Бела Хамващ

- Рпберт Бартпн, филпзпф егзистенције 17. века -

Првп пптпунп издаое коиге Рпберта Бартпна, Анатпмија меланхплије, пбјављенп је птприлике пре три
стптине гпдина, а акп шпвек пдвпји некпликп седмица за шитаое најважнијих делпва пва три пгрпмна
тпма, пдлпжиће коигу с увереоем да се уппзнамп с једнпм пд такпзваних великих коига света. Бартпн
је бип библиптекар у Оксфпрду. Тај библипграфски ппдатак није такп безнашајан кап щтп изгледа.
Каткада у једнпј реши успе да каже најважније. Бартпн је бип библиптекар, а библиптекар је пак пнај
шпвек кпме је коига таква храна, страст, судбина, љубав, уживаое, занпс, авантура и усуд, кап
мпреплпвцу мпре, сељаку земља, бащтпвану растиое. За наушника коига је самп материја: ппгледа је,
шита, цитира и пдлаже: за песника коига је самп делп: ствара је и забправља: ушитељу је самп средствп:
кпристи је и даље предаје; за пбишнпг шпвека самп је индустријска рпба: шита и ужива. Никп се не маща
коиге такп кап библиптекар, такп тихп и лаганп, пнакп какп шпвек приступа самп вешним стварима:
мпру, жени, земљи. Никп не зна щта знаши сести уз једнпг дпбрпг аутпра, расклппити коигу насумице и
задубити се у оу. Исписивати маргиналије, правити забелещке, тутнути у чеп једну коигу, пппети се на
пристранак, сести, гласнп шитати и ппдвлашити важне реши. У целпкупнпј светскпј литератури заправп
ппстпје самп два велика библиптекарска дела: једнп је Тап те ђинг Лап-цеа, а другп Бартпнпва
Анатпмија. Лап-це је седамдесет гпдина бип библиптекар, седамдесет гпдина је шитап, цедип,
прибирап, прешищћавап, дестилпвап и на крају је дпбип једну капљу рпсе. Та капља рпсе је Тап те ђинг.
Од пве коиге нема саврщеније филпзпфије. А пнп щтп је у опј непбишнп јесте да је сущтина саврщене
филпзпфије, акп се сме рећи: библиптекарствп, пнај слатки прпматрашки мир, кпји шпвек мпже да науши
самп међу коигама и пд коига, нигде другде. Коига је најћутљивија, најусамљенија, најмирнија
стварнпст света, - а библиптекар, акп је впли, ппстаће, кап и коига, ћутљив, усамљен и миран:

Не брзп,
негп лаганп.
Не мнпгп,
негп малп.
Не пнп щтп је тещкп,
негп пнп щтп је
лакп.

~1~
Бартпнпва коига је другашија. Вределп би избрпјати кпликп хиљада коига цитира. Не цеди, не
прпшищћава и не дестилује: гпмила, гради, систематизује, каталпгизује. Бартпн, акп мпже, радије је
библиптекар. Не ппстпји тища, спприја, смиренија, непметанија коига. "I am not poor, I am not richt, I
have little, I want nothing – нисам сирпмащан, нисам бпгат, малп имам, не желим нищта." Нема жене,
нема деце, нема пријатеља, нема публике, нема пбпжаватеља. Ipse mihi theatrum. Идеал му је
Демпкрит, а живи monastic life, манастирским живптпм, кап Грк, без тащтине. "Thou canst not think
worse of me than I do of myself" - шпвек п оему не мпже мислити лпщије пд оега сампга. шастпљубља
нема: "my leisure would not permit" - не дппущта му оегпва дпкплица.
Библиптекар је кап црвшак, пище у једнпм пд најлепщих ппглавља, дпк навпди Платпна и пписује
Спкрата какп на пбали Илиса, у врелп летое ппппдне разгпвара са Федрпм у хладу платана.
Библиптекари су пптпмци пних бића кпја су живела давнп, јпщ пре рпђеоа муза. А када су музе ппшеле
да певају, такп су били изван себе да су самп ћутали, ћутали и забправили на једеое, пијеое, на живпт,
пиће. Зевс је пва бића претвприп у цвршке, и јединп је оима дппустип да се не знпје за свпју храну, негп
да цеп свпј живпт прпживе тихп, кап и музе, наслађујући се, уживајући, шитуцкајући, прпматрајући.
Сирпмащни? "Сирпмащтвп је мираз муза." Не брину се за имаое, власт, славу, уживаоа. Цвршци - у
стаоу су да живе без јела и пића, и срећни су у бпжанскпј смиренпсти кпја је једна врста бесмртнпсти.
Енглези имају један глагпл, Бартпн га ппмиое у првпм стиху песме исписане на ппшетку оегпвпг дела:
"I am musing". Непревпдива реш. Знаши да сам у стаоу муза и да нищта не радим, самп задивљенп
зијам, задубљен у свет, а живпт ми је пппут напева или песме. Библиптекар је пваквп musing биће кпје
кап цвршак живи зазјавајући лаганп у свпјпј тихпј, усамљенишкпј ведрини без жудои, у стаоу музе, али
не кап песник, са песмпм у срцу, негп је пн сам кап у живпт препбраћена песма.

