Vous êtes sur la page 1sur 296

PRIRUCNIK

ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


prof. dr llija Bablc

UVOD U GRADANSKO PRAVO


&

SТVARNO PRAVO
SESTO AZURIRANO IZDANJE
sь� 7:Ј�
� �.!)О
. _-.••

Prof. dr Ilija Bablc

UVOD U GRADANSKO. PRAVO


SТVARNO PRAVO

- sesto azurirano izdanje -


UVOD U GRAD:lliSKO PRAVO
1

S1VARNO PRAVO
sesto azurirano izdanje

Autor
Prof. dr Ilija ВаЬiс

Izdavac

PROJURIS
Beograd, Trg Nikole Pasica 2
(e-mail: projuris. org@gmail. сот)
(web site: www. projuris. org)

Urednik
Vladimir Todorovic

Priprema i stampa

BIG stampa, Beograd

TiraZ

1000

ISBN 978-86-86105-60-8

NAPOMENA

umnoZavanje ove knjige bez pismene dozvol i�­


Fotokopiranje ili na drugi naCin
davaCa sankc ionisano је odredb e
ama Zakona о autorskim i srodn im pravima i Кr1-
vicnog zakonika
SADRZAJ

UVOD U G RADANSKO PRAVO

ODELJAК PRVI: РОЈАМ, PREDMET, SISТЕМАТIКА, METOD


· 1 IZVORI GRADANSKOG PRAVA .. ..... .. ...... ...... .. .. ...13
I. IZRAZI - PRIVАТNО, GRADANSKO, IMOVINSKO I CMLNO PRAVO . .. ......13
11.SISTEМATIКA GRADANSKOG PRAVA ........ . ... ... ... ........ 13
111. METOD GRADANSKOG PRAVA 1 NACELA REGUUSANJA....... ........14
·
.

IV.IZVORI GRADANSKOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

ODELJAК DRUGI: SUВЈЕКП GRADANSKOPRAVNOG ODNOSA 23 • • • • • • • •

I. РОЈАМ SUВЈЕКГА (LICA) . . ...... ............... .... . ...... . 23


11.FIZICКA UCA . ............... . ... . ... ..... . ..... .. .....23
1.Pravna sposobnost fiziCkih Нса .. ... . . . .. . . . .. . .. .... . . . . . .23
2.Poslovna sposobnost fizickih lica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3.DeHktna sposobnost fizickih lica . . . " .. . . .. . .. . . . . .. . . . . . . . .31
4. Atributi fiziCkih lica . .. .. . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . .. .. . .. . . 32
III.PRAVNA LICA .................... ........... . .... ....34
.

1. Pojam pravnog Нса.. . . .. . . ... . . .. . . . . . ... .. . . . . . .. ...34


2.Organizacije sa svojstvom pravnog Нса . . . . .. .. .. .. .. . .. . ... .34
3. Pravno Нее i njegovi osnivaci i ucesnici .
.

.. . . .. . ..34
4. Funkcija pravnog lica . . . . ·. . . . .... . .. .. . .. . . .. . . . . ... ..35
. . . . . . . . . . . . .·

5. Podele pravnih lica. . . . . ... . . . .. . . . . . . .. . . . . ... . . . . . .. 35


6. Osnovna obelezja pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
7. Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica.. .... . .. . .. . .. .44

ODELJAК ТRECI: GRADANSKOPRAVNI ODNOS 45


I.РОЈАМ I SADRZAJ GRADANSKOPRAVNOG ODNOSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
.
• • • • • • • • • • • • • . • • • •

П. CINJENICE 1 GRADANSKOPRAVNI ODNOS . ............ . . . .. .... ..45


IП.SUBJEКГIVNA GRADANSКA PRAVA
(ZAНTEV PRAVNA МОС PRAVNO SТANJE, PRAVNI STAТUS). . . . . . . . . . . . 50
' ' .

IV. PODELA SUBJEКГIVNIH GRADANSIOH PRAVA. ... . .... .... . ... .... 52
1. Apsolutna prava . .. .. .. .. .... . . ... .. . .. . .52 . . . . . . . . . · ·

2. Relativna (oЫigaciona) prava.. .... .... .. ... . .... .........67


3.Imovinska i neimovinska gradanska prava . 68
4. Prenosiva i neprenosiva prava ... .. .. . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
. . . . . . . . . . . . . . . . . · · ·
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
4

V. IMOVINA . . . . . · · · · · · · · · · · · · · ' . ' ' ' ' ' . ' . . . . . . . . . . . . . . . . . 69


69 · · · · · · · · · · · · · · ·
. . . . · · · · · · ·
. . .
1. Pojam i sadПina imovine .

v• imov • · • •
·

2.оье1ezJa ·
. 69 · · · ·

·
. . . . . . . . . . . · · ·
ine .
, , • • • • • •
• , ,
.

71 · · · · · · · · · · · · ·
. . . · · · · ·
VI. ОВЈЕКТI GRADANSKOG PRAVA .
· · ·
. . . .

1.S"tvari. . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · · ·
. . . . 71
· ·

.
2.R аdnJe . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · . . . . . . . . . . . . . . . . 72
· · · · · ·

73 · · · · · · · · · · · · · · · ·
. . . . . . . . · · · · · ·
3. LiCna prava . . . . . . . .

4 . Intе1еktuа1na prava
.

