини сео-
ског живота, поучаван од Бога и природе и поучаван послушно-
сти корисним радом. У време скоро свеопштег отпада, припад-
ници дома његовог оца убрајали су се међу оне који нису савили
колена пред Валом. Њихов дом је био дом у коме је слављен Бог
и у коме је верност дужности сматрана животним правилом.
Јелисије се као син богатог земљорадника, латио занимања
које му је било најближе. Иако је био обдарен способношћу да
буде вођа међу људима, добио је образовање које га је припреми-
ло за обављање свакодневних животних дужности. Да би могао
мудро да управља, морао је да научи да слуша. Верност у маломе
припремила га је за веће одговорности.
Јелисије је био кротак и смерна ду ха, али енергичан и чврст.
Гајио је љубав и страх Божји, а понизним обављањем свакоднев-
ног тешког рада стицао постојаност у намерама и племенитост
карактера, растући у божанској милости и знању. Сарађујући с
оцем у домаћим дужностима, учио је да сарађује са Богом.
Пророчки позив упућен је Јелисију, док је са слугама свога оца
орао у пољу. Кад је Илија, вођен Богом у избору свог наследника,
бацио свој плашт на рамена младог човека, Јелисије је разумео и
послушао позив. Он »отиде за Илијом и служаше му«. (1. О царе-
вима 19,21) Од Јелисија се у почетку није тражило ништа вели- 59
ко; његова обука се и даље састојала од обављања свакодневних

дужности. О њему се говорило као о ономе који је Илији, своме
господару, поливао водом руке. Као пророков лични слуга, наста-
вио је да се показује веран у маломе, док се у њему сваки дан учвр-
шћивала одлука да се посвети позиву који му је Бог одредио.
Када је први пут позван, његова одлука била је стављена на
пробу. У часу када је устао да пође за Илијом, пророк му је наре-
дио да се врати својој кући. Морао је да размисли о цени, и сам
одлучи хоће ли прихватити или одбити позив. Међу тим, Јели-
сије је схватио вредност прилике која му се указала. Ни за какву
световну предност не 6и пристао да се одрекне могућности да
постане Божји весник, нити да се лиши предности заједнице с
Његовим слугом.
Кад је време прошло, а Илија био спреман да буде узет на Небо,
и Јелисије је био спреман да постане његов наследник. И опет су
његова вера и одлучност биле стављене на пробу. Пратећи Илију
на његовом службеном обиласку, знајући да ће се ускоро догоди-
ти промена, Јелисије је на сваком месту слушао пророков позив
да се врати. »Остани ти овде«, захтевао је Илија, »јер мене Господ
шаље до Ветиља!« Јелисије је у свом ранијем раду, управљајући
плугом, научио да не клоне нити да се обесхрабри; и сада, када
је ставио своју руку на плуг у другој области дужности, није до-
зволио да буде одвраћен од своје одлуке. Кад год му је био упућен
позив да се врати, одговарао је: »Tако жив био Господ и тако жива
била душа твоја, нећу те оставити.« (2. О царевима 2,2)
»Tако отидоше обојица . . . а они обојица уставише се код Јор-
дана. И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води,
а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица су хим. А кад
60 пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти што хоћеш да ти учиним,
докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела ду-
ха твојега у мене. А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако
ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш,
неће бити. И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и
огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на Небо.
А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиље-
ва и коњици његови! И не виде га више; потом узе хаљине своје
и раздре их на два комада. И подиже плашт Илијин, који беше

спао с њега, и вратив се стаде на брегу јорданском. И узев плашт
Илијин, који беше спао с њега, удари по води, и рече: Где је Господ
Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо,
и пређе Јелисије. А кад с друге стране видеше синови пророчки,
који бејаху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И
сретоше га и поклонише му се до земље.« (2. О царевима 2,6-15)
Од тада Јелисије заузима Илијино место. Онај који се показао
верним у најмањем, показао се верним и у великоме.
Илија, човек силе, био је Божје оруђе за уклањање веома ве-
ликих зала. Идолопоклонство, које су подржавали Ахав и не-
знабошкиња Језавеља, и које је завело народ, било је оборено.
Валови пророци били су побеђени. Цео израиљски народ био је
дубоко потресен, и многи су поново почели да служе Богу. Или- 61
јин наследник био је потребан као човек који ће пажљивим, стр-
пљивим поучавањем моћи да води израиљски народ сигурним
пу тевима. Pано васпитање под Божјим вођством припремило је
Јелисија за ово дело.
Ово је поука за све. Нико не може знати какву намеру Бог има
с њим, док га васпитава; сви могу бити сигурни да је верност у
маломе доказ спремности за веће одговорности. Свако дело у
животу открива карактер, и само онај ко се у малим дужностима
покаже ..као радин који се нема шта стидети« (2. Tимотију 2,15),
биће почашћен од Бога поверавањем већих одговорности.
Мојсије, силан вером

Мојсије је био млађи од Јосифа и Данила, када је био лишен
брижне заштите дома свог детињства; међу тим, исти утицаји
који су обликовали њихов живот, обликовали су и његов. Само
дванаест година је провео са својим јеврејским сродницима, али
за време тих година био је постављен темељ његове величине,
постављен руком особе о којој се мало говори.
Јохаведа је била жена ропкиња. Њен део у животу био је скро-
ман, њен терет тежак. Али, ниједна друга жена, осим Марије из
Назарета, није свету донела већи благослов. Знајући да се уско-
ро више неће моћи старати о свом детету, јер ће бити поверено

на чување онима који не познају Бога, она је још озбиљније на-
стојала да његову душу повеже с Небом. Tрудила се да у његово
срце усади љубав и верност према Богу. Tо дело било је верно
обављено. Ниједан каснији утицај није могао да наведе Мојсија
да одбаци начела истине која му је мајка, својим поучавањем и
примером свога живота, брижно усадила.
62 Јохаведин син из скромног дома у Гесему је прешао у палату
фараона, египатској принцези, која га је дочекала као вољеног
и драгог сина. У египатским школама Мојсије је стекао најви-
ше грађанско и војничко образовање. Обдарен великом личном
привлачношћу, племените појаве и стаса, префињеног ду ха, кне-
жевског држања и славан као војсковођа, постао је понос нације.
Египатски цар био је и припадник свештеничког сталежа, и Мој-
сије, иако је одбијао да учествује у незнабожачком богослужењу,
био је упућен у све тајне египатске религије. Будући да је Египат
у то време још био држава најмоћније и најцивилизованије на-
ције, Мојсије, кога је очекивао владарски положај, био је и на-
следник највиших части које је овај свет могао да пружи. Али
он је изабрао нешто племенитије. За Божју част и ослобођење
свога потлаченог народа Мојсије је жртвовао части Египта. Tада
је Бог, у посебном смислу, преузео његово васпитање.
Мојсије још није био спреман за своје животно дело. Он је
још морао да научи да зависи од божанске силе. Погрешно је
разумео Божју намеру. Надао се да ће ослободити Израиља си-
лом оружја. Pади тога ставио је све на коцку, и изгубио. Поражен
и разочаран, постао је бегунац и прогнаник у страној земљи.
Мојсије је у мадијанској дивљини провео четрдесет година као
чувар оваца. Иако је изгледао да је заувек одвојен од своје живот-
не мисије, он је у ствари добијао васпитање неопходно за њено
испуњење. Мудрост за управљање неуким и недисциплинованим
мноштвом мора да стекне савлађивањем самога себе. Бринући се
о овцама и нежним јагањцима морао је да стекне искуство које ће
га учинити верним и трпељивим пастиром Израиља. Да би могао
63 да постане Божји представник, морао је да учи од Њега.
Утицаји који су га окружавали у Египту, наклоност његове

помајке, његов лични положај, који је имао као краљевски унук,
раскош и порок који су на десет хиљада начина мамили, префи-
њеност, мудровање и мистицизам лажне религије, све то оста-
вило је трага на његовом уму и карактеру. У строгој једностав-
ности пустиње све то је ишчезло.
Усред свечане величанствености самоће у планинама, Мојси-
је је био сам с Богом. Свуда је било написано Створитељево име.
Чинило се да Мојсије стоји у Божјем присуству и да је заклоњен
Његовом силом. Овде је нестало његово осећање да све може
сам. У присуству Бесконачнога схватио је колико је човек слаб,
неспособан и кратковид.
Мојсије је овде стекао оно што није изгубио у свим годинама
свога напорног и бригама оптерећеног живота – осећање личне
присутности Бога. Не само да је вековима унапред гледао на време
у коме ће се Христос појавити у телу, већ је видео Христа како пра-
ти војске Израиљеве на свим њиховим путовањима. Несхваћен и
погрешно представљен, приморан да трпи укоре и увреде, да се су-
очава с опасношћу и смрћу, био је способан да издржи, »јер се др-
жаше Онога који се не види, као да Га виђаше«. (Јеврејима 11,27)
Мојсије није мислио само о Богу, он Га је видео. Бог је у визији
увек стајао пред њим. Никада није губио из вида Његово лице.
За Мојсија вера није била нагађање, већ стварност. Веровао је
да Господ на посебан начин управља његовим животом; у свим
приликама у животу он Га је признавао. Уздао се у Њега да ће му
дати снагу да се одупре сваком искушењу.
Желео је да велико дело, које му је било поверено, учини успе-
шним у највећој мери, и зато се потпуно ослонио на божанску си- 64
лу. Осећао је потребу за помоћи, молио се за њу, примао је вером,
и уздајући се у ту окрепљујућу силу, ишао напред.
Tо је било Мојсијево искуство стечено четрдесетогодишњим
школовањем у пустињи. Да би му дала такву врсту искуства,
бесконачна Мудрост то раздобље није сматрала превише дугим
нити цену превише високом.
Pезултати тог васпитања, поука које је тамо објављена, повеза-
ни су не само с историјом Израиља, већ и са свим оним што је од
тог времена до данас доприносило напретку света. Највише све-

дочанство о Мојсијевој величини јесте суд који је о његовом жи-
воту изрекло Надахнуће: »Али не уста више пророк у Израиљу,
као Мојсије кога Господ позна лицем к лицу.« (5. Мојсијева 34,10)
Павле, радостан у служби

Вери и искуству галилејских ученика који су пратили Исуса,
придружили су се у еванђеоском раду ватрена одлучност и ин-
телектуална снага једног рабина из Јерусалима. Pимски грађа-
нин, рођен у незнабожачком граду; Јеврејин не само пореклом
већ и животним васпитањем, патриотском ревношћу и одано-
шћу религији; васпитан у Јерусалиму код ногу најугледнијих ра-
бина и поучен свим законима и предањима отаца, Савле из Tар-
са у највећој мери делио је понос и предрасуде свога народа. Још
као младић, постао је угледан члан Синедриона. Сматрали су га
човеком који обећава, ревним браниоцем исконске вере.
У теолошким школама у Јудеји, Божја реч била је потисну та
људским спекулацијама; тумачења и предања рабина лишили су
65 је снаге. Самоузвисивање, љубав према власти, љубоморна ис-
кључивост, лицемерје и презрива охолост били су владајућа на-
чела и побуде ових учитеља.
Pабини су се разметали својом надмоћношћу не само над
припадницима других народа већ и над својим сународницима.
Обузети дивљом мржњом према својим римским тлачитељима,
тврдо су одлучили да своју националну величину поврате сна-
гом оружја. Мрзели су и убијали Исусове ученике чија се вест
мира тако очигледно противила њиховим частољубивим плано-
вима. Савле је у том гоњењу био један од најогорченијих и најне-
милосрднијих учесника.
У египатским војним школама, Мојсије је научио закон силе,
а утицај тог учења на његов карактер био је тако снажан да му је
требало четрдесет година смирености и везе с Богом и приро-
дом да се оспособи да законом љубави води Израиљ. Исту лек-
цију требало је да научи и Павле.
Пред вратима Дамаска, појава Pазапетога променила је цели

ток његовог живота. Прогонитељ је постао ученик, а учитељ ђак.
Дани мрака, проведени у самоћи у Дамаску, били су као године
у његовом искуству. Старозаветни списи, урезани у његово пам-
ћење постали су предмет његовог проучавања, а Христос му је
био Учитељ. И њему је самоћа у природи постала школа. Оти-
шао је у Арабијску пустињу да у њој проучава Писма и учи од
Бога. Ослободио је своју душу предрасуда и предања, која су об-
ликовала његов живот, и примао поуке с Извора истине.
Његов каснији живот био је надахнут једино начелом пожр-
твовности, службом љубави. »Дужан сам«, рекао је он, »и Грцима
и дивљацима (варварима), и мудрима и неразумнима.« »Јер љу- 66
бав Божја нагони нас.« (Pимљанима 1,14; 2. Коринћанима 5,14)
Павле, највећи учитељ међу људима, прихватао је и најниже као
и највише дужности. Признавао је неопходност рада рукама као и
умног рада, а сам је радио као занатлија да би се издржавао. Свако-
дневно проповедајући Јеванђеље у великим средиштима цивилиза-
ције, наставио је да прави шаторе. »Сами знате«, рекао је на растан-
ку старешинама цркве у Ефесу, »да потреби мојој и оних који су са
мном били послужише ове руке моје.« (Дела апостолска 20,34)
Иако је имао високе интелектуалне способности, Павле је у
свом животу откривао силу једне још ређе мудрости. Начела нај-
више важности, начела која су била непозната највећим умови-
ма тога времена, објављена су у његовим учењима и примењена
у његовом животу. Имао је највећу од свих мудрости, мудрост
која даје дубину проницљивости и срце испуњава самилошћу,
која повезује човека с човеком, буди у њему бољу природу и на-
дахњује га за виши живот.
Слушајте његове речи, изговорене пред незнабошцима из
Листре, док их упућује на Бога откривеног у природи, на Извор
свега добра, који »нам даје с неба дажд и године родне, пунећи
срца наша јелом и весељем«. (Дела апостолска 14,17)
Гледајте га у тамници у Филиби у којој, упркос измученом те-
лу, његова песма хвале прекида поноћну тишину. После земљо-
треса који је отворио затворска врата, чује се опет његов глас,
који упућује речи охрабрења незнабожачком тамничару: »Не
чини себи зла никаква, јер смо ми сви овде« (Дела апостолска
16.28), сваки човек на свом месту, задржан присуством једнога
67 од затвореника. Уверен у стварност вере која је одржавала Па-
вла, тамничар пита за пут спасења и са целим својим домом сје-
дињује се с друштвом прогоњених Христових ученика.
Пратите Павла у Атини пред сабором Ареопага, како на науку
одговара науком, на логику логиком и на филозофију филозофи-
јом. Запазите како, тактичношћу рођеном из божанске љубави,
указује на Господа као на »Бога Непознатога« кога његови слуша-
оци у незнању обожавају; и како Га, наводећи речи једнога од њи-
хових песника, описује као Оца чија су они деца. Слушајте га, у
то време строге поделе на друштвене класе, када су права човека
као човека била потпуно непризната, како износи велику истину
о братству свих људи, изјављујући да је Бог »учинио да од једне
крви сав род човечији живи по свему лицу земаљскоме«. Затим
како показује да се у свим Божјим поступцима према човеку про-
влачи, као златна нит, Његова добронамерност и милост. Он је
»поставио напред одређена времена и међе њиховог живљења: да
траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није
далеко ни од једнога нас«. (Дела апостолска 17,23. 26. 27)
Слушајте га на Фистовом двору када је цар Агрипа. уверен у
истинитост Јеванђеља, ускликнуо: »Још мало па ћеш ме наговори-
ти да будем хришћанин!« С каквом нежном уљудношћу му Павле
одговара показујући на своје ланце: »Молио бих Бога и за мало и за
много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви
као и ја што сам, осим окова ових.« (Дела апостолска 26,28.29)
Tако је прошао његов живот, описан његовим властитим ре-
чима: »Много пу та сам пу товао, био сам у страху на водама, у
страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца,
68 у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у
страху међу лажном браћом; у труду и послу, у многом неспава-
њу, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи.«
(2. Коринћанима 11, 26.27)
»Кад нас псују«, рекао је он, »благосиљамо; кад нас гоне, тр-
пимо; кад хуле на нас, молимо«; »као жалосни а који се једнако
веселе, као сиромашни а који многе обогаћавају, као они који
ништа немају, а све имају«. (1. Коринћанима 4,12.13; 2. Корин-

ћанима 6,10)
У служењу је налазио своју радост; при крају свог тешког жи-
вота, осврћући се на све своје борбе и победе, могао је да каже:
»Добар рат ратовах!« (2. Tимотију 4,7)
____________________
Ове повести имају животну важност. Али ни за кога немају
тако дубоко значење као за младе. Мојсије се одрекао царства
које га је очекивало, Павле предности богатства и части у свом
народу, за живот испуњен ношењем терета у Господњој служби.
Многима живот ових људи изгледа као живот одрицања и жр-
тве. Да ли је то заиста тако? Мојсије је сматрао срамоту Христову
већим благом од свега египатског блага. Он је тако мислио, јер је
тако стварно и било. Павле изјављује: »Но што ми беше добитак,
оно примих за штету Христа ради. Јер све држим за штету према
преважноме познању Христа Исуса Господа својега, којега ради
све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем.«
(Филибљанима 3,7.8) Он је био задовољан својим избором.
Мојсију је била понуђена фараонова палата и царски престо;
али у тим господским дворовима било је грешних задовољстава
која су наводила људе да забораве Бога и он је уместо њих иза-
брао »постојано добро и правду«. (Приче Соломунове 8,18) Уме- 69
сто да се повеже с величином Египта, изабрао је да свој живот
повеже с Божјом намером. Уместо да даје законе Египту, он је
по божанском упутству прописао законе свету. Постао је оруђе
преко кога је Бог људима дао начела која су заштита дома и дру-
штва, која су угаони камен напретка народа – начела која данас
признају највећи људи света као темељ свега што је најбоље у
владама које људи постављају.
Величина Египта лежи у праху. Његова моћ и цивилизација
су прошле. Међу тим, Мојсијево дело никада не може пропасти.
Велика начела праведности, чијем је успостављању посветио
живот, непролазна су.
Мојсијев живот, испуњен радом и бригама које су притиски-
вале његово срце, био је озарен присутношћу Онога који је »за-
ставник између десет тисућа« и који је »сав љубак«. (Песма над

песмама 5,10.16) С Христом на пу товању кроз пустињу, с Христом
на брду преображења, с Христом у небеским дворовима – био је
на Земљи благословен и на благослов, а на Небу поштован.
Павла је у његовим разноврсним задацима подржавала окре-
пљујућа сила Христовог присуства. »Све могу«, казао је он, »у
Исусу Христу, који ми моћ даје.« »Ко ће нас раставити од љуба-
ви Божје? Невоља или туга? или гоњење? или глад? или голоти-
ња? или страх? или мач? ... Али у свему овоме побеђујемо Онога
ради који нас је љубио. Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот,
ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, ни
висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раздвојити од
70 љубави Божје, која је у Христу Исусу Господу нашему.« (Фили-
бљанима 4,13; Pимљанима 8,35-39)
Постоји, међу тим, будућа радост коју је Павле очекивао као
награду за свој труд – иста радост због које је Христос претрпео
крст и није марио за срамоту – радост да види плодове свог рада.
»Јер ко је наш над или радост, или венац славе«, писао је обра-
ћеницима из Солуна. »Нисте ли и ви пред Господом нашим Ису-
сом Христом о Његову доласку? Јер сте ви наша слава и радост.«
(1. Солуњанима 2,19.20)
Ко може да процени какав је утицај на свет имало Павлово
животно дело? Колико од свих тих благотворних утицаја који
ублажују страдање, теше жалосне, обуздавају зло, уздижу жи-
вот изнад свега што је себично и телесно и озарују га надом у
бесмртност, колико од свега тога треба приписати делу Павла и
његових сарадника, док су носећи Јеванђеље о Божјем Сину не-
запажени пу товали из Азије на обале Европе?
Колику 6и вредност имао свачији живот, кад би постао ору-
ђе у Божјим рукама за ширење таквих благословених утицаја?
Како ће то бити дивно да у вечности посматрамо плодове једног
таквог животног дела?
Велики
Учитељ
»Никад човек није тако
говорио као овај човек.«
(Јован 7,46)
»УЧИТЕЉ ОД
БОГА ДОШАО«
»Помислите дакле на Онога...«

(Јеврејима 12,3)
»И име ће му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац веч-

ни, Кнез мирни.« (Исаија 9,6)
Учитељ послан од Бога, био је највећи и најбољи Дар који је
73
Небо могло дати људима. Он, који је имао место у саветима Нај-
вишега, који је пребивао у најскровитијем светилишту Вечнога,
био је изабран да човечанству лично открије знање о Богу.
Преко Христа нас је обасјао сваки зрак божанске светлости
који је икада додирнуо наш грешни свет. Он је био тај који је
током свих векова говорио преко свих који су људима објављи-
вали Божју реч. Све врлине највећих и најплеменитијих душа
на Земљи биле су само Његов одраз. Јосифова непорочност и
добротворност, Мојсијева вера, кротост и дуго трпљење, Јели-
сијева чврстина, Данилова племенита честитост и постојаност,
Павлова ревност и пожртвовност, умна и ду ховна снага која се
показала у свим овим људима, а и у свима осталима који су ика-
да живели на Земљи – само су одсјај Његове славе. Он је био са-
вршени идеал.
Христoс је дошао на свет да би тај идеал открио као једино
право мерило свега онога што је постигну то; да би показао шта 74
63
свако људско биће може постати; шта ће пребивањем божанско-

га у људскоме постати сви који Га приме. Он је дошао да покаже
како људи треба да буду васпитавани – као што доликује Божјим
синовима; како на Земљи треба да примењују начела Неба и жи-
ве небеским животом.
Бог је дао свој узвишени Дар да задовољи највећу човекову
потребу. Светлост се појавила кад је тама у свету била најгушћа.
Лажно учење дуго је одвајало људски ум од Бога. У опште при-
хваћеним васпитним системима, људска филозофија заменила
је божанско откривење. Уместо мерила истине које је Небо дало,
људи су прихватили мерило које су сами поставили. Окренули
су се од Светлости живота, да би ходили по светлости жишка
који су сами запалили.
Одвојени од Бога, ослоњени само на људску силу, они су своју
снагу претворили у слабост. Нису могли да достигну чак ни узор
који су сами себи поставили. Недостатак праве врсности надок-
нађен је изгледом и лажним исповедањем вере. Привидност је
заузела место стварности.
С времена на време појављивали су се учитељи који су упући-
вали људе на извор истине. Објављивали су права начела, а жи-
вот људи сведочио је о њиховој сили. Међу тим, ти напори нису
имали трајнији утицај. Струја зла за трену так је била успорена,
али њен ток наниже није био заустављен. Реформатори су били
као светла која сијају у тами, али је нису могли распршити. Све-
ту »омиле већма тама неголи Видело«. (Јован 3,19)
Кад је Христос дошао на Земљу, изгледало је као да се човечан-
ство брзо приближава својој најнижој тачки. Сами темељи друштва
75 били су поткопани. Живот је изгубио садржај и постао извешта-
чен. Јевреји су, лишени силе Божје речи, предали свету традиције
и спекулације које отупљују ум и умртвљују душу. Обожавање Бога
»Духом и истином« било је замењено величањем човека бескрај-
ним понављањем обреда које су људи прописали. Широм света сви
верски системи губили су утицај на ум и душу. Испуњени одврат-
ношћу према плодовима маште и лажима, не желећи да размишља-
ју, људи су се окренули неверству и материјализму. Искључивши
вечност из својих мисли, живели су само за садашњост.
»УЧИТЕЉ ОД БОГА ДОШАО« 65
Када су престали да признају божанско, људи су престали да

поштују и људско. Истина, част, поштење, поверење, саосећање
нестајали су са лица Земље. Бездушна грамзивост и заокупљеност
частољубљем довели су до свеопштег неповерења. Појам о ду-
жности, о обавези јакога према слабоме, о људском достојанству
и људским правима, потиснут је у страну као занесењаштво или
бесмислица. Обични људи изједначавани су са стоком за тегљење,
оруђем и одскочном даском за славољубиве. Тежња за богатством
и моћи, удобношћу и угађањем свим личним склоностима, оства-
ривана је као тежња највишем добру. Физичко пропадање, душев-
на отупелост, духовно мртвило били су обележје тога доба.
Док су страсти и зле намере изгониле Бога из мисли људи, за-
борављање на Њега све их је више приклањало злу. Срце које во-
ли грех приписује Богу своје особине, а такво схватање повећава
силу греха. Склони удовољавању самима себи, људи су почели
да Бога сматрају сличним себи – Бићем које жели да прослави
себе, чији су захтеви прилагођени ономе што се њему допада;
Бићем које људе подиже или обара према томе да ли помажу
или ометају његове себичне намере. Нижи слојеви сматрали су
да се врховно Биће једва разликује од њихових тлачитеља, осим 76
што их надмашује силом. Ове представе утицале су на настаја-
ње свих облика религије. Свака од њих представљала је систем
намета. Верници су даровима и обредима, настојали да умило-
стиве божанство да би осигурали његову наклоност за остваре-
ње својих циљева. Таква религија, без икаквог утицаја на срце и
савест, није могла да буде ништа друго него низ форми које су
замарале људе и које би се они, да није била у изгледу корист, ве-
ома радо ослободили. Необуздавано, зло је све више расло, док
је цена добра и тежња за њим опадала. Људи су изгубили Бож-
је обличје и добили жиг демонске силе која је управљала њима.
Цео свет се претварао у каљужу покварености.
Постојала је само једна нада за људски род – да се у ту масу
нескладних и изопачених чинилаца стави нови квасац; да се чо-
вечанству улије сила новога живота; да се у свету обнови знање
о Богу.
Христос је дошао да обнови то знање. Он је дошао да побије

лажно учење, којим су Бога погрешно представљали они који су
тврдили да Га познају. Дошао је да објави природу свога Закона,
да својим карактером прикаже лепоту светости.
Христос је дошао на свет с љубављу која је расла од вечности.
Он је одбацивши дометну те захтеве који су оптерећивали Бож-
ји закон, показао да је Закон закон љубави, израз божанске до-
броте. Показао је да на послушности његовим начелима почива
срећа човечанства, а тиме и стабилност, сам темељ и окосница
људског друштва.
Божји закон је удаљен од постављања самовољних захтева,
77 он је људима дат као ограда, као штит. Сви који прихватају њего-
ва начела, заштићени су од зла. Верност Богу обу хвата и верност
човеку. Тако Закон чува права и особеност сваког људског бића.
Он спречава надмоћнога да тлачи, а слабијега да буде непослу-
шан. Осигурава човекову добробит и у овом свету и у свету који
ће доћи. За послушнога је залог вечнога живота, јер изражава
начела која ће вечно трајати.
Христос је дошао да прикаже вредност божанских начела от-
кривајући њихову моћ да препороде човечанство. Дошао је да
покаже како ова начела треба објаснити и применити.
Људи оног времена по спољашњем изгледу одређивали су
вредност свих ствари. Док се сила религије смањивала, њен спо-
љашњи сјај се повећавао. Васпитачи онога времена настојали су
да задобију поштовање разметањем и хвалисањем. Исусов жи-
вот био је потпуно супротан свему томе. Његов живот је прика-
зао безвредност свега онога што су људи сматрали најважнијим
у животу. Исус се држао божанског плана васпитања, иако се
родио се у најскромнијој околини, становао у дому тежака, јео
храну тежака, радио посао занатлије, живео незапажен, изједна-
чен с незнаним трудбеницима овога света, иако је био у таквим
околностима и околини. Није тежио школама свога времена,
које су увеличавале оно што је мало, а потцењивале оно што је
велико. Своје васпитање стицао је непосредно с извора које је
Небо одредило; стицао га је корисним радом, проучавањем Пи-
сма и природе, искуствима из живота, из Божјих уџбеника пу-
них поуке за свакога који им прилази спремних руку, отворених

очију и разумна срца.
»А дете растијаше и јачаше у ду ху, и пуњаше се премудрости, 78
и благодат Божја беше на њему.« (Лука 2,40)
Тако припремљен, пошао је у своју мисију, ширећи увек, кад
год је долазио у додир с људима, благословени утицај, преобра-
жавајућу силу, какву свет никада до тада није доживео.
Онај који настоји да преобрази човечанство, мора да га разу-
ме. Људи се могу придобити и уздићи само саосећањем, повере-
њем и љубављу. Овде нам се Христос открио као велики Учитељ;
од свих који су икада живели на Земљи, само је Он потпуно ра-
зумео људску душу.
»Јер немамо поглавара свештеничкога«, великог Учитеља, јер
су свештеници били учитељи, »који не може пострадати с на-
шим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим
греха.« (Јеврејима 4,15)
»Јер у чему пострада и искушан би, у ономе може помоћи и
онима који се искушавају.« (Јеврејима 2,18)
Једино је Христос искусио све боли и искушења којима су
људска бића изложена. Никада нико рођен од жене није био та-
ко жестоко нападан искушењима; никада нико, осим Њега, није
носио тако тежак терет греха и боли овога света. Никада није
било никога, осим Њега, чије је саосећање било тако свеобу хват-
но и тако нежно. Као Учесник у искуствима човечанства, Он је
могао не само да воли свакога већ и да саосећа са сваким ко носи
терет, ко је кушан и ко се бори.
Он је живео онако како је учио. »Ја вам дадох углед«, рекао
је својим ученицима, »да и ви тако чините као што Ја вама учи-
них.« »Ја одржах заповести Оца својега.« (Јован 13,15; 15,10) Та-
ко су Христове речи у Његовом животу имале савршено тумаче-
ње и подршку. И више од тога: Он је био оно што је учио. Његове
речи биле су израз не само Његовог личног животног искуства 79
већ и Његовог карактера. Он је не само проповедао истину, већ
је и сам био истина. То је давало силу Његовом учењу.
Христос је савесно укоравао. Никада није постојао неко ко

је тако мрзео зло; никада нико није тако неустрашиво раскрин-
кавао зло. Његова присутност већ је била укор свему што је не-
истинито и ниско. У светлу Његове непорочности људи су уви-
ђали колико су и сами порочни, колико су ниски и искварени
њихови животни циљеви. Ипак, Он их је привлачио. Онај који
је створио човека, разумео је човекову вредност. Разоткривао је
зло као непријатеља оних које је настојао да благослови и спасе.
У сваком људском бићу, ма колико било грешно, гледао је Божјег
сина, онога који би поново могао да ужива у предности сродства
с Божанством.
»Јер Бог не посла Сина својега на свет да суди свету, него да
се свет спасе кроза Њ.« (Јован 3,17) Христос је, гледајући људе
у патњама и понижењу, налазио разлог за наду и тамо где су на
изглед били само очајање и пропаст. Тамо где је постојала свест
о властитој беди, Он је видео прилику да ду ховно окрепи. Иску-
шаване, разочаране душе, које су се осећале изгубљеним, на иви-
ци пропасти, није сусретао речима оптужбе, већ благослова.
Блаженства су била Његов поздрав целој људској породици.
Гледајући мноштво које се окупило да слуша Проповед на Гори,
као да је за трену так заборавио да није на Небу, и зато се послу-
жио поздравом уобичајеним у свету светлости. С Његових усана
потекли су благослови као млаз из дуго запечаћеног извора.
Окренувши се од частољубивих, самозадовољних миљеника
овога света, Он је прогласио да су благословени они који при-
мају Његову светлост и љубав, без обзира на величину њихове
80 беде. Пружао је руке према сиромашнима ду хом, жалоснима,
прогоњенима, говорећи: »Ходите к мени ... и ја ћу вас одмори-
ти.« (Матеј 11,28)
У сваком људском бићу сагледавао је бескрајне могућности.
Гледао је људе какви би могли бити, преображене Његовом ми-
лошћу, »нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама«. (Пса-
лам 90,17) Гледајући их с надом, надахњивао их је надом. Указу-
јући им поверење, надахњивао их је поверењем. Откривајући у
себи прави човеков идеал, будио је чежњу и веру у достизање
тог идеала. У Његовој присутности презрене и грешне душе осе-
ћале су да су још увек људи, и чезнуле да се покажу достојним

Његове пажње. У многом срцу које је изгледало мртво за све што
је свето, будиле су се нове тежње. Многом очајнику отварала се
могућност новог живота.
Христос је везивао људе за своје срце везама љубави и одано-
сти; истим везама везивао их је и за њихове ближње. За њега је
љубав била живот, а живот служба. »Забадава сте добили«, ре-
као је Он, »забадава и дајите.« (Матеј 10,8)
Христос се није само на крсту жртвовао за човечанство. Док
је пролазио »чинећи добро« (Дела апостолска 10,38), предавање
живота било је његово свакодневно искуство. Овакав живот се
могао одржавати само на један начин. Исус је живео у зависно-
сти од Бога и у заједници с Њиме. Људи се понекад поправљају
на тајном месту Светиње над светињама, под сенком Свемогуће-
га; остају неко време, и исход се показује у племенитим делима;
затим њихова вера слаби, заједница се прекида, а њихово жи-
вотно дело пропада. Међу тим, Исус је живео животом сталног
поверења, подржаван сталном заједницом; Његова служба и Не-
бу и Земљи није имала ни пропуста ни колебања.
Као човек, понизно се обраћао Божјем престолу, све док оно
што је људско у Њему није било испуњено небеском струјом, ко- 81
ја је повезала људско с божанским. Примивши живот од Бога,
давао је живот људима.
»Никад човек није тако говорио као овај Човек.« (Јован 7,46)
Ово би могло да се каже за Христа и да је само учио у области
физичког и мисаоног, или да се искључиво бавио теоријом и
спекулацијом. Он је могао да открије тајне у које би могло да се
продре само после дугогодишњег напорног рада и истражива-
ња. Он је на научном пољу могао да да сугестије, које би све до
краја времена храниле мисли и подстицале открића. Међу тим,
Он то није учинио. Није рекао ништа да задовољи радозналост
или да подстакне себично частољубље. Није се бавио апстракт-
ним теоријама, већ оним што је важно за развој карактера; оним
што ће повећати човекову способност да упозна Бога и појачати
његову моћ да чини добро. Говорио је о истинама које се односе
на управљање животом и које сједињавају човека с вечношћу.
Уместо да упућује људе да проучавају човекове теорије о Богу,

Његовој речи и Његовим делима, Он их је учио да Га схвате она-
ко како се показује у својим делима, у својој Речи и како нам се
открива у својим намерама. Доводио је њихов ум у додир с умом
Бесконачнога.
Људи »се чуђаху науци Његовој, јер Његова беседа беше сил-
на«. (Лука 4,32) Никада раније није говорио неко ко би имао та-
кву силу да подстакне мисли, да запали чежњу и покрене сваку
способност тела, ума и душе.
Христово учење, као и Његово саосећање, прожело је свет.
Околност не може настати у животу, криза у људском искуству,
за које нас није унапред припремио у своме учењу и за које Ње-
82 гова начела немају поуке. Речи Кнеза свих учитеља биће све до
краја времена водич Његовим сарадницима.
За Њега су садашњост и будућност, оно што је близу и оно
што је далеко, увек били исто. Он није занемаривао потребе це-
лог човечанства. Његовом ду ховном погледу није измицао ни-
један људски напор и достигнуће, ниједно искушење и сукоб,
ниједна тешкоћа и опасност. Њему су била позната сва срца, сви
домови, сва задовољства, радости и тежње.
Он није говорио само као Представник целог човечанства, већ
се и обраћао целом човечанству. Његова вест била је упућена сви-
ма – малом детету, у радости животног ју тра; жељном, немирном
срцу младих, људима у пуној снази који носе терет одговорности
и бриге; остарелима у њиховој слабости и изнемоглости – сваком
припаднику човечанства, у свакој земљи и у свако доба.
Својим учењем обу хватао је оно што је пролазно и оно што је
вечно, оно што се види у односу на оно што се не види, обичне
догађаје из свакодневног живота и важна питања која се тичу
будућег живота.
Он је проблемима из овог живота одредио право место, под-
редивши их онима од вечног интереса, али није занемарио њихо-
ву важност; учио је да су Небо и Земља повезани, и да познавање
божанске истине припрема човека да боље испуњава дужности
из свакодневног живота.
За Њега ништа није било без сврхе. Дечје игре, тешки рад чо-
века, животна задовољства, бриге и боли, све ово била су сред-
ства за постизање једног јединог циља – открити Бога да би се
уздигло човечанство.
Божја реч с Његових усана продирала је у људска срца новом
снагом и новим значењем. Његово учење је дела стварања прика-
зивало у новој светлости. На лице природе поново су пали зраци
оног сјаја који је грех прогнао. У свим чињеницама и животним 83
искуствима биле су откриване божанске поуке и могућност за-
једнице с Богом. Бог је поново пребивао на Земљи; људско срце
постало је свесно Његове присутности; свет је био окружен Ње-
говом љубављу. Небо се спустило до људи. Њихова срца у Христу
признала су Онога који им је открио науку о вечности –
»Емануило ... с нама Бог.«2
__________________
Свако право васпитно дело има своје средиште у Учитељу ко-

га је Бог послао. О овом делу у наше време, као и о делу које је Он
основао пре осамнаест векова,3 Спаситељ говори овим речима:
»Ја сам Први и Последњи и Живи.«
»Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак.« (Откривење
1,17.18; 21,6)
У присуству таквог Учитеља, у таквим приликама за стица-
ње божанског васпитања, није ли више него бесмислено тражити
васпитање мимо Њега – тежити за мудрошћу мимо Мудрости; за
истином одбацујући Истину; за просветљењем мимо Светлости;
за живљењем без Живота; окрену ти се од Извора живе воде и ко-
пати себи студенце испроваљиване који не могу да држе воде.
Он и сада позива: »Ко је жедан, нека дође к Мени и пије. Који
Ме верује, као што Писмо рече, из његова тела потећи ће реке
живе воде.« »Вода што ћу му Ја дати, биће у њему извор воде која
тече у живот вечни.« (Јован 7,37.38; 4,14)
2
Матеј 1,23
3
Ова изјава први пут је објављена 1903. године.
ПРИКАЗ
ЊЕГОВИХ
МЕТОДА
»Ја јавих име Твоје

људима које си Ми дао.«
(Јован 17,6)
84
М етоди којима се Христос као учитељ служио, најпотпуније
су приказани у припремању првих дванаест ученика. Ове
људе очекивале су велике одговорности. Он их је изабрао као љу-
де које ће моћи да надахне својим Духом, који ће постати оспосо-
бљени да наставе Његово дело на Земљи, јер ће Он морати да га
напусти. Он им је, више него свима другима, указао предност да
буду у Његовом друштву. Личним додиром утиснуо је печат своје
личности у изабране сараднике. »Живот се јави«, каже омиљени
Јован, »и видесмо, и сведочимо.« (1. Јованова 1, 2)
Само у таквој заједници – заједницом ума с умом и срца са
срцем, људскога с божанским , може се пренети та оживљавају-
ћа енергија коју треба да да дело правог васпитања. Само живот
рађа живот.
Спаситељ је у припремању својих ученика примењивао си-
стем васпитања установљен у почетку. Дванаесторица првои-
забраних, заједно са још неколико других, које је служење по-
требама ученика повремено удруживало с њима, сачињавали
85 су Христову породицу. Они су били с Њим у дому, за столом, у
72
ПРИКАЗ ЊЕГОВИХ МЕТОДА 73
клети, у пољу. Пратили су Га на Његовим пу товањима, делили

Његове бриге и тешкоће, и колико им је то било могуће, учество-
вали у Његовом раду.
Понекад их је поучавао, док су заједно седели на обронку бре-
га, понекад поред мора, или из рибарске барке, а понекад успут
док су ходали. Кад год је говорио мноштву, ученици су били око
Њега. Настојали су да Му буду што ближе да не би изгубили ни-
једну Његову поуку. Били су пажљиви слушаоци, жељни да ра-
зумеју истине које треба да проповедају у свим земљама и свим
нараштајима.
Први Исусови ученици били су изабрани из редова обичних
људи. Ти галилејски рибари били су скромни, необразовани љу-
ди; људи неупућени у рабинско учење и обичаје, али очеличени
строгом дисциплином тешког рада и невоље. Били су то људи
природно способни и поучљива ду ха; људи који су могли би-
ти припремљени и изграђени за Спаситељево дело. На стазама
обичног живота има много трудбеника, који из дана у дан стр-
пљиво обављају своје уобичајене дужности, несвесни притаје-
них способности које би их, да су биле покрену те на дело, свр-
стале мећу велике вође света. Такви су били људи које је Спаси-
тељ позвао да буду Његови сарадници. Они су имали предност
да се три године припремају код највећег Васпитача кога је овај
свет икада упознао.
Ове прве ученике обележавала је изразита разноликост. Они
ће постати будући учитељи света, а ипак су се по својим карак-
терним особинама веома разликовали. Ту је био Левије Матеј,
цариник, позван из живота пословне активности и подложно-
сти Риму; ревнитељ Симон, непомирљиви непријатељ царског
ауторитета; Петар, нагао, самоуверен и доброга срца, и Андри- 86
ја, његов брат; Јуда Јудејац, углађен, способан али лакомог ду ха;
Филип и Тома, верни и искрени, али спорога срца да верују; Ја-
ков Алфејев и Јуда Јаковљев, мање истакну ти међу браћом, али
енергични људи, упорни и у својим манама и својим врлинама;
Натанаило, као дете по искрености и поверењу; и синови Зеве-
дејеви, частољубиви, али верна срца.
Да би успешно обављали дело на које су били позвани, ови

ученици, који су се толико разликовали по природним особина-
ма, по васпитању и животним навикама, морали су да постигну
јединство осећања, мисли и деловања. Христов циљ је био да из-
гради то јединство. Да би то постигао, настојао је да их уједини
са собом. Циљ Његовог труда око њих изражен је у Његовој мо-
литви Оцу: »Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у Мени и Ја
у Теби; да и они у Нама једно буду ... и да позна свет да си ме Ти
послао и да си имао љубав к њима као и к Мени што си љубав
имао.« (Јован 17, 21–23)
Христова моћ која преображава

Између дванаесторице ученика, че творица треба да добију
водећу улогу, сваки у својој посебној области. Да би их за то
припремио, Христос их је поучавао предвиђајући све. Јаков, ко-
ји је требало да умре тренутном смрћу од мача; Јован, који је
најдуже од све браће требало да следи свог Учитеља у раду и
прогонству; Пе тар, пионир у уклањању вековних препрека и у
проповедању незнабожачком све ту; и Јуда, способан да се у слу-
жби истакне изнад своје браће, а који је, ипак, у свом срцу ковао
планове о чијим је последицама мало мислио – то су били они
за које се Христос највише бринуо и које је најчешће и најбри-
жљивије поучавао.
87 Петар, Јаков и Јован тежили су да у свакој повољној прили-
ци буду поред свога Учитеља, и њихова жеља била је испуњена.
Међу Дванаесторицом, они су били у најприснијој вези с Њим.
Јована је могла да радује само још већа блискост, и он је то по-
стигао. На првом састанку крај Јордана, када је Андрија, пошто
је чуо Исуса, отрчао да позове свога брата, Јован је седео ћу тећи,
задубљен у размишљање о чудесним темама. Он је следио Спа-
ситеља као жељни и пажљиви слушалац. Ипак, Јованов карактер
није био без мане. Он није био неки благи, занесени сањар. Њега
и његовог брата називали су »синовима грома«. (Марко 3,17) Јо-
ван је био поносан, частољубив, ратоборан; али испод свега тога
небески Учитељ видео је топло, искрено и верно срце. Исус је
осудио његову себичност, разочарао његово частољубље и оку-

шао његову веру. Али, открио му је оно за чиме је његова душа
чезнула – лепоту светости, своју љубав која преображава. »Ја ја-
вих име Твоје људима«, рекао је Исус Оцу, »које си ми дао од
света.« (Јован 17,6)
Јован је по природи тежио за љубављу, за разумевањем и при-
јатељством. Он се привијао уз Исуса, седео крај Њега, наслањао
се на његове груди. Као што цвет упија сунце и росу, тако је он
упијао божанску светлост и живот. С обожавањем и љубављу
гледао је Спаситеља, све док сличност с Христом и заједница с
Њим нису постали његова једина чежња и док се у његовом ка-
рактеру није одразио карактер његовог Учитеља.
»Видите«, рекао је он, »какву нам је љубав дао Отац, да се де-
ца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега
не позна. Љубазни! Сад смо деца Божја, и још се не показа шта
ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ће- 88
мо Га видети као што јест.
»И сваки који овај над има на Њега, чисти се, као и Он што је
чист.« (1. Јованова 3, 1–3)
Од слабости до снаге
Петрова повест приказује Христов метод васпитања боље од
историје било кога другог ученика. Одважан, борбен, самопоу-
здан, хитар у запажању и нагао у одлукама, брз у освећивању, а
ипак великодушан у опраштању, Петар је често грешио и често
добијао укоре. Али, исто тако често добијао је и изричита при-
знања и похвале за своју усрдну верност и оданост Христу. Стр-
пљиво, у непристрасној љубави, Спаситељ се трудио око свог
плаховитог ученика, настојећи да обузда његово самопоуздање
и да га научи понизности, послушности и поверењу.
Међу тим, лекција је била само делимично научена. Самоуве-
реност није била искорењена.
Исус је често, када је тешко бреме притискивало Његово ср-
це, чезнуо да ученицима изнесе призоре свога кушања и патње.
Али, »очи им се држаху«. Нису желели да знају и зато нису ви-
дели. Самосажаљење, које се уплашило заједнице с Христом у

патњама, нагнало је Петра да узвикне негодујући: »Боже сачувај!
то неће бити од Тебе!« (Матеј 16,22) Његове речи изражавале су
мисли и осећања Дванаесторице.
Тако су ишли да ље док се криза приближава ла; хва лисави,
сва дљиви, унапред делећи вла дар ске части, и не сањајући о
кр сту.
Пе трово искуство било је поука за све њих. Онај који се
узда у себе доживљава пораз у кушању. Христос није могао да
спречи сигурне последице зла које још није одбачено. Међу-
тим, као што су се Његове руке испружиле да избаве, ка да су
89 та ласи пре тили да потопе Пе тра, тако се Његова љу бав покре-
нула да га спасе, кад су ду боке воде преплавиле његову душу.
Док се на лазио на самој ивици пропасти, Пе тра су хва лисаве
речи поново доводиле све ближе и ближе понору. Стално је до-
бијао опомену: Ти ћеш одрећи »да Ме познајеш«! (Лука 22,34)
Ожа лошћено, верно срце ученика отворило се речима изјаве:
»Господе! с Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи!« (Лука
22,33); Онај који испиту је срца упу тио је Пе тру поруку, ма ло
цењену та да, али која ће у таму, која се брзо спушта ла, уне-
ти трачак на де: »Симоне! Симоне! ево вас иште сотона да би
вас чинио као пшеницу. А Ја се молих за те бе да твоја вера не
престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју.« (Лука
22,31.32)
Кад су у судској дворани биле изговорене речи одрицања;
кад су Петра љубав и верност, пробуђене Спаситељевим погле-
дом пуним сажаљења и љубави и жалости, одвеле у врт у коме је
Христос плакао и молио се; кад су његове сузе покајанице капа-
ле на земљу која је била натопљена капљама крви Христове са-
мртне борбе – тада су Спаситељеве речи: »Ја се молих за тебе ... и
ти кадгод обративши се утврди браћу своју«, постале су ослонац
његовој души. Христос га није препустио очајању, иако је уна-
пред знао за његов грех.
Да је поглед који му је Исус упу тио изражавао осуду уместо
сажаљења; да је предсказујући његов грех пропустио да говори о
нади, колико би дубока била тама која је окружавала Петра! Ко-
лико би неподношљиво било очајање те измучене душе! У том

часу тескобе и одвратности према самоме себи, шта би га могло
задржати да не пође пу тем којим је пошао Јуда? 90
Онај који свог ученика није могао да поштеди тескобе, није
га препустио њеној горчини. Његова љубав никада не пресушује
нити се одриче.
Људска бића, и сама предата злу, склона су да грубо посту-
пају према онима који су у искушењу и који скрећу с правога
пу та. Они не могу испитивати срце, нити знају његове борбе и
бол. Њима је још потребно да сазнају да постоји укор у коме је
изражена љубав, ударац који рањава да би излечио, опомена која
говори о нади.
Не Јована који је остао уз Исуса у судској дворани, који је ста-
јао поред Његовог крста и који је први између Дванаесторице
био на гробу – не Јована, већ Петра је Исус споменуо после свог
васкрсења. »Идите кажите ученицима Његовим и Петру«, рекао
је анђео, »да пред вама отиде у Галилеју: тамо ћете Га видети.«
(Марко 16,7)
Када се Исус последњи пут састао с ученицима поред мора,
Петар, окушан питањем које му је три пу та било постављено:
»Љубиш ли ме«, поново је добио своје место међу Дванаестори-
цом. Христово дело било му је поверено; треба да пасе Господње
стадо. На крају, као своју последњу личну поруку, Христос му је
наложио: »Хајде за Мном!« (Јован 21,17.22)
Сада је могао да схвати ове речи. Петар је сада могао боље да
разуме поуку коју је Христос дао кад је поставио дете међу уче-
ницима и позвао их да постану слични Њему, Упознавши пот-
пуније и властите слабости и Христову силу, био је спреман да
има поверења и да слуша. Могао је да иде за својим Учитељем
ослањајући се на Његову силу.
При крају свога искуства у раду и жртви, ученик који је не-
када био тако неспреман да схвати крст, био је готов да радосно
положи свој живот за Јеванђеље, осећајући једино да је за њега 91
који се одрекао Господа превелика част да умре на исти начин
као што је његов Учитељ умро.
Чудесна промена у Петру била је плод божанске благости. То

је животна поука за све који се труде да иду стопама Великог
Учитеља.
Поука с љубављу
Исус је корио своје ученике, подсећао их је и опомињао; али
Га Јован и Петар и њихова браћа нису напустили. Упркос уко-
рима, одлучили су да остану с Исусом. Спаситељ их такође није
напустио због њихових погрешака. Он је прихватао људе она-
кве какви јесу, са свим манама и слабостима, и припремао их за
своју службу кад су дозвољавали да их Он учи послушности и
поучава.
Ипак, међу Дванесторицом био је један коме скоро све до кра-
ја свога рада Христос није упу тио ни речи непосредног укора.
Јуда је међу ученике унео дух супарништва. Он се придру-
жио Исусу, осећајући привлачност Његовог карактера и жи-
вота. Искрено је чезнуо за променом у се би и на дао се да ће је
искусити сједињу јући се с Исусом. Али, ова жеља није у њему
преовла да ла. Њега је покре та ла на да у себичне добитке у све-
товном царству које ће, како је очекивао, Христос успоставити.
Иако је признавао божанску силу Христове љу бави, Јуда се није
покоравао њеној власти. Наставио је да цени своје расуђивање
и гледишта, и гаји склоност према критиковању и осуђивању.
Христове побуде и поступци који су тако често надмашива ли
његову моћ схватања, будили су у њему сумњу и неслагање, и
92 он је своја сумњичења и частољу бивост неприметно преносио
на ученике. Велики део њихових препирки око првенства и њи-
ховог неза довољства Христовим ме тодама потицао је од Јуде.
Исус је избегавао непосредан сукоб, видећи да би отпор до-
вео само до још веће окорелости. Христос је настојао да излечи
ускогруду себичност Јудиног живота доводећи га у додир са сво-
јом пожртвовном љубављу. У свом учењу износио је начела која
су у корену погађала ученикову самољубиву жељу за успехом.
Поука за поуком се рађала, и Јуда је много пу та разумео да је био
приказан његов карактер и означен његов грех; али није хтео да

се покори.
Кад је одбацио позив милости, сила зла је коначно преовлада-
ла. Гневан због прикривеног укора и очајан због пропасти својих
частољубивих снова, Јуда се предао демону похлепе и одлучио
да изда свога Учитеља. Из пасхалне собе, радости Христове при-
сутности и светлости бесмртне наде, отишао је да обави своје
зло дело – у таму најкрајњу, у којој нема наде.
»Јер знадијаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће
Га издати.« (Јован 6,64) Ипак, знајући све, није задржао ниједан
позив милости или дар љубави.
Видевши у каквој се опасности Јуда налази, узео га је у своју
близину и увео у уски круг својих изабраних и поверљивих уче-
ника. Из дана у дан, док је најтежи терет притискивао Његово
срце, Исус је подносио бол сталног додира с тим тврдокорним,
сумњичавим и суморним ду хом; Он је био сведок тог сталног,
потајног и подмуклог супарништва међу својим ученицима, и 93
трудио се да га сузбије, само зато да ниједан спасоносни утицај
не би био ускраћен тој угроженој души!
»Многа вода не може угасити љубави,

Нити је реке потопити.«
»Јер је љубав јака као смрт.«
(Песма над песмама 8,7.6)
Христово дело љубави није имало успеха у Јудином случају.