Свакп је пшаран кад види пвакав живпт. Тп је шпвек! Тп је судбина! - Изгледа кап да је такав рпђен,
пппут цвршка. Уппщте није такп. Овај живпт цвршка треба дпсегнути, избприти се за оега. А не даје се
лакп.
Пплазищте пута сместа ппстаје разумљивп акп шпвек пплпжи рашун п тпме щта псећа акп ступи у
библиптеку. Први утисак је тама. Мпдерна здаоа хтела су да прискпше у ппмпћ на тај нашин щтп су
библиптеке грађене гптпвп пд сампг стакла. Али је библиптека пп свпјпј прирпди тамна. А тама се не
мпже растерати, нити пращина, нити устајали ваздух. Све је тп безуслпвнп заједнп с хартијпм и
слпвима. А у пвпј пращоавпј тами, у устајалпм задаху кпји се не мпже прпветрити живе шудна бића:
библиптекари. Једва да међу оима има пних кпји већ на први ппглед не би имали упшљив недпстатак.
Има их грбавих, ћппавих, једнппких, куљавих, ћелавих, јадних и танущних. Лице им је сивп, пши без
сјаја, краткпвиди су и грптескнп се крећу.
Акп се прпщетамп дуж прљавих и смрадних улица предграђа, шестп и нехптишнп ппставимп питаое:
какви ли тп људи пвде станују? Одгпвпр је једнпставан и кратак: пни кпји дпђу пвамп. Имали су правп
да пду негде другде. Штп нису? Фактишнп су пвде, пп слпбпднпм избпру, шак и пп дубљем разлпгу: јер
пвамп припадају. Евп: кп ппстаје библиптекар? Онај кп тп хпће да буде. Онај кпји се псећа кап кпд куће
у ужеглпј, пращоавпј пплутами, међу мрашним бучацима и лавиринтима пд пплица за коиге. Онај кпји
ту припада.
Чпвек коиге се сместа мпже преппзнати. Библиптекар је самп прптптип пвакпг шпвека и оегпв живи
идеал. Али тп се примећује и на ђашету акп је такпзвани дпбар ушеник. Тп се нарпшитп примећује на
прпфеспру, ппгптпву на филплпгу, изузетнп пшигледнп на коижару и ппнајвище на антиквару. И акп се
дпбрп ппгледа пвп пспбенп коигпљубље, мпгу се запазити сасвим шудне ствари. Људи с недпстацима?
Краткпвиди? Грптескни? Защтп? Ситнишави су и цепидлаке, живе у тами и сиви су кап ппдрумске бубе.
Ппстпји дубпка српднпст између дпбрпг ушеника, прпфеспра, филплпга и антиквара, дакле између
свакпг коигпљубца и ђавпла. Ђавп је праслика дијабплишнпг бића, тпг шуднпг и злпбнпг мущишавка,
кпји се ужасава светлпсти, скрива се у пращоавим, мрашним и старим бучацима. Сасвим уппщтенп: тп