. . . . . . . . . . . . . .
.
. 73 · · · · · · · . . . . . . . . . . .

ODELJAK CE1VRП: PRAVNIPOSWVI . . . · . · · · · · · · · · · 74 · · · · · ·

1. РОЈАМ PRAVNOG POSLA .


. . . . · ·

. . . . . . . . . . . . . • . . · · · · · · · • · · 74 · · · · · · · ·

1. Uopste о nastanku pravnog posla . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · 74 · · · · · · · ·

2. Unutra8nja i izjavljena volja . . . . . . . . .. . . . . . . · . · · · · 74 · · · · · · · ·

3. Nacini izrazavanja volje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · · · 74 · · · · · · · ·

4 . Obelezja volje, predmet i kauza (osnov) . ; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75


11. PODELA PRAVNIH POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . · · 75 · · · · · · · ·

1.Ј ednostrani, dvostrani i visestrani pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . .76


2. Pravni poslovi medu Zivima (inter vivos) i pravni poslovi
za slueaj smrti (mortis causa). . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . .76
3. Teretni (onerozni) i dobrocini (lukrativni) pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . 77
4. Formalni i neformalni pravni posao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
5. Кauzalni i apstraktni pra�i poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 . . . . . . . .

6. Dvostrani pravni poslovi (ugovori). . . . . . . . . . . . . . . . . " . · . . . . . 77


"
. .

7. Konsensualni i realni ugovori .. ... .. ..... ... ... '. . . 78 . . . • . . . .

III.SASTOJCI PRAVNOG POSLA . . ... . . . . . . . . 78 ·

IV. MODIFIКACIJA PRAVNIH POSLOVA


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . · . . . . . . . . 79 . .

. 79
. . . . . .. . . . . . . . . .

1.Uslov. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · ..

2.Rok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 . . . . . . . .

3. Nalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . 84
V. FORМA PRAVNIH POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
84 . . . . • . . .

ODELJAК РЕТ!: ZASTUPANJE . .. . .


1. РОЈАМ I DEJS'IVO
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 . . .

11. RAZGRANICENJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . • • . . . . . . . . . . . . . . . . 86 • . •

111. VRSТE ZASrUPANJA . . . . . . . . . . . . . . .


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
1.Zakonsko zastupanje . . . .
• • • • • • • • • 87
. . . . . . . . . . . . ! • • • • • •

2 . Zastupanje na osnovu odluke drzavnog organa


• •

. . . . . . . . . . . . . 88 . .

3. Zastupanje na osnovu izjave volje zastu:panog . .


. . . .

. . . . . . . . . .. . . . . . . . 88

ODELJAK SESTI: NEV AZECI PRAVNI POSLOVI .


· ·
.

93 ·
I. NISTAVI PRAVNI POSLOVI . .
. . . . . ' ' ' ' ' . . ' .
. . . . · ·

. . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
1. PoJam . . . . . . . . . . ... . . .
. ·

93
. . . . . . . . . .
· . . .

2.Posledice nistavosti . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . .
··

. . ·.. . 94 · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
3. Konvalidacija
·

. . . .
. . . . . . . . . . . '•
94 .
. . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . .
PROF. DR ILIJA ВАВIС UYOD U GRADANSKO PRAУО 1 SТVARNO PRAУО 5
4.Konverzija. ... .... .. .. ... .. .... .... . .. .. . . .. . . . .. 95
.

5. Delimicna nistavost ..... . . . .. . ... . . . . . . . .. .. . . . . . . . .95


.

6.Isticanje nistavosti .. . . . .... ... . ..... . . .. .. . . . . .. . .. . 95


7. рОЈеd'ш1· Ш:::i
·х
.

tavi pravш pos1ovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96


· · · ·

11. RU§I.JM PRAVNI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . ... . ... . ..98


1. р o)am. Razgran1ce11Je
. .
.

. "' . . . . . .. .. .
. . .. 98
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Razlozi rusljivosti . . ... . .. . .. . . . . 98


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ODELJAК SEDMI: ZWUPOTREBA PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104


. . .

1. РОЈАМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ·. . . 104
11.TEORIJE ZLOUPOTREBE'PRAVA .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . .. 104
111.ODRAZ TEORIJA u·NASEM PRAVU
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
.

ODEI.JAК OSMI: DEJS1VO РRОТЕКА VREМENA


NA GRADANSКA PRAVA . . . . . . .
. . 105 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I. ZASTARELOST . . ... . .. . . ... .... . . . .. . .. ... .. . . .. .. . . . . 105


1. Pojam . . . . . . .... . . . . .. .. . . . .. .. . .... . .. . .. . .. . . 105
.

2. Pocetak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti . .. . . .. . . : . . . . . . . 106 .

3. Opsti i posebni rokovi zastarelosti .. ..... .. . . . . .. . .. . . . . . .106 .

4.Zastoj zastarevanja . . . . .. .. . ... . .. .. .. . . . . .. . . . . .. . . 107


5. Prekid zastarevanja . . . . . . .
. . . . . . . . 108
. . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Prava koja ne zastarevaju . .. . . .. ... . . .. . .. .. . . . . . .. . . .. 109


11. PREКLUZIJA . . . . . . . . . . . . . . 110 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

111. ODRZAJ .. .. ... . . . . . . .... .. ....... . .. . . . .. . . . ....... . 110


IV. PRAVA КОЈА TRAJU ZAКONOM ODREDENO VREME
.

. 111
"

. . . . . . . . . . . . . . . .

