Ризици у електронском банкарству

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

Семинарски рад

Ризици у електронском банкарству

Ментор: Студент:

Крагујевац,
Март, 2015.
 Ризици у електронском банкарству

САДРЖАЈ

УВОД ............................................................................................................................................. 3
1. Ризици у електронском банкарству ........................................................................................ 4
2. Врсте ризика у електронском банкарству .............................................................................. 5
2.1. Оперативни ризик .................................................................................................................. 5
2.2. Сигурносни ризик .................................................................................................................. 7
2.3. Ризик дизајна и архитектуре система .................................................................................. 8
2.4. Репутациони ризик ................................................................................................................ 8
2.5. Правни ризик .......................................................................................................................... 9
2.6. Ризик прања новца ............................................................................................................... 10
2.7. Статешки ризик .................................................................................................................... 11
2.8. Остали ризици ...................................................................................................................... 11
ЗАКЉУЧАК .................................................................................Error! Bookmark not defined.
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................. 14
 Ризици у електронском банкарству

УВОД

Електронско банкарство у ужем смислу је још увек у почетној фази развоја. Оно
подразумеба такозване виртуелне банке које послују искључиво преко интернета и без
филијалске мреже. У ширем смислу, овим термином се обухвата и тзв. удаљено
банкарство односно банкарско пословање које користи информационе технологије и
даљинске он – лине комуникационе везе с клијентима.1 Основни ефекат развоја
информационе технологије јесте повећање конкуренције на финансијском тржишту, из
разлога што је значајно олакшан приступ информацијама, које нуде даваоци корисницима
услуга. Степен промена које овај развој носи са собом можда најбоље илуструје настанак
виртуелних банака (које немају физичких филијала и код којих су потребе за бројем
запослених минималне) и све веће коришћење електронског новца, што на крају отвара
могућност за стварање небанкарских институција, које ће исто нудити банкарске услуге.
Упоредо с свим предностима који носи електронско банкарство као последица
развоја нових технологија проширује се обим ризика пословања. Ново окружење у којем
се послује носи много изазова с којима се треба изборити да би предности електронског
пословања дошле до изражаја. Такође, треба рећи да ризици традиционалног банкарства
преласком у интернет окружење нису пребринути.
Овај рад се бави управо ризицима банкараства у интернет окружењу, односно
ризицима електронског банкарства. Рад је конципиран из неколико делова. У првом делу
се бавимо појашњењем појма ризика и које изазове пред традиционалне банке поставља
увођења новог модела пословања у виртуелном окружењу. У оквиру првог дела ћемо
видети која је најзначајнија подела ризика у електронском банкарству. Затим ћемо се
редом бавити оперативним ризиком, сигурносим ризиком, ризиком дизајна и архитектуре
система, правним и репутационим ризиком и осталим ризицима. Кроз рад ћемо видети
како Базел II види управљање ризиком и која су основна начела управљања истим.

1
Емилија, В., (2009), Електронски системи плаћања, Крагујевац: Економски факултет, стр. 334.
 Ризици у електронском банкарству

1. Ризици у електронском банкарству

Раст електронског банкарства креирао је нову базу на којој се гради изложеност

ризику и самим тим се ствара потреба за диференцирани реглаторни оквир и механизме
моноторинга које је потребно формитати. Ови предуслови управљања ризиком у
електронском банкарству се обликују у оквиру Базелског комитета за супервизију.
Пословни ризик је ризик да се не постигну пословни циљеви због неодговарајуће
стратегије, неадекватних ресурса или промена у економском или конкурентском
окружењу. То је у директној вези с способношћу кредитних да кроз оперативне циљеве
изврши експлоатацију расположивих могућности на тржишту.2
Велике промене у банкарском сектору и брз темпо у усвајању нових технологија
извшиле су снажне утицаје на традиционалне стратешке ризике. Банка која жури да освоји
нове технологије да би као пионир убрала „кајмак“ на тржишту ризикује да ти нови
системе веома брзо изгубе на вредности и тако униште инвестицију. Штавише, постоји
ризик да обимна улагања у поједине производе или услуге неће бити добро прихваћене од
стране крајњих корисника.
С друге стране, ако се одржава конзервативнији став постоји ризик од заостајања, у
окружењу где се конкуренција муњевито развија и јача своју позицију на штету банко које
оклевају. Интернет банкарство би могло у блиској будућности преузети главну улогу на
пољу свих банкарских услуга. Сходно томе, могућу неуспех уласка банке у овај сектор
могао би имати различите последице на положај те банке када је конкурентска позиција у
питању.
Базелски одбор за надзор банака очекује да ће банкарске институције те ризике
препознати,ублажавати те њима управљати на прави начин, у складу са основним
карактеристикама и изазовима услуга е-банкарства. Те су карактеристике:3
 још незабиљежена брзина промена везаних уз технолошке иновације и
услуга клијентима,
 општеприсутан ја глобалан карактер отворених електроничких мрежа,
 интеграција апликација е-банкарства с већ постојећим рачунарским
мрежама,
 повећана зависност банака о трансакцијама које осигуравају потребну
информацијску технологију.
Глобализација банкарског пословања и трендови спајања и припајања великих
банака, нагоне менаџмент банке да идентификују најважније ризике. То се односи, пре

