'e

Eans Eelnut Chri stmeonr

Itl-
[Strukturelle r
Spraobwlssensobafttr.
tl-
.Je
II noMAt{rscEEs rr, 1958.
JaEREuCg,

II
f,
(lrtkazr StJepan 8abt6 )

'1o
iO-
I
F
t

I]
,6- I

an
lO- I
s
t

I
t
I
I
I
i
o !

i
or

t.

t,,

l-
00
.I
tr Strukturelt stl6ke llngvi stlka
 Preglede plieno uglavnom zbog dva raaloge. Prvlr da so posllJe.
o d r e d e n o g i ar a z d o b l J e o s v r n e n o n a u r a d e n o , ( l a g a r & z n o t r l n o ' 1 d e u t v r i t t -
oo. 5to JoE treba u61nltl i kako treba nastavltlg ttruglr ile koJu poJevu
prlkatreuo eredlnl koJa Je Jo6 no pozneJe 111 Je ne pounaJe dovolJno.
OvaJ Je referat naplgan a toga drugoga raclogao Izreden Je po dlanku
Eanaa Eelnuta Chrlstmanna rrstrukturelle Sprachwlesensohaftil lu obJavLJen
u G a e o p l e u E o m a n l e o b e eJ a h r b u c h , s v . I X , 1 9 1 8 , s t r . l J - { O o
U 19. Je etolJeCu u llngvtetlcl blla prva Njernadka, l[edu vod,e6t.n
I l n g v l s t l . m e t o g a r a z c l o b l J a r F . S C U L E G E I ,R, . IASK, F.30PP, Jo CBMU,
s . E U U E O L D | ! ,F - . -[ r K l , 0 s r c , a . S C E L E T C I E R ,F . D r g Z , J . s C g u r D T , K . B g u o -
l [ A l { x , B . D E L B B 0 O K ,g . o g r t r o F F , A . L E s K r E t r , A . F r E c K r w . D . t l T E r r t r s r r .u . u i i t ; :
LEnr B. PAULr nr. IltttrDtr vld.lno nejvl6e NlJenaoa, da l na u'nemo u obzlr
llngvlste druglb narodnoetl koJt su ayoJe ratlove plaall I obJevlJlvall
na nJomadkod Jezlku. I naJJa6a tad.a6nJa 6kola, rnlad,ogranatlEarskel .na-.
s t a l a J e n a n J e n e d k o r nt l u . K a d s u . s e n a p r l J e l o n u s t o l J e d a , 1 p o e L l J e ,
lznedu clve rate, podeJ.l JavlJatl novi sarJerovl, nl.su u llJ6nadkoJ noglt
nadl ve6ega od,Jeka, Trailiclja Je blla teko snatrna ile Je utrtln putovJ.na
l6Ia nsgmetano sve tlo na61b d.ana.-Istlna, NiJenol su d,e Saussuleovrr knJi.-
gu .cours de Llngul stlque g6n6ralet u Laugsq,nne e t Pari s I 1916, prevell
f93f (a oftall au Je u orlglnalu vjerojatno 1 priJe), knjtga ll.S. Tru-
b e t z k o y a , O r u n d . z 0 g ed e r P b o n o l o g l e J , P r e g r 1 9 3 9 , n a p l s a n a . J a n J e n a 6 k l n
Jezlkon, all Je sve to oetalo bes znatnlJeg utJeoaJa na nJenaEku llngvl-
stlku. Karakterletl6no Je u tor pogl.edu naJpoznatlJe I neJpro6lrenLJe
nJena6ko 4Jefo lz og9e llngvlstlke, Porrlgova knJlga "DBs Wunder d.er
Spraoheu 4. U prvon lzil.anJu, 8ern, 195Or JavlJeJu se Eano tragovl struk-
tur.ellgna, all o nJemu spomena JoF Doaao U d.rugon Je lzdenJu, L9j7r pti-
k e z a n a a n e k o l l k o s t r e n a . t r i J e o n d a 6 u d o 6 t o J e a b _ o gs p o n o n u t o g a d . r u g o g a ,
recloga nastao I Christmannov 61anek, 0n to 1zr161to ne katre3 ell Je
E P o t r € n u ot l a s € u l f J e n a 6 k o J p r t n J o n J u J u s a m o n e k e e t r u k t u r a l i s t l 6 k e ueto-
ile I da lb u prvo$r redu prinJenJuJu ronenlgtl.
'Clanak
Je pisaa na teuelJu vrlo bogate llterature, a.vrIo nnogo
bllJetrake (zauzlnaJu tre6lnu 6lanka)1 all Jo laa6e velo sa6et teho da se
mole malo 5to lgoetavlt1.5
U samln uvod.nlm reclna kale tta Je u sunremenoJ llngvlstloi aaJks,-
rekterlatlEni.Jl l naJre6lrenlJl ouJer - etrukturalizan. {!ine dakako ntJe
redeno da vedlaa suvrouenlh llngvl,sta lde medu nJegove slJeilbenlke, All
nedu aaatupnlolna ilruglh uetoda nene nl Jedne 6kol€ koJa bl s€ po oDoegu
uogla usporeditl sa stnrkturallznon. Ye6 Je v16e puta utvrdeno da ee
llngvletl, slJedbenlci trad,lolonalnLb snJerovel BV€ vlEe prlb1lluJu u
na6lnu promatrenJa, tako d,a au nekod o6tre granloe 6esto lzbrl.san€ l ile
postoJl JoE samo nekollko lztazttlh Ekola. Od etrukturallzna, naprotlv,
dlJell 1b dubok 7az - aano katkada sludaJao premo66en - I Ceato dobiveoo
d'oJan da postoJe itrriJe llngvtstike potprino razlldlta steve l rasl16tttb
reaultata. StrukturalLzmu se prlgovora da Je prevl5e aDgtraktan de b1 o
Elvon Jezlku mogao prevllno sutlltl, prevlEe ttrll ito teorlJe I postaJe
8Ye nerazunlJlvlJl. l{asuprot tomer etrukturnllstl a€ JavlJaJu s preten-
zlJou da eu sano aJihove metode znanstveneo a to lm a€r nat4vno, ualna
na zj.o. Pololal pogor5eva Jo5 1 to 5to se oba nepriJatelJska teborcr ne-
Cusotno rrlo slabo poznaJu. fako Je strukturalizan d o s a d u I [ J e u a G k o JI u
 -2

