Међународни монетарни фонд

Садржај

Увод .............................................................................................................. 2
1. Међународни монетарни фонд ............................................................. 3
1.1 Светски новац ........................................................................................ 3
1.2 Настанак ММФ-а ................................................................................... 4
1.3 Значај и улога ММФ-а ........................................................................... 6
1.4 Чланство ММФ-а ................................................................................... 7
1.5 Организација ММФ-а ........................................................................... 9
1.6 Квоте и гласанје .................................................................................. 11
1.7 Улога злат у ММФ-у ............................................................................ 12
1.8 Валутни систем ММФ-а ...................................................................... 13
1.9 Средства ММФ-а ................................................................................. 14
1.10 Коришћенје средстава Фонда .......................................................... 14
1.11 Ускраћиванје коришћенја средстава Фонда ................................... 16
2. Реформа ММФ- а ................................................................................... 17
2.1 Оделјенје специјалних права вученја ................................................ 17
2.2 Карактеристике СДР ............................................................................ 18
3. Критике ММФ-а ..................................................................................... 19
Заклјучак .................................................................................................... 20
Литература ................................................................................................. 21

Семинарски рад Page 1

 Међународни монетарни фонд

Увод

Међународни монетарни фонд настао је пре 63 године како би обезбедио

слободну и лаку размену валута између земаља чланица. Велики је значај
релативно стабилних девизних курсева, јер у супротном светска трговина би
опала. Девзни курс представља вредност једне валуте изражене у другој валути (
еуро = динар ).

ММф је светска организација за међународну монетарну кооперацију. То

је организација у којој земље чланице раде да би обезбедиле заједничку добит.
Главна сврха ММФ-а јесте да обезбеди стабилност међународног монетарног
система – система међународних плаћања који земљама и њиховим грађанима
омогућава да купују добра и услуге једни од других. То је неопходно за
постизање економског раста и раста животног стандарда.

Упркос чињеницама да су од 1945. Године па до данас у свету остварене

многе међународне и регионалне институције, чији је задатак бржи степен
разбоја земаља чланица, светска привреда је и даље оптерећена проблемима
као што су : недовољан раст производње и међународне трговине, изразита
рецесија која је условила пораст незапослености, све оштрије мере
протекционизма, спор раст светске трговине, криза дугова земаља у развоју,
доминација флуктуације курсева и релативно високих каматних стопа.

Семинарски рад Page 2

 Међународни монетарни фонд

1. Међународни монетарни фонд

Међународни монетарни фонд представља међународну кооперативну

институцију коју чине 185 земље, добровољно учлањене, јер предност виде у
заједничком договарању у оквиру ове институције, а све у циљу постизања што
стабилнијег међународног система пословања.
Међународни монетарни фонд ( ММФ ) је институција која позајмљује
новац својим члановима, који имају проблеме са финансијским обавезама, али
само под условом да предузму мере за елиминисање потешкоћа.
ММФ је светска организација основана да промовише светску монетарну
сарадњу, стабилност девизних курсева, да помогне у економском развоју и
остваривању високих стопа запослености и да обезбеди првремену финансијску
помоћ земљама које испуњавају услове да би покриле платнобилансне
поремећаје.

1.1. Светски новац

Развојем међународне робне размене, робна вредност поприма шири

значај освајајући нове просторе, робна вредност постаје универзална. С друге
стране, то намеће потребу да и новац, излазећи из промета једне земље,
постане универзална или апсолутна роба светског тржишта ослобођена свих
националних, локалних особености. На тај начин новац иступа према тим
робама као њихоб универзални лик или облик вредности – као светкси новац.
Новац који функционише у националним границама једне земље
разликује се од новца који функционише у другим земљама. Та разлика је како
формалног карактера ( монетарно име, облик, и тд. ), тако и суштинске природе
( количина роба која се може купити за једну монетарну једницу, тј. његова
куповна снага, и тд. ). Свака држава својим границама, снагом свог ауторитета,
све релевантне елементе своје новчане јединице обавезујући све актере у
економском животу да је примају као законско средство плаћања.
Како је папирни новац дошао на место златног новца, то ослобађање
папирног новца локалних особености, или скидање националног руха, значи
уједно враћање у свој првобини облик, као утврђени и опште прихваћени

Семинарски рад Page 3

 Међународни монетарни фонд

стандард, којим се изражава вредност свих других роба, тј. враћање у злато. У
том свом природном облику, као и свака друга употрбна вредност, злато се у
међународној робној размени и другим облицима међународних економских
односа јавља као – иниверзални или светски новац.
Међутим, треба одмах рећу да лато нема тако велику улогу у
међународним економским односима. Злато је заиста функционално као
апсолутни светски новац, само у периоду тзб. Чистог златног важења. У оптицају
су били златници који су се само номинално разликовали од земље до земље,
тако је постојао идентитет националне и међународне новчане циркулације. З
савременим условима, скидање националног руха новцане јединице поприма
специфичне форме и облике. Другачије речено, систем међународних плаћања (
светски монетарни систем ), претрпео је златне промене, нарочито после велике
светске економске кризе ( 1929. – 1933. ).

