Urednik:

es! nfe. Rodoqub @ivadinovi}

SAVREMENI

2
PRINCIPI
P^ELAREWA
 Izdava~
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12
telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184
F.nbjm;!spepmkvc{ @ quu/zv

Urednik
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Kompjuterska obrada teksta i dizajn

es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Priprema za {tampu
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Pomo} u pripremi za {tampu

Milan Terzi}

Prevod sa nema~kog
es!nfe. Teodora Bo`o

Prevod sa engleskog, ruskog i makedonskog

es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}

Ilustrator
Aleksandar Stani{i}
 Urednik:
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

SAVREMENI
PRINCIPI
P^ELAREWA
2. deo
IZBOR PRIKAZA PREVODA
NAJBOQIH ^LANAKA IZ
P^ELARSKE NAUKE I PRAKSE
POSLEDWIH GODINA
SA KOMENTARIMA

@itkovac, 2001.
 S A D R @ A J
MRE@ASTE PODWA^E - DA....................................................................11
Lfo!Ipbsf
U ovom ~lanku mo`ete pro~itati puno detaqnih i
korisnih informacija o dokazanim prednostima i man-
ama mre`astih podwa~a, kako u borbi protiv varoe,
tako i u ostalim segmentima savremenog p~elarewa

AMERIKANCI OPET PRONALAZE AMERIKU..............................14

Ministarstvo poqoprivrede SAD-a
Ministarstvo poqoprivrede SAD-a je nedavno i
zvani~no predlo`ilo uvo|ewe mre`aste podwa~e u
{iru upotrebu. Interesantni su razlozi za tako ne{to

ZALETAWE P^ELA......................................................................................15
Sphfs!B/!Npstf
Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice nije nimalo naivan,
redak ili bezazlen problem, kako se to obi~no smatra.
Ovde mo`ete pro~itati sve o zaletawu p~ela iz pera
jednog od svetski poznatih nau~nika i p~elara

KONTROLA ZALETAWA P^ELA............................................................17

Tufwf!Ubcfs
Evo i nekoliko saveta iz prakse kako efikasno
spre~iti zaletawe p~ela jednostavnim apitehni~kim
zahvatima. Sva re{ewa su u skladu sa savremenim
trendom u p~elarstvu - {to jeftinijom proizvodwom

ISTINA O PRISILNIM MATICAMA..............................................19

A.A. Gunjakin
Prisilne matice dobijene u bezmati~nom dru{tvu i
bez kontrole se obi~no progla{avaju nekvalitetnima.
To i jeste ta~no! Me|utim, postoji krajwe jednostavan
na~in dobijawa izuzetnih, ~ak vrhunskih prisilnih
matica. A.A.Gunjakin }e Vam ve} objasniti kako!

[TA KA@E LEBEDEV.................................................................................21

Vje~eslav Ivanov Lebedev
Lebedev nas iznena|uje po ko zna koji put. Detaqno
opisuje postupak p~ela pri odgajawu i odabiru najboqe
matice. Tako demantuje sve tvrdwe koje su ukazivale
na to da matica koja prva iza|e iz mati~waka ubija sve
ostale u drugim mati~wacima. To je, kako ka`e
Lebedev, duboka zabluda, jer u praksi sve proti~e
sasvim druga~ije. Kako? Pro~itajte sami!
P^ELE BIRAJU NAJBOQU MATICU...................................................22
Milan ]irovi}
Autor obja{wava kako je priroda re{ila odabir
najboqe matice, prepu{taju}i p~elama da puste
maticu samo iz mati~waka
koji one smatraju najkvalitetnijim

EPIBRASINOLID I RAZVI]E DRU[TAVA...................................23

L.I. Bo j cenyk, S.V. Antimirov
Iz ovog napisa mo`ete saznati sve o realnoj
prednosti prirodne hrane u odnosu na ve{ta~ku.
Priroda je obogatila nektar vi{e nego korisnim
materijama za p~eliwu zajednicu

NOVE METODE ZA POVE]AWE MASE MATICA I TRUTOVA......25

L.I. Bo j cenyk, N.V. Malinovskij
Epibrasinolid kao prirodna supstanca pokazuje i evi-
dentne prednosti ako se nalazi u ishrani larvi matica
i trutova, jer omogu}uje dobijawe istih sa mnogo
boqim morfolo{kim osobinama

EFIKASNO ^UVAWE PRAZNOG SA]A..............................................27

Jovan Miti}
Pogledajte kako se mo`e ~uvati rezervno prazno sa}e
na jedan krajwe jednostavan na~in, koji je primewivao
autorov otac daleke 1942. godine, {to mo`ete videti
na fotografiji, ali i mnogo godina ranije

SAVREMENO ROJEWE................................................................................28
^edomir Jovanovi}
Obavezno pro~itajte dati ~lanak neosporne prakti~ne
vrednosti. Ako budete rojili na ovaj na~in, otvori}e
Vam se sasvim nove perspektive p~elarewa. Urednik je
siguran da }ete autoru ~lanka biti ve~no zahvalni

OSNOVE UZGOJA P^ELA OTPORNIH NA VAROU.........................35

Gsjfesjdi!Svuuofs
Profesor Svuuofs detaqno obja{wava mogu}nosti i
osnove uzgoja p~ela otpornih na varou. Vredi ga
saslu{ati i promeniti svoje razmi{qawe

IZVITOPERENI STATUS P^ELIWEG ZDRAVQA.......................39

Tufwf!Ubcfs
Sasvim novi pogledi na p~eliwe bolesti, naro~ito na
ameri~ku kugu. [to pre usvojimo ove principe, pre
}emo se ukqu~iti u savremene trendove p~elarstva
UTICAJ ORGANSKIH KISELINA I ETERI^NIH UQA NA
UKUS MEDA.....................................................................................................42
Tufgbo!Cphebopw-!Wfsfob!Ljmdifonboo-!Vstvmb!Cvimfs-!Qfufs!Gmvsj-
Qjfssf!Mbwbodiz
Le~ewe p~ela organskim kiselinama i eteri~nim
uqima mo`e negativno da uti~e na ukus meda, ako ne
po{tujemo uputstva o primeni leka. Stru~waci
Federalnog istra`iva~kog instituta za p~elarstvo iz
Libefilda u [vajcarskoj pi{u o tome detaqno

DETEKCIJA VAROE....................................................................................46
Sphfs!B/!Npstf
Autor opisuje najpogodnije na~ine za utvr|ivawe
zara`enosti dru{tava varoom. Zbog nepoznavawa ovih
metoda p~ele ~esto tretiramo uzalud i tro{imo novac

KISELINE NISU BAUK - LE^EWE VAROE BEZ ZAGA\EWA

MEDA..................................................................................................................50
Aleksandar Mihajlovski
Autor iznosi nema~ke metode tretirawa protiv varoe
pomo}u mravqe, oksalne i mle~ne kiseline, koje je
video obilaze}i Institut za p~elarstvo u Nema~koj

OPTIMALNI ROK JESEWEG PRIHRAWIVAWA...........................53

V.I. Lebedev, V.P. Lebedeva, M.P. Solovova
Najnovije istra`ivawe o prihrawivawu p~ela autori
detaqno prikazuju ~itaocima. Utvrdili su optimalne
rokove prihrane koji ne iscrpquju p~ele

SVE METODE DODAVAWA MATICA...................................................57

U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo
Ovaj ~lanak zapo~iwe seriju izvanrednih napisa o
dodavawu matica. Svo iskustvo velikana p~elarstva iz
protekla dva veka preto~eno je u tekst velike
prakti~ne vrednosti. U~ite se na tu|im gre{kama!

DODAVAWE NEOPLO\ENIH MATICA.............................................61

U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo
I neoplo|ene matice se ~esto moraju dodati nekom
dru{tvu. Izgleda jednostavno, ali da li je ba{ tako?
Iskustva drugih nam svakako mogu pomo}i
DIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA....................................63
U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo
Sve efikasne direktne metode dodavawa matica i
uobi~ajene nedoumice p~elara u vezi sa wihovom pri-
menom, detaqno su opisane u ovom ~lanku. Naro~ito je
interesantna Siminsova kombinovana metoda

INDIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA..............................68

U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo
Prosto je neverovatan utisak koji ovaj serijal ostavqa
na ~itaoca. Kada pro~itate kakve su nedoumice imali
velikani svetskog p~elarstva proteklih decenija,
su{tina problema dodavawa matica Vam postaje sasvim
jasna i neshvatqivo jednostavna

TRANSPORTNI KAVEZI I OSTALE INDIREKTNE METODE

DODAVAWA
MATICA.................................................................................72
Vekovi su pro{li od konstrukcije prvog kaveza za
matice do danas, kada se ta~no zna kakve zahteve treba
da zadovoqava svaki dobar kavez, koji preferira da
stekne glas najuspe{nijeg

OSNOVNI PRINCIPI DODAVAWA MATICA..............................76

U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo
Su{tina uspe{nog dodavawa matica je zasnovana na
osobenostima p~eliwe zajednice, na wenim
biolo{kim porivima, koje treba poznavati i
efikasno ih zaobi}i ili iskoristiti za svoje
potrebe shodno svom znawu. Zna~i, opet do izra`aja
dolazi {iroko znawe p~elara,
od biologije do prakse

P^ELARSKA PRI^A ZA P^ELARSKU DU[U..................................82

Milan Mati}
Profesionalni p~elar Milan Mati} iz [apca
nesebi~no je podelio sa nama svoje znawe i iskustvo,
kroz jedan poeti~an ~lanak pun qubavi prema p~elama.
Pa`qivim i{~itavawem ovog ~lanka mo`e se mnogo
toga nau~iti. Uvek je najjeftinije ukrasti tu|e
iskustvo, naro~ito ako se to ~ini uz dozvolu autora
 Novo o mre`astim podwa~ama -11-

Autor: Nacrte i druge detaqne informacije

o mre`astim podwa~ama na}i }ete u
Lfo!Ipbsf kwizi: „MRE@ASTE PODWA^E ZA
EN
EM I
I
)cfft@lfomjb/foub/ofu* VAROU“, (Wbsspb!Nfti!Gmppst), ~iji je
VR IP
SA NC EWA
I R
izdava~ Opsuifso!Cff!Cpplt-!Vojufe
PR LA
P^
E 2
Ljohepn

MRE@AS
TE DA
PO
Pred Vama se nalazi
jedno razmi{qawe autora,

DW
otelotvoreno u pismu upu}enom
poznatom Tomu Sanfordu. Tekst je zas-
novan najve}im delom na ~lanku Helmuta
Horna: „ Ispitivawe prezimqavawa p~eliwih
dru{tava sa mre`astim i zatvorenim podwa~ama “
A^E
(objavqen u BEJ[-u novembra 1987. i Cff!Dsbgu-u jula 1990.godine).

K
onstrukcija mre`astih potrebe za brigom pri kori{}ewu ovih
podwa~a je veoma jednos- podwa~a. Potrebno je samo da postoji
tavna. ^vrst ram dimenzija debela izolacija dobrog kvaliteta od min-
ko{nice koji je prepokriven mre`om imum 5 dn izme|u poklopne daske i pok-
zamewuje standardnu podwa~u. Ova lopca ko{nice, ~ime se u hladnim
podwa~a omogu}uje sitnim otpacima i podru~jima redukuje kondenzacija vlage na
varoi da ispadnu van ko{nice, ali i poklopnoj dasci (Radi se o principu da
spre~ava invaziju ne`eqenih organizama. debqina gorwe izolacije, ra~unaju}i i
Iznad mre`e je neophodan otvor za prolaz debqinu poklopne daske, prelazi debqinu
p~ela. zida ko{nice, ~ime se onemogu}ava da
Budu}i da mre`a najhladniji deo ko{nice, gde po zakonima
„Primena omogu}uje pove}anu ven- fizike treba da se vr{i kondenzacija
mre`astih t i l a c i j u ko {n i c e, vodene pare, bude prostor neposredno
podwa~a ima dovoqan je samo ispod poklopne daske, kao i sama poklop-
vi{e prednosti. mali ulaz/leto za na daska - primedba urednika).
Uz wu mo`emo p~ele, ~ime se Naravno da se mo`e veoma lako
koristiti {irok r e d u k u j e podmetnuti ulo`ak ispod mre`e, za
spektar neotrovnih m o g u } n o s t utvr|ivawe stawa zara`enosti varoom,
sredstava koja ne p o j a v e ako je to potrebno.
grabe`i . Na Helmut Horn zapo~iwe svoj
ubijaju varou ve} je
podu nema ~lanak ~iwenicom da je stawe dru{tava u
samo omamquju za
otpadaka, te fazi zimovawa, kriti~no za wihov razvoj
izvesno vreme. Varoa
ima mnogo u prole}e. Na prezimqavawe uti~e mnogo
pada kroz mre`u i mawe skrovi- faktora, u koje ulaze obezbe|ivawe odgo-
vi{e nije u kontak- tih mesta varaju}e lokacije p~eliwaka, rano
tu sa p~elom da bi pogodnih za prihrawivawe naro~ito slabijih zajedni-
se opet popela na v o s k o v o g ca, velike rezerve hrane (med i polen),
wu.“ moqca. Osim za{tita od mi{eva i drugih {teto~ina i
Aleksandar ako nemate takve dovoqna ventilacija. Na posledwi fak-
Mihajlovski, zime kakve su na tor mo`e u velikoj meri da se uti~e grad-
urednik Aqaski, tokom hlad- wom posebnih podwa~a. Citirajmo gospod-
Melitagore nih perioda nema ina Horna: „^^ak se i danas u p~elarskim
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora 10-11/1999.
 -12-
krugovima iznosi mi{qewe
da na dobro prezimqavawe
dru{tava u velikoj meri uti~e
utopqavawe, tj. izolacija protiv
hladno}e tokom zime“.
Takva navika, duboko ukorewena
kod p~elara, da se dru{tva
utopqavaju tokom neaktivnog hladnog
perioda, ne mo`e se lako promeniti. Zbog
takvog stava, su`avaju se i leta, ~ime se
~esto onemogu}ava dovoqan priliv sve`eg
vazduha do p~ela. Opasnosti od slabe ven-
tilacije su mawe tokom hladnog zimskog
perioda jer su p~ele ~vrsto zaklubqene,
pa zbog minimalne fizi~ke aktivnosti
imaju mawe potrebe za kiseonikom. Ali,
mo`e do}i do ozbiqnih problema na
prole}e, u vreme prvih pro~isnih izleta,
kada mrtve p~ele, ~ak i pri niskom ste-
penu mortaliteta, mogu da naru{e venti-
laciju zatvarawem leta svojim telima.
Ispitivawa da dru{tva sa slabom venti-
lacijom tokom letwe nektarske pa{e
pokazuju nenormalno pona{awe, u
pore|ewu sa dru{tvima koja imaju adek-
vatnu ventilaciju, uticala su na to da
gospodin Horn zameni klasi~ne podwa~e
mre`astim na velikom broju eksperimen-
talnih ko{nica. Brzo je video da se
pona{awe p~ela promenilo posle samo
nekoliko minuta. Dok su dru{tva sa
klasi~nim podwa~ama bila upo{qena
napornim ventilirawem ko{nice, zajed-
nice sa mre`astim podwa~ama su nor-
malno sakupqale
nektar.
S t u d i j a
gospodina Horna se
odnosi na dve grupe od
po 6 dru{tava, gde je
svaka bila opremqena
Prema i
i klasi~nim i z SA
Petisa i
mre`astim podwa~ama.
Istra`ivawe je trajalo mre`as
pet godina. varoa u
Rezultati su je za 15% se redukuje bro
z o n e . T ime
s e
pokazali:
1) Dru{tva u tretira
ko{nicama sa mre`astim
podwa~ama su ranije
prekidala sa odgajawem legla u jesen, od
onih sa klasi~nim podwa~ama;
Savremeni principi p~elarewa 2
2) Dru{tva u ko{nicama sa
mre`astim podwa~ama su sa odgajawem
legla u prole}e po~iwala kasnije od
dru{tava sa klasi~nim podwa~ama.
Ovi zakqu~ci koreliraju sa
mawim zimskim gubicima kod zajednica sa
mre`astim podwa~ama. Sve ovo rezultuje
time da takve p~ele neguju samo malu
koli~inu legla u kriti~nim trenucima,
{to omogu}uje mawi stres i du`i `ivot.
Rani jesewi prekid legla spre~ava
dru{tvo da hrani leglo do kasno u jesen,
{to ina~e daje iscrpqene p~ele sa kra}im
`ivotom.
Prerani po~etak gajewa legla u
prole}e izaziva reaktivirawe `lezdi
zimskih p~ela i prisiqava ih na poja~anu
aktivnost da bi se odr`ala neophodna
temperatura u gnezdu za odgajawe legla.
Ovo pak prisiqava p~ele na ranije
sakupqa~ke aktivnosti, i naro~ito ako
preovladavaju nenakloweni vremenski
uslovi, sve vodi u te{ke prerane gubitke
izletnica.
Po re~ima gospodina Horna,
takva dru{tva ostaju „ggola“, {to rezultu-
je velikim povr{inama legla, sa malo
starih p~ela. Ovakvi uslovi postaju veoma
va`ni u podru~jima sa promenqivim vre-
menom gde je uobi~ajena mogu}nost pojave
hladnih, posle dugih toplih perioda. Zbog
sveukupnog slabqewa dru{tva usled pre-
ranog odgajawa legla,
endemska bolest noze-
E moza mo`e lako da
15% MAW postane akutna. I
A R O E S A prouzrokova~i drugih
V
STOM bolesti mogu da nane-
MR @A
E
OM su ozbiqne {tete.
PODWA^efa Pod od `i~ane
v a w i m aX
spit i m r e`e garantuje kon-
D - a , u p otrebom
se broj
st a n tnu cirkulaciju
o d w a ~ a
tih p
- v a z d uha, pa toplina
n i c a m a smawu n a s t ala direktnim
zajed ktivne
t o k o m a d e j s t vom sun~evih
j
z r a k a na zidove
l i ja m a!
k a
wa hemi
k o { n i c e, ne}e da
rezultuje preran -
im po~etkom gajewa legla. Najranije
odgajawe legla kre}e tek onda kada otopli
u du`im vremenskim periodima.
Blagodare}i enormnom kapacitetu zale-
Novo o mre`astim podwa~ama
gawa kvalitetnih matica, i velikom broju
p~ela iza{lih iz zime, deficit legla u
odnosu na dru{tva sa klasi~nim
podwa~ama, brzo se kompenzuje, u veoma
kratkom periodu, a zatim i prema{uje
stawe u takvim dru{tvima.
Zbog toga, ova dru{tva su sposob-
na da iskoriste i rane nektarske pa{e na
optimalan na~in.
Dru{tva koja prez-
a t n e infor a~ama
imqavaju sa mre`astim
dod
podwa~ama, prema Hornu, e ` a s tim p ovati i
o mr e konsu lar
nude jo{ jednu prednost e t
mo`
kada se uporede sa zajedni- ~aso
cama koje zimuju na klasi~nim
podwa~ama. Zbog konstantne cirkulacije
vazduha skoro da ne dolazi do kondenzaci-
je vodene pare. Tako se ne formira bu|.
Ventilacija je tako|e va`na za
onemogu}avawe rasta mikroorganizma u
podru~jima gde dominira velika toplota i
vlaga.
P~elarewe sa mre`astim
podwa~ama ima i letwih prednosti. Takva
podwa~a zamewuje mre`u za selidbu, koja
se obi~no postavqa na ulaz ko{nice.
Tokom selidbe, nema potrebe za dopun-
skom ventilacijom, jer je razmena vazduha
podwa~om sasvim dovoqna.
^iwenica da dru{tva
mre`astim podwa~ama ranije u jesen
Pravilna upotreba
mre`astih podwa~a prija
p~elama
Foto: Ivan Brndu{i}, Bor
-13-
prekidaju sa gajewem legla, nudi nove
mogu}nosti u borbi protiv varoe.
Eksperimenti gospodina Horna su pokaza-
li da mo`e da se izazove kompletan
prekid legla du`im prihrawivawem kon-
centrovanim {e}ernim sirupom u jesen.
Ovo rezultuje mawom koli~inom legla
koje je parazitirano varoom preko zime.
Na prole}e se nude
Za c i j e
m a sli~ni pozitivni efek-
od w ti. Odlo`eno prole}no
odgajawe legla ogleda se
lt
u gubitku maweg broja
p i s P ~e
dragocenih zimskih p~ela, a
dru{tva kasnije imaju boqe izvore
polena. Eksploatisawem ovog prirodnog
unosa polena p~elar mo`e efektivnije da
zapo~ne sa ve{ta~kom nektarskom pa{om,
prihrawuju}i {e}ernim sirupom, ~ime se
ohrabruje ranije odgajawe trutova. Zbog
ve}e privla~nosti trutovskog legla za
varou, i istovremene mawe dostupnosti
radili~kog legla, mnogo varoe biva
zarobqeno u trutovskom leglu, i rano se
odstrawuje iz dru{tva, po~etkom sezone.
Dobra strategija za mak -
simizirawe ovog efekta jeste da se jo{
prethodne jeseni u gnezdo umetne ram sa
trutovskim }elijama.
sa Kori{}ewe podwa~e sa `i~anom
mre`om, po gospodinu Hornu, ima jedan
Matica sa svitom
-14-
nedostatak. Potro{wa hrane je ve}a za 10-
15% . Razlog ovome jeste pove}ano
gubqewe toplote preko mre`e. Ipak, i
pored pove}ane potro{we hrane i visokog
stepena metabolizma, Hornove zajednice
p~ela nisu trpele negativne efekte. [to
je jo{ indikativnije, prezimqavale su
mnogo uspe{nije nego dru{tva sa
klasi~nim podwa~ama. Razlog za ovo Horn
nalazi u razli~itim obrascima odgajawa
legla tokom zimskog perioda, gde dru{tva
sa klasi~nim podwa~ama mogu da odgajaju
Savremeni principi p~elarewa 2
leglo i tokom pasivnog perioda tj. mnogo
kasnije u jesen, dok zajednice sa
mre`astim podwa~ama u`ivaju blagodeti
produ`enog perioda bez legla!
Iako je za mnoge p~elare kod
`i~anih podwa~a fokus preba~en na
izuzetno laku kontrolu varoe, rad gospod-
ina Horna je va`an jer nagla{ava dop-
unske aspekte rada sa dru{tvima koji mogu
da budu deo integralnog postupka za kon-
trolu {teto~ina (varoe) u saglasnosti sa
drugim p~elarevim intervencijama.

A M E R IKANCI OPET
Objavqeno u
Bnfsjdbo!Cff
PRONALAZE AM E R I
O, zar se i to
mo`e?

KU
Kpvsobm-u za maj Ministarstvo podwa~e usporile stepen rasta populacije
1999. godine. poqoprivrede varoe, ali same za sebe, one nisu bile
SAD-a je promovisalo novo (zar?) dovoqne! Kao {to je re~eno, proces invaz-
pomo}no sredstvo za p~elare. ^ini se da je ije varoe je ispitivan kontrolom sa letvi-
dovoqno jednostavna wegova izrada, cama Bqjtubo-a u tri dru{tva, i u avgustu i
kori{}ewe i primena u bilo ~ijem siste- septembru je zabele`eno padawe od preko
mu p~elarewa. O ~emu se radi? (O ne~em 100 varoa u periodu od tri dana.
veoma korisnom - primedba urednika) Ovaj nivo prisutnosti varoe je
Prosta modifikacija podwa~e je sigurno doprineo slabqewu dru{tava.
testirana kao nehemijski metod za kon- Modifikovana podwa~a koja varoi
trolu varoe. Metalnom mre`om je omogu}ava da padne kroz mre`u, ali ne i
zamewen ve}i deo klasi~ne da se ponovo prihvati za p~elu se
podwa~e, ~ime se omogu}uje da Ako pokazala korisnom u
li~no ispitujete
varoa pada kroz mre`u bez istra`ivawima o tome kako
padawe varoe, znajte i
mogu}nosti da se ponovo usporiti razmno`avawe
to da varoe i same umiru, a
vrati u p~eliwu zajednicu. varoe, i predla`e se kao
najve}e padawe se zapa`a u
U trideset dru{tava avgustu i septembru, kada laka kontrola stawa u
nije izvr{en nikakav hemijs- po~ev od 29. nedeqe u godini dru{tvima.
ki tretman. Zajednice su pod- izumiru starije jedinke Dodatno je utvr|eno da je
eqene u tri grupe opremqene (Sjuufs!X. i Svuuofs!Gs.) - u dru{tvima sa mre`astom
sa mre`astim podwa~ama, lep- (primedba uredni- podwa~om bilo zna~ajno vi{e
qivim ulo{cima i klasi~nim ka) zatvorenog legla u pore|ewu sa
podwa~ama. Mese~no je utvr|ivano dru{tvima na normalnim podwa~ama,
padawe varoe. {to je jo{ jedna korist od upotrebe
Otkriveno je za pribli`no 14% ovakvih modifikovanih podwa~a.
(u mesecu junu) i 28 % (u mesecu julu) mawe Upotrebom zamre`enih podwa~a
padawe varoe prilikom kontrolnih tre- zajedno sa gajewem p~ela tolerantnijih na
tirawa Bqjtubo trakama, kod dve modi- varou, dimqewem neotrovnim sredstvima,
fikovane podwa~e u odnosu na normalnu zapra{ivawem i upotrebom drugih kon-
podwa~u. trolnih sredstava, bi trebalo da se
Ipak, u septembru, u sve tri grupe obezbedi integralniji pristup kontroli
zajednica, populacija varoe je dostigla varoe, ~ime se mo`e redukovati broj
{tetan nivo ! Tako su modifikovane neophodnih hemijskih tretmana.
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 7-8/1999.
Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice
ZALETA W
Autor ~lanka:
E P
S PHFSS B/!! N PSS TF
D PSOFMM V OJWFSTJUZ 
3241!!D PNTUPDL I BMM
OZ!25964-!VTB
(umro 11.maja 2000.)
Objavqeno u , jun 1999.
N
edavno sam pro~itao rad o
zaletawu p~ela u tu|e ko{nice,
koji je bio veoma lo{e koncipi-
ran i nedokumentovan. Istaknuto je i da
zaletawe p~ela mo`e da dovede do smawe-
wa prinosa.
Ne raspola`em podacima koji bi
ovoj posledwoj tvrdwi direktno i{li u
prilog, ali mi je pomenuti rad dao ideju da
je vreme da se ova tema razradi, te da se i
pregledaju ~iwenice.
Ovaj ~lanak }e Vam pokazati da
zbog izvesnih razloga treba redukovati
zaletawe p~ela.
N
EKI OD RAZLOGA ZA
SPRE^AVAWE
ZALETAWA
Jedan od ja~ih razloga je svakako
usporavawe ili spre~avawe {irewa
bolesti . Ovakva tvrdwa poti~e od
istra`ivawa p~elarskih inspektora koji
konstantno pi{u i govore mi da je
zaletawe p~ela najuobi~ajeniji na~in
kojim se {iri ameri~ka kuga.
Ispitivano je i zakqu~eno da je
najve}a verovatno}a pojavqivawa
ameri~ke kuge upravo u dru{tvima koja se
nalaze pored ve} zara`enih zajednica.
Drugi razlog za suzbijawe
zaletawa p~ela jeste taj {to postoji
mogu}nost da matice iz dru{tava u kojima
se odigrava tiha smena mogu da zalutaju u
susednu ko{nicu prilikom vra}awa sa
oplodwe.
Stepen pojave tihe smene zavisi
od sistema p~elarewa koji se primewuje.
Po{to niko ne mo`e da elimini{e wenu
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 10-11/1999.
-15-
N
PR I
A
NI
OB V A
AL
M
O
LE
M N
!
^E
LA
pojavu, i ona se ipak doga|a, potrebno je
preduzeti mere predostro`nosti da
redukujemo zaletawe matica u tihoj smeni,
ma koliko se retko to doga|alo.
Posetio sam nekoliko odgajiva~a
matica koji koriste nukleuse za oplodwu.
Nukleusi/oplodwaci su mala dru{tva od
kojih svako ima oko hiqadu p~ela. Jednom
sam bio na p~eliwaku za oplodwu matica
gde je oko 2000 ovakvih nukleusa bilo
postavqeno na rastojawu od jednog metra.
Kada sam primetio da tu mora da
postoji veliko zaletawe matica, odgaji-
va~ se saglasio.
Ali, da su nukleusi bili na rasto-
jawu od dva metra jedan od drugog, p~eli-
wak bi pokrivao ~etiri puta ve}u
povr{inu zemqi{ta, i on je smatrao da bi
kretawe p~eliwakom bilo predugo i da bi
se tro{ilo mnogo vremena, pa je on na
po~etku prihvatio odre|ene gubitke.
Sa druge strane mi je saop{teno
da postoji p~elar koji zamewuje matice u
svojim dru{tvima (ne nukleusima)
mati~wacima. On svoje ko{nice postavqa
na rastojawe jedna od druge od dva metra na
kraju velikog poqa. Wegovi ciqevi su
svojevrsni, te on ne `eli da ima zaletawe
matica tj. gubitke matica. Podaci koje je
taj p~elar prikupio pokazuju da postoji
veliko zaletawe matica koje izle}u na
oplodwu onda kada su dru{tva na paleta -
ma na kojima ima mesta za ~etiri ko{nice
tj. nukleusa (zna~i, treba izbegavati
postavqawe ko{nica po ~etiri u redu).
-16- Savremeni principi p~elarewa 2

D
A LI ZALETAWE SMAWUJE
PROIZVODWU MEDA
U p~elarskoj literaturi se po
ovom pitawu mo`e na}i mnogo razmatrawa
toku dobra nektarska ili polenska pa{a.
Ali, zato postoji ozbiqna borba pri-
likom su{e. Ipak, tada je i sam let p~ela
redukovan, pa i borbi ima mawe.

i razmi{qawa, ali ne i podataka koji
konkretno dokazuju da zaletawe p~ela
smawuje ili pove}ava ukupan prinos
jednog p~eliwaka.
P~elari su primetili da ako su
ko{nice pore|ane u jednom redu, bi}e
mnogo zaletawa p~ela u ko{nice na oba
kraja reda, i te zajednice }e proizvesti
mnogo meda. Kada su dru{tva pore|ana u
dva reda, postoji tendencija zaletawa
p~ela iz drugog reda u
zajednice prvog reda.
Postoji rad koji je citi-
rao D/S/ Sjccboet 1934.
godine u svojoj kwizi iz
1953. sa naslovom:
„ Pona{awe i socijalni
`ivot medonosne p~ele “
koji isti~e da p~ele ~e{}e
ule}u u ko{nice koje su obo-
jene tamnijim bojama i da
takve ko{nice proizvedu
vi{e meda. Ipak, nijedna od
ovih informacija ne zna~i
da }e ukupna proizvodwa
jednog p~eliwaka biti
smawena zbog zaletawa
p~ela.
Komercijalni
p~elari sa kojima sam
govorio o zaletawu p~ela
U PRIRODI NEMA ZALETAWA
su, sle`u}i ramenima, poru~ivali da ih ne studentima otkrio da p~ele razlikuju
brine takva pojava, sve dok p~ele nose med samo, ve} poznate, ~etiri boje, a jedna od
i to u jednu od wihovih ko{nica!
K
AKO SMAWITI
ZALETAWE
Postoji nekoliko izvanrednih
studija na ovu temu, naro~ito od sada ve}
penzionisanih, doktora Xon Fria iz
Engleske i Kemeron Xeja iz Kanade. Oni
su zakqu~ili da se mo`e puno toga
u~initi na suzbijawu zaletawa p~ela.
Dru{tva mo`ete da razmaknete jedno od
drugog na ve}e rasto-
jawe, da k o {n i c e
bojite raznim bojama
ili da na wima crtate
raznovrsne oblike, da
izbegavate postavqawe
dru{tava u pravim
redovima, da zasadite
drve}e ili konstrui{ete
druga obele`ja na p~eli-
waku.
Prvo istra`ivawe o tome
kako p~ele vide razli~ite
boje je uradio es! Lbsm! Sjuufs
wpo! Gsjtdi. Preporu~ujem
svakom p~elaru da pro~ita
wegovo delo: Govor plesa
i orijentacija p~ela ,
koje je izdato 1967.
(Cfmlobq! Qsftt-
Ibswbse! Vojwfstjuz
Qsftt). On je sa svojim
wih je i za nas nevidqiva, ultra-

I
MA LI BORBE IZME\U qubi~asta. Medonosne p~ele ne vide
P^ELA PRILIKOM crveni kraj spektra, tj. vide ga kao crnu
ZALETAWA boju. Zato je bojewe medi{ta, poklopaca i
Nema sumwe da p~ele mogu da raz- podwa~a jedan od na~ina suzbijawa
likuju ~lanove svoje zajednice od onih iz zaletawa p~ela, {to nije ni preterano
drugih dru{tava. Jer, ovog prole}a sam skupo niti komplikovano.
~ak ispitivao i prikupqao podatke o Isti autor je ispitivao i oblike
borbi izme|u p~ela iz dva dru{tva koja su koje p~ele mogu da vide i razlikuju.
trebala da se izroje, a `elela su da Otkrio je da p~ele, recimo, ne mogu da
zaposednu istu ko{nicu-mamac (pogleda- prave razliku izme|u potpuno obojenog
jte prvi deo ove kwige - primedba uredni- kruga pre~nika 5 dn i kvadrata sa pre-
ka). Poznato je da skoro i nema borbe sekom od 5 dn. Ali, zato razlikuju punu
izme|u p~ela prilikom zaletawa kada je u liniju i krug.
Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice
Autor:
-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika
profesora D/M/Gbssbs -a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u
Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u
-^lanak je objavqen u Bnfsjd vsobmm-u januara 1996.
dbo!!Cff!!Kpv
KONTROLA ZALETAWA
J
edna zalutala p~ela bi po definiciji
bila p~ela iz jedne ko{nice koja
ulazi u drugu i `ivi u woj kao da je
wena. Ova pojava postaje problem kada je
masovna i kada se konstantno ponavqa.
Postoje odre|ene situacije u
p~elarewu, bilo hobista bilo profesion-
alnih p~elara, kada je neophodno reduko-
vati zaletawe p~ela na minimum, a ako je
mogu}e i izbe}i ga u potpunosti. Dve
situacije su naj~e{}e. Recimo, `elite da
odaberete maticu koja }e biti
rodona~elnik za proizvodwu matica, i
`elite da sve p~ele u wenom dru{tvu budu
wene (kako bi postignuti rezultati te
ko{nice bili realni, tj. poticali upravo
od te matice - primedba urednika). U dru-
goj situaciji vi proizvodite matice, tako
{to mati~wake sme{tate u oplodwake, iz
kojih matice izle}u na oplodwu, i vi nar-
avno `elite da se one vrate u oplodwak iz
kog su i izletele.
Sla`em se da mnogo puta nije
va`no da li p~ele zalete u susednu
ko{nicu ili ne, ako vas interesuje samo
ukupan rezultat, kao {to je koli~ina meda
koja }e se na kraju sezone na}i u va{im
buradima, ili prihod od iznajmqivawa i
odno{ewa p~ela na opra{ivawe izvesnih
biqnih kultura.
Ovaj ~lanak }e se pozabaviti
onim {to vi mo`ete da promenite u
okolini ko{nica ~ime bi ste
obeshrabrili, eliminisali ili samo
redukovali zaletawe matica i p~ela.
P~ele imaju sposobnost da vide i
razlikuju pojedine boje i oblike. Ali ih
one ne vide kao {to to ~inimo mi, jer se
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 5/1998.
-17-
P^ELA
na{e i wihove o~i zna~ajno razlikuju, ali
to nije ni va`no za razmatrawe problema.
Va`na je poenta koje treba da se podseti-
mo i o kojoj treba da razmi{qamo, da
razne boje proizvode razli~ite efekte na
zaletawe p~ela, kao {to to ~ine i
razli~iti oblici.
K
OJA SU RE[EWA
PROBLEMA
Danas je moderno postavqati
p~ele na mesta lako dostupna za kamione i
druga vozila, mesta daleko od qudi, a
p~eliwa dru{tva se ~esto postavqaju buk-
valno jedno preko drugog ili zalepqena
jedno za drugo. To je dobro za p~elare, ali
i u`asno za p~ele koje se trude da prona|u
svoju ko{nicu.
Stari na~in da se izbegne masovno
zaletawe p~ela jeste postavqawe p~eli-
waka na izolovano mesto gusto obraslo
`bunovima i sitnim rastiwem, sa ve}im
me|usobnim rastojawem dru{tava i sa
nadom da do zaletawa ne}e do}i. To je
metod dr Farara koji je bio prili~no
uspe{an, ali je problem nastajao kada su
radnici trebali da prenose raznu opremu
na rukama i da iznose te{ka medi{ta puna
meda. To je bilo u redu jer je Farar imao
ekipu sna`nih mladih qudi koji su sve to
radili za male nadnice, ili ~ak bez nad-
nica. Naravno, ovaj metod iskqu~uje mnoge
qude koji bi vam mogli biti od pomo}i,
ali nisu fizi~ki dorasli tako napornom
poslu.
Danas je va`no iskoristiti pred-
nosti mehani~ke opreme, {to zahteva
ravan teren i dru{tva koja su bli`e jedna
-18- Savremeni principi p~elarewa 2
drugima. Ono {to nam je u takvoj situaci-
ji krajwe potrebno jeste u praksi primen-
qivo istra`ivawe o metodama kojima
}emo spre~iti zaletawe p~ela i matica.
Pitawe je kako znati da moje
p~ele ne zale}u iz dru{tva A u dru{tvo B.
Postoji vi{e metoda koje mogu dati odgov-
or. Ako vam je po voqi da na va{em p~eli-
waku gajite `ute
italijanske p~ele,
postavite jedno
dru{tvo krawskih
p~ela tamnije boje i
tra`ite tamne p~ele
u zajednicama itali-
janki i obrnuto. Ako
ipak `elite da vam
sve p~ele budu iste
boje, mo`ete izves-
t a n b r o j d a
obele`ite nekom
bojom, pa da ih
aktivno tra`ite u
drugim ko{nicama.
Da bi brzo
o b e l e` ili mnog o
p~ela mo`ete da
upotrebite sprej/auto lak u boji, pa da
brzo wime prelazite po povr{ini sa}a i
p~elama koje se nalaze na wemu. Ovaj
metod je prvobitno upotrebio es
Cve! Dbmf iz Ebebou'Tpot-Jod/ pre
mnogo godina, kada je obele`avao
trutove jedne genetske linije pre
nego {to ih je pu{tao da lete iz
kaveza van ko{nice. Ovakvo
obele`avawe je brzo i ekono-
mi~no i ubrzo }ete znati situaci-
ju na svom p~eliwaku.
Nije lak zadatak
spre~iti zaletawe p~ela. Ako vam
je to krajwe bitno, mora}ete da
izolujete dru{tvo uz neki grm, na
udaqenosti od najmawe 1,5-2 metra
od najbli`e zajednice. Vrlo je
efektivno i ono {to sam sam
primewivao a to je da se ispred
ulaza u ko{nicu postave svo-
jevrsne prepreke preko kojih }e p~ele
koje }e se uspraviti ispred ko{nice i
~ije }e daske biti obojene raznim bojama.
U posledwih 15 godina bio sam u
mogu}nosti da sakupim palete koliko mi
je trebalo i koliko sam god `eleo. Kada
sam `iveo u Vekavilu u Kaliforniji,
lokalni list je svakog jutra ogla{avao da
se mogu nabaviti besplatne palete, koje su
ve} upotrebqavane. To su
bile dobre, ~vrste palete
koje su dugo trajale.
Siguran sam da je
zaletawe p~ela genetski
odre|eno i da je razli~ito
kod raznih rasa i sojeva
p~ela. Ovo je isticano od
strane mnogo autora, ali
nigde nisam na{ao konkre-
tan dokumentovan dokaz.
Zato, ako ste ukqu~eni u
program odgajawa matica gde
prvo vr{ite selekciju
rodona~elnice po nekim
karakteristikama kao {to je
proizvodwa meda ili dobro
prezimqavawe, morate biti
apsolutno sigurni da su sve
p~ele u doti~nom dru{tvu poreklom od
matice iz istog dru{tva, a da nisu tu
dospele ne`eqenim zaletawem, i tako
dru{tvo u~inile
produktivnijim
nego {to jeste.
Sa druge
strane, ako kod
va{ih p~ela
testirate reci-
mo, higijensko
pona{awe,
zaletawe p~ela
ne predstavqa
veliki problem,
zato {to izlet-
nice nisu
z n a ~ a j n o
ukqu~ene u
~i{}ewe ramo-
va.

