See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/303638585

Nadogradnja zidanih zgrada - iskustva iz Banjaluke

Conference Paper · January 2011

CITATIONS READS

0 62

2 authors, including:

Anđelko Cumbo
Institute for urbanism, civil engineering and ecology of Republic of Srpska, Banja Luka
11 PUBLICATIONS   3 CITATIONS   

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Layered finite elements in the estimation of composite structures under long term effect - the theoretical basis View project

All content following this page was uploaded by Anđelko Cumbo on 29 January 2018.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

I1I агф бањалука 2011 XV

NADOGRADNJA ZIDANIH ZGRADA – ISKUSTVA IZ BANJALUKE

1 2
Anđelko Cumbo , Miladin Popovid

REZIME:
U radu se razmatra problem nadogradnje zidanih zgrada u seizmički aktivnim područjima sa
osvrtom na neka iskustva iz Banjaluke. Sažeto je prikazan mehanizam ponašanja zidanih
konstrukcija izloženih dejstvu zemljotresa. U postupku analize seizmičkih karakteristika
nadograđenih zidanih zgrada naglašena je uloga regularnosti postojede konstrukcije i
kvaliteta ugrađenih materijala. Navedeni su najčešde primenjivani postupci ojačanja
postojedih zidanih zgrada, pri čemu se teži da objekti pri izvođenju radova ostanu u
redovnoj upotrebi. Za analizu se preporučuje korišdenje tačnijih postupaka kao i uzimanje u
obzir preporuka iz EC6 i EC8. Dat je osvrt na nedovoljno definisane odredbe još uvijek
važede tehničke regulative za nadogradnju. U zaključku je istaknuto da se kroz povedanje
stambenog fonda može uspostaviti dobra korelacija između održavanja zgrada i povedanja
otpornosti konstrukcije u celini.

Ključne reči: nadogradnja, zidani objekti, seizmička regularnost, ojačanje.

MASONRY BUILDINGS AND STOREY ADDITION – BANJA LUKA EXPERIENCES

SUMMARY:
This paper considers the problem of adding storeys atop masonry buildings in seismically
active areas, illustrated by some Banja Luka experiences. It outlines the behaviour of load-
bearing-wall structures exposed to seismic events. Throughout the analysis of seismic
properties of masonry buildings the importance of adequacy of the existing structure and of
the quality of building materials used is stressed. The paper presents the most frequently
used strengthening methods, which also make sure the buildings remain in use during
redevelopment. More accurate procedures are recommended for use in the analysis, as
well as taking into account recommendations of building codes EC6 and EC8. The paper also
touches upon the indequacy and obsoleteness of applicable redevelopment codes. The
paper conclusion points out that by redeveloping the existing buildings a tradeoff may be
made between maintenance requirements and the need to reinforce the overall structure
of a building.

Key words: storey addition, masonry buildings, seismic adequacy, reinforcement

1 Mr Anđelko Cumbo, dipl. inž. građ., Institut za ispitivanje materijala i konstrukcija RS, Banja Luka, BiH.
2 Miladin Popovid, dipl. inž. građ., Institut za ispitivanje materijala i konstrukcija RS, Banja Luka, BiH.
XV агф бањалука 2011 I2I

