1955 PDF

GLASNI-K
ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU
ARHEOLOGIJA
NOVA SERIJA SVESKA X
SARAJEVO t 955
GLASNIK ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU
BULLETlN DU MUSEE DE LA REPUBLIQUE POPULAIRE DE BOSNIE
ET HERZEGOVINE ASARAJEVO
NOVA SERIJA 1955 SERIE NOUVELLE

SVESKA - X - TOME
ARHEOLOGI0A
ARCHEOLOGIE
REDAKCIJA
DIMITRIJ,E SERGEJEVSKI, naucni saradnik

MARKO VEGO, naucni saradnik
Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik
CVETKO D. POPOVIC, kustos
O d g o v o r n i ure d n i k:
Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik
=10"-- __ /
Stamparski zavod "Veselin Masleša«, Sarajevo - 1955

SADRŽAJ SOMMAIRE
I CLANCI I RASPRAVE - ARTICLES ET TRAITES
Dr Duje Rendic-Miocevic
Ilirske pretst'ave Silvana na kultnim slilkama sa podrucja Dallmata -
Representations illyrienes de Sylvanus sur les monuments du culte
dans le domaine Dalmate . . . . . . .. . 5- 40
A. Kucan - D. Mazalic
Kameni stolac iz Bukovica - Le trone en pierre de Bukovice . . . . . 42- 48
II NAUCNI PRILOZI - NOUVELLES CONTRIBUTIONS SCIENTIFIQUES
Dr Alojz Benac
Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica - Station neolithique de
Lisicici pres de Konjic 49- 84
Dr Alojz Benac
Nekoliko prehistorij~kih nalaza sa podrucja Nikšica u Crnoj Gori
Quelques decouvertes prehistoriques dans les environs de Nikšic au
Montenegro . 85- 90
Bolivoj Covic
Preistoriski <lepo iz Lukavca - Das Depot von Lukavac . . . . . . . 91-106
Dr Irma Cremošnlik
Nova anticka istraživanja kod Konjica i Travnika - Nouvel1es recher-
ches de monuments de l'antiquite pres de Konjic et Travnik . . . . . 107-136
Dr Irma Cremošnik
Novi srednjevjekovni nalazi kod Prijedora Nouvel1es decouvertes
medievales pres de PrijedOl" 137-148
Dimitrije Sergejevski
Rimski mHjokaz sa ceste Narona-Salona Borne milliaire romaine
sur la route Narona-Salona . 149-150
Nada Miletic
~alaz ranosrednjevekovnih fibula iz Rajlovca - Decouvertes des fi,bules
du dcbut du moyen age de Rajlovac . . . . . . . . . . . . 151-155
Marko Vego
Nadgrobni spomenici porodice Sankovica u selu Biskupu ko~ Konjica -
Die GrabdEmkmaler der Feudalherren Sankovic in Biskup bei Konjic
in der. HeI1zegovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157-166
1*
4
Dr Jozo Petrovic
Dinarici ugarsko-hrvatskih kraljeva Matije Kprvina 1458-1490 i Vla<li-
slav,a II Jagelovica, 1490-1516 otkriveni u Lamincima kod Bos. Gradiške
'- Ein Fund Mathias Korvinus 1458-1490' und Wladislav II. 1490~1516
Miinzen in Laminci bei Bos. Gradiška gehoben . 167-179
Dr Jozo Petr,ovic
./
./
Rimski novac iz Obuaovca Antoniniani Fund aus Obudovac' bei
Bos. Schamatz . '. . . . . 181-197
Jovan Ivovic
Nalaz starog rimskog novca u okolini Nikšica i na teritorij i Nikšickog
sreza - Deoouvertes d'ancienne mona,ie roma ine aux environs de Nikšic
et sur le territoire de l'arondissement de Nikšic . . . . . . . . . . . 199-209
Marko Vego
Nalaz dubrovackih dinara u Varešu Fund von Ragusaner Dinaren
in Vareš ..... 211-215
Dr Aleksandar V. Solovjev
Broj grobnih .spomenika u Bo&ni i Hercegovini - Nombre des monu-
ments sepulcrals medievaux en Bosnie et Herzegovine ..... 217-218
III ARHEOLOŠKA TOPOGRAFIJA - TOPOGRAPHIE ARCHEOLOGIQUE
Ðuro Basler
Dolina Neretve od Konjica do Rame - La vallee de la Neretva de Konjic
jusqu'a Rama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 219-229
IV PRIKAZI I BILJEŠKE - CRITIQUES ET NOTES
Dr Zdenko V,inski
Ponovno o 'naušnicama zvjezdolikog ti'pa - Nochmalige Feststellungen
zur zeitlichen Zugehorigkeit der Ohrgehange mit s1ernfi:irmi,gen Ansatz-
stuck . . . . . . . . . . . . . . . .. . . 231-238
Bogumil Hr3lbak
Pos~ednje publikacije Francuskog arheološkog instituta u Carigradu
Les demieres publications de !'Institut fran9ais d'archeologie de
Stamboul . . . . . . . . .. . 238-242
Dimitrije Sergejevski
Mine Emil, La fin du paganisme en Gaule 243-245
V IZVJEŠTAJ O RADU ARHEOLOŠKOG ODJELJENJA - COMPTE

RENDU DE LA SECTION ARCHEOLOGIQUE . . . . . . . . . . . . 247-248
I Clanci i rasprave
Dr DUJE RENDIC - MIOCEVIC
Ilirske pretstave Silvana na kultnim slikama

s podrucja Dal~ata
(Ikonografska stUidija)
Kulto'vi starih Ilira, ikao ni oni drug ih nekiJh nam poznatih baLkanskih naroda
staroga vijeka - izuzev, dalkalko, podrucje Helade - ne odlikuju se ni izdaleka ona-
kovim bogatstvom mitološkog sadržaja i pretstava, kako'v,im, na primjer, obiluje g,rcko-
rimski panteon. U bit i sadržaj tih davnih kultova, na podTILrcjima koja su nekada
nastavala ilirska plemena, j'Oš uvijeik smo veoma slabo upuceni, a i ono što o njima ~namo
nisu nam predali anticki literarni izvori, vec je to više rezul,tat proucavanja u novije
doba otkrivene arheološke grade, u 'P~V,OIIll rediU pisanih ili figurainih lPosvetnih spome-
nika. Cini se, da je u proucavanju grade kOlju nam pružaju ov,i spomenici ipak veci
napredak ucinila lingvistika, tj. iliristika, koja - kao jedna od gtrana danas mnogo
njegovane nauke, ilirologije - daje sve pozitivnije i solidnije rezultate iz oblasti ovih
istraživanja i cini glavnu okosnicu našeg pozmayanja duhovne kulture Ilira u ovim kra-
jevi1ma. Ako je prvi pocetalk naucnog tretiranja ()lvih probloema vezan uz ime 'Poznatog
lingviste proš'lo,g stoljeca, W. Tomas.cheika,l) nje.govo djelo 'ima danas niz odHcnih nastav-
lja'ca, medu kojima se istice naš uvaženi lingvilllista i ilirista A. Mayer, iz cijeg je pera
izišlo nekol'iko zapaženih radova iz o'vog podrucja.2)
Mada liJkovne pretstave ilirskih božanstava, ko,je nisu tako rijetke u naSlm kra-
jevima, nisu u punoj mjeri kmišcene za interpretaoiju ilirskih k'llltova - osohito za
njihov tirp010 ški i ikonografski studij - nebi se smjelo kazati da i na tom podrucju
"
nije bilo marlji:va i zapažena rada, kan i uglednih pretstavnika, koji su znali sikrenuti
pažnju na ovu izuzetno važnu kategQifiju an tickilh spomenika. Prvi, koji je sistematski
ohradio jednu takoVlu grupu spomenika s osnovnim ikooografskim osvrtom i sistemati-
kom, bio je beclki ucenjak R. Schneider. Njegov izvještaj o antiOkod plastici u Dalmaciji,
napisan povodom naucnog putovanja kroz ovu pokrajinu (BeriohJt iiber eine Reise in
Dalmatien, I: Ueber die bildlichen Denkmaler Dalmatiens,3) jo,š je uvijoek naj.potpunija
struJdija iz podrucja ilirsike kultne ikonolgrafije, iako je, s obzirom na mnogobrojne nOiVe
') Uz njegovu poznatu raspra'vu Di,e vor"lawische Topograrphie der Bosna, Hercegowina,
Crnagora und <ler angrenzenden GebietJ2J(MiJtt.der k. k.. g,eogr. Ges ID We'iJ'!23, str. 497 i d.
545 i d.), k.oja zadi,re u OS'rlJOVU iJl,iTiS<ke
toponomast1ke našeg ,podrucja, amo slpada osobito njegov
rad Misoellen. (BezzenlbergeI1sBeitra,ge zur Kunde der inldo.germ.all1ischen .Sipra'ChenIX, str. 93
i d.), u koj,emu je ra:spoofV'io pi,tall1je,imena ilirskog boga MedaUira,'uda,ri'vši tako teme1j.e IDri-
tLcnomIproucavanju iJliJrslkihIDultovai Ife.liigije.
2) Od važnijdh, rposebnlih T8J50praVa, ikoje se ticu Ipitanja ilirske religije, <lovoljno je
spomenUJ1ii ove: Vjena star.:h Hira (Hrv. narod od Il. VI. 1944; Vti.dalsus,<leTJ11y,rische·Sil'Vanus,
Vjesnik hl'V. alfheol. društva XXII-XXUI, 1941-1942; Die illyrd.schen Gotter V~dasUlsUd1d
Thana., G1otta, Gottingen 31/195.1, sv. 3-4.
3) Aroh.-epilgr. Mitthei~ungen aUS Oesterrei.ch-Ungar.n, Balnd IX, Wien 1889,
6 Dr Duje Rendic - Miocevic
nalaze s pretstavama ihrsikih bOlžanstava, dana,s vec Iprilicno zastarjela. Ko.d nas je,
osobito lU v'remenJU izmedu dva rata, na ovom polju mnogo radio D. Sergejevski, kodi je
za svojih ces,tih obilazaka bogatih podrucja zapadne Bosne, pronašao i dbjelodanio velik
broj takovih kultnih spomenika.4)
Dok su ep'ig~aficki spomenici iz naših, negda ilirskih krajeva, sacuvali nekoliko
imena razlicitih antickih bo~ansta'Va - što van ih medu stawsjediocima valjda j'0š' od
pamtivijeka (na pr. M·edauJ:us, Andinus, Vidaisus, Thana, ili par još ne-
pronumacenih »epiteta«, koji tu i tamo, prate latinizirani ·naziv S il van u s) - likovne
pretstave ilirs]{1i!h kultova s'Vode se uglavnom na neka srodna više man.je hronicka
božanstva, koja su nam bolje poznata pod italskim tmenima S i 1 v a 111 u s, Di ana,
N y m p h a e i sl. Ova božanst~a dolaze vrlo cesto zajedno, na istoO kultnoJ slici, a
osnovno je na njoj, nesumnj1v'0, 0'110 božanstvo, kOlje je u rimskod interpretacij,i (i n-
ter pre tat i o R'O man a) pOlistovjet'Ovano s ttalskim Sillvarumn, iako s njime nema
gotovo nikako,vih ikonografskih slicnosti ili veze. P,rema tome, sve ovakove slike mo,žemo
s pravom nazivati i Silvanovim kultnim slikama, u kojima se ovo latini-
zirano ilirsko božanstvo javlja ili samo, ili s jednim od tih, ili pak s nekim drugim njemu
asociiranim rbožanswOlln. Zanimlj'iv'0 je, da najveci, '11Jpravo ogroman, brolj reljefa sa
SilvanorvlQm k,ultnom sliJkom potjece sa podrucja kOlja su nekada nastavali ilirski Dal-
mati, što ce neosporno biti dokalz, da je ovo 'palstirsiko božanstvo bHo osolbito štovana i
omiljeno u krugu ovog znamenitog stocarsk'0g plemena, cija je privredna struktura još
u rimsko dIOba iskljucivo pocivala na uzgajanju sitne stoke i nCiJprimitivnim stocarskim
proizvodima.5)
Dalmat1nsko podrucje ne cini, medutim, strogo uzevši, ni geografsku ni ekonomsku,
a ni kulturnu cjelinu. Onaj dio, koji se prot'eže od mora do Dinare,U) imao. je drugacije
uslove od razvitka zadinarskih krajeva.7) PrimoJ:ski naime, tj. mediteransiki ambijent
pogodovao je - kako još u grcko tako i u rimsko doba - stvaranju vecih grooskih
središta (medu \kojima se razvila i 'Ona jedina col o n i a u unutrašnjosti zemlje Dal-
mata, Ae q u u ml, koda je bila pravi pionir romanizaeije. Prirodno je, dakle, taj
momem,a,t utjecao i na daLju sudbinu -i razvoj ilirs\kih kultova, koji su u veco.j ili manjoj
mjeri došli pord utjecaje naj!prije grckih, a onda italslkih Ikulrtova. U[loredenje spomenika
Silvanov,a kulta iz ovih dviju ,orblast,i po,tvrduje u pUl1Ioj mjeri nve konstatacije. R.
Schneider nam je u navedenom izvještaju, obradujuci uglaynom spomenike sa kultnom
slikOlln Silvana (Pana),8) opisao spomenike iz ovo;g obalnog pojasa, kodi pokazuju mnoge
zajednicke tkonografske crte zajednickog s k'ultom grcko-arkadskog Pana. Iako je i ovo
podru'cje veoma važno, jer ce shlslka, ti[lološika i tk'0lI1'0grafska analiza tamošnjih pret-
stav.a Silvana i srodnih Ibožanstava omoguciti U'ocarvanje stanovitih for;mi sinikTetizma,
koje se zapa'žaju, tu i tamo, u kultovima ovih OIblast<i,za samu je ctstocu Silvanova kulta
u Iliri'ku - posebno kod Dalmata - mnogo zanimlj'ivije prouciti njegove spomenike iz
onih drugih, tj. zadinarskih oblasti. Ove su, naime, stojeci iza masiva Dinare - prirodne
bTane prodiranju smOTa - kroz duga razdoblja rimske okupacije uspijevale održati
tradicij'0nalne '0lb1'iikesvog kulturnng razvitka i svoje naoijonalnosti, u kroje svakako
treba na pJ:vom mJestu spomenuti kult'0ve i vjeru U'O!Pce.
') Medu brojnim c1anQ:una iDo Sergejevskoga - raroasut'1m iPC raznim sveskama G:la-
snika - 'li' kojuma je on objl8ll.'Odaniovec.L broj Silvanov,ih (i Dj,janinih) ISipOilllen1ka,navešcemo
sljedece: Rimsiki, kameni slpnmen'ci sa Glam'Ockog Polja (GU.asnik Zerm. muzeja XXXIX, 1927);
Rimski ikiameni s!pollllenlLcisa Glamockog ,i ["i,vanjsikog P'Olja iRiibnika (Iiibi:d.XL, 1928); Dijana
lliSilvan (~bid. XLI, 19@); Putn.e [bilješke iQ; GUamoca ('i'bid. L,IV, 1942); Neko~ilko neiz,daJtih an-
tickih reljefa (i,bLd.LV, 1943).
5) Sr. naš Irad Onronas1Jicka p~1Janja sa teritorija iIlirskih Da']mata (Glasnik Zem. muz,eja
N. S. VI, 1951, str. 3,3 i, d.).
G) Na ovaj dio odnos,i se Straoonov (Ge'Ogr. VII) nazriv fJ sm{tGGAd"t'tLO~, ,kojim on lUci dal-
ma,ts'){;uzemlju ('t1)'1 tlGGAJ.1GG'tLX"ljV) u pI1imorju od one u unutrašnj'Osti. Sr. naš rad Onomasticka
pitanja sa teri,toruja ~lirsikih Dalmata, n. mj. s,tr. 313 L d.
7) 1J s1t1 {td'tspGG, StrraJb. ~bid. (v. lY:lj. 6).
8) Schneider 'Ovo 1rozonogo il rogcuto božanstvo d ne zove drugacije nego P an. Mi cemo
ga u ovoj radnji, najpwtiv, Ikra1Jk'Oceradi, nazivati onim tinnenom, pod Ikojim se ono na našim
s.pomenid'ma redovit'O 'i javlja (S il van u s), iako je, nesumnjivo, ikonogra,fuki kudikamQ
sroc,ini.je grcikome Panu,
Ilirske pretstave Silvana na kultnim slikama s podrucja Dalmata 7
(;ini se, ipak, da granica, koju smo gore postavili medu dvima dalmatskim obla-
stima, nije taiko strogo i konsekventno išla diriars'kim bilom. Zadinarski elementi, rekli
bismo, gotovo po zakonima osmoze, provukli su se krotZ ovaj masiv i infiltrirali u plodna
podrucja go-rnje Cetine, te bismo Tadije rekli da je Dinara 'ovdje ujedinila i oko sebe
okupilp. krajeve surovog gOTskog krajolika, u kojemu je neumorno kolo vodio, u zajed-
nici s vilama-nimfama kOtZOIllogii rogati šumski bog.
Iz ovih razloga, ova ce naša ikonografska studija obuhvatiti prvenstveno kultne
spomenike s pretstavama Silvana sa podrucja gornje Cetine i zapadne Bosne - tj.
Sinjskog i Vrlickog s' jedne, aLivanjskog, Glamockog i Duvanjskog polja s druge strane
Dinare - koji :polkazt!ju mnoge zajednicke cr,te tipološ:kog i kompozicionog karaktera,
te idejnu srodn'Ost i bliskost u konoepciji ::amoga kulta. S o:bzirom na poznatu i davno
uocenu 'k'onzervativnost ovih krajeva, koja je ostala njihovQlID karakteristikom još i dugo
nakon minuca antiCikog perioda, mOTamo vj erovati da nam Silvanove pretstave iz ovih
krajeva cuvaju, barem donekl'e, izvornu sliku tog starog ilirskog kulta, kakovu nam
naprimjer, slicni spomenici ostarog dalmatskog podrucja (u primorskoj oblasti) - a
pogotovo drugih ilirskih oblasti - rijetko mogu prikazati u takvoj idejnoj cist,oci.
R. Schneider je, u navedenoj studiji-izvještaju, dalmatinske (upravo primo,rsko-
dalmatinske) Panov'e spomenike svrstao u d v ije grupe, uzimajuci kao bazu njihov
kompozicijski sastav. U prvu skupinu ušli bi - prema tamo predlo,ženoj shemi - oni
reljefi na kojima je, razumije se, s njegovim licnim i pratecim atributima, Pan pret-
stavljen sam, ("P ana Il e i n«), dok bi drugoj spadala nešto rjeda grupa reljefa, na
kojima je ,bog pretstavljen u društvu Nimfa ("P a n u n d die N y m p h e n«). Ako je
ova klasifikaoija imala vrijednost u vrijeme kad je bila predložena (a samo donekle i
danas još za po.drucje na ko,je se odnosila), bogatstvo ovakovih spomenika, kojima raspo-
lažemo danas, napose pak raznolikost u figuraInim kompozicijama - u koje su ušli i
neki novi likovi, dotada nepoznati barem na primoTju - daju nam mogucnost, da
Shneiderove dvije grupe ovih spomenika proširimo i rašclanimo, i umjesto njih
postavimo novu shemu s ove c e tir i varijante: 1. S il van sam, 2. S il van
u dr u š t v u s dr u g i m b o žan st vi ma, 3. S li1 van s N i m f ama i 4. S I- i
v a TI s N i m f ama i d rug i m b o žan s tvi ma.
Razumije se, da bi se ova shema mogla i dalje razradivati, osobito obz'kom na
prirodu Silvanu asociiranih božanstava. Zanirrnljivo je da i na tpOld'rrucju zadinarslkih
dalma.tskih oblas·jji - lrnje cemo ovdje detaljnij'e i posebno razmatrati - imamo potvrde
za sve navedene cetilri 'vaTijante, medu kodima se naroc1to brojem i sadržajem isticu one
sa slo,ženijom figura1nom i kultnom k<':>mlpozicijom. To nam, nesumnjivo, potvrduje da
su ilirski kultovi ovdje imali svoj nesmetani razvoj i procvat i u vrijeme rimskog go-
spodstva, kad su konacno našli mogucnost za svoju umjetnicku i likovnu :realizaciju li
materijalu (kamenu), koji je u ilirskoj puckoj umjetnosti dozvoljavao postepen prijelaz
iz dubOiTezaClke tehrn~ke u drvetu u tehniku pune, reljefne obrade. Ovu su I1Jirima, nesum-
njivo, donijeli maj'sto:ri-lklesar,i iz krajeva van njihove domovrne. Osim toga, osnovna
analiza ovih grutpnih kOffilPO'21~cijapo:kazuje: rda je na svima njima redo'vito pretstavljen
Silvan, di()lkse njegovi pra,vioci od Zigod.e do zgode, ili potpuno ili djelomicno, izmjenjuju.
Ako se k tome potsjetimo, da ,>u i slike na kojima je prikazan Silvan sam u ovim kra-
jevima dosta ceste, neminovno mOTamo VE:: ovakJo prelimina!Tno dobi do zakljucka, da
je božanstvo, štovano u doba rimske vladaV1ine pod imenom S il van u s, bilo zaista
vrhovno - iaJko mo,~da ne i jedino - ilirsko božaIllStvo štovano osobito kod Dalmata.
Zanimljivi su, u vezi s tim osobito n~ki epiteti koji ga prate na natpisima, iz kojih
razabiremo njeg·ov odlJican položaj u kuHu.V)
!Pozna,ti su nam brojni reljefi, ili druge :f\igUlTa1nekompotZicije, antiClkih bqžanstava,
na kojima je ces,to pretstavljen citav grcko-rimski OliffilP. Nije dakle nikakvo cudo, što
je i medu Iliirima bilo Vljernika-dedikanata, kadi su narucivali i posvecivali takove
grupne Ikultne s1i1ke svog domaceg panteona. Ovaj, medutim, nlje imao tako cvrsto
9) TakovisulU,Piteti,'nalprtmjer, Deus (Deo Sdlvalno CIL III 1145, 11<5·5,1306,

1441), SanC'tus (Silvano S,ancto CIL HI 115(3), Augustus {SiloVanio AUlg,. CIL
III UHl, W58, 1959, '1960, '98il,3,iJtd. - Na neku vezu s "ocem ibo,gova«, Zeusom, aJiUJd'irra,kako
upozor,a'varrno da,lje, ime D ii o iPane s, ikoje nas ,pot!sjeca na grc,kQ D i o IPa n, (jedan nae;iy
~9 Pana).
izgradenu sistematiku ni genealogiju, koja se istom tada pocela raZlI'adivati i fiksira ti,
neosporno pod utjecajem one znacajne pojave, što je obicno pratila romanizaciju u
osvojenim zemljama, a koju nazivamo i n ter p I' eta t i o Rom ana.
Bilo bi potrebno kazati nešto opcenita o ovom vrhovnom dalmatsko-ilirskorn božan-
stvu, prije nego li se upo,znamo s nekim specificnim njegovim o,zlua!kama, koje proizlaze
iz 'Getaljne ikonografske analize sa kul,tnih sli1ka. Zanima nas, u ,prvom redu, njegovo
epihorsko ime,' bU!druci da je naziv, koai on nOlS,ina s~im epigraficikim spomenioima - sa
citavog ilirskog. podruoja - nalkalemljen, posuden i name,tnut; lk tome, kako cemo
vidjeti, nema nikakvog ikonografskog oipravdanja za narinutu interrpretaciju ovog ilir-
skog božanstva s ita1sik,im Silvanom, do li samog ime n a ovog posljednjega, koje bi se
mogla pavezati. s ikarakterom ilirskog š u m s lk o,g boga (s il v a - S i 1 van lUs; sr.
njegav epitet S ,i 1ves ter).
A Mayer je, interpretirajuci zajednicki spamen jednog sasvim nepoznatog para
epihar'skih božanstava (V i d.a s u s i Tha n a), na nekalika zavjetn\ih spamenika iz
ak,alice Tapuskaga,10) došao, da zakljucka, da u njima treba prepa0l1ati onaj tako, cesti
par iLirskih ha,žanstava na figuraInim spomenicima iz naših kraljeva, kadi se na epigra-
fickim sipamenidima na'L?ivaju S'i 1van u s i Di ana. Ova hJtpalteza tol1ko je uvjerljiva
i osnovana, da se mora bez ustezanja ulSvaja,1Ji,tim vllše šta j>e slpomenuti palI' zaista,
barem zasa.id'a, jedini mješaiViti !božanskli par ilirske mita-lagije, kaji ni u figlUralnim ni
epigraf:iclkim s,pomeniCJima s citavog ilirskog podrucja nema alternacij,a. Nama se, me-
dutim, cini da bi OVla interprret:iJranje par.a Vi d a s u s - Tha n a s anim S il van u s -
Di ana (i n ter pre tat i o Ram ana) trebalo ipak shvatiti laikaIna, tj. ne generalna,
kao, važece za citava ilirska /'padrucje, vec sama za stanaVitu, prastraniju ih užu, ablast,
u prvam redu sam kraj, u kajem su spomenuti natpisi i nadeni. Ta L?ba'g toga šta ime
Vi d a s u s ne pretstav1Jja jedini sacuvani oblik, za kaji imamo razloga vjeravati, da je
bila stara epiharsk,a ime ovag ilirskog božanstva. U mamentu, naime, kad se pra'vadila
tzv. i n ter pre tat i o, Ram ana ililI's!k,ihkultava nalazima na spamenicima iz raznih
naših krajeva, uz otstale primj,eretaikava izjednacivanja (Ven u s - I I' i ,a,l1) Ven u IS-
A n z o,t 'i c a,l 2 A P o,Ila - T 'a d 'e n u s, 13) B i n d u s -- Ne p t u n 'u S14) i sL), i taikove, kaji
se neolSporna a'dnose na izje:d'nacivanje kulta nekog, valjda glavnog ilirslkag božanstva u
našim kraj,evima sitalskim Silvanom: S i 1IVa n u s - M a 19 1 a (M 'a g 1 a e n u S?),15) S i 1-
vanus-Car ... ,16) Silvanus-Messar17, a možda i jo'š pa kOlje ime, uklaliko se tu
ne radi o, abicnim epitetima ex qua 1 ita t e, kajima je cesta POIPracena Silv,anova ime
na spamenicima iz naših i susjednih krajeva (mažda B e Il ata r?;l8) sr. na pr. co 'ffi-
munis,19) damestic1us,20) silvester,21) augustus).22) Sve ova pakaz-uje ne
'0) A. Mayer, naJvedena djela (osobito Vjesnik hrv. arheoI. društva N. S. XXII-XXIII,
1941-19~2). Sr. li off ,i 11 e I' - S ,a I' ti a, InschriftJsnaus Jugoslavi,en, nr. 5Hi-518.
]') I r i (a) e Ven e I'li CIL III 3033 (Flanona); sr. i I I' lia e Ali g. CI'L IH 3'0'32 (~piid.).
]2) ,lod ove domace liibUJmslkebožke našla ISU se dva naltp:s.a, ~oja ISU SItajala u njenom
svetištu li Ninu; jedan (sada u Arheološkom muzeju u Za,dlru) nar.d.va se samo nj,entim doma'cim
imenom, An z o t tic la,a na drugome je vec provedena linterlP'retad,j,a s V,enero.m i(Ve ne I' ,i
An s o,ti c a e; sr. Abramicev ilZvj,eštaj Archa::>,logiisoheFonsc.hung in JugoslawLen S. 174, 175,
Bericht libel' den VI. Intern,at1;ionalen Kongres,s ftir A,rchao1ogie, BeI'ililll 21-26 Aiugust 1939,
Berlin 1940).
13) CIL III 13868. Sr. V. S k a,d C, ApoJ]o Tadenus, Glasnitk Zem. muzeja XXXVIII,
19,26. Ime ce biti, po sVOj pDiHCIi. - k31ko Ipret<postavlja L Maric (AntiOki kuJ1Jovi li našaj rzemljd,
str. 2,1 L d.) - tracko, kao i sauno božanstvo, koje je imalo slicn'ih slPomenika u tratckJim oblastima
") CIL III 14325, 14323, 14327, 15068; s,r. A. M ,a y e 1', O fOll1s Bandusiae ... , Zei1Jschrift
fi.ir girtiech. UIl1dlaJt. ~lracl1e, 25.
]5) CIL III 396,3 (sr. Vj.es,n,j,khrv . .atrheol. <lrtuštva N. S. IX, 1907, str. 128: B r u n š mi d,
Kameni SiPomenicL Hrv. Nar. Muzeja 'li Zagrebu, br. 259_
]0) GlalsnLk Zem. muzeja XL, 1928, str. 79, 80 {sl. 1).
]7) GLaisnlitkZem. muzeja XI, 1899, s.tr. 121; N. S. VI, 19<511,s,tr. ,5,1, br, 2; CIL III 986,7.
]S) cm...III 6438.
19) cI3ullettino di a'rscheO'logia e storia dalma,ta XXIX, 1906, ,sibI'.191.
20) CIL III 3392, 3491, 3492, 3493, 3495, 3496, 3497 itd.
27) CIL III 3499, 3500, 35'011, 100'3'5, 13'198, 146113 ibd. te GJ..a,Sll'~Zem. muzeja XXXIX,
19,27, str. 257 i d. br. 4 (sr. T. III sl. 4), 5 (T. III sl. 5). Spoml::mdtkS. ako 71, s'tr. 7, br. 7, liitd.
22) CIL III 8684, 9813, 9830, Bullettino daJmo XXVI, 1903, str. 117, ,br. 32,15', str. 133, Qr.
3240; XXVII, 1906, str. ~9, br. 3176, ~td.
________ I_l_irs~e_prets.taveSilvana na kultnim slikama s podrucja Dalmata 9
sama, da su vido vii štovanja i s'vojstva ovog veoma omiljenolg božanstva bili razliciti,
nego, po našem shvacanju, i to da se on u raznim krajevima štovao. pod razlicitim
imenima, ta,k,o negdje kao Vid a s u s, drugdje kao Mag 1 a (e n u s?), ili pak C o l' ... ,
Me s s o l' i sl. Sklon,i smo, šta više, pretpostaviti, da je s istim ovim ilirskim božanstvom
u vezi i poznato ime G l' a b o v ~ u s (davodi se u vezu s našom rijecju g l' a b), koje se
javlja na tzv. i,guv,inslkim plo.cama iz Umb1"ije u Italiji.23) S obzirom na to, što se na
istom spomeni1ku spominje i Jap u z lk u m (= J a 'p u d i s C ti m) n ame n - kao ne-
prijatelj Umbra - zakljucuje se da bi Umbri bili preuzeli ime G l' a b o v i 'u s (ovaj
epitet dolazi uz ime J'U/Pitera, kao i uz ono Marsa i Vov~()nusa) od Japoda, koji su se iz
današnjeg Hrvatskog Primorja jednim dijelom bili otselili preko mo['a, u pokrajinu
Picenum.24) Od ostalLh navedeniih imena, 'Za kQlja pretpostavljamo da su orznacivali bilo
to istQl bilo jedno od vrLo sroldnih do.macih bož,ans,tava, ujed!injenih kasnije, u ri,mlSlko
doba, u imenu itabikog Silvana, Mag I a(?) je bio u upotrebi u panonskim kra,jevama
(natpis kadi ga spominje naden je u Sisku), C o l' ... u zadinan:kiim dalmatskim obla-
stima (naden na Glamockom polju), Me s s o l' takoder u unutJrašnjim krajevima Dal-
mata, ali s o've, tj. primorske strane Dinare. Mada u ovom posljednjem imenu imamo,
mo~da, jedan od cestih Silvanovih 1 ati n s k ,i h €,piteta ex q u ,a 1 ita te, u ikojemu
Patsch2i') hoce' da vidi »daljnju specif~aciju Silvana« (Silvan j,e zaista na ne,kim figu-
ralnim spomenicima - medu koje treba uvrs.titi ,i jedan naš iz okolice Nina2(;) -
pI'ikazan sa srpom!), ne smijemo izgl,lbiti iz vida, da taj oblik (možda kao teofoomo(?)
ime) dolazi na ogromnom broj u natpisa iz svih ilirskih oblasti, li to vrlo cesto uz druga
imena, kaja ne ostavljaj:u nimalo. sumnje u njihovo epiharsko, tj. ilirska porijeklo.
V.ec iz ovdje izloženog.a do'šH bismo do zakljucka, da sru na samom podr'ucju Dal-
mata bila poznata barem dva imena27) za ovo domace i1:irsko bo,žanstvo - kasnijeg
S i Iva n a. Na natpisima, gdje se ava javljaju upmedo s novim, tj. s tI' a n i m ime-
nom božanstva, ta se imena - kao u narodu dobro poznata - obicno pokracuju,2S) pa
je to i razlog što mi neka od njih danas tek moramo nagadati i domišljati se, kako su
glasila. Vec smo vidjeli, da po-stoje razl.'icita gledanja na oblik takova jednog imena (na
onom sisaClkom spomeniJku: Mag I a,M a g l,a enus?), a tako je i s dalmats!kim obliikom
C o l' ... , dok je Me ,s. .. vec na drugom mjestu bilo potvrdeno kao M € S S o.1'.29)
Koliko danas pOZiIlamo ilirsk,i OO'lomastikon, <li njemru nema zasad dl['ugih analogija ni
obLika, UZ koj,e bi se moglo vezati ime Cor ... , osim osobna imena C o l' r ag o 30) (koje
spada u makedonske antroponime) te toponima C o l' l' h a g u s (Liv. 31, 27) C o l' i n i um,
K6p'X.upcx (~ :MD..cx~vcx) 31), s kojiima jedva da ce s·e on omoci dovesti u vezu. Zanimljivo
je, da is,ti ovaj skraceni oblilk (C ar ... ) dolazi jednom, na spomenicima iz naš'iih kra-
jeva, i uz JUlpiterovo ime. Ovdje se ni u kom slucaju ne radi - kako tocno uocuje
Sergejevski - o nekom porznatom Jupiterovu epitetu; na pr. lov i O P tim o. Max i-
m o. co (h o) l' (t al i).32) Nesumnjivo da ce ovaj epitet trebati dovesti u vezu s onim
na našem spomeniku iz okolice Glamoca, iz cega cemo moci zakljuciti, da je ovo vrholVno
domace bož'anstvo ovdje jedanput bilo poistovjetovano s vrhovnim ita1Jiskim bogom (Ju-
piter), a drugi put - zbog njegov,ih stanof\T\i,tih srodnosti s njime - sitaliskim Silvanom,
cija je interplI'etacija, ikako smo V'idjeli, ovdje i prevagnula. Ako se ime ovog božanstva
"') Sr. H. Kr a h e, Lexkoil'l altillyrilSCh€'r Pe'r..sonennamen (Idg. B~bliothek IX, Hei-

de~ber,g 1929), s. v. PWRE VII, s. 'v.
"') Sr. Ar.-MaJ Y e 1', Vjera starlih IJ:ira.
"5) Glasnilk Zem. muzeja XI, 1899, s,tr. 121.
'0) Ara, Ikoja dma. i posvetni nallPis (P.M. S. S. V. S. L. M.), spominje se samo u CIL
III 143222 S više nego lakonskim opisom: ,,8ilvanus stans.«
n) Slican ,primjer imamo na podrucju Lilburnije i Istre, - oba na /podrucju rimske
DaJJ!naJo;'je- gdje nalazimo dva 81piho'rska bož::mstva POiEltovjetovana s Vooerom, An z o t ~c a
i i
I l' i,a; s'r. Kr a h e, [li. dj. S. vv., te .bUj. 11 12 'u na.šoj radnj,i.
'8) Sr. vec SlPomen:ute ,pokraCf;;'ne()bli.ke: S iL Cor., S ~1. IMe IS. sL i
'0) Sr. bilj. 17
'0) H. Krahe, n. dj. s. V.
31) H. Kr a h e; Die aHen balkanillyris~hen geographiEchen Namoo s. vv.
3') GlaSil'lik Zem. muzeja X[' V, 19'3,3"str. 8, b.r. 4 (T. IV, sl. 3); SL njegov clanak Putne
oj.
l;>iJ,ieŠlkeiz Glamoca (Gla,snd,k LIV, 1~42), na str. 160, .

- u toj formi (kao teoforno ime) ,nitjlei sacuvalo medu stanovništvom ovih krajeva, to je
u obilnoj mjeri postigla njegova druga varijanta, Me s s o r, koja je (kao teoforno(?)
ime) veoma cesta baš na spomenicima iz dalmatskog podrucja, i to, osobito, iz onoga
njegova primorskog d'ijela. Poznato je da su i druga neka imena bOtŽanstava na ilirskom
podrucju sacuvana kao teoforna osobna imena, tako nalpr., B i ndh o 33) (B n du 5),34) i
Andinus3~) (Andinus),3G) Boria37) (Boria)38), Thana3a) (Thana)40) idpuga.
To nam u neku ruku pomaže da shvatimo neobicno velik broj osobnih ilirskim imena,
kao što su M ,e s o Ir ili od njega izvedeni oblici (M e s s o r i u s, Me s s o ria n u s,
Messorina, pa oma ,Messus, Messius, Messianus41) i slicna).
Mi vjerujemo, medutim, da se ni 1Jim imenima ne iscnpJljuje relpertoar lokalnih
naziva ovog p0'Pularnog ilirskog božanstva. S obzirom baš na njegovu neo.s'P0rnu iko-
nografsku srodnost s grcko-arkadskim Panom - s koje ga ve6ina ucenjaka, medu njima,
kako vidjesmo, i R. Schneider, prosto i nazivaju Panom, ignorirajuci sve epigraficke
potvI'de o njegorvu 'rdentificiranju sitalskim Silvan om - namece nam se misao, nije li
i naš ba1kansko-ilirski »S i 1 van u s« nekada nosio i jedno ime slicno onome grcko··
arkadskog božanstva, za koje se, barem koliko se nama cini, do danas nije. još našlo
sasvim uvjerljivo tumacenje. cini nam se, da bi ou prilog ovoj pretpostavci govorio natpis
iz Lisovica (srez Guberevac) u Srbi,ji: D i o p ane t i D i o n i s i (f li llio?)42) u kojemu
je osobito zanimljivo ime D i o \p ane s. Ne samo njegova fleksija, u kojoj se iZIgubio
osnovni nalaz (sr. na jednom natpisu iz AkiVileje - Notizie deg1i scavli 1925, str. 24 -
slican oblik Da zaP ane t i s ,f., ili takoder slicnu fleksiju poznatog ilirskog imena
P i n n e s kod Veleja Paterkula, n 110, 4 i 114, 4, naprama mnogo cešcoj, nazaliziranoj
osnovi orvakovih imena), vec još više njegova tvorba, daje ovom imenu posebnu važnost
u· ilirskom onomastLkonu. Ime spada u rijetka još na spomenicima rimskog doba ilirska
kompozita, kao što su, naprimjer, S ce n o - bar b u s, S cer di - 1 a e cl u s, N o m e -
d i t u s i slicna. H. Krahe (Lexikon altillyiischer Personennamen, str. 155 s. V.' Diopanet
-)- mu prvi dio dOlVodi (d i o) u vezu sa sjeverojapišikim (»nordjapygLschen«) di a,
koj'e u oibliku di ada mat ira dolazi na je,dnom tamošnjem spomeniku (sr. natplis u
Riv.- IGI VIn 243), ,ukazujuci pritom i na vjerovatnu vezu sa sjeveroitalskim Cas-
di a n u s (CIL V 4957). Druga pak komponenta stoji neosporno u vezi s vrlo cestim
dalmato-,ilirsklim imenom P ane s i njegQvim derivatima P a n - i c o, P a n - t - o, Pa n-
t - i ,a, P an - t -Ii s (gen.; sr. dat. P an - t - i). Slican oblik, na koj,i bismo se mogli uprijeti
dokazujuci vj.erojatnost iznesene hipoteze, nala~j,mo na grckom tlu kao D i o p an (Keibel,
Epigr. gro 827) »vereinzelt - kako kaže Roscher (Lexrkon der Mithologie In 1 S. v. Pan,
st. 1404) - auch mit Bezug auf seine Ab3tammung von Zeus«. Vrlo je zanimljivo da
grclko-ark,adski Pan nije, kao gme, u svem imenu ujedinio samo ime oca bogova
(Zeusa), vec »im HinblJidk auf seine Abstammung von Hermes« i ono svoga roditelja,
Hermesa, te se pOljavlijuje i u obliku He r m o p a n (kod Euseb. pr. evo 3, 11, 27; Beckeri
Anecd. 1198; Arcadius 8, 9; Philolog. 53, str. 366 i d., bilj. 22).43) Kod Stefana Bizantinca
dolazi, šta više, i -oblik Tt'ta.u61tCw,44) koji dopunjuje ovu zanimljivu seriju Panovih
Nor'i,cko žensko ime (CIL III 5483).

aa)
31)JaipodskJi \bog izjednacen s Neptunom; sr. bilj. 14 Kr a h e, Lexikon altillypischer
Personennamen IS. V.
30) MušJko ime, .sr, Spomenik ,S. a:k. LXXI, ,br. 182.
3") Ime božaJIlstva u Meziji, CIL III 8,184; SL K iI' a h e, n. dj. S. V.
37) lVIiušikolime (EW<idaurum i Bihac), CIL III 1748, 140'12; SQ-. Kr ,a h e, n. dj. s. V.
38) Lstamsko božanstvo, CIL V 7; sr. Kr a hl2', n. dj. s. V.
39) ZenlSikoime 'iz istocne Bosne, GJasn<ik Zem. muzeja XIX, 19'07, str. 447.
'0) Hirsika božka. - UIp. ibHj. 1'0.
<1) H. Kr 31ihe, n. dj. S. vV.
29) Sr. !bilj. 17.
30) H. KIT a h e, n. dj. s. V.
31) H. Kr ,a;h e, 'Die a!lten balkanil1Y1fisohen geog,raph<iscen Namen s. VV.
<2) Jaihreshefte des Oesterreichi:schen Arohaolog.ischen Institultes in Wien XY, Beibl. 238.
<3). W. H. R o s c h e ,r, Lexikon der griechJLsahen und rorn:'sohen Mytholog<ie III, 1, st.
14'04, S. V. Pan (12).
") R o s c ih e r, n. mj.
· Ilirske pretstave Silvana na kultnim slikama s podrucja Dalmata 11
naziva, u kO'j'Lmaje izražena genealoška ili neka druga veza ovog kozonogog bOclanstva
s drugim bQigovima grakog Olimpa. Ovi ol1omas,bcki ,re1iMi davnih odnosa u gr&oj
mito,lo.giji našl!i su, kako cemo vidjeti, odraza i u Ekovnim pretstavama Panova (Silvanova)
kulta caik u našim krajevima.
Iako spomenuti natpis iz stare Mezije daje slutiti, da je imenovani D i o p ane s
grckog pQlfijelkla (to odaje patronimik D i o n i s i u s), mi u obliku D i o p ane s, kodi
ima neosporne karakteristike ilirske imenske t'vorbe,4~) vidimo jedno od onakovIih teo-
fornih imena, kakovima' - kao što smo pokazali - ne oksudijev,a ilirski onomastikon.
Ako postavimo paralelu oblika, kao što su za grcko podrucje D i o - p a n (H er m 0-
p,an): Pan, a za ilirsko Dio-ipane-s: Panes, onda i ovo posljednje ime - ikoje
je narocito karakter'i'sbcno za dalma,tsiki onomasbkon (ime je neobicno cesto na gornjoj
Cetini) - pruža stanovite mQgucnosti, da i njega smatramo takod,er teofornim. Ovo se
ime, barem zasada, sacuvalo u natpisima jedino kao antroponim, ali istodobno, valjda,
i ikao živa remiIlJiscencija na raniju, vjero~atno zajednicku, b a Ika n s k u ge'ne~u kulta
ovog pastirsko-šumskog božanstva'.·
Ikonografske pretsta've Pana na nekim ranijim sipomen:icima iz Arlkadije, koja se
smatra zapravo idomov>inomnjegova kulta na jugu Balkana, nis,u slicne onima sa naših
ilirskih spomenika. Dok je tamo (naprimjer, na novcu) Pan pretstavljen u port:punom
antrolpomorfnom oblJiku, dakle s covjecjim nogama, naši su spomenici sacu~ali Silvanovu
sLiku, koja sasvim pQitsjeca na kasnije pretstave Pana sa grckih slPomenika, gdje on -
pod utjecajem anti<cke koncepcJje kulta i umjetnosti - popr,ima djelomicno terriomodni
li.k, tj. roga ta (aly6xEpw<;;= cap I' licor n u s) satira s ko~jim nogama (A1yt1tau,'tpay61tou<;;,
a1yo1tC)~'Y}<;; ).46)
Silvan je imao, karko smo to u jednom prošlom radu u istom ovom 'casopisu oipd.sali
(Da li je spelej u Mocicima sLužio samo mitrijack6m kultu?),H) s'voja svemšta, 7taUEr!X,
u peCiinama, ili u podrucjima koja su zatvarale krševite litioe. Lijepo sacuvan prrimjer
i
tako'va svetliŠ>ta (p ane o n) imamo u maloj spilji u MO'CJicima,koja je kasnJje, os,im
kao panej, služila i kao mi,trej, kako to dokazuje djelomicno uništena Silvanova i još
sacuvana Mitrina kultna sbka. Otv,meni paneion pretstavlja, medutim, malo svetište na
brdu Kor.>:jakuiz!I1ad'Ka'štela, kTaj Splita, gdje je u jednod od mnogih litica na padJnama
ovog brda uklesana kiu11Jnaslika Silvana, koja još i danas tu stoji za zabavu cohanima,
koji i sada tu dovode svoja stada ovaCa ili kor,>;a.48)U veZJi s neospornJm štovanjem
ovo.g,a - iznad svega kOG?:ohk'og(A i g i p an!) - božanstva na jednome hndu, koje se
i danas r.>:oveKo zja k, mišljenda smo, da u tom o['onimu, osobito ako je on prijevod
starijeg, pretslav,enskog imena, imamo vidjeti radije uspomenu na štovanje ovog ko zi
slicnog božanstva (sr. na'zlive nekih današnjih planina, koj'i se odnose na slavensku mito-
log'iO<U,kao, napr., Tro.g'1av, Perun i sl.), nego li _pak tu pojavu tumaCJiti preuzimanjem
obicnog terionima, koji oznaouje samo cipulentnost ,u anticku oronirnJiju. Iz istih razloga
dlržimo, da je i ime susjednog grC/kog grada Tra.gurija, ikoje je A. Mayer l.ijelPo Izveo od
6 'tpayo<;;i 'to ~po<;;(Ko'zje brdo),4o) dobilo naziv - iako mo,žda tek preko spomenutog
orQlnima - Old ovog bo,žanstva, koje se osobito štovalo u' svim ovim pastirskim Q1bla-
stima. Takovih paneja bilo je, bez ikakve sumnje, i u drugiim našd.m krajeV1ima. Poznat
nam je jedan' takav i u okolici starolg Aeq uuma, gdde je naden vrlo zanimldiv rreljef
.0) Sr. Kr a h e, n. dj. s. v. Diqpanet-. Ovu is,tu osnovu (P.anet-) ima,' kako je vec
~'eceno, na jednom na1t,pi.sui.z vtenetske oiblasti i poznaJtoilirsko trne Panes, ,koje je sadržano
u g.ornjem imenu.
• U) Sr. R os' c ihe r, n. mj. i Ad. Michaelis, Il dio Pan colle ore e con Ninfe su rilievi
alrcheollogic.aXXXV, 186(3), str. 3116.
votiviJ greci, ,(Amna,l,ideU 'Inst'ituto di cOTll"islPondienza
47) Glasnik Zem. muzeja N. S. VIlI, 1953 .
• 8) Na ovaj spomenik nesumnjiV'Oaludira Schneider (n. dj., sDr. 42), dajuci ovaj opis
dvaju 1'eljefa iz soldn.sk.eokoJke: » ... in dem hohen steilen Gebirge hinte[" Sa-
Ion a, lund dann obeiJKlissa an eiJnem Fe1JSabhaJllge(wo s,i,ch der kleine Baleh heraibsti.irzt)
zweimaJ <leI's,tehen<leSiJvan mit Bookfussen und mit <lem beg1etitendenHunde .in <len Felsen
eingehauen. «
.U) A. Mayer, Studije ilZ toPollOmas,tiJke'rimslke pwvincijle Da'1m'acije (Vjesnik za
ariheol. i hist. daam. L, 19Q8-19'29), 7: TraJg'wrdon.
1.2 Dr Duje Rendic - Miocevic
Silvana i Dijane, izraden uživou kamenu.50) Danas se ovaj reljef, nakon što je bio
odbijen sa hridi na kojoO se nalazio, cuva u maloj, ali bogatoj zbirci arheolo,š!kih spome-
nika iz AeqUluma i drug,ih unutrašnjih !krajeva Dalmacije, u franjevackom sam stanu
u Sinju. Tu, u okor1ici,nadeno je i drugih likovnih p'retstava Silvana, ali se one odnose
na spomenilk,e cisto votivna karaktera. Ipak, moramo sv,akako pretJp06taVliti, da je na
podrucju anhkne Dalmacij.e, osim spomenutih vec paneja s kultnom slikom Silvana
izradenom u prirl)d'i, u žlivu kamenu, bilo - možda još i više - i takov'ih, u kojima je
ova sLilka bila nacinjena na zasebnom spomeniku, cesto, dakle, i u nekoj udalijenijoj
radionici. Vecina ovakovih paneja imala je, kako nam svjedoce potvrde iz starine, izvOTe
živi vode. I naš najpoznatiji panej, onaj u MociCiima, imao je nelkada takav izvor što
još jednom potvrduje anticke vijesti, o srodnom karakteru paneja na tlu Grcke (sr. Anth.
Plan. I, 12: El\; aYO:AfiiX IIiXYo\; bd 1t1]Y1)\; to'tiXfiEVO'I; an th. Pal. IX, 825 El\; oh.oy UOiX'tO\;.•..• ,
Ev aYiX/'fiiX
<Ji IIiXVO\; totiX'tO; sr. Ad. Miehaelis, Il dio Pan colle ore e eon ninfe su
rilievi votivi greci, n. mj. str. 317. b. 4).
Preko udruživanDa ovih dvaju elemenata, pecine i vode, u jednom kultnom objektu,
doš,lo je do sjedinjenja Silvan-ova kulta s kultom nimfa, koj1ma su, kako je poznato,
bili pos'veceni izvori i vode. Na' taj su nabn ovakova svetišta,olsim paneja, pretstavljala
i nimfeje. (Na1šmo,cMki, k tome - vidjeli smo - i mitrej, zahvaljujuci baš ,ovim istim
elementima, koji se nalaz,e i u kultu tog orijentalnog božanstva). Ovdje nav'Odimo 1edan
vrlo lijepi - za iu zaj dnieu kulta Silv<ana i nimfa karakteristican - epigram pjesnika
KrinagoJre (anth. Pal. VI, 253):
01t~AUYYE\; NUfiq.wv Ell1ttOiX'X.E\;; at 'toaoy uowp
cr~ouoat O'X.OAWU 'tOUOE 'X.iX't!x 1tpEOYO\;,
IIavo\; i ~X~EOOiX 1tt'tUO'tE1t'tOW 'X.iXAt~,
't~v 61tO ~1]ooat"Y)\; 1tOOOt ),HoYXE 1tE-rp1]\;.
A1Jkifron (fr. 6, 4) ostavio nam je takoder lijep otpis ovakova jednog svetišta u
prirodi, koji nam docarava sliku južnjacke mediteranske vegetaeije i krša; on to 'ovako
opisuje: »A malo podalje Old'stana (tora) bila je nekakva pecina, odozgo zastrta lovor,Qm
i plartanama, a s jedne i s dr;uge strane grmljem od mrcike, dok ju je kao ogrtac pOGve
obavioao bršljan, priljubljen uza sam kamen. Iz nje (pecine) eurila je histra voda. A na
kamenim reljefima vide se gdje stoje neke nimfe i Pan kako motrri Najade, naginjuci
se plTema njlima.«
O kultnom namještaju u ovim svetištima bit ce u ovoj radnji još tu i tamo
govora. Ovdje cemo se sada pozabaviti kompo~icij-om Silvanove kultne slike, i to odjelito
po grllJpama, u koje se poznati nam reljefi iz naših krajeva maglu svrstati, kako smo to
vec naprijed naveli. IlstQdobll1.o,nastojat cemo uociti i ista'knuti sve osnovne elemente,
koji takove kulrtme sHke prat'e, a posebnu pažnju posvetit cemo Silvanovim atributima,
koji - kao simboli ralzlicitih vidova njegova kulta (ka;rakterisbCini osoibito za neke
kraj'eve) - pružaju nedvojlbene pOItvrde o pojavama sinkretizma i razlic1ti1h int'erpretacija
i u kultovima starih Ilira.
A. Reljefi ,na kojima je Silvan p:r.etstavljen s ii. m

Ako ~demo od pretpostavke, da je primarni kult Silvana u naSlm krajevima, kao
i drugdje, bio vezan uz samo ovo epihmsko božanstvo šuma i 'pašnja,ka, onda je sasvim
prirodno, da Su i figuraln1i kultni spomenie~ sa samom njegovom pretstavom najbrojniji.
I ne samo da f>U oni najbrojniji od ostalih pretstava OVQgabožanstva (na Ikojima se ono
pojavljuje ;u društvu 's nimfama iLi drugrim božanstvima), nego su spomenioi s njegovim
likom uopce :najlceš'oi medu Ikultnim sltkam~ ~ voti:vnim spomenic1ma na podrucju
antikne Dalmacije.
Znatan moj spomeniika ov'e Igru,pe sacuvan j.e ,i1iIpolupuno,ili pak u Itaiko~'Ustanju,
da nema nikakVe 'sumnje, da je na njima bio \prikazan samo !Lk Silvana. No ima i priU-
50) M. A b'r ami c, Beruoht uber den VI. Internationalen KOIIlgress... , n. mj., str. 166
d. (T. 4. b).
can broj manjih ulomaka, za ciju pripadnost ovoj grupi mogu da govore s:\mo ako· ih
tocno UOlcimo - ,pojedini ·j1konO!grafsklimomenti. Stoga njihovo uvrštavanje u ovu
ii.
grupu spomenika, iako je formalno hitpotebcno, nije nimalo Vljerovatno. Brrojcano su

ovakovi spomenici najjace zastupani na primorju, ftj. lU !krajevima !koji su bilii najviše
i najld'ulje podložni grck,im a onda i rimskim !kulturnim utjecajima. To je i razLog 'da
Silvanova kultna slika liz ~vih dalmatskih' oblasti stoji u najužoj vezi sa spomenicima
klasicne Helade, na kojima je oVQ grcko-arkad-sko božanstvo dorbiilo svoje :kanonisike
ikono,gtrafs:ke forme. Ovo, uostalom, vl1ijedi i za ostale spcmeI1like Silvanova kulta iz ovih
naših oblasti. Tu je, naime, Silvan uvijek prikazan kao star, bra dat ,i rogati satir
s kozjim nOIgama(A1ytmx;v). A~gipan-Silvan obicno je tu pretstavljen blalga Lioa - olkrenut
potpuno en face - i okružen posvecenim mu drvecem (omoriJkom, lovoifom), životinjama
(koza, pas) kao i drugim simbohma i atributima (nebriJda, pedum, s,iringa itd.). Za razliku
od ove stereotipne kultne slike Silvana na spomenicima sa da1matskolg primorja, u onim
zadinarskim dalmatskim oblastima (~o::A[to::"tr'X.l} ~ "E1tl -&ehEpo::") dominira lik mladahna,
golob r ad a Silvana. Iako· je tu najceršce pretstavljen kao "tpo::y6r;ou~, na nekim -
ne baš p<1sve identificiranim - reljefima javlja se i s covjecjim nogama, što ovo, s
gr6kiim Panom srodeno, i1irsko božanstvo donekle ;približ,uje italskom SilvanlU, cij e je
ime na našim spomenioima redovito i nosilo. Na spomenioima iz ovih rklrajeva ne nala-
zimo_ni druge neke ikonografske elemente, koji su tako cesti na reljefima sa primorja.
Lik boga pretstavljen je ovdje najcešce u slobodnom i neodredenom prostoru, a njegove
su propo:rcije ~isuviše rnalgla'šene U oblicno nevelikom, uOlkvirenom, polju reljefa.
Mada je najveci broj Silvanovih figurainih spomenika iz naše zemlje( potekao sa
podrucja kolja su nastavali Dalmati, sLicnih spomenika nadeno je ,i u drugim ilirskim
oblastima, tako, naprimjer, u istocnoj Bosni, na Kosmetu, na Neretvi, u Konavlima i u
Sjevernoj Dalmaoiji. Iako s nekim specificnostima, svi ovi reljefi vec:inom ;ponavljaju
poznatu kultnu sHku ovoga božanstva, !koja de nastala na jugu Balkana, u atenskim
ateljoe~ma, iz \kojih je on.da prešla - i tamo se narocito proširila - medu arkadske
brdane i 'Pastire. Možda nam je najlklasicniji pl'irrujer ovakove presadene klUltne slike
romaniziranog ilirsikolg Silvana votivna ara iz Lepenice'H) na !kojoj ovo božanstvo ima
nesamo !kanonske forme ii kompozicijsku shemu klasicnih grcikih reljefa, vec je i stil i
na01n interpretacije ovoga lika, kao i citava lTeljefa, sav u duhu onih umjetnickih tra-
dicija, ikoj·e nemaju analolgija, niti su pak zastupljene na Sjpomenicima ove' vrste iz
dalmatskih oblasti, u !kojima su oni, kako smo rekli, najceš6i i najbrojniji.
Najveci broj o'Vih Sjpomenika vOrtivna je karaktera, manji pripada samim sve-
tiš.bima, u kojiJma su bile Iporstavlj'ene rt·akove ikultne slike ovoga bOržanstva. U !posljednje
spadaju, nesumnjivo, reljefi isklesani u živoj stijeni, litici 'ili spilji, koje su ipretstavljale
idealna priITodna svetišta SHvanova kulta. Naši krševiti krajevi ostavili su i inace dosta
tragova !klesanja s>pomenLkau živeu kamenu, netpobi,tan dolkaz 'umjetniclke aktiVlIlosti i
rada majstorskog dlijeta baš u ovim našim stranama. Pored veceg brod grobnih i nad-
grobnih spomenika (sr. osobito oikoliou stare Salone li ErpLdaura) - medu kojima je,
valjlda, najinteresantniji i najljepši skulptirani sa.rkofag s reljef1ma iz Heraklova kulta,
u Solinu":!) - isticu se kultni spomenici. Poznat nam je tako iz antiknih brackih kame-
noloma (kraj Šikripa) nedov:ršen re:Ljef Herakla,53) a onda niz reljefa s Mitrinom kultnom
slikom u Kona~lima, 'u okolici ErpiJdaura.54)Za njima ne zaostaju ni relj-efi s kultnom
slikom SHvana, bilo sama bilo pretstavljena s drugim Li\kovima i božanstvima. Zanim-
ljivo je, da se jedan od takovih re~jefa, na kojemu je bio pdkazan samo Silvanov lik (s
a.tributima?), nalazio - u istom speleju tik uz jedan od spomenutih ~u lit'ici uklesanih)
o]) V. S kal' li C, Starine na Gracu u bosanslkoj LEWen1i<clj·,

Glasnik Zem. muzeja XLIV,
1932, ·s:1:r. 4.
O') Sr. Bullettino di archeol. e storia dajmo XXVII, 1904, str. 77 (1.'.IV). Tu je dana i
potpuna rbi/bliograd'ri.j.a
ovog :zanimrljivogsarkofaga. Sarkofag dama'3sduži kao o1tar tu podugnute
c.rkv.ice$oV. Kaje.
,,') Sr. B uH c - Ka r a rrna n, Palaca cara Diokleoijana u Spk1Ju,sl. 66.
o') Os-imMitriJne ,kultne sli.ke na spomenutom slPeleju u MociciJma,u F,pi.dauru i okolici
n.a(!oooje bilo još ne.korli.konjegovih reljefa. Jedan od ovih rl2iljefa,b'lOje, ikao li moC'iclki.,
uklesan
ti litici (na brdu sv. Juraj), odakle je skinut i prenesen u Cavtat. Sada se cuva tamošnjem
1\.1
LClipiJda:riju.
14 Dr Duje Rendic - Miocevic _
mitdckih relj-efa U Kooavlima {Mocici).":;) Do!k se ovaj posljednji, Ikako smo na drugom
mjestu nedavno pisali,56) posve sacuvao, Silvanov l:iJk Ibio Ije u nepoz,nato doha sikoro
citav uklonjen, zajedno s citavom malom liticom, u ikojoj je bio isklesan. Drugi poznati
nam taikovi reljefi, na kODima je, kao i na moci6kome, bio isklesan samo S'ilvanov lik,
nalarz.ili su se 'li neposrednoj blizini Salone, jeldan na obroncima Kozjaka (jaš i sada
sacuvan), a drugi, valjlda li novije vrijeme p!!,opaa, ibl,~zu KUsaY) KliŠlki panej bio je
i li tome srodan mo.ciClkome, šta je i dvdje iz litice iZibijala živa vada, taiko karaJk1eri-
stican elemenat za kult ovo.ga bD.Žanstva ru našim primorsikim !krajevima. Osim srpome-
nutih ~eljefa, na kojima je Silvan pI'~azan sam, njegov liIk - 'ali u društvu s drugim
božanstvom - nalazimo isklesan li litici i na imenovanam Ifeljefu iz okolice A·e q u uma,
na ,gornljoj Cetini. Sigurno je, da je ovaikovih paneja-l s kultnim slikama božanstva,
isklesanih li litici i živoj stijeni, bilo i više u našim !krajevima, ali 'i1i im se trag llIije
do· danas sac'UlVao, ili su nauci još nepoznati.
VeHk dio Silvanovih figuraInih spomenika vec Je oibjelodanjen, ali u zbirikama
naših muzeja ima ih prilican !broj - medu ovima narocita ulomaka reljefa - koji ili
su naucnoj javnosti Iflosve nepor,>;nati, ili su samo pOVlfšno bili registrirani u kaJkovli pri-
godnom izvjeMaju, Hi raspravi. Ovo posljednje virilj'edi donekle i za splibski Arheološlki
muzej, Ikoji de, nesumnjivo, prilk'upio najvecu kolekciju votivnih Hgura,lnih spomeniika
ovoga bo,žanstva. Prava je sreca, što su mnogi od starijih ovih njegovih srpomenika
bili objavI-jeni (cesto i sa artežom), jer se neki od njih danas ne mQg1Uviše pronaci u
muzejskim 2Jbirlkama, ikoje su mnoga stradale za cestih seoba i nepo.desnih smještanja
u toiku posljedndih decenija proš1lo,g i prvih decenija ovog stoljeca. Zah.valj.ujuci opisu
koji imamo, danas smo u mogucnosti, da lU sinteti-oku olbmdu Silvall10vih spomenika
ukljruCiimo i njih, .Ipa i naši sudo~i i zakljucci imaju pouzda:niju osno\'u i trajnij,u
vrij ednost.
Starije, tj. otprije IpoZlllate reljefe iz Dalmacije (uglavnom okolice Salone), na ko-
jima je pr1ikazan sam Silvan, o,bjeloidanio je, kaiko je vec receno, R. Schneider (Arch. -
epigr. M1tth. IX, str. 37 i d.). Šteta je, da je ,ovaj neslužbeni ikata,lolg tada rpostojecih i
odabranih, figuralnih spomenika splitskog muzeja t,e IClJruoglih dalmatskih zbirki donio
papis ~elje1'a (vecinam uz popratni crtež) bez' rednog broja, <Ciomej'e znatno otežano
snalaženje osobito ko.d pOiZivanja na odnosni spomenik lU jednoj cjelolv-itoj obradi ma-
terije, kakovu namjeI"u ima, konkretno" i ovaj naš rad. Niz da1matinskih spomenika sa
Silvanovom pretstavom - porijeklom iz Solina - kode je za svoje zbirke nabavio za-
grebacki Alfheološki (ranije Narodni) muzej, objelodanio je J. Brunšmid li pozna-
tom svom katalogu kamenih spomen1ika ovog.a mUlz·ej'a (Kameni s,pomenici hrvatskog
narodnog muzeja u Zagrebu, Vjesnik h~vatskog arheol'olŠikog društva N. S. VilI, 1905,
str. 70, 71, br. 128-130). Dva od olvih posljednjih spomendka vec s'u ranije bila ~bjelo-
danjena i ad Schneidera lU [spomenutom njegovom izvještaju (br. 128 i 130). Tipicna
ku1tJna slilka svih ovih, kao i kasnije naden~h i djelomicno Ijo,š nepaznatih reljefa, jest
ona koju, naprimjer, pdkalzuje relj'ef iz Trogira - danas 'po s'voj prilici izgubljen (sr.
SchneWer, n. dj. str. 38, d~je) - nekada u posjedu d'bm,elji Fanfogna Garagnin. Silvan
je na tom reljefu, iPr~kazan ikao i obicno, en face. U lijevoj, doil.j'e spuštenoj ruci drži
uspravno pastirski štap fjp e.cl um), a li zg,rcenoj desnici, na prsima, siringu. Ovo je,
. c1rui se, "iklasicna« (ikanonska) forma, u kojoj se na našim primorsikim srpomenicima javlja
bk ovog p as t.j r s kog ibD.Žanst[va. Istu sHku imama na još n,eikoliko reljefa u split-
skom muzeju, a vjerovatno da je b'i-la i na nekim drUlg~m taikov.~m spomenicima, koj'i
su nam se sa'cuvali samo u rulo'fficima, aH ta'ko, da sacuvani dijelovi ne dozvolj avaj u
pouzdanu rekonstrukciju slike citava relj€fa. Vrlo izrazit primjer imamo i na jednom
Ji,j~po modeliranom i radenom reljefu iz OIkoliee Solina (1.J1bovac ikad Kucina; sr. Bullet-
tino di archeol. a staria dalm. XXXIX, 1916, str. 25, i Kat. splitskog Arheol. mlUZeja
D 242), zatim na malom, vrlo rusticnom i ne\'ještom rukom klesanom reljef,u, nepoznata
. o.) Sr. A. Eva n s, Antiqu.arian researches an Illy,ricum (Archeologia XL VIlI), str. 20,
I ~aš nad: Da li je spelaeum u Macicima služio samo .JII1itrijackom kultu? (Gla nik Zem. mu-
zeJa, n. sv.).
00) Sr. spomenuti claillaJk (bUj. 54).
O') Sr. što je o tome vec r,eceno 'u bilj. 47.
nalazišta (takode u splitskom muzeju; Kat. D 207) - iz nekadašnje ~birke A. Luka-

novic - koji je objelodanio Mo,Abramic u Vjesniku za arheologiju i historiju dalmat.
L. 1928-1929 (Nekoliko skuLptura antiknih bo~anstava, str. 49 i d., t. IV sr. 3), te ru još
jednom takovam <reljefu istog mruzej.a iz Peruce kod Klisa, koji dOtsad nije Ibio objelo-
danjen (Kat. muzeja D 437 Tab. III, sl. 1). Silvanov Hk na prije spomenutom ,trogirsk0m
reljefu postavljen je, za razUku od vecine ovih drugih, u prirodi (možda svetištu,
paneju?), koju pretstavlja - s lijeve strane <reljefa - stablo, s bujnom krošnjom. Ovo
isto stablo, ialko d'1'ukcije kOiIIllPoniranoli modelirano, nalazimo i na malorprije s'pomenu-
tom reljefu iz kl,išike Peruce, a u jednod ili drugoj varijanti (,stablo j,e Ikatkada na
suprotnoj, tj. desnoj strani reljefa, ili su pak dva stabla, smještena s jedne i druge
strane, tako da je Silvan u sredini) nal.azimo ga na velikom Ibroju dalmatinskih srpome-
niika. Ova stabla, koja obicno prate lik našeg !pastirskog božanstva, imaju, vjero'vatno,
da potvrde navedeni Alkifrono!V opis .paneja, koji su bili poikriveni »lovorom i ,plafa-
nama«, ili palk ono što nam je u !Vezi s kultom ovog iboiŽanlstva o o>morki zab.iliježio
• Maxim Tiranin (VIII, 1: "o(hw U 'tl\; 'ltOl[1E'IWV 'tOV lliXvCG 'tl[1~ EA &. 't 1) V CGO'tij) 6tp1)ArjV
E~e:A6[1e:vo5 ... "). Oini se, da je na našim spomen kima najcešce prikazano lovorovo drvo,
koje je karakteristicno za floru ovih južnih d.medi,teransikih krajeva. Da dOtPunimo SH-
vanovu s1'iku na trogirskom reljdu treba spomenuti još dv.a živa pratioca ovoga božan-
stva, koji mu na svim ovim spomenicima daju izrazito obilježje božanskog pastira,
odnosno pastirskog boga: jare i pseto. Katkada je prikazana samo jedna od tih ŽJivotinja.
Tako na spomeniku iz Libovca kraj Kucina vidimo veoma lijepo mode1irano jare, 'li
drugom !planu, iza Silvana. Istu tu kombinac~ju vidiima li na jednom sas!Vim malom, inace
mO'l'1umentalnom komponiranoun: reljefu SiIvanovu, u 'edikuli (s tragovima poJihromije),
takioder iz Solina (Kat. D 171). A ima i obratnih .pojava, da se ove životd.nje pojavljuju
u .pojacanom broju. Na spomenutom solinskom reljefu ru zagrebackom ~heološkom
muzeju (BruIlJšmid br. 129), uz psa nalazimo i' dva jareta, a n'a jednom sli>CII1Jom reljefu
iz TrulSine u ,akoliid Konjica, uz psa, nekih 4-5 jaradi (?).58)Posrtojoe,daik~ko, varijante
na ovu osnovnu sliku, i to, kako obz1Tom na broj, srnQeštaj li lka,rakteT stabla, tako i na
broj, 'položaj i pokret prikazanih ŽIi'votinja. Varijante postoje, nadalje, u prikazivanju
stanovitih detalja samoga Silvan ova lika. Dok je on s'vugdje, osim na maloprije SiPo-
menutom reljefu 1Z Trusine t,e, mo,žda, i na spomeniku iz glam'Oloke Dub:rave (Glasnik
zem. muzeja LiIV, 1942, str. 140, sl. 12), prikazan s kozjim nogaina (A e g i P a n) i ro-
govima (c a p ric o l' n u s) samo je katkada prikazan i s dugim i oštrim, ko~jim ušima
(sr. opet spomenute reljefe iz Trogira i Peruce kraj Klisa). Kao A e g i P an nerilietko
je litifalican (sr., nCllpr., spomenuti solinski reljef u zagrebackom muzeju, Brunš.rnid br.
128 = Schneider, s'tr. 31, dolje, 11>idrugi jedan solinski r,eljef, ,objelodlanjen takoder od
Schneidera, n. mj., gore). Dok je Silvan na nekim spomenioima i u gornjem dijelu tijela
potpuno nag, na drugima ima kratak ogrtac - hlamidu .ili nebridu, ve:~p[\; - (tako
na dvama sol.inskim spomenicima 'u zagrebaCKom m,uzeju, BrUJnŠmidbr. 128 i 129). Dru,ge
opet v,arijante prDIizloaz,eiz toga, da li Silvan sjedi ili ko;raca, ,da li ogrtac (ili Ikožu)
ima preko ruke, da li s1Tingu ili !pedu drži 'u lijevoj .ili desnQj ruci, ili pak u id'rugacijem
položaju nego je to naJprijed navedeno. Tako na jednom reljefu iz Solina, koji se nekad
nalazio u splibslkom muzeju, a d.anas mu, izgleda, više nema traga (sr. Schneider, n. dj.
str. 38 sliJka go;re), Silvan je ispružio desnicu sa siriPigom do samQg ruba reljefa, odnosno
do iznad rogova jareta, koje mu, uspravljena, stoj,i do nogu; lIla j,ed'nom dDugom, ma-
njem re1jefu (ari), ta1kode'f iz Solina (danas isto tako izgubljenom?; sr. Schneider, n. dj.
37), bog je desnom rukom držao siringu na ustima (?), poput Silvana na žrtveniku iz
Lepooice kod Kiseljaka,
Silvan ISe kartkada pojavlojuje na našim spomenicima .i s dr~gim, za njega manje
tipicnim atributima, Ikoji kao da njegov kult prošilDuju i na nel<a dr,uga PQdrucja anticke
religije, .pribl.ižujuci ul tome ovo božanstvo Liberu, Prijapu, a nadasve samom ita l-
s kom Silvanu, te, možda, i još kodem drugom italskom božanstvu polja i .plodova.
Noseci Iponeki od ovih novih atributa, Silvan odlaže redovito jedan od svojih obicnih
O") Sergejevski, kOj,ije objelodanio ovaj SiPomenik (Glasnik Zean. muz. LV, 1943, str.
5-6) drži - i ne preciz,iraju6i UiPravoove živo tiJnje - da ,ih jie bilo !Svega 3-4.
simbola (ped um, siringa), i to cešce svoju pastirsku sviralu, koju sad vidimo obješenu
o g'rane stabla, pod kojim stOiji (sr. Brunšmid, n. dj. 129), sad o neki klin (sr. pomenuti
reljef kod 5chneidera str. 41, sl. Igore), ili Je pak jednostavno vidimo na plohi reljefa,
'1 pozadini (Sohneider n. dj., str. 40, sl. dolje = Brun:šmid, n. dj. 130).
Na jednom od solinskih re1Jjefa 'u zagreba6kom muzeju (Sohneider, n. dj. str. 41
sl. dolje = Brunšm1d 128) vidimo Silvana pod stablom, Ikako u spuštenoj desnici drži
pastirski štap, dok je lijevom rukom, koja je :ogrcena na prs1ma i provucena kroz nebridu,
ohoulhvaltiooklrugle ,plodove nelko.g vo,ca. Cini nam se, izvan svake sumnje, da je ovdje
ovo ili~sko Ibožanstvo s imenom .poprimilo i neke i:konorgrafske oznake i svojstva ita l-
s kog Silvana (možda i kojeg drugog slicnog italskog božanstva, naprimjer, Vertumna),
koji se OIbicno prikazuje na sp{)menicima s plodovima. Jako pak naglašen itifaliclki
momenat, Ikoji je na ovom s.pomeni>ku izrazitiDi nego na drugim Silvanovi:m spomeni-
cima iz na'šiih krajev,a, mogala !bi ukazivati i na stanov,ite veze s P,rijapom, koji takoder
svoje genitalije ujedinjuje s plodovima prirode, kako .ga !prikazuju i mnogi naši spo-
menici. Ovo je božanstvo i inace našlo svoje mjesto lU au:tohtonim kultovima naših
kr,ajeva, Ikako po,tvrduje njegovo prisustvo na jednom spomeniku jz Aenone, u kompo-
ziciji s l1burnskom božicom Anzotikom, koja je i n ter pre tat i'O neR Dim,a n a bila
poistovjetovana s Venerom (Ven u s A n s o t i c a)."o) Nelkoliiko reljefa prikazuje nam
Silvana s grozdom u ruci, koji ovog ilirskog boga - os~m gore navedenim hožanstvima
- približuje a donekle i poistovj,etuje s Liberom (Bakhom, Dionisom); tako vec spo-
men'uti reljef iz Solina, u zagrebackom Arheološk,om muzeju (Schneider, sur. 4.0, sl. dolje
= Brunšmid 130), na kojemu ikozonogi bog lijevom rukom drži pedum, a u is'pruženoj
desnici .grozd, za ikojim se propinje odozdo jare; zatim mali, u kamenu plocu ugravirani,
lik Silvana na pri:prostom seljackom spomeniku iz Županjca-Duvna (Tab. IV, 1; sr.
Glasnik Zem. muzeja XXVI, 1914, tro 143), gdje bog, s neobicno dugim ['o.govima, u
napola ispruženod desnici drži pedum, o koji je obješena siringa, a u spuštenoj lijevoj
ruci grozd; ISilvan drži u ruci girozd na j'Oš dvama reljefima u splitskom muzeju. Up.
još jednom spomenuti rerjef kod Schneidera (sur. 41, sl. gore = Kat. splitskog Arheol.
muzeja D 23; V. t: 1. sl. 1) te onaj koji Schneider opisuje na sur. 43-44 (sa slikom na str.
44; Kat. D). Na ovom posljednjem Silvan ne drži 'u rukama ni jedan od obicnih
svojihatributa: siri:nga je :tu, kako je vec naprijed navedeno, obješena o posebni klin,
postavljen uz sam gornji rub o/kvira - u tu sv,rhu ona j,e ovdje pdkazana s veoma
lijepo modeliiranom ruckJom - a bog u spuštenO'j desnici drži grozd, dok preko lijeve
ruke ima prebacenu leopardovu ili lavlju kožu. Poznato je, da se Silvan na našim spo-
menicima pojavljuje katkada z,aogrnut jel,Enjom !kožom (n e.b r i s), u cemu ima ikono-
grafsku s'rodnost s Liberom, no ovdje se nesumnjivo Iradi o koži jedne vece i drl1jgacije
zvijeri, koja najviše nalici leopardu ili lavici. Ma da se i Libel' cesto pojavljuje uz
panteru, i to živu - kako potvrduju i naši dalmatinski spomenici - ovdje bismo
iskljucili ikonografs1ki utjecaj njegova lika na oblikovanje Silvana i radije pretpostavili
preuzimanje nekih 'elemenata i:z Heraklo've ilkonografije. Ni:su, naime, Irijetki spomenici
ovoga, medu pdprosti:m svijetom o,so:bito štovana i voljena Iboga, na 'kojima je on -
atletskih formi - prikazan s kožom nemejskog lava, prebacenom preko ruke. Tako'vim
ga prikazuju i neki dalmatinski spomenici iz SlPlitskog Arheološkog muzeja.GOtNeobicnu
slicnost s ovakvom kompozicijom pokazuje na~ocito jedan ['eljef iz Trogira - sada u
tamošnjem gradskom Lapi:da,riju - gdj-e je Heraklov lik smj,ešten u maloj edikuli. Naš
solinski reljef Iprikazuje Silvana zaista u herkulovskim formama,Gl) zbijena, nabita i cvrsta
.0) Sr. bilj. 12. Zajedno sa slPomenlut'imnatpisom (Ven eri A n s o ti c a e) obje1oda-

nio je Abramic u aktima iberlins,kogkongresa d. ov.aj jeddil1iStvenu' Venerin ~~p, ikoji je kra.sio
njeno svetište u Ninu. Sr.· 1 njeg.ov clanalk Ninska V,ener.au Gl<:usnilku Pr,imorsikebanovine god.
II, br. 11-12.
GO) Osobito lijep primjer imamo na reljefu u splitsikom Arheol. muzejiu (Kat. D 235),
koji je naden u zvon.i1{Ju splitsike stoJne crkve, a !pIlikazuje sva gla,vna božanstva grcko-Ifl;mskog
01limiPa.Sr. M. AIbl' ami C, Tychie-(Fortuna) Sa,loiil1tana(Vjesniikza arheoJ. i hist. dallm. LlI,
193'5'-19,49,sk. 287 i b. 17 - gdje je [l,a,vedena i ostala 1iteratucr-a- Sil.3).
,n) Za vezu Heraklova kulta s onim našeg Silvana zanimljiv je jedan veci ,reljef obje-
lodanjen kod Roschera (III, 1 S. v. NYIIl\Phen,st. 563-564, sl. 7) - prema Baumeister, Denk-
maler 1033 - ikoji u nek,im detalj'ima (nimfe) 'ima dosta ikonog,rafskih srodnosti s našim
da!ma,tinsik.im,'Posebno solinskim reljefi.ma.•
tij'ela, a kako je lik itifalican, reklo bi se da su u njemu pretstavljena i s'vojstva Prrijapa.

Mo~da nigdje kao na ovom !Teljefu ne vidimo ujedinjene elemente, simbole i atribute
raznih božanstava i razlicitih ku1tolVa,'Što nesumnjivo ulkazoujena prodiranje iheterog€nih
elemenata u izgradene kultne sisteme kako reUgije stalTosjedilackog, ilirskog življa,
tako i one importirane ill GrcJke ili iz Rima. Naš reljef još je jedna - ovaj put likovno
izražena - !potvrda ku1tnog sinkretizma u našim kr<ijjevima, kojemu se tragovi i inace
zamjeCiuju [1a našim, o,sobito epiglrafickim, spomenicima, a našli smo ih - kako smo to
vec poikazali - i u s'amim s'vetištima.62)
U O,Vugrupu spomenika, gdje je Silvan j-edan od svojih tipicnih atdbuta - i
olVdje siringu - ,zamijenio Mugim, neoibicnijim simbolom, ide i jedan nadasve zanim-
ljivi reljef naden na podrucju Liburna, u sje'vernoj Dalmaciji (Prevlaka ·kod Nina). Na
maloj ari - kojoj de tekst bio objelodanje<n u CIL III S. 14.3222 - vidimo Silvall1a (s
nekaikvom 'kapom - .poput petasa - na glavi), kako u lijevoj !Tuci drži pedoum, a u
ispruženoj idesnici SDp. Italski Silvan ja vlj a Se više !puta na spomenicima iz raznih
krajeva sa srpom, cime je prilicno definiran i vid njegov,a !kulta 'li doticnom kraju. Ovo
je, koliko nam je pozna'to, dOIsada prvi ~ jedinispomenilk Silv,allJa s O'Vimatributom iz
naših [{]raj'eva (s'r. pretstavu genija smrti na 'lladgrobnim spomenicima, koji j,e takoder
prikazan sa sr;pom). Zanimlij'i'vo je, da je ova jedina likovna potvrda SilViana žeteo,ea
kod nas s PQdrucja Ikoje nij'e pripadalo, D.almatima, :iako se Ibalš na teritorij i 'Dalmata
našlo spomenika, na kojima Silvan nosi epitet Me s O!T (Žetelac?). EpigITaficke potvrde
kulta Silvana Žeteoca potjecu, koliko je dosad poznat'o, iz konzervativnih ilirskih na-
selj,a na gornjoj Cetini i u danilsikom polju, ikOljeje dosad izbacilo velik broj ilirskih
epigrafickih srpomenika (m u n i c i p i u m R i d ita rum?). Vec je, kaiko je receno,
Patsch upozorio na znacenje kulta Silvana MessQ['a,za koji tie 'Tekao da je »samo daljnja
specifik.acija Silvana, 'boga »župnog zemljišta, koje je nekoc bilo šuma (villa)«.63)
Da se ova ikonografska slika Silvana dopuni, trebaLo bi navesti još nekoliko
zanimljivih ulomalka reljefa s njego'V1Om!kultnom slikom, koji se ~glalVnom cuvaju u
splitskom Arheološlkom muzeju. Tou tbi, prije svega, trebalo spomenuti dva ve6a ulomka
reljefa, koje je opisao Schneider (n. Idj. str. 39, sa slikom, i 40, 151. 19o1T,e), a ko,ji se više
ne mogu pITonaci u muzejskim zbirkama, gdje ih je jOlšspomenuti pisac oba vidio. Oba
reljefa bila Su slicna u tome, što de bog ovdje držao pedum (lijevom rulmm) iza ramena
i ,gl,ave. Na prvom reljefou6-l) Silv,an nije, kao OIbicno,,prikazan ,en Ii,ace,vec u hodu (kao
putnik; tome i odgovara položaj štapa, o ciji je zav-muti ik!raj bilo neŠ'to obdešeno, možda
nekakva košarica, kako nagada Schneid€IT), iako bi se iz priložena crteža u Schneide-
rovu izvještaju radije reklo da sjedi ili da je uz nooto prislonjen. U desnoj ruci, koja
je u laktu zgrcena, Silvan je dlTŽaosilringu, u ohiClIlompoLo~aju, onako Ikako je prikazuje
vecina naš~h s,pomenika. I drugi reljef (Schneider, str. 40, sl. gore) !prikazivao je Silvana
u hodu i - kako rekosmo - s istim položajem štClipa.Dok se plTema Sohneide<rovu o!pisu
- na prethodnom reljefu naziru još - jare i pseto, na ovome drulgome I()stala je !bila
samo lij-epo modelir,ana gla'va k00e ,iznad koje 'se vidi lovorovo lišce. Ovaj drugi reljef,
kohko se mOtŽesuditi po ortežu, pretstavljao je nesumnjivo rad ve6eg umje,tnickog
kvaliteta, što je vrlo dj-etiko kod SilvanOovih lSjpomenika, ,ko'je su pos,tavljali, a cesto i
klesalti 'priprosti ljudi, seljaci ili cOlbani. Drugi sacuvani reljefi, o'ooosno ulomci Silva-
novih spomenika u splitskom Arheološkom muzeju toliko su ošteceni ili fragmentarni,
da je teško lI'azabrati, koje je atribute na nj ima imao ovaj !bog, i kako je u detalj'ima
izgledala citava komporzicija. Na jednom ulomiku priliClIlo dobra rada (Kat. D 217) iz
Solina vidimo samo tdonji desni dio reljefa s ovim detaljem: Silvan je desnom rukom
uhvatio za rogove jalTe, koje se IPropelo i glavu zakrenulo natrag [p'Temanjemu. I ovaj
rad ,odaje veci kva1itet i za'llaisko .poznavanje obrade kamena. Ostaje još nekoliko ova-
kovih priliClIlo oštecenih Silvanovih spomen ika, koji bi, sudeci po držanju ruku boga,
kao i po neobicn1m oblicima nekih s1mbola - danas više gotovo posIVeneroazgovjetnih
- trebali pre1Jstavljati ikonografski vrlo zanimljive ku1tne slike o'vo,ga 'ilirskolg !božan-
stva. Na dvj eiffia otd njtih (,Kat. D 172 oj 369) Silvan drž,i 11 desnoj ruci pedum, a predmet
1l2)Sr. n:a~ vec s,pomenuti c'lanaik o moci6kom Imitreju.

"") Glasnik Zem. muzeja XI, 1899, str. 121.
04) :RJeljefje prvi 'Objelodan"o Zaccania, Marmora Salonitana, s1!r.VIII, br. XI (Fa.rlati,
IL1yricum saCI'lumvo1. II), gdje je donesen i crtež.
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija 2
18 br Duje Rendic - Miocevic
koji je imao u litieVOlj , podiglIlU'to'jruci ne da se odr·editi. Ipak, cilIli nam se, da je lIla
reljefu D 172, koji je - ma da prilicno oštecen - saouvan u cjelini, bog u ispruženoj
i lag,ano pod~gnutOij lijevoj ruci ddao siritngu , dOikmu je preIkOIiste ,Overuke prebacen
Qgrtac ili nebrida, oboje vrlo nespretno izrr-adeni. Ukoliko se palk ovdje ne radi o dijelu
odjece, koja se na zlraku viJUa, teško da bismo mogli prepoznati i jedan od poznatih
simbola ovoga božanstva. \Predmet, kojemu oV3lj neutvrdeni Silvanovatribut najviše
slici, mOigaobi se defini,rati i :kao vijenac od lovoTa Hi nekog drugog !bilja, koji bi atribut
naše božanstvo - u ,tom slucaju - ponovno u:>ribHžalVaokultIU ita1slkog Silvana. Drugi
pak rel,j.ef (D 369) kao da 'cuva li.k Silvana s ja,retom na !I'lamenu (tip Moschoforos?).
Dosad je na našem podrucju - i to opet u oblasii \S,tarih LibuT'l1a (dakle ne u k'raju
koji su naseljavali Dalmah) - naden samo jedan spomenilk ovog božanstva s tim atri-
butom (vijenac od omoriJke), 'kodi je, medutim, tu bog ddao na ,glavi.G") To je reljef iz
i
okolice starog Cor n i um ,a (sr. Schneider, n. dj. sltr. 46), Ikotii je dospio u zbkku
Belvedere u Becu. Ne treba potpuno iskljuciti, da je i naš drugi reljef (D. 369) imao
isti atribut, jerr-bIi se njegovi sacuvani tragovi na slici bell IPoteško,cemogli tako rekon-
struN.ati. I najnoviji Silvanov '~pOlmenilk,lk,oF je nedavno dospio lU spliJtslki Arheološki
mUllej (Kat. D 550) - nad'en u SiPlitskom polju, nedaleko današnjeg groblja (u predjelu
TršcenJca) - cin1i se da nam rog1iJtogboga takoder pretstavlja 'li ja1coj siJmJbiollis i,tal-
skim Silvanom. Ovaj de iu (od SipomeniJk.aje sacuvana samo gOlrnja polovina, tako da
se noge ne vide) bio prikazan izmedu dva stabla. Dok mu ispružena desna '!'uka, pr.eko
koje je, !Cini se, IbiiQprebacen neki .predmet (nebdda?), ostaje zaklonj-ena jednim Old
stabala, u lijevoj, posve nerazbdr1Jjivoj ruci - oko kode je ostala veca ma a otucena
kamena - mora da je iJmaOlv,ažn~je akibute: mo,žda, kalk,onam izgleda, poljske plodolVe,
k'Oje je vjerowl.ltno držao u n aralII1lk u , onako Ikao v,ec spominjani solinski reljef iz zag,re-
bacilrog Arr-heološko~IDUQ;·eja (Brunšmid n. dj. 128).
Posve d.z'olir,anmedu dalmatinskim Silvan ovim slpomenicima stoji tek spomenuti
liburnski reljef iz okolice Karina, na kojemu je bog - kod nas rijedak slucaj - pri-
kazan kao mladic, vitka ,tijela, s co'vjecj'im nOIgama i bez rogova, te pOlL~natihPaniQvih
oštrih i dugdh ru:šiju. Ostali, med'utim, atributi, koji nesumnjivo pripadaju Panu-Silvanu
(si'1'inga u desnoj i pedum u lijevoj ruci), omo,gu6uju - kako veli Schneider (n. md.) -
da lU nj,emu prepoz:nam'o ·ovo pozna1Jo ilirsko bnžans.tvo, 'što se na ovom spomeniku
pojavljuje u ilkonograd'slkom obliJku, koji poznaju još najstariji, arkadski spomenici s
pretstaV'om P,ana. Za po,znavanj.e SHvanova kulta u na,šim ikraj,evima još je interesant-.
niji OVIajTIe'ljef,'ako se sjetimo, da je i drugi jedan spomenik s liburr-nskog podrucja
(mala ara iz Niina, na ko.joj vidimo ikOZOillogO !božanstvo sa srpom) likovno inrterpretiran
ponešto drwga,coij.e,nego li je to redovito na ostali.m dalmatinskim spomenicima sa po-
drucja !ilirskih Dalmata. Nema sumnje da itl tim liburnskim o!blastima nikada nije posve
prevladao pravi kult o'v'og p as tir s kog božanstva (Pana), vec radije onaj ita1skog
Silv.ana, ,iako se oill i tu ikollllografski cešce ;pojavljuje Ikao Aegipan. Vec smo napomenuli,
da je na ovom ikadnskom spomeniku glava boga okrunjena vijencima od omorike. Omo-
rika je inace posvecena Panu, ali vijenac, kao simbol Iplodn'Osltii bujne veg.etacije, ne
nalazimo medu poznatim akibutima grcko-ilirskog Pana.
S ovim liJkom ilkonqgrafslki d,e dosta sl ican v,ec spomenuti 'reljef iz Trusine u ko-
njiclkom kotaru, na Nerr-etvli(Taib. V, 2; sr. Glasnik ze..l. muzeja LV, 1943 str. 5~6).
SergejevslkjG6) je 'Odmah prepoznao u o'vdje prikazanom liku »ono ilirsko bo0anstvo
šume, koje se u riJmskoj epohi !Zvalo rimskdm imenom Silvana«; ali, veli on na istom
mjestu, <»samonas zacuduj'U dvije osohine: figurr-a n~je gola i ima ljudske, a ne k{)~je
noge, kako ih oIbicno ima Silvan«. P.oznato nam je, medutim, da lilk ISilvana ni na drugim
svim spomenicima iz na,ših !krajeva nije go. Vrlo cesto on ima !preko gornjeg dijela tiljela
nebridu ili kratak ogrtac, taiko, i.Ilmedu ostaloga, i na tek opisanom sp,omenilku iz Karina.
StOlse ,pak tice toga, da je bog ovdje prikazan s ljudskim, umj.esto s Ikozjim, nogama,
vec smo spomenuli, da je Pan u domo'vini svoga kulta (Arkadija) u najstarijim spome-
nicima bio iskljucivo tako prikazivan, i da je nOlVi antropoteriomo.rfni lik dobio tek
"") Muzej 'u Splitu nedavno je dobio ulomak reljefa s glavom žene (Chora, musa),
koja na glavi ima vijenac od lika (ili žita?).
O") GlasnL'k, In. mj.
onda, ikad je njego'v kult bio ~}roiširen na Atiku. S druge [laik s,trane ovalko je bio
prikazivan na figuraInim spomenicima ita]ski SHvan, cije smo ikultne elemente katkada
utv,rdili, ikako smo vidjeli, i na nekim spomenicima ilirskog ,Silvana. Mi, šta vi'še, u
figuraInim ,pretstavama Silvana s ljudskim noga~a, na našim spomenicima, radije gledamo
ovaj utj,ecaj sa zapada (sa itaJsiko:g tla), negoli :reta,rdirane ohlike p ntlpune antropo-
mor,fne pretstave Pana onog sta,rijeg aflkwds!kog tipa. I n ter p Ir eta t i o Rom ana,
namecuci ilirslkim kultovima ustaljenefmme i ikonogra,fske o:solbine italslko.-.rimskog
Olimpa, uspjela je, po našem mišljenju, nametnuti ika,tkad,a s imenom italskog Silvana
i njego'v lik, i to sa svim ikonog,ra,fskim osobinama; no tn je moglo biti samo tamo,
gdje ikult onolg doma'ceghožanstva, s Ikojim je lOV aj italski S il van u s bio pois:to,vjeto-
Valn, nije bio izrazito j,ak i nije imao vec !fazvi:}enu i UJstaljenJuikonografiju, koja SI21vec.
oda'vna podudarala s onim mladim ilkonografskim [lrets,tavama Igl'oko-arkadskog iPana.
To j,e, vjerujemo, i razlog što se antroiPomorfni Snvan na ilirsikim spomenicima dosad ne
pojavljuje - nego moŽda tek izuzetno - na podrucju u kojem su 'ivjeli Dalmati, tj.
u ,tradicionalnoj domovini kulta ovog balkansko-ilirskog ho,žanstva. Heljed' iz Trusine
zanimljiv je i ina,ce, jer tu vidimo Silvana kao pastira, pored stada ovaca ili koza i
pastirsk'og psa, kako stoji izmedu stabla i jedne manje hridi. Bog, koji ima na sebi
oibi,canpastkski ogrta,c, objema se rukama naslonio, na ik,ratki palstirsiki štap, koji drži
pred sobom, ,medu nogama. Ovo je u cjelini obi,cna bukolska scena, kalkovu, .na p.rimjer:
veoma cesto nalazimo na antiknim gemama. Nelkol~ko takovih ('vecinom inico,lo, u
intagliu) po,sjeduje i bog.ata kolelkcija gema s[Jlitskog A'rheološlko,g muzeja. Na našem
trusinslkom ,reljefu zanimljivo je za ISHvanovu ]ko.nografiju i to, što tu - umjesto jedne
koze - nalazimo (i to, u neolbicnoj perspektivi) više grla, cime je Silvanova pasti!fska
funkcija, Ikoja je drugim elementima ita11ko-Silvanove ilkonografije bila oslabljena i
umanjena, do:stojnor,elkompenzirana. Za ikonog,ra,fiju ilirskog Silvana bilo bi od osobit,og
interesa doka,zati na,gadanie D. Sergejevskoga,G7) koji bi u lijevom uglu ,t,rusinskog
reljefa svaikako želio prepoznati, sagnutu i skupljenu, jednu »nim!fu izvora«. Ma da se
nimfe znaju u talkovom položaju prikazivati !por,ed Pana, \cini nam se, da u ovom pri-
licno amo.rfnom Idetalju ne smijemo t,ražiti nikakav antropomodni Hk, vec obionu hrid,
kakove nalazimo i na drugim mnogoibrojnim našim spomenicima sa Silvanovam pret-
stavom. Utohko nam se manje vjerovatnim 'cini ovo nagadanje, .što je o\ndje za,pravo
više prikazan Silvan nego Pan, dakako u interpr,etaciji ikoja ga je dovela u vezu sa
srodnim ili<rskim bo,žanstvom. S ovim ,bismo trusinskim reljefom rado uporedili jed,an
fragmentarni spomenik sa Glamo.ckog Po,lja (DUJbra'va; sr. Glasnik z·em. mUlZeja L,IV,
i
1942, sk 139 d. sl. 12). Slicno, opet kao na malom Silvanovu spomeniku iz Solina
(A,rh. muz. u ,StPlitu, Kat. ,D 171) - lilk prikazanog bo,žanstva (potpuno nalg) smje1šten
je u edilkuli (niši). Glamo,cki spomenik sacuvan j.e samo do struka prika,zana lika, !kojemu
su ruke - IkaIkoveli ISergeje\Tski (n. mj.) - J)}s[luštene i skIO)pljene«. Ma da je sacuvan
samo gornji dio lika, ima se dojam, da je on bio 'potpuno .antroIPomorfan, tj. onakav
kao i na reljdima iz Karina i 'rrusine. Iako dovodeci g.a· u 'v,e,zu sa !Silvanom, Sergejev-
ski je ipak Izrazio svoju sumnju, navodeci da munijesu po:cnati Si1:vanovi reljefi sa
sliClUimstavom !prikazane !figure. Kako je ovaj reljef objelodanjen prije onog1a iz Tru-
sine, dakle Ikad još nije Ibilo· mogucnosti za takove kompa,racije, .gOiTnja konstatadja
mogla je u sv,oj-e vrijeme imati o.pravdanja. Danas nam se cini, da se Ova paralela
ip.a.k mora postaviti, bez -obzira Mo je li!k S Hvana na jednome odjev,en, a na drugome
posve nag (sliClUih;primjera ima, :kako smo pokazali, i za Silvanove pretsta've s tirPiClUim
ikonog,rafskim ozna,kama). U ovom :bismn s,pomen]ku, daikle, p,repo,znali ISilvana, Ikoji,
kaiQi onaj na trusinskom spomeniku, drži obim ,rukama mali ,pastirski ,štap, n koji se
upro ° zemlju, koji se, medutim, jer je :reljef ba'š tu ošte.cen i manjka - nije sacuva,o.
Najinteresall1tnije j·e svakako to, sto, ovaj reljef potjece sa Glamo,c~kog Po.lja, jednog od
glavnih središta Silvanova kulta u Ilkilku, gdje je postnjala nsdbito izgradena fi,ziono-
mija liJka 'OVOlg,pas,tkskog :božanstva i to,cno. utvrdene njegoiVe ilkon01grafske osobine i
crte.
Vec smo naprijed istakli, da unutrašnje oblasti dalmats!kolg podrucja ne oibiluju
kultnim slikama, na ikojirrna je pret'stav;ljen sam SEvan. Na gornjoj Oetini, gdje je
G') Glasnik Zem. muzej.ClLV, 19'43, n. mj.

2*
inace kult Sillvana !bdo neolbIClnoa:a'širen, nije, Ikoliko nam je [J'oz:na1to,dosad na,den ni
jedan takav spome:nik. Svi poznati nam takovi !Spomenici iz UIllutrašnjosti dalmatskog
podrucja potjecu ,iz za.padne ,Bosne, u prvom redu ISa GlamoClkog Polja. Neke od tih
spomenika vec smo opilSiivallitra,žeai u njlima analo;gije kultnim sl'iikama ovoga božanstva
iz drugiJh !krajeva. Ove analogije ,tražili smo cas u nekim osnovnim ikonografskim :pret-
stavama (da Li je božanSitvo prikazano antropomciffno ili antrolPoteriomoiffno, tj. da li kao
S i Ivan 1li A e 19 i p an), acals u pomanjkanju ih nagla'šwvanju stanovHih Silvanovih
atributa. U cjelini uzevši, Silvanove .pretstave na ovdm spomenicima imaju nešto
specificna, što im i u liJkovnom pogledu daje sasvim ['azilicit ika,rakter od onoga, što ih
one imaju na ISp:omenicima iz os,ta1ih dalmats,kih i uopce 'ilks,kih o!blasrti. U !prvom redu
Silvan je tu, kako je Ireceno, uvijek prikazan kao mladi, golobradi satir, dakle poput
onoga na slPomen1ku iz sta,rog COifonLuma(Kadna) u Liburnriji. No on je tu - obrartno
nergo ovaj ,posljednj'i - prika!zan UivijelkIkao Aeg1pan, ,ijo s kozjim nogama i IrogolVima;
ovi ikatAkada i nisu vidljivi, ali to, valjda, samo stoga, što na reljefu - cesto puta
neto.cno i bez .akdbiij·e dimenzi,oniranu - nije !bilo mjeslta za njihovo oznacivanje (i u
tim slucajev1ma pI1iJkazane su uvijek Panove duge i oštre uši!). Rijetko kada ~idimo
na <ovim spomenicima skingu, kao, na primjer, na ulomku ,reljefa iz Podrgradine
(Glamo!CjkoPolje, Tab. IV, 2; s,r. Glasnik zem. muzeja LIV, 1942, str. 161), gdje n€IPro-
porcijaIno 'velJi:ka :šestocjevna svirala stO'ji - valjda ju je bog držao u savijenoj i
podignutoj desnici - lijevo lOj ~ilvana.(;8) Od citava lika, koji je bio isklesan u vrlo
pli1:lkomreljefu, sacuvana je samo glava s velikim 'zalvinutim rrolgov:ima, dugim i olblim
ušima, te neorbicno velikim trouglas-iim. ~bademastim) ocima. Tehnika obrade ovog
reljefa, a donekle <j njegova ikonog.rafska strana, neobicno potsjecaju na jedan od reljefa
sa Gomje Cebne (Brnaze), gdje su uz Silvana prik.azane 'i nimfe (vo Tq!b. IiI, 1). D[,Urgi
od olVihSilvanovih spomenika sa Glamockog Polja potjece sa Kamenske »Gradine « (Tab.
IV, 4; sr. Glasnik Zem. muzeja XXXIX, 1927, Sltr. 256, br. 1). Od svih drugih reljefa iz
o'VlihIk,rajeva ,ovaj je iJkonog,rafski najbliži onima sa dalmatinskog primorrja. Kozonorgi
bOlg,u!krštenJih nogu, Iprikazan je u hodu, izmedu dva stabla. Lijevom, podignutom rukom
drži - lU horizontalnom polo!Žaju - pedum (okrenut prema natrag), koji mu je vecim
dijeLom iza glave. U Itome je sJi,can spomenu tim dvama Ireljefima iz Salina (sir. Schneider,
str. 39 i 40 gore). Desnom, palk, spuštenom rukom uihvatio je za prednje noge jare, koje
se uspravilo, stojeci I).a stražnjim nogama. Ovaj motiv ponaiVlja se, donekle, i na vec
spomenutom uLomku r,eljefa 'iz splitskog muzeja (Kat. D. 217), s tom samo razJi,kom što
Silvan tu jare drži za rogove. Na reljefu iz »Grad1ne« bOlg'ima izraZlito duge i šiljaste
uši. Do njegolVih nogu, s desne strane, vidi se - karko se cini (ovaj detalj Sergejevski,
kojri je orbjeLoldanioovaj slPomelIl'iJk,ne navodi) - jedna mala litica, 'iz koje se izvija
stablo. Ova nam Litica izgleda slicna onoj na spomeniku iz Trusine i nekim drugim
dalmatinskim reljefima.
Iz »Graca« kod HalarP'ica, na Glamockom Polju, potjece vrlo interesantan 'I'eljef
Silvana (Tab. V, 3; sr. Glasnik Zem. muzeja XXXIX, 1927, str. 256, ba:. 2), toliko rustican
i primiJtivan da - :iaJko ne sadrži' oso!bi,tih ikonorgrafskih novosti - zaUlzim:a,s likovne
strane, narocito mjesto medu .svim spomenicima OiVogabožanstva. Lik boga, neobicno
mladahna i nestašna izgleda, p01tpuno neproporcionalnih razmjera udova i dijelova tijela:
okrenut je sasvim en face, ali uza sveto, ipak, prikazan ukrštenih nogu, kao da je
(slicno Iprethodnom spomeniku) u hodu. Ovome se, medutim, protivi to što je bog
lijeVlom ,rukom cvrsto obuhvatio stablo, koje se nalazi s desne strane Ireljefa. U podignutoj
desnici bog drži LPedum, ais,pod ruke 'vidimo ž,rtvenik, slicno kao i na ,ranije spomenutom
reljefiU iz Peruce u splitskom muzeju, koji inace pretstavlja Silvano,vu kultnu sliku sa
svim va!Žnijim i obicnijim njegovim atribUltima. Vec je ovdje bilo spomenuto, da su
ž'rtvenici pretsta,vljali jedan od cestih dijelOva »namje~taja« (molbilier) antickih 'Panej'l,
pa je i po tome el,ementu olVajnaš reljef (up. napr. oble linije okvira, koje su oponašale
o.hrise :svodaste pecine na nekim drugim spomenicima) pretstavljao i sam, u neku ruku,
malo 'SHvanovo svetište. Po svorj !prilici, dakle, ovaj. je ,reljef zbog tih :svodih svojstava
pretstavljao jedno od onih skromnijih Silvanovih svetišta, ikakovih je, kao što smo !kazali,
{iR) U slpli,ts,lwmImu~eju cuva iSe (Kat. D ?) uJomak reljefa na kome se vid~ licno imlPo-
stir.ana siQ'ingau ruci boga, od cijeg se lika sacuvao samo mali dio lic::l.I obrada reljefa pot-
sjeca na gornji sa Glamockog Polja'.
moralo biti po svim našim krajevima, i to u ,prilicno velikom broju. Zanimljivo je, da
se umjesto monolitna i klesarna žrtvenika u toj furn'kciji nalazi ka1lkada i naslaga na,
piramidasta gomila kamenja, kakove smo vec sreli na neikojim ovdje opisanim spome-
nicima (sr. na pr. navedeni iTeljef iz Trusine Ikraj Konjica).
Gotovo svi slpomenuti reljdi - pretstavljajuci u najvecem dij,elu kul1Jne sUke·
za marnja Sil:vanova svetišta - anep1grafni su. Da 'je na njima natpis, ikoji bi slpominjao
ime božanslt'va, znali bismo rnedvosmi'sleno, ko~ji 'od po,znatilh €Ipi,teta odgolva'r;a nekom od
likova Silvanove ilkonolgrafije na rnašim spomernicima, Itj. Ikoji su tipicni atributi ovog
domaceg ihrskog boga pratili nj,egov lik, kad je bio štovan i Ipretstavljen kao S i I v e-
ste r, odnosno Co mm u n i s, V i I i c u SJ A u g u s t u s ili slicno (ili pak jednostavno
Silvanus). Tada bismo imali jasnu sliku o specifikaciji Silvanova ku1ta u rnašim kraje-
vima, koja je bila uhvatila prilicna maha, i o kojoj znamo samo iz brojnih epigrafickih
spomenika. Nema sumnje, da ce ovdje trebati najvecu pažnju ob,ratiti UiPravo na
p.risustvo ili pomanjkanje onih Silvanovih a,tributa, Ikoji su tipicni za šUJffisko-pastirsiki
karakter prikazana božanstva (korza, pas, pastirski \Štap i s,iringa). MisJimo - uzimajuci
ovdje u obzi.r samo spomeni!ke iz unutrašnjih dalmatskih ,olblasti (ikoji su dali najviše
potvrda za SilvanOIVe e.pitet,e u nalšim ikrajevima,) - da S]1 olne kult ne slike bOlga SillVana,
na kojima :se gOlrnji at'ributi bilo kompletno ,biJo pa1k u 'Vecoj mjeri pojavljuju, tamo
nesumnji'vo opretstavljale Silvana - zapravo Pana - ikoji je na vootivnim spomenicima
iz ovih Ikrajeva obicno zvan S i Ive s' ter. Prawa je šteta što j'e na spomeniku, koji je
sacwvao .jedinstveni Silvanov epitet COR ... (Glas'nik lZeun. muz,eja XL, 1928, tro 80,
sl. 1), iTeljef s likom boga, Ikoji se nalatZio iznad natpisa, nestao. Dio nogu, Ikoji se
sacuvao, ne dozvoljava - kako veli Sergejevski - da se sa sigurnošcu utvrdi »da li su
covjecje ili !kozje«. Sudeci po prosto,ru (niši ?) u kome se nalazio lik Silvanov, cini e da
tu nisu bili pretstavljeni njegovi obicni pratioci, koza i pas, koji inace rijetko fale na
spomenicima <Noga božanstva iz primo.rskih oblasti Dalma,ta, gtdje· je on najcešce bio
poštovan kao »uzvišeni", A u g u s t u s (!)
B. Reljefi IS rpretsltlalviOImSilvana i rnimtia

Iako za UZI ikonografski studij Silvanova hka spomenici ove @rupe nemajiu ono
znacenje, ni važnost, kao oni malo prije opisani - koji sadrže obilje raznolikih
atributa spomenuta božanstva - njihova je vrijednost u rt;ome, što nam daju specifikaciju
SillVanova kulta predo.cuju (kao i spomenici preostalih dlV'iju glrUlpa) pojavom drugih
koji dolaze kao pratioci samoga božanstva.
I orvi su spomenici najbrojniji u primorskim oblastima negtdašnjeg dalma,tskog
podrucja, te ih je najviše poteklo iz Salone i njene bliže i dalje okolice (Klis). Iz urnu-
trašnjih oblasti, Ikoje je nastavalo ovo ilirska pleme, nema zasad mnogo 0IVakov1h
spomenika: dva potjecu sa gmnje Cetine - iz okolice starog Aequuma - a jedan samo
iz zapadne Bosne (Glamo6ko PoJje),ko'ja je inace 'wlo iboga1ta SHvanovim figuraInim i
epig.raficlki.m slpomenicima. Osim u ipodrucj,u naseljenom Dalmatima, jedan takarv iTelj€lf
naden je i u Is,tri (Kopar ?; sr. Sohneider, n. dj. str 45), što !bi - alko ga povežemo s
prekrasnim onim reljefom iz Stobija u Makedoniji (sr. Serta Ho[,filleriana, str. 145)60)
- pretstalVljalo dvije krajnje tOClke ne samo podrucja Silvanova ,kulta u našoj zemlji,
vec i prostiranja ovako razvijene figuraIne pretstave Silvana i njegovih pra,tilaca nimfa.
RazJika je samo u tome, što je spomenuti .reljef iz Stobija, Ikoji !pretstavlja još uvijek
samo Pana i stoji u cvrstim ikonografskim okvirima Panovih pretstarva :na grcIkim
spomenicima, zrelo umjetnicko djelo visoka kvaliteta i još svjež'ih helenistickih tradi~a,
dok je naš iSlta,rski spomenik, ikao i vecina da,lmaltinskih Ireljefa sa slicnom 'pr·etstavom,
proizvod samo jedne bolje rimske zanatske radionice, koji nosi izrazito olbilj,ežje provin-
cijske umjetnosti. Na njemu je, dakako, p,roveldena i n. t·e ,r IPiT e It ati o Rom ana
iHrskolg božanstva - za ove is:tarslke iklrajeve još nepOrznata 1mena - koje s,e !krije, kao
i drugdje, pod imenom italskog Sillvana.
Na svim reJjefima ove grupe iz ilirskih k,rajeva - uglavnom samo ipodiTucje
Dalmata - vidimo Silvana, kaiko u pratnji triju nimfa sudjeluje u igri kola, koj-e ope
60) v. Pet k o vi C, Jedan reljef iz StobLa.

izvode, ih ga pak samo pra,ti iz blizine. Osnovno je na tim reljefima, koji vec pret-
starvljaju ,širu lkoIIljpozidjsku cjelinu, SHvanovo ujedinjenje s mimfama, pers<Qmifikacijama
iz'vora 'i voda. Pozrnato nam je 'vec, da je voda elemenat, koji je imao svoje mjes,to i u
Silvanovu Ikultu (Uip. naprimjer, spominjani pamej u Mocicima), ,pa je baš preko ovog
elementa i došlo do ~ajedniClkog štovanja Silvana i nimfa, Ikoje se obicno i nazivaju
»f o n t ana e«. Zanimljiv je u ovom pogledu oSOIbito jedan dalmatinski natpis (sr.
Bulle1Jtino di a,rcheologia e storia dalma ta XXX, 1907, str. 118, br. 3928 A), iz kojega
razoJbiremo, da je gornji epite,t nimfa preša,o i na Silvana, dok je, s druge strane,
Silvanov - u zadinaTskim dalmatskim krajevima cest - naziv S il ves ter u ovoj
kultnoj simbiozi !protegnut i na njegove pratilice nimfe: IN y m p h i s f o n t a n i s ,c u m
S il (van).o, N y m.p h i s s i 1 ves t [' (i) u (m)!c u (m) S il van o ... « Ovo dvojstvo
Silvanova kulta, >li zajednici s nimfama, dolazi do izražaja i na njiholvim likovnim
pretstavama. KU'ltne sHke ili zavjetni spomenici SHvana i nimfa u primnrskim Ikrajevima
antikne Dalmacije prilkazuju ove posljednje 'veoma cesto sa školjkama ili trsbkinim
granama u rukama, a oiVi su atributi !pa[' excellence simboli voda.70) T,u, dakle, ne
cemo !pogriješiti iJdentifilkujuci pretstavljene likove kao »N y m iI> h a e f o n t ana e eu m
S il van lO (sc. rfo n t an 0)«, dolk ce meki drugi a,tributi - a na'rocito oni koji prate
lik Silvama (osolbitiQ na s.pomeni'Cima iz zapadne Bosne) - ici u prilog ono:j drugoj
interpretaciji, ,tj. »Nym[pha·e silvestres ,cum Silvano {sc. silvestri)«.
Nimrfe se najcešce - izmedu svih drugih božanstava - prikazuju zajedno sa
Silvanom, bi10 u poeziji Ibilo u umjetnosti. Pose!bno se cesto spominju na natpisima, što
svjedoci o raši,renosti njihova zajedniClko.g Ikul>ta. Neke od njih, šta više, smatrane su i
Panovim ['odi,teljima, Ikoje su ga i odgojile. Prema drugim ver,zijama Pan se u neke
izmedu sV<Qjiihpratilica stravSitveno zaljubio i ceia:le za njima (E eh o, S y r i n x, P i t y s).
S oIbz1>romna OViQ,možda i nij·e slucajan Ibroj nimfa (tri) na našim spomenicima, koje se
pojavljuju sa Silvanom, izvodeci kolo. Silvan u njemu sudjeluje ClUYXOpO~ Nuvcpwv, Orfejska
himna 10, 9), ili ih pak preuvodi (Nuwf!wV frr~twp). Anth. Pal. IX, 142). Ovi pjesnicki epiteti
Pana odlicno iQdgo'varaju njegovim mnogobrojnim Ipretstavama na našim spomenicima.
Ovdje bismo se t,rebali zadržati kod natpisa CIL UlI 13497, Ikoji je nosio Iposve,tnu
formulu - sasvim neobicnu za na'še spomenike - S i 1 van.o et S il van i s. Dok su
neki, na osnovi lOve lelkcije, Silvanov kult u našim krajevima htjeli vidjeti do te mjere
specificiran, da su zamišljali postojanje nekoliko bo,žanstava istovjetnih s našim Silvanom,
drugi su, negkajuci sva,ku slicnu interpretaciju, slPomenuti 'izraz smatrali slucajnim i
pog,rešnim. Nama s·e pak ,cini da ovdje t,reba izalbrati srednji put, ,tj. niti negirati
ispravnost 'OIbli:ka S il van i s (dat.) niti mu dati onakovo tumacenje, kakovo je imao
kod pristaša v,er;zije o SHvanovim srodnicima i dvojnicima. 'Spomenuti dativni obEk
S I L V A iN I S ne cemo, dakle, imter;pretirati Ikao S I L VAN I, vec Ikao S I L V A·
NAE, a u QlVom cemo obliku preporzmati lokalni, pomalo hipOlkoristicki naziv za nimfe,
koji su one dOIbile kao s,ta1ne Silvall10ve ipT1tilice. Ie;,raz S i 1 van o et S il van i s ima,
po naš·em shvacanju, odgovarajucu vrijednost u mnogo 'cešcooj i 'Olbicnijoj fo['muli N y m-
p h i set S i 1van o; o'vdje bismo šta više, !htjeli iulkazati rna vec prij,e spomenuti
i"raz N y mp ha e s i 1ves t iI'es, kaji je - valjda nekom pucJkom haploJogijom i
etimoJolgijom (prema S il vam u s) - lalko mogao{) biti zamijenjen našim oblikom
S i 1van a e (sc. N y m p h ae s i 1 van a el. Posebno je pitanje, kalko treba interpretirati
na istom ovom natpisu obli'k Qua d r u ih i a e (S il van o e t S il van i set Q u a-
dru:b is). Nisu li tu, možda, orvim imenom nazvane Hore, koje se, kao personifikacije
godišnjih doba, takode'r javljaju na klasicnim spomenicima Izajedno sa Panom?
Medu [postojecim dalrna,tinskim ~eljefima s kultnom slikom Silvana i nimfa nema
ni jeoooga, na ik()jemu Silvan ne !bi bio pretGtavljen ikao Pan, tj. cap ric o r n u s i
t r a g o.p u s i(s kOfljim ['ogovima i nogama). No i .bez obzira na to, i sami likovi Silvana
na !po'jedinim od ovih spomenika poikazuju razlicite ikonografslk'e osobitosti. Možda je od
svih :najupadnij.a i najznacajnija 'ta, što je ovo Ibo~anst'vo na vecini spomenika - i to
ba'š na onima Sa .gm·nje Cetine i dalje solinske ,aIk'oJice (Klis) - prets'valje:no mladoliko
i golo:brado. Vidjeli smo, da je olVaikav liik Silvana ikonografs:ka' specificnost zadina,rskih
l0) Sr. s\po~eUluti ['eljef koo. ROiSchera. - V. bilj. 60.

dalmatskih oblasti, barem koliko to pokazuju samnstalne rpretstave ovoga /boianstva iz

tih krajeva, dok su spomenici iz primorskih Ikrajeva mahom rp~ikazivali Silvana kao
starijega i bradata covjeka. Taiknvim ,ga Iprikazuje i vecina reljefa - we IkaO' i sljedecih
grupa - iz Salone i drugih primorskih oiblasti, 'i to kako Dalmacije takO' i Istre.
Dok svi naši reljefi Iprikazuju Si}vana u jednom redu s nimfama (koje su jedanput
bogu s lijeve, a drUlgi put s desne strane), što je gotovo kanonska sli!ka i lkomp0Q;icija
za ovu grupu spomenika, samo je jedan reljef dosada naden, koji otstupa od o'vog
pravila, To je mali, jo'š nelObjelodanjeni reljef sa Klisa (Tab, III, 2), danas u splitskom
muzeju (Kat. D 458), na kojemu Silvan ne sudjeluje izravno :u kolu, koje iZiVode nimfe
- na lijevoj strani reljefa - vec sjedi na jednoj maloj litici, na desno.j strani, i svi,ra
u fru1u. Citav reljef, 'koji inarce odaje sigurnu zanatlijsku ruku, lkalO da nije iZrraden 'u
detaljima, pa se tako jasno ne razabiru ni dijelovi Silvanova tij,ela. Tešlko je tu pre-
poznati - iako nema nikakove sumnje, da je tako bilo - kOrzje nnge boga, isto kao što
bi ih bilo teško identificirati i s covjecjima, kad Ibisma ih taJkovima mOrra.Ii zamisliti. Dok
je bogu lijeva nnga spuštena do zemlje, desnu je podigao na liticu, na kojoj sjedi (sav
je inace okrenut na lijervo, samo mu je glava en face), i njome se opire o kamen, da bi
cvršce sjedio, Naš ,reljef ima, nesumnjirvo, svoj prau:wr u jednom poznatom megalo-
politans!kom 'reljefu, ciji je crtež objelodanio .AJd,Michaelis u spomenutoj studiji, Annali
dell instituta di cOHispondenza aerheologica, vol. XXXV, T. L, 2). Na orvom ~eljefu
Pan sjedi jednako kao i na našem k1iškom reljefu, jedino on ovdje S1Vi,ra u siringu, a
ne u fruIu. Tri odjevene žene, Ikoje uz ritmiC'ke pokrete idu ,pr,ema Panu, Michaelis je
protumacio kao Rore, [personifikacije godišnjih doha, koje se, kaO' i nimfe, rada pr~kazuju
s Panom. /Mi, medutim, nemamo razloga da ženslke likove na našem kliškom relj-efu -
koji su svi oik,renuti en r.face te se drže za ruke - ne identificiramo s nimfama, koje
na svim našim dosad poznatim spomenicima ,redovito prate Silrvana. ,Pan se u slicnom
položaju [pojavljuje i na mnogim drugim grckim reljefima; sr. na ,pr. M~chaelis, n. dj.
T. L, 1, 3 (i str. 311 i d.). Svetri nimfe na našem reljefu odjevene su u duge potpasane
hitone. Nimfa koja je na Ikraju ,kola, s lijeve strane, drži u spuštenoj i slobodnoj desnici
neki predmet (cvijet ?), dolk ona s drugog kraja - do Silvana - slobodnu lij€IVu ruku
sk,riva ,za .ledima (?). Nikakovih drugih atri buta ni,ti Silvanovith niti od nimd'a nema na
ovome - u kompoziciji zasad jedinstrvenome - reljefu iz naših krajeva.
Drugi damatinski reljefi ove grupe s pretstarvom Silvana svode se, uglavnom, na
shemu, Ikoju nam pruža poz.nati sorlinski relj·ef (nekada vlasništvO' obitelji Geremia u
Splitu), ciji crtež donose u svojim monumentalnim djelima o Diolklecijanovo,j palaci,
odnosno Istri i Dalmaciji, Adamil) (T. LIV) i Cassas-Lavalleei2) (T. 60). I ovdje su
nimfe s lijeve, a Silvan s desne strane reljefa. One su sve okrenute en face, ali se (kako
proizlazi iz crteža, Ikoji - sudeci po nekim drugim ,tu d.onesenim atributima - ne mo-
raju biti u detaljima pouzdani) ne drže za ruke, kao obicno, vec stode svaka za se, slo-
bodno. Svaka od njih drži u Ufldignutoj desnici dugu trstikinu granu s lišcem. S desne
strane, takoder izoliran, prikazan je Silvan s kozjim nogama i ,rogorvima i nebridom (?)
na ,prsima, Igledajuci, kao i nimd'e, pntpuno en fac-e. U lijevolj Iruci, kOlju je malo po-
digao, drži pedum, a s,puštenom desnom rukom 'cvrsto je uhvatio iZa rogorve jare, koje
iza njegovih leda skace. Ikonografski, lik Silvana na ovom ,reljefu po,tsjeca nas na spo-
menuti njegov reljef u splitskom muzeju (Kat. D. 242) i mali ulomak ,reljefa u istom
muzeju (Kat. D 217). Kao daljnji atr1but, koji obicno [prati Silvana na našim spome-
nicima, nalazimo i ovdje psa, što cuci prednjego'Vim nng.ama.
Danas u splitskom muzeju ima nekoliko ulomaka reljef'l, na Ikoilima je morala
biti prikazana - kompozicijski - ista slika, s mogucim varijantama samo u nekim
detaljima - a,kibutima nimfa.i3) Gotovo na svim tim relje,fima sacuvane Su samo
pretstave nimfa, i to rijetko u kompletnom njiho,vom broju. Nije iskljuceno, da ovim
reljefima pripada koji od ranije spomenut!h ulomaka s pretstarvom Silvana, kakovih u
splitskom muzeju ima znatan broj. Nimfe i na tim ulomcima pr.ate uglavnom rtrstikine
71) R. Ad am, Ruins of the Palace of the 1~lffilperorDiocleVi.8.Inalt S(pa1altro ·in Dal-
ma1lLa,1764.
72) C a.s s alS - Lavall e e, Voyage patoresque et his·tJorique de l'[strie et de la Dalmatie,
Paris 1802.
18) Na jednom sacuvanom ulom~u (Kat. D 81) krajnja N~mf.a {?) <:\rržiU r,uci kornuKopiju.
grane (grane Su zapravo medu njima, dok se one sve drže pod ruku), ali ponekad on2
drže u rUlkama i velike školjke, prema vani otvorene.H) Oni koji su se kmistili Ada-
movom, odnosno Cassas-Lavalleovom publjkacijom spomenutog solinskog reljefa, koji
je u meduvremenu - nakon što se izvjesno vrijeme nalazio u Veneciji (Museo Nani)
- dospio u hvignon, unijeli su stanovitu zbrku u bibliografiju ovoga spomenika. Crpeci
o njemu :podatke sa raznih strana, izgleda da su od jednog spomenika nacinili dva, kako
to, naprimje,r, proJ.zlazi iz opisa Ikoji je u spomenutoj studiji 0'stavio Michaelis.75) Cini
se, da je opis, Ikoji je davao katalog muzeja Nanj7G) (T. 39), bio detaljniji i akuratniji,
iz cega Su ,proizašli ne samo neki novi detalji i atributi (kao, naprimjer, grožde u
ogrtacu SHvanovu) vec i po,tpuniji tekst natpisa, koji joe- kao i gore spomenuti detalj
- izmalkao nepreciznom peru crtaca Adam <lo Ovaj ifeljef, prema preciznijim veneci-
janskim opisima, spominje i Schneider (n. dj str. 42 i d.), od kojega doznajemo, da je u
naboru svoje hlamide Silvan držao p lod ov e ~dakle ne samo grožde!); ovaj nas de-
talj potsjoeca na solinski <reljef li zag,rebackom Arheolo.škom muzeju, koji je opisao
Brunšmid (rrlodj. br. 28). Michaelisov, dakle, o!pis drugog od >triju tamo navedenrh dal-
matinskih reljefa s pretstavom Silvana i nirr.fa (n. dj. str. 323, bilj. 3b) treba anulirati
i ovaj reljef identificirati s onim, koji on donosi na istom mjestu pod a.
Od ,reljefa, na !kojima - uz ovu o!bicnu kultnu sliku - nalazimo ist0' tako samo
o.bicne Silvanove atribute (pedum ili siringu) ima ih svega par, i to sa gornje Cetine -
okolica antiknog Aequuma - i zapadne B::>me (Glamocko Polje). Oni se samo kompozi-
cijski i iikonog,rafski mogu dovesti kako u medusoibnu vezu tako i u vezu s drugim
slicnim reljefima iJz nasih krajeva, dok u Ukorvno-umjetnickom pogledu ,pretstavljaju
svaki za se posebnu vrijednost i odrazuju sredinu u kojoj su nastali. Dva takova reljefa
nadena su u Gardunu - jednom od logora rimskih legija u Dalmaciji (T i 1u r i u m)
- gdje je i u star0' doba bila mostna glava na rijeci Cetini (J? o n s Ti 1 u r i). Jedan
od njih dospio je 'vrlo 'rano u Berlin (sr. Schneider, C. dj. str. 44); on nije kompletan (s
desne strane je odbijen). Na lijevoj strani reljefa ibio je prikazan Silvan - okrenut
skoro potpuno ~n face - ka'ko desnom rukom primice siringu ustima, dok se lijevom
upire o štap. Dok je radnja, koju bog vrši desnom rukom, ,gotovo kanonski provedena
kod svih Sil'Vanovih reljefa u našim krajevima, ovaj drugi motiv (upiranja o zemlju
pomocu štapa) nalazimo samo na našem spomeniku iz iKliške Peruce, u splitskom mu-
zeju, te možda još i na s.pomenutom ulomku sa Glamockog iPolja (Dubrava). Desno od
Silvana ibile su priJkazane tri nimfe, od kojih su se samo dvije sa,cuvale. Sve su, kao
obicno" !bile u dugim, potpasanim ihitonima i držale su se za .ruke. Nimfa, koja je !bila
prva do Siltvana, imala je .podignutu sloibodnu desnicu, kao da je držala neku granu ili
stabljiku. Nesumnjivo, isti pokret izvodila je slobodnom lijevom rukom i druga krajnja
nimfa, !koja se nije sa,cuvala. Scihneider nagada da je biljka, koja nije prikazana, mo'žda
bila samo bojom oznacena. Drugi reljef, iSnatpisom (sr. Bullettino dalm. X:IV, 1891, str.
162), naden na istom lokalitetu, cuva se u splitskom muzeju I(Kat. D. 153 = Kat. A
1.710). Ovaj veoma rusticno radeni <reljef odaje rad neke lokalne klesarske radionice,
odnosno 'ruku dos,ta nevjeMa majstora. I na ovom je reljefu Sil'Van prikazan na lijevoj
strani, a s desne tri nirrufe (svi potpuno en face; Tab. I, 3) Silvan je pretstavljen mladolik
i golo!brad, što nije, kako smo relkli, odlika njegova lika na spomenicima iz primorskih
ilirskih Ikrajeva. LBog ima ovdje 'V·eoma velike, racvaste ,rogove, te na,ro,cito naglašene
ko,zje noge, s ma,rlkantnim pa,pcima; oibješen ud - slicno kao i na prethodnom reljefu
- Silvanovu J.ilku iako mladu i snažnu, oduzima s'Vaku erotSiku notu. Cini se, da Silvan
ima na sebi ili n~bridu ili neka,kav drugi kratki haljetak. U napola spuštenoj desnici
drži uspravno pedum; i~gleda da je i u lijevoj ,ruci, koja mu je savinuta na prsima,
imao nekakav - na našem ,reljefu !potpuno nera'ZJbirljiv - !predmet; nema sumnje, da
se i ovdje radi o siringi, koju !bog redovito drži u ruci u tom, karaktedsticnom položaju.
Nimfe su odjevene u ka,rcllkteristicno odijelo, Ikoje se sastoji od duge košulje i !kratkog,
visolko pot'pasanog halje1Jka. Umjes,to obicnih naibora >tkanine, ovdje vidimo 'Vertikalne i
gotorvo paralelne duboke brazde (kaneHre), koje ovoj tkanini daju skoro seljaClku siro-
7<) Sr. spomenuti reljef kod Roschera (n. mj.).

