0 Funkcije i njihovi grafici

1. Upariti jednake skupove:

A = (−∞, −2] ∪ (1, +∞) B = {x | x ≤ −2 ∨ x > 1} C = C{x | − 2 ≤ x < 1}

x+2
D = R \ (−2, 1) E = {x | ≥ 0} F = R \ (−2, 1].
x−1

2. Zapisati skup R \ {−1, 1} na razliqite naqine.

3. Neka je A = {0, 1, 2, 3, 4, 5} i B = {0, 2, 3} i funkcija f : A → B definisana na

sledei naqin: f (0) = 2, f (1) = 3, f (2) = 2, f (3) = 0, f (4) = 2, f (5) = 0. Na kojoj od
sledeih slika je prikazan grafik funkcije f ?

A y y
0
f B
1
y=f(x) y=f(x)
0 3 3
2 2 2
2
3
3 1 1
4
5 0 1 2 3 4 5 x 0 1 2 3 4 5 x

4. Na kojoj od narednih slika je prikazan grafik neke funkcije?

y y y y

x x x x

5. Na slici desno prikazan je grafik y

funkcije f . Odrediti da li jednaqine
y=f(x)
f (x) = 1, f (x) = 0 i f (x) = 3 imaju 3
rexenja i koja su rexenja tih jednaqina? 2
Odrediti rexenja nejednaqina −1 ≤ f (x), 1
1 ≥ f (x) i 0 ≤ f (x) ≤ 1/2. Odrediti
rexenja nejednaqine f (x) ≥ 2x − 1. 2 1 0 1 2 3 4 5 x
1
2

√
6. Upariti naredne funkcije sa prikazanim graficima: log0,5 x, cos x, x3 , 3 x, tg x,
√
3
x2 , arctg x. Za koje funkcije nije prikazan grafik i za koje grafike nije data
funkcija?

1
7. Funkcija f : R → R definisana je na sledei naqin:

2
x + 1,

 5<x
 x+1
f (x) = ln(x + 2), −1 < x ≤ 5


x ≤ −1

sin(5x),

Koliko je f (0), f (7), f (5) i f (−1)?

8. U kom od narednih sluqajeva su funkcije f : R → R i g : R → R jednake:

 2  2
x + 1 x + 1
, 1<x , 1≤x
a) f (x) = x + 1 i g(x) = x + 1
cos x, x≤1 cos x, x<1
 

 π(2x − 1) , 1 < x  π(2x − 1) , 1 ≤ x

 

b) f (x) = 2
x +3 i g(x) = x2 + 3
arctg x, x≤1  arctg x, x<1

9. Odrediti domen i dati analitiqki y

izraz za funkciju qiji je grafik 4
prikazan na slici desno. y=g(x)
3
2
1

-3 -1 0 1 2 x
-1

10. Xta je to kompozicija dve funkcije f i g ? Ako je f : A → B i g : C → D,

pri qemu su A, B, C, D ⊆ R, xta treba da bude ispunjeno da bi izraz f (g(x)) imao
smisla? Odrediti sve realne brojeve za koje je mogue definisati funkciju h(x) sa:
r
√ x x2 + x x2 − 4x + 3 p
a) x − 1 · ; b) v) ; g) log2 (x2 − 1); d) ln (cos(2π · x)).
x−2 x+1 x−2

Skup svih realnih brojeva za koje ima smisla definisati funkciju f pomou datog
izraza obeleavamo sa Df . Drugim reqima, skup Df je ”najvei” podskup skupa R
na kome se moe definisati funkcija f pomou datog izraza.

Zadaci za samostalnu vebu

1. Funkcija koja svakom elementu domena dodeljuje isti element kodomena naziva se
konstantna funkcija. Nacrtati grafik konstantne funkcije f : A → R, definisane
sa f (x) = 3, ukoliko je: a) A = {0, 1, 2, 3, 4, 5}; b) A = (−3, 2); v) A = [−3, 2].

2. Funkciju f : A → R nazivamo parna funkcija ukoliko je njen domen simetriqan

u odnosu na nulu1 i pritom za svako x ∈ A vai f (−x) = f (x). Funkciju f : A → R
1
Preciznije, ako za svako x ∈ R \ {0} vai: x ∈ A ako i samo ako je −x ∈ A; nula moe, ali ne mora
pripadati skupu A. Recimo skupovi R, (−2, 2), (−1, 0) ∪ (0, 1) i Z su simetriqni u odnosu na nulu.

2
nazivamo neparna funkcija ako je njen domen simetriqan u odnosu na nulu i pritom
za svako x ∈ A vai f (−x) = −f (x). Na slici je prikazano nekoliko grafika
funkcija. Koji od ovih grafika odgovaraju parnim funkcijama, koji neparnim
funkcijama, a koji funkcijama koje nisu ni parne ni neparne?

Izvesti zakljuqak: kako izgledaju grafici parnih funkcija, a kako grafici

neparnih funkcija?

3. Na slici je prikazan grafik funkcije

f (x). Na istoj slici nacrtati grafike
funkcija f (x)+2, f (x)−2, f (x+2), f (x−2)
i |f (x)|.
2

√
4. Upariti naredne funkcije sa prikazanim graficima: arccos x, 2x , 4 x, ln x, sin x,
|x|, 3. Za koje funkcije nije prikazan grafik i za koje grafike nije data funkcija?

5. Na slici desno dat je grafik

funkcije f . Odrediti: koliko rexenja
ima jednaqina f (x) = 2; za koji ceo broj z
jednaqina f (x) = z ima najvixe rexenja;
za koji ceo broj z jednaqina |f (x)| = z
1
ima najvixe rexenja; rexenja jednaqine
f (x) = sin x.

6. Odrediti domen i dati analitiqki y

izraz za funkciju qiji je grafik 4
y=g(x)
prikazan na slici desno. Zakrivljeni 3
deo na grafiku je polukrug sa centrom u 2
(0, 1). (Obrati panju: domen nije [−3, 2].) 1

-3 -1 0 1 2 x
-1

7. Odrediti Df ukoliko je:

1 1 1 2 −3x+2
a) f (x) = sin x · cos x · ln x ; b) f (x) = log x x+2 ; v) f (x) = arccos x22x+1 ;
√
g) f (x) = 2 arccos x − arcsin(2x 1 − x2 ).

3
8.* Na jednom od iseqaka dole prikazan je deli x-ose i grafika funkcije f (x) =
x2 − 4x + 4
. Koji je to iseqak?
x2 − 4x + 3

2 2 2 2
9.* Na slici desno prikazan je grafik y y=ax4+bx2+c
funkcije f (x) = ax4 + bx2 + c. Kakve znake
imaju koeficijenti a, b i c?

10.* Grafike funkcija moemo da crtamo i za funkcije koje zavise od dva realna
broja (dve promenljive). Recimo, na slici je prikazan grafik funkcije f (x, y) =
sin(x2 +y 2 ). Objasniti kako bi se crtali ovakvi grafici i kakve informacije moemo
da dobijemo pomou njih (recimo, rexavanje jednaqina/nejednaqina, itd.).

f (x, y) = sin(x2 + y 2 )