ODELJAК DEVETI: VRSENJE 1 ZASTПA


SUBJEКПVNIH PRAVA .. . . . ...... . . ..... . . ... . ... . . . .. .. .111
1.Povreda prava
.

. . . . .. .. .. .. . . . . . . . . . .
. . . . . . .. . . .. .. 112
2. Za.Stita prava ..... .. .... .. ..... . ... .
. .. . . . . . . . . . . . 112
3. Vansudska zastita (samoza.Stita) . . . . . . . . . . . . . . .
. . . 112 . . . . . . . .

4. Pretpostavke za samozastitu . . ..... . . .. . . .. . . . . . .. .. . . .. 112


5.Sudska zastita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114. · · · · · · · · ·

ODELJAК DESEТI: SТICANJE 1 PRESTANAК


GRAБANSКIНPRAVA .. . .
. . . . . · . · .
116 . . . . . . . . . . . . . . . . · . · · · · ·

°iI. PRENOSENJE 1 SТICANJE GRADANSКIH PRAVA . . . . 116 . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Derivativno (izvedeno) sticanje . .. 116. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · · ·

·
·

2. Originarno sticanje .. . . . .
. . . . . . . 117. . . . . . . . . . . . · · · · · · · ·

3. Translativan prenos . . . . . . . . . 117 . . . . . . . . . . . . . . · · · . · · · · · ·

4.Konstitutivan prenos .... . . .. . . . .. . . ... . . . .. . . . . .. .. 118


.

5. Subrogacija . . . . . . . . . ·. ..... . .. ... . . . .. . . . .. . .. . 118


· · · 119
. . .

11. PRESTANAК GRADANSIOH PRAVA .. . . . . . . . . . . . . . · · · . · · · · · ·


OG ISPITA
PRIRU�NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN
6
S1VARNO PRAVO
ODELJAK PRVI: UVOD . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . · · · · · • · · · · · · 120

1.РОЈАМ 1 OBELEZJA S1VARNOG PRAVA


. . .

. . . . . . . . . . . . . . . · . · · · · · · · · 120
120
1.Objektivno i subjektivno stvarno pravo .
. . . . · · · · ·

. . .
. . .

.
. . . . . . .
. .

. . . . 120
2.Nacela regulisanja stvarnog prava .
· ·
.

. .
П. PODELASТVARNIH PRAVA . . . . . . . . . .. . . . . . . .
. · · ·
. . . . .
. . . .
. .

. . . · · · · · · · 122

111.РОЈАМ 1 PODELAsiyARI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · 124


124
1.Pojam stvari.Opravdanje podele stvari . . . . . . · · ·
. . . . . . . .
. . . . .

2. Stvari u prometu (res in commercio)


. . .125
i van prometa (res extra commercium) . .. ... .. .. . . . .. . . . .
3.Pokretne stvari (res moЬiles)
i nepokretne stvari (res immoЬiles) .... . . ... .. . .. . . . . . . . . . .126
4.Indivi dualno odredene stvari i stvari odredene ро rodu .. .. ... . . . . .. 127
5.Zamenljive i nezamenljive stvari . .... ..... ............. . . . . .128
6.Potrosne i nepotrosne stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • 128
7.Deljive i nedeljive stvari ...... .. ....... .. . ... .. . . . . . . .. 129
8.Proste Gednostavne) stvari i slozene (sastavljene) stvari ............129
9.Pripadak. . . . .
. . ... . . : . ·. ....... . .. .. .... .. . . . . . . .130
10.Plodovi (fructus) ..... . ....... .. .. .... ... .. .. . . . .. . 130
11.Zblrna stvar (universitas rerum)......... .... ... .. . . .. ... 131
12.Novac i procena vrednosti stvari .........................132

ODELJAК DRUGI: DRZAVINA .. . . . . . . . . . . .. · . 133


. .

1. РОЈАМ DRZAVINE. DEТENCIJA . . . . . . . . . 133


. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . .

П. SUВ JEКТIVNO I OBJEКТIVNO SНVATANJE DRZAVINE . . . . . . . . . . · . ... �33


. . . . . . . . . . .

111. SUBJEКТI DRZAVINE


.

134
IV. PREDMET DRZAVINE . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . .

... . . 134 . . . . . . .

V. VRSГE (OBLICI) DRZAVINE. . . . .. . . . . . . 135


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

• •
lDv I
. rzavina stvan"dv
rzavina prava ........ . ... .... .. . . . ... . . 135
2.Iskljuciva (individualna) ddavina i suddavina. ........ .. . . . . . . .135
3.Zakonita i nezakonita dгZavina . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . ..· •. . . 136
4 .Savesna i nesavesna drZavina. . . . . . . . . . . . . • .136 . . . . . . . . . . . ·. .

5.Prava (istinita) i manljiva (neistinita) dгZavina.. .. . . . . ; • : 137 . . . . . . •

6.Neposredna i posredna dгZavina . . . .. . ... . · ...138 . . . . . . . . . . . . .

7.Tabularna drZavina.. ............. ................


...138

�VINE.
8.NasledniCka ddavina . . .... . ...... . ... . .. . . . .138
VI. PRIBAVLJANJE 1 GUВITAК D ;
. .