75) Annali dell' instituta di corrispondenza a'J:1c·heologica,
n. mj.
70) Collezione di tutte le antich1ta del Museo Nall i.
vost tkanja. Teško bi bilo zasad, dok još ne poznamo potpuno ilirsku nošnju ovih kra-
jeva, utv,rditi, da li se ovdje ra:ii zaista ocomacoj ženskoj nošnji onoga vremena na
gornjoj Cetini ili palk o nevješto ,prikazanoj konvencionaInoj antickoj noi3nji. Za ovo
posljednje govorila bi frizura nimfa, - »die IScheitelzopf-Frisur« (uzvracena dvostruka
pletenica s razdjelom), karakteristicna os bito za III. stoljece. Svetri nimfe - prika-
zane posve stisnute jedna UZ drugu - drže se za ruke, koje su posve nevješto i primi-
tivno izradene. Obje krajnje pcdigle su svoje slobodne ruke (jedna desnu, druga lijevu),
kao da njima zaista, - kako je to pretpostavio Schneider za prethodni reljef - drže
neki cvijet ili kitu; i za ove bismo, možda, trebali pretpostaviti, da su bile bojom ozna-
cene. Ovo utoliko prije, što treci reljef sa f;ornje Cetine - naden u Brnazima (izmedu
Sinja i Trilja) - prikazuje nimfe s rukama u istom položaju, a u njima, zapravo, drže
nešto poput kite cvijeca.
Reljef iz Brnaza (Tab. II, 1), nažalost, nije kompletan. Sacuvan je samo desni
dio, na kojemu se vide Silvan i samo jedna nimfa (i taj dio sastavljen je iz tri komada).
Na još jednom, manjem, ulomku, koji se s ovima gore ne s.paja, sacuvan je gornji dio
trece, tj. krajnje (lijerve) nimfe, tako da su mu kompozicijski sastav i ikonografski de-
talji jasni. SiPomen~k je (ali bez slike) opisao Schneider (n. dj. str. 44 i d.), koji navodi
i neke detalje, danas vi'še nikako ili jedva razbirljive. UtolikCl nam je i njegov opis
znacajniji. Silvan je ovdje prikazan na desnoj strani reljefa. Isklesan je vrlo nevješto,
kao uostalom i citav reljef, ali od klesara kojemu su bili poznati svi ikonografski detalji
Silvano'va lika: u desnoj ruci drži .pedum, koji je prebacio preko ramena, a u lijevoj,
koju je savio u laktu, ima siringu. Do nogu mu je s jedne strane (desno) pas, a s druge
koza, i to tako da su obje životinje oik,renule glavu prema bogu. Neobicno modeliranu
glavu mladolika i golobrada boga nadvisuju dugi rogorvi, koji se rastvaraju gotovo hori-
zontalno. Nimfe su, koJiko možemo raza,brati iz primjera dviju sacuvanih, krajnjih, ibile
odjevene, slicno kao i na prethodnom reljefu, u duge hitone (duge s've do zemlje, tako
da se noge uopce ne vide) i kratke, reklo bi se dvaput potpasane, haljetke piramidasta
oblika i isprugane (umjesto nabora) vertikalnim, odnosno kasim i vodoravnim prugama.
Obje krajnje nimfe, drže - kako je naprijed receno - u slo,bodnim, uzdignutim rukama
kitu cvijeca, dok su se svetri, nesumnjivo, držale IZa ruke, kao i na ostalim slicnim
spomenicima. Ovaj reljef jedan je od najinteresantnijih Silvanovih spomenika u našim
krajevima, jer su u njemu, više nego igdje ,drugdje, ispoljila primiti>vna spontanost s
ori>ginalnom koncepcijom Silvanova kulta, i to u jednome kraju, koji je bio posve kon-
zervativan, 'što je doš,lo do izražaja i u lLkovnoj obradi reljefa. Posebnu pažnju privlaci
i ovdje odjeca nimfa, koje su tu, nema sumnje, pretstavljene u nošnji, kakavu su nosile
domace, ilirske žene tog kraja.
Schneider opisuje (n. dj. str. 46) još jedan reljef splitskog muzeja, iz Solina (Kat.
D 44). To su, zapravo, dva ulomka istog reljefa, koji se spajaju; na jednom od njih
prikazane su glave i poprsja Sil>vana (desno) i jedne nimfe, a na drugome dvije nimfe
(1ij,evi dio reljefa), kojima manjka glava. Si,lvan, koji je prikazan glavom u profilu, pri-
mi>celijevu rU'ku zašiljenoj !bradi; nimfe pak, odjevene u duge potpasane hitone, drže
objema rukama pred sobom ,školjke.
Ikonog,rafski je s opisan im reljefima slican i jedan reljef sa Glamockol; Polja -
naden na Kamenskom groblju (Tab. V, 1; sr. Glasnik Zem. muzeja XXXIX, 1927, str. 256,
br. 3) - cija izradba i stil, gledani s likOvne strane, cisto iznenaduju, kad se uzme u
obzir njegova provenijencija. Silvan je na Ovom reljefu s desne strane, a nimfe s lijeve.
U ikonografiji Silvanovih reljefa ove grure u našim krajevima ovaj spomenik IPret-
stavlja jednu novinu, jer bog - sudjelujuci aktiVIno u 19,ri kola, ,šta ga, kao obicno,
iz'vode ,pratilice nimfe - svolju slOlbodnucesnu ruku ddi na ramenu svoje susjede
nimfe, koja je isto tako slabodnom svojom ljevicom :zagrlila njega. Ðok su, inace, sve
tri nimfe medusobno povezane, kao i obicno, držeci se za ruke - i to vrlo zanimljivim
i gracioznim stavom, koji proizlazi iz 'lagano ukrštenih ruku - cvrsti zagrljaj Silvana
i nimfe govori o Silvanovoj predvodniclkoj ulozi u ovom vilinskom kolu (Nuvq.wv 1rr~"twp)
Reljef je ipriliClno oštecen (baš na Silvanorvoj glavi), pa se ne vidi jasno, da li je bog
bio prikalZan mladolik i golobrad, onako kako ga prikazuju gotovo svi drugi njegovi
reljefi iz ovih k,rajeva, ili možda s bradom, pa i tek naglašenom. Sergejevski misli (n.
mj.), da je i,pak Ipio 'golobrad. Silvan ima, izgleda, na sebi neki .d1;llji,plašt, ciji mu okrajci,
u vidu zalisaka, dopiru do koJjena. Ne cini nam se vjerovatnim, kako misli Sergejevski,
da je na glavi imao frigijsku kapu; vjewvatnije se radi o obicnoj poduljoj kosi sa nešto
zašiljenim cuperkom. U spuštenoj lijevoj ruci drži, visoko i uspravno, neobicno veliki
pedum, koji se kompozicijski veoma lijepo uklapa (s likovima nimfa i samo,g Silvana) u
cetvero.kutnu nišu, u koju je cita'va slika smještena. Donji kraj ove strane reljefa za-
tvara lik :psa, ikoji je s'voju njušku podigao, izvrativši glavu, prema Silvanu. Nimfe, koje
su, k~o i Silvan, okrenute sasvim en face, odjev,ene su u duga'cke dvodjelne haljine
(hiton i k,raci ha,ljetak) s prilLcno živo izraženim 'vertikalnim naborima. Dok je gornji
halje-tak, kao i ob 1cno, po,tpasan, od njegova donjeg ruba tece, tocno sredinom hitona,
jedna jako naglašena i reljefna valovnica, koja je, valjda, samo više istaknuti nabor
haljine, ali Ibi mogla pretstavljati - iako nam se to cini manje vjerovatnim - i neki
zmijoliki ukras, 'koji kao da se nosio o pasu. Nismo, dakle, ni ovdje . stanju ocijeniti, da
li. je no Vnja, koju imaju na sebi nimfe nacionalna nošnja ovoga kraja ili nešto slobodnije
interpretirana anticka ženska nošnja uopce. Mi bismo bili radije skloni prvOm rjeVenju,
i to ZJbogsljedecega: Sergejevski vidi na glavama nimfa »visoke kape, obicne na sli-
kama nimfa« (»duž lica spuštaju se vrpce«, n. mj.). Nama se pak cini da nimfe imaju
glave ,poikrivene dugim maramama, kakove obicno vidimo - prema spomenicima - na
glavama ilirskih žena iz unutrašnjih krajeva, što je jedan od važnih elemenata ženske
ilirske nošnje uopce. Takove marame, vidjet cemo, imaju na glavi nimfe i na neobicno
zanimljivom ,reljefu iz Karakašice, na gmnjoj Cetini, okolica starog A,equuma, koji ta-
koder s likovno-umjetnickQg gledi:šta ,t'vmi rijedak pendant našem glamock'om Teljefu.
Krajnja nimfa na našem reljefu nije, kao obicno, podigla slobodnu ruku, vec ju je ovdjc
spustila i u njoj drži, kako primjecuje i Sergejevski, »neki mali okrugli predmet«.
Vec je naprijed bilo govora o jednom istarskom reljefu, nekada u Kopru (Schnei-
der, n. dj. str. 45), na kojemu je Silvan prikazan, kao obicno, s tri nimfe, ali i ovdje -
kao i na prethodnom reljefu - kao aktivni ucesnik u igri kola. Prikazan kao bradati,
starac dobrocudna i vesela izgleda - s lijeve strane reljefa, te okrenut na desno i u
pokretu - Silvan drži za ;ruku najbližu od nimfa; one se sve i izmedu sebe jednako
tako drže rukama, ali thvatajuci se iza leda, pa im se ruke u donjem dijelu i ne vide. Sve
su odj,evene u duge ihitone, s kratikim potpasanim haljetkom, imaju bujnu kosu sa na
zatiljku vezanom i naprijed navracenom fril":urom - poput one na malo prije opisanom
reljefu iz Garduna - samo bolje izvedenom. Dok Silvanu najbliža nimfa gleda na
desno, dvije krajnje (desne) ,gledaju u protivnom pravcu, tj. prema trecoj nimfi i Sil-
vanu, cime je postignuta veca živost u pokretima, koje je klesar želio naglasiti. Silvan
ima ,podignutu desnu ,ruku, u kojoj drži neki cvijet ili granu, a isto tako - s druge
strane reljefa - krajnja nimfa podigla je svoju slobodnu lijevu ruku, u kojoj takoder
vidimo slican cvijet. Kako ovakovim pokretima ikonografija obi6no obilježuje ulogu
krajnjih plesaca u kolu - motiv koji se ni do danas nije izgwbio - 'kolo na ovome
reljefu 'izvode svecetiri prikazane osobe: Silvan i tri nimf,e. Na drugim našim reljefima
ovu ulogu ima prva nimd'a (ona koja je najbliža ,bogu), doik on sam ili izravno u plesu
ne ucestvuje ili, ako ucestvuje, drugacije se u nj ukljucuje. To je i razlog, što na ovom
jedinstvenom reljefu, Igdje je Silvan za1grao IbezbriJžnokolo s nimfama, nema nika.kovih·
atr1buta, koje pozna ikono,grafija ovog kozonogolg i rogatog Ibolga.U vezi s ovim reljefom
spomenut cemo slican jedan istarski reljef - danas u muzeju u Puli") - na kojemu
vidimo sama tri ženska lika (gracije) kako, stisnuti jedna uz drugoga, plešu. Reljef je
dosta oštecen, te se ne vide detalji, pa ni eventualni atributi, koje su gracije (nimfe?)
imale. Zanimljivo je, što su ovdje gracije '[rikazane u broju, kOffilpozicijskoj shemi i
obradi kao i na spomenutim reljefima nimfa, gdje ove vidimo u društvu sa Silvanom;
poimenice pak slican je ovaj reljef vec spom enutom istarskom reljefu, te isto tako spo-
menutom reljefu iz okolice Aequuma na gornjoj Cetini (sada u Sinju), na kojemu, uz
Silvana i nimfe, vidimo još jedno nepmmato božanstvo.
Na dosad opisanim reljefima ove grupe, UZ oibicnu shemu (Silvan i nimfe, odnosno
nimfe i Silvan), božanstva su redovito bila prikazana sa ,svojim poznatim i karakteri-
sticnim atriJbutima - ovo vrijedi osobito za Silvana - koji se na njima u broju i redu,
77) Ovaj smo reljef zapazili u muzejskom lapidariju priNkom nedavne k'race posjete
Bu~i'.Nije nam poznata njegova provenijencija.
koji je odgovarao momentaInom zahtjevu dedikanta i klesara, odnosno kultnoj pretstavi

božanstva, u kraju gdje je spomenik nastao. Iduca dva spomenika, koja cemo ovdje
analizirati, unose u poznatu vecu kultnu sliku nekim specificnim atributima (grozd) ne
samo ikonografs)d zanimljive varijante, ne go i bakhiCJki momenat, koji - ka,ko je
poznato - nije bio stran Silvanovu krugu ni na našim spomenicima. Vidjeli smo, naime,
da neki Silvanovi reljefi prve grupe prikazuju boga ne samo s grozdom u ruci ili
naram!ku, vec da ,ga prate i neki drugi dioniEijac1ki atributi, kao nebrida, ko,ža pantere
i slicno.
. Prvi od ovih reljefa potjece iz Narone .na Neretvi, dakle sa podrucja, koje nisu
nastavali Dalmati (sr. Schneider, n. dj. str. 43). Nakon Venecije, kamo je ovaj reljef bio
dospio (Museo Nani), svršio je u Avignonu (Musee Calvet). Reljef je bio više puta
objelodanjen, narocito dok se nalazio u Veneciji. Jedan od njoe.govi!h objavljivaca
(Passeri)7H),smatrajuci ga s lijeve strane .nekompletnim, pretpostavljao je na njemu još
jednog Pana, tako da bi kompoeicijski imali ovakovu shemu: Pan, tri nimfe, Pan. Ovu
verziju o dva Pana odbio je kao neosnovanu i fantasticnu vec Schneider (n. mj.). Na
rcljefu su - za,pravo s lijeve strane - prikazane (u obicnom redu) tri nimfe, svaka
u !poipasanu hitonu i gornjem haljetku. Loša izrada reljefa ne dopušta da se vidi
položaj ruku, kojima su se nimfe, kao i obicno na slicnim 'pretstavama, medusobno
držale ig,rajuci kolo. Po jednoj verziji jedna drugoj držale su ruke na ramenima. Obje
krajnje nimfe držale su u slobodnim rukama - jedna u desnoj, a druga u lijevoj -
duga6ku trstikinu g,ranu (N y m.p ha e f o n 1,ana e ?). Desno prtkazan je bio Silvan u
hodu, okrenut u desno, ali licem gledajuci pravo. U lijevoj ruci držao je, kao što to
cesto vidimo na našim reljefima, pedum, koji je stavio preko ramena. Na zavijenom
kraju štapa obješen je cimbal, slicno kao što je na onoj poznatoj ugraviranoj slici
Silvana sa Duvanjskog iPolja na kraju peduma obješena siringa. Ovaj motiv mora da
je imao svoje opravdanje i znacenje, ako ne u nekoj posebnoj simbolici, a ono svakako
u prakticnom i tehnickom rješavanju pitanja veceg broja pratecih atributa, koji nisu
mogli !biti 'bogu funkcionalno, dani u ruke.7D) U svakom slucaju, zanimljivo je ovdje
naJpomenuti, da je Silvan i na spomenutoj ugraviranoj slici iz Duvna (2upanjca), osim
s pedumom, o koji je obješena siringa, pretstavljen i s grozdom u ruci, na lštO smo vec
naprijed dovoljno ukalzali, dajuci tome potrebno tuma,cenje. Na .uu, medu Silvanovim
nogama, cuci pseto.
Drugi slican reljef, porijeklom iz Salone, cuva se u splitskom muzeju (Kat. D
100; sr. Sohneider, n. dj. str. 43 i d., gdje je dan i njegov crtež). Reljef je gotovo u
cjelini, kompozicijski, a i u svim ikonografekim detaljima slican prethodnome. Jedine
razlike, !koje se medu .njima mogu zamije titi, sastoje se u sljedecem: Razmak medu
nirnfama je prilicno velik, te se vidi kako $e one drže za ruke; njihova odjeca pokazuje
tragove domace nošnje (donji dugi hiton i odozgo haljetak s naramenkama, koje se još
jasno zapažaju na srednjoj od nimfa); izmedu Silvana i najbliže mu .nimfe vidi se, u
skoku (i samo na zadnjim nogama), neka ži votinja, koju Sohneilder identificira kao jare
(»ein Bi::icklein«),iako Ihi moglo !biti i pseto, jer Su !konture životinje vrlo nejasne. Reljef
je jako. oštecen i manjika mu desna strana, na kojoj je bio prikazan Silvan. Od njegova
lika ostala j,e samo visoko ispružena desni ca s groedom, koji je bog pružio prema
najbližoj nimd'i, odnosno životinji, koja se i ,propela da bi !ga dohvatila. Nesumnjivo je
Silvan, od kojega se jaš vidi ispružena jedna noga (dakako kazja) - iz cega razabiremo
da je Ibio u živom pokretu - i ovdje, kao i na prethodnom J'eljefu te na ostalim brojnim
spomenicima iz naše zemlje, u lijevoj ruci držao pedum - karakteristican .atribut
pastirskog božanstva.
Svi opisani reljefi ~ve grupe imaju 'kompoe;icijski i ikonografski izradene prototipe
u umjetnickim spomenicima Grcke. Nova je kod nas j'edino likovna interpretacija klasicnih
uzora spomenute kultne slike, zatim rusticiranje formi i pojava ilirske nacionalne
no:šnje;o'Vu nalazimo na nekim od ovi!h spomenika kao smjeli pokušaj uklanjanja
78) OS5eTv;azionisopra 1 'avorio fossile e sopra akml,i mOil1umentigreci e 1atini etc.

(Venecija str, XXXVHI d.
1759), oj
79) Cini iSeda je ova slika vrijedJL1.a

za Silvana !putni,ka,tj. kad je bog bio prikazan, Ikao
na našem reljefu, u hodu, - Sr. i iI'eljef kod SChneidera, n. dj. str. '39. (Zaccalfia, Marmora Sa.-
lonitana, n. mj.
stranih i tudinskih elemenata u kultu, koji je ovdje nosio iskljucivo nacionalne znacajke
i pretstavljao autohtonu kulturu. Kako smo vidjeli, naSl se reljefi mogu uglavnom
podijeliti u tri podgrupe, i to s o!bzirom na kompozicijsku shemu i cistocu kultne slike
(prema tome da li ona odrazuje stanovite pojave kultnog sinkretizrna ili ne): U prvu
i ujedno najbrojniju grupu idu reljefi, u kojima Silvan, s obicnim svojim atributima,
aktivno ili pasivno ucestvuje u igri kola, koje izvode, pod njegovim ravnanjem, nimfe;
u drugu - pretstavlja je samo jedan reljef - kultna slika smještena je u spilji (nju
oznacuje polukružna gornja !ivica reljefnog polja, kao i neravna i zakrivljena osnovica);
Silvan je ovdje prikazan O'dvo1jenod nimfa, kako sjedi na litici i ,svira u d'rulu; trecu
grupu .odlikuju narociti Silvanoviatri!butli ([rozd), koji ovo pastirsko i šumsko božanstvo,
zajedno s njegovom pratnjom, imaju da pr;bliže drugom jednom, takoder raširenom i s
prirodom neobicno povezanom kultu, onorre boga Bakha, zaštitnika vina.
C. Reljefi s pil'etstJavom Silvana u društvu s nekim dr-ugim božanstJvima

Ni jedna Old grupa figuraInih sporne niJka sa pretstavom Silvana nije toliko
znacajna i važna za upo1znavanje razvoja njegova kulta u našim krajevima kao ova;
mada lovakove kultne pretstave spomenutog božanstva spadaju medu rjede njegove
spomenike na našem tlu. Iz ovih, naime, kultnih slika možemo izv,es1Jiprakticne zakljucke
o srodnosti nekih antickih kultova, o njihovu povezivanju do te mjere, d.a su se
odnosna božanstva, koja su bila skupa štovana, zajedno i prikazivala na istim spome-
nicima i kultnim slikama. Šta više, i ovdje se je, kao i kod prethodne grupe, razvila
ustaljena slika, koja je, iako .katkada interpretirana domacim, Lokalnim izražajnim
sredstvima, sacuvala uvijek utvrdene kanonske 'crte i najbitnije ,ikonog,rafske znacajke.
Veoma je zanimljivo kroz ove reljefe upoznati, koj,a su druga ,epihors!k,a,pa i klasicna,
bož,all1sltvabila asocirana Silvanu, te što je uvjetovalo ovakov.e pojave 'kultnog sinkr,e-
tizma. V~djeli smo još kod analize pretstava Silvana na spomenioima prve grupe, kad
smo pratili širok repertoar atributa ovog šumsko-pastirskog božanstva, da je on -
preko nekih, za ,Qbican njegov kult ne tipicnih, atributa - poprimao i stanovite osobine
svojstvene drugim nekim bo~anstViima i kuJtovima, cime je, pa i nehoticno, bila izražena
dvojnost njegova bica i njegova kulta. U tim pojavama, koje su i dovele do diferen-
cijacij,e njego'va Ibica, izražene u nizu .posebnih epiteta - koji prate njegovo romanizirano
ime na našim spomenicima (6 i Ive ste r, Me s s o r, Co mm u n i s i slicno) - mogu se
nazrijeti prvi elementi nejasniih još ·politeistic!kih koncepcija ,mrske religije, koja je, pod
utjecajem primljenih novotarija, starom »monOlteistickom« liku svo,g pastirskog boga
pocela pridavati sloeenije funkcije. Vec sama ideja o postojanju, na primjer, Silvana
koji se jedanput štuje kao S i Ive ste r, a drugi put kao Me s s o r, .i slicno, stvorila
je valjda i konoepciju o p os e b n im» bož anstvLma« (S i Ive ste r, IMe s o r itd.?),
iako zamišljenim pod onom istom antropoteriomorfnom formom, Ikoja je postala kanonskim
likom Silvana, kako· u Grckoj tako i u Iliriku. Iako mi necemo O'vako interpretirati
pojavu veceg broja Pan8- - koju bi, po nekima, imali dokumentirati i neki naši, ne
samo epigraficki, spO'Iffienici- držimo, da je ovaj proces širenja i razvoja Silvanova
kulta u našim krajevima mogao stvoriti uslove za preuzimanje u ilirske kultove nekih
novih likova, dakako pod Lkonografskim oblikom, koji su oni imali i u 'kultovima onih
na,roda, odakle su i bili preuz,eti. Prva stepenica u razvoju tih I1mltova !bilo je povezivanje
Silvanova lika s nimd'ama, a .onda su slijedila i druga, veca božanstva, koja su ubrzo
u ilirskim kultovima našla odlicno mje~t.J i interpretaciju. Medu ovim, Silvanu asociranim
božanstvima, prvo i najrglavnije mjesto zauzima Artemida - Dijana, ,bOlžica lova i
šume (sr. njene:pitet S i Ive str i s - slican onome Silvan ovu - CIL III 1937); ali,
osim nje, na našim reljefima vidimo i drugi t:oznati lik grcko-rimskog panteona, Merkura,
te još neka, zasad još neprotumacena, božanstva, koja lako mogu pretstavljati i same
lokalne personifikacije 'prirodnih fenomena. O povezivanju Silvanova kulta s kultom
Dioniza-Libera, Herakla, pa i samoga OTijentalnog Mitre, vec je bilo naprijed govora.
Od naših spomenika ove gr\UlPesvi se osim dvaju, odnose na zajednioku pretstavu
Silvana i Dijane; pa i na jedn.om od ostalih reljefa ove g.rupe - koji se, inace,
kOlffiiP.Qzicijskii ikonqgrafski Lzdvaja izmedu svih 'spomeil11utihreljefa - nalazimo uz
Silvana i Merkura, OIPet- Dijanu! Svi reljefi ov'e grupe - osim, mo~da, ovog istog
reljefa (na ,kojemu se, uz Silvana i Dijanu, pojavlj1uje i Merkur) - potjecu iz naših
unutrašnjih krajeva, iz cega bi se moglo vec sada zakljuciti (s 'Obzirom na v,eliklu

kolicinu Silvano vih spomenika na našem primorju) - bez bojazni da ikasnij,e budemo
ozbiljnije demantirani - da posebne ikuLtne slike Silvana i Dijane nisu bile uobicajene
na našem primorju, ili da barem nisu tu pretstavljale t i P i c n e kultne spomenike,
kao što su to bili u unutrašnjim dalmatskim oblastima, tj. na gornjoj Cetini i u krajevima
današnje zapadne ,Bosne.
Od svih krajeva, u kojima su dosad nadeni spomenici s ovakovom kultnom slikom,
prvo mjesto, nesumnjivo, pripada Glamockom Polju, :koje je i inace zauzimalo vidno
mjesto u autohtonoj lwlturi ilirskiJh Dalmata, još lU rimsko doba. Tu je nadeno i više
ep1grafickih spomenika - žrtvenika - s posvetom Silvamu (najcešce S il van o S i I-
ves t I' i). Svaikako najinteresantniji medu njima, ~konograrfski, jest mali reljef iz
Opacica (Tab. IV, 5), uz koji je bio naden i jedan drugi, slican, s pretstavom Dijane
i dviju »orantica« (?) (sr. Glasnik Zem. muzeja XLI, 1929, str. 95 i d.; T. IX iX).
Njegova je važnost narocito u tome, što tu, kao i na O'vom drugom spomenutom reljefu,
Dijana nije pretstavljena kao grcka Artemida, s .poe:natim i tLpicnim atr1butima (tobolac,
luk i strijela), v,ec u Iposve no'vom liku, epihors:kih ozmaka, 'koji zaslužuj,e osobitu pažnju
i pOlseban studij.
Sergejevski je, objelodanjujuciove reljefe (n. mj.), !pravilno istakao njihovu važnost
i tocno 1\10060, da je na njima obama ,prikazana Dij.ana, iaiko drugi reljef - kako
priznaje i :sam ,pisac (sr. Glasnik LIV, 1942, srtr. 138) - bez prvoga, ne ,bi jasno otkrio
ime ovog neobi,6nog bo,žanstva. Nema sumnje, da nam prvi reljef da'je likovnu inter-
pretaciju starije faze lovih kultov.a, koja bi sVloj epigraficko-ono:masticki pendant imala,
možda - kako smo ,pokazali - samo na jednom drugom podrucju, u paru Vid a s u s
Tha n a, tj. dok i n t e rp Te tat i o Rom ana nije Ibila zahvatila kuHove ovoga
podrucja i u njih unijela ikonografsk>e forme grck'o-rimskog rpanteona. I zais,ta, s'Vi
drugi Dijanini spomenici iz naših krajeva - a ti su, ikao i Silvanovi, veoma brojni -
prikazuju ovu domacu, ilirsku božicu u vidu grcke Artem~de, ciji je lik vec ranije bila
primila i italska Dijana. Opacicki reljef pretstavlja vrlo rprimiiivan rad rulw, kojima
klesarstvo nije bilo zanatom. Ipak, ne može se poreci dar zClipažanja,pa cak i oblikovanja
stanovitih formi, što je još više došlo do izražaja na drugom reljefu, gdje je prikazana
sama Dijana s dva druga ženska lika. Dijanin lik bolje je izveden nego Silvanov, valjda
zato što je ovaj posljednji bio nag, a to je nevještoj ruci pretstavljalo vecu poteškocu,
nego odjeveni lik Dijane, koji je imao oštrije linije (narocito suknja). Oba lika prikazana
su en face. Princip isokefalije ov·dje, !kao i na ostalim reljefima, nije Ido,zvolio da lik
jednog božanstva bude veci ili manji od drugoga. Ksd obaju ~lave su nesrazmjerne
prema' tijelu, te se osobito isticu. Silvan (kao Ae.gipan) prikazan je ,posve mag i
itifalican, s lijeve strane reljefa. Na obloj, mladohkoj glavi, bez brade, na kojoj se
isticu velike trouglasto-bademaste oci i male, ali naglašene, uši, naznac.eni su v,eoma
sitni rOlgovi, koji nemaju ništa zajednickog s kozjim rogo,vima, kakove obicno ima Pa'nov
lik. Valjda !pI'OIsto,rmije više dozvoljavao. U podignutoj desnki bog dr,ži rpeidum, dok
mu je lijeva ruka :spušt,ena i lalgano udaljena od tijela. Ne vidi se, da li je ,što u njo,j
imao, jelI' onaj .orblizavršetak mOlgaa bi pretstavljwti i nesrpr.etno izradenu šaku. Ipak,
teško je vjerovati,. da mu klesar nij,e nikakav atribut metnuo u tu slobodnu TU'ku, dok
je u pr,azni prostor, pod desnom rukom, smjestio samu, neobicno veliku :s1r1n:gu." Smijemo
se pitati, nije li - ukoliko ona oblina na kraju lijeve ruke zaista ne pretstavlja neki
nevješto izvajani predmet - neki nepoznati nam atribut (.grozd ?) bio oznalcen samo
bojom? Bog, kako vidimo, ima uza se vec oba važna svoja atr1buta (siringu i ,peidum),
koja ga odlikuju kao pa,stirsko božanstvo. Cudno je stoga, što se ovd}e ne javljaju obicne
pratece životinje, kooa ili pas.
Mnogo je zanimljiviji ovdje lik Dijme, jer on, sa sv,ojim a.trib!utima, daje bolji
uvid i u kult Silvana na ovoj fazi njegova razvitka. Glava, komponirana istim izražajnim
sredstvima kao i ona Silvanova, pokrivena je velikom maramom, koja pada otraga,
slicno kao i kod mnogobrojnih likova žena ovih unutrašnjih ilirskih krajeva, koje
vidimo na nadgrobnim spomenicima. Maric (Anticki kultovi u našoj z,emlji, str. 101, b.
38) - ignorirajuci cinjeniau da se ovdje radi o spomeniku koji je nastao u konzer-
vati'Vnoj, autohtonoj sredini, koja je i likovima svojih bo,žanstava davala doma6u,
nacionalnu nošnju, hoce da ovu maramu - jedan od najkarakteristicnijih elemenata te
nošnje - tumaci spušteno,m i rašcešljanom kosom. Nije nam poznato da bi ilirske žene
nosHe OI v akO' raspletenu kosu r(Jednalkro tako pokdvena je božica i na drugom,
spomenutom, opac1ckom rreljefu, kao i obje žene, koje vidimo do nje). Dijana je odjevena
u kratko opasanu tuniku (mnogo kracu nego na drugom n~ljefu, tako da joj ne dopire
ni do koljena), koja zapravo .izgleda dvodjelna, jer je samo sulknja izražena naborrima,
dok je gornji dio odjece, s ušivenim ruikavima, posve gladalk. Božica ima napola
rasikriljene ruke, te u jednoj od njih (lijevoj - na drugom je rreljefu obratno) dirži
lisnatu granu, a lU dr,ugoj, kako se nama cini, jelinu granu. SO) Vjerujemo da je ovim
atrirbutima, ~oji, [po nama, sintetiziraju bogatstvo bosanskih, nekad ili'rsikih šuma
(bjrelogorrica i ,crnogolI'ica), D1jana fbila ozmacena kao hOrŽanstvo :š u m ,a, a to i jest ono
u cemu je imala srodnost sa Silvanom r(Si I va n lU s S il ves te r), te je bila moguca
ova njihova 'kultna zajednica. Nije jasmo, što pretstavlja onaj !predmet na lijevoj strani
drugog reljefa, koji j,e Sergejevski (n. mj.) po svoj prrilici rtocno definirao kao »plosnat
sud« (bilo bi zanimljivo potrražiti mu analogije u keramici ilirskog doba na našem
podrucju), da li, naime, jedan od nepoznatih božicinih ,atr~buta, ili obican obredni,
odnosno Ikultni pr,edmet.R1) U vezi IS prvotnim karakterom ov,e ihrske bOrŽice- ukoliko
on proizlazi iz spomenutih kultnih slika - namece nam se misao, nije li ona ,ovdje
mogla !biti interpre1!irana Ikao »S i I va n a« (Ito su rmorgl,e,iUostallom, biti i· njene dvije
pratilioe na jednom Oldovih relj-efa), za koji na,ziv ima, istina ne posV1e pouzdanih,
epigrafickih potv'rda na dalmatrinskim spomenicima.R2) Mislimo piri tome, da je ova stara
ilirska božica, nepoznata imena (možda Tha n a), [preko I»Si1v,ane«- mada epigraficki
nepotvrdena oblika, ali koji je mogao biti sadržan u izvOrnom, ilirskom, njenom imenu
- ffiIOgla!postati Dijana, i to onda, kad ju je i n t e 'r pre t alt i o Rom ana piI"eo-
brazila u rimsku božicu lova,alias grcku Artemidu.
Sa spomenutim T,eljefima iz Opa'Cica mogli b1smo do,v,esti u vezu i onaj ulomak
reljefa, talkod,er sa Glamo:ck'og Polja (Podgrradina), koji smo vec naveli medu spomenicima
prve g'rupe (Glasnik Zem. mu~eja LIV, 1942, str. 161), imamo opravdanja sumnjati, nije
li on zapravo kompozicijski - dok je bio citav - sIPadao u ovu grupu Silvanovih
spomenika. Reljef je, naime, lik'Ovno 'Veoma bliz našim opaci6kim s,pomenicima: glava
je tamo modelirana posve jednako kao i ovdje, jednako su stiliz~aru - iako nešto veci
- rogovi, j,edna1ko je sa strane (valjda me u furrnkciji, 'VrecdekoratiVlllO)prikazana velika
siTinga, Ltd.; jiedino joebog tu imalO,ikako izgleda, pedum u lijevoj ruci. »Da li je pored
Silvana bila ,prikanaz,a li Dijana, teško je reci" - ,pita se i Sergej,evski, na spomenutom
mjestu (Glasn~k Zem. muzeja LIV, 1942, sur. 161), ali on tome, iz'gleda, nije sklon, jer
primjecuje: »mala debljina ploce kao da govo'ri protiv toga«. Nama se cini, da Se ovo
ipak ne bi moglo tako lako odre6i, šta više, mišljenja smo, da bi ovaj rreljef lako mogao
ponavljati ikonografski lik Silvana i Dijane iz ne dalekih Opacica.
Kao što je neizvjeSiI1o, u koju bismo gru!pu uvrstiLi spomenuti ulomak reljefa,
6ini nam se, da je nemoguce t,o sa sligurrnošcu odrediti i za jedan drugi, veci ulomak
spomen1lka iz Du!bravre, takoder na GlamockQm Polju r(Glalsnik Zem. muzeja LIV, 1942,
str. 139, sl. 11), za Ikoji Selrgrejevski nag,ada, da je pretstavljao Dijanu, ord koje je
saCiuvana samo 'jedna nqga i donj-i d10 kratke tu:nik'e. Nijie iskljuceno, medutim, da je
s lijeve strarne, kao na reljefu u OpaClicima, bio IPII'ik,azani lik Silvqna, jer je debljina
reljefa '()ivdjenesumnjivo dozvoljavala vecu kampOiZiciju od samog jednog lika.
Na ostalim spomenicima iz unutrašnjih oblasti dalmatsike zemlje Dij ana je, kao
i Silv.an, prikazana u liJku koji je stvorila grOka ikonogra,fija: kao što je rna ovim
spomenicima Silvan prikazan kao grcki Pan, Dijana je uzda lJiIkgrck'e Artemide. Spo-
meniai Dijalne-Arrtemide vIeama SU brojni na cita'Vom našem ,podrucju, gotovo kao i
oni Silvana, i to ne samo lI'elj'efi - kao što su tQl ovi posljednjli - v,ec i kao zaslebne
statue. Kultni spomenici Dijane poznati su nam kako na primorj,u tako i u unutrašnjosti
80) Sergejev5kL (n. mj.) ovaj Hst srmatra \pa[mom.

81) Nekakav plosnat sud vidi se, c.ini se, i na jednom zanimljivom ulomku reljefa 'u
SiplriJts~ommuzeju (Kat. D ... ), n~po,znateproveni:jenoije. Sam reljleif, koi'[ se donekle izdvaja
iz grupe srodnih spomenika, odaje sigurnu, ali domacu r,uku. Na tom su 'Ulomku prikazane
niJmfe, u naloion.aWnoj nošnj,i, medu njima, gore IPriikarzarn
.je takav »sud«.
8') Sr. ono što je o 'tome vec napri'jed kazano u vezi nar~pisaCIL lU lr3497; sr. i CIL
III 13475 (oba su natpisa iz Gornje Panonije).
antikne Dalmacije, na svi, uglavnam, panavljaju an aj kananski lik Artemide, gdje je

bažica \prikazana ukratkam, 1avackam' h:it'Onu,s lavackim cizmama na nagama, tabalcem
na desnam ramenu ipadignutom desnam rukam - kaj.a iz njega uzima strijelu - te
apruženam ljevicam, u kajaj drži svinuti luk. Da nj-enih nagu cesta j,e pniikazana kašuta,
simbal šume i lava.
Jedini dasad nam \paznat~ takav reljef sa garnje Cetine naden je ;u akalici starag
Aequuma, a bio. je uklesan u živaj stijeni (Tab. I, 2). Radi se, dakle, kao. šta je ta bUa
i sa slicnim reljefima Silvana, 'o svetištu u priradi, kaje je bila zajedniclka za aba ava
srodna b:a0anstva šume, stada i la'V.a. Spamen[k se sada cuv.a u alrheolO'š:kaj z!biJrci
s'amastana u Sinju, nakan šta je T'eljef bi'O atkinut ad svaje ;priradne \po.zadine. Prvi ga
je objeladanio. Abramic u Aktima VI. Medu narodnag arhealaškag kangresa u Be:rlinu83),
sk,renuvši na nj pažnju naucne javnasti. iNa reljefu, uakviTenu dugulj,astam prav()kutnam
nišam, prikazani Su .Dijana (Ar,temida) i Sij van pasve sami, tj. ibez živatinja kaje ih
abicno 'prate (koza, pas, kašuta). Dijana je na lijevaj st-rani reljefa, Silvan na desnaj,
široka razmaknuti jedan ad dlTugaga. Lik Silvana jaka je aštecen, naracita u ga'rnjem
dijelu, .tako. da mnagi detalji, kaji SIUvažni u nj<egavaj Ji.kanQgtrafiji, nisu vidljivi.
Jasna se razabiru kazje nage s papoima i genitalije, kaje mu daju itifalican karakter.
Ragovi Ise sama nazilTu, a tako. i duga, šiljasta Ibrada. U ispruženaj li'eN'i<cimu je veliki
pedum, dak j'e usavijenaj desnaj rudi, kajlU drži visoko na prs,ima, !I1Iedvajbena imao.
sllT,ingu (nju je, iZJgleda, prislania na us1ia). laka se iJn.strument ne vidi, polažaj ruku,
kaji nam je u ikanografiji Silvana dabra paznat, ne astavlja sumnje u ta, da je tu bila
pr'ikazana siJringa. Bog j'e ,ogrnut veLikim agrtacem, kaji mu - p'adajuci n'1.!Z lijev,a rame
- vlisi ;preko. :ruJke. Dijanin lik je prili,cn'O d(jblTasacuvan, te nam amagucuje da uo.cima
staI1lavite kvalitete reljefa. Iako avaj pakazuje neke. praN'incijske, šta vIiŠoelakaIne i
rudimentalne obLike iZlTažavanja, an adaje, i ta nesumnjiva, stroga klasicnu šablanu
kampae.icije, a onda i sigurnu rUlku zanatlije-klesalTa. Ova je utaolilka važnije !Za ovaj,
u litici :klesani relj'ef, što j'e on nepahitan dokaz !Znatnije umjetnicke ,aktivnastli. baš u
'ov o m 'e kITa j u.
Druga dva reljefa, sa slicnam kampazicijskOim shemom, patjecu iz zadinarskih
dalmatskih ablasti, jedan sa Glamackag (Halapicki Gradac), a drugi sa Duvanjskag
Palja (Zupanjac). Prvi reljef (Tab. V, 4; sr. Glasnik Zem. muzeja XL, 1928, st!!'. 81), barem
što se tice Dijanina :Lika,pasve apanaša mala ,Tanij'e apisani spamenik sa garnje Cetine.
Jedina je Dij,anina ,adj<eca na njemu, izgl'eda, prikazana Ikao. doma,ca, ilirska, kaka'VlU
vec paznamo sa drug,ih spomenika. OglTtac, kaji bažica '.ima'preko lijeva ramena, na avam
je reljefu prIkazan ka,ka leprša s Iprativne strane, -dak je na r'eljefu sa garnje Cetine
milrna padao. preko. iste b:ažicine rUlke. Likavi su 'i avdje, kao. i tamo, 'Prikazani pa,sve
en face. Dijana ,cvrsta staji na desnaj naei, <laikjaj j·e lij1eva n,oga, na kajiaj, lTe:kaobih,
nije težište tijela, lag,ana bacena naprijed, cime je naglašen pakret tijela. Ova je
abican stav božice, kaji se javlja i na svim drugim njenim r,eljefima iz avih klTajeva
(sr. dva reljefa iz KaJrauJ.e u Županjcu, Glasnik Zem. muzej,a IX, 1897, sk 229, sl. 4 i
XVII, 1904, str. 341, sl. 54).8·J) Kako. naš halapiClki Ireljef uopce ,pOIkae.uj,etendenciju
barbariziJranja klasicne kultne slik'e - kaju nam, kako. smo. vidj,eli, još prilicna cuva
reljef sa gornje Cetine (naracita šta se tice lika Dijanina) - zanimljIiva je, šta av,a
barbarizacija nije zahvatila sama likavnu stranu i nacin abrade lTeljefa (plitk i reljef),
ili pak naŠir)ju, vec i drug,e ,asnavne elemente, kao. šta je, naprimjer, ženskta kasa i
slicno. Dak Dijana. Isa gornje Cetin'e ima !bujnu, ,atraga skuplj-enu kosiU, !božica sa naših
glamaClkih spamenika ima domacu f'fizuru: atralga zabacenu dugu kasu, kaj,a pada niz
ablTaze.Na glavi jaj je, sasvim gore, kako. veli Sergejevski (n. mj.) »neka vrsta kape ili
vea«, tj. marama. Zanimlj,iva je avdje napamenuti, da remen - kojim je pITivezan
i
tabalac, k,aji ide ad desnog ra,mena da ispaid lijeva pazuiha božioe (,prek,o.prsiju) - vrši
funkciju pa,ramenice, tj. Ikažnog ili metal nag dijela ilirsk'e adj'ece, !kraz kaja se
abicna pravlacio. 'Ogrtac, da ne smeta pri kretanju.R.:i) I a~dje se lijepa v1di, kako. je .
•") eit. izvještaj, T. 4 ob.

.') Sr. i V. Curcic, Lav u rimska daba u Bosn.i i Hercegavini (,p. i. -iz Lov3Iclko-['!ib.ar-
~.ko.gVijesnika, Zagreb 1937), str. 2, 3, sl. 1 i 2.
• 0) O ovom predmetu piše Ð. Stra,ti.rrMravic,IliJ1S<ka
~oramendca (BulJettino di archeol.
e storia dajmo XXXVIII, 1915. Sr. i naš clanak Antikni reljef plesaca iz Zaostraga u Dalma-
ciji, li TkalciCl:lvojspomenici (lU štampi).
božica svoj ogrtac .provukla tispod remena. Kako je reljef rpri dnu oštecen, nisu se
sasvim sa,cuv,al'e božicine noge, kJoje su i tu mesumnjivo, bile ljJI1ikazaneornako, kako ih
vidimo i na drugim Islicnim reljefima (tj. s lijeva noga lagano ,isk,oll'acena napri}ed).
Vjero'Vatno, da bismo i tu - da je r,eljef dcbm sa'cuv,an - imali domacu varijantu
lovackih cizama ili cipela, iako izgl,eda da na onom samos tamom bo,žicinom lI"eljefu iz
Karaule u Županjcu obuca nije naglašena. Od Silvan,ova lika na našem reljefu ostalo
je vrlo malo (samo desni dio glave, desna lTulkasa siringom i mali dio ogrtaca, koji
je bog imao preko gornjeg dijela tijela). No i iz onoga što je sacuvano može se, ipak,
.stvoriti ja1sna slika, kako je bog bio ovdje pr1kazan. Brije svega, Silvan je na ovom
siPomeniku bio !prikazan s dugom bradom, što je nOvo u iJkonografiji nj'~govih likov,a
u ovim ikJrajevima. OV'Oje vj.erovatno, s jedne s1Jrane, pOisljedica utjecaja njeg,ove kultne
slike sa podrucja s ove, tj. primorske strane Dinare (ranije smo vidjeli i neke obratne
utjecaje), gdje je bog redovito prikazan s hradom, a onda, nesumnjivo, i opceg lI"azvoja
umjetnosti, koja je likove muškaraca - tamo od doba Hadrijana - ponovo pocela
prikazivati s bradom. Silvan, koji je nesumnjivo i ov1dj,ebio prikazan kao Ae.gipan (iako
se rogovi na reljefu ne vide, niti za njih ima mjesta, ukoliko nisu bili naznaceni u
samom ,gornjem okviru lI"eljef,a),ima na sebi ili veoma kratak o~rtac, ili, kClJkonam se
radije cirni, nebriJdu, privršcenu na desnom ramenu. U podignutoj desnici bog drži
sk,in~u - vrlo cest motiv sa ,silvaruovih spomenika - dok je u lijevoj ruci, koja se
nije sacuvala, bez dvojbe imao Ipedum. Tako harem traži naše pozrnavanj,e iikonografije
Silvanovih spomenika, s jednim od takovih atributa, kakav je pretstavljen i na našem
reljefu. Da li je u SHvanoVOljpratnji bila i koja životinja, ne znamo, ali je 'Vrlo
vjerovatno, s obzirom da je i Dijana bila prikazana Sa svojom omiljenom živo,tinjom,
jelenom (?), od kojega su se (naziru se slabo izmedu rnje i Silvana) sacuva1i samo
rog,ovi. Nego, 'Ovdje se postavlja drugo jedno, jo'š važnije pitanje, nije li ovaj reljef,
cija j,e d,elbljiJnanep'roporcijalna prema ostalim dimenzijama r(36cm X 34 cm X 18 Ciffi),
sadržavao - dok je hio cita'V - jnš kakov,e likove. UpOITedujuci ga, naime, u osno'Vnoj
kompoiZicijskoj shemi s j,ednim reljefom sa Livanjskog Polja ('v. dalje)" mngli bismo'
ovdje ocekivati poznate likove triju nimfa, koje smo vec vidjeli na reljefima iz naših
krajeva, a jednom baš i sa Glamockog Polja.
Zawšava.juci s analizom serije glamockih spomeniika SJilvanova kulta, te ujedno
kompozicijskom shemom koju oni prikazuju, možemo se zCllpitati, koji je ,od poznatih
Silvana na ovim spomenicima bio pretsta'vlj.en. Nema sumnje, da je S il van u s
S il v ,eISter bio omiljeno božanstvo D.almata iU ovome kraju ,i da je baš pr,eko ovog
vida njegova kulta i došlo, po našem mišljenju, do sjedinj'enja njegova kulta s drugim
važnim ilirskim kultom, tj. onim Dijane. No, ne smijemo zaboraviti, da je baš u Glamocu
naden zavjetni žrtvenik - na kojemu je bio ;prikazan i Lik Silvana (lik je nažalost
uništen) - ikoji našem bogu daje jedan specifican, nesumnjivo epiho1Tski epitet (S iL
COR ... ). Da li je o v o staro ilirsko ime, kode je i n ter p e ,t ati o R o ma n a
II"
povezala s italskiim Silvanom, u dalj j interpretaciji posve zamijenjeno novim rimskim

epit'etom I(Sil v ,este r), možemo samo naslucivati, a na stJr.ucrnjacima lingvistima
(iliristima) j,e da to ispitaju. Cinj,enica je, da se obje ove onomashClke intelr.pretacije
nalaze na spomenicima sa Glamo,cko.g Po1ja, gdje je i Silvano'V lik iJkonogr'afski iZlTazito
»šumski«, tj. pastirski obilježen.
Posebnu kompozicijsku shemu, kultnu sintezu i iJkonografs.ku ohradu !pruža jedan
veci reljef, nažalost nepoznate provenijencije (Tab. III. 3), koji je objelodanio Abramic
u Vjesniku za arheologiju i historiju dalmatinsku L, 1928-29 (T. IV). Reljef Se danas
nalazi u splitskom Arheolo,škom muzeju (Kat. D 508). Iz nekih posebnih T,azloga, koji
dijelom proizlaze iz podrucja sakupljacke djelatno,sti negdaš:njeg vlasnika ovoga ire-
ljefa,8G) .Abra.mic je 'pretpostavio, da on svakako potjece sa dalmatinskog primo'1'ja, i to
najvjerovatnije iz Narone 'ili njene okolice. Na Neretvi vec smo upoznali neke spome-
nike Silvanova kulta, od kojih jedan (iz Trusine kraj Konjica) pretstavlja ikonogirafski
jedimtven spomenik medu svim dosad poznatim lU o'Vim krajevima. S obzirom na ovu
cinjenicu, kao i na neke elemente orijentalna karaktera, koje !pokazuje naš reljef u
splitskom muzeju, .Abramiceva 'Pretpostavka mo'gla bi biti bliza istini, utoliko pITije, što
OU) I ovaj reljef pripadao je zbirci A. Lu!kanoV'ica,!koju je nabavio slPlitski muzej."

je ovaj znameniti anticki grad na donjoj Neretvi - jedna od najstalfijih rimskih kolo-
nija na na'šoj ohali - dugo ,ocuvao svoje glfcko-orijentalne tradicije. O tome bi svjedocio
i umjetnicki kvalitet ovog našeg spomenika koji je nažalost sacuvan u prilicno lošem
stanju.
Na našem su Teljefu, kaJko je vec receno, priJkazana tri božanstva: Dijana, Silvan
i MerkuT. Zajednica Silvana i Dijane vec nam je poznata sa !brojnih spomenika iz naših
kJrajeva. Nova je ovdje - i to !posve nOva na dalmatinskim spomenioima - veza s Mer-
kurotffi, koja hi mogla pretstavljati dalje rašclanjavanje ilirskih kultova u dodiru s no-
vim 1Joliteistickim 'koncepcijama glfcko-rimske religije. Merkur - ciji !Lk vidimo na
desnog strani reljefa - ikonQgrafski se ne razlikuje od po,znate slike ovolga božanstva
na drugim spomenicima, koji nisu rijetki ni u našim krajevima. Prikazan je en face,
polunag, s krilima na nogama i kITilatim 1Jetasom na glavi, dak lU lijevoj, lagano podig-
nutog, ruci - preko koje mu je prebacen ogrtac - drži kerikeion, a u s'puštenJj desnici,
kako se cini, kesu. Abramic traži 0plravdanje pojavi Me[1kurova lika na našem spo-
meniku u SOiC,ijalnompoložaju i z'vanju dedikanta, kodi je - po njemu - štuj uci epi-
hm-ska Ibožans,tva Silvana i Dijanu, želio na istom spomeniku 'pocastiti i zaštitnika svoga
zvanja (pretpostavka da se dedikant bavio trgovinom, bo,raveci u ovom važnom pomor-
skom ,i trgova'ckom slredištu na Jadranu, Naroni) - MerkUira. Mnogo nam se svrsishod-
nijom 'cini AJbra:mi,cev,anapomena da »zajedno s Dijanom i SHvanom nala,zimo Merkura
medu bogovima lova«, jeT mi držimo da prisustvo Merkurovo na ovom lfeljefu nije ipak
slucajno, niti samo formalno, vec d.a postoji i s,tanovito op-ravdanje u samom Silv,anovom
kuItu za ovo sjedinjen}e. Poznato je, da je po nekim verzijama Silvan sin Merkurov, pa
nece hiti ni malo cudno, da se na jednom Teljefu - koji pruža dosta dokaza kultnog
sinkretizma i šiIToke inter.pretacijre - našlo mjesta i za lik Merkura, 'p o g o tov o arko
je dedikant doista !bio trgovac ili pomorac, kako na,gada Abramic. On i sam navodi epi-
g,rafi.cke potvrde zajednickog š>tovanja ovih dvaju rbožanstava, a takoder i primjere
likovne pretstave Silvana, Dijane i drugih rimskih božarnstava, k'oji se u obliku trijade
katkada javljaju na antickim spomenicima. U vezi s ovim, zanimljivo je upozoriti na
jednu analogiju sa Hburnskog ,podrucja. U Ninu, sta,roj A e n o n i, svojedobno je bio
naden kip Venere - z<lJpravo izjednacene u kultu s lokalnom božicom Anzotikom (Ve-
n u s A n s o.ti c a) - koja je kompozicijski vezama s maHm lilkom Prijapa, koji je bio
smatran njenim ,porodom. Iako je ovdje štovanje nesumnjivo išlo lokalnu božicu (Anzo-
tiku), koja je m~ela sve ilkonografske znacajke Afrodite- Venere, njenog dedikanta nije
smetalo, da uz lik s vo j e božice vidi 1Jridružen i onaj P,rijapov, mada se, valjda, on
S<lJffi
nije mnogo, razumio u ifimsku teologiju ni mitologiju.
Silvan je na našem naronskom reljefu (imajuci pocasno mjesto, u sredini, izmedu
Dijane i Merkura) pru{azan ti" hodu, na desno, iako je gornjim dijelom tijela ok,renut
en face. To je cesta sHka, koju vidimo na njegovim spomenicima iz naše zemlje. Prika'zan
je s hujnom kosom ibradom (rogo'vi se ne vide, jer je reljef upravo tu ostecen), kozjim
no,gama - ko}e ikao da nisu bLle dosljedno ,provedene (ljudsko stopalo?) - i nekim
ogrta,cem ili nebridom OIko ramena i preko ,prsiju. Od atrLbuta, koje je imao, Iprepo-
znajemo samo silTingu, koju drži punom šakom u visoko podLgnutoj ruci. Iako je ovaj
pokret gotovo kanonlSlki u SiJ.vanovoj tkonolgrad'iji, on je ovdje iz'veden nekim posebnim
izražajem, k.odi odaje vecu umjetnicku melost i tradiciju. SplVši'enom lijevom trukom bog
je uhvatio za rogorve j.are,· koje mu leži medu nogama. Ovaj nesklad iZJmedu p o lkr e.t a
božanstva i Lstaknuta mi tr OI van j a životinje, koja je uza nj prikazana, nije }edin-
stven u ikonograd'iji Silv,anova kulta. Mogli smo ga utvrditi na nekoliko spomenika,
ka,ko Silv<lJnoviJh,taiko i onih njegove drugarice, Dijane. Sam Silvanov lik na ovom
spomeniku ne donosi, darkJe, nikalkorvih ikono,glfafskih novosti, te ponavlja mnogo !puta
izraženu sliku ovoga božanstva na -reljefima sa podrucja .Dalmata.
Najinteresantniji je, nesumnjivo - što se ikonografije tice - na ovom reljefu lik
trec~ božanstva, Dijane, ko.ja je pretstavljena ,na njegovoj lijevoj strani. Božica ovdje
nije ,prikazana u svom obicnom stavu, niti s a.t-ributLma, s ,kojLma je vidimo na svim
njenim Slpomenicima iz naše zemlje. Dok je ona obicno prikazana stojeci - upravo u
hodu - s ,atri!butiri1a u rulkama i na ["amenu (luk, tobolac), te katkada i s malom ko-
šutom do nogu, ovdje je vidimo, k<lJkoje lijevom nogom :klekla na jelena, koji je podvio
noge, te objema rukama cvrsto uhvatila životinju za rogove. Ovaj motiv neobicno
po'tsjec,a na reljefe (Mitre tauroiktona, te nema nikakove sumnje, da ga je umjetnik i

preuzeo iz Mitdne ikonoglfalfije. Ovu cinjenicu uo'cio je vec i Abramic, koji je dao i
neke druge lill{()lvnei 'ikonografske upolfedbe sa antickih rreljefa.87) Nesumnjiva je, ipak,
da je na ikonografiju našega reljefa najveci utjecaj iZVl'Šila MitlI"ina !kultna slika, ka-
kov~h je Jbilo u znatnom broju u svirri našim krajevima. To je još jedan dokaz pro-
dornosti nOlve religije, koja je iznalazila razne nacine (sr. na primjer plfetvaranje mo-
cickog paneja u mvtr,ej i zajednicko vršenje obaju kultaiVa u istam speIeju), da osvoji
pristaše antickih, pasebno epiharskih kultova, u vrijeme Ikad su se oni paceli raspada,ti.
Lik Dijane i jelena - ikoji je OiVdjeprikazan uneuobicajenoj - tj. mnogo Tealnijoj
p ropQ1fciji prema liku bažice i ostalih bažanstava - do u detaljirrna adgovara aname
Mitre i bika na kultnoj slici avog orijentalnog božans1Na: Oba božanstva koljenom pri-
tislkuju životinje k ,zemlji, dok se drugom (desnom) nogom ,cvrsto upiru zemlju; oba
00
su prribli~na jednaka ,odjevena ~kratak patpasani hiton i og,rta,c, kaji leprša; abje živo-
tinje pod]g.le Su g,lavu i legle na stražnje noge, dok im.je ,od !prednjih nogu sama desna
natrag pa.dvijena, alijeva izbacena naprijed, cime je oznaceno, da se živatinja jaš
otimlje i bari, itd.). Dok je na Mi,trmoj kultnoj slici abicno prirkazana zmija i škorpion,
kako se penju do rane bika, da bi se napili krvi, ovdje je - izmedu božicina koljena
i kašutine glav,e - ;prika'zan pas, koji hvata košutu za uha. Lik bOižicin, suprotno od
likova obaju drugih Ibožanstava na avame reljefu, prikazan je ,potpuno ,o,krenu,t ustranu,
cime je postignuta ja,š veca živost radnje.
Pitamo se na kraju, da li je ova. !radnja, koja stoji posve izolirana u ikonog,rafiji
Silvanova \kruga (posebno Dijanina kulta), samo deko..rativna, te zanimljiva samo s li-
kovne s,trane, ili palk ana - mada preuzeta iz Mitrine ikalIlogiafije - s navim ikona-
grafskim momentom p,rUlža i stanovite padatke oritusu, kodi je ptri'padao kuItu ovih
šumsko-lovackih bo,žanstava. Ako bi ova pasljednja pretpastavka mogla biti po,tvrdena,
a nije iskljucena da je !potvrdi koji navi nalaz, imali bismo na našem reljefu prvu
likovnu patvrdu, prvu !kultnu sliku jednog zanimljivog ritusa.
D. Reljefi IS ,pr,ets,t,av,ama Silvana i nimfama i d,rugim bo~ansltvima

Silvanova kultna slika razvijala se, kaka smo vidjeli, u dva pravca: Samostalnam
i, bez dvojbe, najstarijem liku ovoga bažanstva sve cešce - osabito u nekim ilirskim
oblastima - pristUiPaju drugi likovi, koje u jednom slucaju ,preDstavljaju nimlfe, a u
drugome r,azna, s njime sradna božan&tva (Dijana, Merkur). Daljim razvojem i
fiksira-
njem ovih kUltnih slika do,šlo je do njihova spajanj,a, tj. do !postanka jedne složenije
kultne slike, u ikoj-oj se SiliVan pajavljuje u· društvu nimlfa i drugih njemu asociranih
božanstava. Reljefi, dakle, ove grupe mogu se smatrati 'spomenicima, kO'ji sinteticiki
povezuju spomenike dviju ?l'ethadni~1. Igrupa (E, C), kaji su im raznolikašcu svojih likova
- bez obzira što nam je ma,len broj njih poznat na sacuvanim spomenicima - stvotrili
široku platformu kompozicije.
Dosad su poznata samo dv,a reljefa, !koja idu u avu grupu Silvanavih spamenika,
i ta pa j,edan sa svake 'str,ane dinarskag masiva (Li'Vanjs:koPolje i gornja Cetina?). Ova
dva 'reljefainteresantna su svaki sa svag ;pasebnag gledišta, jedan vrše sa stanOovišta
likavna-umjetniOkalg, a drugi s kampa.,;icijska-sadržajnog. Što se tice same ikonagrafije
SilvanOova lika na ovim spomenicima, ani ne sadrže gatava ništa nova, jer a,petuju pa-
znate likOove ovag ,bažanstv,a, izražene jedamput sredstvima Ipreuzetim iz tZiV.»vis,oke«,
klasicne umjetnosti (gornja Cetina), a drugi put anima, koje je stvorila naTadna tra-
dicija (Livanjska Palje).
Nema sumnje, da je avaj ,reljef (Tab. IV, 3; sr. Glasnik Zem. muzeja XLI, 1929,
str. 94 i d., sl. 1) jedan ad najinteresantnijeh Silvanovih reljefa u našod zemlji, i ta
ne samo pa pretstavljenim likovima i neobicnaj svajoj Ikoffilpozicijskaj shemi, vec i pa
slabadnam na'cilllu tretilfanj a likova (plašnoj obradi, shema,tiziranju i
geametrizLranj u),
kako ti detalj'ima taka i u cjelini. Reljef patjece, k,aka je receno, Sa Livanjsika,g Polja
(Suhaca), koje - iaka vrlo bogata ilirskim spamenicima jaš iz rrimskog VTemena -
8') Nekalika skuJptura antJknih božanstava (n, mj.). Abramic. naš reljef uporeduje s
onim sa »ba'Lustrade Niki.nag malog hrama nl Akropoli sada u british Museum« i s bran-
canim kipom Heralda s jelenom u Palermu (n. mj, str. 49).
nije dosada dalo dlfugih likovnih !potvrda SilvanotVIa kulta. Iz te cinjenice baš, ruaime , da
je ovo prvi poznati Silvanov reljef iz ovoga kr.aja antiknog dalmatslkog podrucja, lako
uocavamo i opravdavamo njegovu izolir.anost izmedu svih poznatih naših reljda ovog
božanstva. Vjerovaltno je, da ce n'ekQ novi nalazak jednog Silvanovog kuLtnog spomenika
u ovome kTaju po'tvrditi, da je i Ij;~ (Ikao na plfimjer na GlamQiclkom Polju i, drugdje)
bila stvOtfena jedm.a specificna Ikultna slika, podredena specificnim umjetnickim -
upravo rezbarskim - tradicidama, koja je, možda, u nesa,cuvanim primjerima imala i
neke još specificnije ikonoglfa,fske znacajke.
Na reljefu iz Suhace prikazan je, kako je Ifeceno, Silvan s Dijanom i trima nim-
tama. S kompoe:icijske strane veoma je zanimljivo, da tu nije bilo !poštivano !prav.uo
simetrije - kalko, n 31Primj er, v~dimo na rel}efu go,rnje Ce,tine - Ikoje je zahti}evalo
stavljanje nimfa uSlTedinu (dakle zatvorenu kompozicijsku cj elill1u), vec tu nalazimo -
od lijeva na desno - najpTiije Dijanu, zatim Silv,ana i konacno tri nimfe, s kojima se
citava kompozicija zatvara. Stavljanje Silvana pored Dijane, a s druge strane uz nimfe,
jasno govori 'o !porijeklu ove kOffilPozicijske sheme, koja je sacuvala strogi poredak
komponenata, iz kojiIh je ona sastavljena (Silvan i Dijana, odnosno Silvan i nimfe),a s
time još jednom' naglasila jedinstvo i slfodenost SilvanoIva kulta s onim iDijane. U ta-
kovoj shemi SHvanu, Ikao središnjoj licnosti o'Voga kulta, dano je središnje, poc~sno
mjesto u relj efu.
Naš 'reljef radila je nevješta rulka, ali svakako o,sOlba koja je imala vanredan dar
zapažanja i koja nije zaboravila u svoj \Tad unijeti ni jedan od elemenata ovoga kulta,
koji su još biJi poznati (u wijeme kad je u kraju gdje je reljef nastao), a to i jest ono
što ovom spomeniku, zapravo, daje car i vrijednost, ~bog cega on i pretstavlja nepo-
sredan izvor za poznavanje antickih autohtonih kultova ovoga k,raja. Istodobno, on je
izvor iz plfve ruke ne samo za poznavanje narocite koncepcije kultne slike ov'e cjelovite
skupine šumslk1h bOLžqiIJJstava,vec i anticke nošnje doticnog kraj.a, ikoja je ovdj~ pri-
kazana u veoma zanimljivim oblicima - imitirajuci ~zradenu i valjda ornamentima
ukrašenu tkaninu; konacno, ovo je van·red2n primjer likovnog izraza jedne Iprimitivne
umjetnosti, koja kao da je tek prešla iz drvorezbarstva na obradu kamena, sacuvavši
istu tehniku dubOifeza i jednostalvnog ploŠofiog reljefa.
Svi likovi na ovom reljefu gledaju, kao obicno, en face. Dijana je u svom pozna-
tom stavu, s ,raskoracenim nogama, u pokretu. U lijevoj poluis,pruženoj ruci drži luk,
dok joj je u ispruženoj desnoj ,ruci nekakav duguljast predmet, vjerovatno nespretno
izražena s,tlrijela. Ovo bi, ako je ta ;pretpostavka tocna, bio ikonografski no'v momenat,
jer božicu reljefi s našeg podrucja prikazuju omcno u casu dok iz tobolca vadi strijelu.
Božica je odjevena, kao i obicno, u kratak podvinuti i visoko potpasani hHon. Da li je
imala preko desne plecke tobolac za strijele, koji vidimo na svim ostalim božirunim
reljefima, ne vidi se. U svakom slucaju, izgleda da nije bio narocito naglaiŠen, ma da se
vidi remen o koji je morao biti ;Plficvršcen. No ovaj remen, koj,i ide od desnog ramena
do ispod lijeva pa,zu.ha, mogao bi Iplfetsta'Vljati poznatu iHrslkuporamenicu, koju nala-
zimo. na neklim spomenLcima, iz antilkne Dalmacije. !<znad gJave bOlžice, u velikom luku,
prrkazan je njen orgtalc, Ikoji kao da je. ;vje-ta,r snalžno pokrenuo i razmahao.88) Ovaj
motiv preuzet je, nesumnjivo, iz anticke velike umjetnosti, koja ga je tako cesto pri-
kazivala. Ispod božicinih nogu vid1imo neku izdubijenu životinju, s veliikim i dugim
ušima, u kojoj S€lfgejevski '(n. mj.) s pravom prepoznaje !košutu, .
Silvan je, talkoder, pr,ikazan ona~o kako i na drugim poznatim -reJjeJiima, tj. s
rogovima i kozjim nogama. On je ovdje, cini se cr6yxopo<;;, odnosno ~Y~'twp Nuvcpwu. Imajuci
na ustima siringu, koju - Ik,ako se c1ni - drži obim ruikama, wlo nevješto i nepro-
porcijaino imaženim, on sudjeluje u igri ,krala koje izvode nimfe. Od triju nimfa, koje
slijede, tek je jedna dobro sacuvana, i to ona najbliža Silvanu . .ostalim dvjema nedo-
staje gornji dio t1i.jela (spomenik je na toj strani oštecen), pa se ne vidi, :kalkav je kod
'S) Mar i c (n. dj.) i ovdje negiITa maramu i vidi u to.me 1P1etenicu (!) Da on n:je ra-
zumiJo citavu kuilitnu pro'blema,tiJku sta:niih Hira dokae.uje nj.egov.a konsil;atac.ija »da je u naiŠoj
zemlji po,štov.ana s,amo Ir ~m sk a (potcrtao R. Maric) bQlginj.a s kojom je identifikovan.a Igraka
Artern':da«. (str. 57). On nije ra2lumio n,i držanje Iruku n.iJmf.ana ovom reljefiu i:z SuhaCl=',uz,im-
ljuci »da SIU im ruke skrštene na .grudiJma,.« (str. 101, b. 38).
3*
krajnje bro položaj ruku. Sudeci \paik po prvoj od njih - onoj do Silvana - koja je
desnom ruikom hva,tala takode de sn i c u svoje 'Susjede (a lijevom desnu ruku {)Ive
krajnje nimfe), mora da je i ona ljevicom hvatala desnu ruiku svoje susjede. Ovaj za~
nimlji'vi motiv držanja u k,olu, ikoji Ipoe:namoli sa drugih solinskih reljefa u splitskom
muzeju (s['. na br. Kat. D 56), dosada je jedino oMdje zasvjedocen na reljefima iz unu-
trašnj:i1.'Lilirskih 'Oblasti. iNa njima, naime, cesto vidimo obje krajnje nimfe kako su
podigle u vis slobodne (vanjske) ruke, držeci u njima, katkada, nekaka,v predmet, .obicno
cvijet ili granu, i hvatajuCli se prosto rukama, onako kako su jedna do ~uge stajale.
Na našem reljerfu izgleda [da nimfe no,se drugaciji hiton 'od onoga Ikoji ima na sebi Di-
jana. Ta se ne odra,zuje samo u duljini odjece (Dijana, kalo lov,a'c, ima - 'što je i
shvatljivo - kra,cu, odno,sno ,podvij enu odjecu), vec i u njenu obliku, sasv1im drUiga-
cijem, talko da se ne možemo oteti dojmu, ka,o da su Itu kod nji<h prikazane nekakve
pregace s karakteristicnim šarama i QiYnamentima.
Livanjski reljef zasada stoji iz,oiliran medu umjetnickim spOiffienicima zapadne
Bosne, ikako u stilskom pogledu tako i u pogledu kompozicije kultne slike Silvanova
kruga. Jedamput, kad nam s ovog podrucja budu. !poznati i drugi ~licni lYeljefi, imat
cemo jasniju sHku o specificnosti ovoga ik,raja, koji stoji nekaiko na sredini izmedu uda-
ljenih podrucja Glamo,ckog Polja i >oni<h sa primorske strane Dinare, na gornjoj Cetini, a
koji - i jedni i dr.agi - u pogledu antickih Ikultlava imaju taliko osobenosti ikaikovih
ne pakazuju ~ugi naš.i krajevi, na,rocito ne oni na dalmabnsikom primorju . .ova posred-
niCIka uloga Livanjskog Polja - koju ce još trebati po1Jkrijepiti novim potvridama na
likovnom poJju - izmedu krajeva na gornjoj Cetini i onih u udaljenijim oblalstima
Glamocko.g Polja, vidi se jasno i na našem ['eljefu iz Suha'ce, koji je ujedinio kultne
slike tipicne za priinolYje i gornju Cetinu (Silvan i nimfe) s onima koje su ikaraikteristicne
za unutrašnje dalmats'ke oblasti - opetg1ornju Cetinu i Glamocllw Polje - (Silvan u
društvu s Dijanom ili nekim drugim bažans!'vom).
DrUlgi reljef, koji pripada ovoj ,g,rutPi Silvanovih spomen~ka potjece takoder sa
gornje Cetine, i to iz nE1posredne okolice starolg Aequuma (Karakašica). Ovaj reljef (Tab.
II, 2) rad je, !Svaikako, Z['ela umjetnika, koji je u sebi nosio jace umjetnicke tradicije,
komponovavši svoje 'djelo na osnovu sawšenijih predlo~aka. Njegova izvedba sa likov-
nag gledišta, isto Ikao 'i s ikonografskog, znatno se ra,zlilkuje o.d one .prethodnog reljefa,
kao i svih slicnih slpomenika ovoga ikraja, koji pokazuju izrazite elemente domacih
umjetniClkih 1;mdicija. Na ,ovom najnovijem reljefu vide se ja1sni utjecaj'i grcke umjet-
nosti, koje na,yobto zapažamo u likovima nimfa (osobito u draperiji i naborima njihove
odjece) i u impostaciji l~a nepoznata božanstva na desnQllffikraju reljefa. Po svemu
izgleda, da je ovaj reljef - koj'i je inace mnogo >oŠ>tecen, valjda usljed dugotrajnog pla-
kanja vodom - svojom kvalitetom iz,nad mnogih slicn~h Slpomenika, pa i onih solinskog
polja, što neosporno govori za njegovu provenijenciju nedaleko o'd jednog jaceg g,rad-
skog centra.
Prvi s lijeve strane na ovome reljefu pdkazan je Silvan. Njegov lik je osobito
dosta stradao, te se detalj'i, va,žmi za ik'onogra.fiju, jasno ne r,ctz,a<biru.Ustaljeni ik,ono-
grafski elementi (atr1buti), Ikoji redovi,to ili najcešce Iprate li.k QlVog,abožanstva na našim
spomenicima, omogucuje nam ipak da i ovdje Silvana vid1mo u onloj njegovoj naj ti-
picnijoj slici ~poz<natojosobito na spomenicima iz primorja), Ikoja se oslanja na anticike,
još stare grcke uzore. Silvan je -i <tu prika zan kao Aeg~pan, s marikantno oznacenim
kozjim nogama (rogovi se ne vide, je[' je spomenik tu najviše oštecen); donjim dijelom
tijela lagano je ok,renut na desno, dok gornjim citavim dijelom gleda en face. U savi-
nutoj deEnici, koju drži pred prsima, ima siringu, a u dolje spuštenoj lijevoj ruci, ikoja
se i ne vidi (jer je zakriljuje prva nimfa), drži visoki pedum. B'OIgje inace, kao Olbicno
na spomenicima iz primO<Yskihkrajeva, bio prikazan kao starije, bradato celjade s buj-
nom kosom. U tome se on razlikuje od drugih dvaju reljefa sa gornje Cetine (v. Tab. I,
2 i 3), koji se od njega posve odvajaju kako osebujnim nacinom tre'tiranj,a materije
tako pr,imitivnošcu i samom kompozicijsikom shemom. U sredinu reljefa postavljene su
tri nimfe, koje se drže za ruke. Sve su ruke spuštene niz tijel,o, pa i slobodne ruke
dviju 'k,rajnjih nimfa, u kojima - kako izgleda - nisu ništa držale (Ikrajnja, tj. desna
nimfa, svoju je slobodnu ruku dijelom skrila otraga). U tome &e on, taik'oder, razlikuje
od poznatih reljefa Silvana s nimfama, gdje ove drže svoje slobodne ruke visoko u vis,
i u njima neki p,redmet, ob~cm.oovijet ili slicno. Nimfe su odjevene u duge hitone, s
bogatim i vrlo lijepo izvedenim naborima, koji se vuku po zemlji, skrivajuci im potpuno
noge. Ipak, svakoj od njih proviruje diskretno i graciozno vršak stopala lijeve noge, koja
je - kao u nag1aJšenom .ritmu - svima lag.ano svinuta u koljenima, d,Olk je težište
tijela na desnoj nozi. Odo~go ISU nimfe odjevene u kratke· haljetke S rukavima, koji sežu
skoro do lakata. Što su imale na glavi, nije jasno, jer je gornji dio reljefa posve oštecen.
Ipak, cini se da su ima,le nekakav V'~o ili maramu, ulkoHko to nije dUlga kosa, koja im
u gusLim pramenovima pada s obje stra'lle lica niz ramena. Da li možda imamo ovdje
pokušaj spajanja raZ!llih elemeTIata noštllje, <lomacih i stra'llih, teško je reci, a i vjerovati.
Ipak, poznavajuci nošnju i frizuru nimfa sa ostalih naših spomenika, mora nam se na-
meLnuLigornje pitanje, je'r jedno uz drugo, - ovako kako je na našem reljefu - (osim
možda na jednom reljefu sa Glamockog Polja) obicno ne ide.
Najzanimljiviji je o~dje, nesumnjivo, lik nepoznata božanstva, koji s desne strane
uokviruje citavu kompoziciju. Njego'vi ikonog1rafski znaci nirsu ja!sni - nrsu se barem
dovoljno sacuvali - da ,bi iz Uh atr~buta sigurno zakljucili, o kojem se božanstvu, što
se ovdje ,pri'družilo Silvanu, zapravo radi. Od poznatih antickih bož,ans,tava, koja prate
Silvanov lik na .na,šim spomenicima, u~oznaJi 'Smo samo Dij,anu i Merkura. Ovdje se,
nesumnjivo, radi o jednom nlovom božanstvu, koje je mOlralo imati direktne veze s
kultom Silvana i nimfa (ali ne neminovno i s Dijanom, Ikoja je Ovom kult u dala speci-
ficno š u m s k o znacenje). Cini nam se, da bi se moglo - a,ko i ne sigurno prepoznati
ov'o božanstvo - ,a ono iba,rem, per exclusionem, doci do sasvim uskog izbora mogucnosti
za ta,kovo identificwanje. Naše je božanstvo prikazano u stavu, koji je karakteristican
za neka božanstva iz vrhova grcko-rimskog Olimpa. To je stav koji odgovara vladarskom
rangu bo,žanstva, 'ciji je glavni atrilburt žezlo, o ,koje se on upwe. Ovdje, zaista, vidimo
nagi muški l~k, koji je lagano podigao lijevu nogu - savinuvši je u koljenu - na koju
je naslonio lijevu ruku, a isto tako prenio i težište citava tijela. Desnu je ruku podigao
visoko gore i s njom se uhvatio z,a visoki štap (žez,lo?), :0 koji se cvrsto u~ire. Izgleda,
da i u lijevoj 'ruci drži n elkakav, i to OIkJrugli, predmet, ali to nije jasno. Prikazano
boianstvo je imaJ.o bujnu kosu, koja se spušta sve do ramena (cini se da je imalo i malu
bradu, kao i to, da je tu uo~ce bilo prikazano neko 's tar ije celjade). Imajuci na
umu !karakter spomenika i kultnu sliku, koja je oVidje bila prikazana, dolazimo do za-
kljucka, da je tu najvjerovatnije mog.ao biti prikazan N~tun, kao bog voda, koji je
baš preko tog elementa mogao lako doci u vezu s kultom Silvana i nimfa, utoliJko prije
što se u jednom našem natpisu spominje zajedno s Dijanom (CIL III 2970). Lik' prika-
zana božanstv,a, a i njegov·e ikonog,rafske ';:,"Znaike- pod pretpostavkom da u onom žezlu
prepoznamo Neptunov a·tribut, trozub - potpuno odgovaraju ovom vrhovnom bogu mora
i voda, ciji je kult i na illksilwm podrucju ostavio dosta. tragova.' Poznato nam je, da je
NeptunO'V kult os,oibito bio ·razvijen na ušcu Privilice kod Bihaca, dakle u podrucju
Japoda, gdje je on bio izjednacen s lokalnim božanstvom Bindom. Nedavno smo jednu
ovakovu inter.preta.ciju lokalnog kulta, s onim Ne;ptuna, možda, utvrdili i na jednom
još neobjelodanjenom natpisu sa gornje Cetine - dakle iz kraja, koji nas neposredno
interesira - gdje citamo NEPTVNo ANDAB[iae? Nije, dakle, iskljuceno, <la Su na ovom
reljefu bila u novOij, rimskoj interpretaciji, prikazana sve stara, domaca bo,žanstv,a, medu
kojima je .prvi put osv,anuo i liik Andabija (?), tj. rimskog Neptuna.S9) Nema sumnje, da
bi nam onaj atribut, koji božanstvo drži u lijevoj ,ruci - da je jasniji - pomogao da
lakše dodemo, do 'rješenja, koje ovako s~mo ostaje u oIkviru h1poteza.
Još nam se namece jedna 'Solucija, kOja, kao št·o ima elemenata, koji joj idu li
prilog, ima i tak ovih , koji joj stoje na putu. UkoJiJko bismo, naime, u onom šta:pu - o
koji se božan\Stvo ~'f1,0 - prepOrZnali t h y r s .os, mogli bismo pomišljati na Dionisa
(Libera), adnolsno na kultnu sliku, koja je bila podložena elementLma balkhick,olg kulta.
Pan se inace, kako je poznat'o, s jacom ili slabijom ulogom, pojavljuje li bakhickom
krugu, a ta bi slika mogla biti ,opravdana i kod nas, gdje je kult Libera bio veoma živ
i Ifa~w,en. U ovom bismo s,lurcaju onaj Idrugi atribut, koji ovo božanstvo drži u :ruci,
.0) Natpis (lPosvecen Ne IP,tu n o Anda b.) naden je u Kosorima, na gornjoj Cetini.
- Ma[o je vjewv.ar1mo, da !bi na našem reljefu mOlglo biti IPretstavljell10 lPersonif.icir.ano rjecno
božanstVioove ,riljeke (Numen H,i'IPIP,i fluminis; &r. Vjesnik za arheol. i hist. daIm. LII
1935-1949 ,(S. Gunjaca, Nov pr,inos ubikaciji Tiluriruma), str. 51.
mOlg[i identificirati kaO' vrc ili neki drugi predmet, kadi s ovim kultam ima veze.OO)
Jedina šta smeta je t ta, da nam na našem reljefu lik baž.anstva, kakO' smO' vec rekli,
izgleda pastaJIiji i b~adat, a taJkova nije prilika Liberava (barem ne na našim spameni-
cima), kaji se na njima uvijek javlja mladalik.
S našim reljefom magli hisma UJparediti - barem šta se tice kaffipazicijske sheme
- sa spomenutim vec v.a,tikanskim reljefam sr. Roscher, Lexikan III, 1 s. v. Nymphen,
st. 563-564, sl. 7) na kajemu je,. uz Dijanu, nimfe. i Silvana - italskag! - pI1eltstavljen
jaš i Hocakla. Lik ba!Žanstva na našem sinjskam lI'eJjefu ne maže se, medutim, ni u
kojem slucaju dovest,i u vezu s garespamenutim bogam. Bila da se ovdje pajavljuje
NeII>tum ili Liber - dakakO' u ~nt€rpretaciji lakainih, autahtanih kulta~a - bila, s druge
strane, <da su tu rpr~kazane N y m p h a efa n t ana e ili pak sudianke raspajasanilh
Bakhavih sVOOanas,ti (za šta u našem :reljefu 'ima mala ikana,g~afukih rpatwda), naš je
reljef jedan ad 'ikanagrafski naj,inter,esall1'tnijih Silv,anavih reljefa u našaj zemlji, jer nam
je sacuv~a kultnu sliku, kaja je 'u svam r.azv'itku - koliIka danas .paznamO' - najdalje
pašla. Naš reljef, lišen lika rDij,ane (koja j,e takO' cest pratilac Silv,ana na spamenicima
zadinarsrkiih., šUJma~itih kraje~a starI1ag dalrmatsikag 'P ardrucj.a), uka1zujena prim~je, tj. na
njego~e kulturne i kultne 'UJtje1caje; an je, konarcna, zanimljiiv Iprimjer Hllwvne interpre-
taci'je anog veli.kalg predb['ažaja, kOlji je danijela 'rimslka olkupaoeija u Qlv,eilinske krajeve,
a koji je, prije svega, nagavijestia likvidaciju - putem ramanizaodije (tzv. 1zjedna1cenja,
i n ter pre t a ,t i o' Ram ana) - starih elI>iharskih kultava, nosilalca iliJnsikih tradicij a
i - s,lahade.
RESUME
REPRESENTATIONS ILLYRIENNES DE SYL VANUS SUR LES MONUMENTS DU CULTE
DANS LE DOMAINE DALMATE
La divinite designee sur les manuments de l'ancien Illyricum sous le nom de Sylvanus est
presque sans exceptians un die u domestique iHy rien, assimile dans le culte et par le nam au
dieu italique mentianne. Mais apres cette interpretation (inteTIPretatia ramana) et malgre le
syncretisme culturel, iiI est reste le dieu pratecteur des f6rets, des paturages et des patres.
Comme tel, il est regulierement represente sur les monuments dans les cantrees illyriennes.
Son culte s'etendait surtaut dans les regions de l'Illyrie habitees par les Dalmates (doma ine
entre Krka et Cetina, y compris specialement les bien connus domaines d'elevage de la Bosnie
accidentale).
Quaiqu'an ne sache pas quel etait le nom de cette divinite domestique illyrienne avant
l'inte~pretation roma ine, quelques a.ppelations qu'on rencontre rparallelement avec son nom
nouveau de Sylvanus (comme Mag la ... , Cor ... , peut-etre Me s SQ l' et autres nams ana-
logues) ou qui se presentent isolement, camme ses noms probables (V i d a s u s), Ipermettent
de supposer avec assez de vraisemblance que les Illyriens n'honoraient pas partout sous le
meme nam leur commune et principale divi.nite. Quelques unes de ces appellations avaient danc
une signification et une valeur lacales. Comme, en outre, chez les Illyriens, les noms propres
etaient aus si attribues aux divinitee, il est passi ble qu~-dci'i'J.scertaines contrees - surtout dans
la Cetina 'su'perieure - cette divinite ait He ho noree sous le nom de P ane s (nom propre tres
frequent dans cette cantree), ce qui confirmerait aussi du paint de vue linguistique les rapports
de liaisan du »Sylvanus« illyrien avec le dieu Pan de Grece et d'Arcadie qui certainement
existent dans leur icanagraphie et dans leurs repraductions plastiques. '.
Le culte de ce dieu etait souvent rattache, dans les contrees illyriennes, au .culte d'autres
divinites apparentees et de persannifications des farces naturelles. Sur de tels monuments -
epigraphiques et plastiques - nous vayans le pl us souvent Sylvanus en compagnie de nym,phes,
pratectrices des saurces. Sylvanus - represente en Pan anthropotheriamarphe - dans ordinai-
rement une ronde avec des nymphes, au bien il accompagne le Ul' danse avec la sy,ringe au de
chalumeau. Parmi les divinites dont le culte etait egalement tres develappe chez les Illyriens,
dans leurs contrees riches en forets, an doit placer en premier lieu Diana (prabablement
00) Sr. R o'sc h en-, n. dj. III, 1 rS. v. Pan, st. 1439 d. Dianiz se u umjetnosti obicna
oj
prikazuje s nekim sudam ili vrcem u ruci ($1'. S. Reinach, Repertaire de la statuare grecque
~t ,romal)ie I-III, passiIT\, s. v. Dionysos).
Tha na illyrienne), chasseresse, a qui sans do ute, chez les Illyriens la foret etait egalement
consacree. Beaucoup de monuments, surtout les monuments plastiques (reliefs) representent cet
interessant cou-ple de divinites illyriennes, que nous trouvons aussi pa.rfois en groupe avec des
nymphes, ce qui nous indique a peu pres tout le modeste pantheon illyrien, dans lequel pe-
netraient parfois - grace a l'affkmation ulterieure des cultes itaiiques - quelques representants
de l'Olyrnpe greco-romain (Mercure, Neptune?). POUl' autant que ce syncretisme greco-romano-
illyrien n'a pas adopte de telIes formes et que les divinites etrangeres aux JIl1yriens n'ont pas
trouve place dans leurs representations plastiq ues, comme dans les representations en groupe
des dieux honores chez eux, nous pouvons du moins nous rendre compte comment beaucoup
d'insignes et d'attributs de ces cultes exogenes apparaissent dans notre domaine territorial,
par exemple, dans le culte de Sylvanus et dans ses representations 'plastique. Ainsi, Sylvanus
- surtout sur les monuments ou il est represen te seul (dans ceux ou nous le voyons avec des
nymphes ou avec Diane, son culte est !plus pur, plus conservateur) - 'presente souvent les
attributs d' Herakles (la peau du lion sur le bras, formes athletiques), de Dionysos-Bacch'us
(grappes de raisin, nebris) et Priape (fruits, type ithyphalIique Iprononce) ou me me du SyIvanus
italique (purement anthropomorphe, fruits).
Les representations de Sylvanus sur les monuments plastiques (reliefs) sont tres nom-
breuses et diversifiees. Dans le domaine dalma te, le Ul' rapport numerique avec les monuments
des autres cultes italiques ne peut /pas etre mis en comparaison, ce qui n'ous montre incontesta-
blement que culte de cette antique divinite illyrienne - malgre tous les changements qu'il a
pu subir a 1'epoque roma ine - est reste le culte predominant et s'est incorpore tous les autres
cultes apparentes, en premier lieu celu i de Di ane et celui des nyrnphes.
Quand on analyse les representations pIa stiques de Sylvanus et des divinites qui se
presentent en groupe avec lui sur les monume nts du domaine dalmate, SOUI"ceessentielIe pOUl'
la connaissance de 1'iconographie du culte de ce dieu sur tout le domaine illyrien, on peut -
d'apres la composition strucrurale de ces repre sentations plastiques - de termin er les quatres
scheme suivants: 1. Monuments sur lesquels Syl vanus figure seul (ceux-ci beaucoup plus nom_
breux dans la partie littorale de l'ancien doma ine dalmate que dans l'inter.ieur); II. Monuments
avec representation de Sylvanus en compagnie de nymphes (sur ces monuments, caracteristiques
pOUl'toutes les regions dalmates, Sylvanus, sans exception, est represente avec trois nymphes;
III. Monuments representant Sylvanus en compagnie d'autres divinites (La representation la
plus frequante est celIe du couple Sylvanus-Diana, cette derniere represente - avec une seule
exception sur le relief de Opacic a Glamocko Polje - en Artemis grecque; un groupe exces-
sivement interessant est ceIui de Di'ane - daus 'l'impostation iconographique de Mithra tauroc-
tone - Sylvan'us et Mercure au Musee archeologique de Splat); IV. Monuments representant
Sylvanus avec des nymphes et autres divinites (Jusqu'a ce jour, on ne connait que deux monu-
ments appartenant a ce groupe: sur 1'un d'eux- Suhaca aLivanjsko Polje - figure le groupe
Sylvanus, des nymphes et Diane, travail plastique de grand interet, et sur 1'autre monument
- de Cetina su.perieure - nous voyons a cote de Sylvanus et des nymphes une divinite nou-
velIe, non identifiee avec precision, a attributs qui se raP1Prochent le plus de ceux des divinites
fluviales, peut-etre l'Andabija domestique, recemment determine sur un monument epigraphi-
que de ces contrees, divinite dont le culte dans l'interpretation romaine a ete assimile a celui
de Neptune).
La figuration meme de Sylvanus n'est pas identique non plus sur ces monuments illyro-
dalmates. Tandis que sur les monuments des regions cotieres qu'il faut etendrE\ jusqu'a la
Cetina superieure (en de~a du massif dinarique), iI est represente en satyre age et baribu, dans
les contrees a'u dela de ce massif, c'est un satyre imbarbe aux gestes vi:fls et jO,yeux; il ce
dernier manquent meme souvent les attributs habituels de Sylvanus, la syringe et la hauIette
(pedum), et nous le voyons aussi sans les chev res et le chien qui 1'accompagnent. Tout cela
doit entrer en consideration dans les reliefs representant Sylvanus seul, c.-a-d. sur les monu-
ments du premier groUJPe qui est le plus nom breux.
Les monuments representant Sylvanus et les autres divinites qui l'accornpagnent ne pre-
sentent pas seulement un grand ,interet POUl' l' iconographie de ce dieu illyrien et pOUl' la con-
naissance des anciens cultes ilIyriens, mais Us constiruent en me me temps un precieux mate-
riel poUl' l'etude de l'art et du develappement artistique chez les anciens Il~yriens, qui, par
leur intermediaire, se presentent il nous il rau be de leur histoire, continuant ainsi la riche
traqitionartistique de l'epoque qui a preeMe, plongee encore· en bien des pointS dans - les
tenebres de la prehistoire. A ce point de vue, les monuments presentant un interet speciaI

et les plus dignes d'attention sont ceux des regions interieures illyriennes (regions dalmates),
qui n'ont ete qu'en faible contact avec la civilisation romaine. En ce sens, ceux-ci se distin-
guent essentiel1ement des monuments analogues des contrees plus proches des grands centre s
romains, d'ou rayonnaient non seulement des formes toujours nouvelles des anciens cultes
chissiques, ma is aussi des conceptions toutes fa ites, artistiques et plastiques, tirees du grand
art classiqu~. Les tailleurs de pierre illyriens, souvent des patres de tres grande simplicite,
puisant leurs themes dans leur ambiance fami liere, 'nous ont souvent, dans l'expression plasti-
que indigene des figurations representees, laisse des temoignages vivants des traditions folklo-
riques locales (danses, musique), et tout specialement de l'ancien costume illyrien que, aujourd'
hui encore, malgre tous les monuments conserves, nous ne connaissons pas suffisamment pour
pouvoir le reproduire dan s tous ses details. Et c'est dans ces tE~moignages laisses que resi de
la valeur speciale de ces monuments figuratifs de si grand interet.
(l.
(l<
tj
cl>
<:
~ ~.
o(l.
~.
~I
..•
:>;'
cl>
\Il
::J
cl>
u>
o-
1ir
::J
..•
::j'
ul
't:l
?'
~
cl <
\Il:
cl>
~:=
~
!=J
1) Reljef sa Silvanovim likom iz Solina - 2) Reljef Silvana i Dijane, uklesan u litici, iz okolice Aequuma (gornja Cetina)
- 3) Reljef Silvana i nimfii iz Garduna (go,rnja Cetina)
b r Do R end i c - M i oce v i c: Ilirske pretstave Silvana
Tab. II
1) Ulomak reljefa Silvana i nimfa iz Brnaza kraj Sinja (gornja Cetina)

- 2) Mali reljef s p:oetstavom Silvana, nimfa i nepoznata božanstva sa
gornje Cetine (Karakašica)
Dr D. R end i c - M i oce v i c: Ilirske pretstave Silvana
Tab. III
1) Lik Silvana na reljefu iz Peruce kraj. Klisa - 2) Mali reljef Silvana i nimfa iz okolice
.Klisa - 3) Reljef s pretstavom Di~ane i Mer!'cura iz p?-lmacije (nepoznato l1alazišt~)
f:> r D. R end i c - M i oCe v i c: Ilirske pretstave Silvana
Tab. IV
1) Lik Silvana iz Duvna - 2) Ulomak reljefa iz Podgradine (Glamocko Polje) _ 3) Reljef

Dijane, Silvana i nimfa, iz Suhace (Livanjsko Polje) - 4) Reljef iz Kamenske Gradine (Gla-
mocko Polje) - 5) Reljef iz Opacica (Glamocko Polje)
Dr D. R end i c - M i oce v i c: Ilirske pretstave Silvana
Tab. V
1) Reljef Silvana i nimfu sa Kamenskog groblja (Glamocko Polje) - 2) Lik Silvana sa covecjim
nogama iz Trusine kraj Konjica - 3') Rustlcni lik Silvana iz Halapickog Graca (Glamocko
Polje) - 4) Ulomak reljefa s pretstavom Dijane i
Silvana iz Halatp,ickog Graca (Glamocko Polje)
A. KUCAN - Ð. MAZALIC
Kameni, stolac iz Bukovica
U nekadašnjem dubrovackom »Slovincu« od 1884 god. u 9 broju, na strani

140,iznesena je prviput vijest, sa slikama, o kamenom stocu iz sela Bukovica,!)
opštine Gorani, sreza Konjickog, kaji se i sad tamo nalazi. Bezimeni autor na
strani 143 u istom listu zove ga »Starinski grob u Bukovici« i pokušava da tako
tumaci zapis na njemu. Zatim veli da iznad plasticne figure covjeka s macem,
izradene na spomeniku »ima di}ete što drži u jednoj ruci (po svoj prilici) sokoLa,
a u drugolj drži na štapu kotac«. Dalje navodi kako, jedno cetvrt sata hoda od
sela, ima ruševina crkve sv. Ilije, humka sa mnogim nadgrabnim pl'Ocama, od kojih
je jedna ukrašena štakom, a da je bila tamo donedavno i jedna ploca sa vecim
zapisom. Najvažnije je, što nam saopšta va, da je zauzimanjem poznatog sarajev-
skog mitropalita Save Kosanavica, koji se vrlO'zanimao za starin2', austriJj:ski'Oficir,
Savo Mirkovic, napravio ilustracije spomenutog stolca, priložene onome clanku u
»Slbvincu«.
U 10 broju »Slovinca« istog godišta, na strani 158, Vid Vuletic - Vukaso-
vic predlaže citanje zapisa sa odnosnog stoca: »Sie grob Pavlovica Ivana«.
Pišuci svoje djelo o Basni 1888 Ašbot, u svajoj raspravi o bogumilstvu u
Bosni, donosi iste ilustracije iz »Slovinca«, prihvata Vukasovicevo citanje zapisa i
ispravlja mišljenJj'e onog nepoznatog autora iz 9 broja »Slovinca«, veleci da nad
onim relj·efom covjeka s macem nij,e' dijete vec kaciga s heraldickim emblemom
kotaca i ljiljana.02) Ujedno dodaje, da je spomenuti Pavlovic Ivan iz zapisa vje-
rovatno Ivaniš, sin RadosLava Pavlovica, poznatog velikog vojvode bosanskog koji
je živio u prvoj polavini XV vijeka (umro 1441).
Zatim se osvrnuo na isti spomenik Truhelka u IV svesci Wissenschaftliche
Mitt.,~) ispravljajuci rani~e pogrešno citanje zapisa kod Ašbota (»Slovinac« ne spo-
minje) i prema tome i njegovo klasificiranje kao vrste spomenika, ali je i sam
zapao u greške, kako cemo niže vidjeti. TruheI'k:a je donio i svoje crteže spome-
nika, ali bez ikakvih dimenzija.
Dosta godina kasnije osvrnuo se na kameni stolac iz Bukovica Vejsil Cur-
cic.~) On se paslužio Truhelkinim crtežima koji ne odgovaraju stvarnosti, kako
cemo kasnije vidjeti, a ni on ne donosi nikakvih dimenzija stoca. Tvrdi, da se
zapis na njemu odnosi na Ivaniša Pavlovica: »Kako na njezinom naslonjacu odo-
zgo isklesano ime kazuje, ovo je sto Ivaniša Pavlovica« i da dvije isklesane figure
na stocu pretstavljaju Ivaniša i njegavu ženu: »U ovim dvj,ema figurama pred-
stavlljeni su bez dvojbe Ivaniš Pavlovic i njegova žena«. Dodaje da je cuo u selu
pricu da je stolac nekad prenošen u selo Garane pa da se u noci sam vracao na
svoje mjesto u Bukavicama. Zatim da je stolac ranije stajao nedaleko od dana-
') Selo se tacno zove Bukovice, a ne Bukovica. (Vidi Rjecnik mjesta BiH iz 1918).
2) A s b 6 t h: Bosnien, Wien 1888, str. 105-106.
3) Godište 1896, strana 343-345 (Ein Gerichtsstuhl).
') V. eur c i c: Kamene stolice, Napredak, Glasilo hrv. kult. društva »Napredak« u Sa-
rajevu, god. 1933, br. 3-4, ..
42 A. Kucan - Ð. Mazalic
šnjeg mjesta, na guvnu, zvanam Zapade, ,i da asim njrega imaju u selu jaš cetiri
mala staca ad kOljih je jedan sa cetverauglatim sjedalam, a astala tri sa akru-
glim.;;) Napaminje da se veliki i jedan mali nalaze na grablju.
Napokan su i autori avog clanka proucavali taj spamenik na ~icu mjesta
1947, 1948 i 1953 gadine. Kucan je uspiO' da apklacavanjem izradi isti spamenik
,
f---2'1- -)..40 ~
I I,
, I
I ,
- - -,- - - - - - J<. - - - - -'7:\
I
II II
I I
l
I
- ,
I
- -.~-
,
.. "l\- . -
I
, I
,..,..
00
II
II
I
II
, I
I
--,.-Y_-- I
I
I
I
I
I
,II '
_JI ~
I
. I :
i,I - -50-----~ I, :
~- - - - - - - - -7' 8 - - - - - -~
,
Sl. 1 - Dimenzije kamenog stoca iz Bukovica

(u centimetrima)
u adljevu, koji se sad nalazi u Srednjovjekavnoj zbirci u Sarajevu. Na temelju

taga proucavanja utvrdene su i tacne dimenzije spamenika kakO' se ta vidi iz naše
slike (sl. 1) i dopunjen ili ispravljen njegav raniji apis.
Steta je da kod prvih vijesti o' spameniku iz 1848 gadine nije ništa recenO'
na kam se mjestu u selu tada spomenik nalaziO', a vrlO' je zanimlJjiva da ga je an aj
austrijski aficir, Mirkavic, vidiO' s nekam padnažnam placam kaja je imala pa rubu
. renesanski prafil (sl. 2). Truhelka nije vidiO'tu placu 1896 - bar je ne donasi u svam
crtežu spamenika u citiranom djelu. Ali, kakO' on u svom clanku ne donasi nika-
kve druge padatke o' spameniku, ni dimenzije, ni njegava mjesta u selu, ni posta-
janje drugih kamenih stalaca u selu i kakO' mu crteži ne adgavaraju stvarnosti
uapšte, mažda ah placu nije ni vidiO', a mažda ni spamenika. SvakakO' de ta placa
veliki upitnik. Paslije Save MiI'kavica nij,e je više nika vidiO',niti se u selu zna da
je postajala. Ipak je neštO' marala biti i ta bar tolika da je Mirkovic 1884 gadine
slušao mažda ad starijih ljudi u selu da je stalac imaO' nekad i padnažnu placu,
koju je on anda dadaa svam crtežu, ili je stalac, kad je prenesen u grablje biO'
prvabitna zbilja pastavijen na neku nadgrobnu placu, jer je inace nerazumljiva
atkud bi Mirkavic imaO' za nju i dimenzije. On naime nava di da jaj je prednja
i
širina 100 cm. S tam placam naš stalac "izgleda kaO' nadgrobni spamenik šta j-e i
") Stvarno ima pet malih stolaca, uglavnom istog oblika sa cetverouglatim sjedištem.
Kameni stolac iz Bukovica 43
zavela Vukasavica i Ašbata da zapis u onam smislu pracitaju, pagatava šta nisu
vid~eliariginal. Ima jedan razlag zbag kaga pretpostavljamO' da je i prvabitna naš
stolac imaO'padnažnu placu. Sjedište staca je naime sprijeda lucnO'zasjecena prema
dalje (Tab. I, 1, 2), vjeravatna, da an aj ka sjedi na njemu može da privuce noge
mala k sebi zbag ležernijeg sjedenja; ali ue zbag taga baza stoca znatna smanjena.
Ona je zapravO' prema njegavaj težini i abliku dasta mal'ena te bi stclac stajeci na
goloj zemlji bez padnožne place brza tan uo.
Truhelka je prikazaO' stalac u sasvim drugam svjetlu nega šta je ustvari. Ka
i mala pozna plasticnu umjetnast srednjavjekovne Bosne, uvidjece admah, gleda-
juci Truhelkine crteže da se bez velike apreznasti ne maŽJenJjima paslužiti u acje-
njivanju dekaracije staca, jer klesacka umjetnast kaja nam je tu prikazana pI1eva-
zilazi daleka pa svajim proparc'ijama, prirodnosti, vještinam izrade te oblikova-
njem predmeta, sve, šta nam je srednjavjekavna Basna u tam pagledu magla dati.
Figure u anaka visokom reljeru i anolika anatamski ispravne kakO' ih vidimO' na
tim crtežima nemaguce su u basanskam sredn!j'em vijeku. Ista takO' i ona stiliza-
Sl. 2 - Podnožna ploca kamenog stoca iz

Bukovica prema 'crtežu Save Mirkovica iz g. 1884
vana grana. Truhelka, npr., kad abe izvajane figure na stacu, muške i ženske,
uzima gatava klasicnu mjeru za njihavu visinu, uzevši kaO' jedinicu mjere dužinu
lica. Reljef, apet, takO' je pavisia da figure izgledaju kaO' puna plastika. Bliži je
mnoga stvarnosti crtež Mirkovica na kame šest mjera lica ide u visinu ženske
figure, a jedva pet u visinu muške, iz cega prai.z,Iazi, da abe figure imaju agramne
glave prema tijelu. Stvarna njihava visina na našem spameniku iznosi kad žene
5,5 m;jera (dužine lica), a kad muškaraca tacnO' pet. (Vidi Tab. I, 1, 2). Razumije se
akO'im dadama jaš adgavarajuce praduženje.
Iz naših slika (Tab. I, 1-5) vidi se današnji izgled staca u cjelini i deta-
ljima. Iz tih slika maže se zapaziti da avaj lijepi spamenik iz našeg srednjeg vijeka
atskace u dobram smislu svajam izradam ad astalih basanskih spamenika s plastic-
n'm dekaracijama (stecci, sa izuzetkam anoga zgašcanskog). On se prvenstvena
izdvaja pa tame šta avd~e vidimO' prviput jednag maj stara kaji ima smisla za cista
umjetnicku plastiku, za punu simetriju, za padjelu i iskarištenje raspalaživag pra-
stora i zaakružavanje okviram svajih plasticnih ostvarenja. Ta je svajstvena sama
škalavanam maj staru i mi držimO' pauzdana, da De maj star našeg staca uciO' vajar-
ski zanat u bliskoj Dalmaciji, najvjerovatnije u Dubrovniku, ali se vjerovatno za,-
44 A. Kucan - Ð. Maza.lic
nasia i dekarativnam plastikam preastalih rimskih spamenika u svO/jajakalini. Nije

ni cuda da je anda Truhelka, impresianiran neabicnim izgLedam avaga spamenika,
sjecajuci se kasnije na njega sve u1Jjepšaa. A impresija u prvi mah je daista takva.
StO' se tice anaga lijepag stilizavanag i izmišljenag stabla na naslanu staca
(Tab. I, 5), naš majstar ju je vidiO' na jednam rimskam spameniku u Stacu, i njam
se paslužia (Tab. I, 6). Taj rimski spamenik prenesen Ije nedavna u lapidarij Ze-
maljskag muzeja u Saraj,e'vu, gdje se nalazi pad brojem 583.(;) Uporedenjem se vidi
da je naš maljstar preuzeO' s njega ne sama mativ v,ec se poslužiO' i njegovim ula-
ganjem u prastar te nekim oblikam ,liistovai plndova, dadajuci sa svoje strane sama
jedan nesraZID\jerna velik kestenav list na vrh stabla, i neke listove slicne hrastavim
U vezi s kestenavim listam napominjemO' interesantnu cinjenicu da kraj akO' sela
Bukavica abiluJe pitamim kestenam i da je plod taga kestena nadalekO' pa znat i
danas kaO' najbalji pa ukusu i velicini.
Iz zapisa uS'Jecenog li stalac iznad ženske figure, a kaji gbsi "si e sto Pavla-
vic Ivan« (Tab. I, 4), zakljuciO' je Truhelka da se zapis adnosi na vajvadu Ivaniša,
sina Radoslava, iz paznate velikaške porodice barackih Pavlovica. Truhelka pogre-
šna drži Ivaniša sinam Pavla Radinovica.7)
Iz dasada paznatih istariskih padataka ne maže se nicim dakazati da su ba-
racki Pavlavici bili ikada gaspadari kratja u kam leži sela Bukavice. Staviše ne
maže se dakazati ni da su prelazili prema jugazapadu granice Sarajevskag Palja
ili vrhova Bjelašnice. Pavlavici i Kosace, iakO'sradnici, ni\'5uživjeli u prijateljstvu,
ali ipak nisu nikad ratavali akO' razgranicavanja u avam kraju. Medutim, imama
pauzdanih padataka da su Kasace (Herceg Stjepan) imali u svajaj vlasti kanjicki
kra~ akO' 1444,S) a da iza Pazarica (Ormanj-pl) ugadini 1450.9) SvakakO' su te kra-
jeve imali i ad ranije, jer ni ani nisu ni s kim vadili barbe akO' granica na tam
padrucju. I Turci su zadrža,li granicu HeJ::cegavih zemalja, adnosna kasniji€-Herce'-
gavine, na tam mjestu, sve da iza polavine XIX staljeca, a poznata je, da su ani
obicna astavljal:i administrativnu padjelu u osvojenim zemlijama, kakva je i ranije
bila. Dakle, možemO' reci, da je sasvim iskljucena da su baracki Pavlavici ikad
i zavirili u Bukavice, a najmanje vajvada Ivaniš Pavlavic, kaji je naslijediO' aca
1441 gadine, u svojaj 16 gadini, biO' uvelikaj avisnasti ad Turaka, paliticki nepa-
kne>tan,ma da je živiO' u velikam gospadstvu, bagatstvu i nekOlj lakalnaj slavi na
sv am velikam dvaru Barcu. UmrO' je vec u 25 gadini, izgubivši ili atstupivši sil-
nam Hercegu ili Turcima i zadnje pasjede Pavlavica u južnaj Hercegavini, Vrm
i Klabuk. Imama jaš jedan padatak iz kaga se laka vidi da Pavlavic Ivan sa staca
u Bukavicama i vojvada Ivanitš Pavlavic ne magu nikakO' biti jedna te ista asaba.
Imena, Ivan i Ivaniš su dva sasvim razlicna imena kaO' šta su n. pr. Mil!an i Milaš.
Ivaniš Pavlavic;, vajvoda ili zapravO' veliki vojvoda pa naJsljedstvu, zapitsan je na
dasta_pO've~ja svag vremena i uvijek sama kaO' Ivaniš i uvij:ek sa titulam. Na titule
i visinu palažaja plemstva ti srednjem vij-eku je uprava ljubamarna pazilO'. Ta se
vidi iz svih srednjavjekavnih pavelja pa i basanskih. Nemaguce je zamisliti da bi
Ivaniš Pavlavic daO' uklesati svaje ime na nekakvam spameniku bez titule, a paga-
tava na avaka lijepam, kaO' šta ,je avaj naš. Eva šta an sam o' sebi veli u jednaj
") Ser g e j e v s k i: Nove akvizicije, Gl. Z. m. 1948, str. 167-169.

7) T r uh e 1ka: nav. dj. str. 343. Truhelka je tako i ranije mislio (Wiss. Mitt. III,
str. 414), a ostao pri tom mišljenju i do kraja života (Napretkova povijest BiH, str. 598). Od
njega je tu grešku poprimio i V. Curcic (Neue Ordnung od 29 III. 1942, str. 5, u clanku Herzo-
gensttihle in Bo'~;nien).
8) ;n; VI H VI h: 3eMJbe Xep~era CB. CaBe, rJIac C. K. A. CLXXXII, str. 203-204 i nap.
123; radi se o g,radu Beogradu (Belgrado) kraj Konjica i o Borovcu na desnoj strani Neretve
u blizini Konjica (str. 207), koji su pripadali Hercegu vec 1444 god.
O) Isto tamo, str. 218-219. Herceg prij eti Dubrovcanima da ce im koloniju iz Drijeva
p["eseliti na Ormanj kod Pazarica,
pov,elji: "MIIII rocnOAlillh KOIKOA~ HK~IIIIWb, ,1I110r~ nO~'rfHUJr~ mOtlllH~'rbtll 1I1Hh t"~Kllwr,l Kf/IlIKWr~
KOfKOAf r~i\O'~K~ ~ l511~Kb II H~'''fAHIIKb nO'f'rfHWr,1 mOtllHI~'rbtll '''~KHWr~ rOmOAlIlM KOfKOA~€ nf'rp~",
na AaJbe ,,111 K~Al5KI K,I Kf,IIIKOII ',IIIKf ~ rocnol\'rKl5" , "romOAllllb pl5'~WKII II KOfKOA~ pt),~r~, t'rf;l;IIIIKb
tlfOIlXb POAlI'rf,lb II npllpOAII'n,Ib... W 'rfXb nplltlI~f ~M'l'b II ',I~Kt) II A~PII II 'f~l'rll KflIIIK!" HTA.lO)
Ko bi mogao još, poslije ovake samohval2 i visc~<:ogmišljenja o sebi, povjerovati
da bi se vojvoda Ivaniš dao na onakav nacin zapisati na onome krasnom kamenom
stocu u Bukovicama?! I to s tudim imenom Ivan!
Ima jedna pojava u onome zapisu kOI~aga deklarira kao neke vrste falsi-
fikat. Ni u jednoj bosanskoj povelji srednjeg vijeka niti na nekom kamenom spo-
meniku ne imEnuje se nikakav Bosanac, koliko je nama poznato, najprije sa pre-
zimenom pa onda sa imenom. I nama je do danas ostao u nasljedstvu talj obicaj.
Ovo je ujedno i dokaz, da je onaj zapis na bukovickom stocu usjecen mnogo ka-
snije, po~to je iz okvira, u kom je bila neka rerjefna pretstava, vjerovatno grb
one ženske figure,! I) a možda i originala n zapis, isti otstranjen. Majstor koji je
izradio dekoracije na onom stocu sigurno bi i slova, odnosno tekst zapisa, pravilno
rasporedio na citavu plohu u onom okviru, a ne bi onako nemarno ostavio vecu
polovinu prostora praznu.
Truhelka veli pri kraju svog clanka da se ime PavloviCii sa onog zapisa
veže za jedan lokalitet iz neposredne okolice kamenog stoca tj. za preostale ruše-
vine nekog naselja (Ortschaft). Bosanska nasel'ja srednjeg vijeka sastojala su se,
pa i ona najveca, od drvenih koliba i baraka. Teško da je i u zabacenom selu
Bukovicama bilo bolje. Zato nam nisu iz srednjeg v~jeka u Bosni preostali nikakvi
tragovi, ni vecih, ni manjih sela ili varoŠii, izuzev kula i bedema gradova. Za to
možemo kao sigurno uzeti da tragovi preostalog naselja u Bukovicama, koji se
vežu za neke Pavlovice nisu stariji od prve polQvine XVI v~jeka, a mogu biti, vje-
rovatno i jesu, mnogo mladi. Pavlovica je bHo uvijek u Bosni pa i u srednjem
vijeku. U vrijeme borackih Pavlovica bilo je i drugih,J<!) der su se dj'e'ca po sva-
kom Pavlu nazivala Pavlovicima. Ovi ovdje u Bukovicama bili su vjerovatno od
Turaka naseljeni Srbi ili Vlasi, stocari, koji su iz nepoznatih razloga nestali, a na-
selje im ostalo pusto. Gradili su po turskom uzoru cvršce kuce. Neki od njih, pi-
smeniji, urezao' je vjerovatno onaj zapis da li sebi ili nekom poglavaru, sad je
svejedno. Ne smijemo na ovom IDij,estusmetnuti s uma ni onoga Ivana Pavlovica
iz Velje Mede, sreza ljubinjskog, koji uz neke druge videnije ljude potpisuje 1604
'neku narodnu deklaraciju.13) Dodajmo još i to da na Cehotini, oko tri km sjevero-
zapadno od Vikoca, ima lokalitet Ivanov Sto.
Bukovicki stolac ni'je prvobitno ležao direktno u samom selu. Njega je neko
dovukao s drugog mj,esta, po svoj prilici onaj Pavlovic što je sad na njemu zapisan
ili neko od njegovih. Prica u selu da je stol'ac nekad prenošen u selo Gorane nije
bez osnova kad je govor o njegovom prenošenju. Truhelka spominje da se u oko-
lici Bukovica nalazi lokalitet s nazivom Kraljevski Sto (tacno je Kra1Jj,eviStolac).
Cudo, da on nije došao na to da jie taj lokaHtet dobio baš po onom' »sudijskom
stolu«, kako on zove naš stolac, svoJe ime, a iz toga slijedi da je bukovicki stolac
ležao ranije na zemljištu današnjeg lokaliteta Kraljevi Stolac i da je vezan za
cešci ili povremeni boravak nekog bosanskog kra1Jja u tom skrovitom kraju. Može
biti i bjegunca, ekskralja ili pretendenta. Znamo da su se krili po bosanskim zabi-
tima kralj Ostoja, Tvrtko II, PavMe Radišic, pretendent na prijesto, Radivoj, brat
kralja Tome i drugi. Ljiljan u grbu na Ovom stocu i ženska figura s krunom (lji-
ljani) na. glavi još nam bolje potvrduju da !je ovo bio stolac odreden za bosanskog
vladara pa bio on ban ili kralj. Svakako njegova lijepa pl'as1:Jicnadekoracija govori
''') Mi k 1o š i c: Monum. 411-412.
• ") Sjetimo se samo na onu mušku i že nsku figuru sa emblemima grbova na ulazu u
kapelu Hrvojeve katakombe u Jajcu.
'") N. pr. Pavlovici iz roda Hrvatinica (Klaic, Povi est Bosne, str. 145-6).
"') T l' U h e lk a: Nekoliko mladih pisama hercegovacke gospode itd., Gl. Z. m. 1914
str. 478.
nam da je ovaj kraljevski stolac- koji izgleda kao neki tren bio izraden u vrijeme
jakoISti države i obilja, a to je moglo biti samo za kralja Tvrtka I ili strica mu,
bana Stjepana ko') su mogli cijelu zemlju smatrati svojom i zadržavati se u njoj
gdje su htjeli. Ban Stjepan ilije bio od kraljevskog roda, a bio je oženjen carskom
princezom, od cega bi možda i poticala razlika u pokrivacima glava onih figura
na stolcu: u žene kruna na glavi, a u muška~ca neka kapa, nerazgovjetnog oblika.
Ali ipak to je samo pretpostavka. Medutim, moramo napomenuti da oblik maca
što ga drži ona muška figura pripada u Bosni uglavnom XIV vijeku (dvorucni mac
gotske forme), dakle vremenu kad su ŽivJjleliban Stjepan i kralj Tvrtko I, no kako
taj obl'ik maca vuce svoje porijeklo od ranije, a javlja se na steccima i kasnije,
njegovo datiranje, odnosno datiranje spomenika u XIV vijek, ostalo bi samo kao
pretpostavka. Zbog istog razloga ne može se spomenik približnije datirati lli. po
odijelu što ga nosi muška ili ženska figura. Selo Bukovice, inace, po svom položaju
pripada Bosanskom Rudog0rUu, koje Je bilo, i ostalo sve do propasti kraljevstva,
u lukama bosanske krune. Jedva je dvadesetinu kilometara zracne linije udaljeno
•
t •
~---39-
I
--_ ~
- - - -ff' --
I
I
- -- y- -...,-- '-
I
~-----31'----;)\
I I
I .
Sl. 3 - a) Mali kameni stolac iz Bukovica,

b) komad trupca s jastukom kao stolica
•
od poznatih kraljevskih rudarskih mjesta Kreševa i Fojnice. Lokalitet Kraljevi
Stolac nalazi se neposredno do sela Bukovica, južno, na udaljenju od 1,5 km zracne
linij'0. Zanimljivo je da bliža i da~ja okolica sela obiluje istoriskim nazivima kao
Urir1a Ravan, Sveta Gora, Lipa, Gostovici, Sabancic (kralj Matija) dr. i
Kameni stolac o kom je govoc prenesen je sa svog prvob~tnog mjesta naj-
prije na mjesto zvano Zapode )l Dolac, zaseok s nekoliko kuca, zapravo dio sela
Bukovica, na desno'j strani Bukovickog potoka. Stolac se nalazio po pricanju Ma-
r~jana Simunovica (starca od 74 godine), današnjeg stanovnika Bukovica, do prije
50 godina u Docu (Zapode), jedno 300 m daleko od' današnje' grobljanske kapele.
Oko stoca bilo je još pet malih kamenih stolaca jednostavnog oblika. Tada je
ve1i1ki stola:c prenesen sa jednim malim na seosko groblje i postavljen na kraju
njegovom iznad samog potoka. Ostala cetiri mala stoca razniljeli 'su seljaci svojim
kucama. I otac spomenutog Simunovica odnio je jedan svojoj kuci, gdje se i danas
naI'azi. Jedan se nalazi pred kucom Ruže Juric, jedan pred starom kucom Marka
Matkovica, a !j€dan pred kucom Tadic Nike. Oblik ovih malih stolaca vidi se na
našoj slici (sl. 3 i 4). Oni se sastoje od zaokruženog postolja u obliku nekog stupca
sa dijametrom presjeka oko 30 cm i pravoug'aone ploce za sjedenje. Monolitni su. Ne
može se danas sa sigurnošcu utvrditi, da li su mali stoci istovremeni sa velikim. Cini

se da su povf,emeno nastali iza velikog, kako je ko od njihovih prvobitnih vlasnika
stigao da ga napravi. Svakako možemo ustvrditi da su o\llimali kameni stoci nastali
po ugledu na drvene, koji se i danas upotrebljavaju pa bilo goli, bilo pokriveni
jastukom, a odrezU!~use od debljih trupaca.
Kako je prijetila opasnost da se kraljev stolac !3ruši u potok prenijeli su ga
nedavno seljaci do grabljanske kapele i pniJslonili uz nju.
Kopajuci krecanu u Docu u neposrednoj blizini mjesta gdje je stolac ranije
stajao, naišli su seljaci na vodavodne cijevi, dužine ako jedan metar što bi govo-
rilo da je na tom mjestu bilo neko vece naselje.
Iz sadržine gornjeg teksta možemo stvoriti sljedeci zakljucak: Kameni sto-
lac u selu Bukovioe ležao je prvobitno na današnjem lokalitetu Kraljevi Stolac
ili u njegovoj neposrednoj blizini, te j~ ovaj po njemu i dabio svoje ime i zadržao
. ga i nakon što je stolac odnesen s toga mjesta. Ili drugac~je receno, kameni stolac
u Bukovicama, prvabitno na današnjem ,lokalitetu Kraljevi Stolac ili u njegovoj
neposrednoj blizini, te je avaj po njemu i dobiO' svoje ime i zadržao ga i nakon
Sl. 4 - MaH kameni stolac sa seoskog groblja

u Bukovicama (Foto Kucan)
što je stolac odnesen s toga mjesta. Ili drugacije receno, kameni stolac u Bukovi-
cama, prvobitno je služio nekom basanskom kral!j,u ilri kraljevima, zbog cega je i
nosio naziv »kraljevski«, koji naziv je kasnije promjenom stanovništva zaborav-
ljen, ali se ipak zadržao u imenu lokaliteta na kom je nekad ležao. Natpis na
njemu je kasniji dodatak, pošto je na odnosnom mjestu uništen raniji ili neka pla-
sticna dekoracija. Sadašnlj~ natpis nema nikakve veze s poznatom bosanskom poro-
dicom srednjeg vijeka, borackih Pavlovica. Prema tome otpada i dodatak »kormi-
larskog kotaca« (Steuerrad) u njihovom grbu, što im ga je Truhelka dodao, uzevši
ga sa stoca iz Buk.ovica (Tab. I, 3). Sumnjivo je uopšte da li su oni i imali grb u
zapadnom smislu, jer ne bi inace nosili na svojim zastavama grb dubrovacke op-
štine.B) Heraldicki ljiljan u grbu na našem stocu i na kruni upucuje na,s na
bosansku krunu, odnosno na državni grb.
") Slikar Ivan Ugrinovic (Johannes Zornea) obavezuje se (1448) poslaniku vojvode Pav-
lovica ( u ovom slucaju Ivaniša, a ne Radosla va, kako je to oznaceno kod Tadica) Vukicu
Mursicu, da ce napraviti za 10 dukata dvije za~t8ve (duas banderias) za dvije trube na priliku
onih dubrovacke opštine: »ad monstrum illorum, comunis, excepto quod sancutus Blasius debet
tenere in manu Borac« (J o r j o Tad i c: rpa!)a o CJIMKapcKojIlIKOJIJ%(
Y JJ:y6pOBHl1KyXIII-XVI
B. C. A. H., rpa!)a IV, Beorpa,/.\ 1952, I, str. 166.
Kako je opisani stolac po svojolj izradi, formi i plasucnoj dekoraciji unikum

svoje vrste u bosanskoj umjetnosti srednjeg vijeka biJto bi potrebno staviti ga pod
narocitu zaštitu države, osigurani ga od svakog ugrožavanja, a najbolje bi bilo pre-
nijeti ga u neki muzej ili bar u obližntid Konjic.
RESUME
LE TRONE EN PIE RRE DE BUKOVICE
Dans l'article ci-dessus on decrit le trone de pierre du Moyen age du village Bukovice,
arrondissement de Konjie, qui par sa decorati on plastique compte parmi les plus interessants
et les plus beaux monuments de cette especes en Bosnie (Tab. I, 1-5). Comme il existe, aux
envir9ns immediats de ce village, ou de trone se trouve aujourd'hui, une localite dite »Kraljevi
Stolac« (trone royal), il est rprobable qu'a l'origine le trone se trouvait en cet endroit, d'ou la
localite a ret;u šon arppellation. Plus tard, le tro ne fut transporte dans le village meme et son
nom fut oublie, mais il se conserva dans l'appe llation de la dite localite.
Sur le trone est represente d'un c6te une figure de femme avec couronne en tete, et de
l'autre une figure d'homme tenant une epee ne mains et portant sur sa tete une coifLure qui n'est
pas habituelle (Tab. I, 1 et 2). Au-dessus de ce tte derniere figure sont incisees des especes d'
armoiries daus un cadre speciai (Tab. I, 3) et au-dessus de la figure feminine une inscription
(Tab. I, 4), beaucoup moins ancienne, puisqu'elle se trouve dans un cadre d'ou a ete enleve quel-
que autre ornement ou bien l'inscription origine lle. Comme dans l'inscri'ption actuelle on parle
d'un certain 'Pavlovic Ivan, on attribuait a tort le trone a Ivaniš Pavlovic, grand seigneur bien
connu du Moyen age.
Le dos du trone est tout rparticulierement decore d'une ornementation stylisee de tide d'
arbre ou de plante (Tab. I, 6).
A c6te du trone decrit, se trouvaient enco re avant rpeu cinq petits sieges dont la forme
est reproduite dans notre figure 2, a et 3. 115 sont encore au village, mais disperses en divers
endroits.
A. K u ca n - i
Ð. Ma za 1 c: Kameni stolac iz Bukovica
Tab. I
1
II Naucni prilozi
Dr A. BENAC
Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica
I- PODACI O NALAZIMA
1) Uvod - U svom izvještaju o prethodnim istraživanjima na ovom lokaliteltu1)

iznios~m vec osn'Ovne geografske podatke koj'i se odnose na naš,e neolitsko naselje. Nema
stoga potrelje da ih ovdje ponavljam.
Tokom mjeseca majla i juna 1953 godine preduzeto je sistematsko ispitivanje u Li-
sicicima i ovaj rad je ,posvecen rezultatima tih iskopaJvanja. Na osnovu ;postignutih
rezultata može se konstatovati da je velika šteta š,to ce te:ren na kojem leži naselje
doci pod vodu, tako da ce biti onemogucena trajnija sistema,tsika istra,živanja. Možda je
jedina sreca· što ce nalazište' lež,a'ti više prema rubu Jablanickog jez'era. Ukoliko bude
padala ;razina vode za vrijeme toplih ljetnih da rua" lako ce se dogoditi da se teren
naselja isuši, a to bi pružalo nove mogucnosti za istraživanja. U svakom slucaju iduce
godine ce se moci izwšiti još jedno iskopavanje bez smetnje.")
Is'kopavanjima u toku 1953 godine pTisustvovali su por~d autora, Ðuro Basler, kon-
zerv.ator Zavoda za za'štitu spomenika kultUJre, Borivoj Covic, asistent muzeja i Ante
Kucan, prepaifCiJtocmuzeja u Sacr:ajevu. Njihovoj obilnoj pomoci imam da zahVialim za
precizne podatke i besprijekorno sakupljen materijal za vrij,eme iskopavanja. P<ružena
mi je priHka da im se ovim putem i javno zahvalim. Planovi i pr,ofili (obja-vlj,eni ovdje
i oni koji nisu obavljeni) napr!wljeni su uglavnom od strane g. Ður'e Basl.era.
Na planu I prikaw.na je opca Sli:tuacija naselj,a. Ovdje se vidi da je iskopavanji-
ma 1953 godine produženo is1Jraživanjeterena uz l'amije otkopavane kvadrate (I-IY). U
to~u radova 'Otvoreno je još 12 novih kvadrata, tako da cjelokupna otkoparua površina
zaprema 400 mO. Pored ovoga otvoren je probni kvadrat a i probna sonda b. Najveci
dio naselja ostalO je ipak neis1Jražen. Probni kvadrat a pokazuje sve osobine kulturnog
s}oja i takav sloj se p~odužava i dalje prema sjeveru. Isti je s,lucaj sa probnom sondom
b i nema sumnje da se kulturni sloj proteže i pod cijelom gromilom G. ~ada se sve
ovo uzme u obzir, iskopani prostOO' ne pretstavlja . više od petnaestog dij,ela nas·elja.
Nalazi i arhitektonski objekti i~ kv. I-XYI daju doduše naslutiti da se ovdje nalazio
jedan od oentralnih dij,elova naselja i bilIQ bi svakako od iruteresa ustanoviti tip cita-
vog naselja. Posebno inten~sovanje izaziva gromila G, ,pod Ikojom se pruža i neolitski
sloj. Da li je ona kasnij;e,g datuma ili ovo uzvišenje .pripada još neolitskom naselju?
To je pitanje od znatne važnosti.
Na planu I vidi se dalje kako teren, na kojem leži naselje, postepeno pada od
sjevea-a prema jugu. Pad terena j,e narocito osjetljiv južno od oznacenog puta, gdje
1) Prethodna izstraživanja na neo1iJtskomnaselju u Lisicicima, G. Z. M. 1954,str. 137.