vellkon illJelu Evrope melo poznetl ilok eur obratno, u Amerlol, gilJe lue p{
vellku: ulogur €vropska lgtraDlvanJa 6esto saneuaienarr. U:
Pieao upozorava da to 6to Jo o strukturallznu govorlo keo o Jed- a1

non snJeru lgtratrlvanJa treba razunJetl samo u snlslu de se ev1 nJegovl it,
tl
zeetupnlol rasllkuJu od trediolonalne llngvletlke po karakterletl0non na-
0t.nu. All etrukturellzan nlpolto alJe jedlnstvon, n€go Je gaatavlJen od vl- v
!e lkole koJe ee u mnoglm pltanjlua Fpore 1 rlJelornl6no polaze od sasvln m
razll!ltih lsvorl5te. ZnadaJnlJa gu strukturallstl6ka udru!enJa 1 6asopl- t
glr CeroIe llngulsttque de Pr6gg6o, daeoplg Travaux tlu Cerole llngulgtt-
que ile Pregue (fonolo6kl enJer)i tlngulstlo Clrole of Xar lorkl, u ve6lnl 'k
go eaetoJl oat ovropskih onigranata 1 naetupa kao neslJertnlk pra6klh fono- s
loga, 0asopls l{ortt0t anerl6kl etrukturallzam aastupa 6agopls Language9, k
kopenha6kl atrukturellzaot Cercle llnguigtlgue de Copenhagu€lu, 6aeopiel I
|lravaur du Cerole llngulstlque de Copeaheguel Aota lingulrtloa. f,ema Jeilno- s
d.uinostl u tone treba ll tb sve snatretl etrukturaltetlEklaa. Kako,se.to .B
lpak 6egto Ctnl 1 kako meCunjlna poetoJl o0lta veaar nena razloga poJan 6
ogranl.Oltl gamo na Jeilan dlo nJlbr nptr BBDo na kopenha6kl kru6. n
1. O nestrukturallstl6koj p
tfnevtstlol
t
Prvo poglavlJe daJe ukratko karakterlsttku noetrukturellstt6ke k
l1ngv1s11ge,'One Je u p o 6 e t k u b t l a u s n j e r e n a u g l a v n on prema povlJestl Je-
( p o I ' L l n g v l . s t l k a
zlks Eernanu Paulur Je povlJeat Jezlker). o
rrletloan{€ il
Je povlJesnog taavoJa uzrokovalo dla ee lstrellveGeve
trainJa u s n J e r a v a l a preteino ne poJedlnaOne poJave koJe Jo sllJeillo od' e
s t o l J e 6 a d o e t o l J e d a . C o v J e k b l a € z a n l m a o p o v i J e 6 6 u J e d , n o g ag l a e a ; J e i l - E
Doga obllka 111 Jedne elntaktldke konetrukolJe I pronatrao th oil po6etke t
C
predaJe ilo suvromenoga doba. fetaknutu Jc ulogu lnala fonet!,ka te Je pl-
tanJe glesovnih zakona bl1o d.ugo vrenoaa sredl6nJ1 problen llngvlstlke f

uop6e. feko su nladogranatf6arl - 6kol.a koJa Je vladala oko 1900 - vlilJelt f

u bezlzuzEtnostl glesovnih zakone avoJ osnovnl prlnoJ.pr.