2
Virender S. S., (2012), Risks in e-banking and their management, International Journal of Marketing, Financial
Services & Management Research Vol.1 Issue 9, pp. 164-178.
3
Basel Committee on Banking Supervision, Risk Management Principles for Electronic Banking,
http://www.bis.org/publ/bcbs98.pdf, (преузето: 10.03.2015)
 Ризици у електронском банкарству

свега, на системске ризике, и посебно на ризике који произилазе из заостајања банкарског

менаџмента у праћењу пословања на непознатим, географски удаљеним тржиштима.
Банке, сагласно Базелу II, имају право да развију сопстевну интерну методологију за
мерење ризика. Генерални циљ сваке банке је оптимизација односа ризика и приноса. На
основу њега банке могу да изаберу најпрофитабилније производе и гране банкарства, као
и најбољи начин за одређивање цене производа.4
Одбор директора и менаџмент више нивоа одговорни су за развој пословне
стратегије банкарске институције. Потребно је донети експлицитну стратешку одлуку о
тому да ли жели одбор да банка пружа трансакцијске услуге е-банкарства пре почетка
понуде таквих услуга. Сагласно Базелу II прве три дирекиве се односе управо на обавезу
стратешког менаџмента и њихова суштина се своди на статешка усмерења на пољу
активности на пољу електронског банкарства и обезбеђења сигурности пословања.
Ризици у електронском банкарству су следећи:5
1. оперативни ризик,
2. сигурносни ризик,
3. ризик дизајна и архитектуре система,
4. репутациони ризик,
5. ризик сигурности,
6. ризик прања новца,
7. статешки ризик,
8. остали ризици.
Битно је да неки од аутора у овој области другу и трећу категорију ризика
(сигурносни ризик и ризик дизајна и архитектуре система) сматрају подгрупама
оперативног ризика. Ипак на овом месту ћемо представити ову детаљнију поделу.

2. Врсте ризика у електронском банкарству

2.1. Оперативни ризик

Оперативни ризик у електронском банкарству произилази из потенцијалног

губитка због мањкавости у систему банкарске безбедности и интегритета. Он се све до
имплементације Базел-а II регулативе није издвајао као посебна категорија, што је
отежавало његово мерење, контролу и управљање. Питање безбедности система је од
највећег значаја, јер увек постоје могућности од разних интерних и екстерних напада на

4
Радојевић, Т., (2009), Управљање ризицима у електронском банкарству, Финансије, банкарство и
осигурање, Београд, Сингипедиа, стр. 17-27.
5
Virender S. S., Оп. цит., pp. 164-178.
 Ризици у електронском банкарству