1. UVODNE NAPOMENE

Praksa nadziđivanja zidanih zgrada u Banjaluci je početkom prošle decenije bila veoma
aktuelna. Naročito su nadograđivani stambeni objekti niže spratnosti i na atraktivnim
lokacijama. Međutim, nadogradnja ovih objekata je kompleksan problem i zahteva
koordinaciju često suprotstavljenih uslova i interesa. Na nadogradnju objekta, pored niza
parametara kojima se vrednuju graditeljska ostvarenja, bitno utiču ukupne društveno-
ekonomske prilike, a zatim sociološki, pravni i drugi aspekti. Poznato je da su zidane
konstrukcije nedovoljno otporne na inercijalne sile i da su podložne velikim oštedenjima i
rušenjima pri jačim seizmičkim udarima. Ovo je posledica primene krtih materijala, bez
mogudnosti plastičnih deformacija i disipacije unete energije. Međutim, i zidane
konstrukcije se mogu učiniti dovoljno otpornim ukoliko se poštuju određena pravila.
Pregledom objekata pre nadogradnje može se dati ocena otpornosti konstrukcije i
mogudnosti nadziđivanja, ali najčešde pod određenim uslovima. Pored niza ograničenja
(nemogudnosti adekvatnog pristupa pojedinim delovima objekta i primene metoda sa
razaranjem kod ispitivanja, nekompletnosti ili nedostupnosti tehničke dokumentacije,
otpora stanara i dr.), u sklopu ovakvih pregleda treba nastojati da se definišu postojedi
konstruktivni sistem, temeljna konstrukcija, karakteristike podtemeljnog tla, morfologija
prslina, postojanje izraženih deformacija i sleganja, ocena kvaliteta ugrađenih materijala,
seizmičke karakteristike objekta i dr. Utvrđene parametre treba dalje vrednovati saglasno sa
poznatim tehničkim propisima i na osnovu toga definisati uslove nadogradnje.
Za nadziđivanje su bili aktuelni zidani objekti u užem gradskom jezgru, izgrađeni
pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, tj. pre prvih seizmičkih propisa iz 1964. godine.
Radilo se uglavnom o tipskim objektima čija je zajednička karakteristika da su im nosedi
zidovi od pune opeke zidani u slabom krečnom malteru. Zidovi podruma i temeljne trake
ovih objekata najčešde su od nearmiranog betona. Međuspratne konstrukcije su uglavnom
polumontažne, sistema „Monta“ ili „Avramenko“. Zajednička karakteristika im je da su
izvedene s nearmiranom pritisnutom gornjom pločom. Samo kod starijih objekata su
prisutne drvene tavanice.
Postojede zgrade su uglavnom izvedene s nosedim zidovima orijentisanim u jednom
pravcu (poprečnom ili podužnom). Vrlo je mali broj objekata kod kojih su nosedi zidovi
postavljeni u oba pravca, na nevelikom odstojanju i sa dovoljno jakim međuprozorskim
stupcima. Karakteristično je da je stepenište često izvedeno s uklještenjem stepenišnih
krakova u zid od opeke. Krovna konstrukcija je redovno drvena sistema dvojne stolice, a
pokrivač je od talasastih salonit ploča.
Ovi objekti su izgrađeni u dve, tri ili četiri nadzemne etaže zavisno od tipa zgrade, pri
čemu viši objekti imaju proizvoljan položaj zidova u osnovi. Zajedničko za sve objekte je da
su tokom eksploatacije loše održavani. Oluci i trotoari ne vrše svoju osnovnu funkciju. Na
malteru fasade kod vedine objekata uočljive su manje prsline i opadanje maltera. Često
postoje određena odstupanja u odnosu na izvornu projektnu dokumentaciju.
Karakteristike podtemeljnog tla u vedini slučajeva je nužno utvrditi geomehaničkim
ispitivanjima, jer je to važno kod nadogradnji i značajnijeg povedanja mase. Pored toga,
veoma su značajni podaci i iskustva iz ranijih zemljotresa, naročito onog iz 1969. god.
Posebno treba istadi seizmičku mikrorejonizaciju gradskog područja, gde su date važnije
I3I агф бањалука 2011 XV

seizmološke osobine terena (predominantne periode oscilacija tla, ubrzanje tla, seizmički
koeficijent i stepen seizmičkog intenziteta). Pored ovoga, veoma su dragocene sprovedene
analize za zidane konstrukcije kao dominantne tipove zgrada u Banjaluci (stepen oštedenja,
predominantne periode tla, sastav podtemeljnog tla, konstruktivne osobine zgrade,
spratnost, kvalitet materijala nosedih elemenata i dr.). Ova problematika je detaljno
razmatrana u 8 i 9.
Nakon zemljotresa iz 1969. godine, u zavisnosti od stepena oštedenja, objekti su sanirani
i/ili dodatno pojačani. Detaljnije o ovome je dato u 3. Kod vedih zahvata najčešde se radilo
o naknadno izvedenim vertikalnim serklažima i/ili oblogama od armiranog betona.
Međutim, za predviđenu nadogradnju vrlo često ova pojačanja nisu dovoljna i/ili nisu
izvedena sistematski. Otežavajuda okolnost je što projekat ovako izvedenih zahvata ne
postoji ili se u međuvremenu zagubio.

2. SEIZMIČKE KARAKTERISTIKE ZIDANIH ZGRADA

Pre nadogradnje zidanih zgrada veoma je važno oceniti njihove karakteristike, naročito
seizmičke. Dok ove konstrukcije za vertikalna opteredenja spadaju u kategoriju
najpouzdanijih, za horizontalna (seizmička) dejstva one su veoma nesigurne. Ovo je
posledica primene krtih materijala bez značajne duktilnosti i kapaciteta deformacija za
disipaciju seizmičke energije. Ove konstrukcije indukuju velike seizmičke sile koje se mogu
prihvatiti samo visokim čvrstodama i krutošdu. Kod jakih zemljotresa, iscrpljuje se granična
nosivost zidova, što dovodi do delimičnog ili potpunog rušenja konstrukcije. Ovo naročito
dolazi do izražaja kod nadograđenih zgrada, jer je povedana masa na vrhu objekta.
Analizom seizmičkih karakteristika zidanih zgrada bavili su se mnogi autori. U svim
radovima provejava stav da je osnovna filozofija pri projektovanju seizmički otpornih
konstrukcija u mogudnosti apsorpcije i disipacije seizmičke energije, uz izbegavanje krtih
trenutnih lomova, jer nije ekonomično projektovati konstrukciju koja nede pretrpeti
oštedenja u najjačim zemljotresima. Pojavom prslina i drugih oštedenja na objektu, krutost
se smanjuje, što u vedini slučajeva utiče povoljno, jer konstrukcija ulazi u niži deo spektra
odgovora, pa su time manje i seizmičke sile. Pored toga, kod nelinearnih deformacija
postaje značajno histerezisno prigušenje koje raste sa porastom deformacija i koje disipira
veliku količinu energije. Zbog toga je kod zidanih objekata, naročito pri nadogradnjama,
veoma značajno izvesti elemente koji imaju mogudnost duktilnog ponašanja i disipacije
seizmičke energije.
Poznato je da, za razlliku od običnih, zidane konstrukcije uokvirene armiranobetonskim
(AB) serklažima, zahvaljujudi postojanju armature, imaju sposobnost postelastičnog rada,
što omoguduje gašenje unete seizmičke energije. Pored toga, one sprečavaju rušenje i
raspadanje ispucalih delova zidova, a time i rušenje zgrade kao celine. Kod armiranih
zidanih konstrukcija mogude je ostvariti veliki duktilitet, a time i sigurnost objekta pri
delovanju seizmičkih sila. Muđutim, ovaj vid gradnje kod nas skoro da nije primenjivan.
Namede se zaključak da je duktilnost zidanih konstrukcija mogude obezbediti samo
armiranjem. Zbog toga se, pri nadogradnji i ojačanju postojedih sistema, preporučuje
izvođenje nedostajudih AB delova u konstrukciji.
XV агф бањалука 2011 I4I