VII. ZASTITA DRZAVINE .


· : f • • • 139
. . . . . . . . . . . . .
. . . · · ·

• • • • • � • • • • • • •. •

·"
• • •. • • • • • • • • • • • • •
• • • • • • 140
·
.
v
1.Uopste . .. ,. . . . .. . .. . . .. . . . . 140
2 .samopomoc.........
. . .

'.
.

.
. . . . . . . . .
. . . . · . .

14°
. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·

3.Sudska za5tita.
· · · · · · ·

...... .... .......... .. ...........


.

141
. . .

ODELJAК ТRECI: PRA VO SVOJINE .


1. UOPSrE О SVOJINI
· 142
. . . . . . . . . . . . · · ·

.
. .

.
.

"
·

.
·

.
·

.
·

. .
·

.
·

.
· ·

. . . . . . • • • . . . . . . . . . . •
. . . • . ... 1 42
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 7

11.PREOBRAZAJ INDIVIDUALNE SVOJINE. .. . .. . . ... . . . . .. .. . . . .. 142 .

111.KOLEКТIVNA SVOJINA U SOCIJALISTICIOM ZEMLJAМA. . ... . . . . . . . . 143 .

1POVRATAК INDIVIDUALNOJ SVOJINI. . .. . . .. .... ... . . .. .. . . . . . 143


IV. SADRZINA INDIVIDUALNOGPRAVASVOJINE .
.

.. .. .. .. 143 . . . . . . . . . . .

V.OBELEZJAPRA VA SVOJINE .. . . .. . .. . . ... . . .. . . . . . . . . .. . ... 144


VI.OGRANICENJAPRAVA SVOJINE . ... . ... . . .145 .

i. UopSte
. . . . . . . . . . . . . . . . .

. .. . . . . . . . . .. .
. . . . . . 145. . . . . . . .
.
· . . . . . . . . . . . .

2. Zabrana zloupotrebe prava svojine ... . . 146 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Susedsko pravo. . . . . . . . . .
. . . . .
. . . . . . . . . ·. . 146 . . . . . . . . . .

4. Ogranicenja prava svojine u drustvenom interesu . . . . .. . . .... . ..148 .

ODELJAК CEТVRTI: SПCANJE PRA VA SVOJINE . . .. 151 . . . . . . . . . . . . . . . .

I. OSNOVI STICANJEPRAVA SVOJINE. . .. . . . .... . ..... . . .. . .. .. . .151


1. Derivativno sticanje prava svojine .
.

(na osnovu pravnog posla). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151


.

2. Originarno sticaпje prava svojiпe . .. . . . . . . .. . ... .. . . . . .. . . 154

3.Sticanje па osпovu odluke dclavnog orgaпa . ... . .. . .. . . . . . . . . 154 .

4.Sticanje nasledivaпjem i ostavljaпjem legata . .. . . .... . . ........ . 155


П. NACIN SТICANJAPRAVA SVOJINE . . ... . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . 155
1. Naciп sticaпja пepokretnosti . . . . . .- 155
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Naciп sticaпja pokretnih stvari ... . . . ... . . . .. . . . . . . .. . . . . .156

3.Sticaпje prava svojiпe па pokretnoj stvari .


slucaju visestrukog otudeпja .. ... . . .. .. .. .. . . .. . . . . .. . .160
.

III. NAJCESCI SLUCAJEVI ORIGINARNOG STICANJA


PRA VA SVOJINE. ... . ... . ..... .......... . .. . .. .. .. . .. .160
.

1. Sjedinjeпje - spajanje (adjuпctio) i mesaпje (comixio) . . 161 . . . . . . . . . . .

3. Gradeпje па tudem zemljistu . . . . . . . 162. . . . . . " . . . . . . . . . . . . . .

4. Sејапје па tudem zemljistu . . . . . .. .... . ... .. ... . .... .. . .164


5. Sadeпje па tudem zemljistu . . . . . . . 1 64 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Odroп zemlje.Naпos (alluvio) . . . . . 164 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7.Novo rеспо ostrvo . . . . . . . . 165. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ·

8. Napusteпo recno korito . . . . . .. . . . . 165. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Sticaпje svojine odvajanjem plodova. . .. . . . .. . .. . . . . . . ... . : 165


io. Odrzaj . ... . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . .166
.

11. Sticanje svojiпe od nevlasпika . . . .. . . . . . .. . . .. . . . .. . . . . . 168


.

12. Prisvojeпje (okupacija - occupatio) . . .. . ... . 169 . . . . . . . . . . . . . . .

13. Nalaz izguЬljene tude stvari . . . . 170. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · ·

14.Nalaz skriveпog Ыаgа . . . ... . . .. . 170. . . . . . . . . . . . . . . . . . · ·

15. Eksproprijacija . .
. . . . . .
. . . . . . 172 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ·

16. Komasacija. 174


р ь
17. ПSVаЈаПЈе ZlVOtinJa 1 fl а
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · ·

. . . v• • • • ·
. .. . 1'7::' • · · 'с;

IV. NACIONALIZACIJA I DRUGI NACINI ODUZIMANJA


. . . . • · • · · · · • · · · • · · · · · ·

S 'IVARI 1 PRAVA .. . . . .. . · . . .. .
. ... .. . 175 ·

. · . :. ·
. . . . . . . . . · · · · · ·
. . .