банку, тј. њен систем и производе, а тиме се доводи у питање и интегритет клијента
банке.6
Оперативни ризика настаје због грешке у обради, преваре, поремећаја система или
других непредвиђених догађаја који изазивају да не испоручи банкарска услуга или
производ. Овај ризик је присутан за сваки производ или услугу коју нуди банкарска
организација. Е- банкарство усложњава пословну активност банке. Корисници интернет
банкарства очекују да банкарске услуге буду доступне 24 часа дневно 7 дана у недељи и
то без пропуста и на сигуран начин. Сви се слажу око тога да то значајно утиче на ниво
ризика.
Банке се суочавају с три врсте оперативног ризика:7
 обим предвиђања,
 управљање информационим системима,
 outsourcing.
Обим предвиђања. Један од кључних изазова с којим се сусрећу банке у интернет
окружењу јесте како предвидети и управљати обимом купаца које ће они добти за себе.
Многе банке претрпе велике губитке услед погрешне процене обима својих клијената па
самим тим инсталирале неадекватне системе који нису могли да се носе с потражњом и
самим тим претрпеле огромне штете по пословни углед и финансијске губитке. Као начин
за решавање овог ризика банка треба да:
 изврши истраживање тржишта,
 усвоји системе адекватних капацитета и стабилности,
 предуземе пропорционалне рекламне кампање,
 проверава да ли је адекватна покривеност и
 континуирано планира.
Управљање информационим системима. Оперативни ризик је ризик од настанка
финансијског губитка услед људског пропуста или техничке грешке или пак преваре.
Оперативни ризик може настати услед непрридржавања тачно утврђених корака
ауторзације које су прописане процедурама. Оперативни ризик укључује ризике повезане
с неуспехом успостављања комуникације, неуспелих преноса или обраде података,
недостатцима интерне контроле квалитета, људских грешака или пак неуспешног
управљања.
Као резултат тога финансијска институција може доживјети кашњење или прекиде
у обради, клирингу платног промета, што даље може довести до проблема ликвидности
кредитних и других финансијских институција. Оперативни ризик може настати и због
6
Ђорђевић, Б., Ђорђевић, М., (2010), Управљање оперативним ризиком и спречавање превара у интернет
банкарству, Банкарство 9-10, Београд, стр. 68-97.
7
Virender S. S., Оп. цит., pp. 164-178.
 Ризици у електронском банкарству

превара када криминалци могу донети финансијске губитке. Ово поље се најчешће односи
на преваре које се дешавају на пољу платних картица. веома је битно успоставити систем
за контролу оперативног ризика који обухвата информациони систем, процедуралне,
законске и административне мере које ће спречити или ограничити финасијски ризик који
је последица оперативног ризика.
Outsourcing. Значајан број банака које нуде услуге електронског банкарства може
да препусте неке функције, као што су сигурност у интернет окружењу другим
организацијама. Разлози за овакво размишљање могу бити различити, као нпр. нижи
трошкови, нестручност сопстеног особља на овом пољу пословања. Међутим, те
организације треба да се запитају која је цена евентуално нижих трошкова, односно да ли
је ризик преношења таквих активности и превише ризичан.

2.2. Сигурносни ризик

Ризици безбедности се појављују у вези са контролом информација помоћу којих

банка комуницира са окружењем, трансфера електронског новца, као и спречавања
проневере, односно фалсификата. Пример могућег ризика безбедности јесте
неауторизовани приступ систему. То значи да поверљиве информације могу бити
пресретане од стране неауторизованих лица, на пример, од стране хакера који улазе у
интерне системе. Банке могу да примене одређене мере за управљање ризиком. Могуће је
применити безбедносне комуникативне мере, као што су „ fire wall“, лозинке, технологију
шифровања и ауторизацију корисника. Потребно је вршити тестирање на „рањивост“
система, као и стално проверавање система на вирусе.8 Да би се сигурносни ризик држао
под контролом неопходно је значи вршити перманентну контролу сигурности. Базел-а II
регулативе сигурност речулишу с чак 7 начела, односно питање сигурности се дефинише
начелима од 4 до 10, а то су:9
 Провера идентитета клијената који се користе услугама е-банкарства,
 Непорицање обавеза и одговорност за трансакције е-банкарства,
 Одговарајуће мере како би се осигурало раздвајање дужности,
 Одговарајуће контроле провере идентитета унутар система е-банкарства, база
података и апликација,
 Интегритет података, документације и информација који се односе на
трансакције е-банкарства,
 Успостављање јасних писаних ревизијских трагова за трансакције е-банкарства,
 Поверљивост кључних информација банке.

8
Радојевић, Т., Оп. цит., стр. 17-27.
9
Basel Committee on Banking Supervision, Risk Management Principles for Electronic Banking,
http://www.bis.org/publ/bcbs98.pdf, (преузето: 10.03.2015)
 Ризици у електронском банкарству

Иако се заштита клијената и прописи о заштити приватности разликују од једне државе до

друге, банке генерално имају јасну одговорност пружити својим клијентима одређени
ниво безбедности у погледу објављивања информација, заштите личних података о
клијентима и могућности пословног коришћења тих података, која је приближно једнака
нивоу коју клијенти очекују када се користе традиционалним банкарским дистрибутивним
каналима.