Међу тим, у односу на његове другове, ученике, то није било та-
ко. Њима је оно пружило поуку, чији су утицај осећали целог
живота. Оно им је било пример нежности и дугог трпљења, ко-
ји ће увек утицати на њихово поступање према онима који су
у искушењу и који су скренули с правог пу та. Међу тим, оно је
пружило и друге поуке. Приликом избора Дванаесторице, уче-
ници су веома желели да Јуда уђе у њихов круг, и његово при-
ступање сматрали су веома значајним догађајем за апостолски
збор. Јуда је долазио у додир са светом више од њих, био је вешт
у опхођењу, оштроуман и способан да управља пословима, а по-

што је високо ценио своје способности, навео је ученике да га и
они тако цене. Али, метод који је желео да уведе у Христово дело
био је утемељен на световним начелима и под утицајем световне
политике. Он је био усмерен на стицање световних признања и
части – на задобијање царства овога света. Утицај ових жеља на
Јудин живот помогао је ученицима да схвате супротност између
начела самоузвишења и Христовог начела понизности и пожр-
твовности – начела ду ховног царства. У Јудиној судбини видели
су до чега доводи служење себи.
За ове ученике Христова мисија коначно је постигла свој циљ.
94 Његов пример и његове поуке о самоодрицању мало-помало об-
ликовале су њихов карактер. Његова смрт је уништила њихову
наду у световну величину. Петров пад, Јудин отпад, њихов вла-
стити пораз кад су се у тренутку тескобе и опасности одрекли
Христа, распршили су њихову охолу самоувереност. Увидели су
своју слабост; делимично сагледали величину дела које им је по-
верено; осетили потребу да Учитељ води сваки корак.
Знали су да Он лично више неће бити с њима и схватили,
као никада раније, вредност прилика да иду и разговарају с По-
сланим од Бога. Многе Његове поуке, кад их је изговарао, нису
ценили или разумели; сада су желели да их поново дозову у се-
ћање, да поново чују Његове речи. Какву им је радост сада ули-
вало Његово обећање:
»Боље је за вас да Ја идем: јер ако Ја не идем, Утешитељ неће
доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.« »Јер вам све казах
што чух од Оца својега.« »А Утешитељ Дух Свети, којега ће Отац
послати у име Моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам
све што вам рекох.« (Јован 16,7; 15,15; 14,26)
»Све што има Отац Моје је.« »А кад дође Он, Дух истине, упу-
тиће вас на сваку истину... јер ће од Мојега узети, и јавиће вам.«
(Јован 16,15.13.14)
Ученици су видели како Христос из њихове средине, са Ма-
слинске горе, одлази на Небо. И кад Га је Небо примило, до њих
је допро одјек Његовог опроштајног обећања: »И ево Ја сам с
вама у све дане до свршетка века.« (Матеј 28,20)
Они су знали да Он и даље саосећа с њима. Знали су да имају 95

Представника, Заступника, пред Божјим престолом. У Исусово
име упућивали су своје молбе, понављајући Његово обећање:
»Што год узиштете у Оца у име Моје, даће вам.« (Јован 16,23)
Све више и више пружали су руку вере, јер су имали велики
разлог: »Христос Исус, који умре, па још и васкрсе, који је с де-
сне стране Богу, и моли се за нас.« (Римљанима 8,34)
Веран своме обећању, Члан божанског Тројства, прослављен
у небеским дворовима, дао је од своје пунине својим следбени-
цима на Земљи. Његово устоличење с десне стране Богу било је
објављено изливањем Ду ха на Његове ученике.
Захваљујући Христовом труду, ови ученици били су усмерени
да осете своју потребу за Ду хом; захваљујући поуци Ду ха, пот-
пуно су се припремили и пошли да обаве своје животно дело.
Више нису били необразовани и неуглађени. Више нису били
скуп независних јединки или нескладних и противуречних по-
јединаца. Њихова нада више није била усмерена световној вели-
чини. Били су »једнодушни«, једнога ума и једне душе. Христос
је испуњавао њихове мисли. Напредовање Његовог царства би-
ло је њихов циљ. Умом и карактером постали су слични своме
Учитељу, а људи »знадијаху их да бејаху с Исусом«. (Дела апо-
столска 4,13)
Тада се Христова слава открила тако како никада раније
смртни људи нису имали прилике да је виде. Многи, који су се
ругали Његовом имену и презирали Његову моћ, одлучили су да
буду ученици Разапетога. Уз помоћ Светога Ду ха ови скромни
људи које је Христос изабрао, својим делом потресли су свет. У
једном једином нараштају Јеванђеље је било објављено сваком 96
народу под небом.
__________________
Истога Ду ха, кога је уместо себе послао да буде Учитељ Ње-

говим првим сарадницима, Христос је овластио да буде Учитељ
Његовим сарадницима данас. Он је обећао: »Ево Ја сам с вама у

све дане до свршетка века.« (Матеј 28,20)
Присуство истог Водича у савременом васпитном делу доне-
ће исте резултате као и некада. То је циљ коме тежи право васпи-
тање; то је дело које, по Божјој вољи, треба да обави.
Поуке
из природе
»Стани и гледај
чудеса... Онога
који је савршен
у сваком знању!«
(О Јову 37,14.16)
БОГ У
ПРИРОДИ
»Слава Његова покри небеса и

Земља се напуни хвале Његове.«
(Авакум 3,3)
Н а свему што је створено види се отисак Божанства. Приро-

да сведочи о Богу. Пријемчив ум, доведен у везу с чудесима
и тајнама свемира, мора да препозна деловање бесконачне силе.
99
Земља не даје своја добра, нити из године у годину наставља да

се окреће око Сунца захваљујући властитој енергији. Једна не-
видљива рука води планете у њиховом кружењу небом. Тајан-
ствени живот прожима целу природу – живот који одржава без-
бројне светове у бескрају, који живи у најситнијем инсекту што
лебди на летњем поветарцу, који даје хитрину лету ластавице и
храни младе гавранове кад се оглашавају, који пупољак претва-
ра у цвет, а цвет у плод.
Иста сила која одржава природу делује и у човеку. Исти вели-
ки закони који воде и звезду и атом, надзиру и човеков живот.
Закони који управљају радом срца подешавајући проток струје
живота према захтевима тела, закони су моћног Ума који има
власт над душом. Од њега произлази сав живот. Само у складу
с Њим могуће је утврдити право подручје активности живота.
Свим бићима, која је створио, постављен је исти услов – да се
85
живот одржава примањем живота од Бога и води у складу са

100 Створитељевом вољом. Прекршити Његов закон, физички, мен-
тални или морални, значи издвојити се из склада са свемиром,
унети несклад, пометњу, пропаст.
Ономе који научи да тако тумачи њена учења, цела природа
постаје јасна; свет је уџбеник, а живот школа. Јединство човека с
природом и Богом, свеопшта обавезност закона, последице пре-
ступа, неминовно утичу на ум и обликују карактер.
То су поуке које наша деца треба да науче. Малом детету, које
још није способно да учи из штампане речи или да се укључи у
редовни ток школске наставе, природа представља неисцрпни
извор поуке и уживања. Срце које још није отврднуло у доди-
ру са злом брзо препознаје присутност Онога који прожима све
што је створено. Ухо које још није загушено световном хуком
пази на Глас који говори преко гласова природе. А за оне у ста-
ријим годинама, којима су стално потребни њени неми подсет-
ници на ду ховно и вечно, поуке из природе биће ништа мањи
извор уживања и знања. Као што су становници Едема учили са
страница природе, као што је Мојсије препознао Божји рукопис
на арапским равницама и брдима, а дете Исус на падинама на-
заретских брежуљака, тако и данашња деца могу учити о Свеви-
шњему. Невидљиво је представљено видљивим. На свему што је
на Земљи, од највишег стабла у шуми до лишаја који се припио
уз стену, од безграничног океана до најмање шкољке на обали,
може се видети слика и потпис Бога.
Колико год је то могуће, нека дете од својих најранијих година
101 борави тамо где ће овај дивни уџбеник бити отворен пред њим.
Нека гледа прекрасне призоре које је велики Уметник насликао
на покретном небеском платну, нека се упозна с чудесима на зе-
мљи и мору, нека посматра тајанствене промене за време измене
годишњих доба и нека из свих Његових дела учи о Створитељу.
Ни на који други начин не могу се темељи правог васпитања
поставити тако чврсто и сигурно. Али, чак и дете, кад дође у
додир с природом, запажа појаве које га збуњују. Оно ће неиз-
бежно запазити деловање супарничких сила. Природи је управо
ту потребан тумач. Гледајући како се зло испољава чак и у свету
БОГ У ПРИРОДИ 87
природе, сви морају да науче исту жалосну поуку – »непријатељ

човек то учини«. (Матеј 13,28)
Само у светлости која блиста са Голготе могу правилно да се
прочитају поуке из природе. Нека повест Витлејема и крста по-
каже да ће добро надвладати зло, и да је сваки благослов који
примамо дар откупљења.
Бодљом и трном, чичком и коровом, представљено је зло које
квари и уништава. У птици која пева и цвету који се отвара, у
киши и сунчевом сјају, у летњем поветарцу и нежној роси, у де-
сетини хиљада ствари у природи, од храста у шуми до љубичице
која цвета близу његовог корена, види се љубав која обнавља.
Природа нам још увек говори о Божјој доброти.
»Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли
добре а не зле.« (Јеремија 29,11) То је порука која се у светлости
с крста може читати на целом лицу природе. Небеса објављују
славу Његову, и Земља је пуна Његовог обиља.
ПОУКЕ ИЗ
ЖИВОТА
»Разговори се са земљом,
научиће те.«
(О Јову 12,8)
102
В елики Учитељ доводио је своје слушаоце у додир с природом
да би могли да чују глас који говори из свега што је створено;
кад би им се срце разнежило и ум постао спреман да прими, Он
би им помагао да схвате духовну поуку призора на којима су по-
чивале њихове очи. Кратке приче помоћу којих је радо износио
поуке о истини, показују колико је његов Дух био отворен за ути-
цаје из природе и колико је уживао у сакупљању духовних поука
из свега онога што га је окружавало у свакодневном животу.
Птице у вазду ху, љиљани у пољу, сејач и семе, пастир и овце
–Христос се тиме служио да сликовито опише бесмртну истину.
Он је налазио примере у догађајима из живота, чињеницама и
искуствима који су били познати слушаоцима – квасац, сакри-
вено благо, бисер, рибарска мрежа, изгубљени новчић, изгубље-
ни син, куће на стени и песку. У Његовим поукама постојало је
нешто што је привлачило сваки ум, додиривало свако срце. Тако
се свакодневни посао, уместо да буде само бесконачни круг му-
ка, без виших мисли, сталним подсећањем на ду ховно и неви-
дљиво, могао полетније и радосније обављати.
88
ПОУКЕ ИЗ ЖИВОТА 89
И ми треба тако да поучавамо. Нека деца науче да у природи

виде израз Божје љубави и мудрости; нека мисао о Њему буде 103
повезана с птицама и цветом и дрветом; нека им све видљиво
буде тумач невидљивога, а сви догађаји у животу средство бо-
жанског поучавања.
Док тако уче да извлаче поуке из свега што је створено и из
свих животних искустава, покажите им да исти закони који
управљају природом и догађајима у животу морају управљати и
нама; да су дати за наше добро; и да само у послушности њима
можемо наћи истинску срећу и постићи успех.
Закон службе
Све на Небу и на Земљи објављује да је закон службе вели-
ки закон живота. Вечни Отац одржава живот свега што живи.
Христос је дошао на Земљу као Онај који »служи«. (Лука 22, 27)
Анђели су »службени ду хови који су послати на службу онима
који ће наследити спасење«. (Јеврејима 1, 14) Исти закон службе
записан је на свему у природи. Птице у вазду ху, животиње у по-
љу, дрвеће у шуми, лишће, трава, и цвеће, Сунце на небу и сјајне
звезде – све има своју службу. Језеро и океан, река и водени из-
вор – сви примају да би давали.
Будући да све у природи доприноси животу у свету, штити
тако и сопствени живот. »Дајите, и даће вам се« (Лука 6, 38), гла-
си поука исто тако јасно записана у природи као и на страница-
ма Светог писма.
Кад падине брежуљака и равнице отварају пут планинском
потоку да стигне до мора, оно што дају, стоструко им се враћа.
Поток који жуборећи тече својим пу тем, оставља иза себе свој
дар лепоте и плодности. Кроз поља, огољена и опаљена летњом 104
жегом, трака зеленила обележава речни ток; свако племенито
дрво, сваки пупољак, сваки цвет сведочи о накнади коју Божја
милост додељује свима преко којих тече у свет.
Сејање у вери
Од скоро безбројних поука којима нас уче различити проце-
си растења, неке од најдрагоценијих су изнесене у Спаситељевој
краткој причи о семену које расте. Она поучава и старе и младе.
»Такво је царство Божије као човек кад баци семе у земљу; и
спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он. Јер
земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда ис-
пуни пшеницу у класу.« (Марко 4, 26–28)
Семе има у себи моћ клијања, моћ коју му је Бог лично уса-
дио; ипак, препуштено само себи, не би могло да никне. Човек
треба да одигра своју улогу у подстицању растења жита; али по-
стоји граница преко које он ништа не може да постигне. Он мо-
ра да се ослони на Онога који је сејање и жетву повезао дивним
спонама своје свемоћне силе.
У семену је живот, у земљи је сила; али, ако бескрајна сила
не делује дању и ноћу, семе неће донети никакав род. Пљускови
кише морају да освеже жедна поља; Сунце мора да да топлоту;
електрицитет се мора пренети до закопаног семена. Само Ство-
ритељ, који је усадио живот, може га пробудити. Свако семе ра-
сте, свака биљка развија се Божјом силом.
»Семе је реч Божја.« »Јер као што из земље расте биље и у
105 врту ниче што се посеје, тако ће Господ Бог учинити да никне
правда и похвала.« (Лука 8,11; Исаија 61, 11) Као што је у при-
родном, тако је и у ду ховном сејању; једина сила која може да
створи живот долази од Бога.
Дело сејача је дело вере. Тајну клијања и растења семена он не
може разумети; али има поверења у средства којима Бог покреће
бујање биљака. Он баца семе очекујући да ће га многоструко
умножено сакупити у обилној жетви. Тако треба да раде и роди-
тељи и учитељи, очекујући жетву од семена које сеју.
Добро семе неко време може да лежи незапажено у срцу, не
дајући знака да је пустило корен; касније, кад Божји Дух испуни
душу, скривено семе никне и коначно донесе род. У нашем жи-
вотном делу не знамо шта ће нам поћи за руком, ово или оно.
Ово питање не решавамо ми. »Изју тра сеј семе своје и увече не-
мој да ти почивају руке.« (Проповедник 11,6) Божји велики завет

објављује да »докле буде Земље неће нестајати сетве ни жетве«.
(1. Мојсијева 8, 22) Уздајући се у ово обећање, земљорадник оре
и сеје. Ништа мање поверења не смемо имати ни у ду ховном се-
јању кад радимо уздајући се у његово обећање: »Тако ће бити реч
Моја кад изиђе из Мојих уста: Неће се вратити к Мени празна,
него ће учинити што Ми је драго, и срећно ће свршити на што је
пошаљем.« »Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом
носећи снопове своје.« (Исаија 55, 11; Псалам 126, 6)
Клијање семена представља почетак ду ховног живота, а раз-
витак биљке је слика развитка карактера. Нема живота без ра-
стења. Биљка мора да расте или умре. Као што је њено растење 106
тихо и неприметно али стално, тако је и растење карактера. На
сваком степену развоја наш живот може бити савршен; ипак, ако
се Божја намера с нама испуни, напредовање ће бити стално.
Биљка расте примајући оно што јој је Бог одредио за одржање
живота. Тако се и ду ховно растење постиже сарадњом с божан-
ским оруђима. Као што биљка пушта корен у земљу, тако се и
ми морамо укоренити у Христу. Као што биљка прима сунчеву
светлост, росу и кишу, тако и ми морамо примати Светога Ду ха.
Ако се наша срца ослањају на Христа, тада ће нам Он доћи »као
дажд, као позни дажд који натапа земљу«. Као Сунце правде Он
ће се подићи изнад нас »и здравље ће бити на зрацима његовим«.
Ми ћемо »процветати као љиљан«. Ми ћемо »рађати као жито и
цветати као винова лоза«. (Осија 6,3; Малахија 4,2; Осија 14,5.7)
Земља »најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пше-
ницу у класу «. (Марко 4,28) Земљорадник сеје семе и гаји биљку
с намером да произведе зрно – хлеб за гладне, и семе за будуће
жетве. Тако и божански Земљорадник очекује жетву. Он тежи да
се роди у срцу и животу својих следбеника да би се преко њих
могао родити и у другим срцима и животима.
__________________
Постепени развој биљке из семена је очигледан приказ васпи-
тања детета. Појављује се »најпре трава, потом клас, па онда ис-
пуни пшеницу у класу «. (Марко 4,28) Онај који је изговорио ову
кратку причу, створио је сићушно семе, усадио му његова жи-

вотна својства и поставио законе који управљају његовим расте-
107 њем. Истине које садржи ова кратка прича постале су стварност
у Његовом личном животу. Он, Величанство Неба, Цар славе,
постао је дете у Витлејему, и неко време био беспомоћно чедо
поверено бризи своје мајке. У детињству је говорио и поступао
као дете, поштујући своје родитеље и спремно извршавајући
њихове жеље. Међу тим, од самог почетка свог мисаоног развоја,
Он је стално напредовао у милости и познавању истине.
Родитељи и учитељи треба да настоје да тако усмере склоно-
сти младих да они у сваком развојном степену у животу зраче
лепотом која одговара том раздобљу, развијајући се природно,
као биљке у врту.
Малишани треба да буду васпитавани у детињској једностав-
ности. Они морају да се навикну да буду задовољни малим, кори-
сним дужностима, задовољствима и искуствима који одговарају
њиховом добу. Детињство је у овој краткој причи представље-
но травом, а трава је лепа на свој посебни начин. Децу не треба
присиљавати на превремено сазревање, јер она треба што дуже
да задрже свежину и љупкост својих раних година. Што је живот
детета мирнији и једноставнији, што је слободнији од вештачког
узбуђења и усклађенији с природом, то ће повољније утицати на
његову телесну и менталну живахност и ду ховну снагу.
__________________
Спаситељ је снажно, чудесно нахранивши пет хиљада, при-
казао како се под утицајем Божје силе ствара род. Исус је поди-
гао застор који заклања свет природе и открио стваралачку силу
која стално делује за наше добро. Умножавајући семе бачено у
108 земљу, Онај који је умножио хлебове, свакога дана чини чудо.
Он чудом стално храни милионе са земаљских жетвених поља.
Људи, позвани да сарађују с Њим у бризи око пшеничног зрна
и припремања хлеба, управо зато губе из вида божански удео.
Деловање Његове силе приписује се природним узроцима или
људском труду, а Његови дарови често се изопачују у себичне
сврхе и тако постају проклетство уместо благослов. Бог настоји
да то све промени. Он жели да се наша отупела чула пробуде и

увиде Његову доброту и великодушност, тако да нам Његови да-
рови могу постати благослов као што је Он то и желео.
Семе добија живот Божјом речју, додељивањем дела његовог
живота; једући житно зрно, и сами постајемо учесници у том
животу. Бог жели да ми то схватимо; Он жели да примајући свој
свакодневни хлеб препознамо Његово дело и дођемо у ужу за-
једницу с Њим.
__________________
По законима које је Бог поставио у природи, узрок непогре-
шивом сигурношћу изазива последицу. Жетва сведочи о сетви.
Овде не може бити никакве обмане. Људи могу преварити своје
ближње и примити хвалу и накнаду за службу коју нису обавили.
Али у природи не може бити преваре. Немарном земљораднику
сама жетва изриче пресуду. Ово се у највећој мери односи и на
духовну област. Зло постиже успех само привидно, а не стварно.
Дете које избегава наставу у школи, младић који занемарује своје
студије, трговачки помоћник или ученик у привреди који не бри-
не о интересима свог послодавца, човек у било којем послу или
занимању који је неверан својим највишим одговорностима, мо-
же замишљати да ужива неку предност све док је зло сакривено. 109
Али није тако; он вара самога себе. Жетва живота је карактер, а он
одређује судбину и за овај живот и за живот који ће доћи.
Жетва је множење посејаног семена. Свако семе доноси род у
складу са својом врстом. Тако је и с карактерним особинама које
гајимо. Себичност, самољубље, таштина, угађање самоме себи, ра-
ђају исте особине, и на крају доводе до беде и пропасти. »Јер који
сеје у тело своје, од тела ће пожњети погибао; а који сеје у Дух, од
Духа ће пожњети живот вечни.« (Галатима 6,8) Љубав, саучешће и
љубазност рађају благословом, дају непропадљиву жетву.
Приликом жетве семе даје многоструки род. Једно једино
пшенично зрно, умножено узастопним сетвама, може да покри-
је целу земљу златним сноповима. Тако и утицај једног јединог
живота, чак једног јединог дела, може бити далекосежан.
Колика је дела љубави, током дугих векова, покренуло сећа-
ње на посуду од алабастера разбијену ради Христовог помазања!
Колике је небројене прилоге Спаситељевом делу донео дар оне

сиромашне, неименоване удовице, која је дала »две лепте, које
чине један кодрант«. (Марко 12,42)
Живот захваљујући смрти

Поука о посејаном семену учи нас великодушности. »Који с
тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благо-
слов ће и пожњети.« (2. Коринћанима 9,6)
Господ каже: »Благо вама који сејете покрај сваке воде.« (Иса-
ија 32,20) Сејати покрај сваке воде значи давати кад год је наша
110 помоћ потребна. То нас неће осиромашити. »Који благослов сеје,
благослов ће и пожњети.« Сејач бацањем умножава своје семе.
Исто тако, давањем повећавамо своје благослове. Божје обећање
осигурава довољно свега, тако да можемо наставити да дајемо.
И више од тога: Док делимо благослове овог живота, захвал-
ност припрема срце примаоца да прихвати ду ховну истину, и
тако се рађа род за вечни живот.
__________________
Бацањем зрна у земљу Спаситељ је приказао своју жртву за
нас. »Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре«, каже Он,
»онда једно остане; ако ли умре, много рода роди.« (Јован 12,24)
Једино жртвом Христа – Семена – могао је да настане род за цар-
ство Божје. У складу са законима биљног царства, живот је ре-
зултат Христове смрти.
Тако је и са свима који доносе родове као Христови сарадни-
ци: самољубље и властити интереси морају нестати; живот мора
бити бачен у бразду потреба овога света. Међу тим, закон само-
жртвовања је и закон самоочувања. Земљорадник чува своје зр-
но бацајући га. Живот који ће бити сачуван, јесте живот који је
добровољно дат у служби Богу и људима.
__________________
Семе умире да би се појавило у новом животу. То нам пружа
поуку о васкрсењу. О људском телу које се полаже да иструне у
гробу, Бог је рекао: »Сеје се за распадљивост, а устаје за нераспа-
дљивост; сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а

устаје у сили.« (1. Коринћанима 15,42.43)
Кад родитељи и учитељи настоје да изнесу ове поуке, морају 111
то чинити на практичан начин. Нека деца сама припремају зе-
мљиште и сеју семе. Док она раде, родитељ или учитељ може им
објаснити да је срце као врт у који се сеје добро или рђаво семе,
али и срце мора да се припреми за семе истине као што се врт
припрема за природно семе. Док се семе ставља у земљу, они мо-
гу износити поуку о Христовој смрти; а кад се појави стабљика,
истину о васкрсењу. Како биљка расте, треба наставити упоре-
ђивање између природног и ду ховног сејања.
Младе, такође, треба поучавати на сличан начин. Из обра-
ђивања земље могу се стално извлачити поуке. Нико не узима
необрађени комад земљишта, очекујући да ће одмах пожњети
род. Марљив, истрајан рад треба уложити у припремање тла, у
сејање семена и неговање биљке. Тако мора бити и приликом ду-
ховног сејања. Врт срца треба обрађивати. Тло мора бити узо-
рано покајањем. Зло растиње које гуши добро зрно мора бити
искорењено. Као што се земља која је већ обрасла трњем може
очистити само марљивим радом, тако се и зле склоности срца
могу савладати једино озбиљним трудом у Христово име и Хри-
стовом снагом.
Обрађујући земљу, пажљиви радник установиће да се пред
њим отварају ризнице о којима није ни сањао. Нико се не може
успешно бавити земљорадњом или вртларством ако не поштује
законе тога рада. Обавезно треба проучавати посебне потребе
сваке биљне врсте. Различите врсте захтевају различито земљи-
ште и одговарајућу негу, а покоравање законима који управљају 112
сваком од њих услов је за успех. Пажња коју захтева пресађива-
ње, да се чак ни жилица у корену не притесни или погрешно по-
стави, брига о младим биљкама, резање и заливање, заштита од
мраза ноћу и сунца дању, борба против корова, болести и штет-
них буба, целокупно неговање и уређивање, не само да пружа
важне поуке о развитку карактера већ показује да се само радом
може постићи развитак. Учећи се брижљивости, стрпљењу, те-
мељности, послушности закону, стичемо најважније васпитање.
Стални додир с тајнама живота и лепотом природе, као и не-

жност потребна за старање око ових дивних дела Божјег ства-
рања, доприносе оживљавању ума и оплемењивању и уздизању
карактера; научене поуке помажу раднику да успешније поступа
с људима.
ДРУГЕ
ОЧИГЛЕДНЕ
ПОУКЕ
»Ко је мудар, нека запамти ово,

и нека познају милости Господње.«
Б ожја исцелитељска сила прожима целу природу. Ако је дрво

озлеђено, ако је људско биће рањено или сломило кост, приро-
да одмах почиње да зацељује повреду. Чак и пре него што се појави
113
потреба, исцелитељске моћи су у приправности; чим је део тела по-

вређен, све силе посвећују се делу обнављања. Тако је и у духовној
области. Пре него што је грех створио потребу, Бог се побринуо за
лек. Сваку душу која је попустила искушењу, непријатељ је ранио и
позледио; али, где год је грех, тамо је и Спаситељ. Христово дело је
»да, исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће
се отпустити … да отпустим сужње«. (Лука 4, 18)
У овом делу дужни смо да сарађујемо. »Ако и упадне човек у
какав грех... исправљајте таквога.« (Галатима 6,1) Реч овде пре-
ведена речју »исправљајте« значи вратити на место, као ишча-
шени зглоб. Какве ли добро погођене слике! Онај који падне у
заблуду или грех, »ишчашио се« из односа према свему око себе.
Он може да схвати своју заблуду, и буде испуњен грижом саве-
сти; али он сам не може се поправити. Он је збуњен и сметен,
поражен и беспомоћан. Он мора бити враћен, излечен, поново
97
114 стављен на пређашње место. »Ви ду ховни исправљајте таквога.«

Једино љубав која тече из Христовог срца може да исцели. Једи-
но Онај у коме ова љубав тече, као сок у дрвету или крв у телу,
може »исправити« рањену душу.
Дела љубави имају узвишену моћ, јер су божанска. Кад би-
смо схватили поуку да »одговор благ утишава гнев«, да »љубав
дуго трпи, милокрвна је«, да доброта »покрива мноштво греха«
(Приче Соломунове 15,1; 1. Коринћанима 13,4; 1. Петрова 4,8),
какву би исцелитељску силу добио наш живот! Како би живот
био преображен, а Земља постала слична Небу, које би се већ
сада видело и осетило!
Ове драгоцене поуке могуће је једноставно износити да их мо-
гу разумети чак и мала деца. Дечје срце је нежно и на њега се мо-
же лако утицати; кад ми, који смо старији, постанемо »као деца«
(Матеј 18,3); кад се научимо једноставности, благости и нежној
Спаситељевој љубави, неће нам бити тешко да се приближимо ср-
цу малишана и их научимо исцелитељској служби љубави.
__________________
Савршенство постоји и у најмањим као и у највећим Бож-
јим делима. Рука која је поставила светове у простору, иста је
рука која обликује цветове у пољу. Испитајте под микроскопом
најмање и најобичније цветове, који расту покрај пу та, и обра-
тите пажњу на изванредну лепоту и савршенство свих њихових
делова. Тако се и у најскромнијим животним околностима може
постићи право савршенство; најобичније дужности, обављене
верно и у љубави, дивне су у Божјим очима. Савесност и пажљи-
вост којом обављамо мале дужности учиниће нас Божјим сарад-
ницима и донети нам признање Онога који све види и све зна.
115 Дуга која премошћује небо својим светлосним луком спомен
је »вечнога завета између Бога и сваке душе живе«. (1. Мојсијева
9,16) Дуга која окружује престо на висини, Божјој деци предста-
вља знак Његовог завета мира.
Као што лук у облацима настаје сједињењем сунчевог светла
и кише, тако и лук изнад Божјег престола представља сједињење
ДРУГЕ ОЧИГЛЕДНЕ ПОУКЕ 99
Његове милости и Његове праведности. Грешној души, која се

каје, Бог каже: Живи, »нашао сам откуп«! (О Јову 33,24)
»Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп
Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу раз-
гневити на те нити ћу те карати. Ако ће се и горе помакну ти и
хумови се поколебати, опет милост Моја неће се одмакну ти од
тебе, и завет мира Мојега неће се поколебати, вели Господ, који
ти је милостив.« (Исаија 54,9.10)
Порука звезда
И звезде имају радосну поруку сваком људском бићу. У та-
квим тренуцима које свако доживљава, кад срце клоне а иску-
шење болно тишти; кад препреке изгледају непремостиве, жи-
вотни циљеви недостижни, Његова лепа обећања као јабуке из
Содома; где би се тада могло наћи више храбрости и чврстине
него у поруци коју нам је Бог одредио да научимо од звезда и
њиховог постојаног кретања?
»Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко из-
води војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике
ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно? Зашто гово-
риш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, 116
и ствар моја не излази пред Бога мојега? Не знаш ли? Ниси ли
чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не су-
стаје нити се утруђује; разуму Његову нема мере. Он даје снагу
уморноме, и нејакоме умножава крепост.« »Не бој се, јер сам Ја
с тобом; не плаши се, јер сам Ја Бог твој; укрепићу те и помоћи
ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје.« »Јер Ја Господ Бог
твој, држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, Ја ћу ти помага-
ти.« (Исаија 40,26–29; 41,10.13)
__________________
Палмино дрво изложено жестоком сунцу и окрутној пешча-
ној олуји, стоји зелено, напредно и плодно усред пустиње. Њего-
ви корени хране се на живим изворима. Његова зелена крошња
види се издалека преко спржене, пусте равнице; и путник који је
близу смрти, убрзава своје несигурне кораке према хладној сен-
ци и животодавној води.
Пустињско дрво је симбол онога што Бог жели да буде жи-

вот Његове деце на овоме свету. Она треба да воде на живу воду
уморне, узнемирене душе којима прети пропаст у пустињи гре-
ха. Она треба да покажу ближњима Онога који је упу тио позив:
»Ко је жедан, нека дође к Мени и пије!« (Јован 7,37)
__________________
Широка, дубока река која служи као међународна трговинска
и путничка саобраћајница сматра се благословом свету; али шта
да кажемо о малим потоцима који помажу да настане ова прекра-
сна река? Кад њих не би било, река би ишчезла. Од њих зависи
њено постојање. Тако су и људи, позвани да воде неко велико де-
117 ло, поштовани као да се успех дела може приписати само њима;
али тај успех је захтевао верну сарадњу скоро безбројних скром-
нијих радника – радника о којима свет ништа не зна. Задаци за
које се не прима захвалност, рад за који се не прима признање, то
је део већине трудбеника у свету. Таква судбина многе испуњава
незадовољством. Они осећају да им је живот промашен. Али, ма-
ли поток који се без буке пробија кроз шумарке и ливаде носећи
здравље, плодност и лепоту, на свој начин је исто тако користан
као и широка река. Доприносећи опстанку реке, помаже да се по-
стигне оно што сам никада не би могао да постигне.
Ова поука је потребна многима. Таленат се претерано уздиже
и за положајем се превише жуди. Превише је оних који ништа
не чине ако не буду признати као вође; превише оних којима се
мора одати част да би показали било какав интерес према послу.
Оно што нам је потребно да научимо јесте да савесно, на најбо-
љи могући начин, искористимо снаге и прилике које имамо, и
будемо задовољни делом који нам је Небо одредило.
Поука о поверењу
»Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти... и
рибе ће ти морске приповедити!« »Иди к мраву... гледај пу теве
његове!« »Погледајте на птице!« »Погледајте гавране!« (О Јову
12,7.8; Приче Соломунове 6,6; Матеј 6,26; Лука 12,24)
Ми не можемо причати детету само о овим Божјим створе-

њима. Саме животиње треба да буду његови учитељи. Мрави
дају поуку о стрпљивој марљивости, о истрајности у савлађи-
вању препрека, о припремању за будућност. Птице су учитељи
пријатне звучне поуке о поверењу. Наш небески Отац се брине 118
о њима; али оне морају да сакупљају храну, морају да граде своја
гнезда и подижу своје младе. Сваког тренутка оне су изложене
непријатељима који настоје да их униште. А ипак, како се радо-
сно баве својим послом! Како су пуне весеља њихове песмице!
Прекрасан је псалмистин опис Божјег старања за шумска
створења:
»Горе високе дивокозама,
камен је уточиште зечевима4.«
Он шаље потоке да теку међу бреговима, где и птице има-
ју своје станове, и »кроз гране разлеже се глас њихов«. (Псалам
104,12) Сва створења по шумама и горама део су Његовог вели-
ког домаћинства. Он отвара своју руку и обилно сити »све живо
по жељи«. (Псалам 145,16)
__________________
Олуја понекад примора алпског орла да се спусти у уске пла-
нинске кланце. Олујни облаци окруже ову моћну планинску
птицу, њихове тамне масе одвајају је од осунчаних висова на ко-
јима је начинила свој дом. Њени напори да се избави изгледају
безуспешни. Она се залеће тамо и амо, парајући ваздух својим
снажним крилима и будећи својим крицима јеку планина. Нај-
зад, победнички кликнувши, устремљује се у висине и пробија-
јући облаке, поново избија у јасну сунчеву светлост, док тама и
олуја остају дубоко испод ње. Тако се и ми можемо наћи окруже-
ни тешкоћама, обесхрабрењем и тамом. Лажи, невоље, неправда
могу нас опколити. Постоје облаци које не можемо растерати.
4
Јеврејски »shephannim« – даман, мали сисар који живи у стеновитим обла-
стима Палестине, некад сврставан међу куниће (научно име: Hyracoidea
procavia). Спомиње се и у Причама Соломуновим 30,26.
Без успеха се боримо с околностима. Ипак, постоји један, и то

само један пут спасења. Испарења и магле приањају уз земљу;
119 али изнад облака блиста Божја светлост. На крилима вере може-
мо се уздићи у светлост сунца Његове присутности.
__________________
Многобројне су поуке које се на овај начин могу научити.
Ослањање на себе – од дрвета које, растући само у равници или
на обронку брега, пушта своје корење дубоко у земљу и својом
природном снагом пркоси олуји. Моћ утицаја у раним годинама
– од квргавог и безобличног стабла, које се искривило, док је би-
ло млада садница, и коме никаква земаљска сила више не може
да врати изгубљену складност. Тајна светог живота – од воденог
љиљана који, на површини неке мутне баре, окружен коровом
и отпацима, пушта своју шупљикаву стабљику све до чистог пе-
ска на дну и, извлачећи одатле свој живот, подиже своје мирисне
цветове према светлу у неокаљаној чистоћи.
__________________
На исти начин деца и млади, иако познавање чињеница сти-
чу преко учитеља и из уџбеника, треба да науче да сами извлаче
поуке и распознају истину. Док раде у врту, питајте их шта су
научили бринући се о својим биљкама. Док посматрају прекра-
сни крајолик, питајте их зашто је Бог оденуо поља и шуме тако
дивним и различитим бојама. Зашто није све обојено суморном
смеђом бојом? Кад беру цвеће, позовите их да размишљају за-
што нам је Бог сачувао лепоту ових путника из Едема. Научите
их да у целој природи запажају доказе Божјег старања о нама, у
коме је све дивно прилагођено нашим потребама и срећи.
Само онај који у природи препознаје дело свога Оца, који у
богатству и лепоти Земље чита Очев рукопис – само он из свега
120 у природи извлачи најдубље поуке и само њему све у природи на
најузвишенији начин служи. Само онај који на све то гледа као
на израз Божје мисли, Створитељево откривење, може потпуно
да процени значај брега и долине, реке и мора.
Библијски писци послужили су се многим сликама из при-

роде, и ми ћемо посматрајући ствари у свету природе, постати
способни да, под вођством Светога Ду ха, потпуније схватимо
поуке из Божје речи. На тај начин природа постаје кључ који
отвара ризнице Речи.
Децу треба охрабрити да у природи потраже слике за библиј-
ска учења, а да у Библији проналазе поређења узета из природе.
Она треба да истражују, и у природи и у Светом писму, све оно
што представља Христа, као и оно што је Он употребио описују-
ћи истину. На тај начин деца могу научити да виде Њега у дрвету
и чокоту, у љиљану и ружи, у Сунцу и звезди. Она могу научи-
ти да чују Његов глас у песми птица, у шуму дрвећа, у тутњави
грома и у музици мора. Све у природи понављаће им Његове
драгоцене поуке.
За оне који се на овај начин упознају с Христом, Земља више
никада неће бити усамљено и пусто место. Она ће бити дом њи-
ховог Оца, испуњена присутношћу Онога који је једном боравио
међу људима.
Библија као
васпитач
»Куда год пођеш, водиће те;
кад заспиш, чуваће те;
кад се пробудиш,
разговараће те.«
РАЗВИЈАЊЕ
УМА И ДУХА
»И знањем се пуне клети свакога

блага и драгоцена и мила.«
Б ожји закон да се снага стиче трудом важи за ум и душу,

исто као и за тело. Развитак се постиже вежбањем. У складу
с овим законом, Бог се побринуо да нам у својој Речи осигура
123
средства за развијање ума и ду ха.

Библија садржи сва начела која људи треба да разумеју да би
се оспособили и за овај живот и за живот који ће доћи. Ова на-
чела сви могу разумети. Ако неко цени учење Библије, не може
прочитати ни један једини стих у њој да из њега не извуче не-
ку корисну мисао. Али, највредније поуке из Библије не могу се
добити повременим или неповезаним проучавањем. Њен вели-
ки систем истина, није тако постављен да би га могао схватити
ужурбан или непажљив читалац. Многа њена блага леже дубоко
испод површине, и могу се наћи само марљивим истраживањем
и дуготрајним трудом. Истине, које сачињавају велику цели-
ну, морају се истраживати и сакупљати »овде мало, онде мало«.
(Исаија 28,10)
Кад се на овај начин истраже и прикупе, показаће се да савр-
шено одговарају једна другој. Свако Јеванђеље допуњава друга,
107
124 свако пророчанство објашњава друго, свака истина даље разви-

ја неку другу истину. Јеванђеље објашњава симболе јудејског
система. Свако начело у Божјој речи има своје место, свака чи-
њеница своје значење. Целокупна структура, и нацртом и изво-
ђењем, сведочи о свом Аутору. Такву структуру није могао зами-
слити ни начинити ниједан други ум осим ум Бесконачнога.
Истраживање различитих делова и проучавање њиховог
међусобног односа захтева појачан рад највиших способности
људског ума. Нико се не може бавити оваквим проучавањем, а
да истовремено не развија и своје ду ховне снаге.
Корист коју ум има од проучавања Библије не огледа се са-
мо у истраживању истина и у њиховом међусобном повезивању.
Користан је већ сам напор да се схвате изнесене теме. Ум који се
бави само свакодневним предметима отупи и ослаби. Ако се ни-
кад не труди да схвати велике и далекосежне истине, после неког
времена изгубиће способност да се развија. Као заштита од ова-
квог пропадања, и као подстицај на развијање, ништа није равно
проучавању Божје речи. Библија је као средство за вежбање ума,
успешнија од било које друге књиге, или од свих других књига
заједно. Узвишеност њених тема, достојанствена једноставност
њених изрека, лепота њеног сликовитог изражавања оживљава
и уздиже мисли више него ишта друго. Никакво друго проуча-
вање не може дати уму такву снагу као напор да се схвате чуде-
сне истине откривења. Ум који тако долази у додир с мислима
Бесконачнога мора да се развија и јача.
Још је већа сила Библије у развијању ду ховне природе. Човек,
створен да живи у заједници са Богом, само у таквој заједници
може да се развија и живи правим животом. Створен да у Бо-
гу нађе своју највишу радост, ни у чему другоме не може наћи
125 оно што би могло да задовољи чежњу срца, што би могло да уто-
ли глад и жеђ душе. Онај ко искрена и отворена срца проучава
Божју реч у тежњи да схвати њене истине, биће доведен у додир
с њеним Аутором; тада неће бити границе могућностима њего-
вог развоја, осим ако он лично одлучи супротно.
Великом разноликошћу својих стилова и тема, Библија може
да заинтересује сваки ум и покрене свако срце. На њеним стра-
РАЗВИЈАЊЕ УМА И ДУХА 109
ницама може да се нађе најстарија историја; најверодостојнији

животопис; начела по којима власт треба да управља државом,
начела вођења домаћинства – начела којима људска мудрост ни-
када није нашла премца. Она садржи најдубљу филозофију, нај-
љупкије и најузвишеније, најосећајније и најдирљивије песни-
штво. Библијски списи су неупоредиво вреднији од списа било
којег човека чак и кад би тако били оцењивани; њихов је домет
бескрајно даљи и њихова вредност бескрајно већа ако их посма-
трамо имајући пред очима велику средишњу мисао. Посматрана
у светлости ове мисли, свака тема добија ново значење. У нај-
једноставније изреченим истинама садржана су начела, која су
висока као небо и која обу хватају вечност.
Средишња тема Библије, тема у којој се сједињују све остале
теме у целој књизи, јесте план спасења, обнављање Божјег лика
у људској души. Од првог наговештаја наде у осуди изреченој
у Едему до оног последњег славног обећања у Откривењу: »И
гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њиховим«
(Откривење 22,4), мисао водиља сваке књиге и сваког одсека у
Библији је поступно објављивање те чудесне теме – човеково по- 126
дизање, објављивање силе Бога »који нам даде победу кроз Го-
спода нашега Исуса Христа«. (1. Коринћанима 15,57)
Онај који схвати ову мисао има пред собом неограничено по-
ље за проучавање. Он има кључ који ће му отворити целу ризни-
цу Божје речи.
Наука о спасењу је наука над свим наукама; то је наука коју
проучавају анђели и сва разумна бића у безгрешним световима;
наука која заокупља пажњу нашег Господа и Спаситеља; наука
која се налази у средишту плана створеног у уму Бесконачно-
га, »тајне која је била сакривена од постања света« (Римљанима
16,25); наука коју ће проучавати током бескрајних векова они
које је Бог избавио. То је најузвишеније проучавање којим се чо-
век може бавити. Више од било којег другог проучавања, оно ће
покрену ти ум и уздићи душу.
»Али је претежније знање мудрости тиме што даје живот
ономе ко је има.« »Речи које вам Ја рекох«, казао је Исус, »дух
су и живот су.« »А ово је живот вечни да познају Тебе, јединога
истинога Бога, и кога си послао, Исуса Христа.« (Проповедник

7,12; Јован 6,63; 17,3)
Стваралачка сила, која је покренула светове, налази се у Бож-
јој речи. Та реч даје силу; она рађа живот. Свака заповест је и
обећање. Прихваћена вољом, примљена у душу, она доноси жи-
вот Бесконачнога. Она преображава природу и наново ствара
душу по Божјем обличју.
Живот који је на овај начин дат, на исти начин се и одржава. Чо-
век живи »о свакој речи која излази из уста Божјих«. (Матеј 4,4)
Ум, душа, изграђује се оним чиме се храни; на нама почива
127 одговорност да одлучимо чиме ће се хранити. Свако има право
да изабере теме којима ће се бавити његове мисли и обликова-
ти његов карактер. Бог поручује сваком људском бићу које има
предност да приступи Писму: »Написах му велике ствари у За-
кону свом.« »Зови Ме, и одазваћу ти се, и казаћу ти велике и тај-
не ствари, за које не знаш.« (Осија 8,12; Јеремија 33,3)
С Божјом речју у својој руци, свако људско биће, без обзира у
какав га положај живот довео, може изабрати друштво које жели.
Уз помоћ њених страница човек може да разговара с најплемени-
тијим и најбољим представницима људског рода, може да слуша
глас Вечнога док говори с људима. Док проучава теме »у које ан-
ђели желе завирити« (1. Петрова 1,12), и размишља о њима, мо-
же бити с њима. Може ићи стопама небеског Учитеља, и слушати
Његове речи као у време када је проповедао на брегу, у равници и
на језеру. У овом свету може боравити у атмосфери Неба, дајући
наду жалоснима и кушанима на Земљи, будећи у њима чежњу за
светошћу, а сам долазећи у све тешњу и тешњу заједницу с Неви-
дљивим; и слично ономе који је у давна времена ходио с Богом,
прилазећи све ближе и ближе прагу вечнога света, све док се вра-
та не отворе, и он не уђе. Тамо се неће осећати странцем. Гласови
који ће га поздравити, гласови су светих који су на Земљи били
његови невидљиви пријатељи – гласови које је он овде научио да
препознаје и воли. Онај који је преко Божје речи живео у заједни-
ци с Небом, осећаће се пријатно у небеском друштву.
НАУКА И
БИБЛИЈА
»Ко не зна од свега тога да је

рука Господња то учинила?«
(О Јову 12,9)
128
К њига природе и књига откривења носе печат истог врховног

ума, и зато се њихови гласови морају слагати. Различитим
методама и различитим језицима, оне сведоче о истим великим
истинама. Наука стално открива нова чуда; али резултати ње-
них истраживања не откривају ништа што би, ако се правилно
схвати, противуречило божанском откривењу. Књига природе
и писана Реч осветљавају једна другу. Оне нас упознају с Богом
учећи нас о законима, преко којих Он делује.
Погрешни закључци, донесени на основу чињеница посма-
траних у природи, довели су до привидног сукоба измећу науке
и откривења; у настојању да се поново успостави склад, прихва-
ћена су тумачења Писма која поткопавају и разарају силу Боже
речи. Сматрало се да се геологија супроти дословном тумачењу
Мојсијевог извештаја о стварању. Постајао је став да су били по-
требни милиони година за еволуцију Земље из хаоса; да би се
Библија прилагодила том наводном научном открићу, створена
је претпоставка да дани стварања представљају дуга неодређена
раздобља, која трају хиљадама или чак и милионима година.
111
129 Такав закључак потпуно је неоснован. Библијски извештај не

противуречи ни самоме себи ни учењу природе. О првом дану
употребљеном за дело стварања извештај каже: »И би вече и би
ју тро, дан први.« (1. Мојсијева 1,5) Суштински гледано, ово исто
речено је о сваком од првих шест дана у седмици стварања. На-
дахну та Реч изјављује да је свако од ових раздобља био дан који се
састојао од вечери и ју тра, као и сви други дани од тога доба. О са-
мом делу стварања божанско сведочанство гласи: »Он рече, и по-
стаде; Он заповеди, и показа се.« (Псалам 33,9) Колико је времена
за еволуцију Земље из хаоса било потребно Ономе који је на ова-
кав начин могао да створи безбројне светове? Да бисмо објаснили
Његова дела, морамо ли чинити насиље над Његовом Речју?
Истина је да остаци пронађени на Земљи сведоче о постојању
људи, животиња и биљака много већих од било којих које сада
познајемо. Сматра се да ови остаци доказују да је биљни и живо-
тињски свет постојао пре времена о коме говори Мојсијев изве-
штај. Међу тим, библијска историја о свему томе пружа исцрпно
објашњење. Пре Потопа степен развоја биљног и животињског
света високо је надмашивао онај који нам је од тога времена по-
знат. За време Потопа Земљина површина била је опустошена,
догодиле су се значајне промене, а приликом поновног обли-
ковања Земљине коре, сачувани су многи трагови живота који
је раније постојао. Простране шуме, покопане земљом у време
Потопа и од тада претворене у угаљ, чине велике угљене насла-
ге и доприносе стварању залиха нафте које данас служе нашој
удобности и угодности. Свака од ових чињеница, изнесена на
светлост дана, немо сведочи о истинитости Божје речи.
130 Слична теорија о еволуцији Земље је теорија која тврди да је
човек, славна круна стварања, настао узлазном линијом од ми-
кроба, мекушаца и четвороножаца.
Када се разматрају човекове истраживачке могућности; колико
је кратак његов живот; колико је ограничена област његовог дело-
вања; колико је сужен његов видокруг, колико се често и дубоко
вара у својим закључцима, посебно када се ради о догађајима за
које се мисли да стављају раније датуме у библијску историју; ко-
лико се често његова такозвана научна закључивања мењају или
НАУКА И БИБЛИЈА 113
одбацују; с каквом се спремношћу нестварна раздобља развоја Зе-

мље с времена на време продужују или скраћују за милионе годи-
на; и како се теорије које подупиру различити научници мећусоб-
но супроте – узимајући у обзир све ово, хоћемо ли, због предности
да своје порекло можемо извести од микроба, мекушаца и мајму-
на, пристати да одбацимо извештај Светог писма, тако узвишен у
својој једноставности: »И створи Бог човека по обличју својему, по
обличју Божјему створи га«? (1. Мојсијева 1,27) Хоћемо ли одбаци-
ти овај родослов, племенитији од било кога који се чува у царским
дворовима: »Сина Адамова, сина Божјега«? (Лука 3,38)
Правилно схваћена, научна открића и животна искуства сла-
жу се са сведочанством Светога писма о сталном Божјем дело-
вању у природи.
У химни коју је забележио Немија, Левити су певали: »Ти си
сам Господ; Ти си створио небо и небеса над небесима и сву вој-
ску њихову, Земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима,
и Ти оживљаваш све то.« (Немија 9,6)
Писмо изјављује да је на овој Земљи дело стварања довршено:
»... Ако су дела и била готова од постања света.« (Јеврејима 4,3)
Међу тим, Божја сила још и сада ради на одржавању онога што 131
је створено. Било не удара, нити се дисање наставља зато што је
механизам, једном покренут, наставио да ради својом сопстве-
ном природном енергијом. Сваки удисај, сваки удар срца, доказ
је бриге Онога у коме живимо, мичемо се и јесмо. Од најмањег
инсекта до човека, свако живо створење свакодневно зависи од
Његовог провиђења.
»Све Тебе чека...