1.2. Настанак ММФ-а

Потреба за организацијом као што је ММФ постала је евидентна током

велике економске депресије 30 – их година прошслог века, која је довела у
питање светску економију. Ширење неповерења у папирни новац водила је
захтеву да злато стоји иза националних трезора. Убрзо након ове кризе уследио
је Други светски рат.
Пероид између био је испуњен честим девалвацијама, инфлацијама и
другим монетарним проблемима. У великој жељи да савладају негативне
ефекте кризе, најпре водеће земље, а затим и остале су почеле да појединачно
предузимају интервенционистичке мере које су довеле до тоталне кофузије у
међународном пословању, смањена нивоа запослености и животног стандарда.
Друге земље су у очају да нађу друге јефтиније, продавајћи своју валуту испод
реалне цене да би тим потезом смањили пословање других земаља тим
производом. Оваква пракса, позната под компетативна девалвација, довела је
до тога да је релација између новца и вредности роба, као и између
националних валута постала је нејасна. Пoд оваквим околностима, светска
економија је западала у све већу кризу, да би између 1929. и 1932. године, цена
добара на светском тржишту пала за 49 %, а вредност међународног пословања
за 63 % .1

1
Др Костадин Пушара : Међународне финансије, Београд, 2003. год.

Семинарски рад Page 4

 Међународни монетарни фонд

Сви ови проблеми довели су до сазнања да је неопходно да постоји

јединствен, усавршен, међународни монетарни систем и да нови међународни
систем мора уважавати нова схватања и односе у међународној привреди после
завршавања Другог светског рада. Оно што је потребно јете да све нације усвоје
један нови међународни монетарни систем и институцију која ће га надгледати. 2
Током тридесетих година долази до неколико међународних
конференција како би се спречили монетарни проблеми. На срећу, појавила су
се двојица људи ( Harry Dexter White из САД-а и John Maуnard Keуnes из
Уједињеног Краљевства), који су скоро у исто време ( 1940-их година ) поставили
захтев за такавим системом.

John Maznard Keynes Harry Dexter White

Оба плана имала су, у суштини заједнички циљ, да осигурају да добијени

новац од продаје може бити употребљен за куповину било које друге робе, што
је подразумевало да такав новац буде конвертабилан. Основна разлика ова два
плана је у томе што је “Кеуnes“ ставио акценат да то буде клиришски новац, а
Vajt да то буде и даље злат.
После дугогодишње расправе, на конференцији одржаној од 01. до 22.
јула 1944. Године у “Вretton Woods“-u ( New Hampshire, USA ), уз присуство
делегата из 44 земље, успостављен је ММФ.
Првих 29 земаља потписало је 27. Децембра 1945. године “The Articles of
Agreement“ – тада је ступио на снагу споразум о оснивању ММФ-а. Званично са
радом ММФ је почео у мају 1946. године у Вашингтонуса 39 чланова, као

2
Давид Ђ. Дашић : Принципи интернационане економије, Београд , 2004. год

Семинарски рад Page 5

 Међународни монетарни фонд

средства за земље којима је неопходна додатна финансијска помоћ да би се

економски стабилизобале.3
Данас, ММФ има 185 земље чланице. Чланство у ММф-у је добровољно и
отворено за свакоу земљу која је спремна да привати ММФ-ов уговор праца и
обавеза. ММФ данас представља главну институцију међународног монетарног
система.4

1.3. Значај и улога ММФ-а

У претходном поглављу су интерпретирани главни узроци настанка и

циљеви ММФ-а. На састанку у “Brretton Woods“-у установљени су основни
принципи и задаци ММФ-а, познати под називом “The Aticles of Agreement“, коиј
су доживели неколико реформи током кризних ситуација у свету. То су:

 Развијање међународне монетарне кооперације,

 Потпомагање експанзије међунарадног привредног пословања и
доприноса повећању нивоа запослености и реалног раста дохотка,
 Подршка стабилности међународне размене,
 Поспешивање мултилатералних односа у плаћањима и слободне
трговине,
 Помагање смањењу нестабилнпсти код плаћања.

Од свог оснивања циљеви ММФ-а остали су непромењени, али су се

његове операције – које укључују надгледање, финансијску и техничку подршску
—разбијале у складу са нараслим потребама земаља чланица и светске
економије која се непрестано разбија.
ММФ- је практично постао главни финасијско-економски планер за читав
свет, посвећен отклањању структурних неравнотежа у економијама многих
земаља широм света. Сматра се да је ММФ у том погледу незамењива глобална
економска институција. ММФ обезбеђује савете земљама чланицама,
подстицући их да прихвате мере које ће потстицати економску стабилност,
смањити осетљибост на економске и финансијске кризе, потпомагати раст
животног стандарда. Она обезбеђује техничку помоћ и помоћ у изради

3
Бивша СФРЈ је била једна од земаља учесница Бретонвудске конференције и земаља оснивача ММФ-а
4
Међу њима је поново Србија.