f,eJedlnatvenost uoblCajene granatlke bita-Je usrokom razl1!ltlh
pokuraJa. reforne. U itJeIu !a-'peas6e et Ia languell (Parle, Lg22, 3f9lg)
t r . B R U l r O fp o l a z l i l o s l J e d n o . o i l s a d . r l a J a l n f s l f e I lstraluJe kekve sa lo
franou.skl Jealk lna lzratna srodetvar dok J, I I A I [ O U R E 8 8 8
18. PICgOtru itJe-
tu lles nots l le pena6e12 (Parls' L921-L956) dlae obretao, polaze od
llralnlh gredstava franouskog Jeztke I negtoJe utvrilltl koJlu uieaonim
aailrlaJlne odgovaraJu. P s l h o u e n l k a . ( p s y o h o n 6 o a n l q u e ) O. oUtLtAUxESA usnJ€-
r a y a p e l n J u v 1 6 e a e m l s e o n i . p r o c s s n e g o n a e a n J e z l k . E . K O S C B I T I E D EaBa -
stoJtl iljelonl{no natematskln metodana; oil.realltl ftrnkolJu 6ranatl6klh ke-
tegorlJa, a zetlo lb usporeCuJe s 1og16klme.
2. Funkolonall gam. f . d.e Saugaure. Strukturall zam
S p o j m o m . e m of u n k c l j e r l o 6 l i v e 6 v r l o b l l z u s t r u k t u r a l i z m u . lsy.
funkolonallaanrJ gromatra Jezl6na lzrazr,a sredstva s gledi.lta nJlbove
funkclJe, svrhe koJoJ treba da sluie. Dok E. FBBI snatrs da funkolJa nole
bltl ltvenJezllnas Jer on Jezlk gnatra orudem (tt..r, lnstruneat egeao6 en
v u e i l a f i n a d o n a 6 e E ' 1 4 , E . B U I S S E t r So e t a J e s t r o g o n e J e z i 6 n o n p o i l . r u 6 J u I
rezumlJeva poit. firnkolJon Jedno6a Jezldaog elenenta nJegov odnos Br6Ba
d,rugin elementlma. Iako rrprr subJekat itefintra nJegovlu odnoson Droma
predikatu.
Takvo ogranl0enJe llngvl.etlke na Jezik kao Jezlkr tJ. ostavlJanJe
 -3-

po gtrenl avega 6to Je s Jezlkom 6ano u posreilnoj vezll nprr etnolo6ke

UlnJenloer polltllka t kulturne povlJeats lna u strukturallznu vrlo ve!-'
au ulogu. TaJ tzv. unutraEnJl (lnanentnt ) prXnoip potJede orl FERDII{AIDA
i l e S A U S S U R E A TA l j l a e C o u r s i l e L l n g u i s t l q u e g6n6rale svrsuJe rlJeElnar
t r J e z l k r p r o m a t r a n s € r mu e e b i I e a n p o s e b l ,
Jaitino Je pravl obJekat llng-
vlstlkerr. Dakako ne snlJe so zaboravltl d.a Je de Sauseure tal na6in pro- -
uetranJa poetavlo na lstaknuto nJeeto, all Je ujedno prlznao I venJsku
llngvietlku ("ttnguletlque erterne,').
Funkolonallzan Jer I Frelev I Buyeoensov, lmao 1 druge rtvtJe tere
koJe l g t o t a k o p o t J e 0 u oil d.e Saussurea. De Saussure Je neudavao d.a treba
etrogo rasllkovati Jezi6nt TazvoJ (afJakroniJu) od. jeziUnoga etanJa (stn-
kronlJe). Postoji ilekle diJakronlJska Ilngvlstlke koJa lstraZuJe.poviJesal
tasvoJ p o J e t t l n i h j e z l d n l h obIlka, 1 potpuno nezavlsna orl nJo -. slaktontJ-
eka llngvlstlka koJa lstraZuJo cJelokupno Jezl0no stanJe u odredeaom vr€-
nonskou prlJee Jeku, flne Je probolJeno lzJedna6onJe llngvietlke s p.ovl.Je6-
6u Jezl.ka I opls Jo Jezldnoga stanJa podignut Ra stupanJ zaanostl. l[ogu6-
nost oplsne Llngvistlker Jednako v r i J e d n e k a o l p o v i J e e n a l . l n g v i s t l k a ,
postaJe posllje Jeilno o d temelJnlh nadela g t r u k t u r a l i z m a S nnogl etruktu-
rellstl ldu 0ak tako (la!.eko d,a znanstvenqn smatraJu samo oplsnu llngvlstl-
ku.
Druga de Saussuxoova teza, koJa je za strukturalizan JoE vaZnlJa
od prvel katre ita Je Jezlk forma; a nlJ€ srrpstanol.Ja. Iz toga prolzlazL
ila Je Jezlk u Jed.non odredenon nremenskon prlJesJeku sustav fdrnf 1 da Je
glavai zadatak llngvtstike otkritl ga 1 oplsatl. UstroJstvo (zgratla) toga
ousteva nazvana Je posllJe jezlOna etrukture. Tlne smo do61i do eredlE-
nJege strukturallstlEkog poJna. Strukturallst ae 1d.e za tln da Jezl0ae.
elemente lstretruJe poJedlnaEno, Degoepolaze6t od former da promatra nJe-
sto avakog elementa u cJellnt ostaIlh. C1li Je potpua prl.kaz JezlEue
strukture.
Chrlgtmann ee sada opet vra6a k funkoionallzmu i traZl razllku
lzmedu nJega I strukturallzma. Ona j6 po aJegovu ml61JenJu nsanatnar
[Buyeeenaov postupak,
Jed.an elenenet deftnlratl u nJegovu odnosu
prema drugon 11t v16e nJlhr u potpunostl se slaZo sa zahtJevima struktu-
ralLznar a sustavnom prinJenon funkoloneltzna na svs elemente utvtduJ€no
strukturun ZaLata, terrnlnl ee tfuukolonalan' i tstrukturalant 6eeto lsto-
...znaCno p r i m j e n J u J u . ? ' e L ! 1 1 tko u t v r i l l t l razllku, noZe g e redl ila funk-
.,.:"olonallzam vLde nastoJl opl satl po.Jedlno elemente, a etrukturallzam vi!e
znetl oJelokupnu strukturufr.
' 3. FonologlJa
Pisao kaZe da Je nisao o JezldnoJ struktuel prvl puta prtnlJenlla
p r a € k a S k o l a r n a 6 e l u s a d v a d a n a s r l o b r o p o z n a t a l m e n a r R O U A I { O UJ A K O B -
soxou 1 tIKot,AJEu SEBOEJEVICEU TRIIBECKIUI5, I to nasoclto ne podrudJu
nauke o glasovlma. Ovaj Je snJer, za rszl.lku od fonetike, naavan fonolo-
glJa. Ua de Sa,useurea s€ one teneljL l na JA$II BAUDOUISU ite COUR$EXAIII I
ltle itelJe od oboJlce. Dok fouetlka glas odredujo flzikalno-flziolo6klr
prl 6eou su Eu sv€ konponente Jednake valne, fonologija ga odreCuJe pre-
na nJegovoJ funkol j l r tJ. s obzl.rom na aua6enJe, i zanl.ma ee atoge sstoo
ta, on€ nJegove konponente koJe ga razllkuJu ott drugih glasove. Kao d.rugl
gles vrlJed,l prl tone takav koJl, uvr5ten u govoru na nJesto koJl 1spl-
tuJenor d.eJe drugo cnadenje. lla tal nadin definiran glas za:ue se rrfotremil.
 4-