2.3. Ризик дизајна и архитектуре система

Одговарајућа архитектура и дизајн система су важан у управљању различитим

врстама оперативних и безбедносних ризика. Банке се суочавају с ризиком да системи
који су изабрали нису одговарајући , односно да нису добро осмишљени и/или
применљиви. На пример, банка може бити изложена ризику прекида или успоравања
постојећих система, уколико систем за електронско банкарство није компатибилан с
потребама корисника. 10
Многе банке ће се вероватно ослонити на друге органзације које пружају услуге на
пољу техничке помоћи, ал то банке излаже оперативном ризику. Провајдер услуга не
може имати потребу стручност за пружање услуге која је очекивана од банке, или можда
неће успети да успешно ажурира своје технологије с потребама банака. Операције неког
провајдера могу прекунуте због системских кварова или финансијских нестабилности,
што угрожава сигурност да клијенти банке буду адекватно услужени. Брз темпо промена
који карактерише информационе технологије суочава банке с могућности да технолошка
решења њихових провајдера постану застарела. На пример, рачунарско софтвер који
олакшава коришћење електронског банкарства и електронског новца захтева редовно
ажурирање код купца, што може проузроковати жељу оперативаца (провајдера) да
злоупотреби своје могућности и финансијски оштети клијенте. Поред тога, брзе
технолошке промене могу изазвати да провајдери услуга не разумеју довољно потребе
банкарских службеника и да развијају неадекватне софтвере.

2.4. Репутациони ризик

Репутациони ризик је ризик од добијања негативног мишљења јавног мњења, што

може резултирати критичним губитком средстава или купаца. Такви ризици потичу од
поступака који изазивају велики губитак поверења јавности у способност банака да
обављају важне функциије или из погрешног односа банка-клијент. Ово може бити
изазвано поступцима банке или изазвано од стране треће стране.

10
Virender S. S., Оп. цит., pp. 164-178.
 Ризици у електронском банкарству

Основни извори ризика може бити чињеница да систем или производ не ради у
складу с креираним очекивањима купаца, уколико постоје значајни недестатци система,
постоји значајна повреда безбедности система, није адекватно одрађено упутство за
коришћење банкарски услуга и производа, постоје значајни проблеми с комуникационим
системима које уништзавају приступ клијената систему. Ови предуслови могу изазвати
код купца аверзију на коришћење услуге е – сервиса и ширење негативних гласина које
руше репутацију банкарске организације. 11
Остали разлози који повећавају репутациони ризик могу бити друге организације
које се баве пружањем истих услуга и које користе стварање сумње у друге организације
кроз маркентишке активности или чак хакери могу нарушите безбедност неког система и
самим тим уништити репутацију.
Могући начини да се избегне овај ризик јесте тестирање система пре
импелементације, бекап објекти (односно резервне базе), резервни планови за извршавање
услуга клијената уколико главни систем закаже, ангажовање хакера који спречавају упад у
системе хакера који имају криминалне намере.

2.5. Правни ризик

Правни ризик је ризик од непоштовања законских или регулаторних захтева.

Правни ризици су директно повезани с електронским банкарством и они с порасли с
порастом употребе интернет технологија. Они углавном настају услед неизвесности која
настаје у правно регулаторном оквиру који дефинише електронско банкарство. У већини
земаља експлицитан регулаторни оквир који дефинише електронско банкарство не
постоји и то пре постојању сиромашних искустава правних и регулаторних оквира у
интернет окружењу. Проблем постаје још већи када се банкарске услуге нуде преко
граница једне земље јер не постоји јединсветни међународни правни оквир који регулише
поље електронског деловања. Други правни ризик односи се на заштиту личних података
купаца. Коришћење личних података клјинета од стране особља или уљеза у електронски
систем излаже банку озбиљним правним ризицима.12
Могуће је да уљези добију приступ базама података банака и користе податке о
клијентима у сврхе преваре. У овом случају правни ризик је страшно велики и често
изазива судске спорове. Да би банке минимизирале правни ризик, повезаним са пословима
електронског банкарства који се обављају у земљи и иностранству, потребно је да
осигурају пружање адекватних информација на својим веб страницама. На тај начин би се
клијентима омогућило да провере идентитет и регулаторни статус банке пре него што се
упусте у трансакције електронског банкарства.