•) To iskopavanje j·e i izvršeno u maju 1954god.
50 Dr A. Benac
je ostalo svega još oko 100 metara do Ne:retve. Ovaj dio ne sadrži nikakve kulturne
ostatke. U pravcu istok-zapad ne postoji neka znacajnija visinska razlik(l) teTena. Istoc-
na granica naselja nalazi se oko 20 metara daleko od otkopan-og prostoiI'a.
2) Arhitektonski objekti - U toku iskopavanja mogla su se u kulturnom sloju
odvojiti dva osnovna stratuma (nazovimo ih A i a). Donjem stratumu (A) pripadaju
zemunicke nastambe i svi drugi objekti koji su s njima povezani, dok ce go'rnjem stra-
tumu (B) pripadati cetvrl1;aste kuce gradene na po\"ršini zemlje. Ovo potvrduje i naden
materijal, što cemo vidjeti u kasnijem izlaganju.
Na planu II prikazana je situacija koja je zatecena na neolitskom humusu, a to
ujedno oznacava i situaciju zemunickog dijela kulturnog sloja (A). Kao O-tacka neo-
litskog humusa uzeta je granica kv. III, VI, VII i ·VIII. Obilježene visinSlke razlike _na
cijeloj otkopanoj površini mogu da nas uvjere da }e neolitski humuSl b10 relatiVno ravan.
Tu imamo izvjesno spuš,tanje p:rema jugozapadu i isto tako uzdizar'l.je prema s}eveiI'o-
istoku, ali su razlike ipak tako male da on~ ne mogu pretstavljati neki ozbiljniji pad
terena. Daleko je osjetljiviji pad današnje površine ovog terena. Dovoljno je usporediti
visinsku razliku u jugoistocnom uglu kvadrata II i u sjeveroz,apadnom uglu kvadrata
XIII pa da se vidi koli:ko je ona drugacija od razlike n~ neolitskom :humusu. Prvi bro-
jevi kota na planu II oznacavaju razlike na neolitskom humusu prema tacci O, a bro-
jevi uzagradama aps·olutne dubine - odnosno dubinske \razlike od .pov:ršine z·emljišta
do pojedine tacke na neolitskom humusu. Sa slovom A oznacene su na planu zemuni-
cne jame, slovom B ognjišta, slovom C mjesta. sa kamenom podlogom i žrvnjevima
(mlinovi), a sa slovom D sv·e druge jame osim zemunicnih. Zbog jedinstvenog oznaca-
vanja promijenjeni Sili i znaci u kvadratima I-IV, koji su bili unes,eni u prethodni plan.3)
U toku preliminarnih radova 1952 godine otkrivena j,e zemunica A-l, dio zemu-
nica A-2, ognjišta B-I i 2 i trinaest jama, od kO'jih se jama D-8 mogla smatrati kao jama
za pecenje keramike. Novi kvadrati V-XVI dali su takoder u donjem dijelu sloj.a obilje
gradevinskih objekata. Prije svega obuhvacen je ostatak zemunicne jame A-2, 'a uz to
su otkopane cetiri nove zemunice - A-3-6. Iza toga slij'edi š,est novih ognjišta, 41 razli-
cita jama (i još dijelo·vi dvaju jama), te najzad tri sistema žrvnjeva - C-I-3.- Dovoljno
je v,ec samo ovo kvantitativno nabrajanje da ilustruje složenost istraživanja. U novoot-
vorenim kvadratima mogu se ipak razlikovati 'tri glavne grupe: zemunice u kv. V. VI,
XVI, zemunice u kv. IX, X i sistem centralnog ognjišta u kv. VII, XII, XIII, XIV. Ovim
redom cu i prici njihovom prikazivanju.
Iskopavanje drugog dijela zemunice A-2 pokazuje da je ova'zemL\nica bila s.asvim
nepravilnog oblika. U središnjem dijelu dubina jame iznosila 'je 25"":""30 cm od neolit-
skog humusa, a prema jugu se neznatno smanjivala. Ona prema tome nije narocito
duboka. Najveca dužina jame iznosi oko 6 m, a najveca širina oko 3,5 m. Na dnu jame
nisu primjeceni nikakvi tragovi ognjišta, kao što je slucaj u nekim drugim zemunicama.
Zbog Itoga ce vjerovatno ovoj zemunici pripada,ti vanjsko ognjište B-2 koje je u prethod-
nom izvj·eš,taju opisano. Zemunicna jama je bila' puna crveno-pecenog lij,epa, krupnijih
komada kamena te gara i izgorjelog prepl~ta. Sve su to s'asvim jasni ·tiI'agovi kucne
konstrukcije. Donji dio jame ispunja'vao je obican gar, kosti i keramicki ostaci, a to
nije ništa drugo nego obicna sadržina kulturnog sloja u Jami. Iznad toga dolazi debeo
sloj lijepa, pomiješan sa krupnijim i sitnijim kamenjem i najzad wlo jasan sloj izgor-
jelog drveta i prepIeta. Medu kamenjem se isticu tri kamena vrlo velikog obima (pro-
fil a). U novootkopanom dijelu zemlInice A-2 nije nadeno neko mnoštvo keramike i
oruda. '11u je bilo jedno masivno koštano šilo, par kremenih nožica, a medu fragmen-
tima obicne grube keramike bilo je nekoliko fragmenata poliranih sudova sa trakastim
ukrasima i urezanim polukrugovima. ,-
Detaljnim zapažanjima u kv. V ustanovljeno je da ne postoji nikakva organska,
veza izmedu zemunica A- 2 i A-3.
Zemunicna jama A-3 je pružena u pravcu J-Z -·5-1 i ima nešto nepravilno ova-
lan oblik (vidi Tab. XII!' 1 - gledano sa .sjevera). Ona je relativno dublja od one pret-
hodne, jer njena dubina varira izmedu 40-50 cm od nivoa neolitskog humusa. Uz
3) Vidi nap. 1
Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica 51
istocni rub jame proteže se manji banak, uzdignut od dna za 20-25 cm, a on 'Obuhvata
i rubove okrugle izbocine na sjeveroiJS.tocnoj strani. Dužina ove jame iznosi 7 m, a naj-
veca širina 3 m. - Ovdje je vrlo neobicna pojava da niti u samoj Jami niti 'Oko nje nisu
nadeni nikakvi tragovi lijepa, izgorjelog prepIeta ili nekih drugih gradevinskih osta-
taka. Zbog toga se mora konstatovati da zemunicna j.ama A-3 nije bila pokrivena 'Odno-
sno tu nije postojala n1kakva gornja konstrukcija. - N<:isiredini jame je stajal'O ognji-
šte. Ono nije za sobom ostavilo konsrtrukcionih tragova, ali masa pepela i izgore;tine na
ovom mjestu to neospomo potvrduje. Ta masa mogla je nastati samo dugotrajnim lože-
njem na jednom mj·estu. U nutrini jame n ad'eno je mnoštvo g,rube keramike (cesto sa
obicnim plas<ticnim ukrasima), no isto tako i obilje finije radene ker.amike sa raznim
ukrasima i uz upotrebu crvene boj·e. Kad b ude govora o keramickim nalazima, onda
cemo se detaljnije osvrnuti na takve nala'ze. Najzad ovdje je bio 'Otkriven veci biroj šila,
a uz to dosta životinjskih kostiju .. Posebno su zastupljene jelenje kosti i rogovi smeo
Svi ti nalazi pokazuju 'Odreden ka,rakter zemunicne jame A-3. Ok'ruglo iS'P'upcenje na
njenom sjevero,istocnom dijelu sadržavalo je kamenje, kerami!cke fragmente i tanke
ostatke lijepa. To je zapravo jedini kutak koji je imao malo lijepa.
Uskim udubljenjem jama A-3 je vezana za zemunicnu jamu A-4 .Ovaj »hodnik«
je bez sumnje spaja'O ove dvije jame i od njih stvaTao jednu jedinstvenu cjelinu. Ali
prvo da vidimo sadržinu zemunice A-4.
Ona nije sasvim otko.pana, jeT je jedan dio ulazio u neotkopanu površinu. Ipak
se može reci da je veci dio otkriven. Zemunica A-4 je, kako izgleda, imala takoder ova-
lan obHk, no manje izdužen nego, što je slucaj kod pre,thodne jame. Dubina jame se
kretala negdje od 30 do 45 cm. Uz sjeverozapadni njen rub bio je takoder uži banak,
minimalno uzdignut od samog dna (5-10 cm). Inace, zemunica A-4 pokazuje vrlo jasne
gradevinske tragove. Njeno dno je ispunj.avao debeo sloj gara, koji je djelimicno bio
pomiješan Sa cr'venim lijepom. Na ostacima tog lijepa ostali su negativi debljeg pruca.
Središte i krajeve jame pokrilo je Uirušeno kamenje (vidi pr'Ofil b). Zadnji lijep ležao
je uglavnom rasturen izvan jame. On je narocito zapaž·en jugoistocno od jame, a bio
je rastre.sen i na drugim stranama, pa i u sloju nad jamom. U zemunicnoj jami bilo je
dosta grube keramike, prilicno životinjskih kostiju i par koštanih šila.
Okrugle jame D-15-IS su malih dimenzija i vrlo duboke (D-15 - 65 cm, D-16 -
95 cm, D-17 - 97 cm, D-IS - 70 cm od pOvršine neolitskog humusa). Na prvi pogled
ove jame odaju izvjesnu simetriju, ali je Ona sasvim slucaj na. U ovom poredaju i na
ovom mjestu takve jame ne bi mogle da služe ni u kakve arhitektonske svrhe. Ukoliko
bi pretpostavili da su one bile sjedišta nekih debelih stupova, vidimo da takvi stu-
povi na ovom mj,estu ne bi nicemu služili, je'!' ne bi stajali niti sa jednom zemunicom
u organskoj vezi. Osim toga same jame ne sad;-žavaju nikakve tragove po Ikojima bi se
moglo tvrditi da su tu stajali stupovi; suviše su neproa,vilne, dolje se proširuju i bile su
ispunjene obicnim kultumim slojem. Jama D-16 pripada o·cigledno zemunki A-2 u cijem
se okviru i nalazi. Ostale tri ce pripasti zemunici A-3, pošto su dvije direktno s njom
i vezane.
Isti je slucaj i sa j,amama D-50-54 (vidi Tab. XII!. 2). Prve cetiri cine cak odre-
den raspo.red. Medutim, i taj red se naglo prekida, tako da gubi svaki smisao. Pretpo-
stavka o nekoj alrhitekton.skoj ulozi svih ovih jama otpada zasada najviše zbog toga
što je velik njihov broj rasturen po citavoj otkopanoj površini i .što one sve skupa ne-
maju nikakav odreden smisao.
Pr'ema iznesenim podacima za ovu skupinu, mislim da se može tvrditi da zemu-
mene jame A-3 i A-4 pripadaju jedinstvenom gradevinskom sklopu. One" su medusobno
spojene oznacenim uskim »hodnikom«. Zemunica A-4 ce pretstavljati pravu nastambu,
u ,kojoj su ljudi stanovali. Jama A-3 ce biti njen dodatak. Obilje životinjskih lmstiju,
dugotrajno ognjište i mnoštvo razlicitih 'kera,mickih komada sasvim lijepo odaje njen
karakter. Tu se kuhalo i jelo ... Bila bi ne?:godna' usporedba ako bi to nazvali »kuhi-
njom«, no ona je bez sumnje ima,la baš taj smisao. Zemunica A-2 po svoj prilici nije
komunicirala sa ovom »kuhinjom«, premda se to ne može definitivno tvrditi dok se
ne bi otkopala i sva okolna površina.
4*
52 Dr A. Benac
Time bi bila abuhvacena jedna grupa zemunica. Taj grupi pripadaju A-2, A-3,
A-4- a vjerovatna i A-l. Bila bi nesumnjiva ad interesa istražiti u ka:kvaj vezi staji
ava grupa prema drugim grupama u naselju.
Druga grupa zemunica pajavila se na iSltacnam dijelu atkapane pavršine, u kv. IX
i X. Ta su zemunice A-5-6. Nažalast, i avdje je iskapavanjem abuhvacen sama zapadni
diaavih z'emunica, tako. da ne možemo. sagleda,ti cjelakupan njihav abltk. Pr,ema aname
šta je atkrivena, zemunica A-5 ce biti mna ga vecih dimenzija.
Dubina zemunicne jame A-5 se krec? izmedu 20--40 cm, s tim šta na zapadnaj
strani pastaji apet jedan nizak i nepravilan banak. Zapadni dio. zemunice sacinjav,aju
dvije palukružne azbacine. U južnaj je stajao. pomenuti banak, dak je sjevernu izbacinu
abuhvatila agnjište B-7. Tu je stajala masa gara i pepela, sa svim asabinama dugotraj-
nag lož'enja, pa nema sumnje da je ava zemunica imala svaje unutarnje ognjište. Oka
agnjišta je nadena 7 kamada žrvnjeva. Ta je jedini slucaj da se av,aka veliki braj žrvnje-
va našao. u jednaj zemunici, a samim tim m-::Jžematvrditi da su ani avdje bili u redavnaj
upatrebi. - U prafilu c se vide urušeni slajevi arhitekture. Dalje je debeo. slaj gara, sa
tragavima prepIeta i hrpama kamenja na krajevima. NeMa lijepa je upala u sjeverni
d1a jame, inaCe ga lU samaj jami nema mnaga. Daleka više sitnog lijepa bila je u slaju
iznad z,emuniCfie jame. Vrlo. je zanimljiva da se 'u jami niti akO' j,ame nije našla živa-
tinj,skih kastiju u množini kaja bi bila vrijedna zapažanja. Tu je bila svega nešto. gru-
be keramike i nekalika kaštanih šila.
Zemunica A-6 je, kako. izgleda, manjih dimenzija, a dubina njene jame iznasi
30-35 cm. U krajnjem zapadnam dijelu i ava zemunica ima agnjište, sa istim asabi-
nama kao. i u pTethadnaj zemunici. Unutrašnjast jame je bila ispunjena zemljam pami-
ješanam sa gar.om i kamadicima izgarrjelag prr,epleta; nj,ena pavršina bila je naprativ
prekrivena slajem razbijenag lijepa. Inace, unutrašnjast zemunice nije sadržavala bila
kakve znacajnije kulturne astatke.
To bi bili svi stambeni abjekti kaji su otkapani u taku dasadašnjih iskapavanja
u stratumu A. U svemu šest zemunicnih jama, ad kajih su tri imale svaje vlastita
ognjište. Zemunice A-3 i A-4 su vjerava,tna vezane u jedinstvenu gradevinsku cjelinu.
Na asnavu iznesenag materijala mislim da je patvrdena kanstatacija kaju sam
naveo. admah u pacetku: danjem stratumu u avam naselju pripadaju zemunicne nastambe.
Nema nikakvih tragava da bi avdje dalazili u abzir i neki drugaciji ablici nastambe.
Nijedna ad zemunicnih jama nema pravilna izveden oblik. Kad svake pastaje
neke izbacine,ali Ita ipak najviše dalazi da izražaja kad zemunice A-2. Kad nje se cak
ne maže adrediti i neka asnovna pravilnija kantura. Za ,razliku ,ad zemunice A~l, u
kajaj je padnica ležal~ na Tijecnam šljunku, padnica navaatvarenih zemunicnih jama
leži na zemlji zdTavici.
Gradevinski astaci se ni pa cemu ne razlikuju ad takvih ostataka u basanskim
nealitskim nas'eljima. Crvena peceni lijep, gal', izga['jeli prepl,et i kamenje su jedini ma-
guci ostaci avag primitivnag gradevina'rstva. Šteta je šta dasada nisu magle biti konsta-
tavane rupe za kaceve tako. da ne znamo. kuda su pralazili »temelji« zidova. Ti zidavi
su bez sumnje bili izgradeni ad pletera i ablijepljeni blatam. Nigdje u akviru avag
zemunickag stratuma nisu primjeceni veci i kompaktniji kamadi pecenag lijepa. Oni su
udanjem stratumu više stradali nega u garnjem ali ta nije jedini uzrak avam neda-
sltatku. Smatram da je premaz na prepletu bio. tanak i da je ta asnavni uzrak zbag
cega nisu pTanadeni' njegovi veci komadi. Redavna Su se nalazili sama sitniji kamadi
razbijenag lijepa. S obziram na tanak zid nisu bili patrebni debeli kacevi za preplet
i zbag taga vjeravatna nisu ni kanstatavane njihave ,rupe u zemlji.
Sve zemunicne jame su sadržavale pa jedan deblji slaj gara. U zemunicama A-4
i A-5 (a danekle i zemunica A-6) takav kampaktni slaj je ležao. na dnu zemunicne jame.
Kad zemunice A-2 slaj gara ležao. je u visini ruba jame. Ocito je da se mdi 'a uruša-
vanju kravne kanstrukcijoe kaja je bila izradena od biljnag materijala. Medu kampak-
tnim slaj,em gara (šta znaci da je krav sadržavao. debele naslage biljnih vlakana!), pri-
mjeceni su tu i tama astaci prepIeta. KTav je morao. biti pakriven pleteram, a pa
tame naS'lagani slajevi raznag biljnag materijala. U zemunicama A-4 i A-5 avakav iz-
garjeli krav se srušio. na dna jame, pa je ad njega i astaa anakav kampaktan slaj gara.
Pažljivim posmatranjem profila a, b, c može se ustanoviti da taj sloj gara stalno .pra,ti
i
sruceno kamenje. Na prafilu a i c (zemunice A-2 A-5) kamenje s'e drži krajeva gara,
dOK na 'profilu b (zemunica A-4) ona zauzima krajeve i sredinu. Mislim da je ava kame-
nje u uskoj vezi sa krovnom konsrt;rukcijam. Ono je pritiskivalo krov sa gornje strane
i na taj nacin pojacavala njegovu stabilnost. Srušilo se u jamu zajedno sa krovnom
konstrukdjom,a polažaj kamenja na krajevima pokazuje da je .ono na krovu uglavnom
stajalo na krajnjim tackama.
Nešto više od ovoga ne bi se moglo reci o graditelj.skoj vještini u donj"em stra-
tumu naselja. Zemunicne jame su bile opkoljene zidom od prepIeta, prevucenim tanjim
slojem blata. Krov je takoder imao preplet, prekO' kojeg je položen biljni materijal pa
onda ucvršcen vecim komadima kamenja.
Upada u oci keramicni fragmenat na T. IV, 26, odn. T. VIlI, 5. Na njemu je izve-
den neobican ornamenat koji se ne može ubrajiti niti u jednu grupu ornamenarta u Lisi-
cicima. Dabivam utisak da ovo nije obican geometrijski CTtež, nego da ima svoju odre-
denu sadržinu. Ako s·e ovdje radi o shematskaj pretstavi !kuce i dva drveta, onda bismO'
neštO' - iakO' jaka malo - mogli da vidimo na toj slici. Vidjeli bismo 's,ama to d'a su vrata
imala oblik trougla (šta nas potsjeca na šatore!). Ona bi prema tame bila zastkana
kožom ili necim drugim. Zasada ukazujem na ,o,vu mogucnost tumacenja navedenog
O'rnamenta. Da li ana zbilja ima takvu dokumenbrnu vrijednost, mogli bi potvrditi
jedino brojniji i cjelovitiji nalazi ove VTste.
Nema srumnje da je najznacajniji objekat u zemunicnom stratumu centralno
ognjište B-5 i njegov sistem u kvadratima VII, XII, XIII i XIV (vidi Tab. XIV - 1,2). To
, agnjište daje nam cak i jednu adredeniju sliku o' životu društvene zajednice iz neolit-
skih Lisicica.
Izmedu zemunicnih grupa i sistema centralnog ognjišta postoji jedan relativno
prazan prostor, koji ga izdvaja u jednu posebnu cjelinu. Na tom pro.stO'ru postoje samo
mnogobrojne male jame. Nihov opseg se krece izmedu 0,50 i 1,50 m, a dubine od 25
do 90 cm. Tu nema nitkakvog narocitog sistema, a mijenja se samo njihova gustina.
Najgušce su poredane u kv. XI, gdje je otkopano dvanaest ovakvih jama. Sve skupa,
one ne cine nikakav odredeni sistem; prema tome ne može im se dati ni odredena arhi-
tektonska uloga. Osnovnu polugu citavog sistema cini centralno ognjište B-5. Ono je
smješteno u središnjem dijelu plitkog udubljenja D-39. Ovo izduženo udubljenje je na
mjestu ·ognjišta duboko 15-20 cm, upravo toliko da se kamena podloga poravna sa ni-
voom neolitskog humusa. Samo ognjište ima kiružan oblik, sa promjerom odo oko 2 m
i punom kamenom podlogom ·od sitnijih i krupnijih oblutaka. Gornju površinu sacinja-
valo je samo lijepo poravnato kamenje (vidi Tab. XIV, 2), bez upatrebe zemljanog lije-
pa. Tu se lažila vatra a od dugotrajnog loženja neki se krecni obluci direktno lome
pod rukom. Prvobitni oblik agnjišta se gotovo sasvim sacuvao i nešto osipanja njegove
kamene poclloge bilo je jedino na dijelu kaji nadvisuje jamu D-24.
Šta r.am pokazuje prostor oko ognjišta? Citav prostar istocno 'od njega bio je
prekriven ga;rom i upravo enormnim brojem životinjskih kostiju. Narocito se to opa-
žalo na prostOTu gdje se otprilike sastaju kvadrati VIr, VIlI, XI, XII i na citavom pro-
i
storu izmedu jama D-27 D-36-38. Gar je bio vrlo mastan, a kosti nabacane na hrpu,
takO' da se citava ta gomila atpadak& pružala ad 0,60 m dubine do nealitskog humusa.
Ona najbolj·e posvjedocuje dugotrajnost upotrebe ovag agnjiMa, a isto tako i masovnost
u gotovljenju jela. - Oko ognjišta nad·eni su zatim u 'relativno velikom broju koštana
šila, glacalice i dTuga koštana aruda, kao i kremen i nožici i druga kamena oruda.
Jama D-24 nije narocito duboka, ali je bila potpuno ispunjena' garom i pepelom
(profil d).
Sasvim je sigurno da i jame D-44-45 prip&daju ovom centralnom ognjištu. One
nisu nikako stroga 'Odvojene, ali ce prema svom sadržaju ipak pretstavljati dvije advo-
jene jame. Svojom velicinom i dubinom one odgovaraju zemunicnim jamama, ali njiho-
va kulturna sadržina pokazuje sasvim druge osobine. Niti u njima niti akO' njih nije
uopce bilo gradevinskih ostataka; nije Se magaa primjetiti nikakav trag lijepa ili pre-
pIeta. Prema tome ne radi se ni o kakvim gr::tdevinama. Sjeverni prošireni dio jame D-45
bio je najdublji (80-90 cm), a u cittavoj dubini ispunjen kampaktnim pepelom i garom
54 Dr A. Benac
(posebno na dnu). Uz jugozapadni kraj jame D-45 bilo je još jedno ognjište sa kame-
nom podlogom koje j'e na pl:anu II oznaceno sa B-4. Kamenje, doduše, nije bilo ni izda-
leka onako pravilno poredano kao kod B-5, ali pepeo, gar i nagorjelo kamenje ne varaju
u konsta1Jadji ovog ognjišta. Konacno, u sjeverozapadnom dijelu jame D-44 je postojalo
jedno ognjište, B-6, bez kamene podloge. Tu joedobro poravnato dno i na njemu se dugo-
trajno ložila vatra. Sjeverno od ovog ognjišta bila je u jami najv,eca naslaga pepela i
raznih otpadaka (ovdje se cak v:rlo jako osjecao neugodan vonj).
Tako uz veliko ognjište B-5 imamo još dva sporedna ognjišta. Sva tri zajedno
cine jedan sistem. Ogromni gar i pepeo u izbocenom, dubokom dijelu jame D-45 pripada
ognjištu B-4, ali djelimicno i ognjištu B-5, dok je ognjište B-6' imalo svoje posebno
»smetište«.
Ujamama D-44-55 našlo se pOTed pepela i gara mnoštvo dI'ugih 'Objekata. Možda
je potrebno na prvom mjestu spomenuti životinjske kosti. Njihov broj nije bio tako
velik kao na »smetištu« istocno od ognjišta B-5, ali je ipak pretstavljao sistematski
nabacano mnoštvo. Najveci broj otpadaka pripada keramici, a 'Osobito gl'uboj ke~amici
sa plasticnim ukrasima. Bilo je i finije radene keramike, sa raznim urezanim orna-
mentima ili uk;rasima nacinjenim uz upotrebu crvene boje. Keramika u ovim jamama
opcenito odražava stil u donjem straturnu, o cemu ce biti posebno govora kod obrrade
tog materijala. Najzad, naše jame su bile bogate koštanim i kamenim orudem, svakako
daleko više nego obican kultUJrll1isloj.
Objekat obilježen sa C-I ulazi vjerovatno u ovaj centralni sistem. Na tom mjestu
su bile postavlj·ene rravne kamene ploce i oko njih k,ameni tarac. Uz to su ovdje nadena
cetiri žrvnja i jedan saUrac. Ovo je, dakle, mjesto gdje se vršilo satiranje biljnih plo-
dova - žitarica. Možemo ga nazvati primitivnim mlinom. U go'rnjem stratumu ima više
ovakvih »mlinova«. Ovdje su sacuvana samo još dva (a to je razumljivo za· donji sloj!).
»Mlin« C-I stoji upravo na mjestu na kojem ulazi u zajednicu sa centralnim ognjištern.
Cjelokupan sistem ognjišta B-4-6 ima svakako posebno znacenje u donj,em stra-
tumu ov'Og dijela naselja u Lisicicima. Taj sistem se mora posmatra1ti u 'Odnosu na
ostale objekte iz istog nivo-a. Bez obzira na to što nisu otkopane nastambe na sjevernoj
i južnoj strani od sistema ognjišta, ipak se mo.že sa sigurnošcu reci da Qvaj sistem
prripada svim tim nastambama i da oznacava jednu od centrainih tac'aka u cijelom
naselju. Nije teško zamisliti da se ovdje odvijao zajednicki život ovog dijela naselja,
da je to bilo »javno mjesto« na kojem Silise sakupljali stanovnici iz naselja. No, daleko
je 'važnija cinjenica da je to zajednicko mjesto bilo snabdjeveno sa citavim sis,temom
velikih ognjišta .. Na dm ognjištima Se vrlo mnogo kuvalo i peklo, što nam jasno poka-
zuje mas.a životinjskih kostiju i masa keramike u velikim jamama. Meso se narocito
mnogo spravljalo na ognjištu B-5, jer je kraj njega ležala citava hrpa životinjskih
kostiju. Jama A-3 nam dovoljno jasno pokazuje kako izgleda jedno posebno gazdinstvo.
Tu su životinjske kosti nadene u skromnom broju, kada se usporrede prema onim oko
i
oentralnog ognjišnog sistema. Zbog toga je ovo gotovljenje jela na centralnim ognji-
štima bila zajednicka stvar vece zaljednice. Tako ovdje imamo zajednicko i pojedinacno
gazdinstvo u gotovljenju hrane. Ta dva nacina se medusobno nadopunjavaju i nastaju
u uslovima odredene društvene zajednice.
Donekle je teško objasniti jedino mnogobrojne mal,e jame na slobodnom prostoru
izmedu sistema cent:ralnog ognjišta i zemunicnih nastambi. Vec sam rekao da one
nema,ju nikakav odrredeni smisao, jer su razbacane i sasvim nasumce iskopane. Pretpo-
stavljam da su mnoge od njih iskopane radi vadenja 'zemlje (to je neka vrsta ilovace)
za obljepljivanje zidova na nastambama. Nije nacinjena analiza te zemlje i z·emlje od.
koje se pravila keramika, pa ne možemo sa s1gurnosšcu :reci da se zemlja iz tm jama
upotrebljavala i za pravljenje posuda. Cini mi se da je ona ipak nešto prhka i da možda
nije mogla služiti u te sV'I'he. Jedino analiza ce moci ovo tacno odrediti. - Neke od
jama su rela,tivno dosta duboke (D-15-18 i D-28-32) i probijene sve do rijecnog šljUlllka.
Ne bo bila bez osnova pretpostavka da se ovdje radi o manjim os:ta,vama (meso bi ovdje
moglo duže da Se sacuva!). Tim više što se jame D-16-18 nalaze u samim zemunicnim
jamama. Neko trece tumacenje Qvih malih jama ne bi mi zasada izgledalo vjerovatnim.
Položaj centralnog ognjišta i zemunicnih nastambi ostaju sada u izvjesnom odnosu.
Dos'<lidaQtkopane zemunice Se redaju u nekom krugu oko centralnog ognjiMa. Da li ce
Neo1itsko naselje u, Lisicicima kod Konjica 55
tako biti· i dalje, mogu poka.zati samo dalja otkopavanj~. Ukoliko bi se to potvrdilo,
imali bismo tip Ikružnog naselja sa centralnim sist·emom ognjišta u sredini.
Time bi otprilike biO' završen pregled arhitektonskih objekata u donjem - A
stratumu naselja u Lisicicima.
Granica izmedu donjeg i gornje.g stratuma nije bila tacno abilježena. Na sjevernam
prafilu kvadrata X i XI sterilan i nabijen sloj protezao se na dubini od 0,40-0,50 m.
DalJe prema zapadu, li kvadratima XII i XIII, ovaj steri1ni sloj se spuštaO' i uglavnom
se gubio medu osil;acima kuca na dubini od 0,60-0,70 m. Opcenita mo~emo reci (a to
potvrduju i drugi nalazi) da se granica. izmedu donjeg i gornjeg stra1Juma nalazi na
dubini od 0,40-0,60 m.
Osnovna. razlika ,i medu ova dva stratuma sas'toji se u nacinu izgradnje kuca. Dolje
smo vidjeli samo zemunicni tip kuce; dak u gornjem straltumu imamo nadzemne, cetvr-
taste nastambe. To nam, doduše, za gornji stratum potvrduje samo jedna kuc9., no
smatram da je i ona potpuno dovoljna za djelimicne zakljucke.
Na planu III prikazani su ostaci te nadzemne kuce. Njeni temelji su ležali na
dubini od 0,60 m, a protezali su s'e u kvadratima VII, XII, XIII i XIV. Ovo se dobilo
SL 1
tacnim ucrtavanjem horizontalnih profila u pomenutim kvadratima. Ne radi se 'o kon-

strukciji n6?kih kompa.ktnih temelj'a kuce, je1r nam oni kaO' takvi nisu bili sacuvani. Na
ovoj dubini j'e sacuvana kompaktna trasa debelog lijepa, koja je sasvim sigurno abilj·e-
žavala trasu temelja. Iznad toga bilo je takader vecih ili manjih komada lijepa (a bilo
ih jepO'jedi~acno i ispad te cr-azicne),ali ani nisu uarpce pretslt:avlfali avaka kampaktnu
cjelinu. Tra,sa na. 0,60 m je apsalutna odavala razbijene astatke zida, anako kako ih
vidimO' na planu III. Kad kuca ciji su temelji izradeni' ad kamena, ostaju takade'r samo
dijelovi temelja, pa SIE' po njima vidi njihova osnava. Tako je i ovdje sa lijep am.
Nadzemn:a kuca u ovom stratumu bila jG cetVTtasta, sa dužinom zidava ad 5,5 X 6
m. Njena unutrašnjos,t se sastojala ad svega jedne prostocr-ije, pošto nisu ustanovljeni
nikakvi tra.ga~i kaji bi gavOlrili 00 unutarnjim pregradama. Ulaz u a\l'u kucu biO' je -
kakO' izgleda ,- u sjeverozapqdnam uglu, gdje je trasa, lijepa astala, prekinuta. Veci
astaci lije.pa naSe. na sebi tragave zidne' kanst~ukcije. Na mnagim komadima ostali su
otisci drvene grade ·i uvijek se radi o' uspravno poredanam kalju i stJUpovima '- sl.
la-do Na osnavu toga ocigledno je da je zid bio izgraden. od gusta pobade'l1ih kalaca
(zapravO' sasvim zbijenih),a onda oblijepljen iloOvacom pamiješanom sa pljevam žita-
rica. Ovo miješanje ilovace i i
pljeve se danas vrlo lijepa razaznaje. Nigdje na ovom
56 Dr A. Benac
prostoru nisu pronadeni ostaci pletera. Prema tome konstrukcija zida je sasvim izmi-
jenjena. Dok je u zemunicnom sloj u pleter bio osnova zida, ovdje je to :red gusto zabi-
jenih kalaca. Sam zid kuce bio je vda debeo, što najbalje svjedoce zaiSlta debeli
komadi lijepa. U unutrašnjooS'ti kuce nije primj,ecen nikakav specijalna nabij·en pod.
Inace je ta unu1Jrašnj,ost na dubini od 0,60 m bila ispunjena jako gustim garom, a to
znaci da je i ovdje krov ipak bio izgraden od biljne materije.
Takva bi bila konstrukcija ov·e kuce, koja pokazuje dosta bitne promjene i u
obliku i u nacinu izgradnje pr'ema zemunicama. Da li je to opcenita poj'ava u .golI'Iljem
st'ratumu naselja, ne možemo tvrditi bez daljih dok,aza. No, u svakom slucaju ovo je
prva cetvrtasta neolitska kuca u Bosni i Heroegovini koja je dosada sigurno konstato-
vana. (
Kod ()ve kuce su od velikog inte:resa i posebno fonni.Tani komadi lijepa kakav
vidimo na sl. le. ToOsu pasebno iz:radeni predmeti, ali su nadeni u trasi kucnih zidova
i svakako im p'ripadaju. Tikomadi s/u nad'eni u sjeveroistocnom zidu. Njihova namjena
u zidnoj konstrukciji može se objasniti jedino na dva nacina. T{) su ()bicni otvori na
zidu koji slure za provjetTavanje ili Su 'Otvori vezani za pec. U ovom posljednjem slu-
caju pec je bila prislonjena uz zid i otvor je služio Ikao neka Vlrsta dimnjaka. - Pri-
mjerak lijepa na sl. 1f pripada valjda nekoOmuglu zidova, jer njegova ob lina zahtijeva
takav jedan polažaj. Karakteristican je, nadalje, !komad lijepa na sl. la . .Jedna njegova
stTana odražava slabe tragave kalaca i zato je vrlo 'Obicna. Ali na drugoj strani ovaj
komad je pol1JpUI1JO ravan.i prtema~an bijelim premazom (kr'ecnim). ToOje jedini komad
lijepa sa 'Ovakvim rpremazom, ali pa njemu vec m'Ožemo suditi da su zidovi bili prema-
zani ovim krecnim premazom. Mislim da se :radi o II.mutalI'Iljajstrani zida.
Na O'tkopanom prostoru, gornji stratum nije pružio više nikakve cjelovitije tragove
neke nastambe. Bilo je manjih ili vecih grupica lijepa, ali bez povezan{)8rti, bez moguc-
nosti da se od toga stv{)ri bilo kakva pretstava o nastambi. U gO'l'njem s1Jratumu zabi-
lježeno je j'Ošsamo sigurno šest mjesta na kojima se vršilo satiranje žitarica - »mlinova«.
Oblik je uvijek isti. Poneka ravna ploca i 'ok'Otoga dosta kamenja, i uz to redovno pri-
sustvo ad po nekohko ŽTvnjeva. »Mlinovi« C-4-6.leže nq dubini na kojoj su ležali i
temelji kuce. Oni su dakle poptuno savremeni ovoj kuci. Ostali. su u st'l'altigrafskom
pogledu nešto viši, pa ce prema tome biti i nešto mladi. - U svak{)m slucaju ova je pri-
licno velik broj tih »mlino'va« 'na !relativno malom pr.ostoru. S obzkom na primi,tivnost
i dugotrajnost postupka oko satiranja žirta:rica 'Ovo naS nimalo ne iznenaduje.
Time bi bila završena naša razmatranja {) arhitektanSIkLm objektima u Lisicicima.
Ti objekti vrlo reljefno p'Okazuju dva stratuma u naselju, a detaljna 1ierenSika zapa-
žanja su pokazala osnavne p:rincipe izg'radnj'e u svakom .od .ovih sltratuma.
3) Ekonomika naselja - Vec sam na par mjesta spomenu{) da se u otkopanom
dijelu naselja našao velik broj žbmtinjskih kostiju. Izvršena analiza") daje jednu inte-
resantnu, a pomalo i ne.ocekhnanu sliku. Prije svega kosti jelena su toUko <brojne da su
one zastupljene skaro tri puta više nego kosti svih ostalih živ.otinja. Po Igruboj p:rocjeni, /
jelen je zastupljen sa preko dvije srt;otine kostiju, dok -svim ostalim životinjama pripada
nešto 'Oko 80 kostiju (naravno, ovdje nije uzeta u obzir masa sitnih i polomljenih
kostiju!). Iza jelena dolazi vepa:r (29 komada) i srna (19 k{)ma.da). Sredinu tabliCe bi
zauzimali govece (15 kostiju) i divak{)za (14 kostiju). Pojedinacno se javlj.aju vuk, pas
i jazavac.
U odredivanju kostiju nije sasvim sigurn.o ustan.ovljena da li SVia.zubala divo-
koze pripadaju baš diV'okozi (da se' ne lI'adi k'oji -put o d'Omacoj kozi). Medutim, medu
rogovima su nadeni samo rogovi divokoze što upucuje TIJazakljucak da se ipak radi u
vecini slucaJ-eva o divokozi. Isto tako nisu nadene sasvim tkaraklteristicne kosti koje bi
po·tvrdi:vale da su stanovnici Lisicica poznavali domace g{)v-ece.Ta dva pitanja ce zasada
još 'Ostati pod znakom piianj!a.
No i bez toga situacija je dosta jasna. Stan{)vnici ne.olitskog naselja u Lisicicima
su uglavnom lovili jelene, srne i veprove. To im je bio ,glavni izvor mesne ish!fane, la
lov svakako jedno od osnovnih zanimanja. Mi ne možemo tVlrditi da se oni nisu bavili
") Odreqiyanje ~ostijtl izvršio je g. LjuQO(;oric ii';Biološko~ inst~ta 4 Sarajev-tl.

'"
Dr A. B ena c: Neolitslko naselje u Lisicicima kod Konjil:a
D~s
)iUI
+00
~5140 .-5'
~S~8+<6~J+5l~
~40VII +40 VII' I" t
0"'10 o o 2p -~S
xv VI III
-10
XVI V
-2.0.. .~!,--r'"
IV
-lo
LJ 1"" .•
-1.>
,, '.S
.,
°"01100
AJ /
'.
-_.-------- 1
,,
li"
'·115
I
I
I
•
•
I
I
.
I
,I \
\
\
I' \
\
I
~-tSs \ \
\
\ , --_ ...'
Plan I
eolitSko naselje u Lisicicima kod Kon.iiea
·'15 -
--
,,
I) /
, -_ ..~._-- ..
I
,
,I
O-+ZlloS
\
I ,I
I
.I
•
I
, I
I
I I I
I \ ,
I \
,\ \
\ ,
,-
I
\
\ ,, I
~-tSs " , \
,
"
Plan I
Dr A. B e il ac: iNealitsko nalselje li LisicLcima kod ~onjiea
,,
••
••
,.,
(
,
••
5("') •
,
••
'~30('OO)
..
••••Kv.XIII
• ..
•
••
,,•
•
'!\'S(<l3)" ••..
•.
....•...
•.
.
•
5('08) •••••
'0_. '
•.•.
..
-za" J -2IH)
'0('08) '!10(,o8) ~1(80)
Kv.VIII
.s(,o')
~·20
fzWl,,) Kv.VII
•
• ••
(j
••~,.(,oo)
~1~2J
----0
• ~v.1I10.Z(S8i .• (8.)°_3(83)
'o·s(s.)
'+\,(65
'0("')
0-'5(~9)
~30qO)
'!iS(93) -t(80J 4(18)
.2(10)
'O("H) 5(10)
Kv.X'I/
'1.111(98)
~SZ(-9
10) G.D--10
~
Plan II
(Stratum A)
o naselje u Lisicicima kod Konjica
. +5 b5)
-10(1.~)
~2(&\)
Ky. XII
.... _" •
:°.2,0(11(,)
•
••
°O(~S)
•
"
a~
.b!~r
(Stratum
)-3-5(861
\-9
I
10<\1.111
A)
(,. .-J
°+2(8.1
°0(11) J
2i 10
·0
~t(l~)
_1(81)
°O(iO) j(.3)1
(ni
0"(6S)
o.~(.,)
'_S(83)
0.30.0)
".2
o.l(iO)
.2(8.)
(so)
-,,(,}O)
~~
~S(b5)
°0(8~)
] ex
-20 -"8n~l-_.
'?oS0(8~)
·t(~\
.2(10)
(OS)
Kv.VII
-Z-!>
~<1BJ Kv.'__
09°)-l:("@
-SO(5')
S(~)
31(Qo)
-U(HO)
])-'2-
0(8~&~
Kv." -2(81)
0.11(3l.)
7"5') KV.VIII
A
1
-10(3')
1
Dr A. B ena c: Neolitslko na,selje u Lisicicima kod Kon.iica
r---
,
>II
1- ---------
i
Vili
i #
o
VI III
v IV
Plan III
(Stratum B)
Lisicicima ko d Konjica
.
XI x
Vih IX
o
VI III
v IV
Plan III
(Stratum B)
1
Dr A. B ena c: Neolitsk{) na,selje li Lisi'ci<:ima kod Kon.iic.a
Profili a-d: a - Zemunica A-2, b - Zemunica A-4, c - Zemunica A-5 A-~, d

I I 1\ I
hvVY1 V s
11111 \ \ II
I
I~ I
I
r' 11;,'/( I
I~l
S I o
1/ I , \ e p o m ~
k v ///1
~
- Zemunica A-2, b - Zemunica A-4, c - Zemunica A-5 i A-~, d - jama D-24

Neolitsko naselje li Lisicicima kod Konjka 57
i stocarstvom, jer 'Ovo zavisi od sasvim !lacne identifikacije kostiju goveceta i divokoze.
U svakam slucaju, stocaTstvo je 'Ovdje još nerazvijeno i ne može se 'USporediti sa lovom.
Konacno, ako se i Mdi o domacem glovecetu i kozi, to je vrlo mršav T·epertoar domacih
životinja u poredenju sa dTUgim neolitskim naseljima.
Nema sumnje da su neolitski stanovnici u Lisicicima pozna,vali neku vrstu ze-
mljor,adnj·e. Ta nam potvrduju u prvom redu veoma brojni žrvnjevi i satiraci, ali to nam
potvrduju i nalazi žitaTica. Mnogi -komadi pecenog lijepa bili su pomiješani sa pljevom
i zrnj·em žitarice k,oja je identifik'Ovana kao j,ecam(?):) Da li ,se 'Ovdje uzgajala još
neka biljka? Za 11;'0nemamo diJrektnih dokaza, iako je ta sasvim moguce (s obzirom na
velik broj »mlino'va«).
Ne može nas iznenaditi što je u ovom neolitskom naselju lov igrao tako bitnu
ulogu, kad znamo da su okolne planine (Prenj i d["uge) bile prepune divljaci. Više 6e nas
iznenaditi što tu nema i razvij'enijeg stoCoa.rstva. Naselje u Lisicicima ce po svoj ,prilici
biti savremeno butmiTskoj kulturi u Bosni (vidi idu6e odjeljke!). Tamo je stocarstvo
bilo prilicno razvijeno i u ekonomici tamošnjih naselja 19ralo barem tako važnu ulogu
kao i lov. A ovdje je ,ono sasvim u pozadini. Zemljoradnja j'e svakako 'Ovdje uslo-vila sje-
dilacki nacin živol1;a,jeT bi se kao lovci teško mogli tako dugo zadržati na j'ednom
mjestu.
Ovakva struktura ekonorr.ike u Lisic icima uslovila je 'Odredene logicne poj,a.ve.
Ovo naselje se sa svojim centralnim ognjištem prilicno bitno razlikuje od naselja but-
milrske kulture u Butmiru i dolini Bile. Tamo (to je narocito lijepo konstatovano u
dolini Bile) svaka zemunica ima iskljucivo svoj'e ognjište i njihov'e nastambe vode po-
sebna ku6anstva u pogledu ishrane. U Lisicicima se sve to odvija dvostrukom linijom.
Pojedine kuce imaju svoja vlastita ognjišta, oko kojih su Se našle životinjske kosti i sl.
Uz to imamo vehko oentralno ognjiš,te sa svojim sistemom jama, gdje se je spremalo
živoltinjsko meso u velikim kolicinama. To je bilo kolektivno gazdinstvo od kojeg se
vjeravlatno i dolazilo do onog pojedinacnog. Ova ekonomika je nastala svakako kao
posljedica :zJalnimanja.Lov na velike jelene i na drugu divljac zahtijevao je zajednicki
napor jedne veCe grUtpe (jer, konacno, o["užje je još i suviše slabo Za pojedinacni lov).
Kolektivan lov po-vlacio je onda za sobom i nacin. ishrane, odnosno nacin života u na-
selju. Nema sumnje da je centralno ognjište i kolektivno kuvanje na nj,ernu baš odraz
takvog lova. - KakaJV je kod toga vladao- odnos izmedu zajednickog i pojedinacnog
gazdinstva, ne bi se moglo tacno odrediti na osnovu nadenog arheološkog materijala.
Tu bi nam možda mogli da pomognu neki etnol'oški podaci.
Ovaj primjer društvene strukture i ekonomike u Lisicicima pokazuje nam vrlo
lijepo kako ne možemo polaziti od 0pceg ka pojedinacnom, nego baš obratno. Ako uz-
memo da su neolitski stanovnici u Lisicicima bili približno savremeni Butmiru. bilo bi
prirodno ocekivati i slicnu ekonomiku. Bilo bi u prvom·redu ocekivati da su se tu vec
izgubili tragovi lovackog stadija života. Ali to ovdje nije slucaj. Lovacka tradicija se
još z'adržala u prilicno jakoj formi i o njoj se mo·ra i te kako voditi racuna. - Rekao
sam vec u prvom radu, a to izgleda i sada po citaJVom materijalu, da su l1'leo,JitsJkista-
novnici Lisicica došli iz jedne oblasti u kojoj je lovacka tradicija mo,rala. vec davno
da prestane. Oni su po mom mišljenju porijeklom sa zapadnog Mediterana i došli su
ovamo sa mOTs-ke'Obale. I tu onda dolazi do jedne druge zanimljivosti. Cini mi se da je
sasvim moguce da su se neolitski stanovnici u Lisicicima prilagodili noV'oj okolini, izvan-
redno bogatoj lovnim životinjama. Prilagodavajuci se novoj okolini i navom nacinu
života, oni su u izvjesnim stvarima pošli korak nazad (kolektivna ishrana), dok su u
drugim ostali na starom i pTodužili dalje napTE~dak.Takalv je slucaj sa: kmami!kom.
Po:sljedice razvijene lovacke djelatnosti ne iscrpljuju s'e ovim. Boga't8tV'o ko-
štanog OTuda, kao i nedostatak statue ta od pecene zemlje, pripadaju takoder pojavama
koje bi 'Ovom djel,atnošcu mogle biti - barem donekle - uslovlj'ene.
Naravno, ova slika je djelimicno cjelovita za donji stratum u naselju. Kako je
bilo u gornjem stratumu, ne mož'emo sasvim sigurno zasada r·eci, jer nema dovoljno
objeka1Ja. Vidjeli smo da je tu otkTivena samo jedna osnova kuce. 2ivotinjske kosti od-
") Prema vlastitoj ocjeni.

58 Dr A. Benac
govaraju onima iz donjeg stratuma, no one Su uglavnom bile ravnomjerno razbacane

po citavom prostoru. Vidjeli smo ovdje veci broj »mlinova«, ali zasada ne bih mogao
izvesti neki odredeniji zakljucak.
4) Orude i oružje - Na istraženom prostoru u 1953 godini pronaden je prilican
broj kamenog i koštanog oruda i oružja. U tom pogledu slika se izmijenila prema poda-
cima iz prethodnog izvještaja, ali se još ne mOže govoriti o nekom obilju kamenog alata
i oružja. Statisticki podaci nadenih' predmeta izgledaju ovako:
kamena oruda i oružja - 100 nožica, 24 strugalice, 25 strelioa, 12 svrdala, 34
sjekke, 6 cekica;
koštana oruda -. 67 šila" 5 glacalica, 10 razlicitih koštanih alatki (noževi, cekici
i slicno).
Naravno, ovdje nisu ubrojani fragmenti, koji ne mogu da p['uže ni najmanje po-
datke o obliku.
Kremeni nožici imaju sasvim obicne neolitske oblike (T. XI, 11-14). To su uglav-
nom nožici trapezoidnog presjeka, sa dvije oštrice i bez retuša. Manji broj pripada
trougaonim presjecima. Medu nožicima ima opet pravih »noževa« po njihovim dimen-
zijama (T. XI, 14).
Strugalice takoder nisu dale ništa novo u poredenju sa onim u prethodnom izvje-
štaju. Neke od njih imaju zaobljen donji dio (T. XII, 5, 6), dok su druge cetvrtastog
oblika i retuš im se proteže na tri strane. Ima, konacno i nekoliko komada strugalica
koje - po mom mišljenju - imaju napravljen dvostlTuki strugac: jedan obicni na užoj
strani i drugi na dužoj strani. Ovaj drugi strugac služio je za struganje okruglih pred-
meta.
Tipovi sjekira su ostali u svom standardn"om obUku. Izvan obicnih jezicastih i
obicnih kalufastih sjekiJra nema drugih varijacija (vidi Tab. XI, 1-6). Tu su zastupljene
ilagane jezicaste sjekire (Tab. XI, 2), izradene od krecnjaka, koje su vrlo dobro poznate
u svim bosanskim naseljima iz neolita. U Lisicicima je daleko više zastupljen jezicasti
nego kalupasti tip sjekira. - Cekici (ili ce to prije biti nadžaci) imaju redovno jednu
stranu naoštrenu, tako da ovdje moramo svakako racunati S:l jednom vrstom kamenog
oružja. Na plTimjerku u Tab. XI, 10 ostalo je nedovršeno bušenje rupe, pa nam tako
izlazi pred oci i sam plToces rada. Cep u SiTedini bušene rupe je ostatak onog istog pro-
cesa k,akav smo vidjeli na jednom primjerku iz Butmira (Butmir II, T XV, 5). Radi se
vjerovatno o bušenju mokrim pijeskom i pritiskom koštane alatke.
Od ostalih iZTadevina od kamena spomenuo bih još strelice. Svi nadeni komadi
spadaju medu strelice sa trnom :zja 1:1 adivanje. Njihov oblik je više ili manje zašiljen,
trougaon ili ovalan, ali se u cj~lini strelice i?: Lisicica ne odlikuju nekom inventivnošcu
u izradi niti velikom raznovrsnošcu (Tab. XII; 1-4).
Za naselje u Lisicicima je bez sumnje veoma karakteristicna velika upotreba ko-
štanog oruda. Dovoljno je samo pogledati na broj nad,enih šila pa da se ocjeni kako
vidno mjesto imaju koštana oruda medu os,1Jalim.nalazima. Proizvodnj,a koštanih šila
je bila masovna. Treba napomenuti da je pOl'ed ovdje spomenutog broja nadeno još
mnoštvo kostiju koje su bile pripravljene za izradu šila. To su otcijepljeni šiljci i sl.
za koje se slobodno može tvrditi da pripadaju prvoj fazi izrade. Nekoliko šila i njihove
oblike vidimo na Tab. XII, 7, 8, 10. Vec sam u prethodnom izvještaju naglasio da su neka
od njih uglacana kao staklo, a za sva uglacana šila vrijedi opažanje da su radena sa
veHkom pažnjom. Glacalioe su obiono dosta masivne, imaju više zaobljene vrhove, a
rad~ne su. sa istom pažnjom kao i šila (Tab. XII, 11).
Ovo su standa'rdna ,koštana oruda u neolitskom svijetu. No, nas'elje u Lisicicima
odhkuje se baš tim što ima vrlo širok repertoarr koštanog alata. Široka rebra ili veprovi
zubi upotrebljavani su za pravljenje malih i velikih noževa (Tab. XII, 16). Ovakav veliki
nož, kao što je ovaj citirani, nije mogao služiti u obicne svrhe. On je valjda upotreb-
ljavan :zjarezanje i miješanje gline ili u neke slicne svrhe. Uz noževepravljeni su i
budaci i maljevi (Tab. XII, 17), a zatim haITpuni (Tab. XII, 9), pa cak i dugmad. Kad
kažem dugmad, uzimam za podlogu predmet na Tab. XII, 18. On ima potpuni oblik
dugmeta, izraden je precizno, gornja mu je plaha lij'epo uglacana, a samo je š,teta što
je uništen povor za rprišivanje. Time' je donekle stavljena pod upitnik njegova dokumen-
tarna vrijednost, iako smatram da je to zaista dugme (glava igle ipak ne bI dolazila u
obzir). Ukrasna igla SIclzmijskam glavom naTab. XII, 15, privjesak na Tab. XII, 14,
okrugli ukrasni predmet na Tab. XII, 13 i drška za nasadivanje kamenog alata popu-
njavaju navedenf repertoar.
Citav taj pregled koštanog alata najbolje iluS1truje razvijenost i masovnost ove
grane proizv'Odnje. Uz tu konstataciju htio bih da bacim svjetlo još na neka pitanja.
Statistickim podacima utvrdeno je. da su koštana oruda mnogo brojnija u donjim
nego u gornjim dijelovima kulturnog sloja. Da navedemo samo primjer koštanih šila. U
jama ma, su nadena 33 šila, u donjem stratum u (ispod 0,60 m) se broj smanjuje na 25
komada, dok je u gornjem stratumu (iznad 0,60 m) sakupljenosvega 9 šila. Tako je stratum
A daleko bogatiji vim šilima, jer njemu ustvari pripada 58 komada, dok stratumu B pri-
pada samo 9 šila. Drugacija je situacija u pogledu kamenog alata. U jamama je napr.
nadeno 11 nožica i 1 strelica. U s<tratumu ispod 0,60 m nadeno je 38 nožica i 7 strelica,
a u gO'rnjem stratumu 51 nožic i 17 strelica. Na taj nacin smo dobili gotOlVoobrnutu
sliku. - Najjaca proizv'odnja i upotreba koštanog alata pada u pocetne faze razvoja
avog naselja. Kasnije to sve više slabi iako je i kasnij,e relativno dobro razvijena. Na
racun koštanog raz.vija se u gornjem sloju sve više proizvodnja kamenog ala,ta. Da li je
tome uzrok opadanje lova ili nešto drugo, teško bi bilo sa sigurnošcu tvrditi.
• Mislim da je lov zaista u dobroj mj'2ri uslovio ovako razvijenu produkciju košta-
nog alata u donjem straturnu. Ovo dvoje je med'USobno povezano, ali u tome ne leži
jedini uzrok. Cini mi se da se tu radi i o odredenom ukusu i tradiciji neolitskih sta-
novnika u Lisicicima.
Od bosanskih neolitskih nalazišta jedino je Nebo u dolini Bile posjedov.alo prili-
can broj koštanog alata.") Ostala bosanska nalazišta su uglavnom siJromašna u 'Ovakvim
nalazima. No, naselje Nebo spada u krug butmirske kulture i nema nikakve bliže veze
sa Lisicicima. To nam opet lijepo ilustruje kako ova vrsta nalaz,a ne može biti u neolitu
neka sasvim odredena kulturna komponenta, pa svakako ni hronološka. Sve je u tom
pogledu zavisilo ,od zanimanja, potreba, na vika, l11radicije i lakainih uslova živata. -
Govoreci o koštanom alatu u Biloj rekao sam da je možda i nacin odijevanja uslov-
ljavao pojavu koštanih šila i sl. To bi se moglo reci i za Lisicice. Medutim, bice
ipak da je znatan dio koštanog alata služio pri ornamentisanju zemljanog posuda (gla-
calice su za to najbolj,i dokaz). U Butmiru i drugim neolitskih naseljima iz Bosne upo-
trebljavalo Se mjesto koštanog vjeravatno kremeno ili neko dxugo°{)ITude.
5) Keramicki nalazi - Kao i
k'Od kamenog oruda i QlTužja,takO' je isk'Opavanje u
1953 god. i kod keramike donijelo mnogo novih momenata. Danas se više ne može reci
da keramika iz Lislicica ne pruža veliku raznoVTsnost, k,ako sam imaO' dajam na ·osnovu
prvih nalaza i kako sam reko u svom prethodnom izvještaju. Posude iz Lisicica ima
neke ka'rakteristicne osobine koje mu daju cak i efektnost, ali su prije 'svega od vrlo
znacajne dakumentarne vrijednosti. r .
Kod nasoombi u Lisicicima jasno Su odijeljena dva s1Jratuma. Keramika iz ovog
naselja potvrduje postojanj·e dva straturna, ali u isto vrijeme negira bilo kakav oštriji
prekid. Razlike izmedu ta dva stratuma su prema keramickim svj·~dacanstvima nastale
evolutivnim putem i mQlTamo da ih posmatramo samo kao dva stupnja u razvoju nase-
lja. Spomenucu zato na prvom mjestu nekoliko pojava na keramici koj.e ulaze u ovu
vrstu dokumentadje.
a) U ker,amogrr-afiji Lisicica zapažene EU u prilicnom broju vaze na nozi. Nadeno
je dosta njihovih nogu, ali su skoro s've iz stra:tuma A. U sloju iznad 0,60 m gotovo da
ih uopce nema.
b) Upotreba crvene boje za bojenje ornamenata ili cijelih površina narocito je
obilna u nižim dijelovima stratuma A. Prema gornjim slojevima njena upotreba sve
više slabi, a od 0,40 m naviše nije naden nijedan fragmenat sa crvenom bojom.
c) Zemunicni dio stratuma A uplTav'O 'Obiluje raznim cepas,tim ispupcenjima na
gruboj keramici. U isto vrijeme. ovdje gotovo sasvim nedostaju valovito uvijeni obodi.
') A. B ena C, Prehistorijsko naselje Nebo i problem butmirske kulture, ,str. 36

60 Dr A. Benac
Cepasta ispupcenja na grub oj keramici 'pojavljuju se u znatnom broju i u ostalim dije-

lovima stratuma A. Naprotiv, u stratumu B njihov broj naglo opada, ona gotovo nesta-
ju, a umjesto toga imamo ovdje obilje valovito uvijenih oboda kod grube keramike.
d) Konacno, tipicni ornamenti polukrugov1a na ke!famici dalek:o su brojniji u stra-
tumu A, iako se oni pojedinacno javljaju i u stratumu B.
Kao i u drugim neolitskim naseljima, tako je i ovdje sacuvano sasvim malo cije-
lih 'posuda. To ipak ne iskljucuje mogucnost odredivanja osnovnih oblika ove keramike.
Medu mnogobrojnim fragmentima osMtli su i takovi koji daju dosta elemenata za rekon-
strukciju oblika posude, a ima sacuvanih i nekih cijelih profila. (Na tab. I prikazani su
u gornjem dijelu oblici grube keramike, a u donjem finije keramike).
Z d je 1e su svakako ostale naJcescl keramicki oblik i medu grubom i
medu finijom keram~kom. Njihove varijacije su mnogobrojne i cesto samo izvj'estan
mali detalj odvaja jedni! fO!fmu od druge. Na Tab. I, 1-3, 10, 11 prikazani
su samo tipicni prelazi tih varijacija (a takav je isti slucaj i sa ostalim formama). Dale-
ko SIU pretežne bikonicne zdjele, sa manje ili više naglašenim prelazom i sa kratkim
gornjim konusom. Konican oblik ima jedino zdjelJa na Tab. I, 1, ali i kod nje je gornji
dio malo zaobljen, što vec nagovještava prelaz u bikonicnu formu. Poslije toga dolaze
zdjele na Tab. I, 8, 17 koje su po mom mišljenju uglavnom sacinjav&le gornji dio vaza
na nozi. Na ovim crtežima vidi se kako bi izgledao njihov r€lkonstruisani oblik. Prelaz
iz donjeg u gornji dio zdjele je još vrlo blag, tako da ce ovo ustvari oznacavati jednu
prelaznu formu od 'konicnog ka bikonicnom obliku. I 'onda dol,aze bi'konicne va!fija-
cije, cije pretsta,vnike vidimo na Tab. I, 2, 3, 10, 11. Gornji konus s'e sve jace uvija i u
najviše slucajeva prelazi u naglašen otvor ili vrat.
Ponekad je vrlo teško razlikovati prelazne oblike od zdjele prema šolji. To vidi-
mo i na našim crtežima (Tab. I, 4, 12, 13). Š o Ije ustvari slijede oblik zdjela i razli-
kuju se samo u jace produženom donjem konusu. One imaju zatim jace naglašen trbuh,
a gornji konus nekad prelazi u kratak vrat. Od ovog standardnog oblika 'prilicno se
razlikuje oblik šolje na Tab. I, 13. Njen obl1k je gotovo loptast, premda se m()l[a nagla-
siti da je i u ovoj varijaciji zadrža.na. bikonicna kontura. Šolja na Tab. I, 9 je samo dalje
razvijanje ovog obUka, kod kojeg se stijene dižu okomito sa dna. Malo uvijanje gornjeg
ruba je valjda posljednji ostatak bikonicnosti.
Najzad dolaze viši oblici, koje možemo jednim imenom da nazovemo Ion a c. Kod
grubog 'Posuda su to bikonicni lonci, a osnovna njihova kaTakteristika je posebno nagla-
šen vrat kod nekih"lonaca (Tab. I, 7). Oblik lonoa na Tab. I, 14 mislim da nije baš
lmrakterisltican za L~s,icice. On je ovdje izveden na o,snovu jednog jedinog komada
ovakve vrste i potsjecao bi - u prvom redu svojim otvorom - na odgovarajuce but-
mirske forme. Medutim, ova dva naselja pripadaju drugim kulturnim krugovima i ova
slicnost može biti samo pojedinacna. " - Lo,ptasti lonac na Tab. I, 15 izlazi donekle iz
ovog kruga. Njegov otvor je uži nego obic:1Jo, a vrat mu je uspravan i cini na sudu
poseban dio. Taj 'Oblik nas mnogo potsjeca na flašu. Sud na Tab. I, 16 ima obHk pitosa,
ali mu definitivna forma nije sigurna zbog nedostatka dna i v:ra'ta.
Kad se govori o oblicima, još treba dodati vaz e n 'a n o z i. Sacuvane su, na-
ravno, samo noge, a njihov gO<rnji dio možemo jedino da pretpostavljamo. Noge ovih
vaza nisu nimalo ujednacene, nego se cak i vrlo mnogo medusobno razlikuju. NL<;ki
oblici pocinju od gotovo prstenaste noge (Tab. II, 25) do jedne normalne noge sa pro-
širenom bazom (Tab. II, 26). Taj oblik ima redovno konkavno udubljenu bazu, a na sre-
dini se istice osjetno sužavanje. U tim oblicima operišemo sa »klasicnim« neolitskim
nogama koje Se ni po cemu ne razlikuju od slicnih tvorevina .u drugim neolits,kim
naseljima. One služe kao stabilan nosac posuda koje zajedno s njima cine jednu cje-
linu. Na njih se dalje naslanjaju potpuno valjkaste noge, sa proširenom bazom ili bez
toga (Tab. IL 28 ,29). One su svakako manje stabilan nosac od onih prethodnih. Preko
ove forme dolazimo do nogu u obliku kon usa (Tab. II, 30). To je svakako jedan tipican
oblik u Lisicicima. Narocito su interesantne zbog toga što imaju zaobljen donji dio. Sa
takvom bazom one se ne mogu uopce posta viti na ravnu .podlogu. One su se morale
zabadati ili Su služile kao drške za jednl,l vrstu poklopaca (vidi opet Tab. I, 17). Ova
druga solucija mi cak izgleda prihvatljivija, a u tom slucaju ovo i ne bi bile noge nego
Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjka 61
drške za poklopce. Noga na Tab. II, 27 je jec:ini piI'imjerak ove vrste. Rekao bih da
ce ona pripadati nekoj vazi na cetiri noge i da ce možda u prvobitnom obliku sud biti
slican takvim keramickim tvorevinama iz Vince.') - Na osnovu nadenih komada posu-
da, kao i analogija iz drugih neolitskih naselja, najviše se svakako radi 'o 'Obliku zdjela
kao gornjem dijelu vaze na nozi iz Lisicica. Možda je vec i oblik šolje iskljucen iz ovog
repertoara. To uO.s~alom po,kJazuju i malobrojne noge kod kojih je sacuvan bar neki
komadic gornjeg dijela (Tab. II, 28).
U pogledu forme, }<-L>ramikuiz Lisicica najviše karaktelrišu niski sudovi: zdjele i
šolje. Visoki oblici su daleko rjedi. Izgleda mi da su neolitski majstori u Lisicicima
izradili citavu Slkalu varijacija medu zdjelama i šoljama i da ovi sudovi najbolje odra-
žavaju ukus stanovnika u Lisicicima. Finij e posud~ je redovno manjih dimenzija i jedi-
ni znacajniji izuzetak cini pitos na 'Dab. L 16, ciji precnik trbuha iznosi oko pola metra.
Medu grubo radenim posudem je bilo u ve~oj mjeri glomaznih posuda. To dokazuju
mnogi fragmenti grube kerami,ke, cije uvijanje pokazuje jedan veliki precnik, a deb-
ljina stijena masivnost i cvrstinu. Iz analize nalaza proizlazi da su na grubom posudu
drške redovno zamjenjene lTaznim cepastim i drugim ispupcenjima. I to je vjerovatno
posljedica velicine sudova, kod kojih obicne dršk'e ne bi mogle da odgovaraju za prak-
ticnu upotrebu. One bi se 'Odlijepile,odnosno 'Odlomile. Zbog toga Su one zamjenjene
stabilnijim cepastim ispupcenjima, koja su u izvjesnom smislu mogla da zamjene prave
drške.
D iI'š kesu na km'amici iz Lisicica opcenito rijetka stvar, a dolaze uglavnom
na finije radenom posudu. One se ustvari dijele na svega dvije grupe. U prvu grupu
spadaju obicne (traka ste) drške, kakve vidimo na T,ab. II, 1-3. One Se medusobno
razlikuju samo po š~ini, pa za,to imaju više uspravan ili više položen 'Oblik. U drugu
vrstu spadaju ovaina, a.plicirana ispupcenja sa probušenom uskom '!'Upom (Tab. II, 4-6).
I kod ove vrste razlikujemo okom1to i horrizontalno probušene iI'upe; to im je jedina
r,azHk1a"ali iSlpupcenja stoje uv1jlsik:ho['1zontalno. Neosporno je da ovakve dršik:'eJsluže
samo za vješanje suda.
Pomenuo .sam vec da su iI'azna pl,asticna ispupcenja daleko t1picnija 'Od pravih
drški (vidi Tab. II, 8-23). Tu su vaTijacije vlrlo brtojiI1Jei majstori - IOlfl!ca[l'i
su se na
njima izživljavali kao i kod varijacija oblika nislkih posuda.
Kod grubog posuda skoro su najcešca razna dkrugla ispupcenja uz obod suda. Tu
one dopunjuju OTnamenat na obodu suda i s njim cine jednu cjelinu (Tab. II, 9, 10).
Pored okruglih, ispod oboda dolaze mzna druga jspupcenja - jednostruka i dvostruka
(Tab. II, 11, 12). Goto'Vo u prvi pl,an dolaze ovdje okomi:ta ispupcenja koja Su spojena
sa plasticnom tralkom ispod ruba. Ona tu zgodno ilustruju c'Vorne tacke u opasivanju
suda, pa vjero'Vatno i niSiU samo .posljedica ukrašavanja nego imaju i svoj odredeni
smisao.
Na nekim drugim grubim posudama plasticna ispupcenja su spuštena na trbušni
dio posude, a u tom slucaju se obicno srecu po dva ili više takvih dugmeta z,ajedno
(Tab. II, 16). Našu pažnju ikod 'Ovog posuda privlace pos'ebno zamjene drški u 'Obliku
polumjeseca ili plasticnog za'Voja (Tab. II, 15, 23). To je uS'lNari izrazito n'Ovo na lisicic-
kom grubom posudu i to nam baš služi ka'O važan komparativni materijal u sklopu
drugih izrazitih pojava.
Na finije radenom posudu nema tako izrazitih zamjena drŠlki .kao što je slucaj
kod grube keramike. Finije radene zdjele išoije snabdjevene su obicno na prelazu iz'
donjeg u, gornji konus (na ramenu) raznim cepastim i 'Obicnim ispupcenjima - Tab.
II, 17, 18, 20, 21. Ovdje se ta ispupcenja ponek·ad redaju sik:lTozoko posude (Ta.b. II, 17)
ili su cak sasvim gusto 'poredana kao tla Tab. II, 7. Ovaina ispupcenja se cesto S'recu
u kosom položaju (Tab. II, 21), cime i ona izražavaju svoj 'Ornamentalni .karakter. Ali
ornamentalni karakter ov,akvih ovainih ispupcenja najbolje pokazuju njihovi nizovi
na Tab. II, 19. Tu ne može biti govorra 'O nekoj prakticnoj upotrebi; nizovi 'Ov,a:k:vih
ispupcenja stavljeni su samo zbog toga da pojacaju dekorativnost ,posude.
Iz ovog pregleda izlazi cinjenica da Tazna plasticna ispupcenja na grubom ,posu-
du u Lisicicima imaju izvjesno funkci'Onalno mjesto i kao takva služe zaista kao zamje-
') M. Vas i C, Preistoriska Vinca IV, Tab. XXIV, sl. 66 a, b.
62 Dr A. Benac
na za drške. Naprotiv, na finije radenom posudu plasticna ispupcenja su mnogo Vlse

dekOTativnog karaktera. Ovo je uostalom i logicna posljedica upotrebe tih sudova.
U pogledu 'o rna m e n tik e keramika iz Lisicica je pružila obilje novih motiva
za o:vu 'Oblast. Da,nas se vec može potpuno sagledati i tehnika praizvodnje i ornamen-
talni sistem na keramici iz Lisicica, pošto je za to otkopana dovoljno velika površina.
Ne bi trebalo ocekivati neke narrocite nadopune u ovom pravcu. .
Kao i obicno, gruba keramika nema neki narocito bogat repertoar motiva. Oni se
ovdje ogranicavaju na plasticne, aplicirane trake, modelovane prstom (vidi Tab. V, 4,
9). One stoje uz obod, a ponekad ga cak i pojacavaju. Na tab. V, 9 vidimo caik t!ri reda
ovakvih plasticnih braka. One ocito ne služe samo kao ukras, nego pojacavaju - i to
veoma solidno - osjetljivi gornji dio suda. Osim ove vlnte ornamenata, ponekad se
-nadu urezani ornamenti (Tab. V, 2), ali je to z,aista samo sporadicna pojava.
NajkarakteTisticnija pojava na, grubom posudu su valO'vitO'uvijeni obodi (Tab. V,
1). NaglasiO' sam vec da se oni nalaze poglavito u B sloju u Lisicicima, a u daleko
manjoj mjeri nadeni su u sloju A. Prema tome njihov puni razvoj je vezan za kasniji
stadij zivota u ovom naselju. Nema sumnje da valovito uvijeni obodi pri'padaju speci-
jalnom ukusu majstora - loncara i stanavnika u Lisicicima. Vrla je teško nešto slicno
naci u susjednim neolitskim nalazištima, tako da 'Ovu pojavu možemo uglavnom pripi-
sati jedino lokalnom ukusu u Lisicicima.
Na finije radenom posudu upotrebljene s'u raznovrsnije tehnike i još raznovrsniji
motivi. Ta keramika nam ustvari pruža mogucnost da bliže odredimo kulturnu pripad-
nost neolitskog naselja u Lisicicima.
Prema tehnici rada razlikujemo bojen~, urezane, udubljene i bockane ornamente.
Naravno, vrlo cesto srecemo razlicite kombinacije u izvodenju ornamenata.
Bojeni ornamenti izvode se crvenom bojom i to uglavnom u tri varijacije: boje-
nje slobodnih površina, bojenje ..'Ogranicenih motiva i inkrustacija. Dosada je samo u
probnom korpanju pronaden jedan keramicki primjerak na kojem je upotrebljena bijela
inkrustacija.') - Bojenje slobodnih pOVršipa ima najrjedu primjenu. Tu s'e radi obojenju
neOTnamentisanih dijelova posude, cime se u isto vrijeme naglašava i istice sam o,rna-
menat. Znatno cešci su bojeni trakasti motivi (Tab. X). Sami motivi su og,rani-
ceni udubljenim linijama i onda obojeni crvenom bojom. Zasada su lU ovoj vrsti rpoznati
pretežno geometrijski ukrasi: obicna traka, girlande, meandarski motivi, spi!Taloidni mo-
tivi. Jedini izuzetak cini polumjesecasti motiv na Tab. X, 1. Ova vrsta obojenih motiva
djeluje dosta 'Ozbiljno. Najdekorativniji su svakako inkrUlSl1:iranimotivi i oni su ujedno
i naj Coešci (Tab. IX). Svi inJkrustimni motivi su izvedeni iz kombinacije inkru-
stiTanih udubljenih linija i tnkrustirranih tackica. U suš'tini i ovdje se rr'a1diuglavnom o
trakastim motivima, a rjede su to šrafirani trouglovi i polukrugovi (Tab. IX, 2,5). Naj-
veci estetski domet cine trake kod kojih je izmedu dvije linije izveden Ted uboda
(T'aJb. IX, 4, 7), a onda slobodni redovi vecih in:kTustiranih tackica koje djeluju kao
perrle (Tab. IX, 7). - U cjelini bojeni motivi pokazuju isto takvu miginalnost kao i drugi
ukrasi iz Lisicica. Oni ne izl'aze iz opcih kancepcija neolitske ornamentike, ali su neke
varijacije zbilja originalne.
Crvena boja ima ton oke!Ta, koji na rpojedinim fragmentima pTelazi gotovo u
pravi karrmin.
Od ostalih motiva najviše njih je izvedeno tehnikom urezivanja. Iza toga dolaze
udubljeni, pa onda punktiTani ornamenti. Poseban slucaj imama na Tab. VII, 6. Tu je
uz udubljene linije upotrebljena i neka lažna Furchenstich tehnika. Ustvari je to poku-
šaj da se udubljena linija nacini nešto dekora'bivnijom.
Sa crtežima na Tab. III i IV pokušao sam da od!T,edimbar neki približan sistem
motiva na ker.amici iz Lisici6a. Moram odmah naglasiti da je to više nego teško, jer
svaki motiv ima nešto svoje, posebno. Podjela je izvršena samo prema osnovnaj srod-
nosti.
Odvojio bih na prvom mj,estu dva najkarakteristicnij1aJ motiva na lisicickoj kera-
mici. To su razne girlande i šrafiTani polu krugovi. Girlande su uvijek sastavljene od
8) G. Z. M. 1954, str. 146, Tab. VI, 13

dvije linije i imaju izrazito linearan karakter. U najvecem broju primjeraka one su
izvedene u najdonjem dijelu suda i stoje Ifedovno ispod _raznih ukrasa na gornjem
konusu (Tab. III, 23, 28, 29,; Tab. IV, 13). Isti motiv je obojen kod primjerka na Tab.
IV, 10; (Tab. X, 1). Na vazi, ciji ornamenat vidimo na Tab. III, 28 je ovaj motiv M.ljbolje
došao do izražaja, jer je dvostruko kombinovan. Zanimlji'."o je napomenuti da je na
ovom velikom sudu devet girl anda opkoljavalo njegov trbuh - dakle, 'Opet se Ifadi o
seksagezimalnom sistemu. Motiv girlanda e '."rlo cest na lisicickoj keramici i zato bih
ga sva~ako oznacio kao OIrnamenat broj jedan na :keramici iz Lisicica. Šta je još važnije,
on s.e podjednako javlja u oba stratuma naselja. - Od motiva girlandi potekli su i
motivi koje vidimo na Tab. III, 30. I to Su zaprav'O neke sasvim uproštene gilflan-
de koje su kod vaze na Tab. III, 33 postavljene u okomit položaj. Mislim, najzad, da bi
se ovoj grupi mogao pridodati i ukras na Tab. III, 26, gdje je u minijatulfnom obliku
prenesena ista kombinacija koju smo spomenuli na v'elikoj vazi sa Tab. III, 28.
Šrafilfani polukrugovi (Tab. III, 15-2'2) javljaju se pretežno u stratumu A; gore
su zasada rijetka pojava. Za razliku od gir1anda, šrafiJrani ipolukrugovi uvij,eik zauzi-
maju gOlfnji dio suda, odnosna gornji konus. Dolaze u vrlo Taznolikim kombinacijama,
tako da nema uopce ponavljanja. Redovna se naslanjaju na ho.rizontalno udubljene lini-
je, a uz ta cesto cine osnovni sastavni dio ukrasnih\ traka. Ovakvi šlrafirani poluk:rugovi
su okrenuti dolje (Tab. III, 16,), gore (Tab. III, 22) ili na jednu i drugu stranu u istoj
ornamentalnoj traci. U takvim položajima 502 onda :redaju r,azne kambinacije. VTlo su
rijetki slucajevi kombiniranja šrafiranih poluk:rugova sa nekim drugim motivom u istoj
ornamentalnoj traci (Tab. III, 16).
Uz 'Ova dva standaTdna motiva na lisicickoj keramici, dolaz,e onda mnoga brojni
drugi geometrijske ukrasi, od kojih bi u prvom redu izdvojio trakaste motive. Ovi mo-
tivi dolaze i samostalno (Tab, III, 1, 3, 4, 5, 8, 9) i u kombinaciji sa drugim motivima
(Tab. III, 2, 10, 11, 12; Tab. IV, 11). Trakaste motive bisma takoder mogli podijeliti u tri
glavne kategorije: trake izvedene ad snopova urezanih i udubljenih linija (Tab. III,
1-3), šrafirane tTake (Tab. III, 4-8) i trake s'astavljene 'Od dvije linije sa r'edom tac-
·kica izmedu njih (Tab. III, 9, 10). Naravno, u tJrakaste motive spadaju djelimicno i gir-
lande i neki polukrugovi, ali sam ove motive izdvojio u posebnu kategoriju zbog nji-
hova oblika. Daleko najcešce medu trakastim motivima plfimjecujemo- šxafirane trake,
koje vidimo u horizontalnom i valovitom izvodenju (Tab. III, 4-8). One po svojoj broj-
noj upotrebi i karr-akteristicnom izgledu dolaze, cini mi se, odmah iza girlanda i šra-
firanih trouglova. Najdekorativnije djeluju tackice izmedu dvije linije, koje posebno
dolaze do izražaja kada su ispunjene Crven)m bojom, - Medu trakaste motive m()ITamo
svakako ubrojiti i 'One na p:rimjer-eima u Tab. IV, 29--31. To su, doduše, posebni ukra-
si, <ili su u osnovi izvedeni od traka. IVIotivi na fragmentima u Tab. IV, 29, 30 su
možda samo uglaste trake. - Konacno, nekoj vrsti trakastog motiva plfipad.aju i uk'rasi
na Tab. IV, 2, 3. Tu je glavno težište baceno na šrafi:ranje, ali baš u tome se ovi ukrasi
i približavaju šrafiranim trakama. Šrafiranjem citavih površina, kao što ta vidimo na
primjerku Tab. VI, 5, 8 gubi se svaka veza sa t:rakastim motivom. Ovo je vec kvalitetno
nov ornament.
GeometJrijski motivi u obliku troouglava i rombova su rijetka pojava na ker,amici
iz Lisicica (Tab. IV; 23-26). A i tu se ne radi o cistim oblicima, nega i trouglove i rambove
vidimo u nekom neUlTednom poredaju, ili još bolje - u pomalo fantasticnim kombi-
nacijama (Tab. IV, 26). '
U ornamentalnaj skali L.isoicicapojavljuju se u zanimljivim oblicima spiraloidni
i meandarr-ski ornamenti. I jedni i drugi su jako uprošteni. Kod spiraloidnih motiva radi
se uglavnom o spiralnim kukama (Tab. IV, 19, 21). Mažda je nešta više bio komplikovan
spiraloidni motiv na Tab. IV, 22, koji je bio izveden pomocu štrafiranih i punktiranih
traka. No, sacuvan je nedovoljan dio da bi se to mogla jasno uociti.. U krug spiraloid-
nih motiva ulazi i 'Onaj na Tab. IV, 18,
Meandalfske mative kaa i srpiraloidne pretstavljaju meandarske kuke (Tab. IV,
/ 4! 5). One se redavna nalaze u sastavu šire ornamentalne trake i zauzimaju gornji
konus suda. Ovakvim motivima pripadace valjda i ukr,asi na fragmentima Tab. III, 20,
24, iaka ovdje tangente igraju 'Osnovnu ulogu
Na kraju dolaze lunarno-solarn'i i an iTopamorfni(?) motivi.
64 Dr A. Benac
Ornamenat u 'Obliku palumjeseca nij enimala rijedak medu vec pamenutim ma-
tivima. Naprativ, an 'Ovdjet:.igr.a važnu ulagu. Polumjesec ima redavno dalje 'Okrenute
k,rakove i dalazi ispod š~re ili uže trake. Taj mativ je negdjte izveden samastalna (Tab.
IV, 7, 8), a drugi put je kambinavan sa trauglavima (Tab. IV, 11). Pasebnu stilizaciju
dabio je 'Ovaj ukirasni znak na mativima kad va~a u Tab. IV, 9, 10. Tu j,e na gornjem
dijelu polumjesec praširen, a osim taga su 'Ovdje interp'Oli:rani sa ukrasam kaji u k['aj-
njaj hniji lici na ljudske nage.
Medu salame ukrase ubrajam ane na Tab. IV, 12-14. Kod njih je na['aciba
jasna pretstava sunca na Tab. IV, 14, gdje bez sumnje 'Ovaj kr.ružni, Š['af1rlani mativ ne
maže imati neka druga znacenje. Sklan sam uvjerenju da 'Ovoj vlTsti mativa pripa-
daju i ukrasi na Tab. IV, 15-17. Tu su oni ra~ni polurkn1žni, ovalni ili cetvrtas,ti za-
vršeci, kaji mažda znace sama stilizaciju nekag salar.rnog motiva.
I na kraju, antropaidni mativi, medu kaje ubIT,ajam ane na Tab. VII, 1 i Tab. VI, 6.
Mislim da nisam pagriješia k<adasam u Sitilizaciji ukrasa na 'Ovadva keramicka f,ragmenta
vidia vrla stilizavanu pretstavu ljudskag lica. Ova je 'naracito upadljivo na Tab. VII, 1, gdje
avalna ispupcenja apsolutna 'Oznacavaju ljudske aci, a crte medu njima se m'Ogu p:r'Otu-
ma,citi kaa primitivna pretstava nasa. Ta je da duše sve, ali i d'Ovaljna. Na Tab. VI, 6 je
stilizacija znatno jaca.
Velika vecina pamenutih 'Ornamenata pripada, dakle, geome1Jrijskim ukrasima u
raznim varijacijama. Njihav oblilk, ~iliz!acija i raspared jasna pokazuju karakteristicne
as'Obine ave vrSJte umjetnickih tVOlTevina u Lisicicima. Ali nas na avam mjestu nešta
više interesuje 'Ona druga, malabrajnija vrsta 'Ornamenata, kaja izlazi iz kruga geo-
metTijskih ukrasa.
Dva ad njih su imala izvjestan naturalistictki karakter. Ta su ukrasi na Tab. VIlI,
4, 5. Za 'Ovaj drugi vec sam spamenua da b i se na njemu magla naz['eti pretstava ze-
municne nastambe i dva drveta. Slicnu pretstavu drveta(?) vidima i na Tab. VIlI, 4.
Sve je ta izvanredna stifizavana, ali je interesantna zabilježiti kaa pokušaj majstOlTa da
izide iz kruga cista geametrijskih ornamena ta.
Mnaga sma sigurniji kad lunalTna-sa larnih znakava (na,r,ociJtolunarnih), kaji ce
'Ovdje imati svaje odr.redeno simbalicna znacenje. Prema das'adašnjim nalazima, mnaga
je cešci ukras u cistam 'Obliku palumjeseca, nega šta je cisti salarni znak. Panid 'Ovdje
spamenutih, imama i pl'a5Iticne ukrase u abliklU palumjeseca (Tab. II, 15).
Ove pretstave su sasvim 'Ocit znak astralnih kuHava kad nealitskih stanavnika u
Lisicicima, a ta je više nega priradna pajava za jednu društvenu grupu na .avom stup-
nju r1arzvoja.Kult mjeseca i sunca je raširen u svim - naI"acitq sta;rijim - peITiadima
i u svim dijelavima svijeta. Taj kult dalazi u prvi plan u mamentu kada se ljudi paci-
nju da bave zemljaradnjam. Cavjek j'e i te kaka brza shvatia da r.radnast zavisi 'Od kre-
tanj'aJ sunca (a mjesec je njegov nacni zamjenik!). Paznato je da je kult nebeskih tijela
bi'O neobicna razvijen i u visaka antropamarfiziJr,anaj egipatskaj religiji i religijama Me-
sopotamije, jer su 'Ove zemlje naracita za v:isile ad pramjena vezanih za ta nebeska
tijela.
G. Wi1k'e kaže da je kult mjeseca kaa ba~anstva pladnosti jaka. razvij'en »kod svih
indagermanskih narada«.O) Ovaj kult se, naravna, ne maže aglTaniciti na »indJogeT'IIlan-
ske« nalTade, jer je sama prirada doprinjela da an bude mnaga više rašireno Zbag taga,
na 'Osnavu simbalicnih. prets,tava na keITamici iz Lisicica ne mažema gavoriti 'o kultur-
naj pripadnasti bila kaj aj nealitskag grupaciji. Slicne p!I'etSJtavese javljaju na 'Obalama
Onješkag jezera,'o) na Rajni") itd. Bila bi, dakle, proizv'Oljna svaka vezivanje u 'Ovam
pagledu.
Ovdje ce nas mažda više interesavati zašto je na ke;ramici iz Lisici6a znatna cešci
ukras u 'Obliku palumjeseca nega solarni znak. Cini mi se da su kad avaga važna dva
mamenta. Prvi spada u k1Tugopcih paimanj a covjeka. Mjesec se joaiVljau naci, prema
0) G. W il k e, Kult mjeseca u prici i umjetnosti indagermanslk.ihna,roda, G. Z. M. 1913,

str. 5,25
JO) R a v d 'ol!l J ikas, ls,toriJa pervobitno~ obšces,tva II, str. 121, Ris, 18
OI) Ha e r n e s, Urgeschichte der bildenden Kunst, S. 199, 3.
kojoj je primitivan covjek bez sumnje osjecao s1Jrah. Za vrijeme svijetlih nOCI mjesec
dobiva sasvim dominantan položaj. Primitivan covjek je sasvim.dobro opažao promjene
koje Se na mjesecu dešavaju iz dana u dan. S druge strane na suncu nije opažao takvih
promjena. Ne poznavajuci uzroke ovih P["Omjena, primitivIan oovjek im je pridavao
natprirodan znacaj i štovanje mjeseca je došlo u prvi plan.
Drugi momenat je možda važniji. Wilke kaže de: je narocito pomorcima palo u
oci da postoji veza izmedu plime i osjeke i mjesecevih mj ena. Oni su sa strahom pra-
tili upliv mjeseca i upoznali tacne uzroke u njihovim ptromjenama.") Karakteristike
neolitske kulture u Lisicicima - kao što cemo vidjeti - pokazuju da su njeni stanovnici
došli sa J.adrana. Prema, tame i oni su bili pomorci, pa je normalno da Su i u ovom.
naselju zadržali svoj ['aniji kult. Wilke naglašava da su u zapadnoj kotlini Sr.edozemnog
mora cesti nalazi tipicnih pretstava mjeseca u kasnoneoHtl>kim grobnicama - tih izrazitih
simbola boginje mjeseca, kako on kaže.13)
Na osnovu 'ovih razma.tranja nije teš'(Q izvesti nekoliJko kotrisnih zakljucaka za
neolitsko naselje u Lis.icicima. Tamo su bili razvijeni astraIni kultovi. Kult mjeseca je
po svoj prilici prenesen u naselje iz lI'anije postojbine koja je bHa vezana za život na
moru. Uvodenje u umjetnicke tvorevine na ker.amici i preti>1Java sunca potvrduje uz
sve ostalo da je u Lisicicima zemljoradnja zauzimala svoje mjesto u zanimanju stanov-
nika. I konacno, ako usvojimo Wilke-ovu konstataciju o kal>noneolitsikom karakteru pret-
stava mjeseca u zapadnom Mediteranu, do bivamo jednu (iako. ne baš cvrstu) oslonu
tacku za datiranje naselja.
Ptrije nego bih završio .razmatranje o lisicidwj keramici, iznijecu nekoliko napo-
mena o tehnici izrade samih sudova. I poslije ovog iskop,!vanja ostaje jedna od važnih
konstatacija koju sam iznio u svom prethodnom izvještaju. Kod pravljenja posuda
zemlja je redavno i obilno miješana sa pijeskom. To se posebno opaža kod grube kera-
mike, kod koje je zbog tog'l' nekad poviTšina dosta neravna (vidi Tab. V, 3, 7). Kod finije"
radene keramike sa zemljom je pomiješana sitnija kamena prašina; površina suda zato
izgleda kao naprašena. Ocito je da ova velika upotreba k.amenog pijeska i prašine stoji
u v.ezi sa željom da se zidovi suda ucine cvršcim. Kod .toga je vjerovatno igrala ulogu
i kakvoca gline, a ova - kako izgleda - nije u Ovom kraju narocito kvalitetna za
loncarstvo.
V·eliko miješanje pijeska i prašine imalo je za posljedicu' da su u Lisicicima malo-
brojni (relativno) primjetrci lijepo poliranih posuda. Cak i na finije radenim posudama
nemamo cesto osjecaj nekog pažljivijeg poliranja. ZatO' up.ravo otskacu od ovog gene-
ralnog izgleda neki keramicki komadi koji imaju izvanredno ugl,aJCanupovršinu. Takav
jedan ptrimjer vidimo na Tab. VIlI, 7, a nad·en je još izvjestan broj takvih flragmenata.
Radi se vecinom o orno glacanim posudama, cija je površina danas izjedena, jer Se crna
glazura skida u obliku tankih listica. Pored ovih crno glacanih posuda, našlo se samo
nekoliko f.ragmenata smede glacanih sudova. Jedan tak.av komad ptri'kazan je na .Tab.
X, 6. Kod ove keramic~e vrste zapaža se izvj·estan premaz, iako ne mo-že biti govora
o bilo kakvom bojenju. Te dvije vrste glacanog posuda spadaju u najfiniju robu i da-
leko nadilaze u izradi ostalu keramiku. Inace, ostaje ranija konstatacija da nema nika-
kve odredene gtranioe izmedu grubog i finije [',adeno-g ,posuda. To Su samo postepene
gradacije u precišcavanju zemlje, vrsti pijeska i prašine, intenzitetu glacanja i pecenju.
Boje posuda su rasporedene na jednoj vrlo šiJrokoj skali i odraz su samo jacine
pecenja. Na posudu iz Lisicica nema mno-go živih i jasnih boja; naprotiv, one su u
dosta slucajeva mrtve i neodredene. Krecu se u okvirima siv·e, l>mede, crvenkaste, žuc-
kaste i crne boje, sa svim gradacijama svjetlijih i tamnijih tonova. Prelazi iz jedne u
drugu boju i gradacija tonova na istom sudu su obicna pojava. Na grubom posudu
preovladuju crvenkasti tonavi, a na finije radenom posudu tamni tonovi (tamno-sivi i
svjetlo-crni).
i
") W 1 k e, 1. c. str. 5a.5.
13) lbid., sltr. '5~1.
66 Dr A. Benac
Medu prikazanim keramickim predmetima na tablama ima ih iz A iz B stra-

tuma. Radi tacne orijentacije dajem ovdje i pregled po slojevima: f
Tab. V 1 (0,50), 2 (0,50)" 3 (1.00), 4 (jama), 5 (0,60), 6 (jama,), 7 (jama), 8 (jama) 9
(0,30), 10 (jama)
Tab. VI 1 (1.00), 2 i 3 (jama), 4- (0,80), 5 i 8 (0,60), 6 (1,10), 7 (0,70), 9 (0,40), 10
(0,30), 11 (0,50), 12 (0,60)
Tab. VII 1 (0,90), 2 (0,50), 3 (0,60), 4 (jama), 5 (0;70), 6 (0,50), 7 (jama), 8 (0,30), 9
(1,30)
Tab. VIlI 1 (jama), 2 (jama), 3 (jama), 4 (jama), 5 (1.00), 6 (0,80), 7 (0,70), 8 (0,70),
9 (0,40)
Tab. IX 1 (1,10), 2 (0,50), 3(0,80), 4 (0,70), 5 (jama), 6 (0,90), 7 (0,60)
Tab. X 1 (jama), 2 (jama), 3 (jama), 4, (jama,), 5 (jama), 6, (0,50).
6) Plasticki nalazi - U dosadašnjim radovima pronadena su svega dva komada
plasticnih izradevina. Oni su prik.aflani na sl. 2a, b, Kao Šito se VIdi na crtežima, ovdje
nije samo rijec o Kvantitativnom siromaštvu, nego i o kvalitativnom siromaštvu u naj-
\
t:'JO
~~-:~~:~
...-~""-;r~~~~
..
i'O 'o o ~'i-'J~,\t-~

..:.~,
:::":.~:-;~!Ji\~,
I~"!;'~
:::o.~ (
.Q..,
Sl. 2
vecem obimu. Obe prikazane figure treba 001 pretstavljaju ljudska bica. No, ljudski
oblik se tu samo nazire. Figura na sl. 2 aje samo polovicno sacuvana i 'Ila njoj lI'aspo-
znajemo jedino noge i pupak. Sve je to izvedeno u najprimi:tivnijem obhku. Drug,a, figu-
ra je nešto više sacuvana, ali odražava istu primitivnosrt. Izvedene su jedino noge. Na
trupu, koji izgleda kao neki nepravilan valjak, . nisu oznacene ni ruke ni glav.a,. Ovo
posljednje narocito iznenaduje. Ocekivali bismo barem mjesto za apliciranje ili rupu za
usadivanje glave. Ništa od svega toga. Gornji dio je jednostavno zaravnjen i figura
na taj nacin završena. Ovo iznenaduje tim više što na keramickom fragmentu u Tab.
VII, 1 vidimo da je majstor znao da izvede pojedine dijelove lica, odnosno glave. Oce-
o
kivali biJSmoda ce to znanje u vecoj mjeri bi ti wpotrebljeno na plasticnoj IjudSlkoj figuri.

Pošto to nije tako, ostaje nam da zakljucimo da ove primitivne plasticne tvorevine odra-
žavaju stv.a.rno stil u plastickoj umjetnosti iz Lisicica.
Prema tome plasticka umjetnost je ovdje sasvim nerazvijoena. Bice da to stoji
u vezi sa citavim nacinom 'života lisicickih stanovnika. Oni su u znatnoj mjed lovci, a
o
osim toga imaju razvijene astraIne kultove. S obzirom na karakter njihova kuLta nije se
još ni mogla razviti anwopomorfna plastika. PomenUJte figure su tek prvi poceci u tom
prravcu, vrlo nevješti i zacudo - vrlo shem altizovani. Pre.tpostavljiam da z.emljOlI',atdnja
nije u Lisicicima još odnijela takvu ekonomsku prevagu da bi izazvala jaci razvoj pla-
sticne antropomorfne umjetnosti.
Neolitsko naselje u Lisic{cima kod Konjica 67
Ne želim nikako ovu pojavu vezati i za neki arhaicni oblik društvene zajednice,
koji bi u Lisicicimi izazvao ovo siromaštvo plasr1:ickimtvorevinama. Mislim da je i tu
vladalo rodovsko ulredenje. Ali posebni nacin života (lov) i donesena tradicija uslovili
Su pored kolektivnog ognjišta i ovo siromaštvo u plastici.
II - KULTURNO I HRONOLOSKO MJESTO NASELJA U LISICICIMA
1) Odnos prema neolitskim naseljima u Bosni - Najbliže Lisicicima u geo~af-

skom pogledu je zasada poznato neolitsko naselje u Butmiru. Od vecih planin~ rastavlja
ih masiv Ivan planine. Baš zato cemo na prvom mjestu razmotriti odnos izmedu ova
dva naselja, odnosno izmedu Lisicici i butmirske grupe u cjelini.
Vec sam spomenuo da u pogledu kamenog oruda nema nikakve narocite !razlike
izmedu Lisicica i Butmirske grupe. Gotovo sve tipove oružja i oruda iz Lisicica nala-
zimo u Butmiru ili na Biloj.U) To su is1ti oblici, sjekira slicni noževi, strug-alice, stre-
lice i dr. Važno je još na1lomenuti da naselj e Nebo u dolini Bile ima prilicno ra"Zvijenu
izradu koštanih O'Tuda.15) Tu. je nadeno dosta šila' i glacalioal, v:rlo bliskih oblika sa
onima iz Lisicica. Nema, naravno, onako prefinj'ene i r,azvijene 1lroizvodnjle predmeta od
kosti kao u Lisicicima, ali su oSillovni elementi zajednicki. Tako u kamenom orudu i
oružju,I~ samo djelomicno u koštanom orudu, ne postoji neka narocita razlika izmedu
Lisicica i butmirske kulturne grupe.
Kod keramike je sasma drugi slucaj. Ovdje su mnogo rjede dodirne tacke i kera-
mika iz Lisicica vec kod najgruh].je usporedbe pokazuje sasvim drugi stil nego k,eramika
butmirske grupe. Da vidimo u pojedinostima. u cemu se sastoje te malobrojne dodirne
tacke a u cemu su osnovne razlike.
Najviše .dodirnih tacaka nalazimo na grub oj k~ramici. U Butmiru'°) a i dolini
Bile") je (pored uobicajenih plasticnih traka) vrlo cesta upotreba raznih plclJSticnihispup-
cenja. Narrocito upadaju u oci okrugla cepasta ispupcenja u Butmiru'8) koja se niucem
ne razlikuju od naših na Tab. II, 8, 9 ili d uguljasta ispupcenja na kerramici sa Bile'·)
koja su vezana za plasticne trake i koja se opet ne razlikuju od onih na Tab. II, 11, 12.
Tu je zaista srodnost vrlo, ocita i upadljiva na prvi pogled. - Lisicice sa Butmirom vežu
još neki detalji. U Butmiru je npr. naden jedan keramicki komad sa cilindricnom no-
gom,'·) vrlo slican našim primjercima na Tab. II, 30. Fiala j'e taj nalaz u Butm1ru na-
zvao poklopcem i u tom se pogledu njegova ocjena slaže sa prretpostavkom koju S<lm
naprijed naveo. Inace su u Butmiru mahom poznat~ šuplje, više noge"') i u tom pogledu
ne bi se našle neke bliže paralele. - Najzad treba istaci da na zdjelama iz Butmir,a
dosta cesto nalazimo redove sitnih ispupoenja,") aponekad - iako sasvim rijetko -
kosa plasticna ispupcenja.23)
Time bi isapili sve p.aJralele na keramici izmedu Lisicica i butimiJrske kulturne
grupe. One su dosta rijetke i u spm"ednim detaljima.
U osnovnim karakte:rist1kama postoji veoma uocljiva razlika izmedu keramike
iz Lisicica ikeriamike butmirnk,e gliupe. To se vidi prvenstveno u ornamentici, ali i u
samim oblicima,. Naravno, mislim na finije radenu k'eramiku. U naseljima butmirske
kulture poznat je i cak dosta cest oblik zdjele."') Medutim, one se 1pak - i to znatno
H) Butmir II, Taf. XV-XIX; A. Benac, Prehistorijsko naselje Nebo i problem butmirske
kulture, Tab. XX-XXIV
lO) o. c., Tab. XXV.
'0) Butmir I, Taf. IX; Butmir II, Taf. XIV.

17) o. C., Taf. VilI, IX.
'") ButmiJr II, Taf. XIV, 112, 13, 16, 17.
'0) o. C., Tab. VIlI, 7.
"0) Butmir II, Fig, 41, S. 34.
:!I) Butmir I, S. 17. '
"') Ibid., S. 24.
"") Ibid., S. 19, Fig. 36.
"') A. B ena c, Prehistorijsko naselje Nebo ... , Tab. XI
5*
68 Dr A. Benac
razlikuju od zdjela u Lis,icicima, jer imiju mnogo viši g'Ornji kanus i obod sasvim
uspravan. U ostalim oblicima nema ni toliko dodirnih tacaka.
U ornamentici postoje jako vidne razlike. Keramika butmirske grupe ne upotreb-
ljava motive girlanda i šrafiranih polukrugova koji na keramici Lisicica igraju odlQ-
cujucu ulogu. U ButmirQ je naden samo jedan koma'd !posude (Butmir II, Tab. X, 3) na
kojem se nalaze ovakve gtrlande. N'O, to je samo izuze,tan slucaj i izgleda kao neki
stranac u skl'OpQ ostale keramike. S d'Tuge strane trakasti motivi u Lisicicima su .po
svom 'Obliku nešto sasvim d:rQgo nego oni kod butmirske grupe. U Lisicicima i nema
tipicnog trakastog motiva (mislim na trake ispunjene tackicama), koji je osnova u ocna-
mentici posuda butmirske kultU["e i koji OVQ gruPQ vezuje z,a Podunavlje. Slican je
slucaj sa motivima troQglova i rombova. U Lisicicima su ovi motivi rijetki i Qglavnom
šrafirani, dok SQ Q kTQgQbQtmkske Jmlture v,r1obr,ojni i izvedeni vecinom taC:kic.ama20).
Spiraloidni motivi na keramici bQtmirske kultur,e SQ nešto sasvim drugo20) nego oni u
Lisicicima, a meandars:ke bojene motive (kao ovi na Tab. X, 3) ta JmltQra uopce ne
poznaje. Konacno na keramici bQtmirske 'kultQre nisu ,uopce zapaženi lLtnarno-solarni
motivi koji SQ veoma važni u Lisicicima.
Izgleda mi, dakle, da u onom što je najbitnije nema nikalkv,e znatnije podudar-
nosti.
Sa kakanjslwm neolitskom grupom Q centralnoj Bosni"7) keramika iz Lisicica nema
baš nikalkvih dodirnih tacaka, a isti je takav njen 'Odnos i prema keramici iz D. Klakara.
To su potpQno razlicite kQltU["e i ovdje nemamo šta da tražimo (izuzev slicnosti kame-
nog orQda!).
K!ak,a,v je prema tome odnos Lisicica prema neolitskim naseljima Q Bosni?
Neolitsika kQ1tU["au Lisicicima ne pripada niti jednoj od neolitskih grupacija u
Bosni, pa ni najbližoj, bQtmirsikoj grQpi. Ako Qzmemo da SQ forma i ornamenti neolit-
skog posQda osnova za raspoznavanje kQltQrnih grupa i njihovih medQsobnih veza, onda
je ovdje jasna sitQacija. Naselje Q Lisicicima pripada nekoj dTQgoj kultU["noj gTQpi.
- Vidjeli smo, dodQše, da Q !pogledQ kamenog oTQda i oružja ne postoji ni'kaikv,a naro-
cita ,razlika izmedu Lisicica i butmi.rsk,e gTQpe (pa i drugih grupa). Ali ovo nema znacaja
za od'T'edivanje kQlturne pripadnosti. U Lisicicima postoje ,tipovi k,amenog orw:1a i o'Tužja
koji SQ - Q razlicitim varijacijama - zajednicki mnogim krajevima, ras!pTostr,anjeni
na velikim prostorima i koji su najzad opca svojina neolitskog svijeta. Ista kamena
oruda kao Q Lisicicima naci cemo Q Vinci, u oblasti sa trakastom kerami'kom uopce, Q
zapadnoj Ewopi i:td. Zbog toga nam ova slicnost izmedu Lis,icica i bQtmirske kQltQrne
grupe ne govori baš ništa. Isto to' vrijedi i za koštano O['Qde. - Naveli smo ipak neko-
liiko dodirrnih tacaka na keramici iz Lisicica i keramici bQtmirske g'TQpe. Sve je to
od sporednije važnosti, ali bismo na osnovu toga mogli zakljuciti da je možda neki mini-
malan dodir Q neolitQ !postojao izmedu doline Neretve i doline Bosne. Taj dodir je bio
veoma ograniten i nije imao nikakvog u ticaja na mjenjanje opce fizionomije ovih
kQltUlra. To su valjda samo slQcajni dodiri.
Sma.tTam da ovi wlo ograniceni do dirni elementi izmedQ BQtmtra i Lisicica
nemajQ važnosti za odredivanje geneze naselja u dolini Neretve. Oni mogQ da imajQ
samo hronološkQ vrijednost. Sasvim je sigQrna jedna ISltvar.Neolitska !Im1tJQraQ Lisi-
cicima nastala je i lTazvHa se izvan ne'olitsk ih grupa iz Bosne i Q svojoj osnovi pokawje
slasvim ,razlicitQ kQlturnQ fizionomiju.
2) Odnos prema drugim neolitskim naseljima u Jugoslaviji - Poš:to smo vidj,eli
da naselje u Lisicicima nije kQltmno veza no za BosnQ, nema nikakve svrhe ici dalje
na sjeveIT, odnosno na istok. 'Uticaji i veze iz PodQnavlja, Hrvatske, Srema, i Vojvodine
ili Srrbije mo'rali bi preci preko Bosne, a na lazi u Bosni to sasvim odlucno demantujQ.
Pa dovoljno je pogledati keramikQ starcevC\Jcke, vincanske, potiske ili neke drQge kQl-
tQrne grQ,pe na sj,everoistokQ Bosne, da se vidi ikako je iskljQcena svaka mogQcnost
povezivanja. P'0rijeklo neolitsike kQlture u Lisicicima ne može se tražiti na '0voj strani.
"0) Dovoljno je pogledati samo Butmir II, Taf. XI-XII!.

20) Butmir I, Taf. VIlI, IX; A. Benac, Prehistorijsko naselje Nebo ... , Tab. I-III
27) Mate'rij,al ,iz Kaknja ce biti objavljen Q Glasniku Zem. muzeja. za 1956 god.
Vec u prethodnom izvj eštaj u nalaz ima u Lisicicima na pomen uo sam da neoli t
00
ostrva Hvara ulazi u sferu najbližih analogija za Lisicice. Nažalost materijal sa Hvalra
još nije publikovan u cjelosti pa se ne može detaljna od'rediti obim i karakter veza
izmedu Lisicica i Hvara. PJ'ema onom što je objavio dr G,rga Novak o nalazima u
Grapcevoj špilji i Pokriventku dobili smo jedan manji uvid o bogatstvu i miješanju
neolitskih kultUJ'a na ovom astrvu28). Kera mika iz Lisicica· se jako mnogo približava
onim primjercima iz Grapceve špilje i Pokrivenika ciji su orrnamenti izvedeni crvenom
bojom na tamnoj podlozi.29) Tu su bojene trak,e, poluk'rugovi, pa cak - izgleda - i
girlande'O). Na Hvaru se nazire sasvim isti stil ukrašavanja na jednoj vrsti kelramike,
iako je tamo vece bogaltstvo varijacija. Vec iz ovih analogija vidi s'e da ce jedan
stupanj hvarskog ne ali ta biti srodan sa kulturom u Lisicicima (odnosno obratno!)
3) Zapadno-mediteranski karakter neolitske kulture u Lisicicima - Vec sama
konstatacija da smo na astrvu Hvaru našli najbliže analogije za Lisicice vodi nas u
ablast Jadiranskag, pa anda Sredazemnog bazena.' Mimailazeci zasada i jednu i drugu
ablast Jadranskog mO'r,a,zadržaO' bih se prvo na Malti. Svom pagodnom polažaju izmedu
Afrike i Evrope Malta ima da zahvali svaj vrlO' intenzivan kulturni razvaj i u nea-
litskam dobu. Za nas su ovdje najvažniji nalalzi iz Ta.rx'a. Vec je N. TagliafeI'ro
pakušao da u Ta,rxu izdvaji dva sloja, ali u tome nije imaO' nikakvag vidnijeg uspjeha").
Tek T. Zammit sigurno konstatuje ta dva slaja - nealitski i bronzanadopski, koji .pa
njegavom mišljenju dijeli raspon od nekalika vjekova. To je on liSltanavio pa prilicna
debelam sterilnam slaju kaji dijeli ava dva stratuma.3.2) U Tarxu je naden prilicna velik_
braj neolitske keramike, medu kajima se isticu žare, amfare i zdjele. Ove pasljednje
su bikonicnog oblika i jako se približavaju našim iz Lisicica"). No, mnago je važnije
daJ se ovdje u arnamentisanju upatrebljavaju dasta cesto razni lineaIrni motivi u obliku
g1Tlanda34). cesti su nadalje šrafirani polukrugovi i neki drugi mativi'5), dok punktirani
motivi nisu ni ovdje uabicajeni. Time ulazima u oblast najkarakteristicnijih motiva na
keramici iz Lisicica, kaji se baš u brajnim varijacijama pajavljuju u neoli:tu Tarxa.
Mislim da ova cinj.enica davaljno sigurno gavmi o kulturnim vezama kaje su vezivale
nase1j.e iz Lislicica sa Maltom. U nealitskam Tarxu su osim toga ceste crv'eno bajene'
tr,ake u razlicit1m kombinacijama mativa36), kaje nam daju takader mogucnast za para-
lele sa Lisicicima. - Elementi osnovnih m 0tivla iz Lisicica poiavl.!iuiu s,e i na ke,ramici
nekih drugih nalazišta sa Malte (Corradino Hill, Hagiar Kim'7)), cime nam je omagu-
ceno da još više ucvrstima ove veze. Peet kaže da se sradni elementi sa nealit:sJkom
rabom na Malti paj,avljuju na Siciliji, Španiji, BaleaTima, Panteleriji i Sjevernaj Africi
i da oni ustvari cine poseban krug Zapadnog Mediterana'"). A. Mayr tvrdi otprilike ta
isto i kaže da se ovdje radi o zapadnamedi teranskoj ostrvskoj kulturi kaja se tu razvi-
jala daleko prije dolaska Fenicana39). Kao komparativni ma,terijal Mayr istice važnost
keramickih nalaza iz pecine S. BaCftolameo kod Cagliari-a na Sardiniji<O). Ova kansta-
2") Dr. G r g a NoO v a k, Iz,vještaj .o pre.thi:s:torijlsldmistraživanjima otoka Hvara, Ljeto-

pi-sJugosI. Akademije, knj. 5'5,1949,str. 149i dajle
20) Ibid., PriLog I, 3, 4, 6. 7; Prilog II, 4, 7-11.
'0) Ibid., Prilog II, 4, 7.

31) Annals af Archaeology and Anthropolagy, Vol. III, 19110.
'2) Th e m i s t o' c 1e s Z a m mit, Pre historic Malta - The Tarxien Temples, Landon
1930, p. 45
'3) Ibid., p. 106, Fig. 24
31) Ibid., Pl. XXIX, 1; p. 1105, Fig. 21; p. 1106,Fig.24, 25.
33) Ustanovio pregledom neolitskag mate:rijala iz Tarxa u Engleskoj školi u Atini.
30) ThemistoOcleiS Zamm,it, o. C., Pl. XXX~
'7) T h om asA s h by, R. N. Bra dIe y, T. E. P e e t, Ta g li a fer r o, ExcavaJtion,
in 1908-11 iz varioUiSmegalithic buildings -in Malta and Gozo, PBSR., Vo-I.VI, 1913, Pl. IX,
1; XVIII,2, 5, 6
3") T. E . P e e t, ContributioIlJSto the Study .of the prehistoric period in MaLta,P. B. S.
R., Vol. V, ,1910,p. 142
80) Al b e r t May r, Die vorgeschichtlichen DenkmlHer von Malta, Miinchen 1901, aus
den Abhandlungen der k. bayer. Akad. der WJ.ss.I, Cl. XXI, Bd. III, S. 7Hl
10) A lb e r t May r, Die Insel Malta im Altertum, Munchen, 1909, S. 5~.
70 Dr A. Benac
tacija je patpuna tacna i kad 'Odredivanja kulturnag mjeSJta naselja u Lisicicima ne

magu se mimaici nalazi iz S. Bantalamea. Oblici nekih b1kanicnih zdjela i kanicnih
šalja iz S. Bartalamea patpuna 'Odgov,atraju našim iz LisicicaH). Pared taga na keramici
iz 'Ove pecine su iz'raziti neki trakasti. šraHrani motivi, cij,e kambinacije su panekad
identicne sa našim motivima na Tab. VII, 3(2). Tu nema nikakve s:umnje 'O jakaj kul-
turnaj sradnosti. Paslije Malte, cini mi se ti nalazi na Sardiniji poslužili bi najbalje
pri objašnj.enju paJTijekla nealitSlke kulture u Lisicicima.
Na Siciliji je vec mnoga teže naci ele mente iz neolita koji bi se mogli kamparirati
sa LisiCicima. Keramika iz grabnag nalaza S. Cana u Cataniji ima. izvjesne girlande na
donjem ili garnjem dijelu pasude. One su 'Ovdje izvedene pamacu šrafiranih traka'") i
u asnavi imaju slicnasti sa adgavatrajucim line,a'Tnim 'Ornamentima iz Lisicica. Medutim,
ta nije 'Ona slicnast 'o kajaj sma govorili kad Malte ili S. Bartalamea. - Zanimljiva je
da jedna 'Od najznacajnijih neahtskih stanica na Siciliji - Stentinella ne dalazi uapce
u abz1r za 'Ovakve kamparacije. U Stentine Uu je jaka u upatr,ebi bijela inkrustacija, a
ad mativa' preavladuju dk- cak linije, 'kancentJTicni rombavi, punktirane linij,e i sll.U).
Ta je SVe mala paznat'O u Lisicibma.
Dalje p'rema sjeveru, na italijanskam kapnu, nema u 'Okviru nealitsikag periada
ništa šta bi ,rasvjertljavala 'kulturu u Lisicicima. U 1am !pagledu zapadni dia Jadranskag
bazena morama gatava patpuna mimaici. BaJT zasada. K'Omparacija materijala svjedaci
'o tame da je naselje u Lisicicima najbliže as:trvskaj kulturi zapadnag Mediterana, pa-
sebna na Malti, pa 'Onda Sardiniji. Njeni sta navnici su prema tame bili pamarci kaji su
iz tih dijelava Sredozemlja daplavili da daline Neretve. Time ne mislim da je hvarski
neolit istog pa,rijekla. Na Hvalru su kombinirane razne kampanente i jedna 'Od njih je,
pa mam mišljenju ,patekla iz 'Ovog istag iz vara.
Istacna. obala Jadrana nij,e još dasta ispitana da bisma magli dati bliži suda neo-
litslkam periadu na av'Om dijelu Jadranskag bazena. Egejska ablaslt je vec nešta dJTuga
i tu sma u stanju da uspa'redima nalaze u L isicicilJnl3 ov'Om abIa.šcu. A. Mayr kaže da
SI8<
je zapadnamediteranski kultUlTni krug bio u Ipasljenealitskam periadu pad dasta jaikim

uticajem sa Istaka, iz oblasti sta're egejske, zatim mikenske kulture.45) Ova se ne bi
mogla reci u tam 'Obliku za nealitska dab a. - Wil:ke je s"ajevremena pokuša 'o da
ddkaže !pastajanje paralela izmedu Seskla-Dimini kruga i ne'Olitske kulture Butmira u
Basni.'o) Cini mi se da su ta sasvim nategnu te paralele i da u asnavi nema nikakve bliže
veze izmedu ButmiTa i Seskla-Dimini krug a. Cak materijal :kaji danas i Wilke adgavara
prije nealitskam naselju u Lislicicima. Tu s e radi 'o plasticnim ukrasima na grubaj ke-
ramici iz Seskla i Diminija - cak 'o jedna m palumjesecastam ukrasu iz Dimini47), lli
'o nekim u:rezanim palukrugavima i palukr užicima.48) Neiki elementi tipicne keramike
iz Lisici6a !paj,alvljuju se i na keramici Kri ta.'·) Mislim, medutim, da tu nema nikakve
i2Jrazitije kulturne sradnasti, niti se može gavoriti 'o nekim bližim vezama. Tu se radi
ili 'o izvjesnam manjem Uiticaju egejske 'Oblasti na zapadni Mediteran ili a· nekam 'Obr-
nutam u:ticaju U svakoOm slucaju 'Ovaj medusabni dadir zapadnog Medi,terana sa istac-
nim je narmalna pajava, iako ta veza nije nikaka bila na'racita intenzivna u neolitskam
periodu. TaJka i 'Ova paralela sa Lisicicima ima više pas:redan :karakter.
") G. A. Ca 1i n i" Il sepalcreto di Reme della Satta nel Bresciana e il periada enealitica
in ltJalia, B. P. XXIV, 1898, N27-9, T,av. XVII, 9, 11.
<2) Ibid., Tav. XVIII, 7, 7 bi,s.
43) I P pa li ta Ca f i c i, Di un sep'01cra ",.caperta a S. Gana pressa Licadia-Eubea

(Catania), B. P. XXV, 1899, N2 4-6, Tav. ViI, 1, 6 i dr.
") P. O r s iStatione neoliltica di St,entinel'o (Siracusa), B. P. XVI, 1890.,N2 12, T,av. VI, VII
'3) Al bel' t May r, Die urgeschkhtlich ~n DenkmiHer von Malta', 1. c., S. 73.6
.0) G. W i 1k e, Spiral-Ma,ander Ker,amik und Gefassmalerei Hellenen und Thraker, Wiirz-
burg 1910, S. 58-63 .
• 7) Ibid., Fig 87-89
.8) Ibid., Ff'g. 86
.0) V 1. M i la j c ic, Chronologie der jiingeren Steinzeit lVlittel-unq Siid'Osteurapas, Berl~,
1949, Taf. 3, Fig, 2, 7.
Konacno, izvjesni elementi, prvenstve"no ornamentalni elementi, keramike iz Li-

SlClca poznati su u ovoj ili onoj varijaciji i na nekim drugim mjestima u Evropi. Tu u
prvom redu dolaze u obzir neka nalazišta - da taiko kažemo - u pozadini Grcke.
Tako su neki meandaTski ornamenti vrlo poznati u Boian A kulturi u Bugalfskoj:o) a
i u Rumuniji."J) M. Hoernes donosi primjerke slikanih vaza iz Ðrdelja na kojima
su takoder izvedeni meandarski mo.tivi.'") I ta pojava je logicna stvar na ovom, egej-
sk-oj oblasti, bliskom pros'tOlru. Medutim, ni tu nema nekalkve nepoSlredne veze sa me-
andarskim motivima iz Lisicica (ili da ih bolje nazovemo kukas,tim motivima). Sve to
ima ustvari jedan širi mediteranski izvor. Uz to treba uzeti u obzir da ovi meandarski
(ili kukasti) motivi imaJU široku primjenu na neolitskoj keramici i u drugim evropskim
oblastima."') Stoga oni ne mogu služiti ka o dokaz o bilo kakvim bližim kulturnim
vezama.
Na osnovu onoga što je ovdje receno, ostaje cinjenica da je neolitska kultura
u Lisicicim"a najbliža neolitskoj kulturi na Malti (Tarx) i onda Sa'fdiniji (S. Bartolo-
meo). Dalje karike u ovom lancu nisu dovoljno poznate, ali je izvan sumnje da su (neki
elementi neolitske kulture sa ostrva Hvara izašli iz istog izvora kao i oni u Lisicicima.
Zbog toga je isto tako izvan sumnje da je neolit u Lisicicima maritimnog porij~kla, da
pripada krugu zapadnomediteranskog neolita i da je dospio u Lisicice sa obale, dolinom
Neretve.
4) Relativna i apsolutna hronologija naselja - Naselje u Lisicicima pripada neo-
sporno mladem kamenom dobu. To potvrduje oblik kamenog oruda i oružja i nedosta-
tak svakog traga o upotrebi metala. Ali ovo je samo opci kulturni okvir, koji nam
sam za sebe još ništa ne govori o bližojhronologiji naselja,.
Forme vaza i njihovi o'rnamenti ukazuju na to da naselje u Lisicicima pripada
završnoj fazi neolitskog doba. Navešcu nekoliko momenata koji mogu da služe k,ao argu-
menta,cija za ovo tvrdenje.
Tagliaferro je u obradi prehistorijskog posuda iz hypogeuma u Hal-Saflieni sta-
vio tamošnj.e nalaz'e na kraj neolita, pa cak i u rano metaIno doba, ako se usporede sa
Sicilijom.54) A u Hal-SafHeni imamo bojene palu:kružne 1lratkJekoje u osnovi 'Odgovaraiu.
onoj na Tab. VII, 5 i ceste. vaze u obliku zdjela,:") Slicne stvari u Lisicicima morale
bi svakako ovome da budu saw·emene. Možda su mnogo odlucniji izvjesni elementi sa
keramike na Siciliji i Italiji koja spada u tamošnje bronzano doba. Jedna zdjela iz ne-
kropole u Plemirio pored svog oblika j<lJkose približava našoj keramici ukrasom u obli-
ku girlanda5G), a spada u bronzano doba. Isti elementi dolaze na Toscanella posudu (Imo-
lese). Tamo jedan sud imClJgotovo identican ukras kao što su girlande na velikoj vazi
u Tab. III, 28."7) Možda bi još trebalo spomenuti vaze na nozi i druge posude bronza-
nog doba gornje Italije, Ikoje pored girlanda imaju drške u obliku one iz Lisicica na T'lb.
VI, 1.58)
Ne mislim ovim reci da na:selje u Lisicici:ma pripada ·ranom metalnom dobu. No,
ove pa['alele govore u prilog tome da neolitsko naselje u Lisicicima pripada kraju neo-
litskog perioda. Ukoliko je keramika bronzanog doba u nekim nalaziš tima Sicilije i
Italije primila elemente iz neolita zapadnog Mediterana, onda se oni vremenski dodi-
ruju. Zbog toga i naselje u Lisicicima može pripadati samo kraju neolita ..
Ja m es Ha r v e y Ga u 1, The neolithic period in Bulgaria, 1948, Pl. XXV, 5

50)
V. C h r i s.t es c u, Les stations prehistoriq ues du l,ac de Boian, Dacia II, Pl. X, 14
51)
52) IM. H o e r n es, Urgeschichte der bildenden Kunst, S. 30'7, Fig. 4, 5, 8
5.) U g oRe Il i n i, Cer,amica diiPinta d' Iialia, Taf. 1, 5, IPEK ,19300
5') N. Ta g 1i a fer r 0, The prehistoric pottery in the hypogeum a,t Hal-Saflieni, Casal
PauLa, Malta, - Annals of Archaeology and Anth:ropology, Vol. III, 1910, p. 3
5') Ibid. Pl. IX, 2, Pl. XI, 4, Pl. XVI, 3.
50) P. O r s i, La necr-opoli sicula del Plemirio (SiracUJS'a), B. P. XVII, 1891, N~ 8-100, p.
139, Tav. XI, 5.
57) T. E. P e e t, The stone and Bnonze ages in Italy and Sicily, Oxford, 19009, p. 379-3800,
fig. 9.
~8) G. A. C O I i n i, La civilta del bronzo in Italia, B. P. XXX, 19004, Hg. 76, 77, 85, 95, 96.
72 Dr A. Benac
Istom zakljucku vode i one paralele sa Butmirom. Iako kulturno sa~~wimrazlicita,

naselja u Lisicicima i Butmiru su morala bi ti sav-remena, da bi mogla uticati jedno na
drugo (pa makar i sasvim minimalno).' Poz nata je stvalr da je Butmir pripadao 'Završ-
noj fazi neolital. Istom vr·emenu pripada onda i naselje u Lisicicima.
Za apsolutnu hronologiju našeg naselja mogli bismo da koristimo amo neke dalje
paralele. Iznio sam vec podatke o rijetkim zajednickim pojavama sa Kretom. Ornamen-
talni motivi o kojima je tu bila rijec (vidi napomenu 48) pripadaju keJI'amici ranog
minoskog doba II i III na K.reti (F. M. II-III). V. Milojcic stavlja pocetak F. M. III
ok'O 2.300 god. pr. n. ·e."o)Izgleda mi da je morao postoj.alti isti vremenski ·razmak dok
su se ovi zaJednicki -elementi Irazvili na ranominosk'Oj kelramici Krete i na neolitskoj
keramici iz Lisicica. U svakom ISllucaju pos tanak naseljal u Lisicicima stavio bih negdje
oko ovog doha, a nj.egov dalji razvoj kraju III milenija pr. n. e. Zasada nemamo ozbilj-
nijih elemenata da se upušta mo u sasvim precizno odredivanje apsolutne hronološke
ljestvice u živ'Otu naselja u Lilicic~ma.
5) Opci' zakljucci - Mislim da je neospolrno utvrdeno da neolitska kultura u Li-
sicicima pripada zapadnomediteranskom neolitu. Ona .je najuže povezana sa Maltom, a
onda sa Sal'dinijom. U Jadranskom baz·enu najbliži su joj neki elementi hvarskog neo-
lita. Ovdje nije mjesto, la niti potreba, da s'e 'raspravlja -o po·rijeklu zapadnomediteran-
skog neolita niti o njegovim vezama sa sje VeJI'nomAfrikom. Vidjeli smo da je sa istoc-
nim Mediteranom veza daleko manja i tek pOSlredna', a iskoristili smo je kod odredi-
vanja apsolutne hronologije. -
Ugolini smatra da je neolitsko stanov ništvo Malte živjelo u sasvim mirnim prili-
kama, što se vidi po otsustvu fortifikacija.oo) Selenje na druge telritorije (pa i Jadranski
bazen) prouz:rokovlalOje možda :pr·ekid tog mirnog perioda. To bi opet govorilo za jedan
kasni neolitski period.
N. Valmm je iznio u vezi sa predbronzanim dobom Jadranske oblasti nekoliko
znacajnih zapažanja. Prema njegovim rijecima balkanske planine su bile za prehisto-
.rijske ljude neprelazne, a sa istocnim Mediteranom postojala je v·eza jedino preko ko-
rintske prevlake.6!) Ovo nam vrlo lijepo obj ašnjava slab kulturni dodir Lisicica sa istoc-
nim Mediterari'Om. Po mišljenju Valmina Jadranska oblast ima svoj vlastiti karakter
koji nosi izvjestan k'Onzervativni pecat.°' Cini mi se da je oVlatvrdnja prilicno 'Oprav-
dana, iako se ne m'Ože g'Ovodti o unifo:rmnosti ni neolitske ni poslijeneolitske kulture.
Valmin dalje kaže da j,e sa Dunavskim bazenom postojala slaba veza ,preko Rijeke i Tr-
~:ta.63)Svi ovi zakljucci Valmina su sasvim opravdani. ali je s d·ruge strane 1SItotoliko
neopravdano što on u jadranski kompleks ubraja Butmir, D. Klakar, D. Mahalu, D.
Brdo.64) Naša analiz'a je pokazala da ova naselja nemaju nikakve kultUlrne veze sa Lisi-
cicima. Jedin'O BU'tmir pokazuje sasvim neznatne analogije. Zbog toga Jadranskom baze-
nu pripadaju Lisicici, ali ni u kom slucaju rpomenuta naselja u BOIStni.
Balkanske planine bHe su zalista ozbiljna prepreka za neolitske stanovnike Jad-
ranskog bazena. To se vidi i u ovom slucaj u. Ivan-planina je bila granica izmedu malri-
timne kulture u Lisicicima i butmi:rske .kultu:re, koja ima daleko više kontinentalan
kwrakter. Pojedinacne veze izmedu butmirs e kulture i Lisicica SJUrezultat više slucaj-
nih dodira.
Neolitsko naselje u Lisicicima je pružilo veoma interesantne podatke o društve-
noj strukturi stanovnika u lnaselju. Central no ognjište i lov kao osnovno zanimanje
zaista su malo neobicna pojava za kulturni stupanj i vrijeme u koj-em se razvijalo
naselje.
(0) V 1. M i loj c i c o. c. S. 36
OD) L u i g i U gol i n .i, Malta - origini della civilta mediterranea, MCMXXXIV, p. 219
i
.') N ata n Val m n, Das adriaUsche Gebiet in Vor-und FrUhbronzezei,t, 1939, S. 14.
o.) Ibid., S. 223.
os) Ibid., S. 14.
Ot) Ipid., S. 85-90,