Семинарски рад Page 6

 Међународни монетарни фонд

експертиза и успостављање институција неопходних за економску стабилност и

раст.5

1.4. Чланство ММФ-а

Земље потписнице Споразума о оснивању ММФ-а сматрају се оснивачима

Фонда, а остале земље могу постати чланице када испуне прописане услове.
СССР је учествовала на конференцији у “Breetton Woods“-у, али није прихваћено
чланство у Фонду, док су се Пољска ( 1950.), Чехословачка (1954.) и Куба (1967.)
повукле из Фонда. Интересантно је да је Швајцарска постала члан Фонда тек
1992. Године.6
Свака земља приликом приступања Фонду има обавезу да пријави
званични паритет своје валуте и да све касније промене паритет врши у сарадњи
са ММФ-ом, како би стално одржавала равотежа унутрашње и спољашње
вредности националне валуте.
Чланице су дужне да Фонду достављају податке о економским
показатељима привреде ( стање платног биланса, увоза и извоза, девизне
резерве, буџета, инцестиције и тд.)Такође, чланице се обавезујуда ће
информисати остале чланове о вредности свог новца у односу на новац других
земаља, као и да ће водити такву економску политику која ће водити повећању
националног богатства целог човечанства.7
Поред овога, сваке године у земље чланице одлази мисија Фонда у циљу
консултација о њиховим економским и финансијским кретањима, као и ради
упознавања с мерама текуће и разбојем економске политике. У прбим
годинамапостојања ММФ је вршио овакве консултације само са одређеним
земљама, али од 1978. године сви чланови су обавезни на овакав вид сарадње
са ММФ-ом.8Консултације са Фондом су веома важне за сваку земљу, зато што
све чланице Фонда на основу извештаја о консултацијама, доносе закључке о
економском стању и кредитној способности одређене земље.
Фонд врши надзор над међународним монерним системом у циљу
безбеђења његовог ефикасног функционисања, али врши и надзор над
испуњавањем обавеза сваке чланице на основу одредби Статута.
5
Извор web сајт : www.imf.org
6
Др Предраг Јовановић Гавриловић : Међународни еконмски односи, Београд 1995. Год.
7
Др Костадин Пушара : Међународне финансије, Београд, 2003.год.
8
Др Костадин Пушара : Међународне финансије, Београд, 2003.год.

Семинарски рад Page 7

 Међународни монетарни фонд

Свака чланица послује са Фондом путем свог министарства финансија,

централне банке, стабилизацоног фонда или неке друге финансијске установе, а
Фонд послује само са тим установама или преко њих.
Према одредбама Статута, главно пословно седиште Фонда налази се на
територији чланице која има највећу квоту ( Вашингтон, САД ).
Број Чланица ММФ-а се од 1945. године на овамо систематски повећавап,
што илуструје следећи графикон :
Број земаља

Година

1.5. Организација ММФ-а

Семинарски рад Page 8

 Међународни монетарни фонд

Фонд се састоји од ОДбора гувернера, Избршног одбора, генералног

директора и осталог особља.

 Савет или Одбро гувернера је највиши орган управљања Фондом. Овај

одбро чине по један гувернер и његов заменик из сваке земље –чланице. 9
Њихова улога је да расправљају и одлучују о најважнијим питањима као
што су : пријем нових чланица, одлуке о одређивању квота, о
дистрибуцији специјалних права вучења ... Одбор те одлуке доноси на
годичњој скупштини која се углавном одржава у Вашингтону, а сваке
треће године у некој од земаља чланица. Савет се може састати и на
захтев земаља које имају ¼ укупног броја гласова. Кворум за одржавање
савета је 2/3 од укупног броја гласова. Већина одлука доноси се простом
већином, оне значајније ( као што је утврђивање каматних стопа ) са
70 % гласова, а најважније ( утврђивање организације Фонда, величине
квота, дистрибуција специјалних права вучења, пријем нових чланова )
доноси се са 85 % гласова. Богате земље имају већу гласачку моћ чиме
имају право вета на одлуке Фонда. Међу тим земљама је САД са 17, 14 %
гласова.10

 Извршни савет у управљачкој структури фонда је извршни орган. Састоји

се од 24 извршна директора са генералним директором као
председавајућим и њихово седиште је у Вашингтону. Они имају обавезу
да се састају неколико пута у току недеље. Земље са највећом квотом
( има их осам ) имају своје директоре у Извршном одбору и то су :
Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Русија, Кина,
Француска, Немачка, Јапан и Саудијска Арабија. Осталих 16 директора
представљају остале земље. Извршни директори се бирају сваке године и
избор се врши на годишњој скупштини Савета гувернера Фонда и Светске
банке.