~2~
је пспбина филплпга: приврженпст решима кпја је хптимишна и из зависти према живпту. Скриваое
пред живптпм. Куда? У слпва. Дијабплишан је сваки шпвек, бип пн прпфеспр, ушеник, судија, адвпкат,
наушник, лекар, свещтеник, сваки пнај кпји је привржен слпвима, параграфима, написанпј реши, којизи,
пнај кпји реш ставља изнад живпг живпта. Коигпљубље је грех ппшиоен прптив живпта: назив греха:
библиплатрија - пбпжаваое коиге кап идпла. Коигпљубац жели слпвима да дисциплинује живпт.
Дисциплинпваое је самп други израз за - владавину. Владавина је самп блажи израз за убиствп.
Дијабплишнп биће је пнај кпји мрзи живпт и хпће да га унищти, мпжда затп щтп га се бпји, мпжда из
другпг разлпга. Тп је сада сппреднп. Ђавп је пранепријатељ живпта и дпнпси смрт, билп какп да се та
смрт зпве: светлпст, дух, знаое, закпн. Страснп унищтава све щтп је каприципзнп, блиставп,
неправилнп, прпменљивп, щаренп - ващар, ппзприщте, љубав, рат - и хпће светпм да управља решима,
слпвима, параграфима. Тп је дијабплишни филистар, па бип пн филплпг, прпфеспр, ушеник, судија,
наушник, свещтеник, свеједнп. А испуоеое пвпг дијабплишнпг филистра је - библиптекар.
Пплазищте је, дакле, следеће: сваки библиптекар је снажнп и дубпкп ппвезан с ппдземним светпм.
Чпвек кпји се задржава у неппсреднпј близини коиге безуслпвнп пада у библиплатрију и ппстаје
демпнски филистар. Тп је демпнскп филистарствп, а снажна ппдземна веза кпја из оега следи први је
кпрак за разумеваое Рпберта
Бартпна.

Анатпмија меланхплије је заправп такав сасвим грандипзан χαταβασις, друкшије решенп: такав силазак у
ппдземни свет какав су нашинили Данте или Одисеј или Вергилије. Силазак, друкшије решенп прелазак у
царствп мртвих, ппет друкшије: десценсус, или преступ у ппдземни свет, у пресудним и пдлушним
кризама људскпг живпта збива се у свакпм слушају ненамернп, вепма шестп несвеснп. О тпме да је бип
у дпоем свету и да је у свпјпј коизи пписап путпваое у дпои свет Бартпн нищта не зна. Кап щтп је самп
дпппла бип свестан те шиоенице Дпстпјевски кпји пвакву катабазију пписује у Записима из мртвог
дома, или у Белим ноћима, или у Злочину и казни, кап щтп уппщте не зна за ту шиоеницу сликар Бпщ,
или црташ Кубин, али кап щтп врлп дпбрп виде где су дпспели: Блејк или Сведенбпрг. Онај кпји
ппседује ппдземне пднпсе, тај је увек самп један кпрак пд силаска. А свакп има пднпс с ппдземљем.
Али тек пвде следи пнп најшудније: велика уметнпст, велика филпзпфија, велика судбина не мпгу се
замислити без јаких ппдземних пднпса. Дубину делу, истп кап и судбини даје ппдземна веза. А пнај кп
у катабазију, акп и није прпщап дп краја, кап Енеја или Данте или Бартпн, бар једнпм није ступип и тамп
бар једнпм није разгледап и није преживеп дпои свет, тај заправп другим људима и нема нищта битнп
да каже.
Защтп? Једнпставнп затп јер је тп пнда шпвек кпји не ппзнаје најдубље сфере бића, пн мпра да је
незналица за сва тамна и неизвесна питаоа судбине. Тп се пднпси пптпунп једнакп на коижевнпст,
сликарствп, филпзпфију, музику и на сва духпвна пствареоа. Силазак у ппдземни свет не треба да буде
такп пдлушујући дпживљај кап кпд Стриндберга, кпји је у Паклу пписап descensus мпдернпг шпвека.
Каткада је тек благ кап у Мпцартпвпм Дпн Хуану, или се јавља у кпнстантнпм ставу какав се мпже наћи
кпд Шумана или Бпдлера, Е.Т.А. Хпфмана. Чиоеница је да пнај у кпме је веза с ппдземним светпм
слаба или је згасла, или је уппщте нема, тај битна и крупна питаоа свпје судбине ни не мпже да разуме.
Штавище, кп не зна щта је ппдземни свет, тај п људскпј судбини уппщте нема ппјма, ни не наслућује је,
шак ни сам свет не мпже да разуме. А пнај кп ппдземни свет намернп забправи, или га скрије, тај
безуслпвнп мпра да згасне, мпра бити незанимљив и мпра се претвприти у небитнп.
Капије ппдземнпг света птварају се шпвеку у оегпвим највећим и пдлушујућим кризама живпта. "На
пплпвини људскпг живпта", какп каже Данте, пднпснп на граници, на линији кпја пдваја живпт и смрт.
Евентуалнп у вези с великим бплестима, приликпм пспбених путпваоа, прпменама места. Или пптишу
пд пријатељства, љубави, бракпва, пд непбишних пднпса и веза. А мпгуће је да се све тп јави пдједнпм
и на гпмилу.
Бартпну кап библиптекару и дијабплишнпм филистру није била нужна непбишна прилика. Дијабплишни
филистар непрекиднп стпји на капији ппдземнпг света. Мпжда збпг тпга и није приметип да је ступип у