Aka tame dadama upatrebu solarna-lunarnih mati~a kaa pasljedicu 'Odredenih

duhavnih shvatanja,G5) anda nema sumnje da 'Otkrice avag naselja u dalini Neretve una-
si jednu sasvim navu kampanentu u basanska-hercegavacki nealitski kampleks. Navi
nalazi ce veama dabra daci za 'Objašnjenje mnagih pitanja u adnasu izmedu Jadran-
skag bazena i balkanske pazadine u nealitskam periadu.
RESUME
STATION NEOLITHIQUE DE LISICICI PRES DE KONJIC
I. Details sur les trouvailles faites
1. ;- Au cours de mai et de juin 1953, ont ete effectuees les premieres fouilles systemati-
ques dans la station neolithique de Lisicici !pres de Konjic. Dans cet article, on expose les
resuItat5 de ces fouilles en donnant en meme temps la documentation necessaire.
Les donnees topographiques sur la localite il. Lisicici se trouvent dans le rapport sur les
fouilles preliminaires.')
Dans le plan I on a donne la situation generale dans l'habitat. On y voit que jusqu'il.
present 16 carrE~s ont ete ouverts d'une S'urface totale de 400 m" et qu'en outre deux tranchees
de praspectian a et b ont ete creuse.es. Toutefo is, la plus grande partie de l'habitat est restee
inexploree, mais il ressort avec assez de certitu de que la limite orientale de l'habitat se trouve
il. une vingtaine de metres de l'espace qui a ete fouiille, tandis qu'il. l'ouest l'habhtat s'etend aussi
sous le tumulus G.
2. - Au cours des fouilles an a distingue deux stratums dans la couche - l'inferieur A
et le superieur B. L'inferieur est le stratum des cabanes, le sUIperieur, cetui des maisons qua-
drangulaires. Outre cette diference, on en const ate aussi une autre dans la ceramique recueillie.
Dans le plan II, on presente la situation trouvee sur l'humus neolithique (str at um A). Les
fonds de cabane, dans le plan, sont designes par la lettre A, les foyers par B, les endroits il.
pavement de pierre 'par C et toutes les autres fosses sauf les fonds de cabane par D. En 1953
les carres V-XVI ont ete decouverts, et les quatre lautres l'ont ete au cours des fouilles
preliminaires.
Sur le terrain decouvert jusqu'il. present On peut, dans le stratum A, distinguer tro is
groupes principaux d'objets: cabanes dans les carres IV, V, VI et XVI, cabanes dans les carres
IX et X et systeme de foyer central dans les ca rres VII, XII, XIII et XIV.
Appartiennent au premier groupe les caba nes A_2, A-3, A-4 (peut etre aussi A-l). D'apres
les donnees recueillies, on peut affirmer que les fonds de ca!bane A-3 et A-4 ap'partiennent il.
un systeme unique de construction (voir Tab. XII I, 1, 2). Ils sont relies entre eux Ipar l'etroit
»corridor« indique. La cabane A-4 representera it le veritable lieu d'habitation ou habitaient les
hommes, tandis que A-3 n'en serait qu'une annexe. On a trouve dan s cette derniere une assez
grande quantite d'os d'animaux, des restes d'un foyer ayant longtemps servL et une grande
quantite de debris de ceI"amique diverse, se qui montre clairement qu'en cet endroit on' faisait
cuire les aliments et qu'on y mangeait. Elie de vait representer une sorte de »cuisine« ouverte,
car ni dan s la fosse ni autouT d'eHe on n'a trou ve aucun materiel de construction. La cabane
A-2 ne communiquait 'pas, comme 'il sem'ble, avec cette »cuisine«, mais sans aucun doute eHe
faisait partie de cet ensernble de cabanes.
Le second groupe de cabanes comprend les cabanes A-5 et A-6. Dans la plus grande (A-5)
se trouvait le foyer B-7 contenant une grande quantite de suie et de cendres et presentant
toutes les caracterhs,tiques d'un long usage. Au tour du foyer on a trouve 7 moulins il. bras.
C'est le seul cas ou un si grand nombre ait ete trouve dans une seule cabane et, sans doute,
ici, on s'en servait de fa!;on constante.
Ce qui reste du materiel de construction dans les cabanes ne differe en rien de ce qu'on
trouve dans les autres habitats neolithiques de Bosnie. Torchis rougeatre brU1e, suie, branchage
entrelace brUle et pierres, c'est tout ce qui a!pu rester etant donne ce procede de construction
primitif. Il est regrettable que jusqu'il. present on n'ait 'pas pu constater les trous pOUl' les pieux,
Nije bez interesa spomenuti da Dinces misli da i romb pretstavlj,a ustvari suncev krug.
.• 0)
Ta je pa njegavom mišljenju geometri:bh1'ana varJ.janta kruga-kola (Sovje.tskiaja etnagrafija 1948).
~ Poneki samostalni rombovi na keramioci iz Lisicica mogli bi se zaista tako i
obj·asniti.
74 Dr A. Benac
de sarte que naus ne savons pas par au passaient les fandatians des murs. Ceux-ci, sans daute,
etaient canstruits en branches entrelacees crepi es avec de la boue. Dans le cadre de ce stratum
de cabanes an n'a trauve nuUe part de morcea ux campacts de tarchis brule. Dans le stratum
inferieur ils ant ete plus deteriores, mais ceci n'est pas 1'unique raisan de cette deficience. Ici
le tarchis etait tres mince et c'est en realite la raisan essentielle paul' laquelle an n'a pas
decauvert des marceaux d'une certaine grasseur.
Taus les fands de cabane cantenaient une cauche assez epaisse de suie. Dans les cabanes
A-4 et A-5 (et jusqu'a un certain point aussi dans la cabane A-6) une cauche campacte de
suie s'etendait au fand de la fasse de la cabane. Dans la cabane A_2 la cauche de suie mantait
a la hauteur du bord de [a fasse. Il est evident qu'il s'agit ici de l'emiettement de la taiture
qui etait en materiel vegetal. Une abservatian attentive des prafils a, b et c permet d'etablir
que cette cauche de 'Suie accompagne canstamment des pierres ebaulees. Dans les 'prafils a et
c (cabanes A-2 et A-5) les pierres oCC'Uipentles extremites de la cauche de suie, tandis que le
prafil b (cabane A-4) elles en accupent les extremites et la partie centrale. Ces pierres sant en
etraite liaisan avec- la canstructian de la taiture.
Le fayer central B-5 avec san systeme dans les can"es VII, XII, XIII et XlV est incantesta-
blement le fait le plus significatif dan s le stra tum de cabanes. Ce fayer B-5 est 'place dans le
partie centrale de la fasse peu 'prafande D-39. De farme allangee, cette fasse atteint a 1'endrait
au se trauve le foyer une prafandeur de 15-200 cm., juste autant paul' que le saubassement en
pierre sait de niveau avec 1'humus neolithique. Le fayer lui-meme est de farme arrandie' d'
enviran 2 m. avec saubassement camplet en pie rres cansistant en fin caillautis et en caillaux
plus gras. La surface superieure cansiste entrierement en pierres bien alignees sans ernplai de
crepi terreux (Tab. XIV, 2). - Taut l'espace a 1'est de ce fayer etait recauvert de suie et d'une
enarme quantite d'as d'animaux. La suie etait tres grasse et les as jetes en tas, de sarte que
cet te masse de reliefs s'etendait de 0,60 m. de prafandeur jusqu,a l'humus nealithique. Autour
du foyer an a trauve en suite 'un nambre relati vement grand d'abjets en as, alenes, palissairs
et autres outils, ainsi que des 'petits cauteaux en silex et autres instruments en pierre.
La fasse D-24 n'etait pas exessivement pra fan de, mais elle etait entierement remplie de
suie et de cendres (voir prafil dl.
Il est absalument sur que les fasses D-44 et D-45 appartiennent egalement a ce fayer
central. Ni dans ces fasses, ni autaur d'e1'les, il n'y avait aucun debris de' materiel de canstruc-
tian; a'ucune trace de crepissage ni de branchage entrelace n'a ete observee. Par consequent,
il ne s'agit :pas ici d'une canstructian. Le lang de 1'extremite sud-accidentale de la fosse D_45,
il y avait encare un fayer avec soubassement en pierre qui, dans le 'plan II est indique par
B-4. Enfin, dans la partie nard-accidentale de la fasse D-44 existait erlcare un fayer B-6 sans
pavement en pierre. Le fund y est bien aplani et pendant tres langtemps on y a fait du feu.
Au nard de ce fayer, an a trauve dans la fasse la plus grasse cauche de cendres et autres debris
divers.
L'auteur cansidere que le systeme de fayer central a servi paul' l'alimentatian callective,
tandis que les fayers des caJbanes etaient utilises par des menages isales.
Les autres fasses dan s ce stratum n'ant pas un sens bien defini et pourraient etre expli-
quees camme des traus d'au 1'an retirait l'argile au bien camme des lieux de dep6t.
La limite entre se stratum inferieur et le stratum superieur se trauve a une profandeur
de 4'0-60 cm, (d'ajpres l'inclinaison de la super ficie superieure du sal). 'Dans le stratum supe-
rie Ul' on n'a mis a jaur que tles resttes d'une maisan carree (plan III), mais ceci aussi suffit
paul' mantrer le changement survenu dans 1'agglameratian. Taut le trace de cette maisan can-
struite au-dessus du sal naus a ete can serve gra ce a san epais tarchis. Ce qui en est reste nau s
mantre que les murs de cette habitatian ant ete constl'uits avec des pieux tres resserres plantes
dans le sal et recouverts d'un crepi d'argile. Dans la fig. 1 a-f nous ,vayans les restes du
crepi qui ont ete trouves en cet endrait. Les marceaux, dant 1'un est repraduit dans la fig.
le, susciten·t un interet taut Sipecial. Leur farme canique a large auverture indique bien qu'ils
ne pouvaient servir que paul' la ventilatian au bien camme des sartes de cheminees.
Outre la maisan carree, an ~'a nate dans le stratum superieur que six endraits paul' battre
le ble - C-4-9.
3. - Une grande quantite d'as d'animaux s'est canservee dan s l' habitat, la plus grande
partie d'as de cerfs. Lain derriere le 'cerf par hi nambre des oQstrauves viennent ceux de
sanglier, puis ceux de chevreuil, Les as qe bovins sant tres ,peu nambreux, et encoQren'esf,ol1
pas sur qu'il s'agisse de bovins domestiques. De ceci il ressort que la chasse etait l'occupation
principale, fondamentale, des habitants de Lisi cici. Venait ensuite l'agriculture, tandis que
l'elevage o, ete rarement pratique.
L'auteur considere que c'est la nature de ces occupations qui o, ete cause de la construc_
tion du foyer central et de l'alimentation en commun. Les habitants de Lisicici 'profitaient
de la richesse en gi'bier de cette contree, mais ce fait ne doit pas signifier qu'ils appartenaient
a l'aneien stade de la chasse. !ls sont deja agri culteurs.
4. - Au cours des fouilles de 1953, on o, decouvert un nombre important d'outils et d'
armes en pierre. Ce fait modifie grandement l' image qu'on pouvait se faire de cette station
d'a'pres les fouilles qui ont tprecede. Ce qui fraiJpe, c'est surtout la grande quantite d'outils
en os (voiI' Tab. XI et XII). Les donnees statis tiques etablissent que les objets en os sont
beaucoup plus abondants dans le stratum inferieur que dans le. superieul'. POUl' les outils en
pierre, la situation est inverse: ceux-ci sont de beaucoup ·plus nombreux dans le stratum
supel'ieur, - D'apre- la grande quantitc de 1'0uti1lage en os. la tation de Li icici se di tingue
fortement des autres stations neolithiques bosniaques, ou seuls Nebo dans la vallee de la Bila
et Kakanj possedent quelque peu d'outils en os.
5. - La grande quantite de ceramique decouverte o, beaucowp accl'U le reperto,ire des
formes et surtout celui de l'ornementation des vases, de sorte qu'on peut dire a present que
la ceramique de Lisicici presente une grande diversite et 'possede des caracteristiques qui lui
sont particulieres.
La difference existant pOUl' la ceramique entre le stratum inferieur et le superLeur con-
siste ,prineipalement en ceci:
0,) Dans la ceramographie de Lisicici on a remarque un assez grand nombre de vases sur
pied. On o, trouve un assez grand nombre de ces pieds, mais presque tous appartiennent au
stratum inferieur. Dans la couche au-dessus de 0,60 m. - dans le stratum B - on pourrait
presq,ue dire qu'il n'y en a pas.
b) L'emploi de la couleur rouge 'POUl'la coloration des ornements ou des surfaces. entieres
est surtout frequent dan s les parties inferieures du stratum A. Au fur et a mesure qu'on
remonte, l'emploi de cette couleur est de mo ins en mo ins frequente, et au-dessus de 0,410' m.
on n'a pas trouve un seul fragment colore de rouge.
c) Dans la partie a cabanes du stratum A, 'On trouve une grande abondance d'anses en
forme de manchon sur ceramique grossiere. En meme temps, 'les bords tO'rdus manquent lCl
pOUl' ainsi dire totalement. Les anses en forme de manchon sur ceramique grossiere se mon-
trent aussi en nombre sensiiblement eleve dans les autres parties du stratum A, tandis que,
dans le stratum B leur nombre decroit rapwement; par contre, nous y trouvons en abondance
les bords tordus.
d) Enfin, les ornements typiques en demi- cercle sur la ceramique sont de beauc'Oup plus
nombreux dans le stratum A, quoique l'on en trouve aussi isolement, dans le stratum B.
De tout ce qui precede nous voyons qu'a ce point de vue il y o, continuite, mais les diffe-
rences sont tout de meme nettement visibles.
Dans le tableau I, on presente en haut les formes de la ceramique grossiere et en bas
celles de 10, ceramique plus fine. Les formes les plus frequentes sont celles d'ecuelles et de
tasses; viennent ensuite les formes de pots. Les vases sur pied nous sont connus par les pieds
qui se sont conserves; nous en voyons les formes au tableau II. Les formes les plus
interessantes de ces pieds de vases sont repro duites au tableau II, 30. Par la forme bombee
de leur partie inferieure, ces pieds perdent t'OUte sta:bilite; aussi est-il plus probable qu'il s'agit
Plut6t iei d'anses de couvercles telles qU,un en a trouve a Butmir.2i)
Dans la ceramique de Lisicici, les anses sont en general chose rare, et on les trouve
prineipa1ement sur la ceramique d'execution pl us soignee (Tab. II, 1-6). Les diverses pl'oemi-
nences plastiques sont bien plus typiques pOUl' cette ceramique que les anses droites (Tab. II,
8-23) et elles sont surtout frequentes precise ment sur la ceramique .gr'Ossiere. Dans certains
cas elles font reellement fonction d'anses et dans d'autres elles sont de nature purement
omementa1e (Tab, II, 17, 19).
Au point de vue ornemental la ceramique de Lisicici a foumi a 'pr'Ofusion des motifs
neufs pOUl' cette regi'On,
POUl' la ceramique grossiere, les plus frequents sont differents ornements plastiques
correspondant a la forme de l'objet ,et a la, te chnique de travai!. Mais, ce 'lui toutetois est
76 Dr A. Benac
le plus ty'pique poUl' cette vai!)selle, ce sont les bords tordus (Tab. I). On les trouve principale-
ment dans ila couche B et ils indiquent un gout special des habitants de Lisicici.
POUl' la ceramique d'execution 'pIlus soig nee, nous' distinguonsau point de vue de la
technique de travail des' ornements peints, in cises, creuses et pointilles.
Les ornements peints sont de couleur rou ge en trois variantes (coloration des surfaces
libres, figuration de motifs colores limites et incrustations - voir Tab. IX et X). Les orne-
ments incrustes sont certainement les plus deco ratifs et ils sont egalement les plus frequents.
Les motifs de ces ornements consistent en une combinaison de lignes incrustees et de points.
Quants aux autres motifs ornementl;aux, la p1us grande partie est executee dans la technique
d'incision, viennent ensuite les motifs creuses et enfin les pointilles.
PoUl' les dessins des Tab. 111 et IV, l'auteur a tente de determiner un systeme au moins
a'pprochant de la ceramique de Lisicici.
Les deux motifs les p1us caracteristiques pOUl' cette station sont les guirlandes et les
demi-cercles stries. iLes guirJ.andes se composent toujours de deux lignes, presque regulierment
sur la partie inferieure du vase (Tab. III, 23, 28, 29; Tab. IV, 10, 13). Les demLcercle stries
se trouvent en 'preponderance dans le stratum A et ils sont executes sur la partie superieure du
vase (Tab. III, 15, 16, 17, 22). Ces deux motifs constituent la caracteristique fondamentale de
la ceramique de Lisicici.
Nous avons ensuite des' motifs a bandes (rub anes), puis en spirale et des mortifs meandriques.
Puis, viennent des motifs lunaires et solaires et des motifs anthropomorphes (?).
Les ornements en forme de croissant luna ire jouent· ici un role important (Tab. IV, 6-11).
Les cornes sont toujours tournees vers le bas et dans les exemplaires du Tab. IV, 9, 10 ce
motif d'ornementaltion a rec;u une stylisation speciale. Le signe solaire est surtout apparent au
Tab. IV, 14. ·Parmi 'les ornements anthTOIpOmOrphes, on pourrait compteT ceux du Tab. VII, 1
et du Tab. VI, 6. Sur le premier on' distingue tout a fait nettement la representation plastique
des yeux et l'incision du nez.
L'auteur estime que les signes lunaires et solaires doivent avoir ici une signification
symbolique bien determinee. Ces representations indiquent tres nettement l'existence des cultes
astraux chez les habitants de Lisicici, et ce fait est plus que naturel POUl' un groupe social
parvenu a ce degre de developpement. A Lisi cici, la representation du croissant lunaire est
beaucout plus frequente que celle du soleil. L' homme de cette epoque percevait beaucoUlp
mieux les changements survenant dans ila forme lunaire et, ne connaissant pas les causes de ces
phenomenes, il leur attribuait une importance surnaturelle de premier ordre. Les marins sur-
tout devaient s'etre aperc;us de la cO'rrelation du flux et reflux et des phases lunaires.'2) Les
ha'bitans de Lisicici sont rendus de l' Adriatique, 'par voie de mer, et leur cuIte de la Lune est
tout naturel.
6. - On est assez Horme de constater qu'a Lisicici fait pour ainsi dire defaut tout art
plastique. On a trouve en tout deux statuettes (fig. 2 a et b), mais exeoutees de fac;on si
sommaire et si primitive qu'elles ne peuvent re presenter autre chose que les premiers pas dans
ce genre artistique. La iaison en est peut-etre que les hab'itants etaient des chass·eurs et que
l'agricultUire n'avait ,pas enoore acquis une pre dominance suffi'sante 'POUl'declancher le deve-
loppement des arts plastiques.
II. Place cultureIle et chronologique d'habitat de Lisicici

1. - La station neolithique la plus proche de Lis'icici du point de vue geographique qu'on
connaisse jusqu'a present est celle de Butmir. Aussi, la question qui s'impose en premier lieIU
est celle du' rappo.rt qui existe entre Lis,icici et la culture de Butmk. Au pO'int de ·vue d~s
outils et armes en pierre, il n'y a pas de difference entre ces deux habitatsY) Mais, pOUl' la
ceramique, il en est tout alUtrement. POUl' la ceramique grossiere, nous trouverons quelques
.points de contact,'·-") mais dans les caracteris tiques fondamentales, il existe 'UIle' difference
tres visible entre la ceramique de Lisicici et celle du grO'Ulpe culturel de Butmir. Ceci se
constate en premier lieu dans l'ornementation. La ceramique du groupe de Butmir n'emplo'ie
pas les motifs de la guirlande et des demi-ceT eles stries. On n'a trouve a Butmir qu'une seule
piece portant le motif de la guirlande (Butmir II, Tab. X, 3), et les motifs a ,bande!>, en spirale
et meandI'iques sur la c~amique de Butmir so nt quelque chase de tout autre que ceux de
Lisicici."", '0) En outre, on ne connalt pas a Bu tmi'r les motits sol~ires et ~\.\naires. En prenant
Neolitsko naselje .u Lisicicima kod Konjica 77
ces faits en consideration on peut condure qu' il existait .un certain cootact mmIme, plut6t
fortuirt, entre Butmir et Lisicici, mais en aucun cas un rapport de liaison culturelie de quelque
importanee. De meme, Lisicici n'ont pOUl' ainsi dire aucun lien qui les rattache au groupe
neolithique de Kakanj ni avec la Posavina (re gion de la Save) non .plus.
2. - Etant donne que les trouva.iles fa ites en Bosnie dementent toute linfluence du
Podunavlje (region du Danube), de la Croatie, de la WOlwodie et de la Serlbie sur Lisicici,
l'origine de la culture neolithique de cette loca lite ne dQit pas etTe cherchee de ce cate. D'autre
part, le materiel neolithique de J.'ne de Hvar28) entre certainement dans la sphere d'analogie
la plus proche pOUl' la ceramique de Lisicici. On rencontre la le meme style pOUl' l'omemen-
tation, et c'est donc de ce c6te qu'on doit se tourner quand on cherche l'ori&ine de la culture
de Lisicici.
3. - L'auteur estime que la ceramique neolithique la plus proche de celie de Lisicici,
c'est celle de l'ne de Malte, particulierement celie de Tarx:1_'O) et les elements des motifs
fondamentaux se trouvent egalement dans quelques autres stations de Malte-Corradino Hill,
Hagiar Kim."') Apres celle de Malte vient la ceramique de la grotte de S. Bartolomeo pres
de Cagliari en Sardaigne, que A. Mayr designe comme materiel de comparaison pOUl' Malte!O)
En Sicile, il est beaucoup plus difficile de trou ver quelques elements 'Proches,'") et ce qui
presente un interet tout part.iculier, c'est que la celebre station neolithique de Stentinelio en
Sicile ne peut pas entrer en consideration pOUl' la comparaison avec Lisicici. - Un tres petit
nombre d'elements d'omementation de la cera mique de Lisicici peut eUre rencontre dans les
parties orientales de la Mediterranee40) et dans quelques autres parties de l'Europe meridio-
nale"O-O'); toutefois, ceci est de moindre importance.
En consequence de tout ce qui precede, il ressort que la culture neolithique de Lisicici
est d'orig·ine maritime et qu'elle l'entre dans le cercle du neolithiques !des nes de la Medi-
terranee occidentale, comme l'appelle A. Mayr .••) Cette culture est parvenue a Lisicici par
l'Adnatique et la vallee de la 'Neretva.
4. - En se rbasant sur la date fixee poUl' les decouvertes anaJ.ogues ,dans l'ne de Malte04)
ainsi que sur le fait que certains elements de cette cul,ture neol>ithique des nes font partie
integrante de l'epoque du rbronze de l'Italie,"·, "') l'auteur considere que l'agglomeration de
Lisicici appartient a la fin de la periode neolit hique. Ceci est confirme aussi par son faible
contact avec Butmir. Les trouvailles faites a Lisicici n'ont pas foumi de soli des points d'appui
pOUl' la chronologie absolue de cette station. Ce n'est qu'en se basant sur certains paralleles
plus lointains avec la Crete qu'on pourrait dire que l'agglomeration de Lisicici doit etre datee
approximativement vers 230'0 avant notre ere4", ".) et que son developpement s'est 'poursuivi
jusqu'a la fin du troisieme millenaire.
Dr. A. B ena C, Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica
Tab. I
., "~I,';,
. .. ~ . . /.,;
,:,
. ' ..••
~to·. . [i
t'
·';;;li:;L~;/
\
Dr A. B ena c: Neolitsko naselje u Lisicicima
• Tab. II
3
2,
. ,
/:;~~~l.it[.!~;~
j> ....: .., .,
(!i~\;.i:};.;x·~<O':>
I···· '...
l.i, ... .,,~.<~....'.::
~:~ .• ~,. .•. ~. .. >:
'~""""'
.._'.~
"o'· .:.::.. ?
.••• ·f;..~~
.:.:.;
11
. ... "
18
2S
"
r A. B ena c: Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica
• Tab. II
15
'2J'
2S
,~r':;~;?
~
Dr. A. B en ac, Neolitsko naselje u Lisici Clma
'" kod K ..
T ab . III onJlca
~ ..
-oD ".. -~ ~- "
[YP'
- •..
)
)
<:>
,
( ., t
L> /
.....
(
1
.
\ \;,\
(
\
>"
-',
6
. " muzeja - Arheologija
G'"n<k ze mal]skog ~"
Dr .. A Ben ac, Neolitsko naselJe. u Lisicicima ko d Konjica
Tab. IV
• .
.I', -,'••
i/' ) li
~ : :
. ! : i
.;.. " "l
~ .... :', .:f
:: .
i ! ;:-:]. ~
..
[rJJ 6*
Dr A. B ena c: Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjtea
Tab. V
Dr A. B ena c: Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica
Tab. VI
Dr A. B ena c: Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica
Tab. VII
Llr A. B ena c: Neolitsko naselje li Lisicicima kod Konjlea
Tab. VIlI
Dr A. B ena c: Neolitsko naselje u Lisicic:ma kod Konjica
Tab. IX
Dr A. B en ac: NeoHtsiko n.aselje u Lisicicima kod KooHca
Tab. X
s
br A. B ena c: Neo1itsko naselje u Lisicicima kod Konjica
Tab. XI
:3 4 s
Dr A. B ena c: Neo1itsko naselje li Lisicicima kod Konjica
Tab. XII
I
I
10
17
1b
'18
Dr A. B"e nae: Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica
Tab. XIII
Dr A B ena c: Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica
Tab XIV
/
Dr A. BENAC
Nekoliko prehistorijskih nalaza sa podrucja Nikšica

u Crnoj Gori
Opis nalaza
Direktor Zavicajnog muzeja iz Nikšica, prof. Jovan Ivovic, bio je ljubazan

da mi stavi na raspolaganje neke pI'ehistorijske nalaze sa podrucja ovog muzeja
radi publikovanja u Glasniku Zemaljskog muzeja. Svi ti nalazi su manje-više slu-
cajni, ali su i pored toga za našu prehistorijsku nauku važni. Zbog toga sam se
rado prihvatio da ih objavim. Sve podatke o nalazima koje ovdje navodim dugujem
prof. Ivovicu, kome se ovom prilikom toplo zahvaljujem na njegovoj Ijubaznosti.1)
1) Željezno koplje iz Rubeža - Prilikom opsežnih zemljanih radova za 2el'je-
zaru u Rubežu (2 km od Nikšica) nad·eno je 1952 god. željezno koplje na Tab. I, 5.
Ovo koplje je naknadno predano muzeju u Nikšicu, ali nisu mogli biti konstato-
vani tacni podaci o mjestu i nacinu nalaza. Tako ovo koplje ulazi u red slucajnih
nalaza, a kao širi lokalitet svakako se može uzeti Rubež.
Koplje je dugacko 32 cm, ima dug usadnik i listolik lijepo zaobljen gornji
dio. Na usadniku je od intenesa vanjska površina koja nije potpuno zaobljena.
Ona ima osam bridova, tako da više lici na osmougaonu nego na okruglu povr-
šinu. Na donjem dijelu usadnika, tacno u pravcu bridova oštrice nalazi se sa
svake strane po jedna rupica za nasadivanje. Iznad tih rupica je duguljast izrez,
zatvoren sa unutarnje strane (?). U 'jednoj od rupica sacuvan je i odgovarajuci
klinac.
2) Bronzane sjekire iz Petrovica - Godine 1952 otkupio je Zavicajni muzej
u Nikšicu bronzane sjekire prikazane na Tab. I, 1, 2, a, b. Našao ih je sin Mila
Popovica iz sela Petrovica (ovo selo je udalj·eno 51 km od Nikšica prema Bilecu).
Sjekire su osamlIjeno ležale u jednom kamenom procjepu, južno od GodovIe Gra-
dine. Prema tome one pripadaju nekoj ostavi.
Sjekire iz Petrovica imaju dugacak i povijen - narocito s donje strane -
list, te široko i potpuno ravno sjecivo. Duguljasta rupa za nasadivanje izgleda su-
više uska za ovako teško orude. Pozadi ovih rupa, sjekire ima!j'u i jedan cetvrtast
dodatak, koji ima funkciju održavanja ravnotež,e (i stilske i stvarne). Tri rebrasta
pojacanja (od kojih je jedno na donjem dodatku) povecavaju elegantnost i cine
glavnu karakteristiku tih sjekira. Rebra se povij atju prema obliku lista kao i prema
donjem pojacanju u obliku mamuze. - Dužina sjekire na Tab. I, 1 iznosi 25,4 cm,
dužina lista 18,2 cm, širina sjeciva 9,5 cm, rupa za nasadivanje ima velicinu
3,4 X 2,1 cm. Dužina sjekire na Tab. I, 2, a, b iznosi 26,8 cm, dužina lista 19,3 cm,
širina sjeciva 10,2 cm, velicina rupe 3,5 X 1,7 cm.
3) Grobni nalaz iz Krstovace - Bronzani bodež i bronzano koplje na Tab.
I, 3, 4 iskopani su iz jednog tumula u zaseoku Krstovace, Nikšicka 2upa (8 km
') Objavljeni predmeti nalaze se sada u Zavicajnom muzeju u Nikšicu,

86 Dr A. Benac
istocno od Nikšica). Ovaj tumulus je bio raskopan prilikom gradevinskih radova.

Po naknadno sakuplJjenim podacima, tumulus je imao u promjeru ako 5 m i bio
je visak 1,30 m. U njemu su nadena dva covjecija zuba i navedeni branzani pred-
meti. Da li je bio cijeli kastur i u kojem polažaju 'su ležali prilozi, nijle se moglo
~~wili. .
a) Dužina bronzanog bodeža na Tab. I, 3 iznosi 11,6 cm, a širina njegovog
dijela za nasadivan'je 4 cm. Široki i donekle zaobljeni dio bodeža za nasadivanje
se postepeno sužava prema vrhu. Rupice za pricvršcivanje bodeža nalaze se sa
strane. Rubovi su ošteceni cijelom dužinom, a narocito kod ovih rupica. Na pred-
njaj i zadnjoj površini bodež jie imao po tri rebra, ali su oni sada jako ošteceni.
Središnje rebra bilo je 'jace naglašeno. .
. b) Bronzano koplje na Tab. I, 4 je dugacko 13,5 cm, a na mjestu najveceg
raspona lista širina iznosi 3,8 cm. Na usadniku su dvije nasuprot postavljene rupice
za ucvršcivanje. List nije narocito širak; rubovi su mu ošteceni.
4) Keramicki nalaz iz Rubeža - U istom selu gdje je nadeno željezno koplije
pod br. 1, pronadeni 'Su 1952 god. i fragmenti vaze na Tab. I, 6 a, b. Ovaj abjekat
je ležaO'u vecem tumulu izradenom od kamena i zemlje. Tumulus je bio gotovo
patpuna razrušen prilikam radava za željezaru, takO' da se ni avdje nije moglo
ustanoviti šta je još bila uz ave prilage i kakav 'je biO'njihov polažaj. Nisu se magl€
cak ustanoviti ni dimenzije tumula, iako izgleda da je u pramjeru imaO'prekO' 15 m.
Prema sacuvanim ostacima nije se mogla napraviti rekonstrukcija ove vaze
(bar tacna rekanstrukcija!). To je svakako bila vaza na cetiri nage sa garnjim dije-
lam u abliku blaga povijenag tanjira. Maže se primjetiti da gornji rub ima izvjesna
uvijanja, pa stoga i nije magla biti nacinjena tacna rekanstrukcija.
Više nega sam ablik, istice se arnamentika ove vaze, koja ustvari odgovara
ovakvom jednom obliku. Vaza je ornamentisana i sa vanjske i sa unutarnje strane.
Sa unutarnje strane citava polije je padijeljeno dvjlema unakrsnim trakama. Ove
trake su ustvari ispunjene debljim cik-cak linijama" koje su izvedene izdubljiva-
njem traugl1ava u okainoj površini. Centar pasude, odnosnry sjecište avih traka,
oznacena je (jednim kvadratom. U svakam isjecku avaka podijeljenog kruga izve-
dene su još pa dvije trake koje idu paralelno sa onim prethadnim. Ove trake ispu-
njene su opet veoma gustim dk-cak linijama, dobivenim na isti nacin. Rub vaze je
pojacan i izvracen neštO' napolje. Na tam pajacanom diJj'eluizvedeni 'Su gusta šrafi-
rani trauglovi i još neki slican arnamenat. Ornamenat sa vanjske strane nije do-
valjna jasan, a1i ce otprilike izgliedati onakO' kakO' se vidi na najvecem ocuvanam
dijelu. Tu se istice pored duboka šrafiranih traka, gusti preplet urezanih linija, sa
sitnim crticama na površini izmedu njih.
5) Kameni cekic iz Cemenaca kod Nikšica - Ovaj cekic našaO' je još 1905
godine Jaša Belada i držaO' ga u svojaj kuci. Za vrijleme okupacije njegova kuca je
izgorila. Tom prilikom razbijen je i ovaj cekic, ali su njegovi dijelovi kasni!je sa-
kupljeni i daneseni u muzej. Na sl. 1 se vidi potpuna rekonstruisan cekic
o
Sl. l
Nekoliko prehistorijskih nalaza sa podrucja Nikšica u Crnoj Gori 87
Zapažanja u vezi sa nalazima

Ostavljam po strani kameni cekic iz Cemenaca i željezno koplje iz Rubeža.
To su predmeti koji ne izazivaju pos1ebnu pažnju. Oni samo naglašavaju da su u
okolini Nikšica vjerovatni nalazi iz neolitskog doba, a isto tako da Ije ovo podrucje
u starije željezno doba pripadalo Ilirima.
Ostali nalazi koji su ovdje publikovani pripadace vjerovatno bronzanom
dobu (rijec vjerovatno uzimam zbag vaze iz Rubeža!). Baš zbog toga oni su za nas
važni.
Bronzane sjekire iz Petrovica na Tab. I, 1, 2 a, b nisu usamljena pajava u
ovom geografskom podrucju. Nešto pdje drugog svjetskag rata nadieno je 6 ova-
kvih sjekira na brdu Gradina kod Nikšica. Sacuvana je, nažalost, samo jedna, a
objavio ju je prof. Ivovic.1) Ta sjekira je sasvim ista kao i ove iz Petrovica. Prof.
Ivovic je ovu sjekiru svakako malo previsoko datirao, stavljajuci je u naj'mladi
period bakarnog doba.3)
Istu takvu jednu sjekiru iz arheološke zbirke u Zagrebu objavio je Brun-
šmid:l) Ta sjekira je kupljena u Šibeniku, a potioe iz južne Dalmacije (iz blizine
crnogorske granice). Brunšmid navodi da je poznato još sedam ovakvih sjekira u
Torinu, Trstu, Ljubljani, Gracu i Becu. Stavlja ih u bronzcmo doba i pretpostavlja
da su si'užile kao znak dostojanstva.
Primjerak iz Torina publikovao je Angelucci i naziva ovaj tip bojnom sje-
kirom.") Po njegovom mišlijenju ovakva bojna sjekira pripada drugom periodu bron-
zanog doba. G) Angelucci navodi da i ova sj ekira iz Torina potice iz južne Dalmacije,
dok Brunšmid misli da su svi pomenuti primjerci cak iz istog nalaza.7)
Na prvi pogled izgLeda da su sjekire iz Petrovica, pa i ane sa Gradine i druge
ovdje pomenute sjekire identicne sa tzv. skadarskiril tip om sjekire sa jednim sje-
civom.8) Tu zaista postaji velika slicnost u osnovnim linijama, ali u detal1jima se
skadarski tip ipak razlikuje od ovog našeg. Skadarski tip sjekira ima prije svega
zaobljeno sjecivo. Rebrasta pojacanja obuhvataju samo proširenu ušicu sjekire, a
ušica za nasadivanje je daleko šira nego kod tipa sjekire iz Petrovica. Gornja
linija lista je manje-više ravna i nedostaje donji dodatak u obliku mamuza. Kao
što vidimo razlike nisu narocito osjetne, ali postoje .
.Više studija avim tipovima sjekira posvetio je rumunjski arheolog Radu
Vulpe. U Hoffi1lle'rovom zborniku publikuje an jednu sjekiru skadarskog tipa iz
akoline Targu-Ocna i s tim u vezi ponovno donosi svoj sud o njihovoj tipologiji
i hronologiji.V) Vulpe razlikuje ustvari dva osnovna tipa: skadarski i albansko-
dalmatinski. U ovu drugu grupu ubraja sjekire iz Zagreba, Torina, Trsta itd. i
ogranicava njeno porijeklo na akolinu Risanskog zaliva. Skadarski tip je opet pre-
ma mišlijenju Vullpe-a rasprostranjen od Moldavskih Karpata do sjeverne Alba-
nije. Vulpe nadalje smatra da je albansko-dalmatinski tip sjekire doŠ'ao morskim
putem, dak je skadarski tip kantinentalnog porijekla. Sjekiru iz Targu-Ocna stavlja
on u okvir Cucuteni B ili bronzanodobske Monteoru kulture, te njena apsolutna sta-
rost ne prel1azi granice XII! vijeka. lO) - Zanimljivo je mišljenje Vulpe-a da se
2) J. I v o v i C, Arheološki i numizma ticki nalazi u Za vrhu, IstoI1iski zapis,i I, sv. 3-4,

str. 156-157.
:I) Ibid., str. 157.
i
") B r u n š m d, Nahodaji bakrenoga doba iz Hrvatske ii Slavonije i susjednih zemalja,
Vjesnik mv. arheol. d['uš1lVa 1902, str. 58, sl. 16.
5) An g e 1u c c i, Spada e scure d'arme, di bronzo, dell Armeria Reale in Torino, Bul-
lettino di Paletnol. Ital. II, N° 2, fig. 2.
0) Ibid., pag. 28.
i
7) B r u n š m d, 1. c. str. 58.
8) R. V u 1p e, Bronzefunde aus Nord- Albanien, Prahistorische Zeitsch!rift 1932, p. 132.
0) R. V u 1p e, Hache de bronze du typ'e Scutari decouverte en Moldavie, Serta Hof-
!i1leriana, p. 39-42.
10) Ibid" p, 42:
88
Dr A. Benac:.- ~ _
sjekire albansko-dalmatinskog tipa ne mogu koristiti ovom hronologijom, jer da su

one sasvim strane skadarskom tipu.
Mora se napomenuti da Vulpe nije ranije tako iskljucivo dijelio ova dva tipa.
Cak je podvlacio njihovu slicnost i smatrao da je njihovo por~jeklo zajednicko -
na Orijentu.ll) - Cini mise da je ovo bilo ispravnije .. Iako postoje raillike
izmedu skadarsko i albansko-dalmatinskog tipa, ipak te razlike nisu tako velike i
ovdje se zbilja može govoriti samo o varijacijama j<ednogtipa sjekire. To je mnogo
i
prirodn~je, a u tom slucaju i sjekire iz Sitnog u Dalmaciji 12) one 'Sa Debelog Brda
kod Sarajeva 13)spadaju u ovu grupu, iako su to opet druge varijacije. Ovakvo
mišljenje zastupa i
Dorin PopescuY) On veli da se slicne sjekire od bakra nalaze
na Kavkazu, a da je njihovo širenje u bronzanom dobu išl10preko Rusije (Kuban,
Kij<evitd.). M. Tallgren abjavljuje jedan takav primjerak iz okoline Harkova,1") a
Eisner jedan drugi primjerak iz okoline Bratislave.IG) Tallgren ovakav tip sjekire
stavlja u posljednji period bronzanog doba. To bi odgovaralo datiraju D. Popescu-a,
a i ranijem datiranju sjekira skadarskog tipa od strane R. Vulpe-a (1.000 godina
prije naše ere).
Kao što se vidi, S'jekire iz P,etrovica spadaju u tzv. albanska-dalmatinsku
varijaciju branzanodobskih sjekira sa jednim sjecivam. One su dalje povezane sa
tzv. skadarskim tipom, a onda sa citavim nizam nalaza do Kavkaza i Srednje
Evrope. Najnovije datiranje skadarskog tipa sjekire ko'je je izvršio Radu Vulpe
prema nalazu u Targu-Ocna nije dovoljno sigurno. Ne zna se još. uvijek tacno da
li su zaista av,e sjekire vezane za slojeve Cucuteni B ili Manteoru kulturu. Dok
se to ne utvrdi, ostaje sigurnije datiranje prema nalazima u Sitnam, a ta znaci kraj
branzanog doba.
Nalazi iz Petrovica, kao i primjerci sa Gradine ko/je je objavio prof. Ivovic,
pokazuju da je padrucj·e Nikšica bilo jedan od centara za izradu avakve vrste
sjekira i da je tu cvjetao život u pasljednjim periodima bronzanog doba. One
asim toga pakazuju dal'Eke kulturne veze kaje su vezivale avaj kraj' sa istocnijim
dijelovima Evrope. Brojnast nalaza ovakvih sjekira u nikšickom kraju daje vjero-
vatnu mogucnost da se one pronadu u odredenam kulturnom slaju i da se onda
odredi njihova sasvim tacna hranološka skala.
Branzani bodež i kaplje iz Krstovace, na Tab. I, 3, 4, pripadaju svakako
:jednom starijem periodu bronzanog doba. U ovom slucaju daleka je važniji mali
badež na Tab. I, 3. On ima vrlo karakte.istican oblik, ali je u isto vrijlEme zasada
rijedak za avaj dio Balkana (U BiH ih još zasad:::tnema). Ovaj tip bodeža je ustvari
blizak tzv. trouglastim bodežima kaji poticu iz stari'Jeg perioda bronzanog doba.
Kod bodeža iz Krstovace se isticu u prvom redu dvije rupice. One su pastavijene
sasvim sa strane i zbog oštecenosti ne znamO' da li je njihav krug bio po?ve zatvo-
ren ili su to polukružna udu bIt jenja. Vj<erovatnije ce biti da je krug bio zatvoren.
Patpuna analogan oblik badeža nalazimo medu aružjem iz italijanskih pala-
fita.17) F. Messerschmidt ahjavljuje tri takva bodeža, kaji se i svojim ablikom i
rupicama sa strane potpuno slažu sa bodežom iZ Krstovace. On drži da italijanski
palafiti pripadaju djel\imicno neolitskom a djelimicno bronzanom dobu. Navedena
tri bodeža ce svakako pripadati starijoj branzi.
") R. V u 1p e, Bronzefunde aus NO'I'd-Albanien.

"") P. Ka eT, Prvo broncano nalazište u Dalmaciji, Glasnik Zem. muzeja 1897, sUr. 250.
"') F. F iaI a, Wissensch. Mitteil. aus BH, IV - 1906, str. 59, fig. 160.
14) Dor i n P o p e s c u, A propos de deux haches en bronze ... , Dacia V-VI, p.
192-194.
lG) TalI g r e n, La pontide prescythiq ue, E. S. A. 1926, fig. 98.
"0) J. E i s ner, Slovensko v praveku, pl. XXXVII, 13.
17) F 'r a n z Me s ser seh m i d t, Bronzezeit und fruhe Eisenzeit in Itaiien, BeTlin
1935,Tat II,
Nekoliko prehistorijskih nalaza sa podrucja Nikšica u Crnoj Gori 89
Bodežu iz Krstavaoe su slicni i neki bodeži iz srednje Njemacke koji pripa-

dalju starijem bronzanom dobu ovog dijela Evrope (Bebra, Kr. Sonderhausen, Mag-
dalla, Kr. Weimar).18) Ti bodeži imaju po sredini rebro, koje je i avdje sasvim
diskretno naglašeno.19)
Sve ovo govori da ce nalaz iz Krstovace pripadati starijem bronzanom dobu
(za ovaj dio Evrope nemamo još tacnije utvrdene Iskale bronzanog doba, pa bi to
bilo samo okVJirno datiranje). Preciznije datiranje i kulturne odnose sa susjednim
oblastima - sa Itamjom, na pr., - maci cemo tretirati tek paslije iskopavanja
tumula u Krstovaci. Ipak, možda ne ba.pogrešili ako bismo ovaj bodež stavili negdjle
oko Reineckeove faze A-2 branzanog doba.
Konacno, ostaje dio vaze iz Rubeža na Tab. I, 6 a, b. Ta je dio posude koja
sama za sebe ne kazuje ništa odredeno, a daj:e mogucnosti za vrlo mnoge kombi-
nacije. Prije svega ovakav oblik vaze na cetiri noge neobicno nas potsjeca na sla-
vonsku kulturu.20) Na slavonsku kulturu potsjeca!ju i debele cik-cak hnije, odno-
sno izdubIjeni trauglovi koji tvore ovu lliniju. No, ovakve cik-cak linije, pa cak u
istom ovakvom ukrštenom motivu, možemo naci u malo kasnijem vremenu zapadne
Evrope (Maglenkingen, Jura Souabe).21) Ipak je još mnogo interesantnija kombina-
cija motiva na vanjskoj strani vaze. Izmedu nogu i oboda izvedene su ovdje pome-
nute urezane linilje, a izmedu njih je površ'ina šraf.irana vrlo sitnim urezima. U ovom
slucaju nikako se ne možemo ateti utisku bliže povezanosti ove naše va:oe sa kera-
mikom iz Stentinella na Sic,iliji, kaja pripada neoHtskom i eneolitskom dobu.2.:!)
Orsi ovakav ornamentallni motiv flaziva mrežam;!3) i zaista na to i lici. Naravno, u
srednjoj i kasnoj bronzi jugozapadne Njemacke takoder se pojavljuju duborezni i
žigasani motivi, a u ranijem halštatu pored toga i motiv mreže:24) Ali to nema
neposredne veze sa našim nalazQm.
Jedan 'jedini keramicki primjerak sa ovako raznavrsnim ukrasom nije dovo-
ljan da se donese definitivan :oakljucak o' kulturno-historijskom mjestu nalaza i
nalazišta. No, u svakom slucaju on kazuje o izvjesnoj povezanosti nikšickog kraja
sa Sicilijom i južnom Ital:ilj'Omu posilijeneolitskom dobu, a u isto vrijeme i o mo-
gucnosti nekih novih kombinacija sa slavanskom kulturom. Naravno, sve ovo ce
moci da dode do izra,žaja paslije ispitiva.nja tu mula u ovoj oblasti.
Mislim da je sa ovim zapažanjima, vezanim uz ovdjl2'publikovane predmete,
dovoljno naglašeno koliko ije dalje ispitivanje nikšickog kraja važno za dobivanje
podataka o nekim nerješenim problemima iz starijih prehistorijskih perioda u avoj
oblasti. Nadam se da ce to ispitivanje uskoro i zapoceti:25)
'") H. Pet s c h, Die altere Bronzezit i n Mitteldeutschlanrl 1940, Taf. IV, 36, 34.
1.) Ibid., S. 50.
"0) R. R. Sc h m i d t, Die Burg Vucedol, Taf. 40, 1, 2.
"') J. De c h e 1et t e, Manuel d'archeo1olgie II, fig. 151; Dechelette ih stavlja u bron-
zano doba III (p. 381).
O") O r s i, Stazione neolitica di Stentinello, Bullettitl1!o di Paletn. Italiana, 1890, XVI,
N° 12, Tav. VII, 1, Tav. VIlI, 19-21; Walter Otto, Handbuch der Archaologie IV, Taf. 44, 3.
"3) O r s i, 1. c. p. 191.
2') O s c a II" P alI"e t,' Die Fri.iheisenzeit liche Keramik der Schwabischen Alb, IPEK,
1930, Taf. 1, 2, 5.
"") Naknadno sam kratko vr~jeme boravio u Nikšicu i njegovoj okolini. Ustanmnio sam
da je uz dolinu rijeke Gracanice r Zete u ovoj -oblasti poredan citav niz nekropola sa tumu-
lim,a (Rubež, Krstovace, Bistrica, Pac polje, Kapino polje, Moštanica, Glibolvac, Brezavik i dlI".).
Svi ti tumuli su jedinog tipa: izgradeni su od kamena i zemlje, vecih su dimenzija, pretežno od
15-25 m u promjeru, i relativno nliski. Prema tome ovdje opisani nalaz iz Krstovace i kera-
micki nalaz iz Rubeža pripadaju jednoj kulturi. Oni ce biti i hl'onološki saVJremeni' pa ce pri-
padati - kako je vec naglašeno - starijem bl'onzanom dobu. - U okolini Petrovca takoder
su cesti ovakvi tumuli, no ovdje su jzmiješani sa kasnijim, ilirskim tumu1ima, izgradenim samq
od ~arnenC\, .
90 Dr A. Benac
RESUME
QUELQUES DECOUVERTES PREHISTORIQU ES DAN S LES ENVIRONS DE NIKSIC AU
MONTENEGRO
On pu'blie dans cet' artiele quelques inte ressantes trouvai1les faites dans les environs de
Nikšic, acquises pourr le musee de cette ville par le professeul' Jovan lvo,vic, directeur du
musee. Les objets en question sont les suivants:
1) Une lance en fer de Rubež pres de Nik šic - trouvailles fortuite (Tab. I. 5).
2) Deux haches en bronze de Petrovic (51 km. de Nikšic) - depot ou partie de depot
sous Godova gradina (Tab. I, 1, 2 a, ,b).
3) Poignard et lance en bronz,- d'un tumu lus a Krstovaca (8 km. de Nikšic). Ce tumulus
ayant ete detruit au cours de travaux de con struction, on ne ,possede pas sur cette trouvaille
de renseignements p}us precis (Taib. I, 3, 4).
4) Ceramique trouvee dans un ,tumulus a Rubež. Le tummus ayant egalement ete boule-
verse au cours de travaux de construction, on ne. dispose pas d'a;utres details a ce sujet.
5) Marrteau en pierre de la localite Cemenci pres de Nikšic - trouvaille fortuite (fig. A).
r
Les objets prouves rortuitement sub et 5 ne presentent pas un interet speciai, mais les
trois autres decouverrtes representent une impor tante contribution a la science prehisto'flique de
cette region. Chacune d'elles est assez bien de terminee au 'point de ,vue typologique et peut
servir de base pOUl' des recherches ulterieures.
Les haches de bronze de Petrovic (Tab. I, 1, 2 a, b) ne sont pas les uniques decouvertes
de cette espece faites dans cette reg,ion. Peu de temps avant la seconde guerre mondiale, on a
deja trouve dans cette region six haches de la meme espece a Gradina pres de Nikšic.") -
Ces haches sont du ,type dit albano-dalmate de l'epoque. du bronze, a un seul tranchant. Elles
sont liees au type de haches dit de Skadar qui sont repandues sur une vas te superficie depuis
l'Albanie, par la Roumanie, jusqu'au Caucase, puis jusqu'a I,Europe centrale. Radu Vulpe", O)
s'est particulierement occupe de l'etude de ces haches, puis Dorin Popescu,U) Tallgren,15) Eisner'O)
et d'autres. Vulpe distingue nettement le type de Skadar du type albano-dalmate, mais c'est
certainement une exageration, car, entre ces de ux types, il existe pourtant une parente visible.
L'auteur considere que les haches de Petrovic peuvent etre datees de la derniere periode de
l'epoque du bronze comme le font Popescu et Tallgren, et auparavant Vulpe les a aussi datees
de cette periode. La region de Nikšic etait un des centres pOUl' la fabrication de cette eSIPece
-de haches et il est 'bien ,possible qu'on acquiere dans les recherches avenil' un point d'appui
plus sur pOUl' les dater plus precisement.
La decouverte de Krs.tovaca (Tab. I, 3, 4) appartient a une periode plus ancienne du
bronze. Le petit poignard, proche des poignal'ds dits triangulaires est caI'acteristique. Des formes
de poignards to'ut a fait analogues se trouvent daJIls les pa1lafittes itaUens, et Messerschm~dt 1es
place a une periode du bronze plus ancienne.'7) Des poignards analogues de l'Allemagne centrale
appartiennent aussi a une periode plus ancienne de l'epoque du bronze.18) Tout ceci nous dit que
la decouverte de Petro,vici appartient J:'eellement a cette periode.
Le vase de Rubež (Ta<b. I, 6 a, b) doit pro bablement appar,tenir a la meme epoque, car il
a ete trouve dans un tumulus de meme ty,pe que ce}ui ou fut trouve le 'poignard de Krstovaca.
Avec ses quabre pieds et son zigzag ornemental, ce vase fait penser a la cultU'fe slavonne."O)
D'autre .part, le motif en reseau sur ce vase indique incontestablement des rappor,ts de liaison
avec Stentinello en 'Sicile."") Evidemment, nous verrons des motifs analogues sur la ceramique
de quelque peu plus jeune de l'Europe occiden tale ou de l'Allema.gne du sud-ouest,2<) mais cela
n'a aucun rapporrt de liaison avec le vase dont nous padons. Il apPalI'tJent a une periode plus
ancienne du bronze et la combinaison de motifs qui l'ornemente doit etre cherchee entre Sten-
tin ello et la culture slavonne.
Dr A. B ena c: Nekoliko prehistor. nalaza sa podrucja Nikšica
Tab. I
1 2 b 2 a 3 4
e a 6 b
BORIVOJ COVIC
Preistoriski depo iz Lukavca
KaO' šta se ta obicna dogada i ovaj depa pronaden je slucajnO'. Nalaz i su

sacuvani zahvaljujuci prof. Šabanu Hodžicu i dr Stanku Sielskam iz Tuzle. Ista-
vremena, prikupljeni 'Su i neki podaci 'o karakteru nalaza, kOIjIenam je dr Stan.ka
Sielski ljubazna saopštio u jednom izvještaju iz kojeg avde dajemO' izvad:
»Ovaj broncani depa naden je pacetkam mj<eseca aktabra 1951 g. li
selu
Bakavic, mahala Cajici, blizu Lukavca u srezu tuzlanskam. To mjesto leži ispod
jednog brda koje nema svog naziva, samo na vrhu ima mjesto koje se zove »Crkvi-
šte«. Samo mjesto nalaza je malen humak koji je obrastao šikarom. Ono je akru-
žena sa obje strane jarkom širokim oko 5 metara u kome tece s brda potocic od
j·uga prema sjeveru. Okolne njive i livade zovu se »Selišta«.
Krceci šikaru na tome malom humku i cupaj uci korjenje našao je MehO'Cajic
iz sela Bokavica taj broncani nalaz. On je bio smješten u Ij'ednom zemljanom loncu
koji je zub vremena potpuno rasuo, takO' da su zajedno sa broncanim predmetima
ispadali iz zemlje i komadici lonca.
U prvi mah su te predmete pokupila i po selu raznijela djeca, a po koji
bolj'e ocuvani komad uzeli su i odrasli mj'eštani. Medutim, zahvaJljujuci Hadžicu
Šabanu, profesoru realne gimnazije iz Tuzle, koji preko ljeta živi u Bokavicu i
koji me je o tom nalazu obavijestio, uspjelo je gotovo sve predmete sacuvati za
nauku. Dva dana nakon što su djeca taJj broncani depo našla, uputili smo se ja i
profesor Hodžic u spomenuto selo, obišli nalazište i kuce u selu da bi pokupili
predmete. To nam je potpuno i uspjelo i 'svi predmeti se nall\azeu našem!) muzeju.
Na samom mjestu nalaza prekopali smo zemlju i takade našli još lijep broj pred-
meta. Osim broncanih stvari bilo je tu i nešto odlomaka lonca, ali bez ornamenta.
Takode nije bilo nikakvih kostiju ni pepela, tako da se sigurno ne radi 'o kakvom
grobu, nego o tako'zvanom depo-u ili pokladu starog bronca.«
U daljem izlaganju oznacicemo 'ovaj nalaz kao »depo iz Lukavca«, pošto Ije
on tako evidentiran i u Tuzlanskom muzeju. Od posude nije, nažalost, sacuvan
ni' jedan fragmenat. Sam depo sastoji se od velikog broja bronzanih abjekata,
razlicitih pa vrsti i tipu (v. sl. 1).
Orude
1 - Znatan d~a oruda pretstavljaju šupl.JJesjekire (10 gotovo citavih, 10 znatno
oštecenih i veci broj sitnih fragmenata). Po opštem izgledu i ornamentici mažemo
konstatovati nekoliko tipova i varijanti.
Prvi tip pretstavlja sjekira na sl. 1 (T'ab. I). Obod je ojacan i bez ornamenta.
Ispod abada teku tri paraletl!ne harizontalne linije, a ispod njih je izveden »T«
ornamenat. HaTizontalna linilj'a »T« ornamenta je povijena naniže, a sa svake
strane vertikalne linije stoji po jedna izlomljena linija koja ga uokvirUlje. Sa ma-
njim variranjem ovaj se ornamenat ponavlja na još 2 citave i 2 znatno oštecene
') U zC\vicajnom muzeju u Tuzli (prim. B. C.),
92 Borivoj Covic
sj€kire. Od ukupno 5 sjekira ovoga tipa 3 imaju cetvrtast, a 2 ovalan presjek

šupljeg dij1eJl'a.
Jednu posebnu varijantu »T« ornamenta pokazuje sjekira na sl. 2 (Tab. I).
Ona se pored toga izdvaja i svojim oblikom: širokim, konicnim obodom i jako
konveksnom oštricom sa zaobljenim uglovima. . -
Drugi ti:p sacinjavaju sjekire sa osnovnim »V« ornamentom. Obod je kod
sjekira ovog tipa prstenasto ojacan i ukrašen sa tri paralelne horizontalne linije.
Ispod oboda nalaze se opet tri horizontalne linije, a na na'jnižu horizontalnu lliniju
nastavlja se »V« ornamenat. Medutim, pravi »V« ornamenat, sastavljen od pravih
..,
Sl. 1 - Depo iz Lukavca
linija, pokazuje jedino sjekira na sl. 3 (T. I). Ostale pripadaju jednoj posebnoj vari-
janti, kod koje se trouglovi »V« ornamenta sa toje od krivih, prema sredini sjekire
izbocenih linija, a od tacke gdje se sastaju vanjske linije »V« ornamenta, polazi
jedna vertikalna linija naniŽJe prema sjecivu,. kao kod primjerka na sa,. 4. (T. I).
Takvim ornamentom ukrašena Ije još jedna citava i jedna oštecena sjekira, kao i
nekoliko manjih fragmenata.
Jedna 'znatno oštecena mala sjekira približuje se po svom ornamentu ovome
tipu; ipak je od ostalih izdvajaju dva karakteristicna detalja: 1) »V« ornamenat
s,e sastoji samQ od dva (umjesto tri) para lucnih lini'j'a, a ispod najniže horizon-
Preistoriski depo iz Lukavca 93
talne linije stoji mala plasticna dugme; 2) sa svake strane »V« arnamenta izve-
dena je pa jedna palukružna pavršina koja plasticna iskace iznad astallie površine
sjekire. Taj detalj je još jasniije izražen na jednoj maloj, fina modelovanaj sjekiri
(Tab. I, sl. 5), ukrašeno1j' takodle i »V« arnamentom. Sasvim je laka uaciti da ove
palukružne površine koje »iskacu« imitiraju krilca tzv. »sjekire sa krilcima«.
Sv,e sjekire sa varijantama »V« ornamenta imaju ovalan presjek šupljeg
dijela (usadnika).
Treci tip pretstavlja Sljekira na sll. 6. (T. I). Obod nije ornamentisan. Ispad
aboda idu tri (kod jednog primjerka cetiri) horizontalne linijlB. Od najniže hori-
zontalne linije pocinje ukras kaji se sastoji od kambinacije »V« i »T« ornamenta.
Ovam tipu pripada'j'u još 2 citave i 1 znatna oštecena sjekira. Dvije imaju cetvrtast,
a druge dvije ovalan presjek usadnika. Kod sjekira ovoga tipa može se zapaziti još
jedan karakteristican detalj. Donji diO' sjekire (s'j'e{:ivo) znatna je tanje izliven od
šupljeg usadnika, sa naglim, gotova oštrim prelazam izmedu ta dva dijela (vidi sl.
6 a). Ta osobina, neštO' slabije izražena,' pojavljuje se i kad nekih sjekira I, pa i
II tipa.
Pored ovih tipova sa bogatim plasticnim ornamentom, nadene su još dvije
citave i dvij,e znatna aštecene sjekire, veoma siramašna ukrašene. Jedna od njih
se istice svojim znatnim dimenzijama (dužina 16 cm), a od arnamenta ima sama
jednu horizontalnu liniju ispod ušice. Druga je malih dimenzija (dužina 9,5 cm),
dasta širok ag sjec'iva, niska postavljene ušice, ukrašena jednom harizantalnam pla-
sti.cnam linijam pa sredini usadnika. Nakon liV1enja da1Jjerana je kovanjem i glaca-
njem. Ta je jedini primjerak potpuna neoštecen i dobra zaoštren, dak su kod svih
ostalih sjekira aštrice prilicna istupfjene ili polomljene. Dvije znatna aštecene
sjekire bez ornamenta su veama malih dimenzija (promjler šupljine usadnika
1,3 cm).
Sve šuplje sjekire kod kajih je garnji dio acuvan imaju (ili su imale) pa
jednu malu ušieu. Sama kad dvije sjekire (jedna sa »T« i uedna sa »VT« orna-
mentom) mogu se ,kanstatavati sa 'strane, na sredini usadnika, dvije paralelna pa-
stav,1jene rupice za prikivanje drške. Otvori ispod oboda kod par drugih sjekira
pr1e'tstavljaju aštecenja ili greške kad livenja.
2 - Pored šupljih sjekira nadena je i jedna sjekira druge vrste. (T. I, sl. 7).
Ta je sjekira sa krileima. Vrh usadnika i oštrica su neštO' ošteceni. Gornji diO'
sjekire na kome su pastavIjena krilca širi je i masivniji od Slj'eciva.
3 - Naden je i veci br aj bronzanih srpava (19 manje ili više aštecenih i
veliki broj sitnih fragmenata). Svi srpavi pripadaju, ustvari, jednam osnavnom
obliku: ta je srp sa ravnom drškam, ojacanom sa strana pa jednim plasticnim
rebrom; na prelazu iz drške u [lUk srpa izliven 'j'e - kraci ili duži - cetvrtasti
produžetak. Plasticna rebra su, gatova kod svih primjeraka, ukrašena kosim udub-
ljenjima. Možemo ih padijeliti u dva tipa:
Kod prvog tipa oba plasticna rebra produžuju se"iz drške u luk srpa, vanj-
ska rebra ojacava vanjski abod srpa, a unutrašnj,e se povija za njim, istan1jujuci se
prema vrhu (T. I, sl. 8).
Kod drugog tipa sama se vanjsko rebro savija i ide do kraja srpa, a unutra-
šnje rebra produžuje se u pravoj liniji da vanjskag, odva'jajuci dršku od sjeciva
(T. I, sl. 9). Kad nekolikO' primjeraka avag tipa prastar izmedu rebara na dršci
ukrašen je arnamentima izvedenim plasticnim 'lo.nijama, pravim ili pavijenim (X i
C mativ), kaO' šta je prikazana na sl. 10. (T. I).
Srp na sl. 11 (T. I) pripada prvam tipu, ali se donekle odvaja ad svih ostalih
srpova: masivniji je i 1Ježi, luk mu je neobicna jaka povi'Jen, a na dršci ima jednu,
naknadnO' prabijenu, rupicu za prikivanje.
4 - Od ostalih vrsta aruda nadeni su sama manji fragmenti: tri jezicka koji
pripadaju malim krivim noževima sa drškam u abliku jezicka (T. I, sl. 12), diO'
jednag veceg krivog noža i jedna ašteceno dlijetO' sa šupl'jim usadnikom.
94 Borivoj Covic
Prikazani tipavi sjekira pripadaju, svojim OIbliclimai ornamentikam, mladem

bronzanam dobu. »V« i »T« ornamenat, u varijantama koje adgovaraju našim
primjercima, cest je na šupljim sjekirama kajle pripadaju kr'aju branzanag doba
u Madarskaj (naracito drugaj fazi Branze IV pa Reinecke-u) ..2) Veliku slicnost sa
našim primjercima pokazuju sjekire iz jednog depa-a naden ag u Mahrersdorf-u
(Austrija). Pared šupljih sjekira sa »T« ornamentom, koje pokazuju na isti karak-
i
teristican nacin tan!je izliven donji dio, tu je nadena Ijedna mala sjekiI1a (sa spe-
cijalizovanim sjecivam) vie'ama slicna, po obliku i ornamentu, našoj' sjekirici na
sl. 5, kaO' i tri sjekire sa krilcima, ad kojih jedna pakazuje praporciJje gatova ista-
vjetne sa našim primjerkam.3) Depa iz Maihrersdorf-a pripada, pa Haernesu, »jed-
noj ad naj mladih faza« branzanog doba. 4)
Kraju bronzanag doba adgovaraju, pa svojim tipovima, i naši branzani
srpavi. Oba ava tipa cesto su nadena u Madarskoj, zaljedna sa asta\l:im materija-
lom koji pripada posljednjem (IV) periadu branzanog doba Madarske.U) Jedan
masivni srp, jaka pavijlen, sa rupicam za prikivanje na dršci poznat je iz nalazišta
GyermelG) koje pripada drugoj fazi Branze IV za Madarsku7), a tip srpa sa pla-
sticnam »X« ornamentam na dršci iz nalaza u Ordongos Fuzes8), koji Reinecke
svrstava u sva1ju trecu fazu madarske Bra'11.ze IV.O)
Tipovi aruda iz našeg depa-a ne pakazuju, za naše podrucje, narocita nove
ablike. Šuplje sjekire sa »V« i »T« ornamentam u odgovarajucim varijantama
pozna1Je su sa veceg broja nalazišta (pretežnO' depo-a) 'li Bosni.10) Pritom se može
konstatovati da je za Basnu i Hercegovinu najtipicniji svakakO' »V« ornamenat
izveden pravim linijama. Ova naša varid:anta, sa »V« ornamentom od pavijenih
linija znatna je rjeda. Isti je slucaj i sa »T« arnamentam i sa kambinacijam »V«
i »T« ornamenta. Ma!lrasjekira na sl. 5 i sjekira sa krilcima pretstavljaju dOlnekle
izuzetak. Sjekira na sl. 5 ima, por~d paznatog »V« ornamenta i plasticni arname-
nat kOljise obicno dovadi u vezu sa genetickim razvojem šuplje sjekire iz sjekire
, sa krilcima.ll) Ta, medutim, ne znaci da je treba smatrati starijim tipam šuplje
sjekire. Naprotiv, ona se abicno pojavljuje tek kraljem branzanog doba i u prIela-
znam periadu Branza - I gvozdena dOlba, šta je vec Haernes istakao.!'"!) Ovaj tip
je veama rijedak na našem podrucju. Da sada su u Bosni nadene sama dvije šuplje
sjekire sa tim ornamentam: jedna, veoma slicna našem primjerku u depo-u iz
Mackavca,13) a druga, sa Ijednostavnijim ornamentam u na[iazu iz sela Hrge kad
Maglaja.B) Medu sjekirama koje imaju veoma siromašnu plasticnu ornamentiku
pamenu1i srna jednu posve neoštecenu sjekiru manjih dimenzija. Sjekire taga tipa
ne pretstavljaju naracita cestu po}avu u Bosni. SvakakO' je ad interesa da se
pamene d.a ovaj naš primjerak svojim dimenzijama, oblikom i naknadnam obra-
") Rei nec k ePa 1 - Tanulmanyok a Magyarorszagi bronzkolr chronologiajarol;

Arch. Ert. 1899, str. 328":-329, T. V. 8, 12,13. (dalje Reinecke).
") M. H o e r n e s - Bronzen aus Wien und Umgebung; MAG 1900, Taf. II, fig. 2-9.
') Ibid. str. 70.
') Reinecke, str. 317.
0) J. Ham p e 1 - A Bronzkor emlekei magyarhonban, T. LXXXI~, XCV, XCIX itd.
(dalje Bronzkor).
7) Rei nec k e, str. 324.
") Bronzkor, T. XIV, 7.
0) Rei nec k e, str. 328.
]0) Up.: F. F iai a _ Arheološke vijes ti, GZM 1896, sh-. 343 id., sl. 2, 9. - F. F iai a
_ ArheoLoške bilješke, GZM 1897, str. 675 i d., T. I. 3, 4. - C. T r u h e 1k a - Prehistodski
nalazi, GZM 1906, str. 265 i d., T. II. 4. - C. T r u h e 1k a - Prehistoriski nalazi, GZM 1907,
str. 74. - S. S i e 1s k i - Arheološki nalazi, GZM 1931, str. 10, T. XVI. itd.
") Up.: A. Gotze u Ebert RL I, str. 294, - J. Dechelette, Manuel'II, str. 253.
]2) M. Hoernes, o. c. str. 67.
"') F. F,iala- Arheološke bilješke, GZM 1897, T. I. 5.
]t) T. Dr a g i c e v i c - Nahodaji, GZM 1897, str. 480, sl. 3.
dam (kovanje i glacanje) veama dabro odgovara sjekirama iz poznatog grobnog

nalaza u Tešnju.15)
Sljekire sa krilcima takade nisu cesto nadene kad nas. Poznat je jedan pri-
mjerak iz depa-a (?) Novi Grad kod Bosanskog Šamca (stariji tip, sa krilcima bliže
sredini sjekire)16) i jedan iz depo-a Podzvizd kod Cazina,17) koji - kao i avaj naš
primjerak - pripada najmladim tipovima sjekire sa krilcima.
Oba tipa srpava iz našega depa-a takade su paznata na podruCljruBosne -
iz Padzvizda,18) Drenove Doline!!)) i drugih naltazišta. Treba, medutim, konstato-
vati, da je tip kad kojeg se unutrašnje rebro produžuje do vrha 'srpa na našem
padrucju mnogo rjedi. Novost pretstavljaj u srpovi sa plasticnim »X« i »C« arna-
mentima izmedu rebara na dršci; to je pojava kaja do s?da ni'je bila poznata na
bronzanim srpovima iz Bosne.
Fragmenti krivih noževa sa jezicastam drškom (u sVlemu: tri jezicaste drške
'i šest manjih i vecih komada S'jeciva) takode danekle upotpunjuju tipološku sliku
oruda iz ovag perioda kad nas. Noževi ovog oblika nisu, doduše, potpuno nepoznati
kod nas, ali su veoma rijetki. Dosad je po,znat samo jedan krivi nož sa dezicastom
drškom, naden u Savi, u blizini Donje Doline, zajedno sa jednom šupljom sjeki-
ram (nepublikovana). Na hrptu ovog noža iz D. Doline 'L\rezani su jedno'stavni
geometriski ornamenti. Ostaci urezanih geometriskih ornamenata mogu se zapaziti
i na jednom fragmentu krivog noža iz našeg depoa, takode na hrptu sjeciva.
Oružje
Od oruzJa su u Jukavackom depo-u nadeni samo fragmenti: Ijedan znatna
oštecen bodež, vrh maca sa širokim trobridnim rebrom po sredini, srednji dio
nekog velikog maca sa uskim rebrom cetvrtastog presjeka i sa snopovima ureza-
nih linija, par sitnijih fragmenata maceva i par manjih fragmenata vrhova za
koplja.
Fragmenti oružja ne pružaju dovoljno podataka za sigurnije odredivanje.
Odlomak maca (T. I, sl. 13) pripad.ace, možda, jednom tipu maceva kasnog bron-
zanog doba, kod kojih snopovi urezanih linija na sjecivu idu uglavnom paralelno
sa središnjim rebrom.-2O)
Najintene'Santniji komad oružja je svakako bodež prikazan na sl. 14 (T. I).
On pripada tipu bodeža sa plocicom za pricvršcivanje drške. Placica je trapezoid-
nog obHka sa dvije rupice za prikivan1j'e, zasjecena na vrhu. Od vrha plocice po-
cinje snažno istaknuto središnje r·ebro. Sjecivo je usko sa konkavno uvijenim oštri-
cama. Ovaj bodež se - tipološki - znatno izdvaja iz ostalog sadržaja lukavackog
depo-a. Bodeži ovog tipa pojavbjuju se V1eCu ranom bronzanom dobu (pri cemu je
narocito karakteristicna konkavna uvijenost oštrica). Snažno istaknuto središnje
rebro je, s druge strane, karakatedsticno za bodeže ovoga tipa u srednjem bron-
zanom dobu:~I) U svakom slucaju maramo racunati sa cinjenicom da se ovaj tip
bodeža na našem podrucju nalazi u upotrebi i znatno kasniJe - u kasnom bron-
zanom dobu - kao što pokazulje njegova pojava li ovom c1Jeipo-u.
Bodeži sa plocicom za pricvršcavanje drške pretstavljaju dosta rijetku
pojavu u Bosni. Bodež sa trapezoi:dnom plocicom pojavljuje se ovdje prvi put, a
od bodeža sa ovalnom pliocicom poznata su do sada samo tri primjerka: Ij'edan naden
u blizini Donje Doline (slucajni nalaz - nepublikovan), a druga dva li tumulima
li Kovacevom Dolu.-:l2)
"') C. T r u h el k a - Prehistoriski nalazi, GZM 1907, str. 63, 73.

lG) M. Man di c - Bronzani nalaz u Novom Gradu, GZM 1937, str. 205, T. III, 7.
17) C. T r u he 1ka Prehistoriski nalaz iz Podzvizda, GZM 1890, str. 65.
18) Ibid. str. 66.
'0) C. T r u h e 1k a Prehistoriski nalazi, GZM 1906, T. II.
20) Rei nec k e, str. 321 (T. II).
21) Up.: K. W i 1(von s ede r - Die mittlere Bronzezeit in Osterreich, str. 85.
22) F. F iaI a - Rezultati prehistoriskog ispitivanja na Glasincu, GZM 1892, str. 393,
394, sl. 5, a, b.
96 Borivoj Covic
Fragmenti bronzanih posuda

Medu ostalim objektima nadeno je i nekohlko fragmenata posuda radenih
od bronze. Na sl. 15 (Tab. II) prikazana su dva fragmenta posude od tankog bron-
zanog Hma, sa ornamentom u tehnici iJSkucavanja; na sl. 16 (T. II) drška posude
ukrašena urezanim šrafiranim trakama; na sl. 17 i 18 (T. II) fragmenti dvaju po-
suda ornamentisani i;;pod ruba urezanim linijama i nizom polukružnih ureza.
'Ma da se radi samo o manjim fragmentima, ovi objekti pokazuju dovoljno
karakteristicnih deta~ja da se mogu sa sigurnošcu V1e'zati za materijal susjednih
kulturnih oblasti.
Fragmenti na sl. 15 pripadaju nekoj situli poznatog »sjevernoitalskog« tipa
sa ornamentima solarne simboJi.ke, rasprostranjenog krajem bronzanog i pocetkom
I gvozdenog doba u Italiji, Srednjoj i Sjevernoj Evropi. Na našim fragmentima
može se raspoznati don'ja ornamentalna traka, vrat i dio kljuna »labuda« (a) i dio
solarnog kruga (b). \ Po formi i tehnici izvodenja ornamenata fragmenti iz luka-
vackog depoa pripadaju 'starijem tipu ovih situla, koji se obicno datujie u kraj bron-
zanog doba.~3)
Drška na sl. 16 pripada tipu bikorricnih bronzanih posuda,' koji se takode
smatra sjeverno-ital'Skim i koji je krajem bronzanog doba poznat na širokom
podruc'ju Srednje, Zapadne i Sjeverne Evrope.24) Drška istog oblika sa urezanim
(jednostavnijim nego kod našeg primjerka) ornamentom poznata je iz nalazišta
Brezna u Slovackoj.25) Još 'su bliiže našem primjerku, narocito po ornamentu, dršk'e
posuda ovoga tipa iz poznatog depo~a Jenšovice u Ceškoj.26)
Fragmenti na sl. 17 i 18 odgovaraju jednome tipu jednostavnih bronzanih
posuda nešto masivnijih zidova, koji takode pripada ovom periodu.27) Iz Madarske
su poznati primjerci sa potpuno istim ornamentom kao na ovim našim fragmen-
tima.28)
Pored ovih fragmenata naden je i jedan fragmenat masivnije, posude
kovane iz više dijelova, ciji su krajevi spojeni širokim masivnim »nitnama«2D) i
jedan fragmenat (vjerovatno od neke posude) sa trakom od krupnih iskucanih
krugova i koncentricnim 'rombovima izvedenim veoma sitnim iskucavanjem.
Ovi tipovi bronzanih posuda nisu do sada bili poznati u Bosni. Jedini do
sada poznati primjerak metalne pmmde bronzanog doba na našem podruClju bio
je fragmenat jedne drške iz Tešnja.30)
Nakit
Po broju obj,ekata nakit sacln]ava znatan dio ovog depo-a. Kao što je slu-
ca] 1 sa vecinom drugih objetkata, radi 'Se o manje' ih više oštecenim komadima
nakita i sitnijim fragmentima.
Po,red desetak zna·tno oštecenih ogrlica (pretežno glatkih, ali i par tor dira-
n:ih), nadena Ue veca kolicina izlomljene bronzane žice (u s'vemu oko 90 fragme .....
nata). Manji dio je sitnije iJ\i krupnije tordiran; vecinom su to fragmenti glatke
žice okruglog presjeka. Nekoliko fragmenata ukrašeno je jednostavnim urezanim
ornamentima, prikazanim na sl. 19 i 20. (T. II). Najveci dio ovih fragmenta pri-
"O) B r o nz kor, T. LXV, 3; up. i P. Reinecke, str. 318; J. Dechelette, Manuel II.
str. 426-428.
o") J. Dee h e 1e t t e, Manuel II, str. 286-287.
00) B r o n z kor, T. LXIV. 2. ~
O") L. P i c - Hromadny nalez bronzu u Jenšovic; Pamatky archaelogicke a misto-
pisne XVII, T. LXXXII. 3, 5, 20.
"7) Dee h e 1e t t e, Manuel II, str. 288.
"8) B,ronzkor, T. LXVI, 1, 2.
OD) Up.: B I' o nz kor, T. eIII.
'") C. T I' U h e 1k a, - Prehistoriski nalazi, GZM 1907, ::str. 67.
Freistoriski depo iz Lukavca
pada, vjerovatno, ogrlicama. To se svakako odnosi i na fragmente ukrašene ureza-

nim ornamentima; ogrlice od br onzane žice sa urezanim ornamentima (pored ogr-
lica od totdirane žice) nisu rijletka pojava u bronzanom dobu, narocito u kasnijim
periodima. 31)
Naden je i znatan broj manje ili više oštecenih narukvica. Može se konsta-
tovati nekoliko razlicitih tipova.
Prvi tip pretstavljen je na sl. 21 (T. II). To je tanka bronzana narukvica,
ukrašena plasticnim rebrima. Svih osam fragmenata ovoga tipa pripadaju raznim
narukvicama i pokazuju izvjesna variranja. Rebra su kod svih primjeraka manje
ili više koso položena, masivnija ili tanje izvedena, kod par primjeraka ukrašena
popr.ecnim urezima. Kao što se kod par primjeraka može konstatovati krajevi na-
rukvica ukrašeni su sa po 2-3 vertikalna plasticna rebra i nešto zadebljani na
završetku.
Drugi tip (T. II, sl. 22 - dva fragmenta jedne narukviCle) je uska i tanka
narukvica, sa presjekom u obliku kružnog segmenta, ukrašena plitko urezanim
ornamentima. Kraljevi narukvice su nešto prošireni i zadebljani.
Treci tip (T. II, sl. 23 - tri fragmenta raznih narukvica) pribhžava se po
obliku drugom tipu. To su takode tanke i uske narukvice, nisu ornamentisane i
imaju trouglast presjleik. Ispred zadebljanih krajeva nalazi se po jedno vertikalno
plasticno rebro.' .
Cetvrti tip (najbrojnije zastupljen - 10 vecih i manjih fragmenata) istice
se pri/je svega obradom i bogatim ornamentom. To je tip masivne narukvice,
polukružnog presjeka, veoma malo zadebljanih krajeva. Površina je veoma fino
uglacana i ukrašena duboko urezarum ornamentima. Kod nekoliko primjeraka mo-
že se konstatovati identicnost ornamenta; ostali pokazuju manja ili veca variranja,
ali svi su ornamentisani istom tehnikom i pokazuju zajednicke stilske osobine.
(T. II, sl. 24-26).
Peti tip (T. II, sl. 27 - jedan fragment) je narukvica od bronzane žice okru-
gJi()gpresj·eka. Narukvica je slomljena, ali nije deformisana i pokazuje oblik pot-
puno pravilnog kruga, promjera 5,4 cm. Citava površina ukrašena je duboko ure-
zanim ornamentima grancice i veoma tanko urezanim snopovima paralelnih linija.
Od ostalih nakitnih objekata nadena su dva fragmenta tanke bronzane žice,
ciji Ije jedan kraj savij en u spiralni kolut (T. II, sl. 28 i 29), tri oštecena bronzana
koluta (sl. 30) promjera 5,4 do 6,3 cm. i jedna lucna fibula (T. II, &1'.31) znatno
oštecena i iskrivljena. Igla fibu1e joe odlomljena, noga je samo djelimicno sacuvana.
Srednji dio luka je zadebljan i šestougaonog presjeka sa plohama ornamentisanim
motiv om grancice. Krajevi luka imaju okrugao presjek i ukrašen i su po jednim
plasticnim prstenom. Iznad i ispod prstena -luk je ukrašen poprecno postavljenim
UI1erzanimlinijama.
Tipovi narukvica iz lukavackog depo-a pretstavljaju djelimicno vec, poznate,
a djelimicno nove pdjave u materijaJ:u kasnog bronzanog doba u našoj oblasti.
Narukvice ukrašene horizontalnim 'ili kosim plasticnim rebrima dosta su
rijetke, ali ne i nepoznate u nalazištima ovoga perioda u Bosni. Našim primjercima
svakako 'Su najbliže narukvice toga tipa iz depo-a u Drenovoj DOrIrini,koje, kao i
ovi naši primjl€'I'ci, imaju vertikalna plasticna rebra na krajevima.32) Narukvica iz
Novog Grada kod Bos. Šamca, sa horizontalnim rebrima i zavinutim krajevima,
stoji svakako tipološki dalje od naših primjeraka.33)
Narukvice drugoga tipa (na sl. 22) nisu bile do sada nadene u našim nala-
zištima bronzanog doba. Po svom presjeku i zadebljanim krajevima, oVaJj' naš
primjerak potsjeca u znatnoj mjeri na jedan tip narukvice poznat iz glasinackog
"') up.: E. S P r o c k h off - Jungbronzezeitliche Hortfunde Norddeutschlands:, T. 20,

sl. 2, 6, 7.
"e) C. T r u h e 1k a - Prehistoriski nalazi, GZM 1906, str. 265 i d., T. II. 11, 12.
"") M. Man d i c - Bronzani nalaz, GZM 1927, T. IV, 3.
Glasnik Zemaljskog muzej:l - Arheologija 7
98 Borivoj Covic
kulturnog kruga - iz tumula br. 1 u Štrpcima - gdje su, pored jedne šire naru-
kvice, nadene cetiri uske narukvice, bez ornamEnta i sa zadebljanim krajevima.34)
Slican tip poznat je u dva pr~mjerka i iz .ijedhog uništenog tumula u blizini Ro-
gatice.3")
Narukvica prikazana na sl. 23 - koja je veoma bl'iska drugome tipu -
pretstavlja takode oblik poznat iz istocne Bosne - iz tumula br. 6 u Sjeverskom.3G)
Masivne narukvice polukružnog presjeka, kolje su u našem depo-u najbroj-
nije zastupljene, pripadaju jednom poznatom tipu kasnog bronzanog doba. Našim
primjercima narocito su slicne i po obliku i po ornamentu narukvice toga tipa
nadene u Breznu u Slovackoj, u jednom depo-u, zajlEdno sa ranije pomenutim
bikonicnim bronzanim posudama »italskog« tipa.3') Na našem podrucja ta'j tip je
do sada bio poznat samo na jednom mjestu - u depo-u iz Mackovca.3H)
Naš peti tip narukvice veoma je rijedak. Narukvice od okrugle bronzane
žice, ukrašene ornamentima grancice, po,znate su kod nas samo u depo-u iz Mac-
kovca kod Bos. Gradiške, koji je i teritorijalno i kulturno blizak našem na,l'azu.39)
Fragmente tanke bronzane žice sa jednim krajem spiralno savijenim dosta
je teško pouzdano odrediti. Može se pretpostaviti da pretstavljaju fragmente neke
fibule poznatog madarskog tipa (»Posamanteriefibel«).
Pljosnati bronzani kolutovi pretstavljaju takode interesantnu pojavu u ovom
depo-u. Ovakve kolutOVle,sa istim karakteristicnim presjekom srecemo inace na
našem podrucju najcešce u ilirskim nekropolama - u Rusanovicima na Gliasin-
cu/O) u Sanskom Mostu,41) Jezerinama4<l) itd. Oni su liveni u jednostavnim kalupima,
kakvi su napr. poznati sa gradine Varvare kod Prozora u Hercegovini,43) i imaju
presjek u obliku niskog trougla ili kružnog segmenta.
Fibuve sa visokim lukom dosta su ceste u Bosni i Hercegovini i pojavljuju
se u nekoliko varijanti.H) Jednoj od tih varijanti - sa lukom šestougaonog pre-
sjeka ukrašenim ornamentom grancice - pripada i naš primjerak na sl. 31. Dok
su ostale varijante (sa ,lukom ovalnog presjeka ili sa spljoštenim lukom ukrašenim
uzdužnim kanelurama) znatno cešce u našo1j'oblasti, ova je varijanta veoma rijetka.
Poznata su još samo dva primjerka: jedan naden na Debelom Brdu kod Sarajeva,
a drugi u selu Golinjevu kod Livna (oba slucajni nalazi - nepublikovani).
Par objekata iz ovog depo-a nije mi, za sada, moguce tacni'je odrediti. Jedan
od njih (T. II, sl. 32) je šuplji bronzani valjak, masivno izliven. Na krajevima se
proširuje, u sredini je ojacan trostrukim plasticnim prstenom, a na jednC?:ffikraju,
3.') U tumulu br. 1 u Štrpcima (GZM 1897, str. 610 i dalje) nadene su, pored jedne
ši'wke narukvice (sl. 58) još 4 narukvice, pretstavljene, ne baš najtacnije, na sl. 59. One od-
govaraju primjerku iz Lukavca po svom presjeku i po krajevima koji su zadebljani, a ne lepe-
zasto prošireni, kao što je slucaj sa graviranim narukvicam,a iz tu mula 8 u Štrpcima.
3') M. Man d i c Skeletne i
gromile halštatskog doba u ok'9Jici Livna Rogatice, GZM
1937, str. 5 i d., T. IV. 13, 17.
30) F. F iai a (Rezultati prekopavanja prehitorickih gromila na Glasincu, GZM 1896,
str. 451-452) navodi u tumulu br. 6 "tri na polak otvmene grivne od bronca, s krajevima u
obliku rudarske jame ilinejarno gravirani, sl. 38«. To je svakako greška. U tumulu br. 6
nadene su dvije takve narukvice; treca je nešto uža, beLl linearnog ornamenta i ima ispred
zadebljanih krajeva po jedno vertikalno plasticno rebro; dakle tip koji se veoma približuje
ovom primjerku iz Lukavca.
37) J. Ham p el u Arch. Ert., Uj fol. II, str. 306, 307, T. II; up. i Reinecke, str.
326, T. IV. 14.
3") F. F iai a - ArheoLoške bilješke, GZM 1897, T. I. 11.
:lG) Ibid. T. I. 8.
• 0) F. F iai a - Uspjesi prekopavanja prehistorickih grobova na Glasincu, GZM 1894,
str. 735.
") F. F iai a - Nekropola ravnih grobova kod Sanskog Mosta, GZM 1896, str. 225,
slika 18.
• 2) V. Rad i m sky - Nekropola na Jezerinama, GZM 1893, T. XIX. 20, T. XX. 1, 23.
':li V. C u I' C i c - Gradina na vrelu Rame, GZM 1900, str. 102, sl. 6 a.
") Up. R. B i ži c - Pregled preistoriskih fibula u B. iH., GZM 1951, str. 283.
od ruba unutrašnje šupljine, polaze dviJje kratke šipke, iz1ivene sa valjkom u jed-
nom komadu. Drugi objekat (T. II, sl. 33) je ravna, pljosnata bronzana šipka, ukra-
šena bogato urezanim ornamentima u istom stilu kao masivne bronzane naru-
kvice; jedan kraj šipkJe'je ravno završen, a drugi kovanjem zaoštren (dlijeto?).
Naljzad, u ovom depo-u je nadeno i nekoliko amorfnih grumenova sirove
bronze i nekoliko manjih bronzanih šipki, polukružnog presjeka, ravnih ili iskriv-
ljenih (materijal pripremljen za izradu narukvica?), bez ikakvih tragova obrade
ili upotrebe. Medu ove IlJedovr~ene proizvO'de spada i jedan komad bronzane šipke
cetvrtastog presjeka, grub i neuglacan, koji se na jednom kraju proširuje u nepra-
vLlnu konicnu grudu neravne površine.
Cinjenica da Ije najveci dio objekata ovoga depo-a oštecen, polomljen ili u
sitnim fragmentirna, kao i prisustvo ovih »polufabrikata« i sirove bronze omogu-
cuju da se sa sigurnošcu konstatuje karakter ovog nalaza. Radi se ocigledno o
depo-u bronze pripremljene za pretapanje, što je konstatovao i nalazac, Dr. Siel-
ski, u svom naprijed pomenutom izvještaju.
Depo iz Lukavca pretstavlja zna,cajan pI1eiJstoriskinalaz vec samom masom
,ob'jekata koji mu pripadaju. Ulazeci u široki kompleks srodnih naI'aza sa našeg
podrucja, materijal iz lukavackog depo-a dopunjuje taj kompleks, prije svega svo-
jom Upološkom raznovrsnošcu. Na prvom mjestu on daje nove podatke za utvrdi-
vanje tipicnosti i rasprostran~enosti pojedinih oblika koji su - jace ili slabije -
vec bili zastupljeni u nalazima kasnog bronzanog doba u Bosni i Hercegovini. S
druge strane, neki njegovi tipovi (kao što je napr. slucaj sa fragmentima bron-
zanih posuda) pretstavljaju novu pojavu u krugu tih nal'aza. Najzad, izvjesni oblici
nakita - ma koliko 'skromno mjesto zauzimali u masi ostalog materijala ovog
depo-a - pružaju neke nove elemente za proucavanje odnosa kulture kasnog bron-
zanog doba i ilirske »halštatske« kulture u našim krajevima.
Bronzano doba Bosne i Hercegovine pretstavlja i danas posVJeotvoren, gotovo

nenacet problem. Mora se odmah i'staci da u tom pravcu nije bilo gotovo nikakvog
sistematskog ispitivanja. Najveci dio sakupljenog materijal1a pretstavlja rezultat
slucajnih nalaza; stoga je i slika koju na osnovu toga materijala dobijamo nedo-
vo]jno pouzdana. Nekoliko momenata moguce je ipak konstatovati:
Na prvom mjestu upada u oci relativno znatan broj nalaza »eneolitskog«
balmenog oruda. Dva v,eca i jedan uništeni depo, nekoliko objekata nadenih u kul-
turnom sloju (nasellje?)-!5)u Kladarima 'i veci broj pojedinacnih nalaza, rasprostra-
njenih pretežno u sjevernoj i zapadnoj Bosni, dali su vec citav tipološki niz oruda
radenog od bakra. U isto vrijeme lak ali teti sa »slavonskom« keramikom - ciji
se broj i znacaj povecao narocito istraživanjima izvršerrim p(jslije rata - zauzimaju
sve znacajnijie mjesto u procesu subneolitskog kulturnog razvoja u ovim krajevima.
U kakvom medusobnom odnosu stoje ove dvije pojave danas se ne može utvrditi.
Medutim, one svakako svjedoce o jednom intenzivnijem kulturnom struJjanju koje
neposredno ~lijedi našem neolitu.
i
Rano srednje bronzano doba veoma je nejasno. Izuzimajuci Glasinac, cije
je ponovo proucavanje upravo u toku, sa citavog podruclj'a Bosne i Hercegovine po-
znato je svega nekolikO' metalnih objekata koji pripadaju ranom ili srednjem bron-
zanom dobu. Svi ti objekti pretstavljaju p1ojeclinacne,slucajne nalaze.
Da li je ova pojava samo rezultat nedostatka sistJematskih istraživanja? Za-
sad na to pitanje ne možemo dati neki odredeniji odgovor. Medutim, Truhelkin
zakljucak da je bronzano doba u Bosni »bilo vrlo kratkotrajno«4n) u najmanju ruku
je preuranjen.
'"i C. T 'r u h el k a - Prehistorijski nalazi, GZM 1907, str. 57 i d.

'0) C. T r u h e 1k a - Kulturne prilike Bosne i Hercegovine u prehistoricko doba, GZM.
1914, str. 73.
7*
100 Barivaj Cavic
Nasuprat taj pajavi staji znacajan braj naJ.'aza iz kasnag branzanog doba.
Sa podrucja Bosne i Hercegavine paznat je citav niz manjih i vecih depa-a, neka-
lika grabova sa dasta bogatim sadržajem i veliki broj pa'jedinacnih - slucajnih
nalazaka. Svi oni pokazuju aciglednu kulturnu srodnost i pored izvjlesnog tipola-
škog variranja kaje se da konstatavati. Ovaj kampleks nalaza koncentriše se, kakO'
za sada izgleda, u sjevernoj Bosni, koj\a je dala najveci diO' materijala. To, medu-
tim, ne znaci da se ova pojava ogranicava sama na te krajeve. Nalazi iz cen-
tralne i zapadne Bosne, kao i iz Hercegavine ne advajaju se ni u kam pagledu ad
materijala naden ag u sjevernaj Bosni.
U kulturnam pogledu avaj kample~s nalaza veže se prvenstvena za kasnO'
bronzana doba Srednjeg Podunavlja, ma da se i neki drugi, naracita sjeverno-
italski, uticaji ne smiju ispustiti iz vida.47) N avi nalazi - kao što je slucalj isa
lukavackim depa-om -:- pružaju u tam pravcu stalna nove podatke.
Parea izvjesnih ablika kaji se u SI1ednjem Padunavl\ju pajavljuju vec u
III periodu bronzanog daba (pa Reinecke-ovam hronalaškam sistemu za Madarsku),
najveci diO' našeg materijala pokazuje tipove karakteristicne za Bronzu IV u talj
ablasti. Prema tame, u apštim hranološkim akvirima, naše kasnO' bronzana doba
adgavara kasnom branzanam dobu Padunavija (Bronza D i Halštat A-B pa Rei-
necke-avam sistemu za Bavarsku).48) Šta se tice finijeg hronaloškog diferencira-
nja unutar taga akvira, Reilllecke-ova padjela IV periada bronzanog doba Madar-
ske na tri faze, ne bi se mogla primijeniti na.našu ablast, šta je uostalom sasvim
razumljivo. U tom pogledu bice patrebna da 'se oslanima prvenstvena na analizu
našeg materijala i naših prd).ika. KakO' je nama danas poznat uglavnom metalni
materijal, pretežnO' iz depa-a, dok su ista takO' važni elementi - keramika, -ablici
naselja, grabovi i sl. - posve nedavalijna ispitani, jedna patpunija shka i preci-
znija hranalogija kasnag bronzanog doba Bosne i Hercegavine zavi'si u prvam redu
od. rezultata buducih sistematskih ispitivanja.
ZUSAMMENFASSUNG
DAS DEPOT VON LUKAVAC
Dieses Depat entdeckte ein Bauer gelegen tlich der Bearbeitung seiner Erde im Darfe
Bakavici bej Lukavac in 'Nardas1Jbasnien. Die Gegensti:inde befanden sich in einem Tangefass,
welches bereits zea:-brachen war und daher lei der ,in Verlust gegangen is·t. Die Bronzegegen-
stiinde sind erhalten und wurden in das Heimatsmuseum van Tuzla geschafft. !Das Depat besteht
aus einer grO'ssen Anzahl venschiedener Bronzegegenstiinde; sa wurden von Werkzeugen (Abb.
1-12) 2-0Tiil1enbeile, 1 endstiindiges La'PlPenbeil, 19 Sicheln und einige F,ragmente von Krum-
messern mit zungeformigen Griff gefunden. Van Waffen (Abb. 13-14) wurde beteutend weniger
gefunden, so eine Dalchk~inge mit trapezformiger Griffplatte und einige kleinere Fragmente
van Schwertea:-n und iLanzensrpitzen.
Einige Fragmente aus Branzeblech (Abb. 15-18), welche in diesem Depa-t aufgefunden
wurden, stellen Reste bmnzener Gefasse dar. Schmuck (Abb. 18-31) ist .reichlich vertreten.
So wurde eine gr-osse Menge zerbrochenen Bronzedrahrtes gefunden, welche die Reste von Hals-
ringen darstellen. Der Draht ist tardiert, varwiegend glatt und im Querschnitte rund. An einigen
Teilen des Drahtes befinden sich eingeschniUene Ornamente. Vam iibrigen Schmuck srind die
Armreife hervarzmheben, welche in 5 vffi'schiedenen Type vertreten ·sind, sawie eine Bagenfibel.
Ausser diesen Gegensti:inden, welche durch Gebrauch beschiiddg1t ader gebrochen siIl!d,
wurden noch einige unvallendete Gegenstiinde gefunden (Halbfa'brikate), sowie einige Klumpen
Rahbranze. Es handelt sich ,a}sa um einen Guss stiittenfund.
") Dr A. B ena c - Navi prehistariski nalazi iz Basne i Hercegavine, GZM 1954,

str. 168.
48) Zasad jaš uvijek nemamO' davaljnO! elemenata da bi naše kasnO' branzana daba magli
preciznije pastaviti u granicama jedne apsalutne hranaloške skale. U svakam slucaju 0'1110' staji
na prelazu jzII I u milenij stare ere.
Die Ty,pen der Werkzeuge aus unserem Depot en!tsiPrechen den Formen der Sipatbronze-
zeit (2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9). Sie sind mei'stenteils fiir Bosnien bereits bekant (10, 18, 19). Eine
Ausnahme 'bildet das Tullenbeil auf Abb. 5 und das Lappenbeil, welche in Bosniem sehr selten
gefunden wurden (13, 14, 16, 17), sowie die Sicheln mit <ien plastischen »X« = und »C» = orna-
menten am Griff (Abb. 10), welche fiir unser Gebiet eine vollkommen neue Erscheinung dar-'
stellen. Von den Waffen ist jedenfalls der Dolch mit der Griffiplatte am interessantesten. Selbel'
entspricht den Formen der mittleren Bronzezeit (21). Seine Anwesenheit in diesem Depot zeigt
uns jedoch dass diese Form in unserem Gebiet a'Uch in der Spatbronzezeit in Gebrauch war.
Dolche mit Grif:fiplatten s'ind nul' selten in Bosnien gefunden worden. Ausser diesen Sti.ick sind
nul' noch drei Dolche mit abgerundeter Griffrpla tte bekannt (aus <ier Donja Dolina, unver6ffent-
licht und vom Glasinac (22). Die Fragmente der Bronzegefasse geh6ren zu den bekannten Ge-
fasstypen der S,rpatbronzenzei't (23, 24, ,25, 26, 27, 28, 29), welche ebenfalls bis heute im Bosnien
nicht gefunden wurden. Die Halsringe aus glattem und tordiertem Draht sowie der Halsring mit
eingeschnittenem Ornament (31) sind bekannte Erscheinungen der &patbrronzenzeit. Von den
Armreifen sind jene mit feingeglatterter Oberfli:iche und reichem Ornament hervorzuheben,
welche in Abb. 24 und 26 wiedergegeben sind. Sie entsprechen den Exemplaren aus Brezna in
der 'Slowakei (34). Bei uns sind sie aus dem Depot von Mackovac (38) bekannt. Die Armreifen
in Abb. 21 und 27 treten in Bosnien auch in den Funden aus der SlPatbronzenzeit auf (32, 39)
wahrend die Armreifen auf Abb. 22 und 23 Aehnlich'keit mit einigen Typen vom Glasinac
(34, 35, 36) zeigen. Die Fibel in Abb. 31 geh6rt einem der bekannten Bogenfibeltypus an, welcher
in unserem Gebiet in der Spatbronzenzeit und im Anfang der alteren Eisenzeit ziemlich haufig
ist. Die Gegenstande auf Aibb. 32 'Ul1d33 konnten nicht mit Sicherheit bestimmt werden.
Dieses Depot scWiesst sich dem weiten Komplex verwandter Fun<ie 'Ul1seres Gebietes
aus der Spatbronzezeit an. Durch seine typolo gische VerschiedenarHgkeit erganzt es unsere
Kenntnis der Formen, welche diesem Komplex angeh6ren.
Die Bro!Ilzezeit in Bosnien und der Hercegovina bildet auch heute noch ein vollkommen
ungel6stes Problem. Es ist zu ,betonen dass in diesel' Richtung keinerlei systematische Unter-
suchungen durchgefiihrt wurden. Der gr6sste Te.jl'des gesammelten Materials stellt das Resultat
zufi:illiger Funde dar, daher ist auch das Bild, das wir auf Grund dies es Materials uber die
Bronzezeit unseres Gebietes erhalten, nicht ge nugend sicher. Es ist jedoch m6glich einige
Momen te festzustellen.
An erster Stelle falt die relaHv bedeutende Zahl iineolitischer Kupferwerkzeuge in <iie
Augen, die aus Depots und von Einzelfunden bekannt sind. Das ist eine Erscheinung mi't der
a'Uf jeden Fall ernstlich gerechnet werden muss. GIeichzeitig nehmen die Lokalitaten mit der
Kerami'k <ies »Slavonischen« (Vucedoler) Typus, dessen Zahl und Bedeutung besonders durch
Unter~uchungen, welche nach dem letzten Kriege durchgefiihrt wurden, vergr6ssert ist, einer
immer bedeutsameren Platz in dem Prozess der subneolithischen Kulturentwicklung dieses Ge-
bietes ein. In welchem gegenseitigen Verhaltnis die genannten beiden Erscheinungen stehen, kann
heute noch nicht festgestellt werden. Jedenfalls zeugen sie von intensiven Kul:tu'rstr6mungen,
die unmittelbar auf unser Neolithikum folgten.
Die fruhe und mittlere Bronzezeit ist vorli:iufig sehr unklar. Ausser dem Glasinac, dessen
weitere Bearbeitung soeben in Angriff genommen wurde, sind aus dem gesamten Gebiet von
Bosnien und der Herzegovina nul' einige Metallgegen~ti:inde bekannt, die der fruhen oder
mittleren Bronzezeit angeh6ren. Ob diese Erscheinung nul' das Resultat ungenugen-
der systematischer Fonschungen ist, kann vorla ufig schwer entschieden werden. Wie dem auch
immer sei, der Ruckschluss Truhe1kas, dass die Bronzezeit in Bosnien von »sehr kurzer Dauer
war« (46), ist zumindest verfruht.
Dieser Erscheinnng steht eine bedeuten<ie Anzahl von Funden aus der Spatbronzezeit
gegenubel': eine gI10sse Reihe von gr6sseren und kleineren Depots, einige Graber mit ziem1ich
refchem Inhalt, und einer grossen Anzahl von Ei nzelfunden. Alle zeugen von einer offensichtliche
kulturellen Verwandtschaft, trotz eines zu Imns tatierenden gewi'ssen tYIPologischen Varierens.
Wie es bisher Z'U entnehmen ist, scheint sich diesel' Fundkomplex in [Nordbosnien zu
konzentrieren; einJige bescheidenere Funde aus Mittel- und WestboslIlien, sowie aus der Herze-
govina, unlterscheiden sich in keiner Weise vom Material, das in Nordbosnien gefunden wuroe.
In kultureller Hinsicht lehnt sich diesel' FundJkomplex in erster Linie der Srpatbronzezeit
des mittIeren Donaug~biets an, wenn a'uch einige andere, besonders norditalienische Einflusse
nicht ubersehen werden dtirfen. (47) Neue F'Unde, wie es auch 'bei diesem unseren Depot der
FaU ist, 'bieten. in diesel' Hinsicht standig neue Belege. Neben gewissen Formen, welche im mit-
102 Borivoj Covic
tleren Donaugebiet bereits in der III. Periode der Bronzezeit auftreten, (nach dem chronologi-
schen SY'stem Reinecke's fiir Ungarn) weist der grosste Teil unseres Materials Typen auf, welche
fi.ir die Bronzenzeit IV in diesem Gebiet charakteristisch sind. Daher entspricht im allgemeinen
chronologischen Rahmen uns ere Spatbronzezeit der Spatbronzezeit des Donaugebietes. (Die
Bronzezeit D und Hallstatt A-B nach Reineckes System fur Bayern). Was die genauere chrono-
logische Differenzierung innerhalb dieses Rahmens betrifft, - Reineokes Teifung der IV. Periode
der ungarischen Bronzenzeit in drei Phasen -, konnte nicht fur unser Gebiet angewendet werden,
was tibrigens auch ganz verstandlich ist. In diesel' Hinsicht ware es notwendig dass wir uns in
erster Linie an die Analyse unseres Materials und unserer Verhaltnisse anlehnen. Das uns
heute haruptsachlich Metallgegenstande, vorwiegend aus Depots, bekannt sind, wahrend ebenso
wichtige Elemente, wie Keramik, Siedlungsformen, Graber 'il. a. viel zu ungenugend erforscht
sind, so hangt ein vollkommeneres Bild und genauere Chronologie der Spatbronzezeit in Bosnien
und der Herzegovina in erster Linie von den Resultaten ktinftiger systematischer Untersuchun-
gen ah.
B. Co v i c, Preistor~ski depo iz Lukavca
Tab. I
1/2
I
~
._---- ----- ..... - ..

n ------
--....=....;:.:- '.~'
-.-~s--_~__ __ -"0 ..••..••~_

•.••••..•• '-"lo
.• ~ ,_ 'h ,_
., , ~.. .•... , ' ..
B_ Co v i c, Pl'eistor1ski depo iz Lukavca
Tab. -II
2;-0
Dr IRMA CREMOSNIK
Nova anticka istraživanja kod Konjica 1 Travnika

I
RIMSKA VILA U LISICICIMA KOD KONJICA
Prilikom istraživanja antickih lokalite ta u okolici Konjica ustanovio se i prostor

na kome su ostali tragovi antickog naselj a u Lisi.cicima. Vec je Patsch1) pretpostavljao,
naJš.avši rimske nadgrobne spomenike u Li sicicima na Grkvini, da se ovdje mora nala-
ziti anticko naselje, ali njegove tragove ni je našao. Tek detaljan pregled ovog terena
i probna iskopavanja u Celebicima dali su b plji uvid u ostatke antickih naselja u ovim
krajevima. Ostaci zidova, koji se vide izna d zemlje, SlUvrlo rijetki, zidovi su pokriveni
zemljom, a jedini vidljivi ostaci su manje i \-ece gromile· kamenja od iskrcenih zidova.
Zidovi su osobito slabo ocuvani na padina ma, gdje je sloj zemlje iznad zdravice tanak
kao što je slucaj u Oelebicima.
Bolje su ocuv,ani anticki ostaci zg,rad a na desnoj obali Neretve u Lisicicima, što
su pokazala iskopavanja juna 1953 godine. O vdje je sloj zemlje iznad recnog šljunJka, koji
pretstvlja zdravicu, mjestimicno dublji od 1 metra. Osim toga postoje i grom ile u nji-
vama, duž obale Neretve od lokaliteta Ciš evina prema željeznickoj stanici. Pod gro-
milama su još ,katkad ocuvani zidovi, dok manje gromile u njivama poticu od iskrcenih
ruševina. Po ovako nesigurnim ostacima ne moee se odrediti brod kuca ovog naselja
ni!ti njeg'0va velicina, jer nije iskljuceno da 'ovdje zemlja krije i mnoge ostatke ikoji
danas na površini više nisu \vidljivi.
U ovom zahvatu uzet je jedan komp leks zemljišta u blizini likaliteta »Ciševina«,
uz korito Neretve, na .kome su se nalazile dvije manj,e gromile kamenja u njivama koje
se obraduju, i jedna velika gromila obIu ta ka vec na neobradivoj zemlji bliže Neretvi.
Prve dvije gromile se nalaze na njiNi Le pare Mehe, a treca veca gromila, dvadeset
metara istocnije, na zemljištu Ðafe Mujkic a.
Prvi probni rov povucen je uz najve cu gromilu u njivi i tu se odmah naišlo na
tragove zidova, zidnog slikarstva i betonsk e podnice. Prateci dalje zidove otkriven je
kompleks zgrade, cetvrtastog oblika cija jeverna, a donekle i istocna strana, nije
'potpuno sacuvana (Sl. 1). Na tim mjestim a su zidovi jak'0 raznešeni, tak'0 da je od
krajnjeg sjevernog zida zgrade ostao još sa mo zadnji red temelja od oblutaka. Od njega
se j0'Š odvajaju poprecni zidovi prema sje veru, pa se prema tome može pretpostaviti
i
da se zgrada prostirala i dalje na sjever, li je možda na toj s'brani imala trijem (por-
ticUlS.),pošto! su nadeni samo !poneki po:prec ni zidovi. Isto tako nije potpuno jasna ni
istocna fasada zgrade. Sjeverni zid se nai me produžuje i dalje iza klrajnjeg istocnog
zida zgrade, ali ikako pred ovom fasadom n cma tragova drugih zidOIva ne može se o
tome ništa pobliže suditi. Prostor pred ovi m isltJocnimzidom je na nivou podnice pota-
racan oblucima. Ovaj potaraoan prostor ide prema velikoj gromili pod kojom je nadena
gospodarska zgrada. On ne pocinje od jugoistocnog ugla zgrade, nego od mjesrta na is-
tocnom zidu koji leži upravo na liniji sjevernog zida gospodarske zgrade na kome je
ulaz. Vjerovatno prema tome taj potaracani prostor pretstavlja prilaz od kuce ka gospo-
darskoj zgradi.
1) C. Pat s c h, Archaeologisch-epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der romi-

schen Provinz Dalmatien, Wiss. Mitt. IV, 1896, str. 266.
li
--
Nova anticka istraživanja kod Konjica i Travnika 109
Zgrada kuce smještena je na terenu koji se blago uzdiže od Neretve prema današ-
i
nJoJ željeznickoj pruzi. Ova kosIina terena iskorištena j'e i ovdje, k,alo u Rankovicima,
za prostorije hipokausta, i to tako da su dublje ukopane prostorije na sjevetru iskolfi-
!Štene za prostorije sa suspensurama (stubi cima). Ocuv,ana je sa podnicom i supsensu-
rama samo jedna prostorija i to u sjewer ozapadnom uglu zgrade, zahvaljujuci tome
što je ležala pod gromilom nabacanog kemenja, k()ja je naJS'tala usljed cišcenja njiva od
ruševina!. U ovoj gromili je nadeno fragmen ata g,rube keramike, pola mlinSlkog kamena
i jedan veci kameni oblutak (40 X 30 X 25 cm) koji je imao udubljenje sa gOlfnje (diam.
22 cm, dubine 12 cm) i donje strane (diam, 9, dubina 6 cm), a koji je služio vjerovatno
kaD ležaj za drveni stub koji je nosio krov trijema (Tab. I, 4).
Od podnica ostalih prostorija nigdje, se više nijle locuvao trag, pa ni u jlužn:om
dijelu zgrade gdje su temelji bolje sacuva ni jer su ležali pod travnjaikom, i to svega
do 50-60 cm pod pOlVlršinom.Više su stra dali temelji u sjevernom dijelu kao što smo
vec rekli, iaiko su ležali mnogo dublje do 1,20 m, jer su bili pod njivama koje se obra-
duju.
Ova zgrada, koliko se može po dan anašnjim ostacima suditi, zatvara pravilan
cetvorokut (16 X20,30 m), podij<eljena je p ravilno na niz manjih prostoiI"ija, koje nisu
iste velicine, ali simetricno raspQlI1eide'llešt o nije uvi}e:k slucaj kod rimskih zgrada. Dok
je istocna polovina zgrade podijeljena na niz manjih prostorija, zapadna je polovina jed-
nom uskom prostorijom (br. 11) podjeljeuCl na dvije polovine. U sjevernom dijelu se na-
lazi prostorija (7,30X7,90) (br. 12), za koju nije isklju6eno da je bila i
otlrrivena r'adi
osvjetljenja oikolnih soba. Kod ove velike prostorije nije naden zid koji ju je trebao di-
jeliti od prostorije br. 13, te nije jasno da li je iskrcen ili uopce nije postojao.
Kod svih ,ovih prostorija ocuvani su temeljni zidovi najviše do 20-30 cm visine,
sem oko hipoka,ustnih proSltocija gdje su ocuvani do jednog metra. Ka!ko (podnica u
sobama nije ocuvana na zidolVima se ne mogu konstatov,ati vrata. Namjena pojedinih
,prostorija zato ostaje otvoTeno pitanje, sem ondje gdje su sacuvani neki ostaci. Ostaltke
pretstavljaju vecinom fragmenti keramike koji su nadeni u sobama 1, 5, 6, 13, 14. U
pros,toriji br. 1 nadena je i jedna okrugla k :opca, dok je iSta takva druga IlIadelI1.au
. prostoriji sa praefurniumom. Po domacoj k erami'coi lošeg kvaliteta koja je nadena u
sobama 13 oi 14 mož~ se pretpostaviti da s u to bile sobe za domacinstvo dak1e ruuzpro-
stoiI"ije, dok je valjda sjeverni dio zgrade s lužio za stanovanje sudeci po hipok,austnom
i
uredaju. U ovom dijelu kuce u proSltoriji s a pr~efurniumom (5) u krajnjem sjevero-
z,alpadnom uglu zgrade (1) nadena je finija ke mmika, vecinom tzv. belgijska ([1oba,a pone-
što i »terrae sigillatae«. Što se tice namjene prostorija u sjevernom dijelu zgrade,
tacnije se mogu od'rediti samo ,obe prostorije sa praefurniumom i suspesUlfama.
U prostoriji sa pmefunniumom omža!l1 je kanal za odvod toplote neznaltnim dije-
lom i to samo dio do samog zida prostorije sa suspensurama (Tab. I, 2). Na nivou
podnice, u zaJpadnom dijelu ove prostorije, b io je 15 cm debeo sloj zemlje pomiješane sa
ga,rom te je imo mrlk:u boju. Medutim, u is tocnom dijelu prostorije, na mjestu gdje je
bio kanal za odvod toplote isti sloj zemlj e l::rio je crven usljed velike temperature
vatre. U ovom sloju je bilo i fragmena1a ci gle. Od kanala je ocuvan samo najdonji sloj
osnove koja je gradena 'od ne tesanog kam €nja, i zadnji presvodni kamen kanala pred
otvorom u prostoriju s'a suspensurama. Po ne t.esanom kamenju sudeci izgleda da je kanal
raden dosta g,rubo. Zid iznad otvora koji vo di u sobu sa suspensurama bio de porušen i
zasuo je sam ikanal i otvor. Strane kanala, sudeci po zadnjem redu kamenja osnove, bile
su široke 80 cm, a otvor 70 cm. U ovoj so bi sa Ipraefurniumom lI1aden je srazmjerno
najv,eci broj ke.I'amike, vecinom bolje izra de, zatim jedan mlinski kamen, jedan otik
za cišcenje pluga, iz cega se može zakljuci ti da je ova prostorija slUžila i u domacin-
ske svrhe.
Soba na uspensu.rama (stubicima) i(TabI I, 1) podignuta je od ,nivoa prostorije
sa, praefurniumom za 70 cm. Njeni stubici s u od sedre, visine 50 cm i nepravilnog kvad-
ratnog presj,eka, prosjecne stralne 15 cm. P ostavljeni su u udaljelI1.osti od 35-40 cm.
Interesantno je da stubici ovde nisu od cig le nego od sedre, što s'Vaikako upucuje na
manje preciznu provincijsku izradu. Slicno s u i u Ge.rmanijF) u banjama uz castrum-e
~) G e rrna n i a Rom ana I, Bamberg 1924, str. 46.

.110 Dr Irma Cremoilnik
stubici 'Od p~escara. Podnica se sastoji od ploca sedre (50 X 70 cm) debljine 10 cm, koje
spajaju stubice, a izmedu njih su mestimicn o stajale i cigle 3-5 cm debljine. Iznad toga-
je crvena betonska podnica (10 cm debljine) pomiješana komadicima cigle. Podnica nije
osl1:alapotpuno' sacuvana. U s~edini pr'Ostorij e 'Ona je potpuno srušena tako da se raJŠci-
šcavanjem mogao ustanoviti raspored i izgled stubica ispod padnice. Podnica je dobro
I;a,cuvana samo u širini od jednog metra duž sjevernog i istocnog zida, I1JClI svim ostalim
mjestima je bila vec isk'Ošena i ispucala. Da li je ova prostorija shlžila za stanov,anje
ili je možda bila i dio banjie, teško je suditi po ovako malobrojnim ostacima. Na podnici
se nije 'Ocuvao nikak,av deitalj koji se ina6e javlja kod banja. Poznato je da su u sje-
vernim predjelima ka,o u Švicarskoj i drugdje u rimskim vilama postojale i pros1tOlI'ije
!la stanOlv,anje koje su se zagrevale.
U prostoriji do ove sobe (3) naden je klinac sa dvij,e transverzalne pifecke tzv.
dvostruka s:koba (Tab. V, 8). Slicni klinci su nadeni i u Doma,viji3) i u Carnuntumu. U
posljednjem su ovi služili za nošenje zemljanih 'Ploca na tavanica:ma kupatila. MedU'tim
Radimoky ov'e klince nalazi samo u j.ednoj p rostoriji u Domaviji, te ne smatra· da su upo-
trebljeni u iJStu svrhu kao u CaiTnuntumu, nego za vješanje odijela. I mi možemo ovaj
jedini nalaz ovak"v'ogprimj,era klinca samo zabilježiti, interes'antno je ipak da je ovaj
naden u blizini prostorija sa hipokaustnim grijanjem gdje su morale biti i prostorije za
kupanje. .
Ova je prostorija jedina u kojoj su se odr.žali i zidovi iznad patosa. Južni i
istocn~ zid imao je još tanak sloj maltera (žbuke), ali na njemu nije bilo boj,e. Izgleda
da je sa njega obloga sa freskama (aebljin e oko 7 cm) otpala, sudeci po nadenim frag-
mentima fresaka na podu. Medutim, n<lJsje vernom i zapadnom zidu, gdje nije ocuvana
žbuka, sacuvale su s'e još obloge od cigli koja je služila za odvodenje toplog v,azdiuha
iz prostora sa stubicima duž zidova. Ova obloga se .sastojala iz tzv. »Tegulae mematae«
- ravne cigle sa ispupcenjima na uglovim a kojima se pricwšcavala na zid i tako stva-
rao 'šupljl prostor izmedu cigle i zida za od vod toplog vazduha. U sredini sjevernog zida
izmedu reda »tegula mamalta« bio je i jedan tubulus (ooplja cetvrtasta cigla), po cemu
se može suditi da su zidovi oblagani sa obe vrste hipokaustne cigle.
Zid jle, li ovom gornjem dijelu iznad plodnice gmden pretežno od ploca pješcara
razne debljine (10-20 cm) s kojima se katkad miješaju obluci radi cvrstine. Medutim,
temelji zidova, osobit,o krajnji redovi, su od samih oblutaka. Ši!fina zido'va vari>r,a. Vanj-
Slki zidovi kuce su 60 cm, dok su unutarnj i 45-50 'cm. Najuži su poprecni zidovi prae-
fumia i hodnika.
Od nekadašnje podnice zgrade rekli smo vec da se ništa nije održalo, te je malo
nalaza, a i kulturni sloj je vrlo tanak do 15 cm. On se je samo mj,esrtimi6no održao.
Na~jaci je u sjeverozapadnom uglu zg!fade na 1,20 m dubine sa dosJta keramike, ali se
prema istoiku dalje gubi. Tanak tamni Im1turni sloj održ,ao se i pred iSltocnom fasadom'
kuce prema gosP9dCllTslkojzgradi. Jaci kultu rni sloj ocuvan je još u prostoriji sa prae-
[UITniumom, dok mu 11 ostalim prostorijama nema traga. Pa i ostaci grube keramike u
sobama 13 i 14 nalazili su se r,aJStreseni u i!ovaci i nisu cinili kompaktniji kultuTni sloj
kao u sjeverozapadnom uglu zgrade. To je v jerOiVatno usljed toga što se na ovom mjestu
obradivalo, te su stradali kulturni sloj,evi ko ji su bili bliži pOViTšini,što je slucaj sa juž-
nim i is10cnim dijelom zgrade, gdje nije o cuvan kulturni sloj, ,a pri tom SIU stradali i
nalazi.
Gospodarska zgrada - Tridese.t meta ra od ,ruševine ove vile, nalazila se, kao što
fimo vec 'I1eikli,velika gromila od samih ob lutCllka. Probni rov je pokazao da ova gro-
mila potpuno po1ill"iva temelje jedne zgrade, koja je 'Prema tome ostala bolje sacuvana
od vile, a na njenom podu naden je još ras tresen alat koji se u njoj cuva,o. Rašcišcava-
njem lo1Jkrivena je zgr,ada, jednostavne celtveTiOkutne OSiIlove(16,30 X 10,70 m), podjelje-
na u j.ednu veliku i jednu manju prostorij u. Na njenim uzdužnim stranama, rta zapad-
noj i istocnoj, prislanjao se otvoreni trijem. Na zapadnoj strani pOpirecni zldovi tri-
jema potpuno su ocuvani, dužine su 10 m, a trijem je dugacak 11.80' m. U jugoistocnom
") F. Rad i m sky, Ausgnabungen von Domavia in den Jahren 1892 oj 189'3. Wiss. Mitt.
IV, sl. 50) str. 23,0.
uglu ovog trijema nadena su dva dijela jednog stuba od muljike, koji je vjerovatno
služio kao podupirac trijemu (diam. 25 cm, duž. 38 i 33 cm. Tab. I, 3). Na istocnoj s1Jrani
trijem, koji je za jedan metar kraci od za padnog, podijeljen je u dva nejednaka dijela.
Poprecni zidovi ovog trijema nisu sacuvani u citavoj dužini, ali možemo pretpostaviti
da su vjerovatno bili i:ste dužine.
Ulaz u zgradu bio je sa sjeverne stra·ne, a bio je širok dva metra. Ulazilo se
;prvo u manju prostoriju, koja je svega tri metra širine. U njoj se nisu našli nikaikvi
nalazi sem jednog kljuca. Iz ove prostorij e vode takode dva metra široka vrata u
glavnu vecu prostariju. Ova vrata nisu pos tavIjena u sredinu zida nego su više poma-
knu'ta ka zapadnom zidu zgrade. Otv,or vrata je pojacan u velikoj prostoriji sa dva pri-
zida kvadratnog presjeka cije su strane 60 cm (Tab. I, 3).
Debljina zidova zgrade vrlo je razlicita. Južni zid, na obronku prema Neretvi
De 100 cm debljine, istocni i z,apadni 80 cm, paprecni u zgradi 70 cm, apoprecni zi-
dovi kod trijemova 50-60 cm. Svi su zidovi gradeni od oblut,a.ka a ocuvani su mjesti-
mic11JOi do 1 m visine. Medu ruševinama nije bilo pješcara kao kod stambene zgrade.
Prema tame je kamen za gradu vaden iz najbliže okolice, obluci su vadeni iz Neretve,
a pješcaiI' iz brežuljaka iz neposredne blizine. Na sjeveroistocnom uglu zgrade nadeni
su jaki tragovi gara i crveno pecene ZlemIje, te su to možda krajnji ostaci temelja
velike peci koje se cesto nalaze uz av,aik)v'agazdinstva.
U zgradi nigdje nije naden trag spechalno pravljene podnice, te je vjerovatno
bila od nabijene zemlje. Na nivou poda zgrade nadeni su porazbacani predmeti po
podu, koji su služili u gospodal'ske svrhe. Tako je nadeno dosta os,tataka keiI',amike do-
maiCe izrade ali i :EragmenwvaJholjeg 't~v. beJ gijskro-g posuda. Naden je i poljopdvredni
alat -ov-o,ggazdinstva - lemes" cr:talo, cešagija (metalni cešalj za stoku), 'no~ic i malo
zvonce. U šutu zgrade nadena su dJVIaobIu tka sa izdubIjenjem - ležajem stuba (diam.
40, otvor 12, dub. 15 vis. 25 cm; diam. 25, vis. 20, otvor š. 12, dub. 7 cm) od lkiojih je
veci ok,rnjen. P,o,ticu vjer-ovatno od oJwlnog trij,ema.
Po tipu gosp-odarsika zgrada daje utisak jedne cvrsto gradene zgrade, a njena
osnova, proširena trijemovima, je dosta originalne koncepcije.
Vila i otlwpana gospo.darska zgrada uz nju daju utisak jednog veceg gazdinstva.
Vila sa nizom manjih prostorija, hipokaus tom, i zidnim freskama odrgova,ra sasvim
uredaju bogatijih rimskih vila u ostalim provincijama. Po dalje izloženim nalazima
vidjecemo da vila potice iz III vijeka. Pošto su iskrceni zidovi koji se nastavljaju na
njen sjev,elTni zid prema sjeveru i istoku nije se mogla dobiti jasna slika cijelog kom-
pleksa ovog imanja. Sama zgrada vile, koliko se može po 'Ostacima temelja suditi,
pripada, tipu zgrada sa grupa'clijom prostorija ra'Slporedenih u pravilan ce:t,verokut. Pro-
storije su poredane u za1lVlorenicetv€ITokut i razdvojene koridorom (br. 11) ikoji je vjero-
vatno bio trijem. Ova grupacija prostorija javlja se kod kasno antiknih vila sa porti-
kusima.4) I kod vila u Lisi'cicima javljaju se porticus-i, samo ovdje oni nisu dio zgrade,
nego oni vežu pojedine zgr.ade u zatvoreni kompleks. Sudeci po tipu ostalih dvaju nedavno
otkopanih vila u Lisicicima, cij.e' su zgrade bile Viezane pokrivenim trijemovima, izgleda
da je i ova vila i njena gospodarska zgrada bila vezana i ograde na trijemovima ikoji se
nisu ocuvali. To potvrduju i veliki obluci duboko i:6drubljeni koji su služili kao ležaj
drvenim stubovima, ,a nadeni su i kr,aj gos,poda;rske zgrade i vi~e. O nacinu kako su
vila i gospodclJrlSkazgrada \>il.e vezane trijemovima ne možemo ništa sigurno pretpo-
staviti, jer nam se nisu oCUlValinikakvi tragovi trijemova olko njih. A obe opet nedavno
atkopane vile su razlicite i mnoga manje od ove, a trijemovi kod svaJke ad njih pas'tav-
ljeni su na sasvim individUalni nacin. Ako uzmema u obzir, da je više od polovinu
ma~a vila u samom susjeds1lVu ove ve,ce, imala ogradu sa trijemom dužine 80 m, onda
možemo p.retpostaviti da je ova veca zgrada vjerovatno imala još razgmna,tije trijemove.
Jasniju sliku ovih gazdinstava dace ,planovi dveju novo otkopanih vila rUS1tica,koje ce
se objaviti u iducoj Sivesci Glasnika.
Anticke freske - Freske su nadene $lamo u sobi sa s'Uspensurama (br. 2), kao što
je vec 'Spomenuto u izvješta'ju iskopavarnja. Ovdje su se do danas održale zahvaljujuci
') Kal' 1 M. S w o b oda, R6mische und romanische PaHiste, Wien 1919, str. 133.
•
112 Dr Irma Cremošnik
gromili kamenja kojom je upravo ova soba bila pokrivena. Od freski je naden samo
jedan manji dio, vjerovatno su dijelam stmdale one koje su bile bliže p.owsini zemlje
a nisu bile z'wšticene gromil'Om. Nadene su obrnute licem podu, naslagane u tri sloja
jedan povrh drugog, pod ilovacam od koje Sili bile !Virlouprljlane. S toga ih je bHo teško
diza\ti i cistiti. Vecina fragmenata dala se donekle sastaviti, tako da se dobiIai pretstava
ornamenata. Po ornamentima ave fragmente možemo podijeliti u sljedece grUIPI€I:
O k vir n e I i n ije - Kao okviri za ogranicavanje pojedinih polj,a sa razlicitim
linijama služile Sili vecinom crv'ene linije razne širine (0,7; 1,5; 2 i šire od 6 cm). Ocuvano
je i nekaliko fmgmema;tia s,a, zelenim traka ma (širime 1,5 cm). Na nekim fragmentima
su rubovi crvenih traka zeleni ili ortni. Na jednom vecem fra.gmentu je ornamenat izveden
naizmjenicnim trakama crvenim;' bijelim i neglacane zrnaste površine (idu sljedecim
redom: crvena traka 2 cm, neglacama traka 2 cm, bijela t,11aka:1 cm, neglacana 1,5 cm,
0,5 cm bijela, i neglacana 2,5 cm) (Tab. IV, 7 ilO).
Trake sa tackam,a - Kao granicne linije služile su i tanje crvene linije
(0,5-0,8 cm :širine) kombinovane 'sa ra'znobojnim taclkama. T,a,cke su naj,ce,šce žute,
za1tim zelene i crvene boje. Nanesena je po jedna sa s'Vlake strane linije u razmaku od
po 6 cm. Neka cj'elina ornameruta se nije mo gla dobiti (T,ab. IV, 1, 2, 3, 4)..
Vi jen c i - Omiljeni ukTaisi vijenaoa u zidnom slikarstvu zastupljeni su i medu
našim fragmentirna. Vijenci su· razlicitih varijanata obicno na bijeloj osnovi. Kod p.rve
varijante asnova je zelemkastosmeda do crvenk,astosmeda (širine 2,5 cm) iz ikoj,e sa svake
stTlane izbijaju tamki šHjasti 'vrrhovi listova (Tab. II, 2, 6 i 8). U masu vijenca naneseni
su cvjetavi u 'Obliku tacaka raznih boja - crvenih, bijelih, zlelenih itd. Druga varijanta
ima zelenu ma,sru osnOve Oš,irine 2,5 om), iz koje izbijaju zeleni šiljasti vrhovi lis'tova.
Cvjetovi u obliku ta,ckica naneseni su bije Lom i crv'enom bojom, a u vijenac je uple-
tena i crvena traka (Tab. II, 5). Još slobodnije je p,retstawljena treca varijanta vijenca
koja na tamnozellenam fanu ima samo tri paralelna !reda crvenih tackica (Tab. II, 1).
Medu vijence izgleda treba ubrojati i fragmenat kod Iklogaje na svijetloružicast\J osnovu
naneseno tri reda crvenih, bijelih i zelenih ta'Claka (T,ab. II, 7). .
U red ornamenata sa cvjetovima uz vijence treba spomenuti još dva :Dr,agmentasa
pretstavam stilizovanih cvjetov,a. Cvijet pretstalvi[ja tankla 'crvenaruepravilna kr'Užnica
olm koje je koncentricno nanesen drugi žuti krug. Ornament je na ružicas,toj i plavkastoj
oSlllJovi.MOltivje vec potpuno geometriziran. Oko jednog 'centralnog cvije,ta Ir:azbacani su
nepravilno unaokolo drugi cvjetovi vezani sa centmJnim cvijetom zrakastim linijama
(Tab. IV, 6).
Luc n i mo ti v i sat la'ck ama - Medu potpuno geometrizimne motivle spa-
daju ol1'llamenti crvenih lucnih linija (širine 0,2 cm) ukrašenih tackama poredanim u
nepraviInim ralZmacima od, po jedan aen:timetalr (Tab. III,. 1). Na našim fragmentima
kombinOlvane su po dve, tri i cetiri takve lu One linijIe. Ocuvani su i fragmenti sa r:avnim
linijama. Ovaj motiv izgleda da je bio komb inovan i sa drugim motivima. Tako s·e uz
njega nJalaze obicne' linije, redovi ta,caka, pI'letstave tankog lišca, srrcolik'Og lišca (Tab.
IV, 5). Svi su ovi ornamenti naneseni crvenom bojom, na lijepo uglacanu bijelu osnovu.
I mit aci ja mr ,a mo r a - Stilizovanu imitaciju mramora p["etstavljaju frag-
menti sa cTlV1enimalTlJlamelllJtom na bijeloj osnovi. Motiv se sastoji 'Od elipsastih crvenih
površina 'u 'Obliku oka (dužiine do 15 cm), koje okružava tanka valovita linija. Ovi
motivi su izgleda još bili medu sobom povezani crvenom valovitam linijom (Tab. III, 2 i 3).
I mit aci j a air hit tek tur e - Arhitekturni motivi ,su sasivim stilizovani. Izve-
deni su tal'llkim crnim linijama ~debljine do 0,2 cm) (Tab. IV, 8 i 9). Na jednom frag-
mentu su samo ,cet1ri ,paraLelne linije, na drugmn j'e iznad rreda lukova polje izmedu
dvije trake podjeljeno vertLkalnim Hnijama. u manja polja. Izgleda da to prets1Javlja
stilizaciju "Zahnschnitt«'"1a i triglifa,. Motiv crnih lukova se na poneJkim fragmentima
pojla.vljuje kombtnovan sa crvemim. trakama. U tamnosivoj boji sa crnim konturama ,ocu-
van je i jedan motiv koji se radi malih dim.enzija ne da odrediti.
Lik o v n i p ir ika z i - Od likOiVnih prik'a'za ocuVIan jie samo jedan flTagmenat
koji se sigurno, da 'odrediti. To je lijeva polovina lica sa prikazom oilm (Ta.b. II, 4). Oko
je dato sa svim detaljimia: zenica, trepavice i obrve nanesene su crnom bojom. Lice je
da-to crvenom bojom u raznim tonovima od ružicastih do boje mesa. Kontura lica izvu-
cena je tankom crnom linijom, oko koje je sivkastobijelo usko polje kojim je izgleda
lice odvojeno od osnove. Za jedan veliki i nekoliko manjih fragmena1ta sa istim nan.e-
senim cnvenim tonovima nije se moglo ustan8viti koji dio tijela prets-tavljaju (Tlab. II, 3).
Po svtm ikalTakterisiikama koje imaju freske iz Lisicica one spadaju u bolji pro-
. vincijski rad. To sle vidi vec po 'tehnici koj om je radenla osnova freski. Na fragmentima
koji su ocuvani u vecoj debljini vidi se da ~e malter fI1eski bio sastavljen iz tri sloja -
prvo debljeg sloja sa grubim pijeskom, iznad njega je tanji sloj sa finije precišcerum
pijeskom, a iznad njega prevlaka sa potpuno finom. smjesom uglacanom na površini.
PO D\rack-u") proJVincijske su flleiSlk,e
nanesene na malter koji je u ci,tavoj debljini jednake
strukture, dok su rimske freske radene u nekoliko slojeva razne strukture pr,e~na povr-
šini sve finije. Kod naših freSlki su istina samo tri sloja ali to ipak pokazuje dosta pažnje
kojom je radena osnova za Jiresku. Svakako da se boje više ne mogu usporedivati sa
svijetlim bojama rimskih freski, zaltim i broj im je mnogo manji što je i jedna lOdodlika
kasnorimskih freslki. Glavne su boje crvena u raznim nijansama, zelena, mrka i žuta i
njihov kvalitet zaostaje za bojama iz ranijih vijekoiVa. Boje su manje žive i bez sjaja.
Inace i mnoge druge karakteristike go vare da' ove freske pretstavljaju rad kasne
antike. Talko -j~ vecina ornamenata nanesena na bijelu osnovu koja preovladava u doba
iza 150 godine. Na bijeloj su osnovi linije bo,rdura, motivi sa tackama, vijenci, imitacija
mramora i arhitekture. Imamo samo nekoliko fragmenata sa stilizovanim cvjetovima
koji su na ultramarinskoj plaJvoj osnovi (Ta b. IV, 6).
Mnoštvo crvenih i zelenih traka, linina bordma, koji su najviše širine do 2 cm,
pokazuju da su freSlke iz doba kada je vec izumro arhitekturni stil, a zamijenio ga je
tzv. »Zonens:til«, proces koji je poceo još od Hadriana. Zidovi se ovim okvirnim trakama
dijele u polja nekad sasvim nepravilnog msp:oiTeda. Crvena i zelena boja naših ,traka
koje su tanke svega do 2 cm šilrine odgovara okvirima kasni:jeg iluzionisticikog stila. U
ove okvirne uklTase spada i naš motiv traka sa tackama u raznim bojama (Tab. IV,
1-4). Slican mOltiv bordure nalae;imo takode na freski iz Windisch-aO) koja je isto iz
kasne antike.
Karaikteristioan je osobito nacin slikanja vijenaca (Tab. II, 1-8). Na njima više
ne nalazimo precizn09t crteža prvih vijekova, cvjetovi su prikazani impresionisticki,
taClkicama rae;nih boja što odgovara karrakteristict iJuzionistickog stila. Izvodenje IOvih
vijenaoa donek~e lici na one u Belikonu ') za Ikoje pisa'c kaže da su vec bliŽJeilue;ionistic-
kom i tapetnom maleraju. I motiv cvjetova koji su naneseni samo kružnicama i e;rakasto
povezani (Tab. IV, 6) krajnje je geometrie;iran i odgovara slicnim motivima u Kirsch-
bergu8) i
Wagenua) koji poticu iz III vijeka. Ovaj nacin dakLe slikanja više ne prretstavlja
predmete nego samo dekoracij'e.
Do sac1a navedeni m~tivi bili su po lihromni i oni su dosta malobrojni prema
mot~vima u crvenoj boji. Kod ovih motiva se još više lopaža stilizacija i pojedini motivi
nose vec potpune ik:a,rakteriSltike tapetnih maleraj,a. To su pre sveg,a lucne liniJje ukrašene
tackicama (Tab. III, 1). Crvena boja njihova je živa i svijetla a i osnova na koju su
naneseni bolje je obrade nego kod drugih. Ove linije oživljene taClkama javljaju se kod
nas medu freskama u Emoni i
na kasno antickim freskama iz Osijeka (u zagrebaokom
muzeju). Isti motiv samo sa rjedim1lackama nalazimo u Luckhofen-u'O) i Neusatz-ul1).
Ovaj moti/VIpo svojoj jakoj stilizacilji najviše lici na t1apetne mu-stre III vijeka kao Gine
iz Alasa'2) i Wagena'3). Isto je tako i sasvim dekorativan motiv imitacije mrarnOlfa u
tamnocrvenoj hoji (Tab. III, 2, 3). Ovaj mo tiv obicno ukrašava sokl zidnih maleraj.a.
0) W alt er Dr a ck, Die r6mische Wandmalerei der Schweiz, Monographien zur Ur-
und Fruhgeschichte der Schweiz, VIn, Basel 1950, str. 8.
0) W. Dr a c k, op. cit., str. 125, sl. 128.
7) ribidem, str. 59, sl. 29, 7a-c
8) ibidem, sl. 80.
9) ibidem, sl. 12-0.
'0) ibidem, sl. 115, str. 114.
") ibidem, sl. 19" str. 51.
1") ibidem, sl. 162.
J") ibidem, sl. 161.