 Генерални директор руководи Одбором гувернера и Избршним саветом.

Генерални директор је уједно председавајући Извршног одбора, али нема
право гласа, осим одлучујући глас у случају једнаке поделе гласова. Он
може учествовати на састанцима Одбора гувернера, али на таквим
састанцима не гласа. Генерални директор је шеф особља запосленог у

9
Министри финансија и гувернери централне банке.
10
Европска унија има око 30 % гласова, тако да има право и на Вето.

Семинарски рад Page 9

 Међународни монетарни фонд

Фонду и он води редовне послове Фонда под руководством Извршног

одбора. Под општом контролом Извршеног одбора, одговоран је за
организацију, постављања и отпуштања особља Фонда. По неписаном
правилу, директор ММФ-а је из Европе, а Светске банке из САД. Бивши
француски министар финансија Штрос Кан десети је изабран за
генералног директора ММФ-а. Пре Штроса, генерални дирекотри ММФ-а
су, од његовог оснивања 1945. године, били су:

6.мај 1946. – 5. мај 1951. Camille Gutt Белгија

3. август 1951. - 3. октобар 1956 Ivar Rooth Шведска
21. новембар 1956. - 5. мај 1963. Per Jacobsson Шведска
1. септембар 1963. - 31. aвгуст 1973.Pierre-Paul Француска
Schweitzer
1. септембар 1973. - 16. јуни 1978. Johannes Witteveen Холандија
17.јуни 1978. - 15. jануар 1987. Jacques de Larosière Француска
16.јануар 1987. - 14. фебруар 2000. Michel Camdessus Француска
1. мај 2000. - 4. март 2004. Horst Köhler Немачка
7. јуни 2004. – 28.септембар 2007. Rodrigo de Rato Шпанија

Право стицања гласова утврђено је Статутом и њихов број зависи по

основу чланства и по основу величине квоте. Свака земља ступањем у чланство
Фонда стиче право на 250 гласова. На основу величине земље стиче по један
допунски глас, који одговара износи 10.000 специјалних права вучења. Овакав
систем одређенивања броја гласова омогућава да све чланице буду
изједначене, а по онову квота важи принцип везивања одговорности за одлуке
из Фонда у сразмери са величином учешћа финансијксих средстава уплаћених
ММФ-у.

1.6. Квоте и гласање

Семинарски рад Page 10

 Међународни монетарни фонд

Квота представља уписани капитал изражен у специјалним правима

вучења, који свака чланица мора платити приликом учлањивања у ММФ.
Иницијалне квоте земаља оснивача ММФ-а одређивале су се према “Вrretton
Woods“-koj формули која укључује следеће параметре :

 Висина националног дохотка,

 Стање златних резерви и долара,
 Увоз и извоз,
 Учешће извоза у националном дохотку.11

На основу ових параметара Фонд је 1946. Године имао 7,3 милијарде

долара уписаног капитала, ау 1998. Години та цифра се попела на 193 милијарде
долара. Ова формула служила је за тврђивање величине квота све до 1963.
године, а потом је измењена. У новој формули дат је већи значај вредности
извоза и увоза, а умањен је значај националног дохотка и девизних резерви.
Од укупног обима квота у ММФ-у, десет водећих индустријских земаља има око
55 % свих квота. Остатак чине квоте осталих земаља чланица. Земље са највећим
бројем квота су : САД са 17,14 %, Јапан са 6,15 %, Немачка са 6,01 % и Француска
и Уједињено Краљевство са по 4,96 %.12

Квоте имају три основне функције :

 Оне су основица за одређивање олакшица приликом повлачења

средстава Фонда,
 Оне изражавају износ девиза са којима Фонд може да рачуна,
 Оне предстаљају основу за израчунавање права гласа земаља чланица 13

Квоте се преиспитују сваких пет година и могу бити повећане или

смањене према потребама ММФ-а и према економском просперитету земаља

11
Др Часлав Петровић : Међународне пословне финансије, Ниш, 1998. год
12
Извор web сајта : www.imf.org
13
Проф. Др. Драган Ђурић : Међународна економија, Београд, 1998. год

Семинарски рад Page 11

 Међународни монетарни фонд

чланица.14 У јануару 1998. Године предложено је да се ниво квота повећа за 45

%. Као разлог за то наведена је неопходност повећања средстава како би Фонд
без велоких задуживања могао да одговори својим задацима. За прихватање
овог предлога било је потребно 85 % гласова. Договоре је постигнут августа
1999. Године и дошло је до повећања квота.15
Приликом учлањења у Фонд, уплата квота врши се у средствима
међународне ликвидности и у националној валути односно 25 % у специјалним
правима вучења ( СДР ) или конвертабилним валутама и 75 % у националној
валути.