R
azli~iti oblici za boqu
morati da prelaze, a koje }e biti orijentaciju p~ela, i
razli~itih boja i oblika. Veoma je prak- spre~avawe zaletawa !
ti~no i nije skupo, koristiti stare palete
 Prisilne matice ne moraju da budu lo{e
S T I N A
I O
PRISILNIM MATICAMA
Autor: A.A. Gunjakin
Objavqeno u ruskom ~asopisu P~elovodstvo broj 7/1991. godine
P
raksa je pokazala da prisilne
matice, izvedene pod adekvatnom
kontrolom p~elara u jakom p~eli-
wem dru{tvu za vreme glavne pa{e, nisu
lo{ije od matica izvedenih presa|ivawem
larvi kao i od rojevih matica.
Stav da su one drugostepenog
kvaliteta je zasnovan na rezultatima
istra`ivawa svakojakih prisilnih mati-
ca, izvedenih bez ikakve kontrole nakon
odstrawewa matice, ne vode}i ra~una o
ja~ini p~eliweg dru{tva a ~esto ne i o
optimalnom vremenu tokom sezone.
U takvim uslovima p~ele izvode
matice od starijih larvi, te one nemaju
zadovoqavaju}u nosivost. U prirodnim
uslovima, p~ele same biraju larve, pritom
biraju}i najboqe.
Po pravilu, prisilne matice
izvedene u bezmati~nom dru{tvu i bez
kontrole, se upore|uju sa maticama dobi-
jenim ve{ta~kim putem, koje ~ak, saglasno
tehnici proizvodwe, podle`u kontroli i
odstrawivawu nekvalitetnih mati~waka
i matica od strane p~elara. Sasvim je nor-
malno da je rezultat takvog pore|ewa na
{tetu prvih matica!
[
TA NAM GOVORE
ISTRA@IVAWA
Jo{ je P.M. Komarov (1955)
oslawaju}i se na odre|ena ispitivawa
pokazao da pri aktivnim intervencijama i
kontroli, p~elari mogu sami da dobiju
visokokvalitetne prisilne matice.
U drugim zemqama izvo|ewe
prisilnih matica i wihovo kori{}ewe
spada u uobi~ajene metode gajewa p~ela.
Radovi G.F.Taranova i H.K.Nikadambaeva
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 2/1998.
-19-
iz 1980. i 1981. godine potvr|uju da ~ak i
bez intervencije p~elara, p~eliwe
dru{tvo bez matice u prisustvu legla
razli~ite starosti, ve}inu mati~waka
(67%) }e izvla~iti nad larvama starosti
izme|u 0,5 i 1 dan. Ako im se da mogu}nost
izbora, p~ele uvek biraju najboqu maticu
izvedenu od mlade larve! Matice odgajene
od starijih larvi se redovno odstrawuju
(„P~elovodstvo“ br.10/1982).
U ciqu dobijawa krupnih
mati~waka izvu~enih nad mladim larvama,
p~elar mora da odstrani mati~wake
izgra|ene nad starijim larvama (ukoliko
se takvi ipak pojave). Pri tom, odgajawe
matica predstavqa isto tako kontrolisan
proces.
Upore|ewe prisilnih matica
dobijenih Kemerovskim metodom sa mati-
cama dobijenim ve{ta~kim putem i iz
rojevih mati~waka, koje je obavio
V.G.Ka{kovski (1984), ubedqivo je pokaza -
lo prednost prisilnih nad ve{ta~ki
proizvedenim maticama, kao i wihovu
pribli`nu sli~nost sa rojevim maticama.
(Kemerovska metoda nosi ime po
Kemerovskoj oblasti u Rusiji, i pred-
stavqa na~in p~elarewa gde je jedna od
mera odvajawe matice u nukleus na
po~etku glavne pa{e, u ciqu dovo|ewa
dru{tva u takvo stawe da jednog trenutka
u wemu nema legla, te je olak{ano treti-
rawe protiv varoe posle pa{e. Tamo sma-
traju da se tako pove}ava i prinos, {to je
kontroverzno, te da se veliki broj mladih
p~ela, po{to nemaju leglo koje bi gajile,
preorijenti{e na u~e{}e u sakupqawu i
preradi nektara, kao i odgajawe prisil-
nih matica - primedba urednika).
-20- Savremeni principi p~elarewa 2
Budu}i da potreba za maticama
kod p~elara amatera nije velika, uveo sam
neke izmene u Kemerovski metod za odga-
jawe matica, usmerene ka izjedna~avawu
kvaliteta izvedenih matica na ra~un
broja odgajenih mati~waka. Po
Kemerovskom metodu p~ele odgajaju
trideset do pedeset mati~waka u jakom
p~eliwem dru{tvu.
slu~aja. Bez obzira na mali broj dobijenih
matica (~etiri - pet - {est), za amaterski
p~eliwak od pet do deset dru{tava ova
metoda je primenqiva. Pru`a mogu}nost
da se i p~elar po~etnik bavi svojevrsnim
odgajawem matica na svom p~eliwaku, te
da ima, ~esto preko potrebnu, rezervu mat-
ica.

R
EZULTATI DOBIJENI OD
Koriste}i izmewen metod ODGAJENIH MATICA
demarirawa sa odvajawem matice od legla
u gorwem telu (pogledajte prvi deo ove Za osobine i kvalitet ovakvih
kwige koji je iza{ao iz {tampe septembra matica nave{}u samo jedan primer iz mog
2000.godine), uspelo mi je da umawim broj li~nog iskustva. Ko{nice se kod mene sas-
mati~waka na samo pet do {est. Sve se toje iz ~etiri tela. U svakom telu ima po
odvija u prisustvu matice, i pri tom p~ele 12 LR ramova sa debqinom satono{e od 10
izvla~e mati~wake nad pa`qivo odabran- mm. Tako u ko{nici ima 48 ramova sa ukup-
im larvama. To su prakti~no sve najmla|e nom povr{inom sa}a jednakom kao kod 50
larve. Ovaj na~in odgajawa prisilnih mat- standardnih ramova istog tipa. Prisilne
ica se koristi i u drugim zemqama matice stvaraju zajednice koje na jesen
(A.Malaju,1979.). O visokom kvalitetu napune gorwa dva tela medom, a posle
matica dobijenih ovim na~inom svedo~e vrcawa se te{ko sme{taju u preostala dva
kako doma}i (ruski), tako i strani autori tela, na 24 rama. Rojewa prakti~no nema.
(V. Kri`an; E. Makovi~, 1986. ; P.P. Istovremeno, u istom regionu, p~elari
Cibuqski, 1975. ; G.D. koji koriste rojeve matice i
Elfimov, 1985.). uobi~ajenu tehniku p~elare-
Gradwa mati~waka u wa, dobijaju ne vi{e od 18-20
prisustvu stare mat- kg meda.
ice ima slede}e pred- Postoji jo{ jedan argu-
nosti: matice se ment protiv kori{}ewa
izle`u po~etkom juna prisilnih matica, a to je
u vreme cvetawa vo}a i smawewe p r o duk ti vn o sti
bagrema (u uslovima odgajiva~ke zajednice za vreme
dela Rusije - primedba wihovog gajewa. Ovo mo`e
urednika), kada pri biti ta~no kod sredweruske
dobrom unosu mogu rase p~ela, ali samo kada zale-
dovesti dru{tvo do gawe mlade matice pada u
maksimalnog razvoja; vreme slabog prinosa ili nek-
mogu}a je kontrola tara uop{te nema u prirodi.
dvokratnom selekci- Karpatske i wima bliske
jom mati~waka, kada su p~ele krawske rase, izvode}i
jo{ otvoreni, na prisilne matice, ne umawuju
po~etku, prema intenzitet sakupqawa nek-
starosti larvi i tara (V.Kri`an, 1976), dok
koli~ini mle~a, a sredweruske p~ele u uslovima
zatim i kada su dobrog prinosa pri
zatvoreni, prema formi i veli~ini. Na odstrawewu stare matice i tokom po~etka
ovaj na~in prakti~no se iskqu~uje zalegawa mlade, jo{ i uve}avaju prinos
izvo|ewe nekvalitetnih matica! nektara (P.P. Cibuqski, 1975; V.G.
Kod izlo`enog na~ina, kao i kod Ka{kovski, 1984). U to vreme dru{tvo
ve{ta~kog odgajawa matica, wihov radi dva puta efektivnije, {to je potvrdi-
kvalitet zavisi od p~elara, a ne od la i moja dosada{wa praksa.
Prisilne matice ne moraju da budu lo{e
[ta k a`e L ebedev
N
a predavawu u Ni{u 17. i 18. marta
1999.godine, qspg/! es! Vje~eslav
Ivanov Lebedev je odgovaraju}i na
pitawa posetioca izrekao i slede}ih
nekoliko re~enica, koje }e nam
pomo}i u analizi na{eg razma-
trawa o maticama:
„Nau~nici su dokazali
da kada p~ele uzgajaju matice za
sebe, dobiju se kako kvalitetne,
tako i matice osredweg i lo{eg
kvaliteta. P~ele su sposobne da
ocene kvalitet matice, i postoje
eksperimenti koji to dokazuju. U
dru{tva se umesto odstrawene mat-
ice dodaju tri: dobra, lo{a i matica
osredweg kvaliteta. P~ele }e uvek bez
gre{ke odabrati najboqu.
@elim da Vam ka`em da mnogi
autori u literaturi navode savr{eno
pogre{ne podatke. Daju pogre{nu sliku
kada ka`u da prva matica koja iza|e iz
mati~waka ubija sve ostale u drugim
mati~wacima. To je duboka ZABLUDA. U
praksi to proti~e druga~ije. Dru{tvu je
potrebna jedna matica, a ono odneguje za
sebe pet, deset, petnaest itd. Sa pozicije
~oveka ta neracionalnost nema svrhe. Na
to da toliki broj mati~waka slu`i
p~elama kako bi odabrale najboqu je prvi
ukazao profesor So`eqnik. Poku{a}u da
Vas ubedim da prva matica koja iza|e ne
ubija sve ostale! Kako proti~e taj proces?
P~ele znaju kako da odgaje
dobru
maticu
-21-
Matica proviri iz mati~waka
kada je spremna da iz wega iza|e, ali je
p~ele ne pu{taju. Tek kada zakqu~e koja je
matica najboqa, p~ele je izvode iz
mati~waka, a zatim da ne bi bilo
nikakve borbe, likvidiraju ostale.
[to se ti~e rojevih mati-
ca, p~elari sveta ka`u da su
najboqeg kvaliteta, zato {to se
p~ele roje kada su jake. Kada
dru{tvo dolazi u rojevi nagon,
odnos p~ela i legla je 10:1.
Takvo stawe normalno nikada ne
biva u dru{tvu, jer postoji velika
rezerva besposlenih p~ela. One se
roje kada u prirodi postoji odgovara-
ju}a pa{a, pa je nivo ishrane na maksi-
malnom nivou.
Rojeve matice p~ele neguju od jaje-
ta. Zna~i matica jaje pola`e u mati~wak.
Masa tog jajeta je maksimalna, a upravo
masa polo`enog jajeta odre|uje kvalitet
budu}e matice. Zato ne sumwajte u te mat-
ice, mada se p~elari spore da li ih treba
koristiti. U ~emu je problem? Matice su
odli~ne, a mi `elimo da vr{imo selekci-
ju protiv sklonosti ka rojewu. Pokazano
je da su te matice zaista odli~nog
kvaliteta. Sem toga, ~iwenica je i da same
p~ele tog dru{tva mogu da ocene kvalitet
matice.
Ako se po{tuje nau~ni postupak
ve{ta~kog odgajawa matica, wihov
kvalitet mo`e da se pribli`i kvalitetu
rojevih matica.
U mnogim uxbenicima pi{e i da
su prinudne - prisilne matice lo{eg
kvaliteta. Na to pitawe ne treba tako
odgovarati. Me|u prisilnim maticama
sigurno je veliki broj lo{eg kvaliteta,
ali su nau~nici dokazali da mo`emo da
koristimo maticu koju su p~ele izabrale
i pustile iz
mati~waka,
dok }e sve
ostale, p~ele
same likvidi-
rati!“
-22- Savremeni principi p~elarewa 2
P~ele
biraju
~asopisa P~elar
najboqu
maticu
ilo bi logi~no o~ekivati da se
B
prva matica pojavi iz mati~waka
zasnovanog na najstarijoj larvi.
Posle izlaska takve, sigurno lo{e mat-
ice, svi ostali mati~waci bi}e
poru{eni. Na sre}u, priroda se pobrinula
da tako ne bude, aktiviraju}i dva ventila
sigurnosti.
- Prvo, ukoliko su larve na kojima
su zasnovani mati~waci starije, utoliko
se uslovi wihovog razvoja (u pogledu
ishrane) udaqavaju od uslova predvi|enih
za dobru maticu, a pribli`avaju uslovima
za obi~nu p~elu radilicu. Zbog toga se i
vreme razvoja takve jedinke pove}ava; ovo
vreme za p~elu radilicu iznosi prose~no
21 dan. Svaki taj produ`etak razvoja nije
veliki (mawi je od jednog dana), ali je
dovoqan da obezbedi dru{tvo da u ve}ini
slu~ajeva prvo iza|u matice koje su odga-
jene na mla|im larvama, a takve matice
kao {to znamo, su kvalitetnije.
Starost
larvi, 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0
dana
Broj izle-
`enih 68,6 15,7 7,8 2,0 0 5,9 0 0
matica
u%
U prilog ovoj na{oj konstataciji
idu eksperimentalni rezultati ve} pomi-
Autor:
es Milan ]irovi}
^lanak
profesor Ma{inskog
fakulteta u Kragujevcu
tekst e
je prenet iz
7 i 8 iz 1997.
godine
o
zno
r n i
-Izv pro~itajt
obave celini!
u
wanog Nikadambajeva. On je naime opitom
utvrdio da prvog dana iz prisilnih
mati~waka izlazi najve}i broj matica
odgajenih na najmla|im larvama, a znatno
mawi broj matica iz mati~waka zasno-
vanih na starijim larvama; iz mati~waka
zasnovanih na najstarijim larvama (3,5 i 4
dana), prvog dana nije iza{la ni jedna mat-
ica. Dakle, od svih matica iza{lih prvog
dana, velika ve}ina (84,3%) poti~e od
larvi `eqene starosti - do jednog dana.
-Drugo, p~ele hraniteqice su u
stawu da procene vaqanost lutki u
mati~wacima, {to p~elar nije u stawu da
u~ini, pa i kad bi neka lo{a matica
stasala da iza|e iz mati~waka, one joj
izlazak ne bi dozvolile. U tom pogledu
p~ele su skoro nepogre{ivi selekcionari
jer dozvoqavaju izlazak samo kvalitetnim
maticama. Dakle, ako se p~elama prepusti
da same odaberu neku od prisilnih matica,
one }e po pravilu, odabrati najboqu. To je
posebno va`no ako je p~eliwe dru{tvo u
kojem su odgajani mati~waci slabo, jer se
u wemu nalazi veoma mali broj dobrih
mati~waka, pa bi svaka gre{ka pri izboru
matice bila kobna. Okupqawem oko
mati~waka p~ele ukazuju p~elaru koji su
od wih najboqi: oko najkvalitetnijih
mati~waka uvek je najvi{e p~ela.
P~ele su tako|e u stawu da
naprave razliku izme|u ve} izvedenih
dobrih i lo{ih matica. Ako se matice
razli~itog kvaliteta zatvore u kaveze, a
otvori kaveza zatvore voskom, i u vosku
napravi 4-5 malih rupa, p~ele }e dati
prednost najboqim maticama i te`i}e da
ih oslobode progrizaju}i vosak i
pro{iruju}i rupice; tamo gde su matice
lo{e, p~ele }e odbiti da ih hrane, a rupe
na vosku }e zatvarati. P~ele prepoznaju
kvalitet matica na ovaj na~in, kako
prisilnih, tako i matica odgajenih na
druge na~ine.
Ovi mehanizmi daju rezultate
samo ako se p~elar ne ume{a...
 Nektar je ipak najboqa hrana za p~ele
EPIBRASINOLID
PRIRODA OSTAJE NAJBOQI P^ELAR
I RAZVI]E DRU[TAVA
Autori:
L.I. Bo y cenyk, S.V. Antimirov
MSHA, kafedra p~elovodstva
127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3 P^ELOVODSTVO br. 8 za 2000. godinu
R
entabilnost p~eliwaka je odre|ena
produktivno{}u p~eliwih
dru{tava, koja sa svoje strane zavisi
od wihove ja~ine. Zato je veoma va`no da
se zimom oslabela dru{tva, u prole}e
brzo razvijaju. To je mogu}e samo onda kada
matica intenzivno zale`e jaja, ~emu
doprinosi podra`avaju}a pa{a. Ako we
nema iz bilo kog razloga, nosivost matice
se naglo smawuje. Da do ove pojave ne bi
do{lo, p~elari su prinu|eni da vr{e
stimulativno prihrawivawe dru{tava
{e}ernim sirupom. Ali za razliku od nek-
tara, on ne sadr`i kompleks fiziolo{ki
aktivnih supstanci, neophodnih p~elama.
Jedno od wih je i brasinosteroid, jedini
steroidni hormon biqaka, koji se u
najve}im koncentracijama nalazi u gener-
ativnim delovima biqaka. Znaju}i sve
ovo, odlu~ili smo da u {e}erni sirup
dodamo nedostaju}i hormon, tj. sintetizo-
vani epibrasinolid. Re{ili smo da
doka`emo da wegovo dodavawe sirupu ne
-23-
P~ela na kadifi, foto: Ivan Brndu{i}, Bor
^lanak je objavqen u ruskom ~asopisu
deluje nepovoqno na p~ele. Sa tim ciqem
smo pratili uticaj epibrasinolida na
produ`ewe `ivota p~ela u prihrawivan-
im zajednicama.
Izolovali smo jednodnevne p~ele
karpatske rase. Kontrolna grupa je dobi-
jala {e}erni sirup (1:1), a eksperimental-
noj smo u sirup dodavali 0,2 mg hormona na
jedan litar sirupa. Rezultati izvedenog
eksperimenta su prikazani na slici.
Svakog dana smo u obe grupe pre-
brojavali uginule p~ele. Posledwe p~ele
u kontrolnoj grupi su uginule ve} {estog
dana eksperimenta (i sama ova ~iwenica
nam ve} mnogo govori o {e}ernom sirupu -
primedba urednika). Posledwe p~ele iz
eksperimentalne grupe su do`ivele
dvanaesti dan. Prema tome, p~ele sa epi-
brasinolidom u prihrani su `ivele dva
puta du`e nego p~ele u kontrolnoj grupi.
Rezultati izvedenog eksperimenta su nam
dozvolili da primenimo preparat na
p~eliwaku u vreme provo|ewa jesewe
-24-
stimulativne prihrane p~eliwih
dru{tava.
U maju (radi se o klimatskim
uslovima u delu Rusije - primedba uredni-
ka) smo sa tog p~eliwaka pripremili dve
grupe paketnih rojeva (po sedam u svakoj),
ravnopravnih po snazi (4
ulice), sa dovoqno hrane i sa
mladim plodnim maticama
karpatske rase. Dru{tva su se
dobro razvijala. Mi smo
Uginule jedinke
po~eli da ih prihrawujemo
kada je prestala pa{a,
{e}ernim sirupom (1:1), sa 1,5
litara na jedno dru{tvo.
Eksperimentalna grupa je opet
dobijala i 0,2 mg epibrasino-
lida na litar sirupa. Takvu
prihranu smo izveli tri puta
sa razmakom izme|u tretmana
od pet dana u ciqu stimulacije
zalegawa matice. Dinamika ugiwavawa p~ela:
Koli~inu legla smo 1-kontrola ;
odre|ivali pomo}u ramova,
unutar kojih je bila razapeta `ica,
~ine}i mre`u od 5h5 cm (25 cm2), koja
povr{ina pokriva 100 }elija sa}a sa
leglom. (Detaqnije o ovakvom na~inu bro-
jawa zale`enih }elija mo`ete pro~itati
na 88.-oj i 89.-oj strani u prvom delu ove
kwige, koji je iza{ao iz {tampe septem-
bra 2000. godine - primedba urednika).
Brojali smo samo poklopqeno leglo.
Rezultati ispitivawa pokazuju da
je posle stimulativne prihrane, nosivost
matice u kontroli ostala na nivou od 1000
jaja dnevno. U eksperimentalnim
d r u { t v i m a
Datum brojawa koli~ine legla
n o s i v o s t s e Grupa
uve}ala 1,7 puta i
Kontrola
dostigla 1600 jaja Opit
dnevno. ue!1-:6>3-5
Po~etkom Koli~ina poklopqenog legla u eksperimental-
juna u eksperimen- nim (opitnim) i kontrolnim dru{tvima
(broj kvadrata 5h5 cm)
talnoj grupi se
zapa`ala jo{ ve}a nosivost matica u
pore|ewu sa kontrolom. Sredinom jula,
{to odgovara po~etku glavne pa{e u
Moskovskoj oblasti, u eksperimentalnoj
grupi je nosivost matica bila prose~no
2000 jaja dnevno, naspram 1500 u kontrol-
noj grupi.
Savremeni principi p~elarewa 2
Tako|e treba re}i i da prihrana
epibrasinolidom dru{tva nije u~inila
agresivnijim, nije im pove}ala rojqivost
(procenat izrojenih dru{tava je u obe
grupe bio pribli`no jednak).
Zna~i, prihrana p~ela {e}ernim
1
2
Dani eksperimenta
2-eksperimentalna grupa
sirupom sa epibrasinolidom produ`uje
`ivot p~ela dva puta u odnosu na kon-
trolu; tako|e zna~ajno pove}ava nosivost
matica. U praksi, ostvarewe ovoga bi
dovelo do mogu}nosti dobijawa ranih
paketnih rojeva, jakih dru{tava za glavnu
pa{u, sposobnih za efektivno
opra{ivawe entomofilnih biqaka.
Veoma je prakti~no uvoditi epibrasinol-
id u prihranu p~ela koje se koriste za
opra{ivawe kultura u zatvorenom pros-
toru (staklenici), gde prema objektivnim
uslovima (visoka vla`nost, temperatura
itd.) one mogu da se
brzo razviju ubrzanim
zalegawem matice.
Treba re}i da je
epibrasinolid hor-
mon biqaka. U
prirodnim uslovima
on zajedno sa nek-
tarom obavezno dospeva u organizam
p~ela. Zato primena wegovog sinteti~kog
analoga (epibrasinolida) u gore ukazanoj
koncentraciji i ne mo`e negativno uti-
cati na `ivotne aktivnosti p~eliwe
zajednice, tim pre {to taj hormon ne
dospeva u proizvode p~elarewa.
 Za boqi kvalitet matica
NOVE METODE
ZA POVE]AWE
MASE MATICA
I TRUTOVA
Autori:
L.I. Bojcenyk, N.V. Malinovskij
Moskovskaq sel|skoho z qjstvennaq akademiq,
kafedra p~elovodstva
127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3
U
prethodnom ~lanku su objavqena
istra`ivawa, posve}ena uticaju
prihrane p~eliwih dru{tava
{e}ernim sirupom sa dodatkom epibrasi-
nolida, na du`inu `ivota p~ela radilica
i nosivost matice. Veoma je va`no i
ustanoviti dejstvo pomenutog preparata
na razvoj matica i trutova, po{to nije
iskqu~ena mogu}nost negativnog dejstva
povi{enih koncentracija ovog biqnog
hormona na wihovo polno sazrevawe, {to
bi moglo da dovede do pada snage p~eliwih
zajednica, a mogu}e i do wihovog uginu}a.
-25-
^lanak je objavqen u ruskom
~ a s o p i s u P^ELOVODSTVO
br. 1 za 2001. godinu
Za ovo istra`ivawe smo odabrali
dve p~eliwe zajednice, sli~ne po svemu.
Matice smo odgajali metodom
presa|ivawa larvi. Eksperiment je
izvo|en sredinom juna, u vreme konstantne
nadra`ajne pa{e.
I kontrolno i eksperimentalno
dru{tvo su u prole}e tri puta dobijali
{e}erni sirup, samo {to smo eksperimen-
talnoj zajednici u sirup dodavali epi-
brasinolid (i kod odgajiva~kog i kod
materinskog dru{tva) u koncentraciji od
0,2 nh0m (u koli~ini od po 1,5 litara po
dru{tvu takvog sirupa).
U kontroli smo za presa|ivawe
birali larve iz dru{tava koja nisu pri-
mala hormon, a za eksperiment, iz
dru{tava kojima smo ga davali. Svakom
dru{tvu smo dali 45 larvi za odgajawe
matica.
Procenat prijema larvi i u kon-
trolnim i u eksperimentalnim dru{tvima
je bio pribli`no jednak: kod prvih 69%, a
kod drugih 71%. Epibrasinolid je
zna~ajno uticao na masu matica. Masa neo-
plo|enih matica u kontrolnoj grupi je u
proseku iznosila 157,2 nh, a u eksperi-
mentalnoj 184,2 nh (ue=2,65), {to je za 17%
-26- Savremeni principi p~elarewa 2
vi{e nego u kontroli. Kao {to je poznato,
masa neoplo|enih matica stoji u jasnoj
korelaciji sa wihovom budu}om nosi-
vo{}u, a to je privredno najzna~ajniji
pokazateq vrednosti matica.
Ponovno presa|ivawe smo obav-
ili u drugoj dekadi jula, ali sada u
bespa{nom periodu. Sve smo radili po
istovetnoj {emi kao i u prvom eksperi-
mentu. Kriterijumi za odabir odgaji-
va~kog dru{tva su tako|e bili istovetni
kao i u prvom delu opita.
U tako postavqenom drugom
eksperimentu kontrolna dru{tva su prih-
vatila za odgajawe samo dve larve od 45
ponu|enih, a eksperimentalna 14 larvi, tj.
31%. Prose~na masa matica je i u ovom
eksperimentu odgovarala rezultatima iz
prvog opita, tj. u oglednim dru{tvima je
bila zna~ajno ve}a nego u kontrolnim.
Radi provere uticaja epibrasino-
lida na kvalitet trutova, iz kontrolnih i
eksperimentalnih zajednica smo radi
utvr|ivawa wihove mase, hvatali po 100
trutova.
Prose~na masa trutova u eksperi-
mentalnoj grupi je bila ve}a za 7,7 nh nego
u kontrolnoj (ue=6,4).
Zna~i, rezultati istra`ivawa
pokazuju da prihrawivawe {e}ernim
sirupom sa dodatkom epibrasinolida
odgajiva~kih i materinskih dru{tava,
uve}ava procenat prijema larvi u
bespa{nom periodu, i statisti~ki
zna~ajno pove}ava masu matica i trutova.
Preparat daje ovu efikasnost kada se
primewuje u dozi od 0,2 nh0m! sa 1,5-1,6
litara po zajednici u 6-7 porcija.
Posebno treba naglasiti da je
epibrasinolid biqni hormon rasta, koji
se u ve}im koli~inama nalazi u cvetnom
prahu i nektaru. Prema tome, prihraw-
ivawem {e}ernim sirupom mi dru{tvima
ne obezbe|ujemo i ovaj hormon, wima
neophodan za normalan razvoj. Iz nave-
denih ~iwenica sledi da dodavawe hor-
mona zajednicama p~ela ne samo da
koristi wihovom razvoju, ve} i su{tinski
pozitivno uti~e na privredno zna~ajne
pokazateqe.
Budu}e prou~avawe uticaja
biqnih hormona na `ivot p~ela sigurno
}e omogu}iti razradu novih na~ina rada
kojima }emo uticati na doga|awa u
ko{nici, {to }e se na kraju pretvoriti u
br`i razvoj na{e delatnosti - p~elarewa.
(Ostaje nam, naravno, samo da se nadamo da
}e nauka zajedno sa p~elarima tu ipak
biti umerena, te da }e se {to mawe upli-
tati u `ivot p~ela. Ovakva saznawa su
korisna pre svega zbog dokazivawa
p~elarima da je priroda nezamenqiva, te
da je tokom vekova p~elama obezbedila sve
{to im je potrebno. Svaka na{a interven-
cija da zamenimo bilo {ta {to je prirod-
no, kakvom ve{ta~kom tvorevinom, uvek je
u istoriji, u krajwem, propadala - primed-
ba urednika).
^uvawe praznog sa}a -27-

EFIKASNO
^UVAWE
PRAZNOG
SA]A
@alosna je ~iwenica kako sa}a, koji danas retko koji p~elar
primewuje. Fotosi su na~iweni na p~eli-
nepovratno nestaju saznawa do kojih se
do{lo pre mnogo godina. Fotografije waku Jovana Miti}a iz Ni{a, a jedna
fotografija poti~e sa p~eliwaka wegov-
ilustruju najboqi na~in ~uvawa praznog
og oca, i ura|ena je daleke
P~eliwak Jovanovog nastavci sa praznim sa}em
1942. godine. O ~emu se radi?
oca, „Bukovica“, u
Temskoj kod Pirota, Nastavci sa praznim
1942. godine. Jovan sa}em se re|aju jedan preko
drugog, a ispod i iznad wih se
postavqa `i~ana mre`a, koja
{titi od mi{eva i delimi~no
vo{tanih moqaca. Takva
Jovanov „prazna“ ko{nica se postavqa
otac na promajnom mestu, pa i na
p~eliwaku. Upravo je jaka
cirkulacija vazduha ta, koja ne
dozvoqava razvoj vo{tanih
S r e } n i q u d i moqaca cele sezone ~uvawa.
Uverite se sami-probajte!
nastavci
sa praznim sa}em

nastavci sa
praznim
sa}em

Na p~eliwaku
Jovana Miti}a BEZ HEMIKALIJA
iz Ni{a BEZ MOQACA
tel. (018) 649-487 BEZ MALTRETIRAWA
-28- Savremeni principi p~elarewa 2

SAVREMENO
ROJEWE Autor:
^edomir Jovanovi}
ul. Belopalana~ka br. 6 Telefon:
18000 NI[ (018) 59 - 00 - 75

P
~eliwa dru{tva se u prirodi

R
OJEWE U USLOVIMA VAROE
razmno`avaju iskqu~ivo rojewem. I KRE^NOG LEGLA
Rojewe je vegetativna podela (izvod iz predavawa
jednog organizma, odnosno jednog p~eli- qspg/es Lebedeva, 9. i 10. marta 1996.
weg dru{tva. Roj je savr{eni po~etak koji godine u Beogradu)
u sebi nosi sve {to je potrebno novoj (Bele{ke autora)
p~eliwoj zajednici, osim sa}a, hrane i Pre po~etka rojewa odabrati jaka
legla. Roj napu{ta maj~ino dru{tvo koje p~eliwa dru{tva, jer se samo ona mogu
bi eventualno moglo da bude i bolesno, i rojiti, i odlu~iti se na vreme da li }ete
gradi novo sa}e. Isto tako, kada opstanak rojeve formirati sa oplo|enom ili neop-
p~eliweg dru{tva bude ugro`en od lo|enom maticom ili mati~wakom.
parazita - varoe ili drugih opasnosti, Najboqe je formirati roj sa mesnom
dru{tvo napu{ta svoje stani{te, sa}e, oplo|enom maticom. Ne treba dozvoliti
hranu i leglo, usput izvr{i delimi~no da p~ele u takcim uslovima same uzgajaju
stresawe varoe sa sebe i gradi novo gnez- prisilne matice jer su lo{eg kvaliteta
do. pa ih p~eliwa dru{tva sama mewaju u 60-
Iz ovoga vidimo da je prirodno 70% slu~ajeva. Najboqe je kupiti matice
rojewe savr{eni lek za p~eliwe dru{tvo, ~iste rase. Zadr`avawe matice u kavezu 10
jer elimini{e negativne faktore iz dana, smawuje nosivost za 70%.
starog gnezda kao {to su bolesti, parazi- Vreme formirawa rojeva mo`e
ti i druge opasnosti. nastupiti u tre}oj fazi razvoja p~eliwih
P~elar mora da izvede zakqu~ak zajednica. To je period nezapo{qenih
iz ovakvog pona{awa p~ela, te da ga ugra- p~ela, samo ako je dru{tvo dostiglo 2,5 kg
di u svoju tehniku p~elarewa. p~ela ili preko 10,5 ulica p~ela DB
P~elarska literatura je veoma ko{nice. Ako se rojewe izvr{i ranije,
precizno opisala prirodno rojewe, pa se uspori}e se razvoj dru{tva. Vreme formi-
detaqima ovde ne}emo baviti. Me|utim, rawa rojeva za boqe iskori{}ewe glavne
opisano je i vi{e na~ina ve{ta~kog roje- pa{e, zavisi od nastupawa glavne pa{e.
wa, koje p~elari primewuju u praksi, a Vr{i se 40-50 dana pre pa{e ako se
koji su u suprotnosti sa vekovnim prirod- koristi neoplo|ena matica, a 2-3 nedeqe u
nim rojewem p~eliwih slu~aju kori{}ewa oplo|ene
dru{tava! matice.
Ova
revolucionarna tehnika rojewa }e, po uredniku,
dovesti do preporoda na{eg p~elarstva, wenim kori{}ewem u skladu
sa ostalim savremenim principima p~elarewa. Urednik je vi{e nego
siguran da }e p~elari Srbije autoru teksta biti zahvalni ve~no.
Savremeno rojewe -29-
U uslovima varoe i kre~nog legla plodi{te mo`e biti sasvim novo i dezin-
rojevi se formiraju bez legla. Za{to? fikovano ({to je boqe), ali i ono isto u
Zato {to se varoe nalaze 85% u kom su p~ele obitavale pre stresawa
zatvorenom leglu, a uzro~nik kre~nog
legla se mahom nalazi na sa}u. Ostale Foto:Rodoqub @ivadinovi}
varoe se nalaze na p~elama koje }emo istog
dana istretirati i sve varoe oboriti.
Zatim, roj formiramo sa mladom
oplo|enom maticom ~ime posti`emo
prednost u odnosu na prirodni roj prvenac
gde izlazi stara matica (ili mlada neop-
lo|ena) ili roj drugenac. Treba ostaviti
jedan ram sa otvorenim leglom da pokupi
zaostale varoe pa kada leglo bude
zatvoreno (12. dan) taj ram izvadimo.
p~ela. Za vreme stresawa vr{iti treti-

