·. , �·,,:,-, ·...,.,.... . �..,,.,.,....,.-·.._·!

' 1·,·· �,,,·, ..

· •i

: 1·· 1
! L,',
,,\
,, 1
,

. -�,,
Ј
1 11

•• ' < f• :
1

:: ,.i
1
...
;l� ''

,,: ,··,
·,·� ··,·
\ : � . .' 1 .·: +
: · ' ':' {//.·
•
·
:::\ /
• ·,

·Socioloska ЫЫioteka
+, ! /, 'r1

lzdavaci: Naklada Jesenski i Turk

1 Hrvatsko sociolosko drustvo

Za izdavace: Miso Nejasmic (NЈТ)

Davorka Matic (HSD)

Goran Batina, Sasa Bozic, lvan Buric, Snjezana Delalic (glav­ '.'�'t
Urednistvo:
na i odgovorna urednica), Rade Kalanj, Vjeran Katunarlc,
Josip Kumpes, Slaven Letica, Silva Meznaric, Miso Nejasrr1i6,
Josip Prgomet, Pavle Schramadei, Aleksandar Stulhofer S��iolo�ja. .zivot11:og. stila
· Lektura: Ljiljana Cikota
. rirema novoj metodoloskoj strategiji
Grafi cki urednik: Mario Ostojic . ,. ! '

Dizajn naslovnice: Bozesacuvaj

Tisak: Zrinski d. d. Cakovec

Inga Tom�c-Koludrovic
'
. i.Anci Leburic
.

Recenzenti: Prof. dr. sc. Vjeran Katunaric

Prof. dr. sc. Ognjen Caldarovic
,)

Objavljivanje ove knjige potpomoglo је

Ministarstvo znanosti RepuЫike Hrvatske

UDK316.728

,,;, ,' · .1
TOMIC-Koludrovic, lnga
Sociologija zivotnog stila : prema novoj metodoloskoj ',: 1 /'ti:•
1
strategiji / lnga Tomi6-Koludrovi6 i Anci Leburi6. - Zagreb :
Naklada Jesenski i Turk : Hrvatsko sociolosko drustvo,
2002. - (Socloloska ЫЫioteka)
BIЫiografija.
·:[
ISBN 953-222-069-0 (Jesenski i Turk)
1. Leburi6, Anci
1. Zivotni stilovi -- Studija
i ··�1

1
Nakl�da JesenskI
i' '
i Turk
•1,
',

Zagfeb, ,2002.
 Sadrzaj

1. dio:
>,Ј
lnga Tomic-Koludrovic
Sociologija zivotnog stila:
mikro-makro pristup

Uvod
1. Postindustrijska modernizacija drustva, novi individualizam .............13
1.1. Uvod .... ,..........................................,...........................................:.......13
1.2. Kulturalizacija postindustrijskih drustava ..................::........... ,.........14
,/ 1.3. Od proizvodne prema potrosackoj socijalizaciji ........ :......................24
1.3.1. Vidljivost potrosnje ...............................................................27
1.3.2. Potrosacka kultura ..............................................................,.31
1.3.3. Odbljanje potrosackog ponasanja .......................................35
1.4. Refleksivna individualizacija i. pluralizacija nacina zivljenja ............. 38
1.4.1. lndividualizacija, identitet i zivotni stil ...................................40
1.4.2. Amblvalentnost procesa individualizacije ............................45
1.4 3. lndividualizacija zivotnih stilova ............................... ..............48 ,
;
1.5. Sazetak .. :........:.................................................................................56
2. Tradicija istr,azivanja zivotnih stilova ....................................................59;
2.1. Uvod .............:....................................................................................59
-/ 2.2. Zivotni stil u kontekstu industrijske modernizacije drustva .............60
2.2.1. Stale'zi, klase i zivotni stilovi .....'............................'.................60
2.2.2. Zivotni plan, linija zivota i zivotni stil ....:...............................69
2.3. Zivotni stil u kontekstu postindustrijske modernizacije drustva ......71
2.3.1. Zivotni stil u kontekstu teorije drustvenog prostora ............74
2.3.2. tivotni stil u konte_kstti teorije racionalnog izbщa ...............84
2.3.3. Zivotni stil u kontekstu teorije о dvije modernizacije ...........89
2.4. Sazetak .............................................................................................98
з. Кlaslfikacija zlvotnih stilova .................................................................101
._/ 3.1. Uvod ................................'..........................:............................:........101
../ 3.2. Zivotni stilovi u istrazivanjima marketinga ......................................102
3.3. Zivotni stilovi izmeou tradicije i modernosti .................................... 101
./ 3.4. Zivotni stilovi i slobodno vrijeme .................................................... 113
V 3.5. Zivotni stilovi i potrosnja .................................................................119
3.6. Zivotni stilovi i kultura .....................................................................125
,../3.7. Zivotni stilovi i stanovanje .....·.:........................................................ 134
lnga Tomi6-Koludrovic, Anci Leburic: 3.8. Zivotni stilovi i socijalna stratifikacija ..............................................138
Sociologija iivotnog stila, ргета novoj metodoloskoj strategiji,
3.9. Sazetak..............................................................................................145
Naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko sociolosko drustvo, 2002
4. Mikro-makro konceptualizacija zivotnog stila .................................. 147
lnga Tomic-Koludrovic: Sociologija iivotnog stila: Mikro-makro pristup 4.1. Uvod
Copyright © lnga Tomic-Koludrovic 4.2. Zivotni stil u mikro-makro kontekstu ........................... :.............. :...148
4.2.1 lzmeau strukture i djelovanja .....................:.......:................153
Anci Leburic: Case study: Nova metodoloska strategija и istraiivanjima 4.2.2. Konceptualizacija zivotnog sti la u dualitet djelovanja
iivotnog stila i strukture .....................:.......................................................156
.Copyright © Anci Leburi�
 '1<

1·1
1 ' I
I !

,.
,- , •, , 1 , • · · _ f !
,; ,, ,
_
_

4.3. 'Operacionalizacija:z
. ivothog stila za· previadavanje mikrocmakrp
· dualizma .:...........'._.... ::::/.:._................................ :.......................
· :.......... 16 1. 1. dio
. Prema mik�9-makro prIstupu ......:.............................
·4.4. ,........,............ 166
·
'4.5. Sazetak ....:.......,........:...... : .......... :...........................:....:.::;.............. 176
5. Zaklj�бak. .'...........'......:....... ;:......................
' :........�:.....·.::.. i:;....'..,.............:...
17· 7
· .
6._'. .Lit�ratura ...........:..... ,�.:.::.:....... .'......... ,....·......... ;:...........:. .. :.:::...........:....... ,,.181,
:
Sazetak........................ ,........:...............,................. :........:.................:....... ....... 193
INGA Toм1c-KOLUDROVIC
< .�

11. dio
·Апс/ Leburic
.
Case st�dy: , · '· . ' . . .
.
SOCI()LOGIJA ZIVOTNOG .STILA:
Nova metodoloska strategija u istrazivanjima zivotnog stila

. ,................ :...............;.,.. ,.................··:··.-,.,. ·:.. ::.,,........ 197

uvod ..:............... :........,.....
1. Vjecne rasprave :о odnosu kvantitativriog ·ј kvalitativnog· u MIKRO�MAKRO ,PRISTUP .,.
sociologiji ...........'..............•:.. :..........:.....�........ ,. :.......:..:................' .....,........ 203
1 .1. Re:afirmacija i revival kvalitativ"' e'metodologije' ...:....... .'....... :......... 206
1 :2. Specifikacija kvalitativnog kao metode;. istrazivanja i pristupa ......214
·
',111
2.. case study istrщiv�nje �i�othog sща ..!;...........................'........ :..........221
.2.1. Razlicita odredenja i metodoloska ·tumacenja ..1...,.;..........::.....:.... 230
2.1:1. ·case sЩс/У kao istr,фvacka metoda .................. ::\..........230,
, .
2.1 :2. Razliciti i.st�aziva!';�i nacrti: case stitdy, , .' .
eksperimentalni, kvazieksperimentalni .... :... :... ...... � ........257 . ....
2.1.З. Тipolc;>gije case·study ist�azivanja .
...... :..... ,.' ................i:........262
! ' '
.
3. ·Nacrt case study istrazivan'ja zivotriih stilova .......... ........................ ,... 281
.'
3.1. Uloga teorijskih aspekata u cas.e study istrazivanjinia zivotnih '
. :............................... :....... .'...............
stilova ................ ,.....:........,. ........ ' 296
3.2.. Testi'rarije hipoteza о zivotnim stilovima i·priprema case study
istrazivanja ........ :............................................... ....:......................... :.301
3.3. Testiranje kv�litete cas� study istrazivanja..................:... ,............... 316
ј
3.4. Procesi interpretacije i generalizacije: od ·case study istrazivanja
zivotnog stila do socioloskih teorja i zivotnog stila ............ :............ 324
3.5.. Drustvena uloga case �iudy·istraz11taca,, - s9cio!ь.ga........7........ :.... 330
.
4. О mnogostrukosti �ase study'istrazivacke strategije zivotnih
stilova ................................................,. ....................::.................................341
5. · Zakljucak: Pledoaje za integraciju razlicitih metodoloskih
pristupa . usuvremenoj sociologi}i ....................................:..:..........,.. ,.. 353
6. Literatura .................:....... :· :..........·. .........:::·...':....:....;;.................. ,.......... :....357
· !;.:..:·:. ..
Sazetak.............·..... ,..�,... :...... :...:::... , ::./..::::.::.. :..:.................................365
+ 1
"

, Ј_ .,•, ' "<!

•• "'
B1l1eska •
о autoпcama · · :;...,:...............
............ .-.;.....
. 1••:.:,..............
1.1 ' !:......................... 367
'· 1__ ' ,' ! ;, '
!,
. ·11

�1
 2.. TRADICIJA ISTRAZIVANJA ZIVOTNIH
STILOVA

2. t. Uvod

Na prvi pogled se cini da је rasprava о zivotnom stilu pomodni

\1·енd, а �ivotni stil pojam koji se sve cesce javlja ne samo н znan­
i;tvenim l'aspravama nego i ti dnevnom tisku, шodnim casopisima i
'·!
, 1·cklamaшa; medutim, njegovo teorijsko pozicioniranje susrece se
1
jos od pocetaka razvoja sociologije .kao samostalne discipliпe.
13L1duci da se u ovoj knjizi bavimo. zivotnim stilom�.o-je,�­
lюdno, naglasiti da se razlikuje od oe,ceg pojma "stil". Ројаш stil
starU!J,�.._9.s[p_ojm11 �i.YQ.tцi.љtit"od la!ir.�Jijeci stilus, kaQ....Qiд�
za pisalj��� o�n9.§.!12..�<!§tva za e�nje, znacenje ,kmijeвjao <19
!'etorickog naziva za nacin iZI'azavanj�"Stil" kao pojam najutje·caj­
пijнJeulogu odigra.oљ_pд:'i,ij�_цшjetnosti:
-N}ёgёГvatZ�ekstнalizacija u poctrucje ctrustveпoga i poveziva-
нје s pojnюm - pridjevom "zivotni" odigrala se na pJUelazu 19. u
20. stoljece, kadaiёilreijвa postaju pitanja koja se odnose па роtrо-
V/
�нјн i васi11 zivota. Poja�til zivota ili stil zivljenja, u kontekstu
i:
пastajanja indt1strijskil1 drustava, spominju vec Мах Weber, Georg
1

_.,
1
Simmel, Tlюrstein VeЫen, Gabriel Тard, Alfred Adler i Erich Rot-
11 1.
liacker .� --�
analizirajuci moderпizacijt1, urbanizaciju, •..
prostorпu i soci-
jalnt1 mobil11ost, regionalno-kultшne razвolikosti, anonimnost,
opaaa]u6usocijalnt1 kontrolu, fragmentacijп i diferencijaciJU:--

1,1 !
·. '

59
 Тradicija, istrazivanja �ivo,tnih stilova·
lnga Tomi6-Kofudrovi6 / Sociologija zivotriog stila: mikro-makro pristup

1 lto11zL1ma odredenih profesiorialnih ili s�atusnili grttpa: Тriko Weber

2.2. Zivotni stil. u kontekstu ,industrijske modernizacije о jcdnom od.svojih prvih radova (Pr,ilike seljaka,u istocno-labskoj
drustva
Njemackoj, 1892), vec pise о podrUetl,u stiliziranja te Р,ГОЦ)јеnаmа
1 ,, ,
, ·l!
,1·
11Шоvа zivljenja. Na primjeru promjerie dтustvenih odriosa izmedu
Za razliku od povijesno najranUih 0 Ы1kа nejednakosti kao sto su 1
: v1,leposjednika i njih<;>vih seljaka, Weber dokazuje kako је ta, patt:i­
юpstvo i jos uvijek prisutne kaste, stalezi su prvi sustav drustvene
strukture uz koji se pojavljuje i pojam zivotnog stila. Naime, staleze' J111:l1alno odredeila inte.r;esna zajednica ·u kojoj se posjednik,qobara
је, kao tipicno feudalnu znacajku drustvene stratifikac'ije, karakte- 1 l>tiнuo "za svoje ljude'\ dok su oni radili za "svog gospodara'\
riziralo pos.tojanje razlicitih · slojeva s kojirria su povezani i razJiciti ·h Љпkcionirala i donosila dov_oljno doЬiti, sv� d_ok se trzista nisu
·-nacini ·vodenja zivota. p1·osirila, а konkurencUa zaostrila. Medutim, procesom raciona­
lizacije, kao temeljnim trendoni zapadnih kapita'listickih dгustava,
нс samo da se uspostavlja i etaЫirЗ; kapitatizam, nego·Se mijenja i
2..2.1. Stalezi, ktase i zivotni stilovi пacin zivota, !)dnosno stil zivljenja pojedinih staleskih grupa. Тај
рюсеs је promijenio tatarske metode, а. od stalnog оsоЫја ucinio је
Koncept z1votnog stila najeksplicitrйje је koristio Мах Weber u ,
пadnicare, te . od patrijarhalnih · · gospodata dobara kalkuliraj'uce
analizi klasa. i s(ojeva u raspravama koje su objavljene godinu dana
agrame poduzetnike (Weber, 1892; 790).
nakon njegove smt1i 1921. pod naslovom Privreda i drustvo. Ти se"
,· Pojmove "vodenje zivota" i "stil ziv�ta" Weber је koristio i kaq
Webei: suprotstavlja Marxu i u drustvenu stratifikacijti uvodi multi­
sinoпime u razlikovanju staleza od klasa; tvrdi da klasa \cini samo
dimenzionalвi model. Weber. tvrdi kako d111stvo nije sti-atificirano
"jednu od moguC�!'!, osn.ovica drustvene moci te da rasp�a}elamo6Г.
samo ekonqmski, nego i prema statt1sti, а status se najjasnije izra­
i1ije- nuzno��a��;podjelom кlasne nejednakosti, ра uvodi U
zava kroz razli81te grupne zivotn'e stilove.. Pojam <'stila" u toj, kao i .,�
stйififiRac1Jsku ijestv1cu 1 pojam "stafusne sкupi.ne'':-.Za razli1cti od·
tt drugim raspravama, We,ber је kontekstualiziraq u podrucje dru-·
stvenog djelovanja dovodeci ga u vezu s. nacinom "vodenja zivota"· �oja-predsf�чaoaii��auЂuaI,'"�nj�� r;-.
sp-oaJeJu dobara; 1 t1ce se 1sklJuc1vo ekonomske ,sfere, st1l ztvota
pojedinca unutar pojedinЉ grupacija. ,:
��UzstiГeГ°�t)<>kupljaju osobe slicnog ugled�
Uocavajuci postojanje razlicitih "stilizacija zivota", odnosno ', .
odnosno slicnog stila ziyp�nГcrneкe statusne skupine,.
"nacina �odenja zivota"· te ra�ti�itost podrijetla',tih nacina, Weber , ,
prema Weberovom misljenju, izgraduju slican nacin - stil zivota, i,
· opisuje ·staleske distinkcije i simbole, odnosno staleske "zivotne sti­ identificiraju: se sa svojom skupinom. Povezanost stil� zivota ј
love".JY!���s�-!.�sclaщenje" u�ije½_javlja "s mono- '
e2Jedi11e skupiпe, staleza,' prema Weberu prveпstveno je poveza:nost
R��j_�l}'l_!ЩEijalnih .4.�bara i sans.i" ·&�.!щ_!2_56, ·
535). Specificna st-aleska "cast" pociva na di_st. _э..!!fii ekskluiivnosti, 's podrijetlom sti1Iz1ranJa, а kontekstualizira se U p�ocesu 'prijele;tza
-- ------�-----.....__,,_ � 'i'z asketskog naciruriwotatigradansкi'-stilzivfJiщ�OЂ}blnjavajнci
а iskazuje. se privilegij.9m n��:1E,_Q.QSebne odj�5;��.iщ_n '