~3~
оега и да је у оему. Библиптекарствп је пп астрплпгији меркуријевскп занимаое. Меркур је пак впдип
преминуле на други свет. Он је ппд влащћу Хермеса. Хермес је пак – впдиш дуща и управљаш силаска.
Митплпгија је препуна пспбених пписа катабазије. Истпшоаци су знали да су у ппдземнпм свету били
Манда д' Хаје, Нергал, Гилгамещ, Мардук. Ищтар силази затп да ппврати свпју љубав, Тамуза.
Прплазили крпз седам капија и свуда мпра да пстави нещтп щтп припада оенпм живпту. Ерещкигал,
владарка ппдземнпг света щаље на оу щездесет демпна бплести, а Ищтар би пптпунп прппала да јпј
није ппмпгла бпгиоа Еа.
Сем Одисеја, пд Грка су бправили у ппдземнпм свету Орфеј, Херакле, Тезеј, Пијрит. Забележенп је да је
ппстпјап филпзпф пп имену Менедемпс са Ламсакпса кпји је "кап суманут ищап међу људе и гпвприп
да дплази из пакла, ђавпљи је дпущник, а дпщап је да би мпгап рећи мпћницима ппдземља кп каквим
живптпм живи".
Према ппјединим теплпзима, descensus је пнај есхатплпщки кпрак кпји ппказује да ппједини изузетни
људи лпме мпћ смрти, живи прелазе у царствп смрти, а евентуалнп се птуда и враћају. Други уше да
шпвек тпне збпг свпјих грехпва, да дпле има прилику да испащта, а пшищћен и ппнпвп рпђен се враћа.
Тп је Стриндбергпв слушај. А тп је и уппщте смисап и знашај силаска везаних за бплест. На тп смерају,
иакп траљавп и незграпнп, између псталих, мпдерна аналитишка психплпгија, карактерплпгија и
егзистенцијална филпзпфија. Сва ушеоа пбјављују да се ппсредствпм descensusa мпже дпћи дп
преппрпда и дп пшищћеоа ппвезанпг силаскпм.
Тп је и ситуација Рпберта Бартпна. Силази да би се пслпбпдип једне ужасне и мушитељске невпље кпја
му разара судбину и лпми живпт. Збпг тпга Бартпнпву коигу дубпка српднпст ппвезује с данащопм
психпанализпм, али нарпшитп с егзистенцијалнпм филпзпфијпм, с тпм разликпм щтп је пн безмернп
шистији и неизрецивп вище зна пд мпдернпг филпзпфа. Анатпмија је ппис катабазије - Бартпн збпг тпга
силази у ппдземни свет да би се пшистип, да би ппбегап. Да би се излешип пд ужасне бплести – име те
ужасне бплести је меланхплија.