P
OSTUPAK ROJEWA KOD DB
KO[NICE
praksa autora
Ovaj postupak se uglavnom
koristi posle bagremove pa{e, tj. u vreme
kada zajednice i tako naj~e{}e rojimo.
U ve~erwim satima odabrano jako
p~eliwe dru{tvo dobro nadimiti i
sa~ekati da se p~ele nasi{u meda. Ako u
ko{nici nema zna~ajnijih zaliha meda,
takvo dru{tvo istoga dana prihraniti sa
2 litra sirupa. Zatim, skinuti nastavke sa
medom (ako ih ima). Maticu uni{titi ili
izdvojiti, pa sve p~ele sa ramova stresti u
prazno plodi{te, koje se nalazi na istom
mestu gde se dru{tvo i ranije nalazilo. To
Foto:Rodoqub @ivadinovi}
rawe prskawem protiv varoe, ili na dowu
stranu poklopca zaka~iti dve fluvali-
natne letvice. (Tako|e se mo`e
upotrebiti i Apitol - primedba uredni-
ka). Ramove sa medom i leglom bez p~ela
rasporediti u druge ko{nice, a nastavke
sa medom odneti na vrcawe. Zatim, staviti
poklopac i krov. P~ele }e se nahvatati
ispod poklopca i formirati oblik
sli~an kao u prirodnom rojewu. Posle 24
~asa (sutradan uve~e)
na leto jednostavno
pustiti mladu
oplo|enu maticu
staru 15-20 dana ili
je dodati u kavezu
koji je zatvoren
voskom, na ramu sa
otvorenim leglom, a ostali prostor
ispuniti ramovima sa satnim osnovama.
Ako se matica slobodno pusti, posle 12

sati (sutradan ujutru), podi}i poklopac sa

rojem, odstraniti trake protiv varoe, pa u
plodi{te pore|ati satne osnove, a zatim
polako roj koji se
dr`i na poklopnoj
dasci stresti preko
ramova, pa poklopi-
ti plodi{te. Na pok-
lopcu gde se uhvatio
roj }emo najverovat-
nije na}i 2-3 mala
novoizgra|ena sata
sa nekoliko jaja.
Drugog dana po
ubacivawu satnih
-30-
osnova po~eti sa prihrawivawem sirupom
1:1 da bi p~ele {to br`e gradile sa}e, ako
nema dovoqno nektara u prirodi.
Tokom izgradwe sa}a p~elar
treba da vodi ra~una da gnezdo ne bude
blokirano, tj. da p~ele ne ostanu bez neiz-
gra|enih satnih osnova, te da vi{e nemaju
gde da lu~e vosak i grade sa}e. Tada se radi
deblokade oduzimaju izgra|eni ramovi, a
dodaju satne osnove. Za 10-12 dana takvo
dru{tvo }e izgraditi 10-15 ramova, a mat-
ica zalegnuti 6-8 ({to zavisi od
deblokade).
Kada se postigne ovaj nivo razvo-
ja, treba izvr{iti umno`avawe odnosno
ve{ta~ko rojewe prostom deobom na dva
dela. U jednom delu ostaje matica a drugom
u kavezu dodajemo pripremqenu mladu
oplo|enu maticu staru 15-20 dana. Maticu
dodajemo delu koji se odnosi sa
dotada{weg mesta. Na starom mestu ostaje
matica sa svim izletnicama i uglavnom
otvorenim leglom. Pro{irivawe vr{imo
dodavawem satnih osnova i uvek sipamo
sirup za brzu izgradwu sa}a. Za slede}ih
10-15 dana, {to zavisi od unosa i
deblokade, ko{nica }e biti puna novoiz-
gra|enih ramova i p~ela bez varoe.
Ista Nova
ko{nica, izrojena
koja ko{nica,
ostaje sa na novom
svojom mestu i
maticom sa novom
na istom maticom
mestu u kavezu
slobodna
u kavezu
matica
matica
Drugi primer:
Ako se p~ele nalaze negde na pa{i
van stacionarnog p~eliwaka, a `elimo da
formiramo izvestan broj rojeva, iz
najja~ih dru{tava u prazan nastavak
istresamo p~ele sa ramova otvorenog
Savremeni principi p~elarewa 2
legla i odvozimo na stacionarni p~eli-
wak. Ako raspola`emo takvim uslovima,
mo`emo ih 24 ~asa dr`ati u podrumu.
Daqi postupak je isti.
Zakqu~ak:
1) Ovim postupkom smo se
zna~ajno pribli`ili prirodnom rojewu i
aktivirali biolo{ki impuls (nagon)
p~ela, tako da dru{tvo 5-7 puta br`e
gradi sa}e, sakupqa hranu i uspe{no odga-
ja leglo.
2) Dobili smo dva roja a od wih }e
veoma brzo stasati dva p~eliwa dru{tva
o~i{}ena od varoe, sa oplo|enim mladim
maticama, koje po~iwu odmah intenzivno
da zale`u.
3) Dobili smo ~isto mlado sa}e,
zdravo leglo i ~ist med. P~ele smo treti-
rali u trenutku kada u ko{nici nije bilo
ni sa}a ni meda, te nema zaga|ewa novoiz-
gra|enih ramova. Skoro dve godine nema
potrebe za bilo kakvim tretirawima.
(Pri intenzivnim selidbama, ovaj period
se skra}uje na oko godinu dana {to se ti~e
varoe - primedba urednika). Sam Lebedev
ka`e: Svake dve godine mewati sa}e.
(Ovde se zaista javqa izvanredna
mogu}nost zamene sa}a svake dve godine,
{to umnogome umawuje razvoj bolesti i
parazita, a p~elama pove}ava produk-
tivnost za par desetina procenata ili i
vi{e, zavisno od uslova i znawa p~elara.
Radi se o slede}em. Mo`e se svake godine
polovina dru{tava na p~eliwaku na ovaj
na~in stresti u prazne ko{nice, a svo
leglo iz wih prebaciti na drugu polovinu
ko{nica, koje }emo sa toliko legla seli-
ti na neku od narednih pa{a. Detaqnije o
tome }e urednik ve} op{irnije pisati -
primedba urednika).
P
OSTUPAK ROJEWA
FARAROVOM ILI LR
KO[NICOM
P~ele treba istresti u dva prazna
nastavka (LR ili FARAR). Daqi postupak
je isti, samo treba voditi ra~una o blagov-
remenoj deblokadi nastavaka. Vaditi
izgra|ene ramove (jer p~ele brzo grade), i
vr{iti delokaciju - gore poklopqeno
leglo, a dole otvoreno.
Savremeno rojewe -31-
Kada p~ele izgrade
oba nastavka i dobijemo 8-9
PROFESORI LEBEDEV I KRIVCOV
ramova legla, vr{imo rojewe SA AUTOROM
deobom, s tim {to jedan nas-
tavak sa maticom ostaje,
kojem dodajemo odozgo nas-
tavak sa satnim osnovama. U
sredini novododatog nas-
tavka stavqamo ram sa
zatvorenim leglom.
Drugi nastavak sa
p~elama i vi{e zatvorenim
leglom pomeramo na novo
mesto i stavqamo na
podwa~u. Dodajemo u kavezu
mladu maticu na ramu
otvorenog legla a odozgo nas-
tavak sa satnim osnovama ili izgra|enim pus stavqamo ramove sa poliranim sa}em.
ramovima koje smo dobili vr{ewem Zatim stavqamo mati~nu re{etku, pa kor-
deblokade. P~ele }e maticu veoma lako pus sa leglom i p~elama. Gore }e pre}i
primiti, jer su u tom nastavku sada samo onoliko p~ela koliko je potrebno da negu-
mla|e p~ele, po{to su se izletnice ju leglo. To je prakti~no vi{ak p~ela iz
vratile na staro mesto. doweg nastavka. Kroz jedan dan uklawamo
Ako rojeve formiramo od p~ela re{etku i zamewujemo je pregradnom - pok-
na pa{i, onda p~ele stresamo u jedan LR lopnom daskom, a kroz 24 ~asa dodajemo
ili FARAR nastavak. Kada one izgrade taj maticu gorwem telu i otvaramo leto.
nastavak sa}em, pro{irujemo ga Na taj na~in smo formirali roj
dodavawem drugog nastavka. od doweg dru{tva. Sve p~ele u dowem
dru{tvu tretiramo. Preostale varoe }e

R
OJEWE KOJE POVE]AVA u}i u ram sa otvorenim leglom kojeg }emo
PRODUKTIVNOST 60-70% kroz 12 dana izvaditi i pretopiti.
P R I POTPUNOM O D V A- Kako postupati sa gorwim
JAWU LEGLA - PO LEBEDEVU dru{tvom? Tretirawe izvr{iti desetog
dana ako smo dodali oplo|enu maticu, a
Prvi minimalni uslov za uspe{no dvadesetprvog ako smo dodali neoplo|enu.
rojewe je 2,5 kg p~ela odnosno 10,5 ulica Prazan prostor ispuniti izgra|enim
p~ela u DB ko{nici. Tri
dana pre realizacije ovog
na~ina rojewa iznad odabra-
nog dru{tva stavqamo drugi
korpus, u kome je sa}e dobro
za zalegawe, da bi p~ele
izvr{ile polirawe. Ako
sa}e ne bude ovako
pripremqeno, smawi}e se
zalegawe jaja za 70%. Posle
tri dana skidamo taj nas-
tavak, a u wega prebacimo
svo zatvoreno leglo osim
jednog rama na kome je mati-
ca. Na mesto uzetog
zatvorenog legla u dowi kor- NA P^ELIWAKU AUTORA
-32- Savremeni principi p~elarewa 2
sa}em ili satnim osnovama i stimulisati rojewe prilikom oduzimawa vi{ka
razvoj. ^etiri do pet dana pre pa{e ova mladih p~ela iz doweg dru{tva. Dru{tva
dva dru{tva spajamo ako nisu narasla na ostanu u takvom stawu i u prvoj fazi
2,5 kg uz uklawawe stare matice. razvoja dru{tava (skica 1).
Ako dowe dru{tvo naraste na 4 kg Oko 5. marta,
a gorwe na 2 kg, Snelgrovom daskom gor- kada po~iwe druga
wem dru{tvu oduzimamo izletnice jer je faza razvoja (inten-
roj anga`ovan na negovawu legla, te mu zivni rast), prvi kor-
izletnice nisu potrebne (Ova konstataci- pus skidam kako bih
ja je krajwe diskutabilna, kao {to je kra- uspostavio boqu regu-
jwe diskutabilan dvomati~ni na~in laciju mikro klime,
p~elarewa, i sve je vi{e dokaza koji mu ne jer su no}i hladne, i
idu u prilog. Ali, svako treba shodno svo- zbog lak{e manipu-
jim mogu}nostima, vremenu i ulo`enom lacije nastavcima.
radu da odabere na~in p~elarewa koji mu Dva korpusa su dovoq-
najvi{e odgovara - primedba urednika). na za jednu maticu.
Sa}e iz skinutog kor-

P
OSTUPAK ROJEWA pusa ide na topqewe
FARAROVOM (skica 2).
KO[NICOM U
TEHNICI P^ELAREWA AUTORA Skica 1
SA CIQEM POVE]AWA Kada dowe
PRODUKTIVNOSTI dru{tvo oba korpusa
napuni p~elama i
Zazimqujem dvojna dru{tva (peta leglom, vr{imo
faza razvoja dru{tava). Dowe, u tri kor- rojewe tako {to ceo
pusa (ili dva), gorwe na 6-10 ramova, retko korpus sa zatvorenim
na 12 ramova. U wemu ~uvam maticu za leglom i p~elama,
paze}i da ne prenese-
mo maticu, uzimamo i
stavqamo na gorwe
dru{tvo. Izletnice
se vra}aju dole. Za 10 Skica 2
dana iza}i }e sve p~ele iz zatvorenog
legla a matica }e taj prostor ubrzano
zalegati. Dowem
dru{tvu dodajemo
novi korpus sa
i z g r a | e n i m
r adi l i ~ k i m sa} em
ili satnim osnovama
(skica 3).
D o w e
dru{tvo, koje se
„ izrojilo“ , radi
intenzivno da bi
postiglo svoj opti-
mum u razvoju. Roj
(gorwe dru{tvo)
LEBEDEV KOMENTARI[E kojem je dodato
zatvoreno leglo sa
SISTEM RADA AUTORA p~elama, radi inten- Skica 3
Savremeno rojewe -33-
zivno da bi postiglo svoj optimum u razvo-

K
RATAK
ju od 5-6 kg p~ela. ZAKQU^AK
Za 10 dana (oko 15. aprila) vr{im
delokaciju i pro{irivawe doweg
dru{tva, tako {to na drugi korpus Istresawem p~ela simulirao sam
stavqam mati~nu re{etku, pa prazan kor- prirodno rojewe i dodao odabranu
pus sa medom i sa}em. Gorwem dru{tvu oplo|enu maticu.
izvr{im delokaciju i Snelgrovom daskom U tre}oj fazi razvoja, pojavom
oduzmem izletnice (skica 4). vi{ka mladih p~ela vr{io sam rojewe uz
Za 5-6 dana medni dodavawe matice tako da sam produ`io
nastavak }e biti pun, intenzivni razvoj do pa{e.
pa ako ima pa{e, U pa{i sam vr{io spajawe i tako
stavqamo i drugi nas- dobio preko 100% ve}i prinos.
tavak. ISKUSTVO IZ
Oko 1. maja vrcam PRAKSE
medne nastavke (ili Jedan p~elar
ih ostavqam za avgust prilikom rojewa stre-
mesec) i pakujem sawem p~ela ramove sa
medom nije podelio
dru{tvo za seobu na ostalim ko{nicama ili
prvu bagremovu pa{u, odneo na vrcawe, ve} ih je
tako {to gorwu u dva polunastavka
maticu i otvo r en o stavio na ko{nicu, ina~e
leglo sklawam i sedmu u istom redu, sa
formiram roj (skica namerom da ih po rojewu
5). vrati te da p~ele dobiju
velike zalihe hrane za
razvoj (o~igledno nije
shvatio su{tinu ove
metode - primedba
Skica 4 urednika). Kada je posle
24+12 ~asova oti{ao da
Dowe dru{tvo i svo ubaci satne osnove,
zatvoreno leglo paku-
Skica 5 zatekao je samo mali roj,
jem u ~etiri korpusa i selim na pa{u a ve}ina p~ela je nestala.
Pozvao me je telefonom
(skica 6).
optu`uju}i me da sam ga
Po dolasku na pogre{no nau~io. Rekao
izabrano mesto sam mu da i ja ne znam gde
stavqam tri prazna su p~ele, te da stavi samo
medna nastavka koje par satnih osnova.
p~ele odmah zaposeda- Kasnije je do{ao do mene.
ju (skica 7). Tokom razgovora su tele-
fonom javili da mu se na
Skica 7
Po zavr{etku
p~eliwaku pojavio roj.
pa{e, oko 1. avgusta
Oti{ao je da ga uhvati. Ali, „roj“ se uhvatio sa
svodim dru{tvo na zadwe strane ona dva polunastavka sa medom iz
tri nastavka. Od rojene ko{nice. Sve mu je bilo jasno, pozvao me
novih rojeva formi- je telefonom i izvinio se, sa pitawem {ta da
ram dvojna dru{tva, radi daqe. Rekao sam mu da rojenu ko{nicu
poja~avam slabija ispuni satnim osnovama, prinese je roju i da ga
dru{tva ili pak polako prebaci u ko{nicu. Kasnije se sve odvi-
jalo kako treba.
formiram nova
Sli~ne stvari su se de{avale i u
dru{tva. Tada mewam novim i novoofarbanim ko{nicama, pa je boqe
matice, na jedan od p~ele prvo stresti u staru ko{nicu, a kada se
Skica 6 klasi~nih na~ina. dobije leglo, prebaciti ih u novu.
-34- Savremeni principi p~elarewa 2
U
vek je bilo te{ko prihvatiti
novine, naro~ito ako ne poznajemo
uzroke koji su ih izazvali, i qude
koji su ih osmislili. ^edomir Jovanovi}
iz Ni{a, autor pomenute tehnike rojewa,
je zaista stvorio ne{to ide- Foto:
alno. Slo`iv{i delove I v a n B r n d u { i } potpunog - primedba uredni-
mozaika u skladnu celinu,
do{ao je do tehnike rojewa
zasnovane, pre svega, na ideji
Lebedeva, ali i sopstvenoj
ideji i shvatawu da staro
sa}e za novi roj predstavqa
balast mogu}e pojave
bolesti, i odr`avawa popu-
lacije varoe.
Na predavawu u
N i { u, 25. j anuara 2001.
godine, autor je izlo`io ovu
tehniku rojewa. Pitawa koja
su mu postavqana posle predavawa ukazi-
vala su na nerazumevawe su{tine princi-
pa koji ovo rojewe ~ine krajwe avangard-
nim.
Nave{}emo re~i Lebedeva i
Krivcova iz wihove kwige koju je nedavno
objavio SPOS, „Tehnologija proizvodwe
p~eliwih proizvoda“. Evo {ta oni tamo
pi{u:
„Staro sa}e u gnezdu je izvor
rasprostrawenih infekcionih i preno-
sivih bolesti. U zara`enom sa}u spore
ameri~ke trule`i ostaju virulentne
tokom 35 godina, dok spore uzro~nika
nozematoze ostaju `ivotno aktivne u sa}u
od 1,5 - 2 godine.
Pri obolewu legla, }elije sa}a su sa}a za sme{taj nektara.
ispuwene milionima i milijardama spora
razli~itih uzro~nika bolesti. Sa ostaci-
ma zaraze (trule`, askosferoza) p~ele se,
po pravilu, ne mogu izboriti, pa sa}e
postaje opasno po wihovo zdravqe.
Staro sa}e je osnovni uzro~nik
DA
{irewa askosferoze
(kre~nog legla). navedenih citata jasno da je najboqe
Dru{tva sa prete`no
tamnim sa}em 7 puta
POJASNIMO
Autor: es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}
~e{}e obolevaju od askosferoze nego
dru{tva sa svetlim sa}em.
Pri mnogim bolestima, a
naro~ito pri askosferozi, dru{tvo ne
mo`e ozdraviti samo kori{}ewem lekova,
a bez maksimalnog (~itajte
ka) uklawawa zara`enog
B o r materijala iz gnezda; ~ak i
pri najuspe{nijem le~ewu
uvek se prime}uju recidivi
bolesti. Udaqavawem iz gnez-
da inficiranog materijala
p~ele prelaze na ~isto dezin-
fikovano sa}e i gnezdo se
intenzivno obnavqa.
P~eliwi vosak godinama
gomila i toksine, kao {to su
te{ki metali i pesticidi;
oni imaju negativan uticaj na
p~ele i kvalitet proizvoda.
Sve`e izgra|eno sa}e ima samo
neznatne koli~ine radioizotopa ceziju-
ma, dok ga staro sa}e sadr`i u maksimalnoj
dozi zaga|enosti.
P~elari uvek moraju imati na
umu, da je blagovremena zamena starog sa}a
mladim sa}em osnova gajewa jakih i zdrav-
ih p~eliwih dru{tava.
Kod }elija mladog sa}a ishrana
larvi je na vi{em nivou, {to omogu}uje da
se razviju krupnije i `ivotno sposobnije
p~ele. Kori{}ewe mladog kvalitetnog
sa}a sni`ava gubitak energije kod p~ela
na stvarawu povoqnih uslova za inten-
zivnije no{ewe matice, i za pripremu
Kori{}ewe kvalitetnog sa}a u
gnezdu omogu}uje da se produktivnost
uve}a za 40-447%.
Za izvo|ewe 1 kg p~ela iz svetlog
sa}a utro{i se 2,5 kg meda, iz mrkog 2,9 kg,
a iz tamnog 3,7 kg! “
Verujem da je svima posle gore
re{ewe ono koje omogu}uje jednovremenu
zamenu svog sa}a u gnezdu dru{tva. A to
u p r a v o
obezbe|uje
tehnika
rojewa iz
prethodnog
~lanka!
Otpornost na varou -35-

] N O S TI ELA
O G U J A P ^
M U Z G O
O S N OVE OTPORNIH
I

Autor:
NA VAROU
Qspg/!Es!Gsjfesjdi!Svuuofs
Jotujuvu!gvs!Cjfofolvoef ^lanak je objavqen u ~asopisu Efvutdift
B.43:4!Mvo{!bn!Tff Jnlfs!.!Kpvsobm! za januar 1990. godine

J
edan od snova u savremenom strane, a sa druge
p~elarstvu je i otklawawe opasnosti strane ozna~ava
od varoe, parazita koji mawe vi{e sposobnost parazita da
`ivi u miru sa svojim doma}inom, kao pre`ivi dejstvo za
braula, p~eliwa va{. Varoa parazitira wega toksi~nih sup-
kako indijske p~ele u Aziji, tako i stanci.
medonosne p~ele u Americi. Me|utim, Kao {to smo
postavqa se pitawe, kakve su na{e {anse u videli, pojam rezis-
Sredwoj Evropi? tencije mo`e imati
Sintagma „rezistencija na varou“ razna zna~ewa, pa se
je nova i savremena. [ta ona podrazumeva? verovatno zbog toga u
Re~ latinskog porekla sftjtufsf svakodnevnom `ivotu nekriti~ki
zna~i pru`ati otpor. Na engleskom jeziku koristi, iako se sa pravom mnogo diskutu-
re~ sftjtubodf podrazumeva otpornost u je o rezistenciji parazita u sklopu borbe
svakom smislu te re~i, npr. elektri~nu, protiv varoe, jer smo pou~eni stra{nim
akusti~nu, aerodinami~nu itd. U psi- iskustvima sa amitrazom kod na{ih suseda
hologiji, politici i biologiji se koristi u Ma|arskoj.
kao stru~ni izraz. Mogu}i razlozi za pojavu rezis-
U biologiji pojam sftjtubodf ili tencije varoe prema hemijskim sredstvima
kako se kod nas ka`e rezistencija, ima koja se koriste za weno uni{tewe su
vi{e zna~ewa. Kod biqaka se odnosi na slede}i:
wihovu otpornost prema hladno}i, 1) Nedovoqna specifi~nost
toploti i uzro~nicima raznih oboqewa dejstva i slab efekat sredstava koja se
(gqivi~nim i sli~nim). Kada se govori o koriste za uni{tewe varoe. Kod visoke
bakterijama, pojam rezistencija se stope razmno`avawa, stopa mortaliteta
koristi kao pojam parazita je mala <95%.
koji defini{e 2) Potreba vi{estrukog
otpornost bakteri- ponavqawa tretmana u
ja prema pojedinim toku jednog leta (~esto i
antibioticima. 16-20 puta).
No, {to se 3) Ostaci (rezidue)
ti~e p~ela, on kori{}enog sredstva za
podrazumeva uni{tewe parazita u
wihovu sposobnost }elijama sa}a, posle
odbrane od bolesti dimqewa ili prskawa, te
i parazita sa jedne shodno tome stalni kon-
-36- Savremeni principi p~elarewa 2
takt pre`ivelih parazita sa
malim, za wih netoksi~nih kon-
centracija primewenog sredstva.
Posle primene insekti-
cida (naro~ito ovih protiv muva
i buva), do{li smo do skoro
neverovatnih saznawa. Naime, u
svakoj populaciji tretiranih
parazita pojavi se soj (grupa)
parazita koja je bila genetski
p r e d odre|ena na otpornos t
prema odre|enom insekticidu.
Ve} posle dve godine
vi{ekratnog tretirawa istim
sredstvom taj soj uspeva da
potisne ostale parazite date
populacije, te postaje dominan-
tan. Ali, interesantno je da se
posle tretmana soj otpornih
parazita vra}a na stari broj
(mawi udeo u populaciji).
Primena fluvalinat
traka je prakti~no bezbedna i ne
postoji mogu}nost pojave rezis-
tencije varoe prema fluvali-
natu. Ovo se mo`e argumentovati
slede}im ~iwenicama:
1) Veoma visok stepen
mortaliteta od 99%.
2) Dovoqan je samo jedan
VAROA NA TRUTU
tretman godi{we (minimum 10 generacija Foto: Ivan Brndu{i} iz Bora
parazita ne dolazi u kontakt sa ovim
preparatom). 2) Mewawem svoje fiziologije.
3) Ne ostaju rezidue jer se Kod gajewa p~ela, jedan od ciqeva
nepotro{ena supstanca uklawa va|ewem nam mora biti i razvoj rezistencije na
traka posle tretmana. varou. Moramo imati i dobar test da bi
Povoqni efekti traka fluvali- smo putem raznih pokazateqa pratili ste-
nata mogu da se izgube kada p~elar zbog pen ostvarewa tog na{eg ciqa.
odli~nih efekata po~ne da uputstvo o Zbog toga bih `eleo da opi{em
primeni mewa i prilago|ava sopstvenim ono {to se ve} do sada zna u vezi sa
uverewima (na primer, ako se stavi samo doti~nim problemom.
polovina potrebne koli~ine aktivne sup- Prvo bih naveo rad Spuifocvimfs-
stance leka). Na ovaj na~in se indirektno a iz SAD-a koji se odnosi na uzgoj rezis-
podsti~e razvoj rezistencije i direktno tentnih p~ela. Ovaj rad pokazuje da su
smawuje efekat. p~ele u razvoju rezistencije morale da
Putevi razvijawa rezistencije koriste oba gore navedena mehanizma. Sa
p~ela prema varoi su mnogostruki. jedne strane su razvile specifi~no higi-
Me|utim, moramo se ograni~iti na dosa- jensko pona{awe i otvarale poklopce
da{wa saznawa. Postoje dva osnovna meha- zara`enog legla, koje su izbacivale iz
nizma razvoja otpornosti na varou: zajednice. Sa druge strane je bilo i takvih
1) Razvojem posebne {eme dru{tava u kojima larvama nije naneta
pona{awa; prevelika {teta uprkos masivnoj zarazi,
Otpornost na varou
zbog izrazite fiziolo{ke otpornosti.
O~igledno je da se rezistencija
p~ela na varou odigrava gore navedenim
mehanizmima, {to dokazuje i Disjtujof
Qfof iz Kalifornije, koja je uo~ila da se gavawe wenog {tetnog uticaja na dru{tva.
indijske p~ele uzajamno poma`u, tj. otk-
lawaju parazita tako {to svojom vilicom
probijaju oklop parazita i potom preseku
no`ice istog kojima je bio pripijen uz
p~elu doma}ina. Usput je uo~en jedan
izuzetno interesantan na~in pona{awa
p~ela. Ona p~ela koja je napadnuta od
strane varoe, „moli“ drugu p~elu za pomo} wihovom slu~aju varoi nedostaje pokreta~
i to kontaktom putem pipaka, posle ~ega je razvoja wenih reproduktivnih organa.
ona oslobodi parazita.
Podatke o ovim istra`ivawima
mo`ete na}i u 3 izve{taja objavqena u
BEJ[-u 1987. godine.
Na{e p~ele jo{ nemaju
izgra|en ovaj mehanizam
odbrane od varoe. Me|utim, na
Tajlandu su u jedno dru{tvo
evropskih p~ela ubacili sat
indijskih p~ela. Indijske p~ele
su onda osloba|ale evropske
p~ele od varoe.
Nauka je uspela da
izdresira p~ele na jednu
odre|enu boju, kao i na vreme
hrawewa, ali na `alost jo{ ne
znamo kako da nau~imo p~ele da se Slika 1: Izmet neplodne `enke varoe
me|usobno ~iste od parazita.
Tokom vekovne borbe
pored jedne lutke p~ele radilice
protiv varoe indijske p~ele nisu
razvile ni jedan drugi mehanizam osim
navedenih.
Esftfifs i Sbui u jednom jo{
nepublikovanom radu o indijskim p~elama
navode podatke o postojawu p~ela koje
otvaraju poklopac onih }elija u kojima su
eksperimentalnim putem uba~eni mrtvi
paraziti.
Sa druge strane O/Lpfojhfs u
~asopisu JNLFSGSFVOE iz 1987. godine
tako|e navodi podatak o pojavi uni{tewa
od strane p~ela onih }elija trutovskog
legla koje su te{ko zara`ene varoom kod
indijskih p~ela. Tako u dru{tvima sa
datom osobinom varoa ima izuzetno male
{anse za opstanak.
Jo{ 1981. godine H. i L/Lpfojhfs
su ukazali na ~iwenicu da se varoa u
-37-
dru{tvima indijske p~ele razvija samo na
trutovskom leglu, a ne i na radili~kom.
Ali ovaj mehanizam ne bi bio dovoqan za
dr`awe varoe pod kontrolom i izbe-
Produkcija juvenilnog hormona je
razli~ita kod na{ih i indijskih p~ela.
To je hormon bitan za oplodwu i razvoj
larve insekata. Wega lu~e p~ele u vreme
po~etka polagawa jaja parazita. Larve
indijskih p~ela radilica u to vreme imaju
dosta nizak nivo ovog hormona, tako da u
Varoa se zato nalazi uvek na istom mestu,
i izbacuje svoj izmet samo na tom mestu,
{to je siguran znak neplodnosti te `enke
Foto: F/!Ivuujohfs
varoe, {to se prakti~no mo`e da uo~i i
golim okom. Kod radilica indijske p~ele
je zna~i nivo pomenutog hormona varijabi-
lan, dok je kod larvi trutova uvek isti.
M
E\UNARODNI PROJEKAT
IZ 1981. GODINE
Jo{ 1981. godine smo zapo~eli
jedan zajedni~ki rad na zapadnim medonos-
nim p~elama sa ciqem da se na|u razlike u
plodnosti `enki varoe (u Urugvaju,
Austriji i Dalmaciji). Pozitivan rezul-
tat smo dobili u Urugvaju kod bra~nog
para Nbsy u Nbmepobep-u. Dve godine
posle po~etka projekta sam se odlu~io da
i sam otputujem u Nbmepobep da izvr{im
definitivno brojawe. U po~etku je udeo
neplodnih `enki bio 23-90%, da bi nakon
-38- Savremeni principi p~elarewa 2
jom i unazad tri godine se ~uvaju
dru{tva bez tretmana. Razvijene
su zajednice kod kojih je fertil-
itet `enki varoe samo oko 50% (u
odnosu na uobi~ajenih 80%) i kod
istih dru{tava je evidentno
smawen stepen inficiranosti.
Ali, jo{ uvek se ne zna kako }e se
sve daqe odvijati.
No, u svakom slu~aju treba te`iti
me|usobnom prilago|avawu
(p~ela - parazit). Primer Ju`ne
Amerike nam potvr|uje da je ovo
prilago|avawe mogu}e. Za ovakvo
prilago|avawe ne bih koristio
re~ rezistencija, ve} varoa-rezis-
tencija. Sa ovom mojom konstat-
acijom se sla`e i S/!Cvdimfs.
Zasad je sigurno da se u Urugvaju
Slika 2: Stubi}i predstavqaju ukupan ne radi o selekciji p~ela, jer je za
to bilo na raspolagawu izuzetno
broj `enki varoe, a ta~kaste povr{ine malo vremena. U su{tini, na{
udeo neplodnih varoa `enki na po~etku najve}i problem i jeste u tome {to
(maj 1981. godine) i na kraju posma- n e z n a m o k a k o t r e b a prila-
trawa (novembar 1983. godine) go|avati dru{tva. Ono na ~emu se
radi u Luncu, prakti~no
dve godine bio od 75-100%. poboq{ava me|usobno prilago|avawe
Ovaj efekat nikako ne mo`e da parazita i doma}ina bez neke teorijske
bude rezultat selekcije p~ela, jer su mat- potpore. Kao {to je poznato iz izlagawa
ice sve vreme bile iste. U su{tini, ovde S/! Cvdimfs-a, koje je odr`ano u
se nije radilo o nekom specijalnom Tbbscsvdlfo-u i Tu/! Gmpsjbo-u, da se vi{e
nalazu. Posle nekoliko po~etnih instituta {irom sveta bavi ovom prob-
pote{ko}a posle prodora varoe i u lematikom, o~ekuje se da }e rezultat
Urugvaj 1979. godine, p~elarstvo nastavqa potvrditi hipotezu da se radi o razlikama
razvoj istim tempom kao i do tada, bez izme|u rasa kao i razlikama u wihovom
tretmana protiv varoe, i bez {tete. poreklu.
P~ele u Urugvaju su hibridi Standardizovana razlika izme|u
{panskih i italijanskih p~ela sa ne{to inficiranosti p~ela razli~itih rasa i
malo uticaja krawskih p~ela na genetski p~ela razli~itog porekla je odnos 1:3.
materijal. Situacija je i danas ista, Nadaqe }e se potvrditi razlika u du`ini
p~elarstvo cveta, a tretman protiv varoe latentnog perioda (koje je istovremeno
je nepoznata kategorija. Prosto je jedan od mogu}ih faktora rezistencije) i
neverovatno da se ostvario san na{ih mo`e da iznosi 14 sati. Imamo ~vrste
p~elara, i to ba{ kod p~ela evropskog dokaze da p~ele otporne na varou u Evropi
porekla. Ali se nikako ne mo`e razumeti ne moraju biti samo san p~elara!
za{to niko od nas nema dovoqno Za sada nam ostaje zadatak da str-
hrabrosti da te p~ele rezistentne na pqivo i uporno sakupqamo podatke i
varou, testira i kod nas. iskustva, sve dok nam jednog dana me|usob-
Selekcija u Evropi je do sada bila ne povezanosti razli~itih faktora ne
malo uspe{na. Radilo se sa p~elama koje postanu o~igledne.
su pre`ivele atak varoe. Na institutu u Isto kao {to smo do`iveli i na
Luncu, postoji odsek koji se bavi selekci- drugim poqima biologije p~ela!
Izvitopereni status p~eliweg zdravqa
IZVITOPERENI
STATUS P^ELIWEG
Autor:
-Tufwf!! Ubcfs, nau~nik i p~elar,
jedan od najpoznatijih u~enika
profesora D/M/Gbssbs -a, pisac
najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u za oktobar 1994. godine
N
edavni uvodnici u p~elarskom
~asopisu Cff! Xpsme, koji
izra`avaju zabrinutost za
p~eliwe zdravqe u svetu, ilustruju veliki
problem sa kojim se suo~avaju p~elari,
slu`benici razli~itih vlada i ostali
poslenici p~elarstva.
Ovi problemi se otprilike mogu
opisati kao neprihvatawe nau~nih infor-
macija kako od strane p~elara tako i od
zakonodavaca po pitawu p~elarstva. Ovo
je po meni veoma nesre}na okolnost.
Izne}u vam slede}e primere
sada{wih vladinih i p~elarevih pristupa
koji su neta~ni.
1
P~eliwa dru{tva u kojima ima
prouzrokova~a ameri~ke kuge
(Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf) moraju da se
uni{te plamenom. Tretirawe zara`enih
dru{tava prikriva problem, a kasnije }e
tretirano sa}e biti prebacivano u zdrava
dru{tva i na takav na~in }e se bolest
{iriti. I {to je jo{ i najgore, uzro~nik
bolesti }e vremenom postati rezistentan
na lekove, a postoji i opasnost zaga|ewa
meda hemikalijama.
2
P~eliwa dru{tva napadnuta varoom
moraju se tretirati hemijskim sred-
stvima protiv varoe. U suprotnom,
uginu}e sva zara`ena dru{tva.
3
P~eliwa dru{tva zara`ena evrop-
skom trule`i, kre~nim leglom i
drugim bolestima moraju biti
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 10/1996.
-39-
ZDRAVQA
uni{tena, ili se sa}e mora redovno
mewati da bi se redukovala pojava bolesti
i tako daqe...
(Sve ove konstatacije koje Ubcfs
naziva neta~nim su u stvari ta~ne, ali
pravilnim radom sa p~elama, dugogo-
di{wom selekcijom i zalagawem svih
p~elara, mo`e se do~ekati dan kada }e sve
tri tvrdwe mo}i da se podvedu pod kvali-
fikaciju neta~nog. Tome naro~ito idu u
prilog istra`ivawa koja pokazuju da u
svakom dru{tvu postoje spore ameri~ke
kuge, ali ne dolazi do razvoja bolesti zbog
jednog ili vi{e faktora koji uti~u na
rezistenciju. U svakom slu~aju, antibi-
otike treba dr`ati {to daqe od ko{nice,
a vr{iti upornu masovnu selekciju, koju
na sre}u, u ovom slu~aju, mogu da obavqaju
svi p~elari - primedba urednika)
S
vi ovi primeri ukazuju na ono {to
ja nazivam „iizgori i uni{ti“ men-
talitet.
Budu}i da nas ameri~ka kuga
prati od davnina, pa i od identifikacije
wenog uzro~nika od strane Xijuf-a, i ne
pokazuje nikakav znak da }e se izgubiti u
istoriji, tematika ovog ~lanka }e biti
upu}ena primarno na ovu bolest. U
su{tini, provedeno je mnogo istra`ivawa
o ameri~koj kugi, kojima su se bavili
nau~nici {irom sveta. Ne}u da se bavim
svim ovim radovima, budu}i da je o wima
raspravqano u mnogim kwigama i
-40 -
bro{urama koje su imale velike tira`e i
bile dostupne svima. Samo }u prezento-
vati nekoliko poznatih ~iwenica.
Bolest nije naro~ito zarazna
budu}i da prihrawivawe dru{tava
{e}ernim sirupom ili medom koji sadr`i
500 miliona spora prouzrokova~a
ameri~ke kuge, retko dovodi do infekcije.
Najsigurniji na~in da se zarazi dru{tvo
osetqivo na izaziva~a kuge jeste da se u
wega ubaci sa}e ili par~e sa}a sa najmawe
75 }elija zara`enih kugom.
Zara`avaju se prvenstveno mlade
larve, mla|e od 24 ~asa, i one obi~no
zahtevaju prili~no veliki broj spora za
ostvarewe zaraze, ali postoje zna~ajne
genetske varijacije koje se odnose na
zahtevani broj spora koje mogu dovesti do
infekcije mlade larve, kako bi ona uginu-
la od ove opake bolesti.
Nijedna zemqa nije uspela da eli-
mini{e ameri~ku kugu ~ak i uz primenu
najintenzivnijih i najskupqih inspekci-
jskih programa, ali su zato neke stigle
blizu ovoga ciqa. Za pribli`no 30 godina
do 1960. nekoliko dr`ava u SAD-u,
naro~ito uspe{ne Wujork i Ohajo, su uspe-
vale da svako dru{tvo podvrgnu inspekci-
jskoj kontroli dva puta godi{we, i smaw-
ile su pojavu bolesti na mawe od 1% pre-
Iz b r o { u r e : N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v , higijenskog pona{awa p~ela,
S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . adana
F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j pona{awe.
Savremeni principi p~elarewa 2
gledanih dru{tava.
Sigurnosne procedure koje zahte-
vaju pregled p~eliwaka, i ustanovqavawe
nepostojawa infekcije ovom bole{}u, pre
isporuke paketnih rojeva, su u stvari
farsa i nemaju smisla budu}i da je
nemogu}e da se izaziva~ kuge prenese
{e}ernim testom u kavezima sa maticama,
ili pak sirupom koji se u transportu daje
paketnim rojevima zatvorenim u kavezu.
Genetska otpornost na ameri~ku
kugu je dokumentovana mnogo puta otkako
ju je prvi put dokazao Qbsl 1936. godine
(Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm, januar 1936. i janu-
ar 1937.). Nauka o uticaju genetike je
oti{la velikim koracima napred od kako
je 1934. godine es! Xbmufs! Spuifocvimfs
demonstrirao postojawe dva gena koji
odre|uju higijensko pona{awe koje je
jedan od mehanizama odgovornih za rezis-
tenciju na ameri~ku kugu, jer postoje i
drugi faktori.
Postojawe p~ela sa higijenskim
pona{awem mo`e da se lako i jeftino
utvrdi umetawem u gnezdo dela sa}a sa
leglom ubijenim zamrzavawem. Brzo
odstrawivawe (za vreme kra}e od 48
~asova) ukazuje na to da je zajednica sa
higijenskim p~elama. Ako je potrebno 3-5
dana da bi p~ele uklonile mrtvo leglo,
zna~i da postoje samo tragovi
ako je potrebno vi{e od 6
p~ele nemaju higijensko
Prema mom iskustvu, od
svih dru{tava do sada testi-
ranih na ovaj na~in, nije bilo
vi{e od 10% zajednica sa
higijenskim pona{awem.
Svim p~elarima treba da
bude ciq uve}awe frekven-
cije pojavqivawa gena odgov-
ornog za higijensko
pona{awe u op{toj popu-
laciji p~ela. Edukacijom,
testirawima i zamenom mati-
ca onima iz higijenkih sojeva,
frekvencija ovih gena }e se
pove}ati. Soj otporan na
ameri~ku kugu, otporan je i
na evropsku, a to je i jedin-
Izvitopereni status p~eliweg zdravqa
stven na~in eliminacije kre~nog legla.
Dopunski, a mo`da i od ve}e va`nosti
jeste pojava da higijenski sojevi otvaraju i
}elije u kojima je varoa.
Kako se sve ovo mo`e posti}i?
Prvo, relevantni dr`avni poqoprivred-
ni p~elarski inspektori moraju da se
obu~e za kori{}ewe ve} opisanog testa.
Zakon mora da se promeni, kako bi odgaji-
va~i matica odgajali samo matice higijen-
skih sojeva. Sve p~elare treba stim-
ulisati da testiraju wihove p~ele svake
godine istim pomenutim testom, i da
odstrawuju matice koje ne daju higijenske
zajednice.
Kao nastavak ovog programa,
posle wegove primene od najmawe 5 godi-
na, svim zajednicama treba dodati sa}e sa
75 }elija legla zara`enih kugom, posle
~ega }e se eliminisati sve p~ele koje
DODATNE INFORMACIJE
Izvod iz ~lanka urednika objavqenog u ~asopisu Matica
broj 8, za septembar 1999. godine
Decenijama unazad se leglo zam-
rznuto tokom 24 sata, stavqa u dru{tvo, pa
ako je higijena u ko{nici dobra, to leglo
(oko 160-200 }elija) dru{tvo odstrani u
meri od najmawe 95% za narednih 48
~asova, a ako nije, i za vi{e od 7 dana.
Tqjwbl i Sfvufs su uradili jedan
test. Postavili su po ~etiri dru{tva na
palete, od kojih su dva bila iz higijenske
selekcione linije, a dva nisu. Higijenske
p~ele su imale mawe varoom zara`enog
legla i mawe samih varoa. Ali, {to je za
nas najva`nije, p~ele koje nisu iz higi-
jenske linije su donele 26% mawe meda, u
odnosu na selekcionirane p~ele.
Kori{}ena je italijanska rasa p~ela, a
higijensko pona{awe postoji i kod drugih
rasa, naro~ito kod krawske i kavkaske.
A nedavno su u svoja selekcioni-
rana dru{tva uneli par~e sa}a koje je u
}elijama imalo larve obolele od
ameri~ke kuge! Higijenske p~ele su tako
o~istile sa}e, da su ga ~ak izgrickale do
-41-
podlegnu bolesti, bilo ameri~koj ili
evropskoj kugi bilo kre~nom leglu, i tako
}e se posti}i i delimi~na kontrola varoe.
Mislite li da je ovo isuvi{e drasti~no?
Uporedite to sa drasti~nom reakcijom
javnosti prema pretpostavqenom ~istom
medu kada se u wemu pojave tragovi
hemikalija, teramicin ili fluvalinat.
I na kraju, ja ne pi{em ~isto teo-
retski, po{to isto primewujem na mojim
dru{tvima ve} 15 godina. Od dva prijate-
qa sam uzeo zajednice drasti~no zahva}ene
ameri~kom kugom. Zamenio sam matice
mojim, i dodavao teramicin sve dok sa}e
nije o~i{}eno.Zatim sam te kontamini-
rane ramove razdelio svojim dru{tvima.
Sve do danas, prvog jula 1994. nisam prime-
tio nikakvu bolest, osim varoe u ni jednom
mom dru{tvu, kao ni u onim zara`enim
koje sam dobio pre vi{e od jedne godine.
same satne osnove, i tako pokazale koliko
su zaista efikasne!
Es! Nbsub! Hjmmjbn (istra`iva~ka
laboratorija Ministarstva poqo-
privrede SAD u Tuksonu, Arizona) je
zajedno sa Tufwf! Ubcfs-om pokazala da
selektirana dru{tva imaju redukovan broj
larvi napadnutih varoom. Oni tvrde i da
su neoborivi dokazi koji ukazuju da dobar
program selekcije mo`e da pru`i linije
p~ela koje su otpornije na bolesti, u toj
meri da ih kontroli{u prirodno.
Pre ne{to vi{e od godinu dana
istra`iva~i u SAD-u su ve{ta~ki
zarazili higijenska dru{tva sojem
ameri~ke kuge koji je otporan na antibi-
otik Teramicin. Polovina zara`enih
dru{tava nije razvila bolest. Druga
polovina je razvila, ali je uspela sama
sebe da o~isti.
Ako je higijensko dru{tvo slabo,
i higijena mu slabi. Eto jo{ jednog razlo-
ga da dr`imo samo jaka dru{tva!
-42-
UTICAJ
ORGANSKIH
KISELINA
I
ETERI^NIH
UQA NA
UKUS MEDA
M
ravqa, oksalna i mle~na kiseli-
na, kao i timol (eteri~no uqe iz
biqke maj~ina du{ica sa jakim
antisepti~kim dejstvom) se upotrebqavaju
svuda u svetu protiv varoe i drugih
parazita medonosne p~ele. Ove prirodne
materije, kao i sve druge efikasne mater-
ije koje se upotrebqavaju u le~ewu p~ela,
ostavqaju odre|ene tragove u medu. Sa
druge strane, u ovom slu~aju one su i nor-
malno prisutne u medu. Dodatne koli~ine
koje dospevaju u med prilikom upotrebe u
p~elarstvu, su male, i nisu rizi~ne po
zdravqe qudi. Ali, postavqa se pitawe da
li uti~u na ukus meda.
[vajcarsko i evropsko zakono-
davstvo o kvalitetu hrane, kao i Dpefy
Bmjnfoubsjvt, zabrawuju bilo kakve
dodatke medu koji mewaju wegov prirodan
ukus. U ovom radu su odre|eni pragovi
osetqivosti qudskih ~ula za utvr|ivawe
pove}anog prisustva ve} pomenutih
prirodnih supstanci u medu. Rezultati se
dovode u vezu sa koli~inama koje ve}
prirodno postoje u medu.
I
SPITIVAWA
OSETQIVOSTI
^ULA
Ve}ina ispitivawa je izvedena od
strane grupe od oko 15 qudi na na{em
^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 11/1998.
Savremeni principi p~elarewa 2
Autori:
Tufgbo!Cphebopw
Wfsfob!Ljmdifonboo
Vstvmb!Cvimfs
Qfufs!Gmvsj
Qjfssf!Mbwbodiz
Federalni istra`iva~ki Institut
Odsek za p~elarstvo
[vajcarska
Mjfcfgjfme-!!4114!!Cfso-
^lanak je objavqen u ~asopisu
x fj{fsjtdd if!! Cjfofo!! .!! [fjuv
Tdd ix v oh
9/1998
institutu. Oni su bili posebno obu~eni za
rad na poqu senzorike, i radili su po
priznatom standardnom kvalitetu, akred-
itovanom prema normi TO.FO 45001. Za
testove je upotrebqen evropski bagremov
med, kao i med od bele sla~ice i {umski
med iz [vajcarske. Sa wima su ura|ena dva
probna ispitivawa:
1 ) TEST PROBA : Posude sa
medom su dobile razli~ite koli~ine jedne
od organskih kiselina (mle~na, mravqa,
oksalna) ili dodatak prirodnog
eteri~nog uqa (timol, kamfor, mentol). U
tom ciqu su kiseline rastvorene u vodi, a
prirodne materije su dodavane u odnosu
1:1000. da bi se dobila homogena masa, u
svakoj od posuda med je me{an staklenim
{tapi}em 30 minuta.
2 ) KONTROLNA PROBA: Medu
je dodavana voda ili etanol u odnosu
1:1000. I ovde je sledilo dobro me{awe u
trajawu od 30 minuta.
Od gotovih smesa, napuwene su
male plasti~ne posude sa po 10-15 grama
meda, i poklopqene.
I
SPITIVAWE MEDA
Ukus meda je ispitivan probom iz
tri ili dve posude. Pri upotrebi tri
posude uvek su se upore|ivali medovi sa
Alternativno suzbijawe varoe i ukus meda
dodatkom i bez dodatka, gde su dve probe
bile identi~ne. Osoba koja je vr{ila
organolepti~ko ocewivawe meda je
morala da otkrije med koji odstupa od
ostalih.
Pri ispitivawu sa dve posude, obe
probe su mogle da budu sa ili bez dodataka.
Pri tom je osoba koja vr{i testirawe
morala ta~no da otkrije da li su probe
istovetne ili ne. Posude sa medom su bile
-43-
Najni`a koncentracija jednog od
dodataka medu koja se ta~no mo`e prepoz-
nati, uzima se kao prag raspoznavawa
ukusa. Na primer, pri ispitivawu mravqe
kiseline u medu od borove medqike
(tabela 1) nije bila ta~no prepoznata pri
150 mg/kg, ve} na 300 mg/kg. Prema tome,
prag raspoznavawa mravqe kiseline je
izme|u 150 i 300 mg/kg.