Kod zidanih zgrada u seizmičkim područjima uloga međustpratnih konstrukcija je veoma

važna. Nedovoljno krute tavanice ne mogu sprečiti razdvajanje nosedih zidova. Pored toga
mehanizam loma nepovezanih i neukrudenih delova je znatno nepovoljniji. Treba imati u
vidu da, sem seizmičkog opteredenja u ravni zida, veliku opasnost pretstavlja uticaj
opteredenja upravnog na ravan zida, jer značajnija pomeranja uključuju uticaje drugog reda,
što u vedini slučajeva dovodi do rušenja zidova. Iskustva iz dogođenih zemljotresa, naročito
za zidane konstrukcije sa drvenim tavanicama, ovo potvrđuju. Najpovoljnije je da su
tavanice dovoljno krute u svojoj ravni. One zajedno sa horizontalnim serklažima moraju
prostorno ukrutiti objekat i omoguditi prenos seizmičkih sila na vertikalne nosede elemente-
zidove, jer pojedini zidovi preuzimaju onoliki deo horizontalne sile koja odgovara njihovoj
horizontalnoj krutosti. Pored toga, jedino se u ovom slučaju mogu na zadovoljavajudi način
primeniti uobičajeni postupci proračuna. Pri nadogradnji zidanih objekata treba sagledati
mogudnosti da se tavanice prostorno ukrute. Otežavajuda okolnost je da pri nadogradnji
nije mogude vršiti intervencije na postojedim tavanicama, izuzev poslednje, što kod manje
spratnosti može biti zadovoljavajude.

2.1 ASEIZMIČKI PRINCIPI

Nadogradnja zidanih objekata zahteva poznavanje ponašanja i mehanizma loma zidova i
celog sistema. Na osnovu proučavanja posledica potresa i analiza eksperimentalnih
ispitivanja ustanovljeno je da do loma zidanih zgrada, s jedne strane, najčešde dolazi usled
prekoračenja napona pritiska na vrhu i pri dnu zidova delovanjem momenata savijanja. Ovo
je posledica pojave pukotina i redukcije preseka zida usled prekoračenja napona zatezanja.
S druge strane, lom zidanih zgrada nastupa usled pojave dijagonalnih pukotina na zidovima
izazvanih prekoračenjem glavnih napona zatezanja od znatnih smičudih sila. Lom zidova
može nastati i zbog pojave horizontalnih pukotina usled čistog smicanja. Oblik loma zavisi
od geometrijskih karakteristika zidova, objekta u celini i osobina ugrađenih materijala.
Pored toga, kao što je pomenuto, rušenje objekata može nastupiti prevrtanjem zidova usled
dejstva sila upravnih na ravan zidova i nedovoljno krutih tavanica i/ili slabim zidovima
drugog pravca koji ih ukruduju. Oštedenja na spojevima i ukrštanjima zidova izazvana
slabom vezom među njima, takođe, mogu izazvati lom zidane konstrukcije. Različiti oblici
loma zidova su potvrđeni u praksi snimanjem objekata poslije katastrofalnih zemljotresa.
Za nadogradnju zidane zgrade veoma je važno utvrditi njene seizmičke karakteristike.
Ovo zahteva analizu konstrukcije i poređenje sa poznatim aseizmičkim principima
projektovanja i građenja, naročito sa savremenim evropskim normama (EC6 i EC8) *10+ i
*11+. Zidana zgrada koja ima mogudnost „kutijastog“ ponašanja pri osilovanju ima niz
prednosti. Ovo podrazumeva, pored krutih tavanica, ravnomernu raspoređenost i dobru
povezanost nosedih zidova 2. Poznato je da sistemi sa nosedim zidovima samo u jednom
pravcu, u uslovima jačih seizmičkih udara upravnih na njih, imaju tendenciju rušenja.
Slučajevi sa krudom gornjom od donje etaže su podložni potpunom lomu nosedih
elemenata u prizemlju, a time i rušenju objekta u celini.
Nagle promene primenjenih materijala u konstrukciji pokazale su se kao loše rešenje,
naročito kod sistema sa AB stubovima u prizemlju i krutim spratovima sa nosedim i
pregradnim zidovima. Ovako formirano fleksibilno prizemlje, kao posledica namene
prostorija, konstruktivno je veoma nepovoljno i za vreme slabijih potresa. Nadogradnju ovih
objekata, bez ozbiljnijih intervencija, treba izbegavati. Takođe je za bezbednu nadogradnju
veoma važna sažetost i simetričnost postojede konstrukcije u osnovi i po visini, jer vede
I5I агф бањалука 2011 XV