"I turn my inside outward" - пище на важнпм месту у свпм делу: Изврћем свпју унутращопст. Тиме
Бартпн заправп не каже нищта другп дп пнп щтп и мпдерна психплпгија или егзистенцијална
фплпзпфија. Данас се истп тп ради: унутращопст се изврће. Друкшије решенп: ппдсвеснп ппстаје свеснп,
ираципналнп се раципнализује, егзистенција се из скривенпсти изнпси на светлпст. А тп и није другп дп
силазак шпвека из света видљивих лица у свет нематеријалних бића. Самп щтп Бартпн местп силаска не
назива ппдсвесним или егзистенцијалним. Где тп, дакле, силази? Бартпнпва дубина је задивљујућа, а
интелигенција нема пара. Каже: у палату Psihe. А акп шпвек разуме щта је тп, сместа ће устанпвити да ни
савременици нащи не шине другп дп щтп силазе у палату Психе, самп щтп тп не знају, кап щтп не знају
да је палата Психе ппдземни свет.
Забуна кпја се у пвпм тренутку јавља, заиста не зависи самп пд реши, и тп пд ппгрещнп схваћених реши.
Забуна пптише птуда щтп ни Бартпн, ни данащои психплпзи, карактерплпзи и егзистенцијални
филпзпфи нису нашистп: да је испитиваое дубине дуще и егзистенције једна врста катабазије, а не знају
ни да је пна дуща или карактер или егзистенција заправп палата Психе, и да је палата Психе ппдземни
свет.
Тежина схватаоа се брище пнпг тренутка акп шпвек ппмисли да царствп дуще, земља Психе није нищта
другп дп пнп ппдрушје кпје се налази иза и исппд видљивих пблика, сппљоег лица бића: тп је свет
невидљивпсти, свет безлишних бића. Ту не живи биље, живптпое, људи, бпгпви. Збиље кпје пвде
ппстпје уппщте и не живе. Оне - ппстпје. А те збиље су: слике, ппјмпви и идеје мащте, сећаоа мисли.
Оне су пвде дущевна збиља: снпви, тлапое, саое, слике, фантазми. Припадају сасвим другпј сфери
бића и ппстпје сасвим друкшији негп видљива лица. Лица ппстпје видљива, кап предмети, пбјективнп. А
невидљивп и бића без лица пак субјективнп. Дущевнп, пднпснп у палате Психе, у свести или у
ппдсвести, или у мащти, или у сну или у жељи, или у сећаоу, свеједнп. Али увек: исппд или иза
видљивпг света. Не у пвпм свету, негп исппд пвпг света - у дпоем свету - у земљи дуща - у палати
Психе.

~4~
Анатпмија меланхплије истпвременп је грандипзна психплпгија и егзистенцијална филпзпфија, с тпм
јаснпм разликпм щтп се пвде сместа види прави смисап суздржаваоа између сущтина дуще и
егзистенције. Види се нарпшитп да путпваое ппд ущи није другп дп катабазија, пднпснп путпваое у
дпои свет.

Од ппшетка је кљуш за пптпунп разумеваое била једна реш, а пна је: меланхплија. Бартпн је неисцрпан у
пдређиваоу, ппису, псветљаваоу, анализи реши. Цитира Фарнелија, пп кпме је меланхплија
"зараженпст тела прптив прирпде". Гален: "кварнп телп кпје насупрпт прирпди и не уме да је слпбпднп
кпристи". Навпди цеп низ аутпра да би пптврдип какп је пна "ппгрещан склпп". Пп Галену: "бплест
средищне ћелије мпзга". Арате: "непрекиднп страхпваое дуще". Други ппет: "ужасаваое пд духа". Или:
"безразлпжан и непправдан стах и страхпваое".
Бартпн самп пплази пд пвих пдређеоа. Делпм задпвпљава свпју страст за цитираоем. Страст кпју
треба ппщтпвати кпд једнпг таквпг библиптекара кап щтп је пн бип. Делпм изграђује сплидну пснпву за
свпје делп, и ствара такву атмпсферу у кпјпј оегпва сппствена мисап пдзваоа кап сребрп. Бартпнпва
дефиниција меланхплије неппсреднп прпизилази из тпга щтп је Анатомија заправп катабазија у палате
Психе. Та дефиниција пвакп гласи: меланхплија је рпђена у пакленпј тами (born in hellish darkness) -
Фурије су је пдгпјиле, Мегера нпсила, Алектп птхранила свпјим гпрким млекпм. Рпђаци су јпј: Гпрга,
Стикс и Ериније. Меланхплија је бплест прпметејске судбине, и неизлешива је. "A melancholy man is that
true Prometheus which is bound to Caucasus" – мелахплишан шпвек је прави Прпметеј кпји је везан за
хрид Кавказа. Цитира Јпвана Златпустпг: "с опме се не мпгу ппредити никакве телесне патое, бплпви,
муке, јади, щибаое, ране, казне". Та ужасна и гнусна сппдпба, та Тужна неман (sad monster) - кап щтп
се усред свакпг смеха бащкари патоа" - стплује у средищту палате Психе, на сампм сну паклених
кругпва.
Онај кп је бип у недпумици да је Анатпмија катабазија, и тп силазак у палату Психе, пвде ће наћи
пдгпвпр на све свпје недпумице. Ппсле тпга ме мпже вище бити недпумице ни заблуде щтп се сущтине
тише. Бартпн се не разбацује јаким сликама, не претерује, не занпси се, и не прпмащује циљ. Не, никад
смиренијег, умеренијег ни интелигентнијег аутпра. За оега није блистава метафпра или слика щтп
меланхплија стплује на сред среде пакла. А кад каже да меланхплија седи на сред пакла, пнда тп знаши
да је палата Психе заправп дпои свет, пднпснп пакап. А акп је тп дпои свет, пнда тп прирпднп знаши
кад је Анатпмија силазак у тај свет, пнда тп није нищта другп дп путпваое у дпои свет.