kodirane. Svaka osoba je dobijala maksi-
malno 15 posuda sa medom po jednom mestu
za testirawe.
Zatim je signifikantnim testom
otkriveno da li su osobe koje su u~estvo-
vale u testu ta~no prepoznale razlike u
ukusu meda.
Ovo se mo`e objasniti slede}im
primerom: pri dvojnom ispitivawu
potrebno je 12 ta~nih odgovora za 15 lica
i 9 ta~nih odgovora za isto toliko lica
pri trojnom ispitivawu.
Razlika izme|u probe i kontrole
mora da bude pravilno odre|ena sa
verovatno}om za odstupawe od ta~nog od
najvi{e 5% (podatak u tabeli 0,05).
R
EZULTATI I DISKUSIJA
Rezultati se mogu videti u tabeli
broj 1. Pragovi prepoznavawa ispiti-
vanih kiselina u medu su:
-Mravqa kiselina (MrK):
300-600 mg/kg
-Oksalna kiselina (OkK):
400-900 mk/kg
-Mle~na kiselina (MlK):
800-1600 mg/kg
Ovi rezultati ukazuju na to da
mravqa kiselina ima najve}i uticaj na
ukus meda, dok mle~na kiselina najmawi.
Pri tom je od velikog zna~aja i vrsta meda.
Na primer, kod bagremovog meda, prag

P
RAG RASPOZNAVAWA raspoznavawa je na jedva polovini visine
istog u {umskom medu, koji je

supstanca ispitivani neto prag ukusa sadr`ina zabele{ke o ukusu

mk/kg med kiseline koji je ispitivan

trojni test
sa mravqom bagremov 35 150-300 kontrola: 7,5 kiseo med
kiselinom +300 mg MrK/kg: 12,5

trojni test
sa mravqom {umski 20 300-600 kontrola: 22,2 kiseo med
kiselinom +600 mg MrK/kg: 35,1

dvojni test
sa oksalnom bagremov 12 300-400 kontrola: 7,1 kiseo med
kiselinom +400 mg OkK/kg: 13,9

dvojni test
sa oksalnom {umski 12 700-900 kontrola: 26,8 kiseo med
kiselinom +900 mg OkK/kg: 44,0

test bela
sa mle~nom sla~ica 17 800-1600 kontrola: 20,3 kiseo med
kiselinom +1600 mg MlK/kg
Tabela 1: Prag prepoznavawa ukusa meda pri dodatku oksalne i mle~ne
kiseline u med
-44-
aromati~niji i ja~i, pa zato mo`e da bez
promene ukusa nosi ve}e koli~ine dodata-
ka nego slabo aromati~ni bagremov med.
U Italiji su do{li do sli~nih
pragova prepoznavawa mravqe kiseline u
Savremeni principi p~elarewa 2
samo 4 nedeqe spu{ta na vrednost od oko
500 mg/kg. Ta je koncentracija ispod praga
raspoznavawa. Zna~i da mo`e da se upotre-
bi i na prole}e.

medu, dok oksalnu i mle~nu kiselinu jo{
nisu senzorno ispitivali. U ~istoj vodi,
prag prepoznavawa za mravqu kiselinu je
10 mg/kg {to je oko 20-50 puta vi{e od onog
u medu.
G
RANI^NA VREDNOST ZA
SVE KISELINE
Kakvo zna~ewe imaju done{eni
zakqu~ci sa aspekta zakona?
Ne postoje tolerantne vrednosti

P
RIRODNA SADR@INA
KISELINA U MEDU
Med i prirodno u sebi sadr`i
organske kiseline. Koli~ine variraju u
odnosu na poreklo i vrstu meda, i to u
{irokim granicama. Sadr`aj mravqe
kiseline se kre}e od 5-600 mg/kg, oksalne
1-225 mg/kg, dok kod mle~ne iznosi 10-386
mk/kg. Pri tome, bagremov med sadr`i
mawe koli~ine ovih kiselina u odnosu na
druge vrste meda.
za pojedina~ne kiseline po{to su one
prirodni sastavni delovi meda, ali se
uzima kao krajwa granica 40 nBfr kiseli-
na na 1 kg meda. U na{em testu ova toler-
antna vrednost za sve kiseline nije bila
prema{ena. Sadr`aj pojedina~nih kiseli-
na kao i ukupan sadr`aj kiselina varira
od jedne do druge vrste meda u {irokim
granicama.
Bagremov med i med od ruzmarina
recimo, koji sadr`e 5-10 nBfr0lh kiseli-
na, teoretski mogu da prime u sebe vi{e

O
STACI ORGANSKIH
KISELINA
MRAVQA KISELINA
Pri upotrebi u jesen, sadr`aj
mravqe kiseline u {e}ernoj hrani u sa}u
raste i mo`e da prevazi|e prirodnu
sadr`inu vi{e puta. Zatim se koncen-
tracija polako sni`ava zbog isparavwa, i
u prole}e dosti`e normalne vrednosti.
Zato se i preporu~uje tretirawe mravqom
kiselinom u jesen, jer nema {tetnih uti-
caja na ukus meda slede}e godine. U
kiselina od livadskog meda ili meda od
lavande koji prirodno sadr`e 30-50
nBfr0lh. Pri propisanoj upotrebi
mravqe i oksalne kiseline, tokom dve
godine na raznim lokacijama u [vaj-
carskoj, nikada se nije prekora~ila vred-
nost od 40 nBfr0lh. Ali, sada je utvr|eno
da je ova krajwa granica od 40 nBfr0lh
koja danas va`i, ipak previ{e visoka, jer
odre|eni tipovi meda pokazuju prirodno
vi{u sadr`inu vode. Zato Me|unarodna
komisija za med predla`e da krajwa grani-
ca od sada bude 50 nBfr0lh meda.

prole}e se postupak ponavqa samo u
slu~aju potrebe, po{to ostaci mravqe
kiseline u medu ne isparavaju dovoqno
brzo, pa mo`e do}i do mewawa ukusa meda,
bilo u prole}e bilo u leto.
OKSALNA KISELINA
Posle tretirawa u jesen, koncen-
tracija oksalne kiseline u medu slede}e
sezone nije bila iznad normalnih granica.
Zato mo`e da se preporu~i wena upotreba
u jesen, bez opasnosti po kvalitet i ukus
meda.
MLE^NA KISELINA
Pri upotrebi u jesen, sadr`aj
mle~ne kiseline u zalihama hrane, odmah
po primeni ska~e na 1500 mg/kg, ali se za
P
RAGOVI PREPOZNAVAWA
TIMOLA, MENTOLA I
KAMFORA
Od svih testiranih supstanci
timol ima najve}i uticaj na ukus meda.
Pragovi prepoznavawa rastu po slede}em
redosledu:
-Timol (1,1-1,3 mg/kg)
-Kamfor (5-10 mg/kg)
-Mentol (20-30 mg/kg)
Ispitivawe kamfora daje iste
rezultate i kod obu~enih i kod
neobu~enih osoba za ispitivawe. To
pokazuje da i konzumenti bez posebne
obuke mogu da prepoznaju i male koli~ine
kamfora u medu.
I druga istra`ivawa daju sli~ne
Alternativno suzbijawe varoe i ukus meda
pragove za prepoznavawe timola (0,5 i 2,0
mg/kg) i mentola (36 mg/kg).
U vodenom rastvoru kod sve tri
supstance na{li smo povi{en prag od 0,1
mg/kg. To je 10-30 puta mawe od vrednosti u
medu.
-45-
navawa ove dve materije su na vi{em nivou
nego kod timola. Ovo je povoqna infor-
macija za p~elare. U svakom slu~aju, jo{
nije nau~no publikovana primena mentola
i kamfora u praksi.

R
EZIME

O
STACI ETERI^NIH UQA
U MEDU
Senzornim ispitivawima
TIMOL razja{weni su pragovi raspoznavawa
U [vajcarskoj va`i tolerantna prisustva i delovawa raznih supstanci na
vrednost za timol od 0,8 mg/kg. Posle tret- ukus meda. Misli se na tri organske kise-
mana Bqjmjgf! Wbs-om u jesen, u prole}nom line i tri eteri~ne supstance. Granice su
medu je izmereno najvi{e 0,5 mg/kg timola. opisane u tekstu iznad.
Ali, ako timol isparava Pri tom med sa
cele godine trajnim tret- mawom aromom pod-
manom timol-ramom nosi mawe ostatke
(pogledajte seriju ~lana- kiselina od meda sa
ka o timol-ramu u prvom ja~om aromom.
delu ove kwige - primed- Timol, kamfor i
ba urednika), mo`e do}i mentol se stavqaju
do prekora~ewa toler- u ko{nice pri
antne vrednosti. Zato bi alternativnoj
upotreba timola i wegov- borbi sa varoom i
i h s mes a trebala da delimi~no dospeva-
o s tane og rani~ena na ju i u med. Propisi
period posle vrcawa meda i to izme|u zabrawuju dodatke hrani, pa i medu, koji
avgusta i novembra. joj mewaju ukus. To zna~i da ostaci ovih
MENTOL I KAMFOR supstanci aromati~ne prirode moraju da
Mentol se pre svega upotrebqava ostanu u granicama praga raspoznavawa. U
protiv trahejnog parazita p~ela. Pri lab- praksi se moraju primewivati one metode
oratorijskom testirawu je dokazano dobro upotrebe kod kojih postoji garancija da se
varoacidno dejstvo kako za mentol, tako i ukus meda ne}e promeniti posle upotrebe
za kamfor. Senzorni pragovi prepoz- pomenutih supstanci.

ispitivana ispitivan neto prag ukusa verovatno}a bele{ke o ukusu

supstanca med mg/kg gre{ke u %o

trojni test sa bela 16 1,1-1,3 0,05 neodre|en

timolom sla~ica (nepoznat)

dvojni test sa bagremov 14 1,1-1,3 0,05 neodre|en

timolom (nepoznat)

dvojni test sa bagremov 15 5-10 0,05 ukus na memlu

kamforom na hemikalije

trojni test sa bagremov 34 5-10 0,001 jak ukus

kamforom

dvojni test sa bagremov 18 20-30 0,05 ukus na bombonu

mentolom protiv ka{qa

Tabela 2: Prag raspoznavawa prisustva timola, kamfora i mentola u medu

-46-
Detekcija
Varoe
Autor ~lanka:
S PHFSS B/!! N PSS TF
D PSOFMM V OJWFSTJUZ
3241!!D PNTUPDL I BMM
OZ!25964-!VTB
(umro 11. maja 2000)
^lanak je objavqen u ~asopisu
P
ostoji dosta dobrih tehnika
otkrivawa zara`enosti va{ih
p~ela varoom. Ve}i je problem
razlu~iti {ta se u stvari doga|a u
ko{nici, i kakvu opasnost odre|ena
zara`enost varoom predstavqa za dato
dru{tvo. U jesen, kada legla ima malo ili
ga uop{te nema, brojnost varoe ima
druga~ije zna~ewe nego u prole}e, kada
dolazi do naglog porasta broja p~ela u
va{im dru{tvima.
Za vas su interesantna dva
pitawa. Kada treba tretirati protiv
VAROA NA P^ELI
Savremeni principi p~elarewa 2
za juni mesec 1999. godine
varoe, i da li va{e p~ele poseduju
odre|enu otpornost na wu? Ovo razma-
trawe }e se dr`ati metoda i tehnika za
otkrivawe varoe, koje bi trebalo koris-
titi u praksi. Me|utim, ustanovqavawe
stepena zara`enosti u va{im ko{nicama
je te`ak posao i ne znam niti mogu na}i
bilo koga ko mi mo`e dati jasne i kon-
cizne instrukcije! Mi, na `alost, veoma
malo znamo o umno`avawu populacije
varoe u jednom dru{tvu.
Kod azijskih medonosnih p~ela
varoa prouzrokuje neka od najozbiqnijih
p~eliwih oboqewa. U SAD-u je prvi put
ustanovqeno weno prisustvo 1987. godine.
Mi danas raspola`emo dobrim hemikali-
jama za kontrolu populacije varoe, ali se
i trudimo da razvijamo p~ele koje }e biti
otporne na varou. Jedan od najte`ih
aspekata kontrole varoe jeste odre|ivawe
intenziteta zara`enosti dru{tava
varoom, kao i nala`ewe pravog trenutka
za tretirawe koje }e na najboqi na~in
kontrolisati parazite.
M
ETODE DETEKCIJE
VAROE
Postoje razli~ite metode za
detekciju varoe i utvr|ivawe nivoa
zara`enosti p~eliwih zajednica. One
ukqu~uju kako otvarawe poklopqenog
legla i uklawawe larvi iz }elija da bi se
uo~ila eventualna prisutnost varoa, kada
one postaju vidqive, tako i postavqawe
lepqivih plo~a na podwa~i ko{nice za
sakupqawe otpalih varoa (nekada i
Detekcija varoe
upotrebom mre`astih podwa~a) usled
zadimqavawa dru{tava, {to za posledicu
ima otpadawe varoe na podwa~u i weno
prebrojavawe.
Postoje varijacije u efikasnosti
pomenutih metoda, ali je tretirawe p~ela
rastvorima raznih hemikalija mo`da
najprihvatqivija metoda utvr|ivawa
nivoa zara`enosti dru{tava. Najve}a
nepogodnost prskawa rastvorima je
sporost u radu, ali i stradawe odre|enog
broja p~ela. Me|utim, alternativa je
rutinsko tretirawe p~ela, naj~e{}e dva
puta godi{we ukqu~uju}i ponekad i tret-
mane koji nisu neophodni za suzbijawe
varoe, ali zato jesu za detektovawe nivoa
zara`enosti.
V
IQU[KA ZA OTKLAPAWE
POKLOPQENIH ]ELIJA
SA]A
Viqu{ka za otklapawe sa}a je
pribli`no 17,5 cm duga alatka sa 18-20
o{trih igli~astih {iqaka, utopqenih u
plasti~ni rukohvat. Naj~e{}e slu`i za
uklawawe vo{tanih poklop~i}a sa zrelog
meda u sa}u, da bi ga izvrcali. T{bcp
(1989) je dao instrukcije za
upotrebu ove viqu{ke. On je to i
napisao, u prvom ameri~kom
dokumentu u kome opisuje
pomenutu viqu{ku koju uspe{no
koriste u Ma|arskoj za
ustanovqavawe prisustva varoe.
Za utvr|ivawe postojawa
varoe tj. wenu pojavu na {iqcima
viqu{ke, oni vade leglo viqu{kom uz
odstrawivawe vo{tanih poklop~i}a, i
tako ga izla`u pogledu. [iqci
viqu{ke su prilikom ovakvog rada
postavqeni paralelno povr{ini sa}a sa
leglom, a viqu{ka se rukom pomera po
sa}u. Na ovaj na~in se 20 do 30 lutki mo`e
odjednom izvaditi iz }elija legla. Varoa
tako postaje vidqiva na lutkama, i mo`e
se izbrojati. Tako|e mo`ete jakim
udarcem rukom u ram sa ispra`wenim
}elijama legla posti}i da preostale
varoe iz }elija padnu na unapred
pripremqeni beli papir. Ja sam uspe{no
primewivao ovu tehniku za utvr|ivawe
prisustva varoe u trutovskom leglu.
-47-
Problem sa ovom tehnikom jeste
{to ne daje dobro kvantitativno
odre|ewe broja prisutnih varoa u
dru{tvu, ali je ve} svakako razlog za
zabrinutost ako se na svakoj trutovskoj
larvi mo`e na}i po jedna varoa. Me|utim,
metoda je brza i ako na svim trutovskim
larvama prona|ete samo nekoliko varoa,
mo`ete biti sigurni da je zara`enost
varoom na niskom nivou.
E
TAR
Najpopularnija metoda detekcije
varoe jeste postupak kojim se p~ele
~etkom odstrane sa sa}a u jednu ili dve
staklene posude od po oko 200 nm!(tre}ina
pinta koji iznosi 0,56 m! ) a zatim se
poprskaju etrom. Posuda se zatvara pok-
lopcem, a onda je tresemo i okre}emo. U
ovim uslovima p~ele uginu, varoe ih zatim
napu{taju, i mo`emo ih videti na stak-
lenom zidu posude. Ova metoda sa etrom je
jo{ jedna evropska ideja, budu}i da ju je
prvobitno osmislio Cvshfuu iz Turske, a
tako|e je prvi put i opisana u ovoj zemqi
1987. godine (Cvshfuu-!Lsbou{!j!Dbqj{{j).
Dbmefspof i Uvsdpuuf (1998) su pre-
poru~ili da se ova procedura standardizu-
je kao i samo kori{}ewe etra, jer pred-
stavqa veoma efektivnu metodu detekcije
varoe. Unapred odre|en broj i te`ina
p~ela, sakupqenih vakuum mehanizmom,
zauzima polovinu ili ~etvrtinu stak-
lenog suda. P~ele se u toku dve sekunde
naprskaju sprejom za startovawe automo-
bila (dietil etar). Posuda se brzo pok-
lopi, sna`no protrese tokom 10 sekun-
di, a zatim okre}e oko svoje uzdu`ne
ose. Kada se varoe osu{e, mogu}e je i
izbrojati ih. Zavisno od pa`qivog rada sa
etrom, mogu}e su razlike u uspe{nosti od
osobe do osobe, pa se p~ele ponovo mogu
staviti u alkohol i protresti, ili u
sapuwavu vodu.
Efmbqmbof i Ippe (1997) su bili
o~igledno nezadovoqni ovom tehnikom
upotrebe etra i kvantitativnog merewa
broja varoe prisutne u dru{tvu, zato {to
su nalazili varijabilne rezultate. Ipak,
nalaz metodom sa upotrebom etra da varoe
-48- Savremeni principi p~elarewa 2
nema u dru{tvu, je ohrabruju}i vi{e nego
tuce izra`enih mi{qewa da je tretman
neophodan. Veoma je va`no godi{we doba u
kom se ispitivawe vr{i, jer je prole}no
brojawe mnogo ta~nije nego letwe kada
dru{tva imaju veliki broj p~ela.
Napomena: Etar je toksi~na sup-
stanca i treba biti obazriv pri wegovoj
upotrebi. Ja poznajem nekoliko qudi koji-
ma su nanete povrede isparewima etra.
Povrh toga, isparewa uzbu|uju p~ele, pa
sprej treba upotrebqavati daqe od
ko{nice.
R
ASTVORI HEMIKALIJA
Najboqi metod utvr|ivawa broja
varoe u dru{tvu je stresawe bilo kojih
p~ela ~etkom u stakleni sud sa otprilike
500-600 nm vru}e vode, sapuwave vode ili
alkohola (Ef! Kpoh, Spnb i Hpodbmwft
1982.). Sud se protrese, varoa otpadne sa
p~ela i mo`e se izbrojati. Alkohol je
favorit u p~elarskim istra`ivawima,
iako moje iskustvo govori da je i sapuwava
voda pribli`no isto dobra i pouzdana a
jo{ se i lako priprema.
L
EPQIVA PLO^A
ZA[TI]ENA
@I^ANOM MRE@OM
Plo~a lepqivog papira je
postavqena na podwa~u i testirana u
svrhu utvr|ivawa broja varoe i mehaniza-
ma wenog razmno`avawa i `ivqewa.
Poznato je da se tako mo`e lako utvrditi
broj otpale varoe svakoga dana, iako nisu
u potpunosti jasni svi razlozi za{to se to
de{ava. Najverovatnije je opadawe rezul-
tat samo~i{}ewa p~ela, wihovog
me|usobnog ~i{}ewa ali i tarewa o
ostale p~ele. Najve}i broj opalih varoa
na podwa~u je sposoban da se ponovo prih-
vati za drugu p~elu i tako se vrati u
podru~je sa leglom. Zadimqavawe
dru{tava posle postavqawa lepqive pod-
loge naro~ito poma`e zbacivawe varoa sa
p~ela i one padaju na podwa~u. Duvanski
dim je posebno efikasan u ovom pogledu,
iako je poznato da sli~an efekat daju i
mnogi drugi materijali koji se stavqaju u
Foto: Ivan
Brndu{i}
dimilicu, ali su znatno mawe prou~avani.
Lepqiva podloga je prepokrivena
komadom `i~ane mre`e, kako bi p~elama
bio onemogu}en pristup istoj, jer tako i
one mogu postati plen umesto varoe.
Tbogpse (1999) je vr{io ispitivawa pod
istim uslovima u Evropi i Sjediwenim
Ameri~kim Dr`avama. Zakqu~io je da
kori{}ewe lepqivih podloga usporava
razvoj populacije varoe, ali same po sebi
one nisu dovoqne da kao usamqeni postu-
pak re{e problem parazitirawa p~ela od
strane varoa. Efmbqmbof i Ippe (1997) su
pisali da je upotreba lepqivih podloga
veoma pouzdana metoda nadzora p~eliwih
dru{tava, koja nam poma`e u dono{ewu
odluke o vremenu tretirawa protiv varoe.
Vi i sami mo`ete napraviti
pomenute lepqive podloge tako {to }ete
premazati vazelinom ili nekom drugom
neutralnom ma{}u obi~an beli ili
navo{tani papir, koji ne}e apsorbovati
upotrebqeno sredstvo.
D
ISTRIBUCIJA VAROE U
KO[NICI
Posledwa studija Dbmefspof-a i
Uvsdpuuf-a iz 1998. godine pokazuje da varoe
nisu podjednako prisutne u svim delovima
ko{nice. Nivo zara`enosti me|u p~elama
koje se nalaze u delovima ko{nice gde ima
meda je upola mawi nego kod p~ela koje se
Detekcija varoe
nalaze u prostoru legla. Ovde je tako|e
statisti~ki zna~ajna razlika izme|u
broja varoe na p~elama na sa}u, i u pok-
lopqenom leglu.
Rezultati ovih posmatrawa
pokazuju da je utvr|ivawe nivoa popu-
lacije varoe najispravnije uraditi u
prole}e ili kasnu jesen, kada je najve}i
deo varoe na odraslim p~elama. Ako vi na
jedan od na~ina ustanovqavate broj varoe
u leto kada su dru{tva veoma brojna,
najboqe je da to ~inite sa p~elama
sakupqenih sa tri ili vi{e ramova legla.
Ali, uvek je mogu}e da stresawem p~ela sa
ramova legla stresemo i maticu, pa je pre-
poru~qivo da je prvo prona|emo i izoluje-
mo, pa da tek onda uzimamo p~ele za ogled.
P
^ELE U BRAZILU
Mi verujemo da je prekid gajewa
evropske medonosne p~ele uslovio pojavu
rezistentnih ili tolerantnih p~ela na
varou (Misli se na afrikanizirane p~ele
koje su prakti~no otporne na varou-
primedba urednika). I odakle su do{le
p~ele tih tako `eqenih osobina? One bi
ina~e mogle nastati kao rezultat speci-
jalnog selekcijskog programa ili posebn-
im evolucijskim razvojem autohtonih
dru{tava na datom terenu. Pravi odgovor
na ovo pitawe mo`e proiza}i iz pojedinih
zakqu~aka istra`ivawa obavqenih u
Brazilu. Me|utim, utvr|ivawe nivoa
zara`enosti varoom }e zavisiti od dobre
tehnike wene detekcije.
Foto: Ivan
Brndu{i}
-49-
Varoe ima na teritoriji ~itavog
Brazila, ali afrikanizirane p~ele pose-
duju visok stepen otpornosti na wu.
Prisustvo p~ela sa datom osobinom u
Vrazilu je ustanovqeno oko deset godina
pre wihove pojave u SAD-u. Nijedan
p~elar u Brazilu ne tretira svoje p~ele
protiv varoe. I pri najstro`im uslovima
istra`ivawa na|ene su samo tri varoe na
100 p~ela, {to je nivo koji se toleri{e od
strane p~ela. Takvo stawe nije bilo odu-
vek.
Kada je varoa prvi put ustanovqe-
na u Brazilu, p~elari su nalazili blizu 60
parazita na 100 p~ela, a re|e i vi{e. Broj
je ustanovqavan tehnikom prskawa nekim
od napred navedenih rastvora hemikalija.
O~igledno, afrikanizirane p~ele su i
prirodno pokazale rezistenciju na varou
odmah po uno{ewu u Brazil. Nije sasvim
jasno za{to afrikanizirane p~ele
pokazuju izra`enije higijensko pona{awe
od evropskih p~ela, a koje je bitno za
otpornost na mnoge p~eliwe bolesti.
Me|utim, najva`nija je ~iwenica da u
Brazilu nema uginu}a dru{tava zbog
invazije varoe, kao {to je to slu~aj u
Severnoj Americi ili u Evropi.
Trutovi su zbog
biolo{kih osobenosti
najpodlo`niji
napadu
varoe
-50- Savremeni principi p~elarewa 2

KISELINE NISU BAUK

Le~ewe varoe bez zaga|ewa meda
Nedavno su makedonski p~elari posetili p~elare zapadne Nema~ke, i
od wihovih stru~waka izme|u ostalog saznali i kako se tamo
pomo}u kiselina suzbija varoa. O tome je u ~asopisu Melitagora
(1/2001) pisao urednik istog, gospodin Aleksandar Mihajlovski

M
RAVQA KISELINA I
WENE DOBRE I LO[E
STRANE
Es Stefan Berg nam je predstavio
kao delotvornu primenu 60-85% mravqe
kiseline, i to natapawem kuhiwske krpe
koja se postavqa na podwa~u (ispod
mre`e) ili odozgo na satono{e ramova.
Oni u institutu savetuju kori{}ewe 60%-
ne mravqe kiseline. Ako se krpa postavqa
odozgo, onda se po zaposednutoj ulici
p~ela daje 2 mililitra, a ako se postavqa
odozdo, koriste se 3 mililitra po ulici u
jednom LR nastavku. Kori{}ewe ove kise-
line veoma zavisi od spoqne temperature.
Ako je mnogo toplo, brzo ispari i obrnu-
to. Kori{}ewem metode koju institut
preporu~uje (krpa), mravqa kiselina
ispari za 24 ~asa. Zato Berg nagla{ava da
se krpa postavi uve~e, kada isparavawe
startuje sporo. Va`no je i da kiselina po
stavqawu u ko{nicu ne po~ne da isparava
naglo. Da bi se to spre~ilo, u institutu
krpe stavqaju u zamrziva~ pre upotrebe. U
Nema~koj je u me|uvremenu razvijen veli-
ki broj na~ina za upotrebu mravqe kise-
line. Ali, bez obzira na kori{}eni
metod, treba o~ekivati odre|eni gubitak
p~ela, legla... ali i matica!
Zatim nam je dao sugestije koje se
ti~u nagrizaju}ih i korozivnih osobina
ove kiseline, i naglasio da moramo biti
krajwe pa`qivi pri rukovawu wome, ali i
da vodimo ra~una gde je i kako ~uvamo.

K
OMBINACIJA MRAVQE
KISELINE I MAJORANA

Zatim je upore|ivao efikasnosti

Tretirawe oksalnom kiselinom, pomo}u
velikog plasti~nog {prica.
Fotografija: Aleksandar Mihajlovski
raznih metoda upotrebe mravqe kiseline.
U wihovim istra`ivawima se kao najboqi
pokazao ve} pomenuti metod sa krpom, ali
je va`no da se on mora ponoviti tri puta u
razmaku od 3-5 dana.
Govorio nam je i o eksperimenti-
ma koje trenutno sprovode zajedni~kim
tretirawem mravqom kiselinom u bla`oj
koncentraciji (15%-na na podwa~i), i
eteri~nim uqem od majorana (na
satono{ama). Ove dve supstance jedna
drugu dopuwuju i pove}avaju efekat na
Kiseline nisu bauk
varou (efikasnost do 98%). Ovu metodu su
proverili na 1800 ko{nica u jednoj
oblasti Nema~ke, kod razli~itih p~elara
i razli~itih ko{nica, i interesantno je
da nisu dobili iste rezultate efikasnos-
ti kao {to je to bio slu~aj kod ko{nica
wihovog instituta.
Iz {prica se na kuhiwsku krpu koja je
postavqena ispod mre`e na podwa~i,
izru~uje odgovaraju}a koli~ina mravqe
kiseline.
Fotografija: Aleksandar Mihajlovski
U
POTREBA MLE^NE
KISELINE
Es Berg nam je govorio da je tret-
man mle~nom kiselinom skoro idealan za
p~ele. Radi se sa koli~inom mle~ne kise-
line, koja je otprilike ista kao ona koju
sadr`i ~a{a jogurta. Kada se uporedi sa
mravqom ili oksalnom kiselinom, ona je
daleko jednostavnija za upotrebu, a i
p~ele je lak{e podnose. Oni su uzimali
matice i izlagali ih direktnom dejstvu
mle~ne kiseline, i nisu izgubili ni jednu.
Berg nam je rekao da to isto probamo i sa
mravqom ili oksalnom kiselinom, pa
}emo videti wihove efekte na matice.
Problem sa mle~nom kiselinom
jeste u na~inu aplikacije. Na ovom prob-
lemu je es Berg mnogo radio i isprobao sve
na~ine aplikacije, u ciqu da na|e re{ewe
-51-
za izbegavawe standardne metode treti-
rawa prskawem p~ela, ali na `alost nije
uspeo da prona|e kakav drugi na~in.
On nam je kasnije objasnio pri-
menu pomo}u pi{toqa sa dozimetrom u
kome se nalazi 15%-na mle~na kiselina i
sa 8 nm se prska svaka strana ramova
pokrivenih p~elama. Za sistem potreban
za ovo tretirawe treba izdvojiti 250
EFN. Mogu da se koriste i obi~ne ru~ne
fine prskalice (za cve}e) ali je te{ko
odrediti dozu od 8 nm, i prskawe uvek biva
neravnomerno.
Zatim nam je pokazao dijagram na
kome se vidi da se efikasnost mle~ne
kiseline kre}e oko 97%, a oscilacija
efikasnosti je bila relativno mala: od
94,2% do 99,8%. Ono {to nije dobro u ovoj
metodi jeste {to zahteva mnogo vremena i
rada. Ali, daje izuzetne rezultate.
Aplikacija mora da se izvr{i dva puta u
razmaku od 5-7 dana. Uz to, tretirawe se
mo`e da obavqa samo kada u ko{nici nema
legla!
O
KSALNA KISELINA
Zatim smo ~uli ne{to i o oksal-
noj kiselini. Ona je izuzetno opasna za
rukovawe, moraju da se nose za{titne
rukavice i maske. Kasnije }ete vi{e saz-
nati o wenoj upotrebi, kada }e biti
opisana demonstracija upotrebe kako ove,
tako i ostalih kiselina.
P
RAKTI^NA PRIMENA
OKSALNE KISELINE
Nau~nici u Italiji preporu~uju
da se protiv varoe koristi oksalna
kiselina u obliku kristala i to po
slede}em receptu: 10 grama kristala i 100
grama {e}era se rastvori u 100 milili-
tara vode. Rastvor se dobro izme{a da bi
se kristali istopili, i to na 40
Celzijusovih stepeni, jer rastvorqivost
ovih kristala nije najboqa. Za aplikaciju
rastvor mo`e da se nakapava direktno na
p~ele u ulicama.
Za ovo tretirawe je najva`nija
prva doza. U Italiji, gde uglavnom
-52- Savremeni principi p~elarewa 2
koriste Dadanove ramove, preporu~uju da
se svaka ulica p~ela nakape sa po 5 nm ovog
rastvora. Kada su u [vajcarskoj i
Nema~koj, kao i u celoj severnoj Evropi,
zapo~eli tretirawe sa ovakvom dozom i
koncentracijom, mogli su da potvrde
efikasnost datog tretmana, ali su tako|e
otkrili da tretirane p~eliwe zajednice
oslabe u toku zime. Zakqu~ili su da je ta
koncentracija previsoka za sredwu i sev-
ernu Evropu. Es Bihler nije znao da nam
ka`e koja je doza optimalna za na{e pros-
tore. Mogao je da nam da preporuku samo za
sredwu Evropu: uzeti 35 grama oksalne
kiseline u kristalu, i rastvoriti je u jed-
nom litru {e}ernog rastvora 1:1 ({to je
2,6%-ni rastvor kiseline). I u Nema~koj
koriste 5 nm ovog rastvora za punu ulicu
p~ela na Dadanovim ramovima, a kod
ni`ih ramova 3-3,2 nm. Kada se ovaj tret-
nom godi{we, jer ako se jedno dru{tvo
tretira dva ili tri puta, sigurno }e
uginuti.
Dejstvo oksalne kiseline nije sis-
temsko, jer je qI kiseline suvi{e nizak
(previ{e je kisela), te je p~ele nikada ne
uzimaju. Smatra se da deluje kontaktno,
iako im jo{ nije poznat pravi mehanizam
dejstva.
Mi znamo da u Italiji tretiraju
dva ili tri puta godi{we, ali u wihovim
zajednicama legla ima tokom cele godine.
Tako oni ve} za nekoliko nedeqa u
dru{tvima imaju nove p~ele, dok u
nema~kim uslovima jedne iste p~ele `ive
i vi{e meseci (zimske). Zna~i, ako se tre-
tira vi{e puta tokom godine, tretman ne
sme da se sprovodi dva puta na istim (zim-
skim) p~elama.