1.7. Улога злата у ММФ-у

Улога злата у Међународном монетарном систему дуго је била централна

и одлучујућа, све до договора који је постигнут у априлу 1978. Године и који је
имао за циљ да се постепено смањи улога злата. Наиме, још априла 1976.
Године усвојен је II амандман 16 на статут ММФ-а, и он је ступио на снагу 1978.
Године. Према овом Амандману, земаље чланице могле су да девизне курсеве
исказују по жељи: у специјалним правима вучења (СДР) или на неки други
начин, само не у злату јер је била предвиђена демонетизација злата.
( Демонетизација подразумева повлачење новца из оптицаја, било да би се
сасвим избацио из оптицаја, било да би се претопио и препаковао.)
Међутим, злато је још увек важна резерва у многим земљама, а ММФ
спада у институције које имају највеће количине злата. ММФ има 3.217.341 кг
злата = 103,4 милиона финих унци = 3,6 милијарди СДР, а према данашњој
тржишној вредности тог злата је око 30 милијарди америчких долара. 17
ММФ држи злато у залихама; оно се не користи у ММФ-овим операцијама
и трансакцијама. Свака трансакција мора бити одобрена од 85 % земаља
чланица. ММФ може продати злато по тржишној вредности или може
прихватити злато од својих чланова у замену за обавезе према ММФ-у. Све
остале трансакције су забрањене.
1.8. Валутни систем ММФ-а

14
Др. Костадин Пушара : Међународне финансије, Београд, 2003.год
15
Десета ревизија квота
16
Амандман на Статут ММФ-а донети су три пута
17
Једна унца чистог злата садржи 31,1035 гр злата

Семинарски рад Page 12

 Међународни монетарни фонд

При прикључењу ММФ-у све земље су морале да израде вредности свог

новца у односу на злато или амерички долар. Вредност долара је утврђивана на
бази односа једне унце чистог злата која је вредела 35 долара. 18 Тада су
утврђени фиксни курсеви валута са дозвољеним одступањем + - 1 %.
Уколико је нека земља-чланица желела да промени курс своје валуте у
циљу стабилности своје економије, морала је да се консултује и сарађује са
осталим члановима ММФ-а пре саме процене. Ако би нека земља мењала курс
независно до институције ММФ-а онда би та земља изгубила право коришћења
средстава Фонда.19 Овакав систем био је у употреби наредних 25 година.
Преломни догађај десио се 1971. Године ( 18. Децембра ) када је дошло
до девалвације долара за 8,5 % и иствремено ревалвације немачке марке и
јапанског јена. Цена злата се пење са 35 на 38 долара за унцу. Све ово су били
покушаји да се продужи живот бретонвудског система. На жалост, резултати су
били негативни. У фебруару 1973. Године долар поново девалвира за 10 %, а
цена злата се повећава на 42,22 долара за унцу. Убрзо долази и до енергетске
кризе са наглим скоком цена нафте. Ово је био крај бретонвудског система.
Злато постаје роба као и све остале.
После ових догађаја, почело се са примењивањем индивидуалних метода
за одређивање курса домаће валуте. Углавном се примењивао слободни курс тј.
новац је вредео онолико колика је била његова вредност на тржишту. 20

1.9. Средства ММФ-а

18
Др Костадин Пушара : Међународне финансије, Београд, 2003. год
19
Др Костадин Пушара : Међународне финансије, Београд, 2003. год
20
Др Костадин Пушара : Међународне финансије, Београд, 2003. год

Семинарски рад Page 13

 Међународни монетарни фонд

Средства ММФ-а углавном се формирају на следеће начине :

 Први и најважнији извор средстава су квоте земаља-чланица. Оснивачким
статутом ММФ-а предвиђено је да свака земља приликом учлањивања у
Фонд уплати 25 % у специјалним правима вучења или некој
конвертабилној валути, а 75 % у националној валути. Проблеми се јављају
код земаља са чијим новцем не постоји тражња. Главне валуте које се
позајмљују од ММФ-а су : амерички долар, јен, евро, фунта стерлинг и
француски франак.
 Други извор су позајмице Фонда од земаља-чланица. Иако квоте
представљају основ ликвидности ММФ-а, позајмице обезбеђују значајану
допуну његових редовних средстава. До сада ММФ је позајмљивао само
од званичних институција, али ако жели може да позајмљује средства и
код приватног сектора.
 Приходи Фонда наплатом дажбина од земаља чланица за коришћење
средстава. Плаћање дажбина подстиче земље да краткорочно користе
средства Фонда.
 Средства по основу специјалних права вучења.

1.10. Коришћење средстава Фонда

Свака земља-чланица има право да користи средства Фонда у случају

неравнотеже платног биланса (тј. дефицита у платном билансу). При
позајмљивању средстава, Фонд се држи два основна принципа :
 Средства Фонда постоје зарад добробити свих чланова,
 Пре него што одобри кредит, фонд од чланице тражи приказ решавања
финансијских проблема, као и начин враћања кредита, а да позајмљена
средства буду ефикасно искоришћена, Фонд ће га и одобрити.