1. Agrarпa reforma . . . . . . . . . . 176 . . . ' '· . . . . . . . . . . . . · · . · · ·

2. Konfiskacija i sekvestar . . .. . .. . . . . ... . . . . 178


. . . . . . . . . . . ·. .
OG ISP ITA
PRIRU�NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN
8
3. Nacionalizacija privatnih preduzeca, najamnih zgrada
. . . . . . . . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 179
i gradevinskog zemljista. .

V. VRACANJE (RESТIТUCIJA) ODUZETIH S1VARI I PRAVA.


. . . . . . . . . . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ' . . . 180
OBE$TECENJE. .
.

· · · · · · · · · · · · t84
ODELJAК РЕТI: ZASTПA 1 PRESTANAК PRAVA SVOJINE ·
· · · · · · · · · · · · l84
1. ZASrITA PRA VA SVOJINE . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · ·
l85
1. Reivindikaciona tuzba (actio rei vindicatio) .
.

. · · · · · · · · · · · ·
. ..
185
. . .

.. · · · · · · · ·
2.PuЫicijanska tuzba (actio puЬliciana) . . . . . . . . ... . .

186
3. Negatorna tuzba (actio negatoria)
. . . . . . . . . · · · · · · · ·
. . . . . . . . . . .
- tuzba zbog uznemiravanja
... .
.

· · · · · · · · · · · · · · · 187
II. PRESTANAК PRA VA SVOJINE . .. . . . . . . . . ·
.

ODELJAК SESТI: SUSVOJINA (CONDOMINIUМ) . .. . .. . . · · · · · · · 188 . . . .

. . .............. . .... ... 188


11.VRSENJE SUSVOJINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · · · 189
1 РОЈАМ - .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 189
.

2.Ovlascenja suvlasnika da raspolaZe sa stvari .... . . . . . . . . . . . . . .

3. Upravljanje stvarju : .... .......... . . . . . . . . . . 19_ 2


. . .. . · .
.
. . . . ·.
. .
'

ODELJAК SEDMI: ZAJEDNitКA SVOJINA. ................ . . .. . . 195 .

I. РОЈАМ........................................ . ..... 195


II. RAZGRANI<�ENJE. ..... ............................. .. ... 195
111. UDEO ZAJEDNICARA U ZAJEDNICKOJ SVOJINI ............. .. ... 196
. . ·· ;
.

IV. OVLASCENJA ZAJEDNICARA . ·., ........ 197 '

: >.
. . . . . . . . . . . . . ·. . . .

. : : . .
'

V. OBAVEZE.ZAJEDNICARA . . . . . 197
ARJU .....................198
." . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

VI� UPRA VLJANJE I RASPOLAGANJE SТV .

ODELJAК OSMI: ETAZNA SVOJINA . . . . . . 201

1. РОЈАМ, ОБЈЕКАТ I STICANJE EТAZNE SVOJINE . . . . . . . . . . . . · . 201


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ·

. . . . . . .

Il.PRE1VARANJE PRAVA ТRAJNOG KORlSCENJA NA ZEMLJiSТU .


U PRA VO SUSVOJINE ETAZNOG VLASNIКA . ..................... .202
111.PRAVЛ: ETAZNOG VLASNIКA. ..............................202
IV. PRESТANAК EТAZNE SVOJINE
.

204 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ODELJAК DEVEТI: ЈАVNA SVOJINA. ..........................205 .

I. UOPSTE .. ................................
205
: :::: :
.

11.ЈАVNA SVOJINA I OPSTA DOBRA . . . . . .. . . : : : : 205 . . . . . . . . . .

1. Prirodna bogatstva .. ............... .... ... . .. . . . ..


..206
2.Dobra od opsteg interesa .. . . . . .
· . . . .
. 207 . .
. . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Dobra u opstoj upotreЬi ........... .... ...... .


. . . . . ... ..207
.4 Stvari koje koriste organi i ogranizacije ........
· :

. � D�ge stv ап.. . . . ............ ..208


.
· . 1 1movшsk а prava . . ... " ; .. .. . . . . . .... .209
IV. IМAOCI
.
. . . ·. . · .

. PRA VA ЈАVNE SVOJINE ...... ....................... 209


.
V. :IМAOCI PRAVA KORISCENJA SТVARI U ЈАVNO
J SVOJINI
VI' ,p?1s PRA VA ЈАVNE SVOJIЩ: I rмVA KOR
..
ISCENJA. . . : : : . : . : .: . : : : : : : : : ���
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO
9
VII. POSEBAN PRAVNI REZIM S1VARI U ЈАVNOJ SVOJINI . . . . . . . 211
VIII.KONCESIJA NA ЈАVNOJ SVOJINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
. . . . . . • .

IX. WTITA ЈАVNE SVOJINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212


.

Х. DRUS1VENA SVOJINA . . . .. . . . .
. . . .
. . 213 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ODELJAК DESETI: PRA VA NA IZGRADENOM


GRAВE VINSKOM ZEMLJI�TU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
1. PRAVNO RAZDVAJANJE ZEMLJISTA 1 ZGRADE. NAPUSTANJE
PRINCIPA SUPERFICIES SOLO CEDIT. IZUZECI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
11. ZAКON О PLANIRANJU 1 IZGRADNJI IZ 2003.
1 PRAVNO RAZDVAJANJE ZEMLJISTA 1 ZGRADE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
111. PRE'IVARANJE PRAVA KORISCENJA U PRAVO SVOJINE . . . . . . . . . . . . . . 214
РО ZAКONU О PLANIRANJU 1 IZGRADNJI IZ 2009. GODINE. .. . . . . . . . . . . . . 214
1. Pretvaranje prava koriscenja u pravo svojine
na gradevinskom zemljistu bez naknade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
2 . Pretvaranje prava koriscenja u pravo svojine na gradevinskom zemljistu
uz naknadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

ODELJAK JEDANAESTI: SТVA RNAPRAVANA ТUl>OJ SТVA RI . . . . . 219 . . . . .