Дајеш им, примају;
Отвориш руку своју, сите се добра.
Одвратиш лице своје, жалосте се;
Узмеш им дух, гину,
И у прах свој повраћају се.
Пошљеш дух свој, постају,
И понављаш лице Земљи.«
(Псалам 104,27-30)
»Он је разастро север над празнином,

И Земљу обесио ни на чем.
Завезује воде у облацима својим,
И не продире се облак под њима...
Међу је поставио око воде
Докле не буде крај светлости и мраку.
Стубови небески тресу се
И дрхћу од претње његове.
Силом је својом поцепао море ...
Ду хом је својим украсио небеса,
И рука је Његова створила пругу змију.
Гле, то су делови пу тева Његових;
Али како је мали део што чусмо о Њему?
И ко ће разумети гром силе Његове?«
(О Јову 26,7-14)
»Пут је Господњи у вихору и бури,

И облаци су прах од ногу Његових.«
(Наум 1,3)
Моћна сила која делује у целој природи и одржава све, није,

као што неки научници сматрају, само неко свеобу хватно наче-
132 ло, нека покретачка енергија. Бог је Дух; а ипак Он је личност,
биће; јер је човек начињен према Његовом обличју. Као личност
Бог се открио у своме Сину. Исус, одсјај Очеве славе, »и обличје
бића Његова« (Јеврејима 1,3), дошао је на Земљу у обличју чове-
ка. Он је као личност, као Спаситељ, дошао на свет. Као личност,
као Спаситељ, вазнео се у висине; као личност, као Спаситељ,
посредује у небеским дворовима. Пред престолом Божјим слу-
жи за нас »као Син Човечји«. (Данило 7,13)
Апостол Павле, пишући надахнут Светим Ду хом, изјављује
о Христу да »кроз Њега би саздано све ... све се кроза Њ и за Њ
сазда. И Он је пре свега, и све је у Њему«. (Колошанима 1,16.17)
Рука која одржава светове у простору, рука која држи у сређеном
поретку и неуморној активности све по целом Божјем свемиру,

то је рука која је за нас била прикована на крст.
Божја величина је за нас несхватљива. »Престо је Господњи
на небесима« (Псалам 11,4); ипак, својим Ду хом, Он је свуда
прису тан. Он добро познаје свако дело својих руку и лично се
занима за свако од њих.
»Ко је као Господ, Бог наш, који седи на висини;

Који се сагиба да види шта је на небесима и на Земљи!«
(Псалам 113,5.6)
»Куда бих отишао од Ду ха Твојега,
И од лица Твојега куда бих утекао?
Да изађем на небо, ти си онде,
Да сиђем у пакао (подземље), онде си.«
(Псалам 139,7.8)
»Да се дигнем на крилима од зоре,
И преселим се на крај мора:
И онде ће ме рука Твоја водити,
И држати ме десница Твоја.«
(Псалам 139,9.10)
»Ти знаш кад седнем и кад устанем; 133
Ти знаш помисли моје издалека;
Кад ходим и кад се одмарам ...
Све пу теве моје видиш ...
Састраг и спред Ти си ме заклонио,
И ставио на ме руку своју.
Чудно је за ме знање Твоје,
Високо, не могу да га докучим.«
(Псалам 139,2-6)
Створитељ свега је Онај који је одредио да средства буду див-

но прилагођена сврси и залихе потреби. Он лично побринуо се
да у материјалном свету свака природна потреба буде задовоље-
на. Он је Онај који је створио људску душу, с њеном способно-

шћу да зна и воли. Он у својој природи није такав да би захте-
ве душе оставио незадовољеним. Никакво неповредиво начело,
никакво безлично апсолутно биће, или пука апстракција, не мо-
же задовољити потребе и чежње људских бића у овом животу
пуном борбе с грехом, жалошћу и болом. Није довољно верова-
ти у закон и силу, у оно што нема самилости, и никада не чује по-
зив за помоћ. Нама је потребно да знамо за свемоћну руку која
нас држи, за безграничног Пријатеља који саосећа с нама. Нама
је потребно да стиснемо топлу руку, да се ослонимо на срце пуно
нежности. Бог који се открива у својој Речи, управо је такав.
Онај који најдубље продре у тајне природе, најпотпуније ће
схватити сопствено незнање и слабост. Схватиће да постоје ду-
бине и висине које не може досегну ти, тајне у које не може про-
никну ти, да пред њим леже бескрајна подручја истине у која још
нико није ступио. Он ће бити спреман да заједно с Њутном ка-
же: »Чини ми се да сам као дете које на морској обали скупља
облутке и шкољке, док се преда мном незапажен пружа велики
океан истине.«
134 Људи који су најдубље ушли у науку, присиљени су да призна-
ју да у природи делује једна бескрајна сила. Међу тим, људском
разуму, кад је препуштен самоме себи, поуке природе морају
изгледати противуречне и обесхрабрујуће. Једино у светлости
откривења оне се могу правилно схватити. »Вером познајемо...«
(Јеврејима 11,3)
»У почетку... Бог.« (1. Мојсијева 1,1) Ум једино овде може, у
свом ревносном испитивању, летећи као голубица у заклон ков-
чега, наћи починак. У висини, у дубини, у даљини, настава бес-
крајна Љубав, припремајући све да »испуни сваку радост« своје
доброте (2. Солуњанима 1,11).
»Јер што се на Њему не може видети, од постања света мо-
гло се познати ... на створењима, и Његова вечна сила и божан-
ство.« (Римљанима 1,20) Међу тим, њихово сведочанство могло
се схватити једино уз помоћ божанског Учитеља. »Јер ко од људи
зна што је у човеку осим ду ха човечијега који живи у њему? Тако
и у Богу што је нико не зна осим Ду ха Божјега.« (1. Коринћани-

ма 2,11)
»А кад дође Он, Дух истине, упу тиће вас на сваку истину.«
(Јован 16,13) Једино уз помоћ тога Ду ха који се у почетку »ди-
заше над водом«; те Речи којом је »све ... постало ... што је по-
стало«; тог истинитог Видела »које обасјава свакога човека који
долази на свет«, могуће је правилно протумачити сведочанство
науке. Само њиховим вођством могу се упознати њене најдубље
истине.
Само у складу са упутствима Свемогућега можемо бити оспо-
собљени да, проучавајући Његова дела, мислимо као што је Он
мислио.
НАЧЕЛА И
МЕТОД
ПОСЛОВАЊА
»Ко ходи безазлено,

ходи поуздано.«
135
Н ема облика поштеног пословања за који Библија не 6и могла
да нам понуди најосновнију припрему. Њена начела марљи-
вости, честитости, штедљивости, владања собом и непорочности
тајна су правог успеха. Ова начела, онако као што су изложена у
књизи Приче Соломунове, представљају ризницу практичне му-
дрости. Где може трговац, занатлија, руководилац у било којој
области пословања, да нађе боље савете за себе или за своје наме-
штенике од оних који се налазе у овим речима мудрог човека:
»Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такав ће пред царе-
вима стајати, а неће стајати пред простацима.« (Приче Солому-
нове 22,29)
»У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сирома-
штво.« (Приче Соломунове 14,23)
»Жељна је душа лењивчева, али нема ништа.« »Јер пијаница
и изелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.« (Приче Со-
ломунове 13,4; 23,21)
»Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним
који разваљује уста.« (Приче Соломунове 20,19)
118
НАЧЕ ЛА И МЕТОДЕ ПО СЛОВАЊА 119
»Устеже речи своје човек који зна«; али »ко је год безуман,
уплеће се«. (Приче Соломунове 17,27; 20,3)
»Не иди на стазу безбожничку«; »хоће ли ко ходати по живом 136
угљевљу, а ногу да не ожеже?« (Приче Соломунове 4,14; 6,28)
»Ко ходи с мудрима, постаје мудар.« (Приче Соломунове 13,20)
»Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски.« (Приче
Соломунове 18,24)
Цело подручје наших међусобних обавеза обу хваћено је Хри-
стовим речима: »Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чи-
ните и ви њима.« (Матеј 7,12)
Многи су могли да избегну новчани неуспех и пропаст да су
послушали опомене често понављане и наглашаване у Писму:
»Ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.« (Приче Соло-
мунове 28,20)
»Благо које се таштином тече, умањује се, а ко сабира руком,
умножава.« (Приче Соломунове ; 13,11)
»Благо сабрано језиком лажљивим, таштина је која пролази
међу оне који траже смрт.« (Приче Соломунове 21,6)
»Ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.« (Приче Соло-
мунове 22,7)
»Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без
бриге је.« (Приче Соломунове 11,15)
»Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сироча ди. Јер је
јак осветник њихов; браниће ствар њихову од те бе.« »Ко чини
криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће
осиромашити.« »Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ва ља,
на њега ће се прева лити.« (Приче Соломунове 23,10.11; 22,16;
26,27)
На овим начелима почива благостање друштва, било да се 137
ради о световним или верским заједницама. Ова начела дају си-
гурност имовини и животу. На свему што омогућава међусобно
поверење и сарадњу, свет може захвалити Божјем закону који је
записан у Његовој Речи и који још постоји у људском срцу, упи-
сан често нејасним и готово избрисаним словима.
__________________
Речи псалмисте: »Милији ми је Закон уста Твојих него тисуће
злата и сребра« (Псалам 119,72), изражавају оно што је истинито
и са другог становишта, не само са религијског. Оне изражавају
дословну истину, истину која је призната и у пословном свету.
Чак и у ово доба страствене јагме за новцем, оштре конкуренци-
је и безобзирних метода, ипак се још углавном признаје да мла-
дом човеку, који улази у живот, поштење, марљивост, владање
собом, непорочност и штедљивост представљају бољи капитал
од било које суме новца.
__________________
Ипак, чак и међу онима који цене вредност ових особина и
признају Библију као њихов извор, само ретки схватају из којег
начела оне произлазе.
Темељ пословног поштења и правог успеха је признавање Бо-
га као Власника свега. Створитељ свега је прави власник. Ми смо
Његови пристави. Све што имамо, Он нам је поверио да употре-
бљавамо у складу с Његовим упутствима.
То је обавеза коју има свако људско биће. Она се односи на це-
локупно подручје људске делатности. Признавали ми то или не,
ми смо пристави које Бог снабдева способностима и средствима
и поставља у свету да обављају посао који им је Он одредио.
138 Сваком човеку је дат »његов посао« (Марко 13,34), посао ко-
ји је прилагођен његовим способностима, посао који ће донети
највише добра њему и његовим ближњима, и највише просла-
вити Бога.
Тако наш посао или звање постаје део Божјег великог пла-
на, и докле год га обављамо у складу с Његовом вољом, Он је
лично одговоран за последице. »Јер ми смо Богу помагачи« (1.
Коринћанима 3,9), и наша је улога да верно испуњавамо Његова
упутства. Тако неће бити узнемирености и бриге. Марљивост,
верност, брижљивост, штедљивост, разборитост увек су траже-
не. Свака способност мора се развити до врхунца. Али то не-
ће зависити од успешног исхода наших напора, већ од Божјег
обећања. Реч која је хранила Израиљ у пустињи, одржала Или-
ју у време глади, има исту силу и данас. »Не брините се, дакле,
говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити? ... Него иштите
најпре царства Божјега и правде Његове, и ово ће вам се све до-
дати.« (Матеј 6,31-33)
__________________
Онај који људима даје способност да стичу иметак, повезао је
с тим даром и обавезу. Од свега што стичемо, Он захтева одређе-
ни део. Десетак је Господњи. »И сваки десетак земаљски од усева
земаљскога и од воћа«, »и десетак од говеда и од ситне стоке ...«
»свето је Господу«. (3. Мојсијева 27,30.32) Обећање које је Јаков
дао код Ветиља показује величину обавезе. »Што ми год даш«,
рекао је он, »од свега ћу десето дати Теби.« (1. Мојсијева 28,22)
»Донесите све десетке у спреме« (Малахија 3,10), гласи Божја
заповест. Позив на захвалност или дарежљивост није упућен. То 139
је искључиво питање поштења. Десетак је Господњи; и Он нам
налаже да Му вратимо оно што је Његово.
»А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран
нађе.« (1. Коринћанима 4,2) Ако је поштење битно начело у по-
словном животу, зар не бисмо морали да признамо и своју оба-
везу према Богу – обавезу која је основа свим осталим?
__________________
Са приставском службом повезана је обавеза, не само према
Богу, већ и према човеку. Бескрајна Откупитељева љубав сваком
људском бићу даје животне дарове. Храна и одећа и заклон, тело
и ум и душа – све је стечено Његовом крвљу. Обавезом захвал-
ности и службе, која је тако настала, Христос нас је повезао с
нашим ближњима. Он нам заповеда: »Из љубави служите један
другоме.« (Галатима 5,13) »Кад учинисте једноме од ове моје нај-
мање браће, мени учинисте.« (Матеј 25,40)
»Дужан сам«, изјављује Павле, »и Грцима и дивљацима (вар-
варима), и мудрима и неразумнима.« (Римљанима 1,14) Ово ва-
жи и за нас. Све чиме смо у животу благословљени више од дру-
гих, чини нас дужницима сваком људском бићу коме можемо
учинити добро.
Ове истине не важе у клети више него што важе у пословни-

ци. Добра којима управљамо нису наша; увек је опасно изгубити
ову чињеницу из вида. Ми смо само пристави, и од испуњавања
наше обавезе према Богу и људима зависи и благостање наших
ближњих и наша властита судбина и у овом животу и у животу
који ће доћи.
»Један просипа и све више има; а други тврдује сувише, и све
140 је сиромашнији.« »Баци хлеб свој поврх воде, јер ћеш га наћи
после много времена.« »Подашна рука бива богатија, и ко напаја,
сам ће бити напојен.« (Приче Соломунове 11,24; Проповедник
11,1; Приче Соломунове 11,25)
»Не мучи се да се обогатиш ... Хоћеш ли бацити очи своје на
оно чега брзо нестаје? Јер (богатство) начини себи крила и као
орао одлети у небо.« (Приче Соломунове 23,4.5.
»Дајите, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и
преопуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете, она-
квом ће вам се вратити.« (Лука 6,38)
__________________
»Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка
својега; и биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино
из каца твојих.« (Приче Соломунове 3,9.10)
»Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и
окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отво-
рити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде до-
ста. И запретићу вас ради прождрљивцу, те вам неће кварити
рода земаљскога, и винова лоза у пољу неће вам бити неродна...
И зваће вас блаженим сви народи, јер ћете бити земља мила.«
(Малахија 3,10–12)
»Ако уживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржи-
те и ушчините, даваћу вам дажд на време и земља ће рађати род
141 свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој. И вршидба ће вам сти-
зати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање,
и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи
својој... а неће бити никога да вас плаши.« (3. Мојсијева 26,3–6)
»Тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу си-

роти, браните удовицу.« »Благо ономе који разуме ништега! Го-
спод ће га избавити у зли дан. Господ ће га сачувати и поживеће
га; биће блажен на земљи. Неће га дати на вољу непријатељима.«
»Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро
његово.« (Исаија 1,17; Псалам 41,1.2; Приче Соломунове 19,17)
Онај који на овај начин улаже свој новац, скупља двоструко
благо. Осим онога које ће на крају морати да остави, ма како га
мудро умножавао, он скупља благо за вечност – благо карактера
које је највреднији иметак и на Земљи и на Небу.
Поштено пословање
»Зна Господ дане безазленима и део њихов траје довека. Не-
ће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити .« (Псалам
37,18.19)
»Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца сво-
јега.« »Који се своје заклетве држи чак и кад му је то на штету.«
»Ко не опада језиком својим, и говори истину из срца својега…
Ко не даје сребра својега на добит, и не прима мита на правога.
Ко зажима очи своје да не види зла; он ће наставати на висо-
ким местима ... хлеб ће му се давати, воде му се неће премицати.
Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.«
(Псалам 15,2-4; Исаија 33,15–17)
Бог у својој Речи даје слику човека који напредује, чији је жи- 142
вот успешан у пуном смислу те речи, човека коме и Небо и Зе-
мља радосно одају част. Јов овако описује своја искуства:
»Како бејах у младости својој,

Кад тајна Божја беше у шатору мом,
Кад још беше Свемоћни са мном,
И деца моја око мене…
Кад излажах на врата кроз град

И на улици намештах себи столицу;
Младићи видећи ме уклањаху се,
А старци устајаху и стајаху.
Кнезови престајаху говорити

И метаху руку на уста своја,
Управитељи устезаху глас свој…
Јер које ме ухо слушаше, називаше ме блаженим,

И које ме око виђаше, сведочаше ми.
Да избављам сиромаха који виче,
И сироту који нема никога да му помогне.
Благослов онога који пропадаше долажаше на ме,

И удовици срце распевах.
У правду се облачих и она ми беше одело,
Као плашт и као венац беше ми суд мој.
Око бејах слепцу
И нога хрому,
Отац бејах убогима,
И разбирах за распру за коју не знах.«
»Странац није ноћивао на пољу;

Врата своја отварао сам путнику.«
»Слушаху ме и чекаху, и мучаху на мој савет.

После мојих речи нико не поговараше,
тако их натапаше беседа моја.
Јер ме чекаху као дажд,
и уста своја отвараху као на позни дажд.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху,
и сјајности лица мојега не разгоњаху.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље,
и бијах као цар у војсци, кад теши жалосне.«
(О Јову 29,4–16; 31,32; 29,21–25)
»Благослов Господњи обогаћава, а без муке.« (Приче Соло-

мунове 10,22)
143 »У мене је богатство и слава«, објављује Мудрост, »постојано
добра и правда.« (Приче Соломунове 8,18)
Библија указује и на последице одступања од правих начела у

својим односима с Богом као и у својим међусобним односима.
Бог каже онима којима је поверио своје дарове, а који су равно-
душни према његовим захтевима:
»Узмите на ум пу теве своје. Сејете много, а увозите мало;
једете, а не бивати сити; пијете, а не напијате се; одевате се, а
ниједан не може да се згреје; и који заслужује новце, меће их у
продрт тоболац.. . Изгледате много, а ето мало; и што унесете у
кућу, ја раздувам.« »Кад ко дође ка гомили од двадесет мера, бе-
ше десет; кад дође ка каци да добије педесет ведара из каце, бе-
ше двадесет.« »Зашто? вели Господ над војскама; зато што је дом
мој пуст.« »Еда ли ће човек закидати Бога? А ви мене закидате,
и говорите: У чем те закидамо? У десетку и у приносу.« »Зато се
затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема
рода њезина.« (Агеј 1,5–9; 2,16; 1,9; Малахија 3,8; Агеј 1,10)
»Зато што газите сиромаха... саградисте куће од тесана каме-
на, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али не-
ћете пити вина из њих.« »Послаће Господ на тебе клетву, расап
и погибао у свему за што се прихватиш руком својом.« »Синови
твоји и кћери твоје даће се другом . .. а очи ће твоје гледати и
капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој.« (Амос
5,11; 5. Мојсијева 28,20.32)
»Ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана сво-
јих оставиће га, и најпосле ће бити луд.« (Јеремија 17,11) 144
Извештаје о сваком послу, појединости сваког уговора, па-
жљиво испитују невидљиви ревизори, заступници Онога који
никада не прави компромисе с неправдом, чијим очима зло ни-
када не промакне, који никада не прикрива грех.
»Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и
правда у земљи, не чуди се томе; јер виши пази на високога, и има
још виши над њима.« »Нема мрака ни сена смртнога где би се са-
крили који чине безакоње.« (Проповедник 5,8; О Јову 34,22)
»Уста своја дижу у Небо ... и говоре: ’Како ће разабрати Бог?
Зар Вишњи зна?’« »Ти си то чинио«, каже Бог, »Ја мучах; а ти по-
мисли да сам Ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе
твоје.« (Псалам 73,9–11; 50,21)
__________________
»Потом опет подигох очи своје и видех, а то књига лећаше ...
то је проклетство које изађе на сву Земљу, јер сваки који краде
истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво ис-
требиће се по њој с друге стране. Ја ћу је пустити, говори Господ
над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се
куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и
дрвље јој и камење.« (Захарија 5,1–4)
Божји закон поново изриче осуду свакоме који зло чини. Он
може да презре тај глас, може да настоји да ућутка његову опоме-
ну, али узалуд. Он га следи. Намеће му се. Уништава његов мир.
145 Ако га не послуша, прогони га до гроба. На суду сведочи против
њега. Као неугасив огањ, спаљује на крају и душу и тело.
__________________
»Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души сво-
јој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?« (Марко
8,36.37)
__________________
О овом питању треба да размишља сваки родитељ, сваки учи-
тељ, сваки ученик – свако људско биће, младо или старо. Ниједан
пословни или животни план не могу бити здрави или потпуни
ако обухватају само кратке године овог садашњег живота и не
брину о бескрајној будућности. Учите младе да у своје планове
укључе вечност. Научите их да изаберу начела и траже блага која
имају трајну вредност – да сабирају себи благо »на небесима где
се лупеж не прикучује нити мољац једе«, да стварају себи прија-
теље »неправедним богатством«, да би их они примили »у вечне
куће« кад њега нестане. (Лука 12,33; 16,9)
Сви који тако чине припремају се на најбољи начин за живот
на овоме свету. Ко год буде сакупљао благо на Небу искусиће да
је тиме и његов живот на овој Земљи обогаћен и оплемењен.
»Побожност је корисна за свашто, имајући обећање живота
садашњега и онога који иде.« (1. Тимотију 4,8)
БИБЛИЈСКЕ
БИОГРАФИЈЕ
»Који вером победише царства,

учинише правду...
ојачаше од немоћи.«
(Јеврејима 11,33.34)
Н ајвећу васпитну вредност у целој Библији имају биографи-

је које су у њој забележене. Ове биографије се разликују од
свих осталих по томе што су потпуно верне. Немогуће је било
146
којем ограниченом уму да у свему правилно протумачи поступ-

ке другога. Нико осим Онога који познаје срце, који зна тајне
изворе побуда и дела не може потпуно истинито описати карак-
тер, или дати верну слику људског живота. Само се у Божјој речи
може наћи такав опис.
Ниједну истину Библија не учи јасније од оне да је што чи-
нимо резултат онога што јесмо. Животна искуства су у великој
мери плод наших властитих мисли и дела.
»Клетва незаслужена неће доћи.« Приче Соломунове 26,2.
»Реците праведнику да ће му добро бити… Тешко безбежни-
ку јер ће му зло наплатити руке његове.« (Исаија 3,10.11)
»Чуј, Земљо! Ево Jа ћу пустити зло на овај народ, плод мисли
њихових.« (Јеремија 6,19)
Страшна је ова истина, и мора се дубоко утисну ти у свест.
Свако дело повратно делује на учиниоца. Али неко људско биће
127
можда никада неће схватити да су зла која га прогоне у животу

само плод онога што је само посејало. Међу тим, чак ни тада није
изгубљена свака нада.
147 Да би стекао право првенаштва, које је по Божјем обећању већ
било његово, Јаков је прибегао превари, и пожњео мржњу свога
брата. У раздобљу од двадесет година изгнанства и сам је био изи-
гран и преварен, и на крају присиљен да сигурност потражи у бек-
ству; али је пожњео и другу жетву, када се показало да се његове
властите мане појављују и у карактеру његових синова – све је то
само верна слика истине да се у животу све враћа.
Међу тим, Бог каже: »Јер се нећу једнако прети нити ћу се до-
века гневити, јер би ишчезнуо преда мном дух, и душе које сам
створио. За безакоње лакомости његове разгневих се и ударих га,
сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде пу тем срца сво-
јега. Видим пу теве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу
опет утеху њему и његовим који туже ... Мир, мир оном ко је дале-
ко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.« (Исаија 57,16–19)
Јаков у својој невољи није клонуо. Покајао се и трудио да ис-
прави зло које је нанео своме брату. И онда, када му је од Исаво-
вог гнева запретила смрт, потражио је помоћ од Бога. »Бори се с
анђелом, и надјача; плака, и моли му се.« »И благослови га онде.«
(Осија 12,5; 1. Мојсијева 32,29) У сили божанске моћи устао је као
онај који је добио опроштење, не више као варалица, већ као кнез
Божји. Добио је не само избављење од свога дубоко увређеног
брата већ и избављење од самога себе. Сила зла у његовој личној
природи била је сломљена. Његов карактер био је преображен.
У мраку је засјала светлост. Размишљајући о свом протеклом
животу, признао је да га је Божја рука одржавала: »Бог, који ме је
хранио откако сам постао до данашњега дана, Анђео, који ме је
избављао од свакога зла.« (1. Мојсијева 48,15.16)
148 Исто искуство поновило се у историји Јаковљевих синова – грех
је покренуо одмазду, а покајање је донело плод правде за живот.
Бог не укида своје законе. Он не ради насупрот њима. После-
дице греха не поништава. Али, Он преиначује. Његовом благо-
даћу проклетство се претвара у благослов.
БИБЛИЈСКЕ БИОГРАФИЈЕ 129
Међу Јаковљевим синовима Левије је био један од најокрутни-

јих и најосветољубивијих, један од двојице највише кривих за под-
мукли покољ Сихемљана. Левијеве особине, које су се показале и
у његовим потомцима, навукле су на њих Божју осуду: »Раздели-
ћу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.« (1. Мојсијева 49,7) Али,
покајање је изазвало промену; њихова верност Богу усред отпада
других племена претворила је проклетство у знак највише части.
»Одвоји Господ племе Левијево да носе ковчег завета Господ-
њега, да стоје пред Господом и служе Mу и да благосиљају у име
Његово.« »Завет Мој за живот и мир беше с њим, и дадох му то
за страх, јер Ме се бојаше и имена се Мојега страшаше ... У миру
и право иде са Мном и многе одврати од безакоња.« (5. Мојсије-
ва 10,8; Малахија 2,5.6)
Одређени за службу у Светилишту, Левити нису примили зе-
мљу у наследство; живели су заједно у градовима који су били
одвојени за њих и издржавали се од десетака, дарова и прилога
посвећених Божјој служби. Били су учитељи у народу, гости на
свим његовим светковинама, и свуда поштовани као Божје слуге
и представници. Целом народу дата је заповест: »Чувај се да не 149
оставиш Левита, док си год жив на Земљи.« »Зато нема племе Ле-
вијево дела ни наследства с браћом својом; Господ је наследство
његово.« (5. Мојсијева 12,19; 10,9)
Вером до победе
Истина да је човек »као и мисли душе његове« (Приче Со-
ломунове 23,7)5, потврђена је још једним примером из историје
Израиља. Вративши се из извиђања земље, извиђачи су на гра-
ници Ханана поднели свој извештај. Тешкоће које су запазили
на пу ту освајања земље толико су их уплашиле да нису уочи-
ли њену лепоту и плодност. Њихову веру уздрмали су градови
опасани зидовима до неба, ратници дивовског раста, гвоздена
ратна кола. Не мислећи на Бога, мноштво је прихватило закљу-
чак маловерних извидника: »Не можемо ићи на онај народ, јер
је јачи од нас.« (4. Мојсијева 13,32) Њихове речи показале су се
5
Превод: Л. Бакотић
као истините. Нису били способни да крену на њу, и свој живот

провели су у пустињи.
Међу тим, двојица од дванаесторице који су извиђали земљу,
мислили су друкчије. »Хајде да идемо ... јер је можемо покорити«
(4. Мојсијева 13,31), наглашавали су они, сматрајући Божја обе-
ћања важнијим од дивова, од градова опасаних зидинама или
гвоздених ратних кола. На њима су се обистиниле ове њихове
речи. Халев и Исус Навин, иако су заједно са својом браћом че-
трдесет година лу тали пустињом, ушли су у обећану земљу. Хра-
брога срца као и онога дана када је с војскама Господњим кренуо
из Египта, Халев је затражио тврђаву дивова и примио као свој
део. У Господњој сили прогнао је Хананејце. Виногради и масли-
њаци којима је пролазила његова нога постали су његово вла-
сништво. Иако су кукавице и бунтовници помрли у пустињи,
људи вере јели су грожђе из Есхола.
150 Ниједну истину Библија не приказује у тако јасној светлости
као што приказује опасност коју доноси једно јединог одступа-
ње од онога што је право – опасност која прети и преступнику и
свима онима који су под његовим утицајем. Пример има чудесну
моћ, и кад се догоди да се усклади са злим склоностима наше
природе, тада је одупирање против њега готово немогуће.
Најјачу подршку пороку у нашем свету не пружа развратан
живот исквареног грешника или презреног одбаченика; то чини
живот који иначе изгледа узоран, частан и племенит, али у коме
се негује један грех, или попушта неком пороку. Души која се
тајно бори против неког великог искушења, која дрхти на самој
ивици понора, такав пример је један од најснажнијих подстица-
ја на грех. Онај који има узвишене погледе на живот, истину и
част, а ипак намерно крши једно правило светог Божјег закона,
изопачио је своје племените дарове и претворио их у мамац који
наводи на грех. Даровитост, таленат, саучешће, чак и великоду-
шни и љубазни поступци тако могу постати сотонин мамац ко-
јим наводи душе у понор пропасти.
Зато нам је Бог дао мноштво примера који указују на последи-
це једног јединог рђавог дела. Од жалосне приче о једном греху
који је »донео на свет смрт и све наше боли, поред губитка Едема«,
све до извештаја о човеку који је за тридесет сребрника продао уз-

вишеног Господа, библијске биографије пуне су таквих примера,
који су постављени као светлосни знаци упозорења на местима
на којима се одвајају сви пу теви који скрећу са стазе живота.
__________________
Опомену упућују и забелешке о последицама само једног је-
диног попуштања људским слабостима и заблуди, о плодовима
одступања од вере.
Илија је једним одступањем од вере, умањио своје животно 151
дело. Тешка је била одговорност коју је носио за Израиља; верно
је опомињао народ због идолопоклонства; у дубокој забрину то-
сти ишчекивао је у раздобљу од три и по године трајања глади
да се покаже неки знак покајања. Потпуно усамљен стајао је на
Божјој страни на брду Кармилу. Силом вере идолопоклонство је
било оборено, а благотворна киша посведочила је да пљускови
благослова чекају да се излију на Израиљ. И тада, уморан и слаб,
побегао је пред Језавељиним претњама, и сам у пустињи молио
се да умре. Његова вера је малаксала. Дело које је започео није
могао да заврши. Бог му је наредио да помаже другога да уместо
њега буде пророк.
Међу тим, Бог је видео усрдну службу свога слуге. Илија, обес-
храбрен и сам, не треба да пропадне у пустињи. Њему није било
намењено да сиђе у гроб, већ да се са Божјим анђелима узнесе до
места на коме пребива божанска слава.
Ови записи из живота објављују оно што ће свако људско би-
ће једног дана схватити – да грех може донети само срамоту и
губитак; да неверство значи пораз; али да Божја милост стиже и
до најдубљих понора; да вера уздиже душу која се каје и жели да
буде примљена у друштво синова Божјих.
Школа страдања
Сви који у овом свету искрено служе Богу или ближњима,
припремају се у школи патње. Што је одговорност значајнија и
служба узвишенија, то је испит строжи и дисциплина оштрија.
152 Проучавај Јосифово и Мојсијево, Данилово и Давидово ис-

куство. Упореди Давидову рану животну историју са Соломуно-
вом историјом и размишљај о крају!
Давид је у својој младости био уско повезан са Саулом, и ње-
гов боравак на двору и везе с царским домом омогућиле су му
да уочи све бриге, туге и тешкоће прикривене царским сјајем и
раскоши. Видео је сву немоћ људске славе да донесе мир души.
С осећањем олакшања и радости вратио се из царевог двора то-
ровима и стадима.
Када га је Саулова љубомора натерала да као бегунац потра-
жи уточиште у пустињи, Давид се, изгубивши подршку људи,
још више ослонио на Бога. Несигурност и немир пустињског
живота, непрестана опасност, неопходност честог бежања, ка-
рактер људи који су се тамо окупили око њега »који год бејаху у
невољи, и који бејаху задужени и који год бејаху тужна срца« (1.
Самуилова 22,2), све је то строгу самодисциплину чинило још
потребнијом. Ова искуства побудила су и развила способност
поступања према људима, саосећање према потлаченима и мр-
жњу према неправди. Године ишчекивања и опасности научиле
су Давида да у Богу нађе своју утеху, свој ослонац, свој живот.
Схватио је да само Божјом силом може доћи на престо; да само
у Божјој мудрости може разумно владати. Васпитање у школи
невоље и бола учинило је да се о Давиду могао написати изве-
штај, иако касније укаљан његовим великим грехом, да је давао
»правду свему народу своме «. (2. Самуилова 8,15)
Соломуну је у младости недостајала дисциплина, којој се Да-
вид рано подложио. Околности, карактер и живот, на изглед
153 уздизали су га изнад свих осталих. Племенит у младости, пле-
менит у зрелом добу, миљеник свог Бога, Соломун је отпочео
владавину која је пружала сјајне изгледе за успех и част. Народи
су се дивили знању и проницљивости човека коме је Бог дао му-
дрост. Али, понос због успеха одвојио га је од Бога. Соломун је
одбацио радост коју пружа заједница с Богом и потражио ужи-
вање у задовољавању таштине. О том искуству сам говори:
»Велика дела учиних: Сазидах себи куће, насадих себи вино-
граде; начиних себи вртове и воћњаке... Набавих себи слуга и
слушкиња ... Такође накупих себи сребра и злата и заклада од

царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људ-
ских, и справа музичких свакојаких. И тако постах већи и сил-
нији од свих који беху пре мене у Јерусалиму... И што год жељаху
очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу својему каквога
весеља, него се срце моје весељаше са свакога труда мојега... А
кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд
којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука ду ху, и
нема користи под сунцем. Тада се обратих да видим мудрост и
лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после
цара? што је већ учињено.«
»Зато ми омрзе живот... И омрзе ми сав труд мој око којега се
трудих под сунцем.« (Проповедник 2,4–12. 17.18)
Соломун је на властитом горком искуству схватио празнину
живота, који у ономе што је на Земљи тражи своје највише до-
бро. Подизао је олтаре незнабожачким боговима само зато да
осети како су узалудна њихова обећања о одмору душе.
У својим каснијим годинама, уморан и жедан, напуштајући
испроваљиване земаљске студенце, Соломун се вратио да пије с 154
извора живота. Надахнут Духом записао је историју својих упро-
пашћених година као поуку и опомену будућим нараштајима. И
тако, иако је његов народ пожњео тужну жетву од семена које је
он посејао, Соломуново животно дело није било потпуно изгу-
бљено. Школа страдања коначно је с њим постигла свој циљ.
Међу тим, после такве зоре, како би славан могао бити дан
Соломуновог живота да је у својој младости прихватио поуку
коју је могао да научи из страдања других!
Кушање Јова
За оне који љубе Бога, »који су позвани по намерењу« (Ри-
мљанима 8,28), библијске биографије пружају још узвишенију
поуку о улози патње. »Ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам
Бог« (Исаија 43,12), сведоци да је Он добар, и да је доброта из-
над свега. »Јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.« (1.
Коринћанима 4,9)
Несебичност, начело Божјег царства, начело је које сотона

мрзи; он пориче и његово постојање. Од почетка велике борбе
настојао је да докаже да су начела по којима Бог поступа себич-
на, и на исти начин понаша се и према свима онима који служе
Богу. Побити сотонино тврђење, то је Христово дело и дело свих
оних који носе Његово име.
Исус је дошао у лику човека да би својим животом приказао
шта је несебичност. Сви који прихватају ово начело треба зато
да буду Његови сарадници у остваривању несебичности у ствар-
ном животу. Изабрати добро зато што је добро; стати уз истину
155 без обзира на страдања и жртве – »то је наследство слуга Господ-
њих и правда њихова од Мене, вели Господ«. (Исаија 54,17)
У раној историји света забележен је извештај о животу чове-
ка око кога се сотона усудио да се упусти у ову борбу.
Онај који испитује срца дао је сведочанство о Јову, патријар-
ху из Уза: »Нема онаквога човека на Земљи, добра и праведна,
који се боји Бога и уклања се ода зла.«
Против овог човека сотона је изнео подругљиву оптужбу:
»Еда ли се узалуд Јов боји Бога? Ниси ли га Ти оградио и кућу
његову и све што има свуда унаоколо? ... Али пружи руку своју и
дотакни се свега што има«… »Дотакни се костију његових и ме-
са његова, проклеће те у очи.«
Господ је рекао сотони: »Ево, све што има нека је у твојој ру-
ци.« »Ево ти га у руке; али му душу чувај.«
Добивши ову дозволу, сотона је однео све што је Јов имао –
стада и крда, слуге и слушкиње, синове и кћери; »и удари Јова
злим приштем од пете до темена«. (О Јову 1,8–12; 2,5–7)
Још једна кап горчине била је додата његовој чаши. Његови
пријатељи, сматрајући да је невоља само казна за грех, нападали
су његову изранављену и натоварену душу својим оптужбама да
је чинио зло.
Привидно напуштен од Неба и Земље, а ипак дубоко веран
Богу и свестан своје честитости, пун зебње и збуњености Јов је
узвикнуо:
»Додијао је души мојој живот мој.«

»О да ме хоћеш у гробу сакрити
И склонити ме докле не утоли гнев Твој,
И да ми даш рок
Кад ћеш ме се опомену ти!«
(О Јову 10,1; 14,13)
»Ево вичем на неправду, али се не слушам; 156
Вапијем, али нема суда…
Свукао је с мене славу моју
И скинуо венац с главе моје
Браћу моју удаљио је,
И знанци моји туђе се од мене…
Које љубљах посташе ми противници.
Смилујте се на ме, пријатељи моји,
Јер је Божја рука дотакла мене.«
»О, када бих знао како бих нашао Бога!
Да отидем до престола Његова…
Гле ако пођем напред, нема Га;
Ако ли натраг, не находим Га.
Ако налево ради, видим Га;
Ако надесно заклонио се, не могу Га видети.
Али Он зна пут мој;
Кад ме окуша, изаћи ћу као злато!«
»Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ.«
»Али знам да је жив мој Искупитељ,
И на последак да ће стати над прахом.
И ако се ова кожа моја и рашчини,
Опет ћу у телу свом видети Бога.«
»Ја исти видећу Га,
И очи моје гледаће Га, а не друге.«
(О Јову 19,7–21; 23,3–10; 13,15; 19,25.26; 19,27)
Јову је било по његовој вери. »Кад ме окуша«, рекао је он,
»изаћи ћу као злато!« (О Јову 23,10) Тако се и догодило. Својим
стрпљивим подношењем одбранио је част властитог карактера, а

тиме и част карактера Онога чији је представник био. »И Господ
поврати што беше узето Јову... и умножи му Господ двојином све
што беше имао... Господ благослови последак Јовов више него
почетак.« (О Јову 42,10–12)
У извештају о онима који су самоодрицањем ушли у заједни-
157 цу Христових страдања, стоје – једно у Старом завету а друго у
Новом, имена Јонатана и Јована Крститеља.
Јонатан рођен као наследник престола знао је да се по божан-
ској наредби мора повући; као најнежнији и највернији пријатељ
свог супарника, изложио је опасности свој живот да заштити Да-
видов; непоколебљиво је стајао уз свога оца у раздобљу тамних
дана опадања његове моћи, и коначно, погинуо заједно с њиме.
Јонатаново име је забележено на Небу, а на Земљи стоји као све-
док постојања и силе несебичне љубави.
Када се појавио као Месијин гласник, Јован Крститељ је по-
кренуо народ. За њим је, из места у место, ишло непрегледно
мноштво људи – припадника свих сталежа и звања. Међу тим,
када је дошао Онај о коме је лично сведочио, све се променило.
Мноштво је пошло за Исусом, а Јованов рад, на изглед, је готово
престао. Његова вера тада се није поколебала. »Онај треба да ра-
сте«, рекао је Јован, »а ја да се умањујем.« (Јован 3,30)
Време је пролазило, а царство које је Јован очекивао, није би-
ло основано. У Иродовој тамници, лишен животворног вазду ха
и слободе из пустиње, он је чекао и бдео.
О Христовој мисији није сведочило звецкање оружјем, нити
разваљивање затворских врата; већ лечење болесника, пропове-
дање Јеванђеља, уздизање људских душа.
Сам у тамници, видећи да му треба проћи истом стазом ко-
јом ће проћи његов Учитељ, Јован је прихватио свету дужност –
заједницу с Христом у страдању. Небески весници пратили су га
до гроба. Свемирска бића, грешна и безгрешна, била су сведоци
његове истрајности у несебичној служби.
158 И у свим нараштајима после њега, напаћене душе биле су
охрабрене сведочењем Јовановог живота. У тамници, на губи-
лишту, на ломачи, људи и жене у раздобљу мрачних векова били

су ојачани сећањем на онога кога је Христос објавио: »Ниједан
између рођених од жена није изашао већи од Јована Крститеља.«
(Матеј 11,11)
__________________
»И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад
бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају
... и Самуилу, и о другим пророцима, који вером победише цар-
ства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лаво-
вима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, ојачаше
од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе; жене
примише своје мртве из васкрсења; а други беху побијени, не
примивши избављења, да добију боље васкрсење; а други ругање
и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; камењем побијени
беху, претрвени беху, искушани беху, од мача помреше; идоше у
кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;
којих не бејаше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по
горама и по пећинама и по рупама земаљским.
И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећа-
ња; јер Бог нешто боље за нас одреди да не приме без нас савр-
шенства.« (Јеврејима 11,32–40)
ПЕСНИШТВО
И ПЕСМА
»Наредбе су Твоје песма моја у

путничком стану мојем.«
159
Н ајранија и најузвишенија песничка дела, за која људи зна-
ју, налазе се у светим списима. Пре него што је најстарији
световни песник запевао, пастир из Мадијана забележио је ове
Божје речи Јову – са којима се по величанствености не могу упо-
редити ни мерити најузвишенија остварења људског генија:
»Где си ти био кад Ја оснивах Земљу? ...

Или ко је затворио море вратима
Кад као из утробе изиђе?
Кад га одех облаком
И пових тамом;
Кад поставих за њ уредбу своју
И метнух му преворнице и врата;
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш,
И ту ће се устављати поносити валови твоји.
Јеси ли свога века заповедио ју тру,
Показао зори место њено? ...
138
ПЕСНИШТВО И ПЕСМА 139
Јеси ли долазио до дубина морских?

И по дну пропасти јеси ли ходио?
Јесу ли ти се отворила врата смртна,
И врата сена смртнога јеси ли видео?
Јеси ли сагледао ширину земаљску?
Кажи, ако знаш све то.
Које је пут к стану светлости? И где је место тами ...
Јеси ли улазио у ризнице снежне? 160
Или ризнице градне јеси ли видео …
Којим се пу тем дели светлост
И устока се разлази по Земљи?
Ко је разделио јазове поводњу
И пут светлици громовној?
Да би ишао дажд на земљу где нема никога,
И на пустињу где нема човека,
Да напоји пуста и неродна места,
И учини да расте трава зелена.«
»Можеш ли свезати милине Влашићима?
Или свезу Штапима раздрешити?
Можеш ли извести јужне звезде на време?
Или Кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?«
(О Јову 38,4–27; 38,31.32)
Као пример лепоте песничког израза читајте опис пролећа у

Песми над песмама:
»Јер гле, зима прође,

Минуше дажди, отидоше.
Цвеће се види по земљи,
Дође време певању,
И глас грличин чује се у нашој земљи.
Смоква је пустила заметке своје,
И лоза винова уцвала мирише.
Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.«
(Песма над песмама 2,11–13)
Ништа мање лепо није пророчанство о благослову упућеном

Израиљу, које је против своје воље изрекао Валам:
»Из Арама доведе ме Валак,

Цар моавски с планине источне, говорећи:
Ходи, прокуни ми Јакова,
Ходи, наружи Израиља!
Како бих клео онога кога не куне Бог?
Или како бих ружио онога кога Господ не ружи?
Јер сврх стена видим га,
И с хумова гледам га.
Гле, овај ће народ наставати сам,
И с другим народима неће се помешати …
161 Гле, примих да благословим;
Јер је Он благословио, а ја нећу порећи.
Не гледа на безакоње у Јакову
Ни на неваљалство у Израиљу;
Господ је његов с њим,
И граја у њему као цар кад надвлада ...
Јер нема чини на Јакова
Ни врачања на Израиља;
У ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу,
Шта је учинио Бог.«
»Каже онај који чује речи Божје,
Који види утвару Свемогућега ...
Како су лепи шатори твоји, Јакове,
И колибе твоје, Израиљу!
Пружили су се као потоци,
Као вртови крај реке,
Као мирисава дрвета која је посадио Господ,
Као кедри на води.«
»Каже који чује речи Божје,
И који зна знање о Вишњем ...
Видим Га, али не сад;
Гледам Га, али не изблиза;

Изаћи ће Звезда из Јакова
И устаће Палица из Израиља …
И владаће који је од Јакова.«
(4. Мојсијева 23,7–23; 24,4–6; 24,16–19)
Атмосферу Неба чини мелодија хвале; кад се Небо додирне са

Земљом, настаје музика и песма, »захваљивање и певање«. (Иса-
ија 51,3)
Над новоствореном Земљом, која је лебдела лепа и неока-
љана, озарена Божјом узвишеном наклоношћу, »певаху заједно
звезде ју тарње и сви синови Божји кликоваху«. (О Јову 38,7) Та-
ко су и људска срца, уједињена с Небом, на Божју доброту одго-
ворила гласовима хвале. Многи догађаји у историји човечанства
повезани су песмом.
Најранија песма с људских усана, забележена у Библији, била 162
је онај славни излив захвалности Израиљевих чета код Црвеног
мора:
»Певаћу Господу, јер се славно прослави;

Коња и коњика врже у море.
Сила је моја и песма моја Господ,
Који ме избави;
Он је Бог мој, и славићу Га:
Бог оца мојега, и узвишиваћу Га.«
»Десница Твоја, Господе, прослави се у сили;

Десница Твоја, Господе, сатре непријатеља ...
Ко је као Ти међу силнима, Господе?
Ко је као Ти славан у светости,
Страшан у хвали, и да чини чудеса?«
»Господ ће царовати довека ...

Певајте Господу, јер се славно прослави!«
(2. Мојсијева 15,1.2.6–11.18–21)
Људи су примили велике благослове као одговор на песме

хвале. Неколико речи које описују искуство Израиља у време
пу товања пустињом садрже поуку вредну да о њој размислимо:
»А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Го-
спод Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде!« (4. Мојсијева 21,16)
»Тада пева Израиљ песму ову:
Дижи се, студенче; Припевајте га;

Студенче, који копаше кнезови,
Који ископаше главари народни
Палицама својим!«
(4. Мојсијева 21,17.18)
Колико се пу та ова историја поновила у ду ховном искуству!

Колико су пу та речи свете песме отпечатиле изворе покајања и
вере, наде, љубави и радости у души!
163 С песмама хвале кренуле су војске Израиљеве под Јосафа-
том у сусрет великом избављењу. Јосафату су дошле вести да му
прети рат. »Иде на те велико мноштво«, гласила је вест, »синови
Моавови и синови Амонови и с њима који живе.« »А Јосафат се
уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по
свој земљи Јудиној. И скупише се сви синови Јудини да траже
Господа, из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.« Јо-
сафат, стојећи у предворју Храма пред својим народом, излио је
своју душу у молитви позивајући се на Божје обећање и призна-
јући Израиљеву беспомоћност. »У нама нема снаге да се одупре-
мо томе мноштву великом, које иде на нас«, рекао је он, »нити
ми знамо шта бисмо учинили, него су очи наше упрте у Те.« (2.
Дневника 20,2.1.3.4.12)
»Тада сиђе Дух Господњи ... на Јазила ... и рече: Слушајте, сви
синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам
вели Господ: Не бојте се и не плашите се тога мноштва великога,
јер није ваш рат него Божји ... Не треба ви да се бијете у овом бо-
ју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ ...
Не бојте се и не плашите се, су тра изиђите пред њих, и Господ ће

бити с вама.« (2. Дневника 20, 14–17)
»А ују тру уставши рано, изиђоше у пустињу текујску.« (2.
Дневника 20,20) Пред војском су ишли певачи, уздижући своје
гласове у хваљењу Бога, славећи Га за обећану победу.
Четири дана после тога, војска се вратила у Јерусалим, нато-
варена пленом задобијеним од непријатеља, певајући хвалу за
постигну ту победу.
Песмом је Давид, у свом бурном животу пуном промена, одр- 164
жавао везу с Небом. Како су лепо његова дечачка пастирска ис-
куства описана речима:
»Господ је Пастир мој, ништа ми неће недостајати.