'кakOsereligi)ska osnova kalvinistickoiм1; asketskog "nacina

��-�_[}�jeт_�avljenjem umjetnoscu koj�e
zivota" koji је pridonio privrednom uspjehu, s desetljecima guЬi ·i
.�mjereno Ј!-а...zахм!,�. Monopoliziranje nacina voderija zivota "za
za':lljenjuje gradanskom profesionalnom · etikom, Weber pokazttj,e
.staiesku 'cast' donosi sa sobom to, da su stalez.i specificni nositeUi
kako,individualni akt vjerovanja zamj�njuje _Qijj��3ja na gra�7

--
svih '·konvencija "' (Weber, 1956, 535)..
----- -
E:Ovezttjuci stil zivota:
--------.__ pod pojmom stila jiy..Qta
sa stalezom, �-------
�ber, zapravo, podrazt1mij0-va f�leskog konzuma, odnosno
ski '"stil .zivota". Religijske; protes�antske ideje, poput ideje retigij­
·ski motiviraneunutrasnje askeze i s njom povezanog naqina zivota,
-----------·
-;Ј.Ј
61
60 ·
�-------
 lnga Tomic-Koludrovic / Sociologija zivotnog stila: mikro-makro pristup
doЬivaju vlastitu diпamiku i kao ideja profesioпalne etike s.iri se i
'1 izvan pojedinih religijskih grupa koje su је razvi]e. Razvoj kapital­
izma pokazuje da mu asketski protestantizam vise nije potreban -
religijska legitimacija пadomjestena је g1·a?anskom pюfesionalвom
duznoscu (Weber, 1988, 203).
Proces racioпalizacije se, stoga, moze sћvatiti i kao praktici1-anje
i +:i
specificпog nacina vodenja zivota i sћvасапја posla. Weber tvrdi
kako је upravo zivotni stil tipicnog kalvinisticko-kapitalistickog
poboznog gradanina koji asketski zivi i asketski radi, deten11inirao
presudnu normativnu osnovu kapitalizma. Usmjeravanje zivotпih
sadrzaja na racionalne svrћe oznacilo је temeljno raskidaлjc s
zivotnim stilom feudalпog staleza нsmjerenog na uzivanje н umjet­
nosti i zivotu, te trosenju novca i vremena u dokolicu.
Weberovo tюcavanje stila zivota pojedinih drustve11ih gп1ра iz
kojiћ pюizlaze karakteristic11i nacini djelovanja i specificne ideje,
ukazalo је na medusobnu razlikovnost tih grupa. Otuda proizlazi, u
socioloskim teorijama kasnije razradivano, razlikovaпje dгustve11iћ
funkcija koje stil zivota cine instгumentom zatvaranja drustvenih
gn,pa. S obziюm na zahtjev pojedi11e grupe za dп.1stve11im prizna­
njem, koji se prema vani simbolicki demonstrira odredenim oЫici-
ша postivanja etickih pravila i nacinima djelovanja, spominje se
ekspresivna socijalna fttnkcija stila zivota, odпosno "eksprcsivпa
performansa" (Liidtke, 1989, 25). Monopolizacija naciвa ponasanja
jedne grupe stvara distinkciju prema drugiш вrupama te se uspo­
stavlja poseban "drustveni identitet:' koji omogttcuje da se "unt1tar
vlastite grupe crpi sigumost pripadnosti i primjercnog vodenja
zivota, а naizmjeпicna usporedba izmedu medusobno slicniћ osoba
unaprjeduje homogenost grupc" (Li.idtke, 1989, 26).
Stil zivota kao шanifestacUa pripad11osti jednom sta1ezu uz
istovren1e110 razgranicenje prema drugjm, potice teoI"eticare (He11-
nis, 1991) na zakljucak kako је stil z���!Y�Q.�rn,._za�
, ..,�{.f!_Ьо11о�па siltl��ema Henпisovu
• ,!
misljenju, pitaпje povezanosti svakidasnjega, prvenstveno pri­
vrednog stila zivota i vjerskЉ: socijalnih i pгivI"ednih sustava
zivljenja prevladava u Weberovim radovima о kapitalistickom
62
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
ш1сiпu privredivanja do te 111jere da је cak i temeljni Webeгov
pojam, pojam "djelovanja", uvijek povezaп s nacinima zivljc11ja
Лkо је Hennis u pravu, onda su nacini vodenja zivota ili zivotni
нtilovi, zapi-avo temeljna Weberova tеша, ра Ьi cjelokt1pa11 njegov
Щ)us trebalo shvatiti kao pokusaj odgovora na pitanje omogt16t1je
li sve vece racionaliziranje odnosa mcdu ljudi111a smisleno оsоЬво
vodeпje zivota.
Naravno da је pretjeraпo svoditi cjelokupno Weberovo teoret­
sko c\jelo na objas11je11je pojma zivotлog stila. Medutim, bt1du6i da
sc, pre111a Weberu, stil zivota razvija is.kljucivo unutar pojediпih
staleza, а stalezi se, pak, zasnivaju na potrosnji dobara u obHku
specific11og stila zivota, zivotni stil u osnovi ј'е razlika izmedtt
dгustvenih slojeva opcenito. Promati-an na taj вacin, zivotni stil Ьi
se zaista mogao shvatiti kao jedan od v?z11ijih ројшоvа Weberove
sociologije kojoj је temeljni zadatak razuшijevanje drustvenog
djelovanja.
Dok је za Webera "stil vodenja zivota" o.-ijentiran prema
staleskim simbolima i distinkcijama, drug1 socio]oski "klasicar"
koji se b�yi .p.юђJ�mima zivotrюgstila, Geo1·g Simmel, вaglasava
kako је "stil zivota" rezttltat indiviclualnog izbora i djelovanja.
"Vodenje z1vota'' је, prema Simmelt1, proces ''oЫikovaпja zivota",
u·
proces poieb110 p·otreban-u"velikim g1-adovima којimа"Јё vazno
sacuvati vlastitu-individua1nosf" od-''pomasovljenja')l oa"otuae­
nja". Pojedinac, tvrd1S1mmel u teкstu 1lelegradovi i di1hovni zivol
(15>°03), moze sacнvati svoju samostaln'ost i osobltost·svoj·e-egzi-:.--·-­
stencije samo ponюcu individualnosti. То је nacin da se prevlada
oЬjektivnost koju individuir namecu ve1i_k, i grџ_<1Qyi.
Objektivnost, i1i bolje ece11;� otudenje pojedinaca u velikim
gradovima izaziva p1-venstveno piesudцi "nivelator" - novac. Ra­
zvijajuci vrijednosno-psiholosku teOI'iju novcane priv1·ede н djelu
Filozofija novca (1900), Simmel јој p1·ipisuje znacaj i u nemateri­
jalniш procesima razmjeпe. Tvrdeci da vrijedпost пekog pred111eta
ili osobe, proizlazi iz subjektivnog vrednovanja, vrijednosni osjeca­
ji prate sve interakcije, а novac postaje vrijed110s11i kriterij ј medU
kojim se obavljajlt akti 1·azmje11e. Novac olaksava podjelu rada i рii-
вз

. lnga Tmr1i6-Ko�udrovi6 ! Soci9logija zivotnog, stПa: mikro-ma.�ro pristup
, do11osi ·rastu6oj drustvenoj dife1·encUaciji. N11 · taj se, na�ii1 �talno
povecavaju kontakti ·medu ljt1dima, ali i njihova medusobna ovi­
snost.. Stoga,, dn1stveni odnost koji nastaju pri zadovoljavanju �ivot­
nih. _r>otreba, postaju sve bezli�niji. Na ,taj nacin novac, tvrdi Simmel
u.· svojevrsпoj teoriji otudenja kojt1· naziva "tragedija kulture", , s . ,:
jedne st�ane stvara slobodu, а s . druge, anonimnost u ф·ust:venim 1, ,
odnosim�. ,
Zbog objektivizacije kнlture u. industrijskiщ drustvima javlja se,
takoder, snazna tendencUa otudenjџ.36 Zato razvoj ,industrijskih ,
dru�tava dokiф ranije postojecu integriranost i ideпti�nost kulture
. ,i iridividualnog zivotnog svijeta. Diferenciranija podjela , rada,
indнstrijalizacija i sofisticiranUi novcani promet pridono.se razila­
zenjti'kulture i individualnog zivotµog svUeta, odnosno,. kako to .·
Simmel kaze? razdvajanju "stvari'·' i "ljudi';_ "Osjecaj da smo priti­
snuti vanjskim stvarima kojima nas moderni zivot okruzuje, nije
samo posljedica nego i uzrok toga da oni staju nasuprot nama kao
autonomni objekti" (Simmel, 1900, 492). Suvremeni је, covjek,
smatra Simmel, okruzen bezlicnim stvarima. Zivotnije poredak us­
mjeren protiv _individue. "Materijalni kao i duhovni objekti pokrecu
se sad samostalno, bez osobnog nositelja ili transportera" (Simmel,
'
1900, 492): ' ' jetu u kojem su mogucnosti. izrazavarija razvijeпe prema vlastitiin
"Nemilosrdna objektivnost" industrijske шasovne proizvodnje i.
, , 495);
kapitalistickog pr�met� novcem vodi, prema Simmelovu 1nisljenju,
s jedne strane do anonimnosti.i socijalnog zatvaranja, а s druge, "do
specificnih velegradskih ekstravagaricija. osoЬitosti, kapriciьznosti,
skupocjene tlkrase.nosti, ciji se sinisao ne nalazi vise u , sadtzajiina
takvog ponasanja, nego samo u njegovoj forrni. 1:?iy�nja drukcUim,
isticanjein sebe i postajanjem primjetriim -·ta objektivnost za mno-
ge prirode· predstavlja jos jedno sredstvo da Ьi se zaoЬilaznim pu­
tem preko .svijesti drugih i svijesti ispunjenja ne�og .mjesta, spasilo .
za sebe nekakvo samopostovaпje" (Simmel, 1903, 239-240).
36 Podjela rada, proces 'difer�ncijacije i proces otudenj� "zaklanjaju" sve vece ·''"
'objektivнe cqvjekove·111oguc11osti; ра kultшa koju su stvorili ljudi, postaje pre�
· vise kompleksna da Ьi p,oje<linc,u ostala pregledna. Stoga,'рrсша pojedinc11 ·na­
stнpa �ао objektivna sita s vlastitim pravilima i zakonin,a,
64
-�;:---1-.-,..:,,�;-----·:;• ;
•
Tradicija istrazivanja'zivotnih stilova
'.
Simmel razlikuje nekoliko' aspekata pojma '�stila". "Este(ski
Atil" kontekstualizira · u umjetnost i arhitektuгu. '.'Stil zivljenja;' u
lнtlustrijsko dп1stvo, masovnu industrijsku proiivodnjџ, ;te mnoJ
кo�trukost kulturriih formi. '1Zivotni stil" $,ћ..vа�а kаь izraz individu_:
11lнog oЫikovanja zivota.37
TendencUe individualizacije i pluralizacije zivotnih stilova, proi­
ilнze, dakle, iz struktнre modeшih indнstrijskih drustava. Ekspre­
нlvлost stila zivota korjsti se (u anonimnosti koju proizvode indu-
1H1·ijska drustva) za davaпje signala о vlastitoj drustvenoj poziciji.
Tck stil zivota postaje sredstvom· kojim se pronalazi i. osigurava
i<leпtitet, "Mnogobrojnost ponudenih stilova се pojedinca razrijesi,,.
ti od njegovog sadrzaja i to tako, da се nasa sloboda da izaberemo
11jega, ili neki drugi stil, stajati ·nasuprot njegovoj samostalnosti. i
i11acajnosti koja ne ovisi о nama': (Sinunel, 1900, 495). Difere1 1 -
cijacijom stilova, tvrdi Simmel, svaki pojedinac, а time i stil uopce,
jest nesto objektivno, nesto "cije vazenje,je neovisno о subjektu i
пjegovim interesima·, ucinkovitostima, svidanju ili nesvidanju. То·
sto sн se ukupni sadrzaji nazora naseg kulturnog zivota razdvojili u ·
innostvo stilova, razЬija onaj prvoЬitni ·odnos prema njima, и kojem
subjekt i objekt jos n'erastavljeni miruju i postavlja nas n.asuprot svi­
пormama .(...)" (SimmeI, 1900,
'
Proizvoljnost izbora k�llturnill saф·zaja i simbolickЉ fornii
шоI"а, drzi Sinimel, pospjesiti prekomjerni subjektivizam pri oЫi­
kovanju individualnog zivota. Тај stibjektivizam Ьi za, pojedinca za­
pravo Ьiо prevelik teret: ako on raspolaze samo osobnom notom,.
tada пе Ьi Ьilo moguce drustveno potvrdivanje njegovog identiteta
izvaпa. Osobna nota mora stoga Ьiti obuhvacena u objektivnu,
opcenitiju formu: "Опо sto modemog covjeka tiera tako jako pI"ema
stilu је rasterecenje i prikrivanje osobnog, koje ima Ьiti stil. Subjek�'
,,
'
37 "Pro�es objektivizacije kultнmil1 sadrzaja kojega чosi specijaЦzacija kt1lturc ( ...)
sada konacпo ulazi u ,i11timnosti di1cv11og zivota: Naшjestanje stana, predшeti
koji nas okrнzuju bili su relativno vrlo jedпostavni i tt·ajni. Тime је 11astalo. опо
zarastanje osobnosti s predmetiшa njihov� okoli11e ,koje se mladoj ·gencraciji
dana·s ciпi kao neoыcnost ьаkа i djedova. bvo s1anjc је, pr�kiш110 diferencil"anje
objekata prema tri tazlicite:dimen�ije" (Simmcli 1900, 491).
65
 Jnga Tomi6-Koludrovi6 / Sociologija zivotnog siila: mikro-makro pristup
tivizam i identitet su se zao�trili do prelamanja, i u stiliziranim
datim formama (... ) nalazi se uЫazavanje i uklapanje ove akutne
osobnщti tt opcem i njegovom zakonu" (Simmel, 1908, 31.4).
S ovim, prema vani signaliziranim stiliziranjem zivota, kojim se
istovremeno navijesta pripadnost nekoj odredeпoj kategoriji slicnih
ili jedпakih, neizbjezпo је povezano uspostavljanje socijalne dis-
, tance prema drugima koj1 su raz1iciti. Zivotпi stil, kod Siшmela
oznacava i distancu i distinkciju: Odnos izmedu dvaju stilova је de­
finiraп drustvenom distaпcom i nacinom distinkcije izmedu dvaju
kolektiva: "Gola cinjenica stila ро seЬi је vec jedan od najzпacajпi­
jih slucajeva distanciraпja. Stil и izrazaju nasih unutrasnjih procesa
iskazuje, da oni vise ne izviru neposredno, nego u trenutku svog ·
obznanjenja navlace masku. Stil је, kao generalno formiranje indi­
vidua]nog, za njega ovojnica koja uspostavlja ogradu i distanciranje
prema drнgima, koji izrazaj prihvaca" (Simmel, 1900, 509).
Na taj nacin i Simmel, slicno kao i Weber, smatra kako.zivotni
stil ima i ekspresivnu i distinktivnu funkciju. Nositelji· zivotnih
stilova prikazuju · se u formi нzoraka kt1ltt1rnih simbola, koji zbog
pripadпosti odredenim zivotnini stiloviшa, zahtijevaju sнdjelovanje
t1 kulturnom i drustvenom zivotu. Medutim oni su, kod Simmela,
ipak vise rezultat izbora i aktivnosti individue, nego .pasivnog pripi­
. si'vanja. Teoreticari (usp. Liidtke, 1989, 29) tvrde kako је zivotni stil
u Simmelovoj int.erpretaciji znacio, zapravo, kompromis izmedu
osobne sarnodefinicije i drustveno usporedive zivotne, forme
sposobne za sankcije. U tom smislu, zivotпi stil је svojevrsno "sred­
·stvo osiguranja identiteta" (Liidtke, 1989, 29).
Simrnelova razmatranja mode (1905), njegovo skeptic110 drzanje
prema prepoz11avanju tendenci)a napretka u kulturnom razvoju, kao
i njegovo naglasavanje tendencija brze diferencijacije ttklanjaпja i
prolaznosti kulturnih eleme11ata u modernoj, ukazuju kakQ zivotni
stilovi, ipak, samo prividno ili privremeno, mogu osigurati identitet.
U njegovoj interpretaciji, zivotni stilovi stoga nisu elementi dru­
stvene strukture, 11ego vremenski i situacijski ogranicena reakcija
na specificпe drustvene situacije. То su sitltacije u kojima se, kako
kazu drugi teoreticari, "11eka dnistvena pozicija demonstrativno
66
Tradicija istrazivanja.zivotnih stilova
zaposjeda (distinkcijom prema vani i kohezijom prema unutra)"
(Dangschat, 1994, 428).
U pokusaju objasnjenja neizbjez11osti koje u razdoЫju industri­
jalizacije cine zamislivom stilizaciju zivota individua, Simmel је
koristio kulturno-sociolosku kritiku modeme epohe. Pomocu stila
zivota Simmel; · zapravo, pokusava, unutar kaosa socio-kulturnih
formi i razjedinjeпosti subjektivnog svijeta zivota, nacl "орсе oЫi­
kovanje individualnoga". Pritom, ipak, nije uspio odgovoriti na
pitanje u kojoj mjeri pojedinac uspijeva pokusajem stilizacije zivota
pюnaci relativno trajriiji identitet i priznanje.
О vezi stilske upotrebe nekog predmeta i pripadnosti odredenoj
klasi govori, па prijelazu devetnaestoga u dvadeseto stoljece, i
americki drustverii kriticar Thorstein VeЫen u �jelu Teorija doko­
licarske klase (1899). Tvrdeci da dominantпa klasa u americkom
kapitalizmu, koju . naziva "klasom dokolicara", provodi zivotni stil
vidljive potrosnje i afektirane besposlenosti, VeЫen odreduje limite
iпdustrijskoga kapitalistickog drustva. Posto se natjecateljski duh u
tom drustvu razvija putem privatne imovine i ekonomskih dobara,
ljudi zele vise kako Ы izgledali superiornфma и odnosu na druge.
Bogatstvo postaje simbolom kvalitete osobe. Da Ьi se to bogatstvo
pokazalo u amЫjentima gdje se osobe nedovoljno poz11aju, priЬje­
gava se tzv. "vidljivoj potrosnji", koja ima· funkciju pokazivanja
osobnih ekonomskЉ mogucnosti.
Vidljiva, odnosпo upadUiva potrosnja dokolicarske klase
demonstrira se, najcesce, u njihovoj inonopolizaciji odredenih
potrosnЉ predmeta ili usluga, ili u pretjeranim navikama, kao sto
је, pt·imjerice, nacin koristenja: stapa kao stilskoga, а ne upotrebпog
predmeta i sl. ОЬiсај koristenja stapa, tako, tvrdi VeЫen, treba
pokazati kako su ruke vlasnika stapa zaposlene drugim djelat11osti­
ma, а ne proizvodnjom. Stap se, dakle, koristi kao dokaz pripad­
nosti "dokolicarskoj klasi" koja, eto, пе mora raditi.38
38 No�enjc stapa i znacenjc koje uz njega ide, p1·ema VeЫentt, zato је karakteris­
ticno ne samo za dokolicarsku klasн, 11ego i za ljнde koji zele postati dio te klase:
ljude veza11e uz sport, ljude vezane tlZ novcana zanimanja ili prido�lice koje se
iz nizih ktasa pokusavaju domoci klase dokolicara. Potro�nja se па taj 11acin
67