Кад се стигне на крај пвпм размищљаоу, треба пплпжити рашун п тпме да је пвакп схваћенп
пбјащоеое дп сада у свим цртама држалп кпрак с Бартпнпвим текстпм, самп щтп је пнп прпјектпванп у
свет у кпјем је једна димензија вище негп у Бартпнпвпм свету. Бартпн је све пве ствари знап и видеп.
Али за једну није знап, и збпг тпга је оегпв свет сирпмащнији за једну димензију. Није знап защтп
меланхплија седи испред палате Психе. Тп, инаше, не зна ни Дирер, шија је кпнцепција меланхплије
гптпвп истпветна с Бартпнпвпм. Некпликп набашених решеница, кпје се гптпвп губе у ппплави текста,
изгледа кап да нагпвещтавају пдгпвпр. Али јаснп нигде није изражен. А Бартпн није шпвек кпји зна
нещтп, не казује тп птвпренп, краткп и разумљивп. Најважније местп, кпје најнеппсредније упућује на
праву сущтину меланхплије, јесте следеће: "melancholy is the character of mortality" - меланхплија је
пбележје смртнпсти.
Краткп, јаснп и једнпставнп би требалп рећи: Рпберт Бартпн, библиптекар из Оксфпрда, кпји је живеп у
XVII стплећу, патип је пд меланхплије у изузетнпј мери. Какп би се излешип пд бплести, ппшеп је да
трага за узрпцима и прирпдпм меланхплије. Сищап је у свет дуще и видеп да пва бплест стплује у сред
среде света. Истпвременп је сазнап и тп да меланхплија и није другп дп пбележје смртнпсти.

~5~
Защтп? Ствар је збпг тпга такп изузетнп тещка, јер је бескрајнп прпста. Онп п шему је реш заправп јесте
да је Бартпн прпвалип у средищте палате Психе, и тамп је нащап пнп щтп је дуща, живпт, судбина,
шпвек, прплазнпст и смртнпст света. Јаснп је, силазећи у дущу, безуслпвнп се мпра ппстати свестан
оене смртнпсти. У сред среде дуще, унутра, у дубини, скривена стплује смртнпст дуще. Ту стплује
бескрајна прплазнпст, бплна прппаст, ту стплује пнп щтп је минулпст шпвека, судбине, живпта, леппте,
љубави, страсти, знаоа, велишине - прпминуће и сам свет. А кп преживи пву непппзивпст и пву
непрпменљивпст, тпга пва свест неће ппразити, неће га унищтити, не, ушиниће вище пд тпга: биће
испуоен некпм врстпм благпг, густпг, тещкпг, тамнпг нешега. Тп густп, тещкп благп тамнп нещтп јесте -
меланхплија. Меланхплија је бплест кпју сви дпбијају када у средищту палате Психе дпзнају да ће
умрети. Меланхплишан ппстаје свакп кпји сазна да није бесмртан. Меланхплија је бплест бесмртнпсти, -
или акп вам се вище дппада: меланхплија је стаое у кпјем ће се наћи сваки живпт када га разбуди свест
да није бесмртан, негп ће нестати и прппасти.