На зеленој паши пасе ме,
Води ме на тиху воду ...
Да пођем и долином сена смртнога,
Нећу се бојати зла; јер си Ти са мном;
Штап Твој и палица Твоја теши ме.«
(Псалам 23,1–4)
У зрелим годинама, кад је као прогоњени бегунац налазио

уточиште међу пустињским стенама и у пећинама, писао је:
»Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним,

Жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје
У земљи су хој, жедној и безводној...
Јер си Ти Помоћ моја,
И у сену крила Твојих веселим се.«
»Што си клонула, душо моја,

И што си жалосна?
Уздај се у Бога;
Јер ћу Га још славити,
Спаситеља мојега
И Бога мојега.«
»Господ је Видело моје и Спасење моје;

Кога да се бојим?
Господ је Крепост живота мојега;
Кога да се страшим?«
(Псалам 63, 1–7; 42,11; 27,1)
Истим поверењем надахну те су и речи које је Давид записао

када је, за време Авесаломове буне, изгубивши престо и круну,
бежао из Јерусалима. Клонуо од жалости и умора због бекства,
застао је са својим пратиоцима код Јордана да се неколико сати
одмори. Пробудио га је позив да одмах бежи. Цела група људи и
165 жена и мале деце морала је у тами да пређе преко дубоког и брзог
потока, јер им се војска издајничког сина брзо приближавала.
У том часу најмрачнијег искушења Давид је певао:
»Гласом својим вичем ка Господу,

И чује ме са свете горе своје.
Ја лежем, спавам
И устајем, јер ме Господ чува.
Не бојим се много тисућа народа
Што са свих страна наваљује на ме.«
(Псалам 3,4–6)
После свог великог греха, мучен грижом савести и презирући

самога себе, ипак се обратио Богу као свом најбољем Пријатељу:
»Смилуј се на ме, Боже,

По милости својој,
И по великој доброти својој
Очисти безакоње моје ...
Покропи ме исопом, и очистићу се;
Умиј ме, и бићу бељи од снега.«
(Псалам 51, 1–7)
Давид у свом дугом животу на Земљи није нашао место за

одмор. »Јер смо дошљаци пред Тобом и гости«, рекао је он, »као
сви оци наши; дани су наши на Земљи као сен, и нема стајања.«
(1. Дневника 29,15)
»Бог нам је Уточиште и Сила,

Помоћник који се у невољама брзо налази.
Зато се нећемо бојати, да би се Земља поместила,
И горе се превалиле
У срце морима.«
»Потоци веселе Град Божји,

Свети стан Вишњега.
Бог је усред њега, неће се, поместити,
Бог му помаже од зоре...
Господ над војскама с нама је,
Бранич је наш Бог Јаковљев!«
»Јер је овај Бог, наш Бог увек и довека,

Он ће бити и преко смрти Вођ наш довека.«
(Псалам 46, 1.2; 46, 4–7; 48,14)
Исус је песмом сусретао искушења у свом земаљском живо- 166

ту. Његова песма вере и свете радости често се чула онда када
су биле изговорене оштре, увредљиве речи, када је био окружен
тешком атмосфером пуном потиштености, незадовољства, не-
поверења или мучног страха.
Оне последње жалосне ноћи пасхалне вечере, управо кад
је полазио у сусрет издајству и смрти, Његов глас се подигао у
псалму:
»Да буде име Господње благословено

Одсад и довека.
Од истока сунчанога до запада
Да се слави име Господње.«
»Мило ми је што Господ услиши
Молитвени глас мој;
Што пригну к мени ухо своје;

И зато ћу Га у све дане своје призивати.
Опколише ме болести смртне,

И јади паклени задесише ме,
Наиђох на тугу и муку;
Али призвах име Господње:
Господе! Избави душу моју!
Добар је Господ и праведан,
И Бог је наш милостив.«
»Чува просте Господ;

Бејах у невољи, и поможе ми.
Врати се душо моја, у мир свој,
Јер је Господ Добротвор твој!
Ти си избавио душу моју од смрти,
Око моје од суза, ногу моју од спотицања.«
(Псалам 113, 2.3; 116, 1–8)
У све дубљим сенкама последње велике кризе на Земљи, бо-

жанско видело блистаће јасно, а звуци песме и поверења одјеки-
ваће величанствено и узвишено.
167 »Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној:

Имамо тврд град;
Зидови су и опкоп спасење.
Отворите врата
Да уђе народ праведни,
Који држи веру.
Ко се Тебе држи,
Чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.
Уздајте се у Господа довека,
Јер је Господ Господ вечна Стена.«
(Исаија 26, 1–4)
»И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући,

и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и
весеље, а жалост и уздисање бежаће.« (Исаија 35,10)
»И доћи ће и певаће на висини сионској, и стећи ће се к добру
Господњем... и душа ће им бити као врт заливен, и неће више ту-
жити.« (Јеремија 31,12)
Сила песме
Повест песама у Библији пуна је наговештаја употребе и
предности музике и песме. Музика се често изопачује да служи
намерама зла, и тако постаје једно од најзаводљивијих искуше-
ња. Међу тим, правилно примењена, она је драгоцени Божји дар
одређен да узнесе мисли ономе што је високо и племенито, да
надахне и уздигне душу.
Као што су се деца Израиљева, пу тујући пустињом, храбрила
мелодијама светих песама, тако и Божја деца данас, по Божјем
налогу, свој хришћански животни пут треба да учине радосним.
Један од најбољих начина да се Божје речи урежу у сећање је њи-
хово понављање у песми. Таква песма има чудесну моћ. Она има 168
силу да обузда грубу и несавршену природу; силу да оживи ми-
сли и пробуди саосећање, да подстакне на сложан рад и одагна
потиштеност и зле слутње, које одузимају храброст и снагу.
То је један од најуспешнијих начина да се ду ховне истине ути-
сну у срце. Колико се пу та душа, суочена с опасношћу и спремна
да се преда очајању, сети неке Божје речи – дуго заборављеног
припева песме из детињства, и искушења губе своју снагу, живот
добија ново значење и нову сврху, а храброст и радост прелазе
и на друге душе!
Вредност песме као васпитног средства никада се не сме из-
губити из вида. Нека се у дому певају песме које лепо звуче и које
имају чедну поруку, и у њему ће бити мање прекорних речи а ви-
ше весеља, наде и радости. Нека се пева у школи, и ученици ће се
приближити Богу, својим учитељима и једни другима.
За време богослужења, песмом се такође обраћамо Богу као и
молитвом. Многе песме су у ствари молитве. Ако научимо дете
да то схвати, оно ће више размишљати о значењу речи које пева,

и боље ће прихватити њихов утицај.
Док нас наш Откупитељ води према прагу вечности, обасја-
ном Божјом славом, можемо чу ти речи хвале и захваљивања не-
беског хора око престола; кад се одјек анђеоске песме буде чуо у
нашим земаљским домовима, срца ће бити привучена небеским
певачима. Заједница с Небом почиње на Земљи. Овде учимо
основну мелодију небеског славопоја.
ТАЈНЕ БИБЛИЈЕ
»Можеш ли ти тајне
Божије докучити?«
О Јову 11,7)
Н иједан ограничени ум не може потпуно да схвати карактер

или дела Бесконачнога. Истраживањем не можемо схвати-
ти Бога. То свето Биће мора остати обавијено тајном како за нај-
169
јачи и најобразованији ум тако и за најслабији и најмање учен.

Међу тим, иако је »облак и мрак око њега; благост и правда под-
ножје су престолу његову«. (Псалам 97,2) Ми смо способни да
схватимо Његово поступање према нама толико да можемо пре-
познати Његову бескрајну милост сједињену с неограниченом
силом. Његове намере можемо разумети толико колико смо спо-
собни да схватимо; а за оно што је више од тога, морамо имати
поверења у руку која је свемоћна, у срце које је пуно љубави.
Божја реч, као и карактер њеног Аутора, садржи тајне које
ограничена бића никада потпуно неће моћи да схвате. Међу-
тим, Бог је у Писмима дао довољно доказа о њиховом божан-
ском ауторитету. Његово постојање, Његов карактер, истини-
тост Његове речи потврђени су сведочанствима која се обраћају
нашем разуму; тих сведочанстава има много. Истина, Он није
уклонио могућност за сумњу; вера мора почивати на јасном до-
149
казу, а не на логичном тумачењу; они који желе да сумњају, имају

прилику; али они који чезну да упознају истину, наћи ће довољ-
но основа за веровање.
170 Ми немамо никакав разлога да сумњамо у Божју реч зато што
не можемо разумети тајне Његовог провиђења. У свету природе
стално смо окружени чудима која превазилазе нашу моћ схвата-
ња. Зар онда треба да се чудимо што у ду ховном свету налазимо
тајне које не можемо докучити? Тешкоћу ствара слабост и ску-
ченост људског ума.
Тајне Библије никако нису доказ против ње, оне су најјаче
сведочанство њеног божанског надахнућа. Када би Библија са-
држала само оне извештаје о Богу које можемо схватити; кад би
Његову величину и величанство ограничени умови могли доку-
чити, тада Библија не би, као сада, пружала непогрешиве доказе
у прилог божанствености. Узвишеност њених тема треба да нас
надахне вером да је она Божја реч.
Библија открива истину тако једноставно и тако је прилаго-
ђава потребама и тежњама људског срца да задивљује и усхи-
ћује и најобразованије умове, док једноставнима и ненаученима
чини јасним пут живота. »Ко узиде њим… неће заћи.« (Исаија
35,8) Ниједно дете не мора да погреши пут. Ниједан уздрхтали
истраживач не мора да претрпи неуспех у настојању да ходи у
чистом и светом виделу. Међу тим, и најједноставније изречене
истине односе се на узвишене и далекосежне теме које бескрајно
надмашују моћ људског схватања – на тајне које крију Његову
славу, на тајне пред којима застаје ум у своме истраживању, док
искреног истраживача истине испуњавају страхопоштовањем и
вером. Што више истражујемо Библију, то је дубље наше увере-
ње да је то реч живога Бога, и људски ум клања се величанстве-
ности божанског откривења.
Бог жели да се искреном тражитељу све више откривају исти-
171 не из Његове речи. Иако је »оно што је тајно Господа, Бога наше-
га, а јавно је наше и синова наших довека«. (5. Мојсијева 29,29)
Мисао да се извесни делови Библије не могу разумети проузро-
ковала је занемаривање неких њених најважнијих истина. Треба
нагласити и често понављати чињеницу да библијске тајне нису
ТАЈНЕ БИБЛИЈЕ 151
тајне зато што Бог чини све да сакрије истину, већ зато што нас
наша слабост или незнање онеспособљава да је схватимо или
прихватимо. Ограничење није у Његовој намери, већ у нашој
способности. Бог жели да управо из оних делова Писма, које че-
сто заобилазимо, сматрајући их неразумљивим, схватимо оно-
лико колико је наш ум способан да прими. »Све је Писмо од Бо-
га дано«; да можемо постати савршено припремљени, »за свако
добро дело«. (2. Тимотију 3, 16.17)
Људски ум не може да исцрпи ниједну библијску истину или
обећање. Један види славу с једног гледишта, а други с другог;
ипак, можемо видети само светлуцање. Пуни сјај измиче нашем
погледу.
Кад размишљамо о великим темама из Божје речи, гледамо
у студенац који се под нашим погледом шири и проду бљу је.
Његова ширина и ду бина премашу ју наше знање. Док гледамо,
поглед се шири, и пред нама се простире бескрајно море, море
без оба ла.
Такво проучавање има животворну силу. Ум и срце добијају
нову снагу, нови живот.
Ово искуство је највећи доказ у прилог божанском пореклу
Библије. Ми прихватамо Божју реч као храну за душу на исти
начин као што прихватамо хлеб као храну за тело. Хлеб задово- 172
љава потребе наше природе; ми у складу са искуством знамо да
од њега настају крв, кости и мозак. Применимо исто мерило и на
Библију; кад њена начела стварно постану елементи карактера,
какве су последице? Какве се промене догађају у животу? »Ста-
ро прође, гле, све ново постаде.« (2. Коринћанима 5,17) Њеном
силом људи су раскинули ланце грешних навика. Одбацили су
себичност. Непристојан је постао уљудан, пијаница трезвен, а
раскалашан непорочан. Душе које су биле сличне сотони, прео-
бразиле су се у Божје обличје. Ова промена је сама по себи чудо
над чудима. Промена настала речју једна је од најдубљих тајни
речи. Ми је не можемо схватити; можемо само веровати, као
што је објављено у Писму, да је то »Христос у вама, нада славе«.
(Колошанима 1,27)
Познавање ове тајне је кључ за сваку другу. Он отвара души

ризнице свемира, могућности неограниченог развоја.
Овај развој се остварује кад нам се Божји карактер све више
открива – славом и тајном писане Речи. Кад бисмо могли стећи
савршено знање о Богу и Његовој речи, тада више не бисмо мо-
гли откривати нове истине, стицати већа знања нити бисмо се
могли даље развијати. Бог више не би био врховно Биће, а човек
би престао да напредује. Хвала Богу што није тако. Будући да је
Бог бесконачан и да су у Њему све ризнице мудрости, током це-
ле вечности моћи ћемо стално да истражујемо, стално учимо из
неисцрпног богатства Његове мудрости, Његове доброте, или
Његове силе.
ИСТОРИЈА И
ПРОРОШТВО
»Ко је то од старине казао?...

Нисам ли Ја, Господ?
Нема осим Мене другога бога.«
Б иблија је најстарија и најпотпунија историја којом људи ра-

сполажу. Она је чиста јер је потекла из извора вечне истине,
а божанска рука вековима је чувала њену неукаљаност. Она ра-
173
светљава далеку прошлост, у коју су људи узалуд покушавали

да продру својим истраживањем. Једино у Божјој речи видимо
силу, која је положила темеље Земљи и разастрла небеса. Једино
овде налазимо веродостојан извештај о пореклу народа. Једино
она представља историју нашег рода неоскврњену људском охо-
лошћу или предрасудама.
У записима људске историје успон народа, подизање и падање
царстава, на изглед зависе од воље и јунаштва људи. Изгледа као
да је развој догађаја у великој мери одређен њиховом снагом, хте-
њима или самовољом. У Божјој речи завеса је повучена у страну, и
можемо слободно да гледамо, иза, изнад, и у свим играма и суко-
бима људских интереса, сила и страсти, како оруђа Свемилости-
вога тихо и стрпљиво остварују намере Његове воље.
Библија открива праву филозофију историје. У овим речи-
ма ненадмашне лепоте и нежности, које је апостол Павле изго- 174
153
ворио пред атинским мудрацима, изражена је божанска намера

откривена приликом стварања и распоређивања раса и народа:
»Учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему ли-
цу земаљскоме, и поставио је напред одређена времена и међе
њиховога живљења: Да траже Господа, не би ли Га барем опи-
пали и нашли.« (Дела апостолска 17,26.27) Бог је објавио да ко
год жели може доћи »у свезе заветне«. (Језекиљ 20,37) Приликом
стварања Његова намера је била да Земља буде настањена бићи-
ма чије ће постојање бити на благослов њима самима и њиховим
ближњима, и на част њиховом Створитељу. Сви који желе могу
поступати у складу с овом намером. О њима је речено: »Народ
који саздах себи, приповедаће хвалу Моју.« (Исаија 43,21)
Бог је у свом Закону открио начела која представљају темељ
сваког правог успеха и народа и појединаца. »Јер је то мудрост
ваша и разум ваш«, рекао је Мојсије Израиљцима о Божјем зако-
ну. »Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш.«
(5. Мојсијева 4,6; 32,47) Благослови који су на овај начин зајам-
чени Израиљу, зајамчени су под истим условима и у истој мери
сваком народу и сваком појединцу под целим небом.
Сваки земаљски владар примио је од Неба моћ коју има; и
његов успех зависи од тога како се служи влашћу која му је тако
поверена. Свакоме је упућена реч божанског Стражара: »Опасах
те, премда Ме не знаш.« (Исаија 45,5) Речи, некада изговорене
Наву ходоносору, свакоме су животна поука: »Опрости се греха
својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима,
еда би ти се продужио мир.« (Данило 4,27)
175 Разумети да »правда подиже народ«, да се »правдом утврђује
престо« и да се »милошћу подупире« (Приче Соломунове 14,34;
16,12; 20,28); препознати примену ових начела у исказивању Ње-
гове моћи која »смеће цареве и поставља цареве« (Данило 2,21),
значи схватити филозофију историје.
Једино у Божјој речи то је јасно представљено. Ту је показа-
но да снага народа, као и појединаца, није у приликама или мо-
гућностима, које их наизглед чине непобедивима; она није ни у
њиховој хвалисавој величини. Она се мери верношћу којом ис-
пуњавају Божју намеру.
ИСТОРИЈА И ПРОРОШТВО 155
Приказ те истине налази се у историји старог Вавилона. Цару

Навуходоносору прави циљ државне управе био је симболички
представљен великим дрветом, чија висина досеже »до неба, и ви-
ђаше се до краја све земље. Лишће му беше лепо и род обилат, и на
њему беше хране свему«, под његовом сенком почивале су звери
пољске, мећу његовим гранама налазиле су свој стан небеске пти-
це (Данило 4,11.12). Ова слика открива карактер владе која испу-
њава Божју намеру – владе која штити и изграђује нацију.
Бог је уздигао Вавилон да испуни ову намеру. Успеси су пра-
тили тај народ, све док није достигао врхунац богатства и мо-
ћи, коме се нико није могао приближити – врхунац прикладно
представљен у Писму надахну тим симболом, »златном главом«.
(Данило 2,38)
Међу тим, цар је пропустио да призна силу која га је узвисила.
У охолости свога срца Наву ходоносор је рекао: »Није ли то Ва-
вилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица 176
царска и слава величанству мојему?« (Данило 4,30)
Уместо да делује као заштитник људи, Вавилон је постао охол
и окру тан тлачитељ. Описујући окрутност и лакомост владара у
Израиљу, надахну та Реч открива тајну пада Вавилона и многих
других царстава од почетка света: »Претилину једете и вуном се
одевате, кољете товно, стада не пасете. Слабе не крепите, и боле-
сне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг,
изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над
њима.« (Језекиљ 34,3.4)
Владару Вавилона изречена је осуда божанског Стражара: О
царе, »теби се говори ... царство се узе од тебе«. (Данило 4,31)
»Сиђи и седни у прах, девојко,

Кћери вавилонска;
Седни на земљу, нема престола...
Седи мучећи,
И уђи у таму, кћери халдејска;
Јер се нећеш више звати госпођа царствима.«
(Исаија 47,1–5)
»О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага!

Дође крај твој и свршетак лакомству твојему.«
(Јеремија 51,13)
»И Вавилон, урес царствима, и дика слави халдејској,
Биће као Содом и Гомор кад их Бог затре.«
»И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и оме-
шћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.« (Исаија
14,23)
Сваком народу који се појавио на попришту догађаја било је
177 дозвољено да заузме своје место на Земљи да би се могло виде-
ти хоће ли испунити намеру »Стражара и Свеца«6. Пророштво
је најавило успон и пад великих светских царстава – Вавилона,
Медо-Персије, Грчке и Рима. Са сваким од њих, као и са народи-
ма чија је моћ била мања, историја се понављала. Свако царство
прошло је кроз раздобље пробе, свако је изневерило, слава му је
избледела, моћ ишчезла, а његово место заузело је друго.
Иако су народи одбацивали Божја начела, и тим одбацивањем
изазивали властиту пропаст, ипак је било очигледно да се божан-
ска свемоћна намера испуњавала у свим њиховим покретима.
Ова поука исказана је изванредним симболичким приказом
датим пророку Језекиљу за време његовог изгнанства у земљи
Халдејаца. Виђење је дато у тренутку када је Језекиљ био сатрвен
жалосним сећањима и тешким слутњама. Земља његових отаца
била је опустошена, Јерусалим без становника, сам пророк био је
странац у земљи у којој су владали частољубље и окрутност. Док је
на све стране гледао тиранију и зло, његову душу је обузимала жа-
лост, и зато је тужио и дању и ноћу. Међутим, симболи, који су му
били показани открили су силу вишу од силе земаљских владара.
Језекиљ је на обалама реке Хевара доживео вихор који је на-
изглед долазио са севера, »велик облак и огањ који се разгорева-
ше, и око њега светлост, а усред огња као јака светлост«. Четири
жива бића покретала су точкове који су се међусобно укрштали.
6
Високо изнад свега тога »бејаше као престо, по виђењу као камен
сафир, и на престолу бејаше по обличју као човек«. »А виђаше
се у херувима као рука човечија под крилима.« (Језекиљ 1,4.26; 178
10,8) Точкови су били веома сложено распоређени тако да је то
на први поглед личило на збрку; али кретали су се у савршеном
складу. Небеска бића, одржавана и вођена руком испод крила
херувима, покретала су точкове; изнад њих, на сафирном пре-
столу, био је Вечни; а око престола дуга, знак Божје милости.
Као што се сложени механизам точкова налазио под управом
руке испод крила херувима, тако се и сложена игра догађаја међу
људима налази под божанском контролом. Усред сукоба и вреве
народа, Онај који седи изнад херувима и сада управља послови-
ма на овој Земљи.
Историја народа који су један за другим заузимали своје од-
ређено време и простор, несвесно сведочећи у прилог истини
чији смисао сами нису схватали, говори и нама. Бог је сваком
народу и сваком појединцу данас одредио место у свом великом
плану. Људи и народи данас се мере виском у руци Онога који не
чини погрешке. Сви они властитим избором одређују своју суд-
бину, а Бог све води тако да се испуњавају Његове намере.
Историја коју је велики ЈА САМ поставио у својој Речи, сједи-
њујући карику са кариком у пророчки ланац, од вечности у про-
шлости до вечности у будућности, говори нам где се данас налази-
мо у ходу векова, и шта можемо очекивати у времену које ће доћи.
Све што је пророштво објавило да ће се збити, све до наших дана,
забележено је на страницама историје, и можемо бити сигурни да
ће по свом реду испунити и све оно што још треба да се збуде.
Коначна пропаст свих земаљских царстава јасно је проречена 179
у Речи истине. У пророчанству објављеном приликом изрицања
Божје осуде последњем цару Израиља, дата је вест:
»Овако говори Господ Господ: скини ту капу и сврзи тај ве-
нац! ... Нискога ћу узвисити, а високога ћу понизити. Уништићу,
уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође Онај коме
припада, и њему ћу га дати.« (Језекиљ 21,31.32)
Круна узета од Израиља прелазила је редом царствима Ва-

вилона, Медо-Персије, Грчке и Рима. Бог каже: »И неће га бити,
докле не дође Онај коме припада да буде; и њему ћу га дати.«
Ово време је близу. Знаци времена данас најављују да стоји-
мо на прагу великих и свечаних догађаја. У нашем свету све је
узбуркано. Пред нашим очима испуњава се Спаситељево про-
рочанство о догађајима који претходе Његовом доласку: »Чуће-
те ратове и гласове о ратовима... Јер ће устати народ на народ и
царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести
по свету.« (Матеј 24,6.7)
Садашње време има посебан значај за све живе. Владари и др-
жавници, људи који заузимају поверљиве положаје и имају ауто-
ритет, мисаони припадници свих друштвених слојева, управили су
своју пажњу на догађаје који се одигравају око њих. Они прате напе-
те и немирне међународне односе. Посматрају све снажнију актив-
ност свих земаљских чинилаца, и схватају да ће се нешто велико и
одлучно ускоро догодити, да се свет налази на прагу велике кризе.
Анђели сада задржавају ветрове сукоба да не дувају, док свет
180 не буде упозорен на судбину која му прети; припрема се олуја,
готова да опустоши Земљу; када Господ буде заповедио својим
анђелима да одреше ветрове, избиће сукоб који ниједно перо не-
ће моћи да опише.
Библија, и само Библија, правилно описује ове догађаје. У њој
су откривени велики завршни призори из историје нашег света,
догађаји у чијој сенци се већ налазимо; од тутњаве њиховог при-
ближавања земља дрхти, и људска срца испуњавају се страхом.
»Гле, Господ ће испразнити Земљу и опустити је, преврнуће
је и расејаће становнике њезине ... Јер преступише законе, изме-
нише уредбе, раскидоше завет вечни. Зато ће проклетство про-
ждрети Земљу, и затрће се становници њезини ... Престаће весе-
ље уз бубње, нестаће граје оних који се веселе, престаће весеље
уз харфе.« (Исаија 24,1–8)
»Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао
од Свемогућега... Семе иструхну под грудама својим, пусте су
житнице, разваљене спреме, јер посахну жито. Како уздише сто-
ка, како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.« »Лоза
посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета
пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.«
(Јоило 1,15–18.12)
»Боли ме у срцу... не могу мучати; јер глас трубни чујеш, душо
моја, вику убојну. Погибао на погибао оглашује се; јер се пусто- 181
ши сва земља.«
»Погледах на Земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо,
а светлости његове нема. Погледах на горе, а гле, тресу се и сви
хумови дрмају се. Погледах, а гле, нема човека, и све птице небе-
ске одлетеле. Погледах, а гле, Кармил је пустиња, и сви градови
његови оборени.« (Јеремија 4,19.20.23–26)
»Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквога, и време је муке
Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње.« (Јеремија 30,7)
»Хајде, народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за
собом, прикриј се за час, докле прође гнев.« (Исаија 26,20)
»Јер си Ти, Господе, Поуздање моје.
Вишњега си изабрао себи за Уточиште.
Неће те зло задесити,
И ударац неће досегну ти до колибе твоје.«
(Псалам 91,9.10)
»Бог над боговима, Господ, говори,
И дозива Земљу од истока сунчанога
До запада.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
Иде Бог наш, и не мучи.«
»Дозива небо озго и Земљу,
Да суди народу својему ...
И небеса огласише правду Његову,
Јер је тај судија Бог.«
(Псалам 50,1–3; 50,4–6)
»Кћери сионска... онде ће те искупити Господ из руку непри-
јатеља твојих. А сада се сабраше на те многи народи говорећи:
Да се оскврни, и да се очи наше нагледају Сиона. Али не знају
182 мисли Господњих, нити разумеју намере његове.« »Јер те зваше

отераном: Сионом, којега нико не тражи.« »Јер ћу те исцелити,
и ране ћу ти излечити, говори Господ.« »Ја ћу повратити из роп-
ства шаторе Јаковљеве, и смиловаћу се на станове његове.« (Ми-
хеј 4,10–12; Јеремија 30,17.18)
»И рећи ће се у оно време: гле, ово је Бог наш,
Њега чекасмо, и спашће нас;
Ово је Господ, Њега чекасмо;
Радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово.«
»Уништиће смрт заувек... И срамоту народа својега укинуће

са све Земље; јер Господ рече.« (Исаија 25,9.8)
»Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде
Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети... Јер је Господ
наш Судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је Цар
наш.« (Исаија 33,20–22)
»Него ће по правди судити сиромасима, и по правици укора-
вати кротке у земљи.« (Исаија 11,4)
Тада ће се испунити Божја намера; начела Његовог царства
поштоваће сви који живе под Сунцем.
»Неће се више чу ти о насиљу у твојој земљи,
Ни о пустошењу и потирању на међама твојим;
Него ћеш звати зидове своје спасењем
И врата своја хвалом.«
»Правдом ћеш се утврдити,
Далеко ћеш бити од насиља,
Те се нећеш бојати,
И од страхоте, јер ти се неће приближити.«
(Исаија 60,18; 54,14)
183 Пророци којима су ови велики призори били откривени, че-
знули су да схвате њихово значење. Они »тражише и испитива-
ше... у какво или у које време јављаше Дух Христов у њима... Ко-
јима се откри да не самим себи, него нама служаху овим што вам
сада јави... у које анђели желе заронити«. (1. Петрова 1,10–12)
За нас који стојимо на самом прагу њиховог испуњења, коли-

ко дубоки значај имају, колико живи интерес побуђују, ови опи-
си онога што ће доћи – описи догађаја које су Божја деца очеки-
вала, на које су пазила, за којима су чезнула и за које су се молила
откако су наши прародитељи напустили Едем!
Људи су у ово време, пре велике коначне кризе, као и пре првог
уништења света, занесени уживањима и жељама тела. Заокупље-
ни видљивим и пролазним, изгубили су из вида невидљиво и веч-
но. За оно што се троши употребом, жртвовали су непропадљива
блага. Њихов ум треба да се уздигне, њихов поглед на живот про-
шири. Они морају да се пробуде из мртвила световних снова.
Од уздизања и пропадања народа, што је јасно приказано на
страницама Светога писма, треба да науче колико је безвредна
слава, ако је само спољашња и световна. Вавилон, са свом својом
моћи и сјајем, какве свет од тада није видео – моћи и сјајем који
су људима тога времена изгледали тако стабилни и трајни, не-
стао је без трага! Пропао је »као цвет травни«! Тако пропада све
што није утемељено на Богу. Непролазно може бити само оно
што је у складу с Његовим намерама и што је израз Његовог ка-
рактера. Његова начела су једино што је у овом свету трајно.
Те велике истине треба да науче и стари и млади. Ми морамо про- 184
учавати остваривање Божје намере у историји народа и у открива-
њу будућих догађаја, да бисмо могли да проценимо праву вредност
онога што може и онога што не може да се види; да бисмо могли да
схватимо шта је прави циљ живота; да бисмо, гледајући пролазно у
светлости вечнога, могли пролазно искористити на најбољи и нај-
племенитији начин. И тако, учећи овде начела Његовог царства и
постајући Његови поданици и грађани, можемо се припремити да
приликом Његовог доласка, с Њиме уђемо у Његов посед.
Тај дан је пред вратима. За поуке које треба научити, за посао
који треба обавити, за преображај карактера који треба пости-
ћи, време које је преостало веома је кратко.
»Гле, дом Израиљев говори: утвара коју тај види, до ње има мно-
го времена, и за далеко време тај пророкује. Зато им реци: Овако
вели Господ Господ: Неће се више одгађати ниједна моја реч; реч
коју речем збиће се, говори Господ Господ.« (Језекиљ 12,27.28)
БИБЛИЈСКА НАСТАВА
И ПРОУЧАВАЊЕ БИБЛИЈЕ
»Да пази ухо твоје на мудрост... и к разуму ...

Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо...«
(Приче Соломунове 2, 2. 4)
185
И сус је проучавао Писма у детињству, у младости и зрелом
добу. Он је на крилу своје мајке као дете свакодневно учио
из пророчких свитака. У младости, рано ју тро и вечерњи сумрак
често су Га усамљеног затицали на падини брежуљка или међу
дрвећем у шуми како проводи тихе тренутке у молитви и про-
учавању Божје речи. За време Његове службе, Његово дубоко
познавање Писма сведочило је да га је марљиво проучавао. А
будући да је стицао знање као што га и ми стичемо, Његова пле-
менита сила, и душевна и ду ховна, сведочанство је о вредности
Библије као васпитног средства.
Наш небески Отац дајући своју Реч, није заборавио децу. Где
се у свему што су људи написали може наћи нешто што тако де-
лује на срце, нешто што тако буди пажњу малишана као приче
из Библије?
Овим једноставним причама могу се учинити јасним велика
начела Божјег закона. Тако, сликовитим приказима који су нај-
боље прилагођени дечјем схватању, родитељи и учитељи могу
веома рано почети да испуњавају Господњи налог који се одно-
162
БИБЛИЈСКА НАСТАВА И ПРОУЧАВАЊЕ БИБЛИЈЕ 163
си на Његове уредбе: »И често их напомињи синовима својим, 186

и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш пу тем, кад
лежеш и кад устајеш.« (5. Мојсијева 6, 7)
Употреба сликовитих објашњења, школских табли, географ-
ских карата и слика, помаже да се објасне ове поуке и урежу у
памћење. Родитељи и наставници морају се стално трудити да
усаврше своје методе. У библијској настави треба применити
наше највредније мисли, наше најбоље методе и уложити наше
најозбиљније напоре.
Буђење и јачање љубави према проучавању Библије веома за-
виси од коришћења богослужбених трену така. Тренуци ју тар-
њег и вечерњег богослужења требало би да буду најдражи и нај-
кориснији тренуци у дану. Обавезно треба схватити да се у тим
тренуцима не смемо бавити мучним и непријатним мислима; да
се родитељи и деца окупљају да сретну Исуса и да у свој дом по-
зову свете анђеле. Нека богослужења буду кратка и пуна живота,
прилагођена потребама, и нека у њима понекад буде промена.
Нека сви учествују у читању Библије, нека уче и често понављају
Божји закон. Деца ће бити много пажљивија ако им се понекад
дозволи да сама изаберу штиво. Постављајте им питања из тих
одабраних текстова, и дозволите им да и она постављају пита-
ња. Употребите илустрације које ће помоћи објашњење значења
текста. Ако се богослужење тиме не би превише продужило, не-
ка и малишани учествују у молитви, нека певају, па макар само
једну строфу.
Да би овакво богослужење било оно што треба да буде, треба
обратити пажњу на припрему. Родитељи сваког дана треба да
одвајају време да са својом децом проучавају Библију. Нема сум-
ње, да ћемо морати да уложимо напор, планирамо и жртвујемо
се да то постигнемо; али труд биће богато награђен.
Бог заповеда родитељима да Његове уредбе чувају у свом ср- 187
цу да би били спремни да их пренесу другима. Он каже: »И нека
ове речи које ти Ја заповедам данас буду у срцу твом. И често
их напомињи синовима својим.« (5. Мојсијева 6, 6. 7) Да бисмо
своју децу заинтересовали за Библију, сами за њу морамо бити
заинтересовани. Да бисмо у њима пробудили љубав према про-
учавању Библије, ми то сами морамо волети. Наше поучавање

утицаће на децу само онолико колико смо га подупрли власти-
тим примером и ду хом.
Бог је позвао Аврама да буде учитељ Његове речи, Он га
је изабрао да буде отац великог народа, зато што је знао да ће
Аврам своју децу и своје укућане научити начелима Божјег зако-
на. Оно што је давало силу Аврамовом поучавању био је утицај
његовог личног живота. Његово велико домаћинство имало је
више од хиљаду душа, многи од њих били су главе породице, а
било је и доста обраћеника из незнабоштва. Такво домаћинство
захтевало је чврсту руку на кормилу. Слабе, колебљиве методе
ту не би користиле. Бог је рекао о Авраму: »Јер знам да ће запо-
ведити синовима својим и дому своме након себе!« (1. Мојсијева
18, 19) Ипак, своју власт примењивао је мудро и нежно и тако за-
добијао срца. Ово је сведочанство божанског Посматрача: Они
ће се држати пу тева Господњих да чине што је право и добро (1.
Мојсијева 18, 19). Аврамов утицај ширио се и изван његовог до-
ма. Где год је подизао свој шатор, поред њега је подизао и олтар
за жртве и богослужење. Кад би шатор био уклоњен, олтар би
остао; многи ханански номади, који су своје знање о Богу стекли
на основу живота Аврама, Његовог слуге, заустављали су се код
олтара да принесу жртву Господу.
188 Поучавање из Божје речи не би и данас било ништа мање де-
лотворно када би имало веран одраз у животу учитеља.
Није довољно знати шта су други мислили или чули о Библи-
ји. Свако ће на суду морати да за себе положи рачун Богу, и зато
сада свако сам мора да научи шта је истина. Међу тим, да би про-
учавање постало делотворно, треба пробудити пажњу ученика.
Ово нарочито не смеју изгубити из вида они који се баве децом
и омладином, веома различитим у својим склоностима, васпи-
тању и начину мишљења. Поучавајући децу из Библије, много
можемо постићи ако пратимо њихове склоности, оно за што су
заинтересовани и привлачимо њихову пажњу оним што Библија
о томе говори. Онај који нас је створио с различитим склоности-
ма, у својој Речи припремио је понешто за свакога. Кад ученици
схвате да се библијске поуке односе и на њихов лични живот,

поучите их да прихвате Библију као саветника.
Помозите им, такође, да цене њену неупоредиву лепоту.
Многе књиге без икакве стварне вредности, књиге узбудљивог
и нездравог садржаја, препоручују се за читање или у најмању
руку допуштају због своје наводне књижевне вредности. Зашто
бисмо упућивали своју децу да пију с тих загађених потока, кад
имају слободан приступ чистом извору Божје речи? Богатство,
снага и дубина библијске мисли су неисцрпни. Охрабрите и децу
и младе да истражују њене ризнице мисли и израза.
Док лепота ових драгоцених истина буде привлачила њихове
мисли, њихова срца доћи ће у додир са силом која ће их омекша-
ти и освојити. Они ће бити привучени Ономе који им се на тај
начин открио. И само ретки неће пожелети да се боље упознају с
Његовим делима и пу тевима.
Оне који проучавају Библију треба поучити да је узимају у
руке са жељом да уче. Ми морамо истраживати њене странице,
не зато да бисмо доказали своје мишљење, већ да бисмо дознали
шта Бог каже.
Право познавање Библије може се стећи само уз помоћ исто- 189
га Духа којим је реч била дата. Да бисмо стекли то знање, морамо
живети у складу са њим. Све што Божја реч заповеда, морамо по-
слушати. Све што обећава, смемо тражити. Живот који она одре-
ђује, јесте живот који њеном силом треба да живимо. Када се Би-
блија једино на такав начин држи, може се успешно проучавати.
Проучавање Библије захтева од нас усрдан напор и стално
размишљање. Као што копач тражи у земљи ризнице злата, тако
озбиљно и истрајно морамо и ми трагати за благом Божје речи.
У свакодневном проучавању, метода стих по стих често је
најкориснија. Нека онај који проучава узме један стих и усред-
среди свој ум да пронађе шта му Бог у том стиху говори, после
тога нека се бави том мишљу, док је потпуно не схвати. Овакво
проучавање једног одсека, све док његово значење не постане ја-
сно, много је вредније од читања многих поглавља без неког од-
ређеног циља и стицања одређених поука.
Један од основних узрока душевне немоћи и слабости ду ха је

недовољна усмереност вредним циљевима. Ми се хвалимо ши-
роком распрострањеношћу литературе; али умножавање књига,
чак и оних које саме по себи нису штетне, може постати право
зло. Изложени страховитој поплави штампаног материјала, која
стално тече из штампарија, стари и млади стичу навику да чи-
тају брзо и површно, а ум губи способност да повезано и живо
190 мисли. Осим тога, велики део часописа и књига које, као жабе у
Египту, преплављују земљу, није само отужан, празан и штетан,
већ и порочан и понижавајући. Њихов циљ није да само отрују
и упропасте ум већ да покваре и униште душу. Бесциљни и не-
марни ум и срце падају као лак плен зла. Управо на болесним,
беживотним организмима расту гљиве. Беспослен ум је сотони-
на радионица. Нека ум буде усмераван високим и светим идеа-
лима, нека живот добије племенити циљ, смисао којим ће бити
потпуно заокупљен, и зло ће тешко продрети.
Нека се млади, затим, уче да пажљиво проучавају Божју реч.
Кад је душа прихвати, она ће се показати као моћна препрека
искушењу. Псалмиста изјављује: »У срце своје затворио сам реч
Твоју, да Ти не грешим.« »У делима људским ја сам, веран речима
уста твојих, чувао се пута насилника.« (Псалам 119, 11; 17, 4)7
Библија сама себе тумачи. Писмо се мора упоређивати с Пи-
смом. Онај који проучава Библију мора да се научи да је посма-
тра као целину, и уочи међусобни однос њених делова. Он треба
да се упозна с њеном великом, средишњом темом, с Божјом пр-
вобитном намером са светом настанком велике борбе и с делом
спасења. Треба да разуме природу два начела која се боре за пре-
власт, и научи да прати њихово деловање у историјским и про-
рочким извештајима све до великог завршетка. Треба да сагледа
како ова велика борба прожима сваки степен људског искуства;
како и он лично у свом животном делу открива или једну или
другу од ове две супротне побуде; и како, желео то или не, чак и
сада одлучује на чијој ће се страни наћи у овом сукобу.
191 Сваки део Библије настао је божанским надахнућем и служи
на корист. Старом завету треба посветити исту пажњу као и Но-
7
воме. Док проучавамо Стари завет, пронаћи ћемо живе изворе

који избијају тамо где немарни читалац види само пустињу.
Књига Откривења, повезана с Књигом пророка Данила, за-
хтева посебно проучавање. Нека сваки богобојазни учитељ ра-
змишља како ће најјасније схватити и објаснити Јеванђеље које је
Спаситељ дошао да лично објави свом слузи Јовану »откривење
Исуса Христа, које даде њему Бог, да покаже слугама својим шта
ће скоро бити«. (Откривење 1, 1) Приликом проучавања Откри-
вења нико не треба да се обесхрабри што су његови симболи на
изглед тајанствени. »Ако ли коме од вас недостаје премудрости,
нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори нико-
га.« (Јаков 1, 5)
»Благо ономе који чита и онима који слушају речи проро-
штва, и држе што је написано у њему; јер је време близу.« (От-
кривење 1,3)
Када се пробуди истинска љубав према Библији, и када онај
који је проучава почне да схвата пространост њених поља и дра-
гоценост њених блага, пожелеће да искористи сваку могућност
да се упозна с Божјом речи. Проучавање Библије тада неће би-
ти ограничено неким посебним временом или местом. Стално
проучавање је једно од најбољих средстава за неговање љубави
према Писму. Нека Библија буде стално уз онога који је проуча-
ва. Кад имате прилику, читајте и размишљајте о ономе што сте
прочитали. Док ходате улицама, чекате на железничкој станици,
док чекате некога, искористите прилику да извучете неколико
драгоцених мисли из ризнице истине.
Вера, нада и љубав су велике покретачке силе душе; управо 192
њих буди правилно проучавање Библије. Спољашња лепота Би-
блије, лепота мисли и израза, само је позадина, ако тако можемо
рећи, за њено право благо – лепоту светости. У библијском из-
вештају о људима који су ходили с Богом можемо уочити одсјај
Његове славе. У Ономе, који је »сав љубак«, видимо Њега, кога
сва лепота Земље и неба само бледо одражава. »И кад ја будем
подигнут«, рекао је Он, »све ћу привући к себи.« (Јован 12, 32)
Кад проучаваоци Библије гледају Спаситеља, тада се у души бу-
ди тајанствена сила вере, обожавања и љубави. Посматрач, који
стално гледа Христов лик, постаје све сличнији Ономе кога обо-
жава. Речи апостола Павла постају језик душе: »Јер све држим за
штету према преважноме познању Христа Исуса Господа своје-
га... да познам Њега и силу васкрсења Његова и заједницу Њего-
вих мука.« (Филибљанима 3, 8–10)
Извори небеског мира и радости, који су се речју Надахнућа
отворили у души, постаће моћна река утицаја на благослов сви-
ма који дођу у њену близину. Нека данашња омладина, омладина
која расте с Библијом у руци, постане прималац и преносилац
њене животворне силе! Какви би потоци благослова потекли та-
да у свет – утицаји, чију моћ да исцељују и теше једва можемо
схватити, реке живе воде, извори »који теку у живот вечни«!
Физичка
култура
»Љубазни, молим се Богу да
ти у свему буде добро, и да
будеш здрав, као што је
твојој души добро.«
(3. Јованова 2)
ПРОУЧАВАЊЕ ЖИВОТНИХ
ПРОЦЕСА У ОРГАНИЗМУ
»Хвалим Те,
што сам дивно саздан.«
(Псалам 139, 14)
Б удући да се ум и душа изражавају преко тела, и душевна и

ду ховна снага у великој мери зависе од телесне снаге и ак-
тивности; све што потпомаже телесно здравље, потпомаже и
195
развијање снажног ума и уравнотеженог карактера. Без здравља

нико не може јасно разумети или потпуно испунити своје оба-
везе према самоме себи, према својим ближњима и према сво-
ме Створитељу. Здравље ради тога треба савесно чувати као и
карактер. Познавање животних процеса у организму и хигијене
треба да постане основа свих васпитних напора.
Иако су чињенице из области животних процеса у организму
сада тако широко познате, влада застрашујућа равнодушност
према начелима здравља. Чак и међу онима који познају та на-
чела, ретки су они који их спроводе у дело. Људи се поводе за
својим склоностима и побудама тако слепо као да живот више
зависи од случаја, него од одређених и непроменљивих закона.
Млади, пуни животне свежине и снаге, недовољно схватају
вредност обиља енергије којом располажу. Благо драгоценије
него злато, важније за напредовање него ученост или положај
171
или богатство – како се олако узима! Како се непромишљено ра-

сипа! Колики су људи, жртвујући здравље у борби за богатство
196 или моћ, скоро достигли циљ својих чежњи и пред њим беспо-
моћно пали, док су други, располажући надмоћнијом телесном
издржљивошћу, дохватили жељену награду! Колике су људе не-
здрава стања, у која су запали због занемаривања здравствених
закона, навела на зле навике, на одбацивање сваке наде и за овај
и за будући свет!
Приликом проучавања животних процеса - физиологије, уче-
ницима треба помоћи да схвате вредност физичке енергије и
како се она може сачувати и развити, тако да у највећој мери
допринесе успеху у великој животној борби.
Децу треба, на једноставан и лако схватљив начин рано по-
учавати, основама физиологије и хигијене. То дело мора да от-
почне мајка у дому, а школа га мора савесно наставити. Како
ученици постају старији, тако и поучавање у овој области треба
да буде настављено, све док не буду оспособљени да се брину
о дому у коме живе. Они морају да схвате важност заштите од
болести чувањем животне снаге сваког органа, а такође, треба
их научити како да поступају у случају уобичајених болести и
несрећа. Свака школа мора да предаје физиологију и хигијену и
да, колико је то год могуће, буде опремљена средствима за при-
казивање структуре, намене и неге тела.
Постоје питања, ретко обу хваћена програмом изучавања
физиологије, која треба размотрити – питања која су ученику
важнија од многих техничких појединости, обично укључених
у наставу тог предмета. Основно начело потпуног васпитања у
овој области огледа се у потреби да омладину треба научити да
су природни закони Божји закони – исто тако стварно божански
као и прописи Декалога. Бог је у сваки живац, мишић и телесно
влакно уписао законе који управљају нашим организмом. Свако
197 немарно или намерно кршење ових закона је грех против нашег
Створитеља.
Како је, према томе, важно да се ови закони темељно упозна-
ју! Начелима хигијене, примењеним у исхрани, телесним вежба-
ма, неговању деце, лечењу болесника и многим другим области-
ПРОУЧАВАЊЕ ЖИВОТНИХ ПРОЦЕСА У ОРГАНИЗМУ 173
ма живота, треба посветити много више пажње него што се то

обично чини.
Треба наглашавати утицај ума на тело исто тако као и ути-
цај тела на ум. Електрична снага мозга, појачана умном активно-
шћу, оживљава цео организам и тако постаје драгоцена помоћ у
одупирању болестима. То мора да буде јасно изнесено. Важност
снаге воље и самосавлађивања, како за чување тако и обнавља-
ње здравља; штетне па чак и разорне последице гнева, незадо-
вољства, себичности, порочности и, с друге стране, дивна жи-
вотворна сила која се налази у добром расположењу, несебично-
сти, захвалности – све то, такође, треба приказати.
У Писму се спомиње једна физиолошка истина – истина о ко-
јој треба да размишљамо: »Срце весело помаже као лек.« (Приче
Соломунове 17, 22)
Бог каже: »Заповести моје нека хране срце твоје, јер ће ти до-
нети дуг живот, добре године и мир.« »Јер су живот онима који
их налазе и здравље свему телу њихову.« »Љубазне речи«, каже
Писмо, нису само »сласт души« него и »здравље костима.« (При-
че Соломунове 3,1.2; 4,22; 16,24)
Млади треба да схвате дубоку истину коју садржи библијска
изјава да је у Богу »извор животу«. (Псалам 36,9) Он није само
Зачетник свега, већ је и живот свему што живи. Његов је живот
који примамо у сунчевој светлости, у чистом, свежем вазду ху, у 198
храни која изграђује наше тело и одржава нашу снагу. Његов је
живот којим живимо, из сата у сат, из тренутка у трену так. Ако
нису изопачени грехом, сви Његови дарови доносе живот, здра-
вље и радост.
»Све је учинио да је лепо у своје време« (Проповедник 3,11);
права лепота биће осигурана не кварењем Божјег дела, већ
усклађивањем са законима Онога који је све створио, и који на-
лази задовољство у њиховој лепоти и савршенству.
Када проучавамо телесни систем, треба да обратимо пажњу
на његову изванредну прилагођеност потребама, на складно де-
ловање и међусобну зависност различитих органа. Кад се на та-
кав начин пробуди учениково занимање и кад увиди важност
физичке културе, учитељ може много допринети осигурању

правилног развоја и усвајању добрих навика.
Један од првих циљева коме треба тежити јесте правилно
држање, и приликом седења и приликом стајања. Бог је човека
начинио усправним, и Он жели да човек стекне не само физич-
ке већ и душевне и моралне благослове, отменост, достојанство
и сигурност, храброст и самопоуздање, чему усправно држање
снажно доприноси. Нека учитељ у томе пружи поуку и приме-
ром и упутствима. Нека покаже како изгледа правилно држање
и нека упорно захтева да га ученици прихвате.
Одмах после правилног држања по важности је дисање и не-
говање гласа. Онај који усправно седи и стоји, обично правил-
није дише него други. Међу тим, учитељ својим ученицима треба
да нагласи важност дубоког дисања. Нека прикаже како здра-
во деловање дисајних органа, помажући крвоток оживљава цео
199
организам, буди апетит, потпомаже варење, подржава здрав и
сладак сан, и тако не само што освежава тело, већ ублажава и
смирује мисли. Док објашњава важност дубоког дисања, нека
упорно захтева да се тако и чини. Дубоко дисање треба увежба-
вати и трудити се да се ова навика учврсти.
Увежбавање гласа има важно место у физичкој култури, бу-
дући да оно шири и јача плућа и тако штити од болести. Да би
беспрекорно изговарање при читању и говору, било остварено,
треба настојати да трбушни мишићи снажно учествују у диса-
њу и да дисајни органи буду слободни. Напор треба пренети на
трбушне мишиће, а не на мишиће грла. Тако се може спречити
велико замарање и тешке болести грла и плућа. Велику пажњу
треба обратити разговетном изговарању речи, меканим и добро
обликованим гласовима и не пребрзом говору. То неће само до-
принети здрављу, већ ће и учеников рад учинити много пријат-
нијим и успешнијим.
Објашњавајући све ово, имамо златну прилику да прикаже-
мо лудост и штетност ношења тесне одеће и обуће и свих других
навика које ограничавају основне функције тела. Скоро бескра-
јан низ болести настаје због нездраве моде у одевању, и у овом
ПРОУЧАВАЊЕ ЖИВОТНИХ ПРОЦЕСА У ОРГАНИЗМУ 175
погледу треба дати веома савесне поуке. Објасните ученицима

колико је опасно допустити да се одећа ослања на бокове или да
стеже било који телесни орган. Одећа треба да буде тако кројена
да омогућава несметано и дубоко дисање и да се руке без тешко-
ћа могу подигну ти изнад главе. Стезање плућа не само да спре-
чава њихово развијање, већ омета процес варења и крвотока, и 200
тако слаби цело тело. Сви овакви поступци умањују телесну и
умну снагу, и тако ометају учениково напредовање и често осу-
јећују његов успех.
Савестан учитељ приликом проучавања хигијене искористи-
ће сваку прилику да покаже неопходност савршене чистоће и
у личним навикама и у одржавању околине. Треба стално на-
глашавати корисност свакодневног купања у напорима за уна-
пређење здравља и подстицање умне активности. Пажњу треба
посветити сунчевој светлости и проветравању, хигијени спава-
ће собе и ку хиње. Учите ученике да ће здрава соба за спавање,
савршено чиста ку хиња, укусно постављен сто, пун здраве хра-
не, више доприносити срећи породице и побуђивати поштова-
ње сваког разборитог посетиоца, него било какав скуп намештај
у дневној соби. Да је »душа претежнија од хране и тело од оде-
ла« (Лука 12,23), то је поука исто тако потребна данас као и пре
осамнаест векова,8 када ју је изрекао божански Учитељ.
Онај који проучава физиологију треба да научи да циљ про-
учавања није само упознавање с чињеницама и начелима. То би
му мало користило. Он може схватити важност проветравања,
његова соба може бити пуна свежег вазду ха; али ако своја плућа
не пуни правилно, трпеће последице неправилног дисања. Исто
тако, може да разуме неопходност чистоће и набави потребна
средства; али све то биће некорисно ако остане неупотребљено.
Веома је важно да се ученику приликом изношења ових начела
тако прикаже њихов значај да их он савесно спроводи у дело.
Божја реч најдивнијом и највеличанственијом сликом пока-
зује какву важност Бог придаје нашем организму и каква одго-
201
ворност почива на нама да га одржимо у најбољем стању: »Или
не знате да су телеса ваша црква Светога Ду ха који живи у ва-
8
Књига је писана 1903. године
ма, којега имате од Бога, и нисте своји?« »Ако поквари ко цркву

Божју, поквариће њега Бог; јер је црква Божја света, а то сте ви.«
(1. Коринћанима 6,19; 3,17)
Нека ученици буду прожети мишљу да је тело храм у коме Бог
жели да станује, да мора остати чисто боравиште узвишених и
племенитих мисли. Кад приликом проучавања физиологије буду
видели да су заиста »дивно саздани« (Псалам 139,14), биће испу-
њени страхопоштовањем. Уместо да кваре дело Божјих руку, они
ће пожелети да учине све што је у њиховој моћи да испуне слав-
ни Створитељев план. Тако ће постићи да послушност законима
здравља не сматрају жртвом или самоодрицањем, већ оним што
оно стварно јесте, непроцењивом предношћу и благословом.
ВЛАДАЊЕ СОБОМ И НАУКА
О ПРАВИЛНОЈ ИС ХРАНИ
»Сваки пак који се бори

од свега се уздржава.«
(1. Коринћанима 9,25)
С ваки ученик мора да схвати повезаност једноставног начи-

на живота и снажног ума. На нама је да лично одлучимо хо-
ће ли нашим животом управљати ум или тело. Млади морају,
202
свако за себе, да одлуче како ће обликовати свој живот; никакви

напори не смеју се штедети да упознају силе с којима се суочава-
ју и утицаје који одређују карактер и судбину.
Неуздржљивост је непријатељ кога се сви морају чувати. На-
гло ширење овог страшног зла треба да подстакне свакога који
воли људски род да се бори против њега. Пракса да се у школама
дају поуке с темама о трезвености, корак је у добром смеру. Та-
кве поуке обавезно треба давати у свакој школи и у сваком дому.
Млади и деца треба да схвате да алкохол, дуван и други слич-
ни отрови својим утицајем разарају тело, потамњују ум, а дух
подлеже чулности. Обавезно треба објаснити да сваки онај који
употребљава ове отрове не може дуго задржати потпуну снагу
својих физичких, менталних и моралних способности.
Међу тим, да бисмо пронашли корен лакомости, морамо тражи-
ти дубље него што је уживање у алкохолу и дувану. Беспосличење,
177
бесциљност или рђаво друштво могу припремити пут лакомости.