razlike u položaju centra mase i centra krutosti izazivaju znatne torzione uticaje i povedana
naprezanja, naročito ivičnih zidova. Kod konstrukcija sa osnovom u obliku T, I, L i П bez
dilatacija, pri seizmičkom udaru dolazi do razdvajanja na spojevima delova zgrade. Naročito
je nepovoljno ako su pojedini delovi različite spratnosti. Kod postojedih zgrada treba
računati na nemogudnost izvođenja dilatacija između pojedinih delova objekta, što može
biti ograničavajudi faktor za njihovu nadogradnju.
Za ocenu mogudnosti nadogradnje posebno treba obratiti pažnju na suviše mala
rastojanja između objekata, jer različite periode nihovog oscilovanja izazivaju međusobna
sudaranja pradena velikim oštedenjima pa čak i rušenjima. Nedovoljno ukrudeni i
nepovezani kalkani, nadzici i delovi krovne konstrukcije su elementi koji su takođe podložni
rušenjima. Posebno su opasna rušenja dimnjaka, jer može dodi do probijanja tavanica, što je
potvrđeno u mnogim zemljotresima. Temeljna konstrukcija treba da omogudi pomeranje
građevine kao celine. U tu svrhu prednost imaju kruti temelji, naročito za slaba tla podložna
sleganjima i velikim horizontalnim pomeranjima. Nedovoljno ukrudeni i nepovezani temelji
ne mogu pouzdano sprečiti haotično i asinhrono pomeranje elemenata i celine objekta. Ovo
je potvrđeno i u sprovedenim obimnim analizama posle banjalučkog zemljotresa 1969. god.
U 9 se navodi da su objekti sa temeljima od kamena, za razliku od betonskih, imali znatno
veda oštedenja.
Pored dobrog koncepta konstrukcije, za ukupnu stabilnost objekta i mogudnost
nadogradnje svakako je bitan kvalitet materijala i izrade. Za predviđenu nosivost zidova
veoma je važno da poseduju odgovarajudu čvrstodu. Za razliku od opeke, gde je njihova
čvrstoda uglavnom ujednačena, malteri su nehomogeni, naročito kada se ima u vidu
tehnologija spravljanja i ugradnje uvek u drugačijim uslovima. U radu 9 je, na primeru
zidanih zgrada u Banjaluci, analiziran uticaj kvaliteta maltera na stepen njihovog oštedenja,
gde je potvrđeno da je kod zgrada sa slabim krečnim malterom ovaj stepen znatno vedi.
Takođe je zaključeno da je stepen oštedenja zgrada sa zidovima od kamena znatno vedi od
onih gde je upotrebljena puna opeka. Najbolje su se ponašale zgrade sa zidovima od
betonskih blokova. Pored toga, vremenom dolazi do slabljenja svojstava materijala,
naročito u uslovima lošeg održavanja. Iskustva su pokazala da na zidove sa krečnim
malterom treba obratiti posebnu pažnju. Ovi malteri, pored veoma male otpornosti na
smicanje, vremenom pokazuju tendenciju slabljenja, te je za preporuku uzimati samo
njihovu rezidualnu čvrstodu. Naročito je nepovoljno ako su zidovi slabo zaptiveni
vertikalnim fugama, čime je delovanjem horizontalnih sila omogudeno nejednako
pomeranje pojednih delova (elemenata za zidanje). Zbog toga je nadogradnjom objekata
neophodno zidove sumnjivog kvaliteta sanirati i pojačati.

2.2 PRORAČUNSKI ASPEKTI

Pri oceni otpornosti postojede konstrukcije, naročito za uslove nadogradnje, pored
analize konstrukcijske regularnosti, veoma je važan način seizmičke analize (izbor modela i
metode analize). Za razliku od primene komplikovanih metoda (direktne dinamičke analize,
modalne analize), dejstvo zemljotresa na zidane zgrade može se analizirati u frekventnom
domenu metodom spektra odgovora. Definisanjem faktora ponašanja konstrukcije, čija
vrednost zavisi od konstrukcijskog sistema zgrade i upotrebljenog materijala, vrši se
redukcija seizmičkog opteredenja i, umesto nelinearne, upotrebljava se linearna analiza.
Vrednost ovog faktora može opadati sa povedanjem neregularnosti konstrukcije
(geometrijske i krutosti po visini). Na ovom principu zasnovane su jednostavne metode;
XV агф бањалука 2011 I6I

metoda bočnih sila i uprošdena multimodalna analiza u kombinaciji sa metodom spektra