P
man primewuje, krajem novembra ili u RAKTI^NA PRIMENA
decembru, p~eliwe dru{tvo pokriva MRAVQE KISELINE
izme|u 6 i 7 ramova ako je slabo i 8 do 12
ako je jako, {to zna~i da po dru{tvu Es Berg je vi{e naklowen upotre-
moramo da upotrebimo 50-60 nm rastvora. bi 3 ml 60%-ne mravqe kiseline po
Zatim smo od dr Bihlera dobili zahva}enoj ulici p~ela, nakapanoj na kuhi-
nekoliko preporuka kojih se moramo wsku krpu, i stavqenoj na podwa~u, ispod
pridr`avati pri rukovawu sa oksalnom mre`e, nego upotrebi 2 ml kiseline po
kiselinom. Kristali kiseline mogu da ulici postavqenoj na satono{ama.
prodru kroz pore ko`e {to je veliki Kuhiwske krpe su na p~eliwak done{ene u
rizik po zdravqe. Kada se rastvor pravi malom fri`ideru, i zaista su bile veoma
obavezno moramo da nosimo rukavice i hladne. P~elarka Maja Dra`i} je ~ak bez
masku za lice, da se ne bi udisala ispare- rukavica izvela tretirawe mravqom
wa. Kada se rastvori, vi{e ne predstavqa kiselinom, a na{ doma}in se zbog toga i
veliki rizik po onoga ko je koristi. naqutio i ukazao na opasnost.
Es Bihler se onda spremio da Dok je trajala demonstracija, moju
otvori dru{tvo, kako bi pa`wu je privukao radnik
procenio koliko je jako i instituta koji je otvorio
k o l i ko mu j e ras tvora jednu od susednih ko{nica,
potrebno. Procenio je da mu izvadio je ram i ne{to pre-
treba 30 ml i velikim brojavao, i u tabeli zapisi-
{pricem je krenuo da naka- vao izbrojano. Kada sam se
pava rastvor po p~elama, pribli`io, zakqu~io sam
Po wemu, efikasnost ovog ono {to mi je i sam radnik
tretmana se kre}e od 90- potvrdio, da je na tom ramu
95% i samo deo efekta se izvr{eno ubadawe 100
ostvaruje odmah po zatvo r en i h } el i ja l egl a
aplikaciji, dok ugiwavawe iglom, pa se sada, posle neko-
varoe traje nekoliko Maja Dra`i} tretira liko ~asova broje o~i{}ene,
slede}ih nedeqa. Za oksalnu p~ele bez rukavica, {to otvorene i neotvorene }elije.
je vrlo opasno.
kiselinu va`i pravilo da se Fotografija: Da, to je bio test za utvr|ivawe
wome sme tretirati samo jed- Aleksandar Mihajlovski nivoa higijenskog pona{awa.
Optimalni rok prihrawivawa
OPTIMALNI
ROK JESEWEG
PRIHRAWIVAWA
Autori:
V. I. Lebedev, V. P. Lebedeva, M. P. Solovova
NII p~elovodstva
gorod R}bnoe, Rqzanskoj obl.
U
jesen se p~ele prihrawuju u tri
slu~aja: pri nedostatku hrane u
gnezdu; zbog zamene nekvalitetnog
ili brzo kristali{u}eg meda; zbog profi-
lakse nozemoze (u mestima gde p~ele sis-
tematski sakupqaju jesewu medqiku).
Slede}i faktori imaju uticaja na
uspe{nost i kvalitet zimovawa posle
jesewe prihrane {e}erom: koli~ina
prera|enog {e}era, koncentracija
{e}ernog sirupa i vreme prihrawivawa.
Prva dva faktora su veoma
detaqno izu~ena (A.G. Mart}nov, 1978;
M.V. @erebkin, 1979; G.F. Taranov, 1986;
V.I. Lebedev i A.I. Toropcev, 1996).
Dokazano je da prihrawivawe
J d o n ed{reun{otgv an)e. k U
{e}ernim sirupom u kasnu jesen
fo
vodi u fiziolo{ko iscr-
pqewe p~eliweg orga-
nizma, skra}uje joj
`i vot i pog or{ava
r e zultate z imovaw a
(M.V. @erebkin, Q.L.
[agun, 1971). U litera-
turi se ne nalaze
eksperimentalni
podaci o uticaju roka
prihrawivawa {e}ernim
sirupom na p~eliwu zajednicu.
Da bi razre{ili odre|ene
dileme mi smo izvodili eksperimente dve
godine. Svake od godina smo formirali
~etiri grupe dru{tava od po pet zajednica
koje su u svemu bile sli~ne.
-53-
^lanak je objavqen u ruskom
~asopisu P^ELOVODSTVO
br. 7 za 2000. godinu
Prihrawivali smo ih 65% {e}ernim
sirupom u razli~itim rokovima: 18. i 30.
avgusta, 5. i 20. septembra. [e}erni med,
dobijen preradom {e}ernog sirupa od
strane p~ela smo ocewivali prema stan-
dardu i pokazateqima GOST 19792-87.
Sigurno je da na sazrevawe hrane u
ko{nici uti~u mnogi faktori: koncen-
tracija {e}ernog sirupa i wegova
koli~ina, vremenski rok wegove prerade,
ja~ina dru{tva i fiziolo{ko stawe
p~ela, vrednost temperature u ko{nici i
u spoqnoj sredini.
U vreme pa{e med obi~no sazreva
od 3 do 8 dana (u zavisnosti od koli~ine
tara i ja~ine
E optimalnim
S
to E uslovima (na pa{i
:Br N gre~ihe) med obi~no
nd sazreva oko 6 dana, dok
u{
i} se proces invertovawa
saharoze produ`ava na
10-12 dana. Kako bi
utvrdili du`inu peri-
oda invertovawa
saharoze u jesen pri-
likom prihrane 65%-
im sirupom, uzimali smo
uzorke prera|ene hrane 3, 9 i 24
dana posle prihrawivawa.
Intenzivnost udaqavawa vi{ka
vlage iz sirupa u jesen i dodavawa u wega
kisele reakcije, je prakti~no istovetna
kao i pri preradi nektara za vreme pa{e.
-54- Savremeni principi p~elarewa 2
Ve} kroz tri dana posle wegovog unosa u
}elije sa}a, sirup po kiselosti i sadr`aju
vlage odgovara zahtevima GOST-a. Prema
tome, najve}u koli~inu vode iz sirupa
p~ele uklawaju u prva tri dana
ru
{ e} e
prerade. Za slede}ih
{est dana sadr`aj
n a
vode se sni`ava
e le
u proseku samo ~ nepoklopqen-
n a 4 % i na P im }elijama
d a qe prak-
ti~no ostaje
neizmewen.
Kiselost
hrane je posle
tri dana prerade
3,7 a kasnije se ta
vrednost smawi na samo 0,1.
Bitne su uo~ene razlike u
du`ini inverzije saharoze. Tri dana posle
prihrane u prera|enoj hrani smo na{li u
proseku oko 23% saharoze. Za narednih
{est dana koli~ina redukovanih {e}era
se uve}ala na samo 7,6% (q<0,95). Sigurne
razlike ovog parametra su se ispoqile
posle 21. dana. Tada sadr`aj saharoze u
prera|enoj hrani nije prelazio 10%.
Prema tome, biolo{ki potenci-
jal p~ela za inverziju saharoze je dosta
ni`i u jesen nego u leto. To se mo`e objas-
niti nizom faktora.
U jesen u dru{tvu ima 2,1-2,4 puta
mawe p~ela nego leti. Aktivnost inver-
taze u septembru je zna~ajno ni`a nego u
julu (mesec dobrih pa{a u Rusiji - primed-
ba urednika). U jesen, u periodu davawa
sirupa, u gnezdu se nalazi veoma malo
legla, koje ne zauzima veliku povr{inu,
{to je ujedno jedna ograni~ena zona
povi{ene temperature. Najve}a aktivnost
invertaze je pri temperaturi od 34-35oD, a
ona je u tom periodu stabilna samo u
blizini legla. Nije slu~ajno da p~ele ba{
u tu zonu odmah po unosu privremeno skla-
di{te kako nektar tako i {e}erni sirup.
Kroz jedan dan u skladu sa procesom
zgu{wavawa unete hrane, p~ele je prenose
na mesta udaqenija od legla. Nismo
ustanovili uverqive razlike
u kvalitetu hrane dobi-
jene od {e}era, u
poklopqenim i
sa}a.
Smatra
se da je pok-
lapawe meda
vo{tanim pok-
l o p ~ i } i m a
pokazateq okon~awa
biohemijskih procesa pri
preradi nektara u med. Nezreli med se
odlikuje povi{enim sadr`ajem vode (vi{e
od 21%) i saharoze (vi{e od 10%). Ovo
gledi{te je ta~no za prirodni med, koji
p~ele prave od nektara za vreme glavne
pa{e. Hrana, pripremqena u jesen od
{e}ernog sirupa, uzorkovana iz
zape~a}enih i nezape~a}enih }elija, nije
pokazivala zna~ajne razlike ni po jednom
od prou~avanih pokazateqa.
Glavni faktor koji uti~e na
zape~a}ivawe, jeste sadr`aj vode u medu.
P~ele po~iwu da poklapaju {e}erni med
kada sadr`i 15-21,9% vode. Wegovo sazre-
vawe se nastavqa i ispod vo{tanih pok-
lop~i}a (Ova tvrdwa je bar za urednika,
jedan sasvim novi aspekt p~elarstva.
Vi{e puta sam ~uo od pojedinih starijih
p~elara kako ne vrcaju bagremov med sve
do jeseni, jer samo tada dobijaju zaista
kvalitetan med. Me|utim, nisam prih-
vatao wihov stav, jer nije bilo nau~ne
potvrde u meni dostupnoj literaturi.
Zaista sam detiwasto sre}an zbog ovog
saznawa, i izviwavam se pomenutim
p~elarima koji su empirijski do{li do
ovakvog podatka, jer im nisam verovao.
Iskustvo je krov ku}e znawa - primedba
urednika). Da zakqu~imo: po~etak pokla-
pawa }elija sa hranom opredequje wena
vla`nost.
Invertovawe saharoze u jesen
prakti~no jednakom intenzivno{}u
napreduje kako u poklopqenim tako i u
Optimalni rok prihrawivawa
nepoklopqenim }elijama. U tom delu
godine p~ele zna~ajno mawe poklapaju
hranu, nego leti, {to se obja{wava
wihovom malom brojno{}u, mawom
sposobno{}u lu~ewa voska i gradwe sa}a
(Uz to, nema dovoqno p~ela starosti od 8-
10 dana, a to su upravo p~ele koje u najve}oj
meri poklapaju med - primedba urednika).
P~ele u jesen prime obi~no
veliku koli~inu sirupa, i to u jednom ili
u dva obroka, za veoma kratko vreme.
Verovatno, kod malog broja p~ela to
doprinosi nezna~ajnom aktivirawu
vo{tanih `lezda. Po{to p~ele brzo
prestaju sa unosom novih koli~ina sirupa,
~iji prenos iz hranilica u ko{nicu kod
wih stvara iluziju pa{e, prekida se
lu~ewe voska. U jesen ~ak i hranu sa mini-
malnom vla`no{}u p~ele ne poklapaju
u potpunosti.
Ustanovqeno je da
rokovi jeseweg
prihraw-
i v a w a
{ e } e r n i m
sirupom zna~ajno
uti~u na proces inver-
tovawa saharoze, na
wenu koli~inu u zim-
skoj hrani, i posle-
di~no, na kvalitet
tih zaliha, kao i na
intenzivnost pokla-
pawa }elija sa
{e}ernim medom,
wegovu kristalizaciju
i rezultate zimovawa. U
hrani koju su p~ele
pripremile od 65%
{e}ernog sirupa sredinom i
krajem avgusta, mnogo je vi{e
S A D E-a APIMONDIJE i ~ i n a
prostih {e}era (q>0,99), i
zna~ajno mawe saharoze (q>0,99), nego u
hrani od istog takvog {e}ernog sirupa,
koji je prera|en od strane p~ela po~etkom
i sredinom septembra. Sadr`aj saharoze
se prose~no uve}ao u septembarskoj
prera|enoj hrani za 2,7 puta (u avgus-
tovskoj je bilo 8,1% saharoze, a u septem-
barskoj 21,9%).
Analiza {e}ernog meda, koji su
p~ele spremile u raznim periodima
-55-
godine, i uzorkovanog po~etkom zimovawa,
je pokazala da se i u tom slu~aju javqaju
statisti~ki zna~ajne razlike u koli~ini
prostih {e}era (q>0,99) i saharoze
(q>0,99). U hrani pripremqenoj u septem-
bru, saharoze na po~etku zimovawa ima
vi{e za 2,5 puta (19,4%) nego u hrani
pripremqenoj u avgustu (7,9%). Samo je
{e}erni med pripremqen u avgustu odgo-
varao zahtevima GOST-a. Treba re}i i to
da {to se kasnije u jesen pribegne
prihrawivawu, to p~ele mawu povr{inu
dobijenog {e}ernog meda poklapaju
vo{tanim poklop~i}ima.
Analiza {e}ernog meda,
koji su p~ele spremile u razn-
im periodima godine, ali
uzorkovanog krajem
aprila, pokaza-
la je da su i
koli~ina
prostih
P^ELA
U
RAJU
{e}era
i kol-
O A P I T E R A P I J I saharoze ostali
na nivou sa po~etka
zimovawa. Zna~i, inverzija saharoze u
}elijama sa}a zimi prestaje zbog niske
temperature. Najverovatnije, inverto-
vawe se obavqa samo kada je temperatura
meda vi{a od 25oD.
Nisu utvr|ivane razlike kako u
koli~ini vode tako i u kiselosti
{e}ernog meda, dobijenog u raznim peri-
-56- Savremeni principi p~elarewa 2
odima godine, tj. rokovima prihrawivawa
{e}ernim sirupom.
Ustanovqeno je jasno pravilo
intenziteta kristalizacije zimske hrane
u zavisnosti od koli~ine saharoze u woj,
roka prihrawivawa {e}ernim sirupom,
kao i postojawa ili odsustva vo{tanih
poklop~i}a.
[to se kasnije u jesen prihrawuje
{e}ernim sirupom (prihrawivali smo 18.
avgusta i posle 20. septembra) to vi{e ima
saharoze u prera|enoj hrani, ~ak 6,8 puta
vi{e (3,9% prema 26,4% kod kasnijeg roka
prihrawivawa), i to je vi{e }elija ostalo
nepoklopqeno, pa je na kraju pove}an za
4,7 puta i stepen kristalizacije u
prole}e.
Zna~i, rokovi prihrawivawa
{e}ernim sirupom u jesen zna~ajno uti~u
na nivo invertovawa saharoze, wenu
koli~inu u zimskim zalihama hrane, kao i
na intenzitet poklapawa hrane dobijene
prihrawivawem, ali i na wenu kristal-
izaciju, {to sve zajedno, opet uti~e na
rezultate zimovawa p~eliwih zajednica.
U uslovima Centralne Rusije, da bi
obezbedili uspe{no zimovawe, deo
prirodnog meda moramo zameniti
{e}ernom hranom ne kasnije od kraja
avgusta.

KOJE P^ELE
PREUZIMAJU SIRUP
IZ HRANILICE
Ovo je jedan od kontroverznijih problema u p~elarskoj liter-
aturi. Urednik je u ciqu wegovog razja{wewa postavio takvo
pitawe profesoru Lebedevu na predavawu u Ni{u 17. i 18.
marta 1999. godine. Evo {ta je Lebedev odgovorio!

P
ona{awe p~ela pri uzimawu siru- puta ve}a nego kod starijih p~ela. Mlade
pa mo`e veoma naglo da se mewa. p~ele ula`u ogroman napor da bi pre-
To zavisi od vremena, od sezone, radile dodati im sirup.
koli~ine i koncentracije sirupa. Veoma je interesantno, a pojedini
Ako se daje veoma mala doza p~elari to i znaju, da p~ele iz hranil-
sirupa od 200 do 300 ice {e}erni sirup prenose na
grama, po pravilu ga razli~ite na~ine do gnezda. U poje-
uzimaju stare p~ele. dinim slu~ajevima svaka p~ela
One tada sirup preuz- ide do hranilice i donosi sirup
mu, donose ga iz do gnezda gde ga sama odla`e u
hranilice u gnezdo, i sa}e. U narednom slu~aju p~ela
predaju mladim preuzima sirup iz hranilice, ali
p~elama koje }e ga ga predaje drugoj p~eli. [etwa je
preraditi i smestiti u ina~e nerentabilna. Zato one
}elije. Jer, mlade p~ele naj~e{}e organizuju lanac i predaju
imaju boqe razvijene hipo- sirup jedna drugoj, sli~no qudima koji
faringealne `lezde, te proizvode vi{e isti sistem primewuju u obavqawu mnogih
fermenata, ~ija je aktivnost tri do pet poslova.
Sve metode dodavawa matica -57-

Osnovni postulati dodavawa matica

SVE DE
M E T O V A W A
D O D A T I C A
M A
Autori: Serijal je objavqen u makedonskom
U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo ~asopisu Melitagora 1998. godine
meni, to bi bio postupak „ddirektno na

P
ojedine metode iz nekih savre-
menijih studija su kori{}ene i ram“ koji je predstavio T/! Tjnnjot jo{
pre vi{e desetina godina, a veoma 1881. godine. Ovaj metod ima mnogo pred-
~esto su tada{wa obja{wewa vi{e nego nosti i sa najmawom verovatno}om bi
neophodna da se shvati wihova su{tina. mogao da izazove frustraciju i gubitak
Poznato je da su pojedini p~elari vredne matice, {to je veoma va`no
osetqivi na ~lanke koji ukqu~uju istori- po~etnicima, koji nisu u situaciji da pri-
jske ~iwenice i razmatrawa, ali bi tamo hvate bilo {ta osim 100%-og uspeha. Ako
gde su prakti~ni i istorijski aspekti kra- se pritom nova matica doda na ram na kome
jwe povezani, bilo zbuwuju}e ako bi ih se izle`u p~ele iz legla, {anse za neuspeh
opisivali odvojeno. su zaista minimalne.
U pojedinim periodima, kada je Za po~etak modernog p~elarewa u
recimo pa{a u punom jeku, svaki metod Severnoj Americi obi~no se uzima
dodavawa matica mo`e biti veoma Mbohtuspui-ov tekst iz 1853. godine. On
uspe{an, ali u drugim vremenskim, tamo ne govori o postupcima za dodavawe
pa{nim i ostalim situacijama, ~ak i matica, ali daje mudar recept za izbe-
najboqe metode umeju da budu samo deli- gavawe neophodnosti da se tako ne{to
mi~no uspe{ne. uop{te i radi: „Ako bilo koja ko{nica
Umesto da dajemo dogmatske pre-
poruke, ostavi}emo p~elaru da u skladu sa
wegovim specifi~nim okolnostima
odabere odre|eni metod, i ne}emo vr{iti
bilo kakav uticaj na wega. Da bi pomogli
u dono{ewu takve odluke, pomenu}emo i
savet M/F/!Tofmhspwf-a iz wegovog odli~nog
~lanka o dodavawu matica: „U~inite sve
da pod odre|enim okolnostima, ulo`eni
napor i vreme imaju {to mawu cenu koju
morate da platite kako bi smawili rizik
od neuspeha“.
Ako bi trebali da preporu~imo Posetioci n a p ~eliwaku
metod koji je najbli`i univerzalnoj pri- Milana M ati}a i z [ apca
-58- Savremeni principi p~elarewa 2
izgubi svoju maticu, ona se obezbe|uje
odgajawem druge (sa rama mladog legla)
ili zatvorenim mati~wacima iz drugih
ko{nica, ali i maticama iz rezerve“.
„Radi predostro`nosti, ja svim mojim
dru{tvima koja odgajaju matice dodajem
ram sa leglom i jajima, da bi ona mogla, u
slu~aju da izgube gajenu maticu iz bilo kog
razloga, da izvedu novu.“
Z
AMENA MATICA POMO]U
LEGLA
Prva Mbohtuspui-ova sugestija o sun~evoj svetlosti du`e nego {to je to
obezbe|ewu legla bi mogla da bude
najomiqeniji metod. On je sasvim sigurno
najjednostavniji, i verovatno ima isto
tako dobre, ako ne i boqe {anse za uspeh
nego alternativne metode. Dru{tvo koje
je izgubilo maticu }e proizvesti
mati~wake od mladih larvi, a matica }e se
izvesti, oploditi i po~eti da pola`e jaja
za otprilike jedan mesec. Ovakav metod
zamene matica je prihvatqiv ako se pri-
meni na kraju pa{e, ili izme|u rane i
kasne pa{e, kada prekid u odgajawu legla
ne}e uticati na proizvodwu meda.
M
ATI^WACI
Budu}i da su mati~waci
zatvoreni 8-9 dana po obezmati~ewu, mo`e
da se u{tedi jedna ~etvrtina vremena ako
unapred proizvedemo mati~wake,
kori{}ewem posebnog dru{tva
namewenog u ovu svrhu. U podru~jima gde
vremenski uslovi mogu da onemogu}e uzi-
mawe mati~waka od odgajiva~kih
dru{tava, stvara se nekoliko dru{tava u
istu svrhu, sa me|usobnim razmakom
procesa odgajivawa od po nekoliko dana,
{to obezbe|uje odgovaraju}e mati~wake
onda kada su i potrebni.
Otsecawe mati~waka: U ko{nicu
mo`e da se stavi i ceo ram legla sa svim
mati~wacima koji se nalaze na wemu, i da
se tako izbegne otsecawe mati~waka.
Pored toga, samo prisustvo ve}eg broja
mati~waka mo`e dodatno da osigura uspeh.
I mati~waci koji nisu sasvim zatvoreni,
a u wima je `iva larva, tako|e se mogu
staviti u bezmati~no dru{tvo, ali samo
ako je ono dovoqno jako da mo`e da ih
odgovaraju}e neguje.
Kada su mati~waci otse~eni,
treba biti obazriv kako se ne bi
o{tetili. Prilikom otsecawa, otsecamo
i deo okolnog sa}a koji }e poslu`iti i
prilikom usa|ivawa u bezmati~no
dru{tvo. Ako ima mnogo mati~waka,
stavqamo ih u malu prekrivenu kutiju, gde
ih postavqamo uz pomo} pamuka, u uspra-
van polo`aj. Mati~wake ne smemo izla-
gati hladnim vetrovima ili direktnoj
zaista neophodno.
Dodavawe mati~waka ve{ta~kim
rojevima: F/Hbmmvq! (1868) je stresawem
p~ela stvarao ve{ta~ke rojeve koji su se
zaklubqivali tokom 40 minuta, a potom su
mogli da se postave na sasvim novo mesto
na ramu sa kog se izle`u p~ele i koji ima
meda u svojim }elijama. Mati~wak je doda-
van slede}i dan.
Dodavawe mati~waka nukleusima:
Kada komercijalni odgajiva~i matica
uzmu maticu iz nukleusa u kom se ona
oplodila kako bi je prodali odre|enom
kupcu, izme|u ramova kasnije stavqaju
zatvoren mati~wak. Nova matica se
izle`e, oplodi i kratko vreme nosi jaja,
kada se i ona uzima za slede}u turu isporu-
ka kupcima. P~ele koje se u nukleusima
pripremaju 4-6 ~asova pre dodavawa
mati~waka, i koje se prihrawuju
{e}ernim sirupom, sebe smatraju bez-
mati~nima, i lako prihvataju dodate
mati~wake. Pravi se udubqewe u sa}u na
oko 5 dn ispod satono{e rama. Gorwi deo
mati~waka, tj. sa}e koje smo odsekli sa
wim, se pritiska u ovo udubqewe, tako
{to pri dnu mati~waka, gde matica
izlazi, ne sme biti sa}a. Susedni ramovi
se onda pa`qivo pribiju ramu sa
ugra|enim mati~wakom. Mati~wake treba
postaviti bli`e centru legla, da bi se
obezbedila toplota i boqa nega. To je
naro~ito va`no kod malih nukleusa, gde
mati~waci udaqeni od legla mogu da ne
budu prekriveni klubetom, te }e se
o{tetiti hladno}om.
Nukleus ili dru{tvo kom smo
dodali mati~wak ne treba uznemiravati
Sve metode dodavawa matica
Sa p~eliwaka Nikoli}a, p~elara iz Slatine kod Leskovca
Samo dobre matice obezbe|uju brz i kvalitetan razvoj u prole}e
najmawe 10 dana. Onda se vr{i kontrolni
pregled, kada maticu mo`emo i da vidimo.
Ako posle tri nedeqe matica ne nosi jaja,
moramo je zameniti, osim ako se ne~im
racionalnim mo`e objasniti wen neuspeh,
recimo lo{im vremenskim uslovima za
svadbeni let. Kada dobijemo kompaktno
leglo, maticu daqe mo`emo dodati
dru{tvu normalne snage, a nukleus opet
dobija mati~wak po istom principu.
S
IGURNE METODE
DODAVAWA
MATI^WAKA JAKIM
DRU[TVIMA
Stara matica se uklawa dan rani-
je da bi se osiguralo prihvatawe
mati~waka. Ako mati~wake moramo da
dodamo odmah po obezmati~ewu, moramo ih
za{tititi kavezom ili Xftu-ovim {tit-
nikom od spiralne `ice. K/M/Ebwjt (1870)
je dru{tvo kome se mewa matica
preme{tao 10-15 metara daqe sa ciqem da
se starije p~ele tj. izletnice vrate na
staro mesto i tamo formiraju nukleus ( to
su samo p~ele starije od 20 dana) na
ramovima sa praznim sa}em, medom i ubrzo
i zatvorenim mati~wakom. Kada bi nova
matica po~ela da nosi, roditeqsko
dru{tvo je spajano sa nukleusom, a stara
matica se ili uni{tavala ili koristila
za formirawe nukleusa.
-59-
Foto: Rodoqub
@ivadinovi}
[titnici za mati~wake : O/E/
Xftu je 1891. godine patentirao {titnik
za matice, napravqen od spiralne `ice
duge 4 dn. Patentirao je i verziju od `ice
duge 8 dn za kori{}ewe u hitnim slu~aje-
vima kao i pri dodavawu. Poklopac je zat-
varao dowi otvor i punio se poga~om za
maticu. Stariju verziju {titnika je
napravio S/C/!Pmeu (1866) od `i~ane gaze, a
za sme{taj poga~e je kori{}en naprstak.
Eppmjuumf (1866) je koristio {titnike za
mati~wake kada ih je dodavao dru{tvima
za koja je smatrao da slabe. Smatrao je da
}e p~ele prihvatiti novu maticu iza{lu
iz mati~waka, ako je wihovoj staroj mati-
ci potrebna zamena. Usvajawe drvenih
~epova za osnove mati~waka iskqu~ilo je
potrebu za {titnicima, budu}i da p~ele
mati~wake ru{e vi{e od wihove osnove
nego od vrha, gde matica izlazi. (Jo{ jedan
od va`nih razloga odbacivawa {titnika
jeste i taj {to se smatra da p~ele ne mogu
da greju mati~wak u {titniku na odgo-
varaju}i na~in - primedba urednika).
Kavezi za hitno dodavawe
mati~waka : Kavezi za ~uvawe mati~waka
slu`e sve dok matica ne iza|e i postoje
detaqno elaborirani (Xbolmfs) ali i kra-
jwe jednostavni kao {to je Alejev (I/
Bmmfz) i Vestov spiralni kavez. B/F/!Ujupgg
je dok je radio u Rutovoj kompaniji diza-
jnirao kombinovan kavez za hitne namene
-60-
i dodavawe, koji se i danas koristi i
proizvodi kod {vedskih i isto~no-evrop-
skih proizvo|a~a opreme. Varijanta pre-
poru~ena od [vedske p~elarske asoci-
jacije (Twfsjhft! Cjpembsft! Sjltgpscvoe) je
relativno jednostavna za izradu i
omogu}ava lako uklawawe matice podiza-
wem poklopca. Standardni ram se
re|awem ovih kaveza jednog do drugog
mo`e koristiti kao prostor za negovawe
matica. Druga varijanta jeste ram sa
unapred predvi|enim mestom
ugra|ivawe ovakvog kaveza za negovawe
matica. Kada se ram ne koristi u ovu
svrhu, blok punog drveta na mesto kaveza
spre~i}e dru{tvo da gradi sa}e u tom
prostoru. Neki kavezi se ka~e na
satono{e i postavqaju na mesto jednog od
ramova. H/X/! Qijmmjqt je modifikovao
Milerov kavez za dodavawe matica tako da
mo`e koristiti i za hitno dodavawe, pa
ako je izgra|en u obliku slova W (lati-
ni~no) mo`e da se ume}e izme|u ramova.
Savremeni principi p~elarewa 2
ali{te veli~ine rama. Dvanaest kaveza je
stajalo u jednom ramu. Kavezi su se mogli
oduzimati i dodavati drugim dru{tvima.
Ebwjt je preporu~ivao kori{}ewe F/
Qsfvtt-ovog zamre`enog dela u svrhu nuk-
leusa za oplodwu, ~ime je konstruisao
kompletan sistem za kontrolisanu oplod-
wu. Qsfvtt (1869) je smatrao da mre`om
odvojeni deo ko{nice koji slu`i kao nuk-
leus za oplodwu matice, ima prednosti jer
su p~ele u ostatku ko{nice svesne pris-
za ustva matice, i ne}e zapo~eti gradwu
mati~waka, kao {to bi ~inile kada bi
nukleus bio odvojen pregradnom daskom. I
Xpmg je pisao da je i B/Hsjnn koristio
negovali{te sli~no ovom, ali je vi{e
voleo da ve{ta~kim rojevima dodaje
zatvorene mati~wake, ba{ kao {to je to
~inio i Mbohtuspui (1870).
I/! Bmmfz (1885) je modifikovao
Mbohtuspui-ov blok punog drveta, tako {to
ga je na~inio iz vi{e spojenih blokova za
wegove kaveze, i na `i~anoj mre`i je
isekao rupu tako da p~ele slobodno mogu