203 Ти узроци често се могу наћи за породичним столом, у породица-
ма које себе сматрају строго умереним. Све што ремети варење,
што непотребно узбуђује дух, или на било који начин ослабљује
организам, нарушавајући равнотежу менталних и физичких сна-
га, слаби контролу ума над телом и тако наводи на лакомост. Пад
многих даровитих младих бића може се приписати неприродним
прохтевима, који су били изазвани штетном исхраном.
Чај и кафа, зачини, посластице, колачи с богатим надевом, све
су то активни узрочници лошег варења. Месо је такође штетно.
Његово по природи надражујуће деловање требало би да буде
довољан разлог против његове употребе; скоро свеопшта про-
ширеност болести животиња чини тај разлог двоструко јачим.
Месо појачава живчану раздражљивост и побуђује страсти, ре-
метећи равнотежу снага у корист нижих склоности.
Они који се навикну на раскошну и надражујућу исхрану,
после одређеног времена установиће да им се желудац више не
задовољава једноставном храном. Он захтева све зачињенију
храну, све више љу ту и све подстицајнију. Пошто су живци по-
ремећени, а организам ослабљен, воља је наизглед немоћна да се
одупре неприродним прохтевима. Нежна слузница желуца по-
стаје толико надражена и упаљена да и најзачињенија храна не
пружа више никакво задовољство. Међу тим, појављује се жеђ
коју ништа не може утажити осим јаког пића.
Треба се чувати почетака зла. Приликом поучавања младих
треба јасно нагласити до каквих последица доводи наизглед ма-
ло удаљавање од онога што је право. Нека ученици буду поучени
какву вредност има једноставна и здрава исхрана у спречавању
жеље за неприродним надражујућим средствима. Они врло ра-
204 но треба да стекну навику владања собом. Младе мора да про-
жме мисао да морају бити господари а не робови. Бог их је учи-
нио владарима царства које је у њима, и они се морају служити
царском влашћу коју им је Небо дало. Ако овакве поуке буду са-
весно преношене, последице ће се осетити далеко изван самога
круга младих. Тим утицајем биће обу хваћене и спасене хиљаде
људи и жена, који се налазе на самој ивици пропасти.
ВЛАДАЊЕ СОБОМ И НАУКА О ПРАВИЛНОЈ ИС ХРАНИ 179
Исхрана и умни развитак

Проблему утицаја исхране на умни развој мора се посветити
много више пажње него што се то чини. Умна несређеност и тро-
мост честе су последице погрешака у исхрани.
Много пу та чује се тврдња да је приликом избора хране апе-
тит сигуран водич. То би могло да буде истина када би закони
здравља увек били примењени. Лошим навикама које су се пре-
носиле из нараштаја у нараштај, апетит је тако изопачен да стал-
но жуди за неким штетним уживањима. У складу са овим, њему
као водичу није могуће веровати.
Ученици се приликом изучавања хигијене, морају упознати са
прехрамбеном вредношћу различитих намирница. Обавезно им
треба објаснити последице појачане и надражујуће исхране, као
и употребе намирница којима недостају одређени прехрамбени
састојци. Чај и кафа, бели хлеб, краставци укисељени у сирћету,
поврће лошег квалитета, слаткиши, зачини и колачи од лиснатог
масног теста нису извор потребних хранљивих састојака. Мно-
ги ученици су доживели слом због употребе овакве хране. Мно-
га слабуњава деца, неспособна за снажнији напор ума или тела,
жртве су осиромашене исхране. Житарице, воће, орашасти и је-
згричави плодови и поврће, у правилној комбинацији, садрже све
прехрамбене елементе; и кад се на одговарајући начин припреме, 205
чине исхрану која најбоље развија физичку и умну снагу.
У обзир треба узимати не само својства хране него и потре-
бе онога који је узима. Храну коју слободно могу узимати особе
које се баве физичким радом, често морају избегавати они чији
је рад претежно умне природе. Пажњу, такође, треба посветити
и правилној комбинацији намирница. Умни радници и они који
обављају посао седећи, не би смели узимати много различитих
врста јела у једном оброку.
Треба се чувати прекомерног једења чак и најздравије хра-
не. Природа не може да употреби више него што је потребно
за изградњу различитих телесних органа, и зато претеривање
оптерећује организам. За многе ученике често су мислили да су
доживели слом због прекомерног учења, али је, у ствари, прави
узрок био прекомерно једење. Кад се законима здравља поклони
одговарајућа пажња, нема много опасности да ће се ум преопте-

ретити; међу тим, многи случајеви такозваног »отказивања« ума
могу се приписати претоваривању желуца, које је заморило тело
и ослабило ум.
У највећем броју случајева боље је узимати два оброка дневно
него три. Ако се вечера узме раније, омета се варење претходног
оброка. Ако се узме касније, њено варење није завршено пре одла-
ска у постељу. Тако желуцу није омогућен потребан одмор. Сан је
поремећен, мозак и живци заморени, апетит за доручком ослабљен,
а цео организам неосвежен и неспреман за дневне дужности.
Важност редовности у времену одређеном за јело и спавање,
не сме да буде занемарена. Будући да се изграђивање тела оба-
вља за време часова одмора, веома је важно, посебно за младе, да
сан буде редован и довољан.
206 Колико год је могуће, треба избегавати брзо узимање хране.
Што је време за оброк краће, то мању количину треба узети. Бо-
ље је изоставити оброк, него недовољно сажвакати храну.
Време оброка треба да буде прилика за међусобно дружење и
освежење. Све што би могло да оптерети или раздражи, треба да
буде уклоњено. Треба гајити поверење, љубазност и захвалност
према Дародавцу свега добра, па ће разговор бити радостан,
угодна размена мисли, која ће подизати а не умарати.
__________________
Умереност и редовност у свему имају изванредну снагу. Ви-
ше него околности или урођена даровитост, оне ће допринети
развијању пријатног и ведрог расположења, које много вреди у
улепшавању наше животне стазе. Истовремено, тако стечена спо-
собност самосавлађивања показаће се као најдрагоценије оруђе
за успешно суочавање с неугодним дужностима и чињеницама
на које наилази свако људско биће.
Пу теви су мудрости »мили пу теви и све стазе њене мирне«.
(Приче Соломунове 3,17) Нека сваки младић у нашој земљи, ко-
ме се пружа прилика да постигне више него крунисани цареви,
размишља о поуци коју крију речи мудрог човека: »Благо теби,
земљо, кад ... кнезови твоји једу на време да се поткрепе а не да
се опију!« (Проповедник 10,17)
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И
ОСВЕЖЕЊЕ ОРГАНИЗМА
»Свему има време.«

(Проповедник 3,1)
П остоји разлика између физичке активности – рекреације и

забаве. Рекреација, када је заиста оно што њено име значи,
онда она јача и изграђује. Одвајајући нас од уобичајених брига
207
и занимања, она освежава ум и тело и тако нас оспособљава да

се с новом снагом вратимо озбиљном животном раду. Забави је
пак, с друге стране, циљ уживање и у њој се често претерује; она
троши снагу за користан рад и тако постаје сметња правом успе-
ху у животу.
Цело тело је створено да делује; и ако се физичке снаге ак-
тивним вежбањем не одржавају у здравом стању, ни умне снаге
се не могу дуго користити у пуном капацитету. Телесна неак-
тивност, која је наизглед скоро неизбежна у учионици, уз друге
нездраве околности, претвара учионицу у непријатно место за
децу, посебно за ону слабије грађе. Проветравање је често недо-
вољно. Неподесна седишта наводе на неприродно држање, оме-
тајући тако рад плућа и срца. Ту мала деца морају да проведу
три до пет часова свакога дана, удишући ваздух пун нечистоће
и можда загађен клицама болести. Није чудо што се у учиони-
181
ци често постављају темељи болестима које трају целог живота.

208 Мозак, најнежнији од свих телесних органа, орган из кога цело
тело црпи нервну снагу, трпи највеће штете. Присиљен на пре-
рану или претерану активност, и то под нездравим околности-
ма, он слаби, а рђаве последице често се трајно осећају.
Децу не треба дуго држати затворену у кући нити од њих тра-
жити да напорно уче, све док не буде постављен добар темељ
њиховом физичком развоју. У раздобљу од првих осам или десет
година живота, за дете је поље или врт најбоља учионица, мајка
најбољи учитељ, а природа најбољи уџбеник. Чак и кад дете до-
вољно одрасте и почне да похађа школу, његово здравље треба
сматрати много важнијим од књишког знања. Њему треба оси-
гурати најповољније услове за физичко и ментално растење.
Нису само деца у опасности због недостатка вазду ха и вежба-
ња. У вишим као и у нижим школама ови битни здравствени
услови и сада се често занемарују. Многи ученици, из дана у дан,
седе у тесној соби нагну ти над својим књигама, са тако прите-
шњеним грудним кошем да не могу потпуно и дубоко да дишу,
њихов крвоток је успорен, ноге хладне а глава врућа. Пошто се
тело довољно не исхрањује, мишићи слабе, а цео организам је
исцрпљен и болестан. Често такви ученици постају доживот-
ни инвалиди. Они су могли изаћи из школе ојачани и телесно и
ментално да су им у току школовања били осигурани одговара-
јући услови, редовним вежбањем на сунцу и свежем вазду ху.
Ученик који се с ограниченим временом и средствима бо-
ри да стекне образовање, мора да схвати да време утрошено на
209 телесно вежбање није изгубљено. Онај који је непрестано заду-
бљен у књиге ускоро ће установити да му је ум изгубио свежину.
Они који поклањају одговарајућу пажњу телесном развоју боље
ће напредовати у стицању знања него да су све своје време по-
светили учењу.
Ум често губи равнотежу, бавећи се искључиво једном обла-
шћу размишљања. Али, сваку способност без опасности могуће
је изложити напору, ако су менталне и физичке силе подједнако
оптерећене и ако се предмети проучавања мењају.
РЕКРЕАЦИЈА 183
Физичка неактивност слаби не само умну већ и моралну сна-

гу. Мождани живци, који су повезани са целим организмом,
представљају средство преко кога Небо саобраћа са човеком и
утиче на његов уну трашњи живот. Све што спречава ток елек-
тричне струје у живчаном систему, слабећи тако животне снаге
и умањујући умне способности, смањује и осетљивост моралне
природе.
Исто тако, прекомерно учење, повећава прилив крви у мозак,
ствара болесну раздражљивост која умањује снагу самосавлађи-
вања и често даје маха појавама изненадних заноса и прохтева.
Тако се отварају врата пороку. Злоупотреба или неупотреба фи-
зичких сила у највећој мери одговорна је за плиму покварености
која се шири светом. »Понос, изобиље хлеба и безбрижан мир«,
исто су тако смртни непријатељи људског напретка у овом нара-
штају као и онда када су проузроковали уништење Содома.
Наставници морају да схвате ове чињенице и о њима говоре
својим ученицима. Поучите ученике да правилан начин живота
зависи од правилног начина мишљења, и да је телесна активност
битна за непорочност мисли.
Питање прикладне рекреације ученика, често учитеље дово-
ди у недоумицу. Гимнастичке вежбе заузимају корисно место у 210
многим школама; али, кад нема брижљивог надзора, у томе се
често претерује. У гимнастичкој дворани многи младићи, поку-
шавајући да прикажу своју снагу, задобијају повреде од којих ће
трпети целог живота.
Вежбање у гимнастичкој дворани, без обзира колико је до-
бро организовано, не може надокнадити рекреацију на свежем
вазду ху, а за такву рекреацију наше школе морају да створе бо-
ље могућности. Ученицима је неопходно енергично вежбање.
Има мало зала којих се треба више бојати него од тромости и
бесциљности. Међу тим, усмереност већине атлетских спортова
забрињава оне којима на срцу лежи добробит младих. Учитељи
су забрину ти кад разматрају утицај тих спортова и на учеников
напредак у школи и његов успех у каснијем животу. Игре који-
ма ученик посвећује толики део свога времена, одвраћају његову
пажњу од учења, оне му не помажу да се припреми за практичан,
озбиљан рад у животу. Њихов утицај не развија углађеност, ве-

ликодушност, или праву мужевност.
Неке од најомиљенијих забава, као што су амерички фудбал
и бокс, постале су школе суровости. Те игре развијају исте осо-
бине као и игре у старом Риму. Жеља за истицањем, уживање у
грубој сили, безобзирно презирање живота, веома разорно де-
лују на младе.
Друге атлетске игре, иако не наводе на толику суровост, тако-
ђе заслужују приговоре због претераности до којих су доведене.
Оне подстичу љубав према уживању и узбуђењу, развијајући та-
ко одбојност према корисном раду и склоност избегавању прак-
тичних дужности и одговорности. Оне теже да униште склоност
211
према трезвеном односу у стварности живота и његовим смире-
ним задовољствима. Тако се отварају врата лакоумности и разу-
зданости са њиховим страшним последицама.
Забавне седељке, какве се обично приређују, такође су смет-
ња правом растењу, било ума било карактера. Тако се форми-
рају лакоумна друштва, стварају навике неумерености, трке за
уживањима и често расипности, што цео живот баца у понор
зла. Родитељи и учитељи могу много учинити да се такве забаве
замене здравом и животворном разонодом.
Надахнуће је показало пут у томе, као и у свему осталоме
што се тиче нашег добра. У стара времена, за људе који су били
под Божјим вођством, живот је био једноставан. Они су живели
уско повезани с природом. Њихова деца учествовала су у раду
који су обављали родитељи и проучавала лепоте и тајне ризница
природе. У тишини поља и шума размишљала су о величанстве-
ним истинама, које су се као свети залог преносиле из нараштаја
у нараштај. Такво васпитање је стварало јаке људе.
У наше време, живот је постао извештачен, а људи су се су-
очили са изрођавањем. Иако се можда не можемо потпуно вра-
тити једноставним навикама из тих старих времена, можемо од
њих извући поуке које ће наше тренутке рекреације учинити
оним што њено име значи – тренуцима правог изграђивања те-
ла, ума и душе.
РЕКРЕАЦИЈА 185
Околина дома и школе у тесној је вези с рекреацијом. Прили-

ком избора дома или места за школу о овоме треба размислити.
Они којима је ментална и физичка добробит важнија од новца
или захтева и обичаја друштва, требало би да својој деци осигу-
рају благослов учења од природе и изграђивање тела, ума и душе 212
у природи. За васпитни рад било би веома корисно када би свака
школа била тако смештена да ученицима пружи прилику да об-
рађују земљу и имају приступ пољима и шумама.
Најбољи успеси у рекреацији ученика могу се постићи кад у
њој учествује и наставник. Прави наставник својим ученицима
може да понуди мало дарова који би били вреднији од његовог
друштва. Људе и жене, а још више младе и децу, стварно може-
мо разумети тек кад им се са симпатијом приближимо; ми их
морамо разумети да бисмо им најуспешније могли помоћи. Да
би се учврстиле пријатељске везе између наставника и ученика,
нема бољег начина него што је њихово весело међусобно дру-
жење изван учионице. У неким школама наставник је увек са
својим ученицима за време рекреације. Он се сједињује с њима у
њиховим тежњама, прати их на излетима и наизглед се потпуно
изједначава са њима. За наше школе било би добро кад би се овај
обичај свуда прихватио. То захтева велике жртве од наставника,
али би зато пожњео и богату награду.
Рекреација која користи само њима, деци и омладини никада
неће донети толики благослов као рекреација која им помаже
да буду корисни и другима. По природи склони одушевљавању
и подложни утицају, млади брзо прихватају предлоге. Када се
говори о гајењу биљака, нека се наставник потруди да у њима
пробуди жељу да улепшају школско двориште и учионицу. То ће
донети двоструки благослов. Оно што се ученици труде да улеп-
шају, нерадо ће кварити и уништавати. Они ће развијати опле-
мењен укус, љубав према реду и навику чувања; а дух пријатељ- 213
ства и сарадње, који се тако развија, служиће им на благослов
целог живота.
Исто тако могуће је побудити нови интерес за рад у врту или
за излете у поља и шуме, ако ученици буду покрену ти да се сете
оних који су одвојени од тих угодних места и да с њима поделе

прекрасне дарове природе.
Пажљив наставник наћи ће многе прилике да своје ученике
упу ти на корисна дела. Посебно мала деца имају у свога учите-
ља скоро неограничено поверење и исто тако поштовање. Што
год он предложи о помагању у дому, о верности свакодневним
дужностима, о служењу болеснима и сиромашнима, ретко не-
ће донети рода. Тако ће опет бити постигнут двоструки доби-
так. Такав љубазни предлог имаће повратно деловање на онога
коjи га jе дао. Захвалност и сарадња родитеља олакшаће терет
наставнику и обасjати његов пут.
Пажња посвећена рекреациjи и физичкој култури понекад
ће, нема сумње, прекину ти редовни ток школског рада; али тај
прекид неће се показати као стварна сметња. Освежавањем ума
и тела, јачањем несебичног ду ха, и повезивањем ученика и на-
ставника везама заједничких интереса и пријатељског дружења,
утрошено време и напор биће стоструко надокнађени. Тако ће
бити дата благословена одушка оној немирној енергији, која је
често извор опасности за младе. Као заштита против зла, упо-
шљавањем ума оним што је добро, много је вредније од неброје-
них законских и дисциплинских забрана.
ОБУЧАВАЊЕ
ЗА РАД
»Да се љубазно старате...

радите својим рукама.«
(1. Солуњанима 4,11)
Р ад је приликом стварања био одређен да буде благослов.

Он је значио напредак, снагу, срећу. Промењено стање на
Земљи, настало због проклетства греха, изазвало је и проме-
214
ну услова за рад; иако је сада праћен бригом, умором и муком,

рад је, ипак, остао извор среће и напретка. Он је, такође, брана
против искушења. Радна дисциплина обуздава угађање личним
склоностима, а подстиче марљивост, непорочност и чврстину.
Тако рад постаје део великог Божјег плана за наше опорављање
од пада у грех.
Младима треба помоћи да схвате достојанственост рада. По-
кажите им да је Бог Радник који непрестано ради. Све што по-
стоји у природи обавља дело које му је поверено. Цео свет нала-
зи се у стању активности, да бисмо испунили своју мисију, и ми
морамо бити активни.
У своме ра ду морамо да сарађу јемо с Богом. Он нам даје зе-
мљу и њене ризнице; али ми морамо да их прилагодимо сво-
јим потребама и удобности. Он чини да дрвеће расте; али ми
припремамо грађу и зидамо кућу. Он је сакрио у земљи злато
187
и сребро, гвожђе и угаљ; али ми до њих можемо доћи само на-

порним ра дом.
Иако је Бог све створио и све непрестано надзире, покажите
215 да је и нама дао моћ, која се не разликује много од Његове. Нама
је дата одређена мера власти над природним силама. Као што је
Бог извео Земљу у њеној лепоти из хаоса, тако и ми можемо збр-
ку претворити у ред и лепоту. Пошто је сада све покварено злом,
ипак после завршеног рада осећамо радост сличну Његовој кад
је, гледајући прекрасну Земљу, објавио да је све »веома добро«.
Корисно запослење је најблаготворнија вежба за младе. Ма-
лом де те ту је игра прилика за забаву и развијање; а његове ак-
тивности треба да буду тако одређене да потпомажу не само
физички већ и ментални и ду ховни раст. Кад стекне снагу и ра-
зум, најбоља рекреација за њега биће неки користан рад. Оно
што увежбава руку да пружи помоћ, и учи младе да носе свој
део животних тере та, најделотворније доприноси развијању
ума и карактера.
Млади треба да науче да живот значи озбиљан рад, одговор-
ност и старање. Њима је потребна обука која ће им дати прак-
тично знање – учинити их људима и женама који се могу суо-
чити с тешкоћама. Њих треба научити да је дисциплина у си-
стематском, добро организованом раду неопходна, не само као
заштита од изненадних, непредвиђених промена у животу, већ
и као помоћ у свестраном развоју.
Упркос свему што је речено и написано о достојанствености
рада, преовладава мишљење да рад понижава. Младићи желе да
постану наставници, службеници, трговци, лекари, правници,
или да стекну неки други положај који не захтева физички на-
пор. Девојке избегавају кућне послове и траже неко друго обра-
зовање. Такви треба да науче да поштен физички рад ниједног
човека или жену не може да понизи. Оно што понижава, то је
препуштање лењости и себично искоришћавање других. Нерад
наводи на попуштање прохтевима, и живот постаје празан и
216 безвредан – поље припремљено за раст сваког зла. »Јер земља
која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро
онима који је раде, прима благослов од Бога; а која износи трње
ОБУЧАВАЊЕ ЗА РАД 189
и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.«

(Јеврејима 6,7.8)
Многи школски предмети на које ученик троши своје време
нису неопходни за корисност у животу и срећу; сваком младићу
и девојци неопходно је потребно да темељно упозна свакоднев-
не дужности. Млада девојка, ако је потребно, може бити без по-
знавања француског језика и алгебре, не мора знати да свира на
клавиру, али безусловно мора да научи да направи добар хлеб,
сашије добро скројену одећу и успешно обавља многе дужности
које припадају вођењу домаћинства.
За здравље и срећу целе породице ништа није тако важно као
вештина и знање куварице. Рђаво припремљеном, нездравом
храном она може да смањи или потпуно уништи радну способ-
ност одраслих и омете развитак детета. Међу тим, припремајући
храну, која задовољава потребе тела, истовремено привлачну и
укусну, она може да постигне толико добра колико би у супрот-
ном случају нанела штете. Тако је, срећа у животу, на много на-
чина, повезана с верношћу у обичним дужностима.
Пошто и људи и жене учествују у вођењу домаћинства, и де-
чаци и девојчице треба да науче да обављају дужности у дому.
Наместити кревет, уредити собу, опрати посуђе, припремити
оброк, опрати и закрпити своју одећу, то је знање које ниједног
младића неће учинити мање мужевним; оно ће га учинити срећ-
нијим и кориснијим. Ако, пак с друге стране, девојчице, науче да
упрегну коња и њиме управљају, да се служе тестером и чекићем,
као и грабуљама и мотиком, постаће способније да се супротста- 217
ве животним недаћама.
Нека деца и млади из Библије науче колико Бог цени рад
обичног трудбеника. Нека читају о »пророчким синовима« (2.
О царевима 6,1–7), о ученицима пророчке школе, који су гра-
дили кућу за себе, и ради којих је било учињено чудо да поврате
изгубљену секиру која је била позајмљена. Нека читају о Исусу
дрводељи, о Павлу ткачу шатора, који су труд занатлије пове-
зали са најузвишенијом службом, људском и божанском. Нека
читају о дечаку чијих је пет хлебова Спаситељ употребио да учи-
ни дивно чудо и нахрани мноштво; о Тавити кројачици, која је
била враћена из смрти да настави да прави одећу за сиромашне;

о мудрој жени описаној у Причама, која »тражи вуне и лана, и
ради по вољи рукама својим«; која »даје храну чељади својој и
посао девојкама својим«; која »сади виноград«, »крепи мишице
своје«; која »руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме«;
која »пази на владање чељади своје, и хлеба у лености не једе«.
(Приче Соломунове 31, 13.15.16.17.20.27)
О таквој жени Бог каже: »Она заслужује похвалу. Подајте
јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.«
(Приче Соломунове 31,30.31)
Прва занатска школа сваком детету треба да буде дом. Свака
школа, колико год је то могуће, треба да обучава ђаке занатским
пословима. Оваква обука у великој мери, може да замени гимна-
стичку дворану, уз додатну корист да ученике навикава на дра-
гоцену дисциплину.
218
Обучавање за занатски рад заслужује много више пажње не-
го што му се посвећује. Треба основати школе које ће, уз највишу
менталну и моралну културу, пружати најбоље могућности за
физички развој и учење заната. Треба одржавати наставу земљо-
радње, мануфактуре – обу хватајући тако што више најкорисни-
јих заната, затим економике домаћинства, здравог начина кува-
ња, шивења, израде здраве одеће, лечења болесника, и сличних
предмета. Требало би се побрину ти за повртњаке, радионице и
амбуланте, а рад у свакој области мора да буде под управом ве-
штих инструктора.
Рад треба да има одређени циљ и да буде темељан. Иако је
свакоме потребно извесно познавање различитих занатских
послова, свако би неизоставно морао да постане вешт најмање
у једноме. Сваки младић и свака девојка, приликом изласка из
школе, треба да знају неки занат и имају неко занимање, којим
би, у случају потребе, могли да зарађују средства за живот.
Најчешћи приговор против занатске обуке у школама од-
носи се на велике трошкове које таква настава изиску је. Ме-
ђу тим, остварени циљ вредан је трошкова. Ниједан други по-
сао који нам је поверен није тако важан као обучавање мла дих,
и сваки издатак за њихово успешно извршавање значи добро

уложен новац.
Чак и са становишта финансијских резултата, издаци за за-
натско обучавање показују се као врло рентабилни. Мноштво
наших дечака на тај начин сачуваће се од улице и кафане; из-
даци за повртњаке, радионице и купатила биће више него на-
докнађени уштедом у болницама и поправилиштима. Млади са
стеченим радним навикама и увежбани да корисно и ствара-
лачки раде – ко може проценити њихову вредност за друштво 219
и за народ?
За опуштање после учења, најкорисније је на свежем вазду-
ху обављати послове који стављају у покрет цело тело. Ниједна
област занатске обуке није драгоценија од земљорадње. Треба
уложити веће напоре да се створи и подстакне занимање за по-
љопривредне послове. Нека наставник обрати пажњу ученика
на оно што Библија каже о пољопривреди: да је по Божјем пла-
ну човек требало да обрађу је земљу; Да је први човек, управи-
тељ целог све та, добио врт на обраду; да су многи од највећих
људи у све ту, његово право племство, били земљорадници. По-
кажите предности таквог живота. Мудри човек каже: »И цар
њиви служи.« (Проповедник 5,9) О ономе који обрађу је земљу
Библија изјављује: »И Бог његов га учи и упућује како ће ради-
ти.« (Исаија 28,26) И опет: »Ко чува смокву, јешће рода њези-
на.« (Приче Соломунове 27,18) Ко зарађу је за живот бавећи се
пољопривредом, избегава многа искушења и ужива небројене
предности и благослове ускраћене онима који раде у великим
градовима. И у ове дане мамутских трустова и пословне кон-
куренције, мало људи ужива у стварној независности и великој
сигурности да ће добити правичну накнаду за свој рад као они
који обрађују земљу.
Приликом изучавања ратарства нека се ученици баве не само
теоријом већ и праксом. Док буду учили оно што им наука може
казати о природи и припремању тла, о вредности различитих
култура, и о најбољим производним методама, дајте им прилику
да своје знање испробају на делу. Нека и наставници раде за-
једно с ученицима и покажу какви се резултати могу постићи
вештим и разумним напорима. Тако се може пробудити стварно

220 занимање, жеља, да посао буде обављен на најбољи могући на-
чин. Таква жеља, заједно с окрепљујућим деловањем физичког
напора, сунчевог светла и чистог вазду ха, створиће љубав према
пољопривредном раду, и тако ће на многе младе имати одлучу-
јући утицај приликом избора звања. На тај начин могу се појача-
ти утицаји, који ће својим далекосежним деловањем променити
смер таласа сеоба који је сада тако снажно усмерен према вели-
ким градовима.
Тако би и наше школе могле успешно да допринесу запошља-
вању многих незапослених. Хиљаде беспомоћних и изгладнелих
бића, од којих многи свакодневно прелазе у редове преступника
закона, могли би сами да се издржавају и живе срећним, здра-
вим и самосталним животом кад би научили да вешто и марљи-
во обрађују земљу.
Међу тим, и умним радницима неопходне су благодати фи-
зичког рада. Неко може да има блистав ум; може брзо да схвата;
његово знање и вештина могу да му омогуће бављење занима-
њем које је изабрао; али, он и даље може бити физички непри-
премљен за терете тога звања. Образовање, углавном стечено из
књига, наводи на површно размишљање. Практичан рад под-
стиче пажљиво посматрање и самостално размишљање. Ако се
правилно обавља, он потпомаже развијање оне практичне му-
дрости коју називамо здравим разумом. Практичан рад развија
способност планирања и извршавања, јача храброст и издржљи-
вост и захтева показивање тактичности и вештине.
Лекар који је положио темеље свог стручног знања практич-
но радећи у болесничкој соби, стећи ће способност брзог запа-
жања, свестрано знање и способност да у хитним случајевима
пружи потребну помоћ – све важне способности које се у тој
мери могу стећи само практичном обуком.
221 Проповедник, мисионар, наставник, установиће да им знање
и вештина приликом обављања практичних дужности из свако-
дневног живота веома подижу углед међу људима. Често успех,
а можда и живот мисионара зависе од његовог практичног зна-
ња. Способност да припрема храну, да се суочава са несрећама
и невољама, да лечи болести, да гради кућу или цркву, ако је по-

требно, често одлучује хоће ли успети или претрпети неуспех у
своме животном делу.
Најдрагоценија вежба у процесу образовања многих учени-
ка било би настојање да сами покрију трошкове свога школова-
ња. Уместо да стварају дугове или да се ослањају на жртве које
подносе њихови родитељи, нека се младићи и девојке ослоне на
себе. Тако ће схватити вредност новца, вредност времена, снаге
и прилика, и биће много мање изложени искушењу да постану
лени и расипни. Тако усвојена начела економичности, марљиво-
сти, самоодрицања, практичног управљања пословима, чврсти-
не у намерама, показаће се као најважнији део њихове опреме за
животну борбу. Кад ученици прихвате начело самопомоћи, то
ће веома допринети да се образовне установе заштите од терета
дугова, с којим се боре многе школе и који толико умањује њи-
хову корисност.
Младима треба утисну ти мисао да их образовање не учи ка-
ко могу избећи неугодне животне дужности и тешке терете; већ
како се бољим методама и узвишенијим циљевима може олак-
шати рад. Научите их да истински животни циљ није стицање
највећег добитка за себе, већ одавање части своме Створитељу
обављањем свога дела послова у свету и пружањем руке помоћ- 222
нице онима који су слабији или имају мање знања.
Основни разлог омаловажавања физичког рада налази се у
чињеници да се он често обавља немарно и механички. Човек
ради зато што мора, а не зато што жели. Радник не ради од срца,
не поштује сам себе нити задобија поштовање других. Обуча-
вање за рад треба да исправи ову грешку. Оно треба да развије
навике тачности и темељности. Ученици морају да постану так-
тични и систематични, морају да науче да штеде време и прора-
чунају сваки покрет. Не треба им само показивати најбоље ме-
тоде, већ их треба надахну ти и жељом да се стално усавршавају.
Нека њихов циљ буде да своје дело учине онолико савршеним
колико је то људском уму и рукама могуће.
Таква ће обука од младих учинити господаре а не робове ра-
да. Она ће олакшати судбину тешког трудбеника и оплеменити
чак и најскромнији животни позив. Онај који рад сматра муче-

њем, који приступа раду потпуно задовољан својим незнањем,
не чинећи никакав напор да се усаврши, заиста ће рад сматрати
теретом. Али они, који и најскромнији рад буду сматрали ве-
штином, наћи ће у њему племенитост и лепоту и уживаће да га
обављају верно и успешно.
Тако васпитан младић, ма којим се поштеним позивом буде у
животу бавио, биће на свом положају и користан и угледан.
Изградња
карактера
»И гледај, те начини све
ово по слици која ти је
показана на гори.«
ОБРАЗОВАЊЕ
И КАРАКТЕР
»И тврђа времена твојега...

биће мудрост и знање.«
(Исаија 33,6)
П раво образовање не потцењује вредност научних сазнања

или литерарних достигнућа; али више од познавања чиње-
ница, оно цени енергију; више од енергије, доброту; више од ин-
225
телектуалних достигнућа, карактер. Свету нису толико потреб-

ни људи блистава ума колико људи племенита карактера. Њему
су потребни људи чијим способностима владају чврста начела.
»Мудрост је главно«, зато »прибави мудрост.« »Језик мудрих
људи украшава знање.« (Приче Соломунове 4,7; 15,2) Правим
образовањем стиче се ова мудрост. Она нас учи како да најбоље
употребимо не само једну него све своје снаге и достигнућа. На
тај начин оно обу хвата цео круг наших дужности – према себи,
према свету и према Богу.
Изградња карактера је најважније дело, које је икада било по-
верено људским бићима; и никада раније његово марљиво узди-
зање није било тако важно као сада. Ниједан пређашњи нара-
штај никада није морао да се суочава са тако тешким проблеми-
ма; никада раније младићи и девојке нису били изложени тако
великим опасностима као што су оне које им данас прете.
197
У такво време као што је наше, какав је смер образовања ко-

је се даје? Којим се покретачким силама у човеку оно најчешће
обраћа? Самољубљу! Велики део образовања које се даје, не за-
служује то име. Правим образовањем сузбијају се себична жеља,
226 жудња за влашћу, непоштовање права и потреба човечанства –
пороци који као проклетство притискају наш свет. Бог је сво-
јим планом живота одредио место сваком људском бићу. Свако
треба да своје таленте потпуно развије; ако човек у томе буде
веран, било да има мало или много дарова, достојан је пошто-
вања. У Божјем плану нема места за себично супарништво. Они
који себе мере по себи и упоређују се међусобно, нису мудри (2.
Коринћанима 10,12). Све што чинимо, мора бити учињено »као
по моћи коју Бог даје«. (1. Петрова 4,11) Мора бити учињено »од
срца ... као Господу а не као људима; знајући да ћете од Господа
примити плату наследства; јер Господу Христу служите«. (Коло-
шанима 3,23.24) Драгоцена је служба коју обављамо и образова-
ње које стичемо кад примењујемо ова начела. Међу тим, колико
је друкчији велики део данашњег образовања! Њиме се дете од
најранијих година подстиче на такмичење и супарништво; негу-
је се себичност, корен сваког зла.
Тако се распламсава борба за првенство; подржава се систем
»бубања«, који у толико случајева уништава здравље и онеспо-
собљава за корисну службу. У многим другим случајевима, так-
мичење наводи на непоштење; а негујући амбицију и незадовољ-
ство, оно загорчава живот и доприноси да свет буде пун оних
немирних, необузданих ду хова који су стална претња друштву.
Међу тим, опасност није само у методима. Она се налази и у
градиву које се проучава.
Каква су дела на којима се у току најпријемчивијих година
живота мора задржавати ум младих? У току изучавања језика и
литературе, из којих извора учимо младе да пију? Из извора па-
227 ганства; из студенаца у које се сливала поквареност прастарог не-
знабоштва. Од њих се тражи да проучавају ауторе за које сви знају
да немају никаквог поштовања према моралним начелима.
За колико се савремених аутора то исто може рећи! Колико
између њих складношћу изражавања и лепотом језика само при-
ОБРАЗОВАЊЕ И КАРАКТЕР 199
кривају начела која би, да су отворено изнесена, својом изопаче-

ношћу изазвала одвратност читалаца.
Осим тога, ту је и мноштво писаца измишљотина који по-
крећу на угодна сањарења у кулама које се налазе у облацима.
Ови аутори можда се не могу окривити за неморалност, али у
њиховим делима нема ништа мање зла. Она хиљадама и хиљада-
ма одузимају време, енергију и самодисциплину, које захтевају
озбиљни животни проблеми.
Скоро исте опасности пре те и приликом уобичајеног начина
научног изучавања. Еволуција и њој сличне заблуде предају се
у школама свих степена, од дечјег вртића до универзите та. Тако
је изучавање науке, које би требало да пружи знање о Богу, то-
лико помешано с људским умовањем и теоријама да наводи на
неверништво.
Чак и изучавање Библије, онако како се нажалост често оба-
вља у школама, ускраћује свету непроцењиво благо Божје речи.
»Висока критика« својим рашчлањивањем, нагађањем, препра-
вљањем, уништава веру у Библију као божанско откривење; она
одузима Божјој речи силу да управља људским животом, да га
уздиже и надахњује.
Кад млади ступе у свет и суоче се с његовим навођењем на
грех – са страшћу за стицањем новца, са забавама и попустљи-
вошћу, с разметљивошћу, обиљем и настраностима, с надмудри-
вањем, подвалама, искоришћавањем и упропашћавањем – с ка-
квим ће се учењима тамо сусрести?
Спиритизам тврди да су људи безгрешни полубогови; да »ће
свака душа судити сама себи«; да »право сазнање уздиже човека 228
изнад свих закона«; да су »сви учињени греси безазлени«; да је
»добро све што се чини«, и да »Бог не осуђује«. Најподлије људ-
ско биће он представља као да је на Небу и да тамо ужива високу
част. Тако он објављује свим људима: »Није важно шта чините;
живите како хоћете, Небо је ваш дом.« Многи су тако наведени
да верују да је жеља највиши закон, да је разузданост слобода и
да је човек одговоран једино себи.
Када се с таквим учењем сусретну на самом уласку у живот,

кад су нагони најјачи, а потреба за обуздавањем и непорочно-
шћу највећа, како онда заштитити врлину? Шта ће спречити
свет да не постане други Содом?
Анархија истовремено покушава да уклони све законе, не са-
мо божанске већ и људске. Централизација богатства и моћи; ве-
лика удружења за богаћење мањине на рачун већине; удружења
сиромашнијих класа за одбрану сопствених интереса и захтева;
дух немира, буне и крвопролића; ширење по целом свету истих
учења која су довела до Француске револуције – све то тежи да
цео свет умеша у борбу сличну оној која је потресла Француску.
С оваквим се утицајима мора суочити данашња омладина. Да
би се одржала усред таквих преокрета, она сада треба да положи
темеље карактеру.
У сваком нараштају и у свакој земљи прави темељ и узор за
изградњу карактера био је исти. Божански закон: »Љуби Господа
Бога својега свим срцем својим . .. и ближњега својега као самога
229 себе« (Лука 10,27), велико начело које се изразило у карактеру и
животу нашег Спаситеља, једини је сигурни темељ и једини си-
гурни водич.
»И тврђа времена твојега, сила спасења твојега, биће мудрост
и знање« (Исаија 33,6), она мудрост и оно знање које само Божја
реч може дати.
И данас је истина као и онда, када су Израиљу биле изговоре-
не речи о послушности Божјим заповестима: »Јер је то мудрост
ваша и разум ваш пред народима.« (5. Мојсијева 4,6)
Ево једине заштите личне честитости, непорочности дома,
благостања друштва и стабилности народа! Усред свих живот-
них недаћа, опасности противечних захтева, једино поуздано и
сигурно правило је чинити оно што Бог каже: »Наредбе су Го-
сподње праведне« и »Ко овако ради, неће посрну ти довека.«
(Псалам 19,8; 15,5)
МЕТОДИ
ПОУЧАВАЊА
»Да се даје лудима

разборитост, младићима
знање и помњивост.«
(Приче Соломунове 1, 4)
В ековима се образовање углавном стицало памћењем. Ова

способност је била оптерећена до крајњих граница, док се
остале умне силе нису развијале у одговарајућој мери. Ученици
230
су проводили време у мучном нагомилавању знања, које се врло

мало могло употребити. Ум, тако оптерећен оним што не може
да свари, нити прими, слаби, постаје неспособан за снажан са-
мосталан напор и задовољава се ослањањем на закључке и запа-
жања других.
Увидевши слабости ове методе, неки су отишли у другу крај-
ност. Према њиховом мишљењу, човек треба да развија само оно
што је у њему. Овакво образовање наводи ученика на самозадо-
вољност, одвајајући га тако од извора правог знања и снаге.
Образовање које се састоји од вежбања памћења и не охра-
брује самостално размишљање, има моралне последице о који-
ма се веома мало мисли. Када ученик жртвује способност само-
сталног расуђивања и закључивања, постаје неспособан да ра-
зликује истину од лажи, и пада као лак плен преваре. Њега није
тешко навести да се поведе за традицијом и обичајима.
201
231 Често је занемарена чињеница, а то је увек опасно, да се за-

блуда никада не приказује онаквом каква је у стварности. Она
бива прихваћена зато што се меша или повезује с истином. Узи-
мање плода с дрвета познања добра и зла одвело је у пропаст
наше прародитеље, а прихватање мешавине добра и зла и данас
упропашћује људе и жене. Ум који се ослања на закључке других
сигурно ће, пре или касније, бити заведен.
Способност разликовања онога што је право од онога што је
погрешно можемо развити једино личним ослањањем на Бога.
Свако за себе мора учити од Њега из Његове речи. Наша моћ
расуђивања дата нам је да је употребљавамо, и Бог очекује да се
њоме служимо. Господ нас позива: »Тада дођите, вели Господ, па
ћемо се судити.« (Исаија 1, 18) Ослањајући се на Њега, можемо
стећи мудрост да одбацимо зло и изаберемо добро (Исаија 7,15;
Јаков 1, 5).
Лични чинилац је битан приликом сваког правог поучава-
ња. Христос је као Учитељ појединачно поучавао људе. Управо
је у личним сусрету и дружењу обучио Дванаесторицу. Управо
је у четири ока, често пред само једним слушаоцем, давао сво-
је најдрагоценије савете. Поштованом рабину приликом ноћног
разговора на Маслинској гори, презреној жени на Сихарском
студенцу, отворио је своје најбогатије ризнице зато што је код
тих слушалаца открио пријемчиво срце, отворен ум и осетљив
дух. Чак ни мноштво које се често тискало за Његовим стопа-
ма за Христа није било неразлучива маса људских бића. Он је
непосредно говорио сваком уму и обраћао се сваком срцу. По-
сматрао је лица својих слушалаца, запажао озареност на лицу,
брзе и одобравајуће погледе, који су Му говорили да је истина
продрла у душу; у Његовом срцу као одговор зазвучала би стру-
на саосећајне радости.
232 Христос је уочавао способности сваког људског бића. Ње-
га нису могле одбити неугледна спољашњост нити неповољне
околности. Он је позвао Матеја с царине, а Петра и његову браћу
с рибарског чамца да уче од Њега.
У васпитном делу и данас треба показати исту заинтересова-
ност за појединца, исту пажњу према његовом развоју. Многи
МЕТОДЕ ПОУЧАВАЊА 203
наизглед неспособни млади људи богато су обдарени таленти-

ма који уопште нису искоришћени. Њихове способности леже
сакривене зато што њихови васпитачи немају дара да их уоче.
Многи дечаци или девојчице, споља исто тако непривлачни као
и грубо обраћен камен, могу представљати драгоцени материјал
који ће издржати пробу врућине, олује и притиска. Прави вас-
питач, који уочава шта његови ученици могу постати, схватиће
вредност материјала који обрађује. Он ће се лично заинтересо-
вати за сваког ученика и трудиће се да развије све његове спо-
собности. Биће охрабрен сваки, ма како несавршен напор уче-
ника да прихвати добра начела.
Све младе треба научити да схвате неопходност и значај
марљивости. Од ње, много више него од изузетне даровитости,
зависи успех. Без марљивости и најсјајнији таленти не вреде
много, док су правилно усмереним напорима особе просечних
природних способности остваривале чуда. Даровитост, чијим се
достигнућима дивимо, готово увек, повезана је с неуморним и
правилно усмереним напорима.
Младе треба поучити да теже развијању свих својих способ-
ности, како мањих тако и већих. Многи су склони да ограниче
своје учење на одређена подручја, према којима имају природ-
не склоности. Ове грешке треба се чувати. Природне склоности 233
указују на смер у животном позиву, и ако су ваљане, треба их
пажљиво неговати. Истовремено, обавезно треба имати на уму
да уравнотежен карактер и успешан рад у било којој области, у
великој мери, зависе од складног развоја који је потекао од бри-
жљиве, свестране припреме.
Наставник мора да се стално труди да његова предавања буду
једноставна и утицајна. У настави мора да се служи мноштвом
илустрација, чак и када се обраћа старијим ученицима, мора да
настоји да свако његово објашњење буде једноставно и јасно.
Многи ученици старијих годишта по могућности свога схвата-
ња само су деца.
Одушевљење је важан чинилац у васпитном делу. У овом по-
гледу може нам бити од користи изјава коју је дао један славни
глумац. Надбискуп од Кентерберија упитао га је једном прили-
ком зашто глумци у позоришном комаду тако снажно утичу на

своје слушаоце говорећи о ономе што је измишљено, док пропо-
ведници Јеванђеља често тако мало утичу на своје, говорећи о
ономе што је стварно. »С дужним поштовањем према Вашој ми-
лости«, одговорио је глумац, »допустите ми да кажем да је разлог
једноставан – он лежи у моћи одушевљења. Ми на позорници
говоримо о ономе што је измишљено као да је стварно, а ви на
проповедаоници говорите о ономе што је стварно као да је из-
мишљено.«
Наставник се у свом раду бави оним што је стварно, и зато о
томе треба да говори свом снагом и одушевљењем, којим га на-
дахњује познавање стварности и важности онога о чему говори.
Сваки наставник мора да учини све да његов рад донесе од-
ређене резултате. Пре него што почне да износи своју тему, мора
234 да има јасан план и мора да зна шта заправо жели да постигне.
Не сме да буде задовољан својим излагањем, све док ученик не
схвати суштину теме, док се не увери у њену веродостојност и не
буде способан да јасно изложи оно што је научио.
Све док велики циљ васпитања постоји у уму, младе треба
подстицати да напредују онолико колико им њихове способно-
сти дозвољавају. Међу тим, пре него што прихвате изучавање
тежих предмета, нека прво савладају лакше. То је често занема-
рено. Чак и међу студентима виших школа и универзитета запа-
жају се велике празнине у општем образовању. Многи студен-
ти посвећују своје време вишој математици, а нису способни да
воде једноставно рачуноводство. Многи студирају говорништво
желећи да постану вешти говорници, а нису способни да читају
на разумљив и утицајан начин. Многи који су завршили студије
реторике не знају да саставе и напишу обично писмо.
Добро познавање основа образовања треба да буде не само
услов за примање у виши разред, већ и стално мерило за наста-
вак школовања и напредовања.
У свакој области образовања могу се постићи циљеви много
важнији од оних који се остварују искључиво техничким зна-
њем. Узмимо за пример учење језика. Много је важнија од знања
страних језика, живих или изумрлих, способност да се на ма-
терњем језику лако и течно пише и говори; никаква способност

стечена познавањем граматичких правила не може по важности
бити једнака изучавању језика с једне узвишеније тачке гледи-
шта. С таквим изучавањем у великој мери повезан је успех или
неуспех у животу.
Основна потреба језика је да буде ослобођен порочности, 235
љубазан и истинит, »спољашњи израз уну трашње лепоте«. Бог
каже: »Што је год истинито, што је год поштено, што је год пра-
ведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год
славно, и још ако има која добродетељ, и ако има која похвала,
то мислите.« (Филибљанима 4, 8) Ако су мисли такве, такав ће
бити и начин изражавања.
Дом је најбоља школа за такво учење језика; пошто је рад у
дому често занемарен, захтева се на наставника да својим учени-
цима помогне у стварању правилних навика у говору.
Наставник може много да допринесе сузбијању зле навике
која је проклетство за друштво, за суседство и дом – навика кле-
ветања, оговарања и грубог критиковања. У томе не треба ште-
дети труда. Нагласите ученицима чињеницу да ова навика от-
крива недостатак културе и углађености и праве доброте срца;
она онеспособљава за дружење са заиста васпитаним и углађе-
ним људима у овом свету као и за заједницу са светима на Небу.
Ужасну ти мислимо о канибалима који се госте још топлим и
дрхтавим месом својих жртава; али зар су последице чак и ова-
квог обичаја страшније од агоније и пропасти коју изазива по-
грешно приказивање побуда, срозавање угледа и рашчлањивање
карактера? Нека деца, а и млади, науче шта Бог о томе говори:
»Смрт је и живот у власти језику.« (Приче Соломунове 18,21)
У Писму се клеветници сврставају међу »богомрсце«, »изми-
шљаче зала«, међу оне који су без љубави, »неверни ... немило-
стиви«, »пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности«. 236
Божја праведност објављује »да који то чине заслужују смрт«.
(Римљанима 1,30.31.29.32) Онај кога Бог убраја међу грађане Си-
она »говори истину из срца својега«, »не опада језиком својим«,
»и не ружи ближњега својега«. (Псалам 15,2.3)
Божја реч осуђује и употребу оних бесмислених фраза и уз-

речица које се граниче с хуљењем. Она осуђује неискрене ком-
плименте, заобилажење истине, претеривања, пословне преваре,
уобичајене у друштву и пословном свету. »Дакле, нека буде ваша
реч: Да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је.« (Матеј 5,37)
»Какав је безумник који баца искре и стреле смртне, такав је
сваки који превари ближњега својега па онда вели: Шалио сам
се.« (Приче Соломунове 26,18.19)
Тесно повезано с оговарањем је прикривено подметање, под-
мукло наговештавање, алудирање, којим нечисти у срцу поку-
шавају да протуре зло, јер се не усуђују да га јавно изнесу. Младе
треба научити да кидају сваку везу с таквим навикама као што
би се чували губе.
У употреби језика можда нема грешке, коју би и стари и мла-
ди били спремни да себи тако лако опросте него што је брзоплет,
нестрпљив говор. Они мисле да је довољан изговор ако кажу:
»Био сам непажљив, нисам стварно мислио оно што сам рекао!«
Међу тим, Божја реч то не узима тако олако. Писмо каже:
»Јеси ли видео човека нагла у беседи својој? Више има надања
од безумна него од њега.« (Приче Соломунове 29,20)
»Ко нема власти над ду хом својим, он је град разваљен без
зидова.« (Приче Соломунове 25,28)
Наглим, напраситим, непромишљеним језиком у једном тре-
237 нутку, може бити изазвано зло које ни доживотно кајање не мо-
же поправити. О, колика су срца сломљена, пријатељи изгубље-
ни, животи уништени грубим, пренагљеним речима оних који
су могли донети помоћ и исцељење!
»Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.«
Једна од врлина коју треба посебно неговати и развијати у
сваком детету је несебичност, која животу даје толико природне
лепоте. Од свих карактерних одлика ово је једна од најлепших,
а за свако потпуно животно дело то је једна од најбитнијих ква-
лификација.
Деци је неопходно разумевање, саосећање и охрабрење, али

морамо пазити да у њима не развијамо склоност према похвала-
ма. Није мудро посебно их истицати нити пред њима понавља-
ти њихове паметне изјаве. Родитељ или наставник који има на
уму прави идеал карактера и могућности за његово достизање,
никада неће гајити, нити подстицати заокупљеност собом. Он у
младима неће подстицати тежњу или настојање да прикажу сво-
је способности и вештину. Онај који гледа на оно што је изнад
њега биће понизан; и имаће достојанство које се неће посрамити
и збунити спољашњим сјајем људске величине.
Врлине карактера не развијају се по неком произвољном за-
кону или правилу, већ бављењем у атмосфери непорочности,
племенитости и истинитости. Тамо где постоји, непорочност
срца и племенитост карактера показаће се у непорочности и
племенитости деловања и говора.
»Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар при-
јатељ.« (Приче Соломунове 22,11)
Оно што важи за језик, важи и за свако друго проучавање и 238
мора тако да се води да јача и изграђује карактер.
Све ово односи се на изучавање историје више него на изу-
чавање било које друге науке. Размишљајмо о томе с божанске
тачке гледишта.
Онако како се често предаје, историја је једва нешто више од
извештаја о подизању и падању царева, дворским сплеткама,
победама и поразима војски – мало више од приче о амбицији
и похлепи, о превари, окрутности и крвопролићу. Тако изноше-
на, може имати само погубне резултате. Неприхватљиво набра-
јање и описивање злочина и зверстава, безакоња и окрутности,
у многа срца сеје семе чији ће род бити жетва зла.
У светлости Божје речи, много је боље откривати узроке који
доводе до уздизања и рушења царстава. Нека млади проучавају
такве извештаје, и нека сазнају како је право благостање наро-
да повезано с прихватањем божанских начела. Нека проучава-
ју историју великих реформних покрета и нека увиде да су та
начела, иако презрена и омрзну та, иако су њихови заступници
затварани у тамнице и одвођени на губилишта, управо зато и