Висина помоћи зависи од уплаћене квоте, а само одобрење зависи од

односа задужења и висине квоте. Фонд, уствари не одобрава кредит земљи
чланици, већ валуте друге земље чланице продаје за њену сопстбену валуту.
Кад нека чланица затражи помоћ од ММФ-а, он најпре формира мисију
која има задатак да оде у ту земљу и испита ситуацију. У том пероиду земља
чланица разматра са овлашћеним особљем ММФ-а свој програм

Семинарски рад Page 14

 Међународни монетарни фонд

прилагођавања21, а нарочито концепцију и стратегију спровођења фискалне и

монетарне политике, политике девизног курса, спољнотрговинске политике и
политике међународних плаћања.
Земља чланице средства Фонда могу користити у виду : резервне транше,
четири кредитне транше ( у оквиру политике транши ) и других плакшица.
Коришћење средстава Фонда одређено је одговарајућим документима Фонда.
Значи, чланица може користии средства у виду резервне или златне
транше22 у износу 25 % од своје квоте или конвертабилној валути. Задуживање
на основу транше може достићи износ од 100 % квоте дате земље – четри
транше по 25 %. Позајмица прве кредитне транше може се лако добити када је у
питању потреба да се покрије дефицит платног биланса. Остале три, тзв. Више
кредитне транше већ су условљене спровођењем реформи у оквиру економске
политике земље која добија кредит. Отплата позајмица на основу кредитних
транши почиње за три године и три месеца, а завршава се пете године
рачунајући од тренутка коришћења средстава. Значи, укупно задужиње једне
земље може се остварити до 125 % своје квоте.
Поред обичних позајмица користе се и стенд бај аранжмани 23 ( кредити у
приправности ). Они су уведени од 1952. Године и представљају једну врсту
олакшица. Када фонд предпостави да би у некој земљи чланици могло доћи до
дефицита платног биланса, он одобрава ову врсту аранжмана. Чланица може
сама да регулише динамику трошења ових средстава, али само ако се
придржава спровођења стабилизационог програма који је договорен са
Фондом. Да ће се придржавати договореног програма прилагођавања земља
чланица то уноси у тзв. Писмо о намерама, које доставља Фонду.24
1963. године уведена је још једна врста кредита а то су олакчице за
компонзетарно финансирање. Ову олакшицу користе земље које имају тешкоће
услед смањеног извоза, који је изазван спољашњим утицајем и не зависи од
дотичнњ земље.
Поред ових олакшица временом су уведене још неке. 1969. Године Фонд
је увео олакшице за финансирање залиха сировина. У периоду 1974. – 1975 .

21
Мисли се на тзв, структурно прилагођавање, које подразумева спровођење реформе привредне
политике.
22
Транше ( фазе, рате ) – пракса ММФ-а да средства ставља на располагање чланици у ратама у току
трајања аранжмана. Фазе ( рате) могу бити распорођене: уједначено (све рате исте ), унапред (почетне
транше су веће) или назад( веће су задње транше) зависно од финансијских потреба и брзине
прилагођавања.
23
Аранжмани – одлука којом ММФ- одобрава чланици страну валуту или СДР, у складу са условима
одлуке одређеног временског периода. ММФ-ов аранжман – који није правни уговор – Избршни одбор
као подршку економском програму у оквиру којег земља чланица предузима низ мера у циљу смањења
економске неравнотеже.
24
Др Дејан Јововић : Међународне финансијске институције, Београд, 1997. год

Семинарски рад Page 15

 Међународни монетарни фонд

године увео је олакшице за нафту, 1986. Године олакшице за структурно

прилагођавање, ... Све ове олакшице намењене су углавном земљама у развоју.

1.11. Усkраћивање коришћења средстава Фонда

Када по мишљењу Фонда нека од земаља чланица користи средства на

начин који је супротан сврси Фонда, он чланици доставља извештај у коме
износи своје мишљење и оставља неки рок у коме та земља треба да му
одговори. Већ тада, Фонд може ограничити коришћење средстава тој чланици. У
колико одговор не добије, или га добије а он није задовољавајући, Фонд
може до даљнег да ограничи давање средстава.
Код појединих земаља, које имају огроман дефицит и високу инфлацију,
постоји ризик да новац неће бити добро утрошен. Предпоставља се да владе
које нису способне да управљају својом укупном економијом, не могу боље
управљати ни иностраном помоћи коју добијају. Из тог разлога ММФ је строг
према појединим земљама. То некад може бити оправдано, с обзиром да је
Фонд у великој мери присутан у финансирању земаља у развоју, Међутим, и
фонд прави грешке. Једна од таквих се догодила се са Етиопијом.
Етиопија је имала прилично здраву макроекономију, у шта је имала директан
увид и Светска банка. Ова земља је формулисала стратегију сеоског развоја,
усмеравајући пажњу на сиромашне, што је нарочито битно, с обзиром на
чињеницу да 85 % станобништва живи у руралним областима. Влада је
драматично смањила војне издатке што је веома значајно ако се у виду да се
ради о влади која је дошла на власт војним средствима. Другим речима, то је
управо био тип владе којој је међународна заједница требало да даје помоћ-
Али ММФ је укинуо свој програм помоћи Етиопији, под изговором да је збринут
око владине буџетске позиције.25
Упркос свему ММФ сматра да земље које примају новац од њега имају
обавезу да се придржавају спровођења договорених реформи, да га
обавештавају о свему, а уколико то не ураде Фонд ће суспендовати програм,
независно од оправданости предузете акције.
2. Реформа ММФ-а