odgovora. Uticaj primenjene metode na seizmički odgovor konstrukcije detaljnije je
razmatran u 4. U radovima 8 i 9 je na zidanim zgradama banjalučkog područja ukazano
na prisustvo selektivne rezonance tla i objekta. Takođe je naglašen uticaj tla na veličinu
seizmičke sile. Ovo zahteva primenu tačnijih postupaka određivanja seizmičkog opteredenja
i kompletnog odgovora konstrukcije.
Pored metode za određivanje seizmičkog odgovora zgrade, veoma je važno izvršiti izbor
adekvatnog modela konstrukcije, naročito sa nadograđenim delom. Naime, razlika
konstruktivnog sistema postojedeg i nadograđenog dela zahteva primenu kompleksnijih
metoda i modela. Model treba realno da reprezentuje raspodelu krutosti i masa tako da svi
bitni oblici i inercijalne mase mogu biti obuhvadeni odgovarajudom verovatnodom. Može se
konstatovati da prostorni modeli imaju prednost u odnosu na ravanske modele i da
upotreba uprošdenih metoda, naročito za neregularne konstrukcije, ne daje zadovoljavajude
rezultate.
Kod analize seizmičke otpornosti zidanih zgrada, zbog analogije zidova i AB dijafragmi,
koriste se hipoteze i matematički modeli koji su razvijeni za proračun AB konstrukcija. Pri
tome primena spratnog mehanizma delovanja zgrade i pretpostavka o obostranoj
uklještenosti zidova između tavanica daje zadovoljavajde rezultate. Krutost složenih
(slojevitih) zidova se u određenim uslovima može dobiti sabiranjem krutosti pojedinih
delova. Zidovi uokvireni AB serklažima se mogu modelirati ekvivalentnom dijagonalom.
Međutim, razvojem softvera sa konačnim elementima i grafičkim modeliranjem dosta toga
je automatizovano. Mogude je za kratko vreme sprovesti više analiza variranjem pojedinih
parametara. Svakim narednim proračunom moguda je korekcija krutosti elemenata ili se
neki potpuno isključuju. Zbog toga se u proračunima mogu uzeti i sekundarni elementi
(pregradni zidovi). Ovim se dobija potpunija slika preraspodele uticaja i mehanizma rušenja
u celini.
Međutim, zbog niza nedovoljno definisanih parametara, za sigurnost zidanih objekata,
naročito nadograđenih, još uvek je mnogo bitnija regularnost konstrukcije od svih
proračunskih analiza. Npr., kada za to postoje uslovi, mogude je primenjivati pravila za
jednostavne zidane zgrade na način definisan u EC8 *11+. Praksa je pokazala da se izborom
proračunskog modela i analitičkih postupaka ne može neutralisati loše koncipirana
konstrukcija.

2.3 OSNOVNI PRINCIPI POJAČANJA I SANACIJE

Uobičajenim analizama pokazalo se da vedi broj zidanih objekata nema dovoljnu
seizmičku otpornost čak i za zemljotrese slabijeg intenziteta. Pored toga, nekim objektima
je i bez nadogradnje neophodna sanacija, jer neredovno održavanje je dovelo do oštedenja
konstruktivnih elemenata, a naročito zidova. Nadogradnjom zgrade koeficijent sigurnosti se
dodatno smanjuje, zbog čega je neophodna sanacija i/ili pojačavanje postojede konstrukcije.
Danas postoji veliki broj metoda i načina ovih pojačanja. Izbor metode zavisi od predviđene
nadogradnje, primenjenog rešenja, raspoložive opreme, vrste konstruktivnih elemenata,
kvaliteta materijala, stanja konstrukcije u celini i dr. Sanacija i pojačanje postojede
konstrukcije podrazumeva povedanje nosivosti i/ili duktilnosti postojedih i/ili dodavanje
nedostajudih aseizmičkih konstruktivnih elemenata. Međutim, treba imati u vidu da je za
prijem seizmičkog opteredenja nužno obezbediti adekvatno ponašanje konstrukcije kao
celine. Nažalost, intervencije na postojedim objektima su često ograničene zbog potrebe
I7I агф бањалука 2011 XV

svakodnevnog korišdenja prostora, arhitektonskog izgleda, uticaja na susedne objekte,