' 1
lnga Tomi6-Koiudrovi6J Sociologija zivotnog· stila; mikro-inakro pristup
, Razlikujuci klase koje . su p�isiljene. baviti,.se materijalrtom pro-
. '
izvodnjom. od vЩћ, dokolicars�Љ klasa koje su okupirane nema-
terijalnim djelatnostima te vezujuci ,potюsnju t1z proces ,stjecanja
c�sti•, \ТеЫеnје uprayo nacin zivota ciokolicarske klase.sћvaca0 kao
zivotni· stil. Zivotni stil "vidljive potrosnje'� i "besposlice" kaгakte- ..
tistican za :'dokolicarsku klasu", sluzi istov1·emeno i identi�ciranju
s tom'klasom, odnosno socijalпom iatvaranju. Stjecanje bogatstva
motiv је, koje&a p_rema.VeЫenп, svi posjeduju, samo sto је klasa
kojaје pr.isilJena p�oizvoditi - za razliku od'dokolicarske klase, pri­
siljena time zadovoljavati temeljne zivotne potrebe te svoje poпa­
sanje prilagodava toj cinjenici. Stav0vi о onome sto је· neopћodno
'
imati \ i sto se treba: pokazati kao. simbol bogatstva i pripadnosti ·
' .
odreden9m zivotnom stilt1, zavisi od klase kojoj se pripada. Upad-
Щvo naglasavanje beskorisnosti pokazпje ·se kao privilegija pripa­
, daпja klasi doko.licara, раVeЫen.na taj nacin dovod.i н vezu·nacine
. pon�sanja s njihovom ekonomskom pripadnoscu.
Prema VeЫenovu misljenju, potrosnja i citav model izrazajniћ
·· aktivnosti o.dredene individue uyijek imџ.ju nekoliko ,svrћa. ·Pona.­
§anje kojim se b.ogatstvo cin,ilo vidlji�iщ s jedneје strane izaziv��
Io zavi,st,. а s drtigeје Ьilo dijelom svjesnih napora da se iskaze dru7
stvena,. pozicija: kakq se natje1::ateljski dцh ·izra.zavao .imovinom i
ekonomskim dobrom, bogatstvo ј� Ъilo dokaz diustveiюg polozaja
i пgleda, ali. i kvalitete·pojedine osobe.
· 'Nebet 'је pojam zivotnog stila koristio п potreЬi definiranja , ,
drustvenog_ djelovanja· t1 funk:ciji oriih k9Ji djeluju, а VeЫenov,
ekonomistiGki .pristup promatranje premjesta, na .."vidljivu potro-
1
. snju", dakle na.samu akciju i realizaciju njeziniЋ efekata, а psiho: 1.;
fogisticki pristup se koncentrira prvenstveno na promau·anje oni/1 · '
1
koji djeluju. U .tom smislu, fгaпcuski' pravпik, krjшinolog i soci-
·
olog, Gab.riel Tarde, kraje� devetnaestoga stoljeca, jasnije od dr�-
gih istice dokolicu i potrosnju ka.o sfere svakodnevnog zivota u
kojima:, se ljudi mogu d. ruziti i napraviti nesto znacajno sa svojim ;'·, ·
zivotima, oslobodeni ogranicenja rada.
dovodi t1 "funkcijн. dobivanja �as.ti ј privilegii-anog
·· drustveнog
· • ' polozaja''
(Fнigosi/Radin, 1.982, 14). ·
6,8
r.;-·��,7r�"'lf7ТЛ':":_�";7"'Т',J:•,•,;-•.�.�-r-".1
Tradicija istrazivan
, ja zivotnih stilova
2.2.2. Zivot11i ptan· , нn.ija zivota i zivot�i sщ · · , '
Рој аш zivotni stil koristi i osnivac individt1alne p·siћologije Alfred
Adle1· (prema Fulgosi/Radin,. 1982) kao sinoniin pojmavima."zivot-.
пi plan", 'Ћnija vodilja", ili "shema zivota".39 Rad1 se о .t�meljnim
l<ategorijama koje, tvrdi Adler, oznacavajн stece�i model 'lsebe".
Zivotni stil fщn;iiпi s.e u· rudimentamoj· formi vec u djetinjstvй, oko
seste god·ine zivota, kюz proces interakcije Ьioloskih predispozici­
ja i utjecaja, okoline. Odredujuci kognitivne mod�le ponasanja
osobe, zivotni stil, t�rdi Adler, garantira stalnu jezgru orijent'acija . i
ponasanja kao t1kupnosti �avika, stavo'va� osjeca3a, ali i ocekivanja.
'
u odnosu ·Па sebe i na svijet koji nas okruzuje. Stoga cak. i kada ka­
snije osoba poprimi dщgacije nacine "iskazivanja svog stila (.. :) 011i.
nisu nista dn.1go nego konkret11i, i posebпi oЫici iskazivanja onoga
prvotвoga, koji је nastao ti prviш godinama zivota" (Fulgosi/Radin,
1982, 11). ·
Za 1-azliku od tщ\а dominantnih, Freudovih tvrdnja о liЬidu;kao ·
temeljnom pokreta�u ljudskog ponasa11ja, Adler 'riaglasava teznju
ргеша, v�znosti i moci. Covjc.':k, tvrdi Adler (prema · Fulgosi/Radin,
1982), posjeduje urodenu drustveri.ost, od11osno urodeпi· drustveni
interes koji s�· dalje "razvija u odnosu s ljudima i dnistvenim insti-:
tucijama" (Fulgosi/Radin, 1982, 10). Naime1 u i11te1·akcijama krqz
koje se uspostayljaju teznje za vaznosti i moci, javljaju se i razlicite
poteskoce poput, primjerice,. osjecaja manje . vrUed110sti. Zivotпi ·stil
рошаzе upravo tl rjesavanjн takvih vi:sta prepreka na putu prema
vaznosti i moci.40 Вudu�i se teskoce па pt1tt1 socijalne'interakcije
kompenziraju pomocu zivotnog ' stila, onје, prema Adleгu, rezultat
. 1 39 Fнlgosi i Radin нavode da je.Adler, prije пеgо sto se koпa�no opredijel'io za
pojam "st.il zivota" а smislн nacina orijentacije н okolini tc nacina za zad�\to- ·
+
ljenje svojih zelja, нpotreЫjavao ројшоvс "vodeci sщjcr" i "vodeca piedo.dtьa",
а zatim "vodeca ,ideja", "linija zivota", "plan zivota", "liпijsko kretaнje", "нkup­
ni stav prema zi�otu" (Fнlgosi/Radiп, 1982, 10).
40 "Prema Adleru svi·teze istom� ciljн- superiorнosti- ali iща bezbroj щrсiпа
.. kako Ьi Ьiо postignнt. Neki pokнsavaju postati superiomima razvijajuci intelekt,
·ti
dпtgi· t!SШjeravajuёi svoje sшige k fizickoj perfekciji. (...) Cjelokupпo poпasanje
pojedinca temeUi �е ча njegoVtJ stilu zivota: oi1 percipira, нс'i i·pamti 0110 sto је
t1 skladu s njegovim stilom, ign01·irajнёi sve ostalo" (Fнlgosi/Radin, 1982, 11).
69
 lnga Tomic-Koludrovic / Sociologija zivotnog stila; mikro-makro pristup
'izbora i aktivno�ti pojedine osobe, а razvija se u interakciji s drugi­
ma kroz procese pokusaja i_zaЫuda.41
Antropolog Erich Rothacker zivotni stil shvaca kao rezultat
aktivne prilagodbe uvjetima okoline .te ukljucuje vrlo sirok dio kul­
turnog spektra svakodnevne rutine individue i grupe (Rothacker;
1934). Buduci da zivotni stilovi u Rothackerovoj interpretaciji nisu
odredeni objektivnom - klasnom ili slojnom pripadnoscu; nego su
rezultat mentaliteta, oni su vrlo slicni pojmu kulture. U tom smislu
zivotni . stil,. kao makroteorijska konstrukcUa posjeduje i indicira
dn1stveni identitet.
Razmede izmedu kla.sicnih i suvremenih pristupa zivotnom stilu
predstavljaju koncepcije Talcota Parsonsa koji је, unutar teza о
1
�rustvenoj stratifikacUi "otvorenih drustava", zivotne stilove inter­
:
1II
pretirao kao izraz · razlika u nagradivanju (Parsons, 1951, 188).
Zivt>tni stilovi u Parsonsovoj teoriji istodobno su i simboli statusa i
postivanja sociokulturnih afiniteta 1 terHorija, ali i "potvrdivanje
identiteta" u smislu nagradivanja (Parsons, 1951, 411). Artikulira­
juci strukturalni pristup ekspresivno-simbolickim o,bjektima koji su
dodijeljeni odredenim standardima ukusa, Parson� u teze о J:ivot­
nim stilovima ukljucujei razlikovanje instrumeпtalne i ekspresivne
funk�ije dol:>ara. _Instrumentalna funkcija iskazuje. se akto:Vima
.razmjene, dok је ekspresivn, a rezultat nЛho':'e upotrebne vrijednosti.
Dakle; diskusije о zivotnom stilt1 na ·samom pocetku njegovog
socioloskog kontekstualiziranja temeUile su se па restrukturiranju
koje nastaje kao posljedica industrijske modernizacije, urbanizaci­
je, te' prostorne i socijalne nюbilnosti. Medutim, nakon tog
pocetnog produktivnog razdoЫja, koncept zivotnog stila stagnirao
је u znanstvenim raspravama prilicno dug<>, premda se razmjer i
viseslojnost socijalne diferencijacije i stiliziranja zivota istovI"e­
meno visestruko povecao.. Nije potpuno јаsпо zasto se to dogodilo.
41 "Sto se tice faktora koji deterininiraju stil zivota, Adler је p1-v0Ьit110 tvrdio da је
011 odreden, prije svega, rea\11im ili imagiпaшim specificniш inferiomostima
svakog pojedi11ca. Stil zivota Ьiо Ьi kompenzacija odrede11e i11feriorпosti - tako
се fi_zicki osjetljivo dijete teziti i11telektualnoj superiorпosti" (Fulgosi/R.adiп,
1982, 11).
70
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
Jedan od mogucil1 razloga jest cinjenica. da је. koncept zivo�nog stila
postao komercija\no zanimljiv trzisnim istrazivanjima provodenima
izvan akademske zшi. nstvene zajednice. Tu se zivotni stil koristio za
identificir�nje razlicitih segmenata i trzista i kupaca, "te је moguce
cla su komercijalne konotacije koje је koncept imao, oteza\e
koristenje, barem mnogim puritanskiш akademicima" (Fomas/Bo­
lin, 1995, 122). fstovremeno је upotreba pojma Ьila toliko teorijski
nejasna, .ра cak i kontradiktorna, da se pocetkom 80-ih godina 20.
st., kada zivotni stil postaje teorijski ponovo zanimljiv, javljaju
zahtjevi da ga s_ ociolozi pokusaju koristiti sto serioznije.42
2.3. Zivotni stil tt konteksttt postindustrijske
modernizacije drustva
Pojam zivotnog stila u kla.sicnim . socioloskim teorijama pocinje se
spominjati u vezi fragmentacije industl"ijskih drustava (od kraja 19.
prema pocetku 20, stoljeca), а proces daljnje diferencijacije i frag­
mentacije (tijekom 20. stoljeca) pridonosi, s jedne s t_ rane, promje­
nama njegovog sh�acanja: а s druge, njegovoj marginalizaciji н
socioloskim pristupima. U kontekstu drustvene stratifikacUe domi­
nantпiji su pojmovi klase, sloja i statusa. Medutim, pocetkom 80-ih
godina 20. stoljeca, kada se u razvijenim europskim zemljama
ucvrscнju drustveni odnosi koji poticu individualnost i sve vise
naglasavaju osobne interese i izbore umjesto kolektivnih identi­
fikacija, u srediste analiticke paznje dos\i su individua\ni zivotni
stilovi. Stoga se klasic11e socio\oske koncepcije, koje su stil zivota
povezivale sa specificnim nacinom zivljenja odredene statusne
grupe, s\oja ili klase, tesko mogu povezati sa suvremenim soci­
oloskim pristupiшa ројшu ziyotnog stila.
42 "Stil zivota је jedna od 11ajzlostavlja11ijih rijeci u e11gleskom jeziku. Socijalni
z11a-nstvenici, noviнari i svjctovnjaci koriste је н cilju da se obraie gotovo
svakom interestt (...) Ako su 1970. pokazatelji na<lolazccil1 stvari, ројат 'stil
zivota' ubrzo nece znaciti 11i�ta; а istovremeпo се ukljuciti sve" (Sobel, 1981, 1 ).
71
 lnga,Tomi6-Koludrov�c./ SociЫogija ziyotnog stila: mikro-m�kro pristuj:i
.,
1 .,
,
·Za dalj�je koristenje pojina zivotnog stila p ostala је· presudna
Parso.ns,o va tvrdnja. kako cjelokupnu' kulturu prozima. stilisticka
upotreba simbola. Strukturalno-ЉrikcionaЦst1cki 11'!-odeli koji se ,.
pojavljuju nakon Parsonsoyoga (Mertonov moqel devijant1iih naci­
na zivota kao odgovщ· na пeuskladenost drustvenih' ciljeva i · l�gi­
tiшnih naciпa 'njihova,dostizanja; Mannheimov model generacijske
. jedinice; Coheпove ·џ:zе о .statusnoj frustraciji radnicke oml adine ,:
koja po spjesuje radanje delinkve11t11og ponasanja) kontekstual izira:­
ju stiJ iivota и supkultш-u и, smislu "ukupne·sociJalne kнlture".
Veza stila i supkulture нspostav lja se tijekom 6 0 -ih g odina 20..
stoljeca u.istrazivanjima na uzor ku radnicke omladine koje provodi
Center ојContemporary Cц1tu,·al Studies iz Bi r minghama. Тijekom
1970-ih godina u njih ovim se-i. strazivanjima stila, kцо sifriranog
odgo:vo1-a na d ominantnu kuЉiгu, . vec ucvrstila ·ideja о stitu·kao jed­
,
nom od temeljnih.p ojmova sнpkulture. Кrajem 70-ih, pdvezivanje ,,
stila zivota sa supkulturom koristi ·i Тuщiп; aпalizirajuci struktural­
na, ekspr esivna i distinktivna znacenja neje�ako sti, . razl ikuje tri
· aspekta ·zivotnog sti la..- Prvi s1:: odnosi na' _zivotni stil k ao indikator
standarda vrednovanja,43 drнgi' ria nagr adivan3e ili posljedice
1 гene par-adigme i.t analizi di11stvene slojevitosti. Sl aЫjenje va�nosti ,
drugih nejedпak osti kao sto st1 primjerice do hodak ili o dgoj, а t1·eci,
na "tehnike z a stjecanje prava ' i1a odr edeпu mjeru p ostovaпja ili
casti'' (Tumiп, 1968, 94). Kod trecega aspekta zivotnog stila radi se
о пacinima siinboliziJanja drustvene.distance porno cu vanjskih atri:.·
buta, od110s110 о. ·oblicima t zy. den1o�strativnog koпzuma. Tr ecim
1•.' a spektom zivotnog stila, Tumin se 'dotice pifanja .individualizacije
drtistvene 11ejed1iakosti, al i i, opcenito, mogucnosti realizacije·o sob­
1 пih preferencija� pitaпja 'koja се и sociol �skim teorijama postati
dominantna tek krajeш 8Q-ih' go, џina. ·
Iz 70-ih godina 20. stoljeca datira i pokusaj smjestaпja zivotriog
stila unu.tar teorije t1loga-' kao pгedisp�zic1ja za odredeno pona sanje
koje i11dividue Ьiraj� izmedu vece� �roja m ogucnosti_ za odredeni
tip ропаsапја (Michelso п/Reed, 1970). Tak o se osobe zapravo . otva­
r aju pl'ema drugim, oso bama iii g�pama' sa slic1:im osoЬinam�:
43 Ђ> se odnosi, p,riшje1·ice, na sta111beпi polozaj.
72
l'radicijf1..istrazivanja.Z:ivotnih stilova.
U pr omijeпjenim dt11�tveni111 ok�lnostima - ki-_iza �rzav� Ыаgо- ·:
sta11ja (od sredine 70�ih godina 20. stoljeca), Z aЬlocki i Kanter
tv1·de da se zivotni stil moze osjecati i kao svojevrsпi pritisak. "b.i�
t'e1·e11cijacija· zivotnih stilova proizlazi iz prostora kojeg polozaj
неkе osobe 0s4tvlja za slob.odu izbora na 'trzistiшa Ыagostanja i
pгestiza. lzgled a da ljudi ipak izbjegavajн apsolutnu ind.ividнalпost
tikusa. U onol ikoj mjeri u kolikoj је Љdividualno izb<:>гno ponas a­
oje manje ispoП1ce110 zahvatu privrщlnЉ okolпo sti; okoln osti koje
se odnose na pr estiz, otvara se stil · prisilama vlastite vt'ste"
(ZaЫocki/Kaпter, 1976, 23). Definirajuci zivotni sШ па tem�lju
zajednickЉ �rijednosti, �dnosno ,uzoraka ukusa koji se izrazavaju u
koпzumu,·zaЫocki i Kanter tvrde d� se zivotni stilovi mogu primi­
jeniti i u v r ednovanju nematel"ijalnih ili javпih d obara: "Zivotni stil
пekog odreden og kolektiva se moze defini1-ati U to\ikoj mjeri; koliko
su njegovi ciano vi s1icni jedni drug1ma kako t1 ppgledu koriste11Ja
raspolo�ivog d ohotka, t_ ako i и pog ledu teшeljne motivacij� te k ako
se od d1·ugih razlikujti" (Z�Ыocki/��riter,.1976,.270).
Кrајещ 70-ih godin a 20. stol jeea i stt-ukturalno -funkcionalisti­
cka i marksisticka teorija stratifika�ije p okazuju se kao nepr imje­
industrijskog. rad� .i fo�i.-anje drustva usluga na visokoj tehпo­
losko j razini, daju0 sve po vlastenije mjesto iskazima o sobn'og idet1.­
titeta t1 odnosu na k oji se t1stvrc1uju vr Uednosti i motivacije te 01·ga- .
nizira nacin, zivota., Prijelaz iz okvira "ekoпomskog k apitala" u.
okvire. "kultuшog�', odпosn o ''kt1lturno -socijal11oga" (Botirq._ieu,
198ЗЬ),. te sve pr oшinentnija istrazivanja konzuma, t1 pr vi ,pl an.
dovode stilove p onaianja н svak�dnevici. U paradigmi tolerant110-
sti prema. svemu Щ> predstavlja trziste, svaka so cio�kultur пa razlici:.. ,
tost,postaje prih�atljiva: odnos . drustveпe hijerarћije sve је teze
uspostaviti. То је potvr da tezaшa da zivotni ·stilovi zapravo ozna:
саvајн "teorijski' iюvi pocetak. analize socija]ne difeJ"ehcijaci}e"
(Konie.tzka, 19.94, 150).
То је r. azlog sto se. iz p'r evl adavajнce pi-etposta'vke 70-Љ godina,
pretpostavke о ovisno sti izшedu polozaja u sustavu pl"oizvodnje i
па taj nacin stvorenih rest1r sa kao sto, su d oh odak, imanje, kval i -
73
 Jnga Tomi6-Koludrovi6 / Sociologija zivotnog stila: mikro-makro pristup
fikacija, kulturalne predodzbe, interesi i ponasanja poznate kao
"paradigma koherentnosti", 80-ih godina 20. stoljeca zamjenjuju
tezama о pluralistickoj diferencijaciji. Govoreci о "novim" nejed­
nakostima zivotnih stilova, teoreticari sve cesce dovode t1 pitanje
standardne strukturalne modele klasa i slojeva kao modela pona­