Fonem ns mole bttl karaktorlzlran sam po sebt, lr€go po svoJoJ opoz101J1

pr€ma drugln fonenl.ua, tJ. po ovoJen nJestu u fonolo6kon suatarnr. Dak1e
foaologlJa nanJe promatra okollnu Jednoga fonena u govoru - kao 6to 6iai
fonetlka - vl'6o nJegovu okolJnu u sustavu, valno ![
Jp ovctJe nacelo pernlh
opozlolJa. VeClne zastupnlka pra5ke 6kole lile tako daleko da poatoJenJe b
ogozlotJekth patove ematra osnovom clJel€ jezldno strukture. ,
1
FonoloEke su netodo poton prsnesene na d.ruga podrudJa gramatlke"
O v d J e t r e b a u p x v o l n r e d . u s p o m e n u t l G . O O U C E I T E E M Ak o J l
Je ne tenel.Ju
trovrgnlh opoztolJa nastoJao lzgrarlitl euetev frenouskoga Jezl.ka. s
ll
U de Saussureovu bl emislu lstraZivanJa fonoloEkrga euetava blla g
zed,atak samo glnkronlJske llngvtstlke. Sano bl ona proudavala Jezlk keo
guetevr ttok bt itiJakronlJska o
llngvistlka morala ograni6ttl na 1st'railva- 6
nJa poJedina6nih dtnJenica. Zalstar rnnogl su fonolozl prou6avall samo s
slnkronlJu..Ali v66 Je Trubeckl naglaolo d.a Je te de Sausgureova teza
neodr6lva 1 dJelonl6no d.eJe za pravo mJ.adogranatlEartma. Za Trubeokoga, I
fonologlJa treba tla buile povljesna, tle proudava fono!.oEkl sugtav keo or_
Sansko btde na putu nJegova razvoja,. U prlhva6anju unutra3nJe Ioglko,
koJu 8u pronagll fonolozl, vidi oi glavno od.stupanje od. d.e Saussutreova
nauka,
I
Chrlstmann opravdava de $aueeurea tins 6.to 2
Je nJegov nauk bto ro_
akoiJa ne mladogranatidarski nauk (f d.e Sauegure je prodeo nJlhovu 6kolu!) t
u koJen su glasovni zakonl bill sano sliJep odraz lzvairJezlGnlh prlrodnih I
zakona. ,a