N
EGOVAWE MATICA
Mbhtuspui.ovo negovali{te matica
u kome se postavqao jedan mati~wak, je u
su{tini predstavqalo drveni blok obli-
ka rama, koji je zamewivao jedan od ramova
u ko{nici. U wemu su bile izbu{ene rupe
od 4 dn u pre~niku i sa obe strane su bile
prepokrivene `i~anom mre`om.
Mbohtuspui je pisao: „@ica mora da
omogu}ava prolaz p~elama, ali ne i mati-
cama. P~ele tako maticama posve}uju
odgovaraju}u pa`wu odmah po izvo|ewu.
Sve se mora postaviti u ko{nici koja
nema zrelu maticu, ina~e }e p~ele brzo
pretvoriti negovali{te u gubili{te. Ja
jo{ nisam testirao ovaj plan tako da mogu
da tvrdim da sam siguran u wegov uspeh...“.
U prvom izdawu pisao je da smatra
da je wegov neuspeh sa negovali{tem nas-
tao zato {to nije postojao pristup
mati~wacima od strane p~ela, pa u drugom
izdawu iste kwige pi{e da se zaista taj
razlog pokazao kao kardinalan. On je i
preporu~io mali nukleus, kao omiqeni
metod za ~uvawe ve}eg broja matica. I
K/Ebwjt je 1869. godine predlo`io negov-
da prolaze i brinu se o matici. Tako je
matica ostajala zatvorena, dok su p~ele
slobodno prolazile. Bsuivs! Tubomfz je
1903. razvio kavez za matice u ~ijoj izradi
nije kori{}en metal.
Xbolmfs je jo{ krajem pro{log
veka uspeo da iz mati~waka izvede matice
u inkubatoru u kome je toplotu odr`avao
pomo}u kerozinske lampe, ili inkubatoru
za pili}e koji je zagrevala elektri~na
energija. Tamo gde se zahtevaju matice
odre|enih morfolo{kih osobina, kao
{to je recimo boja, izvo|ewe matica u
negovali{tima ili inkubatorima smawu-
je potreban broj nukleusa. Ovakva oprema
je posebno korisna za eksperimentalne
procedure koje zahtevaju veliki broj mat-
ica na jednom mestu u kratkom periodu.
Dobra m atica p o d odavawu
prire|uje o vakav p rizor
Sve metode dodavawa matica
DODAVAWE NEOPLO\ENIH
MATICA
Dodavawe neoplo|enih matica se obi~no tretira kao veoma
rizi~an posao osim ako se ne dodaju tek izvedene matice.
M
bohtuspui je bio ube|en da je bez osno-
va tvrdwa Ivcfs-a i drugih, da se
matice, pa ~ak i mati~waci, ne mogu
dodati obezmati~enom dru{tvu pre nego
{to pro|e bar 24 ~asa.
On je tek obezmati~enim
dru{tvima, uspe{no dodavao mati~wake
pred izvo|ewem, i neoplo|ene matice ne
starije od 5 ili 6 ~asova (1871).
Neoplo|ena matica mla|a od 6-8 ~asova
bi}e dobro prihva}ena na mesto oduzete
matice koja je polagala jaja. Starije neop-
lo}ene matice ve} po~iwu da se i
pona{aju kao prave matice i dosta se te`e
dodaju. Onda je sigurnije staviti je u kavez
sa medom i polenom, kako bi mogla i sama
da se hrani.
Dpmjo!H/!Cvumfs i K/!Tjnqtpo!(1956)
su pisali o te{ko}ama pri dodavawu
mladih (1-5 dana) i starih (12-28 dana) neo-
plo|enih matica kavezom ili bez wega.
Mo`da je najboqa alternativa da se
formiraju mali ve{ta~ki rojevi ili da se
sledi savet Eppmjuumf-a i Xfenpsf-a iz
1880. godine da se neoplo|ene matice doda-
ju „pre nego {to napuste mati~wak“. Ako
eksperimentalne procedure zahtevaju
dodavawe neoplo|enih matica, mo`e se
o~ekivati veliki procenat neuspeha.
B
ANKE MATICA
Stara je potreba i praksa privre-
menog ~uvawa matica do trenutka kada nam
budu neophodne. X/! Xijuf (1771) je ~uvao
matice u malim kutijama uvijenim u krpe,
ili je kutije dr`ao u ko{nicama
prihrawuju}i matice medom. Poqski
-61-
Autori:
U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo
p~elari tradicionalno ~uvaju vi{ak mat-
ica kako bi zamenili izgubqene. Tako E/
Dizmjotlz 1845. pi{e: „P~elar uzima
maticu od malog roja, koji ~esto ima i dve
ili vi{e matica, ili iz staklene posude
pokrivene perforiranom hartijom zbog
prolaza vazduha, u kojima p~elari ~uvaju
matice dobijene tokom rojewa prihrawu-
ju}i ih medom“.
S/! Xjmljo (1870) je putovao po
unutra{wosti dodaju}i matice, od kojih je
tridesetak nosio u kutiji do dve nedeqe.
Od 405 dodavawa, 70 je bilo neuspe{no
zbog ovog ili onog razloga. Xfmivztfo je
1871. ~uvao ~ak 50 neoplo|enih matica u
dve ko{nice, i wegova je teorija bila da
}e one biti dobro negovane sve dok ima
mladih negovateqica uz bogati unos nek-
tara ili uz prihrawivawe. Bezmati~nim
ko{nicama treba dodavati ramove
zatvorenog legla svakih 7-10 dana da bi se
p~ele obnovile.
I/!Oftcju (1871) je u dru{tvima sa
maticama ~uvao dodatne matice u kavezi-
ma oka~enim izme|u ramova legla, tokom 3
meseca. D/X/! Ebzupo je ~uvao oplo|ene
matice iznad ramova legla tokom 65 dana.
Prema D/D/! Njmmfs-u (1889) bezmati~na
Mali
oplodwak
Foto:
Ivan
Brndu{i}
-62- Savremeni principi p~elarewa 2
dru{tva uvek }e hraniti matice ako se
nalaze u kavezima iznad gnezda, dok
dru{tva sa maticom ho}e da ih ostave
gladnima. ^ak }e i bezmati~na dru{tva
zanemariti matice ako ne dobiju adekvat-
nu hranu ili prihranu.
I/! Bmmfz (1885), komercijalni
odgajiva~ matica, je sugerisao da proiz-
vo|a~i matica u dru{tvima mogu da ~uvaju
vi{ak matica i za du`i period ako se
p~elama obezbedi da ulaze kod matica u
kaveze i brinu se o wima. U wegovoj tehni-
ci rada p~ele su do matice mogle da do|u
kroz samo jedan otvor, {to je smawivalo
opasnost da p~ele uklup~aju maticu tokom
grabe`i, recimo, umesto da matice
okru`i mati~nom re{etkom koja
omogu}uje istovremeni pristup matici
velikog broja p~ela. Bmmfz je davao pred-
nost bezmati~nim dru{tvima, ali je sug-
erisao da se mogu koristiti i dru{tva sa
maticom, pod uslovom da su kavezi iznad
gnezda, i iznad mati~ne re{etke kojom }e
biti odvojeni od ostatka ko{nice. Kavezi
se mogu postaviti izme|u dva rama
otvorenog legla koji se podignu iznad
mati~ne re{etke sa ciqem da privuku
negovateqice legla. P~ele koje se obi~no
nalaze u kavezima sa maticama treba da
budu odstrawene, a umesto sitnije mre`e
koja slu`i pri transportu, postaviti
krupniju mre`u.
U/S/! Kfwufd (1951) je postavqao
kaveze iznad mati~ne re{etke, ali nije
dozvoqavao pristup p~elama do kaveza
tokom 3 dana. Kasnije je uklawana i
mati~na re{etka. I Txbsuinpsf (1901) je
do{ao do sli~nog zakqu~ka o ~uvawu
ve}eg broja matica u jednom dru{tvu:
„Tajna uspeha dodavawa ve}eg broja matica
le`i u tome da se sve matice dodaju
istovremeno p~elama koje su bile bez mat-
ice 3 dana. Tako se neograni~eni broj mat-
ica mo`e postaviti u kaveze, ali tako da
ne mogu da stupe u kontakt jedna sa drugom,
a p~ele }e kod wih slobodno ulaziti i
negovati ih“.
J/! Gpxmt i O/D/! Kfotfo su tako|e
izvestili o ~uvawu matica u jakim
dru{tvima. Na sli~ne na~ine tzv.
dru{tva-banke i tokom zime mogu ~uvati
ve}i broj matica (pogledajte ~lanak o
tome u prvom delu ove kwige - primedba
urednika). I S/C/! Pmeu je imao nameru da
isproba prezimqavawe u wegovim kavezi-
ma, ali o tome nije ni{ta objavio. Mbjembx
i Fdlfsu! (1950) su uop{teno opisivali
tehnike za ~uvawe matica i sugerisali da
je po`eqno razvijawe tehnike prez-
imqavawa banki matica.
Ina~e, stotine matica se mogu
~uvati tokom jednog meseca ili i du`e u
jakim bezmati~nim dru{tvima tokom
sezone odgajawa matica.
Foto:Ivan
Brndu{i}
E TU
C V
N A VE
L A SK
^ E RE
P B
Sve metode dodavawa matica
DIREKTNE METODE
Autori:
U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo dodavawa matica
S
IMINSOVA
KOMBINOVANA
METODA
Ovu najdirektniju metodu
dodavawa matica prati reputacija da je
najsigurnija. Ram sa sa}em iz nukleusa na
kome je nova matica se postavqa na mesto
izva|enog rama sa starom maticom koju
`elimo da zamenimo. T/Tjnjot-ov opis
ovog postupka ne mo`e biti boqi:
„Proces zatvarawa matice u kavez
zaustavqa polagawe jaja i oduzima mnogo
vremena, naro~ito tamo gde se matice
mewaju maticama sa istog p~eliwaka...
Uspeo sam u uspostavqawu sistema da
dodam maticu bilo kojoj ko{nici istom
operacijom kojom sam odstranio staru
maticu. Nova matica se dodaje zajedno sa
ramom punim meda i legla, okru`ena
velikim brojem wenih sopstvenih negov-
ateqica. Ovaj postupak mi je pao na pamet
zbog ~iwenice da se dva ili vi{e dru{tva
mogu sigurno da spoje, me{awem wihovih
ramova, dok p~ele ostaju na ramovima.
Tako }e i novododata matica biti lako
prihva}ena od svih p~ela.“
„Dve cele sezone ja sam produ`io
ispitivawa u istom smeru, i od velikog
broja dodavawa, nije se desio nijedan nesu-
peh. Jednu maticu sam 1881. dodavao u ~ak 6
dru{tava, zna~i uvek kod drugih p~ela.
Onda sam ~ak razmewivao matice izme|u
dru{tava na isti na~in, i kod ovakvih
dodavawa opet nije bilo nijednog neuspe-
ha...“
„Po{to imam `equ da svi koji
ovo probaju, imaju uspeha, doda}u i
slede}e: Pri radu koristite dimilicu u
uobi~ajenoj meri. Nikako ne vi{e. Ne
radite ni{ta {to bi uticalo na uznemi-
ravawe matice. Ne smete biti nepa`qivi.
-63-
Ram koji se dodaje sa maticom na wemu ne
sme da se prenosi na otvorenom po p~eli-
waku, ve} se to ~ini iskqu~ivo u samoj
ko{nici-nukleusu, ili kutiji za ramove
bez poklopca, da bi p~ele bile izlo`ene
svetlosti i vazduhu. U dru{tvu kome doda-
jemo ram sa maticom, prvo treba razmaknu-
ti ramove toliko da novododati ram spus-
timo bez dodirivawa okolnih. Dozvolite
da dok nosite nukleus ramovi u ko{nici
gde dodajemo maticu tako|e budu izlo`eni
svetlosti. Poklopnu dasku stavqamo tek
po dodavawu rama sa maticom. Kada nema
unosa, dru{tva no}u treba prihraniti.“
Ovaj metod se danas preporu~uje za
kasnija dodavawa (avgust ili septembar),
kada je odgajawe legla umaweno. Ako se
zamena vr{i ranije u sezoni, oko dodatog
rama sa maticom se sa obe strane dodaje po
jo{ jedan ram sa p~elama iz samog nuk-
leusa.
Verzija koju je publikovao
Eppmjuumf je preporu~ivala obavezno
dodavawe dva rama, a Brat Adam je koris-
tio nukleus od tri rama. Kao i kod drugih
metoda i ovde postoji velika neizvesnost
uspeha, ako bezmati~no dru{tvo nema meda
u izobiqu ili ako nema unosa. Tada je
boqe sjediniti ceo nukleus sa dru{tvom
kori{}ewem duple `ice ili novinske
hartije.
Zamena : Matica u punoj nosivosti
mo`e se uzeti od dru{tva i staviti na
isto mesto sa kog je oduzeta stara matica.
Snelgrov ovaj metod preporu~uje samo
kada je jaka pa{a, uz uslov da se stara mat-
ica na|e uz {to mawe uznemiravawe zajed-
nice. Uspeh mo`e biti ve}i ako su matice
sli~ne po uzrastu. Tokom vrcawa meda
D/D/! Njmmfs je dodavao maticu direktno
me|u p~ele koje su svesne svoje
bezmati~nosti. 1870. je sugerisao da se
-64-
ipak sa~eka da bezmati~no dru{tvo po~ne
da gradi mati~wake.
Foto: Ivan Brndu{i}
P
U[TAWE MATICE NA
LETO KO[NICE
Metoda A : Pet ili {est ~asova
po odstrawewu matice, matica se u kavezu
stavqa na leto. Ako p~ele ne poku{avaju
da je uklup~aju, mo`emo da je pustimo,
iako kasnije mogu da je ubiju i druge p~ele
u ko{nici.
Metoda B : Matica se zatvara 20
ili 30 minuta u nov kavez koji se zatim
postavqa na leto. Ako su p~ele prijateqs-
ki raspolo`ene, a matica ne juri tamo-amo
po kavezu, mo`emo da je pustimo. Kavez
mora biti nov ili dobro o~i{}en tj.
poparen vrelom vodom da bi se izgubili
mirisi matice ve} dr`ane u kavezu.
Metoda V : Matica koja pola`e
jaja mo`e da se pusti na leto kada je
dru{tvo bilo bezmati~no 24-30 ~asova.
Vedmor nagla{ava da se ovo radi samo u
prole}e tokom medne pa{e. B/K/! Budifmfv
(1920) sugeri{e da p~ele stra`arice ubi-
jaju maticu na letu samo kada weno pris-
ustvo ne odgovara uslovima u ko{nici.
Savremeni principi p~elarewa 2
P
U[TAWE MATICE IZNAD
GNEZDA (ubrzana Siminsova
metoda)
Oduzmite staru maticu dru{tvu 6
~asova pre dodavawa nove matice, {to se
~ini kada padne mrak. Dr`ite maticu u
~istoj, zasewenoj, aerisanoj posudi tokom
30 minuta. Malo zadimite gorwi deo
ko{nice i pustite maticu na satono{e
ramova. [to mawe uznemirite dru{tvo.
P
OTAPAWE ILI
ZAPRA[IVAWE
MATICE
U redovnim intervalima, u
p~elarskim ~asopisima se objavquju opti-
misti~ki opisi ove metode. Matica se
ovla`i {e}ernim ili mednim sirupom i
pusti se kroz otvor na poklopnoj dasci.
Ovakvo kori{}ewe meda za primawe mat-
ice je preporu~ivao \erzon 1861. godine
kako bi matici pomogao da poprimi miris
dru{tva. Ali, ako ona padne na podwa~u,
mo`e da ugine od gu{ewa pre nego {to
p~ele dobiju {ansu da je o~iste od mednog
ili {e}ernog rastvora koji blokira wene
otvore za disawe, tj. ulaz vazduha. Matice
su pojedinci prskali sokovima iz starih
matica (H/T/! Dtbujt, 1792), mle~om (1875)
ili seksualnim mirisima p~ela (Kpsebo,
1959).
S
NELGROVQEVA VODENA
METODA
Matica se stavqa u kutijicu koja
se potapa u mlaku vodu, sve dok se skoro ne
napuni. Posle 5-8 sekundi matica se iz
kutije pu{ta kroz otvor na poklopnoj
dasci, odakle }e oti}i me|u ramove.
Preporu~qivo je da se matica pri~uva u
~istoj kutiji ili kavezu, tako da }e odmah
po ulasku u ko{nicu primati hranu od
p~ela.
Oro{i Pal bele`i Rimurovqev
neuspe{an poku{aj da doda maticu iz roja
potopqenog u vodu, kao i potapawe p~ela u
vodu pre dodavawa matice {to je poku{ao
Ri~ard [ulc 1911. godine.
Sve metode dodavawa matica
Foto: Ivan Brndu{i}
N
AMIRISANI SIRUP
Omiqeni metod p~elara je bio da
se razre|enim {e}ernim sirupom
naprskaju matica i p~ele kojima je treba
dodati. Taj rastvor bi sadr`ao neku
mirisnu supstancu, uz verovawe da }e ona
maskirati razliku u mirisima izme|u
matice i dru{tva. Mbohtuspui je 1853. izvo-
dio takore}i rutinsku manipulaciju
prskaju}i sirupom sa mirisom peper-
minta. D/Q/! Ebebou je vi{e voleo mawu
koncentraciju peperminta, a S/N/!Bshp je
prskao p~ele i kavez jedan dan pre
dodavawa nove matice. K/N/!Qsjdf!(1871) je
i ko{nicu davaoca i ko{nicu primaoca
matice prskao vodom namirisanom ani-
som, dan ili dva pre dodavawa matice.
Kori{}eni su: limun, pepermint,
muskatni orah, vanila, luk, karamela,
timol, uqe balzama, anis, razre|eni med
itd. Kratki komentar D/D/! Njmmfs-a (1870)
racionalno sumira varijabilan uspeh ove
metode: „Imao sam poluudavqene p~ele i
matice, uz razre|en med jako namirisan
pepermintom. Gledao sam i opijene
„budalaste“ p~ele koje se prema matici
odnose kao da je oduvek znaju, ali i pokoju
od wih, nedovoqno opijenu, koja je maticu
napadala“.
Bra{no i toaletni puder : Nekada
je bilo moderno da se p~ele napra{e
-65-
Uz dobru metodu, i deca
mogu uspe{no da dodaju
matice!
bra{nom i tako me{aju. Kada se dodavala
matica ona bi se uvaqala u bra{no i takva
pu{tala na ram uz {to mawe uznemi-
ravawe dru{tva. Kori{}ewe mirisnog
pudera mo`e da prikrije razlike u
mirisima matice i p~ela.
Anestetik : Tveb (1853) i Ivcfs
(1860) su primenili jedan prastari metod
imobilizacije matice kori{}ewem dima
od Mzdpqfsepo! cpwjtub. B/E/! Kpoft je utvr-
dio da hloroform ima sli~ne efekte na
p~ele.
Duvanski dim : I/D/! Cfsobse je
objavio kratke instrukcije o upotrebi
Alejevog metoda uz upotrebu dima, ali
kada je H/N/!Eppmjuumf primenio ove savete,
uni{tio je polovinu svojih p~ela. Opis
samog Aleja je jo{ drasti~niji od
Bernardovqevog. On je koristio duvanski
dim da smiri p~ele, dok je tra`io staru
maticu, a zatim je sve p~ele stresao u
kutiju dimenzija 30h30h30 dn. Wima je
onda dodavao novu maticu, a kutiju je zatim
dimio i tresao, i na kraju spustio na
satono{e da p~ele iza|u iz we. Ko{nicu
je posle toga zatvarao. E/N/!Xpsuijohupo!je
razvio sli~nu metodu pokrivaju}i maticu
medom iz ko{nice kojoj je dodavao istu.
G/B/! Tofmm je odstrawivao staru maticu, a
posle nekoliko ~asova je zadimqavao oba
dru{tva, i primaoca i davaoca matice.
Nova matica sa nekoliko svojih negovate-
qica je ~etkom skidana sa rama na kome se
-66- Savremeni principi p~elarewa 2
nalazila. Do 1885. kada je I/!Bmmfz napisao
svoju kwigu „Iboez!cppl“ on je spomiwao
dim od duvana samo kao alternativu
prskawa p~ela namirisanim {e}ernim
sirupom i preporu~ivao je dodavawe mat-
ice u kavezu. Drugi autori, koje smo kon-
sultovali, su vi{e voleli da koriste
materijale koji se i uobi~ajeno koriste
kao gorivo za dimilicu tokom rada.
Viski : H/T/! Dtbujt (1792) je pre-
poru~ivao da se p~ele poliju isparqivim
viskijem pre osloba|awa matice, {to
mo`e da bude interesantno ako se poka`e
i kao efikasno. Dtbujt je osiguravao uspeh
posipawem p~ela puderom i prskawem
matice sokovima stare matice.
P~ele pod kontrolisanim
stresom lako primaju maticu
V
E[TA^KI (TRESENI)
ROJEVI
Nekoliko stotina bezmati~nih
p~ela se strese u kutiju sa mre`om ili
ko{nicu, uz pomo} sipaonika, i ~uvaju se
na prohladnom, tamnom mestu. Prihrawuju
se razre|enim sirupom (ili vodom, ako
imaju ramove sa medom). Ako se roj spremi
sredinom dana, matica mu se mo`e dodati
uve~e (7-8 ~asova posle formirawa roja).
H/N/! Eppmjuumf je utvrdio da zatvorene
p~ele prakti~no „pla~u“ za maticom ve}
3-4 ~asa kasnije, ali bi mogle da je
uklup~aju ako je dodamo prerano. On je
rukom udarao kutiju tako da je p~ele stre-
sao na dno, i onda je me|u wih pu{tao
maticu. Ako se koristi oplodwak ili nuk-
leus ramovi se mogu dodati kasnije.
Da bi se izbeglo stresawe p~ela
sa ramova, oko podne ko{nicu
preme{tamo na drugo mesto. Na weno
mesto se stavqa nova ko{nica sa praznim
ramovima ili satnim osnovama, a med se
ostavqa na wegovom mestu. Posle 24 ~asa
maticu mo`emo da pustimo u novu
ko{nicu, a ako je neoplo|ena posle 48
~asova. Posle 1-2 ~asa dru{tva se mogu
opet da spoje.
Pre stresawa p~ela u kutiju na
wenom poklopcu mo`e da se ugradi kavez
za automatsko osloba|awe matice. P~ele
}e napraviti klube oko kaveza, oslobo-
di}e maticu i zatim se mogu naseliti u
ko{nicu ba{ kao i prirodan roj.
P
RETERIVAWE P^ELA
\erzon (1861) je dodavao matice
direktno p~elama koje su prethodno bile
preba~ene u praznu ko{nicu ili trmku.
Slede}e jutro ih je sme{tao u ko{nicu sa
ramovima. Dana{we generacije p~elara
bi se sigurno ose}ale nelagodno kada bi
morale da lupaju u zidove ko{nice kako bi
naterali p~ele da pre|u u praznu ko{nicu
iznad postoje}e, ali je ovo bio metod za
pravqewe „ve{ta~kih rojeva“ kada su se
p~ele ~uvale u trmkama. Da je ovaj metod
bio kako brz, tako i lak, potvr|uje komen-
tar T/N/!Mpdlf-a (1877) Alejevog metoda sa
duvanskim dimom: „U najve}em broju
slu~ajeva ja sam utvrdio da je mnogo efek-
tivnije da se p~ele i matica preteraju
napoqe“. Alej je tvrdio da je potrebno dva
puta vi{e vremena da se vade ramovi u
potrazi za maticom.
H/N/! Eppmjuumf je kombinovao
preterivawe sa stresawem p~ela ispred
nove ko{nice, posle ~ega one ulaze u
ko{nicu i formiraju klube, a zatim se
mogu staviti na ramove kao da su prirodni
roj. Rajner je tresao p~ele na platno
ispred wihove sopstvene ko{nice i
pu{tao je novu maticu da se zajedno sa
Sve metode dodavawa matica
wima vrati u ko{nicu. Tvrdio je da pri
ovakvom dodavawu nema neuspeha ! K/I/
Uipnbt! i H/! Ibseftuz! su 1867. branili
ovakav sistem rada sa istovetnom
ube|eno{}u u uspeh.
S
TRESAWE
Dru{tvo se obezmati~i, i krajem
dana se odstrane svi ramovi i sa wih p~ele
stresu na ~ar{av, }ebe ili ve}u platfor-
mu ispred ko{nice. Kada se svi ramovi
stresu i zamene u ko{nici, nova matica se
pu{ta me|u p~ele koje se kre}u ka
ko{nici. I stresawe i preterivawe
p~ela su relativno brze metode, ali jed-
nom po~etniku mogu izgledati nepotrebno
uznemiravaju}e i obeshrabruju}e.
U
DARAWE KO[NICE I
DIMQEWE
Eppmjuumf (1885) je ovaj metod sma-
trao isto tako uspe{nim kao i Siminsov,
opisan na po~etku ovog ~lanka. On je prvo
odstrawivao maticu, i potom obi~nim
dimom dobro dimio ulaz u ko{nicu, dok je
istovremeno udarao rukom po krovu
ko{nice sve dok p~ele ne po~nu da glasno
zuje. Zatim je novu maticu stavqao na leto
i dimio je sve dok ne u|e u ko{nicu. Uspeh
je zavisio od dovoqno efikasnog uznemi-
ravawa i alarmirawa dru{tva tako da su
se p~ele dobro nahranile medom, a dim je
imao ulogu da prikrije razlike u mirisi-
ma.
U verziji koju je opisao Dtbujt
(1792) ko{nica se toliko uznemiri da se
p~ele povuku na jednu stranu. Zatim se
poprskaju viskijem, pred osloba|awe mat-
ice, koja je pak bila naprskana sokovima
stare matice.
S
PAJAWE DRU[TAVA
Pod povoqnim uslovima bez-
mati~no dru{tvo mo`e da se spoji sa
dru{tvom koje ima maticu, sa malom
verovatno}om da do|e do borbe p~ela.
Kada je rano u prole}e ili jesen temper-
-67-
atura oko 10oD, nema potrebe za zabrinu-
to{}u kada se jedno dru{tvo stavi na
drugo ili ako se ramovi dva dru{tva
me|usobno izme{aju u jednom telu.
Brz metod za spajawe dru{tava
pred sam po~etak pa{e jeste da se ukloni
jedna matica, koju mo`emo ili ne moramo
sa~uvati u nukleusu za odre|ene potrebe.
Onda se ramovi legla oba dru{tva postave
u jedno telo odabrane ko{nice sa mati-
com, odmah do zida. P~ele sa preostalih
ramova oba dru{tva se stresaju ispred
ko{nice. Stresene p~ele su pod stresom,
ulaze u ko{nicu, i zajedno sa izletnicama
koje se vra}aju u ko{nicu stvaraju takvu
konfuziju da je verovatno}a da do|e do
borbe veoma mala. Neki p~elari dime ili
prskaju p~ele slabim {e}ernim sirupom,
{to je opreznost vi{e. Alternativno se
ko{nica sa maticom postavqa iznad
mati~ne re{etke bezmati~nog dru{tva,
gde se p~ele postepeno me{aju, ili se
odvoje duplom `icom tokom 24 ~asa, posle
kojih se mre`a sklawa ili zamewuje
mati~nom re{etkom ako su dru{tva dosta
jaka.
Komercijalni p~elari spajaju
nukleuse krajem sezone odgajawa matica,
bez bilo kakvih mera predostro`nosti.
Upotrebqavaju samo grub rad,
zadimqavawe i odvajawe ramova, tako da
su p~ele izlo`ene suncu i vazduhu pre spa-
jawa. P~ele malih bezmati~nih dru{tava
ili dru{tvanca sa la`nim maticama mogu
da se stresu ispred nekog drugog dru{tva.
Foto: Ivan Brndu{i}
-68- Savremeni principi p~elarewa 2
Foto: Brndu{i}
INDIREKTNE
Autori:
U/T/L/!j!N/Q/
Kpibottpo dodavawa matica
S
PAJAWE HARTIJOM
Kada je priliv nektara tokom
leta mali ili ga uop{te nema, potrebne su
specijalne mere predostro`nosti pri spa-
jawu dru{tava. Omiqeni metod D/D/
Njmmfs-a je bio postavqawe jednog lista
hartije izme|u dru{tava, i bu{ewe vi{e
rupa malog promera u centru papira. Ako
se ovo uradi neposredno pred mrak, p~ele
}e mirno izgrickati hartiju i sjediniti
se. Spajawe dru{tava radi prezimqavawa
se mora obaviti dovoqno rano, kako bi
imali vremena za preure|ewe rasporeda
ramova. Ako je jedno od dru{tava nukleus,
de{ava se da p~ele ne progrizu hartiju
dovoqno brzo. Uop{te uzev{i, slabije
dru{tvo se postavqa nad ja~im, bez-
mati~no ispod dru{tva sa maticom, a ako
su zajednice jednake po svemu, dru{tvo
koje se preme{ta sa svog mesta ide odozgo.
Kesa od hartije : Metod je sli~an
prethodnom, ali se ovde matica stavqa u
tanku papirnu kesu, prethodno naduvanu,
koja se tako|e izbu{i na nekoliko mesta.
Kesa se ve`e i postavi u prazan prostor
nastao uklawawem jednog rama. Upotreba
papirnih kesa je u praksi stara metoda.
METODE
Poklopne daske i mre`e :
Poklopne ili unutra{we pregradne daske
mogu se koristiti za dodavawe dru{tva
ili nukleusa ve} formiranom proizvod-
nom dru{tvu. Uz sopstveni ulaz, nukleus
tu mo`e da ostane do preseqewa, ili dok
se ne spoji sa dru{tvom ispod sebe. Ako
otvor koji postoji na dasci za prolaz
p~ela bude pokriven duplom mre`om (kao
Snelgrova daska za kontrolu rojewa),
toplota }e iz doweg dru{tva pomagati
razvoj gorweg, a izjedna~i}e se i mirisi.
Dupla mre`a se mo`e brzo napraviti i
obvijawem mati~ne re{etke mre`om sa
obe strane.
Tejlorova tabla za dodavawe je
imala pokretnu pregradu na otvoru, koja
se regulisala spoqa i omogu}avala je
matici da se spoji sa dru{tvom ispod sebe.
Sli~nu tablu je napravio i K/F/!Dibncfst,
sa otvorom i pregradom na povla~ewe od
trake mati~ne re{etke.
B/S/! Efmtnbo je konstruisao ram
za dodavawe koji se postavqa na vrhu
ko{nice, i koristan je kada se o~ekuje
lo{e vreme koje bi moglo negativno uti-
cati na dodavawe matica, koje su prethod-
no transportovane sa daqine. Kavez za
transport se stavqa u ram za dodavawe bez
Sve metode dodavawa matica
otvarawa ko{nice, i uz neke modifikaci-
je dizajna, p~ele mogu da ulaze u kavez,
neguju maticu i da je automatski oslobode.
Zamena matica bez obezmati~ewa :
Kada se formiraju dva dru{tva jedno nad
drugim na pomenuti na~in, mogu se spojiti
bez tra`ewa matice doweg dru{tva.
Pretpostavka je da mlada matica naj~e{}e
pre`ivi.
K
AVEZI
Praksa da se matica zatvara u
kavez prilikom dodavawa, je dugo opravda-
vana kao sredstvo za za{titu matice od
p~ela dok ne do|e do izjedna~ewa mirisa.
„Nema~ki p~elari su toliko
ube|eni da na osnovu osobitog mirisa
p~ele prepoznaju tu|inca, tako da uvek
koriste Tdijsbdi’t-ov postupak za
dodavawe matica: maticu zatvore u mali
kavez i stave ga u ko{nicu. U kavezu mati-
ca pati ~ak i do tri dana. Zatim se oslo-
ba|a, i p~ele je prihvataju kao neprikos-
novenog monarha“ (Ivjti, 1815).
Grubi kavezi od drveta su imali
otvor kroz koji p~ele hrane maticu, dok su
oni finiji imali i `i~anu mre`u, i
li~ili su na savremene. Interes za
dodavawe zrelih matica novoformiranim
dru{tvima je naglo porastao uvozom novih
rasa p~ela, od 1860. sa italijanskom
p~eliwom groznicom. X/X/! Dbsfz i F/B/
Csbdlfuu! su koristili cilindri~an kavez
napravqen od kvadratne `i~ane mre`e
du`ine 10 dn, sa drvenim ~epovima na oba
kraja . Sun|er natopqen medom je
obezbe|ivao hranu za matice i wene nego-
vateqice. Oni su zajedno sa Eppmjuumf-om
predlagali da se kavez utisne u }elije sa
medom da bi se matica i sama hranila, ali
Snelgrov je isticao da taj med p~ele umeju
da o~iste tako brzo, da matica mo`e da
gladuje. On je opisao i ilustrovao {irok
spektar kaveza koji su razvijeni za
dodavawe matica.
Vo{tani kavezi : X/D/! Qfmibn je
~uvao prirodne mati~wake radi dodavawa.
B/! Xjdifsut! je ugra|ivao mati~wak u
vo{tanu cev. Drugi su koristili satnu
osnovu koja je bila uvijena i zatvorena na
-69-
jednom kraju. Nekoliko malih perforaci-
ja u gorwem delu su omogu}avali hrawewe
matice.
IBRA - Rothemstedovski kavez :
Eksperiment izveden u Rothamstedu od
strane volontera u kooperaciji sa
Internacionalnom asocijacijom za
p~elarska istra`ivawa (JCSB) iskristal-
isao je jednostavan metod koji mo`e da
zameni ve}inu drugih (Cvumfs i Tjnqtpo
1956). Metod se razlikuje od ubrzanog T/
Tjnnjot-ovog metoda iz 1888. samo u vre-
menu. Matica se stavqa u kavez bez negov-
ateqica i hrane, i ~uva se na toplom i
tamnom mestu kao {to je xep, tokom 10
minuta. Kada se ukloni matica koju treba
zameniti, kavez sa maticom se odmah
postavqa izme|u dva rama sa najmla|im
leglom u ko{nici i nema uznemiravawa
najmawe 4 dana da bi se smawio rizik
uklup~avawa, koji obi~no rezultuje smr}u
ili povredom matice.
Kavez mo`e biti cilindar od
`i~ane mre`e (otvori na mre`i ne mawi
od 2,5 nn), dimenzija 1,2h9 dn sa pok-
lopcem na jednom kraju od drveta ili
plute (ili pak da bude kvadratni kavez
dimenzija 2h1,2h9 dn). Oba kaveza su sa
druge strane zatvorena listom hartije
koja je stegnuta gumicom. Smatra se da je
p~elama potrebno dosta vremena da
izgrizu hartiju, tako da }e nestati stres
nastao dodavawem kaveza i nove matice.
P~ele mogu da hrane maticu, a hrana ima
miris dru{tva, naravno. P~ele }e dobi-
jati dovoqne koli~ine mati~ne supstance,
i ne}e po~eti sa gradwom mati~waka. Ako
i krenu da ih grade, kasnije }e ih
poru{iti, pa to ne mora da bude znak
neuspeha u dodavawu.
K/I/! Uipnbt (1867, 1869) je vezi-
vao komad starog platna na kraju `i~anog
kaveza koji je stavqao u centar legla. Ako
p~ele poku{avaju da grickawem probiju
put kroz platno u narednih 48 ~asova, save-
tovao je pravqewe otvora u wemu i
ostavqawe nekoliko kapi meda na platnu
da bi se privukle p~ele. T/!Xbhofs je pre-
poru~ivao kori{}ewe platna ili hartije,
a I/Q/! Bmmfo! novinsku hartiju natopqenu
medom (1871, 1878). Me|utim, H/L/
T{buunbsz!je koristio hartiju jo{ 1759.
-70- Savremeni principi p~elarewa 2
Kavezi koji se postavqaju izme|u
ramova : Kavezi koji se mogu staviti
izme|u ramova bez uklawawa jednog rama
imaju mnogo argumenata koji ih pre-
poru~uju. Jedan, preporu~en od
Asocijacije za proizvodwu matica u
Belgiji, je 70 nn dug sa promerom od 18
nn. Kao poklopci na krajevima se mogu
koristiti poga~a ili ~ak i mati~waci.
Mont-Jovetovi, Ro{fusovi i Slajdovi
kavezi mogu da se koriste dvojako, i za
dodavawe matica, i kao negovali{ta zre-
lih mati~waka. U svetu je najpoznatiji
kavez koji je dizajnirao Njmmfs. Gapriovi i
Mont-Jovetovi kavezi su tako|e kvadrat-
ni. Mo`e se iskoristiti metalna mati~na
re{etka da se napravi kavez urezan u
satono{u, tako da je zaista neprimetan.
Automatsko osloba|awe : Potreba
uznemiravawa dru{tva po
drugi put da bi se mati-
ca pustila iz kaveza, ili
ponovno putovawe do
udaqenih p~eliwaka
je eliminisana
automatskim
kavezima gde
p~ele osloba|aju
maticu. Vilkins
(1870) je na jednom
k r a j u k a v e z a
postavqao sa}e sa medom,
~ijim konzumirawem su
p~ele osloba|ale maticu za dan ili dva.
Eppmjuumf je koristio cilindri~an kavez
sli~an kavezu Dbsfz-a i Csbdlfuu-a
napravqen uvijawem `i~ane mre`e duge
10 dn oko dr{ke za metlu i sa zatvarawem
oba kraja. Jedan kraj je imao deo dr{ke od
metle du`ine 2 dn, a na drugom od 7,5 dn sa
rupom pre~nika 6 nn izbu{enoj kroz
sredinu i slu`ila je za puwewe poga~om.
Tokom perioda kori{}ewa poga~e,
dru{tvo naj~e{}e prihvati maticu.
Njmmfs-ov kavez se jo{ uvek prodaje
u evropskim prodavnicama p~elarske
opreme, iako je jo{ Njmmfs! opisao verziju
istog koju je osmislio K/T/!Dbmmcsfbui. Dva
kaveza koje su nezavisno opisali I/D/
Lbvu{ i K/X/! Qfufstpo je koristio Lethem
kao osnovu za poboq{awe Njmmfs-ovog
kaveza.
Daqinsko osloba|awe matice od
strane p~elara : X/! Dbss i „Sfogfsxtijsf
Cff.Lffqfs“ su eliminisali uznemiravawe
zbog osloba|awa matice tako {to su
povezali `icu za vratanca wihovih kaveza
i otvarali su ih povla~ewem iste van
ko{nice (1875). M/!Tvuumjgg je wegovu verzi-
ju bazirao na logici da je svako saglasan da
se osloba|awe matice mora da obavi uz
{to mawe uzbu|ivawe dru{tava (1877).
H/X/! Efnbsff! (1882) je tako|e `icom
otvarao kavez povla~ewem kroz otvor
ko{nice.
Princip Bmmfz.DDibousz : Dibousz
je svoj kavez pokazao F/G/! Buxbufs-u 1902.
ili 1903. i on je opisan u kwizi „Tusbz
Tusbx“ koju je napisao Njmmfs 1904. Su{tina
je u tesnom prolazu sa metalnom mati~nom
re{etkom ili `icom (Bmmfz je napravio
otvor od 4 mm u `i~anoj mre`i), ispuwen
poga~om koju p~ele pojedu za neko-
liko ~asova, ali mati~na re{etka
spre~ava izlazak matice. Teorija
je da p~ele ne}e o{tetiti
maticu, ve} }e je hraniti i nego-
vati. Kada se drugi, du`i prolaz,
ispuwen ve}om koli~inom
poga~e, oslobodi za 2 dana, matica
}e iza}i iz kaveza.
„Matica se ne smatra
dodatom dok ne od{eta me|u
p~ele. Ako je u kavezu, ona je
mo`da u poziciji da bude prih-
va}ena, ali }e prihvatawe da se dogodi tek
po wenom izlasku iz kaveza. Ako se ona
odjednom na|e me|u p~elama, mo`e da se
uznemiri, ubrza pokrete, i p~ele }e je
uklup~ati. Ali, kada p~ele dolaze jedna
po jedna, doga|awa skre}u na pravi
kolosek (K/!Tnjui, 1921.)“.
Opisano je nekoliko varijacija
automatskih kaveza koji se mogu upotre-
bqavati kod Bmmfz.Dibousz-jeve tehnike
(Snelgrov, 1940., Aspera, 1909., Ajdeal,
1927., Mont-Javet, 1937., Smit, 1938. i dr.)
Kavezi koji se ubadaju u sa}e :
Postoji jedan op{ti problem svih kaveza
ove vrste. Mora se koristiti kakva traka
za wihovo pri~vr{}ivawe, kako ne bi
spali sa rama. ^esirovqev `i~ani
podupira~ je mo`da dobro re{ewe. Manli
je tunel kroz koji matica treba da iza|e
Sve metode dodavawa matica
nagorevao usijanim gvo`|em, kako bi osig-
urao da se matica ne zaglavi me|u vlakni-
ma drveta.
1) Kavez poklapa~ : H/! Lmfjof je
koristio cev od `ice oblika poklopca
~iji je rub zabadao u sa}e da bi osigurao da
dru{tvo ne o{teti dodate mati~wake.
Dana{wi kavezi ove vrste se prave od
mre`e sa otvorima koji su premali da bi
kroz wih p~ele hranile maticu, pa se
postavqaju nad leglom koje je pred izle-
gawem i poklopqenim medom. Ako takvog
legla nema, matici se pre poklapawa
obezbede p~ele negovateqice. Matica se
osloba|a 2-3 dana kasnije. Mogu}nost da
matica snese nekoliko jaja, drasti~no
pove}ava {anse za uspe{no dodavawe .
Jedan otvor koji bi omogu}io ulaz
p~elama, a onemogu}io izlaz matici, bi
bio dobro poboq{awe ovog kaveza. Otvor
bi mogao da bude zatvoren prvi dan.
2) Mre`a za dodavawe : Ovaj kavez
je preporu~ivao X/!Nbqft. Ali, K/F/!Nppsf
je sugerisao da ~etiri drvene letvice koje
uokviruju `icu pokrivaju previ{e legla,
te bi ih trebalo zameniti limenim traka-
ma (1879). Jednu kombinaciju ovih ideja i
danas proizvodi nema~ka firma Hsb{f kao
„{vtfu{hjuufs“ ili mre`a za dodavawe. Ovi
kavezi su veliki, i pru`aju veliki pros-
tor matici za polagawe jaja.
3) Ameri~ki kavez : Ime mu je dao
Snelgrov, i sastoji se od komada `ice
dimenzija 15h20 cm, i opisali su ga jo{
Eppmjuumf (1882) i Hsjnfs (1898). U/P/!Qfu je
1880. sugerisao povoqnost kombinovawa
kaveza na ubadawe u sa}e i kaveza za trans-
port, kakav je bio Alejev, koji je dosta
li~io na dana{we transportne kaveze.
Iako je od prve upotrebe do danas
kavez na ubadawe u sa}e opisivan kao
najsigurniji za uspe{no dodavawe matica,
nije intenzivno kori{}en. K/M/! Czfs
(1915) je sumirao razloge ove nepopu-
larnosti: 1) tri potrebne posete, 2) strah
neiskusnih da ne povrede maticu rukuju}i
wome, i 3) opasnost gubitka matice od
wenog postavqawa na ram do poklapawa
kavezom.
Razne modifikacije su parirale
ovim primedbama. X/I/! Qsjehfo! (1899) je
predlagao bu{ewe rupe kroz sa}e i
-71-
ispuwewe tog otvora poga~om, gde bi
p~ele same oslobodile maticu. B/W/!Tnbmm
je u kavez ugradio kalem ~iji otvor je
ispunio poga~om, te su p~ele br`e