interese investitora itd. Činjenica da su zgrade u redovnoj upotrebi, na primer, potpuno
isključuje svaku intervenciju unutar stanova. Radovi su uglavnom ograničeni na spoljašnje
zidove i eventualno zidove stepenišnog prostora.
Za utvrđivanje seizmičke otpornosti, pored pregleda i analize konstrukcije u celini, nužno
je poznavati osnovna mehanička svojstva elemenata i ugrađenih materijala. Kod zidova je
najbitnije poznavati njihovu čvrstodu na pritisak, zatezanje i smicanje. Ove parametre je
najbolje utvrditi eksperimentalnim putem na samim zgradama (in situ) ili laboratorijskim
ispitivanjima na isečenim neporemedenim uzorcima zidova. Metodologija ovih ispitivanja je
razmatrana u 6. Svi drugi postupci ne mogu dati pouzdane podatke. Iskustvo pokazuje da
nije mogude reprezentovati postojede zidove izradom laboratorijskih uzoraka. Takođe je
poznato da ispitivanje uzoraka maltera ne daje adekvatne rezultate. Međutim, na primeru
Banjaluke se pokazalo da se izvođenje opita i uzimanje uzoraka kod stambenih objekata u
redovnoj upotrebi mora isključiti. Zbog toga je veoma bitno osloniti se na iskustvo i
dostupne podatke do sada ispitivanih sličnih zidnih elemenata. Sigurnost se dodatno
obezbeđuje ako se u proračunima i analizama usvoje minimalne vrednosti čvrstoda.
Pokazalo se da investitori lakše pristaju na troškove pojačanja objekta nego na izdatke oko
skupih ispitivanja.
Intervencije u cilju smanjenja postojede mase objekta, centriranje krutosti i masa,
otvaranje novih dilatacija i izvođenje novih zidova, na stambenim objektima u redovnoj
upotrebi, obično nisu mogude. Najčešde se rešenje nađe u izvođenju na spoljašnjim
zidovima novih AB serklaža i/ili armiranih delova (liveni beton, torkret, cementni malter).
Veoma je važno obezbediti dobru vezu novododatih elemenata sa postojedim zidom,
temeljima i međuspratnim konstrukcijama (horizontalnim AB serklažima). Pri tome je za
formiranje spregnutog zidnog panela, pored uobičajene upotrebe ankera, pogodno izvesti i
betonske čepove. Pored spoljašnjih zidova, ukoliko je to nephodno, zidovi u stepenišnom
prostoru takođe mogu biti predmet pojačanja, naročito AB oblogom. Zbog manjih dimenzija
objekata obično nije potrebno računati na dodatna pojačanja sa AB kontraforima.
Prednaprezanje zidova, zbog specifične opreme nije zaživelo i pored neometanog
funkcionisanja zgrade za vreme izvođenja radova. Neke prednosti ovog postupka su
očigledne što bi svakako u bududnosti trebalo imati u vidu. Isti slučaj je i sa primenom
karbonskih traka.
Proračun zida uokvirenog AB serklažima može se vršiti pojednostavljeno, tj. kao rešetke
sa ekvivalentnom dijagonalom koja ima elastične karakteristike zida. Ovo podrazumeva da
su naknadno izvedeni serklaži dovoljno ugrađeni u masu zida. Učinak AB obloge u velikoj
meri zavisi od kvaliteta osnovnog zida i ostvarene međusobne veze. Takođe je veoma važno
da se ostvari dobra veza armature kroz etaže provlačenjem dovoljnog broja ankera kroz
tavanice kod unutrašnjih zidova. Proračun panela ojačanih oblogom, kod dobro ostvarene
veze, može se vršiti uprošdeno, tj. zamenom ojačanog zida ekvivalentnim, gde se krutosti
pojedinih delova sabiraju. Za proračun po teoriji graničnih stanja, kada zid i betonska obloga
usled pukotina izgube nosivost, celokupnu horizontalnu silu treba da primi armatura.
Međutim, vedi procenti armiranja nemaju smisla, jer de pre dodi do razaranja međusobne
veze nego iskorišdenja celokupne armature. Zbog toga je povoljnije ovim ojačanjima
obuhvatiti vede površine zidova sa količinom armature nešto iznad minimalno potrebne.
Pojačanje kamenih zidova izvođenjem vertikalnih serklaža nije racionalan postupak.
Pored teških uslova rada na prosecanju zidova dolazi do njihovog rastresanja, a sam efekat
XV агф бањалука 2011 I8I