2
DlJakroniJeku fonologijue kojoJ Je zaEetnik [rubeokl, p.rlhvati]t 1
au posnati fonetldari k a o E . S T I E E T , O . J E S P E R S E N1 B . P A S S T , a v e l i k
Je t
uspon d.oZlvJela posli je ttrugoga svJetekog,rata u l{Jujorgkon lingvleti6kon
krugu. [aJpoznatt jt JoJ je. zastupnik ANDB6 IIARTIIilET, koJl Je pred,avao Da
KolumblJskon gveu6111Ftu (sada Je u parizu)r a glavno mu je aJefo ioooo_ n
mle dee changements phoa6tiques. Tralt6 do phonologle d.ieohrontquelSrBeln, {
L955. I
l
Keo 5to Je ved bl1o sponenuto, itljakronlJeke fonologlJe pronetra I
povlJest glaeova kao s\EhovLt razvoj koJi
Je odreden teZnJon d.a sueta,v
zadrEl raalikovnost. Uzrocl se glasovnlm promJenana traZe prlJe svega u
samon Jezlku, a unutarJezi6nln od.nosima, tj. u blti 11J. povezanoati gla- )
sovnoga susta'va. KnJiga A.G. Eaudrloourt-A,O. Jul1landr Eesal pour un€
bi'atolre structurale du phon6tLsne. frangalel?, parlsl L94gr prva Je do-
alJeilna priuJena strukturallstidklh rrzo"" na poviJest francugkl,h glasover
u koJoJ Je ott tri tanli-61te vrste glasovalh pronJena naJve[nlJa
!r...o[8 tre6ar
obuhveda pronjeue koJe lttu za tfun da usposteve ravnote6u
fonolo-
6k9Sa sustavar narugenu bllo gilje. Jodna se takva smetnja JavlJa onala ked.
postoJi opaenost da ee fonemi izJednale, i
a to treba sprlJeultt - osobito
eko bl poslJedlce toga Proce6a blla vellk broj homonlmljsklh parova. D1-
JakronlJska f o n o l o g i j a tlakle istrazuJe na koji Ce nsdln sustav bltl sadu-
YBnlr.

Pl'sec posebno nagla6uJe d.a uze svu vaZnoat koJu d.lJakronlJska

fo-
nologl,Ja d'aJe unutriBnJln razlozlme glaeovnlh promjena, ona ne porl,6e nl
postoJanJe lzvanJsklb, tJ. uzroka lzvan sanoga sustava. Cesto se sponlnJe
teZnJa za udobnoEdu, polit10ke, sool;alne prtllke, uzirne se u obztr teorl-
Ja o oupstratu, a 5to Je neJvaZniJe, potlcal za pronjenu nekoga fonologko-
ga suatava mota dodl lzvane, Jer bi suatev toz izvanjezlcnlb faktora
ostao uvlJek ietl.
 5-

4. Anerl6ki strukturallzen
Anerickl strukturallzam nastaje dvadesstlh godlna o?oga etolJeCa.
Unoge au nu osnovne nisli zajeilnldke s de Sauesureorn 1s fonolozlmar ogo_
blto s fonolozima 1z Njujol6koge lingvlstl6kog krugar jor ga s njina ve-
6u mnoge uzaJamne vezel all so ipak more govoriti o dviJs razrldite Eko-
ler potekle ia dva razlidlta izvoriSta.
I{a podetku amerl6koga strukturalj.zna s t o j i E D V A R DS A p f B . O n J e
svoJu teoriju o Jeziunoj strukturl razvio neaavigno od de sauseurs&r
llisao o strukturl vodila ga Je u nauci o glasovlna do otkrida fonolo5ko-
ga prlncip6,; fonoloski Jo sustav nazvao "kalupl,' (patterns). Ze razllku
otl de Sausaurear i Saplr je pronatrao Jezi6nu strukturu povijeeno 1 na-
Eao Je u povlJestl glasova - kao t dlJakronijska fonologiJa - telnJu rle
sa sustav sa6uva u PoJedlnostlua unatod fonetsktn promJenarna"
BaJva,trnlJa Je poJave anerldkoga strukturall.zna LEo$ARD Br,oolflFrErrD.
sJogove ee knjlga Language (ttew Tork, 1933, London, -daner:
1935) smatra i
stendardnin dJelon amerldke lingvistiks"
Govoredl o fonoloBkon na6elu Bloomfielcl se po zlva na Saplra,
Baud.oulna d.e Courtenalra i de Saussurea. Kao nl Sai.rirr nL Blooinflsld ae
saaemaruJe povljesnu llngvistiku. Znedajno je ita s€ upoznao s nau6ava-
nJen mladogranatl6ara. Njihov je nauk o postojanju bezizuzetnib glasov-
nlh zakoal p r l 1 1 d n o nod.lficlrao, On ga promatra kao hipotezu 1 glasovae
zakone ae lzJednaduJe s prirod,nlma. Daklee zaklju6uje Chrlstmann, razlog
abog koJega se ne prlma nladogranratldarskl nauk nije u tone Sto 6u onl
treZlLl pravilnost glasovnlb zakona, nego 5to su govorlli o prir_od.nln
aakoaimat€tosu1h}dje3'iobrazIouitisamofiz1o1o3k1.-
rrBloonfield
smatra de su uzroci glasovnib prourjena nepoznati. ft-
D€ on nlJe btio, kao 5to ia A.Martinet sklon da prihvatl, odbacltl tra-
ganJe za tazlozima kao beznadnol rego bode nagl.asiti da dosad. poduzeti
pokuBaJl u ton pravcu aisu dovoljni cla glasovne plomjene iscrpno objasne"
Deklet ovdJe nlJe riJeE o programatskoj iejavi, nego o krttlci u6lnJ€-
DO$o r . n
;
'
Iako povljesna llngvistika za:uzlma u Bloomfield.ovoj knjizl doeta
prostorar ipak j e opisno lstrazivanje njegov glavni. lnteresu Novo, sto
Je 3loonfleld clao, deo Je zapravo na ton podrud ju. A njegovi su ae slJed_
benlol lsklJudlvo bavlll oplson jozika i zbog toga zeboravill za povl-
Jeet Jezlka' E. cbristmann to ob ja,snjava d.vana razlozima. prvo, gotovo
su se svl aneriEkL llngvistl bavill" lstraZivanjem indijansklh Jezika SdJe
nema.tenelJa z.a povi jesna istraZivanja; drugo, Skolskl Je sietem u USA
takav da sveuE1l16nl profesori desto vode jozidne .tedajeve 1 v16s se ba-
ve problemlma prakti6noga jezlcnog poudavanja nego profesorl u Evropl.
Ako ne uumomou obzlr fonologiJu, SloonfieId uranje otkriva sustav,
e v15e anllztra dlnjenloe, i to govornoga jezika, govorao o toj ana,llzl
kaier trto stutly thts oo-ordlnation of certaln sound.g with cortain meanlnge
te to etudy languagettlSn Meaning Je znadenJe, i pisao trrmacl sto Bloon-
fielil pod' njin shvada. Bloomfielit smatra da je neznarstveno pod znadenJem
razunlJevatt Jezldnl obllk za predod.Zbu koju govornik ima pr.t upotrebl
toga JezlGnoga oblika. On znadonJe definira rfmehanistiCklil,
rrwe have deflneil tbe moaning Jer plEea
of a linguistlc form aa the gituatlon in
rhloh the speakers utters tt end the response w,hich it calle forth in
 6-