saпja. Cak se i jedno od rijetkih polazista koje је krajem 70-ih
stilove zivota povezivalo sa klasnom teorijom, polaziste fraпcusko­
ga sociologa kulture Pierrea Bourdieua, danas vec definira kao
pozicija "modernog klasika" [usp. Liidtke (1989), Berger(l994)].
2.3. l. Zivotni stil u kontekstu teorije drustvenog prostora
S Bourdietюvim tezaшa о "novoj srednjoj klasi", klasi koja se ja­
�lja u usluznim i komunikacijski111 djelatnostima, povezan је i_ere­
porod konce.e_ta zivotnog sti\a. Bourdieu zastupa tezu da su zivotni
. 1/
\)(/ stilovi и drustvima konzuma i оЬiЂа 1zraz i klasшh odnosa, all i­
strukturalne raznolikosti "drustvenih polja"koja је temelj suvre-
\ menea iferencijacijё.'44 N-ataj nacrn, povezujucГprom}ene
�f' < �-� :--drustvenestrukture s promjenama u svakodnevnom zivotu ponovo
'f � ::/ aktllalizira povezanost zivotnog stila s drustvenom strukturom u
��"8'\ ..,.
socioloskim razmatranjima·:-KГeautim, za razliku od Webera koji је
<} JJ- "--'t- },� klasi, u smislu zivotruh mogucnosti na ekonomskom trzistu, suprot-
r-,,v-��\ stavljao status u smislu kolicine casti utkane u stil zivota, Bourdieu,
�t:.- -1/
"V\
s pojmom zivotвog stila nastoji povez tik� ;tatus.
-вourdieuove analize zivotnog stila eorUski�su-ovjerljivo doki­
nule iluziju kako је koristenje razlicitih kulturnih dobar� rezultat
individualnЉ sklo11osti ili osobпog ukusa:"'"Ukusi" su za njega
dl'ustveni proizvod, а njihova razlicito.§t,_n'e---sa!П аа qije slucajna, _
nego је i vrlo 2redvidljiv� Ukazujuci na poveza11ost objektivnЉ
struktura i sнbjektivnih orijentacija, Bourdieu tvrdi kako individue,
44 Nadovezt1jt16i sc na stп1kturalizam Levi-Straussa, Bourdieu tezi tzv.
boЫkih sustava
'#/ oloskom strukturalizmu" koji Ьi trcbao povezati ".§Lr u �m
i drustvenc strukture" (Bourdicu, 1989, 34). Stoga zahtijeva da se socioloz
'Wf(/' !Jk�Uom obje k tiv1tih drustv. ; !1. i ?-
s�c.,JJS..t)�O reko�r _ ?
a/ak terki.-
��!!nJs��i�_a· i orij �n�cija,na_akter
74
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
iapravo, nisu autonomпe, vec sн ове nositelji haЬitt1sa.}ojmom
l1abitusa prevladava, u sociologiji, rascjep izmedu "objektivizшa"
i "subjektivizma" te uvodi "teoriju prakse".45 Sociologija se ravпa
premasuь]ektivnim iskustvima i orije11tacijama aktera/akterki.
IЗuduci da su oni/one prvenstveno nQSiteJ.ii haЬitusa, njihove su
щogucnosti iskazivanja ogranicene:=нabitus]� "subjektivan, ali
не individualan S't\Stav interiorizil'aniП-Str-crftura, kao shema
.
v1�
opazanja, misljenja i djelovanja koja је zaJёamcкasvifficГanovT- "-"' _/ ,,
та iste gw.e ili klase" (Bourdieu, 1979, 187). U haЬitusu nekog � v-y��
r1
covjeka dolazi do izrazaja опо sto ga cini drustvenim Ьicem, nje-
gova pripadnost odredenoj grupi ili klasi, i sve 0110 sto је dio
iskustva te pripadnosti. Pojam haЬitusa na taj nacin oznacava vezu
izmedu drustvene upletenosti s ...јеаnё, - i кoiiкretnog
--·· . poт'
- iasanja
)11dividua, S arчge-- sft.�-=- .
HaЬitus se iпteriorizira kroz primaшu, 0Ьiteljskt1 socijalizaciju
te tako postaje relativno trajna veza izmedu drustvene pozicije
pojedinca i njegova ukusa i stila zivota. Та veza пiје, ipak, toliko
izravna da Ьi пetko tko poznaje necijt1 drustve1ш poziciju,
automatski poznavao i njegov ukus. HaЬitus је neka vrsta posredni­
ka i:щ1edu__ clrustvщ10g
_ P.Olozaj_�J...:�c!ficпi_!_!yraЧil<� sklon<Ш!.L._
ritd" (Bo:џrdieu, 1989, 25). Radi se о opce11itoщ odnosu prema svi-
Jetu-i�Ji rezultira nekom vrstom "st1stavnih stavova" (Bourdieu,
1989, 25). Buduci da je taj odnos, kojeg Bourdieu naziva "dispozi­
cijom", izraz cjelokupпog dotadasnjeg zivotnog toka neke osobe,
---�-.,.,._--,,-,,-,--.,-:-:---�
on �ze biti'�l'elati�no 11e�;;i;a11� ;auzetoj poziciji tl odredenom
trenutku" (Bourdieu, 1989, 25). Upravo zato postoji "veza izmedu
rajnje disparatnih stvari kako netko govori, p]ese, smije se, cita,
45 Objeklivizam se bavi stn1ktura111a koje "zпaпost zaћvaca н foпni statistickc
pravilnosti (...) i koje 11ekom socija\11om okruzenju utiskuje пјсgоvн speciblпu
fizioпomiju" (Bourdieu, 1979, 187), а subjcktivizэm iskustvima i orijentacijama
aktera/aktcrki. fskljucivo jedan ili drugi pristup su, tvrdi Boшdieu, 11edostat11i.
Polazna tocka svake sociolo�ke spozпaje, preina 11jegovom mi�ljenju,jest njihov
"soci-
"praktic11i smisao", odпosno povezartost njihovog zпапја i prakticпog djelova­
i/
пja. Spoznaja, koju Boi1rdieu naziva "prakseoloSkom", "mora ulaziti u апа\izн
procesa preko kojega је objektivizam ucvrsceп t1 subjektiv11om iskustvu"
dпosa, nego (Bourdieu, 1983а, 15), odпosno koristi se postigoucitna i objektivizma i sнbjek­
tivizma.
75
 ' 1
/(1ga 'Тomi6-Koludrovi6 /. Sociologija zivotnog·stila: mikro�makro p�istup
!!,'', sto cita, sto 'voli, koje inia·prijatelje i .poznanike itd. Sve је to ·цsko ·
povezano ,jedno s drugim" (Bourdieu,. 1989., 25).
· U kontels:stu analize li.aЬinisa, -Вou�dieu koristi рој аш dispozici-. '{
. · ;i
ја za och·e4enq ponasanje; ali i pojam zivotni stil. Radi, se о mode- "
••
< • ' '
li�a prem·a kojima se obavlJa od'tedeni izbor, pri c�itrs ·
· · · '
· yoЉ'vljuje kao шateЩalizacija· klasnog ukusa. Medutim, iako. је
haЬittis neka vrsta kolektivne. klasne ''nesvjesnosti", uvijek 'је
pqv�zan s klasnoш pripadnoscu. Bourdieu sшatra,· ipak, da ве po­
stoj1 automat1zam izmedu klashe pripadnosti nekog, covjeka i rije- ·
govog djelova11ja. . . _ ·· ,. · ;,,,,
, }ndikator; ,- kt�g! a )a su zanimanje, ' uloga u zanimanju l_,!:
,_kapital.· Mediitim;ёal i ako postoji relativno· velika vjeroja�nost da ·'·';
<
c1ano:vi iste. k,:lase· pokazuju: isti hab.itus, klasna prфadnost nije
dostatna za njegovo odredivanje. Кlase se medusobno razlikuju ne
san.10 preina socio�ekonomskom polozajti clanova, nego i prema
njihovoni, opaiatiju i ponasanju.' Stoga Bourdieu umjesto pojma
, ,
,;klasa'' cesce koristi P.Ojam '�d111stveiuprost01''"'t'Гsm�o-g ";;
/ј ,io1ozaj�oJ1 uklj�cu��i о��ј �а _2.no.s�o se · ·s�.Ы.;:..seьi �ozvolii
. .
. J.C.i.:2..���o '�� za . distancu, za �:>lizшu ·I dalpnu ko�a
. sve duzi i diferenciraпiji, znacenje kultun1og kapitala·u uspoiedЬi s
�pektirati" JZE��-�.l)( atijџ.., � i sigљ�l!�!rati''· (�ourdieu, 198�, 17).
Drustveni prostqr је hijerarhica11, a,njegova.drustvena koвstruk-,
�ija·se temelji na·konceptt1 kapitala.46.,U kojem 'se polozaju netko
zadl'zava i koji haЬitus .zauzi.ma,.ovisi о raspolaganjн akumu1i1-aQim
46 U tekst� Ekonomski'k�pital, ku(lurni ka�ital, spcijalnЦapital .(198ЗЬ) Вонr-
··; dieu, govoreci о lшlturnom kapitaltl, razlilшje tri '1zraza: inkorporacije, objek­
ti�izacije. i iristitucije. 'Inkorp'oratija ·је interiorizacU�. potrebna za prisvajarije.
kultumog\apitala, а zahtije�a dt1ze' vrijeme, ne 111oze se delegirati, ali djeca, '
kojtt roditelji odmalel)a vode t1 kultщ·нe institнcij�, nesvjesno нsvajaju 11111ogo
k,ultнmog kapital'a. PoQ objektivizacija111a, Boнrdieu podrazu111ijcva fo1-me
povczaпosti ku)iнmog kapita]a S ekoпomskim kap'italom; kao sto је, p1·imjerice,
kupoviпa нmјеtпiпа. Objektivizacija kultuшog kapitala нiје m9gнca �cz bogat­
�tva.,Jпstitucioпalizacija kulturrюg kapitala 09nosi se na skolske titule. One su
svjedodzba "za k.ult\1шt1 kompetencijн koja svoш vlasпik.u prenosi traj11t1 i
prav11o'gai·antira11t1 ko11ve11Ьio1ialnt1 vriJednost",(Boi1rdiet1, 1983Ь, 190).1 titula
је povezaнa.s ekonomskim kapitalom jer su kнlturne vrijedпosti "vlasnika titн­
le" povezane s 110.vcanom·vrijedrюscu. Тitula је "produkt preobrazbe ekoнom­
skog kapitala t\ kнltн�rii kapital" (Boшd1eu, 1983Ь, 190).
76
Tradicija istrazivarja zJvotnih ,stilova;
kapitalom koji se sastoji od 1natei::ijalnih i simbolickЉ i-esursa koji-
111a os,obe iшaju pristup. Pr�mda je.,u suvi-,emenim drustv-ima 1'as1ю­
laganje ekonomskim kapitaloщjos uvijek najvaznije н osiguranju
inoci, Bourdieu tvrdi da se moc odista moze . posjedovati. tek kada se.
•!.�
ekonomski kapital udruzi s kultun1iin i drustvenim. Naime, dгustve-
na i poliЩ;ka moc ne zavise s' amo о bogatstvu, пеgо i о suptilnijim,,
ali ne manje djelotvornim mehanizmima.
Pod kulttirrum J<apitalom Bourdiet1 misli na obrazovni'kapital koJi ·
se ogleda tt. raspolaganju kultun1im dobri.t11a i kompetencijaшa
vezaвim uz razlicite sposob11osti i znanja. potvrdene i formalnim,
obl'azovnim,titulama" Buduci da se:kultumi kapital moze jedniin d i ­
jelom i naslijediti, ili cak povecati oЬiteljskom tradicijoщ, on n_ije
t·ezultat samo iвdivid'ualnih варша. Pl'imjerice1 djeca koja s . l'odite­
Uiшa posjecuju'kazaliste, izlozbe, spomenike kolture usvajaju neke
spoznaje usput, bez poSebnoga o�obnog truda. S kultumim kapitalom
povezan је i odredeni habitus koji ukljucuje nacin govora, ili odije­
vanja, Те specificnosti imaju istovremeno i spoznajnu v1ijed11ost jer ·
sluze individuama u grupi kao razgranice11je i prema, uвutш i prem�
vani. :i?uduci da u suvrem�вiin' drustvima putevi, izobrazbe postaju
ekonomskim, prema Bourdieuovu шШјеnјu, sve vise l'aste.
Za i-azliku od ekoriomskoga i kt1lturnoga, drнstveвi · kapital
funkcionira ·simbolicki i nematerijalno. Zasniva se na l'azJicitim
odnosima, poznanstviina, kontaktima i clanstvi111a u udiuzenjima,
cija vrijednost nije ekoвoпiska, ali se. koristi za pi-ikazivanje utjeca­
ja. Bourdieu ga riaziva i "simbolickim kapitalom"; taj oЫik kapita­
la djeluje ' kao "kapitf1l casti i pi-estiza" (Bourdieu, i979 348).
Njegovo је akuпiuliranje · povezaпo s "i-adom na institucio11alizac1-
ji", jer је "mre.za odпosa prodttkt individualtiih i'н kolektiv11ih inve�
sticijskih �trategija koje su (...) usmjerene na stvararije i oddavanje
diustve.nih odnosa koji, (...) obecavaju neposl'edli.u korist"
(Bourdieu, . 1983b, 92).
Kako su simbolicko-ktuturna dobra, isto kao i materijalna, u
drustvu nejednako raspodijeljena, simbolicki kapita1 se pojavljuje i
kao sredstvo razlikov�nja, odnos�o ыedstvo priznanja (Bourdieu,
77
 lnga Tomi6-Koludrovi6 / Sociologija zivotf'log stila: mikro-makro pristup
1985, 22). Posjedovanjeш simbolickih dobara raspolaze se, u stvari,
sredstvima distinkcije, а uspjesna distinkcija је '�isto tako indicija
'dobitka' (...) kao i simbolicko sredstvo osiguranja drustvene pozi­
cije" (Liidtke, 1989, 31). Simbolicki iJj drustveni kapital, kao sred­
stvo razlikovanja od drugih i oЫik prizпanja u vla'stitoj grupi, za
razliku od ekonomskog i kulttшюg kapitala, poznaju ne samo kas­
пokapitalisticka i kapitalisticka, nego i pretkapitalisticka drustva
(prim.jerice, berbersko drustvo Kabyla,47 smjesteno u alzirskim
planinama).
Razlikujuci tri vrste kapitala, Boµrdieu zapravo razlikuje тос
koja proizlazi iz posjedovanja ii.ovca, od шосi koja је stecena -
obrazovanjem ili naslijedena - obiteljskim sustavom, sto ukUucuje
i akademske titule i prednost pripadanja dobrostojecoj oЬitelji, ali i
naciп hoda, ponasanje, glas, jezicne sposobnosti i slicna "suptilni­
ja" svojstva koja su, kako. i-ekosmo, naslijedene i/ili stecene vjestine
i sposobnosti ,а djeluju kao sredstvo distinkcije. Razlicite foпne
kapitala mogu, tvrdi Bourdieu, uzaj_<}шno i konvertirati. Tako se,
primjerice, ekonomski �apital preobrazava · u kultumi u procesu
objektivizacije, је1· bez bogatstva 1Ще шoguca objektivizacUa kul­
ture. U procesu institucionalizacije kultнrnog kapitala kroz skolske
titule, takoder dolazi do pretvaranja jednog oЫika kapitala ti d1·ugi,
jer "investicije u obr.izovaпju imaju smisla samo ako је mogucnost
obrtanja izvorne preobгazbe ekonoшskoga u kuJtt1rni kapital (...)
garantirana" (Boнrdieu, l 983b, 190). _Buduci da kolicina kultuпюg
kapitala zavisi о "kolicini" vreme11a potrebпog za njegovo stjeca­
nje, "preobrazba ekonomskog u kulturni kapital pi-etpostavlja,
takoder, potrosnju vremena koju omogucuje raspolaganje ekonom­
,1
skim kapitalom" (Bourdiet1,1983b,196).48
47 Bourdieu је zapocco svoju karUeru znanstve11ika kao et110Jog, analizi1·ajuci
druiitvo Magreba. Rezultat tih njegovih istrazivanja jcst kпjiga KoncepL teorije
prakse па etnoloskoj oшovi kabllistickog drustva (Bo11rdieн, 1979).
48 Kult11mi kapital "ovisi i od tog koliko iskoristivog vremena stoji па raspolaga-
11ju u obltelji (prije svega u oЫiku slobod11og vieme1,a majke) da Ьi sc omoguci­
_
lo prosljedivanje kult-urпog kapitala te da Ы se dozvolio odgodeni 11lazak па
trzistc rada. Ekoнomski kapital s kojiш se raspolaze u oЬitcЏi igra pri tош odlti­
cujuc:11 ulogu" (Bourdieu, 1983Ь, 196).
78
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
Ukazujuci na povezanost objektivnih stгuktшa ·i subjektivпiћ
ol"ijentacija u oЬimnoj studiji Fine razlike. Ktitika dru§tvene moci
prosudivanja Bourdieu (1979а) obrazlaze tezџ kako је i ukt1s iz1-az
klasnog polozaja. Sto se i kako jede, s kim se druzi, s cim se netko
okruzuje - sve su to pokazateUi pripadnosti drustvenom prostoru,
odnosпo drustvenom podrijetlu u koji spada i odredeni dп1stveni
ћaЬitus. Ukus, stoga, nije ni rezultat osobnih zas\uga, пiti nesto
iвdividua\110: on je dn1stveno koпstruirana cinjenica. Stoga ga valja
i promattati kao iz1·az pripadanja drustvenomu. Ni umjetnost nije
aнtonomna, ruti је opazanje umjetnosti spoнtano,49 i kulturne po­
trebe su uvjetovane socijalizacijom. 1 sigumost u odnosu s k�ltu­
юm ili sposobnost za estetizirajuce komuniciranje, cesto su pro­
dukti nesvjesnog prisvajanja tijekom oЬiteljske socijalizacije. "То
daje (...) sigumost u samog sebe i ontt neusiljenost ро kojoj mislimo
da se prepoznaje istaknuta osoba, odnos koji oznacava starosjedila­
ckog burzuja koji se u odnosu s kulturom i ob.-azovanjem, jednom
vrstom oЬiteljskog dobra promatra kao njihov legitiшni nasljednik"
(Boнrdieu, 1987а, 121).
Na temelju pozicUe u socija\nom pюstoru mogu se shvatiti
sanse zivotniћ stilova. Buduci da Bourdieu poUe zivotпiћ stilova
konstruira kao drustveni prostor koji se zasniva na priЫizavanjt1 i/ili
distanci, te da neki zivotni stilovi imaju vece mogucnosti od drugih,
zivotni stilovi su jskaz i drustvene hijerarhije. Pripadnost pojedi­ 1
noinI1votnom stilu se izvodi na teineljupodataka iz interv]шil
1
_ d_ ru_g;;..ih_ _�- �..;;j�Пi p��z�teiТ�]ё���J..�
•pю'fesionalnom strukturom ispitaпika, te tri tipa ukusa: legitimnim,
"srёanjiinГpopuГafulin.5(}�Na..osnovu
'"
. r�Тi���t��i]u}�
....... ,...- -··-- . .....,.-�
49 "U1pjctnost је znacaj11a i za1\im1Jiva sanю za onoga koji posjedt1je �нltumu
kompete'nciju, tj. primjcreni kod" (Bourdieu, \987а, 20).
1
so Razlike izmcdu ta tri "ukusa" Bourdicu ilustrira sk1oнostima prema pojediпim
vrstama kazablnoga, filmskoga ili glazbeнog stvarala�tva s jedne, te sklonosti­ 11
ma prema odrcdeniш vrstamajela ili pica, namjc�tenju stai,a i sl., s dr11ge straнc
"Kultuшa praksa" s\u�anja i bavljeнja glazboш је, рrсша B011rd1eu, 11aji11for­
mativ11iji iнdikator graпica mcdu klasama, ра (mu) је pitanje "ошЩспа glazba"
izozet110 vazno. Za·tzv, legitimni, etablii·ani 11kus obrazova110g grada1,stva tipi­ l
cat, јс, 11pr., Bachov Dobro_ ugode11i klavi,·, za tzv. srcdпji ulшs пamjestcnika i
j
79