побеђивала.
Такво проучавање отвориће широке, свеобу хватне погледе на
живот. Оно ће помоћи младима да понешто схвате о животним
односима и зависностима, да разумеју како смо дивно повезани
у велико братство друштава и нација, и у коликој мери тлачење
и понижавање једног члана наноси губитак свима.
Изучавање математике треба да буде практично. Нека сваки
младић и девојка и свако дете учи не само да решава измишљене
239 проблеме, већ да води тачан извештај о својим приходима и из-
дацима. Нека користећи новац учи како се он правилно употре-
бљава. Било да се издржавају од доприноса родитеља или од вла-
стите зараде, дечаци и девојчице треба да уче да бирају и купују
своју одећу, књиге и друге потребе; и док воде извештај о својим
издацима упознаће, много боље него на било који други начин,
вредност новца и како се њиме треба служити. Оваква обука по-
моћи ће им да разликују праву економичност од тврдичлука с
једне стране, и расипности с друге. Правилно извођена, она ће
их подстицати на доброчинство. Помоћи ће младима да науче
да дају не зато што их је изненадна несвесна побуда на то навела,
кад су им осећања била покрену та, већ редовно и систематски.
На овај начин свако учење може постати помоћ у решавању
оног највећег од свих проблема – поучавању људи и жена да на
најбољи начин испуњавају своје животне одговорности.
ПОНАШАЊЕ
»Љубав... је милокрвна.«
(1. Коринћанима 13,4.5)
В редност лепог понашања премало се цени. Многи који су

добра срца, нису срдачни у понашању. Многи који заслу-
жују поштовање због своје искрености и честитости, показују
240
жалостан недостатак топлине. Овај недостатак квари њихову

личну срећу и неповољно утиче на њихову службу другима. Не-
пристојни из чисте непромишљености често жртвују знатан део
најлепших и најкориснијих животних искустава.
Родитељи и наставници треба да посвете посебну пажњу
неговању ведрине и лепог понашања. Сви могу имати радосно
лице, љубазан глас, уљудно понашање, а све то представља чи-
ниоце утицаја. Децу привлачи ведро и весело понашање. Будите
према њима љубазни и пристојни, и она ће се исто тако понаша-
ти према вама и према другима.
Права уљудност се не учи једноставним примењивањем пра-
вила лепог понашања. Увек треба неговати пристојно понашање;
тамо где начела нису угрожена, обзир према другима навешће
нас да поштујемо прихваћене обичаје; права уљудност не при-
морава нас да начела жртвујемо опште прихваћеним навикама и
обичајима. Она не признаје друштвене разлике. Она учи пошто-
209
вању самога себе, поштовању достојанства човека као човека,

поштовању сваког члана великог људског братства.
241 Постоји опасност да се превелика важност придаје фор-
ми понашања и да се много времена посвећује поучавању из те
области. Живот испуњен неуморним напорима који очекује све
младе, тежак, често непријатан рад уложен у обављање обичне
животне дужности, а још више у олакшавање тешког терета не-
знања и беде у свету – све то оставља мало места за обичаје.
Многи који пренаглашавају важност правила формалне при-
стојности, показују мало поштовања према свему, чак иако је то
било добро, јер не задовољава њихова извештачена мерила. Та-
кво васпитање је погрешно. Оно охрабрује охоло критизерство
и ускогруду искључивост.
Суштина праве пристојности је обзирност према другима.
Најважније и најсолидније образовање је оно које уздиже сау-
чешће и љубазност према свима. Она култура која младе не учи
да буду послушни родитељима, да цене њихове добре стране, да
имају стрпљења према њиховим недостацима, да им помажу у
њиховим потребама, која их не чини обзирним и нежним, вели-
кодушним и услужним према младима, старима и несрећнима, а
пристојним према свима – таква култура је промашена.
Права племенитост мисли и понашања пре ће се стећи у школи
божанског Учитеља него било каквим држањем утврђених прави-
ла отменог понашања. Његова љубав, која прожима срце, оплеме-
њује карактер и обликује га по угледу на Његов. Такво васпитање
даје небеско достојанство и небеско осећање пристојности. Оно
људску природу чини пријатном, а понашање отменим што ника-
да не може дати површна углађеност помодарског друштва.
Библија захтева пристојност, и износи многе описе несебич-
242 ног ду ха, отмене љупкости и пријатног темперамента, што су
обележја праве углађености. Све су то, ипак, само одсјаји Хри-
стовог карактера. Свака права нежност и пристојност у свету,
чак и међу онима који не признају Његово име, потиче од Њега.
Он жели да се те особине савршено одражавају у животу Њего-
ве деце. Његова је намера да људи у нама гледају Његову лепоту.
ПОНАШАЊЕ 211
Најбоље излагање о лепом понашању, које је икада забележе-

но, налази се у дивном Спаситељевом налогу, и речима које је
Свети Дух изрекао преко апостола Павла – те речи морају бити
неизбрисиво уписане у памћење сваког људског бића, и младога
и старога:
»Као што Ја вас љубих, да се и ви љубите мећу собом.« (Јован
13,34)
»Љубав дуго трпи, милокрвна је;

Не завиди,
Љубав се не велича,
Не надима се,
Не чини што не ваља,
Не тражи своје,
Не срди се,
Не мисли о злу,
Не радује се неправди,
А радује се истини,
Све сноси, све верује,
Свему се нада, све трпи.
Љубав никад не престаје.«
(1. Коринћанима 13,4-8)
Страхопоштовање је друга драгоцена врлина коју треба бри-

жљиво неговати. Право страхопоштовање према Богу настаје из
сазнања о Његовој неограниченој величини и свести о Његовој
присутности. Срце сваког детета мора бити дубоко прожето том
свешћу о Невидљивом. Дете мора да научи да поштује време и 243
место за молитву као и заједничка богослужења и да их сматра
светим зато што је Бог прису тан. Кад се страхопоштовање иска-
зује понашањем и наступом, продубљује се и осећање које га је
покренуло.
За младе и за старе било би добро да речи из Светога писма,
које показују како треба поштовати место које је Бог почаство-
вао својим посебним присуством, проучавају, често понављају и
о њима размишљају.
»Изуј обућу своју с ногу својих«, заповедио је Он Мојсију код

разгорелог грма, »јер је место где стојиш света земља.« (2. Мој-
сијева 3,5)
Јаков, пошто је у визији угледао анђеле, узвикује: »Зацело је
Господ на овом месту; а ја не знах ... Овде је доиста кућа Божја, и
ово су врата небеска.« (1. Мојсијева 28,16.17)
»Господ је у светој цркви својој; мучи (ћу ти) пред њим, сва
Земљо!« (Авакум 2,20)
»Јер је Господ велик Бог

И велик Цар над свим боговима ...
Ходите, поклонимо се, припаднимо,
Клекнимо пред Господом Творцем својим.«
»Он нас је створио и ми смо достојање Његово,

Народ Његов и овце паше Његове.
Улазите на врата Његова са славом,
У дворе Његове с хвалом.
Славите Га и благосиљајте име Његово!«
(Псалам 95,3-6; 100,3.4)
Страхопоштовање треба показати и према Божјем имену.

Никада не бисмо смели да то име олако или непромишљено из-
говарамо. Чак и у молитви треба избегавати Његово често и не-
потребно понављање. »Име је његово свето, и ваља Му се кла-
њати.« (Псалам 111,9) Док га изговарају, анђели покривају своје
лице. С каквим бисмо страхопоштовањем ми, пали и грешни,
требало да Га изговарамо својим уснама!
244 Морамо да поштујемо страхопоштовање и према Божјој ре-
чи. Морамо покажемо штампани текст, никада не смемо да га
употребљавамо у обичне сврхе нити да с њим немарно поступа-
мо. Писмо никада не треба наводити у шаљивом ду ху, нити га
препричавати да бисмо изрекли неку ду ховитост. »Све су речи
Божје чисте«, »сребро у ватри очишћено од земље, седам пу та
претопљено.« (Приче Соломунове 30,5; Псалам 12,6)
ПОНАШАЊЕ 213
Деца, пре свега, треба да науче да се право страхопоштовање

исказује послушношћу. Ништа што је Бог заповедио није нева-
жно, и не постоји други начин да се искаже страхопоштовање,
које би Му било тако угодно, као послушношћу према ономе
што је Он казао.
Страхопоштовање треба показати и према Божјим представ-
ницима – према проповедницима, учитељима и родитељима ко-
ји су позвани да говоре и делују у Његово име. Поштујући њих,
Њему указујемо част.
Бог посебно захтева да се нежно поштовање указује и оста-
релима. Он каже: »Седа је коса славна круна, налази се на пу ту
праведном.« (Приче Соломунове 16,31) Она говори о биткама
које су вођене и победама које су постигну те; о теретима који су
ношени и искушењима која су савладана. Она говори о уморним
стопама које се ближе одмору, о местима која ће ускоро остати
празна. Помозите деци да мисле о томе, и она ће улепшати пут
остарелих својом уљудношћу и поштовањем, и слушајући запо-
вест унети љупкост и лепоту у свој млади живот: »Пред седом
главом устани, и поштуј лице старчево.« (3. Мојсијева 19,32)
__________________
Очеви и мајке и учитељи морају много више да цене одговор-
ност и част коју им је Бог дао чинећи их својим представницима
пред дететом. Карактер откривен у свакодневном додиру с дете- 245
том приказаће му на добро или на зло, ове Божје речи:
»Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се бо-
је.« (Псалам 103,13) »Као кад кога мати његова теши, тако ћу Ја
вас тешити.« (Исаија 66,13)
Срећно је дете у коме ове речи буде љубав, захвалност и повере-
ње; дете коме родитељска и учитељева нежност, праведност и тр-
пељивост приказују Божју љубав, праведност и трпељивост; дете
које поверењем, покорношћу и страхопоштовањем према својим
земаљским заштитницима учи да исказује поверење, послушност
и страхопоштовање према свом Богу. Онај, који је детету или уче-
нику дао такав дар, предао му је благо, које је много драгоценије од
богатства из свих векова – благо које је трајно као вечност.
ОДЕВАЊЕ И
ВАСПИТАЊЕ
»У пристојном оделу«,
»сва је украшена кћи царева изну тра.«
(1. Тимотију 2,9; Псалам 45,13)
246
В аспитање није потпуно ако нису откривена и начела правилног
одевања. Без таквог поучавања, васпитно дело често се омета и
квари. Љубав према одевању и оданост моди спадају међу најопа-
сније супарнике учитељу и међу најтеже препреке васпитању.
Мода је господарица која влада гвозденом руком. У многим
домовима снага, време и пажња родитеља и деце троши се на
задовољавање њених захтева. Богати се труде да надмаше једни
друге у прихватању њених стилова који се стално мењају; сред-
њи и сиромашнији слојеви покушавају да се приближе мерили-
ма, које су поставили они за које сматрају да су изнад њих. Кад
су средства или снага ограничени, а жеља за елеганцијом велика,
терет постаје скоро неподношљив.
Многима није важно да ли одећа пристоји да ли је лепа; ако
се мода промени, и њу треба прерадити или одбацити. Чланови
домаћинства осуђени су на бескрајно мучење. Нема времена за
васпитавање деце, нема времена за молитву и проучавање Би-
блије, за помагање млађима да се упознају с Богом преко Њего-
вих дела.
214
ОДЕВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ 215
Нема времена ни новца за доброчинства. Породична трпеза 247

често је у оскудици. Храна је рђаво изабрана и на брзину при-
премљена, а захтеви природе само делимично задовољени. Тако
се стварају лоше навике у исхрани које изазивају болест или на-
воде на неумереност.
Склоност према истицању наводи на расипништво, и у мно-
гим младим људима уништава жељу за племенитијим животом.
Уместо да теже да стекну образовање, они се рано прихватају не-
ког посла да би зарадили новац и тако задовољили своју страст
за одевањем. Ова страст је многе младе девојке одвела у пропаст.
У многим домовима породични извори прихода превише су
оптерећени. Отац, немоћан да задовољи захтеве мајке и деце, у
искушењу је да постане непоштен, и све се опет завршава срамо-
том и пропашћу.
Богослужења и дан одмора, такође, нису изузети од власти
моде. Ово време, напротив, пружа прилику за још веће прика-
зивање њене моћи. Црква је постала место за одржавање модних
ревија, а о моди се размишља више него о проповеди. Сирома-
шни који нису у стању да задовоље захтеве моде изостају из цр-
кве. Дан одмора проводи се у нераду, а млади често у друштву
које рђаво утиче на њих.
У школи, неприкладно и неудобно одевање онеспособљава
девојке и за учење и рекреацију. Њихове мисли толико су обузе-
те одевањем да наставник има тежак задатак да привуче њихову
пажњу.
Да би их ослободио опчињености модом, наставник често не
може да нађе успешније средство од додира с природом. Нека
ученици доживе задовољства која постоје поред реке, језера или
мора; нека се пењу на брда, нека гледају лепоту заласка Сунца,
истражују ризнице шума и поља; нека се упознају с уживањем 248
које пружа гајење биљака и цвећа; тада ће им нека додатна пан-
тљика или чипка постати потпуно безначајна.
Помозите младима да увиде да без једноставности у одевању,
као и у исхрани, нема ни интелектуалне величине. Поведите их
да размишљају колико морају учити и радити; колико су дани

младости драгоцени у припремању за животно дело. Помозите
им да схвате каква се блага крију у Божјој речи, у књизи приро-
де, и у животописима племенитих људи.
Нека се њихове мисли баве патњама које могу ублажити. По-
мозите им да увиде да новцем баченим на разметање лишавају
себе новца којим би могли да нахране гладне, одену неодевене и
утеше жалосне.
Они не смеју пропустити дивне прилике које им живот пру-
жа нити дозволити да им ум закржља, здравље пропадне и срећа
разори само зато да би задовољили захтеве који нису диктирани
ни разумом, ни удобношћу, ни лепотом.
Млади истовремено морају научити да схвате поуку природе:
»Све је учинио да је лепо у своје време.« (Проповедник 3,11) На-
ша предност је да одевањем, као и свим осталим, укажемо част
своме Створитељу. Он жели да наша одећа буде не само уредна и
здрава већ и прикладна и пристојна.
Карактер неке особе процењује се према начину њеног одева-
ња. Истанчан укус и племенит ум исказује се избором једностав-
не и прикладне одеће. Чедна једноставност у одевању, сједињена
са скромношћу у понашању, учиниће много да млада жена буде
окружена атмосфером свете уздржаности, која ће је заштитити
од многобројних опасности.
249 Нека девојке науче да у вештину одевања спада и способност
да саме себи сашију одећу. Овакву жељу треба да гаји свака де-
војка. Она ту прилику да буде корисна и независна, не сме про-
пустити.
Право је да волимо лепоту и тежимо за њом; али Бог жели
да најпре волимо и тражимо највишу лепоту – која неће пропа-
сти. Најбољи производи људске вештине немају лепоту која би
се могла упоредити с лепотом карактера, који у Божјим очима
има »велику цену«.9 (1. Петрова 3,4)
Нека млади и деца науче да за себе изаберу царско ру хо, иза-
ткано на небеском разбоју, »свилу чисту и белу« (Откривење
9
ОДЕВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ 217
19,8), коју ће носити сви свети са Земље. Ово ру хо, Христов нео-
каљани карактер, бесплатно је понуђено сваком људском бићу, и
сви који га приме, носиће га већ овде.
Објасните деци да се одевају дивним ру хом Христовог карак-
тера, када се баве непорочним мислима, које су надахну те љу-
бављу, и када чине љубазна и корисна дела. Та одећа учиниће их
лепима и омиљенима овде, а у вечности даће им право да уђу у
палату која припада Владару. Његово обећање гласи:
»И ходаће са мном у белима, јер су достојни.« (Откривење 3,4)
СУБОТА
»И Суботе моје светкујте да су

знак између мене и вас,
да знате да сам ја Господ.«
(Језекиљ 20,20)
250
В редност Суботе, Дана од одмора, као васпитног средства је
непроцењива. Све што Бог од нас тражи, опет нам враћа,
украшено, преображено Његовом славом. Десетак који је Бог
захтевао од Израиља, био је одређен да се у свој величанственој
лепоти, сачува међу људима, слика Његовог храма на Небу, за-
лог Његове присутности на Земљи. Тако се и део нашег времена,
који Он тражи од нас, поново нама враћа носећи Његово име и
печат. Он каже: »Јер је знак између Мене и вас ... да знате да сам
Ја Господ«; »јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, мо-
ре и што је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио
Господ дан од одмора и посветио га«. (2. Мојсијева 31,13; 20,11)
Субота је знак стваралачке и откупитељске моћи; она указује на
Бога као Извор живота и знања; она подсећа на човекову прво-
битну славу, и тако постаје сведок Божје намере да нас обнови
по свом обличју.
И Субота и породица установљени су у Едему, и Божја же-
ља је да остану нераскидиво повезани. Ми тога дана, више него
иједног другог, можемо живети едемским животом. Према Бож-
218
СУБОТА 219
јем плану чланови породице треба да буду удружени у раду и

проучавању, на богослужењу и рекреацији, отац као свештеник 251
у своме дому, а оба родитеља као учитељи и пријатељи својој де-
ци. Међу тим, последице греха, које су промениле животне усло-
ве, у великој мери пореметиле су ову заједницу. Отац у току сед-
мице често једва види лице своје деце. Он скоро да нема никакве
прилике да другује с децом и да их поучава. Међу тим, Божја љу-
бав поставила је границу радним захтевима. На дан одмора Он
је своју милостиву руку ставио на Суботу. На тај свој дан, Он је
члановима породице пружио прилику да буду у заједници с Њи-
ме, с природом и међусобно.
Пошто је Дан од одмора споменик стваралачкој сили, он је
дан изнад свих осталих, јер тада треба да се упознајемо с Богом
преко Његових дела. У дечијим мислима и сама помисао на дан
Суботу треба да буде повезана са лепотом у природи. Срећна је
породица која у Суботу може поћи на место богослужења као
што је Исус са својим ученицима ишао у синагогу – преко поља,
уз обалу језера и кроз шумарке. Срећни су отац и мајка који сво-
ју децу могу учити Божјој писаној речи служећи се сликама са
отворених страница књиге природе; који се могу окупљати под
зеленим дрвећем, на свежем чистом вазду ху, да проучавају Реч и
певају хвалу небеском Оцу.
Родитељи таквим дружењем могу повезати срце своје деце са
собом, и на тај начин са Богом, везама које се никад неће преки-
ну ти.
Субота пружа изванредне могућности за интелектуално уса-
вршавање. Библијску поуку не треба проучавати у суботу ују тро
брзим погледом на њен текст, већ поуку за следећу седмицу треба
пажљиво проучити у суботу после подне, а затим је свакодневно 252
понављати и расветљавати током седмице. Тако ће се поука уре-
зати у памћење као благо које се никада неће изгубити.
Слушајући проповед, нека и родитељи и деца бележе текстове
и наводе из Писма и, што је више могуће, изнесене мисли да би
о њима разговарали у кући. То ће много допринети да се уклони
умор који често обузима децу за време слушања проповеди и да
се код свих развије навика да буду пажљиви и сабрани.
Размишљање о изнесеним темама отвориће ученику ризнице

о којима никада није ни сањао. Он ће у свом животу доказати
стварност искуства описаног у Библији:
»Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми ра-
дост и весеље срцу мојему.« (Јеремија 15,16)
»Размишљам о наредбама Твојим.« »Бољи су од злата и дра-
гог камења ... И слугу Твојега они су просветлили; ко их држи,
има велику плату.« (Псалам 119, 48; 19,10.11)
ВЕРА И
МОЛИТВА
»Вера је пак тврдо чекање

онога чему се надамо.«
»Верујте да ћете примити; и биће вам.«
(Јеврејима 11,1; Марко 11,24)
В ера је поверење у Бога – веровање да нас воли и да зна шта

је најбоље за нас. Она нас тако наводи да уместо свога, иза-
беремо Његов пут. Уместо нашег незнања, она прихвата Њего-
253
ву мудрост; уместо наше слабости, Његову силу; уместо наше

грешности, Његову праведност. Наш живот, ми сами, све је то
Његово; вера признаје Његово право власништва и прихвата
благослове које оно доноси. Истина, честитост, непорочност, ис-
такну ти су као тајна успеха у животу. Вера нас управо надахњује
овим начелима.
Свака добра побуда или тежња је дар од Бога; вера прима од
Бога живот, који једини може да покрене прави раст и напредак.
Треба потанко објаснити како вера јача. Свако Божје обе-
ћање повезано је с условима. Ако желимо да чинимо Његову
вољу, на располагању нам је сва Његова снага. Сваки дар који
Он обећава садржан је у самоме обећању. »Семе је реч Божја.«
(Лука 8,11) Као што је сигурно да је храст у жиру, тако је сигур-
но и да је Божји дар у Његовом обећању. Ако примамо обећање,
имамо и дар.
221
Вера која нас оспособљава да примамо Божје дарове, и сама

је дар од кога је одређена мера усађена у свако људско биће. Она
254 расте кад се вежба у примању Божје речи. Да бисмо ојачали веру,
морамо је често повезивати с Речју.
Приликом проучавања Библије, ученику треба помоћи да
схвати силу Божје речи. Приликом стварања: »Он рече, и по-
стаде; Он заповеди, и показа се.« Он »зове оно што није као оно
што јест« (Псалам 33,9; Римљанима 4,17); јер кад их Он позове,
ту су.
Колико су се пу та они који су веровали Божјој речи, иако са-
ми по себи потпуно беспомоћни, одупрли сили целога света –
Енох, непорочан у срцу, свет у животу, држећи се чврсто своје
вере у победу праведности насупрот поквареном и исмевачком
нараштају; Ноје и његов дом насупрот људима свога времена,
људима највеће физичке и менталне снаге и најнижег морала;
деца Израиљева на обали Црвеног мора, беспомоћно, уплашено
мноштво робова, насупрот најмоћнијој војсци најмоћнијег на-
рода на кугли земаљској; Давид, дечак пастир, коме је Бог обећао
престо, насупрот Саулу, тадашњем владару, одлучном да задржи
своју власт; Седрах и његови другови у ватри, а Наву ходоносор
на престолу; Данило међу лавовима, његови непријатељи на ви-
соким положајима у царству; Исус на крсту и јеврејски свеште-
ници и главари који чак и римског намесника присиљавају да
испуни њихову вољу; Павле у ланцима, вођен да умре смрћу зло-
чинца и Нерон, деспотски владар светске империје.
Овакви примери не налазе се само у Библији. Њих има много
у сваком запису о људском напретку. Валденжани и Хугеноти,
Виклиф и Хус, Јероним и Лу тер, Тиндал и Нокс, Цинцендорф и
Весли, и мноштво других сведочили су о сили Божје речи насу-
прот људској сили и политици која подупире зло. Они припадају
255 правом племству у овоме свету. То је Његова права царска лоза.
Данашња омладина позвана је да заузме своје место у тој лози.
Вера је исто тако потребна у малим као и у великим дога-
ђајима у животу. Ако имамо непоколебљиво поверење у Бога,
уживаћемо Његову подршку у свим својим свакодневним зани-
мањима и пословима.
ВЕРА И МОЛИТВА 223
Гледан с људског становишта, живот је за све нас неугажена

стаза. То је стаза којом, што се тиче наших важнијих искустава,
свако мора ходати сам. У наш уну трашњи живот ниједно друго
људско биће не може потпуно проникну ти. Кад мало дете крене
на ово пу товање на којем, пре или касније, само мора да изабере
свој смер, само да одлучи о својој вечној судбини, колико треба
искрени да буду напори да га усмеримо да своје поверење покло-
ни сигурном Водичу и Помоћнику!
Као штит против искушења и као позив на непорочност и
истину, ниједан други утицај не може се упоредити са свешћу
о Божјем присуству. »Него је све голо и откривено пред очима
Онога којему говоримо.« »Чисте су очи Твоје, да не можеш гле-
дати зла, и безакоња не можеш гледати.« (Јеврејима 4,13; Авакум
1,13) Ова мисао била је Јосифов штит против покварености у
Египту. Заводничком кушању одговорио је одлучно: »Како бих
учинио такво грдно зло и Богу згрешио?« (1. Мојсијева 39,9) Ве-
ра ће, ако се гаји, такав штит дати свакој души.
Само ће свест о Божјем присуству моћи да протера страх који
би плашљивом детету од живота учинио терет. Оно у своје пам-
ћење треба да уреже обећање: »Анђели Господњи станом стоје
око оних, који се њега боје, и избављају их.« (Псалам 34,7) Нека
чита прекрасни извештај о Јелисију у планинском граду, док из-
међу њега и чета наоружаних непријатеља стоји моћни круг не-
беских анђела. Нека чита како се пред Петром у тамници и осу-
ђеном на смрт појавио Божји анђео; како је Божјег слугу повео 256
у сигурност, поред наоружаних стражара, кроз масивна врата и
велику гвоздену капију с преворницама и засунима. Нека чита о
призору на мору када се затвореник Павле, на свом пу ту према
суду и губилишту, обратио олујом шибаним војницима и мор-
нарима измученим од рада, неспавања и дугог поста, и изгово-
рио речи пуне охрабрења и наде: »И ево сад вас молим да будете
добре воље ... јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога којега сам
ја и коме служим, говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред
ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.« С вером у
ово обећање Павле је уверавао своје сапутнике: »Ниједноме од
вас длака с главе неће отпасти.« Тако се и збило. Зато што се на
броду налазио један човек преко кога је Бог могао да делује, сви
многобошци оличени у војницима и морнарима били су сачу-
вани. »И тако изиђоше сви живи на земљу.« (Дела апостолска
27,22–24. 34.44)
Све ово није записано да бисмо могли само да читамо и ди-
вимо се, већ да иста вера, која је деловала у Божјим слугама у
давнини, може да делује и у нама. Бог ће и сада деловати, исто
тако снажно као и некада, тамо где се нађу верна срца да буду
пут Његовој сили.
Нека они који немају поверења у себе, које недостатак само-
поуздања наводи да избегавају бригу и одговорност, буду поуче-
ни да се ослоне на Бога. Тако ће многи међу онима који би иначе
били само бројка у свету, можда само беспомоћно бреме за дру-
ге, бити способни да кажу заједно с апостолом Павлом: »Све мо-
гу у Исусу Христу, који ми моћ даје.« (Филибљанима 4,13)
Детету које је брзо да се успротиви неправди, вера пружа
257 драгоцене поуке. Спремност да се одупре злу или да се освети за
неправду, често је изазвана дубоким осећањем правичности и
активним, енергичним ду хом. Поучите такво дете да је Бог веч-
ни Чувар правде. Он се нежно брине о бићима која је толико
љубио да је дао свога најдражег Љубљенога да их спасе. Он ће се
обрачунати са сваким злочинцем.
»Јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока Његова.« (Захарија 2,8)
»Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, Он ће учинити.
И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне.«
(Псалам 37,5.6)
»Бог је Уточиште убогоме, Уточиште у невољи. У Тебе се
уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже,
Господе!« (Псалам 9,9.10)
Бог очекује да саучешће које показује према нама и ми пока-
жемо према другима. Нека се раздражљиви, поносити и освето-
љубиви угледају на Онога који је кротак и понизан, који је као
јагње вођен на заклање, који се није светио попут овце неме пред
онима који је стрижу. Нека гледају на Онога кога су наши греси
проболи, а наше боли оптеретиле, и научиће да подносе, да се

уздржавају и опраштају.
Вером у Христа може да се уклони сваки недостатак каракте-
ра, свака мрља очисти, свака мана поправи, свака врлина развије.
»Да будете испуњени у Њему.« (Колошанима 2,10)
Молитва и вера уско су повезане, и треба их заједно проуча-
вати. Молитва вере је божанско умеће; то је умеће којим мора
овладати свако ко жели да његово животно дело буде успешно.
Христос каже: »Све што иштете у својој молитви, верујте да ће- 258
те примити; и биће вам.« (Марко 11,24) Он објашњава да наша
молба мора бити у складу с Божјом вољом; морамо тражити оно
што је Он обећао, и што год примимо, мора бити употребљено
тако да се испуни Његова воља. Ако се испуне услови, испуниће
се и обећање.
Ми смемо да тражимо опроштење греха, Светога Ду ха, при-
роду сличну Христовој, мудрост и снагу да радимо Његово дело,
сваки дар који је Он обећао; затим морамо да верујемо да ћемо
примити, и захвалити Богу што смо примили.
Није потребно да тражимо било какав спољашњи доказ бла-
гослова. Дар се налази у обећању, и ми можемо да се бавимо сво-
јим послом сигурни да Бог може да испуни оно што је обећао и
да ће дар, који већ имамо, кад нам буде најпотребнији постати
стварност.
Живети тако од сваке Божје речи значи предати Му цео свој
живот. Тада ћемо непрекидно осећати своје сиромаштво и зави-
сност, чежњу срца за Богом. Молитва је неопходна јер је то жи-
вот душе. Породична молитва и јавна молитва имају своје место;
али тајни разговор с Богом у ствари одржава живот душе.
Мојсије је управо на гори с Богом угледао слику оне дивне
зграде која треба да постане пребивалиште Божје славе. Упра-
во на гори с Богом, на тајном месту молитве, и ми морамо ра-
змишљати о божанском славном идеалу за човечанство. На тај
начин бићемо оспособљени да тако обликујемо зграду свога ка-
рактера да се на нама може испунити Његово обећање: »Уселићу
се у њих и живећу у њима, и бићу им Бог и они ће бити Мој на-

род.« (2. Коринћанима 6,16)
259 Исус је за време свог земаљског живота, управо у току ча-
сова молитве насамо примао мудрост и силу. Нека млади следе
Његов пример и нека у зору и сумрак одвоје тихе тренутке за
разговор са својим Оцем на небесима. Нека и у току дана узди-
жу своја срца Богу. На сваком кораку нашег пу та Он говори: »Јер
Ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, Ја
ћу ти помагати.« (Исаија 41,13) Кад би наша деца, у зори своје
младости научила ове поуке, какву би то свежину и силу, какву
радост и задовољство унело у њихов живот!
__________________
То су поуке које може пренети само онај који их је лично на-
учио. Учења Писма немају већи утицај на младе само зато што
многи родитељи и учитељи тврде да верују Божјој речи, а сво-
јим животом поричу њену силу. Понекад су млади у прилици да
осете силу Речи. Они увиђају сву драгоценост Христове љуба-
ви. Они виде лепоту Његовог карактера, могућности које пру-
жа живот у Његовој служби. Међу тим, увиђају да је живот оних
који кажу да поштују Божја начела потпуно друкчији. На колико
се људи могу с правом применити речи, које је изговорио про-
рок Језекиљ:
»Синови народа твојега ... говоре један другоме, сваки брату
својему, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа. И до-
лазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом,
и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а
срце њихово иде за својим лакомством. И гле, ти си им као љуп-
260 ка песма, као човек лепа гласа и који добро свира; слушају речи
твоје, али их не извршују.« (Језекиљ 33,30–32)
Једно је приступати Библији као књизи пуној добрих савета,
које треба слушати онолико колико су у складу с духом времена
и с нашим положајем у свету; сасвим је друго сматрати је оним
што она заиста јесте – речју живога Бога, речју која је наш живот,
речју која треба да обликује наше активности, наше речи, и наше
мисли. Држати Божју реч било у чему мањом од тога, значи одба-
цити је. Зато што је на овакав начин одбацују и они који кажу да
верују у њу, основни је узрок сумње и неверства међу младима.
__________________
Напетост, каква се никада раније није могла видети, захвата
свет. Задовољства, стицање новца, борба за власт, као и борба
за опстанак, страховитом силом заокупљају тело, ум и душу. Бог
проговара усред ове неразумне јурњаве. Он нас позива да се по-
вучемо у самоћу и разговарамо с Њиме. »Утолите и познајте да
сам Ја Бог.« (Псалам 46,10)
Многи, чак ни у тренуцима молитве, не примају благослов из
стварне заједнице с Богом. Они превише журе. Брзим корацима
пролазе кроз круг Христове узвишене присутности, зауставља-
јући се можда само за трену так у његовим светим границама,
али не чекају савет. Они немају времена да остану с божанским
Учитељем. Са својим теретима враћају се на свој посао.
Овакви људи неће моћи да постигну стварни успех, све док
не схвате у чему је тајна силе. Они морају одвојити време да раз-
мишљају, да се моле, да од Бога очекују обнављање своје физич- 261
ке, менталне и ду ховне снаге. Њима је потребан окрепљујући
утицај Божјег Ду ха. Кад га буду примили, биће прожети новим
животом. Малаксало тело и уморни мозак биће освежени, а на-
товарено срце одморено.
Не само кратко заустављање у Његовој близини, већ лична
веза с Христом, дружење с Њиме је наша потреба. Како ће срећ-
на бити деца у нашим домовима и ученици у нашим школама
кад родитељи и наставници у властитом животу стекну драго-
цено искуство описано речима из Песме над песмама:
»Што је јабука међу дрветима шумским,

То је драги мој међу момцима;
Желех хлада њезина, и седох,
И род је њезин сладак грлу мојему.
Уведе ме у кућу где је гозба,
А застава му је љубав к мени.«
(Песма над песмама 2,3.4)
ЖИВОТНО ДЕЛО
»За оним што је напред

сежем се.«
(Филибљанима 3,13)
262
З а постизање успеха у било којој области, мора да постоји
одређени циљ. Онај који жели да у животу постигне прави
успех, мора пред очима стално имати циљ вредан труда. Такав је
циљ постављен данашњој омладини. Небеска мисао о објављи-
вању Јеванђеља свету у овом нараштају, најплеменитији је циљ
коме се може посветити једно људско биће. Он отвара поље за
рад свакоме чије је срце Христос дирнуо.
Божја намера с децом која расту у нашим домовима много је
шира, дубља и виша, него што то наш ограничени разум може да
схвати. Бог је из најскромнијих прилика у прошлим временима
позивао оне који су се показали верни, да сведоче за Њега на
највишим местима у свету. Многи младићи који данас расту, као
што је Данило растао у свом јудејском дому, проучавајући Божју
реч и Његова дела и обављајући верно своје дужности, стајаће
једном у законодавним скупштинама, у судским дворанама или
царским дворовима као сведоци Цара над царевима. Многи ће
бити позвани да обаве изузетну службу. Цео свет отвара се Је-
ванђељу. Етиопија пружа своје руке к Богу. Из Јапана и Кине и
228
ЖИВОТНО ДЕ ЛО 229
Индије, из земаља нашег континента које су још покривене та-

мом, из свих крајева нашег света допире уздах грехом рањених
срца која траже да упознају Бога љубави. Милиони и милиони 263
никада нису ни чули о Богу или о Његовој љубави која се от-
крила у Христу. Њихово право је да стекну то знање. Они имају
исто право на Спаситељеву милост као и ми. На нама који смо
примили ово знање и на нашој деци, којој ћемо га пренети, по-
чива одговорност да се одазовемо на њихов вапај. Сваком дома-
ћинству и свакој школи, сваком родитељу, наставнику и детету
које је обасјала светлост Јеванђеља, упућено је у овом судбоно-
сном часу питање постављено царици Јестири у оном значајном
тренутку израиљске историје: »Ко зна ниси ли за овакво време
дошла до царства?« (Јестира 4,14)
Они који размишљају о последицама убрзавања или оме тања
Јеванђеља обично мисле о последицама које то оставља на њих
или на свет. Ретки размишљају како то делује на Бога. Мало љу-
ди мисли на патње које је грех проузроковао нашем Створите-
љу. Цело Небо трпело је у Христовој самртној борби; то трпље-
ње није ни почињало нити се завршавало Његовим појављива-
њем у обличју човека. Крст нашим отупелим чулима открива
бол који је грех, од самог свог зачетка, наносио Божјем срцу.
Богу наноси бол свако удаљавање од правде, свако окрутно де-
ло, сваки човеков неуспех да достигне божански идеал. Кад су
некада давно на Израиљ дошле невоље као неизбежна последи-
ца одвајања од Бога – подложност непријатељима, окрутност и
смрт, било је речено да »стадоше служити Господу; и сажали му
се ради муке синова Израиљевих«. »У свакој тузи њиховој Он
беше тужан ... и подиже их и носи их све време.« (Судије 10,16;
Исаија 63,9)
Његов »Дух моли се за нас уздисањем неисказаним«. Док »сва
твар уздише и тужи с нама« (Римљанима 8,26.22), срце беско-
начног Оца саосећа у болу. Наш свет је велика кућа јада, призор 264
такве беде да се не усуђујемо ни својим мислима да дозволимо да
се њоме баве. Да смо схватили колика је, терет би био заиста не-
подношљив. Али Бог све то осећа. Да би уништио грех и његове
последице, Он је жртвовао свога Најдражега и нама дао моћ да
у сарадњи с Њим, том призору беде учинимо крај. »И пропове-

даће се ово Јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство
свим народима. И тада ће доћи последак.« (Матеј 24,14)
Христос је заповедио својим следбеницима: »Идите по свему
свету и проповедите Јеванђеље сваком створењу.« (Марко 16,15)
Нису сви позвани да буду проповедници или мисионари у уоби-
чајеном смислу те речи; али сви могу бити Христови сарадни-
ци у објављивању »Радосне вести« својим ближњима. Заповест
је упућена свима, великима и малима, ученима и ненаученима,
старима и младима.
Имајући пред очима ову заповест, зар своје синове и кћери
можемо васпитавати за живот у коме ће поштовати устаљене на-
вике и обичаје, за живот наизглед хришћански, али без Христо-
вог самоодрицања, за живот над којим Онај који је истина мора
да изговори осуду: »Не познајем вас«?
Хиљаде чине тако. Труде се да својој деци осигурају предно-
сти Јеванђеља, а одричу се његовог ду ха. Тако не може бити. Они
који одбијају предност заједнице с Христом у служби, одбацују
једину школу која их оспособљава да с Њим учествују у Његовој
слави. Одбацују школу која у овом животу даје снагу и племени-
тост карактеру. Многи очеви и мајке који су својој деци ускра-
тили крст Христов, прекасно су схватили да су их тако предали
непријатељу Бога и људи. Запечатили су њихову пропаст не само
265 за будући већ и за садашњи живот. Искушења су их надвладала.
Одрасла су да буду проклетство свету, а бол и срамота онима
који су их родили.
Чак и кад теже да се припреме за Божју службу, многи кре-
ну другим пу тем због погрешних васпитних метода. Широко
је распрострањено мишљење да се живот састоји од одвојених
раздобља, раздобља учења и раздобља рада – од припремања и
извршавања. Да би их припремили за животну службу, младе
шаљу у школу да у проучавању књига стекну знање. Одвојени
од одговорности свакодневног живота, они се толико посвећују
учењу да често губе из вида његову сврху. Жар њиховог млада-
лачког посвећења се гаси, а многи међу њима постају обузети
неком личном себичном жељом. На крају школовања, хиљаде су
изгубиле додир са животом. Предуго су се бавили нестварним и

теоретским, и сада, када цело њихово биће мора да се разбуди да
се сусретне са оштрим сукобима у стварном животу, они нису
припремљени. Уместо да се посвете племенитом делу, као што су
намеравали, сам свој полет троше у борби за голи живот. После
поновљених разочарања, очајни што не могу да зараде довољно
за частан живот, многи бивају увучени у сумњиве и недозвоље-
не послове. Свету је ускраћена служба коју је могао да добије, а
Богу су ускраћене душе које је желео да уздигне, оплемени и на-
гради као своје представнике.
__________________
Многи родитељи греше што својој деци не пружају подјед-
наке могућности за образовање. Спремни су на сваку жртву да
осигурају најбоље предности бистром и способном детету. Ме-
ђу тим, не сматрају да су те исте предности неопходне и деци која
мање обећавају. Верују да је нешто образовања довољно за оба-
вљање уобичајених животних дужности.
Међу тим, ко је способан да између деце у породици изабере 266
ону на којој ће почивати највеће одговорности? Колико се пу та
показало да је људски разум управо ту био у заблуди! Се тите
се Самуиловог искуства, када је био послан да помаже једнога
од Јесејевих синова за цара над Израиљем! Седам младића пле-
менита изгледа прошло је испред њега. Кад је угледао првога,
пријатна изгледа, складних облика и кнежевског држања, про-
рок је узвикнуо: »Јамачно је пред Господом помазаник Његов!«
Али Бог је рекао: »Не гледај на лице његово ни на висину раста
његова, јер сам га одбацио; јер не гледам на што човек гледа:
човек гледа што је на очима, а Господ гледа на срце.« Тако је о
свој седморици било посведочено: »Није Господ изабрао тих!«
(1. Самуилова 16,6.7.10) Пророку није било дозвољено да обави
своју мисију, све док Давид није био позван од стада.
Старија браћа, између којих је Самуило хтео да начини из-
бор, нису имали особине за које је Бог сматрао да их мора имати
владар Његовог народа. Поносни, себични, самопоуздани, били
су одбачени ради једнога кога су потцењивали, једнога који је са-
чувао једноставност и искреност своје младости, и кога је, иако
је сам себе сматрао невредним, Бог могао васпитати да понесе

царске одговорности. Тако и данас, у многој деци које родитељи
запостављају, Бог види способности много веће од способности
друге деце, о којој се мисли да више обећавају.
С обзиром на могућности у животу, ко је способан да оцени
шта је велико а шта је мало? Колико је људи на ниским положа-
јима у животу, покрећући делатности на благослов свету, пости-
гло резултате на којима би им и цареви могли позавидети!
Нека зато свако дете добије образовање за најузвишенију слу-
267 жбу. »Изју тра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер
не знаш шта ће бити боље, ово или оно.« (Проповедник 11,6)
Посебно место које нам је одређено у животу, додељено нам
је у складу са нашим способностима. Сви не могу да достигну
исти степен развитка нити да са истим успехом обављају исти
посао. Бог не очекује од исопа да достигне размере кедра, нити
од маслине висину величанствене палме. Међу тим, свако мора
да се труди да се вине тако високо колико му омогућава удружи-
вање људских и божанских снага.
Многи не постају оно што би могли да буду зато што не ко-
ристе снагу која постоји у њима. Не ослањају се, колико би то
могли, на божанску силу. Многи су отишли с пу та на коме су мо-
гли да постигну најбољи успех. Тражећи већу част или угодни-
ји посао, покушавају да раде оно за што нису способни. Многе
људе чији таленти више одговарају неком другом позиву, жеља
нагони да се посвете неком интелектуалном звању. И тако онај
који је могао да буде успешан пољопривредник, занатлија или
медицински техничар, носи име проповедника, правника или
лекара, иако за то није способан. Други, опет, који су могли да се
баве неким одговорним позивом, због недостатка полета, мар-
љивости или истрајности, задовољавају се неким мање одговор-
ним положајем.
Ми морамо да се тачније придржавамо Божјег плана живота.
Обављати што боље посао који је пред нама, поверити своје пу-
теве Богу и пазити на знаке Његовог провиђења – то су правила
која служе као сигуран водич приликом избора звања.
Онај који је дошао с Неба да буде наш Пример, провео је ско-

ро тридесет година свог живота бавећи се обичним, занатским
радом; за то време проучавао је Божју реч и Божја дела, и пома-
гао и поучавао све до којих је могао допрети Његов утицај. Када 268
је отпочео своју јавну службу, пошао је да лечи болесне, теши
жалосне и сиромашнима да проповеда Јеванђеље. То је дело свих
Његових следбеника.
»Који је највећи међу вама«, рекао је Он, »нека буде као нај-
мањи, и који је старешина, нека буде као слуга. Ја сам међу вама
као слуга.« (Лука 22,26.27)
Љубав и верност Христу представљају извор сваке праве слу-
жбе. Када је срце дирну то Његовом љубављу, у њему се јавља
жеља да ради за Њега. Ову жељу треба храбрити и правилно
усмеравати. Било у дому, у суседству или школи, присутност си-
ромашних, ожалошћених, неуких или несрећних не треба сма-
трати сметњом, већ драгоценом приликом за службу.
У овом послу, као и у сваком другом, вештина се стиче радом.
Вежбањем у обичним животним дужностима и служењу невољ-
нима и напаћенима, повећава се умешност. Најдобронамернији
напори лишени тога често су некорисни па чак и штетни. Људи,
управо у води, а не на сувом, уче да пливају.
Друга дужност која је често олако схваћена – дужност коју
треба објаснити младима, кад почну да схватају Христове захте-
ве, дужност је да се сроде с Црквом.
Веома је блиска и света веза измећу Христа и Његове Цркве –
Он је Женик, а Црква је невеста; Он је глава, а Црква је тело. Веза
са Христом, према томе, обу хвата и везу са Његовом Црквом.
Црква је организована да служи; и у животу који је посвећен
служби Христу веза с Црквом је један од првих корака. Оданост 269
Христу захтева верно испуњавање дужности у Цркви. То је ва-
жан део образовања; у Цркви која је надахну та Учитељевим жи-
вотом, то ће непосредно покрену ти на рад за људе изван Цркве.
Има много области које младима пружају прилику за користан
рад. Нека се организују у групе за хришћанску службу, и тај за-
једнички рад добиће помоћ и охрабрење. Родитељи и наставни-
ци, учествујући у раду младих, имаће могућности да им буду од

користи својим богатим искуством и да им помогну да њихови
напори уроде плодом.
Упознавање буди саосећање, а саосећање је извор успешне слу-
жбе. Да бисмо у деци и младима побудили саосећање и дух по-
жртвовности према напаћеним милионима у далеким крајевима,
упознајмо их с тим земљама и њиховим народима. Наше школе у
том погледу могу много да учине. Уместо да се баве освајањима
која су извршили Александар или Наполеон у прошлости, нека
ученици проучавају живот таквих људи као што су били апостол
Павле и Мартин Лу тер, Мофат, Ливингстон и Кери, и оно што се
сада збива у области еванђеоског рада. Уместо да оптерећују своје
памћење низом имена и теорија, које неће имати никакав утицај
на њихов живот и о којима ће, кад изађу из школе, ретко мислити,
нека проучавају све земље у светлости еванђеоских напора и нека
се упознају с народима и њиховим потребама.
У завршном раду на проповедању Јеванђеља, пред нама је не-
прегледно поље које треба обрадити; више него икада пре, дело
270 мора да стекне помагаче из редова обичних људи. Млади и ста-
ри биће позвани с поља, из винограда и радионица, и Учитељ ће
их послати да објаве Његову вест. Многи међу њима имали су
мало могућности да се образују; али Христос препознаје у њима
особине које их чине способним да испуне Његову намеру. Ако
од срца прегну на рад и наставе да уче, Он ће их оспособити да
раде за Њега.
Онај који познаје дубину беде и очаја у свету, зна којим се
средствима може донети избављење. Он свуда види душе у та-
ми, погну те под теретом греха, туге и бола. Међу тим, Он види и
њихове могућности; Он види висине до којих могу стићи. Иако
су људска бића злоупотребила Његову милост, улудо утрошила
своје таланте и изгубила достојанство природе сличне Божјој,
Створитељ треба да се прослави њиховим откупљењем.
Терет рада за оне којима је потребна помоћ у забаченим кра-
јевима света, Христос полаже на оне који саосећају с неукима
и залу талима. Он ће бити прису тан да помогне онима чија су
срца испуњена саосећањем, иако су њихове руке можда грубе и
невеште. Он ће радити преко оних који могу уочити благослов

у беди, и добитак у губитку. Када нас Светлост света обасја, у
тешкоћи ћемо видети предност, у збрци ред и у привидном по-
разу успех. Невоље ће се показати као прикривени благослов, а
страдања као милост. Христови сарадници из редова обичних
људи, који учествују у жалости својих ближњих, као што је њи-
хов Учитељ учествовао у жалости целог људског рода, видеће у
вери да Он ради с њима.
»Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо.«
(Софонија 1,14) Свет зато мора да буде опоменут.
Када се припреме онолико колико могу, хиљаде и хиљаде мла- 271
дих и старијих треба да се посвете овом раду. Многа срца већ се
одазивају позиву великог Учитеља, и њихов број ће се повећава-
ти. Нека сваки васпитач хришћанин покаже симпатију према та-
квим радницима и нека им помогне. Нека охрабри младе који су
му поверени и нека им помогне у припреми да ступе у редове.
Нема друге гране у Делу у којој би младима било омогућено
да приме веће благослове. Сви који учествују у проповедању су
Божји помагачи. Они су сарадници анђела; у ствари, то су људ-
ска оруђа преко којих анђели обављају своју мисију. Анђели го-
воре њиховим гласом и раде њиховим рукама. Људска бића, у
сарадњи с небеским силама, уживају благослов њиховог образо-
вања и искуства. А као средство образовања, која се универзи-
тетска настава може с тиме мерити?
С таквом војском правилно извежбаних радника какви би
могли да буду наши млади, колико би се вест о разапетом и вас-
крслом Спаситељу, који ће ускоро доћи, могла брзо однети це-
ломе свету! Колико би брзо могао доћи последак – крај патњи
и жалости и греху! Колико би брзо уместо земаљских поседа,
обележених грехом и болом, наша деца могла примити своје на-
следство тамо где ће »праведници наследити земљу и живети на
њој довека«; где »нико од становника неће рећи: болестан сам«,
и где се »неће више чу ти ... плач и јаук«. (Псалам 37,29; Исаија
33,24; 65,19)
Помоћници
учитеља
»Као што Отац посла Мене,
и Ја шаљем вас.«
(Јован 20,21)
ПРИПРЕМА
»Постарај се да се покажеш
поштен пред Богом.«
(2. Тимотију 2,15)
М ајка је први учитељ детету. У раздобљу највеће пријемчи-

вости и најбржег развоја, његово васпитање, у великој ме-
ри, је у њеним рукама. Њој првој пружена је прилика да обликује
275
карактер детета за добро или за зло. Она мора да схвати вред-

ност прилике која јој је дата, и више од сваког другог учитеља,
мора да се оспособи да је на најбољи начин искористи. Међу тим,
ничијем припремању не поклања се тако мало пажње као ње-
ном. Најмање систематских напора уложено је у помоћ мајци,
чији је васпитни утицај најснажнији и најдалекосежнији.
Они којима је поверена брига о малом детету често не позна-
ју његове физичке потребе; они мало знају о законима здравља
или начелима развоја. Ништа боље нису припремљени да се бри-
ну ни о његовом менталном и ду ховном растењу. Они могу бити
оспособљени да воде послове и блистају у друштву; могу пости-
ћи изванредне успехе у књижевности и науци; али о васпита-
њу детета мало знају. Управо због овог недостатка, посебно због
запостављања физичког развоја у првим годинама, велики део
припадника људског рода умире у детињству, а међу онима који
достигну зрелост, многима живот представља само терет.
239
276 На очевима, исто тако као и на мајкама, почива одговорност