the bearer rr.l9 T6 se Bloomfieldovo sbvedenJe temelJl ne bebevlorlstl6koJ

pelhologtJt a li
120 3e napadnuto I u seroJi,.lnorloi. S d,ruge straaer upo_ gtan
zorava chrietmann, Bloonfleld'ove
Je Jezi6na toorlJa u vellkoJ nJerl nbaa- tJel
vl'sne od psibologiJe 1 njegovo se rrnehanlsti6kotr shva6anJe
u praksL Ee- 11ng
etoJi u tome da se treba drzati
samo opazljtvth clnJenloae a ne velJa la- Feni
konlslono oper:lratl faktorlna kao 6to su iluh i osSaiaJ. [a tenelJu oJ€I
. tlofiniclje Bloonfielrl svoJe
zakljuEuje da prou6avanJe znaCeil" obuhvs,da prou6e_
vanJe gvlh noguci'h eituacija Jenl
i slu.adevrr oJgJvr""-r."*o1Ja' rlk
danesnJem stanju a to Je prtr.
znanosti neproved.ivo. Zbog toga llngvlgtika govi
ako u jozldnon oplslvanju reill dobro
uSravnom ne gled.a na znacenJo polazl oal for- 6t tt
Des ' r " ' l l n g v l e t i c k o 1
proudavanja mora uvijek polazitl ba:
od fonetskog obllkar
a ne oo anadonJar. prln
U pitanju do koje granice treba i6i u gt 1 !
tskljuEivanju zne6enJa pr1sta5e
L'Bloonfielila nisu uvliek jednod.usnl. Sto se fonologtJe Saut
t i d e (ona se de-
llas u Anerldi zove frphonemlcs")r jedtnstvanl su da tu o znadenJu ne treba
nlgta v15e qaatl nego Eto
J e p o t r e b n o d a m o l e n o u t v r i l t t i ' - rJre- ec u
* rl tr *i lvv.lr- j ; : - oJel
ztdna obllka Jettnaka iI1 razlicita po znacenJu . trJo
l{a pod'rud ju norfologi je i slntakse tlkr
neki blttmflldovcl rolsle d,e gna-
6euJe treba uzetl u obzi.r u veCoj mJori nego u fonologiJi. t gm,
l. Blooh 1C.!. Iima prlpaileJu prl:
Trager.Onl dod.u6e priznaJu tsskoCur tra koJu Je upozorlo
Bloonfield', da se znaoonje opl6e, ali drze d.a tl
so rozu datt deflnlolJa zna-
Oenja koja bi zad.ovoLjila praktldke potrebe. PT1r.
I C,C. Friee Je vl6e pute
neglasio d.a se znadenJe ne smlj€ potpuno ignorir.atl.
Drugl llngvlsti trot!
Bloonflel.dova smJara lskrjuduju znacenJe potpuao.
![aJvaZniJt ln Je zastupnik ZelIiS S, Earrie; Jut
nJegova ee knjiga Methodg 1u
Ln structurar rrlnguistlc smetre vrhunoem ameridkog strukturalizna.
0sn6vnl nFl
Je p o J a m za karakterizaoiJu koiega jezt6nog ob1lka za njega ildistrlbuolJail.
(t"
I{Ju deflnrra ovako: ,The cllstributlon of an e}enent re the tota,l of
envlronments ln whioh 1t occurs, i.o. alr SP€
the sum of all the d.lfferent p o sl-
tioae (or occurlacss) 1t
of an element relatlve to the occurr€noe of other
eLenents".2l Po Earrisu ss lingvistidka aaeliza sastoJi od. dva elemontar , "tu
pronalazenJe elemenata I utvrdlvanJe niihovo d . i - s t r i b u c l J' e
i 1, " " ; ;K- "a; r; l s u e l e m e n -
tl letra'enr, tad.a Je odredtena i njihova Zbc
dletrlbucil*. ;;;
lazL od pretpoatavke da svakoj razlicl n"_
u znadenJu oclgovara rezllka 611
stribuclJi, u d t-
tako da znadenje moZe potpuno osteti ott
lzvan pronetranJa. l l e t o_
de anallse koia se osnlva na d.lstrlbuolJt
aJoeto na znacenJu opeeznlJe
,,
ali Je zato egzaktnija, gmatra Earrig. Jer
riope", nisr.i one eanarn3e etanJe
znanoeti n€ dopugta da ae u llngvi'stiot YI(
o"o"6"ro o" oo.C"aJer Eto za nJe_
8a znadl poJedlne dlJelove jezidnoga lsraza usporedtrvetl ser
s poJeitlntn d.i_
Jelorilna sltuaolJe u koJoj se tal lzraz upotreblJava.
Ipak I oa prlaneJe
ila su nogudl I ilrugl putovl
Jozl6noga istrezlvenJa. sto se ttce krltlke
Eerrlsove teorlje, Chrlstmann sponinJe dva imonar E.
B E I I V E I I I S T At E . E A U _ s1:
O8trA. Prvi smatra da gegmentaaija govora
ue vodi do analize
Je nJegova atrukture zavlena od znadenja, a drugi upozoreve
Jezlkar Jer tl
qa distr'ibucljska d a se doglJed_ Je
analiza prakticki ne moze izvrEitl I d.a se zbog toga ne du
uoZemo od.reCl, semanti6koga identlfloiranJa.
ri
5. Kopenhe5kl etruktura,Il.san Jl
u gredLgtu 1
Je kopenhaEkoga strukturalizma nauk toursa gJELusLEyA,
lz''. glosema,tlka' fastara Je nezavisno od. rskustva, tj. od prouEavanJe
Jednoge Joztka ili vi6o njlh. rma dalekogezne cj.l jeve i .prerezr.
zagre,vo
 -7