25
Џозеф Е. Стиглић : Противречност глобализације

Семинарски рад Page 16

 Међународни монетарни фонд

2.1. Одељење специјалних права вучења

(Special Drawing Rights – SDR )

Средином шесдесетих година прошлог века светске финансије су у кризи

која се манифестује у недостатку девизних резерви земаља чланица и повећању
неликвидности у међусобним плаћањима. Резерве злата су се смањивале, а
повећавали се амерички долари ( SAD ) и фунта стерлинг (GAB), као резервне
валуте.26
На састанку “клуба десеторица“ у Рио де Жанеру договорено је да треба
извршити реформу светског средства плаћања. Креиран је нови облик
међународних средстава плаћање у виду специјалних права вучења ( СДР ),
односно посебне врсте новца ( кредита ) који би требало да замени злато, па је и
добила назиб “папирно злато“. Коначна одлука је донета на годишњој
скупштини ММФ-а у Вашингтону 1969. Године ( I амандман ).
Стварање СДР требало је да задовољи два битна захтева у развоју
међународног монетарног система :
 Обезбеђивање међјународне ликвидности,
 Стварање услова за котолу.

Скоро сви чланови ММФ-а су и чланови Одељења СДР. Расподела ових

средстава врши се на основу висине националних квота, док одлуке о повећању
или смањењу СДР могу се донети на оснобу већине од 85 % укупних гласова
преко ОДбора гувернера.
СДР, значи, имају сврху да повећају ликвидност неке земље и улогу да
заштите валуте од курсних разлика. Прва емисија у износу од 3,5 милијарди СДР
појавила се 1970. Године. До краја 1972, године емитовано је укупно 9,5
милијарди СДР, при чему се наставило са даљим емитовањем до данас.
Основни циљ механизма СДР састоји се у томе да се на дуги рок допуњују
постојећа средства међународних резерви, ако се и кад се појави глобални
недостатак средстава међународних резерви, ако се и кад се појави глобални
недостатак средстава, а ММФ гарантује ( али не одмах ) свакој земљи учесници
система право реализације СДР у средствима међународне ликвидности ( у
конвертабилним валутам). Уколико нека земља има дефицит платног биланса и
жели да путем СДР изврши покриће, она се обраћа Фонду са захтевом да одреди
земљу или обавештава земљу која је у обавези да прими СДР, да је у корист
њеног рачуна одобрен износ СДР у одговарајућој противвредности долара.

26
Др Костадин Пушара : Међународне финансије, Београд, 2003. год

Семинарски рад Page 17

 Међународни монетарни фонд

Фонд истовремено земљу која је тражила емитовање СДР задужује за њихов

износ претворен у конвертабилну валуту која она може да користи.

2.2. Карактеристике СДР

Већ је речено да СДР представља међународно средство резерви, које је

доупана постојаћим средствима.
Почетна вредност јединице СДР утврђена је у злату 1 СДР = о,888671 гр
чистог злата, што је било исто као и амерички долар. Однос између јединице
СДР и долара касније се мењао због девалвације америчке валуте : децембар
1971. Године 1 СДР = 1,08572 УСД, фебруар 1973. Године 1 СДР = 1,20635 УСД. Од
1974. Године вредност једног СДР се одређује према тзв. Корпи валута. У складу
са променама удела у светском извозу мењан је и став корпе валута. Општа
ревизија биланса средстава ММФ-а утврђује се у интервалу од пет година. До
сада их је било једанаест. Последња ревизија је била 2000. Године да би се
узело у обзир увођење еврфа 1. Јануара 1999. Године, када се уводи у
књиговодственим обрачунима, тако да је ревизија корпе валута ступила на снагу
1. Јануара 2002. Године, када је евро уведен у физичком облику. Четри главне
валуте према овој ревизији су еуро, јапански јен, фунта стирлинг и амерички
долар. На основу изложеног, 18. Август 2004. Године 1 СДР = 1,46965 УСД, а 1
УСД = о,680434 СДР. Треба нагласити да СДР нису новац, већ ММФ-ова
обрачунска јединица. СДР немају покриће у претходно оствареној производњи,
али могу довести до инфлације. Зато је битно да се резерве крећу само до нивоа
текућих трансакција и за интервенције на девизним тржиштима.
Земље у развоју се залажу да СДР постану прави светски новац, из разлога
што је ово први облик међународног новца који овим земљама омогућава да
учествују у корист од његовог кретања. Међутим, отпор овој идеји пружају
развијене земље – САД, Велика Британија, Немачка и Јапан, које сматрају да не
постоји глобална несташица ликвидних средстава. Ове земље сматрају да би
кроз нове алокације СДР дошло до негативних ефеката што се тиче
антиинфлационе политике у развијеним земљама, као процеса прилагођавања у
земљама у развоју.