!,
lnga Tomic-Ko/udrov,c i Sociologija zivotnog stila: mikro-makrO'P,ГiS\Щ); ''
'
,
' r
se ,novi stistav stratifikacije, odnosno; �'nova:' klasna·teorija koja:
klasu ne vezнje samo ia 'ekonotnsku. poziciju, nego i uz ·kultumi , tщ-а odlikuje se uvijek jednim razmakom [...] Cim siroke mase i1a­
. .
ј konzнm. ,· ··
Legitiщni ukus, odnosno legitimna kultura, oznacava kultцrnu
· praksu obrazoVanoga i visoko pozicioniranog , gradanstva koji
· zajedno sacinjavaju tzv. vladajucµ klasu.51 Srednji i popularni ·,:
· ukusi orijentirani su, pak, na Љnkcionalnost i.prakticriost. Za оЬје "
· је ·ove gгupe k:arakteristicna sklonost naturalistickim i realistickiin ·\·
predocavanjima.. ,Naime, "estetika [...) n.izih i kultumo ostecenih ,,
slojeva srednje klase shvaca kao "lijepo", "milo", ".drazesno" [...]
samo ono sto .je [...] naslo pristup u "estetici': ilusti:iranih mjesnЉ
kalendara i Jazgled11ica· - kao zalazak stшca Ш djevojcica koja se
igJa s шackom" (Bourdieu, 1987а, 107).52
Prema Bourdi.euovim sp9znajama, monopol u definiranju legi­
z
timnog ukusa imaju intelektнaici, odno�13"'»§.i..щ� fiai­
va:--;:;evl.ad�juta-sffiђaunutar vla<iщнce klase. Buduci kultur�
ё1Ћ;т;;т-rёp'ro<Цiёha�}ёctnakosti7°tntelektualci, koristeci , .
'za, defi11iranie distinkcije prema drugim klasama i:azlicite simбo-
J}cke ���.':.��� - b � ��HY� odnos v]adaju6E:.,
--,....,..--� -� ...Ј.... -------- ., -
r no
-
struju vladajuce klase. Tako se i reproduciraju. postojeci o'dnosi
��"s"e�iinteleкmal'ci-i--lэuneazђa odup1rtr-sva-koy"de­
----�--------
moкraЂzac111 kulture; nast0Jec1 povecafi autonomnost kultumog
tehnitkih zaoimanja to је Gershwi11ova Rapsodija и plavom, а za tzv .. popu!an1i
ukus malograoana i radnika,- Straussov Na lijepon, plavom Dunavu. Sve te kul­
turne praktike (od pitanja koji se motivi s'matraju vrijedni.m fotografiranja do
pitanja jede li se nonnalna ,ili iotegrзlna riza) •nщnifeiЩraju i stabiliziraju
dп1stve11e razlike·koje se pokazuje i u tri navedena ukl1sa.•
51 U,ovoj grнpi Boнrdieu razlikuje intelekt1.1alce i burzoa'zijн. Burzoazyi јс najЬit­
niji ј 11ajprestizniji ko11zt1m. Тt1 se ina11ifcstita osjecaj za ispravпo ulaga11je kнl­
tнrriih i11vesticija kao ·i odgovarajнca d·isti11gtivria оЬЩсzја kao sto su drzanje,
. od
vaпjstiha, izgovor, bogatstvo aluzija itd., а ti "haЬitualni" temelji vrijede vise
tistoga skqlskog z11a11ja (Boнrdiщ 1987а, 159). .,
52 Pri tom је forma vazn.Ua od:sadrzaja.· Odstupanja od takvih prikazivanja i even­
tua!ni eksperimcnti, cesto se ko111entiraju emociona_lno Љ moralisticki. Foto- ,
'graflja јс "pojam 'srednje' uшjetnosti" (Bourdieu, 1987а, .119) te је stoga pri­
padnici "legitiшnc kulture"
, cesto podcjcnjuju i prog!��avaju "ilegitimnom", jer
је p1·evise orije11tirana па·upotrebnн vrijednost.
80
·п; 1т;:-�;-,1·
--
Tradicija ist.razivanja zivotnih stilbva
podrucj� i cuva�.щ?dostщ�nostkul!!:lmogJ.s�it�l�'Vla��jyk,!sE}- ··
staпe morsk.ёpl�ё,ьurzoaZija''Б]e!ina sёГo.r �BounH:e'u:-Г§92Ђ�.
ffiosnovu- prehrnm.b��ih· ;;;7if;'";;-�,malih ljudi'\ Bourdieu
pojasnjava. kako legitimna kultura ipak nije uv:ijek apsolut11i kriterij
�to ga svi nastoje dostici i oponasati. Korigirajuci uobicajene tvrd-,
пје о popul�rnom ukusu kao ukt1su neophod11osti, Bordieu tvrdi -da
јс "11arod", kad se radi о jelu, skloniji neposrednom zadovoljavanju
potreba. Stoga је popularni ukus cesto odreden tzv. iskrenim јеdе­
пјет, ра је kultura jela ,i pUenja jedno od rijetkЉ podrucja u koje-
111U su visi slojevi stanovnistva eksplicitno suproщavljeni nizi�a.sз
Za razliku od zaj�dnickog нzivanja u jelu koje 'k�rakterizira nize
slojeve, burzoaske navike pri jelu se ne insceniraju kao zajednicki
dogadaji, nego kao drнstvena ceremonUa. Zbog visokog vredri�­
vanja vitkosti, odnosno tezine, uopc,e, visi se drustveni slojevi cesto ;,
i uzdrzavaju od jela; ра se kod njih' n,e radi о нkusu neophodno�ti,
пеgо о ukusu luksuza. Jedenje, prema njihovom misljenjн, ne treba
Ьiti iskп�no, nego.savrseno. Као suptotnost, nizi slojevi ne samo.da
не oponasaju taj minimalizam, nego, dapace; isticu "svoj moral
dobrog zivota" (Вourdiet1, 1987а, 292). Meduformu. predstaviJa
11acin jedenja intelektualnog sloja koji posjeduju dovolj1:10 kul:-·
tнmoga, ali nedovoljno ekonomskog kapitala. "Visi nastavnicki
kadri [ ...] profesori [.) su prisiljeni na asketsko ponasanje u konzu::­
mu, s ogromnim trudom oko originalnosti" (Bourdieu, '1987а� ЗО 1). );
То је, istovremeno, potvrda kako је, bez obzira na sve vazniju ulogu
drustvenog i kultumog kapitala, ekonomski princip akumula:cije
kapitala i dalje tenielj proizvodnje i koristenja kulturnih dobara.
Drustveni prostori . suvremenih drustava sпazno su, tvrdi
1
Bordieu, medusobno odvojeni. Medutim, posljednjih desetljeca sve
glasniji zahtjevi "donjih" slojeva da se doki11e mon?pot intelektu.::
53 "Netko tko moze dobro zivjeti: to nije samo onaj tko voli dobro jesti i piti. То јс
taj kojemu је da110 stupiti u darezUiv i faпiilijaran, sto се z11a6ti jedi10stava11 i
s\obodaп odпos kojega potpomaze i istodobno simbolizira zajedni.tko jedenje i
pijenje, odnos tl kojeniu kao da nestaje samo od sebe svako suzdrzavanje i okli�
jevanje, pokazatclj distance putem odЬija11ja ' d a se sudjcl11je i pusti otici"
(Boнrdi'eu, 1987а, 292).
81
 lnga Tomic-Koludrovic / Sociologija zivotnog stila: mikro-makro pristup Tradicija istrazivanja zivotnih stllova