gianloe llngvletlkei To ee ved vldl u podnaslovu zaJed.nl0koge rada L.

1 E . J . U l . t l allar'Outllne os Glossematlos (travaux du Cerole
itretnsleva
lingufstlque ile Copenhaguen 10) - A Stucty in thg l [ e t b o d o l o g y of tf,e Eu-
ulth Speolal .Referonos to Linguletics .22 g l . o e e m a t l ! e r l otlbaouJu
ranltles
oJelokupiru tlogaila{nju h u m a n l s t l C k u z n a n o s t I Z e l e n a t o n p o d r u 6 J u prlol-
Za llngvistiku to z n e d lt Je-
Jenttl metod.e egzaktnlb prlrodnib znanostl.
tlk nlJe konglomorat fiztkalnib, fizlolo$klh, psiholoBklhr soololoEklht
p o j a v a tla g a p r e m a t o n e t r e b a i s t r a Z l v a t l naJrazl'1-
3roviJeanlh l ilrugib
6itiJln notod.ana, n€go struktura sul generle; za nJeno istraZlvanJe tre-
be razvltl, u v e z ! e p r l r o d n l n z n a n o s t i m a , v l a s t i t u n e t o d u s a n o n J e n u
prinJerenu. To rrunutra6nJe" pronatrenJe jezika (iezfk Je obl1k1 a llngvl-
neaavlsna disclpLlna s tln obllkon kao prednetom) upuduJe na ile
"Etaf tur B d u t € a . N J e g a E J e L m s l o v I p r l z n a J e ' z a p r e t e d u .

Zadatak je llngvigtlke da analizira govor koJege Jezlka (EJeInslev

govora zove ' r t e k s t r r ) , Prvi j e korak anallze rrtekstart o.d.vaJe-
ojelokupnosi
f r l s 3 s 2 g r r .
!Je rsad.r[ajatr od Iznedu nJth postojl uzai6,ttlh& voza l glooeua-
tlka upravo tu v e z u smetra g l a v n l r c i l j e n s v o J l h istrailvanJa. Razllka. Je
lgmedu d.va elementa aad.rtraJa vaZna ako ona odgovara razlici lznedu dVa
ptlpailna elemsnta lzraza, I obratno. Zato je isto tako pogre3no promatra-
tl sadr[aj bez promatranJa nJegova o d n oea prema Tztas'ae kao l uzetl u
Drvom redu u obzlr lztan i od nJega 161 prema sadrZajuu
Kad Je satlrleJ ottvoJsn od. lzxa,zar tatla treba svaki za, sa - e obsl-
rom na uzajanni od.nog - dalJe analtzirati. Rezultat 6e bltl u svakom ttsls-
Ju" ogranl6€n broJ JodinLoal tzv. ttflgur€tr. To Je nogude zbog toga 5to se
I u sadrzaJu 1 u tzrazr mogu razli'kovati dva sloJa: forme I aupstanclJa'
rrFigurert su f o r m o i l l n g v i s t l k a s e t r e b a s a m o njirna bavltlr a A€
Jeillnice
Jezik j e prerna tome za E j s l n s l e v . a r r u n e forne
(neterlJalnom) supstanolJorn.
sp6olflque organlo6e entre.deur substancesr cello d.u oontenu et oe1Ie d'e
z n a k trthe unLt oonsisting of content-forn and
ll erpr6ssloDttrtJ^,J"zl6nl
expresslon formtt.44
Plsao upozorava da je glosenatlCka terninolo6i ja vrl.o aamovoS.Jna.
Zbog toge Ju Je W. Hsag (nrohlvun Llnguistlcuna, Ir 1956) pokuSao protuna-
6ltl termlnima koJl su bIiZi obl6noJ JezldnoJ'upotrebl. UopCer glosenetl-
6arl. nastoje vi6e i utvrAltl teorl ju aego nJezinu praktldku prlnJ€tlrlr