pu{tale maticu, nego da to ~ine
otvarawem otvora kroz sa}e ispod kaveza.
F/H/! Dbss je preporu~ivao i upotrebu
tehnike automatskog osloba|awa matice.
Tako|e je pisao i o tome kako je Haviland
dodao mati~nu re{etku kavezu, pa su
p~ele mogle da ulaze do matice i brinu se
o woj.
Modifikacija Bmmfz.D Dibousz pos-
tupka : Druge modifikacije Smitovog
kaveza u~iwene od strane Adama, Piera i
samog Smita, ukqu~ivale su i mati~nu
re{etku, kao i kanal ispuwen poga~om za
automatsko osloba|awe, tako da je bila
dovoqna samo jedna poseta p~eliwaku pri-
likom upotrebe kaveza za ubadawe u sa}e.
S/P/C/! Nbomfz, najve}i komercijalni
p~elar u Britaniji, dobija 96 %-ni uspeh
wegovom verzijom, koja se sastoji od
kru`nog rama perforiranog metala, {to
zadovoqava primedbe Wumana iz 1879. da
je kvadratni kavez nezgrapniji za ubadawe
u sa}e.
Nostalgija ili u~ewe od prirode:
Milan Mati} kraj vr{kare
Savremene ko{nice nam donose vi{e
zadovoqstva, ali i rada. Dodavawe matica
je samo deo problema, ali i deo radosti.
-72- Savremeni principi p~elarewa 2
Transportni kavezi
i ostale indirektne metode
A u t o r i : U/ T / L / ! j ! N / Q/ ! K p i b o t t p o
S
a razmenom matica javila se i
potreba pronala`ewa odgovara-
ju}ih jevtinih metoda slawa matica
po{tom. Prvo slawe matica po{tom je
verovatno po{iqka D/K/! Spcjotpo-a 1881.
iz Ri~filda, dr`ava Wujork, do
Mbohtuspui-a u Oksfordu, dr`ava Ohajo, i
to ko~ijom. Kvinbi 1868., a Alej 1869. su
nudili matice slawem po{tom na kra}a
rastojawa, ali je po{tanska uprava uskoro
odbila prihvatawe takvih po{iqki, pa je
kao jedina alternativa ostao skupqi
ekspresni prevoz.
B/J/! Sppu je vi{e voleo da {aqe
jaja i larve, i oko toga se diglo mnogo
pra{ine na skupovima posle 1877. Kuk je
1880. uspeo da dogovori sa direktorom
po{ta u SAD-u da privremeno suspenduje
zabranu primawa po{iqki sa maticama,
{to bi se ponovo razmatralo ako bi neko
bio zbog toga „povre|en“ ili bi
po{tanske vre}e bile opet umazane
medom. U to vreme je predlo`en veliki
broj transportnih kaveza, a 1878. je firma
B/J/! Sppu! Dp. prodala Skovilovqev kavez
kao i wihov sopstveni pod imenom nova-nova-
jlija,
jlija u velikim koli~inama. Prvi kavez
je imao useke za ventilaciju, koji su
omogu}avali protok vazduha kroz kaveze u
po{tanskim vre}ama.
Eppmjuumf je 1883. opisao jedan
kavez i uspehe koje je wime postigao,
ukqu~uju}i i prvo slawe matica preko
Atlantika do [kotske. G/! Cfoupo! je tvr-
dio da prioritet ima matica koju je on
poslao iz Minhena do Kanade 1883. Po
prvi put se Bentonov kavez pojavio i u
{tampi u ~asopisu Uif!Csjujti!Cff!Kpvsobm
(1880), i wegovo ime se i danas ~esto
spomiwe, jer taj kavez danas koristi
ve}ina odgajiva~a matica (kavez sa tri
povezane komore).
Transportni kavezi se uobi~ajeno
koriste i za dodavawe matica posle
kupovine, ali imaju i neke ozbiqne
nedostatke. Predebeli su da bi se stavili
izme|u ramova, a ako se postavqaju na
satono{e, p~elama je izlo`en samo mali
deo mre`e. Mre`a koja se ina~e koristi je
sa malim otvorima i ne omogu}ava dobar
kontakt matice sa p~elama, pa p~ele
pratilice moraju da budu sa maticom u
kavezu da bi brinule o woj. To izaziva
neprijateqsko pona{awe koje mo`e da
uti~e na uspe{nost dodavawa.
Kada se mora dodati veliki broj
matica, a dobili smo ih u transportnim
kavezima, uspeh se mo`e poboq{ati
slede}im merama: 1) zamenite sitnu mre`u
mre`om sa krupnijim otvorima, 2) oslo-
bodite p~ele pratilice neposredno pred
dodavawe matice, ili ih zamenite mladim
p~elama iz ko{nice kojoj dodajete maticu,
3) ostavite maticu sa dru{tvom dan ili
dva, da se adaptira i odmori od stresa na
putu, pa tek onda oslobodite prolaz u
kome je poga~a, ~ijim konzumirawem }e
p~ele osloboditi maticu. Ako vremenske
prilike ne pogoduju dodavawu, matica se
mo`e ostaviti iznad ramova dok se vreme
ne popravi.
Sigurniji metod za dodavawe mat-
ice koja je putovala, jeste da se pusti
ispod kaveza koji se ubada u sa}e, gde ima
mogu}nosti i da polo`i po koje jaje, {to
}e uticati na boqi prijem. Metoda izbora
je i dodavawe matica na ovaj na~in, ali na
leglu koje se upravo izvodi.
Hjmmfu.Dspjy transportni kavez
mo`e da se adaptira za dodavawe
mati~waka, a Snelgrovqev kavez ima
veliku {upqinu za lak{e hvatawe mati-
ca. Zaista postoji veliki izbor najra-
zli~itijih kaveza: De Ruterov, Filuelov,
Sve metode dodavawa matica
modifikovani Bentonov. Najprostija
modifikacija jeste da se stavi par~e
mati~ne re{etke nad kra}im kanalom.
Par~e lima oblika slova P zatvara kanal
tokom jednog dana, a onda se uklawa kako
bi p~ele mogle da ulaze i neguju maticu.
P~ele pratilice se osloba|aju pred
dodavawe kaveza sa maticom.
X/!Cblfs je koristio komad drveta
dimenzija 7,5h2,5h1,2 dn! koji po du`ini
ima izbu{en kanal pre~nika 4 mm koji se
puni poga~om. Ovaj komad drveta se
pri~vr{}ivao za transportni kavez
pored kra}eg kanala ispuwenog
poga~om. 180 od 185 matica je
uspe{no dodato na ovaj na~in
tokom su{nog perioda i
bez prihrawivawa
dru{tava tokom
postupka dodavawa
(1925).
Kavezi za
ramove : Brat Cbjtu iz
Nema~ke je 1971. objavio
nov metod, po principu
„ mati~inog zamka“ .
Kavez je napravqen od
stranica koje ~ini
`i~ana mre`a, tankih kra-
jeva i dna, u koji je mogu}e
umetnuti ceo ram, tako da
izme|u wega i mre`e ima
dovoqno mesta za prolaz
p~ela. U kavez je stavqan ram
sa radili~kim sa}em, malo
poklopqenog meda, polena,
mladim p~elama negovateqicama
i maticom, a gorwi deo se zatvarao.
Zatim se taj ram stavqao u bez-
mati~no dru{tvo gde je matica nas-
tavqala sa polagawem jaja kao da se ni{ta
nije dogodilo. Posle 2-3 dana kavez je
uklawan, a ram je ostajao u ko{nici zajed-
no sa maticom.
Mo`da je najprostiji za izradu
dizajn kaveza Oro{i Pala, sa~iwen od
`i~ane mati~ne re{etke, dve metalne
trake u vidu rama i isturenih dr`a~a za
ram sa sa}em. Korisnost ovakvih kaveza za
pravqewe malih nukleusa, ~uvawe matica
i obavqawe raznih eksperimenata je
o~igledna.
-73-
Eppmjuumf!(1885) je koncizno opisao
pomenuti metod: „Pri dodavawu matica
koje se dobijaju sa drugih p~eliwaka ja sam
koristio kavez za ram. Ovde se jedan ram sa
leglom pred izla`ewem stavqa u kavez od
`i~ane mre`e, zajedno sa maticom i neko-
liko wenih negovateqica. Sve se stavqa u
ko{nicu 5-6 dana, za koje vreme se dobije
kavez pun p~ela, a matica zalegne
ispra`wene }elije. Zatim se ram mo`e
staviti u neku ko{nicu gde `elimo da
izgradimo dru{tvo, gde ga vadimo iz
kaveza. Malo dru{tvo se vremenom
dogra|uje dodavawem ramova sa leglom
pred izlegawem. Ovaj plan je apsolut-
no siguran i dobar je za
„dodavawe“ vrednih i skupih mati-
ca. Lo{a strana jeste {to je
potrebno dosta vremena da se
izgradi jedno dru{tvo.
Ako ovo budemo
radili u septembru
ili kasnije, dru{tvo
sigurno ne}e u}i u zimu na
najboqi na~in“.
Poga~a za kaveze sa mati-
cama : Prihrawivawe p~ela
razli~itim formama {e}era
je ve} bila utvr|ena praksa u
Nema~koj, kada je Mbohtuspui
objavio prvo izdawe wegove
kwige 1853. Tre}e izdawe iz 1859.
je ukqu~ivalo i recept pravqewa
poga~a Brata Tdipm{-a , i wegovo ime
se jo{ uvek povezuje sa poga~ama.
Prvi predlog za kori{}ewe
poga~a u kavezima za matice je
potekao od J/S/! Hppe-a koji je to
napisao u pismu B/J/! Sppu-u 1881. Sppu je
eksperimentisao sa slawem matica
po{tom u kavezima sa medom ili {e}erom
i malom posudom vode. Curewe ove hrane i
vode koje se doga|alo u po{tanskim
vre}ama je bilo jedan od razloga za{to je
po{tanska uprava zabranila primawe
takvih po{iqki. Zato je i postojao veli-
ki interes za pronalazak pravog re{ewa.
Sjccboet 1953. citira Smita da p~ele jedu
poga~u u tunelima/prolazima kaveza brzi-
nom od 2 dn za 24 ~asa. Poga~a mo`e da
bude napravqena od meda bez uzro~nika
o
bolesti, tj. meda zagrejanog do 60 D (to je
-74- Savremeni principi p~elarewa 2
za diskusiju. Problem je u tome {to se
ovakvom obradom meda, stvara otrovna
supstanca za p~ele, ING - primedba ured-
nika), sa {e}erom u kristalu, da bi se
formirala ~vrsta smesa koju mo`emo
~uvati u tegli. Ako je smesa suvi{e
~vrsta, zagrevamo je me{ewem. Ako se doda
malo polena, obezbe|uju se i proteini.
Komercijalni odgajiva~i matica
proizvode invertan {e}er na slede}i
na~in: 500 h kristalnog {e}era se
rastvori u 250 h vode na koju se doda jedna
~ajna ka{i~ica vinske kiseline i rastvor
o
se zagreva na 120-121 D. Sirup se zatim
stavqa u teglu i mo`e da se ~uva
neograni~eno vreme. Da bi se napravila
poga~a invertovani {e}er se zagreva na
o
51-60 D. Me{a se sa {e}erom u prahu,
koli~inom koja je dovoqna da testo
postane dovoqno ~vrsto.
Kada su matice zatvorene u kaveze
vi{e od jednog ~asa, mora im se obezbedi-
ti poga~a, osim ako ih p~ele ne hrane kroz
mre`u.
Zamena : E/S/!Sptfcspvhi!(1884) je
primewivao trodnevni metod zatvarawa
dodatih matica kojima su zamewivane
stare. On je staru maticu postavqao u
kavez iznad ramova tokom jednog ~asa, a
zatim ju je zamewivao novom maticom u
istom kavezu. Pri zalasku sunca, nova mat-
ica je osloba|ana. K/B/! Ipncfsh je 1889.
preporu~ivao ostavqawe matice u kavezu
2 ili 3 ~asa, a osloba|awe nove kroz jedan
~as. H/! Sbzops je koristio ovaj sistem sa
wegovim kavezom, i ostavqao je maticu u
kavezu 24 ~asa pre nego {to bi je oslobo-
dio. U Oldtovoj verziji stara matica se
uklawala a dru{tvu je omogu}avano da
samo sebi proizvede novu maticu. Kada
nova matica iza|e, i uni{ti ostale
mati~wake, ali ne izleti na oplodwu,
zamewuje se novom oplo|enom maticom
koja se ~uva u kavezu tokom 24 ~asa pre
osloba|awa. Oldt je rezonovao da p~ele
posle kontakta sa neoplo|enom maticom
mnogo boqe prihvataju oplo|enu. Ne{to
sli~no je opisivao i \erzon.
Dodavawe nukleusom : Matici
poslatoj po{tom je potrebna jedna nedeqa
ili i vi{e da bi obnovila prethodni
kapacitet polagawa jaja, pa tokom tog
perioda jako dru{tvo, dobro razvijeno,
mo`e da po`eli i da je zameni, iako je ona
dobra. Zato je sigurnije da se prvo doda
malom dru{tvu, gde }e biti lak{e prih-
va}ena, a wen, tada ograni~eni potencijal
polagawa jaja }e odgovarati snazi tog nuk-
leusa.
Nukleus pravimo od najmawe
jednog rama, sa leglom pred izlegawem,
medom i polenom, zajedno sa p~elama na
wemu, ali se i strese jo{ p~ela, dok ram
ili ramovi ne budu dobro pokriveni.
Obavezno se dodaje i jedan prazan ram.
Nukleus se nosi na novo mesto, sutradan }e
se izletnice vratiti u svoju ko{nicu, a
malo dru{tvance koje smo tako napravili
bi}e spremno za prijem matice ili
mati~waka.
Nukleus mo`emo da formiramo i
iznad duple mre`e nad dru{tvom, sa
posebnim letom. Obe matice mogu da
pola`u jaja, sve do nekog pogodnog trenut-
ka kada odstrawujemo dowu maticu, a
dru{tva bez problema spajamo. Mo`emo
nukleus da napravimo i u samoj ko{nici,
razdvojen od osnovnog dru{tva pregrad-
nom daskom, koja na sredini ima rupu od
10h10 dn prekrivenu duplom mre`om.
Dodavawe na leglu pred izle -
gawem : Kada imamo veoma skupocenu
maticu, mo`emo ulo`iti dodatan trud i
obezbediti uspeh koriste}i metod D/D/
Njmmfs-a. Sve p~ele se odstrawuju sa jednog
do tri rama zatvorenog legla, na kojima se
mogu videti p~ele koje se izle`u. Ovi
ramovi se stavqaju izme|u ramova sa
medom i polenom u jednom telu ko{nice,
sa maticom i wenim negovateqicama, a
nastavak se dobro zatvori poklopnom
daskom. Dok traje period izvo|ewa p~ela,
ovaj nastavak se mo`e dr`ati iznad nekog
dru{tva, zbog obezbe|ewa toplote, preko
duple mre`e, ili u toploj sobi sa
zamre`enim letom zbog ventilacije.
Kada se izlegne dovoqan broj
p~ela nukleus se mo`e preneti na novo
mesto, uz su`ewe leta na 1 dn, ili da se
ostavi na dru{tvu nad kojim je i bio, uz
otvarawe leta pozadi. Ovaj nukleus se kas-
nije mo`e ceo dodati bezmati~nom
dru{tvu, ili se vremenom dogra|ivati do
normalnog dru{tva.
Sve metode dodavawa matica
Zamena matice qutoj zajednici :
Pronala`ewe stare matice u qutom
dru{tvu mo`e biti skoro nemogu}e, i
potrebne su boqe metode. Kada radimo
bilo kakvu manipulaciju, moramo je
obavqati pod povoqnim uslovima, kada je
toplo, i tokom jake nektarske pa{e, kada
su izletnice uglavnom van ko{nice.
Ako dru{tvo premestimo na novo
mesto nekoliko metara daqe, a na starom
mestu ostavimo nastavak sa ramom legla i
vi{e praznih ramova, izletnice }e u}i u
taj nastavak, a osnovno dru{tvo }emo
mnogo lak{e pregledati i dodati mu
maticu. Leto zatvaramo. Dru{tvo treba
proveriti 4 dana po dodavawu matice, da
vidimo da li smo uspeli. Ako jesmo,
ko{nicu vra}amo na staro mesto, a p~ele
koje }e se vratiti na privremeno mesto,
stresamo ispred ko{nice. Mati~waci
zapo~eti na ramu legla na starom mestu
moraju biti poru{eni.
Ako sa dru{tvom jednostavno ne
mo`e da se radi, poma`e oduzimawe ramo-
va sa leglom, i wihova raspodela slabim
dru{tvima, koja }emo tako poja~ati. Kada
dru{tvo svedemo na veli~inu nukleusa,
p~ele bi trebalo da su mawe qute. Bi}e
lak{e prona}i staru maticu, a dru{tvo }e
i mnogo lak{e prihvatiti novu maticu.
Iste ove mere poma`u i pri
zameni matice izuzetno jakim dru{tvima.
Bez obzira koliko je neko dru{tvo mirno
u normalnim okolnostima, te{ko je radi-
ti na najni`em nastavku bez uznemiravawa
p~ela, i izazivawa stra`arica na
ubadawe.
La`ne matice : Ako je dru{tvo
imalo la`ne matice u kratkom periodu,
mo`e da bude dovoqno dodavawe mladog
legla, a 2-3 dana kasnije se dodaje matica
koja mo`e normalno da zale`e ili
mati~wak. Dru{tva sa la`nim maticama
kroz du`i vremenski period, su mnogo
mawe mirna i preporu~qivo je da se
pomere na drugo mesto, a da se na starom
ostavi ko{nica sa ramom legla pred izle-
gawem, kako bi se skoncentrisale izlet-
nice. Matica se dodaje direktno na ram sa
leglom. P~ele sa ramova starog dru{tva
se stresu na zemqu, a ramovi se vra}aju u
praznu ko{nicu na starom postoqu.
-75-
Ostavqa se jedan ram sa jajima da dr`i na
okupu preostale p~ele starog dru{tva,
koji se vra}a u ko{nicu na starom posto-
qu kada matica po~ne da zale`e. Xfenpsf
ne veruje da la`ne matice koje se vra}aju
na staro postoqe mogu da izazovu bilo
kakve probleme, zbog nastale konfuzije.
Uobi~ajeni saveti u priru~nicima ka`u
da p~ele treba istresti na zemqu, umesto
da se poku{a sa dodavawem matice.
Potsecawe krila i obele`avawe
matica : Ako p~elar `eli da zna koliko
dugo }e dodata matica ostati u ko{nici,
mora da je obele`i. Potsecawe jednog
krila, sa mewawem strane svake godine je
metod jo{ iz vremena Vergilija za
spre~avawe be`awa roja. Preporu~qivo
je ovo prvo isprobati, tj. izve`bati se na
trutovima, pa tek onda na vrednim matica-
ma.
B/! Cpoofu je obele`avao wegove
matice koriste}i vodootpornu boju. Mogu
se koristiti razni lakovi kao {to su boje
za makete aviona, ili lak za nokte.
Matice se obele`avaju prema me|unarod-
nom petobojnom obrascu. Postoje razni
izumi dr`awa matica dok se obele`avaju
ili im se krate krila, a {vedski snabde-
va~i opremom imaju specijalne kaveze za
ovu namenu.
Foto: Ivan Brndu{i}
-76- Savremeni principi p~elarewa 2
OSNOVNI PRINCIPI
DODAVAWA MATICA
P
od prirodnim okolnostima, jedno
p~eliwe dru{tvo vr{i pripreme
za odgajawe nove matice tako {to
napravi nekoliko mati~waka iz kojih }e
iza}i matice, da bi zamenile staru koja
odlazi sa rojem ili koju je dru{tvo
ozna~ilo slabom i nekvalitetnom i `eli
da je zameni tihom smenom. Ako nestane
matica u dru{tvu bez mladog legla, ono je
osu|eno na propast. Ovo se doga|a kada
maticu pojede neki insekt, ptica ili
drugi predator tokom wenih svadbenih
letova. Dru{tvo }e biti funkcionalno
bezmati~no i ako matica ima neku anatom-
sku nepravilnost koja }e je u~initi
neplodnom.
U prirodi, dru{tva naseqavaju
{umovite regione gde su udaqena jedna od
drugih, dok p~elar postavqa ko{nice
jednu uz drugu na otvorenom poqu, gde su
p~ele izlo`enije mnogobrojnim preda-
torima. Bliskost ko{nica pove}ava i
{anse da matice budu ubijene kada,
vra}aju}i se sa oplodwe, u|u u tu|u
ko{nicu. Maticu mogu da ubiju i same
p~ele uklup~avawem, ako je dru{tvo
napala grabe`, ili je na drugi na~in uzne-
Foto: Rodoqub
@ivadinovi}
Autori:
U/T/L/! j! N/Q/
Kpibottpo
mireno u kriti~nim periodima. Mo`da je
najve}i rizik za maticu period u kome
p~elar pregleda ko{nice, kada mo`e lako
da je o{teti ili ubije.
Roj je jedinica reprodukcije
medonosnih p~ela, i sve do nedavno su
p~elareve intervencije na p~eliwaku
bile bazirane na prirodnim rojevima. U
nekim krajevima to je jo{ uvek standardna
praksa. Bezmati~nim dru{tvima se
obezbe|ivala matica, tako {to su spajana
sa malim rojem. D/K/I/! Hsbwfoipstu je
opisao vekovima stari metod nema~kih
p~elara prostoko{ni~ara. Spajali su
male rojeve sa slabim dru{tvima, ali su
sa~uvali matice tako {to su ih stavqali
u kaveze sa kanalima kojima su one
hrawene. Nekoliko ovakvih matica je
~uvano u malom bezmati~nom dru{tvu. Da
bi obezbedili da u dru{tvu iz koga je
iza{ao roj bude matice, prostoko{ni~ari
su dodavali mladu maticu u kavezu, ~iji
otvor su prepokrivali voskom. Ako
dru{tvo ima maticu, p~ele ne grizu vosak
na otvoru, a u suprotnom grizu. Urednik
~asopisa gde je ovo objavqeno je smatrao
da se takav rad kod vr{kara grani~i sa
Sve metode dodavawa matica
apsurdom, ali ~ak i danas postoje qudi
kojima se takav na~in rada vi{e dopada.
Ni u ko{nicama sa ramovima nije
lako prona}i novooplo|enu ili neop-
lo|enu maticu, naro~ito u velikom
dru{tvu. Ako mu obezbedimo ram sa
mladim leglom, bezmati~no dru{tvo }e
uvek zapo~eti gradwu mati~waka. Kvinbi
je 1853. mewao matice dru{tvima
umetawem komada sa}a sa leglom, ali je i
smatrao da su dobijene matice slabijeg
kvaliteta nego one iz rojevog nagona.
Mo`da nema osnova ovakvom pristupu, ali
nova matica koja ne pola`e jaja ceo mesec
mo`e da bude hendikep ako zamena matica
na takav na~in spre~ava razvoj dru{tva
pred glavnu pa{u, ili je previ{e kasno za
obezbe|ewe kvalitetnih p~ela za prez-
imqavawe. Zato je preporu~qivo ~uvati
rezervne matice u malim dru{tvima u
broju od 10-15% broja dru{tava na p~eli-
waku, za hitne slu~ajeve zamene matica
koje zale`u.
Ne mo`e se dovoqno i na pravi
na~in naglasiti da je uspe{no p~elarewe
uglavnom presretawe i predvi|awe prob-
lema a ne wihovo re{avawe kada se ve}
pojave . Takav na~in rada zahteva u
su{tini i mawe rada, ali i mawe stresa za
p~elara koji sve uradi na vreme.
M
IRIS I PONA[AWE
Teorije o dodavawu matica koje je
sumirao Sjccboet 1953. svrstavaju se u tri
kategorije:
1) Razlika u mirisima matice i
dru{tva. Ebwjt (1870) je smatrao da maticu
ubijaju p~ele stare od 10 do 20 dana, kada se
ona vrati sa oplodwe nose}i miris truto-
va. \erzon je izvestio da je samo jedna mat-
ica od hiqadu koje je on zatvarao u rojeve
bila ubijena kada su je p~ele oslobodile, i
smatrao je da je ona dobila kakav strani
miris poreklom od matice koja je prethod-
no boravila u istom kavezu.
2) Razlike izme|u stawa u bez -
mati~nom dru{tvu i stawa u dru{tvu iz
kog sti`e nova matica. \erzon (1861)
rezonuje da se zakqu~ci eksperimenti-
sawa Hubera i Ramura razlikuju, upravo
-77-
zbog toga {to su radili sa dru{tvima koja
su se razlikovala jedno od drugog po
op{tem stawu, i u karakteru, a efekti
ovih razlika su bili nepoznanica za
eksperimentatore.
3) Pona{awe matice. K/F/! Qpoe
(1886) mo`da nije bio prvi, ali je slu~aj
oko pona{awa jasno i kratko prikazao:
„Beznade`no bezmati~no dru{tvo obi~no
}e prihvatiti bilo kakvu maticu, ako se
ona normalno vlada, tj. mirno i hlad-
nokrvno“.
Nasledni mehanizmi pona{awa
pri poku{ajima opstanka nigde nisu tako
vidqivi kao pri aktu dodavawa matice u
bezmati~no dru{tvo. Mati~ina genetska
kwiga informi{e wen nervni sistem da je
ovo onaj moment kada ona mora da se
pona{a na odgovaraju}i na~in, najboqe u
svom `ivotu. Ako weno pona{awe nije u
skladu sa kodom koji radilice nose u
jedrima svojih }elija, one }e reagovati
iznena|uju}e burno i nasilno pa }e
uklup~ati maticu i tako je ubiti.
Sa druge strane novoispiqena
neoplo|ena matica se odmah dobro prihva-
ta, ali za samo nekoliko ~asova ona
o~igledno dobija miris i po~iwe da se
pona{a na odre|eni na~in, pa je dru{tvo
kome se dodaje tretira kao tu|u maticu, i
ophodi se prema woj neprijateqski.
D
EMORALISAWE
B/D/! Bnft (1915) je objavio jedan
~lanak pod nazivom „D Dodavawe matica
demoralisawem“ u kome opisuje svoj metod
pravqewa {okiranog roja, stresaju}i
p~ele u praznu ko{nicu, prskaju}i ih
vodom, pre pu{tawa matice. Uspeh ove
metode pripisivao je neprirodnom stawu
dru{tva. To je sli~no Ramurovom iskustvu
koje je iskusio Huber: „...prinudio je 400-
500 p~ela da napuste svoju ko{nicu i u|u u
staklenu kutiju, u kojoj je fiksirao malo
par~e sa}a na poklopcu. Isprva su bile
jako uznemirene, pa im je ponudio novu
maticu kako bi ih smirio. Zujawe je pre-
stalo, a nova matica je primqena sa
zaslu`enim po{tovawem“. Ovakve
-78-
neprirodne manipulacije ~ine direktne
metode dodavawa toliko uspe{nim, jer
odvajawe matice dovodi do nenormalnog
stawa u dru{tvu. Kada uslovi nisu
nakloweni, kao u bespa{nom periodu,
ovakve metode nikako ne uspevaju.
U
KLUP^AVAWE
Bevan sumira eksperimente
Hubera sa zamenama matica: „...prijem mat-
ice je zavisio od perioda kada je dodata.
Ako je pro{lo 24 ~asa od odstrawivawa
stare matice, nova matica je dobro pri-
mana i lako se uklapala u rad dru{tva.
Ako nije pro{lo vi{e od 18 ~asova, ona je
prvo tretirana kao zatvorenik, ali joj je
posle nekog vremena priznata suverenost.
Ako je dodavana posle mawe od 12 ~asova,
redovno je uklup~avana i obi~no je umi-
rala od gu{ewa ili gladi. Prema tim
eksperimentima ~ini se da je potrebno da
pro|e 24-30 ~asova da bi dru{tvo „zabo-
ravilo“ staru maticu, pa da ako do tada ne
dodamo novu, dru{tvo kre}e sa gradwom
mati~waka. (Koliko se danas zna, sa grad-
wom mati~waka kre}e se mnogo ranije -
primedba urednika). Ako im tokom tog
vremena dodamo maticu, prestaje gradwa
mati~waka, a larve u wima se uni{tavaju.
Pri dodavawu dobrodo{le tu|e matice,
mnogo joj se vi{e pa`we posve}uje, nego da
su je p~ele same proizvele iz sopstvenog
mati~waka, barem ima uverqivih podata-
ka o takvom pona{awu p~ela...“.
Tu|ice napadaju samo dve do tri
p~ele, dok je uklup~avawe „rezervisano“
za matice. Ovo je verovatno bazirano na
mirisnim stimulusima ili na razlici u
pona{awu matica i p~ela. ^esir (1888) je
verovao da nekoliko tu|ica koje su se
pridru`ile dru{tvu mogu da predvode
jednu ovakvu akciju. Jan{a (1771) je pisao o
borbama kada se spajaju dva roja sa matica-
ma u razli~itim stadijumima, npr.
oplo|ena i neoplo|ena. Suo~avawe sa jed-
nim ovakvim nepredvidqivim pona{awem
dovelo je do mi{qewa da je tendencija
uklup~avawa matica uro|ena.
Matice retko bivaju ubodene od
p~ela koje ih okru`uju, pa matica mo`e
Savremeni principi p~elarewa 2
biti spasena dimqewem klupka p~ela, a
hladan dim je ne}e o{tetiti. Klupko
p~ela mo`e da se baci i u vodu. Efekat je
isti. Maticu ne treba ponovo dodavati
dok ne razlu~imo koji je razlog uzrok
wenog uklup~avawa.
N
ESPECIFI^NI
MEHANIZMI
Instinktivno pona{awe dru{tva
je genetski kodirano, da bi koristilo
p~elama u prirodnim situacijama.
Otvarawe dru{tva i dodavawe nepoznate
matice nije prirodna situacija, i zato
pokre}e nespecifi~no, odbrambeno
pona{awe p~ela prema tu|incu koji je
slu~ajno upao u ko{nicu. Opis takvog
pona{awa koji su na~inili Cbumfs i Gsff
pomogao je da se na racionalne osnove
postavi dodavawe matica. Pokorni napas -
nik se ne ubada, ali se zato ubada ~ak i
p~ela iz svoje ko{nice ako se u~ini agre-
sivnom ostalim p~elama. Isto se doga|a i
kod drugih `ivotiwa.
H/B/! Xsjhiu! (1866) je pret-
postavqao da dru{tvo pod nikakvim
uslovima ne}e prihvatiti tu|u maticu
osim kao gre{ku u identitetu. Zato meto-
di za dodavawe matica treba da pred-
stavqaju napore da se prevari dru{tvo.
Neuspe{ni poku{aji mogu da budu gre{ka
matice, ili odbijawa dela dru{tva da
„nasedne“ na prevaru. Reputacija
odre|enog soja p~ela da te{ko prima mat-
ice mo`e da bude posledica wihove op{te
lo{e naravi.
Foto: Ivan Brndu{i}
Sve metode dodavawa matica
I
SHRANA DODATE MATICE
OD STRANE DRU[TVA
Neke od osnova dodavawa matica
su postavqene relativno davno, kao {to je
to evidentno u opisu starog poqskog
p~elarewa iz 1845. (E/!Dizmjotlj):
„P~elar je maticu stavqao u
komad trske u kojoj je pravio otvore kao na
fruli, a zatvarao je oba kraja trske da
spre~i bekstvo zatvorenika. Trsku je
postavqao izme|u satova ko{nice tokom
dva dana. P~ele hrane maticu i navikavaju
se na weno prisustvo. Tre}eg dana matica
mo`e da se oslobodi, i da joj se omogu}i
me{awe sa p~elama koje }e je prihvatiti.
Tada se smatralo da }e p~ele ubiti maticu
ukoliko se ne bi preduzela ova pre-
dostro`nost“.
Priznawe va`nosti koju ima
ishrana matice od strane zajednice p~ela
dok je ona zatvorena u kavezu, je povremeno
isplivavalo na povr{inu. Nesbit je 1870.
pitao za{to p~ele ne daju matici hranu
preko mre`e wegovog kaveza, iako se na
wemu nalaze u velikom broju, a Galup mu je
odgovorio da wegov kavez nije dobar, i
preporu~io je Velhajsenovqev, napravqen
od jedne {upqe stabqike, sa usekom dugim
2-5 dn, a {irokim 3 nn, preko kog su
p~ele hranile maticu. Danas se za kaveze
preporu~uje `i~ana mre`a sa otvorima od
2,5 nn (Gsff i Cvumfs).
D/! Ebebou! (1877) se izra`avao
preciznije. Koristio je par~e krupno
pletene `i~ane mre`e i uvek su matice u
kavezima bile hrawene, ~ak i kada je neko-
liko kaveza stavqao u jedno dru{tvo, osim
ako je dru{tvo uznemirila grabe` ili je
kavez postavqen predaleko od legla u
slabom dru{tvu kada je nastupilo hladno
vreme. Gospo|a M/! Ibsjtpo (1855) je pre-
cizirala da p~ele kroz `i~anu mre`u
mogu da hrane maticu, da ukr{taju wihove
antene i da se sa wom sprijateqe.
^etvorica od 19 „eksperata“ su
1890. preporu~ivali mre`u od 3h3 nn, ali
su drugi, ukqu~uju}i i firmu Ebebou! boe
Tpot, preferirali krupnije otvore. Ovo
nesre}no usvajawe je verovatno bilo
odgovorno za neke te{ko}e pri
kori{}ewu kaveza. K/!Tnjui je precizirao
-79-
da je mre`a od 3h3 nn koju je ugra|ivao na
svojim kavezima kojima je godi{we
dodavao 500-700 matica, uticala na skoro
100%-no prihvatawe. Rezonovawem se
dolazi do najosnovnijih postavki koje se
sadr`e i u dana{wim preporukama:
„Kada se dodaje na stotine nete-
stiranih matica mi koristimo na{
obi~an kavez, kako ga nazivamo. Jedan kraj
je napravqen od komada drveta, dok je
drugi otvoren, i mo`e se zatvoriti ~epom.
Ako nemamo nameru da budemo na p~eli-
waku izvesno vreme, koristimo isti ovaj
kavez, ali umesto obi~nog ~epa koristimo
~ep sa otvorom u sredini, i punimo ga
poga~om, koju }e p~ele pojesti za 2-3 dana.
Maticama se potsecaju krila i
unose u kaveze. Ne dodaju se p~ele negov-
ateqice, jer mogu uticati na lo{ije
rezultate dodavawa. Boqe je da matica
bude bez p~ela i hrane u kavezu, ali po{to
nam je potrebno dosta vremena da u
ko{nice dodamo kaveze sa stotinak mati-
ca, moramo da stavimo malu koli~inu
poga~e u svaki kavez, ina~e }e matica
uginuti od gladi, ~esto ve} za 4-5 ~asova.
Stavqa se sasvim malo poga~e, veli~ine
glave matice.
Matice se mnogo boqe prihvataju
ako poga~e uop{te nema. Ne znam za{to,
ali mislim da kada ogladni, matica jed-
nostavno tra`i hranu od p~ela, i one joj
daju. Tako se mnogo boqe upoznaju i prih-
vataju. Ovo malo par~e poga~e treba stavi-
ti na mre`u, tako da }e ubrzo po dodavawu
kaveza nestati. P~ele je pojedu veoma
brzo, pa kada matica ostane bez hrane,
prinu|ena je da zatra`i istu. Mo`e se
videti fenomen uklup~avawa kaveza i
istovremenog hrawewa matice. Bilo mi je
dosta te{ko da poverujem u uspe{nost ove
metode, ali na{i gubici su ekstremno
mali (1933)“.
Jedna napomena koju je dao Nejbor
(1866) slu`i da se opet podvu~e kriti~an
faktor pri dodavawu matica: „...postavi
italijansku maticu u mali `i~ani kavez
~iji otvori moraju da budu dovoqno veli-
ki kako bi p~ele kroz wih uspe{no nego-
vale maticu, ali i da u isto vreme odbrani
maticu od neprijateqstava p~ela. Tri ili
~etiri dana me|usobne komunikacije
-80- Savremeni principi p~elarewa 2
imaju pomirqiv efekat, pa maticu
mo`emo da oslobodimo. Kavez za maticu
treba da bude pqosnatog oblika da bi stao
izme|u dva rama u blizini }elija meda,
kako bi se matica i sama hranila ako
p~ele budu neprijateqski raspolo`ene
prema woj. Po{to se uop{te smatra da je
matica hrawena od strane radilica,
neophodno je u kavez dodati 5-6 wenih sop-
stvenih p~ela koje }e je pravilno nego-
vati“.
P
^ELE NEGOVATEQICE
Za nesre}u, Nejbor preporu~uje
dodavawe p~ela negovateqica i pokraj
~iwenice da kavez omogu}uje p~elama iz
ko{nice da hrane maticu. S. Vagner je
uo~io gre{ku: „Mi ne stavqamo p~ele u
kavez sa maticom, jer one ponekad sa
qutim p~elama van kaveza igraju igru
„oko za oko, zub za zub“ i tako produ`uju
neprijateqstvo, {to spre~ava brzo
dodavawe matice“. Eppmjuumf! (1884) tako|e
smatra da ne treba koristiti p~ele negov-
ateqice, i da wihovo dodavawe uz maticu
nije pametno. Vedmor (1963) prime}uje da
takva praksa dodavawa p~ela otkriva
nedostatak poznavawa pona{awa p~ela.
S
TAWE DRU[TVA
Beznade`no bezmati~no dru{tvo
obi~no prihvata bilo koju maticu, ali
dru{tvo koje ima maticu, neoplo|enu ili
o{te}enu oplo|enu, nema spremnost da
prihvati drugu. Dru{tvo koje je bilo bez-
mati~no 12-14 dana ve} mo`e da ima neop-
lo|enu maticu. Dru{tvo koje uporno odbi-
ja prihvatawe matice mora se testirati da
Foto: Aleksandar Mihajlovski
Sve metode dodavawa matica
slu~ajno ve} nema kakvu maticu, ~ak i
neotkrivene la`ne matice, i to tako {to
se dodaje ram sa jajima iz kojih se upravo
izle`u larve. Na wemu }e p~ele kroz 3-4
dana povu}i mati~wake, ako nemaju
maticu.
Smatra se da se odluka o gradwi
mati~waka donosi 6-12 ~asova posle nes-
tanka matice. Ako po~ne gradwa
mati~waka, {anse za uspe{no dodavawe su
umawene. Uni{tavawe mati~waka pred
dodavawe ne pove}ava stepen uspeha, ali
kada uspe{no dodata matica zapo~ne sa
polagawem jaja, mati~waci }e verovatno
biti uni{teni. Kada mati~waci budu
zreli, a matice u wima pred izla`ewem,
dru{tvo je mnogo prijem~ivije za
dodavawe matica. O~igledno su {anse za
uspeh ve}e kada dru{tvo i samo o~ekuje
pojavu matice.
Idealno bi bilo da dru{tvu
dodamo novu maticu pre nego {to ono i
shvati da je izgubilo staru maticu. Ovo se
grani~i sa nemogu}im ako potraga za
starom maticom podrazumeva dug i nemi-
ran pregled uz mnogo dimqewa. Boqe je
odlo`iti dodavawe dok se dru{tvo ne
smiri. Nije preporu~qivo ni dodavati
matice dru{tvima koja su na vrhu ekspanz-
ije, ili da se bar usvoji metoda koja ne
ukqu~uje tragawe za maticom, kao {to je
preme{tawe dru{tva i formirawe nuk-
leusa na starom mestu. Mala dru{tva
retko napadaju novu maticu. Kada se
donese odluka o zameni matice, primewe-
na strategija mora da bude pa`qivo
isplanirana, tako da odgovara okolnosti-
ma, umesto da se sledi neka rigidna meto-
da. Stawa u kojima se mogu nalaziti p~ele
tako mnogo variraju da se ne mo`e utvrdi-
ti niti jedno jedino pravilo na koje se
uvek mo`emo osloniti.
Obi~no su najve}e {anse za
uspe{no dodavawe u jeku pa{e. Ako dodaje-
mo matice u bespa{nom periodu, treba
po~eti sa prihrawivawem dva dana pred
dodavawe, i prihrawivati sve dok matica
ne pronese. Prihrawivawe ina~e
pove}ava {anse za uspeh u bilo kom perio-
du. Verovatno da u bespa{nom periodu
dru{tva uznemiravaju tu|ice, pa je to
razlog neprihvatawa stranih jedinki, a ni
-81-
matice. Tokom najmawe 6 dana MORA se
odoleti impulsu i `eqi za pregledom
dru{tva posle dodavawa matice, da bi
izbegli eventualno uklup~avawe matice.
Preuraweni pregled je va`niji uzrok
gubitka matice nego {to su gre{ke pri
samom dodavawu.
F
AKTORI OKOLINE
Uspe{no dodavawe matica je
najvi{e rezultat faktora u dru{tvu i
okolini dru{tva. Pod idealnim uslovima
skoro svaki metod mo`e da uspe kod svih
p~elara, dok pod druga~ijim okolnostima
ne uspevaju ni najboqe metode kod
najiskusnijih p~elara. Lo{e vreme je
najva`niji faktor. Su{a prekida
medonosnost biqaka i pove}ava opasnost
od grabe`i. Dugi, hladni ki{oviti perio-
di redukuju broj povoqnih dana za svad-
beni izlet neoplo|ene matice. P~elari
koji `ive u predvidqivim klimatskim
podru~jima svoje aktivnosti mogu da
planiraju prema kalendaru, dok mi ostali
moramo da izbegavamo metode koje zahteva-
ju obavqawe odre|enih aktivnosti ba{ u
odre|eno vreme.
Vi{e autora preporu~uje ve~erwe
~asove za dodavawe matica, ali to nije
uvek mogu}e, naro~ito ako dodajemo veli-
ki broj matica u jednom danu. Za idealne se
smatraju mirni periodi sa umerenom tem-
peraturom tokom prole}a, ranog leta ili
jeseni dok ima nektarske pa{e. Nema for-
mule koju mo`emo primeniti onda kada je
neophodno obaviti odre|enu radwu na
osnovu iskustva. Najboqi na~in da se
ne{to nau~i jeste da se ~ine gre{ke, i tu
nam je jedina uteha, da je mnogo boqe ako ih
u~inimo ranije. Tako }emo br`e nau~iti
mnogo toga. (Ali i te`e. Upravo je ovaj
serijal o dodavawu matica najboqi
primer kako se mo`e u~iti na osnovu
tu|eg iskustva, koje je nastajalo skoro dva
veka. Mnogi su se p~elari opekli na svom
iskustvu, i zato im mo`emo verovati. Ne
treba shvatiti bukvalno, ali postoji jedna
izvanredna izreka: Budala se u~i na svojim
gre{kama, a pametan na tu|im - primedba
urednika).
-82- Savremeni principi p~elarewa 2