alaca na proizvodnju simbolickih dobara, t1 prvi su plan doveli je­ пi stil izraz је suvremenih klasnЉ .odnosa и postindustrijskim dru­
dan medusloj. Bourdieu pripadnike tog medusloja naziva "nova si­ �tvima konzuma, koje odreduje ne samo ekoпomski nego i dru�tve­
tna bt1rzoazija".54 Тај sloj postaje sve brojлiji, а pripadaju mu kul­ вi i kultt1rni kapital.
turni posrednici zaduzeni za simbolic�e proizvode i t1sluge. Oni Na temelju podataka prikupljetiill tl anketama iz 60-ih godina
populariziraju intelektualni zivotni stil koji svima daje mogucnost dvadesetog stoljeca, u Parizu i drugim francuskim gradovima, Bou­
isticanja vlastite razlicitosti. Nova sit11a burzoazija se poistovjecuje i-diett kao uvjete konstitucije zivotnih stilova navodi:56
s intelektualnim nacinom zivota i djeluje kao posred11ik u prenose­ klase malogradanstvo
nju intelektualnih poruka siroj puЬlici. "Ona djeluje i kao samoini­ radnistvo ј
burzoazija ili sitna
cijativпi kulturni poduzeti1ik nastojeci legitimirati intelektнalizaci­ • seljastvo
burzoazija
ju novih podrucja strucnosti i umjetnickog djelovanja kao �to su
volumen 1 visok ekonomski nizak ekonomski + nizak ekonomski
populama glazba, moda, dizajв, ljetovanja, sport, popularna kultura
strulctura kapitala + nizak kulturni nizak kulturni ka- + пizak kulturni
itd. [...] kako Ьi pobudila zanimanje za stil uopce" (Featberstone,
kapital: posjedo- pital: malo-graoan- kapital
1987, )42).
vпо gradanstvo; stvo u slaЫjenju;
Jacanje nove sitne burzoazije Bourdieu povezuje sa sve vecom
nizak ekonomski sredпji ekonomski i
vaznoscu trzista kultumih proizvoda. Dinamika potrosackog dru­ + visok kulturni srednji kulturni
stva opcenito је povecala zahtjeve sviћ, а ne samo vladajucih, elit­ kapital: obrazovпo kapital: izvrsno
nih slojeva za umjetnickim proizvodima. А nova sitna burzoazija gradanstvo malogradanstvo
odigrala је presudnu ulogu "u stimuliranju zahtjeva za stvaranjem
vrste zivotnog stila koji Ьismo шogli nazvati stilizacija zivota" obrazovnl nivo visoki nivo srednji nivo nizi nivo
(Featherstone, 1987, 139). habltus etos sloЬodno normirana etika praktiёni etos
U Bourdieuovoj teoriji klasa se, osim svojim postojaпjem i izabrane distance
konzumom, definira i 'vlastitom slikom о sebi. Da Ьi nosio simbo­ prema prisilama
licki karakter, konzum ne mora Ьiti upadljiv. Razlikovanje роје­ zivota
diпЉ klasa ocituje se u tri "struktщe koпzuma" ili tri "prostora slndrom stava 1) ukus kao 1) ukus kao 1) ukus kao pitanje
prednosti" koji sacinjavaju temeljne dimenzije zivotnih stilova. То iskaznica individu- iskaznica kulture i korisnosti;
su: izdaci za prehranu, izdaci za kulturu te izdaci za samoprikazi- alпosti; zivotnog stila; 2) kontinuitet
vanje i reprezentaciju. 2) disocijacija od 2) disocijacija od svakodnevnog
Bourdieu пе shvaca stilove zivota kao pojedinacne momente materijalne i sim- materijalne i sim- zivota i umjetnosti;
stilizacije, nego kao st1stavnu shemt1 prakticnog,djelovanja.ss Zivot- bolicke sfere; bolicke sfere; ali 3) princip koпfor-
3) detachement materijalisticki stav miteta
reklami­
54 То је klas11a frakcija sastavljcna od profesija uklju�nih u marketing, prema umjetnosti;
aciju, 11ovinar stvo,
· ranje, propagandne sektoi-e, radio i ТУ produkc ijн i prezeпt
11
,! modno izdavastvo, usluz�e djelatno sti drt1stve nog rada, savjetni �va, medicin skc ukus kao funkcija distinkcije obrazovne revnosti neophodnosti
skrbi i sl.
uporabe
55 "Habltus uzrokuje da ukup11ost oЫika praksc nekog aktera kao produkt
r i sнsmvn o su i-azlititi od koп­
identicnih shcma 11ose istodobno sustav11i karakte 56 Navedcпo prema Liidtke ( 1989, 95)
пckoga drugog stila zivota" (Бourd eiu, \987а, 278).
stitutivnih formi praksc
83
82
lnga Tomi6-Koludrovi6 / Sociologija zivotnog stila: mikro-makro pristup
Ovako shvaceni zivotni stilovi povezuju i objektivnu ekonomsku
situacij1.1 i aspekte statusa i vaznost moci te postaju opci111 imenite­
ljem strukturalnih raznolikosti kao temeljem suvremene drustvene
nejednakosti. Moglo Ьi se zakljuciti da tako shvaceni zivotni stilovi
povezuju strukturalne aspekte socio-ekonomskog polozaja, odno­
sno strukturu kapitala i aspekte prednosti, odnosno distinktivno
djelovanje. Medutim, kada su u pitanju "goщji" slojevi, teziste је,
kod Bourdieua, ipak, vise usmjereno na distinkciju, odnosno raz­
granicenje kolektivnog teritorija. То је prezentno u teznji za socijal­
nim zatvaranjem g'ornje klase. Premda se zivotni stil odreduje i kao
parcijalni rezultat slijedenja osobnih preferenci u konzumu, ipak је
funkcija osobne ekspresije, odnosno osiguranja osobnog identiteta
u drugom planu, u odnosu na funkciju razgranicenja kolektivnog
teritorija.
2.3.2. Zivotni stil u kontekstu teorije racionalnog izbora
Bourdieuovo odredenje zivotnih stilova pomocu objektivne sitнaci­
je opremljenosti kapitalom koja se iskazuje kroz haЬit1.1s, s obzirom
na vaznost i diferenciranost zivotnih stilova u suvremenim postin­
dustrijskim drнstvima, pokazalo se preuskim. Teoreticari koji se
bave fenomenorn zivotnog stila, akceptirajuci Bourdieuov rad, po­
jam zivotnog stila ne vezuju 1.1z razlike medtt klasama, nego, ttpo­
treЫjavajuci ga u znacenju koje ukljucuje osobenost, samoizra­
zajnost i samosvijest u njegovu odaЬiru, nadilaze i klasпe i slojne
diferencijacije-57
U tom је smislu posebno znacajan doprinos njemackog teo-
reticara Helmuta Li.idtkea (1989) koji tvrdi kako su dimenzional­
пost i struktura vrste kapitala u suvremenim drustvima znatno dife­
renciraniji nego sto to Bourdieu tvrdi te kako paznju treba posveti­
ti i drugiш uvjetima zivot11e organizacije о kojima Bourdieu uopce
s1 Featherstone, primjerice, smatra kako: "Тijelo, odjecu, govor, zabavu н slobod-
no vrijcme, skloвosti н jelu i picu, stambcni prostor, provodcнje praznika itd.
treba promatrati kao pokazatelje osobenosti ukusa osjecaja za stil njihovog vla­
snika/potrosa�a" (Feathcrstonc, 1987, 129).
84
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
ne govori, kao sto su, primjerice, spol ili struktura kucanstava.
Buduci da zivot u sttvremenim drustvima karakteriziraju sve brze i
sve radikalnije promjene, dolazi i do promjena u podrucju analize
zivotnih stilova. Tradicionalne veze sa klasom i oЬitelji postaju sve
manje vazne, ра su pojedinci prisiljeni preuzeti odgovomost za
svoje zivote (Beck, 1986). Istovreшeno, do promjena u shvacanju
zivotnih stilova dolazi i zbog premjestanja "proizvodno usmjerene
socijalizacije na potrosacku socijalizaciju" (Ule, 1989, 13). Sve ·
segmentiranija t:rzista nude sve sire spektre razlicitih proizvoda.
Kako pripadnici razlicitih grupa stanovnistva u razvijenim postin­
dustrijskim drustvima konzuma imaju subjektivno iste sanse
"dolaska" istih proizvoda, njilюv izbor postaje sve znacajniji kri­
terij socijalne selektivnosti. Stoga su u organizaciji svakod11evnog
zivota, oЬiljezja individualnog izbora postajala sve ЬitnUa, ра је ta
cinjenica u prvi plan istakla vaznost stila. Zaokupljenost zivot11im
stiloш tako росiпје karakterizirati sve skupi11e stanovnistva bez
obzira na dob i klasno podrijetlo.
Cinjenica pripadanja odredenom zivotnoш 'stilu objedinjuje
istovremeno dvije suprotne tendencije: oponasanje i razlikovanje,58
sto је potakriulo suvreшene teoreticare da se pozabave ne samo
analizom razlicitih komponenti koje sudjeluju u kreiranju zivotnog
stila, nego i pitarijem koji su to uopce dn1stveni procesi koji struk­
turiraju razlicite ukuse i zivotne stilove. Konsenzus је uspostavljen
oko stava kako i,ndividue "ne us' vajaju neki zivotni stil neproшislje­
no (...) vec od njega cine svoje zivotno djelo, izrazavajuci svoju
osob(е)110st i osjecaj za stil н nacinu odaЬira razlicitih proizvoda,
odjece, . aktivnosti, dozivljaja, pojavnosti i tjelesnih odlika"
(Featћer·stone, 1987, 134).
Shvacanje zivotnog stila se koncentrira ili na objasnjenje vanj­
skih pokazatelja ponasanja il1 na analizu osobnili orijentacUa,
58 Те kontradiktorne teпdencije spominjao је vec Georg Sitnmel u analizama modc
(Simmel, 1905), tvrdeci kako ј� dinamika mode takva da пjezina' populamost i
Sirenje vode njezinom unistenju. Izvanjski pokazatelji pripadnosti nekom iivo­
tno111 stilu "dokazuju i ja�aju vlastiti ra11g i distancu u socijalnom prostort1"
(Вourdieu, 1987а, 107). А pona§anje koje iskazuje razlike, odnosno distinkciju,
tvrdi Bourdieu, do11ji slojevi shvacaj11 kao drzanjc na distanci.
85