за рано и касније васпитање детета, и зато је веома потребно да
се оба родитеља за то пажљиво и темељно припреме. Пре него
што одлуче да преузму дужност очинства и материнства, људи
и жене морају се упознати са законима физичког развоја – с фи-
зиологијом и хигијеном, са значајем утицаја који делују пре ро-
ђења, са законима наслеђивања, са здравственим мерама, одева-
њем, телесним вежбама и лечењем болести; они, такође, морају
да разумеју законе менталног развоја и моралног васпитања.
Бесконачни је ово дело васпитања сматрао тако важним да је
послао гласника са свог престола будућој мајци да одговори на
питање: »Какво ће бити правило за дете и шта ће чинити с њим?«
(Судије 13,12), и да поучи оца о васпитању обећаног сина.
Васпитање неће постићи све што може и треба да постигне,
докле год не буде потпуно схваћена важност родитељског рада,
и док они не стекну образовање које ће их припремити за ноше-
ње те свете одговорности.
Потреба да се учитељи припреме за своје звање широко се
увиђа; али ретки схватају која је врста припреме најбитнија. Онај
који је свестан одговорности повезаних с васпитањем младих,
увидеће да образовање само на научном и литерарном подручју
не може бити довољно. Учитељ мора да стекне шире образовање
од онога које се може стећи проучавањем књига. Њему је по-
требна не само снага већ и ширина ума; он мора да буде не само
одан послу већ и човек широка срца.
Само Онај који је створио ум и одредио му законе, може са-
вршено разумети његове потребе и управљати његовим разво-
277 јем. Начела васпитања која је Он дао једини су сигурни водич.
Неопходно је да сваки учитељ упозна и прихвати ова начела и
свој живот усклади са њима.
Искуство у практичном животу је незаменљиво. Неопходне
особине су ред, темељност, тачност, владање собом, ведар дух,
сталоженост, пожртвовност, поштење и услужност.
Пошто је омладина окружена многим безвредним карактери-
ма и лицемерјем, још је већа потреба да учитељ својим речима,
држањем и понашањем даје пример племенитости и честитости.
ПРИПРЕМА 241
Деца брзо откривају претварање или било коју другу слабост

или ману. Учитељ може да стекне поштовање својих ученика
само ако у личном карактеру покаже начела којима жели да их
научи. Само ако то буде чинио у свом свакодневном дружењу с
њима, имаће трајан и добар утицај на њих.
Готово сва друга својства, која доприносе учитељевом успеху,
у великој мери зависе од његове физичке снаге. Што је његово
здравље боље, то ће бити бољи и његов рад.
Његове одговорности су веома заморне и зато мора да уложи
посебан напор да очува снагу и свежину. Често осећа да су му се
заморили и срце и ум, и једва може да се одупре потиштености,
равнодушности или раздражљивости. Његова дужност је не са-
мо да се одупре таквим расположењима, већ да уклони њихов
узрок. Он своје срце мора да одржи непорочним, пријатним, пу-
ним поверења и саосећања. Да би увек могао бити чврст, стало-
жен и добре воље, мора сачувати снагу ума и живаца.
Пошто је у његовом раду квалитет много важнији од кван- 278
титета, мора да се чува прекомерног рада – покушаја да у свом
послу носи већи терет него што може; прихватања других одго-
ворности које би га онеспособиле за његов рад; учествовање у
разонодама и друштвеним забавама, које више исцрпљују него
што освежавају.
Вежбе на свежем вазду ху, посебно приликом корисног рада,
једно су од најбољих средстава за освежење тела и ума; учитељев
пример побудиће код ученика интересовање за мануелни рад и
надахну ти их поштовањем према таквом раду.
Учитељ је у сваком погледу дужан да строго поштује начела
здравља. Он то мора да чини не само да би тиме сачувао своју
радну способност, већ и зато да би у том смислу утицао на своје
ученике. Он мора да буде умерен у свему; мора да буде пример у
исхрани, одевању, раду и рекреацији.
С физичким здрављем и честитим карактером морају бити
сједињене високе литерарне квалификације. Ако учитељ има
много правог знања, утолико ће бољи бити његов посао. Учио-
ница није место за површан рад. Ниједан учитељ који је задово-
љан површним знањем неће постићи значајне резултате.
Међу тим, учитељева корисност не зависи толико од ствар-

ног обима његовог знања колико од циља за којим тежи. Пра-
ви учитељ не подноси тромост мисли, леност ума и несигурност
памћења. Он стално тежи за вишим достигнућима и бољим ме-
тодама. Његов живот је живот сталног растења. У раду таквог
учитеља запажа се свежина, оживљавајућа сила, која буди и на-
дахњује његове ученике.
Учитељ мора бити способан за свој посао. Он мора имати му-
279 дрости и тактичности потребне за рад с душама. Без обзира ко-
лико велико било његово познавање науке, колико изванредне
његове способности у другим областима, ако не задобије пошто-
вање и поверење својих ученика, његови напори биће узалудни.
Потребни су учитељи брзи да уоче и искористе сваку прили-
ку да учине добро; они који одушевљење сједињавају с правим
достојанством, који су способни да управљају, да поучавају, да
надахњују мисли, да буде снагу и уливају храброст и живот.
Можда су учитељеве могућности за образовање биле ограни-
чене тако да није постигао високе литерарне квалификације какве
би биле пожељне, ипак, ако заиста познаје људску природу, ако за-
иста воли свој посао; ако је свестан његове важности и жели да
се усаврши, ако је спреман да ради озбиљно и истрајно, разумеће
потребе својих ученика, и својим саосећајним и напредним духом
придобиће их да га следе, јер жели да их уздигне и поведе напред.
Деца и млади, о којима се учитељ стара, веома се разликују
у природи, навикама и васпитању. Неки од њих немају одређени
циљ или чврста начела. Њима треба помоћи да схвате своје одго-
ворности и могућности. Само неки били су правилно васпитани
у дому. Неки су била љубимци укућана. Цело њихово васпитање
било је површно. Научени да се поводе за својим склоностима
и да избегавају одговорности и терете, таква деца немају личну
постојаност, издржљивост ни спремност на самоодрицање. Ди-
сциплину често сматрају непотребним ограничавањем. Друга су
била кажњавана и обесхрабривана. Самовољно ограничавање и
грубост развили су у њима тврдоглавост и дрскост. Кад ове изо-
пачене карактере треба правилно обликовати, тај посао у највише
случајева мора да обави учитељ. Да би га успешно обавио, он мора
ПРИПРЕМА 243
имати саучешћа и проницљивости да пронађе узрок недостата-

ка и погрешака својих ученика. Он мора да буде обазрив и вешт, 280
стрпљив и чврст да би свакоме могао да пружи потребну помоћ
– неодлучнима и љубитељима доколице охрабрење и подршку да
би их тако подстакао на активност; обесхрабренима саучешће и
признање да би створио поверење и покренуо их на рад.
Учитељи често не успевају да успоставе пријатељски однос
са својим ученицима. Они показују премало саучешћа и нежно-
сти, а превише достојанства строгог судије. Иако учитељ мора
да буде чврст и одлучан, не сме да буде претерано строг и наси-
лан. Ако је груб и критички расположен, ако се издваја од својих
ученика и равнодушно поступа према њима, он затвара пу теве
за ширење свог благотворног утицаја на њих.
Учитељ ни у каквим околностима не сме да буде пристрасан.
Указивати посебну наклоност пријатним и привлачним учени-
цима, а бити критичан, нестрпљив и немилосрдан према онима
којима су охрабрење и помоћ најпотребнији, значи потпуно по-
грешно схваћен учитељски рад. Управо у поступању према рђа-
вим и непријатним ученицима искушава се учитељев карактер и
доказује да ли је стварно способан за своју службу.
__________________
Велика одговорност почива на онима који се прихватају усме-
равања људске душе. Прави очеви и мајке сматрају то дужношћу
од које никада неће бити потпуно ослобођени. У животу детета
од првог до последњег дана осећа се утицај везе која га спаја са
срцем родитеља; дела, речи, лични изглед родитеља, настављају да
обликују дете на добро или на зло. Учитељ дели ову одговорност, 281
и мора стално да се подсећа на њену светост и има пред очима
циљ свога рада. Он није постављен само да извршава своје сва-
кодневне дужности, да угаћа својим послодавцима, да одржава
углед школе; он мора имати на уму највише добро својих ученика
као појединаца, дужности које ће им живот поверити, службу ко-
ју ће захтевати и припрему коју ће очекивати. Посао који он из да-
на у дан обавља имаће на његове ученике, а преко њих и на друге,
утицај који неће престати да се шири и јача све док је света и века.
С плодовима свога рада мораће се сусрести у онај велики дан када

ће свака реч и свако дело бити испитано пред Богом.
Учитељ који ово схвати неће мислити да је обавио свој посао
кад је завршио своје уобичајено предавање за тај дан и кад уче-
ници привремено нису под његовим непосредним надзором. Он
ће ту децу и младе носити у срцу. Он ће непрестано размишљати
и трудити се да им обезбеди најбољи квалитет наставе.
Онај који је свестан прилика и предности које му пружа ње-
гов рад, ничему неће дозволити да га заустави у озбиљном на-
пору да се усаврши. Он неће штедети труда да достигне највиши
степен савршенства. Он ће се и сам трудити да постане оно што
жели да буду његови ученици.
__________________
Што је учитељ свеснији своје одговорности, што се озбиљни-
је труди да се усаврши, то ће јасније опажати недостатке који га
ометају у постизању успеха и искреније жалити због њих. Кад
282 посматра величину свога рада, његове тешкоће и могућности,
често ће целим срцем ускликну ти: »И за ово ко је вредан?«
Драги учитељу, кад размишљаш о својој потреби за снагом
и саветима – потреби коју ниједан људски извор не може задо-
вољити, позивам те да размишљаш о обећањима Онога који је
назван дивним Саветником.
»Гле«, каже Он, »дадох пред тобом врата отворена, и нико их
не може затворити.« (Откривење 3,8)
»Зови ме, и одазваћу ти се.« »Уразумићу те, и показаћу ти пут
којим да идеш; световаћу те, око је моје на теби.« (Јеремија 33,3;
Псалам 32,8)
»Ја сам с вама у све дане до свршетка века.« (Матеј 28,20)
Да би се најбоље припремио за свој рад, упућујем те на ре-
чи, живот и методе Кнеза учитеља. Позивам те да размишљаш
о Њему. Он је твој прави Идеал. Посматрај Њега, размишљај о
Њему све док Дух божанског Учитеља не завлада твојим срцем
и животом.
Ако »пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господ-
њу«, и ми се »преображавамо у то исто обличје«. (2. Коринћани-
ма 3,18) То је тајна твога утицаја на ученике. Одражавај Њега!
ЗАЈЕДНИЧКИ РАД
» Јер смо уди један другоме.«

(Ефесцима 4,25)
Н иједан утицај приликом обликовања карактера није снажни-

ји од утицаја дома. Учитељев рад треба да допуни рад родите-
ља, али не сме да заузме његово место. Родитељи и учитељи морају
283
да се труде да сарађују у свему што се тиче добробити детета.

Ову сарадњу у домаћем животу, морају први започети отац
и мајка. Они су заједнички одговорни за васпитање своје деце и
зато се стално морају трудити да заједнички раде. Нека се преда-
ју Богу, молећи Га да им помогне да подржавају једно друго. Нека
уче своју децу да успоставе правилан однос према Богу, према
начелима, па тако и према себи и према свима с којима долазе у
додир. Када тако васпитана деца буду дошла у школу, неће пра-
вити изгреде нити изазивати забрину тост. Она ће бити подршка
својим учитељима, а пример и охрабрење својим друговима.
Родитељи који овако васпитавају своју децу тешко ће се на-
ћи међу онима који критикују учитеља. Они осећају да интерес
њихове деце и правичност према школи захтевају да, колико је
год то могуће, подупиру и цене онога који учествује у ношењу
њихове одговорности.
245
284 Многи родитељи греше у овоме. Они својом непромишље-

ном и неоснованом критиком често скоро потпуно уништавају
утицај верног, пожртвовног учитеља. Многи родитељи који су
својом попустљивошћу покварили своју децу, препуштају учи-
тељу неугодан задатак да поправи њихов пропуст; а онда му сво-
јим понашањем готово онемогућавају да у томе успе. Њихово
критиковање и осуђивање управе школе наводи децу на непо-
слушност и учвршћује рђаве навике у њима.
Ако је неопходно критиковати учитељев рад или нешто пре-
дложити, онда то треба учинити у личном разговору с њим. Ако
то не помогне, тада се треба обратити онима који су одговорни
за управљање школом. Ништа не треба рећи или учинити што
би умањило поштовање деце према ономе од кога у толикој мери
зависи њихова добробит!
Родитељи ће веома помоћи учитељу ако му открију оно што
само они знају о карактеру де те та и његовим физичким карак-
теристикама или недостацима. Жалосно је што многи родите-
љи не схватају ову потребу. Већина родитеља мало се труди да
се увери у учитељеву способност или да сарађује с њим у њего-
вом раду.
Пошто се родитељи тако ретко упознају с учитељем, још је
важније да учитељ настоји да се упозна с родитељима. Он треба
да посећује домове својих ученика и дозна под каквим утица-
јима и околностима живе. Долазећи лично у додир с њиховим
домом и животом, он може да ојача везе које га повезују према
његовим ученицима и научи да успешније поступа према њихо-
вим различитим склоностима и темпераментима.
Занимајући се за васпитање у дому, учитељ може бити кори-
285 стан на два начина. Многи родитељи, заузети радом и бригама,
губе из вида прилике које им се пружају да повољно утичу на
живот своје деце. Учитељ може много учинити да родитељима
укаже на њихове могућности и предности. Он ће се срести и с
таквима којима је свест о одговорности постала тежак терет, јер
су забрину ти незнајући хоће ли њихова деца постати добри и
корисни људи и жене. Учитељ често може помоћи таквим роди-
ЗАЈЕДНИЧКИ РАД 247
тељима у ношењу њиховог терета, а међусобно се саветујући, и

учитељ и родитељ могу се охрабрити и ојачати.
У домаћем васпитању младих начело сарадње има непроце-
њиву вредност. Од најраније младости децу треба васпитавати
да себе сматрају учесницима у кућним пословима. Чак и она нај-
мања морају научити да учествују у обављању свакодневних по-
слова и осетити да је њихова помоћ неопходна и цењена. Старија
би требало да буду помоћници родитељима, да познају њихове
намере и учествују у њиховим одговорностима и теретима. Нека
очеви и мајке одвоје времена да уче своју децу, да им покажу да
цене њихову помоћ, да желе њихово поверење и осећају задо-
вољство у њиховом друштву, а деца неће оклевати да им узврате.
Не само да ће родитељски терет бити олакшан и деца примити
практично васпитање непроцењиве вредности, већ ће тако бити
ојачане породичне везе и продубљени темељи карактера.
Дух сарадње треба да влада у учионици, да буде закон њеног
живота. Учитељ који задобије сарадњу својих ученика, осигу-
рава непроцењиву помоћ у одржавању реда. Обављајући неку
службу у разреду, многи дечаци, који би својом живахношћу
изазивали неред и непослушност, наћи ће одушку за свој вишак
енергије. Нека старији помажу млађима, јачи слабијима; и, коли-
ко је то год могуће, нека се свакоме пружи прилика да ради оно 286
за шта је обдарен. Тако ће се у деци развити свест о властитој
вредности и жеља да буду корисни.
__________________
За младе, као и за родитеље и учитеље, биће корисно да про-
учавају поуке о сарадњи које су забележене у Писму. Међу мно-
гим описима треба запазити грађење Светилишта – симбол гра-
ђења карактера – када се сав народ сјединио, »сваки којега по-
диже срце његово и кога год дух покрете драговољно«. (2. Мој-
сијева 35,21) Читајте како су повратници из ропства обновили
јерусалимске зидове, усред сиромаштва, тешкоћа и опасности,
обавивши успешно овај велики задатак зато што »народ имаше
вољу да ради«. (Немија 4,6) Размишљајте о учествовању учени-
ка у Спаситељевом чуду којим је нахранио мноштво. Храна се
умножила у Христовим рукама, али ученици су примили хлеб и

предавали га народу који је чекао.
»Јер смо уди један другоме.« »И служите се међу собом, сваки
даром који је примио, као добри пристави различне благодати
Божје.« (Ефесцима 4,25; 1. Петрова 4, 10)
Речи које су у давна времена записане о градитељима идола
могли би, с достојнијим циљем, данашњи градитељи карактера
узети као лозинку:
»Један другом помагаше, и брату својему говораше: буди хра-
бар!« (Исаија 41,6)
ДИСЦИПЛИНА
»Покарај, запрети, умоли са

сваким сношењем и учењем.«
(2. Тимотију 4,2)
Ј една од првих поука коју дете треба да научи је поука о послу-

шности. Пре него што постане довољно зрело да расуђује, може
научити да слуша. Ову навику треба развијати љубазним, истрај-
287
ним напорима. Тако се у великој мери могу избећи каснији суко-

би између воље и ауторитета, који толико доприносе стварању
отуђености и горчине према родитељима и учитељима, а често и
отпора према сваком ауторитету, и људском и божанском.
Циљ дисциплине је увежбавање детета да влада собом. Оно
мора научити да се ослања на себе и да собом управља. Зато, чим
стекне способност расуђивања, његов разум треба придобити да
прихвати послушност. Нека сви поступци према њему буду та-
кви да покажу да је захтев за послушношћу оправдан и разуман.
Помозите му да увиди да је све подложно закону и да непослу-
шност на крају доводи до пропасти и патње. Кад каже: »Не чи-
ни«, Бог нас из љубави опомиње на последице непослушности,
да би нас спасао од зла и губитка.
Помозите детету да увиди да су родитељи и учитељи Божји
представници и да су, кад делују у складу с Њим, њихови про-
249
писи у дому и у школи Његови прописи. Као што је дете дужно

288 да буде послушно родитељима и наставницима, тако су и они, са
своје стране, дужни да буду послушни Богу.
Родитељи и учитељи морају се трудити да усмеравају развој
детета, не ометајући га у томе претераним надгледањем. Преви-
ше надзора исто је тако штетно као и премало. Настојање да се
»сломи воља детета« је тешка грешка. Умови су различити; иако
присиљавање може да осигура привидну послушност, оно код
многе деце изазива још одлучнију побуну у срцу. Чак и кад ро-
дитељ или учитељ успе да постигне контролу коју жели, после-
дице неће бити ништа мање штетне по дете. Дисциплиновање
људског бића које је ушло у разумне године мора се разликовати
од обучавања неме животиње. Животињу учимо једино покор-
ности господару. За животињу господар је и ум, и просуђивање
и воља. Ова метода, понекад примењена у васпитању деце, чи-
ни их само нешто бољим од аутомата. Њихов ум, воља и савест
стоје под контролом других. Бог није имао намеру да се на тај
начин влада било чијим умом. Они који ослабљују или уништа-
вају индивидуалност, преузимају одговорност која може имати
само рђаве последице. Док су под контролом, деца могу изгледа-
ти као добро обучени војници; али кад контрола нестане, тада
се види да карактеру недостаје снага и чврстина. Пошто ника-
да нису научили да управљају собом, млади не познају никаква
ограничења осим захтева родитеља и учитеља. Кад њих нестане,
они не знају како да се служе својом слободом, и често се предају
уживањима која их воде у пропаст.
Пошто је покоравање воље појединим ученицима много те-
же него другим, учитељ мора настојати, највише што може, да
289 олакша послушност својим захтевима. Вољу треба усмеравати и
обликовати, а не занемаривати или ломити. Чувајте снагу воље;
она ће бити неопходна у животној борби.
Свако дете мора да схвати праву снагу воље. Њему треба по-
моћи да схвати величину одговорности повезане с овим даром.
Воља је управљачка сила у човековој природи, то је способност
одлучивања или бирања. Свако људско биће, обдарено разу-
мом, има способност да изабере добро. У сваком животном ис-
ДИСЦИПЛИНА 251
куству, Божја реч нам говори: »Изаберите себи данас коме ћете
служити!« (Исус Навин 24,15) Свако личну вољу може ставити
на страну Божје воље, може изабрати да Му буде послушан, и
повезујући се на тај начин с божанским силама, може постати
тако чврст да га ништа не може присилити да чини зло. У сваком
младом бићу, у сваком детету, постоји сила да уз Божју помоћ
изгради поштен карактер и живи корисним животом.
Родитељ или учитељ који таквим поучавањем помаже дете-
ту да влада собом, обавља најкориснији посао и постиже трајан
успех. Површном посматрачу његов рад можда неће изгледати на-
рочито користан; неће бити цењен тако високо као рад онога који
ум и вољу детета потчињава својој апсолутној власти; али касније
године, ипак, ће показати резултате боље методе васпитања.
Мудар васпитач трудиће се да својим поступањем према уче-
ницима стекне њихово поверење и развије у њима осећање ча-
сти. На децу и младе повољно делује кад им се указује поверење.
Многи међу њима, чак и мала деца, имају веома развијено осе-
ћање части; сви желе да се с поверењем и поштовањем, поступа
према њима и то је њихово право. Не треба их наводити на по-
мисао да не могу ни одлазити ни долазити без сталне пратње. Не-
поверење деморалише, изазива она иста зла која жели да спречи.
Уместо да стално надзиру, као да очекују неко зло, учитељи који 290
се друже са својим ученицима уочиће деловање немирног ду ха
и потрудиће се да покрену утицаје који ће се супротставити злу.
Наведите младе да схвате да им верујете и само се ретки међу
њима неће потрудити да се покажу вредним поверења.
По истом правилу, боље је замолити него заповедити; онај
коме смо се тако обратили има прилику да покаже своју верност
правим начелима. Његова послушност је пре последица избора
него присиљавања.
Правила која владају у учионици треба да, колико год је то
могуће, буду израз мишљења целе школе. Свака одредба која
постоји у њима треба да буде објашњена ђацима тако да буду
уверени у њену правичност. Они ће тако осетити одговорност и
настојати да правила, која су уз њихову сарадњу донесена, буду
поштована.
Правила треба да буде мало, и треба да буду добро проми-

шљена; кад се једном усвоје, морају се примењивати. Ум се при-
викава и прилагођава кад схвати да се нешто не може мењати;
могућност мењања буди жељу, наду и несигурност, а последице
су узнемиреност, раздражљивост и непослушност.
Божја владавина не познаје нагодбе са злом и то треба об-
јаснити. Непослушност се не сме трпети ни у дому ни у шко-
ли. Ниједан родитељ или учитељ, коме на срцу лежи добробит
оних који су му поверени, неће се погађати с тврдоглавом само-
вољом која одбацује ауторитет, или прибегава изговорима, или
околишењу да би избегла послушност. Само лажна осећајност, а
не љубав, ценка се са злоделом, покушава ласкањем или подми-
ћивањем да осигура пристанак, и коначно прихвата неку замену
уместо онога што је тражила.
291 »Безумнику је шала грех.« (Приче Соломунове 14,9) Мора-
мо се чувати олаког поступања према греху. Страшна је његова
власт над грешником. »Безбожника ће ухватити његова безако-
ња, и у ужа греха својих заплешће се.« (Приче Соломунове 5,22)
Највеће зло које можемо нанети детету или младом бићу, чини-
мо онда када му дозвољавамо да се заплиће у ланце зле навике.
Младима је урођена љубав према слободи; они чезну за неза-
висношћу; али морају схватити да се ти непроцењиви благосло-
ви могу уживати једино у послушности према Божјем закону.
Овај Закон је чувар истинске слободе и независности. Он набра-
ја и забрањује оно што понижава и заробљава, и тако послушно-
ме пружа заштиту од силе зла.
Псалмиста каже: »Ходићу слободно, јер тражим заповести
Твоје.« »Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.« (Пса-
лам 119,45.24)
У свом напору да поправимо зло, морамо се чувати склоно-
сти да приговарамо и осуђујемо. Стално осуђивање уноси по-
метњу а не поправља. Атмосфера немилосрдне критике у многи-
ма, а особито у онима који су најосетљивији, убија вољу за рад.
Цветови се не расцветавају под дахом оштрог ветра.
Дете које због неке посебне мане, често добија укоре почи-
ње ту ману да сматра својом карактеристиком, особином про-
тив које је свака борба узалудна. Тако се ствара обесхрабрење

и безнадност, често скривена под плаштем равнодушности или
јуначења.
Прави циљ укора постигнут је тек онда када је преступник
наведен да увиди своју грешку и када је његова воља покрену та
да је исправи. Кад ово постигнете, укажите му на извор опра-
штања и силе. Трудите се да сачувате његово самопоштовање и 292
да га надахнете храброшћу и надом.
Ово је најлепши, али и најтежи посао, икада поверен људ-
ским бићима. Он захтева најнежнију тактичност, најтананију
осетљивост, познавање људске природе, небеску веру и стрпље-
ње, спремност за рад, на будност и чекање. Према томе, нема
ниједног посла важнијег од овога.
Они који желе да управљају другима, морају прво управљати
сами собом. Напрасито поступање с дететом или младим бићем
само ће га навести на негодовање. Кад родитељ или учитељ по-
стане нестрпљив или је у опасности да неразборито говори, нека
ућу ти. У ћу тању се крије чудесна сила.
Учитељ мора бити спреман на суочавање с изопаченим скло-
ностима и окорелим срцима. Међу тим, у поступању с њима ни-
када не сме заборавити да је и сам некада био дете, коме је би-
ла потребна дисциплина. Чак и сада, иако ужива све предности
својих година, образовања и искуства, и он често греши и по-
требно му је људско саосећање и стрпљење. Васпитавајући мла-
де, мора имати на уму да се бави онима чије су склоности према
злу сличне његовим. Они морају да науче скоро све, а некима је
учење много теже пада него другима. Са слабим учеником треба
стрпљиво поступати, не осуђујући га због незнања, већ искори-
стити сваку прилику и охрабрити га. С осетљивим, нервозним
ученицима треба веома нежно поступати. Свест о сопственом
несавршенству мора га навести да увек буде саосећајан и трпе-
љив према онима који се и сами боре с тешкоћама.
Спаситељево правило: »Како хоћете да чине вама људи, чи-
ните и ви њима онако« (Лука 6,31), мора да буде правило за све 293
који се баве васпитањем деце и младих. Они су млађи чланови
Господње породице, сунаследници заједно са нама у благослову
живота. Христово правило мора се свето поштовати у опхођењу

са нерадницима, са најмлађима, с најнеспретнијима, па чак и с
онима који греше и који су непокорни.
Ово правило навешће учитеља да избегава, колико је год то
могуће, јавно изношење грешака и мана ученика. Он ће се тру-
дити да избегне укоравање или кажњавање у присуству других.
Он неће искључити ученика док није све учињено да он постане
бољи. Међу тим, кад постане јасно да ученику даљи боравак у
школи није од користи, да он својим пркосом или непоштова-
њем ауторитета угрожава управу школе и својим утицајем квари
друге, тада његово искључење постаје неопходно. Ипак, многе
би срамота јавног искључења навела на крајње непромишљене
поступке и одвела у пропаст. У највише случајева кад је уклања-
ње неизбежно, није потребно да се то учини јавно. Саветујући
се с родитељима и уз њихову сарадњу, нека учитељ у тајности
организује учеников одлазак.
У ово време када су млади посебно угрожени, када их иску-
шења нападају са свих страна и када је тако лако препустити се
струји, потребан је најјачи напор ако неко жели да плива против
ње. Свака школа треба да буде »град за уточиште« младима из-
ложеним искушењу, место на коме ће према њиховим неразум-
ностима поступати стрпљиво и мудро. Учитељи који схватају
своју одговорност уклониће из свог срца и живота све што би их
могло спречити да успешно поступају са самовољнима и непо-
слушнима. Љубав и нежност, стрпљење и владање собом, у сва-
ко време биће закон њиховог говора. Милост и саучешће биће
294 сједињени с праведношћу. Кад укор буде неопходан, они га неће
пренаглашавати, већ изрећи једноставним речима. Љубазно ће
предочити преступнику његове грешке и помоћи му да се по-
прави. Сваки прави учитељ осећаће да ако већ мора да погреши,
онда је боље да буде сувише благ него престрог.
Многи млади за које се мисли да су непоправљиви, у срцу ни-
су тако тврди као што изгледају. Многи који се сматрају безнаде-
жним, могли би се поправити мудром дисциплином. То су упра-
во они чије се срце често најбрже топи под утицајем љубазности.
Нека учитељ стекне поверење оних који су изложени искушењу, и
у много случајева, ако буде запажао и развијао добро у њиховом

карактеру, успеће да одгурне зло не скрећући пажњу на њега.
Божански Учитељ има стрпљења према заблуделима и пре-
ма свим њиховим слабостима. Његова љубав се не хлади. Њего-
ви напори да их задобије не престају. Он раширених руку чека
да увек изнова добродошлицом поздрави заблуделе, бунтовне
па чак и отпале. Његово срце је дирну то беспомоћношћу малог
детета изложеног грубостима. Јаук напаћеног људског бића ни-
кад узалуд не допире до Његовог уха. Иако су сви драгоцени у
Његовим очима, ипак груби, мрзовољни и тврдоглави највише
привлаче Његову симпатију и љубав, јер Он према узроку про-
цењује последицу. Онај који најлакше подлеже искушењу, који је
највише склон грешкама, посебан је предмет Његове пажње.
Сваки родитељ и сваки учитељ треба да гаји особине Онога
који се изједначава с ожалошћенима, напаћенима и кушанима.
Он мора бити Онај »који може пострадати с онима који не знају
и залазе; јер је и он под слабошћу«. (Јеврејима 5,2) Исус поступа
према нама много боље него што смо заслужили; како Он по- 295
ступа према нама, тако и ми морамо поступати према другима.
Родитељи и учитељи не могу се оправдати, ако се не понашају
онако како би се у сличним околностима Спаситељ понашао.
Подношење животне дисциплине

После дисциплине у дому и школи, сви се морају суочити
са строгом животном дисциплином. Како да се мудро суоче с
њом, то морамо објаснити сваком детету и сваком младом би-
ћу. Истина је да нас Бог љуби, да тежи да нас учини срећнима, и
да никада не бисмо морали упознати патњу да смо поштовали
његов Закон; али није ништа мање истина да на овом свету, као
последице греха, свако мора да подноси патње, невоље и терете.
Деци и младима целога живота служиће на добро ако их научи-
мо да се храбро суочава с невољама и теретима. Иако према њи-
ма морамо показати саучешће, оно никада не сме да буде такво
да их наведе да се самосажаљевају. Њима је потребно оно што ће
их бодрити и јачати, а не оно што ће их слабити.
Они морају научити да овај свет није место за одржавање

свечаних смотри, већ бојно поље. Сви су позвани да као добри
војници подносе тешкоће. Морају бити јаки и понашати се као
људи. Учите их да се права снага карактера испитује спремно-
шћу да носе терете, да издрже на тешком месту, да обаве посао
који се мора обавити, иако не доноси никакво земаљско призна-
ње или награду.
Прави начин суочавања с пробом није њено избегавање, већ
преображај. То се односи на сву дисциплину, како на ону у рани-
јим, тако и на ону у каснијим годинама. Занемаривање најранијег
васпитања детета и с тиме повезано јачање његових рђавих скло-
296 ности, чини његово касније образовање много тежим, а дисци-
плиновање веома често болним процесом. Тај процес ће свакако
бити болан за нижу природу, јер се сукобљава с урођеним жељама
и склоностима; али тај бол се губи пред већом радошћу.
Нека дете и младо биће научи да свака грешка и свака ма-
на, свака тешкоћа, коју смо савладали, постаје степеница према
ономе што је боље и узвишеније. Таквим искуствима су постигли
успех сви који су икада живели животом вредним живљења.
ВЕЛИКАНИ ДУХА
На планине знања и на врх вештине
Стизали су само великани ду ха;
Корацима чврстим кроз буре и тмине,
Свладали су себе и стигли до врха.
Свет је за њих био оно бојно поље
Где је борба стална, а они војници;
Борили се увек за више и боље,
Поклекнули нису ни у једној бици!
Што су веће биле тешкоће и тајне,

Они су се ду хом борили до крви;
Постигли су тако све победе сјајне
И на врх херојства попели се први.
Д.С.
Ми морамо гледати не »на ово што се види, него на оно што

се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види,
вечно«. (2. Коринћанима 4,18) Одбацујући себичне жеље и скло-
ности, замењујемо оно што је безвредно и пролазно за оно што
је драгоцено и трајно. То није жртва, већ непроцењиви добитак.
Лозинка образовања, закон сваког правог живљења је »за
оним што је боље«. Уместо свега што тражи да одбацимо, Хри-
стос нуди оно што је боље. Млади често теже за циљевима, по-
ду хватима и уживањима, који не морају бити рђави, али који- 297
ма недостаје најузвишеније добро. То живот одваја од његовог
најплеменитијег циља. Самовољне мере или непосредне претње
можда ће безуспешно покушавати да наведу младе да се одрекну
онога што им је драго. Усмеримо их према ономе што је боље од
разметања, частољубља и задовољавања личних прохтева. До-
ведимо их већој лепоти, узвишенијим начелима и племенитијем
животу. Наведимо их да гледају Онога који је »сав љубак«. Кад
се поглед једном усмери према Њему, живот налази своје среди-
ште. Одушевљење, племенита оданост и ватрена ревност младих
овде налазе свој прави циљ. Дужност постаје уживање, а жртва
задовољство. Славити Христа, постати сличан Њему, радити за
Њега, то је највећа животна жеља и највећа радост.
»Јер љубав Божја нагони нас.« (2. Коринћанима 5,14)
Више
васпитање
»Откако је века не чу се,
нити се ушима дозна, нити око
виде Бога осим Тебе да би
тако чинио онима који Га чекају.«
(Исаија 64,4)
ШКОЛА У ВЕЧНОСТИ
»И гледаће лице Његово,

и име Његово биће
на челима њиховима.«
(Откривење 22,4)
Н ебо је школа; свемир је њена област проучавања; Беско-

начни је њен Учитељ. Огранак ове школе био је отворен у
Едему; а кад се план спасења оствари, образовање ће опет бити
301
настављено у едемској школи.

»Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно
уготови Бог онима, који Га љубе.« (1. Коринћанима 2,9) Једино
проучавањем Божје речи могуће је стећи знање о томе; па чак и
она пружа само делимично откривење.
Пророк с Патмоса овако описује место на коме ће се налази-
ти школа у вечности:
»И видех небо ново и Земљу нову; јер прво небо и прва Зе-
мља прођоше ... И ја Јован видех град свети, Јерусалим нов, где
силази од Бога с Неба, приправљен као невеста украшена мужу
својему.« (Откривење 21,1.2)
»И Град не потребује сунца ни месеца да светле у њему; јер
га слава Божја просветли, и жижак је његов Јагње.« (Откривење
21,23)
Између школе успостављене у Едему у почетку, и школе у веч-
ности протиче цео ток историје овога света – историје људских
261
преступа и патњи, божанске жртве и победе над смрћу и грехом.

302 Школа у будућем животу неће бити у свему иста као прва школа
у Едему. Никакво дрво познавања добра и зла неће представља-
ти прилику за кушање. Никаквог кушача тамо неће бити, ника-
кве могућности за зло. Сваки карактер издржао је кушање злом,
и ниједан више није подложан његовој моћи.
»Који победи«, каже Христос, »даћу му да једе од дрвета жи-
вотнога које је насред раја Божјега.« (Откривење 2,7) Давање ко-
је потиче од дрвета живота у Едему било је повезано с условом,
и на крају је било ускраћено. Међу тим, дарови будућег живота
су без услова и вечни.
Пророк гледа »реку воде живота, бистру као кристал, која из-
лажаше од престола Божјега и Јагњетова«. »И с обе стране реке
Дрво живота.« »И смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни
болести неће бити више; јер прво прође.« (Откривење 22,1; 22,2;
21,4)
»И Твој ће народ бити сав праведан,

Наследиће земљу навек;
Младица коју сам посадио,
Дело руку Мојих,
Биће на Моју славу.«
Кад буде враћен у Божју близину, човека ће опет, као у почетку,

Бог поучавати: »Зато ће познати народ Мој име Моје, зато ће по-
знати у онај дан да сам Ја који говорим: Ево Ме.« (Исаија 52,6)
»Ево скиније Божје међу људима, живеће с њима, и они ће би-
ти народ Његов, и сам Бог, биће с њима.« (Откривење 21,3)
303 »Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине сво-
је и убелише хаљине своје у крви Јагњетовој. Зато су пред пре-
столом Божјим, и служе Му дан и ноћ у цркви Његовој... Више
неће огладнети ни ожеднети, и неће на њих пасти сунце, нити
икаква врућина. Јер Јагње, које је насред престола, пашће их, и
упу тиће их на изворе живе воде.« (Откривење 7,14–17)
ШКОЛА У ВЕЧНО СТИ 263
»Сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем

к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам по-
знат.« (1. Коринћанима 13, 12)
»И гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њихо-
вима.« (Откривење 22,4)
Велика област за истраживања тада ће се отворити за нас кад
буде уклоњена копрена која сада замрачује наш видик, кад на-
ше очи угледају свет лепоте који сада површно посматрамо ми-
кроскопом; када будемо гледали славу небеса коју сада издале-
ка посматрамо телескопом; када буде уклоњен злокобан утицај
греха, када се цела Земља појави у красоти »Господа, Бога наше-
га«! (Псалам 90,17) Тада ће сваки истраживач, човек науке, мо-
ћи да чита извештаје о стварању и да не открије ништа што би
га подсетило на закон зла. Моћи ће да слуша музику гласова из
природе и да не открије ниједну ноту туговања, ниједан призвук
жалости. У свему што је створено моћи ће да прати само један
рукопис – у бескрајном свемиру да гледа Божје име исписано ве-
ликим словима, а на земљи, на мору, на небу неће запазити није-
дан заостали траг зла.
Тамо ће сви живети едемским животом, животом у врту и на
пољу. »И они ће градити куће и седеће у њима; и садиће виногра-
де и јешће род њихов. Неће они градити а други се населити, не- 304
ће садити а други јести, јер ће дани народу мојему бити као дани
дрвету, и изабраницима ће мојим оветшати дела руку њихових.«
(Исаија 65,21.22)
Тамо ништа неће »удити ни потирати на свој светој гори мо-
јој, вели Господ«. (Исаија 65,25) Тамо ће човеку бити враћено ње-
гово изгубљено царско достојанство; бића нижег рода поново ће
признати његову власт; сурова ће постати нежна, а плашљива
пуна поверења.
Тамо ће се истраживачу отворити неограничени видици и
неизрецива богатства историје. Овде, уз помоћ Божје речи, ис-
траживачу је дозвољен поглед у пространу област историје и он
може стећи нешто знања о начелима која управљају развојем
људских догађаја. Међу тим, његови видици још увек су замраче-
ни, а његово знање непотпуно. Тек када буде обасјан светлошћу

вечности, биће му све објашњено.
Тада ће му бити откривен ток великог сукоба, који је избио
пре почетка времена и који ће се завршити тек када време ис-
текне. Историја настанка греха; смртоносне преварности у ње-
говом изопаченом деловању; историја истине која је, не скрећу-
ћи са свог властитог правог пу та, сусрела заблуду и победила је
– све то биће објављено. Копрена која је била постављена између
видљивог и невидљивог света, биће повучена у страну, и дивна
откривења биће му дата.
Кад у светлости вечности будемо посматрали Божје прови-
ђење, тек тада ћемо схватити шта дугујемо старању и залагању
Божјих анђела. Небеска бића активно су учествовала у послови-
ма које су обављали људи. Она су се појављивала у одећи која је
блистала као муња; долазила су као људи, у лику путника. При-
305 хватала су гостопримство људских домова; служила су као во-
дичи путницима које је ноћ затекла на пу ту. Она су осујећивала
намеру отимача и скретала ударац затирача.
Иако владари овога света то не знају, ипак су анђели често
говорили у њиховим већима. Људске очи су их гледале. Људ-
ске уши слушале су њихове говоре. У већницама и судницама
небески гласници заступали су прогоњене и потлачене. Они су
обарали намере и заустављали зла која су могла нанети штету
и патње Божјој деци. Ученицима у небеској школи све то биће
објављено.
Свака спасена душа сазнаће какву су службу у њеном животу
обављали анђели. Како ће то бити, када буде разговарала с анђе-
лом који је био њен чувар од њених најранијих дана; с анђелом
који је бдео над њеним корацима и заклањао њену главу у дан
опасности; с анђелом који је био с њом у долини сена смртнога,
који је обележио место њеног починка и који ће је први поздра-
вити у ју тро васкрсења – кад буде дознала историју божанског
улажења у живот појединца, историју рада целог Неба у свему
што је учињено за људски род!
Тада ће бити објашњене све тешкоће у животном искуству.
Тамо где смо гледали само збрку и разочарање, осујећене намере
и неостварене планове, уочићемо велику, узвишену, победоно-

сну намеру, божански склад.
Тамо ће сви који су несебично радили, гледати плодове свога
рада. Тамо ће се видети исход сваког правог начела и племени-
тог дела. Нешто од тога видимо већ овде. Колико мало резултата
свога рада види у овом животу онај који обавља најплеменитије
дело у свету! Колико људи несебично и неуморно ради за оне ко- 306
је никада неће видети ни упознати! Родитељи и учитељи одлазе
на свој последњи починак, а све што су у животу радили изгледа
узалудно; они не знају да је њихова верност отпечатила изворе
благослова који никада неће престати да теку; само у вери гледа-
ли су да ће деца коју су васпитавали постати благослов и надах-
нуће за своје ближње, и да ће бити умногостручен њихов утицај.
Многи посленици упућују свету вести испуњене силом, надом и
храброшћу, речи које носе благослов срцима у свакој земљи; али
они, који раде сами и непознати, мало знају о њиховим плодо-
вима. Тако се дарови дају, терети носе, посао обавља. Људи сеју
семе од кога други, изнад њихових гробова, жању благословену
жетву. Они саде воћке да би други могли јести плод. Овде им је
довољно што знају да су покренули силе добра. У вечности ви-
деће се у свему деловање и отпор томе деловању.
На Небу се чува извештај о сваком дару који је Бог дао да би
покренуо људе на несебичан рад. Истраживати те свестране из-
вештаје, тражити оне који су нашим напорима били уздигну ти
и оплемењени, гледати у њиховом животу утицај правих начела
– то ће бити један од предмета и награда у небеској школи.
Тамо ћемо знати као што смо сами познати. Тамо ће љубав и
саучешће, које је Бог усадио у душу, наћи свој најбољи и најлеп-
ши израз. Непорочна заједница са светим бићима, складан дру-
штвени живот с блаженим анђелима и с вернима из свих векова,
посвећено пријатељство које повезује »сав род и на небесима и
на Земљи«, све су то искуства која ћемо стицати у вечности.
Тамо ће бити музике и песме, такве музике и песме какве 307
осим у виђењима која је Бог давао, ниједно смртно ухо није чуло
нити ум замислио.
»И који певају и веселе се, сви су извори моји у Теби!« (Пса-

лам 87,7) »Ови ће подигну ти глас свој и певаће, ради величан-
ства Господњега подвикиваће.« (Исаија 24,14)
»Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све развалине његове,
и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као
врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљи-
вање и певање.« (Исаија 51,3)
Тамо ће се сваки дар развијати, свака способност повећава-
ти. Највеличанственији поду хвати биће предузимани, најплеме-
нитије тежње остваривати, најузвишенији циљеви постизати. И
опет ће се појављивати нови врхови да их освајамо, нова чуда да
им се дивимо, нове истине да их проучавамо, нове замисли да
покрену снаге тела, ума и душе.
Божја деца моћи ће да истражују све свемирске ризнице. С
безграничним уживањем учествоваћемо у радости и мудрости
безгрешних бића. На располагању ћемо имати блага стечена то-
ком многих векова размишљања о делима Божјих руку. Године
вечности, док буду пролазиле, стално ће доносити све славнија
откривења. »А Ономе који може још изобилније све чинити што
иштемо или мислимо« (Ефесцима 3,20), Бог ће нас вечно обаси-
пати својим даровима.
»И слуге Његове послуживаће Га.« (Откривење 22,3) Живот
на Земљи је почетак живота на Небу; васпитање на Земљи је
упознавање с начелима Неба; животни позив овде припрема нас
за животни позив тамо. Оно што смо сада у карактеру и светој
служби, унапред нам јасно открива шта ћемо бити.
308 »Син Човечији није дошао да Му служе, него да служи.« (Ма-
теј 20,28) Оно што је радио овде, Христос ради и горе, а наша
награда за рад с Њиме у овом свету биће већа сила и узвишенија
предност да с Њиме радимо у свету који ће доћи.
»Ви сте Ми сведоци, вели Господ, и Ја сам Бог.« (Исаија 43,12)
То ћемо бити и у вечности.
Зашто је било дозвољено да велика борба траје вековима? За-
што сотона није престао да постоји чим се побунио? Било је то
за уверење свемиру да Бог праведно поступа према злу; да би
грех заувек био осуђен. У плану спасења постоје висине и дуби-

не које ни сама вечност неће моћи да исцрпи, чуда у која и ан-
ђели желе завирити. Само су откупљени, међу свим створеним
бићима, стекли лично искуство у стварној борби са грехом; они
су радили с Христом и, више и од самих анђела, упознали зајед-
ницу Његових мука; зар они немају шта да кажу о науци спасења
– нешто што би било од користи и безгрешним бићима?
Чак се и сада »поглаварствима и властима на Небу«, објављу-
је »кроз цркву... многоразлична премудрост Божја«. И Он нас
»васкрсе и посади на небесима... да покаже у вековима који иду
превелико богатство благодати своје добротом на нама у Христу
Исусу«. (Ефесцима 3,10; 2,6.7)
»У цркви Његовој све говори о слави Његовој« (Псалам 29,9), 309
и песма коју ће избављени певати – песма њиховог искуства –
објављиваће Божју славу: »Велика су и дивна дела Твоја, Господе
Боже Сведржитељу, праведни су и истинити пу теви Твоји, Ца-
ре светих. Ко се неће побојати Тебе, Господе, и прославити име
Твоје? Јер си Ти Једини свет.« (Откривење 15,3.4)
У нашем животу, иако је земаљски и ограничен грехом, нај-
већа радост и највише васпитање стиче се служењем. И у буду-
ћем животу, неспу тани ограниченошћу грешне људске приро-
де, своју највећу радост и своје највише васпитање наћи ћемо у
служењу – у сведочењу, и сталном учењу током сведочења »како
је богата слава тајне ове«, »Христос у вама, Над славе«. (Колоша-
нима 1,27)
__________________
»Још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже,
бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јест.« (1. Јованова
3,2)
Тада ће Христос за успех у свом раду примити награду за свој
труд. У том великом мноштву, које нико не може избројати, које
непорочно и раздрагано стоји пред Његовом славом (Јуда 24),
Онај чија нас је крв откупила и чији живот нас је учио, »видеће
труд душе своје, и наситиће се«. (Исаија 53,11)
ПОПИС
БИБЛИЈСКИХ ТЕКСТОВА
(У Попису библијских текстова и Општем попису појмова /индексу/

важе оригиналне странице)
1. Мојсијева 2. Мојсијева 21,16; 21,17.18 . . . . . 162

1,1 . . . . . . . . . . . . . . . 134 3,5 . . . . . . . . . . . . . . . 243 23,7-23 . . . . . . . . . . . 161
1,2 . . . . . . . . . . . . . . . 134 15,1.2.6-11 . . . . . . . . 162 24,4-6. . . . . . . . . . . . . 161
1,5 . . . . . . . . . . . . . . . 129 15,18-21 . . . . . . . . . . 162 24,16-19 . . . . . . . . . . 161
1,27 . . . . . . . . . . . 15,130 15,21 . . . . . . . . . . . . . 39 5. Мојсијева
2,8.9.15 . . . . . . . . . . . 21 16,3 . . . . . . . . . . . . . . 38
1,15 . . . . . . . . . . . . . . 37
2,9-17. . . . . . . . . . . . . 23 20,11 . . . . . . . . . . . . . 250
25,8 . . . . . . . . . . . . . . 35 4,6 . . . . . . . 40, 174, 229
3,3-5. . . . . . . . . . . . . . 24
31,1-6. . . . . . . . . . . . . 37 6,6.7 . . . . . . . . . . 40, 187
3,5.6 . . . . . . . . . . . . . . 25
31,13 . . . . . . . . . . . . . 250 6,7 . . . . . . . . . . . . . . . 186
3,15 . . . . . . . . . . . . . . 27
34,6 . . . . . . . . . 22, 35, 40 8,2.5 . . . . . . . . . . . . . . 39
3,17-19 . . . . . . . . . . . 26
8,22 . . . . . . . . . . . . . . 105 35,21 . . . . . . . . . . . . . 286 10,8 . . . . . . . . . . . . . . 148
9,16 . . . . . . . . . . . . . . 115 10,9 . . . . . . . . . . . . . . 149
3. Мојсијева
18,19 . . . . . . . . . . . . . 187 11,22-25 . . . . . . . . . . . 48
19,32 . . . . . . . . . . . . . 244 12,19 . . . . . . . . . . . . . 149
28,16.17. . . . . . . . . . . 243
26,3-6. . . . . . . . . . . . . 141
28,22 . . . . . . . . . . . . . 138 23,14 . . . . . . . . . . . . . 38
27,30.32. . . . . . . . . . . 138
32,29 . . . . . . . . . . . . . 147 26,19 . . . . . . . . . . . . . 40
39,9 . . . . . . . . . . . . . . 255 4. Мојсијева 28,10 . . . . . . . . . . . . . 40
48,15.16. . . . . . . . . . . 147 10,35.36. . . . . . . . . . . . 39 28,20.32. . . . . . . . . . . 143
49,7 . . . . . . . . . . . . . . 148 11,16.17. . . . . . . . . . . . 37 29,29 . . . . . . . . . . . . . 171
49,22-26 . . . . . . . . . . 53 13,30.31. . . . . . . . . . . 149 32,10-12 . . . . . . . . . . 40
32,47 . . . . . . . . . . . . . 174 О Јову 19,8 . . . . . . . . . . . . . . 229