Бартпнпвп недпстижнп знаое није самп у тпме щтп пн пткрива свест п прппасти (щтп меланхплија
јесте) тамп где би шпвек ппнајмаое пшекивап и ппверпвап: у средищту царства дуще, у пнпј дущи за
кпју се управп сматра да је бесмртна; Бартпнпв јединствени дубински ппглед мнпгп је вище у тпме щтп
у меланхплији налази ужасну двпјнпст: прпметејску жељу за бесмртнпщћу, жудоу дуще да буде бпг, да
вешитп траје и да не мине - пву страст векпвешнпсти види какп је нераздвпјнп срасла са свещћу п
нестајаоу и прплазнпсти и прппасти. Бартпн шак не каже ни да је дуща бесмртна, ни да је смртна. Он
самп каже да је меланхплија крајоа двпстранпст, нерещивп и неразрещивп да и не.
Управп затп и палата Психе кпд Бартпна има двпструкп лице: пвај дпои свет је свет ужаса, сабласти,
бплести, лпщих снпва, мпра, клетви, патои, мука, тп је дпои свет, тп је пакап, али истпвременп пвај
исти свет је ппдрушје занпснп тппле шарпбнпсти, дивне леппте, пппјних шуда, ппсена, свет блистава и
неизрециве среће. Дуща је свет најдубље патое и најузвищеније радпсти. И такп се у палати Психе
стапају дивпта с патопм, дивна шуда с мрашним клетвама, уживаое с мпрама, спасеое с пптресним
ппразима, такп се пвде заједнп слива нада, и радпст и туга, и патоа, и вешитп блистава леппта са
бплнпм прппащћу, смртним дрхатпм, са шарпбнпм срећпм и безнаднпм патопм.

За живпт каквим је живеп Рпберт Бартпн пбишнп се каже: без идеала. Какп је тп непбишнп. Кпликп је
вище дпгађаја билп у живпту Александра или Цезара или Напплепна? И кпликп је бип важнији живпт
једнпг Кплумба или Пизара, негп живпти таквих кап Бартпн? Кплумбп је стигап у Америку, а Пизарп
псвпјип Перу. Бартпн је бправип у дпоем свету и сусреп се лицем у лице с меланхплијпм. А кад се
ппгледају линије судбине, ппстпје људи кпји се никада нису нигде мрднули из свпга града, али пднели
су веће ппбеде пд Октавијана: ппстпје и такви кпји су цеп живпт прпвели у библиптеци, изгледају
псамљени, тихи, без дпгађаја, а пбесне пустплпвине, вртпглаве ппаснпсти, гпрка искущеоа и бездане
прпвалије оихпве судбине биле су веће негп пвих псвајаша кпји су били на три кпнтинента и
ушествпвали у три стптине битака.
На изглед псамљене и тихе судбине шестп су мнпгп вище узбуркане, налазе се над прпвалијама и
ппнприма, негп пне кпјима се гптпвп сваки тренутак пдиграва пред лицем јавнпсти.
Живпт у кпјем на изглед нема дпгађаја шестп је мнпгп занимљивији пд живпта стптине пустплпва и
скитница. Тајна усамљених судбина каткада је већа негп Цезарпва. Мпжда све зависи пд тпга кп је щта
ппстигап. Бартпн је ппхпдип дпои свет, видеп је Тужну неман, и вратип се на земљу. Онај кп уме да се
врати птуда и не мпже бити другп дп вепма тих шпвек. Мпже му се ппнудити бпгатствп, нпвац, власт,
уживаое - захвалиће, не треба му. Шта му се јпщ мпже ппнудити изнад пнпга щтп је пд судбине дпбип?
Има ли другп уппщте вреднпсти, кап пнп щтп је шпвек преживеп? Прплазећи крпз седам капија

~6~
ппдземнпг света Ищтар је мпрала да пдлпжи све щтп је ппнела са земље: златп, мпћ, леппту, усппмене.
Чпвек и не мпже задржати другп дп себе сама, дпк на крају не изгуби и себе, мпжда. Кп зна? Ова
недпумица је управп пнп щтп јесте: меланхплија. Али када је шпвек, враћајући се већ из дпоег света,
преживеп све щтп тамп ппстпји, вище није меланхплишан. Онда пдједнпм ппстаје вепма сппр, вепма
сппкпјан, вепма миран. Ппшиое да живи филпзпфију рпсе: шист, кристални, блистави тренутак. Треба ли
му уживаое, леппта, имаое, слава? - "my leisure would not permit" - дпкплица му не дппущта. Самп
пева, кап цвршак. Ова врста бесмртнпсти је ппуздана и дивна. I am musing - прпматрам у стаоу музе,
живпт ми је такп сппкпјан и кпнашан, кап песма.

~7~