1. РОЈАМ 1 PODELA . . . . . . . . . . . . . 219


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. PRAVO SLUZBENOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219


. . . . . . . . . .. . . . . .
.

1. Pojam . . .. . . .
. ·
.
. . . . . . . 219 . . . . . . . . .

2. Nacela prava sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 220


3 . Vrste sluZbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
4. Subjekti i objekti sluZЬenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
5 . Sticanje i osnivanje prava sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..226
6. Stvarne sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
7. Licne sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
8. Zastita sluZЬenosti . . .
. . . . . ..
. . .. . . . . . . 237
. . . . . . . . . . . . . .

9. Prestanak sluzbenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239


10. S.pecificnosti prestanka licnih sluZЬenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
111. ZALOZNO PRAvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
.

1 . Zaloznopravni odnos. . . . . . . . . : . . . . . . . . . " . . . . . . . . . . . . . 241


2. Zalozno pravo i pravo zaddavanja . . . . . . . . . . . . . . . ·. . . . . . . . . 242
.

3. Vrste zalomog prava . . ... . . . . . . . 243 . . · . . . . . . . . . . . . · · · · · · ·

4. Nacela zalomog prava .· . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .. . . 244


. . . . . .

5 . Zalozno pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) . . . . . . . . . . . . · . . 248 .

6. Pravo zaloge na pokretnim s��rima. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 260


7.Registarsko zalozno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari) . . . . . . . . . . . . 266
IV REALNI (S'IVARNI) ТЕRЕТI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
1. Pojam .
.

. . . . .
. . .. . . . . . .
. . . . . . 269 . . . . . . . . . . . . . · · . . · ·

2. RazgraniCenje. .. . . . . . . . . . . 270 . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · ·

3. Vrste i saddina realnog tereta . . . . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . . 271


.

4.Osnivanje, zastita, prestanak i ukidanje realnih tereta. . . . . . . . . . . . . 272 .


VOSUDNOG ISPIТA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA
10

ODELJAКDVANAESТI: ZEMLJISNI REGISТRI · · · ·


I.РОЈАМ I FUNКCIJA ZEМLJISNIH REGISТARA . . . . . . . .
: ·

·
·

.
· · · ·

: : : : : : : : : : :�;
II.OSNOVNI SISТEМI ZE�LJISNIH REGISТARA · · .. .
. . . . . . . . . . · . . . .. . . 273
111. ZEMLJISNI REGISТRI U NASEМ PRAVU · ·. · · " . . . . . . . . . . . . . . . . 274 · · · .

IV. ZEMLJISNE КNJIGE. · · . . . . . . . . . . . . . . . . . . ; . . 274


· · · · · · · · · · .

. . . . . .. .. . . . . 274
· ·

. . . .
1 . Uopstv e . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .

2.Glavna knJlg�
..
· · · · . . . . . . . 274 · • • . . . . . . .

275
· · · · · · · · • • · •
• • .

kа isprava · · · · · · · · · · · · · ·
.
·

• • • • • • • • • • ••

.
.. . · ·

. zь
3. ir . . . . ·

4. Кatastarski рlanovi. .. . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · . . . . . . . . 275


1 •

.
·

,
· · · · · · · · · · · · · · · ·
. trt'
5. рomocn1 regis .
.
275 · ' . . . . . . . . . •
. . . . . ·

· ·
·

. 276 · · · · ·. · " · · · · · ·
. V.NACELA ZEMLJISNIH REGISТARA.. . . . . . . • . . .

1. N.асеv 1о stvarnosti 1 оdred enosti' · · · · · · · · · · · · ; 276


·

. . . . · ·
. . . . . . . . . . . ·

· ·
.

2. Nacelo sticanja stvarnih prava upisom . . " . ... . . "


·

276 . . . . . . . · ·

3. Nacelo knjiznog prethodnika . . . · . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · 276


·

. . ·

4. NaCelo ja'VIlosti . . .. .· . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · . · · · · · 277


. . . ·

5. Nacelo poverenja и zemljisne registre . ... . . . 277 . . . . . . . . . . . . . . . �

6. Nacelo prioritet.a (prvenstva). . . . ... . .. . ..... .. 277 . . . . . . . . . . .

7. Nacelo legaliteta (zakonitosti) upisa . . ._ . . . . 278 . . . . . . . . . . . . · . . . . .

VI. POSEBNA NACELA КАТАSГRА NEPOКREТNOS11. . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 .

VII. PREUZIМANJE ZEMLJISNE mЛGE I DRUGIH REGISТARA.


OSNIVANJE КАТАSТRА NEPOКREТNOSТI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 .