34,10 . . . . . . . . . . . . . 64 1,8-12. . . . . . . . . . . . . 155 19,10.11. . . . . . . . . . . 252
Исус Навин 2,5-7. . . . . . . . . . . . . . 155 23,1-4. . . . . . . . . . . . . 164
10,1 . . . . . . . . . . . . . . 155 27,1 . . . . . . . . . . . . . . 164
24,15 . . . . . . . . . . . . . 289
12,7.8 . . . . . . . . . . . . . 117 29,9 . . . . . . . . . . . . . . 308
O судијама 12,13 . . . . . . . . . . . 13, 14 32,8 . . . . . . . . . . . . . . 282
10,16 . . . . . . . . . . . . . 263 13,15 . . . . . . . . . . . . . 156 33,9 . . . . . . . . . . 129, 254
13,12 . . . . . . . . . . . . . 276 34,7 . . . . . . . . . . . . . . 255
14,13 . . . . . . . . . . . . . 155
1. Самуилова 19,7-21, 25-27 . . . . . 156 36,9 . . . . . . . . . . . . . . 197
22,21 . . . . . . . . . . . . . . 14 37,5.6 . . . . . . . . . . . . . 257
8,5 . . . . . . . . . . . . . . . 50
23,3-6. . . . . . . . . . . . . 156 37,18.19. . . . . . . . . . . 141
16,6.7.10 . . . . . . . . . . 266
23,6-10 . . . . . . . . . . . 156 37,29 . . . . . . . . . . . . . 271
22,2 . . . . . . . . . . . . . . 152
26,7-10 . . . . . . . . . . . 131 41,1.2 . . . . . . . . . . . . . 141
2. Самуилова 42,11 . . . . . . . . . . . . . 164
26,11-14 . . . . . . . . . . 131
8,15 . . . . . . . . . . . . . . 152 28,15-18 . . . . . . . . . . . 18 46,1.2.4-7 . . . . . . . . . 165
1. О царевима 29,4-16, 21-25 . . . . . 142 46,10 . . . . . . . . . . . . . 260
31,32 . . . . . . . . . . . . . 142 48,14 . . . . . . . . . . . . . 165
19,21 . . . . . . . . . . . . . 58
33,24 . . . . . . . . . . . . . 115 50,1-3.4-6 . . . . . . . . . 181
2. О царевима 34,22 . . . . . . . . . . . . . 144 50,21 . . . . . . . . . . . . . 144
2,2 . . . . . . . . . . . . . . . 59 37,16 . . . . . . . . . . . 15, 21 51,1-7. . . . . . . . . . . . . 165
2,6-15. . . . . . . . . . . . . 60 38,4-27 . . . . . . . . . . . 160 63,1-7. . . . . . . . . . . . . 164
6,1-7. . . . . . . . . . . . . . 217 38,7 . . . . . . . . . . . 22, 161 73,9-11 . . . . . . . . . . . 144
38,32 . . . . . . . . . . . . . 160 78,37-39 . . . . . . . . . . . 45
1. Дневникa
42,10-12 . . . . . . . . . . 156 87,7 . . . . . . . . . . . . . . 307
29,15 . . . . . . . . . . . . . 165
90,17 . . . . . . . . . . . . . . 80
Псалми
2. Дневника 91,9.10. . . . . . . . . . . . 181
20,1-4.12 . . . . . . . . . . 163 3,4-6. . . . . . . . . . . . . . 165 95,3-6. . . . . . . . . . . . . 243
20,14-17.20 . . . . . . . . 163 9,9.10 . . . . . . . . . . . . . 257 97,2 . . . . . . . . . . . . . . 169
11,4 . . . . . . . . . . . . . . 132 100,3.4. . . . . . . . . . . . 243
Немија
12,6 . . . . . . . . . . . . . . 244 103,13 . . . . . . . . . . . . 245
4,6 . . . . . . . . . . . . . . . 286
15,2.3 . . . . . . . . . . . . . 236 104,12.18. . . . . . . . . . 118
9,6 . . . . . . . . . . . . . . . 130
15,2-4. . . . . . . . . . . . . 141 104,27-30 . . . . . . . . . 131
Јестира 15,5 . . . . . . . . . . . . . . 229 105,21.22. . . . . . . . . . . 53
4,14 . . . . . . . . . . . . . . 263 17,4 . . . . . . . . . . . . . . 190 105,42-45 . . . . . . . . . . 40
ПОПИС БИБЛИЈСКИХ ТЕКСТОВА 271
106,34-36 . . . . . . . . . . 45 13,11.20. . . . . . . . . . . 136 Проповедник

111,8 . . . . . . . . . . . . . . 30 14,9 . . . . . . . . . . . . . . 291 2,4-12.17.18 . . . . . . . 153
111,9 . . . . . . . . . . . . . 243 14,23 . . . . . . . . . . . . . 135 3,11 . . . . . . . . . . 198, 248
113,2.3. . . . . . . . . . . . 166 14,34 . . . . . . . . . . 47, 175 3,14 . . . . . . . . . . . . . . . 50
113,5.6. . . . . . . . . . . . 132 15,1 . . . . . . . . . . . . . . 114 5,8 . . . . . . . . . . . . . . . 144
116,1-8 . . . . . . . . . . . 166 15,2 . . . . . . . . . . . . . . 225 5,9 . . . . . . . . . . . . . . . 219
119,11 . . . . . . . . . . . . 190 16,12 . . . . . . . . . . . . . 175 7,12 . . . . . . . . . . . . . . 126
119,24.45. . . . . . . . . . 291 16,24 . . . . . . . . . . . . . 197 10,17 . . . . . . . . . . . . . 206
119,48 . . . . . . . . . . . . 252 16,31 . . . . . . . . . . . . . 244 11,1 . . . . . . . . . . . . . . 140
119,72 . . . . . . . . . . . . 137 17,22 . . . . . . . . . . . . . 197 11,6 . . . . . . . . . . 105, 267
119,104-112 . . . . . . . . 48 17,27 . . . . . . . . . . . . . 135
Песма над песмама
126,6 . . . . . . . . . . . . . 105 18,21 . . . . . . . . . . . . . 235
18,24 . . . . . . . . . . . . . 136 2,3.4 . . . . . . . . . . . . . . 261
139,2-6 . . . . . . . . . . . 133
19,17 . . . . . . . . . . . . . 141 2,11-13 . . . . . . . . . . . 160
139,7-10 . . . . . . . . . . 133
20,3.19. . . . . . . . . . . . 135 5,10.16. . . . . . . . . . . . . 69
139,14 . . . . . . . . . . . . 201
8,6.7 . . . . . . . . . . . . . . . 93
145,16 . . . . . . . . . . . . 118 20,28 . . . . . . . . . . . . . 175
21,6 . . . . . . . . . . . . . . 136 Исаија
Приче
22,7.16. . . . . . . . . . . . 136 1,17 . . . . . . . . . . . . . . 141
2,6 . . . . . . . . . . . . . . . . 14 22,11 . . . . . . . . . . . . . 237 1,18 . . . . . . . . . . . . . . 231
3,1.2 . . . . . . . . . . . . . . 197 22,29 . . . . . . . . . . . . . 135 3,10.11. . . . . . . . . . . . 146
3,9.10 . . . . . . . . . . . . . 140 23,4.5 . . . . . . . . . . . . . 140 7,15 . . . . . . . . . . . . . . 231
3,17 . . . . . . . . . . . . . . 206 23,7 . . . . . . . . . . . . . . 149 9,6 . . . . . . . . . . . . . . . . 73
4,7 . . . . . . . . . . . . . . . 225 23,10.11. . . . . . . . . . . 136 11,4 . . . . . . . . . . . . . . 182
4,14 . . . . . . . . . . . . . . 136 23,21 . . . . . . . . . . . . . 135 13,19 . . . . . . . . . . . . . 176
4,22 . . . . . . . . . . . . . . 197 25,28 . . . . . . . . . . . . . 236 14,23 . . . . . . . . . . . . . 176
5,22 . . . . . . . . . . . . . . 291 26,2 . . . . . . . . . . . . . . 146 24,1-8. . . . . . . . . . . . . 180
6,6 . . . . . . . . . . . . . . . 117 26,18.19. . . . . . . . . . . 236 24,14 . . . . . . . . . . . . . 307
6,28 . . . . . . . . . . . . . . 136 26,27 . . . . . . . . . . . . . 136 25,8.9 . . . . . . . . . . . . . 182
8,18 . . . . . . . . . . . 69, 143 27,18 . . . . . . . . . . . . . 219 26,1-4. . . . . . . . . . . . . 167
10,22 . . . . . . . . . . . . . 142 28,20 . . . . . . . . . . . . . 136 26,20 . . . . . . . . . . . . . 181
11,15 . . . . . . . . . . . . . 136 29,20 . . . . . . . . . . . . . 236 28,10 . . . . . . . . . . . . . 123
11,24.25. . . . . . . . . . . 140 30,5 . . . . . . . . . . . . . . 244 28,26 . . . . . . . . . . . . . 219
12,18 . . . . . . . . . . . . . 237 31,13.15-17. . . . . . . . 217 32,20 . . . . . . . . . . . . . 109
13,4 . . . . . . . . . . . . . . 135 31,20.27.30.31 . . . . . 217 33,6 . . . . . . . . . . . . . . 229
33,15-17 . . . . . . . . . . 141 17,11 . . . . . . . . . . . . . 143 Амос

33,20-22 . . . . . . . . . . 182 29,11 . . . . . . . . . . 21, 101 5,11 . . . . . . . . . . . . . . 143
33,24 . . . . . . . . . . . . . 271 30,7 . . . . . . . . . . . . . . 181
30,17.18. . . . . . . . . . . 182 Михеј
35,8 . . . . . . . . . . . . . . 170
35,10 . . . . . . . . . . . . . 167 31,12 . . . . . . . . . . . . . 167 4,10-12 . . . . . . . . . . . 182
40,12 . . . . . . . . . . . . . . 35 33,3 . . . . . . . . . . 127, 282 Наум
40,26.27. . . . . . . . . . . 116 51,13 . . . . . . . . . . . . . 176
1,3 . . . . . . . . . . . . . . . 131
41,6 . . . . . . . . . . . . . . 286 Језекиљ
41,10.13. . . . . . . . . . . 116 Авакум
1,4.26 . . . . . . . . . . . . . 178
41,13 . . . . . . . . . . . . . 259 1,13 . . . . . . . . . . . . . . 255
10,8 . . . . . . . . . . . . . . 178
43,12 . . . . . . . . . 154, 308 2,20 . . . . . . . . . . . . . . 243
12,27.28. . . . . . . . . . . 184
43,21 . . . . . . . . . . . . . 174 3,3 . . . . . . . . . . . . . . . . 22
20,37 . . . . . . . . . . . . . 174
45,5 . . . . . . . . . . . . . . 174 21,26.27. . . . . . . . . . . 179 Софонија
47,1-5. . . . . . . . . . . . . 176 33,30-32 . . . . . . . . . . 260 1,14 . . . . . . . . . . . . . . 270
51,3 . . . . . . . . . . 161, 307 34,3.4 . . . . . . . . . . . . . 176
52,6 . . . . . . . . . . . . . . 302 Агеј
Данило 1,5-10. . . . . . . . . . . . . 143
53,11 . . . . . . . . . . . . . 309
54,9.10. . . . . . . . . . . . 115 1,19.20. . . . . . . . . . . . . 55 2,16 . . . . . . . . . . . . . . 143
54,14 . . . . . . . . . . . . . 182 2,21.38. . . . . . . . . . . . 175
Захарија
54,17 . . . . . . . . . . . . . 155 2,47 . . . . . . . . . . . . . . . 56
4,11.12. . . . . . . . . . . . 175 2,8 . . . . . . . . . . . . . . . 257
55,11 . . . . . . . . . . . . . 105
4,27 . . . . . . . . . . . . . . 174 5,1-4. . . . . . . . . . . . . . 144
57,16-19 . . . . . . . . . . 147
4,30.31. . . . . . . . . . . . 176 9,16 . . . . . . . . . . . . . . 309
60,18 . . . . . . . . . . . . . 182
60,21 . . . . . . . . . . . . . 302 6,4.25-27 . . . . . . . . . . . 56 Малахија
7,13 . . . . . . . . . . . . . . 132
61,11 . . . . . . . . . . . . . 105 2,5.6 . . . . . . . . . . . . . . 148
12,3 . . . . . . . . . . . . . . 309
63,9 . . . . . . . . . . . . . . 263 3,8 . . . . . . . . . . . . . . . 143
65,19 . . . . . . . . . . . . . 271 Осија 3,10 . . . . . . . . . . . . . . 138
65,21.22.25 . . . . . . . . 304 6,3 . . . . . . . . . . . . . . . 106 3,10-12 . . . . . . . . . . . 140
66,13 . . . . . . . . . . . . . 245 8,12 . . . . . . . . . . . . . . 127 4,2 . . . . . . . . . . . . . . . 126
Јеремија 12,4 . . . . . . . . . . . . . . 147 Матеј
14,5.7 . . . . . . . . . . . . . 106
4,19.20.23-26 . . . . . . 181 4,4 . . . . . . . . . . . . . . . 126
6,19 . . . . . . . . . . . . . . 146 Јоило 5,37 . . . . . . . . . . . . . . 236
15,16 . . . . . . . . . . . . . 252 1,12.15-18 . . . . . . . . . 180 6,26 . . . . . . . . . . . . . . 117
ПОПИС БИБЛИЈСКИХ ТЕКСТОВА 273
6,31-33 . . . . . . . . . . . 138 12,23 . . . . . . . . . . . . . 200 17,21-23 . . . . . . . . . . . 86

7,12 . . . . . . . . . . . . . . 136 12,24 . . . . . . . . . . . . . 117 21,17.22. . . . . . . . . . . . 90
10,8 . . . . . . . . . . . . . . . 80 12,33 . . . . . . . . . . . . . 145
Дела
11,11 . . . . . . . . . . . . . 158 16,9 . . . . . . . . . . . . . . 145
4,13 . . . . . . . . . . . . . . . 95
11,28 . . . . . . . . . . . . . . 80 22,26.27. . . . . . . . . . . 268
10,38 . . . . . . . . . . . . . . 80
13,28 . . . . . . . . . . . . . 101 22,27 . . . . . . . . . . . . . 103
3,22 . . . . . . . . . . . . . . . 48
16,22 . . . . . . . . . . . . . . 88 22,31-34 . . . . . . . . . . . 89
14,17 . . . . . . . . . . . . . . 66
18,3 . . . . . . . . . . . . . . 114 27,30,32. . . . . . . . . . . 138
16,28 . . . . . . . . . . . . . . 66
20,28 . . . . . . . . . . . . . 308 Јован 17,23.26.27 . . . . . . . . . 67
22,39 . . . . . . . . . . . . . . 16
1,3 . . . . . . . . . . . . . . . 134 17,26.27. . . . . . . . . . . 174
24,6.7 . . . . . . . . . . . . . 179
1,4.14 . . . . . . . . . . . . . . 28 20,34 . . . . . . . . . . . . . . 66
24,14 . . . . . . . . . . . . . 264
1,9 . . . . . . . . . . . . 29, 134 26,28.29. . . . . . . . . . . . 67
25,40 . . . . . . . . . . . . . 139
3,17 . . . . . . . . . . . . . . . 79 27,22-24.34.44 . . . . . 256
28,20 . . . . . . . 94, 96, 282
3,19 . . . . . . . . . . . . . . . 74 Римљанима
Марко 3,30 . . . . . . . . . . . . . . 157
1,14 . . . . . . . . . . . .66,139
3,17 . . . . . . . . . . . . . . . 87 4,14 . . . . . . . . . . . . . . . 83
1,20 . . . . . . . . . . . . . . 134
4,26-28 . . . . . . . . . . . 104 6,63 . . . . . . . . . . . . . . 126
1,29-32 . . . . . . . . . . . 236
4,28 . . . . . . . . . . . . . . 106 6,64 . . . . . . . . . . . . . . . 92
4,17 . . . . . . . . . . . . . . 254
8,36.37. . . . . . . . . . . . 145 7,37 . . . . . . . . . . . . . . 116
8,22.26. . . . . . . . . . . . 263
11,24 . . . . . . . . . . . . . 258 7,37.38. . . . . . . . . . . . . 83
8,28 . . . . . . . . . . . . . . 154
12,42 . . . . . . . . . . . . . 109 7,46 . . . . . . . . . . . . . . . 81
8,34 . . . . . . . . . . . . . . . 95
13,34 . . . . . . . . . . . . . 138 12,24 . . . . . . . . . . . . . 110
8,35-39 . . . . . . . . . . . . 70
16,7 . . . . . . . . . . . . . . . 90 12,32 . . . . . . . . . . . . . 192
16,25 . . . . . . . . . . . . . 126
16,15 . . . . . . . . . . . . . 264 13,15 . . . . . . . . . . . . . . 78
13,34 . . . . . . . . . . . . . 242 1. Коринћанима
Лука 14,26 . . . . . . . . . . . . . . 94 2,9 . . . . . . . . . . . . . . . 301
2,40 . . . . . . . . . . . . . . . 78 15,10 . . . . . . . . . . . . . . 78 2,11 . . . . . . . . . . . . . . 134
3,38 . . . . . . . . . . . 33, 130 15,15 . . . . . . . . . . . . . . 94 3,9 . . . . . . . . . . . . . . . 138
3,32 . . . . . . . . . . . . . . . 81 16,7 . . . . . . . . . . . . . . . 94 3,11 . . . . . . . . . . . . . . . 30
4,18 . . . . . . . . . . . . . . 113 16,13 . . . . . . . . . . . . . 134 3,16.17. . . . . . . . . . . . . 36
6,31 . . . . . . . . . . . . . . 292 16,13-15 . . . . . . . . . . . 94 3,17 . . . . . . . . . . . . . . 201
6,38 . . . . . . . . . . 103, 140 16,23 . . . . . . . . . . . . . . 95 4,2 . . . . . . . . . . . . . . . 139
8,11 . . . . . . . . . . 105, 253 17,3 . . . . . . . . . . . . . . 126 4,9 . . . . . . . . . . . . . . . 154
10,27 . . . . . . . . . . .16,228 17,6 . . . . . . . . . . . . . . . 87 4,12.13. . . . . . . . . . . . . 68
6,19 . . . . . . . . . . . . . . 201 4,8 . . . . . . . . . . . . . . . 235 11,32-40 . . . . . . . . . . 158

10,11 . . . . . . . . . . . . . . 50 4,13 . . . . . . . . . . . 70, 256
Јаков
13,4 . . . . . . . . . . . . . . 114
Колошанима 1,5 . . . . . . . . . . . 191,231
13,4-8. . . . . . . . . . . . . 242
13,12 . . . . . . . . . . . . . 303 1,16.17. . . . . . . . . . . . 132 1,17 . . . . . . . . . . . . . . . 50
1,19 . . . . . . . . . . . . . . . 30
15,42.43. . . . . . . . . . . 110 1. Петрова
15,57 . . . . . . . . . . . . . 126 1,27 . . . . . . . . . . 172, 309
2,3 . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1,10-12 . . . . . . . . . . . 183
2. Коринћанима 2,10 . . . . . . . . . . . . . . 257 1,12 . . . . . . . . . . . . . . 127
3,18 . . . . . . . . . . . . . . 282 3,23.24. . . . . . . . . . . . 226 4,8 . . . . . . . . . . . . . . . 114
4,6 . . . . . . . . . . . . . 22, 28 4,10 . . . . . . . . . . . . . . 286
1. Солуњанима 4,11 . . . . . . . . . . . . . . 226
4,18 . . . . . . . . . . . . . . 296
5,14 . . . . . . . . . . . 66, 297 2,19.20. . . . . . . . . . . . . 70
1. Јованова
5,17 . . . . . . . . . . . . . . 172 2. Солуњанима 1,2 . . . . . . . . . . . . . . . . 84
5,19 . . . . . . . . . . . . . . . 28 1,11 . . . . . . . . . . . . . . 134 3,1-3. . . . . . . . . . . . . . . 88
6,10 . . . . . . . . . . . . . . . 68
1. Тимотију 3,2 . . . . . . . . . . . . . . . 309
6,16 . . . . . . . . . . . . . . 258
9,6 . . . . . . . . . . . . . . . 109 4,8 . . . . . . . . . . . . . . . 145 Јуда
10,12 . . . . . . . . . . . . . 226 2. Тимотију 24 . . . . . . . . . . . . . . . . 309
11,26.27. . . . . . . . . . . . 68
2,15 . . . . . . . . . . . . . . . 61 Откривење
Галатима 3,16.17. . . . . . . . . . . . 171
1,1.3 . . . . . . . . . . . . . . 191
5,13 . . . . . . . . . . . . . . 139 4,7 . . . . . . . . . . . . . . . . 68
1,17 . . . . . . . . . . . . . . . 83
6,1 . . . . . . . . . . . . . . . 113 Јеврејима 2,7 . . . . . . . . . . . . . . . 302
6,8 . . . . . . . . . . . . . . . 109 1,3 . . . . . . . . . . . . . . . 132 3,4 . . . . . . . . . . . . . . . 249
Ефесцима 1,14 . . . . . . . . . . . . . . 103 3,8 . . . . . . . . . . . . . . . 282
2,7 . . . . . . . . . . . . . . . . 20 7,14-17 . . . . . . . . . . . 303
2,6.7 . . . . . . . . . . . . . . 308
2,18 . . . . . . . . . . . . . . . 78 15,3.4 . . . . . . . . . . . . . 309
3,10 . . . . . . . . . . . . . . 308
4,3 . . . . . . . . . . . . . . . 130 19,8 . . . . . . . . . . . . . . 249
3,20 . . . . . . . . . . . . . . 307
4,13 . . . . . . . . . . . . . . 255 21,1.2.23 . . . . . . . . . . 301
4,24 . . . . . . . . . . . . . . . 27
4,15 . . . . . . . . . . . . . . . 78 21,3.4 . . . . . . . . . . . . . 302
4,25 . . . . . . . . . . . . . . 286
5,2 . . . . . . . . . . . . . . . 294 21,6 . . . . . . . . . . . . . . . 83
Филибљанима 6,7.8 . . . . . . . . . . . . . . 216 22,1.2 . . . . . . . . . . . . . 302
3,7.8 . . . . . . . . . . . . . . . 68 11,3 . . . . . . . . . . . . . . 134 22,3 . . . . . . . . . . . . . . 307
3,8-10. . . . . . . . . . . . . 192 11,27 . . . . . . . . . . . . . . 63 22,4 . . . . . . . . . . 125, 303
ИНДЕКС
(У Попису библијских текстова и Општем попису појмова /индексу/
важе оригиналне странице)
А
АВРАМ – као учитељ 187
АДАМ – искушења 23-25
– образовање 14-17, 20-22, 25-27
АНАРХИЈА 228
АНЂЕЛИ – у Едему 21
– заштитници 255, 256, 304, 305
– наши пратиоци 127
– песме 168,
– посредовање у људским пословима 179, 304, 305
– сарадници, учитељи 84-96
АПОСТОЛИ – обука 84-96
– разноликост 85
АТЛЕТСКИ СПОРТОВИ 210
Б
БАШТОВАНСТВО 21, 111, 112, 212, 213, 219, 247, 248
БЕСПОСЛЕНОСТ 190, 202, 210
БИБЛИЈА – као васпитач 17, 47, 52, 55, 65, 123-192
– различити стилови и предмети 125
– савршен цео 123
БИБЛИЈСКЕ СЛИКЕ
– из природе 102, 104-110, 113-120, 175
БИБЛИЈСКО УЧЕЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ
– Аврам 187
– виши критицизам 227
– духовно 124-127, 171, 188, 192
– ментална култура 123, 124, 171, 188, 189
– оригинална студија 188
– прилике за 191
– пример Исуса 76, 77, 81, 82, 85, 102, 185
– породица 185, 186
– резултати 192, 252-256
– разумевање 190
– сврха 189, 254
– стих по стих 189
– субота 251
БИОГРАФИЈЕ У БИБЛИЈИ
– Аврам 187
– Давид 48, 152
– Данило 54-57
– Илија 151
– Јаков 147
– Јелисије 58-61
– Јов 155, 156
– Јован 87
– Јован Крститељ 157
– Јонатан 157
– Јосиф 51-54, 57
– Јуда 91, 92
– Левије 148
– Мојсије 61-64, 68, 69
– Павле 64-70
– Петар 88-91
ИНДЕКС 277
– Соломун 48, 49, 153

– Халев 149
БЛАЖЕНСТВА 79
БОГ – погрешне представе о 75
– извор и исходиште свих ствари 99, 100, 104, 130, 131
– лично биће 131-133
– непозната величина 169
– патња кроз грех 263
– предмет поштовања 242-244
– родитељи, учитељи, како представити 244, 245, 287
БОЖЈА ЉУБАВ 16, 65, 76, 77, 287
– научена у Едему 22,
– преступ 25, 26, 150,
– показана Израиљу 34-36, 38-40, 42, 47
– поучавати децу 185, 186
– основе карактера 228, 229
– слобода 291
– основе националног напретка 69, 76, 174, 183, 228, 229
– универзалност 99, 103, 287
– у послу 135-145
БОРБА – велика 154, 190
– наше проучавање нове земље 304
– откривење у природи 26, 101
– у човеку 29
В
ВАВИЛОН – успон и пад 175, 176, 183
ВАСКРСЕЊЕ – симбол 110
ВАСПИТАЊЕ ДЕТЕТА
– очигледне поуке из примера о расту семена 106
ВЕЖБАЊЕ ПАМЋЕЊА 127, 189
– неумереност 226, 230, 231
ВЕРА – кључ знања 24

– Библијски докази за 169
– Бог тражи да охрабри 34
– дефиниција 253
– како вежбати 253, 257, 258
– награда 156, 254
– поуке од орла 118, 119
– примери 54, 63, 149, 254, 256
– разлози 24, 231
– сејача 105
– тајна моћи 54, 80, 254
– учење, за децу 255-257
ВЕСЕЛОСТ 197, 240
ВИШИ КРИТИЦИЗАМ 227
ВЛАДА – њен циљ 174, 175,
– симболи 175
ВОДЕНИ ЛОКВАЊ 119
– радници за Христа, обични људи 85, 270
– обучавање 262-271
ВОЈНЕ ШКОЛЕ У ЕГИПТУ 65
ВОЉА – слобода 23, 289
– обука 288, 289
ВРЕМЕ УЧЕЊА 57, 137
Г
ГЕОГРАФИЈА – мисионарска студија 269
ГЕОЛОГИЈА И МОЈСИЈЕВИ ЗАПИСИ 128, 129
ГИМНАСТИЧКА ВЕЖБАЊА 210, 217
ГЛАС – вежбање 199
ГРЕХ – природа и последице 15, 23-26, 28, 29, 143-150, 263
– његова моћ 291
ИНДЕКС 279
ГРЕШНИЦИ – Христов рад за 78, 79, 87-94, 270, 294

– дужности родитеља и учитеља 271, 279, 291-294
– наши греси - слике из природе 113
Д
ДАВИД – образовање 49, 152
– вера 254
– грех 48
– песме 164, 165
ДАНИЛО, живот 54-57, 254
– књига 191
ДАНИ СТВАРАЊА 129
ДЕСЕТАК 44, 138, 250
ДЕТИЊСТВО
– Јосифово 52
– Мојсијево 61
– Исусово 77, 107, 185
ДИСАЊЕ – 198,199
ДИСЦИПЛИНА И ОРГАНИЗОВАНОСТ ИЗРАИЉА 37, 38
– домаћинстава и школа 287, 291
– јавни ред 293
– осећање части 289
– правила, увођење реда 290
ДОБИТИ И ГУБИЦИ 140-145
ДОМ – утицај 52, 54, 55, 58, 61, 283
– кућно васпитање 185-187, 196, 202, 212, 217, 235, 240, 242
– такође видети Породична школа
ДОМАЋЕ ВАСПИТАЊЕ 216
ДОПУНСКИ 236
ДРВЕЋЕ – поуке 113, 116,119,175, 267
ДРВО – као симбол власти 175
ДРВО ЖИВОТА 23-25
ДРЖАВНИШТВО 53, 56, 69
ДРУЖЕЊЕ, божанствено 127, 271

ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ ученика и наставника 212, 213, 280, 284
ДУГА – 115
Е
ЕВАНГЕЛИЗИРАЊЕ СВЕТА 95, 96, 267-271
ЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ 128 и људи 130
ЕДЕМСКА ШКОЛА – 14, 15, 20-22, 30
– поново успостављена 301-303
ЕДЕМСКА ШКОЛА 20-22
– небо 301
– обновљена 301-304
ЕНОХ – вера 254
ЕТИКЕЦИЈА И ЉУБАЗНОСТ 240, 241
– најбоља студија 242
Ж
ЖИВОТ – Божји извор 99, 104, 108, 197
ЖИВОТНО ДЕЛО 262-271
ЖЕТВА – поуке 105-110
– животне лекције 305, 306
З
ЗАБАВА – опасности у – 207, 210
ЗАКОН СЛУЖБЕ 103
ЗАКОНИ РАСТА 104-110, божански, у природи
ЗАМЕНА – највећа 68-70, 305, 306, 309
ЗАНАТСКА ШКОЛА – Школа Израиља у пустињи 37
Видети и Физички рад
ЗАХТЕВИ – наредбе 290
ЗВЕЗДЕ – поуке 115
ИНДЕКС 281
ЗДРАВЉЕ – физичко 195

– ефекат менталног утицаја на 197
– учитељ треба да сачува 277
ЗЕМЉА – власништво Израиља 43, за школе 212, 218
ЗЕМЉА – првобитно стање 22
– Божја сврха за 22, 174
– нова 301
ЗНАЊЕ – Бога, основа образовања 13-19, 21, 34, 81
– кључ вере 24
– кроз Христа 27-30, 73, 76
ЗНАЦИ ВРЕМЕНА 179
И
ИДЕАЛ КАРАКТЕРА – најузвишенији 18, 73
ИДОЛИ У ИЗРАИЉУ – 45
ИЗБОР – моћ 23, 178, 289
ИЗВИЂАЧИ – њихов извештај 149
ИЗВРШНА СПОСОБНОСТ 17, 220, 222, 279
ИЗГРАДЊА КАРАКТЕРА – основе, шаблони 228, 229
– опасности 225-228
– симболи 35, 36, 258
ИЗЛАГАЊЕ 247, 248
ИЗРАИЉСКО ОБРАЗОВАЊЕ 33-70
ИЛИЈА – једна грешка 151
ИЛУСТРАЦИЈЕ 233
Видети и Очигледне поуке
ИНДИВИДУАЛНОСТ – развити је образовањем 17, 57, 231, 232
ИСКЉУЧЕЊЕ СТУДЕНАТА 293
ИСКУСТВО, физичко 207-213
ИСКУШЕЊЕ, зашто је дозвољено 23
– прво 24
– Христово 78
– како се чувати 166, 168, 190, 203, 204, 213, 214, 218, 219, 255
ИСТОРИЈА, Библије 47, 173-178, 183, 184, 238

– филозофија 173, 174
– проучавање о новој земљи 304
ИСУС – ране године 77, 107, 185,
– као учитељ 73-96, 102, 231, 241, 294
ИСХРАНА, Израиља у пустињи 38
– број оброка 205
– веза с менталним развојем 204-206, 216
– веза с неумереношћу 202-204, 216
– Данила 55
– избор, комбиновање 205
– нутритивна вредност хране 204
– неумерено једење 205
– подстицати 203
– ужурбано једење 206
Ј
ЈАВНИ ЖИВОТ 42, 52, 58, 62, 63, 208, 211
ЈАВНИ РАД ЗА УЧИТЕЉЕ 278
ЈАВНО БОГОСЛУЖЕЊЕ,
– поштовање 243
– разлози неприсуствовања 247
– средство васпитања 168, 252
ЈАКОВ – казна и враћање 147
ЈЕВАНЂЕЉЕ – природа 27, 101
– наша одговорност за 263
– рад, највише образовање 271
– резултати онога што је дато свету 264
– завршни рад 269, 270
ЈЕВРЕЈИ – образовање, у Христове дане 64, 65, 74-77
ЈЕДИНСТВО 86, 95
ЈЕДНОСТАВАН ЖИВОТ – високо промишљен 202, 248
ЈЕДНОСТАВНОСТ – Исусов живот 77, 107
ИНДЕКС 283
– у поучавању деце 107, 211

– у поучавању 233
ЈЕЛИСИЈЕ – припрема за посао 58-61, 255
ЈЕСЕЈ – његови синови
– Самуилов избор 266
ЈОВ – успешна каријера 142
– тестирање 155, 156
ЈОВАН КРСТИТЕЉ – илустрација самопожртвовања 157, 158
ЈОВАН УЧЕНИК – поучавање 87
ЈОНАТАН – веран пријатељ 157
ЈОСИФ 51-54, 56, 57, 255
ЈОХАВЕДА – Мојсијева мајка 61
ЈУДА с којим је Христос радио 91-93
К
КАЗНА 108, 109, 146-151
КАРАКТЕР – највиши циљ 17-19, 81, 225
КЉУЧ ЗНАЊА 24
– Библије 120, 126
КЊИГА ЗНАЊА 230, 265
КЊИГЕ – штетне 188, 190, 226, 227
– погрешно коришћење 189
КОМПЛИКОВАНО ЧИНИ ЈЕДНОСТАВНИМ 305
КОНЦЕНТРАЦИЈА 189
КРАЈ СВЕТА 179-184, 264
КРАТКА ПРИЧА О СЕМЕНУ 104-107
КРИЗА – постојећа 179
КРИТИЦИЗАМ – учитеља 283, 284
– деце и младих 291
КУЛИНАРСТВО – област образовања 216, 218
Л
ЛЕВИЈЕ – клетва, преображај 148
ЛЕВИТИ – подршка и привилегије 148
ЛЕПОТА 41
– Библије 188
– кроз послушност закону 198
– највише 249
– Христовог одраза 192
ЛИБЕРАЛИЗАМ – лекције о сејању семена 109
– обрађивање 139-144, 239, 248
ЛИТЕРАТУРА – световна, поређење с Библијом 188, 189
– моралност 226, 227
ЛИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ У ПОУЧАВАЊУ 78-80, 84-96, 231
Љ
ЉУБАВ – Божански закон 16, 65, 76, 77, 287
– ограничена моћ 293, 294, 297
– оздрављења 114
– основе образовања и искупљења 16
М
МАЛЕ СТВАРИ – верност 53, 58, 61
– Божји савршен рад 114
МЕТОДИ – поучавања и припреме 29, 30, 41, 187, 188, 201, 247
МЕТОДЕ УЧЕЊА 41, 79-96, 119, 120, 185-192, 230 239
МИСИОНАРСКИ РАД – обучавање за 221, 268-271
МИСИОНАРСТВО – сваки хришћанин 264
МЛАДИ – удружени у хришћанском раду 269
МОДЕЛ ШКОЛА У ЕДЕМУ, 20, 22, 30, 33
МОЈСИЈЕ 61-64, 68, 69
МОЈСИЈЕВА МАЈКА 61
ИНДЕКС 285
– као учитељица 275

– обучавање за 276
МОЛИТВА – примери 47, 64
– вера 257, 258
– одговори 258
– поштовање 243
– тајна 258,
– Христос 80, 259
МУЗИКА И ПЕСМЕ – древног Израиља 39, 42, 47
– у образовању 167, 168
– у новом свету 307
Н
НАВИКЕ 291
НАГОВЕШТАЈ 236
НАГАО ГОВОР 236
НАУКА – божанска 126,257
– у Библији 128-134
– људска, теме које нису о Христу 81
– резултат пада 227
НАУЧНИЦИ – супротне теорије 130
НАЦИОНАЛНИ НАПРЕДАК – његова основа 47, 48, 174
НЕБЕСКИ ЗАПИС 306
НЕБО – образовање за 13, 16, 19, 127
– школа 301
НЕВОЉЕ – благослови 270
НЕДОВОЉНОСТ ПРИРОДЕ КАО УЧИТЕЉА 17, 101, 134
НЕГОВАЊЕ – обука за 218
НЕЗАПОСЛЕНИ – прилике за 220
НЕПОВЕРЉИВИ – вера као помагач 256
НЕСЕБИЧНОСТ – скривени развој 16
– илустрације 154-158
НЕУМЕРЕНОСТ – разлози и лечење 202-204

НОВАЦ – научити употребу 239
НОЈЕ – вера 254
О
ОБЛАЧЕЊЕ – здраво 199
– посвећено 246-248
– супротан ефекат 247, 248
– укус и уредност 248
ОБРАЗОВАЊЕ – извори 13-17, 21, 22, 34, 44
– грешке 45, 49, 50, 74, 77, 189, 207, 208, 225-228, 230, 234,
259, 264-266
– Израиља 33-50
– илустрације истине 51-70
– истинити, виши 14, 18, 30, 66, 83, 87, 271, 282
– обим 13, 16, 18, 19, 21, 38, 41, 225, 232, 233
– очигледне поуке 41, 102, 120, 144, 185, 186
– однос, према искупљеним 15, 16, 18, 19, 28-30, 84, 126, 172
– поучавање радом 214-222
– родитеља 34, 275, 276
– такође видети Природа - Библија
– учитеља 46, 276-282
– усавршавање основних истина, 234-239
– Христове методе 73-96, 102, 231, 241, 267-271, 294
– циљ 13, 17, 18, 44, 81, 84, 145, 221, 222, 262
ОБРАЗОВАЊЕ ИСУСА 77, 107, 185, 267, 268
ОГОВАРАЊЕ 235
ОДУШЕВЉЕЊЕ 233
ОЗДРАВЉЕЊЕ – природно и духовно 113
ОЗЛОЈЕЂЕНОСТ 257
ОРАО – лекције од 118
ОСУДА 291
ОТКРИВЕЊЕ – проучавање 110
ИНДЕКС 287
ОТКУПЉЕЊЕ – његова сврха 15, 16, 28, 29,

– кључ за Библију, план 126,
– научен од природе 27, 101, 113, 115,
– однос према образовању 16, 17, 28-30, 126, 172
– прво обећање 27
– субота као знак 250
ОЧИГЛЕДНЕ ПОРУКЕ 34-43, 47, 120, 144, 175, 185, 186,
– Христове 102,
– види и Природа, поучавање
П
ПАВЛЕ 64-70, 254, 256
ПАГАНИ – захтеви хришћанима 262, 263
ПАГАНСКИ АУТОРИ 226
ПАЛМИНО ДРВО 116
ПЕТАР – обучавање 88-91, 255, 256
ПЕСМЕ 39, 42, 47, 186, 251
– да се суочи с искушењем 166, 168
– Давидова песма 164, 165
– као наставна метода 162, 167, 168
– најраније 161, 162,
– при богослужењу 168
– Спаситељева 166
– у последњој кризи 166, 167
ПИСМО – цитати 244 (види и Библија)
ПОБЕДА КРОЗ ПОРАЗ 62-64, 68, 69, 147-149, 151
ПОЕЗИЈА 47
– у Библији 159, 161
ПОЗИВАЊЕ 162, 163, 165, 168, 256, 258
ПОЗНАЊЕ ДОБРА И ЗЛА 23-27, 231
ПОЛИТИЧКЕ АМБИЦИЈЕ 49
ПОЛОВИ – верни попут магнетне игле 57
ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОПИСИ У ИЗРАИЉУ 43,44

ПОЉОПРИВРЕДА 34,43,219, 220
– видети и сејање семена
– поуке из 111,112
– прилике за незапослене 220
– развој карактера 112
ПОНАШАЊЕ 240-245
ПОНИЗНОСТ 237
ПОРУЧИТИ – јеванђеље за све 264
ПОСАО – принципи 135, 136
– основни, најбољи 137
– профит и губици 140-145
– учеништво 137-139
ПОСВЕЋЕЊЕ 57, 258
ПОСЛУШНОСТ – искуство поштовања 244
– поучавање 287, 290
ПОСМАТРАЊЕ КРОЗ ПРИРОДУ 119
– у физичком раду 220
ПОТОП И ГЕОЛОГИЈА 129
ПОТРАГА ЗА ЗАДОВОЉСТВИМА 183, 207, 211
ПОТРАГА ЗА СОБОМ – Јуда као пример 91-93
– као мотив у образовању 225, 226
– резултат 265
ПОШТОВАЊЕ 242-245
ПРАВИЛА – како имати подршку школе 290
ПРЕБИВАЛИШТЕ ИЗРАИЉА
– илустрација изградње карактера 35, 36, 258
ПРЕТЕРИВАЊЕ 236
ПРИМЕНА 232
ПРИМЕНА ПРАВИЛА 290
ПРИМЕРИ
– моћ учења 41, 49, 56, 78, 79, 87, 150, 158, 259, 277, 282
ИНДЕКС 289
ПРИПРЕМНА ШКОЛА НА ЗЕМЉИ 19

ПРИРОДА – откривење Божје 16, 17, 99
– божански рад у њој 99, 100, 104, 108, 130, 131, 197, 198
– божански закони 196
– откривење 128
– прилагођавање средстава 119, 133, 198
ПРИРОДА КАО УЧИТЕЉ – у Едему 15-17, 20-22
– кључ за Библију 120
– на Суботу 251
– наспрам моде 247
– наставак 34, 35, 41, 42, 52, 62-66, 77, 99-120, 208
– познање добра и зла 26, 27
– у времену које ће доћи 303
– Христос је то користио 102
ПРИЧЕШЋЕ С БОГОМ 14, 21, 28, 30, 84
– кроз молитву 80, 258
– природу 100, 108, 120
– проучавање Библије 127, 192
ПРОПОВЕД – запамтити 252
ПРОРОЧАНСТВА У ДРЕВНИМ ШКОЛАМА 47
– бенефиције учења 183, 184
– дар-Данило 56
– испуњење 178
– на крају времена 180-182
ПРОФЕСИЈА – избор 220, 267
ПСИХОЛОГИЈА 195-201
ПУНИНА У ХРИСТУ 257
ПТИЦЕ – учитељице поверења 118
Р
РАД – достојанство 214-217, 222
РАЗВОЈ – слободан посед 13,16, 195
– несебичност, подупирање 16
– свестраност 232
РАЗЛИКОВАЊЕ ДОБРОГ И ЛОШЕГ 231
РАЗМЕНА – учена у школама 47, 218
РАЗМЕШТАЈ РАСА – презир према 174
РАЗМИШЉАЊЕ 127, 189, 191, 252
РАЗУМ И ВЕРА 24, 231
РАСТ – закони 104, 106
– божанско посредовање 104, 105
РАЧУНИ – подучавање о 238, 239
РЕКА И ДОЛИНА – награда за службу 103,
– река и поток, непрепознатљиви помагачи 116, 117
РЕКРЕАЦИЈА – сврха 207
– сарадња међу учитељима 212
– у корисном раду 215
– за учитеље 278
РЕЛИГИЈА У ХРИСТОВО ВРЕМЕ 74, 75
РИВАЛСТВО 226
РОДИТЕЉИ КАО УЧИТЕЉИ 33, 40, 41, 185-187, 196, 235, 240,
275, 280
– Аврамов пример 187
– образовање 34, 276
– представници Божји 244, 245, 287
– са учитељима 284
– сарадња у породици 283, 285
– Христов 294
С
САЖАЉЕЊЕ 257, 294
САМОЗАБОРАВНОСТ 237
САМОКОНТРОЛА,
– однос према здрављу и умерености 197, 203, 204, 206
– објекат дисциплине 287-290
ИНДЕКС 291
САМОПОДРШКА – студената 221, 265

САМОПОЖРТВОВАЊЕ – пример апостола Павла 65-70
– други примери 154-158
– илустрације о расту семена 110
– услови дружења с Христом 264
– Христос 80
САРАДЊА – с Богом, библијски примери 37, 286
– између родитеља и деце 283, 285
– између родитеља и учитеља 283, 284, 293
– с учитељима и студентима 212, 213, 285
– с Христом и Његовим анђелима 270, 271
– у нашем послу 214, 215, 271
СВЕДОЦИ ЗА БОГА 154-158, 262
– на новој земљи 308,309
СВЕТИ ДУХ – као учитељ 95, 134
– очигледне поуке 106
– представници Божји 123
СВЕТЛО СВЕТУ 13, 14, 29, 57, 58, 73
СВЕШТЕНИЧКА СЛУЖБА 139
– највиша 262-271
СЕЈАЊЕ СЕМЕНА – поуке 104-112
СИМПАТИЈЕ 66, 78, 212, 231, 269, 270, 280, 292
– Бога према људским патњама 263
СИРОМАШАН – Божја провизија за 43,44, 139, 141, 220
СЛАВЉЕЊЕ БОГА 66, 161-163, 168
– љубав 237
СЛИЧНОСТ 120, (видети и Очигледне поуке- природа учи)
СЛУЖБА – циљ образовања 13, 65-70
– закон живота 16, 80
– мотив 226, 268
– награде 103, 306, 308, 309
– највише образовање 264, 270, 271, 309
– научен у природи 103

– непрепознат 116,117,306
– обука за 212 -222, 268
– организација 269
– предмет цркве 268
– темељ обавезе 137,139
СОЛОМУН – животно искуство 48, 49, 152-154
СОЛОМУНОВИ 49, 50
СОТОНА – подметач неповерења 23-25
– оптуживач 154,155
– радионица 190
СОЦИЈАЛНИ ЖИВОТ – Израиља 41-43
– на новој земљи 306
СПАВАЊЕ 205
СПАСИТЕЉЕВА ПРАВИЛА И ПРИМЕР 292, 294
– вежбање воље 288, 289
– захтеви, заповести 290
– живота 85,151-154,295-297
СПИРИТУАЛИЗАМ – поучавање 227, 228
СТАРИ ЗАВЕТ – проучавање 191
СУБОТА – средство образовања 250-252
СУМЊА – 289, 290
СУМЊЕ – извор 24, 25
– резултати 26
СУМЊИЧАВОСТ – узроци 227, 228, 259
СТАРИЈИ – поштовање према – 244
Т
ТАЈНЕ – у природи 101, 134, 170,
– у Божјем карактеру 132, 169,
– у Библији 169-172
ТАЧНОСТ, преко обучавања за физички рад 222
ИНДЕКС 293
ТЕОЛОШКА ХРИСТОВА УЧЕЊА 81

ТЕОЛОШКЕ ШКОЛЕ у Христово време 64, 65, 77, 85
ТРЕЗВЕНОСТ 38, 55
– инструкције у кући и школи 202, 278
– помоћ 202-206
У
УКОР – Христов пример 79, 89-92
– како га дати 294
– његов циљ 291
УМ – утицај на, веза с телом 197
УРОЂЕНЕ СПОСОБНОСТИ 138, 233, 267
УСПЕХ 29, 52, 53, 56, 57, 60, 61, 68-70, 142, 145, 222, 262,
267, 271, 306-309
УТИЦАЈ – моћ раног образовања 52, 55, 58, 61, 119
УЧЕЊЕ ЈЕЗИКА 234-237
УЧЕЊЕ КРОЗ РАД 111, 268, 271
УЧЕСНИЦИ У ЗАДОВОЉСТВУ 211
УЧИТЕЉ
– види Дисциплина
– друштвени односи са студентима 212, 213, 280, 284
– квалификације 240, 277
– литерарно достигнуће 278
– најбоља припрема 282
– привилегија и одговорност 19, 29, 30, 244, 245, 281, 287
– самоусавршавање 281
– сарадња с родитељима 284
– са студентима 285
– физичка снага 277
УЧИТЕЉИ – велико светло од Христа 13, 73
– у времену Павла и Христа 64, 65, 74-77
– у пророчким школама 46
– школе на новој земљи 302, 303
УЧИТЕЉСТВО 52, 53, 56, 57, 66, 204, 222, 254, 255, 295, 296
УЧТИВОСТ – Данила 56,
– Павлa 67
– разликовање од етикете 240-242
– Христос као извор 241
Ф
ФИЗИЧКА – радна обука 220
ФИЗИЧКА КУЛТУРА – Израиљци као пример 38
– важност 195, 196, 277
– дисање 198
– нечистоћа, сунчева светлост, вентилација 200
– позиција 198
– тренирање гласа 199
– хаљина 199
ФИЗИЧКИ РАД – примери 66,77, 217, 267
– за учитеље 278
ФИЗИЧКИ РАД – у Едему 21,
– као део образовања 34,37, 47, 52, 58, 62, 85, 214-222
Х
ХАЛЕВ И ИСУС НАВИН – вера 149
ХИГИЈЕНА КАО СТУДИЈА 195-200
ХЕРУВИМ – визија 177
ХРАМ – живи 35, 36, 201, 258
ХРИСТОС – светло учитеља целог света 13, 73
– закони 76
– ми смо комплетни у 192, 257
– моћ Христовог поучавања 81, 94, 95
– открити човекове могућности 80, 270
– разумевање 78-80, 294
– стање у свету пред Његов долазак 74-76
– такође види Исус, Молитва
ИНДЕКС 295
– циљ Његове мисије 27-29, 73, 74, 76

– човечанства 29
Ц
ЦАРСТВО – човеково изгнанство и повратак 26, 126
ЦРКВА – присуство, препреке 247
– обавезе 268
– циљ 268
ЦИЉ – истина 13, 18, 145, 222, 262, 267
– недостатак 190,202
Ч
ЧАСОВИ ЗА ИЗГНАНИКЕ – Христов рад 79, 80, 270
ЧАСТ – осећај за, у детету 289
ЧИТАЊЕ – које није здраво 188, 190, 226, 227
– прекомеран 189
ЧИШЋЕЊЕ – међу Израиљцима 38
– код куће и у школи 200, 207
ЧОВЕК ВЕРАН ИСТИНИ КАО МАГНЕТНА ИГЛА ПОЛУ 57
ЧУДО С ХЛЕБОВИМА 107, 108
Ш
ШИВЕЊЕ 216-218, 248, 249
ШКОЛЕ – локације 20, 21, 33, 34
– патријараха 33
ШКОЛЕ У ИЗРАИЉУ 34-50
– нездрави услови 207, 208
– основе 212
– физички рад 218

Vaspitanje PDF

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Vaspitanje PDF

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Елен Г.

ФИЗИЧКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

ИЗГРАДЊА КАРАКТЕРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

ПРВИ УЧИТЕЉИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

ВИШЕ ОБРАЗОВАЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

Ова књига посвећена је родите-

С вако људско биће, пре или касније, суочава се с практичном

перименталне педагогије на Универзитету у Њујорку, у издању

»Знање је светих ствари разум.«

Н аше представе о васпитању су преуске и скучене.Потребно

ставног програма. Tо је више него припремање за садашњи жи-

од њих. Ми можемо следити ред световних учитеља, унатраг до-

чина и снага тих талената стално повећавају. Понуђене су му

већи благослов. Несебичност је темељ сваког правог развоја.

шљају о великим истинама као што су дужност и опредељење,

Божји идеал за Његову децу виши је од највише људске ми-

Онај који сарађује у постизању божанског циља да се млади-

»Благо човеку који

С истем васпитања установљен у почетку све та био је одре-

родитеља, била је основана школа која је требало да служи као

чуда видљивог свемира, већ и да схватају своје моралне одговор-

ле, и тако су упознали најузвишенија задовољства свога све тог

»Као што не мараху да познају Бога...

Пробудивши њено занимање и радозналост, сотона је наставио

у свет донело познавање зла. Tо је отворило врата свакој врсти

али када је сагрешио, изгубио је ту власт. Дух побуне, коме је

»Светлост познања славе Божје

28 Грех је одвојио човека од Бога. Да није било плана спасења,

Христов циљ је да онемогући сав овај утицај зла. Он има моћ

У највишем смислу, дело васпитања и дело откупљења су

»Tако га Господ вођаше«;

П ородица је била у средишту система васпитања који је уста-

ла била је у најпотпунијем смислу те речи породична школа.

слободном и независном животу, који им је пружао прилике за

ћој мери било лишено части, тешко су могли да схвате постојање

уметничка вештина. Задатак је изгледао врло тежак. Али, Онај

ским ауторитетом Мојсије им је објавио: »Јер Господ Бог твој иде

изражени у песми која је певана уз звуке инструмената, док је на-

ма својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш

распе наследство своје деце. Кад скупи довољно средстава, имао

»И они се слегоше к ногама

васпитање које се веома разликовало од онога које је Бог плани- 46

У школи и у дому настава је великим делом обављана усмено;

је требало да сматрају посебном предношћу и благословом, није

С вета историја чува бројне приказе резултата правог васпи-

чији је живот био на благослов њиховим ближњима и који су у

ник, осуђен неправедно, без наде да ће се икада оправдати или

ложају, од најнижега до највишега, развио је све способности за

»Јосиф је родна грана,

»Ојачаше мишице руку његових,

Данило, посланик Неба

Данило и његови другови били су верно поучавани начелима

ниловог Бога. »Доиста«, рекао је Наву ходоносор, »ваш је Бог Бог

Часни и поштени људи

тер је плод самодисциплине, покоравања ниже природе вишој –

Јелисије, веран у маломе

ко; његова обука се и даље састојала од обављања свакодневних

и раздре их на два комада. И подиже плашт Илијин, који беше

Мојсије, силан вером

ро више неће моћи старати о свом детету, јер ће бити поверено

Утицаји који су га окружавали у Египту, наклоност његове

тог времена до данас доприносило напретку света. Највише све-

Павле, радостан у служби