11
Virender S. S., Оп. цит., pp. 164-178.
12
Virender S. S., Isto., pp. 164-178.
 Ризици у електронском банкарству

У складу с регулативама Базела II kако би се банке заштитиле од пословног,

правног и репутацијског ризика, услуге е-банкарства морају се пружати доследно и
правовремено, у складу са високим очекивањима клијената, уз константну и брзу
доступност и потенцијално велику потражњу за трансакцијама. Посебна заштита
клијената, те прописи и закони који се односе на приватност разликују се од државе до
државе. Међутим, банке генерално имају јасну одговорност да обезбеди својим
клијентима одређени ниво безбедности што се тиче објављивања информација, заштите
података о клијенту и њихове расположивости у пословању, која одговара нивоу коју би
они имали да послове обављају преко традиционалних банковних дистрибутивних канала.
У оквиру Базела II начела од 11 до 14 се односе на регулисање поља репутационог
и правног ризика. На овом сету ћемо пренети начела у целости:13
 11. начело: Банке би требале осигурати адекватне информације на својим
веб-страницама које ће омогућити потенцијалним клијентима доношење
заснованог закључка о идентитету банке и регулаторном статусу банке пре
упуштања у трансакције ебанкарства.
 12. начело: Банке би требале предузети одговарајуће мере за осигурање
усаглашености са захтевима за поштовање приватности клијената,
применљивим у државама у којима банка пружа производе и услуге е-
банкарства.
 13. начело: Банке би требале имати одговарајући капацитет, пословни
континуитет и планирање за случај непредвиђених околности како би
осигурале расположивост система и услуга у е-банкарству.
 14. начело: Банке би требале радити одговарајуће планове за инцидентне
случајеве како би управљале, решиле или минимизирале проблеме који
настају због неочекиваних догађаја, укључујући интерне и екстерне продоре
у систем који могу спречити пружање услуга е-банкарства.

2.6. Ризик прања новца

Прање новца је пракса којом се баве организације или поједици у циљу

прикривања идентитета, извора и/или одредишта новца, што је главна операција коју
предузима црна економија. Интернет банкарске трансакције подразумевају трансакције на
даљину тако да некада традиционални методи откривања и пријаве феномена „прања
новца“ мог бити неприменљиви. На тај начин се банке излажу ризику прања новца. То

13
Basel Committee on Banking Supervision, Risk Management Principles for Electronic Banking,
http://www.bis.org/publ/bcbs98.pdf, (преузето: 10.03.2015)
 Ризици у електронском банкарству

може довести банку у сукоб с законом и губљења репутације. Као што се може видети
сви ризици електронског банкарства су више или мање међузависни.

2.7. Статешки ризик

Статешки ризици настају услед неадекватних одлука вишег руководства услед

неадекватног разумевања потенцијала е-банкарства или клијента. Исхитрене одлуке
руководства као одређеним електронским сервисима могу бити прескупе и не могу
касније надокнадити губитке које изазивају. Наравно је да је поље електронског
банкарства домен у којем многе банке могу тражити извор конкурентске предности, ал и
домен у којем постоје огромни ризици. Управо зато се прва три начела Базел-а II односе
на регулисање понашања вишег менаџмента. Начела која се односе на контролисање
стратешког ризика су:
 1. начело: Одбор директора и менаџмент још разине треба ли би
успоставити делотворан надзор над ризицима менаџмента повезаним с
пословима Е-банкарства, укључујући успоставу посебних одговорности,
политика и контрола за управљање ризицима тим.
 2. начело: Одбор директора и менаџмент вишег нивоа требали би
преиспитивати и одобравати кључне аспекте процеса контроле безбедности
банке.
 3. начело: Одбор директора и менаџмент вишег ниво требали би
успоставити опсежну, континуирану, темељиту анализу пословања.