Uz EJel.nsleva je naJlstaknutlJa Il.dnost kopenba6kog gtruktureltzua

VIOO0 gRrflll. NJegov se snJer u nnogome rtotllruje s BJelnslevlJevon glo-
eematlkom, aIi Je lpak tako razlibtt ita g a treba snatratl p o s e b n l n e uJotou"

. 6, Zakl.Judak
U zakljudku autor jo6 Jerlanput ukratko prl.kazuJe sllEnogtl 1 ra-
211!ltostl poJetllnib enJerova i kaZe da razllke ipak ne velJa preoLJenl-
tl. Upozorava tta je Jedinstvo u praksi vede n€go Sto Je u teorlJl l tla
je 6esto posrlJedl samo razlike u termlnologlil. PoslJednJlh se g o dlna
6uJe sve v16e glaoova za prlbllZavenJe nazota u samon strukturallznur 1
ti ttngvtstlol uopde" l{a kraJu navodl u tom s m l e l u p o m l r l j i v e r l J e d l t r o -
preilstevnlka razliCltib amJerova, A. llartlnstar R . A . E e I I a
Jloe lstakautlb
i K. llogebyJa.
 -8-

BtIJogke

1 StrukturellstlEka 11ngvl stlka

2 Te0aj op6e llagvlstlke
.3 O e n o v i f o n o l o g l J e
4 Cualo Jezlka

5 Chrlgtoaan nastoJl de prlkaZe poJavel a oanJe poJnovel lato rlJetko

i l a J e p r l n J € r a , p r e n d , a b l t i t k a a a d . o b r o 1 1 o 6 1 1 rn D t . k a d u f o n o l o g l J l \
tunaGl poJen fonema 111 kad apornlnJe teinJu da se fonolo6kl suetav
eaduva unatod gleeovnih pronJena. Je to nlsem 6ln1or ier ge a.adau da
6e u drugln 6lanc1na bltl o tome govor&r vJeroJatno JoE I u ovoD broJu.
6 Pra6kt Ilngvletl6k1 krug

7 SJuJor6kl l.lngvlst16k1 krug

I Rt JeE

9 Jeatk
IO KopenhaEkl llngvietl6k1 krug
1 1 lll sao 1 Je zlk
12 O i l r l J e 0 l k nlell
I3 Autor u bllJe6ol prfuaJaduJe rta tal firnkolonalltan no treba nlJe6atl
o poJnon firnkolonalne greuetlke o koJoJ se u p o a l J e dnJen ilesetolJ.9u
Eesto raspravlJa. ZanlnlJlvo Je ovdJe epobenuti da Je prlJo ilvlJe 8o-
illne lzaila u SaraJenr Funkcloaalna granattka slpskobrvetgko6 Jellka
(oenovl), a plsao JoJ Je Igrutln 8tevov16.

x4 ...ofudo izraiteno ga odredene gvrhe

1 5 trubetzkoy samo kacl s e s p o n l n J e uz nJem. orlgiaal (o"P. orlglnal bl-
lJeoke tr.J )
16 Ekononl Ja fonetsklh pronJena. Basprava o dlJakronlJskoJ fonologlJl'

1? Poku6aJ etrukturalne povlJesti franouekoge foaetlzne..

18 proucavatl. tu BrlsklaCenost odredenlb zrnrkova k odredenlro ena6enJlna

zae6l. prou6avatl '
I Jezlk c
1g Deflnlrall smo znedenJe llngvlstl6ke forme kao altuaolJu u koJoJ Je
govornl-k fzride I reakciJu k o Ju t a a z L v a u glu6aoos,.

20 Behavlorlzam (od behavlour - vladanJel pona6anJe), snjsl u auert0koJ

pglhologiJl koJl na tonelju pronatranJe LJuill1 nJtbovlh pokretal 3s-
e6lranJar obJa6nJave d.u6evne ptocoa€o .
2t Di.str1buolJa Je koJega elomenta oJelokupnost svib nJelovtb okollna u
koJlna ee JavIJa, tJ. zbroJ s v l b r a z l i d i t l b p oloZaJa (lff lavlJa-
nJa) Jedaoga Elementa prema Javl janju drugib elemenata.
22 treort gloseuatl,ke. (naaovl Kopenba$kog llngwtstlEkog krugal 10)
- ProudavanJe metodologlje bumanlsttdkih nauka B posebnlm osvrtoD na
llngvl stlku.
 -9-

2l . . os p 6 c l f l I a n oblik organi zttan nedu dvJena suBstancijaoet aupstancl-

jon sadrZala I supstancl jom 1ztl,zlo

24 .. ' JedJ.nloa ko ja ss gastoii od forme satlrZaJa i forme latezs.