Slicni motivi sa valovitim linijama nadeni su u Windisch-uH). Istom crvenom bojom

dat je i ornament tankog lišca, koji opet. analogije nalazi na fn~sk,ama iz Wagen-aH').
Motiva nanesenih crno~ bojom ima malo. To su uglalv!l1om stilizo,vani prikazi
arhitektw'e (Tab. IV, 8, 9), koji vjerovat.no tlleba da prikazuju triglife i »Zahnsclmitt«.
Tako, je usljed velikog UiProšcavanja motiva i stilizacije s'am motiv postao nerazumljiv
i pretvorio se u cisti dekor, kao što je sluc aj i sa motivom cvjetova i vijenaca.
Najzqnimljiviji fragme!l1tt su dijelovi sa liko'vnim prikazima (Tab. II, 3, 4). Od
fragmenata se mogao sastaviti samo lijevi diO!lica sa ,okom. VelicinaokJa dajE; naslu-
~ivarti da je prikaz bio veci od prirodne veli cine covjeka. OS:rJIova'ave freske je dosta
g1I'uba u boji se vidi potez 'cetke, i boja je ,bez sjaj,a. Lice je dato u raznim 1!onovima
crvene boje i po nacinu poteza cetJke lici na obradu lica na pompejskim freskamaj"). Uz
crvenu boju javlja se na liku i crna boja, koj om su dati detalji i konture. Oko ove konture
gl,we bio je i jedan pojas sivkasto bijeli. Ne može se po ovim fragmentima vidjeti da li
je cijela osnov:a te bode ili je samo oko gla ve postojao jedan takav uski pojas, šito se
pOil'lelkadsusrece na pompejsikim freskama. Podvlacenje kOlIl.lruJra tamnim boj,ama cesto je
na freskama u Galiji kao na mitološkoj fig uri iz Nizy-le-Comte17), koja pokarzUlje slic-
nosti u prikazivanju figure sa naštm freskama. Medutim, ovo podvlacenje kontura
tamnim bojama nije u rpiTovincijama nikak va posebn:a specijalnosrt, ona se susrece vec
u arhajslkoj grckoj umjetnosti, te to treba smartrati starom klasicnom tradicijomJ8). Kao
~to vidimo likovni prikaz dat je još crtežem koji odgolV'ara prirodnim oblicima a ne na
impresionistic<ki nacin, i prema tome ~e raz likuje od prikaza vijenaca i cvijeca. Likovni
su prikazi rijetki u provincijama'9).
Iz naprijed iznesenih aetalja možemo zakljuciti da {reske nose sve karakteiTistike
iluzionistickog stila kalsne antike. Piredmeti nemaju više sVlo,g realnog izgleda, oni Su
dalti impresi,onisticki kao vijen<;i i cvijece. PaI1alele ovim girlandama nalazimo i u Becu"")
(sada u muzeju grada Beca), ,a clatirane su nalazima u III vijek. Medu našim freskama
su zastupljeni vec sasvim geometrizirani ornamenti karakiJeiTisticni za period III vijeka
a Ito S1UtzlV'. »Tlarpetenemuster«, za ikoje naj bolje analogije nalazimo u Alazu. One poka-
zuju veiC sasvim Mute forme i dekorativni kaiTakter. Medutim, dok su motivi vec tako
po1Jpuno dekorativni kod obrade lik:a još nije prodro iluzionisticki nacin prikazivanja.
Lice je još po staroj klasicnoj tradiciji dato Li. detaljnom CTltežusa svim pojedinostima.
I Ilia ov~m našim freskama se prema tome još osjeca uticaj starih klas,icnih pravila. Razlog
ovome je taj, što u ovo doba IIIvijeka pos toje jolš dva praJvloau umjetnosti, jedan koji
još vuce staru klasicnu tradiciju, dok u drugom sve viš'e dolazi do izražaja iluzionisticki
stiF'). Glavne nas dakle karaJkiteristike naših freski i aJnalogije vode u III vijek. Nažalost
nemamo nikaJkvih nalaza koji bi sigurno odredili ove nalaze vremenski kod nas, jer naše
freske nisu morale odgovarati Viremenski os talim analogijama. Ipa.k cinjenica da se u
ostalim dvdema dosada otlkopanim vilama u Lisicicima nalazio novac iskljucivo treceg
vijeka, g'ov,olTitakode u ,prilog na,šem datira nju.
Predmeti od metala - U prostorijama vile i u goslPodarskoj zgradi naden je i niz
predmeta od bronze i željeza. U vili je na deno samo malo predmet,a i vecinom zajedno
sa ikeramikom, a to su:
1) Željezno zvonce valjkastog oblika sa drškom. Jezicac mu nedostaje. Nadeno
nad sobom br. 2 u grQlIllili kamenja na 30 cm dubine. (vis. 9, prec. 5,5 cm). Inv. br.
2247 (Tab. V, 5).
lO) ibidem, Tab. XII.

15) ibidem, sl. 120.
JO) The o dor W i e g and, Antike Fresk en, (Zehn farbige Wiedergaben).
17) Ad rie n B 1a n c het, f:tude sur la decoration des edifices de la Gaule romaine,
Piaris 1913, Tab. II, str. 35. •
18) A. G r e n Jier, La polychromie des sculptures de Neumagen, Revue Archeologique III,
1904, str. 250-258.
19) He d w i g Ken ner, Antike rc:imische Wandmalerei in Karnten, Carinthia I, 19M H
1-2, str. 158.
"0) Na ovom podatku kao i na podacima koji su mi poslužil>iza datiranje zahvaljujem se
osobito prof. dr. Hedwig Kenner.
21) F rit z W ir t h, Rc:imische Wandmale rei, Berlin, 1934, str. 184.
2) Klinac od željeza sa osigura cem od dve transverzalne preCIke 'tzv. dvostruka

skoba. Naden u prostoriji br. 3 na 90 cm dubine (duž. 20 cm, precke 9,5 i 5 cm). Inv. br.
2253 (Tab. V, 8).
3) Vrh, vjerovatno strelice, u obliku cetverostrane piramide. Naden u prostoriji
br. 1 (du:l. 7,8 cm). Inv. br. 2256.
4) Fragmenat malog željeznog lanca sasrbavljen iz cetiri dijela u obliku slova »S«
od 0,5 cm de bele žice. Naden tl prostoriji ibro 13 (duž. 17, šir. 1,8 cm). Inv. br. 2285
(Sl. 2, br. 1).
5) Umetak sa fede:rom, koji se je sta vIjao u kutiju katanca (lokot) od žel·jeza. Na-
den u prostoriji br. 14 (duž. 6 cm, šir. 3 cm). Inv. br. 2290 (Sl. 2, br. 3).
. ,
(;
8 9
Sl. 2 - Metalni predmeti iz Lisicica
6) Otik, veliki za cišcenje pluga, okrl11jene i izlizane oštrice od upotrebe. Naden

u sobi br. 5 (duž. 13, oštrica 13,5 cm). Inv. br. 2320 (Tab. V, 6).
7) Okrugla fibula od bl10nzane žice sa pokretnom iglom i zavijenim krajevima u
spiralu. Nadena u prostoriji br. 5 na 60 cm d ubine. {p~e/C.3 cm). Inv. br. 2254 (Sl. 2, br. 8).
8) Okrugla fibula od bro'llze sa pokretnom iglom i zadebljanim krajev'ima od kojih
je jedan 0iŠ tecen. Nadena u pTlostJorijibr. 1 (diam. 3,8 cm). Inv. br. 2255 (Sl. 2, br.' 9).
Više željeznih predmeta nadeno je u g1OIspodarskojzg['adi i to vecinom oruda kode
je bilo potrebno gazdinsbV1U.Sem kljuca na deni su svi u vecoj prostoriji gospodarske
zgrade na samoj podnici pod 80-120 cm debelim šutom od oblutaka. To su sljedeci
/predmeti:
8*
116 Dr Irma Cremašnik
cm,šiJr'.
br.
Maliad
dvije1)sacuvana
9(duž.
željeza
cm).
Fragmenat
1,5
Dlijeto (duž.
kariJ~e ad
s'avrha
adlaII).ljenag
praparac
ad (diam.
malag
šir.
žerjeza dabra
branze
naža
cm,
cm). (Tab.
Inv.
2314 (Sl. 1,5
2, 26
4).2cm).
br~ Inv. br.br.?315:
2318
4) Cešagija (strugalica za cišcenje stake) na krajevima ukrašena zavije.nam žicam

u abliku slava "S«. Zubi su ad upa1lrebe ve cinam istrašeni i palamIjeni (duž. 24 cm, šir.
4,5 cm). Inv. br. 2319 (Tab. V, 4).
5) Mali aJtik za cišcenje pluga dabra sacuvan (duž. 16 cm, šir. 5 cm). InlV'.br. 2321
{Tab. V, 7).
6) Željezni kljuc ad vrata sa ddkam kaj.a se prema danjem di1elu širi, dak se
gare završava u cetverakut sa malim atvar om. Zubi su is:k1rivljeni (duž. 12,5 cm, šir. 3
cm). Inv. br. 3222 (Sl. 2, br. 7).
7) Mali akav ad željeza (duž. 5, šir. 1,6 cm). lnv. br. 2323 (Sl. 2, br. 6).
8) Okav ad željezne spljaštene žice de bljine 6 mlffi, kaja je savijem.a u amcu (duž.
6,5 cm). Inv. hr. 2324 (Sl. 2, br. 2).
9) Mali naž od željeza, adlamljenog gornjeg' dijela (duž. 6 cm :širr. 1 cm).. In\'. br.
2325 (Sl. 2, br. 5).
10) Lemeš lapatastag obl~ka sa ušima i paj,acanam oštricom, jer se usljed upatrebe
bila istanjila. Lijeva strana aštrice je šira za 2,3 cm ad desne i izlazi Win normalne linije
lemeša, te se avaj ablik: mara ubrajati u nesimetricne 'Oblike lemeša. Lijeva aštrica je
nešto. aštecem.a (duž. 22 cm, šir. 16 cm, deb. 1,5 cm). Inv. br. 2316 «Tab. V, 2).
11) Veliko crtala ad pluga, široke ašt rice. Oštrica je takode panadena jer se
ista.njila usljed upatrebe. Citalvla aštrica je z adebljana 'jednim kamadam. OLš1lricaje ad
upatrebe istupIjena (duž. 43,5 cm, šir. 9,5 cm, deb. 2-2,8 cm). Inv. br. 2317 (Sl. 3, br. 1;
T.ab. V, 1).
12) Osim ovag željeznag alata maram o. SiPamenuti i mlinski kamen koji je naden
u sabi SIa prefurniumom zajedno. sa keramikam i atikam. Od grub ag j.e kamena a odga-
vara pa abliku drugim rimskim rUClI1immlimavima (diam. 28 cm, deb. 12 cm; sl. 3, br. 2).
Medu želje'znim predmetima nadenim u prastarijama vile [1ema ka:r,akteristicnih
predmeta na asnavu kajih bi se avi nalaozi mogli datirati pa da sada poznatim nalazima.
Ipak svi ani nase tipicne rimske ablike. Ta ka airk is:tag abl~ka nalazima medu nal'azima
iz Magorjela (inv. br. 1666-69), a zvance sli cnag ablika na131Zimau kastelu Saalburg."2)
Ista se tako. i akrugle fibu1e ne mag u svesti na jedan agraniceni termin, Ijer se avaj tip
ne paj.avljuje sama u rimska daba nega i da u srednji vijek. Kad nas je nadena slicna
fibula u Bilecu i datirana je u ranarimski p eriad,23) zatim u Stacu.2") aVia pasljednja je
kasnijeg datuma, nadena .Ije zajedno. sa nav cem Gordijana III i Aleksandna Severa. Ova
doba treceg vijeika adgavara i na.šim nala zima, kaje kao. šta cemo. vidjeti, mažema
datiratr jedina !prema freslkama.
Od željeznih predmeta kaji su nade ni u gaspadarskaj zgradi istice se naracito
l'atarska arude o. kame cemo. pasebna gava riti opširnije. Ostala orude pokazuje apet
tipicna rimske ablike. Tako. slican ablik dlijela lIlalalZima,u masavnam nalazu na Blatnam
jezeru/O) medu predmetima u Saalburgu/6) a sasvim ista je nadena kad nas i na Stupu."')
Cešagija (strugalica za stoku) se ista cesta nalazi na rimskim lokalitetima. Tako. je
patpuna identicna našaj nadena u Magarjelu (imv. br. 1518) i na Bla1JnJomjezel!'u."8)
22) L. Ja c o. b i, Das Romerkastell Saalburg, Hamburg, 1897, Tab. XXXVI, 6.

23) W. Rad i m sky, Tumuli im BeZlirke Bilek, Wiss. Mitt. IV, sl. 7, 35.
2') C. T r u h e 1k a, Zenica und Sta;Lac,W iss. Mitt. I, str. 289, sL 43.
25) K u z s i n sky Bal i n t, A Balatan k 6rnijekenek archaealagiaja, Budapest 192{), sl.
82>-85.
L. Ja c o. b i, ap. oit., Tab. XXXIV, 34.
2G)
Dr. G l' e gal' Cl' e m o. š n i k, Nalazi iz rimskag daba na Stupu kad Sarajeva, Glasnik
27)
Z. M. XLII, 193'0, Tab. XII.
28)K u z s i n s z k y B, ap. cit., sl. 85. -
'lO
Od ratarskog oruda kao što smo rekli nadeno je crta lo i lemeš. Crtalo je slicno
ostalim u rimsko doba, najpribližniji mu je oblik crtala nadenog u Majdanu u Bosni2!1)
ili i kod drugih rimskih nalaza, kao u Sa al burgu.30) Ne pokazuje neke narocite k,a["ak-
teristike sem što je podebljano, zbog duge u potrebe.
Najinteresantniji je po svom obliku lemeš. PO glavnim karakteTistikama njegov
oblik odgov,ar1a do sada 'nadenim na rimskim i latenskim nalazištima, kao u Idriji,:l1)
Schandorfu,32) pa i kasnijim iz srednjeg 'Vijeka u Ceškoj.33) Medutim, naš lemeš se od
obicnih rimsikih ,nazlikuje po tome što je' ne sime1Jricmog oblika, kao što smo vec istakli
u opisu. Istina i kod primjeraka iz Idrije je slucaj da je lijeva strana 'Oštrice nešto uža
od desne, ali tako neznatno da se vidi da je to nastalo usljed trošenja. Naprotiv, na našem
lemešu je razlikciJ širina cijelih 2,3 cm, te bi se teško moglo pretpostaviti da ue ovolLka
nesimetricnost nalstala usljed trošenja. Kraj toga je oštrica lemeša pojacana obrucem, ali
se vidi da je nesimetricnost širine .oštrica po stoj ala i ranije. Ovaj oblik· dakle pre odgo-
~-----
}co 2.
Sl. 3- Crtal0 i mlinski kamen iz Lisicica
vara nesimetriC!nom plugu za koji do sada nemaJ;llo sigurno datil1anog primjerka u rimSKO
doba. U našoj klasicno'j zbirci Zemaljskog muzeja postoji nekoliko pTimjera ne5imetricnih
lemeša, ali moramo upozoriti, da se kod njih, ik.ao 'kod svih slucajnih nalaza, mora biti
oprez.arn, jeT ne postoje nikakvi sigurni podaci na osnovu kojih se oni sigurno mogu
opredjeliti Ik,aorimski. INiederle da,tiranje ovih lemeša (inv. br. 826, 827, 829) prima sa
29)W. Rad i m sky, Die romische Ansiedlung von Majdan bei Varcar Vakuf, Wiss. Mitt.
III, ~tr. 254, sl. 10.
30)L. Ja c o b i, ibidem, Taf. II, 4.
3') J o s e f S z o m bat h y, Das Graberfeld zu Idria bei Baoa. Mitteilungen der prahistori-
schen Commission I, 1887, str. 330, sl. 146 i str. 322, sl. 120.
32)M ii Il ner A., Antike Ackergerathe vom Maunitz, Argo III, Nr. 8, 1894' str. 159.
33)Jan E i s ner, Zaklady kovarstvi v dobe hradišbni, Sllarvia,antiqua I, 1948, Sltr. 375.
34)L. N i ede rIe, Najstarši ceske pluhy, Narodopisy vestnik. ceskosloV1anskyXI, 1916,
str. 3.
3ta) L.- N i ede rIe, RadIo a pluh, Nar. vest. ceh. XII, 1917, str. 155-170,
118 Dr •Irma Cremošnik
rezenvom. Kao prvi sigurna da tirrani prim jer nesimetricnag lemeša navodi lemeš iz
tvrdave Semonicke k1adipotice iz kraja XIn vije'ka.3~a) O parijeklu nE'simetricnag pluga
smatra da je jaš prerana gavariti, jer bi te ška bila 'Odrediti da li je nastaa SJaJm()stalna
ili pad necijim UJplivom. Za slavenske lemeše inace damas vecina naucnika smatra da
vade porijekla iz predrimskog daba, jer ga Rimljani spaminju vec kad barbara i nalazima
ga medu latensikim nalazima.34b)
Šta se tice samag parijekla pluga pas taji opširna literatur,a. Bitna je da se plug
nalazi vec medu latenskim nalazima, kaa u spamenu'1laj Id~iji. MedJutim, naucnici su
pokušavali i na asnavu jeziC'kih a[Jjaliza da n jegava parijekla izJvode 'ad Ge.rmana.35) Taka
MeTinger rijec plug izVladi iz gerrmans.kog »pflegen«.Red slav·enskih naucnika mu <opet
daje sl,avenska parijekla i takvih pokušaja ima:ma jaš danas (Machek pLug izvodi iz rijeci
plouhati-plaužiti-plihati).36) Medutim, kaa šta srna vec rekli, preavladav.a ''Opce mišljenje
da je plug preuzet ad Kelta i Rimlj'aITla.
Kad nas je prvi rimski sigumJJa 'Odredeni lemeš sa Stupa, a datiran je u III vijek.37)
I naš lemeš mažemo sma,traiti sigwrna rims kim. Naden je u gaspadarskaj zgradi kaja
pripada vili datiranaj pa freskama u III vijek. Ove zgrade sigurna nisu prežiJvjele seabu
nWl"odašta možema suditi po nala~~ma u nji ma. I u vili i u gaspadarSlkoj zgmdi nije
naden ni jedan predmet kaji bi upucivaa na kiasniju upatrebu 'Ovih zgrada ad strane
Slavena. Zgrade su vjeravatna srušene a ne zapaljene, jer u njima nije nadena traga gara.
Prema tame i 'Orude nadena ria patasu gasp adarrske zgrade patice iz vremena izmedu III
i VI vijeka. Njegava istrašenast svjedaci daje duga 'bila u upatrebi, a tame 'Odgavara i
'Ovo datiranje. Time dakle parijekla prvag nesimetricnog pluga, ,aka ,ga tako smijema
naL'lMati,morama postaviti vec u rimska da ba u peTiad izmedu III i VI v1jeka, a ne tek
u daba Slavena u XIII vijek. Sada pasto,ii i veca vjeravatTIa6a da su i drugi nesime-
tricni leme'Ši nadeni u Bosni takade rimski.
Keramika - Vecinu nalaza na ov'Om lokalitetu pretst·avlja kelwmika. Ker<amika je
i
nadena u prastariji br. 1, 2, 3, 5, 6, 13, 14 u gaspadarskaj zgradi. Nalazi su nadeni na
raznaj dubini, jer se niva zemljišta uzdiže ad Neretve prema željeznickaj pruzi. U pra-
sior1ji br. 13 i 14 predmeti su nadeni na du bini ad 50 cm, u br. 5 i 6 na dubini ad 60-90
cm, a u prlastariji br. 1 na 100-120 om.
Nalazi l5:eraJmikesu vrla ra2\navrsni i dasta rasltreseni pa prastarijama. Dajema
prva pregled ikarrakteristicnih fragmenata pa 'Oblicima i fakturi prema mjestu nala:lJa.
P I"'o S ta I" i j abI". 1 - Fragmenat <Jna ~a prstenastam nOg1am,belgijske pasude
sa tamnom pf€lVlakam (duž. 12, šir. 5 cm), inv. br. 2229.
Kamad dna sa prstenastom nagam ma le pasudice {sastavljena iz nekalika fragme-
nata). Od žucka'ste je dobT'a pecene i preciš cene zemlje (vis. 7, pTec. dna 5 cm); inv.
br. 2231. I .
Fragment ruba pasude, debelih zidava, ad crvene dabra pecene zemlje sa pri-
mjesam kvarca {duž. 3,5,šir. 4,5 ,om); inv. br. 2232.
Fragmenat ravnag ruba pasude ad ne precišcene i slaba pecene zemlje, smed pa
powšini, sa dasta ~imjesa kvarca (3 X 3,5 cm); inv. br. 2234, - Sl. 4.
Kamad plitke posude ravnih zidoVla te nae sigilatae dasta 'Oštecene prevlake, sa
gusitJourezanim krugavima IlIaravnam dnu (vis. 5,5, ,šir. '9,5 cm); inv. br. 2237. - Tab. V, 9.
Fragmenat ruba pasude nešta uvijena g \UThutra,ad crvenklaste zemlje sa primjesam
sitnih zrnaca kvarca, dabra tpecen, pretstJav lja imitaciju crvenih pasuda (4 X 6 cm. Inv.
br. 2238. - Sl. 4.
FragmenaIt rav:n'Og l1uba pasude ad precišcene crvene zemlje dobra pecene (4 X 4,7
cm); inv. biro 2239. - Sl. 4.
3'b) Bra n i m i I"B I"ata n i C, Nešto osta rosti plug,a kod Slavena, Zbornik radova filozof-
skog fakulteta II, Zagreb 1954, str. 28'8.
35)R. MeI" i n g er, Worter und Sachen I I, Indogermanischen Farschungen XVII, 1943,
str. 113.
36)W. Mac h e ck, Quelques mats slavo-germaniques. Slavia XX, 1951, str. 2<l6-2011,
37)Dr, G. Cremošnik, ap. eH., str. 222.
Fragmenat posude od neprecišcene zemlje SJaprimjesom sitnog kvarca. PO po,vršini

crvene boje Sa prugama smede boje (4,5 X 3,5 cm); inv. br. 2241.
Fragmenat ruba posude izvijen na va n. Od neprecišcene i nedovoljno pecene z,em-
Ije, smede boje po površini (3,2 X 2,2 cm); inv. br. 2243.
Fragmenat lucno zadebljanog ['uba p osude malo izvijen na van. Od neprecišcene
je zemlje sa tamnom prevlakom (1,7 X 2,6 cm); inv. br. 2244. - Sl. 4.
Fragmenat suda od slvijetlo sive 2JemIje sa dosta primjese kvarca, slabije pecene.
Na površini svijetlo siva prevlCllka (imitacija belgijskog pouda?). (~,5 X 8,5); inv. br. 2245.
P r o s tor i j a br. 2 - U ovoj prosto riji nadena S!Usamo dva fragmenta keramike
od neprecišcene zemlje i jedan veprov zub.
I
2U-t Uu uu
un UlS tJsa
tJ<lI
U05
Sl. 4 - Profili kerramike iz Lisicica
P r o s tor' i j a br. 3 - Fmgmenat posude debljih zidova sa tragovima vitla na

unutamjoj strani. Od fine ŽJUte,dobro pre cišcene i peGene zemlje (6 X 9 cm); inv. br.
2251.
Fragmenat dna OIvecebelgijske posud e sa svijetlosivom prevlakom (9 X 8,5 cm);
inv. br. 2252.
P r o s tor i ja br. 5 - Fragmenat bikonicne belgijske, posude sa mrkom prevlakom
(4,5 X 5,5 cm); inv. br. 2257.
Fragmenat ravnog dna belgijske posude sa sivom prevlakom (precn. - 6 cm); inv.
br. 2260.
Fragmenat ruba polukružno zadebljan izvana sa tamnom prevlakom (1,8 X 4 cm~;
inv. br. 2261. - Sl. 4.
PršljEm od žuckaste neprecišcene zemlje sa dtvQlfom na sredini (precn. - 2 cm);

i!llV'. br. 2262.
Fragmenat
ruba posude kosa izvijen na v,an, od nepr,ecišcene zemlje žuckaste boje
(3 X 4,5 cm); inv. br. 2265. -
Sl. 4. .
F,mgmenat ravnog I1uba polukružno zadebljan izvana, od žuckaste neprecišcene
zemlje sa tamnom prevlakom (rub kao ,kod belgijskog: posudia). (3,5 X 6 cm!); inv. br'.
2272. - Sl. 4.
Fragmenat prstenastog dna posude o d fine žuckaste zemlje, dobro pecen, sa
šarenom crvenom prevlakom (Flammenw,alre). (5 X 6,5 cm); inv. br. 2269.
Fragmenat ravnog :ruba posude od ru žicaste zemlje dobro precišcene i ispecene
(1,6 X 3,5 cm); inv. br. 2270.
Fragmenat zadebljanog 1 lzvrjenog ru ba na van karakteristican za tZJV.»Bomben-
topf«, od neprecišcene žute zemlje sa trnrkom prevlakom (2 X 9 cm); inv. br. 2271 i
slican 2272. - Sl. 4 (Tab. V, 10).
P r'O s tor i j a br. 6 - Fragmenat bik onicne male belgijske posudice, tanikih zidova
sa malo polukružno zadebljanim rubom (5,5-X 7,5 cm); inv. br. 2277. - Sl. 4.
F1ragmenat ruba izvijenog na v,an, od neprecišcene crvenkaste zemlje dobro pecene
p r o s tor i j a br. 13 -' Komad nav nog dna poSll.lde - tankih zidova., od bolje pre-
cišcene i pecene zemlje, sa smedom prevlakom (5 X 7,5 om); inv. br. 2283.
Fragmenat ob'Oda posude od neprecišc ene žuckaste zemlje sa raVtrlim obodom koji
u sredini ima žlijeb (3,5 X 4 'cm); inv. br. 2284. - Sl. 4.
P r o s tor i j a br. 14 - Fragmenalt ra vnog ruba koso otsjecenog prema unutarnjoj
strani, od neprecišcene žuckaste zemlje (4 X 4 cm); inv. br. 2287. - Sl. 4.
Fragrrnenat ravnog širokog vertikalno g ruba posude sa ornamentom plasticne trake
i ubodima nokata ispod nje. Od žuckaste je neprecišcene zemlje osrednje pecene (3,5 X
X 5,5 cm); inv. br. 2288 (Tab. IV,' 12).
G o s p oda r s ka z g rad a - Frag mena't posude (u 4 dijela) od neprecišcene
dobro pecene zemlje sa tamnom prevlakom i ornamentom sitnih urezanih pall"alelnih linija
(7 X 7 cm); inv. br. 2291 ('Dab. IV, 13).
Fragmenat ruba posude nešto izvijen na van. Sa dost:! je primjese kvarca, dobro
pecena i žuta po površini 3,5 X 5,5 cm); inv. br. 2293. - Sl. 4.
Fragmenat ruba belgijSke posude sa tragovime> sive prevlake (3 X 4,5 cm); in,v.
br. 2295 - Sl. 4.
Komad ruba belgijske posude mrke p ovršine sa uglarcanim orTI,amentom valovite
linije ispod oboda posude (3,5 X 8 cm); inv. br. 2297 (T,ab. IV, 11).
Fragmenat kružno zadebljC1nog ruba b elgijske posude ilaI1L.1{jhzidova i svijetlosive
površine (3,2X3,7 cm); inv. br. 22118 .. - Sl. 4.
Fragmenat polukr1užno zadebljanog I1Uba belgijske posude mrke povrršine (2,5 X 6,5
cm); inv. br. 2299. - Sl. 4.
Fragrrnenat posude tankih zidOIVaod precišcene zetrnlje dobro pocene, sa plasticnim
tragovima vitLa (3 X 4 cm); inv. br. 231l.
Fragmena,t ruba nešto izvijen na van pos-ude mrke površine sa primjesam kvarca
(2,8 X 4,5 cm»; inv. br. 2302. - Sl. 4.
Frragmenat ruba nešto izvijen na va'n posude od neprecišcene zemlje dobro pecene
(3 X 5 cm); inv. br. 2305. - Sl. 4.
Fragmenat ruba izvijenog na vam po sude tankih zidova od neprecišcene zemlje sa
tamnom prelv'lakom (6 X 7 cm); inv. br. 2308.
Fr1agmenat ruba izvijenog na V311pos ude tankih zido'Va od neprecišcene zemlje sa
svijetlosivom prevlakom (7 X 7 cm); inv. hr. 2309.
Fragmenat posude sa lP'fimjeSlom sitn og ik:varca, dobrro pecene, mrke površine sa
ornamentom val'Ovite linije (3,5 X 4 cm); in v. br. 2310.
Fragmenat posude sa primj€lsom sitn og kvarca, osrednje pecen, mrke površine,
\lkrašen 'Uirezanim pa1ralelnim linijama (4,5 X 6,5 cm); inv. br. 2313,
Dr 1. ere m o Š n i k: Nova anticka istraživanja kod Konjica i Travnika
Tab. I
~(Il N
(Il
r. o•LOmo.
~~
Il,
'o
.•...
•...
..o
;> N
In
;;:l
CblI
bI~
•...
.•...
""'aJ
cll
co
a
S om(Il
m :l•...
cll
...;JlI:l
..:r ~
°a cll
'N
;cll
'"0:;
'O
cll
M
aJ ll:lI
"J
N Oca
cllS:o
•...
a(Il
aJ
i
Dr I. ere m o Š n k: Nova anticka istraživanja kod Konjica i Travnika
Tab. II
Fragmenti freski
Dr I. C l' e m o Š n i k: Nova anticka istraživanja kod Konjica Travnika
'lab. :;rU
Fragmenti lucnog motiva sa tackicama (1) i imitacije mramora (2-3)

br 1. ere m o š n i k: Nova anticka istraživanja kod Konjica Travnika
Tab. IV
9
1
ii
Fragmenti freski sa trakama sa tackicama (1-4) i imitacijom arhitekture (8-9);
fra·gmenti keramike
Dr I. ere m o Š n i k: Nova anticka istraživanja kod Konjiea Travnika
Tab. V
Poljoprivredno orude (1-7) keramika iz Lisicica

Iz ovog pregleda keramike vidi se daje ona i po kVralitetu i po vrsti vrlo

razlicita. Kraj fine keramike kao 'što je tera sigHata i belgijsko posude nalazimo i sasvim
grubu keramiJku domace izrade. Obe vrste keramike nalaze se obicno pomij,ešatne, tako
da i u gospodarskoj zgradi nalazimo fin u keramiku. Samo u prostorijiama 13 i 14 vile
nadena je iskljucivo samo gruba domaca ke ramika. Najviše keram~ke je nadeno u
prostoriji 1, zatim !prostoriji sa prefurnium om br. 5 i u prostoriji br. 13. Izgleda da su
to bile nusprostorije.U prostoriji br. 1 nade ni sru i fragmen'ti terre sigi1ate Ikoja je ovdje
rijetka, ma da se inace 'Ovdje nalazi dosta drugog finog posuda. U njoj su nadena i
dva fragmenta prepecene keramike debelih zidova i komad deformisanog lonca !prilikom
petenja. Po tome bi se moglo suditi da je OtV dje možda bila i loncarska radionica.
I medu fmom keramikom imamo nek oliko vrsta. Najbrojnija je vrsta belgijske
keramike. Od terre sigilate imamo samo je dan odlomak posude (br. 2237), a tako isto
i od tzv. »Flammenware« (br. 2269-70), sa mo rub i komad dna sa koga je premaz
crvenom prevlakom vecinom nestao. Dosta su Ifijetke i posude od crvene dobro pre-
cišcene i pecene zemlje (br. 2232, 2239. 2280, 2294) i od žute (2231, 2251). Vecinu :firag-
menata boljih posuda cini belgijska roba, O VaJkeramika je od žuckaste fino precišcene
i dobro pecene zemlje, sa svijetlosivom (2261), tamnosivom (2259) i sasvim mrkom
prevlakom (22'97), koja je neikada i sjajna (2257). Tipican je za njih polukružIllo zadebljan
rub 1(2261, 2299, 2298). Medu njima je bilo i bikonicnih (2277). U gospodarskoj zgradi
naden je jed.an takav fragmenat i sa orna men1Jom. IrSplod'ruba pOo;IUdeugl,arcana su u
mrku pOlVršinu posude dva reda valovitih linija (2297).
Isto je tako vrlo razlicita i~radJa i kvalitet domace keramike. Vecinom je to kelf,a-
mika slabije pecena taiko da se vec pod pri tiskom drobi. Ta je keramika obicno i od
slabije precišcene zemlje. Finija doma6a ker amika" tanjih zidova je nešto boljerg pecenja.
Po dobrom pecenju i vrlo cvrstoj fakturi od likUlju se osobito, rubovi vecih posuda i to
dolija (2265, 2278, 2293, 2305) sa dosta primjese 'kvarca, samo su ti fragmenti malo-
brojni. Katkada su posude i nelfavnomjerno pecene, te na sivoj površini imaju crvene
mrlje (2282). Faktura ovih posuda je žucka sta do mrka i \Vecinom ima dosta primj<::se
finijih ili grubljih zrnaca kvarca. Površina je razlicite boae žute, smede, sive i mrke.
Cesto je na površini i prevlaka siva svijetlij,a (2308), i tamnija (2309) do mlI'\ka (2291),
.a katkada je mrka pre'Vlaka i sjajna (2273). Te nijanse boja od sive do mrke potsjecaju
nas na prevlake belgijskih posuda, te nije iskljruceno da ovi primjeri pretstavljaju
imitaJCiju ove robe. Ovu pretpostalvku bi po tV1I1dilii polukružno zadebljani rubovi, koji
su istalknulti kao tipicni na belgijskim pOSlU dama nademm u Lisicicima, a pojavljuju se
i kod ovih posuda (2273, 2266).
Na ovim !posudama domace izrade je dosta rijedak olfnament. Ornamentisane su
ili paralelnim gustim, urezanim linijama (2291, 2313) ili valovnicom (2310). Jedan ra,yan
ruih posude ukrašen je plasticnom linijom ispod koje su ubodi nolkata (urezane kratke
Clrte - 2288). Bojeni ornamenat ocuvan je s amo na jednom fragmentJu. provlfiš,inafrag-
menta je crvenkasta, na nju je nanesena sm edom bojom tanka ,ravna linija, a iznad i
ispod nije IVIalovita šira.
Vrlo frargmentirane ostatke keramike koji ne daju oblike teško je viremens:ki
odrediti. Sigurnije ju je prema tome datira tI nalazom freski, za koje smo !r'eikli da su
iz III vijeka. Tome odgov,aTajrui izvj,elSnekarakteristike keTamik,e. Tanjir sa ravnim dnom
»terTae sigillate« vec lošijeg kvaliteta i 'rub o vi dolija koji su cestili Mo:gorjeolu,nalazištu
IV vijeka, upucuju na kasno doba antike, a tako isto i ornamenat paralelnih linija raden
cešljem (>:Kammstrichmusrtier«). Mnogobrojna belgijska keramika svjedoci da ona u III
vijeku još nije u i:oumiranju, 'kao, u Ilmsnijem Mogorjelu gdje uopce više nije' zastupljena.
Z a- k 1j u cak - Os,taci naše vile up u6uju na jedno vece i bogatij,e imanje, kod
koga je stambena kuca u.redena po ugledu n a gradske ku6e i odvojena je od gospodarrske
zgrade. To narocito po,tvrduju freske, koje s padaju medu rjede nalaze u provincijama
jer imaju i likovnih prikaza. Potpuna rekon strukcija zgrade se ne može dati jer su joj
temelji na sjevernoj strani vrlo ošrt;eceni.Po tipu spada u ~atV0'rene pravougaOIne zgrade,
koj€ su izgleda ceste u hladnijim kmjevima ri mske provincije. Radi hladnih zima izgraden
je u kuci hipokClJust za zgrijav.anje p.roS'tlorija, dok se za vrijeme vruc€.g ljeta nalazila
hladovima pod trijemovima ~olo zgrad,a, N alazi poljoprivrednog alata poka/mju da se
]22 Dr Jrma CremO'šnik
gospO'da'I'baviO' i PO'ljoprivrednim radO'vima. Po svim nalazima sudeci radi se o jednO'm

vecem PO'.sjeduiz III vijeka, na štO'upucuju analogije, a i do s-ada nadeni nadgrobni
spomenici koji. su svi iz III vijeka. Sporne nici istina nisu nadeni in silhu na' ['tmskom
groblju, neg'o nešto zapadnije od naseija, k.a o spolija na srednjevjekovnoj crkvini, ali
svakako poticu iz ove okoline. Uredenje i tip ovog gazdinstva bice jasniji, kad se
objave i novo otkopane dvije vile, kod kojih se je sacuvao i zid koji je okružavao citavo
imanje, kao 'što smo vec spomenuli.
II
ANTICKA VILA U RANKOVICIMA KOD TRAVNIKA
U Ranlkovicima na lokalitetu "Palaci šte« nalaze se ostaci rimskih ruševina u vidu

kamenih grom ila koje su gusto obra~;le u šip rag. Lokalitet se nalazi na podnožju bregova
"Kose« i "Gradca« koje ras,tavlj,a samo uski prosjek sa koritom potocica. Ovaj patocic,
u' koji se izlivaju vrela sa podnožja brego va, sigurno je' korišcen u OiVom naselju,
osobito za. banju, dok se danas razliva po rujivama i stvara mj,e'stimicne mocvare. Sa ovim
naseljem u vezi je vjerovatno i u11Jvirdenjena Gradou, po kome je i brijeg dobio ime.
HuševinE' utvrdenja i keramika koj,a se :nala zi na padinama oko njega daju naslutiti da
je ovo utvrdenje postojalo još u anticko do ha. Utvrdenje se nalazi na dijelu brijega
iznad samog lokaliteta Palacišta, sa' koga vo di i najbliža staza iz doline na ova'j brijeg.
Lokalitett Palacište, u gruntovnici na znacen kao "Polacišce«, dobio' je svoje ime
svakako po ruševinama zgrada (palaca-pola ca).1) Od ovih ruševina bile su uocljive još
samo tri gromile dok su drug'a dva mjesta je dva ;primoelma i za izvježbann oko arheoll)g,a.
Pristupilo s,e prvo Lspitivanju triju gromila koje se nalaze na njivama izmedu šumsike
željeznicke pruge Han-Bi1a-Sebešic i podn ožja brijega "Kose«. Prva gromila se nalazi
na sredini ovog prostora, na njivi Ane Duje, dok su <kuge dvije vec na samom podnožju
brijega »Kose« na njivama Mate Babica i Mate Sucica.
Ovaj lokalitet prvi je zabilježio dr. Jozo Peltrovie), a na prvoj gromili izveo je
probno kopaJl1je dr. Mihovil Mandic uz pom oc preparatora Ante Ku6ana. Po izjavi A.
~ucana, prokopan je rov kroz citavu prvu gromilu na njivi Ane Duje. Potpnno je bila
rašcišcena samo prostoriJja s,a hipokalUStm..imstubicLma. Stubici su bili od ok['ugle cigle
i bili su dobro 'ocuvani. O ovom probnom kopanju dao je dr. M. Mandic ViTlokrataik
izvještaj3) uz koji je priložio i sldcrJ. o·tkopan ih dvaju prostorija. Skica nije sasvim t1:acna,
oblik manje prostorije ne odgoiVara, vj erov at no jer prostorije nisu bile potpuno rašcišcene.
Izvještaj d·r Mandica mada kratak, sa drži za nas važne podatke jer daje opis
ostataka zgrade', d()(k još nije bila toliko raznesena kao danas. ~jegov izvještaj glasi: "U
dolini Gronice našlo se nedavno os'tataka ri mske kulture. Na njivi zvanoj "Palacište«
kod Rankovica (vidi sl. 6) bila je po svoj prilici rimska zgrada, kojoj se tragovi
raspoznaju u dvjema još neotkopanim gro milama. Tu je zgradu grijala rimska !pec
(Hypocaustum). Otlkopavanje te peci zapoceO' je na svoju ruku vlasnik njive, seljlak Ivo
Dujic, iPa je doš"o do poda od mulj ike. Oda tle je povadio nekoliko opeka za svoje
ognjište, a nekoliko ih je uz primjernu nag radu ot:stupio Histor. odjeljeniu Zem. "1uzeia
u Sarajevu. Time je sistematski rad pobrk ao pa mu je iskapanje do daljnje odredbe
zabranjeno. Poikusnim o,1Jkapalnjem(u travnj u godine 1927) moglo se je ustanoviti da je
na ostaJim o1Jkopanim mjestima bilO pod od mulj ike i to gotovo li istoi dubini. Dala se
je nekako sastaviti i priložena sikica rims ke peci (Sl. 6). - Prilikom otkopaVlalDljanašlo
se glinenih cij evi za grij,anje uzduha, rim skih opeka, životinjslkih zubi, životinjskih
kostiju i željezne 1roske.« .
Od hipokaus.tnih stubica, koje spomm Je dr Mandic DlJe se VIse našao niti jedan
prilikom skorašnjih ispitivanja. Raspitujuci preživjeLe seljake koji su radili sa dr Man-
') Slicno se i u južnO'j MakedO'niji ruševine velike helen.isticke zgrade zovu "Pa1atitza«.
Ad O'1f Mi c h a eli s, Ein Jahrhundert kunstarchaO'IO'gischerEntdeckungen, LeipZJig19,08,str.
102.
2) Dr. J O'z o Pet r o v i C, Sa arheologom kroz Travnik, Zagreb 193'1, str. 25.
3) Pr. M i.h o V i 1 Man (;l i C, Vezirski grad Travnik, Zagreb 1931, str. 25-26,
dicem doznala sam od Ante Jurišica, da su seljaci poslije ovog iskopavanja tovarima
odnosili ciglu i crijep, tako da se prili!kom novog iskopavanja našla još samo pojledinaCiIla
okrugl'a cigla stubica, u sredini izdubijena, radi boljeg vezivanja malterom. Odnesene
su potpuno i ploce od mulj ike kojima je bio pokriven pod. Od njih je nadeno samo
mpostvo sitnih komada u šutu južne prostorije, a dvije-tri su se bile još ocuvale iznad
betonske podnice. Prema tome se ovim izvje štajem dopunjuje slika koj,a se je dobila
novim istraživanjima. '
Sisiematsko istraživanje' ovog 1a1k,aliteta !preduzeto je oktobra 1952 god. 'a,završeno
oktobra 1953 godine. Ispitane su sve gromi le izmedu željeznicKe pruge i brijega Kose,
kode su radi blizine odavale da pripadaju jednom jedinstvenom kompleksu zgnada, što su
ispitivanja i potvrdila. Pod prvom gromilo m nadeni su ostaci rimske banj'2', a druge
dvije gmmile pokrrivale su jednu stambenu zgradu.
Ispitivanja ovog lokaliteta vršena su sredstvima .Zavicajnog muzeja u Travniku,
a materijal 3e nalazi u zbiI'lk,ama tog muze ja.
Rimska banja - Rašcišcavanjem prrve humke lllJa.n:jivi Ane Dujic ,otkrivena je
longitudinalna zgrada (16 X 12 m) (Sl. 1) sa ce1iri prostorije od kojih je jedna u obliku
polukružne apside. Uz glavne dvije vece p rostorije, naslanja se na sjev,erru manja
prostorija ciji su zidovi samo debljine 60 cm, dok se na zapadnoj stralIli na dI1ugu južnu
prostorij u nasta vlj a pol ukru~na (apsidalna p rosuorij a).
Zidovi zgrade bili su još dobro ocuva ni i do dosta velike visine, što je dosta
rijetko. Do najvece visine 1,30 m održao se istocni i zapadni zid zgrade. Zido'vi, ~O 'cm
debljine, su masivno gradeni od škriljca od koga su sastavljeni masiv i svih okolnih
brda. Radi cvrstine miješane su i oveci' rije cni obluci i kristalni škriljac koga ima i na
Gr'adcu.
Dok su se zidovi zgrade dobro ocuva li, tako da možemo dobiti potpunu osnovu
zgrade, njena unutrašnjost je vrlo stradala usljed toga što su pak.uslIlim kopanjem
otkrivene donekle obe vece prostorij,e, te su 'seljaci iz njih pov,adili sav materijal od cigle
i mulj ike. Usljed toga nam i dijelovi hipoka usta nisu oClUvani.Otvoreno pitanje ostaje i
ulaz u zgradu. Na spoljnim zidovima naden je oveci otvor samo na južnom zidu zgrade.
Medutim, !kod ovog otvorra (1,5' m širine) nisu se magle konstatovati rravne strane
dovratnika vrata, koje su vjerovatno bile, obložene muljikom, kao što su biJa i vrata na
stambenoj zgradi. Obloga je valjda stradala prilikom vadenja materijala.
Cijela zgrada leži na ponešto kosom terenu koji se uzdiže prema podnožju brda
Kose. Ova kosina terena j~ zgodno ,korišcen a za izgmdnju hi'PokaUJsta. Talko je podnica
sjeverne male !prostorije i vece prostorije d o nje, koja je imala stubice (suspenlSurae') kao
nosa'ce druge gornje podnice, za 70 cm ni za od podnide j(Užne velike p'rosJtorijl~ Sa
apsidalnom prostori:jom. .
Od svih prostorija najviše je stTadala unutrašnjost m'ale prostorije na sjeveru
(velicina 3,5 X 3,5 m), ciji su zidovi tanji, svega 60 cm, i ocuvani samo JU temeljima.
Do vece visme je ocuvan zid koji je veže sa JYI1ogtor~ilOlm sa suspelI1S1urama. Na ovom
zidu je uzak otvor, vje'I'ovatno kanala koji je sprovodio topli V1azduh u prostoriju sa
suslpensurama. Jer slabi tragovi gaiI'a i crvene zemlje, upucuju na 'to da je ovdje bila
pec za zagrevanje vazdurua - prae:fiurntum. Istina od kanala i peci Slelnije ocuvao ni
trrag, pošto je potpuno uništena i podnica i ostali su 'samo slabi trragovi pr€'I'llaza uz
zapadni zid ,od malterra. T,a!ko se po slabim indjlcijama može pretpostavijati da je ovdje
bio praefurnium. Nasta'vak ik.a!Dalapraefurni a kao da pr€ltstavljaj.u dva izbocenja na zidu
uz otvor koji vodi u prostoriju sa suspensu rama. Za [na~liku od ostalih prostorij,a samo
u IQvoj su nadeni ostaci keramike. Nešto je nadeno uz zapadni zid dok je rub loncica
naden pred otvorom koji vodi u susjednu pr ostorijIU.
Na ovu prostofi,ju se nastavlja pros10rija na slUspensUlI'ama(stubicima), prosItorija
za toplo kupatilo tzv. »caldarium« ri:msike banje. sa sjevernom malom prostorijom
vezana je vec spomenutim otvorom ('širine 65 cm), a sa južnom velikom prostorijom je
spajlaju vrata (1 m širine), koja su !Da pre g,rad,nom zidu bliže zapadnom z1du zgrade.
Prostorija na stubicima ne zaprema potpun pravougaonik, 'li jugozapadnom njenom ruglu
zalazi t,ri metra duboko susjedna prostorija u· nju, te ovaj dio podnice nije na srtubicima
nego odmah na zdravici. Na ovom dijelu je dobro ocuvana podnica od mi),lte'I1apomiješana
~
j
c> <: ;z
o
2.
<
n:
:os:
;>;'
~Il>
Š'
(I)
Il>
ii>'
Il>
:J:J
:S.
'"d
I
komadicima cigle tako da ima crvenkastu boju a debljine je 10 cm. Oko ovog dijela se
samo fragmentatfno 'sacuvao pregradni zid kodi dijeli obe prostorije, i takode je samo
60 cm debljine. Dio ovog zida koji se nas tavlja na pregradni zid ocuvan je malim
dijelom, dok je njegov južni dio koji ide od istocnog zida Zigrade skoro citav ocuvan.
Kao što smo rekli od stt:ubica nije ni jedan sacuvan - samo na dva mjesta ostala ~e
temeljna cigla stubica ucv.ršcena u podnici od malte-rao Ova podnica je samo fragmentarno
sacuvana u sjeveroistocnom uglu prostorije, bijele je boje i bila je tanja od podnice
miješane ciglom. U sjeverozapadnom !Uglu ove prostor1je nalazi se 35 cm visok zid širine
35 cm, a ide paralelno sa zapadnim zidom (u dužini 1,25 cm). U šutu ove prostorije našlo
se najviše fragmenata cigle i h1pollmustnih tubula, samo im je nemoguce dati mjere pošto
su razbijeni u fragmente. Medu ovima su nadeni i fragmenti neke vrste polucilindricnih
tubula koji je vjerovlatno takode služi kao sprovodnik vazduha kao i tubulus.
Uz caldarium leži druga velika pI'lostorija, južna, cija podnica od betona nije bila
na suspensurama, prema tOmJ2'nije za,grevana i leži 70 cm više na samoj zdravici. Ona
je vezana sa polukružnom prostorijom vra tima (širine 1 ml. Prag ovih vrata podignut
je od nivoa betonske podnice velike pros torije za 55 cm, jer je sudeci po ostalim
detaljima apsidalna prosto:rija služila kao bazen hladnog kupatila. Njena IPodnica od
betona pomiješana cigl,om je na 1srtom nivou kao i podnica velike prostoriIje. Time je
dubina bazena dobivena gradenjem pregrade (zida). Iz velike prostorije koj a u sredini
ima 1,20 m duboki bazen kružnog oblika, diametra 1,5 m, sprovodena je voda u polu-
kružnu plfostoriju. Obe prostorije pretstavljaju hladno kUipatilo rimske banje - tzv.
frigidarium. Od dovodnih i odvodnih cijevi za vodu se nijedna nije ocuvala. Po dana-
šnjim ,ostacima možemo samo zakljuciti da je voda iz velike prostorije djelimicno
sprovodena u polukružnu prostoriju kroz otvor (diametra 16 cm) koji je ug;raden ispod
pmga ulaza. U velikoj prostoriji je postojao i odvodni kanal za, vodu u sjeverozapadnom
uglu prostorije na sastavu polukružnog zid a i zapadnog zida zgrade. Diametar mu je
20 cm. U šutu ove prostorije nadeno je mnogo fragmenata od ploca mulj ike kojom je
bio poplocan pod. Po dve-tri ploce koje su se sacuv,ale na podu vidi se da su bile
nejednake VJ2Ucinedebljine 8 cm. I otvor bazena je bio obložen muljikom. U šutu kojim
je bio ispunjen nadeni SIli komadi sJierno gla cani za okrugli bazen. U ovoj pros'toriji nije
nadeno fragmenata cigle. .
Relativno boljie ocuvan od drugih prostorija je polukružni bazen za vodu. U njemu
je dobro' ocuv,ana crvena betonska podnica. Uz pregradni zid koji ga dijeli od VIeUke
prostorije izgradena je neka vlfsta banka ili stepe-nište, koji je vjerovaJtno služio kao
sjedište i steIPenište. Graden je od cigle i sedre, visok je 23 cm i isto je toliko širok.
Od,Qi:ugo je izgleda bio pokriven plocama od mulj ike. Jedna takva ploca (Tab. II, 3) koja
odgtovara tome po svojim dimenziljama nadena je u sjeveroistocnom uglu ba0ena
(velicina 57 X 23 X 7 cm). Upmvno na ovaj bamwk prigraden i uCVTšcen u betonsku
podnicu je i jedan blok od muljike (velicina 115 X 31 X 27 cm) vj:erovatno isto kao
sjedište. U šutu ovog ba,:uena nadeno jie mno go fragmenata cigli i cijevi i poneslto frag-
menata mulj ike. Komadi sedre bi upucivali na to da je polukružna prostorija bila pre-
svodena.
Ova banja po tipu odgovara banjama uz vile u De,kumatskim zemljama:) Njene
dimenzije odgovaraju banjama srednji€' velicine u Dekumatima. Ove banje u Delkumatima
spadaju u red skromnijie uredenih banja, te zaostaju po velicini i bogatstvu za banjiama
iz okolice Triera.") Na bogato uredenje ovih banja SVa/kako je uticala i kasnija carska
rezidencija Trielf i bogatstvo same zemlje. Ove bogatijie banje se i po tipu r.azlikuju od
banja u DElkumJatima i naše banje. Dok su banJe u D~kUlffiatima poslije 200 godine
vecinom odvojene od vila u zasebnu zgradu kao i kod nas, u okolici TofiJerasu prigradene
uz vile.
Što se ltice datilranja na,še banje po nj enom nadnu gradenja, ne bismo smjeli be'z
prethodnog ispitivanja više primjera, iskust va koja su stecena kod banja uDekumatima
4)O. P.a r e t, Die Romer in Wurtemberg, III, Stuttgart 193,2" str. 94.
5)H. Koe the, Die Badel' romischer Villen im Trierer Bezirk, 3'0. Bericht der l'om.-
germ. Komrnission 1940, str. 10:Y-1l 2.
i okalici Triera, primijeniti i na naše prilike. Jer se zakljucak da se aps,id!aIIlle'pra-

staJrije uDekumatima javljuju u kasnije da ba, ne može primijeniti i na banje u akalici
T,rieJra. Medutim, kad našeg sLucaja banje avaj zakljucak adgavara, jer de i naša banja
kasnijeg datuma sudeci pa kasnaam'iknim p ilaster-kapitelima kaji su nadeni u kuci. S
druge strane opet naša banja ima akrugle stubice hipakausna kaa i banje kasnijeg
datuma u akalici Triera .. Iz avih dvaju anala gija jaš ne smijema praviti zakljucke pagatava
šta je kad naše banje usljed prekopav,anja uništen potpuna sav uredaj praefurnia i
taplag kupatila, a ista taka i sva kalI1Jalizacija za davad i advad vade.
Sudeci pa fragmentarnim astacima i u kras balnje je bia vrla jednastavan. Sav
namještaj je izgleda bia abložen muljikom i jedini ukras na njima su pretstavljale
geametrijski arnamenti ad kratJkih i gustih usjeka dlijeta. Na jedinaj vecaj placi nadenaj
u bazenu frigidaria pavršina je padijelijena sa cetiri snapa ad po pet paralelnih harizon-
talnih urezanih linija na tri palja. Kraz svaka palje JJavucen je snap kasih linija dak je
astala palje išarana sitnim snopavima linija dlijeta (Tab. II, 3).
Stambena zgrada - Dvadeset metara ad banje prema brdu na samam abranku
»Kase« leže ostale dvije spamenute grmnile udaljene aka 10 m jedna ad druge. Južna
gramila je ležala na njivi Mate Sucica, a sje verna na njivi Mate Babica.
Sl. 2 - Stepenište anticke vile u :)'lankovicima
Pamacu prabnag rava na,išlo se prva u južnaj g,ramili na sjeverni zid zgrade.
Daljim rašcišcavanjem atk,rili su se temelji duge cetvrtaste zgrade (23 X 13 m) (Sl. 1),
sa tri prastalfije i dugim hadniikam ispred njih. Vanjski zid ovog hadnilka ostaa je
sacuvan sama na uglovima da 5 m dužine, te se na prvi pagled cini kaa da je ta bia
particus (trijem). Medutim, veli:ka V'rattana jaš acuvanam zidu avag hadnika pred
stepeništem upucuju na ta da je hodniik udanjem dijelu bia zatvoren. Na južnam kraju
ovag hadnika ocuvali su se temelji velike peci kada jel z,apremala citav Ugaa. Njeni
temelji su ad iI1aslaganih 'placa ad škrilj1cla vezalllih lijepam, crvenim ad vatre. Ovakve
veliike peci nalaze se i drugdje 'u vilama rustioalma, i nedavna je ista takva nadena i u
Lisicicima kad Konjica. U sjevernam uglu hadnika nalazi se stepenište kaje zduzima
prastar ad 5,5 m dužine, a visOIka je 1,40 m (Sl. 2). Stepenište je na zavaj sa pa tri
stepenice, vecinam ad muljike: Pred avim stepooištem bia je ulaz širok 2 m. Na dijelu
davr,atnika wata acuvala se i mulj ika kaj om su bili ablaženi. Oblaga mulj ike je na
Nava anticka istraživanja kad Kanjica i Tl'avnika 127
bridavima davratnika bila zatesana (palukru žna zaabljena). Drugi prafilirani al1;esani
blak muljike naden je pred st$eništem.
Kad ave zgrade su vecinam sama asta li sacuvani temeljni zidavi, sean lica zgr.ade
sa stepeništem kaje je na natinižem :niVOlU,etok su astali temelji 'radi kasine terena mnoga
dublje ukopa;ni. Zgrada je taka imala i su te.renske prrastorije. Stepenište je vadila u
garnje prastarije i ulaz u njih se jaš jedva nazire pošto se ·zid nilje ,acuvaa iz:nad stepe-
ništa. ZidOIvisu ka,a i kad barnje gradeni ad .placa ad škriljca pamiješane rec:nim obludma
kaji su s lica za'ravnjemi (akI1esani). Deblji ne su 70 cm, dok su paprecni sama 60 cm.
Unutrašnjast zgrade je vrla nepraviln ppdjeljeTha u tri dijela. Prva .prastarija da
OI
samag ulaza zauzima palavinu cijele zgrade. Da nje je. uska prastorija \Za kaje dalazi
treca prastarija kaja je skara za palavinu m anja ad prve. U s'UJterenu a'!e prastarije su
se našli fragmenti ukrm<;enih pilaster-karpite la ad muljike. (Tab. I, II) Ukrašeni fragmenti
nisu nadeni ni u jednaj drugoj prastoriji, za ta je vjeravatna da paticu iz nje, i ako ta
uvijek ne mara biti slucaj, jer su mogli biti davuceni i iz druge rprastmije. Fragmenti
su nadeni na samam padu suterena, ,kaji nije bia poplacan, razbacani nepravilna po
padu, jaš pod slojem maltera. Iznad njih je biJa šut u visini od 2 m.
Drugih nalaza bila je mala u unutrašnjosti kuce, a van njenih zidOIva ih uopce
nije bilo. U 'prostorriji sa kamenim fragmenti ma nadena je nešta balje kpr3Itnike, dak je' u
velikoj pno'stariji nadena nešto grube' kera mike. U šutu velike proSltar~je upada u aci
mnaštvo sedrc, kada se nalazila asobito aka ulaza. Sedram su u avaj zgradi gradili
uglave, jer ju je bilo lalkše prilagaditi i te sa,ti nega škriljevac. Sedra bi magla inace
pati'cati i ad pI1esvodenog padruma. Sama u aV10jprastariji nadena je i mnaga željezne
šljake (oko 50 kg) šta upucuje i na damace zanatstvo.·U srednjaj malaj praSItariji nadena
je samo jedna ba,glama (Sl. 4, br. 10). .
Kaa i banja, i unutrašnjOJt zgrade je vrlo jednastavnog raspOIreda. Da su ugaone
prastorije u hadniku ispred s'Oba advojene licila bi dan€lkle na zgrade sa risalitima.
Ovaka njena cetvrtasta asnova nalazi analo gijeG) u vili iz Hahensteina koja takade pa
7)
apisu ima hodnik pred sabama, a i kad n:?kih vila u Decumaltima.S) Osnova naše zgrade
ne odaje neko raskošnije sjedište, i pa dirne nzijama adgavara skramnijim vilama rusti-
cama. Tim dragacjeniji je njen spamenuti kameni uk'Tas, kod nas prvi primjeri te vrste.
Na koncu morana i spamenuti nalaz kaji inace nije u vezi sa rim kom vilom. Ta
je grob naden u južnoj gramili, 1 metar is pad povr~ine medu samim nabacanim ablu-
cima. Kosti su se "rla slabo acuvale, a uz njih su nadeni fnfgmenti slavenske posude.
Grab rpretstavlja naknadni ukap u srednjem vijeku.
Nalazi
Arhitektonski ukrasi Spamenuli smo vec da najbrojnije i najljepše nalaze

pretst2Nljaju ukrašerii kameni fragmenti, kaji su istina bili vrlo parazbijani ali
ih je uspjela pažljivim sastavlJanjem, nekad i iz deset manjih fragmenata, s'a,staviti u
cjelinu. Nadeni su parazbacani na s'amom dnu :Qgrade, taka da iz njihavog paložaja ne
možemo ništa zakljuciti OIprvabitnaj runlkci ji, kaa šta smo vec spamenuli. Ta u sljedeci
fragmenti:
1) Fragmenat pilaster-kapitela izraden od mulj ike, sastavljen iz cetiri fragmenta.
Poledina kapitela je sasvim adbijena, acuvan je" u širini da 22 cm, a i frontaIna strana
je mjes,timicno aštecena. Na licu je u plitk om i plosnatom reljefiu, visine 0,8 cm, dat
stiliwvan biljni motiv koji lici na palmetu. Zadnja dva lista se zavijaju u spirale i time
popunjuju gornje uglave kapitela. Plinta kapi tela je sama nalznacena 4 cm širokom trakOIm.
I desna i lijeva strana kapiJtela nisu ravne nega mala kanveksne. Ova nepravilnost u
abradi i nedovaljna pažnja se v~di i na mna mentici lica kapitela, gdje i Irebr,a lis,tova nisu
(I) Na ove me je analagije upozonia dr. H. 'I,. Petrikavits te mu se asabita zahvaljujem

kaa i na nekim uputstvima kaji su mi paslužili u avam radu.
7) Ha l' a 1d Pet l' i k o 'I i t s, VarUiufiger Bericht libel' die Ausgrabungen bei Hohen-
stein im G1antal, Jahreshefte des bsterr. arch. Institutes, Beiblatt 1933" str. 160.
S) O. Par e t, Die Romer im Wi.irtemberg, Stuttgart 1932, III T., str. 52, sl. 25, i 110 str.
sva ijednake Slnne niti pravilnog oblika (di memije lica - šir. 44 i 32, vis. 2'9,5 cm) (Tab.
I, 1; Sl. 3, br. 3).
2) Fragmernat lica pilaster-k.apitela izr aden od mulj ike a s,astavljen iz tri dijela.
Poledina k,alpitela je sasvim odbijen.a, najve ca štrina, bocne :strane je 15 cm, a oŠitlecenje
i desni gornji dio Ika. Na licu je da't u pljosnar1Jomreljeflu isti motiv kOlji lici na palmertu,
samo mu u uglovima nedostaje Uikras sp~ra le. Plin ta ik,apitela je samo naznacena tralkom
širine 5 cm. Motiv, koliko se može vidjeti, i ovdje nije sas;vim pravilan, :pojedina rebra
palmete su razne širine (dim. 1, - šir. 29,5. cm, vis. 28,5 cm; Tab. I, 3).
3) Firagmena't lica pilai9terr-kapitela izraden od mul:jike, sastavljen iz pet fnagme-.
naJta,.. Boledina kapitela je 'odbijena, na'jveca širina bocne strane :je 27,5 cm. I frontaIna
stralna je mjestimicno oštecen,a. Na licu je ili plitkom i pljosnatom L:eljefu(vis. 0,8 cm)
dat geometrijski motiv tzv. »Wirblrosette«, sa srtnane uoikvirren trakom, kloja se završava
u gornjim uglovima spira:lom. Pli.nta kapite la je 'samo naznacena 6,5 qin \š,irokom trakom
(dim. 1. - šir. 42 i 30, vili. 31 cm; Tab. I, 5; Sl. 3, br. 1).
4) FraJgmenat pilaster-kapitalao od muljike sastavljen iz devet fragmenata. Pole-
dina kapi tela je sasl\,im odbijena, najveca ši rina bocne stralne je 24 cm. Na licu je u
plitklom I),'eljefu dat motiv rozete (Wirblrose tte,), s'a šilj'atim vrhovima listova. Središte i
desna strana su vrlo oštecene. PUnta kalPHela je naJznalce:natTakom 4,5 om širine. Strane
kapitela su nešto k·onveksne. Motiv' opet nije @eometJrijslki pravilan, rozelta je malo
razvucena u širinu, svi listovi ne idu iz sa mog centrra i razne :su širLne i dužine (dim.
1. - šir. 41 i 30 cm, vis. 31 cm; Tab. II, 2; Sl. 3, br. 4).
5) Fr,agmenat pilaster-k,apitala izraden od muljike i sastavljen iz cetiri dijela.
Strane su nelš:tokonveksne. Na licu kapitela je motiv »Wi:rblrosette« sa šiljastim lis,tovima
kao. i prethodni. Desna strana mOltiv,a ro.zete je sasvim oštecena. Centar :pTetstavlja pla-
srtican krug iz koga polaze hs:tovi. Li:s1JO'visu lšilja'Slti,raiZne dužine i širine i ne idu svi
iz centra. Vanjsk,e konture ove TOrleltesu ,nešto prr'a'vilnije od prethodne. Plinta kapitela
je nalZn,acena tr,akom 5,5 cm širine (dim. 1. - šir. 39 i 29,5, vis. 28,5 cm; Tab. II, 1).
6) Fr,algmenat lica :pilaster-kapitela 'sa orrnamentom rozelte s,aslt,avljen iz dva dijela.
Na licu je ornament Isacuvan samo fragmentarno u :pli1Jkomreljefu. Rozeta se r.alZlikuje
od onih pod br. 3 i 4, ima duple li.sltove koji se k'ružno završavaou. Listovi polaze iz
centra koji je isto popunjavala mala rozeta" i od nje se vide još samo dva lista. MOltiv
nije raden pTa'vilno. Poledina :kapitela je od bijena i najveca širina sbrana mu je 16,5 cm
(dim. 1. - šir. 24 cm, vis. 17 cm'; Tab. I, 4).
7) Fralgmenat lica. pilaster-kapitela sa istini motivom rozete na licu kao i pret-
hodni. Od ffilotivla rozete ocuvalfiJa'su sa~o fragmen!tamlO cetiri lista, POiŠltO je lice j,ako
ošteceno i najvec,a je širina fra.gmenta 13 cm (dim. 1. - šir. 22 i 24 om, vis. 8,5 cm; Tab.
- I, 6; Sl. 3, brr. 5).
8) Fragmenat oplate od muljike, profil1rane gornje ivice, a ispod nje je u plitkom
reljefu ozn,acen stub vrlo prostog' oblika. U s,tub su vertik,alno ur\erzane tri linije. POlZa-
dina opla'.te je odbijena, te n~je sacuvana k aa ni kapiteli u potpunoj širini. Po ravnoj
površini se vide tragovi obrade dlijetom (dim. - duž. 30, šir. 16, vis. 33; Tab. I, 2).
, 9) Fragmenat' ugl,a neke oplate profili rane gornje ivice. Nije salcuvana lU citavoj
širini. Ocuvano je svega šest komada ovak,o profiliJranih oplata (dim. - duž. 20, šir. 12,
vis. 30 cm; Tab. II, 4).
10) Komad obradiene mulj ike, koji po svom obliku lici na konSlolu (nosac), ali se'to
ne da sigurno utvrditi, pošto je flra'gmenat oštecen, a slican obHk je mogao nastati i
cijepanjem' k,amena.
Ovi pilas,ter-kapiteli s,a slVojim stiliziralll,im ukrasima, pretSltavlj,aju prve nalaze
ove VI'!steu Bosni. Oni nam poka,zuju da SlUrimske vile sem zidnih sliJkarij,a imale
nekada i ukrase od k,amena. Upo>irebljen je zato meki kamen muljik,a, koji se lako dao
obrradivati. Obr.ada, kao ŠitOse vidi iz opis'a, nije precizna, nego provinc~jski rad. Orna-
mentilka je potpuno geomelbrijsiki stilizov,ailla i (pojedini motivi nemaju dosada bližih ana-
logi1a" kao, napr., motiv s,tilizovane palme te. Ornamentika je površinals,te obrade u
plittkom reljed'u. Strane su koslO sjecene, ta ko da listovi geometirijskih motiva lice na
IF.MA C~EI10SNII':
- I
ANTICI"''' VIL"', ~ANI'0VK:,I
CI'TEZ 2.· TAOLA I 4
q.T~Ž.~.-TAOLA I 1
c~T~i.4.-T/\OLAIf 2
5. - TAOLA 6
N~ Cf'TeZ I
"J----k------~
C{(TEZ 1.
g
.•...
o()
cteTEZ 2.
--J
,1L~-
I"~~ ~-- - - - -- - - -44- ----....
\()
().'
'" I
I
I
I
I
I
I
I
\..,

130 br Irma Cremo.šnik
koso lSJecena ,rebra, i tr.o:kutastog su presje ka. Ova rebra stvaraju niz svjetlih i tamnih
površina bez blažih prelaza. Ov,aj nacin obr ade ceslto je zamijenjen ikosim rezom (Kerb-
schnittom).
Ova vrsta plitkog re16·efa sa jakim su protmiostima svjetla i sjene, vrlo je iraspr.o-
str,anjena u kasnoj antici u zapadni:m rims kim pro.vincijama gdje nastaje pod ruti:)ajem
Orijenta. Kod nas je on pre~ivio i kasnu an tiku te se pojavljuje isti nacin obrade i u
pletJernoj om-],amentici ranih srednjevjeko.vni horkava od VIlI-XII vijeka, kao i u Bosni,
u Blažuju. 0.rijlent je u kasnoj ,antici SVo.j jak uticaj pokazao i na plastici i ,reljefima.
Samo on u zapadniJm pr,o'vi:ncijlama dobija svoj posebni izraz. Rimski majstori su .ovaj
uticaj i !li plalstici :DoTIIDiralina svoj na,cin, oni nisu cisti imitatori. Slicno možemo. primi-
jetiti i na nalšim motivima. Kao i kod plastike izmda j,e sasvim poviršinasta, nedo:staje
jod sva oblina i mekoca o.blika, fOI1me su ce tvrtaste i uglaste. Što se tice omamenaJta uz
poznati moltiv sa Orijenta "Wirhelrosette« ja vlj,aju se !kod nas i motivi rozete i palmete
darti sasvim na sv.ojstven nacin. Da li su to pod uticajem istoka sama tvarevine lokalnih
radianica k,ad 'nais, pokaz,a,ce sVIarkaiko tek dalja ispitivanja,.
U obradi i motivima našim k,apiteli ma nal,azima nekalika ,analogija i na našoj
teri1o.riji. SliOOl001u ohr,adi i u mativu roze te s'a šHj,astim listovima pokazuje ikapitel iz
Graha'VaO), ko.ji je naden medu spolija'ma na sirednjevjeikovnom groblju i ne zna mu se
parite!klo. Zatim za r.ozetu ciji sle listovi k ružn!a završalv.aju (br. 6 i 7 - T,ab. I, 4 i 6)
nala,zi!ffia analogije li mo.tivu raze1Je, na pre gradi 'c~kve u Mcmastirinama10) u Solinu,
koju datimju li V vigek. Iste ro.zete se nala ze i na prega:adi presbiJterija basilike urbane
u Solinu. U) Najzad slicni mo.tivi (Wirbelrosette), ali ne sasvim iste javljaju se i na
kamenom Inamještaju nadenam u Konjuhu12), Imji daltiraju u VI vigek. Prema tome ne
samol nacin obmde naših !kapi:1Jela Po.kazuje tehniku kasne antike, nego i analagtje sa
našeg t€ITlena pat!krepljuju
.
ta daltiranje.
.
K era m ika - U banji i u stambe noj zgradi naden.o je nesrto i fragmenata
kelramike. Nalazi keramike u banji poticu vecinam iz male pro.storije ,gdje je vjerovatno
bio praefurnium. To su slj,edeci fragmenti:
1) Fragmenat ruba lomca izvi:jen na van, ad dT'Ven!kaste zemlje' sla primjesam
kvarca, dOrbra pecen. Na powšini se pri:mjecuju I1;rago.vi vitla (dim. 7,5 X 8,5 cm; sl. 4;
pT'afil. 1; Tab. II, 7).
2) Fra.gmenat r:avnog z,adebljanKlg rub a ,od crvenkaste fine precišcene zemlje dobro
pecene. Na površini se vide tJriagavi vitla (di!ffi. 5,5 X 4,5 cm; sl. 4, p. 5; Tab. II, 8).
2) Flragmenat Ta'vno.g ruba po.sude iste strukture k,ao i pod br. 1 (dim. 2 X 3 cm;
sl. 4, p. 3).
4) F,mgmenat ravnarg rubC\ od crvenk asJte zemlje istJe struktlUrel kao. i wrethiodJni
(dim. 4 X 4 cm; sl., 4, p. 2).
5) Fra.gmenat vjerova1Jna dgl€' od ne precišcene orvene zemlje sa tragom ž1Jjebova
od vitla. Rekanstrukcijo.m nekih manjih fra gmenata dabna Ise šuplja cigla obUka pa,lu-
cilindra (dim. 9 X 10 cm; sl. 4, p. 7).
Nešto više k,er.amike nadena je u z,gradi i ta u obe vece prOostacr:ije na samom dnu
8uJterena. U manjoj prostoriji izmedu njih nadena je Slamo. jedna ba.glama od vrata (duž.
11,5 cm; sl. 4 br. 10). U sobi sa kamenim ukr!alSi:ma nadenar je finija ke,mmilkJa i to:
1) dva fragmentama prstenasta dna 'o d precišcene sive tvrda pecene Ziemlje, tzv.
belgiske kelTamike (precn. 5,5 i 4 cm).
") C. P ,a t 9 c:h, Archeologisch-epigraphis che Untersuchungen zur Geschichte der romi-

schen Provinz Dalmatien IV, Wriss. Mitt. VII, str. 166', sl. 15'4.
'0) R. u dol f E g g e r, Der Altchristliche Friedhof Manastirine, Forschungen in Salona II,
Wien 19'26', str. 21, sl. 17.
11) W i Il i am G e I' b er, Die Bauten im nordwestlichen Teile der Neustladt von Salona,
Forschungen in Salona I, Wien 19r17', str. 5'6, sl. 911.
12) )l;p C BeT 00 3 a p Pa,l\ o< j q J1B, :U;pKBay KOl-bYXY,36oPHJ1K pa,l\oBa (BIo13aHTOJIOIllKI1
I1HCTJ1TYT) Klb. I, Eeorpa,l\ 1952, CJI. 31.
/
2) Fragmenat posudice od žute fino p recišcene zemlje' tvrdo pecene (dim. 7,5 X 6
cm).
3) Mali fragmenat posudice od crvene dobro p're'c~šcene zemlje tvrdo pecene (dim.
2,5 X 3 cm).
U ovoj prostoriji nadena je i oštrica malog noža dosta izjedena od rde (duž. 9,5
cm; sl. 4. br. 9).
U vecoj prostoriji nadeno je vme<frag mena ta posuda debljih zidov,a, domace vrste,
od crvenkaste i žute nepTecišcene zemlje sa dosta primjesa \kva,rca tvrdo pecene'. Frag-
menti se ni:su dali rekonstruisati jeT neda staju rubovi i dna,. U istoj prostoriji nadeno
je i oko 50 kg twske.
U opisu iskopavanja spomenuli smo daje u gromili iznad sobe sa kamenim frag-
mentima naden i jedan naknadno ukopan srednjevjekovni grob. Uz njega su bili prilozi
u keramici, svakauw isto tako r,alZbacani kao i same kosti. To su:
1) Ravno dno posude debelih zidova od mrke nep['ecišcene i slabo pecene zemlje
(precn. 8 cm).
4 - Profili ker,amike
3 predmeti
5 i željezni 8
It
~ 10
11 9
2) Rub lanca kosa izvrjen na van sa urezanim ornaunentom rombova ispod V1ffita
(dim. 6 X 11 cm; sl. 4, p. 4; Tab II, 5).
3) Ravan i profiliran rub lonca, viso kog obada ne1što iskošenog na v,an. Od iste
mrke neprecišcene i slabo !pecene zelIIl1je(dim. 5,5 X 11,5 cm; sl. 4, p, 8; Tab. II, 9).
4) Rub posude slabo izvijen na van, sa ornamentam talasaste linije ispod grl.a. Od
ffiI)ke sLabo precišcene i pecene zemlje, sa primjesom 191rubogpijeska (dim. 5,:5 X 5 cm;
sl. 4, p. 6; Tab. II, .6).
Medu keramikom prema tome moramo razlikov,ati fragmente rimske keramike,
koja se sacuvala u najdonjem sloju šuta ako 2 m dubine, i fragmente keramike koja je
nadena u. gromilama na 1 m dubine i potice iz s.redn:jeg vijeka. Od fra.gmena,ta rimske
keramike ocuvano je dosta malo, te ju je teško datirati. Jedino nacin rada ruba loncica
iz banje sa tragovima vitla upucuju na kasnu antiku. Fragmenti belgijskog posuda i,sto
nis:u karakte1risticni, u GeI1maniji se javljaju do u kasnu ,ant~'U, Gruba damaca keramika
je inace slicna kao na ostahm nalazištima. PiI:'ema tome ker,arrnika nam ne može koristiti
za vremensko odredivanje ove vile.
Nalazi keramike naknadno ukapanih grobova, zaJkljucujuci prema njihovim rubo-
vima i fakturi, poticu iz kasnijeg srednjeg vijeka, perioda iza XII vijeka. Rub lo,p.ca
sa urezanim rombovima je vec jako oXtro iz 'lijen na van, a oblik ravnog ,pI"ofiliranog
visakog obada je tipican za pasude kasnije g sl'ed<njeg vijeka iza XII vijeka i adgavara
kerami!ki nadenOlj u Raci.13) Faktura 'Ovih posuda je paraznija i slabije pecena ad rimskih,
primjesu ne cini sitan kvare kaji je davao cvrstinu pa,sudu nega kruptlazrni pijesak.
Zakljucak
Naša vila sa banjom spada u red skiramnijih vila rustica, koja ne nalazi analagija
u da sada atkapanim vilama u Basni. 01Jkapane su da sada malabra:jne, ali pokazuju
raznalicne asnave. Vila je gradena tipicna pa rimskam nacinu na padini brijega. A njena
uredenje kaa i gradnja izvedeni su pa rimskim principima. Jedina u manjaj rutini
kajom su izvedeni arnamenti kapi tela vidi se ;rad pravincijSlkag majs'tora. Ista taka uz
tipicna rimsku keramiJku nalazima i damacu grubu keramiku, 'Ostatke ja'š prehistarijske
damace radinas,ti. Na damacu radinast vile rustike UlpUJcu:jei mnaštva nadene traske.
Ona se cesto nalazi na rimsk1m naseljima asabita u ruda,rskim kLr:ajevma.
VilJa, !koliko se pa današnjim indicija ma maže suditi; nije bila 'Osamljena. U njenaj
blizini nalaze se 'Ostaci ruševina, ka:je su raspaI1edene 'Oka brda Gr,adca i nasuprat njemu
brdašea K1abuka uz put Ran:k'Ovici-Rastavci. Na Gradcu je, kao šta sma vec spamenuli,
bila utvrda, vjeravatna strlaiŽalnaza put katii je pralazia avam dasta uskam dalinam.
Tacni datum pastanka ave vile ne bisma magli bez dalj ih ispitivanj,a 'Odrediti. U datir.all1ju
nam avam prilikam ne maže pamaci 'Oskudna keramilm. Pa nacinu 'Obrade kclJPitel'ai pa
an:al1agijama mažema suditi da paticu jz ka sne an1Jike, a kako su ta prvi primjeri i da
sada nepaznati ave vrste kad nas, ne mažema dati 'Odredeni texmin za njih. Ista taka
'Ostaje neizv.jesna i kada je zgrada srušena. Jedina srednjevjekovni grob u gromili
svjedaci, da je vila btla vec pa1Jpuna parušena u srednjem vijeku.' .
RESUME
NOUVELLES RECHERCHES DE MONUMENTS DE L'ANTIQUITE PRES DE KONJIC ET
TRAVNIK
I. Villa romaine li. Lisicici pres de Konjie
A l'accaSliande la decouverte de steles ro maines a Lisicici pres de Konjie, Patsch') avait
deja suwase qu'il devait y exister une statian romaine. A.pres des pra~ecHans approfandies
du terrain, cette statian a ete deca1Uvertele lang de la rive de la Neretva a partir du lieu dit
Ciše,vine,vers la gare du chemin de fer. Des constructions qui avaient existe en cet endrait, il
ne reste, de ci de la, que des entassements de decombres. Mais ce qui reste des murs s'est lei
mieux conserve qu'a Celebi6i, car la couche re pase sur terre vierge et elle a plus d'un metre
d'epaisseur.
Au cours de la premiere eta[)e des travaux, an a etudie les restes trouves sur les champs
Lepare Mehe et Dafe Maj-kica.Deux constructi'Ons ont ete decouvertes, une ma~san d'habitation
et un batiment d'economie rurale.
M a 'is 'on d' h a b ita t i 'on. - Le plan de cette maisan est rectangulaire (1'6X 20',30' m),
mais le trace precis n'en a pu etre eta:bli, car les fondements, surtout ceux de la partie septen-
trionale de la mai'son, ont ete tres 'I'emues. Sur le mur sf:lp1;entrionalde la maison se continuent
d'aut'res murs, ce. qui fait SU!PPOserque de ce cote se trouvait peut-etre un portique supportc
protbablemenJtpar des calannes en bois, car an a trouve quelques pierres arrondies creusees
dans leur milieu qui ,pouvaient 'servk de s'u~part p,our les colannes. (Tab. I,. 4).
La maisan est siwee sur un terrain en pente legere s'elevani vers la voie ferree. Cetie
inclinaison a ete utilisee pour la constructian d'un hytpOcauste,de sorte que la piece a SiUs,pen-
surae se trau,vait dans la pal1tie septentrianale de la maison. Et'ant donne qu'en cet endroit la
terre a ete laJbauree, nulle part, dans la mai:san, ne s'est canserve le plancher ni la partie
superieure de mur et .par SlUitenous ne conna issons .pas la disposition des 1P0rtes.Le plancher
s'est uniquement conserve en partie dans la piece No 3 avec des vestiges de fresques, car la
chambre etait recoU'vertepar un tas de pierres. C'est la chambre cl plancher souleve. Ce !plancher
a sUlbsisteautaur des murs, tandis qu'au milieu de la chambre il a ete detruit, de sorte que
['on peut voir la di'S'pasition des calannettes (Tab. I, 1). Celles-ci sont en mame d',une hauteur
13) 1. C rem o Š n i k, Nalaz slavenske keramike u Raci, Glasnik Z. M. 1949'-1950, str.
39'2, sl. 5 (prvi rubovi) i Tab. II, sl. 14.
de 80 cm., espacees de 35-40 om. et reliees entre elles par des daUes en mal'ne sur lesquelles
repos'e un IPlancher epai.s de 10 cm. et 'compose d'un mort<ier melange de briques. A' cate de
cette chambre se trouve la chambre il praernrni um No 5 (Tab. I, 2). Le gouleI: du praefurnium
ne s'est conserve qu'en une tres petite partie, to ut contre le muro Il est difficile de se !prononcer
sur la destination des autres chambres, car seuls les fondements en ont ete conserves. Ce qui a
subsiste de la ceramique et a'l1tres objets a ete trouve dans les chambres 1, 5, 6, 13, 14.
Bat ime n t d' e c o n o m i e I' ura 1 e. - A trente metres il l'est des ruines de la villa,
on a decouvert les fondements d'un batiment d'exploitation il plan simple, quadrangulaire
(16 X 10,70). Des portiques s'aJPlPuientsur ce ba timent du cate occidental et oriental (Ta!b. I, 3).
Il est divise en deux pieces, 1'un plus petite et l'autre ,plus grande. L,entree etait du cme
septentr'iona1. Au niveau du plancher de la p1us grande pie"ce, on a trouve des objets disperses
qui servaient il des buts d'exploitation.
F r e s q u e s an t i q ue s. - De tous les objets trouves dans ces deux biiotiments, les
fresqrues se distinguet tout particulierement. Elles ont He trouvees dans la piece il suspensurae,
tournees de face vers le Iplancher et diSlPOsees sur trois rangs nun au-dessus de l'autre. On a
pu reconstituer un assez grand nOmlbre de fragments, ce qUJi a permis d'etablir leur caractere
ornamenta1. Nous pouvons distinguer SelPt groupes. 1) Lignes d'encadrement pOUl' delimiter les
chamlPs, en couleurs verte et rouge d'une large Ul' jusqu,il 2 cm. (Tab. IV, 7, 10). - 2) Bandes
pointillees constituant egalement une sorte de cadre interieur. Le long d'une etroite ligne rouge,
a une distance de 6 cm. des deux cates de la ligne, sont di.sposes des po.i:nts de couleur rouge,
verle ou jaune (Tab. IV, 1-4). - 3) Les guirlandes sont egalement representees en diverses
variantes il fond vert-brun jusq'a rouge-brun (Tab. II, 2, 6, 8), ,vert (Tab. II, 5), vert fonce
et rougeilter (Tab. II, 1, 7). Les fleur,s sont representees par des points de couleur blanche,
rouge et verte. Il faut aussi comprendre parmi les orneIl)ents floraux la representation de
fleurs stylisees en cercles concentriques rouges et jaunes reli es par des rayons (Tab. IV, 6,). -
4) Les motifs arques avec des [points font dejil partie de l'ornementation purement geometrique
dite »Tapettenmusier«. Ils sont de couleur rou ge sur fond blanc (Tab. III, 1). - 5) De meme
est styli.see l'imitaiion du mal'bre de couleur rouge fonce sur fond blanc (Tab. III, 2, 3),
ornementation du socle du muro - 6) La represe ntation de l'architecture en minces lignes noires
sur fond blanc est purement decorative (Tab. II, 3, 4). Il semble que c'est une stylisa1JiOln de
triglyphe et de »Zahnschnitt«. - 7) Parmi les fresques s'est conservee egalement une re,pre-
'sentation de figure humaine, il savoir la moitie gaJuche du vi.sage avec ['oeil et des detaills
representes en couleur noire. Le vis age est pei nt en couleur rouge de differents tous et le
contour marque par une mince ligne noire, ce qui est souvent le cas dans les fresques Pl'O-
vinciales.") 18) (Tab. II, 4).
Par leurs caracteristiques, les fresques de Lisicici doivent etre classees ,parmi les ouvrages
provinoiaux de mei!lleure qualite. Cela res'sort aussi de la technique d'execution. Elles ne sont
pas peintes sur un fond d'une seule couche comme le sont ordinairement les fresques de pro-
vince. Sur les natres, on peut distinguer trois couches de mortier toujours -plus fines en di-
rection vers la surface. Les couleurs, il est vrai, ne sont rplus aussi vives et brillantes, car c'est
une oeuvre de basse antiquite, ce que confirment aussi d'autres caraoteristiques: fonJds blancs
et cadres formes de lignes minces qu'on rencon tre assez souvent vers la fin du deuxieme siecle
et au dela. POUl' l'epoque de nos fresques, ce qui est. cara'cteristique, c'es,t la representation
de guirlandes et de fleurs rendues de fa~on impressionniste en evitant tout detail dans le dessin,
ce qui les rapproche des fresques de Belikon,') de Kdrschberg8) et de Vienne20) du III-e siecle.
Les motifs en arc avec des point6 sont par1iculi erement stylises et resemblent aux »Ta!petten-
muster« d'Alas12) et de Wagen.13) De meme, le motif d'imitation du marbre est geometrlse,
ainsi que la representation de l'architecture, devenue inco!rJ.prehensible et tranlsformee en decor.
Les details eXIPoses ci-dessus nous ,perme ttent de conclure que les fresques presentent
les caracteristiques du style illusionniste de ba sse antiquite. Les objets ne presentent plus leur
aspect reel; ils sont rendus il la mani ere impressionniste comme les fleurs 'ou bien sous la forme
de decor geometrique comme l'architecture etc. Toutefois, tandi.s qrue les motifs en general sont
deja tellement decoratifs, !pOUl'la representation de la figure, la maniere ilJ.l'l.ts-ionnisten'existe
pas encore. Le visage est encore presente en dessin detaille, il la maniere classique. La rai.son
en est qu'il cette epoque, au III-e siecle, existe nt encore deux directions dans l'art, 1'une con-
servant toujours l'ancienne tradition classique, tandis que dans 1'aJUtre s'affirme de pl'l.tSen plus
le style illusionniste.21) Ainsi, les pri:n'oi[pales caracteristiques et analogies des fresques nous
menent au IIIe siecle. Ma1heureusement, aue une deeouverte n'a ete faite chez nous qui
permettrait de fixer rme date preciiSe, car les autres analogies constatees n'impliquent pas
necessairement une conco11dance au Ipoint de' vue du temps avec no's fresques. T'outefois, le fait
que dans deux autres villas decou.vertes ulterieurement a Lisicici on n'ait trauve que des ,pieces
de monnaie du UIe siede, appuie egalement la date que nous avons donnee.
O bje t s en me ta 1. - La plupart de ces objets ont ete trouves dan s le biHiment
d'exploita1!ion economique, tandis que dans la villa on n'en a trouve qu'une petite partie (Tab.
V, 5, 6, 8; fig. 2; 1, 3, 8, 9). Las objets trouves dans la grande piece du batiment d'eXlploitation
servaient aux hesoins agricoles. On a trouve un soc et un. cOlitre de 'charrue (fig. 3; 1, - Tah.
V, 1-2), une etrille !pour betai! (Ta!b. V, 4), un grattoir de charrue (Taib. V, '7) et un burin
(Tab. V, 3). Tous ces objetš presentent des for mes qu'on rencontre au oours des fouilles dans
les stations romaines.22_30) Seul, le soc se distin grue !par sa forme; de meme que le co'Ultre i! a
ete renforce, car il etait use par suite d'un long usage. Il differe des socs romains31_3") par sa
forme asy:metrique. Jusqu'a present le premier soc asymetrique31) date avec certitude est c~lui
de la forteresse de :SemO'nik qui est du XUIe sdecle. Dans la collection classrique de notre
musee, nou s possedons plusieurs specimens de socs asymetrique (Nos 826, 827, 829), mais i!s ne
sont pas dattfs avec preci:sion. Notre soc peut etre consider€l comme certainement romain. Il a
€lte trouve dans un batiment d'eXlploi,tation rurale d~pendant d'une ,villa datee d'apres ses
fresques du IUe siecle. Ces const11uctions n'exd staient certainement ,pas a 1'epoque de la milgra-
bon des :peuples, ce dont on peut juger par les trouvailles qui y ont ete fai,tes. Ni dans la villa,
ni dans sa delpendance, on n'a trouve aUClUn objet qui ,polurrai,t faire surpposer qu'eHes 'ont,
plus tard, ete uti1isees par les Slarves. Il s'en suit -que le soc, ains'i qrue les autres olUtils
trouves sur le plancher, prov,iennent d'une epo gue qui s'etend entre le UIe et le VIe siecle.
Nous devons do.nc placer l'origine de la premiere charrue asyme1rique des 1'epoque ,romaine et,
par consequEmlt, il y a maintenant une ,plus gra ude :probabililte que les socs de notre conection
romaine soien t aussi de· cette epoqrue.
Cer a m iq 'li e. - Parmi les decouvertes faites ici, la c€lramique est €lgalement abondante.
Elle est tres diversifiee, mais elle a ete trouvee en Nat tres fra.gmen1taire. Comme ceramique
d'execution plus so,ignee fi:gurent »ter,ra silgilla tta« (Tab. V, 9), »Flammenware«, reoipients en
terre pr~a!ree rouge et jaune, puis r€lcijpients belges re:passes avec Un vernis de couleur allant
dejpUis le gris clair jusqu'au 'hrun fonce. Parmi les produits d'execution locale, on rpeut dis,tin-
guer des s'peoimens de meilleuTe qualite en terre bie-n epuree et bien cuite et d'aultres de fa~on:
nage et d'execution mo ins soi!gnes.
Les morceaux de ceramiqtue tres fragmen tes, ne donnant ,pas les formes, sont diff.iciles a
dater, mais leurs caracteristiques concoI'dent avec la date des nresques. L'abondante c€lramique
bel.ge nous montre qu'elle n'etait pas enoore a son deC'1in IUe sliecle, comme il Mogorje!o ou,
au IVe siecle, elle n'est plus representee.
C o n c .1u s i o n. - Les restes de notre vi 11a nous indiquent une propri€lte assez Ivaste, ou
la maison d'ha,bitation est organisee comme le sont les maisons urbaines, et sE1pareedu batiment
d'exploita,tion. Ceoi est surtO'ut confi.nme pa'r les f!resq:ues a relpresentation de figrures qui se
trcmvent rarement dan s les provinces."O) Comme ty!pe, elle &lPrpartieIllta ce~ui des constructions
fermees rectangUllaires, frequentes dans' les con trees froides des provinces. A calUse du froid,
on a cons,truit un hypocauste da:ns la ma,ison; au coulrs de la chaleur es,tivale, on trouva,it la
fra'kheu:r SOiUSles por,tiques autolUr de la mai san. Les galets creusees dans leur milieu qui opt
ete trouves font sUlI:1poserque des portiques devaient exister arutour de la maison, comme c'est
le cas pour deux autres vil'las toutes proches, recemment decouvertes. En 'Se basant sur tous
les objets decOiuverts, la viUa est du IHe siecle, ,ce que confirment aussi, il cate des ,analogies,
les mo[]umen1Js funeratires decouverts a Lisicici. Ces monuments n'ont pas Ne trouves in situ
au cimetiere romain, mais, comme s(po1ia, sur l' em,placement de 1'egHse m€ldievale voisine de
Lisicici, de s011te que les monuments aussi de va;ient ,proibab1lemen't avoir €lte eri-ges dans le
voisrina:ge.
II. Villa antique il Rankovici (Travnik)·

A Rankovici on trolUve des vestiges de rui·nes romalines dans la loeaUte »Paila6šte« au-
dessous des"coi[1ines Gradac et Kose a cate de la voie forestiere Han - Bila Sebešic. E'1les consi-
stent en trois gros tas de pierres enva'his par la vegetation. Deux d'entre erux sont sous la pente
meme de Kose et reoouvrent une viUa romaine, tandis gue le troisieme, a 20 m. au-dessous des
cteux premietrs1 est ce qui reste d'un baip romain. Dans ce dernier, deja en 1927, le Dr Mihovil
Mandic') avait effectue des fouiJlles de .pros'pec tion et mis entierement a jOlUr deux pieces de
la par-tie s~tefi'trionale ou il a,vait decouvert la chambre a suspensurae dont les colonnettes
etaient de briques rondes et le .plancher couvert de dalles en marne. Apres ces folUilles, les
paysans onrt emporte de ces iPieces mises a jour toutes les brjques et dal1es qlUi s'y trouvaient,
de sorte qu'au cours des fouilles systematiques entr€}prises en 195'2 il ne restait pllUs une seule
colonnette de l'hy)pocauste ni une seule dalle du plancher.
B a i n s rom a i n s. - A,pres de1Ylayage on a ()Ibtenu le !plan de cette constrlUction
(16 X 12 m.) consistant en quatll"e pieces. Contre les deux !plus grandes pieces s'awuient du cate
nord une ,pLus rpetite de forme quadrangJulaire et sur le mur or.iental se continue une piece
demi-circulaire en forme d'abside. Les murs se sont conserves par endroits jusqu'a la hauteur
d'lUn metre; ils sont constI1uits en plaques de schistes et de blocs galets. Mais l'interieur de
ces rpieces s'est mal conserrve, ,particulierement l'amenagement des baLns.
Le batiment construit s·ur un terrain en pente legere, a ete habilement uti:lise POUl' la
construotion de l'hY1Pocauste. Ainsi, le niveau de la grande pjece septentrionale est de 70 cm.
plus bas que celui des pieces sitlUees alU midi. De la piece plus pet.ite au noro, seuls les fonde-
ments se sont conserves a en jlUger .par les fai bles traces de suie et de terre rouge qu'eIlle
contenait; c'est dans oette piece que devait se trouver le praefurnium. Dans la piece a cate,
le caldarium de cette installation'<1e bains roma ins, aucune colonnette ne s'est conservee, et le
plancher de mortier ne subsiste pl:us qu'a iWle seule place. Conbre le caldarium s'alPPuie la
piece meridionale, le frigidarium, avec au milieu un bassin circu1aire (diam. 1,50 m., profondeur
1,20 m.). ;Un etroit canal (larguer 16 cm.) sur le mur oriental conduit a un bassin semi-cirau~aire
et un auvre (largeur 20 cm.) conduit hors des bms. Le plancher du frigidari'um consistait en
un mortier mela!llge de briques, recouvert d'un crE§uJidallJ.e dont, a en juger par les fragments,
etait egalement reco'Uvert le bassin cirClUlaire. A cette piece etait au:ssi rattache le bassin semi-
circulaire au meme niveau, ,par une porte d'un mewe de largeur. Le palier de cette porte est
exhausse de 55 cm., ce qui montre que la profonJdeur du bassin a ete obtenue par la construc-
tion d'u!ll mur de olo"isonnement. Le plancher est du meme ciment. Contre le mur de cloisonne-
ment du bassin, on avait construit une sorte de banc, probablement !pOUl'se rerposer (largeur et
hauteur 23 cm.); et appuye',verticalement contre lui est le bloc en malrne (115 X 31 X 27 cm.).
Pres de ce banc se trouvait la dal:le en marne (57 X 23 X 7 cm.) ornementee de lignes obliques
taillees au burin (Tab' II, 3) qlUi, par ses dimen sions, devait recouvrir le banc.
iNos bains par leur type et leurs dimensio ns ressemblent a ceux des champs Decumates,")
qui sont de dimensions moindres et inst'al1es ol'dinairement dans un batim.ent affecte SiPecialement
a cet usage, a la difference de ceux, beaucoUlp pllUs grands et pllUs luxueux de Treves') qui sont
ajoutes d'habitude aJUXvillas. Il ne nous est pas possible aetuellement de dater nos bains d'apres
leurs amenagements, car, ceux-ci varient dans les diverses contrees. Nous pouvons seulement
constater que nos bains possedent un bassin en forme d'abside comme ceux du bas Em,pire aux
DeClUmates, et des colonnettes des suspen:surae de forme arrondie comme les bains de basse
epoque aux environs de Treves. Les chaJPiteaJux des pilastres toruves dans la villa correspon-
draient egalement a cette basse epoque.
Ma i s o n d' h a b ita t i o n. - Sous les deux entassements au pied de la collin€' Kose,
on a decouvert une ma·ison d'haJbitati()fi 'de for me rectangulJ.aire composee de trois pieces de
dimensions differentes devant lesquelles se trou ve un cOI1ridor (23 X 13 m.). Dans la partie ouest
du corridor, il y a un escalier faisant coude (ha uteur 1,40 cm.); la construction (possedait donc
un souterrain. Dans la partie orientale du corri dor, un grand fourneau avait ete constrlUit dont
seul le bas s'est conserve construit en dalles de schistes cimentees a1V€'Cde l'argile. Le corridor
semble avoir ete ferme, car devant l'escalier m eme il y a une porte laI1ge de 2 m. Les montants
de la porte etaient enduits de marne en partie taille. De l'escalier, on entrait d'abo1"d dans la
grande piece dans le souterrain de laquelle on a twuve des fragments de ceramique grossiere
et une assez grande quantite de debris effrires. A cate, dans la plus petLte piece, rten n'a ete
trouve. Dans la derniere piece, de .grandeIUTmo yenne, tournee vers le S1Ud,on a trouve des
fragments de chapiteaux de pilastres dont peut- etre cette piece etait OIrnee, car on n'en a trouve
que da!lls cette piece qU,oiqu'il ne soirt pas impo ssi'ble qu'ils puissent auss,j provenir des aut'res
pieces.
O r n eme n t s arc hit e c t o n i q u e s. - En rassemblant les fragments trouves on a
obtenu sinq chapiteaux de pHastres dont quelq ues uns ont ete obtenus par le rassem1Ylage de
9 fragments. Les cha.piteaux Nos 1, 2 (Talb. I, 1, 3. fig. 3; 3) sont ornes d'un motif vegetal stylise
ressemblant a une palme1ite. Sur le premier, lell deux qernieres feuilles sont repliees en s:pira~~
aux angles superieurs. Les trois autres cha-piteaux ont motif de "Wirblrosette« (No 3, 4, 5,
Tab. I, 5; II, 2, 1; fig. 3, 1, 4), dont le premi'el' a aussi des siPi!rales aux angles superieul's. Le
troisieme motif es't la rosette a doubles feuilles arrondies a-ux angles superieurs (Tab. I, 4, 5;
fig. 3, 2, 5). Outre ces cha:piteaux se sont egalement conserves les encadrements en marne l'un
a motif de colonne geometrisee (Tab. I, 2), les autres siITl{Plement a bordure superieure profilee
(Tab. II, 4). .
Ces chapiteaux de pilastres avec leur orne mentation sont les premieres decouvertes de ce
genre faites en Bosnie. Leur execution manque de 'Precision et represente un travail provincial.
L'O'rnementation est stylisee geometriquement et quelques motifs comme la palmette n'ont pas
jusqu'a present de pro ches analogies. L'ornemen taHon est en bas-relief, les cates sont C()U'PeS
obliquement, de sorte que les feuilles presentent une cou,pe triangulaire. A cause de ce procede
de travH iJ se forme toute une serie de surfaces elaires et obscures sans surfaces ,pOUl' adoucir
le passage. Ce violent contraste de la lumiexe et de l'ombre se constate souvent dans les
oeuvres de basse antiquite sous l'influence de l'Orient. Chez nous, cette technique a survecu
a l'antiquite et elle est a~Iiliquee dans l'ornementation du VlIIe au XIIe siede (jusqu'a 'Present,
en Bosnie, elle a ere tro'uvee a BlaŽJuj). Des mo tifs d'ornementation seul, jusq'a 'Present, le bien
connu motif de WirblroseHe a ete elll1lprunte a l' Orient. L' execution des autres mO'tifs est de
concejptl!on originale. Sont-ce sous l'influence ori entale, seulement des creations de nos ateliers
locaux, c'e-srt ce que nous Cliro>rendrontles decou vertes futures.
POUl' l'execution et poUl' les motifs, nous trouvons a nos cha'Piteaux quelques analogies
sur notre territoire. Le chapirt:eau de Grahovo·) 'Presente des analogies dans l'exeoution et le
motif de la rosette a feuilles poiniJues (Tab. I, 4, 5). Analogie egalement pOUl' la rosette a
feuiHes arrondies (Tab. I, 5) sur la eloison de l' eglise de Monasterine et de la basilique urbaine
de Solin qu'on date du Ve siecle. Des motifs de Wirblrosette d'execution analogue jusqu'a un
certain point se voient a Konjuh11) sur du mobilier date du VIe sieele. Ainsi donc, ce ne sont
pas seulement 'les IProcedes d'execution de nos chapiteaux qui trahissent une technique de basse
antiquite, mais des analogies sur notre terrain aJppuient aussi cet1:e date.
Cer ami q ue. - Tres peu de ceramique, d'ailleurs 'Par fragments (Tab. II, 7-9) dans la
petite piece des bains et daus maison d'hCl'bitati on. Elle a €otetrouve sur le plancher meme sOus
les gravats. La ceramique 'Plus fine est de terre jaune et de terre rouge; puis, on a trouve aussi
des fragments de poterie belge. A cote de cette fine ceramique, on a tro'lJ,ve egalement de la
ceramique grossiere de fabrica-tion locale, dont la technique Ure son origine encore de l'epoque
prehistOTique. Ces maigres fragments ne sont pas sruffIsants !pOUl'pouvoir fixer une date (Tab.
II, 7, 8). Sous le tas qui se trouvait audessus de la villa, a €ote enfouie une tombe medievale,
d'lun metre de profondeur, dont les ossements ont ete remues. A cate de cette tombe, on a
decouvert un fragment de ceramique du lVj:oyen age, de la basse epoque, a en juger 'par la
bordure (Tab. II, 5, 6, 9).
C o n cl u s i o n. - Notre villa avec ba-ins est de la categorie des modestes villas rustiques,
dont on ne trouve 'Pas d'analogue dans les villas mises jusqu'a Ipresen1: a jom en Bosnie. Elle a
ete construite a la maniere tYlpiquement :romai ne, sur la pente d'une colline, construction et
amenagement d'aiPres les principes romains. L'execution de l'ornementation des chapiteaux qui
accuse une routine moindre, indique une oeuvre de ma1tres-artisans 'Provindaux, ce qui est
a-ppuye aussi par les fragments et les debris de la ceramique grossiere.
iLa villa, d'a'Pres les indices dont on dis pose actuellement, n'etait pas isolee. Dans son
voisinage existent des vestiges de ruines autour des collines de Gradac et de Klobuk, et le long
de la route Ranko,vici-Rastovci. Au Gradac on voit des vestiges d'un retranchement, 'Probable-
ment d'un !poste de garde qui surveillait la route dans cet te vallee assez etroite, Sans nouvelles
recherches, il est difficile de fixer la date de ces constructions. D'a!pres le procede d'execution
des chalpiteaux et d'<3lpres les analogies, nous pouvons estimer qu'elles sont de basse antiquite,
et comme il s'agit de specimens inconnus chez nous jusqu'a present, On ne lP€'ut fixer un temne
avec precision, De meme, on se trouve dans l'in certitude POUl' etablir a quelle epoque la villa
a etedetl'uite. Seule la tombe du tumulus temoig\le que la villa etait dejA complctement dctruite
au Moyen age.
Dr 1. ere m o Š n i k: Nova anticka istraživanja kod Konjica Travnika
Tab. I
5 6
Pilaster-kapitell iz vile u Rankovicima

Dr l. ere m o Š n i k: Nova anticka istraživanja kod Konjica Travnika
Tab. II
Dr IRMA CREMOSNIK
Novi srednjevjekovni nalazi kod Prijedora*)
I
OSTACI CRKVE NA GRADINI ZECOVI
Prilikom ispitivanja rimskog utvrdenja na Gradini Zecovi naišlo se u sre-

dini platoa Gradine na jednu ruševa.nu za koju se nakon rašcišcavanja ustanovilo
da je crkva. Gradena je bila od materijala srušenog rimskog utvrdenja.
Gradina Zecovi nalazi se desno od puta Prijedor-Sanski Most, 7 km daleko
od Prijedora. U2JimaJju6iu obzi'r da Se u AlilŠicima 4 km dalje niz put nalazi ta-
kode ruševina srednjevjlekovne crkve, a u bliZ'ini samog Pl'ijedora u Cirkin-polju
takode jedna Crkvina, vidimo da su srednjevjekovne crkve vrlo ceste u ovom
kraju.
Po dimenzijama, ruševina crkve na Gradini se istice izmedu ovih ostalih
crkava. Njeni temelji su bolje ocuvani nego telffie~jiCrkvine kraj Prijedora, tako
da se osnova uglavnom mogla sigurno konstatovati. U narodu se sacuvala uspo-
mena na ovu crkvu, iako ne nosi ime crkvine. Na mjestu ruševine crkve, koje je
sasvim pokriveno obradivom zemljom, vlasnik Ðenanovic Jakup oruci našao je
srebreni tas. Tas nije sacuvan. Njegov crtež (sJ!.1) dala je prof. Radmila Matejevic.
Sl. 1 ---: Srebrena posuda sa Zecova po crtežu Matejeviceve
Na dnu srE,brene posude bio je urezan Hl'istov monogram sa slovima alfa (u) i
omega (tI»). Tas je prema tome pripadao rano-kršcanskoj crkvi kao i dio kamenih
ukrasa. Kao 'i ostali, i ovaj lokalitet je u literaturi malo poznat i do sada neispi-
tan. Radimski1) d:e na gradini vidio još ostatke temelja, cigle i troske. Smatra ih
rimskom utvrdom, koju su sagradili za odbranu ceste uz Sanu.
*) Istraživanja ovih lokaliteta vršena su sredstvima Zav,icajnog muzej,a uPrijedoru, a
materijal se nalazi u zbirkama tog muzej.a.
') V. Rad i m sky - O nekim prehistorickim i rimskim gradevnim ostacima u po-
drucju rijeke Sane u Bosni, Glasnik Z. M. 18911 g., str. 441.
Mjesto na Gradini, gdje se nalaze ruševine crkve, nije se moglo uociti pro-
silim okom, jer je nad ruševinom ležaa debeo sloj abradive zemlje. Jedino vrlo malo
uzvišenje nivoa indiciralo je to mjesto. Tek prilikom kopanja probnog rova povu-
cenog ad vrha do drugog kraja platoa, naišlo se u sredini na šut ispod deb1jeg
slaja obradive zemlje. Kako se zemljište spušta od istocne ka zapadnoj strani i od
juga ka sjeveru to su istocni dijelovi temelja crkve sa apsidom ležali skoro pod 2
metra dubokim slojem zemlje, dok je zapadni dio osnove crkve bio pod svega 30
cm debelim slojem humusa.
Rašcišcavanjem ruševine dobila s,e osnova crkve (20 X 9 m) ma da se od
temelja vrlo malo sacuvalo. Crkva Ije bila jednobrodna bazilika sa pripratom i dve
prigradene manje prostorije. Temelji su se fragmentarno ocuvali samo u luku ap-
side, u pregradnom zidu priprate i na jugozapadnom ugJu priprate. Gradeni su
vr1os'Olidno ad materijala srušenag antickog utvrdenja od kI1e'cnjaka. Temelji su
ukopani do jednog metra dubine, a široki su 90 cm. Samo temelj južnog zida crkve
je ukopan svega 40 cm ispod današnjeg nivoa i uži je, svega 80 cm širine. Vje-
rovatno je to usljed toga što zemljište koso opada od južnog prema sjevernom zidu
te je sjeverne temelje trebalo na vecu vis:inu graditi da bi se dobio ravan nivo
podnice. Mada su temelji vrlo slabo ocuvani moglo se je odvajanjem šuta od zdra-
vice ustanoviti ukopani temel'jni zid i prema tome i cijela osnava. Vidimo da je i
ova gradevina kao vecina u Bosni vrlo loše ocuvana usljed korišcenja materijala iz
ruševina (sl. 2).
Bolje je ocuvana podnica crkve l~oja se sastoji od 4-5 cm debelog premaza
maltera. Ovaj sloj maltera vecinom je stavljen direktno na sloj zemlje, a samo
mjestimicno leži na sloju podzida, to vj erovatno ondje gdje se podzid morao sta-
ri
vi,ti radi niveliranja poda. Podnica se je ocuvala skoro citava u ladi crkve, neido-
staje samo u apsidi i na sjeverozapadnom uglu lade. U priprati se ni'je sacuvala.
Priprata je isto podzidana slojem kamenja. To je vjerovatno podzid za podnicu,
kOlj,ise je ovdje morao izgraditi isto radi poravnavanja poda, jer se teren upravo
na tom mjestu jaka spušta.
Istu ovakvu zidanu osnavu podnice ima i usl<i prostm (3 m širine) koji se
naslanja na sjeverozapadni ugao zgrade. Ova podnica mogla se konstatovati samo
po konturama ove podnice, nigdje oko nj e se nije naišJo na trag temelja ili uko-
panog temelja nekog zida. Svakako da ovaj prostor prema tome nije spadao u
glavni arhitektonski sklop crkve, nego je ili plocnik ili neka prigradena prostorija.
Slican je slucaj i sa manjim poplocanim prastorom u sjeveroistocnom uglu
kralj' apside (sa 3 X 2 m). Ovdje takod,e manjkaju sigurne konture, jer nema traga
temeljima. Jedine ostatke pretstavlja opet neka vrsta podzida od ploca škrilijevca
koje su sastavljene malterom. Ploce su koso bile prislonjene uz strane ovog kom-
pleksa. Nij1ese moglo utvrditi da li ove ploce stoje kosa usljed slijeganja terena
na avom mjestu, jer je i'spod njih prehi'Stmijska jama sa vrlo prhkim i mekim kul ...
turn:im slojem punim 'ko1std.ju.Kako su ,i ovdje nadeni samo n~jdonjli slojevi pod-
zida ne može se o svrsi ovih ostataka nJišta sigurno suditi.
Spomenuli smo da je za gradevinski m'aterijal crkve korišcen lomljeni kTiec-
njak iz ruševine utvrdenja. Osim toga u sjeveroistocnom di~elu crkve, do apside,
nadeno je dosta sedre, što upucuje na to da su prosto["ije bile zasvodene. Plan
osnove kao i u crkve u Lisicicima'2) nije sasvim pravilan, prema zapadu kod pri-
prate' osnova se neštO' sužuje.
N ala z i - KakO' je veci di-o ruševine dosta plitko ispod površine zem1Jje,
kOlja se je stalno obradivala, to su usljed ras'krcivanja zidovi sasvim stradali a uz
to ,i kameni ukrasi. U šutu ruševine crkve nije bilo drugih nalaza do pet kamenih
ukrašenih fragmenata. U zemW iznad ruševine nadeni su fragmenti pI1ehistorijske
keramiJke, a ispod nivoa podnice u sjeverozapadnom uglu lade, na mjestu gdje je
pO'dn,icaoštecena, nadene su velike rimske verige za vatrište. Našlo se i fragmenata
') 1. Cl' e m o š n i k; Izvještaj o iskolPavanju na Crkvini u Lisicicima kod Konjica, Gla-

spik Z. M, 1954, str. 211.
Novi srednjevjekovni nalazi kod Prijedora 139
cigle i hipokaustnih tubul1usa. Ovi nalazi pokazuju da je na mjestu crkve bilo prvo
prehisto['ijsko naselje, na kome su kasnije i Rimljani gradili. Hipokaustna cigla
upucuje i na zgradu sa hipOlkaustom na ovom mlj:estu. Od nje, medutim, nije više
nadeno ni najmanjeg traga.
Kameni fragmenti 'su-nadeni u :sjeveroistocnom dijl€llulade, niže apside, pomi-
ješani sa sedrom, i to nešto maJ.o ispod nivoa pQldnice crkve. Razlikujemo dvije
vrste fragmenata i po materijalu i po obrad!i. Kapitel od mulj ike s'ivkaste bOlje
i
razlikuje se po obradi od Q1stalihfragmenata koji su odžuckaste mulj ike. Nadeno
je svega do sada pet fragmenata kamenih ukrasa i to slj,edeci:
r--------.,
I,
• ;
•,/.- ....
I I
~ I i
II ,'- __.-' ' I
L _
::
.. ' ..::.. .•. -~'.::-:-."::::\:.:"
~::".>'.:,
'.~..' . "
,-, .~:.:.. '.
..
.
~'.'
,;,,0 .. . .'
~.". . . .'. ' ." ~.:."" :
~'~>{':".'
}:.;'. . :.•.•.••.
!.'.:.: .... ·.;.!.· ••.i.~:.·.:;.:.•..•..•..
-...••.'. ~, .•.
" . . ' .
" "
. ~ .
o. ,"
... :,': .' .

. ,
,.
o,'
•
•
I
I
I
II
I
1
II
I
,
I
1
I
I,
I
I
I
L - - - --
Sl. 2 - PLam crkve na Gradini Zecovi
1) Gornji dio kapHela ad sive mulj ike sa ornamentom cvijeta (ljiljana) koji
izlazi izmedu dva lista spiralno uvijena na krajevima. Ispod sastava ovih listova,
na bridovima kapi tela, vidi se još ostata:k nekog plas1Jicnog ukrasa. Kod slicnih ana-
logija su to glave životinja. Gornji brtd kapitela .ukrašen d:e sa dvije trake, preko
kojih prelazi ornamenat cvijeta. Reljef ovih ornamenata j'e ravan i dosta plitko
izveden (duž. - 18, virs. - 12, šir. - 10 cm - Ta,p. I, 3). .
2) Fragmenat malog kapitela od žute mul'jike. Gornji brid je ukrašen sa tri
paralelne trake, koje 'li ~redini kapi tela. prave ispupcenje (gužvu)....Ispod traka je
ornamenat od cetiri spirale koje izlaze iz zajednicke drške. Cetvrta spi'rala nedo-
staje jer Ije lijevi ugao okrnjen. Spira<le su radene tehnikam kasag reza,' te se pa
t~hnici abrade avaj kapitel razlikuje ad prethadnag (duž. - 15, vis. - 10, šir. -
6 cm - Tab. I, 1).
3) Ugaani diO' place (sastavljen iz dva fragmenta) dasta aštecen, ukrašen
traprutnam p!>etenicam sa akam u sredini. Takade je ad žute muijike (duž. 30, vis.
- 28, deblj. - 7 cm - Tab. I, 4).
4) Fragmenat place sa profiliranim rubam i arnamentom pletenice sa okam
u sreclini (duž. - 14, vis. - 14, deblj. - 7,5 cm - Tab. I, 2).
5) Mali fragmenat adbijenag ornamenta pletenice sa akam u sredini (duž. 7,
vis. - 7,5, deblij. - 1,5 cm).
Šta se tice obrade ovih fragmenata nekli srna vec da se kapitel ad sive mu-
ljike pa materijalu i obradi neštO' advaja ad astalih fragmenata. Ndegova tehnika
abrade adgovara starokr.šcanskim arhitektonskim ukrasima. Reljef je vrlO' plitak,
ravne površine bez plasticnih ablika. Pa tame lici na reljefe Dabravine, Zenice i
drugim, kaji svoje plasticne forme takade padreduju ravnoj površini reljefa. Obl~ci
su pri tame kruti i stilizovani, kaO'<iprikaz ljiljana na našem reljefu. Pa avam
fragmentu crkva je vjerovatna nastala u starlokršcanskam periodu.
NeštO' drukcije tehnike !j'ekapitel od žute muUike sa spiralama. Spirale su
izvedene u tehnici slicnaj kasom rezu - nacin tehnike kaji se javlja vec u kasnoj
antici - i zatim se pojavljuje i kad pleternih ornamenata crkava u Primorju u
ranam srednjem vijeku. Dr Karaman3) za avaj kapitel smatra da je vjeravatnije
iz kasne starokršcanske preslavenske peri ade a ne iz vremena po naselje'Ilju Sla-
vena. To sudi pa jaš acuvanom uticaju antike, kaji se manifestuje u traclanam
abakusu sa flas-am kaji se je pretvOTia u ispupcenje na abakusu, i mativima spi-
rala Ikaje su uzete valjda iz elemenata karintskag kapitela, a vjeravama zamjenduju
helices i caulicalae. Zatim po tame šta spirale jaš nisu date anaka linearizirane i
adrvenjene kao što se javljaju na kapitelima crkava sa pleternam arnamentikam
u Primarju. U avo datiranje ga utvrduje i to da je iz istag kamenag materijala i
mativ debele pletenice sa akom prabadenim rupicam, za kaji mativ takade smatra
da je iz pasl~ednjeg vremena prije daseljenja Slavena.
Ova pletenica kaja zatvara u svaijim zava;ima debela ako aživljena rupicam,
javlja se vec u rimska doba kad nas na spameniku ratn'ika naden am u Jezerina-
ma4) i na urnama iz Ribica.5) Sam mativ imama i u cista klasicnaj kamenaj orna-
mentici na neikim primjer:ima u Rimu, sama je avdje mativ dvostruke pletenice sa
dva aka, koj:i je va,ljda provinci'jski majstor poiednostavia.6) Ova se pletenica jav-
lia i na ulamcima starokršcanskag drvenog pokucstva otkopanag u Otaku kad
Sinja (sada u Arhealaškam muzeiu u SplitU).7) U Bosni je isti primjer kaO' u Pri-
jedoru naden u Hercegovini ipatice vjeravatno iz ruševine crkve u Crnicima (inv.
br. 418, Stolac). Slican primjer pletenice je naden i na Humackoj Glavici kad
Bihaca, S) kOlji je zagublijen i ne nalazi se danas u muzeju.
Prema nadenim kamenim fragmentima crkva je dakle nastala u ranokršcan-
ska doba, dak nikakvih indicija nemamo na osnavu kojih bismo magli suditi do
kada je pastajala. Kaje mjesta avi nalazi inace zauzimaju u starokršcanskim nala-
zima ikalika asnava adgavara avam datiranju kamenag namještaja, astavlij:ama
kao atvarena pitanje strucnjacima za avaj periad.
3) Ove upute dao mi je prof. dr. Karaman usmeno na cemu mu se zahvaljujem.