VIII.UPIS PRAVA SVOJINE NA OSNOVU ZEMLJISNE КNJIGE, ·

КNJIGE TAPIJA 1 INТAВULACIONE КNJIGE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280


IX. JAVNO IZI.AGANJE РОDАТАКА О NEPOКREТNOSТI
'
I NJIHOV KONACAN UPIS. . .. . . . . .
. 280 . . . .
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . • .
Х.UPIS U .КATASТAR NEPOКREТNOSТI " . . . . . . . . .

vtе. Ргеdmet I osnov up1sa


,. . 281 . . . . . . . . . . . • . . . .
1 .Uops
. . .
.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281.
2. Vrste upisa и katastar nepokretnosti . . . . : . . . . . . . . . . . �- . 282 . . .
X.I. TAPIJSIO SISТEM . . . . . . . . . . . .
. .

.
. . . . . . . . . . . . . ·. . , . . . . . . . . . 284
.1.Uopste . .. . . . . . . · . . - . . .. . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . .
.284 . .
·

2.Tapija . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. .

. � . . . 284
.
. . . . . . . . . . . . . . . . ..
SКRACENICE

AD Akcionarsko drustvo
AOGZ Austrijski opsti gradanski zakonik iz 1811.
APF Anali Pravnog faku1teta и Beogradu
V1·hovni kasacioni sud Srblje
vss
VKS
Vrћovni sud SrЬije

vss
VPS Visi privredni sud

vтs
Vrhovni sud Sr·Ьije
Visi trgovinski sud
ооо Drustvo s ogranicenom odgovornoscu
ЕЈР Enciklopedija imovinskog prava i prava udruzenog rada
NIU "S1uzbeni 1ist SFRJ", Beograd 1978.
ISP Izbor sudske prakse
ЈР Јavno preduzece
KD Komanditno drustvo
NZ Nasa zakonitost
OD Ortacko drustvo
ZARIK Zakona о agrarnoj reformi i kolonizaciji ("S1uzbeni 1ist DFJ", broj 64/45 i
"Sluzbeni 1ist FNRJ", br. 24/46 - 55/57 i "S1uzbeni 1ist SFRJ", broj 10/65)
ZASP Zakon о autorskom i srodnim pravima ("Sluzbeni g1asnik RS", br. 104/09, 99/11 i
119/12)
ZVI Zakon о vracanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama ("SluZЬeni
glasnik RS", broj 46/06)
ZVOI Zakon о vraeanju oduzete imovine i obe8tecenju ("Sluzbeni glasnik RS", broj 72/11
i 108/2013)
ZOGP Zakon о oznakama geografskog porekla ("Sluzbeni glasnik RS", broj 18/00)
ZDPK Zakon о drzavnom premeru i katastru ("Sluzbeni glasnik RS", br. 72/09 i 18/10
i 65/13)
ZE Zakon о eksproprijaciji ("Sluzbeni glasnik RS", broj 53/95, "Sluzbeni list SRJ",
broj 16/01 - odluka Saveznog ustavnog suda i "Sluzbeni glasnik RS", broj 20/09)
ZZP Zakon о zastiti prirode ("SluZЬeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10 i 91/10)
ZZPP Zakon о zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sluzbeni
glasnik SRS", br. 57/03, 61/05 i 64/06 - ispravka)
ZZF Zakon о zaduzblnama i fondacUama ("Sluzbeni glasnik RS", broj 88/10)
ZIO Zakon о izvrsenju i obezbedenju ("SluZЬeni glasnik RS", br. 31/11 i 55/2014)
ZH Zakon о hipoteci ("Sluzbeni glasnik RS", broj 115/05)
ZIPZ Zakon о iskoriscavanju poljoprivrednog zemljista (,,Sluzbeni list FNRJ", br. 43/59
i 53/62 i "Sluzbeni list SFRJ", broj 10/65)
ZJB Zakon о javnom beleznistvu ("Sluzbeni glasnik RS", br. 31/11, 85/12 i 19/13)
zмк Zakon о maticnim knjigama ("Sluzbeni glasnik RS", broj 20/09)
ZJP Zakon о javnim putevima ("Sluzbeni glasnik RS", br. 101/05 i 123/07) .
ZJPPK Zakon о javno-privatnom partnerstvu i koncesUama ("SlиZbeni glasnik RS", broj
88/11)
ZJS Zakon о javnoj svojini ("Sluzbeni glasnik RS", br. 72/11 i 88/13)
Zakon о kulturnim dobrima ("Sluzbeni glasnik RS", broj 71/94)
Zakon о nasledivanju ("Sluzbeni glasnik RS", broj 46/95 i "Sluzbeni glasnik RS",
ZKD
ZON
Ь1·ој 101/03 - Odluka Ustavnog suda S1·Ьije IU ' broj 358/95 od 25. septembra
2003)
ZPS Zakon о politickim strankama ("Sluzbeni glasnik RS", broj 36/09)
zo Zakon о osiguranju ("Sluzbeni glasnik RS", br. 55/04, 70/04 ispr., 61/05 - dr.
-

zakon, 85/05 dr. zakon, 101/07, 63/09 odluka Ustavnog suda, 107/09, 99/11,
- -

119/12 i 116/13)
A
PRIRUCNII< ZA POLAGA
NJE PRAVOSUDNOG ISPIT
12
/78, 39/85, 45/89 i
zoo oЫ igacio nim od no sim � ("S1uzbeпi list SFRJ", br. 29
Zakon 0
57/89 i "S1uzbeni list SR�", Ь�ОЈ 31/ ?3) " . f11)
("S luz beш g1a sш k RS , bro J99 . . k RS", bro J. 104/09 )
ZOP Zakon о patentima zbe ш g1a sш
" tп'J. s' kog diz aJ'na ("S1u
·Zakоп о pravnoJ · z asti
V 'ti' ·ш dus
zos
ZPZID
Zakona о stanovanju ("s.I.uzbem g1as
.