2.8. Остали ризици

Традиционални банкарски ризици као што су: ризик ликвидности, кредити ризик,
ризик каматне стопе, тржишни ризик такође се могу појавити на пољу електронског
банкарства и електронских система плаћања.
Ризик ликвидности. Ризик ликвидности је ризик који настаје у случају да банка
није у могућности да извршава доспеле обавезе које настају током електронског
банкарства. Ризик ликвидности је ризик могућности настанка негативних ефеката на
финансијски резултат и капитал банке услед неспособности банке да испуњава своје
доспеле обавезе.
Кредитни ризик. Кредитни ризик је ризик који се односи на корисника кредита да
неће испунити своју обавезу у пуној вредности или у предвиђено време. Банке имају
могућност да електронским путем приме захтеве за кредит и да га одобре, што захтева
 Ризици у електронском банкарству

адекватне процедуре за утврђивање кредитне способности клијената, јер се у противном

повећава ризик за банку.
Каматни ризик. Као и у случају традиционалног банкарства и електронско
банкарство може бити значајно изложено ризику промена каматних стопа које изазивају
финансијске штете пружаоцу банкарских услуга.
Тржишни ризик. Тржишни ризик који може да настати услед промене у ценама на
тржишту, укључивши и промене девизног курса, којег свакако карактеришу осцилације,
тако да су банке које обављају плаћања у форми електронског у страној валути новца
изложене ризику.
 Ризици у електронском банкарству

ЗАКЉУЧАК

Електронско банкарство носи с собом неке инхерентне ризике управо због своје
специфичне природе. Правни систем који уређује ово поље још увек није веома добро
дефинисан и усаглашен у свету. Интернет је склон хакерству и с тим у вези постоје
висоци ризици од превара. Веома битан извор ризика јесте и чињеница да људи који су
дизајнирали и створи технологију нису из банке. Ипак брза промена у информационим
технологијама тера банке да нон стоп иновирају да би задржале корак с конкуренцијом.
Упркос томе што се ради озбиљан посао на пољу стварања заштитних зидова и начина за
проверу идентитета електронско банкарство је свакако веома ризично.
Електронско банкарство је неминовност у развоју банака уколико желе да остану
конкурентској трци послују профитабилно. Оно смањује трошкове трансакција и доноси
удобност и предности за клијенте. Међутим, ограничавајући су управо ризици о којима
смо гговорили у овом раду. Постоји велики број ризика и већи део је обрађен у овом раду.
Оперативни ризици су они који се тичу саме технологије, поступка заштите идентитета
као и оних који обављају послове е- банкарста или одржавају информационе технологије.
Други значајан ризик јесте репутациони ризик. Репутациони ризик је ризик од добијања
негативног мишљења јавног мњења, што може резултирати критичним губитком
средстава или купаца. Такви ризици потичу од поступака који изазивају велики губитак
поверења јавности у способност банака да обављају важне функциије или из погрешног
односа банка-клијент. Правни ризик је ризик од непоштовања законских или регулаторних
захтева. Правни ризици су директно повезани с електронским банкарством и они с
порасли с порастом употребе интернет технологија. Они углавном настају услед
неизвесности која настаје у правно регулаторном оквиру који дефинише електронско
банкарство. У већини земаља експлицитан регулаторни оквир који дефинише електронско
банкарство не постоји и то пре постојању сиромашних искустава правних и регулаторних
оквира у интернет окружењу. Поред ова три основна ризика електронског банкарства
потребно је поменути и такође веома актуелне ризике као што су: ризик од прања новца,
тржишни ризик. Не треба изоставити ни чињеници да код електронско банкарства
присутни и ризици традиционалног банкарства: ликвидациони и кредитни ризик.
 Ризици у електронском банкарству

ЛИТЕРАТУРА

Basel Committee on Banking Supervision, Risk Management Principles for Electronic Banking,
http://www.bis.org/publ/bcbs98.pdf, (преузето: 10.03.2015)
Virender S. S., (2012), Risks in e-banking and their management, International Journal of
Marketing, Financial Services & Management Research Vol.1 Issue 9, pp. 164-178.
Ђорђевић, Б., Ђорђевић, М., (2010), Управљање оперативним ризиком и спречавање
превара у интернет банкарству, Банкарство 9-10, Београд, стр. 68-97.
Емилија, В., (2009), Електронски системи плаћања, Крагујевац: Економски факултет
Радојевић, Т., (2009), Управљање ризицима у електронском банкарству, Финансије,
банкарство и осигурање, Београд, Сингипедиа, стр. 17-27.