') Wiss. Mitt III, 1895, Tab. XII.
5) D. Ser g e j e v s k i, Japodske urne, Glasnik 1950, g.
0) Pierre Gusman, L'art decorativ de Rome, T. I, pl. 7, T. II, pl. 150, 2.
7) Dr. Lj. Ka ram a n, Stari lliri i umjetnost, Hrv. Narod, Zagreb, 15. X. 1944.
S) C. Pat seh, Arch.-epigr. Untersuchungen, IV, Wiss. Mitt VII, str. 47, sl. 26.
II
CRKVINA KOD PRIJEDORA
Crkvinom se naziva blago uzvišenje desno od puta Prijedor-Sanski Most,
tri kilometra daleko od Prijedora. Nalazi se na njivi Hodžica Mehe. Uzvišica je
cetvrtastog oblika (do 20 m dužine), blag ih strana do 1.5 m vi:sine. Covjek ima uti-
sak da je ona umjetno nasta~a nas:ipanjem zemlj'e>.Do sada nvje lispitivana kao ni
ostali lokaliteti oko Prijedora. Radimsky9) je spominje i kaže da su njive na Crkvini
isprepJ~tene rimskim temeljima, od kojih danas više nema ni traga, sem cigle i
troske.
Nadaleko otko ove humke nalaze se uokolo ostaci željezne šljake, rimske cigle
i rimske keramike. Zato se prvobitno dobija utisak da ovaj lokalitet pripada rim-
skom dobu. Izgleda da narOdl'lOpredanje, koje je ostalo u imenu Crkvina, ima
neke osnove. Vec pri kopanju prvog rova naišlo se na tragove ruševine i ukopane
grobove na uzvišenju i njegovim padinama - situacija tipicna za naše crkvine. U
zemlji su nadeni fragmenti rimske cigle od krova i hipokausta i fragmenti rimske
keramike.
Zgrada - Po probnom rovu koji je povueen u pravcu jug~sjever mog/Lose
je konstatovati da ruševina leži na sredini platoa uzvišice. Sut ruševine je na mno-
go mjesta porni\ješan sa zemljom a u ruše,vinu su ukopani i grobovi.
Rašcišcavanjem ruševine pokazali su se vrlo fragmentarni i to krajnji ostaci
temelja, vjerovatno crkve koja je gradena na temeljima jedne druge zgrade. Medu-
ovim ostacima jasno se razlikuju dvije vrste zidova. Jedni od veceg i neobradenog
kamenja, vezanog krupnozrnim žuckastim malterom sa malo prim(jese kreca. Si-
rina tog zida je 95 cm. Druga vrsta zidova se ocuvala 'samo u krajnjem redu teme-
lja. Od sitnog je cetvrtasto lomljenog kamenja, vezanog cvrstim bijel!im malterom,
sa dodatkom cigle. To su svakako ostaci stare rimske zgrade što svjedoci tipicni
malter pomješan ciglom i tehnika i širina zidova. Sudeci po nalazima hipoka!Ustne
cigle a i po tome što su joj temelji 1,45 m ispod današnje površine, zgrada de vje-
rovatno imala hipokaust i prO\storije uzdignute na stubicima (suspensurae). Medu-
tim, od te zgrade o,stalo je samo par fragmenata temelja, tako da se po tome ne
može dobiti ni uvid u njenu osnovu.
I ostaci crkve su u vrlo slabom stanju. Zidove su u mnogo slucajeva naru-
šili grobovi. Kako se ruševina nalazi na humoznom podrucju gdje nema kamenja,
materijal 'jie raznesen za gradnju obližnjeg naselja. Istu sliku pokazuju i
ostaci drugih rimskih naselja kraj ovog puta, koji se mogu konstatovati jedino po
fragmentima cigle i keramike, kameni materijal je sav razvucen, kao na pr. i kod
rimskog naselja u obližnjim Ališicima.
Od kasnije zgrade crkve ocuvan je donekle samo zapadni poprecni zid visok
85 a debeo 95 cm. Kod ovog se zida mogla dobiti sigUTno debljina, dok su ostali
temelji zgrade ošteceni osobito s unutarnje strane od grobova, te im je debluina
neizvjesna, kao sjevernog i južnog zida. Temelji sjevernog zida ocuvani su sa vanj-
ske strane cijelom linijom do apside. Na jednom mjestu oni su 110 cm. Ostaci te-
melja južnog zida ocuvani su fragmentarno samo u zapadnom uglu, dok se prema
apsidi gube. Ova prostoriJja je jednobrodna (12 X 6 m) i završava se na istoku
polukružno, dakle apsidom. Ova kon tura apside mogla se je dobiti samo odvaja-
njem šuta od zemlje, jer se temelji apsid2 nisu ocuvali. Uopce kontura zgrade mo-
gla se je dosta pravilno dobiti odvajanjem šuta od zemlje. Ovu zemlju oko zgrade
nije pretstavljala zdravica, n~go zemlja pomilj,ešana sa keramikom i ciglom te prema
tome nije nadena u primarnom položaju. Linija apside dobijena odvajanjem šuta
od zemlje pocinje lukom vec od samih krajeva sjevernog i južnog zida. Po tom
obliku ona potsjeca na apside ranokršcanskih crkava (sl. 1).
0) V. Rad i m sky, O nekim prehistorickim i rimskim gradevnim ostacima u podrucju

rijeke Silne u Bosni, Glasnik Z. M. 1891 g., str. 442.
Uz avu glavnu prastoriju zgrade naslanja 'Se na zapadnoj strani jedna ma-
nja prastorija (3 X 2,5 m) koja ne zahvata cijelu širinu glavne prostorije, kalika
se maže pa krajnje fragmentarnim temeljima adrediti. Bila je gradena na teme-
ljima anticke zgrade. Od avih temeljnih zidova debljine 50-60 cm sacuvan je
sama zapadni dio. Sl~evernag zida, južni zid ti. njegav zapadni ugao, dok je zapadni
zid vecinam stradao. ad ukapanih grabava. Pras1Jarija je velicine 3,5 X 4 m. Uz južni
zid ave prastarije dagraden ja kamad zida raden grubim malteram imaterijalam
i pretstavlja sigurno dagradeni zid prilikam gradnje crkve. Prema tame izgleda da
je zid i ave prastarije bio. deblji ad antickag zida.
Od padnice su se sacuvaJ!i sama mali fragmenti a li. 'ana je dvavrsna kao. i
zidavi. Uz 'južni zid male prosta'rije, u širini ad 50 cm sacuvala se padnica ad bije-
lag malteira (Estrich) u kame tima kamadica cigle (na planu 1). Od iste vrste pad-
nice adržaa se kamad uz Zlaipadnizid lade crkve (na planu 2). Ostala dva frag-
menta padnice u glavnoj ladi (plan 3, 4) drukcijeg su sastJava. Malter je žut ad
grubljeg pijeska i nema primjesa cigle. Vjeravatna da su ta ostaci srednjevje-
kavne padnice. '
-- .••..
...•...
'''-,
\
\
\
\
I
, N
I
//
/
..-
//
_/
.
sl. 3,
Sl. 1 - Plan crkve na Crkvini k.od Prij,edora
Pa avaka fragmentarnim ostacima zgr,ade teška je dati i siguran sud o. nje-

noj svrsi, jer pa ovim ostacima ne možemo. sigurna konstatovati osnovu c~jele
zgrade. Njen abhk i kanture apside na istocnoj ,strani, zatim mnoštva grobava
okolo. zgrade i u njenam šutu upucuju na to da je ta bila crkva. Nemarna sigurnih
padataka na asnavu kajih bismo. mag,lri. suditi kada je pastala. JedJina pa nalazima,
i ta 'keramici, kaji pripadaju groblju, možemo. suditi da je bila vec u ruševinama u
kasnom srednjem vijeku, kada su u njen šut ukopavani grobovi.
Grob-lj'e - Spamenuta je vec da se prilikam kopanja probnog rava na-
išla na tragove grabava ako. i unutar zgrade. Grobovi koji su se pojavili u ravu ako.
ruševine bili su gusti, a uz ta su ležali i u tri reda jedan iznad drugag. Skelet je
obicna sama ukapan u zemlju, panekad sama a~vicen kamenjem. U avim graba-
vima ako. ruševine nije se našlo nikakvih prilaga.
Unutar citave zgrade u šut su takade bili ukapani grobavi. Usljed stalnog
ukapavanja skeleti su nadeni vrlo. pmemeceni, te su kosti sama fragmentarna na-
dene. Od grabova su se magli lijepa izdvojiti iz šuta i rašcistiti sama tri naj-
dublja, k(jja su ležala na samaj zdravici. Od taga su dva groba, (na planu I, II)
ukapana u malu prastariju, bili pakriveni placama, a treci grab u juga-zapadnam
uglu glavne lade (na planu III), bio je samo aivicen kamenim oblucima. Ležali su
1,45 m duboko ispod povfšine, dakle na istom nivou kao i podnica od maltera u
obe prostorije.
U svim tim grobovima nije nadeno pri:loga. Rastresena u šutu"nadena je rim-
ska cigla, kera.mika i željezni predmeti i srednjevjekovna keramika. Vecina sred-
nljevjekovne keramikJe nadena je na mjestima sa tragovima gara ispod kojih su
ležali fragmenti kostiju. Ta!kva mjesta sa garom nadena su u sjeverozapadnom
uglu male prostorije, u zapadnom uglu lade i u sredini aps~de. Nalazila su se na
80-100 cm ispod površine i svakako /pr:2tstavljaju ostatke dace održane na gro-
bovima. Ova keram~ka pripada kasnijem tipu srednj!s'Vjekovne keramike, i koliko
se na osnovu današnjeg datiranja može ustanoviti, mlada je od trinaestog viJjeka.
Da je to stvarno !keramika kasnijeg srednjeg vijeka govori u prilog i cinjenica da
u g~obovima nije nigdje nadeno priloga.
Nalazi - An t i c ka k era mi k a: Mali broj fragmenata anticke ke~amike
naden je svuda rastrešen u zemlji, i to su sljedeci: .
1) Fragmenat ruba veEke posude od neprecišcene žuckaste zemlje, dobro
pecene, sa uglacanom površinom (dim. 7 x 11,5 cm - Sl. 2, br. 1).
2) Fragmenat ravnog ruba zdjele od žuckasi.e precišcene i dobro pecene zem-
lje (5 x 4,5 cm - Sl. 2, br. 2).
Sl. 2 - RimsIm keramika
3) Fragmenat grla male posudice tankih zidova od nešto precišcene i dobro

pecene žute zem]je sa sivom prevlakom kojom vuerovatno imitira belgijsku robu
(4 x 3,5 cm - Sl. 2, br. 3).
4~ Fragmenat ravnog ruba zdjele od crvenkaste neprecišcene zemlje, tvrdo
pecene (4 x 4,5 cm - Sl. 2, br. 4).
5) Nekoli'ko fragmenata malih belgijskih posuda sa svjetlq.sivom i mrkO'm
površinom.
6) Fragmenat posude od svjetložute neprecišcene zemlje, sa ornamentom kru-
gova i polukrugova izmedu ravnih linija, nanesenom crvenom bojom (5,5 x 4,5
cm - SJ!. 2, br. 5).
Iz ovih opisa prema tome vidimO' da je i ovdje rimska keramika slicna kaD
i na drugim nalaziš tima do sada ispitanim. Zastupljeni su fragmenti belgijskog
posuda, zatim od finijre crvene i žute zemlJj'e, a uz to i fragmenti grublje domace
iZTa:deod neprecišcene zemlje, ponekad sa bojenim ornamentom.
Sl ave n s k alke ram ika: brojniji su fragmenti slavenske keramilke za
koju smo vec napomenuli da je vjerovatno kasnijeg porijekla. Rubovi ovih frag-
menata pripadaju skoro svi jednom tipu te su u opisu i crtežima date samo glavne
varijante.
1) Fragmenat profiliranog vertika~g ruba sa urezanim uskim paralelnim

linijama ispad vrata. Od sive je neprecišcene i dabra pet':ene zemLje, tankih zidava
(dim. 5,5 x 10 cm ~ Sl. 3, br. 1 i Tab. I, 5).
2) Fragmenat vertikalnag profiliranog ruba širokog i ista\knutag. Od crven-
kaste je neprecišcene, dobro pecene zeml'je, taIl!kih zidova (4,5 x 10,5 cm - Sl.
3, broj 2).
3) Zadebljan i profiliran rub posude nešto iskašen na van, od neprecišcene
sive zemlje, dobro pecene, sa tamnam p'I1evlakam (4,5 X 7 cm - Sl. 3, broj 3).
4) Ravan profiliran, . nešto iskošen rub na van, od zemlje ~ste fakture
(3 X 4,5 cm - Sl. 3, br. 4).
6) Prof<ilirani rub posude, nešto iskalŠen na van od zemlje iste fakture (3,5 X
X 6,5 cm - Sl. 3, br. 6).
7) Vertikalan prafiliran rub sa tamnom prevlakam od iste zemlje (2,5 X 4
cm - Sl. 3, br. 7).
8) Širaki vertJikalan prafilirani rub ad z,eml1je iste fakture, sive pavršine
(2,5 X 3,5 cm - Sl. 3, br. 8).
Sl. 3 - Prafili srednjevjekovne keramike
9) Ravan prafiliran rub pasude od zemlje iste fakture, mrke pavršine (4 X 3,5
cm - Sl. 3, br. 9).
10) Ravan nešto malo iSlkošen rub posude iste fakture sivkasie pavršine
(4 X 3 cm - Sl. 3, br. 10).
11) 'Ravan vertikaIni rub posude iste fakture mrke pavršine (2,5 X 6 - Sl.
3, braj 11).
12) Široki vertikalni prafilirani rub iste fakture svijet1e površine (3 X' 3
cm - Sl. 3, br. 12).
13) Uski vertikaIni profilirani rub iste fakture, žuckastoSlive površine (4,5 X
X 10,5 cm - Sl!. 3, br. 13).
14) Pr ofilir ani nešto izbaceni rub lonca iste fakture, mrke površine (2,5 X
X 4 cm - Sl. 3, br. 14).
15) Fragmenat pTafiliranog ~ešto iSlkošenog ruba posude iste fakture mrke
pavršine (3 X 8 cm - Sl. 3, br. 15).
16) Širakd. vertikalni rub lonca iste fakture sive pavršine (5 X 10 cm
Sl. 3, br. 16).
17) Široki vertikalll'i rub lonca jako profiliran, mrke pavršine (6 X 13,5 cm
- Sl. 3, br. 17).
18) Gornj~ dio i dno laptastag lanca izvijenag ruba nav an sa ukrasam para-
lelnih nešto vijugavih linija. Iste falkture kaO' prethadni. Tankih zidova, sivkaste
površine (diam. ruba 14 cm, dna 10 cm - Tab. I, 6 i 7). Naden iznad graba u
apSiidi crkve.
Uz keramiku je u šutu nadeno i nekoliko željeznih predmeta, kaji ost~j~
svakako neadredenog porijekla. Ta su: željezna kuka (duž. 11, š. 7,5 cm), velIkI
klinac (duž. 12 cm), kopca bez jezicca (diam. 6 cm) i alka sa dva ob'ruca (diam. 5
cm - Sl. 4).
Ovi opisani fragmenti srednjevjekovnog porijekla vecinom su nadeni iznad
grobova na mjestima sa tragovima gara, kao što smo vec primlj'etili. Poticu prema
tome sigurno od daca. Posude su sve iste fakture i varijante slicnih oblika. Fak-
tura je v'ec finija od fakture lonaca gradinske keramike, primjesa pijeska je sit-
nija, zemlja banje precišcena. Oblici posuda radeni na vitlu sigurne su izrade,
zidovi lonaca su tanki ma da su oni i veceg obima. Mahom su od sivkaste zemlje
sa svjetlijom Siivomili mrkom površinom. Oblici lonaca skoro svi pripadaju izgleda
tipu loptastog lonca (tzv. Bombentopf) sa vertikaInim užim ili širim profiliranim
. .,
Sl. 4 - Zeljezni predmeti
rubom (sl. 3, br. 1-5). Ovaj se tip lonca kod nas d1avljavec u Lisi6icima u anticko
doba, a i medu velikim mnoštvom materijala u Ilidži. Danas postoji mišljenje da
oValj tip keramike potice iz kasnijeg srednjeg vijeka. Po našim nalazima ne može-
mo ništa sigurno suditi o vremenu iz koga poticu, da li iz ranijeg ili kasnijeg sred-
njeg vijeka, j,er nema nika'kvih indicija po kojiima bismo mogli crkvu sigurno
datirati.
U šutu j~ naden samo sljedeci rimski novac, koji je iz cetvrtog vijeka i po
kome možemo jedino suditi da je valjda rimska zgrada na tom mjestu pripadala
kasnoj antici:
1) A.: CONSTANTINUS IVN. NOB. C, lijeva strana poprsja u punom
ornatu.
R.: U v;ijencu VOT. V. okolb toga natpis CAESARUM' NOSTRORUM,
kovnica necitka.
2) A: CONSTANS P. F. Aug. - desni obraz.
R: GLORIA EXERCITUS. Dva vojnika drže štit kopl!je, medu njima
bojni znak sa monogramom Hrista, kovnica - B. SlS.
RESUME
NOUVELLES DECOUVERTES ME DIEVALES PRES DE PRIJEDOR
I. Vestiges d'une eglise sur la gradina Zecovi
Au cours de l'examen d'une forteresse romaine sur le »oppidum« (gradina) Zecovi, on a
decouve['t au centre du plus haut plateau les ruines d'une eglise construite avec le materiel
de la forteresse l"omaine ecroulee.
Par :1a quantite de ces ruines, cette eglise se distingue des autres ruines d'eglise etudiees
dans les envirans, ·camme ceUes pres de Prijedor et ceHes d' AUšici. Le sau<veni'l' de l'eglise s'est
maintenu che;z; la lPalpulatian, quaique l'endrait ne Ip~r·te pas le nam de »Crkvina« (emplacement
'Ou existait une ancienne egUse). Le praprietaire du cham;p 'Ou se trauvent ces ruines avait, deja
a'Ulparavant, deterre en lalbaurant un plat en argent partant le mana.gramme du Christ et qui
dait etre de haute epaqlUe chretienne. Le plat n'a pas ete canserve et natiS n'avans pu en
abtenir qu'une esquisse (Fig. 1). ~
La c'Ouche de terre qui recauvrait les rui nes etant par endraits peu epalisse et le sal
ayant ete laJbaure, les murs en grande partie ant disparu, et l'an n'a pu abteni'r le plan de
l'eglise que d'apres les tranch€les creusees paur les fandaments. Il n'est res'te du mur que
quelque .peu dans l'arc de l' ahside, dans le mur de Cilaisannement du narthex et a s'On angle
sud-arienta1. L'egE'se etait une basiHque a une nef (20 X 9 m.), avec un narthex et deux petites
pieces ajautees. Le plan de l'eglise, de meme 'lue dans l'eglise de Lisicici n'est .pas absolument
regulier, mais se retrecit vers l'est. Le plancher s'est fragmentairement c'Onserve dans la nef
princ~pale; il est de martier pase directement sur le sol; ce n'est que .par endraits qu'il repose
sur la cauche de saubas,sement en pierre du mur cimente avec du martier; ceci praibablement
aux en:dra-its 'Ou 'un saubassement du mur etait necessai,re pour la niveUatian, le terrain des·
cendant el' ,pente dans la direction de l'auest. Paur cette rais on ,le plancher du narthex et de
la piece ajaute a l'ouest est recauvert par le saubassement du mur cansistant en· daHes de
pierres cimentees avec du martier. L'existence des deux pieces ajaut,ees du cate septentrianal
n'a pu etre eta!blie que grace il ce plancher. L·a petite piece contre l'abside meme avait un
plancher en daUes sohistoldes abliquement pase es - il se peut que ce saient les restes du bassin
du barr;Jtistere.
Des ornements en pierre de 1'l§glise, seul,s deux charpiteaux se sont conser,ves et des fra.g-
ments de plaques O'mementees d'une tresse avec un aei! en ·s'Onmilieu. Un des chaJpiteaux est de
mame gris arne d'un lys sortant d'entre deux feuilles enroulees en spi,ra'!e (Tab. I, 3). La
technique d'executi'On de cet arnement correspond il l'arnementation architectonique de haute
epaque chre1:ienne. Les fanmes sant raides et sty1isees, le relief plat sans formes plastiques.
camme a Da'hravina et a Zenica.
iLe second chapiteau de mame jaune est d'une tout autre technique; iiI est arne de quabre
spirales sortant d'un meme manche; ceUes-ci sont de cau:pe t.riangulaire 'camme les matifs de
l'arnementatian d'entrelacs (Tab. I, 1). Tautefahs, l'infiluence de l'ant'iquite assez sensible encare
qui se manifeste dans l'abaque tripartite aV1ec »Flass« transfarme en praeminences et par d'
autres elements 'aussi, fait penser qu'il previent de la periade ayant precede la venue des Slaves,
avant l'a:pparitian de l'amementatian d'enitrelacs.1)
La tresse avec un aei:! (Tab. I, 2, 4) est aussi de balsse antiquite. EUe apparait chez nous
dans une legere variante deja s'ur les manumen ts dlassiques de Jezerina,') Ribica") et meme a
Rame.') D'autre l)art, la tresse dan s }a variante identique a ete b:auvee parmi des arnements
de haute antiquite chretienne a Otak pres de Sinj.
D'alPres les fragmen1:s de pierre qui ant €lte trouv€ls, l'eglise a ete canstroite dans la
periode de haute antiq<uite chretienne. Na'Us ne disposons d'auoun inJdice qui permettrait d'
estimer jusqu'a quand eHe a subsi'ste.
II. »Crkvina« - emplacement d'ancienne egilise ,pres de Prijed.or

Il se twuve sur une e}('~vatian en pente donce a draite de la ra'ute Prijedor-Sanski Most,
a trais kilametres de Prijedar. Radim&ki') a vu encore sur ces champs des fanidemen1s de can-
structions romaines dant aujaurd'hui iiI ne restte pas de traces. La grande quantite de decombres,
de briques et de ceramique ramaine dannent l' impreS'sion que c'es1 ici une lacalite romaine.
Pourtant la traditian papulake qui a subsiste dans le nam »Cl'kvina« (ruines d'ancienne egUse)
- a ete canfirmee. •
Apres deblayage du terrain en cet endrait, an a decouvert les vestiges d'une eg1ise batie
sur les fondaments ramains. Les restes de briqu es de canstI'uctian et de briques d'hytpocaJusrte
temoilgnent nettement que la se trauvait une cansrtl'uction ramaine avec un hypacauste. L'
eg'1ise est a une nef (Fi,g. 1), avec une petite pie ce il l'ouest et une abside dans taute [a la~eur
de la nef, sitJuee a l'est. El~e ressemble par la au tYlpe des eglises de haute epaque chretienne.
Les fandements de 1'egli6e sant tres fragmentairement canserves et l'on n'en a pu determiner
partiellement que les cantours, par exemple, autaur de l'albside. Parmi ce qui en est reste,
Navi srednjevjekavni ruJ.lazi!rod Prijedora 147
an vait deux especes de murs et de 'Plancher. Les murs de la nef principa1J.esant plus €!!pais,
cansil'uits avec mains de precisian, tanJdis que dans la lPetite pie<:e se sant maintenus par
endraits des murs mains epais de pierre quadrang>uJake, cimentee avec de la chaux melanges
de brique, ce qui prabablement rejpresente les restes du maierieil de l'edifice antique. Dans
cette piece se sant egalement canserves des par ties du planchet antique de mO'rtier meJ.angede
bri:que (Fig. 1, 1 et 2). Dans la nef principale, par can1!re,le 'plancher est jaunatre et certaine-
ment d'arigine mains ancienne (Fig. 1, 3 et 4). I
Dans les decambres de l'eglise et autour d'ene :un grand nambre de tambesant ere
creusees qui ant detruit les murs de l'eglise. Dans l'interieur de l'eglise, ·tl'ais tom'bes seulemen.t
sant .demeurees intactes qui repasaient sur le plancher meme (Fig. ,1, .1, II, III), iandis que
tautes les autres sant tatalement pertuDbees. Au tour de l'eglise ex.ist<lJitegalement un cimetiere
au les tambes etaicnt densement dispasees. Cel1es-ci s'alignaient en tTais rangs l'un alU-dessus
de l'autre. On n'a trauve aucun Qbjet dans les tom'bes. Dans les decambres, an a trauve des
briques et de la ceramique ramaine eparpillees, de la ceramique m€dievale et quelques abjets
en metal (Fig. 4). La plus grande pa'1'tie de la ceramique medievale a ere trouvee a des en-
draits partant des traces de suie, ce qui signifie que des rHes funeraires etaient celebres srur
les tambes. ' , j'
La ccramique ramaine (Fig. 2, 1-5) est d'espece analagJue a cel1etrauvee dans les autres
lacalites ramaines. Des fragments de ceramique belge sant egalement representes, en terre fine
jaune et rauge, un fragment amemente de cercles geametDiques de cauleuT rouge, et de la
ceramique plus grassiere de fabricaiian lacale en al'gile nan epuree.
Toute la ceramique slave (Fig. 3, 1-17 et Tab. .1,5-7) est de meme facture et de farmes
analagues. L'executian est plus fine, la terre mieux epuree, .LesIparais minces, les farmes
faites au taur d'une main sure. Ene est en ma jarite en terre grisatre asurface gnise au brune.
La plus grande partie de la paterie semble etre de farme glaibulaire, a en juger pal' les bards
plus ou mains largement prafiles dans des vari antes ,diverses (Fig. 3, 1-5). On cannait deja ces
bards sur la ceramique ramaine d'Ilidža et de Li&icici. CeHe espece de ceramique medievale
est datee aujourd'hui du bas Moyen age. Nas fauilles ne naus faurrussent aoucune passibilite
de cantribuer a la determinatian de la date de cette ceramique, car les o,bjets trouves en cet
endrait ne naus 'permettent pas de determiner la date de la constructian de l'eglise ni celle
au ene a ete detruite.
10*
/
Dr l. ere m 'oŠ n i k: Novi srednjevjek'Ovni nalazi kod Prijedara
Tab. I
<li
~::-•..
tJ
.~
DIMITRIJE SERGEJEVSKI
Rimski miljokaz sa ceste Narona - Salona
Prigadam mag baravka u Ljubuškam u septembru 1953 gadine pasjetiO' sam

srednjevjekavnu nekrapalu »Pad Prženoffi«, kaja leži pared same ceste Ljubuški-
Vid. Tam prilikam cestar mi je abratia pažnju na veliki adlamak rimskag milja-
kaza, kaji je prije par mjeseci biO' O'tkapan tridesetak metara od nekrapale prema
sjeveru, a zapadna od ceste (sl. 1). Parcela se zave »Mekate«, a vlasništva je Ivana
Galica, pakajnag Jure; spada.u ata'r sela Biace. .
Odlamak je danji dio miljaka,za, visak 1.07 i sastaji se ad danjeg cetvrtastag
dijela, visakag 0.53, i garnjeg cilindrickag, visakag 0.54. Diametar je 0.42. Izrada je
dabra; dabro acuvana pavršina abradena je~ aštram zubacam; materijal je lapar
SI. 1 - Miljokaz sa ceste Narona-Salona
(mulj ika, mergel). Navpisa na a'vam adlamku ne mažemO' acekivCliti,jer je On danji

diO'miljokaza. Odlomak je naden u zemlji izvaljen. U suhazidu, kaji se prateže duž
ceste, naden je blizu mjesta nalaza takade i jedan manji adlamak ad cilindrickag
dijela miljokaza, ali bez natpisa. Mjesta nalaza udaljena je ad ceste ako deset me-
tara, a leži 9.25 km udaljena' od Ljubuskog.
Nalaz ovag miljakaza ne pretstavlja velika iznenadenje, jer sadašnja cesta
Ljubuški-Vid nije ništa drugo, nega reno'virana.rimska cesta, koja je spaj.al? ve--
150 Dimitrije Sergejevski
liko pristanište Naronul) sa glavnim gradom rimske provincije Dalmacije Salo-

nom.2) Mjesto nalaza leži na visoravni, koju rimska (tj. sadašnja) cesta sjece u pra-
voj liniji 'Od Prudske Drage (blizu Vida) prema selu Vitalina kod Ljubuškog. Tu,
na mjestu koje se sada zove Humwc, leže ostaci velikog rimskog logora na lijevoj
obali Trebižata. Logor je bio sagraden vjerovatno u doba cara Augusta,") dok je ce-
sta, bolje reci put, koji joj je prethodio, vj,erovatno znatno starijeg podjekla .. Ovu
cestu posjecivali su arheolozi, ali ad opisa ove ceste nas zanimaju samo o'pisi Balli-
fa4) i Patscha.5) Opis Ballifa je prekratak, dok Patsch, koji je licno pretražio ovu
cestu, opsežniji je. Ballif spa,minje na otsjeku Prudska Draga-Vitalina dva Qd-
lomka od miljokaza: »Zwei weitere Meilensteinbruchstiicke, n. 30 und 31, mit In-
schriftresten wurden in der Ni:ihe des Ortes Biaca aufgefunden.« Nikakvih drugih
potankosti 'On ne daje.O) Više cemo naci kod Patscha. On ~pominje na istom o1;sjeku
tri mjesta, gdje su, prema kazivanju starih ljudi, prije stajali miljokazi, koji se
nisu održali do vremena Ballifa i Patscha. Njihova stajališta su bila pokazana
Patschu, ali nikakvih tragova na tim mjesUma nije ostalo. Nesumnjivo je, da je naš
novonadeni odlomak onaj, za koji su stari ljudi rekli Patschu, da je stajao neko-
liko koraka od slI"ednjevjekovnog groblja »Pod Prženom«;7) njegove dimenzije 'Odgo-
varaju spomenutoj izjavi. Ocigledno je da je miljokaz biO' odavno razbijen, oboren
i zatrpan zemlj om.
Oba druga odlomka, dO'sada poznata i spomenuta od Ballifa, ne pripadaju
našemu komadu. Odlomak pod brojem Ballifa 30 (C. 1. L. III, 13318) slabe je izra-
de, cak nije cilindrican, vi:sok je 0.44, debeo ? Sacuvani su mali ostaci slova od
cetiri retka; slova su urezana nema,rno, slabo sacuvana, slabo citljiva. Materijal je
krecnjak. Vjerovatno je iz III vijeka. Br. 31 (C. 1. L., III, 13319) je mali odlomak,'
visok 0.32, diam. cca 0.34, bolji rad; ostaci od tri reda natpisa, koji nesumnjivo
spominje cara Ju1iana II (355-363).
Novonadeni miljokaz je, sudeci po dimenzijama i
dobroj izradi, iz I vijeka.
Svojim obli!kom 'Ondosta liM na miljokarze sa rimske ceste Knin-Sanski Most (Bal-
lif, o. C., pravac br. I), k'Oja je bila izgradena 47 godine n. e. Da li naš miljokaz
potice iz doba namjesnika Dola:bele,S) koji je por.mat kao energicni graditelj cesta
u našim krajevima, ne mo~emo utvrditi. .
RESUME
BORNE MILLIAIRE ROMAINE SUR LA ROUTE NARONA-SALONA
n y a cinquante ans, C. Patsch recherchait la route romaine Narona-Salona sur la section

Narona-Humac (camp de la VIle h~g,ion).Des vieillards lui avaient montre alo1's les endroits
ou se trouvaient tro:is bornes milliaires- romaines qui depuis longtemps deja avaient disparu.
On a retrouve maiJntenant la partie-inferieure de l'une d'entre eHes, recouverte de terre,
exactement a l'endroit qu'on lui avait indique. D'a:pres sa forme, cette borne est rprobablement
de la premiere moitie du leI' siecle de notre ere.
1) Sada selo Vid kod Metkovica.

2) Sada Solin kod Splita.
") Patsch kod Ballifa,' R5mische Strassen, 34.
') Philip P Ballif, R5mische Strassen in Bosnien und der Hercegovina. Nebst einem An-
hang libel' Inschriften von Dr. Karl Patsch, Wien, 1893.
5) Carl Patsch, Zur Geschichte und Topographie von Narona, Wien 1907, Sp. 27 i d.
U) Ballif, o. c. str. 32. Sada se odlomci nalaze u Zemaljskom muzeju.
7) Patsch, o. c., stupac 49 do 51. »Ein drittl"r Meilenstein wurde zwls·chen den Friedh5fen
"Stecci pod prženom« und "Crno groblje« bei Kilometer 7.444 links von der Strasse zer-
schlagen. Er soll 0.5 m libertag sichtbar gewesen sein.«
S) P. Cornelius Dolabella, namjesnik "Južnog Ilirika« od 14 (?) do 19 godine naše (l·re.
Interesantna je pocasna ba,za, koju su mu postavili U Epidaurumu (Cavtatu) »civitates SUlPleri~
orisp'rovmc:i~e aillurl~i« (Clj:., III, 1741),
NADA MILETIe
Nalaz ranosrednjevekovnih fibula IZ Rajlovca
Krajem meseca septembra, prilikam izvadenja svajih radava u selu Mihalje-

vicima (akO' 3 km ad Rajlavca, sarajevski srez), na brdu zvanam Varašište, jedinice
JNA nari.šlesu na jednu prastranu i gustu nekrapalu, ciji je veliki dea vec biO'uni-
šten prethadnim radavima.!) Odmah se poce,Yasa sistematskim atkapavanjem ne-
krapale na sada ugraženO'm pojasu, a na ostalam prastaru bice nastavljena sa ra-
dam sledece gadine. Medu malim brojem predmeta koji su slucajnO' nadeni i pre-
dati muzelju nalaze se i dve patpuna iden 1Jicnesrebrne lucne fibule ranag srednjeg
veka, kaje u našim krajevima i na Balkanu uapšte pretstavljaju, u adnasu na astale
Sl. 1
nalaze i astaLe ablasti, pravu retkO'st (sl. 1 i Tab. I). Mada su padaci o' nalazu avih
fibula uprava dragaceni, i mada se u literaturi apravdana žali na o' kudnast pada-
taka u slicnim slucajevima, akalnosti pad kajima su predmeti nadeni, ne dO'puštaju
nažalast nikakva detaljnije abaveštenje. Predmeti su ispali prilikam rušenja gar-
njeg sloja zemlljišta - jedna se fibula zadržala prilikam pada na jednom kamenu,
a druga je nadena 'li z€mlji kaja je sa tO'ga mesta O'dvucena dalje. To je sve šta je
poznata o' njihO'vom nalazu.
1) Bliži pooac'i o lokalitetu bice objavljeni prilikom obrade materijala sa nekropole po
Zqvr~en\:)m lskopavanju,
152 Nada Miletic
Kao što je vec receno, fibule su od srebra sa izvesnom primesom bakra i

pozlatom na vecem delu gornje površine i spadaju u tip tz. lucnih fibula sa dve
plocice - zaglavnom i nožnom (dužina 7,9 cm). Na polukružnoj zaglavnoj plocici
nalazi se pet dvostruko profi1iranih pozlacenih dugmeta. Polje plocice ukrašeno je
dvema vecim volutama, dkrenutim jedna prema drugoj, u sredini, i po jednom
malom u uglovima. Volute polaze iz zajednickog polukružnog brida kojim su odvo-
jene od širokog ruba. Donja plocica poligonallrlOg oblika ukrašena je vertikainim
S - spiralama, simetricI).o postavljenim na vertikalu koja izlazi iz ivicnog brida i
koja se na donjtem kralju završava sa dva spiralna zavoja. Ispod ove celine, kao
postament spiralnom ukrasu, nalazi se koncentricni pravougaonik, sa neizraženom
cetvrtom stranom. Ukras je izveden u tehnici klinastog ili kosog reza (Keilschnitt),
o kome je u literaturi vec dosta receno,2) i koj,i je karakteris1Jican i za vreme kome
naše fibule pripadaju i za elemente njihove ornamentike. Široki rub oko obe p]o-
cice, bez pozlate, ukrašen je dvostrukim nizom sitnih trouglova izradenih u niello-
tehnici. Ista traka plasticno data pruža se kroz sredinu pozlacenog luka, cije 'Su
ivice nešto zadebljale. Bocne gornje uglove nožne plocice ukrašavaju granatni ili
almandinski umeci, a donije dva plasticna koncentricna kruga (Wiirfel1augen).Nožna
plocica završava se u v~du jako stilizirane životinjske glave, sa koje je pozlatJa deli-
micno otpala, ali je sacuvan niello-ukras (tri horizontalne i jedna vertikalna linija
duž glave). Igla fibuJ1e,kod oba primerka slomljena, bila je pricvršcena za gvo-
zdenu šipku, obavijle'Ilu spiralom, koja je prolazila kroz dve probušene gvozdene
plocice na poledini zaglavne plocice,' a njen donji kralj, pridržavala je srebrna plo-
cica povijena u vidu kuke koja je iz]azila iz nožrueplocice (Na jednoj fibuli sacuvan
je mali deo igle koji je prolazio kroz ovaj kukasti deo).
Najbližu analogiju našim fibulama pretstavljaju dva para slicnih fibula kOlje
se vec od kraja prošlog vek,a nalaze u zbirci ZempJ'jsko1gmuzeja. Jedan par (:inv.br.
126) otkopan je 1890 g. u Han Potocima kod Mostara3) (u muzeju se naI'azi samo
jedna fibula), a drugi (inv. br. 132) je don et u muzej 1893 g., a naden je kod Trav-
nika na rimskom lokalitetu na Pecinskolj Rici, iznad Gornje Pecine.4) Iako je nave-
deno da U:enadena samo jedna fibula, prema inventaru u nalazu je ipak bio par,
. samo je druga fibula ja1kooštecena (nedostaje veliki deo nožne plocice; kako je
druga fibula oštecena u gornjem delu ove plocice, prelomijeni prime'rak upravo
i
omogucava dobijanje njenog potpunog oblika), što je verovatno bio razlog da je A.
Hoffer nJe uzme u obzir.
Mada ove f,ibule u citiranim clancima nisu detaljnije opisane, iz izvesnih
razloga to nece biti ucinjeno ni ovom prilikom i poslužice samo kao komparativni
materijal. I jedan i drugi par fibula pretstavljaju isti tip i istu grupu kao i nedavno
nadeni primeroi, uz izvesne varijante.
Fibula iz Han Potoka (sl 2a) je veoma sld.cna sa našima po obliku i dimen-
zijama (dužina 8,4 cm), po broju dugmeta i njihovom profilu, po oblliku nožne
plocice i njenom završetku u vidu stilizirane životinjske glave (u o'vom detalju
razlika je minimalna). Izradena je takode od srebra, ali sa vrlo dakom dozom bakra
i pozlacena je. Ukras nj,ene zagl'avne plocice i ovde su volute, ali drukcije ukom-
ponovane u polukružno polje. Široki rub je takode ukrašen dvo'strukom trakom
nieliranih sitnih trouglova i pruža se preko luka. U gorniim uglovima nožne plo-
cice su almandinski umeci, dok je prelaz ka završnom delu veoma blag, i nije
nicim naznacen. Jedinu bitnu razliku cini strogo geometriski ukras nožne plocice,
raden u istoj tehnici kao i ostali primerci. I sistem zakopcavanja je sasvim isti.
") A. Rie g 1, SpiitJromische Kunst-Ind ustrie, I, Wien, 1901, str. 154-163; J. Str z y-
go w s k i, Altai-Iran und die Wo1kerwanderung, Leipzig, 1917, str. 136; 1. C l' e m o š n i k,
Nalaz staroslovenskih mamuza iz Sultanovica, Glasnik zem. muz., 1951, str. 315-317.
3) W. Rad i m s k:)i, Rorndsche Graber bei Han Potoci nachts Mostar Wiss. Mitth. BuH,
I 1893, str. 306, sl. 6; prema naknadnom usme n~m saopštenju dr Z. Vinskog, na kome se ovom
prilikom zahvaljujem, druga fibula nalazi se u Becu.
') P. Ale x. H off e l' S. J., Fundorte romischer Alterthumer im Bezirke Travnik,
Wiss. Mitth. BuH, V, 1897, str. 258, sl. 4,
Nalaz ranosrednjevekovnih fibula iz RaJ"·_lo_v_c_a l_5_3 .
Fibule iz Pecinske Rike ('Sl. 2, b, c) su nešto vece (dužina 11 cm) imaju isti
oblik, broj i profil dugmeta zaglavne plocice, isti osnovni obhk nožne plocice i
sasvim slicnu stiliziranu životinjsku glavu kojom se fibula završava. Al'mandinski
umeoi naznacuju gornje uglove kao i donje, uz ukras stiliziran€' pticije glave, po
cemu se ovaj par' fibula izdvaja od prethodna dva. I
ovde je spirala osnovni ele-
menat ukrasa, data u drugoj kombinaciji i radena istom tehnikom. Rub je gladak
i nema nikakvog ukrasa, a luk je, u konturama isti, u detaljima nešto drukciji.
Srebro od koga su izradene ove fibule je ci'Stije, a tragovi pozlate, pored prtilicne
izlizanosti, su vleoma jasni. .
Sl. 2
I
pored izvesnih nejasnosti oko nestanka drugog primera iz Han Potoka i
nepotpunosti oko nalaza ostalih primera, one se nesumnjivo mogu tretirati kao tri
para fibula istoga tipa, jedinih primera nadenih dosada na teritorij i Bosne i Her-
cegovine. Malo iznenaduje da J. Werner u svom clanku o ovoj vrsti fibula5) nije
uzeo u obzir ranijl2' nadene primerke, mada su oni publikovani vec dosta davno.
Sledeci Wernerovu podelu ovog tipa fibula na dve osnovne grupe, sve naše treti-
rane fibule Ispadaju u grupu II, tj. u grupu fibula cija se nožna plocica završava
u vidu stilizirane životinjske glave,G) za razliku od grupe I, kO'ju karakteriše zavr-
šetak u obl'iku ljudskog lika.7) Prelaženjem pDeko ovih primera, kao i nekih primera
0) J o a c h. W e r n el!' - Slawische Bugelfibeln des 7. Jahrhunderts, Sonderdruck aus

Reinecke-Festschrift, Main,z; 1950.
0) Ibid. - op. cit., str. 160.
7) Ibid. - ap. cit., str. 150,
154 Nada Miletic
iz Hrvatske i Slavonije (Sisak, Srem. Karlovci, Zemun), publikovanih 1905 g.,R)

propuštena je magucnast pružanja potpunije slike rasprostranjenasti ave grupe
koja 'se dabija iz karte priložene citiranom clanku.U) Iako i sam pisac pamenutog
clanka pretpostavlja nepotpunost datog kataloga,lO) ovaj propust ima važnije pasle-
dice nego izostavljanje sama izvesnog broj,a primera iz ostalih oblasti, s abzirom
da su naše fibule jedini poznati primerci iz ovih kra'jeva. Bez abzira na njihov
mali broj, njihova pojava cini da kategoricko tvrdenje J. Wernera, da grupa II u
balkanskim zemljama nije zastupljena/I) gubi svoju cvrstu osnovu.
Pajava svatri primera naših fibula kao par, pojava dosta retka kako za
grupu I tako i za grupu II,l{!)Ije od presudne važnosti kako za njihavu etnicku pri-
padnast, tako i za njihovo datiranjle. Obicaj da se u ženskoj nošnji nalazi par fibula
je iskljucivO' germanski, prema tome i gotski, kao što nam i sam J. Werner na jed-
nom mestu potvrduje: »Nichts haben die gotischen Stamme von Siidruf3land bis
Spanien konservativer beibehalten als die Frauentracht mit einem Biigelfibelpaar
an den Schultern und einer groBen GiirtelschlieBe.« (Str. 165 navedenog clanka).
Na drugom mestu (str. 164) an navodi na Krimu tip srebrnih lucnih fibula sa spi-
ralnim ornamentom koje spadaju u grupu II, ciji Ij:e izraziti pretstavnik jedna
fibula sa nekropole iz Suuk-SuI3) i sa kojom par fibula iz okoline Travnika poka-
zuje slicnast da identicnosti, dodajuci i to da su fibu1e ovoga tipa upotrebljavali i
Ostogoti na Balkanu i u Italiji.H)
Prema tome, bez ikakvog kompl'ikovanja problema, nije teško odrediti kome
naše fibule pripadaju. To šta nedavno nadeni par fibula pokazuje nedostatak jed-
nog detalja koji karakteriše pomenuti gotski tip (pticilje glave na završnim uglo-
vima nožne plocice), manje jie važan podataJk za etnicku pripadnost fibula, nego
cinjenica da se one pojavljuju kao par. Ovaj poslednji argumenat i mesto njiho-
vog nalaza, skora u središtu Balkana, utice i na njihovo datiranje. Objašnjavajuci
razvoj »dvoplocaste« fibule, KaJitinski objašnjava pojavu dugmeta na zaglavnpj
plocici njihovom konstruktivnom funkcijoml:') (maskiranje šipki za koje ije pricvr-
šcena igla) i datira ovaj stadij u sred. III v. n. e.16) Naše fibule su ovaj stadij davna
prošle i pojava dugmeta ukusna profiliranih kod njih ima cisto dekorativni karak-
ter - stadij kaji Kalitinski datira u sred. IV v.J7)
Kako naše fibule pokazuju jednu sasvim razvijenu i zrelu formu ove vrste
i kada znamo kome su mogle pripadati, istoriske cin(jenice pružaju nam oslonac za
njihovo datiranje u poslednje decenije V v. i prvu pollovinu VI v.
Sto se mesta izrade ovih fibula tice ne bi se ništa odredeno za sada smelo
reci. Jedan detalj izdvaja naše fibule od ostalih paznatih primera (prema reproduk-
djama) izuzimajuci langobardske primere iz Italije - dvostruka traka nieliranih
trouglova na rubu fibula. Osim na fibulama iz Rajlovca i fibuli iz Han Po1oka o~aj
ukras se nalazi i na navedenoj fibuli iz Srem. Karlovaca (nap. 8). Mislim da bi bilo
preuranjeno tvrditi da su oVi primerci potekli iz iste radionice, gde je ovaj ukras
pretstavljao karakteristicnu crtu, ali OiVapojava ipak upucuje na takvu misao. U
svakom slucaju treba sacekati da je novi nala~i potvrde.
e) J. B I' U n Š m i d, Starine ranijeg srednjeg V'ijeka iz Hrvatske i Slavonije, Vjesnik

hrv. a~h. dr., NS VIlI, 1905, sur. 215, sl. 34; str. 216, sl. 32, 4; str. 217, sl. 35.
0) J. W e r ner, ap. cit. str. 163, sl. 5.
l0) Ibid. _ op. cit., str. 157.
11) Ibid. - i
op. cit., str. 167 170.
1") Ibid. - ap. cit., str. 157 i 162.
la) Ibid. _ op. cit. t. 41, B; A. Kalitinski - Seminari um Kondakovianum, Prag,
II 1928, T. XXXVII, 54.
1') J. We r ner, op. cit. str. 164.
1") A. Kal i t i n s k i, ap. cit., str. 282.
'0) Ibid. - op. cit., str. 307.

11) Ibid. - op. cit., str. 307.
N.alaz ranasrednjevekavnih fibula iz Rajlavca 155
RESUME
DECOUVERTE DES FIBULES DU DEBUT DU MOYEN AGE DE RAJLOVAC
On a recemment decauvert aux praches envirans de R.ajlavac (arrandissement de Sarajeva),

au caurs de travaux du sal, sur une calline, deux fibules en argent dOTe;au meme endrait,
an a u1terieurement etabli l'existence d'une dense necrapale et les travaux de fauille sant en
caurs. Quaique !J.esdon'llees sur cette decauverte manquent de precisian, an peut tautefO'is sup-
paser avec beaucoup de vtaisemblance que ces deux fibules farmaient une paire, etant danne
leur identite et qu'elles ant ete retirees du me me endrait.
Ces fihules alppa~tiennent au ty'pe de fibules en arc du haut Mayen age avec deux plaques
et des boutans sur la plaque superieure; iLeur arnementatian' est en spira1e dans la technique
du Keilschnitt. La plaque inferieure se termine en tete d'.animal fartement sty'lisee et, par ce
detail, elle rentre dans la 'groupe II institute par J. Werner dans san recent article sur cette
espece de fibules. Cette decauverte, avec deux autres paires de fibules tres resemblantes des
environs de Mostar et de Travnik, qui depuis langtemps deja fant partie de la caIQectiondu
Musee national, complete la carte de l'extension des fibules du groupe II que Werner .a ajoutee
a son article. Tombe en meme temps sa conclusian que des fibules de cette sorte n'existent
pas dans les BaIrkans.
Le fait, que dans les 1)raiscas ces fibules ant ete trouvees 'par paires, ce qui represente
une corutume c.aracteristique germanique dans le castume feminin, ainsi que le lieu au enes
ont ete decauvertes, permettent de 1es attribuer aux Gaths, qui au caurs de taut le Ve et des
premieres decades du VIe siecle ont habite dans ces cantrees.
N. Mi 1e t i c: Nalaz ranosrednjevjekovnih fibuJa iz Rajlovca
Tab. I
MARKO VEGO
Nadgrobni spomenICI porodice Sankovica

/ u selu Biskupu kod Konjica
U mjesecu julu 1954 god. vrslO sam istraživanje na srednjevjekovnoj lJle-

kropoli na' »Grckoj Glavici« u selu Biskupu kod Konjica u blizini sela Glavaticeva.
Tehnicke poslove je vršio preparator Ante Kucan i laborant Ismet Hajro. U ekipi
je sudjelovao i sudija Pavao Andelic kao pretstavnik kulturnog društva »Neretva«
iz Konjica.
Na pomenutoj nekropoli se nalaze nadgrobni Slpomenici iiZ Srednjeg vijeka
u veCenl broju. Zadržao sam se ovaj put samo na dijelu centralne Skupine spome-
nika koji se isticu po svojoj izradi i velicini nad ostalim, a svakako i po svojoj
važnosti jer 'se medu njima nalazi i jedan s natpisom. Napominjem da se nad-
grobni spomenik s natpisom nalazi zajedno. sa nekcliko drugih unqtar jedne '.Poru-
šene zgrade.
Ogranicio. sam se na dvanadgrobna spomenika u centralnoj skupini koje mi-
sli!m opisati u ovoj raspravi.
Na1:Jpisna spomeniku nije se mogao u cijelosti procitati prije nego sam od-
makao'susjedni spomenik koji je bio pritisnuo jednu stranu spomenika sa natpisom.
Atlmosferalije su oštetile na,tpis samo djelomicno tako da sam uspio da ga procitam.
Ustanovio sam da se natpis odnosi na gospoju Goisavu, ženu vojvode Radica Sanko-
yica koji je bio gospodar Humske Zemlje i nekih drugih sjevernih krajeva dana-
šnje HercegoJvilne. Suvereni gospodar vojvode Radica je bio bosanski kralj.
Dužina nadgrobnog spomenika gos'Poje Goisave iznosi 173 cm, širina 78 cm,
visina 75 cm. Spomenik je u obliku visokog sanduka bez ornamenata. Preparator
Ante Kucan je snimio fotografski položaj prvog reda nadgrobnih spomenika izmedu
kojih se nalazi nadgrobni spomenik gospoje Goi.save. Ovaj red spomenika se nalazi
s južne strane porušene zgrade gledajuci prema pocetku natpisa. (Vidi tablu I, sl. 1).
Preparator Ku.cal11.je uzeo abklac radi bolje iz'rade natpisa koji ce se u od-
ljevku izložiti u Zem. muzeju.
Nadgrobni 9pomeniJk s natpisom je ležao na cistoj pržini koja je, vjeTO'vatno,
donesena s rijeke Neretve koja tece u blizini ove nekropole. Grob gospoje Goisave
je dug 193 cm, dubok 165 cm. Skelet joj je bio netaknut jer se vide i ruke, koje
prekrštene leže na grudnom košu. Ispod pa'zuhe i oko ruku nadene su svilene
vrpce kao ostatak od vojvo,tkinje haljine. U ustima je naden dubrovacki dinar koji
na aversu ima sliku sv. Vlaha bez sigle ilSpodnjegove desnice. Legenda na aversu
glasi: S. BLASIV- S RAGVSII. Zubi su .joj svi zdravi pa se pretpostavlja da je
dosta mlada umda. Nad i oko skeleta nije bila ploca koja se u nekim hercegovaclkim
krajevima stavljala nad !pokojnikom. Nadena su cetiri gvozdena klinca sa glavom,
duga 45 cm. Gospoja Goisava je bila pokopana u drveni sanduk od koga se vide tra-
govi u zemlji. Vecih komada od sanduka nije bilo. Skelet je bio okrenut u pravcu
istok-zapRd. Drugih priloga nisam našao iako sam se tomu nadao jer se radi o
vojvotkinji. <Napominjem da sam dio njezina zubala prenio u Zemaljski muzej i
to onaj dio u kome je ležao dubrovacki dinar).
158 Marko Vego
koje jeAko isporedimo

obradila dubinu
dr Irma groba i vidjecemo
Cremošnik, neke nalazedauima
grobovima iz okolice
dosta ,slicnosti (DrKoniica,
1. Cr.e-
mošnik, »Izvještaj o iskopavanjima na Crkvini u Lisicicima kod Konjka«, štampan
u Gl. Zem muzeja 1954, str. 216-227).
Natpis na nadgrobnom spomeniku gospoje Goisave izraden je sa dvije strane
u dva reda, a sa druge dvije strane u jednom redu.
Pismo je bosanska cirilica XIV v.
Natpis glasi: - Ace Jle)K11rocnoja f011CaBb(Kovac je mjesto slova a stavio
meki poluglas b) kh11 Jypja EaoII1Jo1haa KyhbHJ1u;a BoeBOAe PaAI1"Iaa np11CTayKyh11
Ka3'Hu;aCaHKa 11)KyrrbHaE11Jl11jaKac rrO'lTeHJ1eMb 11rrp11ja CBOjyB11PY11 B11IIIHY
CJlaBY.- (Vidi sl. 2, 3, 4 i 5).
Vojvoda Radic Sankovic je izdao povelju Dubrovcanima 'u Zaboranima ikod
Glavaticeva 15 maja 1391 g. kojom im daje slobodu trgovine na njegovu teritoriju.
Tu se prvi put spominje gospoja Goisava kao Radiceva žena (Lj. Stojanovic, Stare
srp. povelje i pisma dio I, br. 130). U borbama izmedu Sankovica, Radenovica i
Hranica vojvoda Radic je bio uhvacen i zadržan u zatvoru od 1391 do 1398 god.
KARAKTERISTICNA SLOVA ILIGATURE
SA NATPISA GOSPOJE GOJ I S AVE
dd 015~r4E rhif\ c ?HN

IC Irt\MODnpCToUJUnYY
hob f{).
A1-l,lfd, ?N. Ne ~" ~.W,O;i\

~r.Mb.
Tada su Dubrovcani pomagali njegovu ženu Go,isavu i njezinu rodbinu šaljuci joj
novcanu pomoc i dozvoJu' da može živjeti u gradu Dubrovniku. Kad joj živo,t nije
bio siguran od Radicevih neprijatelja, odlucila je da zatraži od Dubrovcana slo-
bodni list (salvecondudum) da mož'e doci u Dubr.ovnik. Veliko vijece je odredi1o 2
a:prila 1397 da jroj se dade salveconductum s tim da može doci u Duibrovniik'sa SVo.-
jQm sestrom i živjeti u svojoj kuci koju su Dubrovcani daI'lovali porodici Sankovica
za zasluge koje su im ucinili. Veliko vijece piše da gospoja GDisava želi da dode u
Dubrovnik » .•. ad se 'P0nendurn curo eius sorore vel cum aliis, cum quibus ipsi pla-
cebit ... « i da može ostati u gradu Dubrovnvku dva mjeseca sa punom penztjDm (N.
Jorga, Notes et extratis ... II, 'str. 70).
Nikola Jorga misli da je gospoja Goisava živjela do 1404 g. stavljajuci tu
gDdinu pod upitnik, iako je baš u svojim izvorima, koje je objaviO' u pomea'lutoj
knjizi, imao jasne podatJke da to nije tacno (N. Jorga, o. 'C., str. 70, bilješka 5).
Radiceva žena Goisava došla je uproljece 1398 g. u Ston 'Pa Vijece umoJjenih
odreduje 19 maja 1398 g. da joj se dade 100 perpera da se može povratiti svom
mužu Radicu preko Cavta,ta uz pratnju dvaju plemica (N. Jorga, o. C., str. 73).
Ovaj podatak dokazuje da je gospoja Goisava bila još u životu 19 maja 1398 g. i da
je prije toga vojvoda Radic bio pušten iz zatvDra.
,Drugi izvDri govore da se vDjvoda Radic ženio drugi put tza 3 novembra 1399
god. Te godine, 3 novembra Vijece umoljenih odreduje da se pošalje poslanstvo na
Nadgrobni spomenici porodice Sankovica u selu Biskupu kod Konjicu 159
Radicev dvor s darom od 300 peI'lpera jer se u novembru obavilo njegovo drugo
vjencanje (de donando voyvoda Radiz ad suas nuptias ... ) (Vidi N. Jorga, o. C., 73
--75, bilj. 2 na str. 76 i VI. Coro:vic, HIstorija Bosne 1940, str. 363, bilj. 2).1) Tu se
jasno vidi da se radi o drugoj ženidbi vojvode Radica. Prema tome ja zakljucujem
da je gospoja Goisava umrla i~edu 19 maja 1398 i 3 nov. 1399 g. Kad se uzme u
obzir da je obicaj da se muškarac kod nas u Hercegovini ni danas ne ženi prije ne-
go prode godina dana od smrti prethodne žene, onda bi se moglo tvrditi da je go-
spoja Goisava umrla koncern 1398 g., jer je, vjerovatno, i vojvoda Radic cekao
godinu dana poslije smrti prve žene da bi sklopio drugi brak. Ko je bila druga žena
vojvode Radica, ja ne znam, jer nam izvori o tome šute. Samo po darivanju Du-
brovcana prilikom druge Radiceve ženidbe, možemo zakljuciti da je on bio veoma
ugledan kao i vojvoda Hrvoje komu su Dubrovcani darovali 26-III-1403 g. 300
perpera prigodom njegove ženidbe. (Vidi GI. Zem. m. 1908, str. 422).
Iz natpisa se vidi da je gospoja Goisava bila kcerka Jurja Baošica što do sada
nismo znali.
Kad sam otstranio nadgrobni spomenik (gledajuci prema pocetku natpi!sa
na spomeniku) od groba gospoje Goisave, opazio sam da se ispod spomenika nalaze
tri reda kamenova koji cine kaldrmu da spomenik cvršce stoji. U kaldrmi je bilo
17 komada klesanih kamenova, širokih oko 24 cm. Tada mi je bilo jasno da su isti
uzeti iz temelja 'Porušene zgrade, i to sa zapadne strane.
Kopajuci u ovom drugom grobu ustanovio sam da u njemu nije bilo prosija-
nog pijeska, nego je naden obicni materijal, pomiješan s malterom koji potjece iz
porušene zgrade. U dubini od 23 cm od kaldrme do unutrašnjeg dijela groiba!, a 40
cm daleko od jugoistocnog dijela istog groba, nadeni su ostaci borovog drveta koji
su ležali preko cijelog groba. Drvo je bilo široko oko 25 cm. Dužina groba je 192
cm, dubina od vrha kaldrme 143 cm, dubina zdravice 45 cm, širina iste 70 cm.
Nad pokojnikom nije bilo nikakvih ploca, nego. samo sitni materijal od ze-
mlje, maltera i kamencica. Od sanduka sam našao jedan ekser. Kostur pokojnika
je bio okrenut u pravcu istok-zapad. Grob nije niko prije mene dirao niti pljackao
kako je cesto bio obicaj, narocito li zapadnoj Hercegovini.
Ruke pokojnika su bile prekrštene na grudnom košu. Zubi su potpuno sa-
cuvani. Opci izgled zubi dokazuje da je pokojnik bio relativno mlad. Na lijevoj
strani na prsima našao sam 14 komada srednjevjekovnihobola (pimola): 12 mle-
tackih, jedan iz Mantove i jedan iz Verone. Novci su prilicito izlizani tako da je
teŠiko procitati legende svakoga.
Uzimanje kamenova iz temelja porušene zgrade za kaldrmu pod nadgrobni
Slpomen:iJkdokazuje da je zgrada bila porušena prije smrti covjeka koji je bio po-
kopan u ovaj grob. .
Smatram da je vrlo važno da napomenem da ima veci broj nadgrobnih spo-
menika koji leže odmah do zida zgrade s' vanjske strane tako da možemo zaklju-
citi da zgrada nije gradena za mauzolej porodice Sankovica, nego naprotiv da je
zgrada, po svoj prilici, ostatak cI1kveili kapelice.
Prilozi
1) Klinci koji su nadeni u grobu gospoje Goisave i u onom drugom bezime-

nom potjecu iz Dubrovnika ili iz bosanskih kovnica. Svi su iste dimenzije i oblilka.
Mislim da su iz XIV v.
2) Dubrovacki dinar sa slikom sv. Vlaha bez sigle ispod sveceve desnice,
kovan oko 1337 g. Legenda glasi: S. BLASIV-S RAGVSII.
3) Mletacki oboli pripadaju sljedecim duždevima: Lorencu Tiepolu (1269-
1275) tri komada, Ivanu Dandolu (1280-1289) jedan komad, nepoznatim duždevima
1) Zenidba vojvode Radica obavljena je sigurno u novembru mjesecu jer se u decembru

u hrišcanskim crkvama ne obavlja nikakvo vjencanje zbog "adventa« kad nastupaju postovi
pred božic.
160 Marko Vego
2 kamada i duždu Petru Gradenigu (1289-1311) pet kamada .Oslimspamenutlih na-

den je jedan kaji je biO'u stanju raspadanja, ali je sigurna mletacki. Cesta su puta
strucnjaci Zemaljskog muzeja nalazili u Bosni i Hercegovini navce dužda Petra
Gradeniga, asabita njegove groše. VrlO' su rijetki i interesantni ahali ('Picc'Oli)iz
Verane i Mantove. Naš pik'OJoir,>; Verane je isti kaO' i anaj 'Objavljeni u knjizi Fer-
dinanda Friedenburga »Mtinzkunde und Geldgeschichte der Einzelstaaten des Mit-
telaHers und der neueren Zeit« T. VII, br. 118. Strucnj,aci su ahale iz Verane nazi-
vali »Bernerlein«. Friedenburg kaže da su se kavali jednastavna i da su vrlO' važni
za njemacku n'Ovcanu i privrednu politiku (O'. c., str. 94). Ovi pikali potjecu iiZ 12-
13 vijeka (A. Luschin van Ebengreucht »Allgememe Mtinzkunde und Geldgeschich-
te«, str. 195, fig. 93).
Veama je va~an i lpiikaJoiz Mantave, koji potjecu ad ananimnih ita1ijanskih
biskupa (Corpus numm. ital. IV, Lambardia, 220 Mantova, Vesc'Ovi ananimi 1150
-1256 XIX).
4) Svilene vrpce kaje su nadene u grabu g'Ospaje Galisave patjecu, ipa svaj
prilici, iz Dubrovnika jer je gaspaja Gaisava bila više puta u Dubrovniku gdje je
paradica Sankovica 'imala svaju kucu kaju su im darovaH Dubravcani u znak pri-
jateljstva.
Istoriski pregled feudalne porodice Sankovica

Sankovici vuku lporijetlo ad župana Mi!ltena Draživajevica, gaspadara PopaJva,
bosanskog primarja (ad Storna da Petrova Sela) i Slanag. Oni su se širili i prema
istacnim i sjevernim dijelovima današnje Hercegavine. Vladali su Nevesinjskam
Zupam, garnjim tak'Om rijeke Neretve gdje su, kako mi izgleda pa avom najnavijem
nalazu i nekim poveljama, imali s,voju plemenitu baštinu na kojoj su se ipakopavali.
Zupan Milten Draživajevic je biO' utkajna.licnast na basanskam dvaru bana
Stjepana II Katramanica jer se cesta patpisivaa na 'Paveljama kaje je izdavaO'Stje-
pan II Katromanic. Prvi put se spaminje prilikam pazivanja Dubravcana na s,ta-
nHk (sastanak) 1335 g. na kame su rješavali spa~na pitanja (Lj. Stajanavic, Stare
srpske paveIje i pisma I, str. 44, 68, ciril.). ,
Milten se uskor'O pavezao s uglednam feudalnam poradicom Nenca Ciharica
iz Velic,ana (Papavo) davši ist'Om Nencu kcer Radacu za ženu kaja je kalsnije uzela
kaludersko ime Polihranija. Cihor,ici su bili najugledniji feudalci izmedu Katara
i Neretve. Oni su adržavaJi stalna veze s Dubrovcanima kakO' nam dubravacki
izvori govare (K. Jirecek, Vlastela humska na nat'Pisu u Velicanima u Gl. Zem. m.
IV, str. 279 i u Wissenschaftliche Mitt. III, 475).
Dubravcani su nastajali da žive u prija,teljlstvu sa ClihO'ricima li Draživ'Oje-
vicima jer inace nisu magli nesmetanO' aa abavljaju svaju trgavinu. Kad su Du··
brovcani pol,a:ziliu Hum, marali su praci prekO' njih'Ova teritorija. Nije biO' rijedak
slucaj da su Humljani pljackali dubrovacke trgavce na što su se Dubravcani tužili.
Spar'Ove ako toga su rješavali na stanku u Zatonu ili na kajem drugO'm ug'Ovare-
nam mjestu. Navešcu jedan primjer pritužbe dubravackag kneza ad 6 nov. 1278 g.
u kajaj se tuži na humskag kaznaca Bogdana de Radae ciji su ljudi 'Opljackali du-
brovacku robu (Dr. Gr. Cremošni:k, KanceIariski i natari,ski spisi, SKA 1932, str. 19).
Najopasnija zana za dubrovacke trgavce bila je ad Zatana do Stana, ad
Stana da Neretve. Pljacke su se dešavale i kad je Humska Zemlja priznavala vr-
hovnu vlast srpskih krailjeva iz kuce Nemanjica kaO' i u vrijeme vladanja balsan-
sbh banava (paslije 1322 g.). Da bi Dubrovcani osigurali svoju trgavinu, !kulpili su
ad cara Dušana 1333 g. padrucje ad Stana da Dubrovnika. Ipak ni paslije ta pa-
drucje nije bila sigurna jer su ga bosanski vojnid uzeli silam, iJaka su DubI'av-
cani kupili ad basanskog bana Stjepana II Kartramanica Stan i Pelješa'c uz gadišnji
dahadak ad 500 perpera (Lj. S1Jajanovic, a. C., diO' I, str. 52 i 54). Ni ta nije mnaga
pamoglo jer su bosanski vajnioi uznemiriva1i dubrovacke posjede bez obzira na
abaveze koje su bosan'Ski vlada,ri darli Republici. Ta je bio razlag što su Dubmvcani
nastajali da se sparazume s mjesnim feudalc'ima Sanka'vicima i bosanskim kraljem
kao v,rhovnim gaspodarem tih krajeva.
Nadgrobni spomenici porodice Sankovica u selu Biskupu kod Konjica 161
Župan Milten bio je Dubmvcanima veoma ~oznat kao i njegov sin Sanko
koji se cešce spominje uz svoga oca još od 1335 g. Dubrovcani su ga primili za
svoga gradanina 1348 g. U vrijeme bana Tvrtka Sanko je postao ka'Z'I1!a,c na bosan-
skom dvoru, tj. dobio je najviše dvorsko zvanje. Tada je i Sanko;v brat Gradoje
bio župan u Nevesinju i Trusini kod Stoca (1371-1373 g.). Zupan Gradolje se posljed-
nji put spominje 1391 g. (Mon. serb., str. 219). U svakoj nevo.lji Dubrovcani su
nalazili zaštitu kod kaznaca Sanka koji je mnogo znacio na bosanskom dvoru. Oni
su ga držai za svoga prijatelja i zagovo'rnika kod bosanskog bana.
Sankova žena se zvala Radosava, bratova djeca Budela i Sancin. Sestra mu
se zvala Draga (Mon. serb. 219). I Sanko je slao poslanstvo u Dubrovnik da izgladi
razne nesuglasice koje su nastale izmedu dubrovackih i Sankovih podanika (J. Re-
sti, Chronica, izd. N. No cllie, str. 141). Sanko je molio Dubrovcane da posreduju kod
hrvatsko-dalmatinskog bana da puste iz zatvora njegova brata župana Gradoju
(23 juna 1362 g.) (Lett. et Comm. Rag. I u Zborniku SKA IV 1935, str. 92-93). Iste
godine kaznac Sanko je bio u Kurilima gdje su ga Du'bI1OVcarudocekali sa 'Po-
sebnim poslanstvom koje je dobilo nclJI'edenje da ga pozdravi (J. Tadic, Lett. et
Comm. Rag. I, str 82).
U vrijeme borbe izmedu bana Tvrtka i njegovih feudala'ca Sanko je bio jedno
vrijeme Tvrtkov neprijatelj, ali se 1366 g. pomirio. To je ucinio i banov necak Da··
biša (J. Resti, o. c., str. 147-148).
Dubrovcani su cesto slali darove u novcu kaznacu Sanku iako se on tužio na
njih da mu ne šalju darove. On je napomenuo da želi nešto sukna. koje su inace Du-
brovcani darivali drugim feudalcima u bosanskoj državi (Gelcich, Libri Ref., tom III,
str. 91). Sankovi susjedi su smatrali da je on pravi nasljednik humskih knezova, pa
su mu Dubrovcani slali mogoriš u iznosu od 60 perpera koji su humski knezovi
redovito primali. Naravno da se tad iznos cesto mijenjao (Lj. Stojanovic, Stare srp.
pov. i pis. I dio, br. 102). Sanko se i poslije 'Prve bune ponovo bunio protiv bana
Tvrtka i opet pomirivao C1369 g.) Dubrovacki kronicar Resti piše da je kaznac
Sanka poginuo u bOlju protiv župana Nikole Altomanovica 1370 g. dok drugi tvrde
da je umro 1372 g. (Resti, o. c., str. 152, Wiss. Mitt. XI, 332).
Iako su prijateljske veze bile dobre izmedu kaznaca Sanka i Dubmvcana,
ponekad se Sanko tužio što mu dubrovacki trgovci placaju jeftino njegove pro-
izvode koje šalje na trg u Dubrovnik To se odnosilo narocito na pIlodaju stoke. i
žita (Lj. Stojanovic, o. c., dio I, br. 103).
Poslije Sankave smrti žwpansko prijestolje je uzeo njegov sin Bjeljak u za-
jednici s bratom knezom Radicem (kasnije vojvodom). Bjeljak je bio prisutan u
Zrnovnici kad je kralj Tvrtlko I izdao Dubrovcanima 'Povelju o povlast~cama 10
aprila 1378 g. Tu se župan Bjeljak naziva Sankovicem. On je nastavio pomirljivu
politiku pa i prijateljsku prema Dubmvniku te je uživao veliki ugled kod dubro-
vacke vlastele. Zato su mu Dubrovcani slah u bolesti i ljekara. Nakon dužih pre-
govora župan Bjeljak i vojvoda Radic Sanikovic dali' su Dubrovcanima u pleme-
nitu baštinu župe Konavle i Vitalinu 15 aprila 1391 g. Malo prije toga vojvoda
Radic je nosio naslov kneza kako stoji i na njegovu pecatu (Dr. Gr. Cremošnik u
Gl. Zem. m. 1951, str. 85-86 kaže da se u 'PecaJtui dalje nazivao knezom bez obzi-
ra što zvanicno nosi naslo'v vojvode).
Iz prednje povelje se vidi da je »krsno ime« Sankovica bilo sv. Juraj i sv.
Mihajlo. On nam još daje podatke o. drugim clanovima porodice Sankovica. Po-
slije mjesec dana nakon izdavanja pomenute povelje vojvoda Radic je docekao du-
brovacke poslanike na svom dvoru u Zaboranima kod Glavaticeva (oko 15 km
daleko od Glavaticeva) i potvrdio slobodu trgovine dubro.vackim trgovcima (15 ma-
ja 1391 g.) (Lj. Stojanovic, Stare srp. p. i p. dio I, br. 129).
Vojvoda 'Radic je stalno održavao trgovacke veze s Dubrovnikom jer nam
izvori kažu kako je kupo;vao ponekad žito u Dubrovniku još prije nego su nastu-
'Pile borbe sa Radenovicima i Hranicima. Dubrovcani su mu do,zvolili da izveze ce-
tiri stara (dubrova6ka mjera) žita 1379 g. (» ... pro suis denaris ... «, Liber Ref.
III u Mon. Rag. num. 208). Istina bilo je ponekad 1 svade izmedu njih kao što je
162 Marko Vego
slucaj 1389 g. kad su Turci napali na Srbiju a zaprijetili Bosni i Dubrovniku. Tada.
se, kako piše kronicar Resti, vojvoda Radic pomiric s Dubrovnikom iako je drugo
mislio kao i o~S'talislovenski knezovi otkako su pr1mHi grcku skizmu. TiID Resti sma-
tra kao i Jirecek da su Sankovici bili pravoslavni (J. Resti, o. C., str. 177-178).
Kako su Sankovici uživali veliki ugled u bosanskoj državi i posjedovali mno-
go župa na jugu Bosne, izazvali su zavist kod feudalaca Radenovica i Vukovica
(Hranica) koji su zajednicki napali Sankovu zemlju u decembru 1391 g. Izgleda da
je tada i vojvoda Radic 'palOu nemilost novog kralja Dabiše. Nakon težd.h borba
uspjelo je vojvodi Vlatku Vukovicu i knezu Pavlu Radenovicu da ga uhvate i bace
u tamnicu. Nakon toga 1392 g. su saveznici razdijelili njegove zemlje izmedu sebe
(Archiv fii slavo Phil. XIX, str. 386).
Vojvoda Radic je bio dugo u zatvoru a njegova porodica je ostala bez zaštite
i sredstava za bolji život. Dubrovcooi su !pokušavali više puta da ga oslobode pa su
cak intervenisali i na ugarskom dvoru. Vojvoda Radic je ostao u zatvoru od 1391-
1398 g. (N. Jorga, Notes et extra:its pOUl'servir a I histoire des croasades au XV-e
siecIe II, Paris 1889, bilj. 2 na str. 60).
On je ostao u nemilosti bosanskih kraljeva sve do dolaska na bosansko pri-
jestoIje kralja Ostoje ciji je Radic bio bliži saradni:k, narocito u vrijeme borbe O'ko
bosanskog prijestolja. Njegovi prijatelji u Dubrovniku nisu ga zaboravili pa je
vijece odredilo da se pošalje poslanik s novcem u Bosnu da ga otkupi (10 maja
1396 g.). Bilo je odredenO' da se taj poslanik zadrŽI u Bosni 15 dana (N. Jorga, o. C.,
II, str. 60. Tu se spominje: - ... pro liberatione Radicii Semchovich ... ).
Poslije O'slobodenja iz za,tvora voj voda Radic je b10 :svecano docekan od
svoje žene gospoje Godsave, kako sam naprijed rekao. Nakon par mjeseci Dubrov-
cani su ga 'pozvaili da dode u Dubrovnik da·se prijateljski porazgovore. Zato su mu
pisali posebno pismo 24 avg. 1398 g. (Lj. Stojanovic, o. C., dio I, br. 131). Tada se,
izgleda, nisu sporazumjeli. Vojvoda Radic nije imao dovoljno novaca da opremi
i
vojsku da zapocne bO'rbu sa Radenovicima i Hrauicima. Zato je moliO' Dub1"Ov-
cane da mu posude nešto novca. To mu Republika nije udovoljila izvinjavajuci se
da u državnoj kasi nema dukata (30 marta 1399 g.). Još .prije godinu dana on je
tražio od dubrovacke vlastele nešto i oružja. I tada je bio odbijen jer su se Du-
brovcani bO'jali njegovih protivnika na bosanskom dvoru.
Uprkos toga Dubwvcani nisu prestali voditi brigu oko toga kako bi došli u
!posjed bosanskog primorja i kako bi ukinuli sve zapreke za njihovu trgovinu. Ne-
što su ipak bili uspjeli 13 maja 1397 g. kad su nagovorili bosansku kraljicu Jelenu
da ukine carine na Maslini i u Slanom. Kralj Ostoja nije bio siguran za svoje pri-
jestolje pa je bio prisiljen da izda povelj u Dubrovcanima 15 januara 1399 g. u
Lišnid, na Usori, kojom poklanja Dubrovackoj Republici bosansko primorje. Tu
nije bio vojvoda Radic jer se nije potpisao na toj povelji iako je to željela dubrovacka
diplomatija (Lj. StO'janovic, o. C., I, br. 429). U znak zahvalnosti za us'pješni posao
Dubmvcani su dali kralju Ostoji naslov gradanina i vlastelina sa svim pravima
koja mu pripadaju (25 febr. 1399 g.).
Tim diplomatskim uspjesima Dubrovcana vojvoda Radic nije bio z~dO'voljan
pa je za to prigovarao Republici (Lj. Stojanovic, o, C., I, br. 133). Konacno se voj-
. voda Radic pomirio vec svršenim cinom pa je došao u Dubrovnik 20 avg. 1399 g. i
dobio O'becanje da ce mu darovati 1500 perpera za darovanje sela Lisca u bosan-
skom primorju. Radic je iezdaoo tome jednu povelju 25 avg. 1399 g. Kao svjedok
potpisan je Radicev rodak Dabiživ Cihoric do cijega je potpisa Dubrovnik mnogo
držao kao naj bližeg 'Svoga susjeda (Lj. Stojanovic, Stare srp. pov. i p. dio I, str. 78).
Poslije tri dana vojvoda Radic je O'tputovao u Ston (Gl. Zem. m., 1908 g., str. 273).
Tako su regulisani odnosi izmedu Dubrovcana i bosanske države i mjeSll1.ih
feudalaca. Od toga vremena Dubrovnik je zaokružio svoje teritorije i razv'Lo svolju
trgovinu sa susjednim zemljama. Odnosi izmedu vojvode Radica i Dubrovnika po-
stali su srdacniji sve do vremena kad se kralj Ostoja zavadio s Dubrovnikom.
Iako je ponekad vojvoda Radic bio u zavadi s kraljem Ostojom, on je ipak
pri koncu svoga života bio ugledan i priznat na bosanskom dvoru jer se potpisuje
Nadgl10bni spomenici porodice Sankovica u selu Biskwpu kod Konjica 163
na povelji kralja Ostoje koju je izdao voj vodi Hrvoju u Sutjesci 8 dec. 1400 g.
(Mon. serbica, str. 249).
U vrijeme borbe kralja Ostoje 'protiv Dubrovnika 1403 g. Ra:dic je bio glavni
komandant bosanske vojske koja je brojila oko 8000 vojnika. Tom prilik'Om je
zauzeo ustupljeno bosansko primorje i zarobio i mjesn'Og kneza. Resti prica da je
u "tom momentu vojvoda Radic javio dubrovackoj vlclJsteli da je to on ucinio na
tudi nagovor, tj. kralja Ostoje.U sklopu ovih operacija bio je vojvoda San.dalj Hra·-
ITici knez' Pavle Radenovic koji su poslali poslanika Vlatka patarena u Dubrovnik
da mu predlb'ži mir. To su ucinili kad su došli s vojskom na Brgat (Resti, Chroni1ca,
str. 199-201 izd. N. Nodila). "
Vec iduce godine 1404 se situacija promijenila jer je vojvoda Sandalj Hranic
ponovo napao na Radi,ceve zemlje i uhvatio ga te odveo u zatvor i oslijepi'O (Lett. e
comm. di Lev. od avg. 1452). Iz instrukcija dubrovackim 'poslanicima Paskalu Rasti-
cu i Marinu Bisti de Bona saznajemo da je Radic bio u zatvoru na Sandaljevu dvo-
ru na Drini (Lett. 1403-1410). Tako je vec u septembru 1404 g. vojvoda Sandalj
bio gospodar Huma a malo kasnije i Drijeva.
O daljnoj sudbini vojvode Radica izvori ne govore pa se pretpostavlja da je
te godine umro. To nam 'potvrduje i pismo Dubrovcana od 3 jula 1405 g. kojim
dubrovacki knez s vlastelom prima vojvodu Sandaja i brata mu kneza Vukca za
sv'Oje gracIane. Tom prilikom dubrovacki knez daruje braci Hranici!ma kucu u Du-
brovniku »... koju je bil' pr'vo Dubrovnik' dar'Ovao Radicu Sankovicu ... « (Mon.
sreb., str. 258).
Tako se završila sudbina politicke moci kuce Sankovica koja je (kuca Sanko-
vica) imala u rukama sudbinu Humske Zemlje oko stotinu godina, a mjesto nje do-
lazi porodica Kosaca.
Zakljucci
Što se tice samih grobova u selu Biskupu, može se zaikljuciti da su 'Oniunutar
ruševine pripadali 'Porodici Sankovica, jer nas na to upucuje nadgrobni. spomenik
vojvotkinje Goisave.
Nalaz novca iz 12, 13 i 14 v. dokazuje da se tu radi o bogatijim feudalcima
kao što su bili Sankovici koji su bili u rodbinskim vezama s porodicom Jurja Bao-
šica. Sam novac pokazuje i to da je došao u opticaj u Hum preko primorskih gra-
dova s kojima su Sankovici trgovali. Ja mislim da je u to d'Oba bio novac gornjo-
italijanskih gradova u opticaju u Humu i Bosni i da nije još bio u opticaju bo-
sanski novac pa ni dubrovacki. Daljnja ~skopavalI1jadonji.ece više svjetlaJ u to pi-
tanje jer nije iskljuceno da se u drugim grobovima unutar zgrade nadu bogatiji
prilozi.
Ja sam na1jJomenuoda su Sankovici nedaleko od nekropol'e na »Grckoj Gla-
vici« imali svoje dvore u selu Zaboranima. Prema tome i go.rnji tok rijel<:eNeretve
u vecem svome dijelu bio je u vlasti Sankovica jer se u selu Biskupu ne bi polm-·
pavali da im ono Il'ije pripadalo. Utvrdeno je da su se naši srednjevjekovni vladari
i feudalci pokopavali u crkvi, oko crkve ili na ruševinama gdje je nekad crkva
postojala (Dr. 1. CremošniJk, »Izvještaj o iskopavanjima na Crkvini u Usicicima
kod Konjica« u Gl. Zem. m. 1954, str. 213 i dalje). Tako pretpostavljam da je bio
i ovdje isti slucaj.
Istina je da stanovnici sela Biskupa ne nazivaju »Grcku Glavi,cu« Crkvi-
nom, ali ima tomu i razloga. Napominjem da su današnji .stanovnici sela Bisku'Pa
vecinom doseljeni katolici iz zapadne Hercegovine (19 i 20 v.) pa nije ni cudo što
kod njih ne postoji tradicija o postojanju neke stare cI'lkve.
Ja pretpostavljam na temelju nalaza novca i postavljanja kaldrme od kame-
nova, doneseni.h iz temelja porušene zgrade da je ista porušena prije II pollovine
14 v. Latinski izvori sa zapada nam govore da su u Bosni crkve rušeme. O tom
nam piše i pa'Pa Benedikt XII koji je to saznao' po pricanju. On piše banu Stje-
panu II Kotromanicu 28 febr. 1340 god. sljedece: - ... ut in principatu Bosnensi
11*
164 Marko Vego
cultus resta~,wet'UrdivinUlS,qui propter multos hereticos ibidem degentes totaliter

exinde, ut dicitur, est suhla,tus, quodque gratum et laudabiliter desiderium geris, ut
CJmneseccle-.>ie,que nunc inibi iacent dirute et destructe, auxiliante deo, in pristi-
num statum resurgant et restaurentur et ii eis 'divina officia secundum ritum et
morem ecclesiasticum ac fidelium celebrentur ... -. (Smiciklas, Cod. dipl., X, str.
525). To se vrijeme dobro slaže s nadenim obolima Petra Grardenlga (u drugom
grobu).
Sigurno su i Sankavici bili o tom ohavješteni jer su oni igrali u to vrijeme
veliku politicku ulogu na bosanskom dvoru kako sam vec spomenuo. Tu u blizini
treba tražiti i srednjevjekovni grad Borovac (Bukovac) za koga je M. Dinic držao
da je kod sela Ctceve koje je dosta blizu naše nekropole u selu Biskupu. Nije isklju-
ceno da 'Ova nekropola pombJgne da se to pitanje riješi (M. Dinic, Zemlje Hercoga
Svetoga Save u Glasu SKA 182, str. 207-208, ciril.), jer je blizu nje morao postojati
neki grad za odbranu. Seljaci danas zavu stari grad Dbar Bukovac.
Pronadeni obali gornjoitalijanskih gradova svjedoce da je pokojnik u dru-
gom grobu pokraj groba gospoje Goisave s lijeve strane pokopan izmedu 1289 i 1301
jer je naden medu njima naj.mladi obol dužda Petra Gradeniga koji je do 1311 g. bio
dužd a Bosna je pocela kovati novac oko 1301 god. Kako nije naden nijedan ko-
mad dubrovackog niti bosanskog novca zajedno sa obolima osim jednoga u ustima
gO'spaje Goisave, zakljucujem da je mrtvac u drugom grobu bez natpisa pokopan
oka 1301 god. Ja licna mislim da su feudalei stavljaE u grob novac koji je bio u
opticaju kao što je slucaj u grobu Goi:save. Znamo da je gospoja Goisava umrla po-
slije maja 1398 godine i da joj je u ustima bio dubrovacki dinar kavan oko 1337 g.
I da o smrti Goisave nemamo drugih izvora, mogli bismo po novcu zakljuciti pri-
bližni decenij njezine smrti. Zato je meni vrlo ubjedljivo što sam prije rekao o
drugom grobu i njegavu pokajlliku.
Kad je grob tepcide Brutala isk~pan kod gornjeg Turbeta blizu Travnika, nije
nadeno priloga jer je grob bio opljackan (Gl. Zem. m. 1915, str. 368-369). Nešto
je bolja situacija u grobu gosta Milutina na Humskom kod Foce gdje nije naden
novac, nego samo klinci od sanduka i nešto istrulih brokata. Tijelo mu je bilo po-
kopano na isti nacin kao i ono gospoje Goisave Sankovic (Gl. Zem. m. 1934, str. 82).
1. Cremošnik je pisala o iskopavanjima na Rogacicima i drugdje pa je nailazila
na piko1e italijanskih gradova. (Vidi o tome njezine clanke u Gl. Zem. m. 1951,
• I 1952, 1953 ,i 1954. g.).
Sto se tice svHenih vrpca koje su nadene u grobu Goisave Sankovic, sma-
tram da su dubrovackog porijekla jer su bosanski ieudalci narucivali svilu i sukno
iz Dubrovnika ili su dobivali :poklan u svili i suknu. Bosan51kifeudalci su cesto na-
rucivali i krojace iz Dubrovnika. Tako su radili Sandalj Hranic i vojvoda Hrvoje
Vukcic.
Nije nimalo cudnO' što u grobavima nije bilo bogatijih priloga jer je bio obi-
caj da se drago'Cijenosti tpo.klanjaju rodbini ili se pohranjuju kod vlastele u Du-
brovackoj Republici. To se najbolje vidi jz prakse dosadašnjih iskopavanja, pove-
lja i testamenata (Tha1l6czy, Studien zur Geschichte Bos. und Serb. im Mittelalter,
str. 227-230; Lj. Stojanovic, Stare srp. p. i p. dio I, str. 79-84, ciril.).
2) Slorva u natpisu su majuskula i dosta vješto urezana. Jasno se vidi da je
kovac (majstor) biO' vrlo vješt u pisanju pojedinih slo,va. To se ogleda u urezivanju
slova o, a, Ž, s, c i u raznim liga,turama. Majstor veže vokale sa konsonantima i
konsonante sa vokalima.
Naglasio sam da kao posljednje slova kod imena Goisave stoji tanki poluglas
mjesto slova a. To je sigurna nacin pisanja majstorova. Vojvoda Radic izricito spomi-
nje u povelji ime svoj etpTve~ene. Povelja je izdata u Zaboranima kod Glavaticeva 15
maja 1391 g. Vojvoda Radic piše: - ... kako da vjeru vojvoda Radic svoga oca
k'znca San'ka igospoje Radosave i 'Svoju Radicevu i svaje gospoje Goisave ... (Lj.
Stojanovic, Stare srp. p. i p. dio I, br. 130). Intitulacija Goisave sa imenom gospoje
nije neobicna u bosanskim, srpskim izetskim kancelarijama (Lj. Stojanovic, o. c.
dio I, br. 656 i 678).
Nadgl'obni spomenici porodice Sankovica u selu Biskulpu kod Konjka 165
Kovac je u natpisu nazvao gospoju Goisavu kucnicom po ohicaju onoga vre··

mena, ali ta rijec, u svakom slucaju, ozno,cava zakonitu 'ženu. Ime Goisave nije
neobicna tI Humu i Zeti u Srednjem vijeku.
U natpisu piše da je goslpaja Goisava stajala u kuci kaznaca Sanka i župana
Bjeljaka. Zašta kavac spaminje u natpisu sama kaznaca Sanka i župall1a Bjeljaka?
Ja mislim za ta šta je kaznac Sanka bia rodonacelnik kuce Sankavica, a šta je žu-
pan Bjeljak bia kucni domacin u daba udaje gaspcje Goisave. Vajvoda Radic spo·-
minje 25 avg. 1399 g. da je njegov brat župan Bjeljak »bogapoJtreban«, to jest da
je vec bio umro. Treba llCUpomenutida ime župana Bjeljaka dolazi u po,veljama sa
slovenskim jat 'o iza slova E, a na našem spomeniku izmedu slova E nema jata
nego dolazi tek iza drugag cirilskog slova H (EHJIJ.1tK).
Natpis narocito istice da se gospoja Goisava brinula za svoju vjeru i višnju
slavu, jer rijec prija ('IlPY1t)znaci brine se i dolazi od rijeci pri'jati »rrpY1tTH«
(TO'se ma-
že vidjeti kod Fr. Miklošica u Lexicon-u PalleosJoveni:co gra'eco-laitinum. izdat u Be-
cu 1865 g., str. 689).
U natpisu se spominje da je gospOojaGoisava bila kcerka Jurja Baošica koji
je prema dubrovackim zapisima imao jaš kceri - kaka sam naprtjed citirao je-
dan izvar N. Jorge (o. ,c., str. 70).
Iz gornjeg izlaganja i samoga natpisa ne maže se zakljuciti da su -8ankavici
biH heretici, nego naprativ da su biH, prema Jireceku, pravoslavni (Jirecek-Rada-
nic, Istorija Srba, cirilicam 1952, str. 267) I ja smatram da Sankovici nisu bilLhe-
retki nego su bili ili pravoslavni ili pristaše Bosanske crkve.
Ovaj nalaz nas upucuje da treba odbaciti ona mišljenja da su se visoki feu-
dalci pokopavali u skravite grobove i mjesta. Zato treba tražiti grobove i drugih
feudalaca baš ispad stecaka samo, nažalast, neki nemaju natpisa pa kojima bismO'
magli odrediti njihavu pri,padnast.
ZUSAMMENFASSUNG
DIE GRABDENKMALER DER FEUDALHERR EN SANKOVIC IN BISKUP BEl KONJIC IN
DER HERZEGOVINA
Im Monate Juli 1954 habe ich eine mitJtelaIterliche Nekropole im Dorie Biskup bei Konjie
in der Herzegovina entdeakt. Die Nekropole zahIt an 70 mittelalterliche Grabdenkmaler. Dabei
habe ich wahrgenommen, dass sieh etlkhe ze hn .von ih-nen auf einem zerfa'llenen Geba ude
befinden. Ich glaube, dass diese Rume den Dber rest einer Kirche oder einer Kapelle darstellt.
Ieh habe das Fundament des Gebaudes ausgegraben !Und hiebei konstatiert, dass in das Fun-
dament 'Schon Ibehauene Steine eingemauert sind. ,Ich ha!be bemerkt, dass einer diesel' behauenen
Steine aus dem Fundament °herausgenommen w oriden war und dass er unter ein GraJbdeIlJkm1l
als Unterlage gesteUt wurde. Das ist ein klarer Beweis dafUr, dass diese Kirche viel fruher
zerstort wurde" als jener Tote unter di esem Gr abdenkmal bestattet wurde, da man na'ch den
gefundenen BeiJlagen im Grabe behaupten ikann, dass der Verstorbene VOl' dem Jahre 130,1be.,.
el'di,gt wurde.
Die lateinischen Quel!len beriohten uns ub er die Zerstorung von Kirehen im Mitte1aIter,
n.amentlich im XIII und XIV Jahrhundert. So Izum Beispiel der Pa!P\St Benediktits XII.
schreibt dem bosnischen Banus Stjepan II. Ko tromanic, dass die zerstfuten Kirehen wieder
errichtet werden sollen (1340'). (Sieh: \Smiciklas, Codex diplomaticus, X., \S. 525).
InnerhalLb des Izerstorten Gebaudes gibt es etliehe zehn Grabdenkmaler, unter denen es
ein gilbt, das den iNamen der Frau Goisava, der GemahliJn des Herwgs Radic Sankovic tragt,
der gegen Ende des XIV. Jahrhunderts in dem Lande Hum und im Unter1auf des Flusses
Narenta herrsehte.
Der Herzog Radic war der Sohn des Gau fi.irsten Sanko (des spateren hohen Hof,beamten)
und der Bruder des Gaufiirsten Bjeljak und des Gaufursten Gradoje, der um Nevesinje in der
Herzegovina herrsehte.
iDie hohen bosnisohen Feudalherren Pavao Radenovic und Vlatko Vukovic fielen die
Lander des Herzogs RadilC an und wanen ihn unter Zustimmung des Konigs Dabiša ins
i<er)<;er. Er blie-b im Kerker l;Jis zum Jahre 1398, wahrend seine ~ander unter qie bOSIl!iChen
166 Marko Vego
Machthaber verteill.t wurden. Er wurde aus de m Kerker entlassen auf die Intervention der
Ragusaner, mit welchen sie Vertrage tiber die tJ1bergabe des Dorfes Lisac am bosnischen
Ki.istenlande im Jahre 1399 absch10 ssen. Der Herzog Radic hatte auch spater nach dem Jahre
1400 das fUhrende Wort am Hofe des bosnischen Konigs Ostoja, bisihn im Jahre 1404 der Herzog
Sandalj Hranic gefangennahm und ihn ins Ge fangnis in seinem 'Schlosse an der Drina, wahr-
scheinlich in Samoho'l' an der Dr,ina steckte. Dort wurde er geblendet und starb in demselben
Jahre.
Die Inschrift auf dem Grabe der Herzog>in Goisava i'st in der Volikssprache abgefasst und
in der Cyrillika gegeben. Der Schre1ber war sehr schriftkundig, denn er kannte mehrere
Arten von Buchstabenschreihungen (Sieh Abb. 2, 3, 4 und 5). Die Inschrift verrat uns, dass d~e
Frau Go>isava di'e Tochtetr von Juraj Baoši.c war. Die Ragusaner Quellen zitieren Goisava das
letztmal im Mai 1398, abel' sie berichten uns wieder tiber die zweite Heirat ihres Gemahls,
des Herzogs Radic, im Novemibel' 1399. Das heisst, dass Goisava starb in der Zeit zwi'schen
Mai 1398 und 3. il'iIovember 1399, als einige Ra gusaner Gesandten bestimmt waren, die dem
Herzog Radic Geschenke zu seiner zweiten Heirat tiberbringen sollten. Demnach wurde auch
die Inschrift !zu diesel' Zeit, d. h. Ende XIV. Jahrhundert geschrieben.
In diesem Grabe habe ich das Skeilett der Frau Goisava gefu:nden, die in ihrem Munde
einen Ragusaner Dinar ohne Sigel, der um das Jahr 1337 gepragt wurde, halt. Ausserdem
wurde in dem Grahe der Rest eines seidenen K,leides gefunden.
Als kh noch ein benachibartes Grab aus grub, fand ich auf der li.nken Seite der Brust
14 Oboli uZW.: 12 venezianische aus dem Mittelalter, einen aus Mantua und einen aus Verona.
Ausserdem sieht man, dass der Verstorbene in einem Holzsarg begraben war, wie auch der
Kor-per der Fra'u G'0isava, da man sowohl in einem als auch im anderen Grabe eiserne Nag'el
von 45 cm. Lange fand. Die Venezianer Oboli stammen von den folgenden iDogen ab: Drei
Sti.ick vom Dogen Lorenza Tiepolo (1269-1278), ei.n SWck von Giovanni Dandolo (1280-1289),
zwei iSWck von unbekannten Dogen und ein Sti.ick vom Dogen Pietro Graldenigo (1289-1311).
Ein Obolus, der auch venezianischer Abkunft war, befand gJich im Zustande der Zersetzung.
Interessant ist der Fund eines Plccoilos aus Verona und eines aus Mantua. Der gefundene
Picoolo aus Verona ist gle.jch demjenigen auf der Tafel VII. Ni 118 in Buche Ferdinands
Friedenburg »Mi.inzkunde und Geldgeschichte der Einzeilstaaten des Mittelalters und der neu-
eren Zeit«. Solche Oboili stammen aus dem XH:.-XIII. Jahrhundert und slilnd sehr wichtig ftir
die deutsche Geldpolitik (A. Luschin von Ebengreuth »Allgemeine Mi.inzkunde und Geldge-
schichte«, Seite 195, Fig. 93). Noch wichti.ger ist der Piccolo aus Mantua von einem Bi:schof
(Co'rpus numm. ital. IV, Lombardia, 22'01 Manto va, Vescov.i anonimi 1150~1256 XIX).
Der Obolifund in der Herzegovina ist aus der T~tsache erklarlich, dass die Familie
Sankovic mit den dalmatinischen Stadt.en enge Handelsvetlbindungen unterhielt (Ausfuhr von
Rohstoffen).
Es >ist uns schon lan~st bekannt, dass den Toten Geldstticke in den Mund gelegt wurden.
Hiel' also in diesen Grabern sehen w>ir d~e Wie del'belebung alter Brauche der Griechen und
Romer.
Diesel' Graberfund der Sankovici ist wich tig fi.ir die heimische und fremde Geschichte,
da hiel' die GrabergrUlppe einer ganzen Famiilie gefunden wurde, und zwar auf einem Orte,
der auch poUtisch der feudalen Familie Sanko vic gehorte, die ihrerseits dals Schicksal des
Landes Hum fast ein ganzes Jahrhundert hin dur'ch in ihren Handen . hielt.
Ich wi.irde geneigt sein, auf Grund d>ieses Fundes Z'U behaupten, dass man steinerne Grab-
denkmaler in Herz'ego:vina schon VOl' dem XIII. Jahrhundert auf die Graber su setzen pf,legte.
ivI. V e g o: Nadgrobni spomenici porodice Sankovica kod Konjica
Tab. I
Dr JOZO PETROVIC
Dinarici ugarsko-hrvatskih kraljeva

Matije Korvina 1458-1490 i Wladislava II. Jagelovica 1490-1516 otkriveni
u Lamincima kod Bos. Gradiške*)
Ko'vac na bos. herc. stecdma kuj,e slova

u kamen. Ovdje kovac kuje novac - iz vreme-
na, kada je kovan ovaj opisani novac iz Lami-
naca. Reljef je sa glavice stuba St. Georges de
Bocherville - Normandia. Popularisao Edward
Gans - Numismatic Fine Arts 100/1953, Berke-
ley, California.»Udri { ne misli!« Zato toliko gre-
šaka na novcima, a ne kao u antici u kojoj su
i portreti i natpisi pedantno tocni.
Narodni odbor bosanskogradiškog sreza (Sekretarijat za !prosvjetu i kulhlru

Br. 1113-1/54) uputio je Zemaljskome muzeju u Sarajevu 1550 komada sl~mh,
srebrenih veoma oksidiranih parica i dijelove vrca, u kojemu je to blago ležalo
mal' ne 500 godina. Ovih 1550 komada koje je Muzej dobio ne ispunjava ni
cetvrtinu rekons1:ruisanog lonca. Vrc je bio pun parka sve do grkljana - što se
vidi po o1:iscima rde na lomeu. Za nalazaca" Muzej i nauku propalo je više hiljada
komada, što je neoprostiva greška. Ma koliko narodne vlasti popularišu nauku, to
neupuceni ljudi nanose štetu sebi i zajednici. Da je citavo blago došlo u Muzej, na-o
gmda onome, ko je to blago našao, bila bi primjerna. Sa ovako krnjim nalazom te-
ško je donositi naucne za!kljucke.
Zahvalni smo Budicu Bogdanu, koji je i ovoliko od toga blaga !predao Na-
rodnom odboru, a ovome što je taj novac poslao u Zemaljski muzej. Zahvalni smo
kolegi Radi Uhliku koji nam je pomogao kod madarskog teksta numizmaticara
Rethy-a.
Na paricama iz Lamim.aca vidimo Mariju kako sjedi. Na glavi Je kruna, sve-
tacki nimbus ili samo veo. Marija drži Isusa u desnom ili u lijevome naramku. Ta
*} Brojevi inventara 4364-453~
168 Dr Jozo Petrovic
je scena neki puta slabo, a drugi puta vedro prikazana. Do koljena Mariji su slova
za kontirolu 'emisije, a zovemO'ih s1glama(sigillum - žig).
Oka te scene piše: patran-(a) (h)-ungarie - zaštitnica Ugarske. Na nalicju je
zagonetan crtež - rebus - kodega je lahko riješiti. Tu vidimO' okvir i u njemu u
lijevom gorn}em uglu cetiri vodoravne gredice. To je grb Madarske. Madari su
u IX vijeku upali u more slavenstva - tu se smjestili i ugnijezdili na laktu Dunava,
pa otuda ispadali na brzim konjima po pljacku na sve cetiri strane svijetal) dok
ih OtO' Vleliki ne smiTi na Leškom polju 955 godine.
U desnome uglu, kakO' mi gledamo, a ne heraldicki, vidimo dvostruki križ
Erdelja.
Ispod madarskih greda vidiJmo dvije ljudske glave sa ortvarenim krunama -
grb Dalmacije. Treca glava toga grba pokrivena je centralnim štitom, pa se ne vidi.
Ispod dvoIStrukoga križa vidimO' uspravljenoga ceškog lava. U sredini toga okvira
smješten je manji štit i na njemu crna ptica gavran - grb abitelji Korvinusa. (Cor-
vus lat. - gavran, corvinus - Gavrancic).
Oko velikog štita (kakO' prije rekosmo 'Okvira) 'piše: t M (oneta) MATHIE R
(egis-kralja) H(ungari~). - Na nalicju novca kralja Wladislava je na manjemu štitu
u sredini ceški lav illi poljacki orao.
Da tehnicatru olaikšama rad izbjegli smo uobicajene kolone. Prvi je redni broj,
a drugi bTO'jjz rada: Rethy Lasz16: COirpusnumonorum Hungariae II. Vegyeshazi
Kiralok Kora (novci stranih vladarra - po izumrcu madarske dinastije Arpadovica,
O' kojima go'Vari u I. knjiz,i). Budapest 1907. Posljednji je broj komada.-
Mat i jaK 0\1' vi n 1458-1490 sin kosovskog junaka Sibinjanin Janka

(Hunyady Janoš 1446-1453).
1 219 A. Heraldicki štit razdijeljen na dvije 'Pole; lijeva po1ovina

val'. madarski grb sa 4 grede; desna pol. cehoslovacki lav.
Okolo piše: MONETA MATHIE D. G.
R. Dvostruki križ na otvorenoj kruni sa strane N - i t
okob natpis: »REGIS. HUNGARIE« 1. komad
2 232 A. MARIJA sa kmljevskom i svetackom krunom na glavi

drži desnicom Isusa na krilu. Ispod krune neki 'puta
duga kosa. Do lika slova: K - P i cvjetic sa pet latica.
Okolo piše: UNGARIE PATRON - u rpar primjeraka
patron-A
R. Ugarski državni grb sastavljen iz madarskog 1, erdelj-
skog 2, dalmatinskog 3 i ceškomoravski grb 4
1) cetiri grede vodoravno položene, 2) patrijaršijski križ, 3) tri
ljudske glave, 4) lav sa racvastim - kitnjastim repom.)
Hrvatskoga grba tu nema jer ugarski namjesnik za Hr-
vatsku kuje kvalitativno bolje t. zvo Slavonske banovce sa
kunom na jednoj a dvostrukim križem i poprsjima namjesnika
i bana sa druge strane. Oko kune piše MONETA REGIS PER
SeLA VONIAM te inicijali kraljevica i hrvatskog bana.
U raskrižju tog heraldickog š,tita sa 4 grba je mali
štit i na njemu gavran (corvus) rjeciti grb obitelji
1) Prof. Dr. Anderas AlfcHdi: Der Untergang der Romerherrschaft in Panonien n/67: »Di(,)
'P~rio<;le der Raubzti~e einzelner Schaaren auf eigene Faust setzte ein.«
Dinarici ugarsko-hrvatskih kraljeva 169
Korvina. Okololpiše: t MONETA MATHIE. Regis.

UNGARIE2)
3 Sve kao kad braja 2. Na naliCju navca sa obe strane
herraldickag štita pa jedna velika' tacka. 315 kamada
3 B Na jednam primjerku na A piše: pa:tran UNGRIE 1 kamad
4 Sve kao braj 2. Na licu novca i'sta sl'OrvaK - P ispod i
taga Jcvjetic sa i,skeranim laticama, te l<icina Ipahuljicu
snijega. OkO' Majke: UNGARIE PATRON, 66 komada
4 B a u 7 primjeraka aid 71 Patran-A, 7 kamada
4 c A. Ka'O 3, ali slabo kovaTI
R. Natpis abrnut: tEIRAGNU R. EIHTAM 1 kamad
5 Sve kao braj 2 - 'sigle: K-P, cvijet 1 komad
6 235B a) Marija sa rUlpcem na glavi drži da.jete desnam rukam

na krilu. Do desne ruke slovo N a dai lijeve prekrštena
dva cekica rudarska. Okolo. piše: UNGARI-PATRON
R. Ugarski državni grb ako kojega piše: M. MATHIE. R. kamad

kamada
ka'mada
komada
kamada
kamada
HUNGARIE 11
1371 13
b) ka'O a. Na A natpis: ungari E-patran .2321
c) kao a. Na A natpis UNGARE 'patron
R natpis: M. MATHE r. hungarie
d) kao a. Na A piše ungare patron
Na R piše M. MATHIE R. HUNGARE
e) kao. a. Na R piše m. ma'thie r. hungarie
f) kao a. Na A. UNGARIE PATRON
Na R. M. MATHIE R. HUNGARIE
g) kao. a. Na A. UNGAR PATRON ,
R. M. MATHIE R. HUNGARE
h) kaO' a. Na R. M. MATHIE R. UNGAE
1) kao a. (nejasni)
7 239A ZAJEDNICKO:
A. MARIJA pad kraljevsk'Om krunom drži Isusa lijevam
ruk'Om na krilu, 'a desnicam mu nudi hmnu (?). Ok'Olo
natpis. Sigle: K - 1
R. Ugarski državni grb i 'Okolo.natpis
a) Na A.: PATRO-UNGAR 1 komad
R: t M. MATHIE R. HUNGAR
b) A.: PATRO-UNGAR 1 kamad
R.: t M. MATHIE. R hungari
c) A.: PATRON-UNGAR
R. tM. MATHIE. R. HUNGAR 35 kamada
.d) A.: kao c. R. ... hungar 3 k'Omada
2) Tu im~ bezbroj va,rijanata i sitnih razlika: Interpunkcije, slovo neko izostavljeno, napr.,
UNGaRIE PATRON, UNGARE
puta vidimo radosnu Majku itd,
isl.; jednom je Majka st isla dijete ~ao da ce ga udaviti, drugi
.
e) A. PATRON-UNGAR
R. t M. Mathie r. hunGAi 13 komada
f) A. Patron ungar
R. t M. Mathie r. hungari 12
. komada
g) A. patron ungari
R. t M. Mathie r. hungAi 4 komada
h) A. Patron ungAi
R. t M. :Mathie r. HungAi 5 komada
i) A. Patron ungaRI
R. t M. Mathie r. Hungar 73 komada
j) A. Patron ungaR
R. t M. Mathie r. hunGA 4 komada
k) A. Patron ungaRI 4 komada
R. t M. Mathie r. hunGA
1) A. Patron ungaRI
R. t M. M. R: HungaRI 68 komada
m) A. Patron Ungar (? i)
R. t M. Mathie r. HungarIE 2 komada
n) A. Patron UngariE
R. t M. Mathie r. UngaRI 1 komad
o) A. Patron ungari
R. t M. Mathie r. HungaRIE 10 komada
p) A. PatTon ungari
R. t M. ATHI R. HUNGARIE 1 komad
r) A. Patron ungar
R. t M. Mathie r. HUNGI 1 komad
s) A. Patron ungari
R. t M. Mathie r. hungaRE 1 komad
š) A. PATRON UNGARIE
R. t M. Mathie r. Hungar 1 komad
t) A. PATRONA ungari 1 komad
R. t M. MATHIE. R. HUNGARIE
Križanci - (Doppelschlag):
u) A. PATRON-HUNGARI
R. t M. MATHIRI tM. M. XRI 1 komad
v) A. UNG. TRON-UNGARI
R. t MONETA MATHIE. R. RIE 1 komad
z) A. PATRON M. MATE (,)
R. t M. MATHIE. R. UNG (?) U (?) RIE 1 komad
ž) A. PATRONIE R. HUNGR (?) tragovi grba. 'Pola po-
vršine novca Marija sa Isusom, donja polovina grb
i oko toga piše: PART. MATHIE. R. HUNA
ž2 A. Patron UNGARIE
R ..... R. UNGARIE 1 komad
ž3 Ista vrsta (neodredeni). 40 komada
8 239 A. Likovi kao broj 6: Dijete u lijevom na:ramku
var. Na A. sigle K.-P. i cvjetic sa iskeranim laticama
R. Korvinov gavra:n ne nosi uvijek prsetn u kljunll.
Na gla:vi ceškog lava - kruna. .
Mnoštvo va'rianata i mi ovde iznosimo glavne u natpisu.

a) A. PATRON-UNGAR
•.
R. M(oneta) MATHIE R(egis) UNGAR 17 komada
komada
b) A. patron ungar
R. t m. mathie r. ungarI 13 243
8 3komada
c) A. Patron Ungar
R. t M. Mathie r. ungariE
d) A. Patron ungari
t
R. M. Mathie R. ungar
e) A. Patron ungaRI
R. t M. Mathie r. ungaRI
f) A. PATRON Ungari
R. M. Mathie r. ungariE
g) A. Patron A ungari
R. t MMathie r. ungariE
Na jednom primjerku rda je za novac slijepila dlaku
kose vlasnika toga blaga!
h) A. patrona Ungar
R. t M. M. r. Hungar komada
2 komad
i) A. . . . . .. Hungar 16 komada
R. . Hungar 3
1
5
4
7 komada
1
1 komad
j) A. . Ungar
R. . Hungari
k) A. . Ungari
R. .. Hungar
1) A.".. .. Ungari
R. . Hungari
m) A. . . Ungarie
R. HungariJe
n) A. . . Hungar
R. . . Hungari
o) A. Ungar
R. . Hungarie
p) A. Hungarie
R. . Hungari
r) A. . Hungar
R. Hungarie
s) A. Ungar
R. Hungai
š) A. Hunga
R. Hungar
t) A. . Ung.ari
R. . Hunga
u) 1 primjerak nema uopce sigla!
A. Hungari
R. Hunga
v) Ovoga tipa - nejasni.
9 235 A 1) 'A, Marija pod velom. Desnicom drži Isusa na krilu, a

var. slobodne ::-uke drže jednu u drugoj; dijete miluje
desnicom majku po licu. Nemaju niti kraljevske
niti svetacke krune. Okolo piše: PATRON-UNGAR,
te sigle K i grb sa dvije grede
t
R. Ugarski državni grb, okolo njega 'Piše: M. MATIE
R UNGARIE slova kitnjasta 39 komada
2) Sve kao 1) samo piše na A. patron ungari 11 komada
3) Sve kao 1) samo piše patron-A ungaRE 2 komada
4) A-P. Ungari-R- .. GARIE 2 komada
5) Sve kao 1) samo na A. piše: patron ungariE
R. t M. ATHIE. R. UNG. 1 komad
9 B 235 A 1) Slike na A. i R. kao gornji na A. Sigle K - i grb sa
dvije grede a nad njim slovo K
R. tMONETA MATHIE. R. UNG. 9 komada
2) kao 1 R. t moneta mathie r. UNGA 2 komada
3) kao 1 R. t moneta mathie r. Hunga 1 komad
4) kao, 1 R. . UNGAR 5 komada
5) kao 1 R. . .. .. UNGARI 2 komada
6) kao 1 R. . .. .. UNGARIE 2 komada
LAV 1 komad
7) kao 1 A.: K - (GRB sa gredama)
10 239 A Likovi kao prije.

var. A. Majka pod kraljevskom krunom drži dijete na lije-
sigle vom koljenu; Sigle K. P.
R. Ugarski državni grb
a) A. Patron Hunga
R. t M. Mathie r. Hunga komada
komada
9 komad
b) A. patron Hunga
R. b. HungaR 14
17151 komad~
24
I)
c) A. Patro Hungar
R. R. Hungar
d) A. patmn Ungar
R. R. Hunga
e) A. patron Hungar
R. R. Hunga
f) A. patron Ungar
R. R. Hungar
g) A. patron Hungar
R. r. Ungar
h) A. patorn Hungar
R. r. Hungar
i) A. patron Ungari
R. r. Ungari
j) A. patron Ungari
R. r. Hungar
k) A. patron Ungari
R. r. Hungari
komad
komada
komada
Majka podA.velom krune; sa strane
drži Dinarici
dijete slova: koljenu.
na desnom 17311
K-P kraljeva
ugarsko-hrvatskih 31
5421 16
4 3
a) Bez
A.
grb~) R.R. t
aureola
PATRON-UNGARI
R.
R.r....r. MONETA
r..Hungariesu
Ungarie
..ungar i
r.r.ungari
..ungari
Hungarie
r.
r. ungaR bez
ungari
ungar
ungariE MATHIE. R. UNGA
12 A. Marija pod krunom drži Isusa na lijevom koljenu,
a desnom rukom dodaje hranu. Sigle: K - ~

R. Ugarski državni grb
a) A. Pairo UNGARI
R. t M. Mathie r. HungariE 1 komad
komada
b) A. patron Ungar
R. r. Hungar 1
24 1
komada
c) A. p. ungar
R. r. Hungari
d) A. Patron ungari
R. r. Hungari
e) A. Ungari
R. Hungarie
f) A. Ungarie
R. r. Hungari
g) A. Hungar
R. Hunga
") Ni na jednom primjerku ovoga tipa nema slova H pred unga-r-ie.
h) A. Ungari
R. r. Ungari.E 1 komad
i) A. UngariE
R. r. UngariE 1 komad
13 A. Majka pod velom drži dijete na desnom koljenu.

Sigle: K.- V, okolo pisma.
R. Ugarski državni grb i oka njega pismo.
a) A. PATRN-Ungar
t
R. M. Mathie-R. HUNGARI 1 komad
komada
b) A. patron Ungar
R. r. Unga 121
23
c) A UNGA
R. Hungari
d) A. Hunga
R. Hungari
e) A. ungar
R. Hungari
f) A. Ungar
R. Hungar
g) A. PATRO-UNGAR
R. Hungarie
h) A. PATRON Ungar
R. r. Hungarie
i) A.. . .. Ungari
R. . . . . . . Hungari
j) A Ungari
R. r. .. , HungariE
14 A. Majka pod velom drži dijete na desnom koljenu.

Sigle: K-V
R. Ugarski državni grb i oko,lopismo.
a) A. PATRO-UNGAR
R. t MONETA MATHIE R UNGA 1 komad
b) A. PATRON Ungar
t
R. Moneta Mathie R. Unga 2 komada
c) A. Patron ungari
R. t MonetaMathie R Ungari 1 komad
15 236 A. Majka drži smClca na desnom koljenu; oko glave

svetacki vijenac i okolo pismo; K - :j:
R. Ugarski državni grb i pismo.
a) A. Patron Ungar
t
R. M. MATHIE R. HUNGARIE 2 komada
b) A.. Patron ,Ungar
R. t M. M... R. UNGARIE 16 komada
c) A. Madona pod krunom - 'patron ungari
R. Ne pocinje -sa križom nego odmah: M. MATHIE R.
tJNGARIE 1 komad
Dindrici ugarsko-hrvatskih kraljeva 175
16 234 A. Marija drži Isusa na desnom koljenu. Na glavi samo

veo. Sigle: K-A okolo natpis.
R. Ugarski državni grb i okolo njegcll natpis.
a) A. patron ungariE
921
komada
komad
A. t
R. patron MONETAA ungari
A ungarie
MATHIE R. UNGAR
8
R. R... ...r. ungari
r. ungari
ungarie
17komad
komada
Isti, . necitak.
A. Vngari..... Ungar
Kaol broj 16 - SIGLE: K-G 514231
R. R.
a) R. UNgari
Ungari
UngaR
.R.. UngaR
Ungarie
UngariE
18 Kao broj 15 Sigle: K - potkovica i na njoj križ'l)

a) A. patron ungarie
R. (bez križa!) M. Mathie r. Hungarie 8 komada
b) (Sve kao a.) samo na R. M. MaEhie r. hungarie 3 komada
c) Dva puta uda,ren, te i likovi i'pismo sa A i sa R izmje-
šanL 1 komad
19 A. Marija sa krunom na glavi drži Isusa na desnom
ko'ljenu. Sigle: N-A i okolo natpis.
R. Ugarski državni grb; okolo na1Jpis koji ne pocinje
sa križem.
A. PATRON-UNGARIE
R. M. MATHIE R. HVNGARIE 5 komada
20 A. Majka bez krune drži dijete na desnom koljenu

oKolo natpis. Sigle: N-N
R. Ugarski državni grb i okolo njega natpis, ali bez
križa.
&) Ova potkovica sa križem (bosancicom slovo c) dolazi kod Rethy-a na tabli broj 213 E.
Ovi primjerci su upotrebom gotovo potpvno izlizani. Na grbu Dalmacije ljudske glave
prikazane su sa isplaženim jezikom. (Rcthlyevi Leopardi).
a) A. Patron ungarie
R. M. Mathie . hungarie 4 komada
21 Kao 18 - Sigle: N-.'. Patron Ungar
R. M. Mathie r ungari 1 komad
22 Kao 18 ili 19 druga sigla nejoona N - ? 4 komada
23 Kao 19 A. N-T slova vrlO' kitnjasta. 1 komad
24 Kao 19 Sigle? B (?) - S 3.komada
25 A. Kao 19 PATRO-UNGA, sigle: S W
R. t M. Mathie r. Hungari 2 komada
26 A. Marija sa krunom i aureolom drži Isusa (sa aure-
oIom je!) na desnom koljenu. Okolo piše: Patron
Ung'.lrie i sigle: K - cl:
R. Ugarski državni grb i okolo njega piše: M. Mathie
R. ungarie 9 komada
27 A. Majka hez krune i aureole drži dijete na desnom
koljenu. Okolo piše: Matrona Hungar, sigle karo 26.
Jedan komad je kod s10,vaM dvostruko udaren.
R. Ugarski državni grb i okolo piše: MATHIE -R.
Hungar 5 komada
28 237 A. Dijete stoji na majcinom desnom koljenu. Bez
krune su i aureole. Okolo piše: Patro~ungar.
Sigle: S.-W.
R. Ugarski državni grb i pod njim štit - grb sa
t
n o s or o'gom, okolo piše: MONETA UNGARIE 2 komada
29 238 Sve kao 28 - Dijete sjedi pod aureolom, a majka

sa krunom. 1 komad
30 Kao 27, ali je majka sa krunom na glavi - oboje

sa aureolama. Dijete sjedi na desnom ko.ljenu.
R. Kao 27 7 komada
Obolusi
31 244 a) A. Poprsje Madone sa krunom aureolom. U desnici
dijete. Sigle: K-P
R. Ugarski državni grb. 5 komada
b) A. Poprsje bez krune i
aureola, dijete u lijevom na-
4 komada
ramku. Sigle: K-P
. V 1 komad
c) kao. 31 - Slgle: K - A
d) kao 31 Marija sa krunom na glavi. Sigle: K-P i cvjetic

sa kerastim laticama. 1 komad
_~_2_4_ll_·._---.J
32 Nejasno kovani - zbijeno; modul manji od

dinara, a veci od obola. 25 komada
33 Po sig:lama nismo mogli razluciti. 35 komada
34 Kovac je dva puta udar}o žigove - 'Pa su
nejasni. 14 komada
35 A. Dva suprO'tno iskovana krila majke, a vidi se samo
glava djeteta. Sigle: K-M? Okolo natpis UNGARIE-
UNGA.RIE
R. Državni grb Ugarske u kojaj je izos:bavljen ceški
lav, a mjesto njega grede madarskog grba kao i u
gO'rnjem (gledaoeu, a ne heraldicki) lijevom uglu.
KorvinO'v gavran u sredini grba. Na'tpis O'pet na
A. i' UNGARIE-UNGARIE") 1 kO'mad
Vladislav II Jaglovic 1490-1516

Ulaszlo II. madarskih pisaca.
36 273 A. Marija pod kraljevskom krunom drži Isusa na
krilu, a na desnO'j strani. OhOlje sa ,aureollama. r""="
Sigle: K - cl: Okolo piše: PATRONA UNGARIE
R. Ugarski državni grb: madarski, erdeljski, dalma-
tinski i ceškoslovacki. U sredini štit i na njemu
!h '.' 2_?.!. .
ceški lav. Do velikog grba desno i lijevo po jedan
kružic. OkolO'piše: M. WLADISLAI. R. UNGARIE 39 komada
37 276
Kao broj 35. Sigle na A: K - ~ 32 komada
M
38 Kao broj 35. Sigle na A: K - 8 komada
PF
M
39 Kao broj 35. Sigle na A: K -PF 35 komada
B
40 KaO' broj 35. Sigle na A: K-cj: 3 komada
41 Kao brO'j 35 var.

42 Na A: sigle kao brO'j 39: K - cl: I
. • • I
2'74
...•_-_.-_._ ...,~.- ;,''"16.
,~._-~."j .'
R: u sredini grba štit sa poljackim orlom 3 komada
42a 272 Kao broj 41. Sigle: K - h 6 komada
43 Kao broj 41. Sigle: K - H 12 komada
") Moglo bi se iz ovih brojeva 31-34 još dosta toga izvaditi i opisati ali sa naucne strane
se ne bi ovaj prikaz obogatio. '
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija
12
44 281 OBOL: A. Poprsje Majke ~a djetetom u desnom

naraJI1!ku.
R. Ugarski državni grb sa orlom poljackim u sredini
4 komada
Primjedba k našoj tabli: .Neobicno je teško izraditi dobru sliku ovakovih novaca. Rethy i
ostali strucnjaci se služe crtežima - koji su daleko od vjernosti. Mi smo se u 'tekstu pos'lužili
Rethyevim crtežima, a strucnjacima donosimo tablu. Na ovoj su tabli radili preparatori Ze-
maljskog muzeja Kucan Ante i Hajro Ismet, a dobivene odlj,eve snimio je muzejski fotograf
Jozo Maric.
ZUSAMMENFASSUNG
EIN FUND MATHIAS KORVINUS 1458-1490 U. WLADISLAV II. 1490-1516 - MONZEN IN

IN LAMINCI B. B. GRADIŠKA GEHOBEN
Jahrhunderte lang,e dauernde romische Occupation unserer Lander mit rlicksichtsloser

Unterdrlickung und Exploatierung zwang viele Illyrier lateinische Spraehe zu erlernen und sich
der Situation anzupassen. Beim Zerfall dieses Riesen-Reiehes fllichtete unsere romanisierte
Bevolkerung mit ihren Herden in's Gebierge und in die befestigten Statte des unseren Klisten-
landes.
Die kroatis'ehen Koilige haben mit diesem Elemente in Dalmatien reehnen mlissen. Konig
Dmitar Zvonimir bevorzugte den romischen Z\lm Nachteil des kroatiseh-nationalen Got'tesdiens-
te.s. Konig Zvonimir flir diesen Dienst vom Papste mit Konigskrone besehenkt, hat diesen
Schritt mit seinem Leben bezahlt. - Thronstreit. - Zvonimirs Witwe - die seh one Jelena
Schwesier des ungarisehen Konigs Ladislaus beanspruchte den Thron. Antiungarisehe, kroatisch-
nationale Partei mit Petar Svacic aLs Flihrer hat den Krieg verl'Oren. Kroatien wurde unrter St.
Stefans-krone gebracht. Thronfolger Koloman machte mit den kroatischen Magnaten einen
annehmbaren Vertrag. Kronprinz oder Banus als sein Vertreter verwaltete Kroatien. Diesel'
Landesherr hat eigene - selbststandige Mlinzen im Volksmunde Banovci genannt, gepragt.
A. Edelmarder und InS'chrift: MONETA REGIS PER SCLAVONIAM
R. Patriarehenkreuz mit zwei Blisten: des Kronprinzen und des Banus.
Der Wappen Dalmaziens kommt dagegen auf der Eliekseite der Miinzen auf dem unga-
rischen Staatswappen: drei gekronte Mensehenkopfe. (Leoparden?) (Eigentlich soHten Halb-
mond u. Stern sein!)
Im Titel der ungarisehen Konige bleibt der Name Kroatien auf den Mlinzen bis zu den
Gulden des K. u. K. Franz Josef 1.*)
Lodovieus der Grosse, mit bosnischer Dinpstie verwandt, hat dazu bosnische BalI1us-Tochtea-
Elisabeth geheiratet, daher die Ansrprlichc auf etliehe Landes Erbteile. Da ist aueh eine Quelle
der zahlreichen Funde ungadseher Mlinzen in Bosnien.
Der serbische Fiirst (Despot) Georg Brankovic ein Zeitgenosse unseres Fundes ist in nu-
mismatiseher Hinsicht sehr interessant. Georg pragt eine grosse Anzahl seiner Silberdenare
und ObolUlse, sowie tlirkische Akcen. Seine fast unerschopflichen Silberbergwerke erlauben es
ihm. Die Ausflihrung ist klinstler1seh-zeitentsprechend.- auf der Hohe. Despot Gjorgj pragt
an eh Mlinzen zu Ehren des Johanes Hunjady, sowie zu ·Ehren des bosnischen Konigs STEFAN
TOMA. Hunjadis Seite enthalt ungarischen Wappen und Titel: JOHANNES GUBERNATOR
HUNGARIE. Despots-Seite steHt den Flirst Georg im Despotenornat und Titel mit lateinischen
Buehstaben dar. Mehrere Varianten.
Die Mlinzen zu Ehren Tomas bringen auf der A. Seite Monogram: S - T mit Konigs-
krone und lateinischer Inschrift: REX oder krnatiseh: GRAGL. Zwei Varianten bis jetzt.
Wir haben Rethys Werk - Corpus Nummorum Hungarie-Magyar egyetemes eremtar-II-
Vegyeshazi kiralyok kora. [Die Mlinzen der Konige der fremdem Hauser], sowie
*) Dworschak Dr. Fritz, Wien: Jugoslavienund Bulgarien im Titel habsburgischer Siegel

LI Mlinzen. NUMIZMATICAR II. 10.
se ine Zeiehnungen bentitzt. Dieses Werk hat unsProf. Dr Karl Pink - Wien - zugestellt. Ftir
den Faehmann ist eine Pho1X>aufnahme der Auserwahlten Mtinzen dieses Fundes auf einer Ta-
fel gebraeht.
Eine Beriehtigung Rethys. Auf der Tafel 3. Abb. 6. bringt Rethy eine Mtinze Szerbia -
(Serbien) die er dem Karl Robert (R6bert Karoly) 1308-1342 zuteilt. Auf den ersten BUck sieht
man, dass die Mtinze nicht hieher passt. Karolus heisst Dragutin - bei den Kroaten noch heut-
zutage. Die Mtinze geh6rt dem serbischen Exrex Dragutin. Dragutin ist vor seinem ttiehtigen
Bruder Serbenk6nig Milutin na eh Ungarn gefltiehtet. Da bekam er Syrmium als Sehwieger-
sohn belehnt.
12*
Dr J. Pet r o v i c: Dinarici ugarsko-hrvatskih kraljeva
Tab. I
Dr JOZO PETROVIC
Rimski novac IZ Obudovca
Zauzimanjem sekretara za prosvjetu i kulturu u Bos. Samcu, Luke Maroše-

Vlca, dobio je Zemaljski muzej u Sarajevu 805 komada rimskog novca kojega je
iskopao Simic Ð. Miloš u Obudovcu.
U nalazu su zastupljeni vladari*)
Gordij an III 238-243
Filip otac 244-249
sin 249
Decije Trajan 249-251
Trebonijan Galus 251-253
Voluzijan 251-254
Emilij an 254
Valerijan, o~ac 253-260
Marijana, njegova žena
Galijen, nj ihov sin 253-268
Salonina njegova žena i njihova
djeca
Valerijan II
Salonin.
POIstumus 258--267
Salonina je, kako izgleda, po imenu naša. zemljakinja, jer se na nekim nov-
cima naziva i Hrizogona, koje se ime cuje još i danas u njezinome rodnom kraju
oko So.lina. Medut:im, taj problem spada povjesnicadma, a ne numizmatici, koja
je pomocna grana historiji.
Velike kolicine takovoga novca su nadene u našim raznim krajevima, a
obradio ih je najvecim dijelom prof. Dr Brundšmid, biv. direktor muzeja u
Zagrebu.
Na Ip o.me n a: Po. želji Uredništva, a u interesu lakšega rada izbjegli smo
uobicajenu podjelu po.precnim crtama i druge rubrike. Redne brojeve slijede oni
po Cohenu I, dok nam je neisporedivo bolje II izdanje nepristupacno. Rimski broj
iza opisa novca se. odnosi na tablu, na kojoj je taj primjerak naslikan.
*) Imamo pri ruci zastarjela djelo Cohen 1. Knjiga 1.-:Vn.

Alfi:ildi: Siscia, Vorarbeiten zli einem Corpus der' in . Siscia gepragten Romermiinzen -
Heft 1. Dobrotom prof. Dr. K. Pink-a Wien.
Robert Gi:ibls Arbeit: Der Aufbau - Numismatische Zeitschrift, Wien, 74 u. 75, nismo mo-
gH dobiti.
Pojedini vladari:
1 53 A. Imp. Ga r d i o.n u s Pius Felix Augustus - desni
·abraz - 'p (aludementum)
R. LAETITIA Avgusti Nostpi. Radost drži u ljevici
sidra, u desnici vijenac 1. 1, 2
2 117 A. kaa 1.
R. P. M. TR. P. V. COS. II. P. P. Gardian karaca
na desno, u desnici duga kaplje, o. u ljevici kugl~
- srimbol vlasti.
3 108 A. IMP. M. JUL. P HIL I P P U S AUG. desni obraz 'P.
R. VIRTUS AUG. Palada pad kacigam okrenuta na
lijeva. Desnam nagam gazi kacigu na zemlji; u
desnici drži grancicu masline, o. ljev:i:cam dugo
kaplje.
4 12 A. HERennia ET R U S Cl L L A AVGusta; Poprsje
palaženo na mladak - d. Q1braz.
R. PUDICITIA AVGo Lik sramežljivasti sjedi tako
na stalilCi, da nam je okrenuta lij~eva strana. De-
smcom diže vea sa lica, u lj. drži žezlo.
5 7 A. IMP. C. C. VIE. TREBONIANUS GALL US
P. F. AVGod. oibraz p. s leda
R. AEQUITAS AIDG. Pravicnost drži u desnici tere-
zije o. u lj. rog izobilja. 1. 3
6 Kaa gornji sama na A ispod paprsja znak kovnice
cetiri tocke. 1. 4
7 15 A. IMP. CAE. C. VIE. TREBONIANUS GALLUS
AVGo kao gornji br. 5.
R. APOLL. SALUTARI Apolon bez odijela drži u d.
grancicu, o. lijevom liru koja je na stalku.
8 68 A. Kao gornji.
R. VICTORIA AUG. Andeo hita na 1. stranu i nosi
ud. lovor-vijenac a u 1. palmu.
9 13 A. IMP. CAE. C. VIE. VOLUSlANO AVG. desna
strana poprsja kao gore
R. CONCORDIA AUGGusto,rum. Sloga staji okrenuta
na 1.; u d. drži pliticu o.u 1. dvostruki rog izobilja.
9B 37 A. IMP. CAE. C. VIE. VOLUSlANO AUG. p. na
podvoljku prve malje.
R. PAX AUGG Mir nosi u d. grancicu o. u 1. žezlo.
10 29 A. IMP. A E M I L I A N U S PlUS Felix Augustus.
d. strana 'Poprsja kao gore.
R. VIRTUS AUG. Hrabrost· pod kacigom stupa na
lijevo i gazi kacigu desnom nogom; u desnici
grancica u lj. dugacko koplje.
V ALERIANUS
11 14 A. Imp. (pod samim poprsjem) C. P. LIC. VALERIA-
(2) NUS P. F. AUG. desna strana poprsja. T 1.
R. ANNONA AUGGustorum Obilje okrenuta na 1. 2 red
spušta u mjericu za žito dva klasa, o. u lj. drži 1 i2
rog izobiilja.
12 17 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS p. F. AVGo desnq
(6) strana poprsja.
•
Rimski novac iz Obudovca 183
R. APOLINI CONSERV A. ApolIon bez odijela stoji

okrenut lijevo. U desnici drži grancicu a lijevom
drži liru, koja je na postolju.
13 19 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS AUG. sve ostalo
(2) kao gOirDiji. 1. 2 r. br. 3
14 21 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS AUG. ostalo kao
gornji.
R. APOLINI PROPUG ogrnut plaštom napinje luk
na desnu stranu.
15 29 A. Imp. C. P. LMC. VALERIANUS AUG. d. strana
poprsja.
R. CONCORDIA 'EXERCIT. Sloga drži u desnici pli~
ticu a u lj. dvostruki rog izobilja.
16 35 A. Im.,:>.VALERIANUS AUG. desna str. poprsja.
(2) R. CONSERVAT AUGG. Apolo go,l okr<enut 1.; u d.
drži grancicu a lijevom liru, koja je na stalku. a I
17 40 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS P. F. AUG. T. 1.