armature se gubi u velikoj masi zida. Primena čeličnih spona i klamfi ima smisla samo kod
spomenika kulture, gde svaka promena mora biti svedena na najmanju meru.
Uloga međuspratnih konstrukcija pod seizmičkim opteredenjem je dobro poznata. Da bi
se obezbedila pretpostavljena krutost tavanica postojede drvene i polumontažne sisteme
„Monta“ i „Avramenko“, koji u pritisnutom delu ploče nemaju armaturu, treba pojačati. Ova
pojačanja je ekonomično realizovati dodavanjem dela AB ploče i sprezanjem sa postojedim.
Za stambene zgrade, zbog redovne upotrebe, obično je mogude pojačati samo poslednju
tavanicu. Međutim, prirast mase usled pojačanja poslednje tavanice se redovno kompenzira
povedanjem ukupne seizmičke otpornosti objekta, jer je povezivanjem sprečeno opasno
razdvajanje zidova na vrhu objekta 2. Zadržavanje postojede drvene tavanice sa utezanjem
zidova, ankerisanjem greda u zidove izvođenjem dijagonalnih spona ili ukrudivanjem
daskama u dva ortogonalna pravca ima smisla samo kod adaptacije tavana ili zbog
konzervatorskih radova na kulturnoistorijskim objektima.
Temeljna konstrukcija, za vreme delovanja potresa, mora obezbediti sinhrono
oscilovanje svih zidova zgrade. Zato je veoma važno da se pojačavanjem temelja sa AB
delovima ostvari kvalitetna veza i da se formira dobro povezan sistem temeljnih greda. Ovo
ja naročito bitno tamo gde se javlja mogudnost klizanja i drugih pomeranja u tlu. Ukoliko
osnovno opteredenje ne zahteva pojačanje temeljne konstrukcije, često je dovoljno
predvideti izvođenje AB prstena oko objekta uz dobro ankerovanje za postojede temelje.
Ponekad je ovo i jedino mogude rešenje, jer je pristup pojedinim temeljnim trakama unutar
objekta bitno ograničen. Izvođenje AB ploče u podrumu može veoma dobro povezati
postojede temelje, što treba iskoristiti u cilju sprečavanja nejednakih pomeranja i klizanja.
Osnovno pravilo kod nadogradnji zidanih zgrada je da se izborom lakših materijala i
„mekšeg“ konstruktivnog sistema nadograđenog dela što manje utiče na postojedu
konstrukciju, naročito za skromnije zahteve oko njenog pojačavanja. Ovo se može dokazati i
analitičkim postupcima, s tim što je nužno primeniti tačnije postupke (spektralno modalnu
analizu), jer je prisutna nagla promena krutosti konstrukcije po visini. Za nadogradnju s istim
konstrukcijskim sistemom kao i u postojedoj konstrukciji (zidovima od opeke), u njoj dolazi
do znatnijeg povedanja uticaja. Neke specifičnosti ovih problema šire su razmatrane u 4 i
5.
U unutrašnjosti nadograđene etaže preporučljivo je za pregradne zidove koristiti lake
materijale koji se ne malterišu (npr. gips-kartonske ploče i drugi montažni sistemi). Za
spoljne zidove dobro je koristiti laku ispunu (siporeks). Za konstrukcijske sisteme
nadograđenog dela preporučuje se izvođenje okvira od armiranog betona ili čelika.
Podrazumeva se da i ostali elementi (krovna konstrukcija, pokrivač) treba da budu što lakši.
Plafonska konstrukcija takođe može biti od gips-kartonskih ploča sa odgovarajudim
izolacionim slojevima. Pošto ova konstrukcija nema karakteristike krute dijafragme, veoma
je važno da su okviri i serklaži dobro povezani u oba pravca. Naročito je nephodno dobro
povezati kalkanske zidove.
Ovako projektovana nadogradnja često ne zahteva pojačanje postojede konstrukcije za
gravitaciona opteredenja. Ovo je veoma važno, jer su radovi vezani za temeljnu konstrukciju
daleko najskuplji. Pored toga, industrijalizovane metode gradnje su brže i vremenski krade
traju, te ih stanari mnogo lakše podnose.
I9I агф бањалука 2011 XV

3. NADOGRADNJA I VAŽEDI PROPISI

Prema važedem Pravilniku *12+, Banjaluka se nalazi u seizmički aktivnom području

intenziteta IX stepena po MSK-64 skali sa povratnim periodom od 500 godina. Prema karti
1
mikrorejonizacije, neki delovi grada imaju seizmički intenzitet od VIII ili VIII /2 stepeni. Ovo
zahteva da se sa zidanim objektima mora računati na niz ograničenja, naročito kada je u
pitanju nadogradnja. Pored toga što ovi objekti često ne ispunjavaju osnovne principe
regularnog projektovanja i građenja seizmički otpornih konstrukcija, oni imaju i limitiranu
spratnost, što ima poseban uticaj na mogudnost nadogradnje.
Nadogradnju objekata Pravilnik *12+ propisuje članom 115a, kojim se uvodi pojam „bitna
promena“. Međutim, striktno poštovanje odredbi ovog člana često dovodi do
protivurečnosti. Naime, s jedne strane, loše koncipirani zidani objekti mogu se prema ovom
Pravilniku nadograditi bez bitne promene, čime se dodatno ugrožava konstrukcija i
povedava opasnost od rušenja i eventualnih ljudskih žrtava. S druge strane, ako se
nadogradnjom izazivaju bitne promene, gotovo je nemogude zadovoljiti ostale odredbe
Pravilnika. To se u prvom redu odnosi na formiranje nosivih zidova u oba pravca, zamenu
maltera za zidanje, pojačanje svih međuspratnih konstrukcija, dozvoljenu spratnost itd.
Pored toga, dosledna primena odredbi ponekad dovodi do apsurdne situacije, jer se objekat
niže spratnosti nadogradnjom mora pojačati (prirast mase preko 100%), a objekat više
spratnosti, sa istim kapacitetom nosivosti zidova u osnovi, nije potrebno pojačavati (prirast
mase ispod 10%).
Namede se zaključak da je član 115a donet čisto iz „statičkih“ razmišljanja, jer se može
primeniti samo kod savremenih seizmički otpornih konstrukcija. Zbog toga treba sve više
težiti primeni savremenih Evropskih standarda iz oblasti aseizmičkog projektovanja i
građenja *11+. Kod dobro koncipiranih nadogradnji može se kroz uvedanje stambenog fonda
uspostaviti korelacija između redovnog održavanja i povedanja otpornosti konstrukcije.
Neophodno je da nadležni organi propišu uslove i donesu odgovarajuda uputstva pod
kojima se može vršiti nadogradnja. Ovim bi se izbegle i formalne odgovornosti bar onih
učesnika u nadogradnjama koji se maksimalno zalažu za primenu pravila struke i ispravnog
inženjerskog rasuđivanja i delovanja.