ko ra le to e- da e.
Te{ i p~ela oli p~e e kao { , prof dokaz u p~el jer
} v j i} an i i,
je na oliko o pozna n Mat jo{ jed bqenic nau~it ori
t b r l a e u v
koji o ih do ni Mi ca. On j mo zaq ta toga esto go sa
k ~i p a s ~
i ta srca r i z [a biti s `ete do arewa i}
Mat o svo-
o d ~e l a o g u M o p~ e l ge .
to
n a l ni p lari m qivo! e~ijeg e kwi govori i-
e ` u
sio ni p~ a pa rikaz
n jboq ubavq j qubav
ma!
{ e g n a q o
uspe slu{ajt etski p {e od jve}om najve} e l a
Sa po vi na joj p~

MILAN MATI]
15000 [ABAC
ul. Sela Jevti}a br.77

telefoni:
(015) 323-599 (063) 81-30-956

T
AJNO LETO U P^ELIWEM
P^ELARSKA

P^ELARSKU

KLUBETU

Godi{wa doba kao da su izgubila kalen-

dar. Jesen je li~ila na prole}e, a zimski pejza`
PRI^A ZA

2001. se prime}uje samo na vrhovima planina.

P~ele su izletale na svaki sun~ani
zrak. Sa masla~ka su, i u decembru, punile kor-
pice sve`im, kao zlato `utim, cvetnim prahom.
Tek prvi januarski mrazevi primorali su
za{titnice klubeta da se ~vr{}e pove`u.
Istovremeno, minimalno su tro{ile hranu,
{tede}i je za nepovoqne uslove, u kojima }e
postepeno nestajati u korist novog `ivota svo-
DU[U

jih naslednica. A one }e biti ro|ene iz prvog

legla, koje ozna~ava po~etak smene zimskih
p~ela. Ta prva smena p~eliwih generacija, nije
obi~na. Od we zavisi celokupan ciklus razvoja
p~eliwe zajednice. Ba{ od we, jer ako se, uz
prirodnu bogatu ishranu budu masovno ra|ale
prve mlade vitalne p~ele, wihova zajednica }e
blagovremeno postati optimalno sna`na, da u
potpunosti iskoristi obilno cvetawe
glavne medono{e - bagrema.
P~elarska pri~a za p~elarsku du{u -83-
Ukoliko se to ostvari, ciq
p~elarewa je postignut. Zbog toga, Foto: Ivan
po~etak smene zimuju}ih p~ela je vrlo Brndu{i}
va`an momenat za svakog p~elara.
1 ) On mora da se pita {ta je
u~inio da zazimqenim p~elama obezbedi
{to povoqnije uslove, u kojima }e da odga-
je kvalitetne generacije svojih nasledni-
ca?
2 ) Kako ispraviti u~iwene pro-
puste i omogu}iti p~elama da bez obzira
na vremenske uslove imaju stalan i inten-
zivan razvoj?
Odgovore na ova pitawa treba da
zna svaki p~elar. Uspe{na priprema
p~ela za zimovawe podrazumeva, pre svega,
obezbe|ewe letwe i jesewe kontinuirane
nektarsko-polenske pa{e, ili odgovara-
ju}e prihrane.
Prostrano plodi{te u kome je
mlada kvalitetna matica i ispravno sa}e
sa dovoqnim zalihama cvetnog meda i
perge se podrazumevaju.
P~ele oslobo|ene od varoe, dovo-
qna toplotna izolacija i umerena prirod-
na ventilacija, kao i ispravna suva legla odr`avaju konstantnu toplotu
ko{nica, za{ti}ena od vetrova, sa letom letweg dana! „To tajno leto u p~eliwem
okrenutim „zimskom“ suncu, su vrlo klubetu izvire iz onog lepog meda, koji je
korisne mere za uspe{no zimovawe p~eli- i sam zrak toplote, nekad preobra`en, a
wih zajednica. Pored toga, svaki p~elar koji se sad vra}a svom pravom obliku“
ima neko svoje poboq{awe. Uradite li (Materlink).
sve na vreme, od p~ela }ete dobiti priz- Zima i p~ele imaju svoje prirodne
nawe. zakonitosti, a p~elari svoj interes. Sve
Obi~no, iz raznoraznih razloga, to treba uskladiti. Ko u tome uspe,
bar deo navedenih obaveza p~elar ne uspe{no p~elari! U suprotnom, imamo
ispuni. Zbog toga trpe p~ele, a pla}a dr`aoce p~ela, ~ije su p~eliwe zajednice
p~elar! i u periodu zamene zimskih p~ela pri-
Zima ume i da zakasni. P~ele ne morane da, umesto prirodne hrane, tro{e
smeju, jer im blagovremena smena gen- saharozu i surogate u raznim oblicima. Od
eracija `ivot zna~i! takve ishrane zimske p~ele se ubrzano
Zato, nemojte se iznenaditi, kad u iscrpquju, oboqevaju, nestaju, a wihove
februaru p~eliwak viri iz snega, u naslednice su malobrojne i nedovoqno
ko{nici mraz, a sna`ne zajednice u zoni vitalne da uspe{no nastave ubrzan razvoj.
Takve p~eliwe zajednice se vi{e
nikakvim sirupima, utopqavawem i gre-
jawem ne mogu preporoditi.
Samo prirodna hrana (med i
perga), daje im `ivotnu snagu, samo cvetni
med im zamewuje Sunce i cve}e!
Dajte im to wihovo „Sunce i
cve}e“ i p~ele }e vam donositi radosti u
Na p~eliwaku autora mladosti i starosti!
-84- Savremeni principi p~elarewa 2

P
RAKTI^AN ODGOVOR vala je sedam okvira. Jedan mawe nego jese-
P^ELA nas. Za tako veliki gubitak zimskih p~ela
nisam imao pravo obja{wewe.
Mi{qewa sam da potpuni
U mojoj Pocerini, kraj februara nedostatak perge nije bio jedini razlog. A
kao da je pozajmio prole}ne dane. U jednom mo`da i jeste!? P~ele ove zajednice
od wih bio sam na p~eliwaku. Sunce potro{ile su malo meda, ali imale su i
iza{lo iza masiva Cera, pa se razlilo po malo legla. Bilo ga je samo na dva cen-
ma~vanskoj ravnici. Na proplanku retke tralna okvira, povr{ine {ake.
{ume, u prirodni pejza` uklopile se Oko wega, u obliku srpa, p~ele su
ko{nice i p~ele, uzbu|ene zovom prole}a. rasporedile tek pokoju grudvicu sve`eg
Dren, jagor~evina i masla~ak okitili se polena.
cvetovima, da do~ekaju prve izletnice i U drugoj p~eliwoj zajednici, koja
ugoste ih svojom bogatom trpezom, neza- je krajem oktobra imala duplo vi{e perge
menqivim darom prirode. nego kontrolna, p~ele su sada pokrivale
Umilno zujawe postaje ~ujnije. svih osam okvira. Zimskih gubitaka kao da
U~estalost izleta i povratak nije ni bilo?! Ali, potro{wa hrane u ovoj
optere}enih p~ela radilica, bila je sve zajednici bila je osetno ve}a nego kod
ve}a. Pa`qivo sam posmatrao wihovu prethodne. To sam posebno zapazio na tri
aktivnost na poletaqci svake ko{nice. centralna okvira, gde su od jeseweg meda
Samo na jednoj zapazio sam tragove lo{eg ostali samo tanki venci. Ispod wih je
zimovawa, od posete rov~ice. Po unosu bilo leglo, iz kojeg je ve} iza{la jedna
polena i pona{awu stra`arica znao sam generacija mladih p~ela!
da nema gubitaka matica. I, bio sam
zadovoqan. Mogao sam u`ivati u febru-
arskom suncu, da nisam imao poseban
razlog, da tri p~eliwe zajednice detaqno Foto:Ivan Brndu{
i}
pregledam. Jesenas, sve tri su po svemu
bile iste. Zdrava i sna`na dru{tva na
kvalitetnom sa}u, gusto su pokrivala po
osam okvira, imala mlade proverene mat-
ice i vitalne p~ele oslobo|ene od varoe.
Pored toga, mir na p~eliwaku i dovoqne
koli~ine cvetnog meda, bili su garant
uspe{nog zimovawa. Ali tu ujedna~enost
oglednih dru{tava namerno sam naru{io.
Krajem oktobra, od prve zajednice sam
oduzeo sve okvire na kojima su bile rez-
erve perge! Drugoj sam istu tu pergu dodao
u rejon klubeta, tako da je ona sada raspo-
lagala pergom u dvostrukoj koli~ini.
PERGA-P^ELIWE BLAGO
A kod tre}eg dru{tva nisam pre-
duzimao ni{ta, ono je slu`ilo kao kon-
trolno. Time sam `eleo prakti~no da
proverim Fararovu tvrdwu da je snaga i
kvalitet prezimqenih p~ela u direktnoj
srazmeri sa koli~inom uskladi{tenog
polena. Verovatno zbog toga, ova zajedni-
Blag mlaz dima, od suvih jelovih ca je od prve bila broj~ano ja~a za jedan
iglica, umirio je stra`arice i na odbranu okvir p~ela. Wene mlade p~ele, iz
spremne p~ele. Prva zajednica, koja je u dvostruko ve}e povr{ine legla, popunile
period zimovawa u{la bez polena, pokri- su dotada{we gubitke.
P~elarska pri~a za p~elarsku du{u -85-
Tre}a (kontrolna) zajednica je
tako|e imala uspe{an razvojni start. U
woj nije bilo masovnog smawewa p~ela, a
povr{ina legla je gotovo identi~na kao i
kod druge zajednice koja je jesenas imala
bogate rezerve perge. Razlika izme|u
zajednica, sa i bez polena na kraju febru-
ara bila je o~igledna. Meni je samo pre-
ostalo da zakqu~im: P^ELE SU
POTVRDILE FARARA !
Pod utiskom rezultata
prakti~nog ogleda, zapazio sam i karak-
teristi~an raspored tek unetog polena.
Wega su p~ele skladi{tile uvek u leglo i Da bi p~elarili savremeno, moramo
oko samog legla! Na osnovu takvog ras- potpuno napustiti zastarele tipove
ko{nica, koje uz to i ne odgovaraju
poreda polena, do{ao sam do logi~nog na{im lokalnim pa{nim uslovima
zakqu~ka: Za p~ele je polen od prvo -
razrednog zna~aja, ne samo za odgajawe qnih zaliha meda dobijao je dopunsku
legla, ve} i za wihov `ivot uop{te! hranu, med i {e}erno-medno testo sa
Zbog toga, ubudu}e, u pripremi polenom.
zajednica za zimovawe, posebnu pa`wu }u Od ovog ogleda o~ekivao sam
posvetiti koli~ini i dostupnosti rez- rezultate, koji bi bili odgovori na
ervi perge, sa kojom p~ele ulaze u period pitawa:
zimovawa. Ta perga, obezbe|uje vitalnost 1 ) Da li se jesewim obezbe|ewem
p~ela i negovawe ve}e povr{ine dovoqne koli~ine perge i prole}nim
kvalitetnog legla do masovnih izleta i dodavawem cvetnog praha i meda, mo`e
unosa zna~ajnijih koli~ina sve`eg pole- posti}i maksimalno kontinuirano odga-
na. U mom kraju to je, u zavisnosti od vre- jawe legla?
mena, oko po~etka marta. A nastupom mar- 2 ) Da li }e kontinuiran i inten-
tovskih dana, bez obzira na wihove vre-
menske }udi, razvojni ciklus p~ela mora
biti kontinuirano progresivan!

K
AKO DO CIQA

Mo`e li se to posti}i samo boga-

tim zalihama meda i perge u ko{nici, ili
Foto: Rodoqub @ivadinovi}

je potrebno i dopunsko stimulativno

prihrawivawe, je pitawe oko ~ijeg odgov-
ora su podeqena mi{qewa p~elara. Zbog
toga sam uporedni test nastavio. U wemu,
jedan deo zajednica (kontrolne) imao je
dovoqne koli~ine meda, a polena onoliko
koliko wihove p~ele u nestabilnom martu
sakupe. Drugi deo zajednica pored dovo-

Ko{nica savremenog p~elara

Fararova ko{nica
sa visinom nastavaka od 17 cm
(Izrada poznatih p~elara Nikoli}a
iz Slatine kod Leskovca)
-86-
Autor kraj odgajiva~kih zajednica i
rojeva na lipovoj pa{i
zivan razvoj legla, ostvaren
odgovaraju}om prihranom, biti dovoqan
da jednomati~ne p~eliwe zajednice budu
optimalno razvijene za kori{}ewe
najranijeg cvetawa bagrema?
3 ) Koliko je takav na~in rada
ekonomski opravdan?
Savremeni principi p~elarewa 2
pra}ene prvim kapima ki{e. Takva je
„baba marta“. Ne mari ona za p~ele, koje su
se u potrazi za cvetovima suvi{e udaqile
i zbog dragocenog tovara zakasnile, da u
svojim ko{nicama na|u sigurno uto~i{te.
Veliki su to gubici za p~eliwe zajednice.
Zato im tada treba pomo}i.
Osun~ano pojilo postavqeno u blizini
p~eliwaka zna~i im mnogo. Mawi broj
ko{nica, na jednom mestu, omogu}ava im
sigurnije sakupqawe nektara i polena, a
blizina {umskog pojasa obezbedi}e im
za{titu od vetra.
Ali i pored toga, malo je godina
kada p~ele u martu potpuno iskoriste
cvetawe medonosnog biqa. Zbog toga se
martovski razvoj p~eliwih zajednica
naj~e{}e ne odvija onako kako bih `eleo.
Dosada{wa praksa i p~elarska nauka
saglasne su da se kontinuiran razvoj
posti`e ukoliko su p~elama dostupne
dovoqne rezerve meda i polena. U mom
p~eliwaku, meda uglavnom ima dovoqno,
ali su rezerve perge do po~etka marta
utro{ene, a sve`eg polena }e biti samo
onda kad se p~elama posre}i da mogu da
izle}u. Tako periodi~an unos polena
izaziva zastoj u negovawu legla, {to se
kasnije negativno odra`ava na broj~anu i
sakupqa~ku snagu p~eliwih zajednica.
Zato moj ogled sa obezbe|ivawem
perge, zapo~et u pro{lu jesen, a proveren

P
^ELIWA GOZBA U MARTU
Prvi prole}ni mesec, po vremenu
je naj~e{}e nestabilan. U narodu ka`u:
„]udqiv kao baba marta“.
Jutro prvog martovskog dana, koje
sam do~ekao na p~eliwaku, nagove{tavalo
je povoqno vreme. Kapi rose su blistale
po travi, a sunce milovalo cvetove kra-
suqka, masla~ka, qubi~ice i jagor~evine.
@bunovi i drve}e, pre svih trwina i jova,
kao da se takmi~e ko }e pre svoje cvetove
izlo`iti suncu i p~elama.
Prve izletnice pronalaze mesta
gde su cvetovi najbogatiji i o tome
obave{tavaju ostale, koje se tamo `urno
upu}uju. Ali, samo malo kasnije, nebo se
obuklo u oblake. Odmah je bilo osetno
hladnije. P~ele su se u`urbano vra}ale,
krajem februara, nastavqam po~etkom
marta. Do tada, p~ele tro{e samo rezerve
hrane iz ko{nice. Smatram da je takva
ishrana zajednica, u periodu zimovawa i
ranog razvoja, najboqa za odr`avawe i
~uvawe wene vitalnosti, neophodne za
po~etak intenzivnog odgajawa legla.
Po~etkom marta, bez obzira na
vremenske uslove i dovoqne zalihe hrane
u ko{nici, po~eo sam sa dopunskom stimu-
lativnom prihranom p~ela. Sve surogate
({e}erne poga~e i sirupe, sojino bra{no
i druge „zamene“ za polen) unapred sam
iskqu~io! Samo prirodnom p~eliwom
hranom poku{avam posti}i kontinuiran i
intenzivan martovski razvoj p~eliwih
zajednica.
Langstrotove osmice (uzete za
ogled) u kojima p~ele zimuju imale su dva
plodi{na nastavka. Klube p~ela je ve}im
P~elarska pri~a za p~elarsku du{u
delom bilo u gorwem, ispod mednih venaca
i oko legla, a zahvatalo je i mawu
povr{inu centralnih okvira doweg nas-
tavka, u ~iju sredinu sam stavio ram
hranilicu, punu ukristalisanog bagre -
movog meda!
Iznad klubeta, a oko otvora na
gorwoj povr{ini poklopne daske p~ele su
dobile meko, {e}erno-medno testo,
oboga}eno sa 10% polena. (Polen je iz
sopstvenog p~eliwaka - direktno iz
sakupqa~a me{an sa istim delom {e}era
ili meda i ~uvan u teglama na sobnoj tem-
peraturi). Takav polen p~ele radije uzi-
maju nego su{en, a moje iskustvo pokazuje i
da je razvoj legla intenzivniji ako p~ele
koriste „sve`“ polen konzervisan u
{e}eru, ili jo{ boqe u medu. Da bi
oboga}eno polensko {e}erno-medno testo
zadr`alo svoju vla`nost, preko wega i
ivica poklopne daske, nale`e providna
folija, koja dodatno {titi gnezdo p~ela i
omogu}ava kondenzaciju pare, pa nastale
kapi vode p~ele koriste za uzgoj legla.
Iznad folije su kartonska lepenka i krov.
Napomena: Hrawewe p~ela
polenom iz sakupqa~a i prirodnim medom,
koliko god bilo korisno, predstavqa i
odre|en rizik u {irewu eventualne
zaraze na p~eliwaku, pa bi u tom slu~aju
preventivno trebalo dati odre|eni
AUTOR
NA
P^ELIWAKU
-87-
antibiotik. Ali, ja sam apsolutno protiv
upotrebe antibiotika u p~elarstvu,
posebno kao preventive, pa zasad bez wih
svesno prihvatam rizik. Ubudu}e }u
poku{ati da prilago|enom apitehnikom
p~elarewa svako dru{tvo u aktivnoj
sezoni sakupi bogate rezerve polena, koje
}e biti u okvirima na dohvat zimskog klu-
beta p~ela.
Time }u, nadam se, izbe}i
dodavawe polena, a imati zadovoqavaju}i
razvoj zajednica. Ali, to su `eqe.
Trenutno, pratio sam daqi razvoj zajedni-
ca.
M
O] HRANE
Sedam dana posle dodavawa meda i
oboga}enog belan~evinastog testa,
izvr{io sam kontrolu. Ispod folije
hrane gotovo da nije bilo, a ram hranilice
su olak{ale za ~etvrtinu dodatog meda! U
narednih dvadeset dana, jo{ dva puta sam
dodavao po kilogram belan~evinaste
hrane ispod folije. Krajem marta, mesec
dana od prvog hrawewa, ram hranilice su
bile prazne, a sa poklopne daske svaka
zajednica p~ela je za to vreme odnela 3
kilograma {e}erno-mednog testa sa
-88- Savremeni principi p~elarewa 2
polenom. Sigurno im je prijalo. Ali i ja
sam se prijatno ose}ao kada sam po~etkom
aprila, u vreme cvetawa vo}a izvr{io
kontrolni pregled. Brojnost p~ela, u svim
hrawenim zajednicama, bila je ve}a nego u
vreme uzimqavawa!
To zna~i da su sva dru{tva, ve} do
kraja marta, obnovqena sa vi{e mladih
p~ela, nego {to su u toku zimovawa izgu-
bila starih. Bilo je lepo videti puno
ne`nih, tek izle`enih srebrnasto-sivih
p~ela, kako kao iwe prekrivaju medne
vence i zdravo leglo na 5-6 okvira.
Ukratko, sve je bilo onako kako to godi
p~elama i p~elaru!
Na drugom, kontrolnom p~eli-
waku, ~ije su zajednice po~etkom marta
imale dovoqne rezerve meda, ali nisu
stimulativno prihrawivane, legla i
p~ela bilo je prose~no za okvir mawe.
Rezultati ogleda su vidqivi. Ali,
zakqu~ak se ne mo`e izvesti samo na
osnovu jednog ogleda i u jednoj p~elarskoj
godini. Treba uzeti u obzir, da na krajwu
ekonomi~nost martovske prihrane p~ela
uti~u mnogi faktori. Pre svega
razli~iti klimatski uslovi, vitalnost i
snaga zajednice pre prihrane , po~etak
cvetawa glavne medono{e, prognoza wenog
medewa, mogu}nost selidbe na kasnije
cvetawe bagrema, razli~ite apitehnike
p~elarewa, veli~ina p~eliwaka, znawe i
interesi p~elara, tr`i{te p~eliwih
proizvoda i jo{ puno toga! Sve to mar-
tovsku dopunsku prihranu mo`e ~initi
ekonomi~nom ili bespotrebnom!
U mom p~eliwaku, ja }u je po
potrebi praktikovati. Mislim da rezul-
tati koje daje, u zavisnosti od zahteva
p~elara, uglavnom opravdavaju ulo`en rad
i sredstva. Odgovaraju}om uravnote`enom
martovskom prihranom, sigurno se
odr`ava kontinuiran i intenzivan razvoj
p~eliwih zajednica. Takvim razvojem
obezbe|uju se sve generacije p~ela, koje su
garancija vitalnosti dru{tva i visokih
prinosa, ukoliko bude medio rani bagrem.
U protivnom, postoje druge alternative
kori{}ewa tako naprednih p~eliwih
zajednica. Ali od kraja marta do cvetawa
bagrema ima jo{ vremena, u kojem treba
posti}i vrhunac razvoja legla i maksimal-
nu brojnost p~ela. Pored toga, bagremovu
pa{u p~ele treba da koriste u punom rad-
nom raspolo`ewu!
Ali, ta pri~a je aktuelna u
aprilu.
A
PR I L U C V E T U I
HRANILICI
Ravna Ma~va i brdovita Pocerina
po~etkom aprila su cvetni }ilim, prostrt
izme|u }udqive Drine, {umovitog Cera i
pitome Save. Pun kolorit ~ine zeleno-
`ute vrbe, sne`no bele obale xanarika,
zlatna poqa masla~ka i ru`i~asti buketi
kajsija. Ispod wih ko{nice, a na cvetovi-
ma p~ele. Supruga i ja (profesionalni
p~elari) posmatramo poletaqke ko{nica
i sa wih „~itamo“ doga|awa u `ivotu i
radu svake p~eliwe zajednice. Vla`no
leto, u jutarwim satima, znak je da se leglo
u ko{nici intenzivno razvija. U to nas
uveravaju i izletnice istih zajednica,
koje se sa punim korpicama polena
masovno vra}aju u ko{nicu. Po boji pole-
na saznajemo ~ije cvetove p~ele najvi{e
pose}uju i od kojih dobijaju dragocene
darove.
Pored polenarica, na letu
ko{nice, zapa`amo i `ustre, bri{u}e
izlete vodono{a. Wihovo, u povratku,
blago prizemqewe, sa nogicama isturen-
im prema poletaqci, podse}a na sletawe
pretovarenih xambo-xetova.
I stra`arice su bile revnosne.
Pored wih ne prolazi ni jedna tu|ica, sem
ako je zalutala, pa sa darovima dobron-
amerno tra`i prijem.
Blaga zima i martovska stimula-
tivna prihrana pogodovale su dru{tvima
da blagovremeno podmlade zajednice.
Nastavak razvoja u aprilu umnogome zav-
isi ba{ od tih mladih p~ela koje su, uz
bogatu ishranu, sposobne da odneguju mak-
simum kvalitetnog legla. To leglo bi}e
izvor mnogobrojnih radilica, optimalno
spsoobnih za kori{}ewe medewa bagrema.
Zato smo, u ciqu stvarawa {to
povoqnijih uslova za nesmetan razvoj, kod
svih zajednica preuredili plodi{te.
Iznad gorweg nastavka, ispuwenog
P~elarska pri~a za p~elarsku du{u
p~elama, leglom i najve}im delom hrane,
postavili smo dotada{wi dowi nastavak
sa kvalitetnim uglavnom praznim sa}em.
U vreme cvetawa vo}a i povoqnih uslova
za izlet p~ela to je neophodan zahvat.
Pro{irewem plodi{nog prostora iznad
rejona legla, spre~avamo wegovu blokadu,
a p~elama omogu}avamo nesmetano prirod-
no {irewe legla prema gore, u najpovo-
qnijim mikroklimatskim uslovima
ko{nice. Ali, ovaj zahvat mo`e biti i
rizi~an zbog iznenadnog ja~eg zahla|ewa.
Tada slabije zajednice p~ela ne}e mo}i da,
u pro{irenom rejonu legla, odr`avaju
neophodnu mikroklimu {to izaziva nega-
tivne posledice.
Jednu od najsna`nijih zajednica
postavili smo na vagu, sa koje svakodnevno
kontroli{emo unos i potro{wu hrane,
{to je uslovqavalo na{ daqi na~in rada.
Povoqno vreme i vagu u plusu samo evi-
dentiramo i bavimo se drugim p~elarskim
aktivnostima. Vaga u minusu razlog je da
zajednice hranimo sa pola litra {e}erno-
mednog sirupa. Do sedmog aprila hranili
smo samo jednom. Onda smo izvr{ili kon-
trolu. U ko{nici zapa`amo sve vi{e
mladih p~ela, a matica je rejon legla
pro{irila i na gorwi plodi{ni nas-
tavak. U wemu su p~ele, iznad larvi i tek
polo`enih jaja, unele sve` polen i
formirale tanke vence meda. Narednih
sedam dana vreme je bilo ki{ovito, a vaga
-89-
u stalnom minusu uslovqavala je svakod-
nevno dodavawe po pola litra sirupa.
Naporan rad. Petnaestog aprila opet
vr{imo kontrolu. Prijatno smo
iznena|eni naglim rastom p~eliwe zajed-
nice. P~ele su u dva plodi{na nastavka
gusto pokrivale sve okvire (Langstrotove
osmice), od kojij je 7-9 bilo pod leglom.
Zajednice su prakti~no bile na vrhuncu
razvoja, a za dvadesetak dana ima}e i svoj
maksimum p~ela. To nas je uverilo da se
dopunskom stimulativnom prihranom jed-
nomati~ne zajednice mogu blagovremeno
razviti, da budu optimalno sna`ne u
vreme ranog cvetawa bagrema.
Posle ovog posmatrawa bili smo
posebno zainteresovani za pregled kon-
trolnog p~eliwaka. U wemu razvoj p~eli-
wih zajednica nije stimulisan dopunskom
prihranom, ali su one sve vreme imale
komforno plodi{te sa dovoqnim zali-
hama hrane. Uzimqena sna`na dru{tva u
dva nastavka Langstrotovih osmica ili na
tri nastavka Fararove ko{nice, u
prole}e su se prirodno razvijala
koriste}i obilne rezerve hrane. Na{ rad
sa tim p~eliwim zajednicama sveden je na
minimum. Samo smo, po~etkom vo}ne pa{e,
dowi nastavak sa malo meda i kvalitetnim
sa}em podigli iznad legla i glavnih rez-
ervi meda, a kasnije u wega dodali po jednu
satnu osnovu i ram gra|evwak. Op{ti uti-
sak o razvoju ovih dru{tava bio je zadovo-
DRU@EWE SA
P^ELARIMA SRBIJE
I CRNE GORE
-90- Savremeni principi p~elarewa 2
qavaju}i. Ali u pore|ewu sa razvojem
zajednica koje su stimulativno prihraw-
ivane kasnio je oko 7 dana.
Posle ovakvih uporednih posma-
trawa i rezultata do kojih smo do{li
opet smo bili u dilemi:
1 ) Da li bi u ponovqenom upored-
nom posmatrawu, ali u drugim vremenskim
uslovima, rezultat bio isti? Moje
mi{qewe je da ne bi. ^ak smatram, da
bismo ponovqenim eksperimentalnim
posmatrawem svake godine dobili
razli~ite rezultate (ovu perfektnu
misao bi svi p~elari trebali da usvoje -
primedba urednika), a sve u zavisnosti od
vremenskih, nektarsko-polenskih i stimulativnu prihranu izostaviti, ili
mnogih drugih ~inilaca koji direktno ili
posredno uti~u na zimsko prole}ni razvoj
p~eliwih zajednica. Upravo zbog toga
pogre{no je preporu~ivati stereotipan
na~in rada za kori{}ewe rane bagremove
pa{e. (Stereotipne preporuke moraju
biti su{tinske, biolo{ke prirode, i
tako ih treba prihvatati. Velika je
gre{ka dobrog broja p~elara, koji slepo
slu{aju savete ve}ih poznavalaca
p~elarstva od sebe, ne vode}i ra~una o
moru najraznovrsnijih prilika koje mogu
uticati na p~ele - primedba urednika).
2 ) Ako bismo vi{e puta dokazali
da se odgovaraju}om stimulativnom
prihranom mo`e skratiti vreme potpunog
razvoja zajednica, postavwa se pitawe
koliko je takvo uplitawe u biologiju
p~ela ekonomski opravdano, jer za mar-
tovsku i aprilsku stimulativnu prihranu
potrebno je dosta vremena, rada i sredsta-
va. Pored toga, postoji verovatno}a da
rani bagrem ne zamedi, ili da ga zbog
nepovoqnog vremena, p~ele ne koriste.
Zbog toga, opet, svaka iskqu~iva preporu-
ka bila bi pogre{na. Pravi na~in
re{avawa ovih p~elarskih dilema je u
samom p~elaru, u wegovoj proceni i
sposobnostima da svoju apitehniku prila-
go|ava stalno promenqivim uslovima u
kojima p~elari, a svaki na~in rada pri-
lagodi biologiji p~eliwih zajednica.
Ako posle svega treba da izvedem
svoj zakqu~ak rekao bih da svaka stimula-
tivna prihrana p~ela treba da bude
prora~unata, odgovaraju}a, pravovremena,
odnosno uskla|ena sa biologijom p~eli-
wih zajednica, lokalnim vremenskim i
pa{nim uslovima. Takva stimulativna
prihrana mo`e biti korisna, pre svega na
mawim p~eliwacima i kod dru{tava koja
su u zimu u{la sa malom brojno{}u i
nedovoqnim zalihama hrane. Pored toga,
odgovaraju}a stimulativna prihrana u
zimsko-prole}nom razvoju opravdana je na
p~eliwacima gde se obavqa rani uzgoj
matica i paketnih rojeva.
Na velikim p~eliwacima, gde su
pripreme p~ela za zimovawe i uspe{an
razvoj za bagremovu pa{u obavqene tokom
letwih i jesewih pa{a, ekonomi~nije je
primeniti samo kada je ba{ neophodna.
P~elarewe sa sna`nim dru{tvima u pros -
tranim plodi{tima, i dovoqnim zalihama
hrane, koja je prirodni zamajac razvoja
p~eliwih zajednica, je garancija uspeha u
savremenom p~elarstvu (O, ISTINO,
DOBRO NAM DO[LA - primedba ured-
nika).
Ali, i pored te, u praksi vi{e
puta dokazane istine, ima p~elara koji
umesto obiqa prirodne hrane, razvoj
dru{tava stimuli{u grejawem i
dodavawem zamena za med i polen. Da li
time poma`u ili ka`wavaju p~ele? Drugi
p~elari umesto optimalnog razvoja jedno-
mati~nih zajednica, radije koriste dvo-
mati~na, vi{emati~na, dvojna ili na
razne na~ine kombinovana ve{ta~ki
stvorena sna`na dru{tva. Time oni mawe
ili v i{ e na ru { a v a j u prirod ne z a koni -
tosti u razvoju i radu p~eliwih zajednica.
A nepo{tovawe prirode ~esto bude
ka`weno!
Pou~en dugogodi{wim
p~elarskim iskustvom, ube|en sam, da
svaka apitehnika p~elarewa , kojom se
bitno remeti prirodni proces razvoja i
rada p~eliweg dru{tva , dovodi do
smawene rentabilnosti. Uspe{an p~elar
}e koristan rad p~ela usmeravati kako
wemu odgovara, ali uvek u saradwi sa
prirodom! Istina je, da svi p~elari znaju
samo deo p~eliwih tajni.
Zato je p~elarewe izazov za sve,
zato ono od p~elara tra`i mnogo, a daje
jo{ vi{e!
kraj
Kritike -91-

Rekli su o kwizi
P
ovod mom javqawu jeste da Vam izradim pohvalu za dobro izdatu kwigu. Tako|e `elim
da Vas podr`im u pripremawu novih izdawa i pisawu novih kwiga.

Koncept i na~in pisawa, da ne ka`em pripovedawa komentara, je vrlo logi~an i

divan.
Velimir Markovi} iz Beograda

I
ako niste imali nikakvu reklamu, odmah sam primetio Va{u kwigu na
Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i privukla me je obiqem tema iz stranih
~asopisa, i moram re}i, pristupa~nom cenom. Odmah sam je kupio, i ne pro~itav{i je,
skrenuo svojim prijateqima pa`wu na wu, te su je i oni tako|e kupili. Sada mi javqaju da su
odu{evqeni i svi se sla`u u jednome sa mnom: to je upravo ono {to nam nedostaje - strana
iskustva!
Sa odu{evqewem podr`avam Va{u ideju o privatnom ~asopisu. Uveravam Vas,
ima}ete mnogo ~italaca, a ja }u biti prvi.
Od srca Vam savetujem: Na{li ste dobar put, nastavite pravo! Vi ste vrlo mlad
~ovek, ve} ste uvideli na{e glavne probleme u p~elarstvu, pa sam uveren da }ete posti}i
velike rezultate u radu.
Dragan Rajkovi} iz Ka}a

O
vih dana do|oh do Va{e kwige. O woj sve u superlativu, uz izuzetak fotosa koje treba
poboq{ati (uzor V. Umeqi}). Jeftina je, ali mi smo siroma{ni. Ipak, cenu treba
korigovati, pa ko `eli nek izvoli. Kvalitet nije skup, jer „nisam bogat da bih nosio
jeftine stvari“, ka`e engleska mudrost.
Najavqujete drugi deo kwige i svoj sopstveni ~asopis. Za oboje me zabele`ite kao
prenumeranta, kao i za sve drugo {to budete objavqivali. Kad bih mogao, danas bih Vam avans
poslao, ali jo{ uvek nije uspostavqen platni promet.
Kad mlad ~ovek napi{e da je urednik, tehni~ki urednik, da je uradio kompjutersku
obradu teksta i pripremu za {tampu, a uz to i preveo tekstove, treba re}i da mu se mo`e
verovati.
Par ~lanaka, blago re~eno, zbuwuju posebno nas starije p~elare, jer do sada nismo
imali mogu}nosti da do|emo do takvih saznawa.
Burina Hilmija iz Tuzle

I
zlo`eni su vrlo zanimqivi i za p~elare zna~ajni ~lanci velikana p~elarstva, iz
kojih, zaista, p~elari imaju {ta da nau~e. Tu su i mawe ili vi{e uspe{ni komentari
urednika koji su zna~ajni jer podsti~u ~itaoca na razmi{qawe, pore|ewe i proveru
svojih iskustava sa iskustvima autora. Na taj na~in pobu|uje se kreativnost i elimini{e
puko nekriti~ko preuzimawe tu|ih iskustava, {to ~esto rezultira pojavom mno{tva proble-
ma, nedoumica, pa i {tete na p~eliwacima.
epd/!!es!!wfu/!!nfe/ Zoran Stanimirovi} iz Beograda

va kwiga mo`e da ima sli~no zna~ewe kao {to je imala kwiga „Nove metode p~elare-

O wa“ od Ive Antoniolia, objavqena pre nekoliko decenija.

Aleksandar Mihajlovski iz Skopja

 UREDNIK SE NAJTOPLIJE
Z A H V A Q U J E N A P O M O ] I SLEDE]IM
DONATORIMA
KOJI SU DOPRINELI DA
OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE

1-VOJVO\ANSKA BANKA, a.d. Novi Sad

2- ZLATNA P^ELA, Ra~a
3- SZPR DRAGAN, [abac
4- DOO DOMA]I MED, Torda
5- MIG - IGWATOVI]
MILIVOJE, Grn~ara
6- MARK-KOM, Belanovica
7- MELITAGORA, Skopje
8- SZR MINELI, Kragujevac
9- SZR INO, Nova Pazova
10- MATEH, [abac
11- TAHOGRAF, Trwane
Autor fotografije na predwoj korici: Jugoslav Stojkovi}, Ni{

Po{tovani ~itaoci !
Urednik zaista nema ni{ta protiv fotokopirawa ove kwige.
Me|utim, ako svojim prijateqima dozvolite da je kopiraju, sebi i
wima ~inite medve|u uslugu. Za{to!? Zato {to urednik vi{e ne}e
imati dovoqno sredstava za nove izdava~ke poduhvate, a Vi ne}ete
imati mogu}nosti da dolazite do novih saznawa iz jednog ovakvog
izvora. Urednik se ina~e ve} potrudio da i sama kwiga ima zaista
minimalnu cenu, kako bi svima bila dostupna. U to se mo`ete uver-
iti upore|uju}i wenu cenu sa cenama drugih sli~nih kwiga, koje
su dvostruko i vi{e skupqe.
HVALA VAM NA RAZUMEVAWU !

DJQ!.!Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1(045)

SAVREMENI principi p~elarewa : izbor

prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz
p~elarske nauke i prakse posledwih godina :
sa komentarima. Deo 2 / urednik Rodoqub
@ivadinovi} ; [prevodi Rodoqub @ivadinovi},
Teodora Bo`o ; ilustrator Aleksandar
Stani{i}]. - @itkovac : R. @ivadinovi}, 2001
(Ni{ : Sven). - 91 str. : ilustr. ; 24 cm

Tira` 100. - Str. 5: Re~ urednika / Rodoqub

@ivadinovi}. -Str. [92]: O uredniku /
Aleksandar Stani{i}.

JTCO 86-902151-2-3
1. @ivadinovi}, Rodoqub
a) P~elarstvo
ID=91878924

Urednik se izviwava ~itaocima zbog terminolo{ko-{tamparske gre{ke u podnaslovu prvog dela ove
kwige. Tamo je pisalo da je ovo skup prevoda najboqih ~lanaka iz stranih ~asopisa, a to zapravo ne odgovara isti-
ni. Ova kwiga je izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse. Jer, prevodi nisu bukvalni.
Gde je bilo potrebno mewane su re~enice tako da odgovaraju duhu na{eg jezika. Delovi tekstova neva`nog karak-
tera su izba~eni, kao i isti takvi delovi re~enica. Urednik se nada da ova mala gre{ka ne}e smetati ~itaocima.