Jnga Tomi6-Koludrovi6 / Sociologija zivotnog stila: mikro-makro pristup
stavova i vrijednosti s druge strane. Tako Sobel (1981) zivotni stil
odreduje samo na temelju шanifestniц aktivnosti i njihovih pro­
dukata, defiriirajuci ga kao . "distinktivni (...) nacin zivota" s
"ekspresivnoscu (u izbon1 alternativa)" (Sobel, 1981, 28). Druga је
krajnost Scht1lzeovo shvacanje zivotnih .stilova kao apstraktnih
estetickih semantika i sustava znakova, koji reguliraju individualno
ponasanje i <;1.jelovanje neovisno о ekonomskom ogranicenju te na
taj nacin stvaraju one zajednicke osoЬine sto su se izguЬile u "indi­
vidualnom drustvu" (Schulze, 1992а). Z� proizvodnju i odrzavanje
stilistickih slicnosti i raziika odgovorni su socijalni шiljei koje
Schulze .(1992a, 417) veze za trzista dozivljaja, lokalne "scene" i
kultumo-politicke strategije. "Da Ьi mogli nastati miljei kao velike
grupe, mora se (...) raspolagati jednostavnim znakovima koje је
tesko dekodirati. То vrijedi utoliko vise, sto је neko drustvo moЬil­
nije, sto se vise ljнdi . razrjesuje od lokalno ogranicenih socijalnih
veza" (Schulze, 1992а, 184)
Ovakve tvrdnje utjecale su na teze koje zastupa Peter А. Berger
(1994) kako se s vecom individualnom pokretljivoscu neke osobe u
drustvenoj strukturi, tesko moze zakljucivati о objektivnim osoЬi­
nama drustveno-strukturalne diferencijacije. Stoga postaju sve
"ne.sigumije" tipologije i klasifikacije na osnovu �ojih se. ljudi
smjestaju u sve "nepreglednijem" drustvenom prostoru, ра u prvi
plan dolaze "atriЬuti osobe nasuprot obЩezjima situacije, tako da
se ( ... ) stВovi. zivota sve manje pojavljuju kao 'sn·uktнralne katego­
rije', а sve vise se premjestaju prema osobama ili u njih" (Berger,
1994; 147). Ukljucujuci se u diskusiju о dimenzijaшa drustvene
nejednakosti, u drugoj polovici 80-ih godina 20. stoljeca, njemacki
teoreticar Helmut Liidtke cak pokusava sociologiju zivotnog stila
uspostaviti kao samostalпu sociolosku disciplinu (Liidtke, 1989).
Sintetizirajuci postojece pristupe zivotnom stilu, Liidtke vlastitu
teoriju koпtekstu.alizira u teorUu racioпalnog izbora pokusavajuci је
sazeti u sedam tocaka:
1. "Ljudi djeluju smisleno u ogranicenim kontekstima. sredstava,
сЩеvа, simbola, partnera, formi ponasanja i iskustava" (Uidtke,
1989, 39). Ljudi se, dakle,ponasaju racionalno,jer se,s obzirom
86
'i l
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
na strukturalne prisile ili ciljeve,navede11i ko11teksti 0!'ganizaci­
je zivota stal110 subjektivno vrednuju.
2. "Selekcija i nadopunjavanje ovih komponenti ponasanja t1 proce­
sн vrednovanja vode (...) do kristalizacije'i haЬittializacije 11ekog
odrede11og koпteksta zivotne organizacUe" (Liidtke, 1989, 39).
А upravo је taj kontekst zivotne organizacije izvo1· t1spostavlja­
nja ideвtiteta pojedinca tokoш zivota.
3. "Ukoliko se ovaj kontekst subjektivno оснvао i ako ga je indi.vi­
dua prihvatila u oЫiku samoobvezivanja, on се је tada rastereti­
ti troska trazenja drugih a1ternativa" (Liidtke, 1989, 39). Takav ·
racionalizirajuci pristup, tvrdi Liidtke, individui . ce olaksati ruti­
nu svakodnevnice i pripomoci јој н osobnoj stabilizaciji,
4. "Buduci da odredeвi va11jski atriЬuti i artikul a,cije ovog kontek­
sta itnaju simbolicki karakter59 ( ...) kontekst podlijeze socijal­
пim vrednovanjima" (Liidtke, 1989, 39). Vrednovanje tog kon­
teksta pojediцac moze dozivjeti i kao sankcUe.
5. "Na temelju t�ndencije individue za usporedbom s drugim i па
temelju iskustva takvih sankcija (potvrde ili uskracivanja), ona
tezi za prilagodbom svog konteksta,tako da је vjerojatna (diвa­
micna) ravпoteza osobnog i socijalnog identiteta" (Liidtke,
1989, 39). Kao.sredstvo sigпalizacije razlikovaпja ili pripadanja,
odпosno kao sredstvo poz1-yanja drt1gЉ na sankcije ili neke
dщge reakcije, u tak:voj intera/.(ciji, individt1a koristi ''tipic11e
atriЬute i artikulacije svog_ konteksta" (Liidtke, 1989, 39).
6. "Sto su oЬilnija raspoloziva sredstva, pri definiciji zivotnog kon­
teksta, prostor trazenja individt1e bogatiji је alternativaшa"
(Liidtke, 1989, 39). Zato је upravo selekcija ciljeva, simbola,
partnera i oЫika ропаsапја izraz osobnih preferencija individue.
7. "U visoko razvijenim industrijskim drt1stvima konzuma rastuca
је manjina stanovnistva u polozaju da svjesno slijedi svoje pre-
11
59 Pod simbolickim karakterom tog konteksta; Liidtke tvrdi kako su vaпjski atriЫ1ti i
artikulacije tog konteksta, k!asificirani i.1 odtюsu na ko!ektivne vrijednosti i n01111e.
87
r
1 /nga Tomic;Koludrovic / Socio!ogija zivotnog stila: mikro-makro pristup
ferencije u p,raksi svoje . zivotne organizacije" (Liidtke, 1989,
39). Dakle, nisu svi , nego samo manjina - ona "ra stuca" щanji- .
na u suvremenim dru�tvirna - u . poziciji svjesnog izbora vlasti-
tog zivotno� sti la.
. namjere koje iza njih,postoje. , .
Zivotni stilovi, shvaceni na ovaj nacin, izuzetno su vazna dimenzi­
ja drustveџe nejednakosti. PojavIJuju ·se ili kao s�mostal.na r azina
drustvene integr acije, ili kao rel ativno t1-a jni drustveni konstrukti te
se. shvacaju kao autonomni, u sebi koherentni, ''nadindividualni"
sindromi stavova i ponasatij a . Osim teme.ljne funkcije koja se ogk-
da u osiguranju i prenosenju osobnoga i drustvenog ident1teta,
zivot.ni stilovi, i stovremeno, prema Liidtkeu, s1,uze i. za distinkcUu,
odџosno za r azgranicerije ·soci o-ekoriomske pozicije, ali izraz avaju
i pretenziju na odredenu pozici ju.
. .
Zivotni sti lovi omogucavaju pojedincu svaki da snjt1 rutinu i sta- :•{
biliziraju identitet. Pr.itom ono sto prema unutra izgleda kao model
za rutinu, prema izvana iina ekspresivno z.nacenje,' odnosno pred­
stavlja simbolicno-socijalni oЫik prik azivanja vlastite privatne
sfere. u toin se smislu' i distinkcija shvaca ka o ekspresija vl astite
о�оЬ. е ili dijela socio:.kulturnog teritorija koji se dijeli s drugim a ali
i stovreme�o i k ao razgra nicenJe prema drugim a . Zivotni stil је:
·
"Nepromjenjiva struktura i forma jednog subjektivno smi slenoga ,
isprob anog . (...) 'konteksta zivotne organi zacije .(s kompon�ntama:
ciljevi ; odnosho motivacije, simboli , partner, uzbrak ponasanj a) pr i­
vatnog doma'cinstva (s amci, stanarska grupa, ol;)itelj), koji · ov a j
'
' dijeli s,kolektivoiп i ciji clanovi stogajedan drugog opazaju i vred- '
nuju k ao socijalno slicne•:• (Liidtke, 1989, 40). · modernizaciJe
Zivot11i sti lovi, tvrdi Liidtke, na staju i na osnovi privatnih odlu-
, ka о �nvesticijama i konzumu pojedinih dom a cin.stava . Bµduci da је
"sЏliza:�ija zivota", rezultat namjei-no vodenog procesa, pojam
zivotnog stila treb ao Ьi uzeti u obzir i komponentu mot.iva, odnosno
"kofi?ponentu samo·-siike 'u vezi s interesom . distinkcije" (Ludtke,
19.89, 40), koju je; za razliku od izvanjskih atriЬuta zivotnog stila,
znatno• teze uociti. U tom srrii slu, pojam stila podr 1
azumijeva neza-
mjenjivost forme. i sadrz ajne strukture nekog zivotпog koпteksta,
.
.
88
• !
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
pri cemu "pdnos prema svjesnoj estetskoj orijentaciji individue
moze otpasti kao previse specifican" (Ludtke, 1989, 41.). Liidtke,
na ime, tvrdi kako se u drustvenom djelovanju vise sankcioniraju
simbolicki oЫici, odnos�o ko1ektivna znacenj a vanjskih form i n�go
Uvodeci u defiпiciju zivotnog stila i шakroteorijske odrednice
socijalno-ekonomskog polozaj a sloja, socijalizaciju spoln'ih ulog a i
grupno-din amicka polazista,,strukture kucanstv a, Liidtke zapravo
zagovara "constraint-choice-jedinstvo" izr azajnosti zi votnog. stil a .
(Liidtke, 1989, 153); Zivotni stilovi se, u tom smislu, diferenci r aju
па temelju analitickog razdvajanja "varijaЫi situacije, perform aпse .
i menta liteta koji .se shvacaju kao visedimenzionalni k.ompleksi"
(Liidtke,1989,154). Stoga se zivotпi stilovi pokazuju primjereniji- ·
ma za an alizu drustvene nejednakosti od pojmova klase ili sloja' .
Ogradujuci se od Bourdieuovih teza kako' su razliciti .kulturni svje­
tovi si�bola hijerarhijski nanizani prem a socijal-ekonomskoj· kla�
snoj dimenziji, Liidtke se zalaze za predodzbu о supkultumom pos­
toj anju s vjetova simbol a koji egzistiraju je<;Jni pored drugih. То је,
рrеша njegovom misljenju, dovelo do "diversifikacije i nteresa dis­
tiпkcije (.•.). Interesi distinkcije .zivotnih stilova koji su speci ficпi za
klase, mor ali su kod Bourdieua (...) ostati sirom asni iпformacijama;
jer је zanemarivao teorijsku vezu izmedu stvar anja ·identi teta;
ekspresiv nog ponasanja 'i .dist inkcije" (Liidtke, 1989, 154). ·
2.3.3. Zivotni stiI u kontekstu teorije о dvije
Liidtkeov a tez� о di ferencijacijЦivotnih stilo�a koja n a dilazi klase
i slojeve, samo. je јеdпа od varijanti (u ,dn1goj polovici 80-ih gqdi­
n a 20; stoljec a) �ve r a sprostranjenijih teza о individua lizacф i plu­
ralizacф postindustrijskф drt;tstava . Temeljna tock a istt·azi va nj a
drustvenih struktura postaje,t ada pitanje kako se mogu prikladno
o�re�iti ,oЫici drustvene nejednakosti u postindustrijskim dru�t vi­
m a uopce. U tom koвtekstu citiraju se· teze iljem ackog teoretic ar a
89
lnga Tomic-Koludrovic ./ Sociologija zivotnog stila: mikro-makro pristup
Urlicha Becka о "individualizaciji zivotnih polozaja", "plura1izaci­
ji svjetova zivota", "destandardizaciji zivotopisa" i "osobnom osi­
guranju identiteta" (Beck, 1986). Istrazivanja se, uglavnom, okup­
ljajн oko dvije temeljne teze. Prva se odnosi na tvrdnju kako "kla­
sicna", vertikalna oЬiljezja nejednakosti (profesioпalni status, stu­
paпj obrazovanja, dohodak) postajн sve nevaznija, а н prvi plan
dolaze horizontalna oЬiljezja nejednakosti (spol, oЫici doma6insta­
va, pripadnost kohortama, regionalпi i infrastrukturalni нvjeti,
aktivnosti u slobodnom vremenu), ра tako Н' prvi plan dolaze i
stilovi zivota. Druga teza odnosi se na tvrdnjп kako su vaznost izgu­
Ьili i staticni momenti nejednakosti definirani "objektivno" datim
drustvenim polozajem (resursi, prinude), а da sve vazniji postaju
.
dinamicni momenti nejednakosti definirani "subjektiynim" elemeп­
tima, kao sto su situacioпe interpretacUe znakova ili rationaf-choice
odluke. Iz toga se izvodi i sve veca vaznost osobnih _Ьiografskih
· komponenti koje nis,u vise pod sna.znim utjecajem socijalnog podri­
jetla kao sto su to Ьile raпij'e.
Diskusije vodene о zivotnom stilu tvrde uglavnom kako pre­
dodzba о teznji za drustvenim ideпtitetom koja se odvija рrеша
izvana (svjesno) postavljenim simbolima stilizacije ziYotq, pove­
zana sa zivotnim stiloYima, ima smisla tek ako se individuama, do
odredenog stupnja, zajamci prostor za oЫikovanje. Bitno pitanje
stila zivota postaje kako razgranicavati drustvene grupacije na
teшelju tzv. "oЬiljezja perfonnaпsi", pri cemu performanse zapravo
pokazuju kako se pojediпci ponasajн u svakodnevici (npr. и
kupoviпi, odijevanju, njezi tijela, recepciji medUa, trazeпju nefor­
malnih socijalnih kontakata, tt slobodnom vremenu itd.).
Sve su te diskusjje potaknute Beckovim (1986) tezama о indi­
vidualizaciji sto se nalaze н temeUu obnove koncepta zivotnog stila.
BeckoY је pristup iznimno vazan. u analizi' zivotnih stilova, zato sto
је и njegovom sredistu elaborirano razЬijanje i ukidanje onih tradi­
cioпalnih formi zivota koje su dotada jamcile jedinstvo "objek­
tivпih" zivotпih prilika i "subjektivnih" nacina zivota. Oslobadajt16i
analiztt drustvene nejednakosti od nadredenih socijalnih kategorija,
Beck zagovara jedinstvo atomizirane individue. Na taj nacin, ne
90
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
barata vise s (tzv.) nadindividua1nim grupama kao sto su klase ili
slojevi. Dapace, tvrdi kako je karakter staleskih stilova zivota povi­
jesno zastario: od sredine dvadesetoga stoljeca staleski izrazeпa
zajednistva mijenjaju se iii ttkidaju zbog rastuce ovisnosti о obra­
zovanjti, prisilama i sansama za 'pokretljivoscu te sirenja odnosa
konkurencije.
Modemizacija, tvrdi Beck ( 1986), utjece prvenstveno па teh­
нolosku racionalizaciju - promjenu rada i organizacija, а zatim i па
.
promjenu socijalnih kai·aktera, Ьiografija, zivotnih stilova, oblika
ljнbavi, struktura odlucivanja i moci, naciпa prihvacanja stvamosti
i spoznajnЉ normi. Beck, (1986, 1991) razlikuje dva stupnja mod­
ernizacUe: moderno industi:ijsko drнstvo, tzv. "prva moderna"
(eine Moderne), rascijepalo se u drustYo,institttcUa i dп1stvo. indi­
vidt1a. U "drustvu rizika"бO kao "drugoj mod�rnoj" (andere
Moderne), institucije i iпdividue se pi:iЫizayaju: institucije posta­
ju ovisпe о individuama.61 U sнprotnosti prema klasicпom ind­
ustrijskom drustvu koje је svoje proЫeme moglo rijesiti u gra­
пicama nacioпalne drzave, drustvo rizika је globalno, svjetsko
drustvo.62
Razlicita nacioпalna d111stva rizika upucena su па intemacioпal­
nu suradnju, jer sн opasno�ti postale univerzalne.63 Za drustvo rizi­
ka karakteristicnaje tzv. "orgaпizirana neodgovomost". Nositelji/ce
odlucivanja u politickim institucijama i podнzecima ponasajtt se
11eodgovorno, а defiнicije rizika sн nesigume i proturjecпe: "Nikad
60 Beck (] 986) tv1·di kako su klasicпa socioloska pitaпja promijeпjeпa zbog glo-
balпih suvremeпih рrоЫеша kao sto su atomska energija, zagadenje zraka,
ozonske rup�, 'tehпologija gei1a i sl. Globalne prijelnje su tako nove i пеоЬiсnе
da opravdavaju i novi пaziv "drustva rizika."
61 "U hodн refleksivnog modeшiziranja institucije industrijskog drustva gube
svoje historijske temelje, postaju Proturjecne, koпtliktne, ovisne. о individtti,
pokazujtt se otvorene za inteme koalicije i drustveпe pokrete. Pita11jc о individнi
postavlja se папоvо: ne izravпo, пеgо pl'eko zaoЬilazпog puta kritike i11slitucije"
(Beck, 1991, 129).
62 Covjecal)stvo stoji pred prijetecim samouпistenjem i sjedi na "civilizatorskom
vulka11u" (Beck, 1986).
63 "S obzirom na ш1iveг,al11ost i nadnaciol)a\110st proщeta �tetnim tvarima, zivot
vlati trave н bavarskoj sнmi postaje naposljetktt ovisan о zakljнcivaпju i pridr­
�avanjн iцtсшасiо11аlпЉ sporazuma" (Beck, 1986, ЗО).
91