4. ZAVRŠNE NAPOMENE I ZAKLJUČCI

S obzirom na prethodno izneto, namede se zaključak da je nadogradnja postojedih

zidanih zgrada veoma kompleksna i da zahteva ozbiljan pristup i rigorozniju kontrolu svih
faza realizacije. U uslovima naglašene potrebe za brzom zaradom, projektanti i izvođači,
ugađajudi investitoru, ponekad „zaborave“ na neophodnost seizmičke analize i pojačanja
postojede konstrukcije. Sa druge strane, projektanti ponekad znaju biti veoma iscrpni i
virtuozni u numeričkim analizama i iznalaženju rešenja koja ne obuhvataju pojačanja
postojede konstrukcije, naročito kada osete da se mogu zadovoljiti problematične odredbe
Pravilnika, tj. član 115a *12+. Kao da se na trenutak zaboravi na mogude ozbiljne posledice
eventualnog zemljotresa ili se potajno gaje nade da se ta prirodna pojava nama nede desiti.
Poznato je da se na ovim prostorima održavanju objekata ne poklanja skoro nikakva
pažnja i da zbog manjih oštedenja dolazi do progresivnog propadanja bitnih konstruktivnih
 XV агф бањалука 2011 I 10 I

elemenata. Npr. procurivanje oluka može da izazove poremedaje u tlu i dalje do sleganja
temelja uz pojavu prslina i drugih oštedenja. Slično je i sa destrukcijom zaštitnog sloja
betona, otpadanjem maltera na fasadama, prokišnjavanjem krovova itd. S obzirom na
navedeno, može se kvalitetnim pristupom u realizaciji nadziđivanja, kroz povedanje
stambenog fonda, uspostaviti dobra korelacija između održavanja objekata i povedanja
njihove otpornosti na seizmičke uticaje. Pored „rutinskog“ pojačanja nosedih elemenata,
nadogradnja pruža mogudnost da se otklone oštedenja i eventualni fatalni nedostaci na
postojedoj konstrukciji. Ovim se takvi objekti za neki bududi zemljotres mogu spasiti od
velikih oštedenja pa čak i rušenja.

LITERATURA

1 Aničid, D., Tomaževid, M.: Konstruisanje i proračun zidanih zgrada, SGITJ, Beograd,
Građevinski kalendar 1990, str. 112–183 i 1991, str. 9–109.
2 Folid, R.: Neki aspekti seizmičke otpornosti zgrada pri nadziđivanju i pretvaranju
potkrovlja u stanove, ZAVRAJ br. 1–2, Beograd, 1989, str. 1–5.
3 Kodelja, LJ., Bracanovid, Ž.: Sanacije objekata poslije potresa, Zagreb, 1978.
4 Lađinovid, Đ., Folid, R.: Neki problemi projektovanja seizmički otpornih zidanih zgrada,
DGIT Novi Sad, Stručni seminar '96, Novi Sad, Zbornik radova, str. 67–82.
5 Muravljov, M., Folid, R., Lađinovid, Đ.: Seizmička otpornost nadograđenih zidanih
zgrada, Naše građevinarstvo br. 1–2, Beograd, 1996, str. 7–18.
6 Muravljov, M., Živkovid, S., Kovačevid, T.: Metodologija ispitivanja materijala pri
izvođenju nadogradnji zidanih zgrada, Materijali i konstrukcije br. 1–2, Beograd, 2001, str.
46–50.
7 Petrovid, B., Odabrana poglavlja iz zemljotresnog građevinarstva, GK, Beograd, 1989.
8 Stojkovid, M., Seizmička mikrorejonizacija gradskog područja Banje Luke, Međunarodni
simpozijum povodom 30 godina zemljotresa u Banjoj Luci, Banja Luka, 1999, Zbornik
radova, str. 66–77.
9 Stojkovid, M.: Karakteristike povredljivosti zidanih stambenih objekata od zemljotresa
1969. godine u Banjoj Luci, Međunarodni simpozijum povodom 30 godina zemljotresa u
Banjoj Luci, Banja Luka, 1999, Zbornik radova, str. 85–95.
[10] Evrokod 6: Proračun zidanih konstrukcija, Deo 1–1: Opšta pravila za armirane i
nearmirane zidane konstrukcije, Beograd, novembar, 2009.
[11] Evrokod 8: Proračun seizmički otpornih konstrukcija, Deo 1: Opšta pravila, seizmička
dejstva i pravila za zgrade, Beograd, novembar 2009. Deo 3: Procena stanja i ojačanje
zgrada, Beograd, novembar 2009.
[12] Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim
područjima, Službeni list SFRJ 31/1981, 29/1983, 21/1988, 52/1990.

View publication stats