(9) R. FELICITAS AUGG Sreca stoji okrenuta na 1.; u r. 4
t 2 desno drž,i svoj atribut caduceus a u 1. rog izobilja.
2
18 45 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS AUG. desna str. 1. 3 r

poprsja p. 1
R. FIDES MILITUM Vjernost okrenuta lioem na li-
jevo drži u rukama dva vojnicka s1Jijega.
19 47 A. IMP. C. P. LIC. VALERIANUS P. F. Aug. sve
ostalo kao gornji.
20 55 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS AUG.
R. lOVI CONSERVA Jupiter bez odijela - plašt se
vije sa lakata, u desnici drži snop munja, a u 1.
dug'o žezlo.
21Cu 56 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS P. F. AUG. ostalo
kao gornji.
22 69 A. Imp. C. LIC. VALERIANUS P. F. AUG.
(2) R. LAETITIA AUGG. Radost drži vijenac i stdro.
23 75 A. 'kao gornji t. j. sa P. F.
R. LIBERALITAS AUGG. Velikodušje sjedi na sto-
Iki licem okrenuta na 1. U desnici drži svoj simbol
1Jessera/doznaku - u 1. rog izobilja.
24 80 A. Kao gornji sa P. F.
R. Kao gorn,ji ali LIBERALITAS nosi na lijevo tesse-
ru, a u 1. rog izobilja.
25 83 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS P. P. AUG. p .. T. 1.
(9) R. ORIENS AUGGustmum. Sunce sa krunom od r. 3
zraka diže desnicu, a u 1. drži bic. br. 2
26 86 A. Isti
(5) R. Isti samo Sunce drži u 1. ruci kuglu.
27 89 A. listi
P. F. R. Isti Sunce juri na 1. te plašt leprša iza leda, de-
snicu diže u vi's a u 1. ,bic.
26 110 A. Imp. C. P. LIC. VALERIANUS P. F. p.
R. RELIGIO AUGG. Diana ide na 1. desnicom vadi
st,rjelicu iz tobolca s leda, aL drži luk
29 114 A. Kao gornji (bez Q)

(2) R. RESTITUTOR ORBIS Valerijan obucen ratnicki
ide na L, 1. drži dugo koplje a desnicom pridiže
ženski li'k koji pred njim kleci.
29 B. A. P. C. L. VALERIANUS. Uce Filiusa ostalo kao 1. r. 3
gornji. . br. 3
30 119 A. Kao gornji; ispod p0'Prsja znak kovnke dvije tocke.
R. RESTITUTOR ORIENTIS personifikacij.a IstoIka
. !koraca na desno i diže vijenac nad Valerijana koji
,tde prema njoj u vojo odijelu sa dugim kopljem 11
1. r. (Pun dobre nade ide na Perziju!) 1. 3, 4
31 125 A. IMP. C. P. LIC. VALERIANUS AUG. p.
R. SALUS AUGG. Personifiikacija zdravlja nudi iz
zdjelice hrane zmij'i koja se izvija iz kutije. U 1.
ruci koplje. 1. 3, 5
32 128 A. Puni nasl'ov sa P. F. (kao br. 28)
R. SALUS AUGG. Zdravlje ide na desno u jednoj
ruci drži zmiju a u drugoj zdjelicu hrane. 1. 4, 1
33 var. A. Imp. VALERIANUS P. AUG. ostalo kao br. 32.
34 129 A. Imp. VALERIANUS AUG. kao pri,jašnji.
R. SECURIT. PERPETua. Trajna sigurnost drži u d.
koplje i prekrštenih nogu nalslonila se d. rukom
na stup.
35 ? A. IMP. C. LIC. VALERIANUS AUG.
138 ARG. R. VICTORIA AUGG. Pobjeda kroci desno ~inosi u
d. vijenac a u 1. li:st 'Palme. (Coh. 138 ali je njegov
A pod lovorom a zlatnik je!)
36 140 A. Puni naslov sa P. F.
(4) R. VICTORIA AUGG. Pobjeda ide na lijevo; desni-
com drži ru:b štita koji je na zemlji a u 1.list plame.
37 141 Sve kao gore samo P bez F.
3~ 142 A. Bez P. F.
R. Kao gocreu cl. vli.jenac u 1. list palme.
39 143 Sve kao gornji samo puna titula sa P. F.
(4)
MARINIANA žena Valerianova T. 1.
40 9 A. DIVAE MARINANAE. Poprsje na mladom mje- red 4
(3) secu, na glavi veo,. Desnastr.ana. br. 2, 3
R. Paun leti a na ledima Mariniana: CONSEGRATIO
GALLIENUS
41 28 A. GALLIENUS AUG. Desna strana poprsja. Jedna
traka vrpce pada niz goli vrat. 1. 4
R. ABUNDANTIA AUG. Obilje istresa rog izobilja
na desnu stranu iza leda slO'voB B l- 4,5
42 var.B.
34
28 B Ista kao 41 - na poprsju plašt.
(22)
(14)
(17) 43
A. GALLIENUS AUG. desna Istrana 'Poprsja bez odi-
44 jela.
R. AEQUIT. AUG. Pravicnost drži u desnici tezulju
u 1. rog izobilja, 34 sed non aequit A S 1. 5, 1
Kao 43 samo napis aequit .. A S
Rimski nov<3.Ciz Obudovca 185
45 34 C. Poprsje pod plaštem (paludamentom)

(2)
46 34 D. Kao 34 C ispod 1. lakta VI.
47 41 A. GALLIENUS AUG. desna strana poprsja bez odi·-
(16) jela.
R. AETERNITAS AUG. Sunce diže desnicu, a u 1. I. 5, 2
drži globus - ispod d. lakta I II

48 41 B. R. bez I -1-
49 53 A. GALLIENUS AUG. poprsje u paludament-u
R. ANNONA AUG. obilje stUlpa 1. nogom na pr. dio
lade, u rukama drži kormilo i klasje.
50 54 A. Kao gornji.
var. R. ANNONA AUGG. obilje drži u d. klasje iznad
mjerice u d. rog. izobilja non est ancer Coheni sed
cornu copiae
51 58 A. GALLIENUS AUG. poprsje bez paludamentum-a
var. R. APOLLINI CON AUG. Kentaur ide na lijevo (non
droite Coheni) _. o,svrce se desno napinjuci
luk ~
R. APOLLO CONS. Apolo bez odijela drži u spušte-
noj d. grancicu a u 1. plašt.
(3) R. APOLLO CONSERV. Apolo bez odijela digao d.
1. 5, 3
na svoje tjeme, aL drži veliku liru koja stoji na
postolju.
R. CONSERVAT PIETAT Gallienus u ratnickom
ruhu desnicom pridiže ženu, u 1. koplje.
-1-
XII
55 109 A. IMP. GALLIENUS AUG. bez tpaludamenta.
1. 5, 4
var.
R. DIANAE CONS. AUG. antilopa ide lijevo J-
R. DIANA FELIX Diana hita na d., d. rukom laca
se za tobolac na ledima (vadi strijelicu) u 1. nosi I. 5, 5
luk, do nogu trci pas.
57 112 A. GALLIENUS A UG. bez plašta
R. DIANA FELIX ide desno; u d. drži kratko koplje,
u 1. luk, do nogu trci lovacko pseto.
58 112 B. Sve kao 57 samo Diana drži u d. koplje.
59 117 A. Kao 57.
(6) R. FELICI AET: Sreca drži svoj atribut - caduceus I. 6, 1
ud., a lijevom rukom se naslonila na stub.
60 117 B. Sve kao gore, samo FELICI AUG.
61 117 C. Sve kao gore, samo A. Lijevi obraz carevog po-
prsja u oklopu
62 118 A. GALLIENUS AUG. poprsje bez ogrtaca; desni
obraz.
(6) R. FELICI AUG. Sreca drži u desnici caduceus, u 1.

rog izobilja.
63 121 A. Kao gore.
R. FELLICIT AUG. Sreca drži u d. caJduceus, a u 1.
dugacko kotplj e J- 1. 6, 2
64 122 A. IMP. GALLIENUS AUG. Poprsje u oklopu.
R. FELICITAS AUGG (kao Cohen 123)
65 126 A. GALLIENUS P. F. AUG. GERM. Desna ;strana
poprsja u oklopu.
R. FELICITAS AUGG. Sreca drži caduceus i rog
izobilja.
66 133 A. GALLIENUS AUG. Desna strana poprsja bez
odijela.
(2) R. FELICIT. PUBL. Sreca sjedi, u d. ca:duceus, ti 1. I. 6, 3
obilje (kao C. 134) --~

67 149 A. Kao gornj i.
var. R. FIDES MIL. Vjernost drži dva bojna znaka.
6S 151 A. Kao gornji.
(2) R. FIDES MILIT. vjernost drži u d. stijeg, uL kotplje.
(3) R. FIDES MILITUM vjernost drži u d. stijeg, u 1.
1. 6, 4
koplje..
-IN
-=-
70 168 A. GALLIENUS AUG. desna strana poprsja bez
odijela.
R. Fortuna RED. Sreca drži u desnici kormilo, u 1.
obilje.
7l 169 A. Kao gornji.
(16) var. R. FORTUNA REDUX Sreca drži u d. kormilo, a u
I. bilo Je
o<
-I S
--=-
1. 6, 5
72 169b Sve kao 71 -1-

73 175 A. Kao 71 desni obraz pO'prsja bez palud.
(2) var. R. FORTUNA REDUX Sreca sjedi; u d. kormilo, u
1. obilje.
74 183 A. Kao gornji - poprsje u plaš'tu.
R. GENIUS AUG. Genius sa mjerkom na glavi, u d.
. VII
zdjela, u 1. obilje, sa desne strane bojni znak--=-
75 183 B. Kao gornji. 1--

76 195 A. IMP. GALLIENUS AUG. d. strana poprsja bez
plašta.
R. INDULG. AUG. krepost u obliku nade, drži u d.
cvijet, a lijevom diž'e skute. --~

77 198 A. Isto kao 76, na poprsju plašt.

R. INDULGENT. AUG. Krepost sjedi; d. 'Pozdravlja,
a u 1. žezlo ~
78 200 A. Kao 198.
R. INDULGENTIA AUG .. Krepost sa atributima Pro-
vidnosti 'jJrebacila nogu prekO' noge naslonivši se
O' stub. -IXI
plašta.
R. la. CANTAB. JOlVi Cantabrorum (zaštitnik špa- 1. 7, 1
njolske konjice) Jupiter O'krenut na 1. drži u d.
snop munja, u 1. dugo žezlo.
80 209 A. IMP. C. P. LIC. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja
pod plaštem.
R. lOVI CONSERVA Jupiter drži snO'p munja i dugo
žezlO'. 1. 7, 2
81 210 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja u plaštu.
R. Kao 209 -I S
82 216 A. Kao 210.
(5) R. lOVI CONSERVAT Jupiter drži u d. snop munja,
u 1. dugacko žezlo, o d. laktu visi plašt.
NI-
83 216 B Sve kao gornji.
(5)
84 2161'. A. IMP. C. P. LIC. GALLIENUS AUG. d. str. po-
(5) prsja pod plaštom.
R. KaO' 216.
85 219 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja pod plaštem.
R. lOVI CONSERVAT Jupiter sjedi, u d. kip pobje-
de, u 1. dugo žezlO'. -1-
P iliA
86 227 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja bez plašta.
R. lOVI PROPUGNAT. Jupiter snažno kroci na 1., a
'Osvrce se na d. stranu (bodri kaO' predborac!), u d.
. Iza
snop munJa, . 1e d a 1eprsaVtV ogr ac. XII-
~
87 242 A. GALLIENUS AUG. Citavo 'Poprsje, ispod oklopa
bogata odjeca (Coh. 232).
R. lOVI ultO'ri S 1- l. 7, 3
88 242 B. A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja pod plaštem.
(3) R. lOVI ULTORI astalo kao 227.
R. iunO'n CONS. AUG. Jelen ide na 1. J?

90 249 A. Kao, 246.
(21) R. LAETITIA AUG. Rado'st nosi vijenac i kOiITn.ilo. 1. 7, 4
,91 255 A. IMP. GALLIENUS AUG. poprsje sa paluda-
mentom.
R. LAETITIA sve kao 249.
92 -a A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. GERM. d. str. po-

prsja sa plaštom.
R. LAETITIA AUGG Radost sa vijencem i kormilom.
93 -? A. GALLIENUS AUG. Lijeva str. poprsja u oklopu.
O ramenu štit, u d. koplje.
R. LEG. I. ITAL. VI. P. VI. F. Vodeni konj (?) juri II. 1,
na desno. 1 i2
94 267 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja sa paluda-
mentom.
R. LEG. I. MIN. VI. P ... Minerva sa kacigom nosi
u 1. Pobjedu, u d. drži štit i koplje. II. 1, 3
R. LEG. XXX. VLP. VII. F. Neptun ide na d. sa II. 1, 4
tro zub om i delfinom.
(3) R. LIBERAL. AUG. Velikodušnost nosi plocicu
doznaku - tessera - i rog obilja S 1- II, 1, 5
97 B
340
342
354
C Kao gornji
(2)
(20)
(2)
(6)
99 . 98
100
Kao gornji
101
A. Kao gornji, sa paludam.
R. LIBERT. AUG. Libertas se naslonila na stub pre-
bacivši nogu preko noge, u d. kesa, u 1. žezlo. II. 2, 1
A. Kao gornji, bez paludam.
R. LIBERTAS AUG. Libertas drži kesu i žezlo
-IXI II. 2, 2
A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja bez odijela.

R. MARTI PACIFERO Bog rata - Mars, nosi gran-
AI-- II. 2, 3
cicu ruža, a lijevQm drži štit i koplje. ---=-
102 B Sve kao gornji.
103 C Sve kao gornji. -1-

R. ORIENS AUG. Simbol sunca diže desnicu, u 1.
neobican bic i plašt.
105 B Kao 104, bic obican.
-I-
S
106 373 Sve kao 372 samo sunce drži u 1. kuglu. II. 2, 4
(4)
107 B Sve kao gore.
(2)
(5) R. ORIENS AUG. Sunce jurI na 1., desnicu diže, a
u 1. bic i plašt. II. 2, 5
R. ORIENS AUGG. Kao 106.
Rimski nov.ac iz Obudovca 189
110 382 A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. GERM. d. obraz

var. pod plaštem.
R. Kao 105.
111 391 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja bez odijela.
(28) R. PAX AUG. Mir nosi grancicu i
dugol žezlo, jedan
incus: na nalicju se vide udubljeni oblici vlada-
revog obraza.
112 390 A. Kao gornji sa paludamentom.
(5) R. . Kao 112. --
TII
113 A Kao gornj i.

TI-
-=-
(7) Bez paludam. (3)
114 391 B Kao 112. 61-

(2)
115 c Kao 112. =_111
(2)
116 D Kao 112. V 1<-·
(4)
117 E Kao 112. -IV
(4)
118 F Kao 112. ~ II. 3, 1
(30)
119 G
Kao 112. ~
(3)
120 393 Kao 112 Pax žurno koraca na 1. -1-
(3)
121 395 Kao 112 poprsje sa plaštem, Pax sjedi. II/3/2,3
122 B Kao gornji - bez plašta.
123 396 A. IMP. GALLIENUS P. AUG. desna strana poprsja

pod plaštem. .
R. PAX AUGG. Mir sa granC'icom i žezlom.
124 Kao 123. VI-
124 B A. IMP. GALLIE:ijVS P. F. AVGo GERM. paludam. II. 3, 4
125 398 A. IMP. GALLIENUS AUG. desna str. poprsja pod
plaštem.
R. PAX AUGG. Mir sa grancicom i žezlom. VI
126 399 Sve kao gore; poprsje bez 'Plašta.
127 401 A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. G. M. d. str. po-
(2) prsja pod plaštem.
R. PAX AUGG. Mir sa grancicom i žezlom.
128 B VI-
S ve k ao gornJI.. ----=-
129 403 KaO' gornji - Mir ide žurnim korakom na 1.
(2)
130 404 A. GALLIENUS AUG. desna str. pO'prsja sa plaštem.
R. PAX AUGUSTI.
131 A. IMP. GALLIENUS P.F. AUG. eos. II. LIJE-
V A strana poprsja u car s kom e o rna tu. U
d. žezlo sa orlom.
R. PIETAS AUG. Pobožnost digla obe ruke' na mo-
T. II. 4
litvu. Pred njom žrtvenik. ~- 1 i2
(2) R. PIETAS AUG. Pietas digla obe ruke na molitvu;
pred njom žrtvenik sa rasplamsalom vatrom.
p 1--
133 B Sve kao 132.
134 e II. 4,
Sve kao '132. Lijeva strana poprsja bez plašta. 4, 3
135 428 A. IMP. e. LIe. GALLIENUS P. F. AUG.
var. R. P. M. TR. P. V. eos. III. P. P. Sunce pod zraka-
stom krunom ide na 1., desnicu drži u vis, a u 1.
drži bic; sa 1. lakta leprša plašt.
136 438 A. IMP. GALLIENUS AUG. d. str. popr~ja bez plašta.
R. P. M. TR. P. VII. eos. Gallienus desnicom žrtvuje
na oltar pred sobom, a u 1. drži žezlo. ?Ip

137 439 A. IMP. GALLJENUS P. AUG. ostalo kao 136.
138 440 A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. sve kao 136.
139 441 A. IMP, GALLIENUS P. F. AUG. G ER M. LI J E- II. 4
V A STRANA poprsja kao 134. 4 i5
140 442 A, IMP. GALLIENUS P. AUG. desna str. poprsja.
R. P. M. TR. P. VII. eos. Gallienus pod velom sjedi. II. 5, 1
U d. kugla u lj. žezlo. God. 259 n. e.
141 460 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja bez pla~ta.
(2)
. PI-
R. P. M. TR. P. XVI. eos. VII. (268!) I
(47r) odijela.
R. PRO VI AUG. PrO'vidnost pokazuje štapicem na II. 5, 2
kuglu koja joj je dO' nogu, u 1. rog izO'bilja.
143 B Sve kao 142. ~
(37)
144 e A. IMP. GALLIENUS (P. F. AUG.) sve ostalo kao 143.
145 D Sve kao 142 samo 'Poprsje pod plaštem.
146 464 A .. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja bez plašta.
(3) R. PROVID. AUG. Providnost drži u d. kuglu u 1.
obilje.
147 469 A. Kao 146.

(7) R. Kao 142: PROVIDEN
148 B Poprsje pod plaštem, ostalo kao 147.
(2)
149 C Kao 148 PROVIDENT -IP
150 476 A. IMP. C. LIC. GALLIENUS P. F. AUG. d. str. po-
prsja pod plaštem.
R. PROVIDENTIA AUGG. Providnost kao 142.
151 488 A. GALLIENUS AUG. desna str. poprsja bez plašta.
R. RESTITUTOR ORBIS Gallienus u vojo odijelu
pridiže ženu koja kleci, u 1. dugo, koplje.
152 489 A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. GERM. desna str
poprsja pod plaštem.
R. Kao 151.
153 500 A. IMP. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja bez plašta.
R. SALUS AUG. Eskulap stoji naslorijen o štarp oko
kojega se vije zmija. Nlp II. 5, 3

(2) R SALUS AUG. Vila zdravlja drži u 1. zdjelu, a u
d. zmiju i tako je hrani.
155 B Sve kao 154 samo LI J EVA strana poprsja sa
plaštem.
156 504 Kao 154 - Salus nudi desnicom hranu u zdjeli
(3) zmiji koja se izvija iz kutije. Ip
157 505 Kao 156 - Salus sjedeci hrani iz zdjele zmiju
koja se izvija iz kutije.
158 512 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja sa plaštem.
R. SECURIT. AUG. Bezbrižnost digla desnicu na
tjeme anaslonila se na stup prekrstivši noge.
159 514 A. Kao 158.
R. SECURIT AUG. Bezbrižnost sjedi.; u d. žezlo, a li-
jevim laktom se o'prla o naslonjac podupiruci. ša-
-1-
kom glavu. vr- T. II. 5, 4
]60 518 A. GALLIENUS AUG. d. str. bez plašta.
(13) R. SECURIT. PERPET. Bezbrižnost drži u d. žezlo,
a 1. se naslonila na stup.
-IN II. 5, 5
161 B Sve kao 160 -1-

162 532 A. Kao 160.
(1) R. SPES PUBL. Nada okrenuta 1., u d. cvijet, lije-

vom diže skute. II. 6, 1
162 B SPES PUBLICA
(2)
(5) R. UBERITAS AUG. Plodnost drži u d. plod, a u lj.
r. izobilja.
164 B Sve kao 163

(7)
165 559 A. IMP. GALLIENUS AUG. d. str. sa plaštem.
R. VIC. GALL. III. Pobjeda žuri na 1. nosi palmu i
vijenac. -I'
166 578 A. Kao 163.
(5) R. VICTORIA AET. Viktoda nosi u d. vijenac, u lj.
palmu. S 1-
167 582 A. Kao 183.
(3) R. VICTORIA AUG. Viktorija sa viJencem i palmom. II. 6, 3
81-
Dva 'Primjerka nejasna.
168 600 A. Kao gornji sa plaštem.
(9) R. VICTORIA AUG. III. Viktoria hita na 1., nosi vi- II. 6, 4
jenaci palmu.
169 B Sve kao 167 poprsje bez plašta.
TI-
--=-
170 C A. IMP. GALLIENUS AUG.
171 615 A. IMP. C. LIC. GALLIENUS AUG. desna str. po-
prsja sa plaštem.
(2) R. VICTORIA AUGG. Pobjeda nosi vijenac i palmu.
172 618 A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. GERM. d. str.
poprsja u plaštu.
(9) R. VICTORIA GERM. Pobjeda sa vijencem i 'Pal-
mom. Il. 6, 5
173 649 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja pod plaštem.
(2) R. VIRTUS AUG. Mars. ratnik pod kacigom drži li
d. kuglu u 1. koplje.
174 B Kao 173 p 1-
(3)
175 C Kao 173 poprsje sa plaštem
(14)
176 650 Kao 174 poprsje sa plaštem, mars se naslanja o
(2)
štit PI-
177 653 A. IMP. GALLIENUS AUG. d. str. 'Poprsja sa plaštem.
(2) R. VIRTUS AUG. Mars pod oružjem stupa d. nogom
na kacigu, ~ d. kugla u 1. koplje.

-IP
178 654 A. GALLIENUS AUG. d. str. poprsja bez plašta ..
(2) R. Kao 177 -I P
179 656 A. Kao 178 sa plaštem.
(3) R. Mars pod oružjem oslanja desnicu o štit, u 1.
koplje.
180 B A. KaO' 178 bez plašta.

-1-
(3) R. Kao 178.
-s-
181 C Kao 178 -IVI
182 657 A. Kao 178
R. Kao 180
183 663 A. GALLIENUS AUG. sa plaštem.
R. VIRTUS AUG. Heraklo bez odijela ide na desno,
u d. grancica u 1. toljaga i lavlja koža.
184 670 A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. GERM. d. strana
(2) pod plaštem.
R. VIRTUS AUGG. Mars hita desno, n:osi koplje i II. 1
1 i2
trofej.
184B 673 A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. d. str. pC',Jrsja pod
plaštem.
R. VIRTUS AUGG. Mars pod oružjem drži u d.
koplje, a ljevom rub štita.
185 674 A. IMP. GALLIENUS P. F. AUG. GM. d. strana
poprsja 'pod plaštem.
R. VIRTUS AUG. Mars ide desnO', u d. koplje, lj.
oslanja se o štit.
186 676 A. IMP. C. LIC. GALLIENUS AUG. ostalo kao 185.
187 687 A. IMP. C. GALLIENUS P. F. AUG. d. str. poprsja
pod plaštem.
(2) R. VIRTUS AUGG. Valerian i Gallien na vojnicku
i
idu u 'Susret; jedan nosi koplje kuglu, a drugi III. 1, 3
Pobjedu i koplje.
(6) R. VIRTUS AUGUSTI Mars 'Pod oružjem zakoracio
d. nogom na kacigu; u d. grancica, u 1.'koplje.
Xj- III. 1, 4
2, A.
15
18951AUGUSTA
1,699
22
19
20 R.CORN.
strana
A.A. CONCORDIA
III.
SALONI
SALONINA
Sve
Kao
Kao kaD
poprsja
R.IN NA
desna
191.
PACE
189
gornji.
CONCORD AUG.
AUG. -1-
AET.
AUG.
ostalo ostalo
kao
Salonina
sa plaštem.AUG. kaO'
191.
sjedi
Sloga 191.
'Oikrenuta
sjedi na
okrenuta
i piše na 1.; u d.
ar. R. R. VOTA
valovitO'
lijevo;
SALONINA
mku?
i
(2)zdjela,
. Kosa šljana DECENALIA
unapoce-
d.unjoj
1. dvostruki
drži III.
ViJktoria
grancicu,k,oš
diadem.
posmrtno izdanje?)
ide
a uobilja. na d.
1. žezlo. (Pociva u

1.94 Dr Jozo PetrovU:
194 30 A. Kao 191.

(8) R. FECUNDITAS AUG. Plodnost pruža d. djetetu,
a u 1. koš obilja. --1.6-
195 B Sve isto

-lE
196 C Sve isto, dvostruko debeo,
197 35 A. Kao 192
R. FECUNDITAS AUG. Plodnost okrenuta na d., III!2,
desnicom vodi a u naramku nosi drugo dijete. 2, 3
198 39 A. Kao 192.
R. FELICIT. PUBL. Sreca naroda nosi u d. caduceus,
a1.laktom se naslonila o stub.
199 43 A. Kao 192.
R. IVNO CONSERVAT Junona drži zdjelu žezlo,
do nogu'joj paun.
200 B Kao 199 -I""
201 46 . A. Kao 192.
(29) R. IVNO REGINA Junona drži u d. zdjelu, a u lj. III. 2, 4
dugo žezlo.
202 Kao 201 Junona drži u d. zdjelu, u lj. kormilo.
*1- ' III. 2, 5
203 49 A. Kao 192.
R. IVNO VICTRIX Junona drži zdjelu i dugo žezlo.
204 57 A. Kao 192
(12) var. R. PIETAS AUG. Pobožnost desnicom sipa tamjan
na žrtvenik na kojemu 'Plamsa oganj - u 1. drži
kutljacu (simpulum).
205 B Kao 204 ~
206 C Kao 204
207 D Kao 204

2~8 E Kao 204 na d. laktu statueta. III. 3, 1
299 58 A. Kao 192
R. PIETAS AUGG. Salonina sjedeci pruža desnicu
djeci od kojih dvoje stoji pred njom a trece do III. 3, 2
prijestolja; u lj. žezlo.
300 62 A. Kao 192
R. PUDICITIA Sramežljivost diže desnicom veo sa III. 3, 3
lica u lj. žezlo
301 B Kao gornji -IQ
(6)
302 63 Kao 62 Sramežljivost sjedi
-1-
B III. 3, 4
(2)
Rimski novac iz Ohud-ovca 195
303 B Isto
(2)
304 C Isto -I-
VI
(2)
305 67 A. Kao 192
(2) R. ROMAE AETERNAE Roma sjedi na prijestolju i III. 3, 5
pruža Pobjedu Galijenu koji k njoj dolazi. Iznad
njih zvijezda.
306 82 A. Kao 192
(5) R. VENUS GENETRIX Venus drži u d. kacigu, u lj. III. 4, 1
žezlo, do nogu joj amor - -I VI
307 B Kao gornji

-I VII
308 87 A. Kao 192

R. VENUS VICTRIX Venera drži u d. kacigu, u lj. III. 4, 2
žezlo, pred njom štit -I N
309 B Kao 308
310 C Kao 308

311 90 A. CORN. SALONI NA AUG.
R". VESTA Vesta nosi zdjelicu i žezlo III. 4, 3
312 91 A. Kao 192
R. VESTA nosi zdjelu i žezlo III. 4, 4
313 B Kao gomji I

(2)
-1-
314
(13)
94 Kao gornji, samo Vesta sjedi
c2 III. 4, 5
315 A. Kao 192

R. VESTA. Vesta drži u d. kip, u lj. žezlo. III. 5, 1
VALERIANUS iun. t
258 (Brojevi 316, 317, 318
evo 321)
SALONINUS t
260*) - VALERIANVS II
316 7 A. DIVO CAE.S. VALERIANO desna strana poprsja III. 5,
bez plašta. ~ 2 i3
R. CONSECRATIO orao u poletu na desno.
*) Napisane su ucene rasprave: da li je Gallienus imao jednoga ili dva sina? Ako je
imao dva, je li Postumus udavio u K6lhu starijega ili mladega? Stari pisci kao Zonaras XII 26
i Zosimus I 38 govore o jednome sinu. Isto toliko pouzdani stari pisac Victor, Epit. 32 izricito
veli: Gallieni filius maior a Postumo in Gallia interfectus ... i dalje: 33 Gallienus quidam in
loco Cornelii filii sui Saloninianum alterum filium subrogavit.
O tome pitanju piše Dattari u casopisu Rivista di Numismatica XV 1902.
Tri strucna rada su o tome izišla u Numismatische Zeitschrift, Wien 1908:
Voetter, specijalist na tome polju numizmatike piše na strani 78-101 Valerianus junior
und Saloninus,
13*
317 10 A. Kao 316

(3) R. CONSECRATIO na žrtveniku plamen.
318 B Poprsje sa plaštem, ostalo kao 317
(3)
319 15 A. P. COR. SAL. VALERIANUS CAES d. str. poprsja

sa plaštem.
R. DII NUTRITORES Jupiter bez odijela, u lj. žezlo, III. 5,
na laktu plašt pruža desnicom Pobjedu Salo:ninu 4 i5
koji je u vojnickome ruhu.
320 27 A. SALONIN VALERIANUS CAES., d. str. poprsja
(2) sa plaštem.
R. PIETAS AUG. Augur. štap, nož, vaza na lijevo, III. 6, 1
kutljaca škropilo.
321 31 A. P. LIC. VALERIANUS CAES. d. str. poprsja sa
plaštem.
(2) R. PIETAS AUG. pribor za žrtvu avim redom: škro- III. 6, 2
pilo, kutIjaca, vaza sa drškom na 1., nož 'i augurski
štap.
322 A. SALON. VALERIANUS CAES kao 321.
R. Coh. 33. Augur. štap nad kutljacom, vaza na d.,
nož, škropilo.
323 A. Kao 322.
R. Poredak sakralnog suda nejasan.
324 46 A. SALONIN. VALERIANUS CAES. kao gornji.
R. PRINCIPI IVVENTUTIS. Salonin na vojnicku
ide na 1. iza njega nakicen trofej'.
325 48 A. LIC. COR. SAL. VALERIANUS N. CAES kao
gornj:i.
R. PRINC. IUVENT. Salonin pod vojnicku nosi bajni
znak 'i žezlo,.
326 59 A. SALON. VALERIANUS NOB. CAES. d. str. po-
prsja pod plaštem.
R. SPES PUBLICA. Salonin sa žezlom ide na 1.prema
njemu Nada koja mu pruža -cvijet, aL rukom diže
skute. III. 6, 3
POSTUMUS
327 44 . A. IMP. POSTUMUS P. F. AUG. d. strana poprsja III. 6,
pod 'plaštem. 4 i5
R. HERC. DEUSONIENSI Heraklo bez odij,ela, d. se
osloniO' otoljagu, a o 1. objesio lavlju kožu. DEU-
.SON na Rajni do K6lna.
Kubitschek, prof.univerziteta i numizmaticar na stranama 102-114 Valerianus der

J lingere und Saloninus, te
Regling, prof. univerziteta i numizmaticar iz Berlina, 115-120.: Nochmals die Sahne
Gallienus.
Mi vjerujemo da je Galijen imao dva sina, te smo naprijed u zagradama naveli brojeve
primjeraka, koji pripadaju Valerijanu II. a što se RO Cohenu 1. ne da utvrditi.
- Otiske u plastelinu te višekratne odlive u sadri izradio je preparator Kucan Ante sa
Hajrom Ismetom, a snimio je Maric Jozo, fotograf.
ZUSAMMENFASSUNG
ANTONINIANI-FUND AUS OBUDOVAC BEl BOSN. SCHAMATZ
Die Unterrichtsabteilung der Bezirksverwaltung aus Bos. Samac (Schamatz) hat der Lan-
desmuseumsdirektion in Sarajevo 805 Stlick Kupfermtinzen zugestellt.
Nach der Besichtigung fan den wir darunter einzelne Mi.inzen von Gordianus III (230-
243) bis Postumus (258-267). Etwas grosse1re Anzahl gehort dem Valerianus, die meisten jedoch
gehoren dem Gallienus 253-268 z. T. seiner Gemahlin Saloruna. Die meisten Gallienusmi.in-
zen scheinen in Siscia (Sisak in Croatien) gepragt zu sein - wohin Gallienus die Mi.inzprage-
statte im Jahre 262 aus Serdica (Sredec - sp. Sofia) i.ibersiedeln liess.
Bei diesel' Beschreibung des Fundes aus Obudovac haben wir uns an Cohen I. (II. nicht
zuganglich) gehalten. - Die Robert Gobls Arbeit: Numismatische Zeitschrift 74, 75, Wien: Der
Aufbau unzuganglich!
Selbst Spezialist auf diesem Gebiete der Numismathik Prof. Alfoldi, wenn auch sehr
diskret, betohnt, dass der Fachmann der Gallienuspragungen Oberstlieutenant Voetter seine
Mi.inzen nach den Kriterien des Aussehens und des Portratstiles nach den Pragestiidten geord-
net hatte.
Die mustergi.iltige Rohdesarbeit bringt keine Abbildungen.
Prof. Dr. Vinski sandte uns aus Zagreb als Hilfsmittel zu unserer die Arbeit vom Zol-
tan Barcsay-Amont: The Hoard of Komin, Budapest 1937. Autor hat darin 19.755 Antoniniani
des Fundes Komin (Croatien) auf seine Art bearbeitet. Diesen Fund hatte der Museumsdirektor
t.nd Universitatsprofessor Brunšmid in Zagreb als Altmeister der Numismathik nach Cohen
leordnet, jedoch nicht mehr publiziert. .
Barcsay bringt ein paar Zeilen des Textes in magjarischer und ebensoviel in der en-
glischen Sprache .Viel zu karg! Dazu sind auf LXIII Tafeln 1308 Rs-zeichnungen zusammen-
gestellt. Auch diese Arbeit konnen nul' die Auserlesenen geniessen.
Fi.ir Gallienus blieb uns Alfoldis: Siscia Heft 1., Vorarbeiten zu einem Corpus der in
Siscia g.epdigten Romermi.inzen, Budapest 1931. Prof. Dr. Pink welcher Herr uns jahrelang
selbstlos stets zur Hilfe steht - Wien -hat uns gi.itig dieses Heft zugestellt.
Unser Material aus Obudovac, wenn auch nach Cohen 1. geordnet - mit entsprechenden
Abbildungen versehen - wird auch dem Fachmann dienen konnen.
Dr J. Pet r o v i c: Rimski novac iz Obudovca
Tab. I
Dr J. Pet r o v i c: Rimski novac iz Obudovca
Tab. II
Dr J. Pet r o v i c; Rimsl~i novac iz Obudovca
Tab. III
..
JOVAN IVOVIC
Nalazi starog rimskog novca li okolini Nikšica

i na teritoriji Nikšickog sreza
Kad su Rimljani uništili državu ilirsk'Og kralja Gencija 168 g. prij'e n. e. i

razdijelili je u »grupe autonomnih opština«,l) svakako je i predio današnjeg Nikšica
pao pod uticaj rimske države. U ranb doba rimske vladavine u Nik~ickom Polju
postojao je grad Anderba. U okolini današnjeg grada nalazila se raskrsnica rimskih
puteva koji su vezivali Skadar sa Naronom s jedne i Risan i dolinu Drine s druge
strane.2) Uz rimsku cestu, u današnjim Rijecanima, bio je kastel Salthua.3) Tragovi
rimske kulture ocituju se u miljokazima, ostacima puteva, temeljima kuca itd. Prl-
rodno je da je u 'Oblasti Nikšica bilo i nalaza f€I;mblikanskog i ,carskog rimskog
novca. Ali ovi nalazi nijesu cuvani i korišceni u naucne svrhe. Bronzani i srebrni
novci su uništavani, prvi kao nevrijedan metal, dok su posljednji upotrebljavani
topljenjem ili kvarenjem kao nakit. Prilican broj seljaka mi je ovo kazivao. Zlatni
novac je prodavan trgovcima ili upotrebljavan za popravku zuba. Cak je i ove go··
dine pokušao jedan intelektualac da napravi kape za zube od jednog Vespazijanovog
aureusa. Zubni ljekar odvratio ga je od toga i Zavicaj ni muzej u Nikšicu otkupio
je taj zlatnik. Primjera radi navodim da je u Zavrhu kod Nikšica do 1914 g. iz njiVe
zvane »Dukatuša« izorano oko 40 rimskih zlatnika. 1947 g. otku'p~o sam od ovog na-
laza dva aureusa za Državni muzej na Cetinju.') dok su ostali rasprodani osobama
koje cijene zlato kao metaL
Muzej u Nikšicu nastoji da prikup~ anticke i srednjevjekovne novce koji su
cirkulisali na terito,riji Nikšickog sreza. U ovome se poslu prilicno uspjelo ..
Od rimskog novca, koje Muzej u Nikšicu posjeduje, dajem pregled za 595 ko-
mada. Od o,vog broja 20 komada su sa raznih lokaliteta, dok je o'statak od 575 ko-
mada sa jednog lokaliteta.
Denar, zaveden u pregledu pod br. 1, Flaminia Cilo-a naden j·e u Gornjem
Polju, 10 km daleko od Nikšica.
Denalf br. 2, Lucija, sina Lucijevog, Trberijev br. 3, Trajanov br. 6 i 'veliku
bronzu Gordijana III našao je i otkupio amater-numizmaticar Ljubo VUlkmirovic iz
Nikšica u selu Ozrinicima prije 1914 g. Važno je napomenuti da su u Ozri,nicima,
na lokali-tetu »Ogradice« najvidniji tragovi rimskog naselja u Nikšickom Polju.
Hadrijanov denar, br. 7, našao je Jovan Spasojevic, seljak izR~jecallla, u pro-
ljece 1942 g. 'Prilikom oranja njive zvane »Krivaca«, koja se na1a'zi u minijaturnom
polju Santuliji, i to uz tragove kastela Salthua.
Malu bronzu'Konstantina II, br. 289, našao je u Rijecanima (isti teren gornjega
nalaza) Staniša Elezovic, seljak iz Banjana prije 60 g. Ovaj primjerak je otkupljen
od njegovog praunuka.
1) K. J M P e 'i e K,
MCTOpMja Cp6a. II M3p;albe, corp. 17.
2) A. J. Eva n s, Antiquarian Researches in Illiricum, Vestminster, 1883, str. 78-89. II.
llio6ajMh: HMKWMh, Beorpap;, Cllp,. 5-7.
3) H. B y:ir. Mh, AHTM'iKM cnoMeHMqM Hame 3eMJbe, CnOMeHMKLXXI CTp. lO!.
4) MCTOPMCKM3anMCM, Klb. I, CTp. 55-58.
200 Jovan Ivovic
Srednju bronzu, br. 288, našao je Dušan Mrkajic iz Petrovica u proljece

1951 g. krceci teren u zaseoku istog sela, zvanom Planiku. Novac je bio na dubini
od 50 do 60 cm. Lokalitet je u bliziDJirimske ceste.
Veliku bronzu imp. Julijana, br. 290, našao je službenik Veljko Stevovic na
njivi kod svoje kuce u selu Stuba, u blizini Nikšica, dok je veliku bronzu istog impe-
ratora br. 291, otkupio u Ozrinicima pomenuti Ljubo Vukmirovic, takode prije 1914
godine.
Denari: br. 19, Septimija Severa, Julije Domne· br. 50, po jedan 'Primjerak
Karakalin zaveden pod br. 70 i 82, Getin br. 91, Makrinov br. 93 i 1 primjerak
Aleksandra Severa br. 104 otkupljeni su od unuka pok. Stane Bakrac iz Nikšica.
On zna samo da je novac iz bliže okoline Nikšica, ali mu je nepoznat lokalitet.
Vespazijanov aureus, br. 4, našla je Jovanka Bulatovic iz sela Morakova il
Nikšickoj Zupi, na glavici iznad svoje kuce u jesen 1953 g. Lokalitet Vinogradi. No-
vac je bi'Ona po,vrš,ini.
Mali zlatnik Lava I, br. 292, istocnorimskog cara, kupio je Draga Bego1viciz
Nikšica od neke seljanke iz Nikšicke Zupe 1930 g. SeljanJka ga je na,šla kod svoje
kuce, ah se on ne sjeca njenog imena.
Trajanov denar, br. 5 naden je u Duklji 1900 g. Muzeju ga je 'PokloniO'Hasan
Tuzovic, penzio[ler iz Nikšica.
S'Pasoje Ðukanovic iz sela Brocanca (lokalitet se nalazi zapadno od Nikši,ca
na daljini od 11 km) našao je u novembru 1953 g. 928 komada srebrnog 'carskog
rimskog novca. Spasoj-e je loveci primijetio da se uz grubi oveci kamen nalazi srebrn
novac. Radoznao podigao ga je i pod njime je našao pomenute novce. Novci su bili u
zemljanoj posudi, koja je bila sva razdrobljena. Skor.o svi primjerci bili su jako
patinirani i usto oblijepljeni humusom, pa se imao utisak da su bronzani.
Muzej u Nikšicu otkupio je 578 komada, Muzej u Hercegnovome 125, a pre··
ostatak od 225 komada prodao je Muzeju u Titogradu i poklonio svojim prijateljima.
Novci, koje je Ðukanovic prodaO' Zavicajnom muzeju u Nikšicu i ostali, koje je
prodao drugima i poklonio, pripadaju istim imperatorima i njihovim ženama i to:
Antoninu Piju, Faustini, Sept. Severu, Juliji Domni, Karatkali, Geti Elagabalu,
Aleksandru Severu, Juliji Mezi, Juliji Mamei, Maksiminu, Gordijanu III, Filipu I,
Deciju, Hereniju, Trebonijanu Galu, Volusijanu, Emilij anu, Valerijanu, Galijenu,
Salonini i Saloninu. Najveci broj vrsta (66) i komada 164 pripada Gal1jenu.
Poznata je cinjenica da su za posljednje dvije godine Galijenove vladavine
varvari 'Pusto'šili po Balkanu i da su bile bune po svim provincijama. Najvjero-
vatnije je da se negdašnji vlasnik ovog novca sklonio u brdoviti predio Brocanca,
prilicno udaljen od riffiSlke ceste i po~ja, i sakrio na brzu ruku svoj novac, misleci
da ce opasnost od na:jezde ili buna proci.
Od otkupljenih 577 komada samo su 3 primjerka potpuno ruiniralDa. Vrlo
mali je broj oštecenih nova:ca. U pregledu sam za 13 komada dao 'Oznatkuod kakvog
su metala, dok sam za srebrne novce racunajuci tu i bilone Vespa~ijanove, Galije-
nove, nj.ego'Vežene i sina, a otkwjJljene od Radulavica i Ðukanovica, izostavio ozna-
ke: AR, B. . ,
Služio sam se prvim izdanjem Kohena i Babelona, koje mi je stavio na ra-
spoloženje direktor Zemaljskog muzeja u Sarajevu drug Marko Vego, na cemu mu
mnogo zahvaljujem.
1) Flamin Ci10 (94 g. pr. n. e.). Denar. A):'ROMA X, R): FLAMINI. CILO. Babelon,
tom. I, br. 1.
2) Lucius Julius, sin Luda (90 g. pr. n. e.) Denar. A): CAESAR. B., R): L. IVLI. L.
F. B. Babelo:n, tom. II, br. 4.
3) Tiberij'e (14-37) Denar. A): TI. CAESAR DIVI AVG. F. AVGVSTVS, R):
MAXIM. PONTIF. Coh. 2.
4) Vespasijan (69-79). Aureus. A): IMP. CAES. VESPASIANUS AVG. R): COS,
JTER TR. POTo Coh. VII, 8
Nalazi starog rimskog novca li okolini Nikšica i ha teritorij i Nikšic. sreza 201
5) Trajan (98-117) Denar. A): IMP. TRAIANO AVG. GER. DAC. P. M. TR. P.
COS. V. P. P. R) S. PQ. R. OPTIMO PRINCIPI. Coh. 249.
6) Trajlan. Denar A) IMP. TRAIANO AVGo GER. DAC. P. M. TR. P. COS. VI,
P. P. R): S. PQ. R. OPTIMO PRINCIPI. Coh. 274.
7) Hadrijan (117-138). Denar A:: IMP. CAESAR TRAIAN. HADRIANUS AVGo
R): LIB. PVB. P. M. TR. P. COS. Coh. 117.
8) Antonin Pije 138-161). A): ANTONINVS AVG. PIVS P. P. TR. P. COS. R):
ANNaNA AVG. Coh. 7.
9) FalU'Stina,žena Ant. Pija A): DIVA FA VSTINA, R): AVGVSTA. Coh. 47.
Septimije Sever (193-211):

10) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. VIlI. R): ADVENTVI AVG. FELICISSI-
MO. Coh. 10.
11) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. X. R): ANNONAE AVG G. Coh. 24.
12) A): L. SEPT. SEV. AVG. IMP. XI. PART. MA. R): COS. II. P. P. Coh. 62.
13) A): L. SEPT. SEV. PERT.·IMP. VIlI. R): FORTVNAE REDVCI. Isti tip kao
aureu.s kod Cohena br. 107. (2 komada).
14) A): SEVERVS AVG. PART. MAX. R): FVNDATOR PACIS. Coh. 119. (2 kom.)
15) A): SEVERVS PIVS AVG. R) INDULGENTIA AVGG. IN CARTH. Coh. 131
(2 komada).
16) A): IMP. CAE. L. SEP. SEV. PERT. AVG. R): LIBERAL. AVG. COS. Coh. 177.
17) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. X. R): LIBERa PATRI, Coh. 196.
18) A): L. SEPT. SEV. AVG. IMP. XI. PART. MAX. R): LIBERTAS AVGG.
Coh. 197.
19) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. IIII. R): MARS PATER, Coh. 202.
20) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. X. R): MARTI PACIFERO, Coh. 203
(3 kom.).
21) A): L. SEPT. SEV. AVG. IMP. XI. PART. MAX. S): MONETA AVGG. Coh.
222 (3 kom.).
22) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. X. R): PACI AETERNAE, Coh. 229
. (3 kom.).
23) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. V. R): P. M. TR. P. III. COS. II. P. P.
Coh. 255 (4 kom.).
24) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. VII. R): P. M. TR. P. III. COS. II. P. P.
Coh. 257.
25) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. VIlI. R): P. M. TR.. P. IIII. COS. II. P. P.
Coh. 268.
26) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. VIlU. R): P. M. TR. P. V. COS. II. P. P.
Coh. 273 (2 kom.).
i
27) Ista legenda na HclU nahcju. Na nalicju Pax sjedi okrenut lijevo. U desnoj
rUJcidrži maslinovu grancicu. Coh. 275. (2 kom.).
28) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. X. R): P. M. TR. P. VI. COS. II. P. P. Coh.
277 (2 kom.).
29) A): SEVERVS AVG. PART. MAX. R): P. M. TR. P. VIlI. COS. II. P. P. Coh.
280.
30) A): SEVERVS PIVS AVG. R): P. M. TR. P. XIII. COS. III. P. P. Coh. 294
31) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XIIII. COS. III. P. P. Coh. 295
32) A): Ista legenda na licu i nalicju. Na nalicju Genius žrtvuje. Coh. 296
33) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XV. COS. III. P. P. Coh. 304 (3 kom.)
34) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XVI. COS. III. P. P. Coh. 312
35) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XVII. COS. III. P. P.Coh. 3?4
202 Jovan Ivovic
36) Ista legenda na licu i nalicju. Na Rs-u Salus sjedi lijevo

Coh. 326
i hrani zmiju.
37) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XVIII. COS. III. P. P. Coh. 333
38) Ista legenda na Hcu i na1icju. Na Rs-u Jupiter nag stoji okrenut nalijevo držeci
munju i skiptar. Do njegovih nogu Camcalla i Geta. Coh. 336
39) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVGo IMP. VIII. R): PROVIDENTIA AVG. Coh.
354. (2 kom.)
40) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. X. R): SALVTI AVGG. Coh. 373
41) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IlVIP. VIII. R): SECVRITAS PVBLICA, Coh.
376 (2 kom.)
42) A): L. SEPT. SEV. PERT. AVG. IMP. X. R): VICT. AVGG. Coh. 400 (3 kom.)
43) A): L. SEPT. SEV. AVG. IMP. XI. PART. MAX. R): VICTORIAE AVGG. FEL. .
Coh. 416
44) A): SEVERVS PIVS AVG. R): VICT. PART. MAX. Coh. 428
45) A): Ista legenda. R): VO TA SVSCEPTA, Coh. 454
46) A): SEVERVS PIVS AVG. R): PART. MAX. TR. P. VIII. Na nalicju trorfej .
. Lijevo i desno, ispod trofeja, dva zarobljenika okrenuta ledima jedan dru-
gome.
47) A): SEVERVS AVGo PART. MAX. R): RESTITVTOR VRBIS. Na nalicju
Sept. Sever u vojnickom odijelu sa izvrnutim kopljem, okrenut lijevo, žrtvuje
na upaljenom oltaru. (2 kom.)
48) Dva komada sa izlizanim natpisima. Na nalicju ocuvani likovi Victorie koja
stoji lijevo, u desntoj ruci drži vijenac.
JuHa Dorona, žena Sept. Severa

49) A): IVLIA AVGVSTA R): DIANA LVCIFERA Coh. 17
50) A): IVLIA PIA FELIX AVG. R): DIANA LVCIFERA, Coh. 19
51) A): IVLIA AVGVSTA R): FELICITAS, Coh. 24 (2 kom.)
52) A): Ista legenda R): HILAR ... S, Coh. 38 ,
53) Ista legenda na li'Cu i nalicju R): Hilaritas sa maslinovom granom i skiptrom,
Coh. 40
.54) A): IVLIA AVGVSTA R): PIETAS PVBLICA, Coh. 83
55) A): Ista legenda R): PVDICITIA, Coh. 90
56) A): IVLIA DOMNA AVG. R): VENERI VICTR. Coh. 103
57) A): IVLIA PIA FELIX AVG. R): VESTA, Coh. 119 (2 kom.) Vesta sjedi
58) A): Ista legenda na licu i naJicju. Vesta stoji, Coh. 120
Caracalla (211-217)
59) A): ANTONINVS PIVS FEL. AVG. R): CONCORDIA (ispod lika) MILIT. Coh.
18
60) A): ANTONINVS PIVS AVG. R): INDVLGENTIA AVGG. (ispod lika) IN
CARTH. Coh. 65 (2 kom.)
61) A): ANTONINVS PIVS AYG. GERM. R): INDVLGENTIAE AVG. Coh. 67
62) A): ANTONINVS PIVS AVG. BRIT. R): INDVLG. FECVNDAE, Coh. 68
63) A): ANTONINVS AVG. GERM. R): LIBERAL. AVGo VIlI, Coh. 84
64) A): IMP. CAES. M. AVR. ANTONINVS AVGo R): MARS VICTOR, Coh. 91
65) A): ANTONINUS PIVS AVG. GERM. R): MARTI PROPVGNATORI, Coh. 103
66) A): Ista legenda R): MARTI VLTORI, Coh. 6 (VII. Supplement) (2 kom.)
67) A): ANTONINVS PIVS AVG. BRIT. R): MONE TA AVGo Coh. 108 (5 kom.)
68) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XIIII. COS. III. P. P. Coh. 128
Nalazi starog rimskog novca li okolini Nikšica i na teritorij i Nikšic. sreza 203
69) A): Ista legenda. R): P. 'M. TR. P. XV. COS. III. P. P. Coh. 139
70) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XVI. COS. IIII. P. P. Coh. 141 (3 kom.)
71) A): ANTONINVS PIVS FEL. AVG. R): P. M. TR. P. XVI. COS. IIII. P. P.
Coh. 150
72) A): ANTONINVS PIVS AVG. GERM. R): P. M. TR. P. XVII. COS.'IIII. P. P.
Coh. 154
73) A): Ista legenda na licu i nalicju. Na milicju Pax sjedi. Coh. 157.
74) A): ANTONINVS PIVS AVG. GERM. R): P. M. TR. P. XVIII. COS. III. P. P.
Coh. 183
75) Ista legenda na licu i nalicju. Na nalicju Serapis, Coh. 186
76) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XVIIII. COS. lIII. P. P. Coh. 203
77) Ista legenda na licu i nalicj'll. Na naHcju Sunce. Coh. 211
78) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. XX. COS. IIII. P. P. Coh. 219
79) A): ANTONINVS pivs AVG. R): PONTIF. TR. P. VIlII. COS. II. Coh. 250
(2 kOlffi.)
80) A): Ista, legnda. R): PONTIF. TR. P. X. COS. II Coh. 259 (2 kom.)
81) A): Ista legenda. R): PONTIF. TR. P. XI. COS. III. (ispod lika) PROF. Kao kod
Cohen-a MB, 534
82) A): Ista legenda. R): PONTIF. TR. P. XI. COS. III. Coh. 264 (2 kom.)
83) A): Ista legenda .. R): PONTIF. TR. P. XII. COS. III. Coh. 273.
84) A): M. AVR. ANTON. CAES. PONTIF. R): PRINCIPI IVVENTVTIS, Coh. 291
85) A): ANTONINVS AVGVSTVS R): SECVRIT. ORBIS. Coh. 332
86) A): ANTONINVS PIVS AVG. R): VJCT. PART. MAX. Coh. 360 (2 kom.)
87) A): Ista legenda. R): VIRTVS AVGG. Coh. 365 (2 kom.)
Geta i Makrinus (211-212)

88) A): P. SEPTIMIVS GETA CAES. R): FELICITAS TEMPOR. Coh. 19
89) A): P. SEPT. GETA PIVS BRIT. R): LIBERALITAS V, Coh. 34
90) A): P. SEPT. GETA CAES. PONT. R): NOBILITAS, Coh. 48
91) A): Ista legenda. R): PRINC. IVVENTVTIS, Coh. 77 (2 kom.)
92) Macrinus (217-218). A): IMP. C. M. OPEL. SEV. MACRINVS R): SECVRI-
TAS TEMPORVM, Coh. 55.
Elagabal (218-222):
93) A): IMP. ANTONINVS PIVS AVG. R): ABVNDANTIA AVG. Desno zvijezda
Coh. 1
94) A): ANTONINUS PIVS FEL AVG. R: FELICITAS tempo Lada 'sa 8 morna'ra, na
. njoj veliki signum ELAGABAL 16
95) A): IMP. ANTONINVS AVG. RJ: LAETITIA PVBL. Letidja sa vijencem.
Coh. 43.
96) A): I!sta legenda.R): LIBERALITAS AVG. II, Coh. 49
97) A): IMP. ANTONINYS PIVS. AVG. R): P. M. TR. P. ~I. COS. II. P. P.,Coh. 68
(2 kom.)
98) A): Ista legenda R): P. M. TR. P. IIT. COS. III. P. P. Coh. 81 (4 kom.)
99) A): IMP. ANTONINVS PIVS AVG. R): SACERD. DEI SOLIS ELAGAB. Coh.
116 .
100) A): IMP. ANTONINVS AVG. R): TEMPORVM FELICITAS, Coh. 136
,
204 Jovan Ivovic
101) A): IMP. ANTONINVS PIVS AVG. R): INVICTVS SACERDOS. AVG. Lijevo
zvi,jezda Elagabal, ili nek'o božanstvo žrtvuje, (izlizan lik) držeci žrtvenu kupu
iznad žrtv,enika.
102) A): IMP. CAES. M. AVR~ ANTONINVS AVG. R): FIDES EXERCITVS Fides
sjedi lijevo izmedu dvije vojnicke zastave. Desna joj je ruka oštecena.
Alexandar Sever (222-235):

103) A): IMP. C. M. AVR. SEV. ALEXAND. AVG. R): ANNaNA AVG. Coh. 9
(2 kom.)
104) A): Ista legenda. R): FIDES MILITVM, Coh. 27 (2 kom.)
105) A): Ista legenda. R): lOVI CONSERVATORI, Coh. 35
106) A): IMP. SEV. ALEXAND. AVG. R): lOVI PRO PVGNATORI Coh. 41
107) A): IMP. ALEXANDER PIVS AVG. R): Ista legenda, Doh. 42
108) A): IMP. M. AVR. SEV. ALEXAND. AVG. R): LIBERALITAS AVG. Coh. 49
(2 kOIill.)
109) A): Ista legenda. R): LIBERALITAS AVG. III, Doh. 52
110) A): Ista legenda. R): MARTI PACIFERO, Coh. 70 (2 kom.)
111) A): Ista legenda. R): PAX AETERNA, Coh. 75
112) A): Ista legenda. R): PAX AVG. Coh. 78
113) A): IMP. SEV. ALEXAND. AVG. R): PERPETVITATI AVG. Coh. 79
114) A): IMP. C. M. AVR. SEV. ALEXAND. AVG. R): P. M. TR. P. COS. P. P.
Coh. 88 (3 kom.)
115) A): Ista legenda. R): Ista legenda. Salus sjedeci hrani zmiju. Coh. 93
116) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. II. COS. P. P. Jupiter na naHcju. Coh. 100
117) A): Ista legenda. R): Ista legenda. Fel,icitas na nalicju. Coh. 106
, 118) Ista legenda na lku i nalicju. Salus sjedeci hrani zmiju. Coh. 109
119) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. III. COS. P. P. Coh. 113
120) A): Ista legenda. Alexandar u vojnickom odijelu. Coh. 119
121) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. IIII. COS. P. P. Coh. 125 (2 kom.)
122) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. V. COS. II. P. P. Coh. 129
123) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. VI. COS. II. P. P. Coh. 139
124) A): Ista legenda. R): Ista legenda. Mars, okrenut lijevo, trci. Coh. 141 (2 kom.)
125) A): IMP. SEV. ALEXAND. AVG. R): P. M. TR. P. VII. COS. II. P. P. Coh.
155
126) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. VIlI. COS. III. P. P. Coh. 165
127) A): IMP. ALEXANDER PIVS AVG. R): PROVIDENTlA AVG. Coh. 192 (2 k.)
128) A): IMP. C. M. AVR. SEV. ALEXAND. AVG. R): SALVS PVBLICA, Ooh.
197 (2 kom.)
129) A): IMP. SEV. ALEXAND. AVG. R): VICTORIA AVG. Desno: zvijezda,
Doh. 208
130) A): IMP. M. AVR. SEV. ALEXAND. AVG. R): VIRTVS AVG. Coh. 215 (2 k.)
JuHa Maesa baba Elagabala i JuHa Mammaea, majka Aleksandra Severa:
131) A): IVLIA MAESA AVG. R): PIETAS AVG., Coh. 12

132) A): IVLIA MAMAEA AVGo R): IVNO CONSERVATRIX, CoJh. Il
133) A): Ista legenda. R): VESTA, Coh. 27
,
Nalazi starog rimskog novca li okolini Nikšica i na teritorij i Nikšic. sreza 205
Maksimin (235-238):
]34) A): IMP. MAXIMINVS PIVS AVG. R): FIDES MILITVM, Coh 6 (3 kom.)
135) A): IMP. MAXIMINVS PIVS AVG. R): PAX AVGVSTI, Con. 14
136) A): MAXIMINUS PIVS AVG. GERM .R): PAX AVGVSTI. Coh 16
137) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. II. COS. P. P. Coh. 22 (2 kom.)
138) A): IMP. MAXIMINVS PIVS AVG. R): VICTORIA AVG. Coh. 37 (4 kom.)
139) A): MAXIMINVS PIVS AVGo GERM. R): VICTORIA AVGo Kao kod Cohen-a
bronza 92
Gordian III Pije (238-;-244):

140) A): IMP. GORDIANVS PIVS FEL. AVG. R): AETERNITATI AVG. Coh. 13
(3 kom.)
141) A): Ista legenda. R): CONCORDIA MILIT. Coh. 25 (2 kom.)
142) A): IMP. CAES. M. ANT. GORDIANVS AVG. R): FIDES MILITVM, Coh.34
143) A): Ista legenda. R): lOVI CONSERVATORI, Coh. 44 (2 kom.)
144) A): IMP. GORDIANVS PIVS FEL. AVG. R): lOVI STATORI, Ooh. 49
145) A): Ista legenda: R): LAETITIA AVG. Coh. 53 (2 kom.)
146) A): Ista legenda. R): MARS PROPVG. Con. 64
147) A): IMP. CAES. M. ANT. GORDIANVS AVG. R): P. M. TR. P. II. COS. P. P.
Coh. 82
148) A): IMP. GORDIANVS PIVS FEL. AVG. P. M. TR. P. IIII. COS. II. P. P.
Coh. 107
149) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. V. COS. II. P. P. Coh. 117 (2 kom.)
150) A): Ista legenda. R): VICTORIA AETERNA, Coh. 152
151) A): Ista legenda. R): VIRTVTI AVGVSTI. Coh. 166 (3 kom.)
152) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. IIII. COS. II. P. P. S. C. Velika bronza.
Coh. 292.
FiHp-otac (244-249):
153) A): IMP. M. IVL. PHILIPPVS AVG. R): AEQUITAS AVG. Coh. 8
154) A): Ista legenda. R): FELICITAS TEMP. Coh. 20
155) A): Ista legenda. R): VICTORIA AVG. Coh. 103
Decije (249-251), Herenije 249-151), Trebonijan Gal (251-253), Volusijan

(251-253) i Emilijan (253):
156) A): IMP. CAE. TRA. DEC. AVG. R): DACIA, Coh. 14
157) A): ... HEREN. ETRV. MES. QV. DECIVS CAESAR R): ADVENTVS AVG.
I Coh.1 .
158) A): IMP. CAE. C. VIE. TREB. GALLVS AVG. R): FELICITAS PVBL. Con.22
159) A): IMP. C. C. VIE.- TREB. GALLVS. P. F. AVG. R): MARTI PACIFERO,
Ispod lika VII. Coh. 40
160) Isti. tip novca bez ikakve 'Oznake ispod Marsovog lika. Coh. SUP'Plement, 2
161) A): IMP. CAE. C. VIB. TREB. GALLVS AVG. R): PIETAS AVGG. Coh. 45
(2 kQffi.)
162) A): IMP. C. C. VIE. TREB. GALLVS AVG. R): PIETAS AVGG. Coh. 48
163) A): IMP. CAE. C. VIE. VOLVSIANO AVG. R): CONCORDIA AVGG. Coh. 13
164) A): Ista legenda. R): PIETAS AVGG. Coh. 48
206 Jovan Ivovic
165) A): IMP. C. VAL. GAL. VEND. VOLVSIANO AVG. R): PVDICITIA AVGG.
Coh. 63
166) A): IMP. CAES. AEMILIANVS P. F. AVG. R): PIETAS AVG. Pi,etas digla
obje ruke i ispružila prste.
Valerian (253-260):
167) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVSAVG. R): AETERNITATI AVGG. Coh.10
168) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS P. F. AVG. R): ANN ONA AVGG. Coh. 14
169) A): Ista legenda. R): APOLINI CONSERVA. Coh. 17 (2 kom.)
170) A): Ista legenda. R): FELICITAS AVGG. Coh. 40 (4 kom.)
171) Isti tip novca bez P. F. u legendi na aversu.
172) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS AVGo R): FIDES MILITVM, Coh. 45
(4 kom.)
173) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS P. F. AVG. R): lOVI C0NSERVAT,
Coh. 57
174) A): Ista legenda. R):ORIENS AVGG. Coh. 83 (7 kom.)
175) A): Ista legenda. R)~ Ista legenda. Sunce u lijevoj ruci 'drži kuglu. Coh. 86
(2 kom.)
176) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS AVG. R): PACATORI ORBIS, Coh. 90
177) A): IMP. VALERIANVS P. AVG. R): PAX AVGG. Coh. 92
178) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS P. F. AVG. R): PIETAS AVGG. Coh. 95
(16 kom.) .
179) A): Ista legenda. R): P. M. TR. P. IlII. COS. III. P. P. Coh. 102
180) A): IMP. VALERIANVS AVG. R): P. M. TR. P. V. COS. IlII. P. :p. Coh. 105
(4 kom.)
181) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS P. F. AVG. R): RESTITVTOR ORBIS,
Coh. 114
182) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS AVG. R): RESTITVT. GENERI HVMA-
NI, Coh. 111
183) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS P. F. AVG. R): RESTITVT. ORIENTIS,
Coh. 11~ (28 kom.)
184) A): Ista legenda. R): Isto. Gore, izmedu carskih glava, zvijezda. Coh. 120
185) A): IMP. VALERIANVS P. AVG. R): SALVS AVGG. Coh. 127 (11 kom.)
186) A): IMP. VALERIANVS AVG. R): SECVRIT. PERPET. Coh. 129
187) A): IMP. VALERIANVS P. AVG. R): SPES PVBLICA, Coh. 133 (13 kom.)
188) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS P. F. AVG. R): VICTORIA AVGG. Coh.
140
189) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS AVG. R): VICTORIA AVGG. Coh. 142
(4 kom.)
190) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS P. F. AVG. R): VICTORIA GERM. Coh.
151 (2 kom.)
191) A): IMP. VALERIANVS P. AVG. R): VIRTVS AVGG. Coh. 165
192) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS P. F. AVG. R): VIRTVS AVGG. Coh. 168
(17 kom.)
193) Ista legenda. R): VOTA ORBIS, Coh. 170 (2 kOilll.)
194) A): IMP. C. P. LIC. VALERIANVS AVG. R): F ... S MILITVM. Val,erian,ili
Virtus, stoji lijevo i drži dvije vO'jnicke zastave. Natpis na Rs-u izlizan.
Galijen (253-268):
195) A): GALLIENVS AVG. 'R): ABVNDANTIA AVG. lijevo: B. Coh. 28 (2 kom.)
196) A): Ista legenda. R): AEQUITAS AVG. desno VI. Coh. 34
Nalazi starog rimskog novca u okolini Nikšica i na teritoriji Nikšic. sreza 207
197) A): GALLIENVS P. F. AVG. R): AEQUITAS AVG. Coh. 35

198) A): GALLIENVS A'lG. R): AETERNITAS AVG. Coh. 41 (3 kom.)
199) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS AVG. R): AETERNITAS AVGG. Coh. 45
200) A): GALLIENVS AVG. R): AETERNITATI AVG. Coh. 51 (9 kom.)
201) A): Ista legenda. R): ANNONA AVG. Coh. 53
. 202) A): Ista legenda. R): APOLLO CONSER. Coh. 66
203) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS AVG. R): CONCORDIA EXERCIT. Coh. 88
204) A): GALLIENVS AVG. R): CONSERVAT. PIETAT. Coh. 97
205) A): Ista legenda. R): DIANA FELIX, Coh. 112
206) A): Ista legenda. R): FELICI A'lG Coh. 11&. (2 kom.)
207) A): Ista legenda. R): FELICIT. AVG. desno: T, Coh. 119
208) A): GALLIENVS AVG. R): FELICIT. PVBL. dolje: T. Coh. 134
209) A): Ista legenda. R): FIDES EXERCITVS VIII, Coh. 144
210) A)~ Ista legenda. R): FORTVNA REDVX, Coh. 172 (2 kom.)
211) A): Ista legenda. R): FQRTVNA REDYX. DOllje: S, Coh. 174
212) A): Ista legenda. R): GENIVS AVG. Coh. 183
213) A): GALLIENVS P. F. AVG. R): GERMANICVS MAX. V, Coh. 188
214) A): GALLIENVS AVG. R): INDULGENTIA AVG., Coh 198
215) A): Ista legenda. R): 10. CANTAB. Coh. 203
216) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS P. F. AVG. R): lOVI CONSERVATORI,
Coh. 225 (6 kom.)
217) A): GALLIENVS AVG. R): lOVI STATORI. Ljevo: G. Coh. 230
218) A): Ista legenda. R): lOVI STATORI, Coh. 233 (8 kom.)
219) A): IMP. GALLIENVS AVG. R): lOVI VLTORI, Coh. 242
220) A): Ista legenda. R): lOVI VLTORI. Lijevo: S, Coh. 244
221) A): GALLIENVS AVG. R): LAETITIA AVG. Coh. 249 (5 kom.)
222) A): Ista legenda. R): LEG. V. MAC. VI. P. VI. F. Coh. 291
223) A): Ista legenda. R): LIBERAL. AVG. Ooh. 327 (2 kom.)
224) A): IMP. GALLIENVS AVG. R): LIBERALITAS AVG. Coh. 331
225) A): GALLIENVS AVG. R): LIBERT. AVG. Coh, 340
226) A): Ista legenda. R): OR-IENS AVG. Coh. 373 (2 kom.)
227) A): Ista legenda. R): ORIENS A'lG. Sunce drži bic u lijevoj ruci. Coh. 376
228) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS P. F. AVG. R): ORIENS AVG. Ooh. 379
(3 kom.)
229) A): GALLIENVS AVG. R): PAX AVG. 7 komada sa T., 4 sa V. Coh. 391 (11 k.)
230) A): Ista legenda. R): PAX AVG. Pax ide lijevo: drži grancicu i skilpta1r.Coh.
393 (4 ko,m.)
231) A): Ista legenda. R): PAX AVG. Pax sjedi. Coh. 395
232) A): GALLIENVS P. AVG. R): PAX AVGG. Coh. 396
233) A): GALLIENVS AVG. R): PAX PVBLICA. Dolje: V, Coh. 410 (2 kom.)
234) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS P. F. AVG. R): PIETAS AVGG. Coh. 419
(11 kom.)
235) A): GALLIENVS AVG. R): PROVIDEN. AVG. Coh. 469.
236) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS AVG. R): PROVIDENTIA AVGG. Coh. 476
(3 kom.)
237) A): Ista legenda. R): RESTITVT. ORIENTIS, Coh. 490 (4 kom.)
238) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS P. F. AVG. R): ROMAE AETERNAE Coh.
494
239) A): IMP. GALLIENVS P. AVG. R): SALVS AVGG. Coh. 506 (6 kom.)
208 Jovan Ivovic
240) A): GALLIENVS AVG. R): SECVRIT. PERPET. Coh. 518 (5 kom.)
241) A): IMP. GALLIENVS P. AVG. R): SPES PVBLICA, Coh. 532 (11 kom.)
242) A): GALLIENVS AVG. R): VBERITAS AVG. Coh. 541 (2 kom.)
243) A): Ista legenda. R): VICTORIA AET. Dolje: VI, Coh. 578
244) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS P. F. AVG. R): VICTORIA AVG. Coh. 59,1
(2 kom.)
245) A): GALLIENVS AVG. R): VICTORIA AVG. III, Lijevo: T, Con. 600 (3 kom.)
246) A):IMP. CALLIENVS AVGo R): VICTORIA AVGG. Coh. 611 (2 kom.)
247) A): IMP. GALLIENVS P. F. AVG. GERM. R): VICTORIA GERM. Coh. 618
248) A): Ista legenda. R): VICTORIA AVGG. Sa ovom legendOlffi ne postoj,i u prvom
izdanju Cohen-ovom ovakav revers; inace legenda i lik Gall. odgovaraju br. 618
249) A): TMP. GALLIENVS AVG. R): VICTORIA GERMAN. Coh. 620 (4 kom.)
250) A): IMP. C. LIC. GALLIENVS P. F. AVG. R): VICTDRIAE AVGG. IT.
GERM. Coh. 635
25]) A): GALLIENVS AVG. R): VIRTVS AVG. Desno: P. Coh. 650 (4 kom.)
252) A): Ista legenda. R): VIRTVS AVG. Lik boginje Virtus. Desno: P. Coh. 656
253) Isti tip novca, ali bez P. na reversu
254) A): IMP. GALIENVS P. F. AVG. GERM. R): VIRTVS AVGG. Coh. 670
255) A): IMP. GALLIENVS P. AVG. R): VIRTVS AVGG. Coh. 673 (2 kom.)
256) A): IMP. P. LIC. GALLIENVS AVG. R): VIRTVS AVGG. Coh. 676 (2 kom.)
257) A): IMP. P. LIC. GALLIENVS P. F. AVG. R): VIRTVS AVGG. Coh. 680
258) A): IMP. C. P. LIC. GALLIENVS AVG. R): VIRTVS AVGG. Valerian i Gal-
lien stoje. Coh. 688 (4 kom.)
259) A): GALLIENVS AVG. R): VIRTVS AVGVSTI, Coh. 690
260) A): IMP. C. P. LIC. GALLIEVS P. F. AVG. R): VO TA ORBIS, Coh. 703 (2 k.)
Salonina, žena Gallienova:

261) A): SALONINA AVG. R): CONCORDIA AVGG. Coh. 19 (2 kom.)
262) A): CORN. SALONINA AVGo R): CONCORDIA AVGG. Coh. 24 (4 kom.)
263) A): SALONI NA AVG. R): IVNO CONSERVAT. Desno N, Coh. 43
264) A): CORN. SALONINA R): IVNO REGINA, Coh. 45
265) A): SALONINA AVG. R): IVNO REGINA, Coh. 46 (12 kom.)
266) A): Ista legenda. R): IVNO REGINA. Lijevo: zvijezda. Coh. 48
267) A): CORN. SALONINA AVG. R): PIETAS AVG. Coh. 56 (4 kom.)
268) A): SAIDNINA AVGo R): PIETAS AVGo Coh. 58
269) A): Ista legenda. R): PVDICITIA. Desno Q. Coh. 62 (2 kom.)
270) A): Ista legenda. R): PVDICITIA. Desno P. Coh. 65
271) A): Ista legenda. R): ROMAE AETERNAE, Coh. 67 (2 kom.)
272) A): Ista legenda. R): VENVS FELIX, Coh. 79
273) A): Ista legenda. R): VENVS VICTRIX, Coh. 87
274) A): CORN. SALONINA R): VESTA Coh. Supplement, 4 (10 kom.)
275) A): SALONI NA AVG. R): VESTA. Coh. 91
276) A): Ista legenda. R): VESTA. Vesta sjedi lijevo okrenuta. Coh. 94
277) A): Ista legenda. R): VESTA FELIX. Desno: S. Coh. 97
Salonin, sin Gallienov:

278) A): DIVO VALERIANO CAES. R): CONSAGRATIO, Coh. 5
279) A): DIVO CA-p:S. VALERIANO. R): CONSAGRATIO, Coh. 11
280) A): P. COR. SAL. VALERIANVS CAES. R): DII NVTRITORES, Coh. 15
Nalazi starog rimskog novca u okolini Nikšica i na teritorij i Nikšic. sreza 209
281) A): VALERIANVS CAES. R): lOVI CRESCENTI, Coh. 19

282) A): P. LIC. VALERIANVS CAES. R): PIETAS AVGG. Coh. 33
283) A): VALERIANVS NaBIL. CAES. R): PRINC. IVENTVTIS,Coh. 55 (3 kom.)
284) A): LIC. COR. SAL. VALERIANVS IV. CAES. R): PRINCIPI IVVENT. Coh.
8upplement, 5
285) A): P. LIC. VALERIANVS CAES. R): PRINCIPIIVVENTVTIS. Na reversu
naga osoba jedva se razaznaje. Drži u lijevoj ruci skiptar, u desnoj palicu. Sa
gornjom legendom nijesam našao kod Cohen-a odgo,varaju6i tip. Natpisi su
pobpuno ocuvani.
286) A): SALONINVS VALERIANVS NOB. CAES. R): SPES PVBLICA, Coh. 59
(3 kom.)
287) A): P. LIC. COR. VALERIANVS CAES. R): VICTORIA PART. Coh. 61
288) Konstancije Hlor (293-306). Srednja bronza. A): CONSTANCIVS NOB. CAES.
R): SALVS AVGG. ET CAESS. FEL. CART. Dolje: r;
Coh. 236
289) Konstantin II (337-340). Mala bronza. A): CONSTANTINVS .IVN. NOB. C.
R): GLORIA EXERCITVS. Dolje: C. SlS. Coh. 130
290) Julijan Apostata (361-363) Velika bronza. A): D. N. FL. CL. IVLIANVS P.
F. AVG. R):' SECVRITAS REI PVB. Dolje: CVZ B Coh. 73
291) Julian Apostata. Isti tip novca. Razlika oznaka kovnice: CONSTA.
292) Lav I (457-474) Poluzlatni.k. A): LEO PERPET. AV. Careva bista okrenuta
desno>. Na glavi diadema. R): VICTORIA AVGVSTORVM. Victoria u pokretu
desno, glavu okrenula natrag. U desnoj ruci drži vijenac (krunu) sa dva pri-
vjeska, a u lijevoj kuglu sa pobodenim krstom u nju.
RESUME
D:F.:COUVERTES 1)'ANCIENNE MONNAIE RO MAINE AUX ENVIRONS DE NIKSIC ET SUR

LE TERRITOIRE DE L'ARRON DISSEMENT DE NIKŠIC
A:ux pl'emi.ers lemps de la domination ro maine a Nikšicko Polje ~deuxieme siecle avant
notre ere) exJistait une cite nommee Anderba. Les traces de la civiHsation romaine se revelent
dans les bornes milliaires, les vestiges de routes, les fondations des constructions etc. Il n'y a
donc rien d'etonnant que l'on ait decouvert dans la region de Nikšic de la monnaie du temps de
la republique et de l'empire romains. Des pieces de monnaie decouvertes, une grande partie a
ete perdue poUl' la science, car eBes ont ete employees a diverses fins d'ordre pratique. Ainsi,
par exemple, en I!H4, on a deterre a Zvrh .pres de NJikšic dans un champ, au c()IUrsde travaux
de 1abour, une quarantaine de pieces d'or dont deux seulement ont He acqu.ises poUl' 'le Musee
de Cetinje, tandis que toutes les autres ont ete vendues a des 'partkuliers, ocievres, dentistes,
commer~ants etc. -
De toutes les .pieces de monnaie romaines au Muse2 de Nikšic, on a faiJt ici un releve
pOUl'595 pieces. De ce nombre, vingt :pieces pro viennent de neuf localites S'ituees aux environs
de Nilkšic. iLes 575 autres pieces ont ete decou vertes ,au village Brocanac, alIkm. a l'ouest
de Nikšic, sous une pierre .. EBes avaient ete places dans un reci:pient en terre qu'on a retrouve
en morceaux. Il con1Jenait au total 928 pieces de monnaie. Celles d'entre eBes decrites dans ce
releve appartiennent a 21 empereurs, dont les noms sont donnes dans la description de chaque
piece. Le .plus grand nombre d'especes (66) et de :pieces (164) appartiennent a GaBien.
On sait qu'au c()IUrsdes deux dernieres annees du regne de Gallien, les 1:;la-I1bares
devastaient
les Balkans et que des revoates avaient eclate dans t'Outes les prov:inces. Le !plus 'Pl'OlbaJbleest
que l'ancien :proprietair,e de ces pieces de monn aie s'etait refugie dans ].a reg,ion montagneuse
de Brocanac, a l'ecart de la rroute romaine et des champs et qu'i] avait enfoui a la hate son
argent, esperant que le danger d'invasion ou de revolte serait pass,ager.
Dans le releve, on donne pOUl' 13 pieces de monnaie l'indication en quel metal eBes ont
ete, fondues, tandis que 'POUl' les pieces en ar gent, y compris les billons de Vespasien, de
Gallioo, de sa femme et de son fils, les designa tions AR, B ont He omises.
POUl' aa determination des pieces de monn aie, l'auteur s'est servi de la pl'emiere edition
de Cohen et Babelon.
J. I v o vi c: Nalazi starog rimskog novca u okolini Nikšica
Tab. I
1.--- __-_-'-'--- -------

J. I v o v i c: Nalazi starog rimskog novca li okolini Nikšica
Tab. II
~-----'--'------ ---- ~
I
MARKO VEGO
Nalaz dubrovackih dinara u Varešu
li septembru 1952 godine radnici gradevinskog preduzeca »GraditJellj«radeci

na novoj cesti koja prolazi kroz Vareš našli su ispod kaldrme u dubini od 30 cm
u zaseoku Droškovcu oko 400 komada dubrovackih dinara iz Srednjega vijeka. Po
njihovu pricanJju novac je bio u jednoj rupi koja je imala izvjestan oblik kao da
je novac bio postavljen u jednu drvenu po:mdu ili kožni tobolac. Razumije se da
od tih predmeta nije ništa sacuvano. Izgleda da je kaldrma ostatak n2kog dvo-
rišta na kome je bHo stanbenih zgrada. Od nadcnog novca meni je ipak uspljelo
da spasim 143 komada koji se danas nalaze u Zemaljskom muzeju. Jedan dio od
tih novaca dodijeljen je Gradskom muzeju u Sarajevu i Zavicajnom muzeju u
Visokom koji de tek u prvoj fazi oformljenja. Nije iskljuceno da jie' nešto dospjela
i u druge muzeje ili u ruke privatnih numizmaticara. U svakom slucaju ovdje se
radi o vecem nalazu koji je za nauku interesantan.
. Dinari prve vrste

Pregledajuci nalaz ustanoviQ sam da su svi dinari od srebra i da potjecu iz
Srednjega vijeka i da se mogu svrst?-ti u prvu i drugu vrstu prema M. Reše,taru
(Dubrovacka numizmatika, I i n dio). Odredio sam da medu njima ima 85 komada
prve vrste jer su bez sigle pod svecevom desnicom na aversu, pa prema tome su
kovani izmedu 1337-1438 god. (M. Rešetar, o. C., n., str. 55).
Na aversu nadenih dinara prve vrste vidi S'2 legenda sa natpisom: S. BLA-
SIVS RAGVSn (RAGVSI, RAGVSnI), a na reversu Hristos stoji sa vijencem oko
glave i blagosilja desnicom, dok ljevicom drži evandelje osim jednog slucaja gdje
desna ruka leži do evande1Jja. .
Vijenac oko glave, sastavljen od tackica dolazi na 62 komada, a od glatke
crle na 23 komada. Imamo 10 komada sa palicom kojima je zavoj od p alios' okre-
nut na desnu stranu mjesto na lijevu (gledajuci u sliku svecevu). Od onih koj'ima
je zavoj od palice okrenut na desnu slranu 'jedan je kovan prije 1337 g. i pripada
1. tipu prve vrste (M. Rešetar, o. c. IL, str. 55). Kod onih komada na kojima sve-
tac ima vijenac oko glave sastavljen od tackica, natpis na aversu nijl2 posve isti
.jer se kod nekih komada vide tackice iza slova S, a kod nekih drugih ih nema.
Na aversu od sedam komada urezana je rijec RAGVSI, a na šest drugih
rijeci:' S. BLASI- VS RAG., dok je na drugima u rijeci RagusH dva slova 1. Na
reversu istih dolazi monagram u dvije varijacije la - xa ili la - xa. Ovi se
tipovi i varijante nalaze i kod M. Rešetara (Dub. num. II, T. 3-9).
Od 12 komada koji imaju palicu sa zavojem okrenutim na desnu stranu
imamo 3 komada koji u legendi imaju rijec RAGVSI mjesto RAGVSn. Svi ovi
imaju svecev vijenac, savijen od glatke crte za razliku od druge vecine sa vi'jen-
cem od tackica osim jednoga koji ima vijenac od tackica. Imamo 13 drugih ko-
mada sa vijencem od. glatke crte, ali im j.e palica okrenuta na lijevu stranu.
Moglo bi se dosta pouzdano zakljuciti da su u ovom nalazu bili vecinom
dinari bez sigle, ali raznih tipova i varijanata koje nije potrebno opisivati 'jler se
14*
212 Marko Vego
njihavi apisi mO'gunaci i kad M. Rešetara (O'. c., II, str. 55-94). Treba da napa-
menem da su važni i rijetki ani dinari sa legendom: S. BLASIV - S. RAGVSIII
pa i jedan falsifikat. Falsifikat je iz bosanske kavnice bana Stjepana II Katro-
manica jer na aversu ima natpis u legendi: S. BEASIV-S. RAGVSII. Tu se vidi
izvrnuta slava F. 1. Rendea je abjavia jedan primjerak falsifitkata dubravackag
dinara (u Glasnitku Zem. muzeja 1943, str. 278, VII vrsta, 3) i M. Rešetar (Dub. num.
I, str. 345-355). Ni ;jedan ni drugi nisu paznavali falsifikate 'sa obrnutim slovam F.
(Vidi T. I, 4) kao. šta je u našem slucaju.
Druga vrsta sa siglom na aversu pod svecevom desnicom (od 1337-1438 g.)
U vareškam nalazu imama nekO'lika tipo.va i varijanata od druge vrste, i ta:
1) Sa siglam petQlkTakezvijezde,(oko 1348 g.) imama 4 ko.mada kaji pripadaju
20-mu tipu kako. je ta oznacio. M. Rešetar (o.. C., II, str. 96), ali više varijanata.
Na avel'SU se vidi vrlo. dabra petO'kraka sa legendam: S. BLASIV-S RAGVSII i
sa monagrarnam la -la. Svaki kamad ima svecevu aUI1ealu, sastavljenu ad tac-
kica, sa glatkam palicom okrenutam na lijevu stranu. Slava u legendi su paluga-
ticka.
2) Sa siglom ruže ad tackica nadena je 5 kamada, kavanih oka 1366 g. kOlji
su pa Rešetaru 22. tipa (o.. c.; II, str. 97).
3) Sa siglam gotickag slava N (1372-1421 g.) imama šest kamada. Svetac
ima duge brkave i izgleda da je star. Brada mu je sastavljena. Sigla ispod desnice
sveceve nije urezana na 'itstam mjestu nega razlicito. Jedan kamad ima palicu sa
zavajem akrenutim na desnu stranu. Svima je sveceva aureala sastavljena ad tac-
kica. Ovi komadi su bili dugo u apticaju jer su izlizani više nego abicna. Revers
de kod svakoga jednak (Vidi M. Rešetar 0.. C., II, str. 100-101, tip 26).
4) Sa siglO'm ljiljana (g. 1372-1421) imama 8 kamada prema apisu M. Reše-
tara (o.. C., II, str. 101, tip 27.) kaji su bili duga u apticaju kaO' i prethadni. Veama
je interesantan jepan komad koji na reversu s desne strane Hristave slike ima
urezan ljiljan mjesto na aversu kako. je kad drugih kamada dubravackih dinara. Da
li je to jedna pasebna varijanta ili zabuna majstarava, nije lako adrediti. Medu
avim kamadima sa siglo.m ljiljana pastoji razlika u legendi u taliko što neki imaju
u rijeci Ragusi uedno 'slava I a drugi dva (RAGUSII). Kad nekih komada zadnja
dva slova ad rijeci BLASIUS prelaze na drugu stranu dak kod drugih ne prelaze.
5) Sa siglam slava S (g. 1372-1421) imama 4 kamada kaji pripadaju 28. tipu
prema M. Rešetaru (o. C., II, str. 102), ali su razlicite varijante. Na reversu od dva
dinara s desne strane HristO've majstar je punciraa dvije tackice (M. Rešetar, o. C.,
II, T. 7, br. 4), ali ipak postO'ji razlika i izmedu njih, naravna u tehnici izrade
bisernag vijenca na reversu. Palica sa zavOlj'emO'krenuta im je na lijevu stranu, a
vijenac je sastavljen ad tackica u tri slucaja, a samo u jednam ad glatke crte.
6) Sa siglom polumjeseca nadeno je u Varešu 14 kamada koji pripadaju
30-mu hpu (g. 1372-1421). Avers im je kao. i kad anih kad RJe'Še"tara(o.. C., II, str.
104) s tam razlitkam šta ni jednag nema sa glatkim vijencem ako. glave. Sigla polu-
mjeseca kad, ovih primjera je izradena ispad desne ruke 'sveceve urazlicitam atsto-
janju. Revens im je potpuna isti kao. kod anih apisanih kad Rešetara (o.. C., II, str.
104-106). Dinari su prilicna izlizani.
Jedan dio. dinara bez sigle kavan je prije 1370 g. šta se vidi po managra-
mima na reversu gdje je za gr6ka slo.va C 'Uzeta gatsko slova C, tj. a, kako je
tvr'dia M. Rešetar (o.. C., II, str. 53).
Šta se tice težine, mO'že se reci da je narmalna (ako. 1,95 g). Svakako. da se
težina dinara mijenjal'a više puta od 1337-1452 g. dok Ije došla na 1,214 g (M. Re-
šetar, o. C., II, str. 48).
Ne mislim da danosim sve otiske nadenih dinara nega sama od onih ko.ji
su tipicni i rijetki. Tu se radi o. sedam kamada dubravackih dinara prve vrste i o.
deset ad druge vrste (T. I).
Nalaz dubrovackih dinara u Varešu 213
Br. 1 - Avers: S. BLASIV-S. RAGVSII, revers s managramam ra -xa.

Vijenac je zubast; palica sa zavajem akrenuta je na lijevu stranu.
Br. 2 - Avers: S. BLASIV-S. RAGVSIII; revers ima managram le: -Xe:.
Na slici se ne vide dobra tri slova I iakO' se na ariginalu lijepa vide.
Br. 3 - Avers: S. BLASIV-S. RAGVSII; manogram na reversu kao pad
brajem 1.
Br. 4 - Avers: S. BLASIV-S. RAGVSII; revers !kala pad br. 1. Vijenac
akO' sveceve glave savij en je od glatke crte; palica sa zaV()ljem okrenuta je na
lijevu stranu.
Br. 5 - Avers: S. BLASIV-S. RAGVSI; revers kaO'pad br. 1. Svecey vije-o
nac zubast; palica sa zavajem akrenuta na desnu stranu.
Br. 6 - Avers: S. BLASIVS - RAGVSII; revers kaO'pad br. 1. Svecev vije-
nac od gliatJkecrte; palica sa zavajem akrenuta je na lijevu stranu.
Br. 7 - Avers: S. BLASIVS-Rf..GVSII; revers kaO'pad br. 1. Vjenac sv'€'-
cev od glatke crte, a palica sa zavajem okrenuta je na desnu stranu.
Br. 8 - Avers: S. BLASIV-S. RAGVSII; revres kaO'pad br. 2. Vijenac sve-
cev zubast; palica sa zavojern akrenuta j'e na lijevu stranu; sigla je petakraka zvi-
jezda.
Br. 9 - Avers: S. BLASIV-S. RAGVSII (a da pasljednjih slava tri tac-
kice). Sigla od ruže sa sedam tackica; svecev vijenac ad tackica; palica sa zavajem
okrenuta lijevo. ReVlers kaO'pod br. 2.
Br. 10 - Av,ers: S. BLASIV-S. RAGVSI (iza posljednjih slava tri tackice);
revers kaO' pod br. 2. Svecev vijenac zubast; pclJlricasa zavO'jem akrenuta desna.
Sigla je gaticka. slava N.
Br. 11 - Avers: S. BLASI-VS. RAGVSI; revers kaO' pad br. 2. Sigla je
ljiljan na reversu ispad Hristave desnice. Svecev vijenac zubast; palica sa zavojem
okrenuta na lij-evu stranu. Ovaj dinar noe vrlO' rijedak.
Br. 12 - Avers: S. BLASI-VS. RAGVSI; revers kao pad br. 2.. Sigla je
ljil(j'an ispad desnice sveceve. Vijenac svecev zubast; palica sa zavajem akrenuta je
l~jeva i sastoji se ad cetiri kvrge'.
Br. 13 - Avers: S. BLASIV-S. RAGVSII; revevs kao pad br. 2. Sigla je
goticka slova S sa jednam tackam ispad zadnjeg zavoja ad slova. Svecev vijenac
zubast; palica akrenuta lijeva.
Br. 14 - AveTis:S. BLAS-IVS RAGVSI, revers kaO' pad br. 2. Sigla je
slova S sa tackicam ispad i iznad zavloja ad slova. Svecev vijenac ad tackica; palica
sa zavojem okrenuta je na lijevu stranu. Na Deversu ispad sveceve desnice vide se
dvije tacke, gatava spa'jene u jednu.
Br. 15 - Avers: S. BLASIV-S. Ragusii, revers kaO'pad br. 2. Svecev vije-
nac od glatke crte; pa.l~ca sa zavajem okrenuta lijeva. Sigla se sastoji ad dvije sra-
sle tacke.
Br. 16 - Avers: S. BLASI-VS. RAGVSI, revers kaO' pad br. 2. Sigla palu-
m1j'eseca1e,žiispad sveceve desnice, a na .reversu ispad Hri'stove desnice vide se
dvije jedva vidljive tackice koje izgledaju kaO' da su se srasle. .
Br. 17 - Avers: S. BLASI-VS RAGVSI. (Iza rijeci Ragusi ima jedna tac-
ka); revers kaO' pad br. 2. Sigla polumjeseca 1eži ispod sveceve desnice, a na
reversu ispad Hristove desnice vide se dvije tackice koje izgledaju kaO'da su srasle
u jednu tacku. Na slici 'se te tackice ljedva vide.
Zakljucak
U ovom nalazu iz Vareša (iz zarseaka Draškovca) nije naden ni jedan komad
bO'sanskih dinara šta bismO' morali O'cekivati s abziram da jie tada (1337-1438 g.)
u Bosni pastojala bosanska kavnica navca iakO' ne znamO' tacnO' koje je ta mjesta
bilo. D. Kovacevic tvrdi da jf! to bilo, vjerovatno, u Fojnici jer je na to upucuju
214 Marko Vego
zabHješke u Državnom arhivu u Dubrovniku (Vidi Godišnjak istoriskog društva

Bosne i HercegO'vine god. IV, 1952, str. 269-276). Bez obzira na sve to možemo
tvrditi da je bosanska kovnica bila u centralnoj Bosni blizu rudarskih okna ili ban-
skih i kraljevskih residencija. U periodu od 1301 do 1436 g. kovano je više vrsta
bO'sanskih dinara, narocito u vrijeme Stjepana IlKotromanica.
Ja sam sklbn da pretpostavim da je vlasnik-pohranitelj naden og novca u
Droškovcu bio dubrovacki trgovac koji je dobro poznavao dubrovacke zakone kaji
su strogo vodili racuna o donošenju strane valute u Dubrovnik. Svakako da se tim
ne iskljucuje i mogucnost da je to bio i bosanski trgavac .. Ako pretpostavimo ovo
posljednje, onda je sigurno da je to moglo biti u vrijeme kad Bosna nije kova]a svoj
novac u DIEkomod svajih mjesta, nego je upatrebljavala dubrovacki novac kao
glavno platežno sredstvO'. Ako je to takO', onda se mO'ramo ograniciti na vrijeme
od 1377 g. do 1436, jer je bosanska kovnica poslije kra~ja Tvrtka I po naredbi Tvrtka
II pocela kavati ponavo svaj novac ako 1436 g. (1. Rendeo u Glasniku Zem. muzeja
u Sarajevu 1943, str. 251-255).
Vlasnik~pohranitelj naden og novca živio je prije 1438 g. jer u tolik aj kolicini
naden og novca nije bio ni j<Edansa siglom R (M. Rešetar, o. C., II, str. 50) kaji je
kO'van baš upravo posl~je 1438 g. Svi dinari sa slglom slova R kovani su te godine
i poslije. Ovi dinari pripadaju trecoj vrsti i mladi su ad vareških dinara.
Ovaj nam nalaz dokazuje koHko je dubravacki dinar bio cijenjen u Basni
tako da su i najstariji komadi bili u O'pticalju vrlo dugo jer su se našli zajedno
sa onima koji su kovani kasnije. Bagatstva tipova i varijanata prve i druge vrste
u avam nalazu je veoma znacajno za praucavanje dubrovackog sr1ednjevjekovnog
novcarstva. Vidi se da je dubrovacka kO'vnica radila punom parom u 14 i 15 v. jer
je dobivala mnogo sirovina iz Srb~je i Bosne. Rudarski bazen Vareša je davao Du-
brovcanima velike magucnosti razmjene i sticanja bogatstva od kupovanja ol'ava,
željeza i srebra. Centralna Bosna bila je veliki potrošac dubrovackih preradevina
(Dr. Gr. Cremošnik, Vrednost dubravackag izvoza u Srbiju i Basnu u Glasniku Zem.
muzeja u Sarajievu 1929 g., sv. 2, str. 60).
Iz izlaženog bih mogao zakljuciti da je novac pohranjen izmedu 1372 god.
i 1438 god. jer su 1372 god. kovani oni dinari koji imaju siglu ljiljana. Kad se uzme
u obzir da su svi nadeni dinari bili dugo u apticaju, anda bih mogao još preciznije
tvrditi da je vlasnik-pohranitelj nadenog novca isti zakapao koncem 14 ili pocet-
kom 15 vijeka, baš upravo u ono vrijeme kad Basna nije kovala svoj novac. To
je vrijeme borbe oko prijestolja i
oko posjeda izmedu bosa1J,sko-humskih feuda-
laca poslije smrti Tvrtka I o cemu nas obavještavaju domace povelje i
dubrovacki
zapisi ikronike.
ZUSAMMENFASSUNG
FUND VON RAGUSANER DINAREN IN VARES
Im Jahre 1952. fand ich lim Orte Droškovac bei Vareš 143 Stilck Ragusaner Dinare aus dem
Mittelalter. Die Mlin'Zen wurden in der Er<J.e unter einem Steinpflaster gefun<J.en. Nach der
Aussage des Finders gab es ·in diesem Erdloche etwa 4>00Stilck, die dnnn in private Hande un<J.
einige Museen libergingen. Der Fund best and aus 85 Dinaren ohne Zeichen, die zwischen den
Jahren 1337 und 1438 gepragt worden waren. Die Legende auf dem Avers dieser Dinare tragt
die Inschrift: S. BLASIVS RAGVSII (RAGVSI, RAGVSIII) wle es aus der Tafel 1. zu ent-
nehmen ist. Bei einigen ist der Bogen im Heiligenschein glatt, bei anderen ist er aus Plinktchen
zusammengesetzt. Bei einigen ist der Bischofs stab des heilligen Blasi'Us nach links, bei anderen
nach rechte gekehrt. Das Monogramm kommt in zwei Variationen VOl'. In der Legen<J.e beim
Dinar unter der Nummer 4 Tafel 1. steht anstatt BLASIVS BFLASIVS, doch ist der Buch-
stabe F umgekehrt punziert.
Von der zwedten Art haben wir vier MiinzstUcke mit dem Zeichen des Flinfsternes, flinf
~tiicke mit dem Zeichen der R,ose von Piinktcn en, secns Stiick mit dem Zeicnen qe ~otiscb,en
Nalaz dubrovackih dinara u Varešu 215
Buch taben ~ T~, acht Stiick mit dem Zeichen del' Lilie, vier Stiick mit dem Zeichen des Buch-
~laben ,S~ und ierzehn Stiick mit dem Zeichen des HaJbmondes.
It:ft fFa.fJe cff.Fftfer T'Jfel I. Hur tfi'e' fypfJef;el!Jl 5ftkke' tfcFFg'ei'Jufen>,
d'cFm;m d'i'e .B'esdrre'I1Orm'-
gen der anderen bei Milan Rešetar :.Dubrovacka numizmatika«, 1. und II. Teil, 1924 und 1925
sehen kann. Man muss dabei hervorheben, dass es unter den gefundenen Dinarstilcken keine
bosnischen gab, so dass man voraussetzen kann, dass der Eigentiimer das Geld zwischen den
Jahren 1377 und 1436 in die Erde vergraben hat. H6chstwarscheinlich war dies ein Ragusaner
Kaufmann aus der Zeit des Endes des XIV. und des Anfanges des XV. Jahrhunderts, da zu
dieser Zeit Bosnien aufh6rte, sein eigenes Geld zu pragen. Damals stellte das Ragusaner Geld
das Zahlmittel in Bosnien dar. Es ist sicher, dass die gefundenen Dinare der Ragusaner Re-
publik nicht nach dem Jahre 1438 gepragt wurden, da es keinen gibt, der den Zeichen »R« tragt.
M. V e g o; Nalaz dubrovackihd'inara u Varešu
Tab. 1
"
Dr ALEKSANDAR SOLOVJEV
Broj grobnih spomenika li Bosni 1 Hercegovini
U našoj studiji »Jesu li bogomili poštovali krst?«1) upozorili smo na cinjenicu da u Bosni
i Hercegovini postoji relativno malen broj grobnih ~pOl:nenika s ornamentima (još manji - sa
natpisima), a da su tu vecin'Om gLatke pl-oce bez svakih ukrasa. Mogli smo da se pozo-vemo samo
na b. direktora Zemaljskog Muzeja Cira Truhelku koji je g. 1942 izneo rezultate statistike svih
bosansko-heroegovackih gi-obnih spomenika Srednjeg veka ucinjene još .u g. 1887 i 1888, a doneo
i geografski raspO'red tih spomenika po pojedinim kotarima (srezovima).") Prema Truhelki,
ukupni broj spomenika bio je 27.067. Najviše ih je btIo u centralnim srezovima: Cajnice -
6235 spomenika, Sarajevo - 5047, Vlasenka - 3877, Rogatica - 3471; u ta cetiri sreza centralne
Bosne bilo j,e nadeno 69 od sto ukupnog broja svih spomenika.
Truhelka je podvukao da je najveci broj spomenika neornamentisan: »Ako reknemo da
cemo na svakih 30 spomenika nabrojiti tek jedan ukrašen - a na to me je navela prilicno
pomna statistika - necu puno pogrješiti«. Na žalost, nije naveo tacan broj ukrašenih spome-
nika, a u istoj recenici nastavlja: »ali ipak tih ukrašenih spomenika ima na hiljade«, dok na-
veden od njega odnos: jedan prema 30, morao bi da nam da samo 900 orna'mentisanih spome-
nika. Vidi se da je Truhelka pogreši'O u racunu.
SkO'ro slican broj - 28.000 s.pomenika naveo je g. 1931 drugi direktor Zemaljskog mu-
zeja, Vladislav Skaric.3) Verovatno je da se poslužiO' istom statistikom iz g. 1888, koja je navo-
dila njih 27.067, ali je malo zaokruglio broj, jer je s punim :pravom pretpostavljao- da se u toku
43 godine mogla pronaci još neka hiljada.
Vrlo je zanimljivo doznati da je ipak u Zemaljskom muzeju bila pred 1899 g. naCill-lena
druga, mnO'go podrobnija statistika grobnih spomenika, a i geografska karta njihovog smeštaja.
O tome smo našli tacne podatke u zapisnkima Ruskog XI-og ArheO'loškog Kongresa u Kijevu,
održanog 1899 godine. Na taj Kongres došao je, izmedu ostalih gostiju iz inO'stranstva, ondašnji
direktor Zemaljskog muzeja u Sarajevu, Kosta Htirmann, koji je Carskom Ruskom Arheolo-
škom Društvu poklonio veliku geografsku kartu razmeštaja· grobnih spomenika u B. i H., u
razmeru 1: 300.000, tj. 3 kilometra u santimetru. Toj karti priložio je i tacnu statistiku spo-
menika.')
Raspitivao sam se g. 1951 u Z'emaljskom muzeju da li nije sacuvan duplikat te geografske
karte i statistike spomenika, ali ni u biblioteci ni u arhivi Muzeja nije se pronašlu ništa slicno.
Nas može iznenaditi opšti broj grobnih spomenika, iznet od Htirmanna. On veli: »U Bosni
i Hercegovini ima ne manje od 59.500' takvih spO'menika«. Možemo zažaliti što u svojem refe-
ratu Htirmann nije naveo tacan broj spomenika po srezo-vima; govorio je samo o njihovO'm
geografskom razmeštaju: »Ponegde se naLaze li pogranicnim krajevima Dalmacije, nema ih
ni u Hrvatskoj ni u Slavoniji. U Srbiji izuzetno se nalaze u srezu Užickom, ali mogu se cešce
videti u Novopazarskom sandžaku i u Staroj Srbiji«. Veli da su vrlo retki u dolini reke Bosne,
da ih nema u srezovima: Gradacac, Gradiška, Prijedor i Sanski Must, a da u srezovima: Carz:in,
1) Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, N. s. knj. III, 1948, str. 90.

") Povijest hrvatskih zemalja Bosne i Hercegovine I, Sar. 1942, str. 630-631
3) VI. Skaric, Bogurnilski grobovi i bosancica. Dvije historijske zablude (Kalendar Na-
rodnog Jedinstva za 1932 g.). Sarajevo 1931, str.356-358.
C) K. XtipMaHb,. CpeAHeBtKoBHble IlaMRTHI1KI1 BocHil1 11 rep~erOBI1HbI. T(PJYAblXI Apxeo-
,lJOrU'leCKarO Cot3Aa Bp KieBt 1899 ro~a, TOMo U. lY!O\:KlXI1902, eTp. 165-172 J1 Ta(jJl. VI-AnI,
· 218 Dr Aleksandar V. Solovjev
Bihac, Krupa i Ze'Pce možemo ih nabrojati samo od 1 do 15 komada. Najcešci su oni u Hercego-
VIni, u Sarajevskom Travnickom srezu, i najzad - u gorskim srezovima: Vlasenica,
Srebmica iKladanj.
Tacnije podatke nalazimo u zapisniku od 2 avgusta 1899 g. u kojem se navodi da je g.
Ko'sta Hormann poklonio Ruskom Arheo1. Društvu: 1) kartu B. i H. na 8 tabaka (1 : 300.000),
na kojoj su obeležena sva mesta gde se nalaze spomenici, isto kao i njihov broj, 2) tablice crte-
ža i fotografija i 3) graficke tablice razmeštaja i gustine tih spomenika po srezovima.5). Za-
pisnik veli: »Iz geografske karte i grafickih tabHca vidi se da se oblast tih spomenika naslanja
na Srbiju, Novopazarski sandžak i Crnu Goru i da Obuhvata jugoistocnu Bosnu i celu Herce-
govinu. Severna njihova granica prolazi od Zvornika prema Sarajevu, Fojnici i Livnu«. Za-
pisnik navodi i po neke brojeve, kao dodatak Hcirmann-ovu referatu: »u Vlasenickom kotaru
dolazi 11'10 52 spomenika na svakih 100 kvadr. kilometara (ukupan broj 6325 spomenika); u
Srebrnickom - 27,6 na 1'00 kv. km., u Rogatickom - 24,8, u Sarajevskom - 27,6. Zatim u Her-
cegovini: u Mostarskom i NeVJesinjskom - 19,9 i 18,1, ali u Stolackom, Gatackom, Bileckom i
Trebinjskom njihov je broj najveci - od 29,1 do 38,2 spomenika na 100' kv. km. Na istoku, u
kotarima koji granice sa Sandžakom, gustina je od 66,8 do 13,4. U severozapadrioj Hercegovini
od 14,5 do 15,5. U srezovima ProzorskQm, Zupanjackom, Bugojanskom - od 8,2 do 11,4. Vrio
su cesti uLivanjskom srezu - 30,1. na 100 kv. km. (ukupan broj 5248 spomenika). U severhi-
jim je kotarima gustina manja: u Zvornickom jedva 4, u Travnickom 7-4 (?), .a u Bihackom;
Banjaluckom i Tuzlanskom od 2 do O na svakih 100 kv. km.«
Velika je šteta što zapisnik nije doneo apsolutne brojeve (osim za Vlasenrcu i Livno),
samo relativne, ali i oni su poucni. Oni se u glavnom slažu sa podacima o gustini navedenim
od Truhelke, samo treba Truhelkine brojeve množiti najmanje sa dva.")
Cudna je cinjenica što niti Truhelka niti Skaric nisu imali pojma o toj pažljivoj sta-'
tistici, izradenoj od Koste Hormanna.
5) TpYAbl XI AjplxeoJl. Cb'f,3Aa T. II, IIPOTOKOJlbl,CTp. 58.

U) T r 1,.1 h e 1k a navod~ U Vlasenici samo 3877, a u Livnu - oko 1000 .spomenika.
Il I Arheološka topo.r;raf1"ja
ÐURO BASLER
Dolina Neretve od Konjica do Rame

(Jablanicko jezero)
Izgradnjom akumulacionog bazena za hidrocentralu u Jablanici dolazi prilican broj

arheoloških lokaliteta pod vodu. Ovim prikazom obuhvatio sam ne samo lokalitete koje gubimo
u jezeru akumulacionog bazena, nego i sve one koji okružuju taj bazen, koji se dakle mogu
odatle pogledom dohvatiti.
Podrucje leži u sjevernoj Hercegovini, otprilike 40 kilometara zracne linije sjeverno od
Mostara, a gotovo isto toliko jugozapadno od Sarajeva. Ovdje je Neretva usjekla ne ba~
odviše široku, no ipak plodnu dolinu, koja se uglavnom proteže u ipravcu od istoka prema
zapJadu. Nadmorska visina krece se izmedu 220 i 270 metara.
Grada tla je razlicita. Aluv'ij Neretve cini dvije terase. U doba formiranja gornje terase
korito rijekE: nalazilo se uglavnom na visini od približno 20 metara iznad današnje razine, dok
je donja tel'asa oko 10 do 14 metara niža od prve. U neposrednoj blizini Konjica preovladava
dolomit, a dalje nizvodno do Ostrošca susrecemo tercijerne :konglomerate rijecnog šljunka.
Niže odatle preovladava škriljevac, na kome su. arheološki lokaliteti vrlo rijetki.
Najstariji do sada poznati žitelji ovog kraja bili su nosioci neolitske kulture mediteran-
skog porijekla. Oni su, k.ako izgleda, došli u ovaj kraj prodiruci dolinom Neretve uzvodno
od Jadranskog Mora. Zaustavili su se u Lisicicima ne samo zbog povoljnih te!l'enskih uslova za for-
miranje jednog njima svojstvenog naselja, ili zbog bogatih lovišta i te'rena pogodnog za poljo-
privredu, nego i zbog nalazišta odlicnih kremenica - njima toliko potrebnih za izradu alatki
i oružja - u gornjem toku potoka Dbara.
Iliri su u ovom kraju ostavili brojne tragove svoga prebivanja. Nije iskljuceno da je
Neretva tada cinila granicu plemenskih podrucja Autarijata i Ardij.ejaca. U rimsko doba
susrecemo ovdje i Kelte (?).
Naselja iz rimskog doba nižu se uz obje obale Neretve i Neretvice. Do sada su nam poznÐta tri
stara rimska prilaznJa pravca u ovaj kraj. Jedna cesta vodila je dolinom Rame, tamo od
Duvna, Kupresa i Skoplja, druga sa Donje Neretve preko Nevesinjskog Polja, Lipete Kara-
ule, Boraka i doline Bjele, a treca dolinom Trešanice iz Srednje Bosne. Možda je još jedna
cesta spajala o.vaj kraj dolinom Neretvice sa rudarskim bazenom oko Kreševa, no njeni tragovi
nisu do danas istraživani.
U Srednjem vijeku formira se ovdje nekoliko župa. Tu je - prije svega - župa Neretva,
koja obuhvata uglavnom kraj ·od Konjica do ušca Rame. Gornji tok Neretve pri'p'ada župi Vi-
ševi. U župu Neretve ubraja se i dolina Neretvice, dok se dolina Dbara nekada smatra ..po-
sebnom župom, a nekada opet sastavnim dijelom župe Neretve. Sjeverno od Konjica, u slivu
Trešanice, izgleda da je postoj.ala župa Dragic ili Dragocaj, a južno odatle župa Bila u slivu
potoka Bjele.
Citav kraj je - kako izgleda - u ranijim fazama bosanske povijesti spadao u posjed
centraln.e (banske i kraljevske) vlasti, ali su ga kasnije prisvojili humski Kosace, koji ga drže
sve do dolaska Turaka,
220 Ðuro Basler
Arheološki lokaliteti su svrstani kronološkim redom po glavnim kulturnim epoha ma.

Rekognoscirnnje terena vršeno je u više navrata, uglavnom 1952 godine .Veliki dio podataka
za ovaj prikaz pružio mi je g. Pavo An~elic, sada pravnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture
u Sarajevu.'
I Prethistorijsko doba
U š c e Bje 1a - Za'favanak gornje rijecne terase u uglu Neretve i Bjele, mze njenog
ušca, prekriva tanak kulturni sloj s ostacima prethistorijskog naselja koje se - prema do
sada ustanovljenom materijalu - ne može· sa potpunom sigurnošcu pripisati nijednoj od
poznatih kulturnih epoha. Pored nekoliko ulomaka žrvnjeva i manjih fragmenata pecenog lijepa,
ovdje se nalaze u prilicnom broju ulomci keramike s tipicno neolitskom fakturom. Nema,
medutim, nigdje traga bilo kremenicama, bilo glacanom kamenu. Ukopan ih zemunica nema
takoder, a ni sastav zemljišta ne bi dozvolio njihovu izgradnju na ovom mjestu zbog rela-
tivno tankog zemljanog pokrova (oko 40 cm) iznad nanosa rijecnog šljunka.
Naselja ovakvog ti}:1aotkrili smo još na 3 mjesta u ovom kraju. Sva su smještena na
povišenim rijecnim terasarna, a tanki kulturni sloj pokazu~e uvijek isti fnaterijal.
Sve ove okolnosti upucuju nas prema neolitu, odnosno nekom njemu vrlo bliskom kul-
turnom periodu. Mislim da necemo pogriješiti ako naselja ovoga tipa datiramo u prvo metaIno
doba, tj. vremenu koje odgovara postojanju vucedolske (slavonske) kulture u Bosni. Izgledalo
bi - prema tome - da se u ovom dijelu Neretve nije dogodio onaj nagli prelom kojeg su
medu neolitske stanovnike Bosne donijeli nosioci broncanodobske vucedolske kulture. Naselja
kao što je ovo na ušcu Bjele, kao da vuku svoje neposredno 'porijeklo iz neolitskih komuna,
kao što je, naprimjer, ona na Ciševinama u Lisicicima. Ovo dakako, ne želim iznositi kao
tvrdnju gotovih fakata, nego tek pretpostavku izrecenu na temelju oskudnih dokumenata. Sva-
kako da bi iskopavanje i detaljnije istraživanje jednog ovakvog nalazišta bacilo više svjetla
na ovaj problem o kome do sada - što se Hercegovine tice - nismo još raspravljali.
G l' a d i n a uGa 1j evu. - Oko 1 km zracne linije istocno od Homolja, a 2 km sje-
verno od Konjica, stoji na dosta strmom brijegu mali lokalitet zvan Gradina. Izgleda kao da je
kiša vec davno erodirala najveci dio kulturnih slojeva, pa se tako danas na ovom mjestu vide
još jedino ostaci zidnog nasipa ovalnog oblika velicine oko 7 metara vece ose.
Rijetki i atipicni ulomci keramickih posuda ne pružaju dovoljno siguran oslonac za
datiranje objekta, ali se i pored toga, uzimajuci u obzir položaj i konfiguraciju terena, objekat
može datira ti u prethistorisko doba.
G l' ad i n a p o v i š eRa d ave (B i o g rad). - Pregledavajuci ·ostatke kasnoaritickog
utvrdenja poviše Konjica (kasnije zvanog Biograd), ustanovio sam nalaz tipicno prethLstorijske
ilirske keramike. Prema tome je glavica. brijega sa srednjevjekovnim Biogradom bila naseljena
vec i u doba !lira.
Kiša je ovu keramiku uglavnom vec s3prala duboko u podnožje brijega, sve do dana-
šnje ceste i obala Neretve. Jasno je da se na samom vrhu brijega danas više ne mogu tražiti
osta·ci bilo kakve arhibekture iz toga doba, buduci da su kasnije gradnje poremetile prvobitne
kulturne slojeve.
Dr e c e 1j - Na gornjoj terasi Neretve, nizvodno od potoka Drecelja, proteže se u usjeku
zemlj.e pored ceste dosta tanak kulturni sloj sa ostacima keramike »neolitskog« tipa.
Izgleda da, se i na ovom mjestu radi o naselju slicnom onom na ušcu Bjele, na kojem se
mogu ocekivati ostaci naselja iz prvih faza metalnog doba. Ovdje na Drecelju nalazi su dosta
malobrojni, no nije iskljuceno da je sadašnjim usjekom zahvacen samo pe'riferni dio arheolo-
škog lokaliteta.
Sl ana v l' ela - Na lijevoj obali Neretve, oko 2 kilometra nizvodno od Konjica, izbi-
jaju na površinu zemlje slabi mlazevi slane vode. Pedesetak metara zapadno od današnjeg
glavnog izvora, a njih ima na više strana, v1di se na njivama poveci nasip tamne ~emlje, posut
ulomci ma primitivno radene keramike. Mjesto je, dakle, u davna vremena poslužilo kao na-
selje. Mali, izdignuti prostor okruglog oblika od oko 30 metara promjera, govori da je to· naselje
bilo zbi'jenog karaktera, a ogromna kolicina kmnena od suhozidine uokolo nj,ega, odaje njegov
utvrdeni karakter.
Iako je do sada prikupljeni kulturni materijal atipican, ipak necemo pogrešiti ako ov~
9stalt15e datiramo u pretQistorijsJ~9 9.91;19
..
Ð. B lClJ sl e r: Dolina Neretve od Konjica do Rame
/I
rUMA( ZNAI'-OVA
• moL.tJko n.~>e/l<
61okal,tet. i~ mil~<'
""ix< pr.flr.107o"IC
o fumul!
- n.aJa.~L ('Im doba
L.1: ARNEOLOŠKA NALAZI!iTA IZMt;ÐU KONJICA I RAMt
•• rednl'"i'k."" !J"uJ ••. , o
+ 'rodnl",
+t1tlt.r"p01t
crklle
.Jt:l. s1e,,,, ••.,,,
razm;er z.
4
•
r~boje
~, ••'i;i;,.,
L~CQn I
I
/
I
Dolina Neretve od Konjica do Rame 221
S obzirom da se njiva obraduje, njezin vlasnik je tokom nekoliko godina, nastojeci da što
je moguce bolje kultivira tlo, vadio i odbacivao niz obale rijeke sav ;postojeci kamen od suho-
zidine, tako da danas na tom mjestu vidimo samo humak tamne zemlje.
Namece nam se pitanje povezivanja ovog lokaliteta sa slan im izvorima. Strabon navodi
na jednom mjestu borbu koju su negdje u ovim krajevima vodila dva ilirska plemena zbog
posjeda nekih slanih izvora. Bili su to Autarijati i ArdijejcL Naše skromno poznavan}e, topogra-
fije starog Ilirika dozvoljava mogucnost lociranja ovog dogadaja u okolicu Konjica, dakle i na
slane iZV1ore.U tom bismo slucaju mogli ono naše utvrdeno naselje smatrati kao uporište za
ocuvanje posjeda cija je važnost u ono doba bila neosporiva.
G r p. d i n auD o nje m Se 1u. - Na ovom brežuljku poviše Neretve, i njiva zvanih
Gradac, u Donjem Selu, danas više nema nikakvih vidljivih tragova prethistorijskog naselja,
iako je to po konfiguraciji terena sasvim mogucno.
Kako se naknadno moglo ustanoviti, na Gredini je zaista postojalo ilirsko naselje vecih
razmjera, jer se u nasipima vododerine kO'ja snosi materijal sa ovog brijega, danas vidi vrlo
debeo sloj crne zemlje izmješan sa gradinskom keramikol1l. Njegova debljina iznosi mjesti-
micno i do 2 metra. Ovaj materijal nalp'1avljen je u dolinu možda i prije nekoliko vijekova, bu-
duci da ga danas vec prekriva sloj sterilne zemlje koja je, po svoj prilici, svojedobno ?acinja,vala
osnovu naselja.
G r n d i n a u Ora h o vic i. - Stanovnici Orahovi'Ce nazivaju Gradinom jedan od naj-
nižih izdanaka Gašinog Brda u uglu što ga z;;Jtvaraju Neretva i Orahovicki potok. Izrazitih
tragova prethistorijske naseobine nisam našao, ali je konfiguracij.a terena pogodna za smještaj
odgovarajuceg arheološkog lokaliteta.
G rad ac u Ora h o vic i. - Uvrh Orahovice, kod kuca Banovica, stoji lokalitet zvan
Gradac. Prema obliku terena mogu se ovdje ocekivati neki slabiji arheološki nalazi. Teren
nije ·p'retražen.
L o n ca r i u Ora h o vic i. - Na ovom lokalitetu, zvanom Šušnjata Glavica, vide se i
danas još tragc\'j utvrdenog prethistorijskog naselja. Kulturni materijal vec je poodavno sa-
pran sa glavice brijega, pa je - kako izgleda -i sam zaseok dobio svoje ime "Loncari« po ve-
coj kolicini. ulomaka keramickih posuda koje je ovuda snosila kiša niz strme padine brijega.
Narocito je brojna keramika nalažena u vinogradu Šcepe Šilica, no danas su nalazi postali
vec vrlo rijetki.
Gradina je bila ovalnog oblika, srednjih dimenzija. U njenoj blizini nalazi se nekoliko
pecina, zapravo samo natkrivenih zaklona, koji su takoder mogli poslužiti u privredi prethisto·
rijskih stanovnika ovog kraja.
Il i r s kog r o b i š te o k o u š c a D bar a (I d bra). - Poljane pored lijeve obale Ne-
retve, poviše i niže ušca potoka Dbara, poslužile su kroz dugi ,period od nekoliko vjekova kao
ukopno mjesto starih Ilira. Danas se još ovdje vidi oko 150 do 200 kamenih gromiLa, na Cijoj
periferiji je smješteno poznato nalazište keramike, zvano Cupine. Gromile su uglavnom manjih
raZJmjera, no ima ih i srednje velicine. Visina im je gotovo neznatna, tako da se od ostalog terena
izdvajaju j>edino po svojoj izrazito kamenoj gra di. Sve te gromile ne mogu se datirati u pret-
historijsko doba, iako iz toga vremena vuku nesumnjivo svoje porijeklo. Istraživanjem jedne
gromile ustanovljeno je, naprimjer, da je ukop izvršen u III vijeku nove er/e. Ovaj slucaj nam
govori kako su se autohtoni žitelji ovih krajeva još dugo u rimsko doba držali svojih starih obi-
caja, barem jedan dio tih stanovnika. Ovo je tim zanimljivije što na temelju nalaza možemo
zakljuciti' da je dolina ovog dijela Neretve bila u rimsko doba gotovo preplavljena tekovinama
nove civilizacije, pa ipak su stari obicaji i u novoj sl>e.dini nalazili svoje mjesto.
C u p i n ena Z e lov o m P o 1j u. - P ri zapadnom rubu poljane sa tumulima nalazi se
ovaj izvanredno zanimljivi lokalitet. Svoje je ime dobio po. velikoj kolicini c1tavih i polomlje-
nih keramickih posuda koje su ondje ležale naslagane u veliku gomilu. što se tipa tice, ovdje
preovladava izrazito ilirska roba, no pri rubovima, a narocito u sjeV1ernom dijelu podnožja go-
mile, zapaženo je i nešto latenskih i rimskih posuda. Potpuno otsustvo bilo kakvih tragova
zanatske djelatnosti, i života uopce, na širokom prostoru uokolo Cupina, iskljucuju mogucnost
da ova velika gomila robe pretstavlja odbaceni materijal iz pToizvodnje. Vec ~ položaj loka-
liteta medu grobnim humkama i pustom, nenaseljenom kraju, daju naslucivati da je u pret-
historijsko, pa i kasnije, rimsko, doba ovo mjesto bilo odredeno u kultne svrhe. Po syoj prilici
ovdje su se prinosile žrtve za pokojnike koji su na ovom polju našli svoje posljednje pocivalište.
222 Ðuro Basler
Nešto slicno ovom nalazu otkopavao je 1938 godine Mihovil Mandic na sedlu brijega
Dod Sišanom kod Pazarica. (Gl. Zem. m. 1939, str. 1 do 6). On je tada m~slio da otkopava ostatke
nek'e prethistorijske radionice, iako nije raspolagao nikakvim dokaznim materijalom za ovakvu
tvrdnju. Osim toga nije mu us,pjel0 da rastumaci porijeklo prvoklasne rimske uvezene kera-
mike, koja se takoder našla na onom mjestu zajedno sa ostalom robom. 'Njegov kratki. i su-
marni opis mjesta i okolice govori ipak vrlo uvjerljivo o kultnom karakteru nalazišta.
Mislim da bi trebalo potražiti paralelu izmedu oba naša nalaza, i ovoga na Sišanu i onoga
na Zelovom Polju, jer oba ova lokaliteta pretstavljaju novitet u arheologiji Bosne i Herce-
govine
G r ,a d i n ana G o s t ije v nju. - Nešto više od jednog kilometra sjeveroistocno od
sela Lisi:cica, a lijevo od potoka koji tece od Rabouša, uzdiže se omanji brežulj,ak strmih pa-
dina. Na njegovom podnožju stoji poznata pe{;ina Vratnica. Zaravanak poviše Vratnice zove
se Gostijeva:nj. Tipicno gradinske deformadje tla, kao što je limitni tumul i usjek prema sedlu
brijega, zatim nalaz ulomaka keramike i žrvnjeva, govore da je mjesto služilo kao prehistorijsko
naselje. Najveci dio arhe,ološki zanimljivih predmeta leži danas sapr,an na podnožju brijega, no
ipak je odbrambena arhitektura gradine još dobro uocljiva.
V rat n i c a. - U podnožju gradine na Gostijevnju, a u neposrednoj blizini pecine
Vratnice, zapažaju se u usjeku zemlje tragovi vrlo primitivnih nastambi, ukopanih djelomicno
u zemlju. Ulomci k,eramike koji ovdje leže porazbacani u vecoj kolicini, po svojoj su fi1kturi
bliski ilirskoj robi, iPa tako nije iskljuceno da se i ovdje radi o nekom starijem prethistorij-
skom lokalitetu. Jedan dio keramike svakako je ovamo erodirao sa gradine na Gostijevnju.
i
L i s i c c i. - Oko 1 kilometar sjeverozapadno od sela Lisicica, nedaleko od ol::iale Ne-
retve, može se posvuda na njivama naici na ulomke keramike i kremenice sa tragovima obrade.
Tu se pod zemljom kriju ostaci jednog vrlo bogatog i u mnogom pogledu zanimljivog na.selja
iz mladeg kamenog doba. Njegovim otkrivanj'2m otvorena je nova stranica u radovima na istra·
živanju starih kultura na tlu Hercegovine.
Tipicno neolitski ambijent obecavao je bogate nalaze, što su i ostvarila tri kopanja od
1952 do 1954 godine. Kulturni sloj pocinje 'odmah na površini zemlje, a debljina mu se krece
izmedu 70 i 100 centimetara.
Prema oblicima i ukrasima keramickih posuda; naselje u Lisicicima veže se uz nalaze iz
istog doba u mediteranskom bazenu. Kultura ovih neolfcana ne pokazuje nikakve veze sa
srednjobosanskim neolitom (Butmir, Bila, Kakanj), a ni sa neolitom Posavine, iako vnemenski
stoje vrlo blizu. Ivan-planina je, dakle, u to doba razdvajala dva podrucj,a koja su u kulturnom
pogledu gravitirala u su\p'rotnim pr,avcima.
Neolitsko. naselje u Lisicicima bilo je relativno velikih r,azmjera, tako da se svojom za-
padnom periferijom veže uz rimsko naselje li Lugu. Rezultate prvog iskopavanja na tom l01l:a-
me,tu .objavio je dr A. Benac li Glasniku Zem, muzeja, 1954, str. 137-150.
G rad i n ana Cl' i e pu. - Zemaljskom muzeju je dopremljena izvjesna kolicina ulomaka
prethistorijske ker,amike koja potjece sa neke gradine na brdu Criepu. Brijeg, ko ta 1204, uzdiže
se u slivu Kraljušcice, a poviše sela Barmiša. Bliži podaci o ovoj gradini nisu nam poznati,
a Ipredloženi materijal je tipicna ilirska roba.
Banova Glavica u Lisicicima. - Oko 10'0 do 150 metara zapadno od Crkvine u
Lisicicima, podiže se usred polja velika zemljana gromila od oko 16 metara promjera osnove.
Objekat je po svoj prilici prethistorijskog porijekla. O njemu u narodu kru~e mnoge price,
što se vec i iz samog naziva može zakljuciti. Gromila je ostala netaknuta kroz dugi period od
nekoliko stoljeca, i desetina stoljeca, bez obzira na to što ruševine dveju crkava u njenoj nepo-
srednoj blizini govore o vrlo intenzivnom životu na ovom mjestu tokom Srednjeg vijeka.
O namjeni ovog tumula teško bi se moglo nešto pozitivno izreci.
Gošica han u Nevizdracima. - Nešto više od 100 metara zapadno od utoka Ne-
vizdrackog potoka, na zarav,anku donje rijecne ter ase, nalaze se ostaci nekog hana iz turskog
doba. Po nekadašnjim vlasnicima Radicima (Gošici), ovo se mjesto i danas zove Gošica han. Na
livadiei zapadno od Gošica kuca, a izmedu stec.aka jedne srednjevjekovne nekropole, kriju se
pod zemljom tragovi prethisrtDrijskog naselja, po svoj prilici iz prvog metalnog doba,;. Samo da-
tiranje je '- istina - ponešto nesigurno zbog nedovoljnog materijala, no ne samo situacija mje-
sta nego i brojni ulomci kerami~e sa nekoliko kamenih Žl'vnjeva, govore da kultura ovog na-
selja nije -daleko od neolitsk,og pedoda, Prethistorijski stanovnici ovog mjesta stvarali su još
potpuno u stilu i duhu neolitskog doba, ali se ipak u njihovoj zaostavštini ne susrecu kremene
alatke i glacani kamen. Mislim da ovaj lokalitet tneba takoder uvrstiti u naselja tipa onoga na
ušcu Bjele.
Rasprostranjenost kulturnih ostataka teško je za sada ustanoviti, buduci da nije izvršena
sondaža zemljišta sjeverno od srednjevjekovne nekropole, gdje se IPod nešto debljim slojem no-
vijeg nanosa može ocekivati produžetak naselja. Na slucajno zahvacenom dijelu sloj je dosta
tanak i ne iznosi više od 3'0 do 4'0 centimetara.
. G rad i n auT r e b o j u. - U selu Treboju, nedaleko od Nevizdraka, postoji prethisto-
rijska gradina sa mnogo ulomaka ilirske keramike. Lokalitet nisam pregledao, tako da su mi
sve drug,e okolnosti nalazišta potpuno nepozna te.
G rad i n a u P o d hum u. - Na brdu Humu, iznad sela, stoji prethistorijska gradina
sa dosta bogatim nalazima ulomaka keramike i željezne troske. Lokalitet nisam pregledao.
Pre t h i s tor i j s k i I oka I i t e t i n a B o k š e vic i. - 'Gotovo pri samom rubu viso-
ravni na vrhu Bokševice, a nedaleko puta koji vodi iz sela Mrakova prema Dubovcu, stoje
ostaci prethistorijskog naselja. Šire podrucje o'/dje nazivaju »Gradinom«, dok se naziv »Grad',
odnosi samo na jedno manje uzvišenje, na cijem vrhu se još vide tragovi suhozidina. Bice da je
to zapravo :>gradina« u užem smislu rijeci.
I da~as se još mogu ondje naci manji Uiom~i prethistorijske keramike. Na karti 1 : 5'0.'0'0'0
Gradina je zabilježena kao kota 92l.
Nedaleko Gradine, a niže Orlovace, zapravo oko 5'0'0 metara južno od kote 921, nailazi
se i opet na brojne ulomke prethistorijske keramike. Narocito su bogati nalazi na lokalitetima
zvanim »Vrata«, »Za stijenama« i »Tucane grude«.
Pre t h i s tor i j s k o n ase Ije u Ora h o vic i. - Na gornjoj terasi Neretve, medu
ostacima rimskih zgrada, vide se tragovi jednog prethistorijskog naselja srodnog onom pored
utoka Bjele, na Drecelju i Gošica hanu.
Zrvnjevi i ulomci »neolitske« keramike daju pecat i ovom skromnom nalazištu.
II Rimski period
Dol i n a p o tok a Bje I e. - U ovom je kraju dr K. Patsch otkrio na više mjesta tra-
gove rimskih gradevina, tako u selu Jošanici, na lijevoj obali Bjele, na' njivama obitelji Ljelo i
Prevljak. Isto tako su brojni nalazi u selu Medaškovicu, u prostoru izmedu potoka Medaško-
vica i Bjele Brojni ulomci rimske opeke nadu se takoder i u Podvrapcu, na !posjedu Alilovica
(Gl. Zem. m. 19'02,str. 329).
Dosta brojne nalaze opeke mogao sam, medutim,' konstatirati i na pribrežju zaravanka
gornje rijecne terase u prostoru što ga zatvaraju lijeve obale Neretve i Bjele. Zgrade su, sudeci
po velikim hrparna nabacanog kamenja, morale biti izgradene od kamena, te samo PQkrivene te··
gul;ama na uobicajeni rimski nacin.
U neposrednoj blizini nalazišta stoje i oni, vec spomenuti, ostaci prethisoorijskog naselja.
Izgleda kao da je izmedu jednog i drugog nalazišta prolazila rimska cesta, i to ena koja je sa
Nevesinjskog Polja i preko Boraka vodila prema Konjicu. D. Serge}evski našao je ovdje u
neposrednoj blizini jedan miljokaz.
, P o dor a š a c. - Oko 1 kilometar sjevernije od željeznicke stanice u Podorašcu, a za-
padno od nekadašnjeg hana Vitek (podatak prema K. Patschu), otkrivena su svojedobno 4 mi-
Ijokaza, no vec u sekundarnom položaju (e I L- III-1'0164, 1'0165i 1'0166,zatim Gl. Z. m. 19'02,str.
332). Jedan od njih sa natpisom Divo Augusto izraden j,e neposredno poslije smrti cara Augusta
~14 g. n. e.), pa se tako može s pravom smatrati najstarijim rimskim pisanim spomenikom u ko-
njickom kraju.
Ne zna se odakle su mogli btti dopremljeni ovi komadi, no ,sva je prilika da im prvobitno
mjesto nije bilo daleko odavde. Dolina Trešanice nesumnjivo je vec i u rimsko doba služila
kao prometna veza prema oentralnoj Bosni.
Br ca n i. - Prilikom gradnje pruge 1891 godine, otkrivena je niže ovog sela jedna rim-
Ska nadgrobna lplloca sa figurainim prikazima i dosta dugackim, no vec izlizanim natpisom (Gl.
7,. m. 19'02, str. 332).
Bra d i na. - Iz Bradine je do sada poznat jedino na.laz· jednog rimskog' novcica Kon-
stancija Gala (Prema dr Patschu).
224 Ðura Bas,ler
K o.n j i c. - Na tlu današnjeg Kanjica pastajara je'- kako. izgleda - jedna manje rim-
ska naselje. Tragavi kuca, sa jaš nekim drugim arhealaški važnim materijalam, pajavljuju se
vremenam u raznim dijelovima današnjeg naselja.
Prvi tragavi atkriveni su pared desne abale Trešanice, nedaleko. ad njenag ušca. Prema
padacima K. Patscha ta se mjesta zvala "Crkvina« i "Pa1j.e«. Tu se još i danas vide brajni
ulamci rimskih krovnih placa ikoruga, a 1951 gadine zabilježen je i nalaz dveju kamenih umi
u abliku sarkafaga, sa pepelom mrtvaca i raznim prilazima. Ranije je bila atkrivena jedna rim-
ska zgrada kad skladišta ugljena željeznicke lažiane, aka 400 metara uzvadno ad ušca Tre-
šaniJce. Tu je atkriven i miljokaz iz vremena ako. 250 gadine nave ere, kaji pa sVQj prilici patjece
sa ceste kaja je iz Narane, preko. Nevesinjskag Palja i Kanjica vadila IpTema srednjaj Basni.
Drugi kompleks zgrada atkriven je pared desne abale Neretve, niže Osnavne škale i zgrade
srezC\. Patsch bilježi nalaz novca carice Faus'tine ispred Osnavne škale.
Prilikam iskapa zemljišta za Dam kuture nasuprat novog masta, atkriveni su 1953 godine
dasta skramni 'Ostaci jedne filmske zgrade.
Medu najvrednije 'Objekte antickag Konjica treb.a nesumnjiva ubrajiti Mitflej kaji je
'Otkriven i uništen p~ilikam izgradnje, adnasna praširivanja željeznicke staniJce (GI. Z. m. 1897,
str. 629-656, zatim 1914, str. 195~197 i 1952, str. 19 da 25, WMBH-IX (1902), str. 243). Svetište
se sastajat) ad D;\anje zgrade slahe izrade, sa asnavam u 'Obliku izduženag pravakutnika. Opre-
ma mu je bila takader dasta skromna. Kalika se na temelju nalaza magla rekanstruisati, hram
je u daba svaje pune aktivnasti uništen iznenadnim adranam brijega kaji ga je zatrpao. Kultni
reljef Mitre tauraktana, kaji je prilikam iskopavanja 'Otkriven na svam prvabitnam mjestu, ne
bi sam ,po sebi znacia taka veliku navast, da nije njegava paledina sadržavala prikaz svete
mitraicke gozbie" pa:ijnate i u kršcanstvu kaa' pricest. Prikazi avag 'Obreda spadaju medu velike
rijetkasti, pa taka i znacaj kanjickag nalaza nije ni da danas još izgubia ad svaje aktuelnasti.
Reljef je sa 'Ostalim pakretnim inventaram danas smješten u Zema,ljskam muzeju u Sarajevu,
dak su 'Ostaci zgrade patpuna izbrisani sa lica zemlje.
U svaj,e vrijeme svratia je na sebe pažnju i nalaz glave ženske statue u naravnaj velici~i
ad bijelag .mramora. Predmet je datiran u kanac III i pacetak IV vijeka. Kaa nalazište se spa-·
minje anaj vec spamenuti prastor !pored desne abale Trešanice, nedaleko. ušca (GI. Z. m, 1894,
str. 718, zatim 1902, str. 311, pa 1914, str. 215, WMBH - IV, str. 271).
G rad ac u Da nje m SeI u - Svega aka 500 metara zapadna. ad Kanjica, neke njive
pared desne 'Obale Neretve nazivaju Gradcem. Pri njegavam zapadnam rubu zapaženi su tragavi
arhealaškag materijala parijeklam sa Gre1dine. Na prastaru gdje dalina Neretve ,pastaje najšira,
vide se u njivama rijetki ulamci rimske gradevinske keramike, šta znaci da su avdje pastajale
neke gradevine u ta daba. Danas jaš staji 'Ondje pared jedne kuce ulamak garnjeg ugla stele
sa reljefnim prikazam delfina i razetam u zabatu. Stela je da 1946 gadine bila potpuna sacu-
vana, a tada palamijena i upatrebljena za gradnju. Na jednaj hrpi kamenja vidi se baza, za
nasadivanje stele.
Ovi nalazi pa'stavljaju pred nas pitanje lociranj.a ukupnag mjesta starih rimskih stanav-
nika Kanjica. Dvije urne s pepelam mrtfvaca nadene su - istina - in situ pared desne 'Obale
Trešanice. Ova, medutim, jaš uvijek ne znaci da je nekropala kanjickih gradana magla ista
taka postaj.ati 'Ovdje na Gradcu, gdje širaki pra star !pruža mna ga više preduslova za njen smje-
štaj. Ovdje na Gradcu grabavi, medutim, niSu nikada 'Otkriveni, na za njima se nije niti tragala.
Cer i c i. - Izmedu kuca Sudarušica, kaa i na jaš nekim drugim mjestima u se,lu (laka-
liteti Munara i Trebeda), nalaze se ostaci zgrada iz rimskag daba. Dr K. Pats,ch misli da je andje,
unutar manjeg naselja, stajaa hram baga Jupitra (Gl.· Z. m. 1902, str. 317-318), s abziram na
jedan žrtvenik kaji je naden u zidu kuce Sudarušica, a nije magaa biti dapermljen s vece
daljine.
Vrla slic.an, gatava identican žrtvenik, nalazi se kao nadgrabni spomenik na srednjevje-
kavnaj nekrapali u Danjem selu, 'Oka 2,5 km jugaistacna ad Cerica. Nema sumnje da su 'Oba
'Ova žrtvenika izvedena ad jedne ruke, a vrla je vjeravatna da su u svaje vtij,eme 'stajali ti
jednam hramu, ma,žda uprava u 'Onaj zgradi cije je debele zidave dr Patsch nazirao pared kuce
vec spamenutih Sudarušica.
Ora h 'o vic a. - Na garnjaj terasi Neretve, jugaistacna ad nekadašnjeg hana Cesme,
magu se na njivama zarpaziti ulamci rimskih kravnih placa. Prilikom izgradnj,e nave pruge
1952-53 ukapavan je usjek na tam mjestu, pa je tam prilikam zajedna sa zemljam izbacen pri-
lican braj takvih ulamaka.
Dolina Neretve od Konjica do :Rame 225
Nadalje su na njivama Tomica, nedaleko od srednjevjekovne nekrQp>le, pronadeni tako-

der ostaci rimskih zgrada.
Ce I e b i c i. - Na nekoliko mjesta u podrucju ovog sela nalazimo ostatke rimskih zgrada.
Veci kompleks ruševina prostire se zapadno i sjeverozapadno od crkvice sv. Petke, u pravcu
ilirskih grobnih tumula na desnoj obali Dbara. Isto tako postoji dosta o·stataka na brijegu i
njivama zvanim Barice, jugozapadno od crkve, tamo gdje je usjecena trasa za novu cestu i že-
ljeznicku prugu.
J,e<dna anticka nadgrobna ste1a sa likom pokojnika u plitkom reljefu, uzidana je poviše
vrata vec spomenute crkv~ce. Historija tog spomenika je dosta duga,: IP["viput je spominje fra
Martin Nedic 184.3 godine (Arkiv, 1957, str. 158), a zatim fra Petar Bakula u Sematizmu 1867 go-
dine. S obzirom da je stela otkrivena ovdje na ovom ter-enu, onda bi to bio jedini do sada
vidljivi spomenik anticke likovne umjetnosti na tlu Celebica.
Sama stela je danas mnogo izgubila od svog prvobitnog izgleda. Prikaz rimskog grada-
nina pritesan je u portret nekog popa ili možda neko svetacko Ike, dok je u polje odredeno za
natpis uneseno ime donatora crkvice iz 1860 godine.
L i s i c i c i. - Na njivama pored obale Neretve, jugoistocno od nekadašnje željeznicke sta-
nice, a sjeveroistocno od sela, prostire se podrucje antickog naselja. Gomile nabacanog kamenja
sa ulomcima rimskih krovnih ploca, pokazuju mjesta gdje su se u rimsko dota uzdizale kuce i
druge zgrade. Nalazi se prostiru u dužinu od nekih 400 metara, i teku u lP,ravcu pecine Vratnice,
gdje je u svoje vrijeme otkriven kultni reljef Mitre. Naselje je bilo otvorenog tipa, nepovezano
i nezašticeno. Cesta je vodila pored obale Neretve.
Na sjev,erozapadnom rubu naselja, tamo gdje Neretva udara gotovo okomito u konglome-
ratske stijene Gostijevnja, nalazi se malocas spomenuta pecina Vratnica. Kada je u doba kasne
Antike poceo da se širi kult perzijskog boga Mitre, stanovnici antickih Lisicica upotrebili su
ovu špilju kao spelej, tj. kultno mjesto. Do danas j'e od njegove opreme ostao sacuvan jedino re-
ljef sa votivnim natpisom nekog orijentaica, Lucija Antonija Menandra Afrodizieja. Reljef je
u drugoj polovici XIX vijeka IP["enesen u župni dvor u Podhumu, a kasnije u Franjevacki samo-
stan u Visoko, gdje se i danas nalazi.
Rad e š i n e. - Na vrhu isturenog brijega stoji povelika prethistorijska gradina izduženog
ovalnog oblika. Podzide od suho naslaganog kamenja još i danas djelomicno cuvaju kulturne
slojeve in situ. Brojni ulomci tipicno ilirske prethistorijske keramike leže posvuda razbacani,
no - istina rijetko - ovdje se nade i poneki ulomak rimskih krovnih ploca.
R i b i c i. - Na vrhu brijega (kota 408) vide se još mJestimicno ocuvani ostaci zidova
nekog utvrdenja. Sloj€iVito naslagani kamen povezan žbukom, a isto tako i mjestimicni nalazi
rimskih krovnih ploca, odaju rimski karakter ove gradevine. Izgleda, medutim, da je Ribicki
grad i tokom Srednjega vijeka poslužio kao feudalni zamCJk, jer se spominje nekoliko puta u
aktima xiv vijeka.
O str o ž a c. - Oko 200 m zapadno od ušca Neretvice, vide se na /površini zemlje ulomci
rimske gradevinske keramike. Nalaz svakako potjece od neke zgrade ciji se tragovi kriju ovdje
pod zemljom. Slicni tragovi vide se u njivama po'red stare (nekadašnje) željeZJIlick€lpruge, nešto
više od 1 km istocno od stanice, u pravcu Gošica hana.
Južno od džamije u Ostrošcu, a u pravcu starog naselja, (danas željeznicka stanica) nalaze
se svugdje po njivama razasuti ostaci rimskog gradevinskog materijala. Najveci skup grade-
vina, dakle i nešto zbijenije naselje, iz rimskog doba, nalazi se na prostoru modernog, sada vec
uništenog, Ostrošca pored bivše željeznicke sianice. Tu je 1897 godine otkriven nadgrobni spo-
menik Elija Rufa i Tatuje.
B a I' i c a. - Oko pola kilometra sjeverno od Ostrošea, poviše lijeve obale Neretvice i puta
kl?ji vodi p.rema Buturovic-Polju, vide se tragovi rimskih gradevina. Ovdje je u svoje vrijeme
otkriven i reljef božice Minerve (Gl. Z. m. 1902, str. 32:l). Mjesto nije nikada detaljnije istraži-
vano, iako se '- prema nala,zu - ovdje mogu ocekivati tragovi neke anticke sakralne gradevine.
F ala n o v o Br do. - Na desnoj obali Neretvice, ispod Falanovog Brda, a gotovo na-
suprot Barice, leže u njivama razasuti ulomci rimskog gradevinskog materijala, narocito krov-
nih ploca. Zemljoradnici su cišcenjem njiva nacinili od tog materijala vec dosta veliku gomilu,
i
pa je put koji iz Ostrošca vodi u KoSltajnicu gotovo potaracan rimskim opekama. Ruševine
pripadaju po svoj prilici nekom vecem poljoprivrednom dobru.
K o s taj n i c a. - Na lokalitetu zvanom Varošište, u selu Kostajnici, vide se ~o njivama
brojni ulomci rimskih opeka. Zemljoradnici nailaze ovdje cesto i na vece kolicine takvog mate-
226 Ðuro Basler
rijala, pa ga slažu u ograde na granicama parcela. Navodno se nade i po neki novcic, vjero-
vatno rimski.
O ovom mjestu kolaju u narodu razne J;>rice,vecinom fantasticnag sadržaja.
B u tur o v i c P o 1je. - Na Dubici, nedaleka od ušca potoka Seoncice u Neretvicu,
nešta preko 3 km sjeverna od ušca Neretvice, vide se na malo uzdignutom zemljištu gomile ra-
zbacanog kamena koji nesumnjiva potjece od rimskih zgrada. Mjesto je dugo vremena služilo
kao majdan gradevinskog materijala za okaine stanovnike.
Kada je 1935 godine vlasnik zemljišta vadia kamen iz takve jedne gomile, naišaa je na
tragove omanje cetverokutne gradevine. Medu njenim ruševinama an je otkrio nekoliko fragme-
nata profiliranog arhitrava i jedan - ponešto istrošen - kultni reljef božice Ven ere. Ostaci
arhitektonsl:ih detalja kaji se još i danas ondje vid~ dopuštaju ,pretpostavku da je na tom mje-
stu stajao u rimsko doba hram ove božice. Možda i izvor ispred zgrade pretstavlja dio kultnog
mjesta.
U blizini hrama postojalo je - kako izgleda - i nekoliko stanbenih zgrada, ciji se ostaci
vide razasuti po okolnim njivama.
Z u g I i c i. - Oko 300 m sjeveroistocno od nekadašnje željeznicke stanice, na njivama
izmedu bivše željeznicke pruge i Neretve, nalazi se nekoliko gomila od nabacanog i neo-
bradenog kamena. Narod to mj'eJStonaziva »Gromile«. Ulamci karakteristicne rimske gradevin-
ske keramike, koji se zapažaju medu kamenjem i na površini obradene zemlje, govore da se na
Ovom mjestu kriju 'Ostaci arhitekture iz rimskog doba. Vlasnici njiva nailaze kod obrade zemlje
na temelje nekih zgrada. Teško bi se moglo reci da li se ovdje kriju ostaci jednog manjeg na-
selja ili poljoprivrednog dobra.
Obradenog kamena ili kakvih drugih predmeta kulturno-historijske vrijednosti, nije se
do sada 'Ondje našlo, barem nij,e tako što zapaženo i zabilježeno.
H u d u t s k o, b i v š a žeI j. st a n i caR ama. - Na njivama pored Neretve, oko 250
m nizvodno od ušca Tošcanice, zapaženi su ulomci rimskog gradevinskog materijala. Prilikom
gradnje željeznicke pruge, (1896 g.), ondje su otkriveni tragovi bolje opremlj,enih rimskih kuca,
no njihovi su tragovi dalIlas potpuno izbrisani sa lica zemlje.
G rad ac n a u š c uRa m e. - Ni nama, kao ni ranije dr-u Patschu, nije uspjelo da
komicna odredimo vremensku i kulturnu pripadnost gradevine - nesumnjivo utvrde - od
lomljenog kamena vezanog krecnom žbukom. Ovaj Gradac stoji na dosta strmom brežuljku
iznad sa'stava Neretve i Rame. Situacija lokaliteta pruža široke mogucnosti za datiranje, pa se
ne može uzeti u obzir. Dosta atipicni zidovi teku nepravilno uskim hrbtom brijega, i tako za-
tvaraju prostor dosta nepravilnog oblika. Sam dr Patsch je u svoje vrijeme posumnjao u rim-
sko porijeklo ovog lokaliteta, no ipak mi se cini da poceci ovih gradevina spadaju u kasno-
anticko doba.
III Srednji vijek