lnga Tomi6-Koludrovi6 / Sociologija zivotnog stila: mikro-makro pristup
пчејаsnо jesu li se rizici ,zaostrili, Ш nas pogled na n)ih: ОЬје strane ,;
: ttpucen:Щ na se�e i istup.aju iz zasticenih saveza. Drustvo је· "soci,..
se sklapaju, uvjetujti se i pojacavaju;jef su rizici u rizicima u zna- "'
nju, ne dvije, vec jedn:a te ista stvar" (Beck,. '19'86,, 73):'
Beck tvrdi da zivi1no u zajednici globalnih svjetskih opasno- _;
sti kojima smo izlozeni svi bez obzira па razlicite uvjete u kojima, :·
•
tivimo, dovodeci u pitanje пе samo klasicno marksisticko razliko-. ''"
vanje posjednika i neposjedrii,ka sredstava za proizvodnjt1, .nego i
stand.arde 'fzelenih"·. Naime; zeleni ·su. skloпi tvrditi kako su zapo­
sleni u kemijskoj i slicnim industrijama orijentii:ani,prema napret­
·ku. Buduci da se "Iijepe" za svoja radna mjesta, ne samo da nisu
senziЫJiziI"ani na ekoloske_ opasnosti, nego Љ nepi-estano umanjt1jt1.
Drustvo u kojem su medUi, znanost i "norrnalni" clanovi- dtustva ·
,,
senziЫlizii-ani па opasnost, лzike i krize, treЬ-alo Ьi Ыti predodre- .,
deno za reforme ili cak za revoluciju, tvrdi Beck. Meduti�, do revo­
lucije, u takvim dtustvima tesko се doci, jer Ье� obzira na katastro­
falnu situaciju, ljudi nepresta110 'Ъјеzе od problema" ра је drustvo
rizika politicki iznenadujuce stabllno, Otuda опо postaje drustvo
rizika -· drustvo katastrofe jer se javlja, prijetnja "da izvanredno
stanje· postane normalno stanje" (Beck, 1,986, 105).
Кriza industrijske modeme u, razvijeпim zapadпim drustvima,
prenia Becku, dovodi u pitanje sve "ptedmodeme" sastojke moder­
nizaeije kao sto su krute',kla�rio-slojn·e podjele, kruta defii1icije spo­
Iпih i generacijskih uloga, izolirap.ost ''nuklearne" oЬiteJji i krutu
.hije1·arhizacija. IndustrUska modema је, izinedu- ostaloga, оЬе-' ·
cavala promjenu drustva;zanimanja;,klas�, '.rцd.э., oЬitelji, znanosti,.
,
ali је sve osim stalesk�h privilegija i religijskih· slika svijeta i dalje ,
ostalo nepromijenjeno. · uspostavlja. se modemi staleski poredak ·spolova, U ovom smislu pojavlj11je se
Dok je prva mode,mizacija jednostayna, druga је "refleksivna".
Bavi se prvenstveno sama sobom, odnosno s ucincima vlastite
modernizacije. "Odcarava" znaiюst·i tehniku koje su se usiolicile u
in.dustrijskom drustvu, te oЫike zivljenja i rada u Џtalim grupama,
u zanimanjima i defiпiciji . spplova. Zato. suvremena zapadna dru­
stva ne oЬiljezava samo prekid ·,u kontinuitetu n)ihova razvoja,64
64 Izmedu staroga jndustrijskog drustva i novog drustva rizika, odnosћo izmedu
'prve i druge modemizacije. : ·
92
.•\'t;Т,"'17'!_�1�·;.r,���;�
Tradicija 'istrazivanja zivotnih, stilova
пеgо i' sve izrazenija: individualizacija. Pojedinci su sve vise
jalni pokret individua" (Beck, 1991, 187)65 koje su povezaвe novim
zajednistvimaбб.
Beck individualizac.iju shvaca prvenstveno kao promjeпu zivot­
-l
nih situacija i modela zivotopisa, odnosno kao "kategoriju koja stoji
u tradiciji istt·azivanja zivotnih polozaja i zivotopisa" (Beck; 1986,
207). Stoga је vazna diferencijacUa pojma· individualizacije prema
zivotnom polozaju kao objektivnoj kategoriji i subjektivnoj svUesti
koja ukljucuje identitet. Tako. se teza о individualizaciji usmjerava,
,
od ukidanja klasno strukturiranih drustvenih polozaja prema speci­
ficnim promjenama uvjeta zivota i zivotnim sansama•pojedinca.
Za raziiku od ranije uoЬicaj�nih shvacanja iвdividualnosti u
smislu "nep<;movljivosti", odnosno, "ema11cipiranost1" neke osobe,
Beck tvrdi ,kako treba razlikovati tri analiticke dimenzUe pojma
individualizacije: dimeпziju oslobadanja iz tradicionalnih pove­
zanosti, dimenziju lisav�nja zacaranosti u smislu guЫjenja tradi­
cionalnih sigurnosti u · odnosu na znanje, vjerovanje i norrne, dimen­
ziju kontrole, odnosno reintegracije u novi nacin drustvenog vezi­
vanja. Poseb110 је vazna dimenzija ponovnog vezivanja. Ona
naglasava kako se radi о povijesno. novom tipu iпtegr.acije ko'ji na-.
,,
staje u procesu inodernizacije. Buduci da drustveni polozaj prerasta
65 Тakva drustva; doduse, tvrdi Beck, jos ne ·postoje. Industrijsko drostvo jos је­
, uvijek stalesko dntstvo, cak "losije" ·od klasnoga d rustva. Ono јс, zapravo, "ka­
pitalizam bez kla'sa" (Beck,.1986, 1'17). Za takvo drustvo tipican je, pri1njerice,
odnos medtt spolovima: "Paraleltio s шistajanje1n ind11strij1?kog drustva 11 19. st.
u , 19. st, шodernizacija s post1n oderriizacijo1n. EtaЫiraju se epohalne razlike i
s11prot1юsti proizvo.dnje i obiteUi (... ). Savez mi1ski inspiriraпe filozofije, religi­
je i znan�sti povezuju (...) cjelinu s "Ысеm" ilene i -�'Ысеm" muskarca (Beck,
1986,179)� Тот tezom Bcck podupire jednu od teшeljnih postavki istrazivaпja
spolov� p1·cma kojoJ,se gradansko dru�tvo пе moze od.reci нske veze produkci­
je i' repюdukcije; te "proпalaska" !шса'пiсе. Odnos spolova poja�njava prot1.1r­
_jecje modernog d111stva te rajekspЩ:itnije 'dokazuje tezu о "prepolovljenoj
modernoj".
66 lпdividual ne individue po' staj11 slobodne (prvi aspekt) i istovremeno nesig11r­
џije (drugi aspekt). Ova se пesigumost dalje zahyaca novim pripadnosti111a (treci
aspekt).
93
lnga Tomic-Koludrovic / Sociologija zivotnog stila: mikro-makro pristup
u individualni polozaj, individua postaje u strukturalnom smislu
jedina socio-strukturalna velicina, ра se naci11 zivota sve manje
objasnjava socUal110-struktw·nim argumentima.
Individualizirane osobe zbog oslobada11ja od tradicionalnih veza
i guЬitk� sigшnosti, postaju, dakle, slobodne i istovremeno 11esigщ--
11ije. Da takve, individualizirane osobe, ne bi Ьile potpuno dezorijen­
tirane, ta је 11esiguшost popracena 11ovim pгipadnostima. Tako isto­
vremeno nastupaju i novi oЫici dnistveniћ veza, koji, d�duse mапје
vidljivo, ali zato cvrsce, vezн pojedinca na cjelokupni drнstveni su­
stav tl kojeшu zivi i radi. Stoga st1 popratne pojave individualizacije
i sve znacajпije samoгeguliranje, sve znacajnija mobilnost kao i sve
vece mogucпosti odlнcivaпja i sve siri prostori djelovailja.
Individtializacija znaci oslobadanje pojediпaca od unaprijed
zadanih fiksnih odnosa. Manji dio njihovih Ьiografija determiniran
је izvana, а veci је dio rezultat osobne odluke. Individt1alizacija se,
dakle, odnosi i na objektivnu zivot11u situaciju i na sнbjektivnu svi­
jest. Suvremene individue sve su vise usmjerene na same sebe, b н ­
duci da su oslobodeпe kolektivnih veza i kolektivom diktiraпiћ
identiteta. One postajн primjetпe u stn1kturi 11ekqga d11.1stva, а
"vidljive" sн osobпim 11acinom zivota. Takvu i11dividt1alizaciju
zivotпog tijeka pojedinca, Beck (1986) naziva "samorefleksivno
0Ыikova11je Ьiografija". PosUedica је kapitalisticke moden1izacije,
а njezina је jezgra tzv. "efekt dizala": klasпo drustvo se ukt1pno
penje kat vise; te је svima bolje. Medt1tiш, oslobadanjem od starih
fo1щi poctп1stvljavanja, nastaju 11ove dгustvene. koпtrole: izvanjske
prisile gube vaznost, а samoprisile se povecavajн.67
Individualnim biografijama okvir daju i11stitt1cije trzista rada, а
zatim se н zivote uplicu i politicke, administгativпe i socijalno­
dгzavne institucije. Na mjesto slojno-specificnih Ьiogгafija stupajн
institucioпaliziгane. Polozaji pojedinaca postaju ovisni о okolici,
opskrЬi, plaпiranju i politici. lndividt1a је izlozena djelovaпjima
67 Biografija ljudi oslobada se tradicionalnih predodzЬi i siguпюsti te se i postav­
Ua kao zadatak н djelovaпju svakog pojediпca. Udjeli zivot11Љ moguc11osti koji
. sн zatvoreni za otlluku se s111aпjujt1, а udjeli Ыografije koji su otvoreni za odluci­
vanje, te sami sebe stvaraju, se povecavaju.
94
Tradicija istrazivanja ziyotnih stilova
brojnih drustvenih institucija i ovisna је о njiшa.68 Takav proces
kaгakterizi1-a cinjenica da se i privatni. zivot uvlaci u lanac ovisпo­
sti о trzistu, kqnzt1mu i standai-dizaciji nacina zivota. Do tada
пepoznata mjera ovisnosб о institucijama brise granice izmedu
privatnosti i javnosti. U tom kontekstu Beck ukazuje na paradok­
salnt1 "prisilu za Ьiranjem", jer se povecavaju "pгinude za oЫiko­
vanje vlastitog zivotopisa" (Beck, 1986, 216). Pojedinac шога
odluciti о svojoj naobrazbl, zanimanjн, radnom mjestu, krajн u
kojem се zivjeti, пacinu zivljenja, zakonskom partneru, broju djece
i svemu ostalom.
1
OsoЬitost individtializacija u suvremenim zapadniш drustvima
је t1 tome sto se one, zapravo paгadoksalno, pojavljнju sa sve vecim
sta11dardiziranjem. Istodobнost individualizacije, iнstitнcionalizaci­
je i standardizacije utjece na amblvalentnost po]ozaja pojedinca.
Posebpo sн visoko individualiziгaпe Ьiogгafije ovisne о razlicitim
institucijama i servisniџ1 uslugama. Та је paradoksalna amЬivalent-.
110st ojacana odredeniш pokгetima suprotstavljanja individнaliza­
cUi.69 Dok se zivotno-svjetovni identitet socijal11il1 klasa "otapa"·
(primjerice radnici/e nemaju v:ise klas11e svijesti), istovгeme110 se
zaostravaju dпJstvene nejednakosti. Ne individualiziгaju se samo
saпse, nego i rizici. Zakazivanje se, primjeгice, .vredш1je kao оsоЬ­
па krivica. Mascivna nezaposleпost ne rezulti1-a vise masovnim
protestiшa, nego dovodi do tist1ca nesretnih, pojedinacnih sudЬina '1,
koje se vise пе savladuju ni emocionaltю niti poШickim djelova­
njem, kao nekada, u ko�ektivu. Iпdiyiciualizacijom rizika povecava
se ideologUa drнstva ucinka.
AmЬivalentnost iпdividualizacije Вес� vezuj� i za odnose spo­
lova: loшljivost odnosa i sklonost гastavama iclu, uglav11om, па teгe.t
68 ћешdа sн ljudi u suvremeJJim drнstvima "oslobodeJJiji" (JJpr. rastali sн se od
klasnog drustva, prevladavajtl male obitc]ji itd.) ј time auto11omniji, ipak su
cesto pokolebani, 1JcstaЫl11i te im je н krizama potrebJJa profesiona!JJa ропюс.
69 "U lюdн refleksivJJog шodcшiziraJJja iJJstitнcije iпdustrijskog drнstva gнЬе
svoje historijske teшelje, postajн proturjecne, koпfliktne, o,,isne о iпdividui,
pokazuju se otvore11e za inteme koцlicijc i socija!JJe pokrete. Pitaпje о iodividui
postavlja se ponovo: нс JJcizravпo, ali.preko zaobilaznog puta kritike instinici­
je" (Beck, 1991, 192).
95
 ' lnga Tomic-Koludrovic / Sociologija 'zivotпog stila: mikro-makro· pristup
samohranih 1najki. Moto - "vise moЬilnost.i, ali vise zahtjeva" -
novi је ideal ljubavi. ''Iџdividualizacija koja razdvaja pozicije mu­
.
skaraca. i zena, ipak љ·
nagoni i obrnнto - u zivot udvoje. Gu-
Ыjenjem tradicija rastu obecanja partnerstva. Sve sto Ьiva izgu;
Ыјеnо, trazi se n�nadano u drugom (...) U idealizacUama modernog '
ideala ljнbavi odrazava se jos jednom put moderne.. (...) Ne bog, пе·
svecenik, n� klasa, ne susjed, onda makar Ti. А velicina Ti је ...
preokrenнta prazniпa koja inace vlada" (Beck, 1986, 187).
Beckova teza . о individualizaciji suvreme11ih drustava pokazuje ,'
se izuzet110 tolerantnom prema oblteljskim i neoЬiteUskim naci11i­
ma .zivota. Beck tvrdi da tek u "zivotno-povijesnom pregledu poda­
taka о rastavi i ponovnom vjericanju, predbracnim, medubracnim i '
b1-acnim oЫicima zajednickog tivota" (Beck, 1986; 189), dakle, te�
u presjeku Ьiografije odredene oЬitelji dolazi. do izrazaja njezina
individualizacija. Као jedan od eшpiЩskih dokaza individualizaci- .,
је, Beck navodi i "povecanje. domacinstava od jedne osobe" (Beck, ·.'··
1991., 43) te govori i "о potpu110 moЬilnom single-drustvн "(Beck,
1986, 199).70 Medнtim, premda је indiyidualizacija, nacelno, .ten-, .,
dencija suvremenih drustava koja pogad,a sve vise ljudi, ВесЈ< sma-
tt:a ·da su, ipak, cesce pogodene .zene nego muskarci. ·· . ,;.•
U suvreщenim postindustrijskim drustvima, kapitalisticki trzi- ,, ''
sno-privredni principi, kako sino vec kazali, sve znacajnij� zahti­
1{. jevaju·i podupiru, ii;idividuaЦsticki profiJ licnosti. MoЬilnost, neovi­ 1
snost о oЬiteljskim vezama, �е ofenzivno samoprikazivanje predu­
/:\
vjeti su za drustveni uspon. Iпdividualizacija trzista rada, kao. usta­
ljeni orgaпizacioni oЫik rada, predstavlja novi t;end. Propa�aju
stalni radni zadaci, nestaje ројаrџ radnog mjesta i kvalifikacije za"
zanimaпje, а uspostavlja se fleksiЬilni rad. Mijenjaju se tradici- ·
onalпe predodzbe radnika о seЬi i о svojoj klasnoj ili slojnoj pri­
padnosti. Radвi identitet predstavljaju znanje, sposobnost, raspola­
gaџje informacijama. Medнtim, zbog stalne prijetnje . пџаро-
sleпoscu i stalпe utrke za potrebnim znanjem i kvalifikacijom, isto-
70 То su dru�tva koja nastaju kao posljedica visokog broja razvoda, а visok broj
1 l'azvodaje, pak, posljedicapro cesa emancipacije �епа.
96
<Тradicija istrazivanja zivotпih· stilova
vremeno s oslobadanjem, prijeti i guЫjenje u:,postvarenos,ti. ''Nova
Ыјеdа"...., 'Ьijeda zbog ; ne90:voljne'ili slabe kvalificirano�ti drugacija
је, ali пе manje zastra�ujuca od materijalne Ьijede, karakteristicne
za industrij�ko drustvo. . .
Gdje i kako netko zivi пе ovisi vi�e о tradicionalnim klasnim'
tvorevina�a, ра ЬЦјеdе i tradicionalni socijalni identiteti. Na J?je­
sto normalnih, sщpaju izabrane Ьiografije, .а klase se emaП'cipiraju
iz regionalnih' i partikularnih ogranicenja. .
Suprotstavljajuci se Hourdie·u, Beck ustanovljava da se gube
granice medu klasama. Кntgovi se mijesaju'zbog dostupnosti vise
novca za · vise ljudi: "Као i ranije postoje mjesta gdje se 'jedni '·
srecu, а 'drugi' ne. Ali zone presijecanja rastu, а granice koje su
prepoznatljivo razdvojЦe. zivot i izvan rada u svjetove klasa jos u
Doba carstva· i ,weimarske RepuЫi�e npr., kao granice izmedu·
udruzenja i gostionica, sastajaЦsta mladih i starackih·domova, Ьiva­
ju neprepoznatljive. ili ,ukinute. Na njihovo mjesto dolaze лejednaki
stilovi konzuma (u namjestaju,. oЫacenju, masmedijima, osobnoщ, ·
insceniranju itd.) kc;>ji su, pak, pri svojoj ,demonstrati�oj razlicitpsti
odlozili klasno-kul!urne atribute" (Beck; 1986, 124)..
Beckova argunientacija о' iiidividualizaciji kao nacinц egii­
stencije, usmjщena па �ovu kvali.tetu. drustvenih opasnosti .cija
raspodjela ne slijedi 1,p1·imarnu logiku i granice drustvenЉpolozgja
specificnih �а klase 'i s'iojeve, nego tehnoloski proizvedenu logiku
velikih opasnosti koje donose "drustva rizika", vise је projekcija
buducф trendova riego op1s postojecih stanja. Stoga krit1cari (usp.
Konietzka, 19$>4) prigovaraju kako nije jasno jesu li Beckc;>ve teze
samo idealno-tipski. modeli koji se nikada do ·kraja ne mogu ·empi­
.
rijski provjeriti, ili �u, ipak, empirijski provjerljivi. Beck је t:vrdio
da su stilovi organizac.ijske forme drustvene razmjene te ,d� mogu
Ьiti i instrumenti sprje�avanja· neke forme razmjene. Naime, .u poj­
m� stila је "sadrzana i jedna neophodnost, ne .samog 1 �.еЬе, nego
drџge, orgaџi�irati. Stil је . strategija, P0.1?.asanje drugih za orga­
niziranje. То znaci.: ako је stil oЫik фstanciranja od uvjeta egzisten­
cije koji se пе mogu Ьirati, orida, mogucnost organiziranja drugih
ovisi о aktu· s·amodistanciranja" свесk, 1986,.143).
97
 Jnga Tomi6-Koludrovi6 / Sociologija zivotnog stila: mikro-makro p·ristup
. '
Beckov teorijski doprinos teoriji indiv1dualizacije i zivotnЉ
stilova, medutiш, ne samo da nadilazi prigovore i kritike koje mu
нpucuju, uglavnoш, zastupnici empirijskih istrazivanja drustvene
nejednakosti, nego је toliko provokativan da је njegovo djelo neza­
oЬilazпo и svakom teorijskoш elaboriranju pюЫematike zivotnih
stilova.
2.4. Sazetak
Prelr)da se па prvi pogled cini da је rasprava о zivotnom stilu
pomodni trend, njegovo teorUsko pozicioniranje susrece se jos prije
stotinjak godina u djelima socioloskih klasika. Rasprava о zivot­
nom stilu temeljila se tada па analizi reakcUa stanovnika industri­
jskih gradova na restrukturiranje povezano s procesom racionali­
zacije, industrijalizacije i urbanizacije.
Pojam zivotnog stila u suvremenim socioloskim teorijama
pocinje se, rn.edutim, koristiti tek krajem 70-ih godina 20. stoljeca,
ali ni tada jos ne postaje jedan od temeljnih socioloskih koncepa­
ta.7' Dotadasnje socioloske teorije, bez obzira jesu li se oslanjale na
dominirajuce konfliktne ili funkcionalisticke pristupe, uglavnom su
koi-istile sustav stratifikacUe koji је ukljucivao razlikovanje staleza,
klasa i slojeva. Medutim, sve znacaj'nije niveliranje klasnih razlika
и razvijenim drustvima, trazi radikalno nov pristup i fenomeniшa
stratifikacije i diferencijacije.
Zivotni stil 'postaje sve znacajniji a11aliticki koncept. Procesi
postindustrijske modernizacije i individualizacije koji, sredinom
80-Љ godina 20. stoljeca, pridonose radikalnim i brzim promjena­
ma 11acina zivota te pojava tzv. "nove srednje klase" u sektorima
11 Pre1na Fornasu i Boliпu (Foшiis/Bolin 1995, 122), pojam "zivotni stil" se ne
moze proпaci ni u socioloskim prin1�niciina kao �to јс lntemacional11a e11ciklo­
petlija drustvene znanosti.(1968), niti u prirutnicima Klj11c11e rijeci (Williams,
r.l
1981) i Kljucni lw�cept и komunilwciji (O'Su\livan i dr) 983). Srediнom 70-ih
godina 20. stoljeca ZaЬlocki. i Kanter (1976) пavode kako se u samo 3 od 150
kвjiga koje su aпalizirali u naslovu koristile pojam "zivottti stii".
98
Tradicija istrazivanja zivotnih stilova
usluznih djelatnosti, reklame i medija. U tom su kontekstu presudne
Ьile Boйrdieuove studije koje su naglasile aspekt t1cenja naciпa
ponasanja.72
Boшdieuove teorijske ideje, kao i njegovi empirijski koncepti,
naisli su па brojne kritike zbog determiniranosti francuskim uvjeti­
ma, ali su rijegovi koncepti kapitala i haЬitusa akceptirani и svim
analizama zivotniћ stilova koje se javljaju kasnije. U analizama
stratifikacije i difere11cUacije suvremeпih, postindustrijskih drusta­
va oni su se pokazali uspjesnijim od jednodimenzionalniћ, klasnЉ
modela.
Kako se nacini diferencijacije nisu mogli_u potpunosti objasnja­
vati ni vrstama kapitala, u instrumentarij analiza zivotnih stilova
unose se i individualne mogucnqsti izbora н odnosu na koje poje­
dinci u postindustrijskim drustvima demonstriraju medusobпe sli­
cnosti i razlike. Pristalice ekstremnih teza о individualizaciji tvrde
kako se radi о procesu smanjivanja vaznosti tradicionalnih insti­
tucija i strukturii-anja u drustvu, odt�osno о razbijanju onih tradici­
onalnih formi .zivota koje su mogle osigurati jedinstvo "objektivnih"
zivotnih prilika i "subjektivnih" nacina·zivota. Individua treba sama
donositi mnogobrojne zivotne odluke, а pri tome mora i moze Ьirati
u prostoru novЉ poнuda diferenciranih obrazaca zivljenja.
Kako se sposobnost interveпiranja u simbolicki poredak pre­
n,jesta на samog pojedinca, izbori zivotnog stila postaju sve osob­
niji. То povecava poteпcijal osamostaljivanja ј samoostvarenja indi­
vidua, ali osamostaljeni pojedinci istodobno postaju zavisniji о dru­
stvenim strukturama i vezaшa.
72 Povczujнci poziciju drustvene l1ijerahije s tipom ukusa, Bourdieu istite kako
11cma svatko podjednake saвsc u tzv. "igri ukusa" jer svi nemaju isti pristup
"pravilima igre". Та se pravila odnose 11а drustvenu poziciju koja zavisi о ko\ici-
ni materijalвog, kulturnog i simbolickog kapit.1la. Na temelju pozicije u
drustvcnom proston1, tvrdi Bourdieu, mogн se shvatiti i sanse zivotnih stilova,
jer preferiranje visokih kultumih aktivпosti izпivno zavisi о kolitiпi kapita: la:
veci ekonomski kapital obic110 generira veci kultumi i veci socijalвi kapital te
pridonosi "vidljivim" aktivnostima koje karakteriziraju tzv. "visi ukus".
99