3. Критике ММФ-а

Семинарски рад Page 18

 Међународни монетарни фонд

На рачун ММФ-а упућују се и бројне критичке осервације. Тако, на

пример, високи представник Кејто института из Вашингтона, Алан Рејнолдс,
поред осталог каже : “Свет би можда био далеко пријатније место кад би неко
отпустио 2.600 преплаћених сарадника ММФ-а, њихове наметљиве службене
зграде претворио у џиновски тржни центар.
Током економских пожара, који их увек изненађују, ватрогасци ММФ-а
имају, међутим, несрећну околност да покушају да ватру угасе бензином.
Земље које су одбиле зајмове и политику ММФ-а, као што је Малезија,
опоравиле су се једнако брзо као и оне које су кусале оно што је он закувао.
Кризе су увек привремене, што представницима ММФ-а допушта да себи
приписује заслуге за побољшање, а никад за погоршање.
Земљи која има превише дугова а премало прихода, нису потребни нови
дугови ММФ-у, као ни нижи приходи који представљају последицу ММФ-ових
програма штедње. Предузећа и радници ових земаља треба да буду охрабрени
да стварају већи, а не мањи приход. А када је реч о дуговима, потребни су им
програми који ће им омогућити да их плате, а не спасоносни зајмови.
Спасоносни зајмови ММФ-а само шине локалне политичаре и њихове
стране банкарне немарнијим, гарантујући на тај начин нове невоље у
будућности. Ако ММФ треба да одигра ма какву легитимну улогу у спречавању,
односно отклањању економске кризе, то тек треба да се покаже у пракси.“
( Алан Рејнолдс, У загрљају ММФ Вашингтон, 29. Септембар 2002.
Године, а према прегледу Тањуга “Избор“, бр 189 од 02. Октобра 2002. Године,
Београд стр. 15-16 )27

Закључak

27
Давид Ђ. Дашић : Принципи интернационалне економије, Београд, 2004. год

Семинарски рад Page 19

 Међународни монетарни фонд

Међународни монетарни фонд је институција без које би данашња

економија изгледала незамисливо. ММФ постоји да предвиди и реши све
проблеме и потешкоће на којем међународни монетрани фонд
наилази.Сукобљавања у финансијском погледу између земаља никад нису
ништа добро донела. Због тога су се договори, сарадња, консултације и
компромиси унутар једне организације показали као добро решење
савладавању свих финансијских потешкоћа. Дакле, за ММФ се може рећи да је
најважнија и највећа међународна монетарна институција и треба јој придавати
највећи значај Могло би се рећи да чланство неке земље у ММФ-у значи да ће та
земља помагати другим чланицама, али и да ће њој бити помогнуто у случају
неких њених унутрашњих и вањских финансијских потешскоћа.

Moje je мишљење да развијене светске земље а посебно САД, ако имају у

интересу доношење неке одлуке која би њима одговарала, могу лако да
приволе још неке земље чији су им гласови неоходни да би изгласали такву
одлуку, Иако је оваково мишљење погрешно, сигурно је да снага земаља
заснована на економској моћи често надјачава снагу аргумената слабије
развијених земаља, односно бројних земаља чланица.

ММф-ова делатност је у непрестаним изазовима и како се околности

мењају, мења се и делатност, а све у циљу глобализације финансијских тржишта
и смањивању финансијских криза.

Литература

Семинарски рад Page 20

 Међународни монетарни фонд

1. Др Давид Ђ. Дашић, Принципи Интернационалне економиј, Београд,

2004. Год

2. Др Предраг Јовановић Гавриловић, Мешународни економски односи,

Београд, 1995. Год

3. Др Костадин Пушара, Међународне финанскије, Београд, 2003. Год

4. Др Часлав Петровић, Мећународни пословне финансије, Ниш, 1998. Год

5. Др Дејан Јововић, мешународне финансијске институције, београд, 1997.

Год

6. Проф. Др Драган Ђурић, Међународна економија, Београд, 1998. Год

7. Џозев Е. Стиглић, Противречност глобализације

8. Разне интернет странице.

Семинарски рад Page 21