St ari g rad V rab a c. - Oko 4 km jugoistocno od Konjica, izmedu Borašnice i
Pakline, nalazi se prijevoj zvan Vrabac (kota 805). Ovim krajem vodi stari rimski i srednjo-
vjekovni put iz Konjica prema Borcima. Od prijevoja iskace prema sjeverozapadu brežuljak
sa dosta strmim stranama. Na njegovom rubu, upravo iznad doline Bjele, stoje ostaci starog
grada Vrapca.
Mjesto se cešce puta spominje tokom Srednjeg vijeka. Godine 1444 javlja se prvi put
kao »Vrahaz en erena, castello eon cOnJtato«, zatim 1448: »castrum Wreawetz«, pa konacno 1454
godine: »civitate Vrabam cum castris et pertinentiis suis« ... Dna 15 maja 1459 spominje se u
Dubrovniku neki »Radiuoi Glubissalich de Neretua de sub Vrabac« (Div. Canc. 68. fol. 120),
dakle jedan stanovnik iz Podvrapca. Dubrovnik se inace dosta dugo prepirao sa Sandaljem
Hranicem oko carine na Vrapcu, buduci da je nedaleko odatle (u Konjicu) stajala još jedna ista
takva carina. To pitanje se povlaci kro,z citavu prvu !polavinu XV vijeka.
Danas se na samom mjestu malo što još vidi od staroga Vrapca. Grad j,e bio manjih
razmjera, na dosta strmom brijegu, i gotovo 1 km daleko od starog puta. On je, dakle, samo
. iz visine kontrolirao prolaz ceste, dok su zloglasni Sandaljevi carinici imali svoju rezidenciju
svakako na drugom mjestu, pored s,amog puta.
Gradinu Vrabac dr Patsch pripisuje kasnoantickom dobu, slicno kao Biograd i Ribic.
Selo Podvrabac postoji još i danas na istom mjestu.
Dalina Neretve ad Kanjica da Rame 227
S tar i g l' a d Dr a g i C. - Oka 1,2 km južna ad grada na lmti 1028, a pavIse pataka
Zivašnice, smješten je na dasta vrletnaj stijeni srednjevjekavni grad, na mjestu zvanam u
naradu Dragic.
Grad flankira sa dva kraja pa jedna ku1a, kaje su pavezane dasta jakim, ravna pavu-
cenim zidam, na kaji se nadavezuju jaš neki zidavi. Sjevernija je kula kvadraticne osnave,
dak je južna akrugla i uz jednu stranu ima jaš manji ,p()lukružni prigradak. Na zaravanku
sjeverna niže grada, cini mi se da se kriju astaci manjeg naselja kaje je sa pristupne strane
bila zašticena zidam. Kulturni slaj ovog naselja prepJ.avljen je navijim nanosima zemlje,
tako. da je traganje pa površini bila uzaludna.
Zanimljiva je napamenuti da vecina stanavnika u akalini uapce ne zna za pastajanje
nekih ruševina na Dragicu. Grad je ipak, kako. izgleda, igrao. tokam Srednjeg vijeka važnu
ulagu u avim krajevima. Vec u ljetapisu popa Dukljanina susrecemo. župu »Debreca« izmedu
žup,a »Cam', i »Neretva«. Debreca je, dakle, bila geagrafski pavezana sa Konjkern. M. Dimic
(Glas SAN - CLXXXII, str. 149-257, Bgd. 1940) pretpastavlja da Dukljaninava »Debreca« ad-
gavara »Dl'ubezu« iz 1444 ga dine. Ako. je ta tako., anda srna blizu jednam rješenju: nije li taj
»Drabez« baš ovaj naš Dragic ispad Džepa. Magli bismo. ici jaš i dalje: pavelja kralja Alfansa
V, izdata Stjepanu Vukcicu navadi daslavce »Chani Vdrabez, castella et cantata«, a ta znaci da
je grad »Chan« (valjda Hum) ležao u župi »Drabez« (V Drabez). Oka 2 km jugaistacna ad Dra-
gica staji u padrucju Džepa zaseak Hum, na sama zaseak a nikakav grad, adnosna razvaline
grada. Ako. bi današnji Dragocaj, a ta je podrucje uzduž rijeke Trešanice, bio identican sa
Dukljaninavam Debrecam, anda nam staji otvarena pitanje pravag imena anih velikih razva-
lina na kati 1028 u Dragacaju. Ipak nas !piTitaj pa misli muti fakat da se sela ispod anih ruše-
vina (kad kate 1'028) naziva Padarašac, dakle neki Pad Orašac. Okvir ave teme ne dapušta,
nažalast, da se dublje pozabavima prablemam laciranja padaitaka iz vec sparnenutih pavelja.
S tar i g l' adu Dr a g o.caj u. - Viso.ka iznad daline Trešanice, ako. 5 km zracne
linije sjeveraistacna ad Kanjica, vide se ruševine srednjevjekavnag grada cije se ime nije za-
držala u naradu. Na special-karti 1: 75.000 zabilježen je njegav sjeverni rub sama kao. kata
1028, dak je na jugaslavenskim kartama 1 : 50.000 ubilježen pared kote i naziv »Grad«. Ruševine
leže na vrlo strmaj stijeni, ako. 700 m iznad daline Kanjicu. Sastaji se ad dva dijela koji su
ranije bili, pa svaj prilici, spajeni. Sj'everaistocni, manji dio., smješten je na visakaj stijeni u
abliku glave ad šecera. PristUIPna južna strana avag dij.ela zašticena je sa dasta ravna pavu-
cenim zidam ad cetvrtasto pritesanih blakava vapnenca. Debljina mu iznasi puna 3 metra. Pa-
više njega, na samom vrhu, (kata 1028) vide se o.staci cetverakutne kule sa stranicama dužine
ad ako. 6 metara i zidam debljine 1,10 metara. Pared kule vide se jaš astaci catrnje kaja je
isklesana u živam kamenu, te i u kasno. ljeta se tu maže jaš naci vade.
U kulturnam sLaju mo.ji se avdje jaš u prilicnoj mjeri adržaa, vide se ulamei keramickih
pasu da i neke kasti. 1945 g()dine našla se ovdje i jedna kameno. 1xJpavska dule.
Oka 150 da 200 met. jugozapadno. odavde, prastire se pravi, veci dio grada, kaji zaprema
prastar ad oka 300 m dužine i 200 m širine. U grad se ulazi putem kraz tzv. Veliku i Malu
Kapiju, kaje su jaš sasvim dabra vidljive. Vidi se da su graditelji nastajali iJskalistiti sve ma-
gucnasti priradne zaštite, na ipared taga je kalicina ugradenag materijala vrlo. velika i daje
naslucivati dasta macnog i ekanamski jakag feudalca. Grad, adnosno njego.ve ruševine, zara-
stao. je danas u dasta gustu šikaru, tako. da je vrlo. teška pratiti poteze zido.va.
Istacna ad grada, pored kuca ~lubica, vide se jaš tragavi zgrada, kaje bi se magle
vremenski pavezati 'sa utvrdenjem. Mažda su to astaci nekag naselja kaje se razvijalo pad akli-
ljem gradf1.
Kako. sam uvadna napamenua, u naradu se nije sacuvao naziv za avaj grad. Teška bi
se i na temelju histarijskih podataka, magla rekanstruisati stara ime. Cini mi se da je grad
sagraden u pasljednjim gadinama bosanske samostalnasti, pa je - uskara razvaljen - brza
i kad naroda zabaravljen. Kanjicani ga s panosam smatraju »starim Kanjicom«, na ta je više
patriatski gest nega histarijski fakat.
S tar i g rad B i o.g l' a d. - Na zapadnaj periferiji Kanjica uzdiže se iznad lijeve
abale Neretve dasta strm i markantan brijeg ad dalamita. Rela,tivna visina iznasi mu ako 100
metara. Narad ga naziva »G~'adcem«, dakle ista tako. kao. i ane njive nasuprot njemu preko.
vode u Danjem Selu.
Na vrhu brijega vide se jaš slaba acuvane zidine nekag utvrdenja srednje velicine, ali
srazmjer.na dasta debelih zidava ad lamljenag i grubo. pritesanag kamena, v,ezanag slabam
žbukom od dolomitnag kreca. Debljina zidova iznosi prasjecna 2,2 metra.
15*
228 Ðuro Basler
Zidovi su izvedeni u slojevima sa razlicito položenim kamenom na licu.. U žbuci istocnog

z~da se kao prtlog primjecuju po veliki ulomci polomljene rimske opeke. Nalaz relativno dosta
dobro obradenih cetvrtastih komada sedre medu ostalim kamenjem zida, govore da je mate-
rijal za gradnju tvrdave uziman sa neke druge, svakako starije, solidne gradevine. Najveca du-
žina grada iznosi oko 40 metara. U sjeverozapadnom dijelu ruševine vide se tragovi prosto-
rija. Neki obimni zidovi teku oko 15 met. niže, uokolo grada.
Slabi ostaci keramike pokazuju dosta ši:coki diapazon pocam od llira pa preko Rimljana
sve do Srednjega vijeka. Iako tehnicke osebine zidova dozvoljavaju datiranje objekta u kasno-
anticko doba, grad je nesumnjivo bio naseljen još i tokom Srednjega vijeka (Dr M. Dimic,
Zemlje Hercega Sv. Save u »Glasu« SAN - CLXXXII, str. 149-257).
Godi.ne 1444 spominje se »himeret~ Biogrado, castello con contato«, 1448 godine: »castrum
Welligrad«, a 1454 godine: ". »civitate Biograd cum castris et pertinentiis suis« ... Napominjem
da onaj »himereti« iz povelje od 1444 godine znaci »in Keretva«. I u dubrovackom arhivu
imamo na nekoliko mjesta sacuvanu uspomenu na Biograd kod Konjica. Tako se 1449 godine
kaže »in loco vocato Eretva sub Belgrado« (misli se na Konjic), ili 1466: »Radissavus pathare-
nus, unus de societate Billossavi pathareni in Neretva partium Bosne citra flumen de subtus
Belgrad« (Jirecek: Istorija Srba, IV, 36, napom. 4). »Citra flumen« u ovoj recenici, posma-
trano iz Dubrovnika, znaci lijevu obalu Neretve. Sam Jirecek nije znao za postojanje ovog
grada, pa je stoga Biograd pokušao locirati u dolinu Bjele.
Poznati turski putopisac Hadži Kalfa spominje Biograd u nešto tUI'Ciziranoj varijanti
»Belgradcik«, kao naziv mjesta negdje u podrucju današnjeg Konjica. U XVIII vijeku cešce
puta zamjenjuju pojmove Konjica i Biograda, kako to vidimo iz dubrovackog arhiva. Tako se
i 728 godine spominje »Mahmund Naip od Cadiluka Beligradgika illiti Cogniza (Tur. dok. B. f.
75, br. 1), ili na drugom mjestu, 1754 godine, turski tekst o Ahmedu kadiji od Ljubinja sa
Belgradcikom, prevode u Dubrovniku sa: »Ahmed effendi cadi di Gllubigne e cogniz (Tur. dok.
br. 4088 ab).
Dakle Konjic i Biograd su dva odvojena pojma, no ipak geografski gotovo povezana, što
se i na samom terenu može vidjeti. Sto se danas na Biogradu vide pretežno kasnoanticki
elementi, bice da se tu danas radi više o substrukcij41ma kasnijeg srednjevjekovnog i turskog
Biograda, dakle samo dokumenti o starijim fazama života na tom mj,estu.
St ari g rad K o n j i C. - Tragove ovog, dokumentima doka,zanog naselja, nismo mogli
otkriti. Nema sumnje da je srednjevjekovni Konjic narastao na tragovimaantickog naselja,
dakle tamo negdje na lijevoj obali Neretve, u podrucju današnjeg starog dijela grada, izmedu
Doma kulture i Tekijske džamij,e.
S u t j e s k auD bar U. - U uskom klancu potoka Dbara, oko 3 km uzvodno od njego-
vog ušca u Neretvu, vide se neposredno poviše puta ostaci zidova jednog manjeg srednjevje-
kovnog utvrdenja koje se pripilo uz kamene blokove prirodne stij,ene. Narod ih naziva Gra-
dom Hercega Stjepana, ponekad i naprosto Suceskom, zbog uskog prodora potoka. Zgrada ipak
ima više karakter stražarnice koja je štitila prilaz u dbarsku ž1.liPu.
G rad i n auD bar u. - U dolini Dbara, na maloj uzvisini u zaseOKU Cosici, vide se
ostaci srednjevjekovnog utvrdenja. Narod ih naziva Gradinom.
Utvrdenje je bilo cetvrtastog oblika, a sastojalo se od nekoliko prostorija sa ukupnom du-
žinom od oko 15 do 20 metara. Vrlo slabi o,staci ne govore mnogo o ovom gradu, i teško bi se
mogla prihvatiti misao da bi on mogao u Srednjem vijeku igrati znacajniju ulogu. Jedino uko-
liko je ovaj objekat starijeg datuma, onda je kao centar dbarske župe mogao prethoditi ka-
snijem velikom gradu kod Borovca, na koti 1206.
G rad »H e r c e gaS t j epa n a« na G rad i n i kod B o r ove auD bar U. - Uvrh
dbarske doline, na koti 1206, stoje ostaci dosta velikog i relativno dobro sacuvanog srednjevje-
kovnog grada. Narod ga pripisuje Hercegu Stjepanu.
S obzirom da se kralj Ostoja dne 13 aprila 1417 godine javlj.a Dubrovniku iz Dbara u
Neretvi, ostaje nam otvoreno pitanje u kojem je od tri grada u ovom kraju kralj odsjedao
Donji gradovi su ismna dosta malih razmjera u odnosu na ovaj grad kod Borovca, no pitanje
postanka 'pojedinih od ta tri grada teško da ce se ikada riješiti.
R i b i c k i g rad. - Na koti 408 u Ribicima vide se ostaci utvrdenja koje - po svemu
sudeci - datira još iz rimskog doba. Grad je - kako izgleda - bio aktivan još i tokom XIV
vijeka. U poveljama bosanskih banova u viŠi::se navrata spominju Ribici, a na podnožju grada
otkrivena je i velika kolicina novca Tvrtka II i Stjepana Tomaša.
G rad i n a p OVI s e Kr u p i c a u K o s taj n i c i. - Poviše izvora Krupica, u po-

drucju sela, nalaze se ruševine nekog srednjevjekovnog grada. Nije iskljuceno da se na ovom
mjestu nalaze tragovi grada "Buxovecz« ili "Bucsoacz« kojega 1463 godine Vladislav (sin Her-
cega Stjepana) poklanja zajedno sa župom Neretvom kralju Matiji KorvLnu. Oko 2 km odatle
nalazi se naime selo Bukovica.
Cl' k v i n a u L i s i c i c ima. - Oko v2 km sjeverozalpadno od naselja Lisicica, prostire
~e poljana zvana Crkvina. Pretraživanjem terena, ovdje su 1952 godine otkopan i temelji jedne
crkve iz XIII vijeka, koj-a je tipski srodna dalmatinskim gradevinama toga doba. Dužina gra-
devine iznosi oko 16 met, a širina 9 met. Pored narteksa na zapadu i apside na istocnom dijelu,
zapaženi su i temelji nekih stupova u naosu. Vanjski bocni zidovi bili su pojacani lezenama.
Od gradevine su zateceni samo temeljni dijelovi, buduci da je ova dugo vremena služila
kao majdan kamena za izgradnju sela Lisicica. Medu ruševinama pronadeno je nešto antickih
spolija. Tako je prag ulaznih vrata iz narteksa u naos rimskog porijekla, pa se na njemu jo;;
dobro vidi udubljenje za kardo. Nekoliko rimskih nadgwbnih SIPometrlika sa figuralnim pri-
kazima, a jedan i sa natp~som, poslužili su srednjevjekovnim stanovnicima kao nadgrobne ploce.
Prostor oko crkve služio je kao groblje.
Oko 200 metara zapadno od Crkvine otkriveni su ostaci kršcanske bazilike, možda iz IX
vijeka. Ova je crkva po svoj prilici razorena li doba kada je gradena crkva o kojoj je malocas
receno, pa su tako i nalazi na ovom mjestu vrlo skromni (Gl. Z. m. 1954, str. 2U-226).
Cl' k v i n a u H o mol ju. - Oko 3.5 km zracne linije sjeverno od Konjica nalazi se ovaj
lokalitet, koji je u literaituru vec ranije ušao, no pod krivim imenom kao »Gradina« (Gl. Zem.
m. 1902, str. 312-313). Zgrada ciji se temelji mogu još i danas nazirati na tom mjestu, bila je
nesumnjivo neka sr,ednjevjekovna crkva, za ciju je gradnju upotrebljen veci broj antickih
spolija. Arehološka iskopavanja još nisu izvršena. 1895 g6dine zapoceto je ovdje otkopavanje
kamenih blokova za gradevine u Konjicu, pa su tom .prilikom otkrivene 3 anticke grobne stele,
i još drugog materijala iz istog doba.
•
IV Prikazi ~ bilješke
Ponovno o naušnicama zvjezdolikog tipa
U Gla!sniku Zemalj'S'~ag muzeja u Sarajevu, n. s. IX, 1954, str. 77-84, obja-

vio je Jasip Korošec rad pod naslavom »Podela naušnica sa zvezdolikim pr ive-
skom u slavenskim kulturama Jugoslavije«, što predstavlja zapravo dabrim dijelom
kriticki osvrt na maj rad abjavljen u Starahrvatskoj pmsVlj'eti III s., II, 1952, str.
29-52, pod naslaVlam »Naušnice zvjezdo]iikag tipa u Arheološkom muzej u u Za-
grebu s posebnim abziram na nasioce 'srebrnog nakita Cadavica«. Ovdtje nije, zbog
agranicenag pr astora, maguce rekapituHra1Ji sve podatJke i tvrdnje kakO' Karošceve
tako i moje, pa ce biti patrebno, da citalac, ako ga zanimaju pO'jedinosti o mate-
rijalu naušnica zvj,ezdolikag tipa, procita oba gore navedena rada, kaje smatram u
tom slucaju pretpostaV1kom za ave retke, jer su oni prvenstvena adgovar na Koro-
šcev spomenuti raid, s posebnim obzilI"omna IlIj!egavemeni upucene prigovore. Ko-
rošec moje zakljucke O' kontinuitetu upotrebe oblika naušnica zvjezdolikog tipa
smatra netocnima, jer tvrdi, da izmedu naušnica iz vremena predkesteljske marti-
novske kulture 7 st. i naušnica i:z vremena bjelobrds:ke kulture 10 i 11 st. postoji
hiatus ad 200 god., šta on pakušava dokazati pomocu svojeg kasnijeg datiranja
naJIaza Golubic i tvrdnjom o nepostojanj u zvjezdolikih naušnica iz vremena ke-
ste1Jjske kulture. To bi bila, rezimirana u nekoliko rijeci, suština argumenata, na
kO'jima Karošec zasniva svoje zakljucke, da su lijevane zvjezdolike naušnice u
ArheO'loškom muzeju u Zagrebu magle nastati samo u vrijeme bjelobrdJske kulture.
Ovdje treba uvodna napomenuti, da su naušnice zvjezdohkag tipa iz naših
krajt€lVai susjednog Podunavlja asebU1iannakit nesumnjivo bizantskog padrijetl1a,
šta sva literatura ad Niederlea dalje jednodušnO' prihvaca, a pretežnO' su taj nakit
upatreb1javali i izradivali Slaveni ranog srednjeg vijeka. Postoje razliciti kiceno
radeni primjeTci tih naušnica od plemenite kovine, ukrašeni granulacijom i fili-
granam, kaO' i Ij:edTl'os'tavnijiprimj,e['ci, izradeni cešce od lijevane bronce, s nekim
razlikama kaJka u obliku, takO' i u kva1itetu izradbe. U svome radu donio sam sta-
tistiku nalaza naušnica avag tipa, koja je 'i .danas još uglavnom potpuna, zatim nji-
hava datiranje, kao i radionicka središta tog nakita, a posebna sam se asvrnuO' još
i na prablem tvorilaca i nosilaca zvjezdolikog tipa naušnica, i to u povijesnam okvi-
ru vremena seobe južnih Slavena.
ZnacaJjno je pitanje datiranja bizantskag zlatnag nalaza iz Golubica kod
Knina, k'CJljleg je prvi: objaviO' Karaman i datiraa ga u 7 st., šta sam prihvatio kao
veoma vjerovatno.1) ~arašec se prativi tom datiranju i nastaji Golubic datirati
»u mnoga 'kasnije vreme«, i ta u 10 st.,.:!) ali ta njegava datiranje ne smatram toc-
nim. Korošec davodi Gollubic u vezu s pazna1Jim zlatnim nakitom iz groba u Tri-
lju, datiran bizan1Jskim novcem 8 st.,3) a ovaj opet s ostavom bizantskag zlatnog
nakita iz Safije, datir,anag bizantskim novcem u 11 '8t.4) Medutim sofijska ostava
') Ka ram a n, Rad JAZU, 268, umj. r. IV, str. 2,2, sL 18. - Vi n s k i, sp. dj., str.
32, sL 13.
2) Kor o Š e c, sp. dj., str. 81. Na drugom mjestu ih Korošec datira u "IX-X vek«
(sp. dj., str. 84).
") Ka ram a n, n. sp. mj., bilj. 57, sl. 21.
4) Kor O Š e c, sp. dj., str. 81. -i N ede r 1e, Rukovet, str. 139, sl. :n.
2_3_2 . P_rl_·kazii bilješke
ima samo stanovitu s1Jilsku srodnost s triljs'kim nakitom, ali s Golubicem ona nema
više nikakove izravne VeZlE\što i Korošec uvida. 0) Na triljskom nakitu se ne bih
podrobno zadržao, jer ce sam Karaman naskoro obumr>iti,u splitskom Vjesniku LIV,
ponovno svoju argumentactju o datiranju Trilja u 8 st. Napamenuo bih ipak, da
ne razumijem insistiranje Korošca, po kajemu navodno neprobušeni bizantski no-
vac iz triljskog groba nema, »prave datacijiske vrednosti«G) za Tdlj, dok bizantJski
nov,ac soHjsike ostave može sLužiti za nj1ezino datiranje. Zlatne naušnice iz Trilja
ne predstavlja!~u izraziti "belobrdski tip«7), vec su one kao fini gradski bizantski
rad, raniji prototip, prema kojim se uzorima kasnije izradivalo rusticno radene
slavenske lijevane gr.ozdohke naušnice bj elobrdskog tipa u 10 i 11 st., i to dati-
rane u grobovima arpadavs~im novcem li vrijeme poslije god. 1000, baš kao što
su triljske grozdoliJke naušnice datirane u 8 st. i pretstavljaju import, a sofijske
grozdoEke naušnice u 11 s1;. Možemo stvarno zakljuciti sama to, da su bizantsike
z:latne gTozdolike naušnice postojale u 8 st. (Trilj), te ti 11 st. (Sofi.j:a), dok Koro-
šec ne dopušta tu magucnost i datira Trilj u vrijeme bjelohTdske kulture. U trilj-
skam i sofijskom nakitu nema "identicnih pr,edmeta«S) nakita, vec postoji samo
opca slicnost u stilu, jer su aba potekla iz bizantskih zlatarsikih radianica. Zato oni
ne moraju biti, pa i nisu, ~stovremeni. Medu Golubicem i Triljem postaji sama
»daleka srodnost«, kako ta formuNTa sam Korašec.V) Ogrlice ilZ Go:lubica i Trilja
jesu doduše slicne, što je vec uocio Karaman, anikako "identicne«, kakO' to Kara-
šec spomin!j:e na drugam mjestu,lO) i to' ima'juci u V'idu niz slicnih šupljih jagoda,
odnosna zrna. Ovaj jie ukras uastalom an tikna baština, kaO' i lunule na galubickoj
ogrlici, te ne mo~e paslužiti za už,e datiranjlEl u ran10m srednjem vijeku.10a)
Drugi argumenat Karošcev za pomladivanje Golubica bile bi S-penje na
naušnicama tag na,liaza. KakO' je S-petlja tipicna za slavenski nakit tek u 10 i 11
st., kada su je Slaveni narocito rada upotrebljavali i izradivali na sva!jdm karici-
cama, ne mo,že, po Karošcu, ni golubicki nakit bili stariji od tog VTemena, tj. pri-
bl<ižno 10 st. Talj bi argumenat biO' održiv, ako se' dokaže da je nalaz iz Golubica
slavenski zlataiTsiki rad, ali an to nije, vec predstavlja nesumnjivo r3Jnobizamtski
rad, pa ga i Korošec naziva »strani import«.ll) Pojava S-pet1tie na oV'im naušni-
cama nije ni nužno morala biti vezana za slavenski ukus, jer imamo u Evrapi na
merovinška-bajuva,rstlmm podrucju primljeraka naušnica i karicica sa S-petljom,
kaje 'Su iz 7-8 st., kako ih je, na pr., naveo Bott (1952 gad.).l<!) Postoje nadalje
dvije zlatne ka ricice sa S-petljom iz grablja na redove Staffelstein13) u Bavarskoj,
koje po prilozima nece biti slavemska. Inace možemo doduše naci ponegdje i zlatne
ka:ricice sa S-petljom u slavensklim nalaziškma,14) ali su ova nešto k3'sniij:a i idu u
9-11 st. S-petlja nije, svugdje i u svatko vrijeme, naime, neki specifiCllli slavenski
patentirani izum, iako su je u odredeno vrijeme Slaveni v,eoma volili i cesto izra-
divali (10 i 11 st.). Ona postoji i
prije vremena bjelobrdske kulture gd'jekad medu
nesla:vensikim nakitom u Evropi. Ta se može pro-tumaNti time, da S-petlja nastaje
na naušnicama produuvanjem završetka kuikioo zatvaTaca uopce, a javli'a se i s
produženjem S-petlje, da spomenem samo s podrucja zapadno od Rajne primjere
") Korošec, n. sp. mj.

U) Korošec, n. sp, mj.
'7) Kor o Š e c, sp, dj., str, 8'0,
") Kor o š e c, sp. dj" str. 811.- Sravni slike kod N i ede rIe a, sp. dj, sl. 50, 5'1.
O) Kor o š e c, n. sp. mj,
10) KaT ama n, Rad n, sp. mj., sl. 18', 21. - Kor o š e c, sp. dj., str, 80.
10a) Za antikne analogije vidi Mar s hall, Catalogue of Jewellery BTit. Mus., str. 314,
tab. LVII, 2718.
") Kor o š e c, n. sp. mj.
lO) B o t t, Bajuwarischer Schmuck, str. 143 i d. - Ostale podatke naveo mi je kolega
B,~<tt(Mainz) u s'Vom pismu od 23. 11. 1954., te mu zahvaljujem i na ovom mjestu.
13) W a g n eT, Bayerische Vorgeschicht;;blatter, 16, str. 7'(],
i i
") V n s k i - Gas war n i, Starohl'Vatslta prosvjeta, Il~. s. II, str. 24,
Prikazi i bilješke 233
nausmca iz Freilaubersheima, Wormsa i Triera,l~) koje nisu ni slavenski nalIaz ni

slavenslkJi import. Prema svemu nisu nužno morale nastati naušnice bizant'Skog
zlatnog nalaza Golubic, samo zbog svojih :sitnih S-petlja na zatvaracima (sl'. 1), tek
u vrijeme 10 st., vec li rukama bizantskih zlatara i mnogo prije. Korošec tocno na-
vodi, da su one »jedinstvene na našem podrucju«.IU) Prema §tilu i tehnici izradbe
na proboj superiornim zlatarskim umilj,ecem, valja golubicke naušnice pripisati
ranim bizantskim radian1cama Sredozemlja, 'ka'ko sam to vec objavio.17) Upozorio
sam tada na ana]ogije sa Sicilije (sl. 2, 3), narocito iz Taormine 7 st.,l~) a sada to
ponavljam, te uikazujem opet na srodnu bizantsku zlatnu naušnicu (sl. 4) nadenu
s dragocjenim nakitom u Italiji langobardskog vremena i precizno datiranu bizant-
skim novcem poslije 641 god., dakle u 7 st. (taj nakit cuva Dumbarton Oaks Col-
lection).19) S njome je istovremena zlatna naušnica iz Itali~e (sl. 5), koju je obja-
vio Fremersdorf,<?O)a privjesci na njoj ocito su po stilu srodni s naušnisama iz
GoJlubica, koje su, zbog svih tih analogija, istovremeno radene, tj. li 7 st.
Uz nalaz' iz Golubica spominje se usput i zlatni prsten, što pripada istom
nalazu, aLi on zacudo još nije bio publiciran, pa ga objavljujem ovom prilikom (sl.
6). To je neukrašen masivan primjerak od zlata, ko!j~je na gornjoj strani proširen,
a na kruni mu je ispao kamen. Tip ovog prstena svakako je kasnoantikan, Mar-
shall ga naziva »late roman«,<?1)aDalton spominje takav pa i slJican oblik medu
ranim bizantskim prstenjem.<?2) Golubicki prsten treba datirati u 6 st., anikako
kasnije, pa je i on još jedan dokaz više za pravilno daDiranje citavog nalaza iz
Golubica, bilo u 7 st., bilo još prije možda v·ec u 6-7 st., a nikako cak u 10 st.,
jer za to kasno vrijeme nema više analogrja ni za prsten ni za naušnice. Suvišan
ne po\Sao tražiti analogije za Golubic u sohjskoj ostavi preko triljskog nalaza jer
• ih tamo zapravo nema, a izravne su a'llialogije mnogo uvjerljivije i ocitije.
Ne mogu se OIVdjepotanje osvrnuti na pojedine sitnije Korošceve primjedbe
i priga.vore. Tako je zlatna naušnica iz Solina po stilu i radionici srodna
onima iz Golub'ica, te ako Korošec citirajuci mene tvrdi, da ona nema s
Golubicem »ništa zajednickog«, onda taj prigovor ide i meni i Niederleu, koji je
prvi upoz()lTiobaš na solinski primjerak, a ja sam ondje samo zbog statistike Nie-
derlea i citirao.<?3)Bilo bi još i drugih pojedinosti, koje nisu znanstveno bitne, pa
ih i ne navodim.24)
15) L i n d en s c h mit, Deutsche Altertumskunde, str. 388, tab. X, 5, 6. - L i n d e n-

sc h mit, Das Rom.-Germ. Centralmuseum\ tab. I, 1. - Zlatna naušnica iz Mogorjela (Gla-
snik z·em. m·wz., n. s. VI, str. 214'4i d., tab. I, 12) sa S-petljom takoder ne mora' biti po neo-
bicnom obliku dugoljaste jagode slavenski rad, vec potjece moguce iz dalmatinskih gradova,
koji su bili bizantski.
'0) Kor o š e c, sp. dj., str. 8'1.
17) V i n s k i, sp. dj, str. 4'0'.
'S) V i n s k i, sp. dj., str. 3'3', bilj. 20, 2'1. - O r s i, Sicilia Bizantin';1, I, str. 144, 158
i d., sl. 75, tab. XI, 1.
'0) K ti h n, IPEK, 12, str. 180, tab. 60. - V i n s k i, n. sp. mj., bilj. 21a. To Korošec
uopce nije uzeo u obzir.
"0) F rem er s dor f, Goldschmuck i. t. d., Sammlung Diergardt, tab. 25. - Prof.
Werner (Mtiil1chen) odgovorio mi je na moj pismeni upit, kako bi on datirao nalaz Golubic,
ovim rijecima: "Den Fund von Golubic mochte ich in das 7. Jrh. datieren. Die Ohrringe sind
von den StUcken aus Sizilien nicht zu trennen«. (Wernerovo pismo od 29. 11. 196"1.).
2') Mar s hall, Catalogue of the Finger Rings Brit. Mm., tab. XXV, 9171,97'2 i t. d. -
Zahvaljujem kolegi Gunjaca (Split) na ustupanju crteža prstena iz Golubica.
22) Da 1t o n, Byzantine Art a. Archaeol., str. 544.
23) Korošec, n. sp. mj. - Vinski, sp. dj., str. 3,2, bilj. 9. - Niederle, Pi'i-
spevky, str. 1,31, bilj. 4.
2') Moram ipak ispraviti Korošcevu zamjerku u njego'vim bilješkama 40 i 41 (sp. dj.,
str. 82), u kojoj mi on imputira davanje netocni h podataka o nalazištima. Istini za volju nagla-
šavam ovdje, da njemu nisam davao nikakove podatke, vec je Korošec iste sebi sam bilježio,
kad sam mu prije više godina u Arheološkom muzeju u Zagrebu dao na uvid navedeni, tada
još neobjavljeni materijal. Slucajna pogreška uo,pce nije nar<J1cito važna, ali se moram ogra,-
git! od sumnjicenja i tona, kojim je Korošec pisao svoje bilješke 4i() i 41.
234 Prikazi i bilješke
PDepuštam citaoeu, da li ce prihvatiti KIQlrošcevuih moju klasHikaciju lije-

vanih naušnica zvjezdolikog tipa,25) j-er tu razliJke do~sta nisu znacajne. Treca vari-
janta ovoga tipa, koju sam nazvao y, predstavlja ~pak veoma rusticno oponašanje
zvijezdice, iako to Korošec ne priznaje.(26) Korošec je podrobnije uzeo u obzir
naušnice iz sjev. Albanije, datirajuci ih kao i N'iederJle tocno u 8 st:27) Želio bih
ovo samo nadopuniti podatkom, da u Parizu postoji još neobjavljen materijal ke-
steljske kulture iz okolice Skadra, iskopan na groblju nalazišta Komarri (podatak
arheologa J. Colin, Paris), gdje je nadena naušnica lokalne varijante Kalaja Dal-
mces po Niederleu:28)
Prellazim sada na znanstveno važnu korekturu ~orošcevih zakljucnih tvrd-
nji. On naime i:stice slijedece: »U avarosla venskoj kulturnoj grupi, pak, do danas
uopšte ne poznajemo te vrste nakita«,-29) tj). naušnica zvjezdolikog tipa. Uvodno
iznosi Korošec istu tvrdnju,30) i to v·eoma kategoricki formuliranu, rekao bih u smi-
slu Roma locuta. Njome on želi pobiti moju tvrdnju, iz koje slijedi, da su zvjezdo-
like »lijevane naušnice svakako slavenski naiki.t izraden vjerovatno u ovdašnjim
podunavskim radionicama prema donesellloj tradiciji onih pontskih naušnica, kakve
narocito sadržava veliko n<lJ]az~štePastyrskoje. Njihovom izradom pokušavalo se s
VJišeili maI1ljleuspjeha oponašati tip zvjezdolike naušnice poput onih iz Cadavi-
ce ... «.31) To potvrduje moja statiJstika nalaza, a oni dokazuju, da su prvotno u
6-7 st. izradivani kvalitetniji srebrni primjerci doneseni s Ponta u Podunavlje
(Pastyrskoje, Zalesje, Cadavica i dr.), koji se razhkuju stilisticki u znatnoj mjeri
od istovremenih zlatnih naušnica iz radionica na Sredozemlju (Golubic, Italija).
U 8 st. (mo~da vec i završetkom 7 st.) izraduju se spomenuti lijevani primjerai pre-
ma pontskim srebrnim uzorima, narocito u Panonskoj nizini, koje možemo slijediti
do u 11 st.:JZ)Ako bi tu doista postojala »cezura od okruglo 200 godina«, kako
istice Korošec,33) tj., da nema takva nakita u avarsko-slavensko vrijeme kesteljske
kultuDe, onda bi se Korošceva tvrdnja mogla prihvatiti. Medutim, Korošec jedno-
stavno nije htio uzeti u obzir primjere naušnica zvjezdolikog tipa, što sam ih na-
veo u svojoj statistici nalaza iz današnj.e Cehoslovacke i Madarske, a koji pripa-
daju avarsko-slavenskom vremenu kesteljske kulture (DevInska Nova Ves, Ves-
zprem, Diosvolgy-Ðsztergom, pecs-Gyarvaros).34) Zato moram korigirati kao
netocnu oV'UKorošClevu tVl'idnju.
Za potpuniju a'rgumentaciju donosim o tim na]azima ove podatke: Pojedine
primjerke zvjezdolikih naušnica iz Madarske kao Cserkut i Pecs-Gyarvaros iz 7
st. pripadaju vjerovatno još predkesteLjskoj martinovskoj kulturi,3~) ali mala lije-
vana naušnica Pecs-Gyarvaros, koju zato ovdje reproduciram (sl. 7), sigurno je
vec mlada od gore spomenutih.36) Naušnice Veszprem37) (sl. 8) i Diosvolgy-Esz-
tergom38) (sl. 9) nadene su s kesteljskim materijalom, a Fettich naušnice iz Ves-
2") K o I' o Š e c, sp. dj., str. 82'-83. - V i n s k i, sp. dj., str. ~l.
20) Vinski, n. sp. mj, sl. 2--4. - Korošec, sp. dj., str. 82.
27) K o I' o Š e c, sp. dj., str. 79 i d., 84. - V i n s k i, sp. dj., str. 33, - N i ede I' 1e,
Prispcv'ky, str. 1311.
28) N i ede rl e, n. sp. mj., bilj. 4i, sl. 64, 4. - U gol i n i, Albania antica, I, str. 45,
sl. 3'5, 2. - Nalaze iz okolice Skadra opštrno je obradio K o I' o Š e c, Arheol. vestnik, IV, 2,
str. 2'314>--254.
20) KOi['ošec, Glasnik, sp. dj., str. 84.
30) K o I' o Š e c, sp. dj., str. 80.
31) V i n s k i, Slp. dj., str. 4'8.

32) V i n s k i, sp. dj., str. 40, 48, 50.
33) K o I' o Š e c, sp. dj., str. 84.
3') V i n s k i, sp. dj., str. 36', bilj. 45, 46, str. 34, bilj. 3'1, 34, 2'7, 29.
3")" V i n s k i, sp. dj., str. 34, bilj. 32, 29.
30) V i n s k i, n. sp. mj., bilj. 27. - Al f old i, ESA, IX, tab. III, 8.
37) Alfoldi, Untergang, II, str. 53, tab. 11,7. - Hampel, Alterthiimer, II, str. 917,
III, tab. 75.
88) i
Balog h, Ac, s. III, V-VI, str. 300 d., .tab. XCVI,
" '/.
(j
2
1\
3
6
5
11 10
Slike: 1) Golubic (po Karamanu), 2) Taormina (po Orsiu), 3) Sicilija (po Orsiu), 4) Italija (po
Ki.ihnu), 5) Italija (po Fremersdorfu), 6) Golubic (dosad neobjavljen), 7) Pecs-Gyarvaros (po
AlfOldiu), 8) Veszprem (po Alf61diu), 9) Diosv6lgy-Esztergom (po Baloghu), 10) Devinska Nova
Ves (po Eisneru), 11) Kral. Chlmec (po BudinskY- Krickome).
zprema tumaci ikao utjecaj martinovsike kulture3U) na panonskom terenu oko Blat-
nog jezera negd(je pred završetak 7 st. Takav utjecaj, uostalom, sam Korošec ne
smatra nemogucim pri spomenutim nalazima 8 st. u Albaniji, iako je ondje, po
njemu, moguc ta!Rod<errizravni bizan1Jski utjecaj.40) Sva ta panorrska nalazišta ni:su
doduše najpreciznije 'iskopavana, pa bi netko mogao mOožda s te strane staviti pri-
govor, buduci da postoji mOogucnost pojave predkesteljskih i Ikestel!jskih grobOova na
istom nalazištu, kako je tOo,na pr., ustanovljeno u Slovaokoj na nalazištu Prša;
odanle potjece opet jedan primjerak zvjeZ'dol1ike naušnice 7 st.,41) potpuno analo-
gan naušnici Diosvo,lgy-E'sztergom (sl. 9), 'koja je nadena i objavljena s izricito
kesteljskim materijalom, a ovalj' pripada svakako vec punom 8 st. (lij·evana garni-
tura pojasa rukrašena krugoliikom lozicom.4'l) Valja naglasiti, da svaka takova sum-
nja Ootpada pri velikom i znamenitom nalazištu na sjevernom rubu Panonske ni-
zline, a to"lje Devinska Nova Ves u Slovackoj; odatle sam u svojoj statiJstici naveo
jednu lijevanu naušnicu (sL 10) zvjez.dolikog tipa (Vinskli varijQnta B Korošec III
grupa, analogni nalazi Zagreb--Kaptol, Prozor), a 'spominjao sam je više puta u
svojem radu43) kao nalaz iz avarsko~slavenske kesteljske nekropole, što Korošec
uopce nij-e uzeo u obzir. Držao sam se tada (1950 god.) jedino pristupacnih pred-
objava iz pera Eisnera i Cervinke.44) Sada (1954 god.) raspOolažemo još i velikom
Eisnerovom publikadjom avarSko-slav·enske nekropole Devin:ska Nova Ves,45) pa je
sl.ika o tom nalazu još potpunija. Ta nekropola bila je u upotrebi kroz citavo vri-
jeme tra)j'aJI1ja'kestel'jske kulture, a iz groba br. 285 sa ženskim kosnurom potjece
8p{)lffienuta li:j·evana naušnica (zapravo paT), zajedno s dva (atipicna) glinena
pršijena, ali i s glinenom posudom, kO'ju Eisner potanko opi:suje (podunavski tip
slavenske keramike, dobro radena na primi1Jivnom kolru);46) ta poouda po svom
obliku, ukrasu i tehnici rada nije rani oblik, vec nju vaJlja datirati u 8 st., tj. vri-
jeme cvata te nekropole. Ovaj tip keramime približava se ocd,to vec keramici kasni-
jih kestel~skih nalaza. Prema tome je i žena iz tog groba, koja je i nosila zvjezdo-
like naušnice (sl. 1Q) zakopana u 8 st. Dakle taj podatalk nepobitnO' dokazuje upo-
trebu zvjezdOolikih naušnica u avarsko-slavensko vrijeme. U 8 st. postoje lijevane
zvjezdohke naušnice, kako u panonskom PodunaV'l~u, tako i u sje'V. Albaniji.
Navodim'još posljednji podatak: Iz slavenskog grobnog humka br. 4 s nala-
zišta KraL Chlmec u Slovackoj objavljena je još jedna naušnica (sl. 11) zvjezdoli-
kog tipa (Vinski varijanta a = Korošec I grupa, analogni nalazi Novi Banovci i
Velika Gradusa); taj spaljeni grob bez žare Budinsky-KTicka jasno datira, po
nadenoj keramici (iz grobova br. 1, 3, 4), u Eisnerov srednji gradišni stupanj (ci-
tavo 9 st. i pocetak 10 st.).47) Spomenuti grob sa zV1jezdoJJikom naušnicom nikako
ne može biti iz vremena mladeg gradišnog stupnja, tj. bjelobrdske kulture, a
dakako nije ni iz vremena malrtinoV'Ske kulture, dok drugu alternativu Korošceva
30) F e t t i c h, AH, XXXI, str. 171, tab. XXXIX, 5, 6.

'0) Kor o š e c, n. sp. mj.
") Toc i k i D r e n k o, Arch. rozhl., II, 3'-4, str. 166 i d., sl. 113.
'") Balog h, n. sp. mj., datira nalaz u 7 st. po Alf6ldiu (vidi V i n s k i, sp. dj., str. 34),
jer madarski arheolozi datiraju kestelj'sku kult uru u 7 i u 8 st.
<3) V i n s k i, sp. dj., str. 3'6, 40, 48, 50.
") V i n s k i, sp. dj., str. 36, bilj. 46, 47. - E i s ner, Slov, dejiny, str. 128, tab. XLI,
18. - CeT v i n k a, Slovo na Morave, sl. 6,g, 1.
'O) E i s ner, Devinska NOlVa Ves. SAVU (1,g'5'2').- Korošec je OIPširno recenzirao tu
važnu publikaciju, pa mu prema tome ona nije nepoznata. Vidi Kor o š e c, Arheol. vestnik,
V, 1, str. 18·5L-188.
'0) E i s ner, sp. dj., str. 741, tab. 3>2, 1, 5" tab. 30, 6, 12, tab. 27, 7. - Prof. Eisner
(Praha) odgovoTio md je na moj pismeni up~t, kako bi on datino naušnice iz groba 286 u
Devinskoj Novoj Vesi, doslo,vno rijecima »naušnice naleži 8. stol. a datuje hrob«. (Eisnerlo'll'o
pismo od 3'. 12. 1,g'54.).
") B u d i n sky - K r i c k a, Arch. rozhl., II, 1-~,' str. 7-0, 714, sl. 5G, 5'5. - V i n s 'k I,
sp. dj., bilj. 5503. - Manje je za nas tipicna ose bujna pozlacena naušnica ukrašena zvijezdom i
jagodom iz velikomoravske nekropole Stare Me sto, datirana u tprelazno vrijeme od 9 u 10 st.
Viai Hr u by, Arche91. rozhl. I, 1-2, 'str, 315, sl. 12', (V i n s k i, sp. dj., str. 37).
klasifukacija zvjezdolikih naušnica ne dopušta.48) Korošceva klasifikacija bila bi

održiva samo u tom ,slucaju, ako Korašec dokaže Bud:insky-Krickom, da je kriva
datiran Kral. Chlmec, te akO' dokaže Eisneru, da Devinska Nova Ves nije kestelj-
ska, a,l!ioba'je ne smatram mogucim.
Prema svemu želim zakljucnO' ustanaviti, da su vec datiranja iz mOljestati-
stike nalaza dakazala kantinuitet upatrebe H'j~vanih naušnica zvjezdalikag tipa, na
osnavu anih iz martinovske kulture, i to od završetka 7 st. dalje preko 8 st. (De-
vinska Nova Ves), 9-10 st. (Kral. Chlmec) do u 10--,-11st. (Ptuj), ili drugim rij-e-
cima od vremena kestelj1sike kulture da u bjelabl'dsku ikullturu.49) Ako bi se pri-
mijetila, da u sklapu kesteljske kulture ima relativno malen bro.j zvjezdalikih
naušnica u adnosu prema ostalom nakitu te kulture, isto bi svakako vrijedila i za
bjelobrdsku kulturu, a abue 'su vecim ili manjim obil'jem nalaza nakita zastupane
na našem tlu. Iz vremena prelaza kestelljske kulture u bjelQlbrdsku kultu~u vlada
još uvijek apca stanovita, sada vec sužena, cezura ad nekalika desetljeca u našim
kraljevima, pa ta opca cezura ne može biti adlucan argumenat onepostOljanju zvje-
zdolikih naušnica u povezanim nalazima iz tag vremena, j·er ih ima, na pr., u Ce-
hoslovaokau' iz EislrlerarvQlgstarijeg i srednjeg graJdišnog stupnja. Objavljene na-
ušnice iz Arheall\oškog muzeja u Zagrebu 'slucajni 'su n a,lazi, ponajviše s panonskog
terena, pa su za njiharvo datiJranje jednako mjeradavni kako kestelj'Ska TlJekr·apala,
Devinska Nova Ves takO' i bjelabrdska-Iketlaška nekropala Ptuj.
O Korošcevoj naprijed iznesenoj tvrdnji glede trajanja upotrebe avakavih
naušnica i navodne cezure 'od 200 god. sudim, da ona ne odgovara materijalnaj
istini. Mormn nažalost - uz sve maje pri~anje prema Korošcevu doista plodnom
radu inace - upotrebiti njegove rijeci, upucene meni, da je u avom specificnom
slucaju njegova tvrdn1'a »poove pogrešna«."O) Nadam se, da ce Korašec prihvatiti
iznesen u ar·gumentaciju, kaO' što je 'Q1nip ak uvidio, da nalaz iz Cadavice nije ger-
mans:ki vec slavenski.5J)
ZUSAMMENFASSUNG
NOCHMALIGE FESTSTELLUNGEN ZUR ZEITLICHEN ZUGEHORIGKEIT DER OHRGE-
HANGE MIT STERNFORMIGEN ANSATZSTtJCK
Im Glasnik Zemaljskog muzeja Sarajevo, N. F. Bd. IX, S. 77 ff, behandelte Josip Korošec
die zeil;liche Zugeh6rigkeit der Ohrg€hange mit sternf6rmigen Ansatzstiick, welche Vf. jn der
Zeitschriit StaTohfIVatska prosvjeta, III. F., Bd. II, 1952, S. 29 ff, ver6ffentJ.icht hat. Korošec ist
ebenfal1s der Meinung, dass dieser slawische Schmuck aus dem f'riihen Mitte1alter erstmalig im
7. Jrh. in der sog. K'UJ1turvon Martinov.ka auf kommt, sowoW am Dnjeper, wie an der Donau,
wobei es sich um komplilziert ausgefiihrten siJbernen Ohrschmuck hanJdelt, der bestimmt
byzantinischen UrSIPrungs ist. Denselben Stand punkt hat iibrigens die Ibisher,ige Forschung
vertreten (R~baikov, W.erner, Ka'faman, Vlinski. usw.). Dagegen :behauptet Korošec, dass die ein-
facher gearbeiteten gego'ssenen E~emplare solchen Schmuckes (di'e Vf. ver6ffent1j,Oht ihat), aLle
sehr spat anzusetzen sind und in di,e Zeit des 10.-11. Jrh. Z'U datieren waren, d. ih. lin das
Bereich der K'UltuT von Bijelo Brdo, abgesehen von den Localformen aus iNol'daLbanien, dLe er
mit Niederue in das 8. Jrh. s~t. Korošec list der Meinung, dass eine Casur von l'und 200- Jahre
zwischen den Ohrgehiingen des 7. Jrh. 'Und 9.-10. Jrh. bestehe und il.eugnet daher eine Beziehung
der ersteren zu den letzteren Schmuckformen rub,weU seiner Meinung nach, aus der Zwisohen-
zeit der awaro-sJ.awischen Keszthelykultur keine solchen Funde bestunden (K0rošec, a. a. O.,
S. 85 f.).
Bedauer.lJicheTWeise hat Korošec die Frundstatlistik aus Vf.'s Arbeit nicht beriicksichtigt,
darin, abgesehen von den Ohr·gehangen aus Ungarn, z. B. Veszprem (Abb. 8), Diosv61gy-Eszter-
gom (Abb. 9) ,usw., die auch schon der Keszthely kuJtur angeh6ren diirften, wd.ederholt auf den
Ohrringfund (Abb. lO) aus der grossen awaro- s1awischen Nekropole von DevinSlka Nova Ves
<S) Korošec, Glasnik, n. sp. mj .

••) V i n s k i, sp. dj., str. 50.
• 0) Korošec, ·n. sp. mj.
&I) Kor o š e c, sp. dj., str. 78.
(CSR), die der alteren Burgwal1zeit angeh6rt, hingewiesen warden list. Jetzt, nachdem Eisners
neue Puiblikatian diesel' F:undstatte varliegt, ist es nach k.1arer, daS's das gega.ssene OhTringpaar
aus dem Fra:uengrabe NI'. 285 van Devinsika Na va Ves in das volle 8. Jrh. IZu datieren ist (vgl.
Anm. 46). Aus.seI1dem gibt es nach einen sch6nen Ohrring mit sternf6rmigen An.satzstiick (Abb:
11) aus cinem S<1awischenBrandgrabe (NI'. 4) der mittleren Burgwal1zeit (9.-10. Jrh.) aus KraL
Chlmec (CSR). Erst an diese Funde schliessen zeitJi.ch dieje:nigen Ohrgehangen an, die nach in
die jiingere Burgwallzeit, Ibzw. in die Kultur van Bijelo Brda hinednreiochen (z. B. aus dem
GriiberfeJd in Ptuj). Daraus ist ersichtJich, dass abgesehen van typolagischen Ahnlichkeiten und
kleineren Verschiedenheiten unter den Varian ten der mehr ader weniger gut gegassenen
Exemplare, eine Kanbinudtat der Ohrringfarmen mit sternf6rmigen Ansatzstilcken im pannani-
schen Danaur,aum vam EIJIde des 7. Jrh. bis in das 11. Jrh. var1iegt, die man als eine Schmuck-
tradition aus der Martinavkakultur des 7. Jrh. deuten muss. Korašec liess die Fundstatdsbik
unbeachtet und seine Schlussfolgerungen sind deswegen in diesem Zusammenhange, als dem
Stand der Far.schlUng nicht entsprechend aJbzulehnen.
Ausserdem weist Vf. eigens auf die Ohrge hange (Abb. 1) des sch6nen Galdfundes von
Golubic bei Knin in Kraatien hin, den Karašec lin das 9.-10. Jrh. datiert. Zweifelsahne handelt
es sich hiel' um byzantinischen Import, aJlerdings, nach der Meinung ,van Vf., nicht aus ponti-
schen, byzantinisch beeinf1ussten WeI1kstatten der Martinavkakultur, sandern aus mittelmeer-
landischen byzantinisohen Wenkstiitten. Vf. weist auch in diesem Fa1le die allzus'pate Datierung
van Korošec als falsch zuriick und datiert mhtKaraman den Fund von Golubic spatestens ;in
das 7. Jrh. (vgl. Anm. 20). Wiederhalt bningt der Vf. Vergleiche mit werkstatverwarudten
gleichzeiUgen Ibyzantinischen galdenen Ohrgehiingen aus Sizilien und Italien (AJbb. 2, 3, 4, 5)
des 7. JTh., davan emes sagar munzdatiert ist. Weiter ver6ffent1kht Vf. einen msher unbe-
achtcten Galdring (Abb. 6) aus demselben Fund van Galubic, der \ZweifeJlas eine spatr6mische-
frilhbyzantinische Farm aufweist. Auch seinet wegen ist der Galdschmuck van Galubic in die
Zeit des 6.-7. Jrh. ZlUdatieren. Er ist gleichzeitig mit den grassen Si1berfunden der Martinavka~
kultul', hat abel' mit denen nul' "den byzantinischen UrsJI)rung gemeinsan. Die Werkstatten sind
jedach verschieden, nul' hat Karašec eben die Bedeutung solcher Fra,gen nicht entsprechend
gewiiTdigt. Dr ZdenkO' Vinski
Poslednje publikacije Francuskog arheološkog instituta u Carigradu - Oktabra 1930 ga-

dine paceo je sa radam Francuski arheolaški institut u Carigradu, asnovan pod akriljem Pari-
skag univerziteta, a sa zadatkam da patpamaže rad francuske arhealaške nauke na teritariji
Turske. Prvi direktar Instituta, prafesar Carigradskag univerziteta Alber Gabriel, i danas se na-
lazi na njegavam celu. Institut je prasecna abjavljivaa pa jednu publikaciju gadišnje, raspore-
denu u tri serije (Memaires, Etudes arientalis, Publicatians diverses),
U seriji o' I' ije t a 1n i h s t u d i j a, kaja je pa svom sadržaju veama raznavrsna, pa-
slednje tri sveske pretstavljaju: Katalag vativnih spamenika Muzeja u Adaliji (t. XI), i dve upa-.
redne revije kojima je namera da abav,este evraPl!>ku javnost o naporima, temama i rezultatima
nauke u Turskoj, prva (t. X) u ablasti prehiSito'rije, antike i Vizantije, druga (t. XII) udamenu
srednjevjekavne i moderne historije. AJnadolu, Revue des etudes d'archeal-agie et d'hbtoire en
Turquie: Prehistoire, Antiquite, Byzance;l) - Paris, E. Boccard, 1951, 750; 8°
Uvodne reci prof. A. Gabriela (str. 1-2) konstatuju da je za prateklih 25 godina u re-
publikanskoj Turskaj ucinjena veama mnogo na histariskaj i arhealaškaj nauci, zahvaljujuci
pared materijalne pamaci i liberalizmu turske vlade prema radu stranih naucnika u Turskaj.
Osnivanjem Turskag histariskag društva (Turk Tarih Kuruum - T. T. K.) napari su dab ili jaš
sistematskiji vid. Naucni rad u navaj Turskoj vec je izazvaO' pažnju specijalista, na ipak pastoji
patreba da se na jednom mestu i pregledna asmatre rezultati avaga rada.
Halet Cambel je prikazao ispitivanja u oblasti prehistariske arheolagije (3-15) rad ra-
znih univerziteta, instituta i muzeja, kakO' damacih takO' i stranih. Pisac pa gadinama danasi pa-
datke o' tame kaja zemlja, prekO' kaje ustanave, i pad rukavadstvam kajeg naucnika su vršeni
radavi na odredenom abjektu, u vremenu kaje se precizira, dajuci abaveštenj,a o' rezultatima
1) S abziram na važnaSit, priradu i slabu p'ristupacnast publikacija ~aje se prikazuju, pri-

kazi ce biti apširniji nega što se inace praktikuje.
Prilikam transkripcije turskih reci turska u beležena je kaO' Y, turskq o najcešce kaO' e a
paluglasna turska v kaO' i. "
i vrsti nadenog materijala, upucujuci pritom i na publikacije koje su donele izveštaj ili su
obradile rad ekspedicije. Ispitivanja je 1925 god. 'Poceo ceški naucnik B. Hrozni u Kumpepe na
terenu asirskih kolonija II milenija pre n. e. Radovi su bili najbrojniji i najuspešniji 30-ih go-
dina. Pored T. T. K. više se isticu nemacki naui';nici i Orijentalni institut u Cikagu. Dominira
rad na hetitskim nalazištima, ali se radi i na frigiskom materijalu, pa i na kontmlnim isko-
pavanjima ranijih radova. Svuda se utvrduje isti redosled slojeva i pokušava, utvrditi odnos na-
lazišta prema ostaloj Anadoliji, prema Siriji i Kipru. Rat je mnogo usporio rad. Ispitivanja se
obnavljaju 1946 godine. God. 1947 otkriveno je hetitsko nalazište u Karahujuku kod Elbistana.
Clanak Emanuela LaroŠ<l. obraduje rezultate iskopavanja na terenu hetitske zemlje od
1920-1950 god. (17-20). Obelodanjujuci brojne hetitske tablice, dovelo se do brzog razvitka po-
sebne nauke hetitologije. Objekti su sledeci: Aladžahujuk (od 1935, Turci), Boazkej (1931-9,
Nemci), Ališarhujuk (1927-32, Amerikanci), Kumpepe, ArslanteI:e (1932, Francuzi), Karahujuk
(1947, Turci), Taurus (1935, Amerikanci), Karatepe, Telel-Amana (1939, Englezi). Pored natpisa
koje je (1933-37 objavio Hrozni, postoji i jedno americko (1939) i jedno nemacko izdanje (1940).
Tahsin Ezguc (OzgUc,) prikazao je iskopavanje u Kumpepe (21-24), vrlo znacajnom na-
lazištu na mestu starog Kaniša u Kapadokiji, narocito za ekonomsku historiju asirskih naseobina
u Anadoliji li II mileniju pre n. e. Naden je "karum« ili trgovacki centar naselja, koji je izgoreo
krajem perioda kolonizacije. Tekstovi izvadenih 'tablica pretstavljaju korespondenciju izmedu
Kaniša i Asura. Utvrdena su dva tiPl kuca, od kojih je zdanje sa centralnim dvorištem i baze-
nom nova cinjenica za Anadoliju. Postoje i ostaJci velikih magazina i kolovoza na ulicama. Iako
su asirski kolonisti stanovali u otkrivenom gradu, pisac zakljucuje da su asirski samo tekstovi
i neki pecati. Tzv. hetitska kultura postojala je u Anadoliji i pre dolaska indo-evropskih He-
tita, koji su je ustvari samo usvojili.
Otkopavanja u Karatepe koje od 1946 g. vrši T. T. K. opisao je Bahadir Alkin (25-29).
Cetvrte i pete godine iskopavanja utvrdeni su detalji fortifikacija, a u Domuztepe, gde je (pa-
1'alelno vršio iskopavanja prof. Bosert, nadeno je mnogo artefakata od bazalta (lav na vra-
tima, ratnik, bareljefi) a radeno je i na citadeli. Ispostavilo se da je Domuztepe sagraden pre
dolaska Danunijana, koji su, pod kralj.em Azitavandasom, zauzeli Karatepe. Domuztepe je ve-
rovatno bio forteca neko- god kraljeva Loze Sam'al, koji su zauzeli oblast. Danunijani su izvršili
ponovno gradenje, koristeci stari materijal i konstrukcije.
. Ist.raživanja Francuskog arheološkog instituta u Carigradu od 1935 god. u Frigiji rezimo-
vao je direktor Instituta A. Gabriel (31-36). Akcenat u ispitivanju pao jie na oblast izmedu
Afjonkarahisara i Eskišehera, više svega na grad Midasa. Studije su zamišljene vrlo široko,
t.ako da je najprije Ernest Sapit obradio geološku strukturu terena. Arheolozi su (proucavali
plato nekropole, te su detaljno ispitali okolne objekte. Na osnovu širokog poznavanja stvari,
prof. A. Gabriel jie izveo prvi opšti zakljucak: Midasovo zdanje nije grobnica nego votivni
spomenik. Jedan od clanova ekspedicije, Emilija Haspere, sada profesor Univerziteta u Am-
sterdamu, obradila je (1937-9) keramiku nalazišta. Veliki broj komada naden je iz prehisto-
l"iskog vremena, iz svih 'epoha pre Frigijaca, Doba kralja Midasa bilo je vreme (plrosperiteta.
Uskoro ce izaci i Gabrielovo delo -o topografiji Midasova grada.
Pjer Demarnj (37-40) je zabeležio rezultate iskopavanja 1950 god. u Ksantosu, gde je
pre I svetskog rata iskopavala jedna austriska misija. Izvršeno je detaljno rekognosciranje te-
rena i obradeni su neki detalji. DošLo se do zakljucka, na osnovu datovanja keramike, da je
glavni objekt, nalazišta "Nereide« (sada u Londonu) raden u V veku.
Radove koje su Turci preduzimali u oblasti k1asicne arheologije u doba Republike obra-
dio je poznati turski arheolog Arif Mufid Manzel (41-53). Poznato je da su Turci, razvijajuci
tezu o nezavisnom razvitku civilizacije u Anadolu, bacili težište rada u arheologiji na prehi-
storiju, na hetitsko i frigijsko doba. Pa ipak, ni k!lasicna arheologija nije zapuštana. Sami
Turci poceli su izvoditi radove od pocetka 30-tih godina, kada se vratila u zemlju grupa mla-
dih arheologa školovanih u evropskim naucnim centrima. Manzel je 1931 god. proucio seriju
votivnih stela koje pretstavljaju tri Nimfe i Herku1a u Jalovi, u Bitiniji. Arik Ouz Rezmi
otvorio je u Karanaru, u sused8tvu Ankare grobnke ispod tri tumula, koji su pripadali ga-
lantnoj kneževskoj pmodici iz sredine I stoleca pre n, e. Manzel je 1936 god. u Trakiji ispod
tumula pored ampula našao tragove prehi8toriskog sela, a pod tumulom kod Lileburgasa dva
ženska groba a fosso sa predmetima u bronzi, staklu i terakoti, novce iz II veka pre n. e. Go-
dine 1938 izvršeno je znacajno otkrice u jednom tumulu kod Vize, prestonice kraljevine
istocne Trakije: u dvorištu stila Pompeja II zateceno je obilje predmeta od bronze, stakla 1
terakote brojnih varijacija, dok su u kamenom sarkofagu nadene kraljevske insignije od zlata,
i
sve iz vremena pre rimskog zavojevanja. 1938 1939 god. raskopana su tri druga tu mula kod
Kirkilise i jedna kupola a fosso u Mudaniji, u Bitiniji. U saradnji sa dva nemacka arheologa,
S. Kamtar je, pored jednog rimskog groba, otkrio kod Smirne deo velike agore opkoljene por-
tikom i ostatke trobrodne bazilike. Ekrem Akurgal je najpre ispitao topografiju Smirne i oko-
line, a zatim je sa Englezom J. Cook-om radio na nalazištu u Bajrakli, gde su nadeni ostaci
utvrdenog grada, možda »stare Smirne«. U Ankari su još 20-tih godina Nemci proucavali
Avgustov hram, jedan od najznacajnijih ruina Male Azije. Na prostranom brežuljku Cankiri-
kapi kod Ankare, naseljenom u frigijskoj eposi, radove su izvodili Služba starina (1937) i T. T. K.
(1940). Tu je otkriven deo velike rimske zgrade, verovatno javnih terma, koji su bili u vezi sa
gimnas'.ickim vežbalištem. Ove terme koje se ubrajaju u red najvecih u Anadolu datirane su
zahvaljujuci brojnim nat'l::dsima. U krugu istog nalazišta 1946 g. otkopana je jedna velika rim-
ska kuca sa kupatilom ciji su zidovi bili ukrašeni freskama. Arif Manzel je proucavao i Pam-
filiju. God. 1946 otkrio je nekropolu Pergeju, sa više sarkofaga i natpisa, što on sve vremenski
stavlja u prvu cetvrtinu III stoleca n. e. Godinu dana kasnije on je u Sideji otkopao dva pe-
ripterna hrama sa stubovima u korintskom stilu, verovatno iz II veka n. e.; god. 1948 na istom
lokalitetu utvrdio je jedno pozorište, dve kuce sa peristilom na velikoj ulici severno od agore
i najzad dve trobrodne bazilike iz paleohrišcanskog vremena. Glavni rezultat radova u Sideji
1949 i 1950 godine bilo je ispitivanje dvorane u velikoj zgradi na istocnoj strani, puno arheolo-
ških objekata.
Od 1932 god., u sedam karrwanja vršeno je arheološko, geografsko i historisko prouca-
vanje zapadnog Anadola u grcko i rimsko doba. Izveštaj o tome donosi Luj i 2ana Rober (55-
63). Ispitana je Karija, Pizidija, Kibiratida, Lidija, Mizijam rejon Tieion u Pamfiliji. Cesto se
radilo obilazeci selo po selo. Pisci onda donose svoj plan objavljivanja rezultata, koji pret-
stavlja dela u više tomova o natpisima, kultu, geografiji i historiji. Zatim se donosi popis
epigrafskih studija koje o Anadoliji pružaju novi materijal.
Rezultate i nalaze anglo-turske ekspedicije u Bajrakli (»stara Smirna«) notirao je Ekrem
Akurgal (65-68).
O radovima na vizantiskoj arheologiji do 1936 god. postoji detaljna studija od E. Mamberi
(Byzantion XI, 1936, str. 229-283). Isti autor nacinio je radnju i o delatnosti u vremenu od
1936 god. koja još nije publikovana. Da bi naucna javnost bar sumarno bila obaveštena, Mam-
beri je ovlastio A. Gabriela da donosi najkraca sao!piŠtenja (69-74). God. 1937 ispitivan je na-
laz u drugom dvorištu Seraja i u Kilise džamiji. Od 1938-41 A. Oan i A. M. Manzel proucavali
su Regium. 1939-46 istraživani su ostaci vizantiskog groblja u Peri. 1941-42 radeno na marti-
rionu Sv. Eufemija, zapadno od Hipodroma (A. M. Scheider, R. Haumann). 1945-50 materijal
su pružali radovi na gradnji univerziteta, zapadno od starog Forum Tauri 1946-50 direktor
Muzej.a Sv. Sofije, M. Ramazanolu, našao je u regionu Sv. Irine ostatke više zgrada i jedno
pokriveno dvorište, opkoljeno portikom. God. 1947 u Ciftlikeju, pet kilometara istocno od
Jalove, kod "Crne Crkve«, R. Dujuran je ispitivao površinu od kilometar dužine i 200 m. ši-
rine vizantiskih ruina; po Mamberiju tu bi bilo neko vizantisko kupatilo a sam grad bio u
Pylai. Iste godine proucavan je Anastazijev sid, 50-60 km. od Carigrada, koji, ;pošto je u
vojnoj zoni, nije mnogo poznat; sagraden je 512 godine i dugacak je oko 52 km. Pri radovima
na Univerzitetu 1948 god., utvrdena je po ostacima topografija Forum Tauri. Istom prilikom
nadeni su i ostaci upredelu mošeje Sulejmanije. Pisac clanka naglašava da još nema studije
o Aja Sofiji koja bi bila vredna znacaja. Obrazloženi su i napori A. Gabriela da se na terenu
Aja Sofije i Hipodroma formira Arheološki park.
Henri Metzger, Catalogue des monuments votifs du Musee d'Adalia, Paris, E. de Boccard ,
1952, str. 75 - XII t., 8°
Vec je više vremena prošlo kako su putnici-arheolozi, koji su dolazili u Adaliju, luku
južnog Anadola, zabeležili prisustvo votivnih relj·efa ili starog grada ili pre okolnih oblasti
Pamfilije, Pizidije i Likije. Posle oslobodilackih ratova i odlaska stranaca briga oko organiza-
cije starina u gradu poverena je jednom bosanskom preseljeniku, koji se ovom !poslu posvetio
sa pravom pasijom. No, reljefi su i dalje ostali neobradeni. Uprolece 1951 pisac je pošao sa
grupom arheologa Carigradskog univerziteta u Pamfiliju, te je tada obradio materijal koji
objavljuje. Neke spomenike koje donosi vec su ranjie bili klasirani, ali je najveci deo grade
potpuno nov. Konjanicko božanstvo je i ranije bilo poznato kao tipicno za celu Malu Aziju.
Božanstva ciji se voiivni spomenici ovde donose su lokalna, i njihov kult ne prelazi granice
pokrajine. Pisac je proucio i novac susednih gradova, te je došao do zakljucka da su oni samo
reprodukcija najklasicnijih tipova religioznih likova i pretstava.
Obrada spomenika izvršena je na stranicama od 13-68. Najpre se donose obaveštenja
o materijalu i o tome kako je spomenik sacuvan, onda o dimenzijama objekta i najzad se
daje datovanje. U drugom pasusu "numere« izveden je verbalni opis pretstave spomenika,
vezujuci u napomenama ispod teksta novi materijal koji se donosi kao i vlastito komentarisanje
sa postignutim rezultatima u nauci. Spomeniici su klasirani u 17 grulp>a a ima i dva dodatka.
Grupe su sledece: Konjanik sa maljem, Kabaekos-Heraklit (13-17 str.), Artemida (17-22), "Je··
lena« i Dioskuri (22-28), "Cestit Sozon« (28-34), "Dvanaest bogova« (34-8), "Majka bogova«
38-42), "Muze ili Nimfe« (42-45), Ratno "trojstvo« i pogrebni tablo (45-8), Jedno pizidisko
trojstvo (50-52), Konjanik sa kopljem (52-4), Konjanik bez atributa (54), Konjanik koga do-
cekuje jedna žena (54-5'5), "Heroicki« konjanik (55-56), Zeve Solimenos (?) (56-8), Bog-lovac
(?) (58-9), Trostruka Hekata (59-61). Prvi dodatak pretstavljaju ligiski spomenici iz Mitilen-
skog muzeja (61-5) a drugi ligiski sp~menici iz muzeja Terma (65-8). Postoji i: karta okolnih
pokrajina i indeks (69-72), i nomina i res zajedno. Tabaka ima 12 sa 36 lepo izvucenih slika i
šest otisaka novca.
Citava publikadja odaje utisak skromnog ali vrednog rada.
Anadolu. Revue des Hudes d'archeologie et d'histoire en Turquie: Turquie medievale et
moderne:l) - Paris, E. de Boceard, 1952, 103; go
Napisi u drugoj reviji Ana dol u, posvecenoj srednjevekovnoj i modernoj Turskoj, su
nešto duži i po materiji raznovrsni.
Luj Bazen obradio je rad na lingvistici u Turskoj od vr,emena Republike (str. 3-26). Pre
Revolucije malo se radilo na lingvistici u Turskoj. Tek kada je kao de te Revolucije došlo do
promene azbuke (1928 g.), živo je poceo rad na ovom naucnom domenu. Naredno pitanje
bilo je uklanjanje brojnih arapskih i persiskih reci iz turskog jezika, dotada vrlo heterogenog.
Jezicna kriza se sve više proširivala, pošto je jezik Turaka vrlo bogat recima konkretnih poj-
mova ali vrlo siromašan za izra,žavanje apstrakcija. Trebalo je :praviti nove reci, na osnovu
staro turskih korenova ili koristeci brojne žive dijaJekte. Proucavanja u oba praV1ca bila su
vrlo intenzivna, pošto je jezicko pitanje bilo i politicko. Rad pojedinih komisija i društava i
pojava važnijih leksicko ortografskih dela pretstavljao je ceone kamenove u toj žestokoj borbi.
Brzina i zagrejanost u radu stvorili su i rezultate koji nisu bili nesumnjivi, a i neke preterano··
sti su se ispoljile ("Suncani jezik« 1936-8 g.; pokušaj traženja veza Hetima i Sumera i Tura-
ka). Kada se sistematski prišlo objavljivanju starih tekstova i proucavanju dijalekata, studije
su našle pravi kolosek, i u turskoj jezickoj nauci povecao se naucni kriticizam i racionalizam.
Najzad, i vreme i 'pojava novih klasa mlade inteligencije ucinili su svoje. Stvoren je jezik ho-
mogeniji i snažniji, iako se posle Kemalove smrti sve više napuštala ideja "cistog turskog«, te
iako se adaptirao i "~reveo« izvestan broj arapskih i persiskih reci. Pisac clank.a donosi naj-
važnije publikacije starih literarnih teksrtova (13-16), recnike (19-20) i važnije studije (20-22\.
P o dna s lov o m H i s tor i s k est u d ije u Tur S koj o d 1923 (27-54) mladi
francuski turkolog Rober Mantr.an pokušao je da da "e1emente bibliografije«. Razume se to
nije studija o razvoju historiografije u Turaka. Takvu monografiju nisu napisali ni sami Turci.
Clanak je izgleda raden prema bibliografiji turskih historiskih publikacija, koju je 1952 g. dao
Enver Koraj;) iako se to nigde ne pominje. Mantranova studija je utoliko znacajna što stranom
eitaocu u velikom broju bibliografskih podataka odmah skrece pažnju na najvažnije radnje,
dajuci usto uputni komentar. U otseku o izdavanju tekstova i dokumenata (28-40), koji je
najtemeljnije izraden, donosi se 45 naslova. "Opšta dela i detaljne studije« znaju za 24 'knjige
i clanka (40-47). Epigrafika, Arheologija i Monografije dobile su 22 broja; u ovom odeljku
treba napomenuti V1eoma razgranat rad u Turskoj na pis'anju monografija za pojedina veca
mesta, koje su obicno radene na osnovu bogatih otomanskih arhiva i starih rukopisa. Nabrojana
je bezmalo i sva periodika i svi casopisi (52-4). Dok je istican znacaj publika'Cije ili su jasno
.Mt$?
• Z) Enver Koray. Tiirkiye tarih yayin1ali bibliyografyasi 1729-195~Ankare, 195~ VJ.! r
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija
16
prikazane osnovne ideje-vodilje, kriticka žica nije dolazila do izražaja, iako je pisac istovre-
meno na drugom mestu pokazao da se ne slaže sa autorom cija mišljenja iznosi.")
Poznati radnik na ekonomskoj i socijalnoj historiji otomanske Turske, narocito za XV i
XVI vek, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Carigradu, Omer Lutfi Barkan prikazaO'
je »Reviju vakufa« (55-63), tP~}sebni casapis, sa dosada dve sveske, kaji obraduje pravno-hi-
storisku ustanovu vakufu. Maderni turski historicari, pre svega Fuad Kepreli i Ismail Haki
Uzuncaršili, daleko su od pomisli da su vakufi samo religiozne i karitativne ustanove; vakufi
su institucije koje su vršile razne javne službe (sacijalna pomac, na1stava," javni radavi) i dru-
štvene celije na cijim je imanjima radio veliki broj seljaka i ad cijih su prihoda beneficirani
brajni gradani. Tek sa studijama o vakufu s pravom se može uci u historisku studiju ekonom-
skih i društvenih ustanova i u admini,stradju i organizaciju srednjevekovne Turske. Publika-
cija je nastojala da pre svega na s,avremen nacin objavi najstarije dokumente koji se odnose
na formiranje paznatijih vakufa.
Sledeci clanak je izvod o Zizi Gekalpu i saciologiji u Turskaj kaji je dao Zijaedin Fin-
dikalu, služeci se jednom posebnom managrafijam o Gekalpu (65-69). Pisac j,e razvoj saciolo-
gije u Turskoj podelia na cetiri razdoblja. Rad Gekalpa, koji je najzad usvajio doktrine Dir-
kemave škole i svoje credo izrazio sa »Ni ja ni ti, samo mi«, pretstavlja stub rada pišceve II
i III epohe turske sociologije. "
Tek neposredno pred Prvi svetski rat pocela se raditi na folklor u u Turaka. Republika,
koja je na citavoj liniji nastupila u dizanju nacionalnog turskog, naracito u borbi sa stranim
osvajacima i starom Turskom kaja se sva vezala za strana, naglo je razvijala studije o' folkla-
ru. Pošto je najpre dao kratak historiski asvrt, Pertev Naili Boratav u clanku Rad o v i na
tur s kom f o 1k 1o r u (1908-51), (71-85) daje popis dela koja govore o folkloru: enciklope-
dije i recnki (75-81, sa 9 brajeva), periodika i gadišnjaci (77, sa 7 brajeva), knjige u izdanju:
ministarstva prasvete (6), Turkološkag instituta Univerziteta u Carigradu (8), folklarnag društva
(7), Republikanske narodne stranke (15), Filozofskag fakulteta u Ankari (3), Turskog lingvistic-
kog društva, Turskog historiskag društva, zatim 22 studije astalih izdanja, 12 najvažnijih stra-
nih publikacija i tri dela Centra za p'roucavanje Male Azije u Atini. Kao bibliagrafija clanak je
vrlO' koristan.
O hisl1;oriji umetnosti kod Turaka cLanak je napisaO' A. Gabriel (87-102). Zasada još ne
postoje brajnije studije opšteg karaktera (Dž. E. Arseven, H. Z. Ulken). Rad je više usmeren na
monografije, što je i sasvim razumljivo i pravilno Iz opravdanih razloga Brusa u ovim po-
sebnim delima zauzima prvo mesta. Dosta se radilo i na spomenicima Konje i Carigrada kaO'
i na tematskim pitanjima. CLanci iz h~starije umetnosti razbacani su i u Turskoj po raznim
casopisima, historiskim i turistickim, ali postoji i pasebna revija lepih umetnosti, sa dasada
nekoliko svezaka. Pomenut je i rad "na nacionalnoj nošnji i cilimima, kaO' i u škoLama za prime-
njenu umetnast.
Bez obzira što bi clanci mnogo više dali da je za svaku naucnu oblast dat i pregled
razvoja pa tek onda materija po užoj tematici, i u ovam obliku i ova sveska kao i sveska o
arheolagiji vrlo je zm.acajna za stranu publiku, pošto je vo jedini laka pr~stupacni izvar za aba-
veštavanje o radu na historiskoj grupi nauka u Turskaj. Iskustva kaje pasebno treba da izvuce
naša naucna publika su sledeca: više i kod nas forsirati rad naucnih društava, što pre stvariti
casO'P~sezaaelu zemlju i pakrenuti niz pasebnih casapisa, ,r,aditi na pasebnaj nauci socio-logiji,
i>nažnije dela ti, jer mi sa naših pozicija zaostajemo kada se uporedimo sa naucnim stvara-
njem u navoj Turskoj, nastojati da se naši radnici prihvate vecih i važnijih zadataka, te da
se izade što pre iz kruga davanja samo naucnih priloga. B. Hrabak
3) Na str. 4 1 clanka bez kamentara obrazlaže polaznu ideju prof. Uzuncaršilija da oto-
Ir.anska imperija pa svojim institucijama nije naslednik Vizantije nego Seldžuka i astalih ma-
loaziskih Turkmena, dok u svojoj H i s tar i j i Tur s k e (Robert Mantran, Histoire de la
Turquie, Paris, »Que sais-je«: 539, 1952, 126), na str. 39 smatra da je otomanska država po
svojim ustanovama na sredini uredenja seldžucke države i Vizantije, ili na str. 38-9 da Su
zijamet i timar »orijentalna varijanta feudalnog sistema Zapada",
,'Pr1kazl bilješke
MALE, J:.MIL: La fin du paganisrne en Gaule et les plus anciennes ba1siliques chretien-
nes, Paris, Fl:ammarion, 1950. 327 strana, mnogobrojne slike.
Knjiga Male'a, starog poznavaoca srednjevjekovne francuske umjetnosti, je jedan naucno-
popularni rad. Pisa,c je po'stavio sebi zadatak -. to se vidi i po naslovu- da opiše hristianizadju
Galije i crkvenu arhitekturu merovinškog vremena. Stvarno je pisac izašaO' i Vlan granilea, koje
je po,stavio u naslo'vu. Osnovna pitanja, naVledena u naslovu, on je dao ilscl]pInO;,opisane su
bazilike od IV do VII vijeka što je glavni dio knjige - ali osim toga on opisuje i druge
umjetnicke spomenike merovinške epohe. Sve to on daje sa dosta potankosti. Sadržaj prvih
glava je širenje hrišcanstva u GaHji pocevši od III vUeka i opis najstari'jih spomenika toga doba
(nadgrobni spomenici), koji, zajedno sa pisanim izvorima, svjedoce da je nova vjera došla sa
Istoka, najviše iz Male Azi:je. O'vaj momenat - veza sa Istokom - kako izgleda, za pisca je
kaTdinaini momenat, koji on uzima u obzir tokom cijele rasprave. PosiVe jie razumljivo, da pri
tome IpPJseazanimaju ne samo trgovd i drugi stanovnici SiTije, koji su dolazili u Galiju sa
Orijenta, nego i hadžiluk iz GaHje u Sveta Mjesta. U potankostima, prema "Itiner,aria Hiero-
solymiJtana« opisuje on ta putovanja', koja su se iz Ga<lije redovno odvijaLa morskim putem preko
Kartage, Egipta, Sinaja u Pa~estinu, SiTiju i Malu Aziju. On opisuj'e spomenike - bazilike, me-
morije, manastire itd. i ne Pl'opušta prili'ku da upozori na slicnost odgovarajucih spomenika u
Galiji, a prema tome, i na zavisll'o:st gallskih spomenik'a od istocnih. Ovu misao M. :potvrduje
i primjerima spomenika u Rimu, na kojima se odrazila za,visnost od istocnih obra,zaca, u prvom
redu palestinskih. Moose koris,ti ovom prilikom da da kratki opis i karakteriJstiku razlicitih
tipova bazilika i memorija u Pa,lestini, Siriji, Maloj Aziji i Mesopotamiji i ukazuje na znacaj
pojedinih tipova za Galiju.
Zatim sledi glavni i za nas najzanimljiviji dio knjige - opis galskih bazilika i baptisterij,a
od IV do VII vijeka. Kako znamo, Francuska ne može da se pohvali veHkim brojem sacuvanih
spomenika toga doba. U tome je pogledu ona daleko zaostala prema Raveni, Rimu, Istri, Dal-
maciji. Na osnovu sacuvanih ostataka naše poznavanje sakralne arhitekture merovinške Galije
uopšte ne bi bilo moguce. Ali bogati pismeni izvori i neprekidna tradicija omogucavaju je-
dan lij'epi opis te arhitekture i ostalih spomenika umjetnosti od IV do VII vijeka. Male daje
taj opis h1"'onološkim redom, uvijek dodavajuci u nekoliko rijeci opis historijske i kuJturne
pozadine. Bogati pismeni izvori, u prvom redu radovi Gregora Turskog, daju mu mogucnost
da taj opis bude pun i sl,ikovi1. Ne treba naglašavati, u kojoj mjeri je za nas (j,a mislim na
B. i H.) taj oiPli,sgalskih bazillka V i VI' vijeka zanimljiv. Iz VII vijeka on daje samo opis sa-
cuvalr:ie kripte u Jouarre'u, jer za VII vijek nema više obilja pisanih izvora, a sami spomenici,
kako smo gore rekli, nisu sacuvani.
Male posvecuje nekoliko poglavlja dekoraciji bazilika: ,opisani su bogati zidni mozaici
V i VI vijeka, od kojih se nažalost osim opisa ništa nije sacuvalo (zadnja u 1. zvo Daurade u
TU'luzi uništena tek u XVIII vijeku!), Male doLazi do zakljucka, da su mozaici u to doba bili
obican, jako omiljen nacin ,ukrašavanlia, bazilika, u Galiji, što je posv,e razumljivo, jer
r-e u tome manifestovao preokret u estetskim nazorima tog doba, kad se Ulsporedi sa klasicnim
periodom. Zatim M. govori o freskama i o natpisima, koji su u to doba služil'i ne samo za
pouku, nego i za ukras zidova; onslPominje isti obic.a{ i u džamijama i ukazuje na to, da se
taj 'Obicaj u islamskom svijetu pojavio vrlo rano (Omarova džamija) i nastao, prema miš,ljenju
Male'a, po uzoru na hrišcansroe crkve. M. govori da je mramorna oplata zidova bazilika bila
omiljena, dok napadi Saralcena i gradanski ra,tovi (Pepin Kratki) nisu po,tlpuno uniš.tili klesarsku
industriju u Akvitaniji, koja je sve do toga doba produžila anticku tradiciju, a tada je ko-
nacno propala.
Zanimljivo je pogla'vlj.e 'o osvjet1jenju bazilika, koj'e je tada zauzimalo važno mjesto u
crkvi, .a bilo je opon.ašeno i sa strane isLamskog svjeta. Interesantno je da kod nas arheološki
nalazi <losada nisu daJi nikakvih IP\Odataka u ovome pra"vcu, ali mi necemo ,ovaj fakat tuma-
citi oskudnošcu rasvjet1javanj,a naših starih bazilika, nego njihovom sudbinom, tj. uzastopnim
razol'avanjem njihovim tokom Seobe naroda. Još je za nas zanhnljivije poglavlje, u kojem
M. govori o zastodma i tkaninama u bazilikama, jer to ne samo objašnjava neke pojave u
bazilikama, nego je važno i zb'Oguticaja, koji su dragocj'ene tkanine mogle vršiti pomocu svojih
ornamenata na ornamenat kamenog namještaja bazilika. Tu mogucn'Ost mi uvjek moramo da
imamo u vidu, kad budemo proucavali bogato ornamentirani kameni namještaj staro-hrišcan-
skih b~ziliJka u B. i H. Inace M. dugo se zadržava na porijeklu (istocnom) tih ,tkanina, narocito
na sudbini sasal11idskih motiva u Bi,zantu i Il arapskom svijetu.
16*
Nas manje maže zanimati paglavlje u kajem M. gavari o' sitnim umjetnickim abjekti-
ma - diptisima ad slanovine, pasudu i t. d. ta jest o' stvarima, ka,j'e su sacuViallie sama u ba-
gatim riznicama starinskih crkava, šta nije slucaj kad nas. Takade i vanjrski izgled bazilika
ne maže nas zanimati, jer graditelji taga daba u svim zemljama Evrope nisu obracali nikakvu
pažnju na vanjštinu bazilika. Ista takO' i paglavlje o' relikvijama i nazivima crkava i sela u
Francuskoj nema za nas važnosti: kad nas u B. i R. dagadaji, kaji su se adigravaH takam
cijelag Srednjeg vijeka, a i u no'vije vrijeme, nisu bili pavaljni da se sacuvaju ni [)Iisaniizvari,
a ni usmena tradicija (nazivi sela i slicno), kao šta je slucaj u Francuskaj.
M. Ipasvecuje mnogo stranica sarkofazima u Galiji, apisuje razlicite pravce, gavari o uti-
caju Orijenta, o' sarkofazima Rima i Ravene. Bez obzira na ta, što je ta vrsta arheolaških abje-
kata izvanredno rijetka u našim krajevima, tj. ~ B. iR., a osim taga dasada nije k~d
nas naden nijedan bagato arnamentirani sarkofag (sama natpisi u tab. ansata), ovo je pa-
glavlje od karisti za sv:akag,a, ko se zanima za arhealagiju taga daba. Uz ta M. daje i kratku
karakteristiku sirij:s'lmga ornamenta uopšte, kaji se tada širiO' pa zemljama anticke kulture,
njegav duh oprecan klasicname. Pri kraju knjige pisac ukratkO' gavari o uticaju damace kelt-
ske kulture, gavari o tame, kakO' su Gati (Vizigoti), kada su došli na jug Galije, vec bili
impregnirani arijentalnim estetskim nazarima zbag svag dugag baravka na jugu sadašnje
Rusije.
VrlO' je zgadna, što je Miile dadao i paglavlje, u kojem izlaže problem pastanka t~a stara-
hrišcanske bazilike, anog ti[>a, koji mi obicna zavema (u uskam smi:slu) ba,zilikalnim. Ova pi-
tanj'e vec nekaliko de1cenija zanima istarricare i arheoJ:age, a ni sada nije izgubila ad svoje
važnosti, jer ta nije sama pitanje istarije arhitekture, nega ima i svaj istarijski znacaj, naracito
u obliku koji sada prima. Nažalost Male, izwžuci taj problem, ne govori ništa o' sadašnjem
stanju problema, iakO' su mu radavi na tam padrucju nesumnjiva paznati. Citav niz arhealaga
i istaricara umjetnosti znatno je praširila ta pitanje, o' cemu pamanjkanje prostora ne daje mi
magucnost da gavarim u jplOrtankastima. Magu reci sama ta, da je J. s.auv,aget dašao cak do za-
kljucka, da je impera tar Kanstantin u svam uzaludnam nastajanju, da pamacu nave religije
padupre državu, kaja se rušila, namjerno gradiO' svoje velelepne bazilike po planu i u;ooru
glavnih dvarskih sala. Zavisna,st staro-hrišcanskih bazilika, njihova uredenja i ukmsa ad car-
skih »palatinskih« sala pr1mljena je sada ad najistaknutijih radnika na tame palju. Nešto slicna
je i sa pitanjem »memarija«. Zašto se u merovinškaj Galiji episkapalna crkva sasta'jala ad
baptis,terrija i d v ije bazilike? Na ova :pitanje Male daje abjašnjenje kaje zapravo ništa ne
abjašnjava (str. 228), dak u savremenaj nauci (Dyggve, Grabar, Lassus i dr.) ima na ta patpuna
zadaV'aljavajuci adgavar: jedna ad tih bazilika bila je za redavnu službu (magli bi'sma nazvati
»parahialna« bazilika), dok bi druga bazilika bila 'odredena za kult mrtvih, a prema tame i
bila pasvecena nekame ad mucenika ili apastala. Tek kasnije prapala je razlika izmedu
obicne liturgije i obreda u kultu mrtvih - tada su se abe bazilike spajile u jednu. N.aracita je ta
interesantno za nas: mi u B. i H. imama nekaliko duplih bazilika iz taga daba; u drugim »me-
morija« se nalazi u sklopu same bazilike.') Nama nije jasna, zaštO' pisa,c nije spamenuo sa-
dašnje tumacenje avag fakta i sadašnje tearije.
KakO' smO' videli, u svojoj knjizi Male ne iznasi neštO' na'va, on daj'e jednu apštu i
uspelu sliku umjetnickag života i sudbine anticke umjetnicke kultur:e u merovinškaj Galiji.
Zatim, kakO' izgleda, njemu je bio cilj da što više istakne ulogu Orijenta u kulturnam životu
Galije. Sliku, kaju nam je dao, on sam rezimira avim rijecima: »U ovoj merovinškaj Galiji,
kaja nam se na prvi pagled cini abuzeta anarhijom, gradi se svuda. AkO' dadamacrkva-
ma i monastire, kaji su se paceli svuda dizati, vidicemO', da je VI vij'ek biO' jiedna od sjajnill
epaha hrišcanske umjetnosti u Galiji.« Na drugam mjestu an uspa,reduje taj cvat arhitekture
merovinškog daba sa anim iz doba gatike: »Il est danc bien vain de parler de decadence il
pr,opos des basiliques meravingiennes. Elles representaient un art camplet, acheve, ,camme l'art
gathique le fut plus tard«.2) Ipak je umjetnost merovinške epohe propala. Ovo propadanje
Male tumaci u prvam redu gradanskim ratavima, najezdom Saracena i napadima Narmana.
1) Vr,la je interesan1na izlaganje A. Grabara u njegovom radu »Martyrium« I, str. 324 o'
procesu, kakO' je »memaria« ad posebne zgr,ade dašla u sklop obicne (parahialne) bazilike u Si-
riji. Izmedu astalog an kaže: »Ce n'est qu'en appar'ence que le mausolee-chapel du saint a
penetre il l'interieur de l'eglise; en fait, il '6'st reS'te en dehors du local des reunions eucharis-
tiques, etall'lt rejete sur l'un de ses f1anes.«
") str. 213.
Prema tame citalac maže dabiti utisak da je prapadanje arhitekture u VII, VIlI i IX vjeku u
Galiji bila jedna slucajna plOjava, kaja je iskljucivo, zavisila od ratava, dak stvarna glavni
uzrak prapasti meravinške umjetnosti je ležao, u apštoj evaluciji palitickag i ekonamskag ži-
vata Zapadne Evrape. Ostali su faktari igrali drugarazrednu ulagu.
Umjesna je pastaviti u vezi ~ tim pitanje, da li apšta slika visine umjetnickag nivoa, a i
prosperiteta, kaju nam daje pisac, odgavara stvarnosIti? Najbalji paznavala1c arhitekture toga
daba J. Hubert daje nam sliku atprilike istu, kao, i Male, sama bez sUlprerlativa.") Manje-više
slicnu acjenu meravmške umjetnasti daje L. Brehier, kaji u svame radu »L'art en France« ima
mažda šire paglede, nega Male, ali ne umanjuje znacaj avag periada sa umjetnickag gledišta.')
Ali pored avih, pazitivnih acjena, imama i jednu negativnu, i ta ad adlicnag poznavaQca 1'0,-
manike R. Rey'a. U svajoj knjizi »L'art raman et ses arigines. Archcologie pre-ramane et ra-
mane, 1945«, on mnoga ga.vori 'o umjetnosti u meravinškaj Francuskoj, i gavori u takvam tanu,
da njega'va acjena pravi utisak diametralno protivan ad Qne Mil.le'ave. On iznasi sve mane,
sve slabe strane te umjetnasti; amalovažava ocjene i utiske savremenika (Gregara Turskag i
astalih).') Dabije se na kraju jedna slika nekulturnasti, stalnag prapadanja, neprekidnag ru-
šenja. Odakle je takva razlik.a u acjeni? Mislim, da mi mažema taj fakat protumaciti dasta
laka. R. Rey se bavio, u prvam redu ramanskam arhitekturam i skulpturam igatikam. A teška
je naci vecu razliku u umjetnickaj kancejplCiji, nego kaja pastaji izmedu staro.-hrišcanskih ba-
zilika V i VI vijeka s jedne strane i romanskih i ga·tickih katedrala s druge. Razumljiva je da ce
anaj, ka se aduševljava ramanskam i gatickam arhitekturam imati negativan stav prema
stara-h.rišcanskaj umjetnasti. Slikavito gavori Isidar Cankar u svajaj Istariji likavne umjetnasti
uZapadnaj Evrapi kakav utisak arhitektanskog siramaštva cini jedna dabra sacuvana s.tara-
hrišcanska bazilika na gledaaca, kaji je naviknut na impazantnu arhitekturu ramanskih i go,tickih
katedraLa.") Držim, da baš u tame leži uzrak negativname adnasu R. Rey'a prema arhitekturi
i astalaj umjetnasti meravinškag daba. Istina ce biti vjeravatna izmedu te dvij'e krajnje acjene
- ane Male'a i ane R. Rey'a.
*
* *
Ta su najvaZlll]e primjedbe, kaje smo, marali uciniti na ava] Inace dabar i karistan rad
Citalac te knjige bice ne sama upaznat sa umjetnašcu u meravinškaj Galiji, nega ce se usput
upaznati sa mnagim i važnim pitanjima iz istarije umjetnosti, i ta u vezi sa istarijskim ma-
mentima. Ova knjiga bila bi ad koristi, npr., studentima arhealaške i bliskih grupa, tim više
da je lPri.sana, kao, i vecina francuskih radava, lijepim, jasnim i Lakim jezikam. Ipak za njezina
korišcenje patrebno je, makar minimalna, paznavanje politicke i kulturne istarije taga daba, a
u ista vrfjeme citalac mara uvjek imati na umu, da pisac maže iz pa1Jriotskih asjecaja nehoti-
mice dapustiti sebi preter1vanj'6.
Inace cemo, sa nestrpljenjem cekati nava izdanje »L'art preraman« ad Hubert'a, kQjim
bi pisac zamjenio, ana prva, kaje je pa njegavam vlastitam ;Pll'iznanju jaka zastarelo.
D. 8ergejevski
3) J. H u b er t, L'art preraman, 1938 i »Les origines de l'art francai,s: l'art merovingien,

1947.
') L. Bre h i.e r, L'art -en France des invasions barbares a l'epaque ramane. s. a.
') Ray m o, n d Rey, L'art raman et ses arigines. Archealagie pre-ramane et ramane.
1945. Str. 28-29, 75-76, 82 i drugdje.
") I zid o,r Can ka r, Razvaj stila v starokršcanski dabi in zgadnjem srednjem veku.
Druga izdaja, 1930, str. 251-252.
V Izvještaj o radu Arheološkog odjeljenja
Rad Odjeljenja sastojao se uglavnom u preuredivanju zbirki, u poslavljanju izložbi,

lerenskom ispitivanju i naucnoj obradi novog materijala kao i dosada neobradenog materijala
u muzejskim zbirkama.
Preuredenje zbirki - U proljece 1954 go dine pristupilo se 'LI prehistodjskoj zbirci izradi
plana za generalno preuredenje zbirke. Pošto je poslije oslobodenja prikupljeno mnogo novog
materijala, nastala je potreba da se izložbene prostorije prilagode novom stanju. Samo pre_
uredenje trajace nekoliko godina. U ovoj godini pristupilo se je reviziji citave zbirke, što je
neophodan preduslov za generalno preuredenje. Isto tako je zapocet posao na izradi studijskog
kataloga Glasinca, bez cega se takoder ne može pristupiti novoj postavci ovog materi,jala u
zbirci.
I u klasicnoj zbirci sitnih predmeta pristupilo se djelimicnom preuredenju usljed toga
što su mnoge ,vitrine bile prenatrpane materijalom. -'Broj izloženih predmeta ogranicen je na
manji broj najkarakteristicnijih predmet~ a su višni materijal je deponovan u sistematskoj
zbirci lako da je prist:upacan za studiranje. J:.L svim izložbenim zbirkama arheoloških otsjeka
postavljene su legende na stranim jezicima. U sistematskoj zbirci sreden je sav inventarisani
materijal i time ucinjen pristupacan za rad.
U srednjevjekovnoj zbirci nije bilo vecih promjena.
Nove akvizicije - Lapidar rimske zbirke obogacen je interesantnom arom iz doba Severa,
posvecenoj »Terrae Matri« a nadenoj kod Prijedora. Ostali kameni materijal naden prilikom
sislematskih iskopavanja ostavljen je Zavicaj nim muzejima.
Srednjevjekovna gipsoteka dobila je dva nova natpisa. Jedan s groba kneza Vladislava,
sina župana Nikole iz okolice Neuma, a drugi sa nadgrobnog spomenika »gospoje« Goisave,
žene vojvode Radica Sankovica iz sela Biskupa kod Konjica, a poticu iz XIV vijeka.
Terenska ispitivanja - Strucnjaci prehis torijskog otsjeka izvršili su rekognosciranje
prehistorijskih lokaliteta u okolini Nikšica i Pe trovica u Crnoj Gori, zatim i u okolini Bihaca
i prikupljeni su podaci za iduca arheološka istI' aživanja na tom terenu. Pored toga izvršeni su
sondažni radovi na mezolitskom naselju kod sela Petrovica, koji su dali veoma dobre rezultate
za iduci sistematski rad. Zapoceto je takode ispitivanje bronzanodobskih (!) tumula kod Nikšica.
U Klasicnom otsjeku je D. Sergejevski, naucni saradnik, ispitivao rimsku cestu na Ne-
vesinjskom Polju, zatim trag ceste Cavtat-Tre binje-Nikšic, a dr 1. Cremošnik ispitivala je
i obišla rimska naselja u okolici Bihaca.
'u Srednjevjekovnom otsjeku M. Vego je pregledao srednjevjekovnu nekropolu u zaseoku
Kulcu kod Ljubuškog za dopunu svoga rada o srednjevjekovnim nadgrobnim spomenicima
ljubuške okolice.
Iskopavanja - U toku 1954 god. izvršena su brojna prehistorijska iskopavanja. U mjesecu
aprilu izvršeno je sondažno ispitivanje na neo litskom naselju u Kaknju. Tom prilikom je
utvrdeno da je kulturni sloj u naselju debeo preko 1,5 m, il. utvrdene su takode i granice
rasprostiranja naselja. I pored toga što je veci dio naselja uništen prilikom raznih zemljanih
radova, ostao je ipak dovoljan prostor, na ko jem ce se moci naknadno izvršiti sistematsko
iskopavanje. S obzirom na karakter kremenog oruda (mikrolitska tradicija) i na keramicke
oblike i ornamentiku, naselje u Kaknju ce vje rovatno pripadati starijem neolitskom periodu
u Bosni i Hercegovini.
Od 17 maja do 5 juna preduzeto je u Lisi cicima drugo sistematsko iskopavanje tamošnjeg
neolitskog naSf'lja. Istraženo je novih 375 m" površine na sjeveru i zapadu od ranije istraže-
nog prostora. Ustanovljene su nove nastambe i drugi objekti, a bili su narocito bogati nalazi
u koštanom oružju. S ovim iskopavanjem kult uma slika tog naselja je sasvim jasna.
U mjesecu julu je vršeno iskopavanje la tenSlke nekropole u Carakovu i obližnje gradine
Zecovi kod Prijedora. Nekropola u Carakovu je uglavnom bila uništena eks.ploatacijom pijeska,
ali se na nekoliko grobova koji su ovom prilikom još otkopan i mogao ustanoviti karakter
nekropole. Na gradini Zecovi je konstantovan neobicno debeo kulturni sloj za gradinsko naselje
(2,5-3,5 ml. Ustanovljena su dva kulturna sloja: gornji pripada ilirskom periodu, a donji
slavonskoj kulturi. Otkopano je samo 75 mO i ovo iskopavanje se može smatrati kao probno
kopanje. Pošto je ovo veoma važan i interesan tan lokalitet, istraživanja ce biti sistematski
nastavljena.
248 Izvještaj o radu Arheološkog odjeljenja
U septembru su v1'šena zaštitna iskopavanja u Solini kod Tuzle i u Gornjoj Tuzli. Bujice
rijeke Soline su obrušile veci dio ,platoa kod lo'kaliteta Bunari6a. Tom \prilikom bujice su
odnijele neke 'p1'ehistorijske grobove (laJtenske!), a nekoliko je ostalo otvoreno u nastalom usjeku
(njihovo spasavanje izvršila je Milica Baum, di rektor Zavicajnog muzeja u Tuzli). Prilikom
zaštitnih iskopavanja nisu, medutim, nadeni daljnji grobovi, nego samo nekoliko spališta. U
Gornjoj Tuzli se išlo za utvrdivanjem karakte 1'a kulturnog sloja koji je otkriven kod kopanja
temelja za osmogodišnju školu. Sondiranje je pokazalo iliro-latensku kulturu.
U okviru Antickog otsjeka izvršena su tri sistematska iskopavanja. U julu je D. Scrge-
jevski izvršio reviziju iskopavanja starohrišcanske bazilike u Dabravini koje je vršeno 1891 god.
od nestrucnjaka tako da je bilo vr10 potrebno izvršiti jednu reviziju. o.va revizija je pok<~zala da
je pretpostavka bila opravdana i da je reviziono iskopavanje dalo nove i važne rezultate.
Mjeseca juna nastavila je dr 1. Cremošnik istraživanje antickog ldkaliteta u Lisicicima.
Naselje su sacinjavala tri velika imanja ogra dena zidovima do 80 metara dužine oko kojih
&u bile rasporedene zgrade. Svetri vile su razne velicine i rasporeda te pokazuju imanja tri
razna ekonomska stanja. U okolici Bihaca ispi tana je crkvina u Golubicu, koliko su dopuštali
recentni ·grobovi i anticko naselje u Založju. Na Crkvini u Golubicu otkopana je srednje-
vjekovna crlkva a do nje su nadeni i tragovi naselja. Tragajuci za ostacima antickog groblja
nadeno je na podnožju brijega japodsko groblje sa bogatim prilozima kao i u Jezerinama. U
Založju je otkopan anticki zaseok sa cetiri zgr ade. Na temeljima jedne od zgrada izgradena
je srednjevjekovna crkva u cijim su zidinama i grobovima nadeni interesantni reljefi i natpisi
kao spo1ija. Materijal je ostavljen Zavicajnom muzeju u Bihacu, jer su iskopavanja vršena
njihovim sredstvima.
U okviru Srednjevjekovnog otsjeka N. Miletic je za Gradski muzej u Sarajevu vršila
zaštitno iskopavanje ranosrednjevjekovnog groblja koje je pronadeno prilikom obrušavanja bri-
jega u Rajlovcu. U grobovima je nadena keramika, srednjevjekovni novac, nakit, a osobito su
znacajne srednjevjekovne fibule.
Naucni rad - Sto se tice naucnog rada strucnjaci su vecinom obradivali nalaze sa terena
koji su dali niz novih rezultata.
U Prehistorijskom otsjeku uz studijska ispitivanja u vezi sa novim materijalom, radilo
se i na studijskom katalogu Glasinca. Dr A Benac dao je za Glasnik »Neolitsko naselje u
Lisicicima kod Konjica« i »Nekoliko prehistorij skih nalaza sa podrucja Nikšica u Crnoj Gori«,
a clanak »Srednjevjekovni stecd od Slivna do Cepikuca" za Anale historijskog Instituta Jugosla-
venske akademije. B. Covic je dao za Glasnik »Prehistorijs.ki depo iz Lukavca«.
U Antickom otsjeku produženo je sa stu dijem starohrišcanskih bazilika, rimskih cesta,
rimskih naselja i materijalnih ostataka 'u vezi sa njima. D. Sergejevski sprema studiju anticke
plastike 'u BiH. Dr 1. Cremošnik dala je za Glas nik »iNo.va anticka istraživanja kod Konjica i
Travnika", a dr Jozo Petrovic iz numizma.tike »Nalaz rimskih antoninijana iz Obudovca«.
U Srednjevjekovnom otsjeku M. Vego je dao za Glasnik clanke »Nalaz dubrovackih
dinara u Varešu« i »Nadgrobni spomenici poro dice Sankovica u selu Biskupu kod Konjic::l«.
Dr Jozo Petrovic je obradio »Nalaz dinarica ugarsko-hrvatskih kraljeva Matije Korvina i Vladi-
slava Jagelovica«. Nove srednjevjeko,vne nalaze obradila je 1. Cremošnik u clanku »Novi sred-
njevjekovni nalazi kod Prijedora«. N. Miletic radi na obradi stecak.a iz Ci,tluka i Cerina, a
za Glasnik je dala »Nalaz ranosrednjevjekovnih fibula«.
Strucnjaci Zemaljskog muzeja saradivali su u toku ove godine vrlo intenzivno sa drugim
muzejima pomažuci im u postavljanju izložbi, terenskom istraživanju i prikupljanju materijala
Tako su dr A. Benac i B. Covic vršili terenska istraživanja za Zavicaj ni muzej uPrijedoru,
Tuzli i Nikšicu. U Antickom otsjetku D. Serge jevski je vršio terenska ispitivanja za Zavicajni
muzej u Nikšicu i Visokom, a dr 1. Cremošnik za mu'zej u Bihacu. Dr J. Petrovic je što se tice
odredivanja numizmati&ih nalaza pomagao muzej u Nikšicu i Sisku. U Srednjevjekovnom
otsjeku M. Vego je spremio izložbu srednjevje kovnih povelja za muzej u Bihacu, pomagao
oko organizovanja i skupljanja mateJfijala Zavicajne muzeje u Visokom i Trebinju i obradio
istorijski dio izložbe o Istri i Sloveniji. M. Vego i dr A. Benac obradili su dio tematske struk-
ture za Muzej narodne revolucije u Sarajevu.
Sastav osoblja arheoloških otsjeka ostao je isti kao i prošle godine.
/
I

1955 PDF

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

1955 PDF

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

GLASNI-K

ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU

NOVA SERIJA SVESKA X

NOVA SERIJA 1955 SERIE NOUVELLE

DIMITRIJ,E SERGEJEVSKI, naucni saradnik

Stamparski zavod "Veselin Masleša«, Sarajevo - 1955

I CLANCI I RASPRAVE - ARTICLES ET TRAITES

II NAUCNI PRILOZI - NOUVELLES CONTRIBUTIONS SCIENTIFIQUES

III ARHEOLOŠKA TOPOGRAFIJA - TOPOGRAPHIE ARCHEOLOGIQUE

IV PRIKAZI I BILJEŠKE - CRITIQUES ET NOTES

V IZVJEŠTAJ O RADU ARHEOLOŠKOG ODJELJENJA - COMPTE

Dr DUJE RENDIC - MIOCEVIC

Ilirske pretstave Silvana na kultnim slikama

9) TakovisulU,Piteti,'nalprtmjer, Deus (Deo Sdlvalno CIL III 1145, 11<5·5,1306,

"') Sr. H. Kr a h e, Lexkoil'l altillyrilSCh€'r Pe'r..sonennamen (Idg. B~bliothek IX, Hei-

l;>iJ,ieŠlkeiz Glamoca (Gla,snd,k LIV, 1~42), na str. 160, .

Nor'i,cko žensko ime (CIL III 5483).

A. Reljefi ,na kojima je Silvan p:r.etstavljen s ii. m

grupu spomenika, iako je formalno hitpotebcno, nije nimalo Vljerovatno. Brrojcano su

o]) V. S kal' li C, Starine na Gracu u bosanslkoj LEWen1i<clj·,

nalazišta (takode u splitskom muzeju; Kat. D 207) - iz nekadašnje ~birke A. Luka-

.0) Sr. bilj. 12. Zajedno sa slPomenlut'imnatpisom (Ven eri A n s o ti c a e) obje1oda-

tij'ela, a kako je lik itifalican, reklo bi se da su u njemu pretstavljena i s'vojstva Prrijapa.

1l2)Sr. n:a~ vec s,pomenuti c'lanaik o moci6kom Imitreju.

G') Glasnik Zem. muzej.ClLV, 19'43, n. mj.

B. Reljefi IS rpretsltlalviOImSilvana i rnimtia

60) v. Pet k o vi C, Jedan reljef iz StobLa.

l0) Sr. s\po~eUluti ['eljef koo. ROiSchera. - V. bilj. 60.

dalmatskih oblasti, barem koliko to pokazuju samnstalne rpretstave ovoga /boianstva iz

7<) Sr. spomenuti reljef kod Roschera (n. mj.).

koji je odgovarao momentaInom zahtjevu dedikanta i klesara, odnosno kultnoj pretstavi

78) OS5eTv;azionisopra 1 'avorio fossile e sopra akml,i mOil1umentigreci e 1atini etc.

79) Cini iSeda je ova slika vrijedJL1.a

C. Reljefi s pil'etstJavom Silvana u društvu s nekim dr-ugim božanstJvima

unutrašnjih krajeva, iz cega bi se moglo vec sada zakljuciti (s 'Obzirom na v,eliklu

80) Sergejev5kL (n. mj.) ovaj Hst srmatra \pa[mom.

antikne Dalmacije, na svi, uglavnam, panavljaju an aj kananski lik Artemide, gdje je

•") eit. izvještaj, T. 4 ob.

povezala s italskiim Silvanom, u dalj j interpretaciji posve zamijenjeno novim rimskim

OU) I ovaj reljef pripadao je zbirci A. Lu!kanoV'ica,!koju je nabavio slPlitski muzej."

po'tsjec,a na reljefe (Mitre tauroiktona, te nema nikakove sumnje, da ga je umjetnik i

D. Reljefi IS ,pr,ets,t,av,ama Silvana i nimfama i d,rugim bo~ansltvima

tenebres de la prehistoire. A ce point de vue, les monuments presentant un interet speciaI

1) Ulomak reljefa Silvana i nimfa iz Brnaza kraj Sinja (gornja Cetina)

1) Lik Silvana iz Duvna - 2) Ulomak reljefa iz Podgradine (Glamocko Polje) _ 3) Reljef

Kameni, stolac iz Bukovica

U nekadašnjem dubrovackom »Slovincu« od 1884 god. u 9 broju, na strani

Sl. 1 - Dimenzije kamenog stoca iz Bukovica

u adljevu, koji se sad nalazi u Srednjovjekavnoj zbirci u Sarajevu. Na temelju

Sl. 2 - Podnožna ploca kamenog stoca iz

nasia i dekarativnam plastikam preastalih rimskih spamenika u svO/jajakalini. Nije

") Ser g e j e v s k i: Nove akvizicije, Gl. Z. m. 1948, str. 167-169.

Sl. 3 - a) Mali kameni stolac iz Bukovica,

može se danas sa sigurnošcu utvrditi, da li su mali stoci istovremeni sa velikim. Cini

Sl. 4 - MaH kameni stolac sa seoskog groblja

Kako je opisani stolac po svojolj izradi, formi i plasucnoj dekoraciji unikum

LE TRONE EN PIE RRE DE BUKOVICE

Neolitsko naselje u Lisicicima kod Konjica

1) Uvod - U svom izvještaju o prethodnim istraživanjima na ovom lokaliteltu1)

1) Prethodna izstraživanja na neo1iJtskomnaselju u Lisicicima, G. Z. M. 1954,str. 137.

tacnim ucrtavanjem horizontalnih profila u pomenutim kvadratima. Ne radi se 'o kon-

") Odreqiyanje ~ostijtl izvršio je g. LjuQO(;oric ii';Biološko~ inst~ta 4 Sarajev-tl.

Dr A. B ena c: Neolitslko naselje u Lisicicima kod Konjil:a

-.-~s--_~ -"0 ..••..••~_