"'br. od 5" 9 d
h odnosa (" Sluz еш 1IS
?-1k RS � � {§
/ll)
FRJ"' br. 6/8 0 i
Zakon о osnovama svoJш skopravni
te .115/05 - dr. zakon)
ZOSPO
36/90 i "Slufbeni glasnik RS", br�j 29/96
Zakon о hipoteci ("Slufbeni glasшk RS", b1 . s
·0J 11 /05)

zo� Zakon о sumama ("Sluzbeni glasnik RS", broJ


ZOH
30/10)
glas nik RS" , br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/ 07,
ZP Zakon о privatizaciji ("SlиZbeni
30/10 - drugi zakon, 93/12 119/12 i 51/2014) br. 11
.
99/11)
Zakon о privrednim drus tvim a ("Slu zben i glasn ik RS", 36/1
, br. 72/09, 81/09· -
ZPD
ZPI Zakon о planiranju i izgradnji ("Sluzbeni glasnik �RS"
ispravka i broj 64/10 - od1uka Ustavnog suda Srb1Je, 24/11 ��
, 1/12, 42/13 -
odluka Ustavnog suda Srblje i 50/13 - odluka Ustavnog suda Srb1Je)
Zakon о preblvalistu i boravistu gradana (,,Sluzbeni g1asnik RS", broj 87/11
)
Zakon о p1·ometu nepokretnosti ("Sluzbeni glasnik SRS", br. 42/98
ZPBG
ZPN i 111/09 )
ZPZ Zakon о poljoprivrednom zemJjistu ("S1uzbeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 -
drugi zakon i broj 41/09)
ZPP Zakon о parnicnom postupku ("Sluzbeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - odluka US
i 74/13 - odluka US, 55/2014)
ZRGI Zakon о rudarstvu i geo1oskim istraZivanjima ("S1uZЬeni g1asnik RS", broj 88/11)
Z.SP Zakon о stvarnim pravima RepuЬlike S1J>ske (,,S1uzbeni glasnik RS", br. 124/08,
58/09 i 95/11)
Zakon о svojinsko-pravnim odnosima ("Sluzbeni 1ist Crne Gore", broj 19/09)
zrn
ZSPO
Zakon о transfuzioloSkoj delatnosti ("Sluzbeni glasnik RS", broj 72/09)
zro Zakon о transplantaciji organa ("SluZЬeni glasnik RS", broj 72/09)
zrer Zakon о transplantaciji celija i tkiva ("Sluzbeni glasnik RS", broj 72/09)
zu "
Zakon о udruzenjima ("SluZЬeni g1asnik RS , br. 51/09 I 99/11)
ZUP Zakon о opstem upravnom postupku ("SJuzbeni Jist SRJ" ' br. 33/97 i 31/01 i
"Sluzbeni g1asnik RS", broj 30/10)
zv Zakon о voda1?a (" SlиZЪeni glasnik RS",Ђr. 30/10 i 93/12)
zvн Zakon о vlasmstvu 1 drugim stvarnim pravima ("Narodne novine RН", Ъr. 91/96,
68/98, 137/99, 22/00, 73/00, 129/00, 114/01, 79/06, 141/06' 146/08' 38/09'
153/09, 143/12)
ZVOI �akon о vraCaпju oduzete imovine i obestecenju C'Sluzbcni glasnik RS" br
' . 72;11
ZVP
1108/13)
Zak�n о vanpa�nicn�m postupku (,,Sluzbeni g}asnik SRS"
. , br. 25;8 2 i 48/88 '
72
"Sluzben� gJas шk RS , br. 46/95 i 18/05 - drugi zakon,
Za��� � z1govi1:11a ("Sluzbeni glasnik RS", br. 104/9 i

. . 8 /12 i 55/2014)
кz
· 5/05, 88105 - .ispravka, io7/05
Кrivicm zakon1k ("SluZЬeni glasnik RS" br 8
10/1 )
'
ispravka, 72;09 i 111;09) _

Nacrt za­ Nacrt zakonika о svojini i drugim stv arш·m · , M1. 1sta .
pravima � rstvo prav de Rep u-
konika Ыike SrbUe, Beograd 2007.
OIZ OpSti ���vinski zakonik za Кnjazevinu
Porod1cm zakon С" SJuzbeni glasn1'k RS"
Crnu Goru iz 1888 .
PZ
stav 2. ZPP)
' Ьr. l8/o5 i. i. 72/11- drugi zakon; c1an 507.
SGZ Srpski gradanski zakonik iz 1844.
Odeljak prvi
РОЈАМ, PREDMET, SISТEМATIКA, M ETOD
1 IZVORI GRADANSKOG PRAVA

1. IZRAZI PRIVАТNО, GRADANSKO,


-

IMOVINSKO I CIVILNO PRAVO


Izraz "privatno pravo" nastao је prevodom latinskih reci ius privatum
(privatno pravo). Rimski pravnici su pravna pravila delili na ius puЪlicum
(javno pravo) i ius privџtum (privatno pravo) s obzirom na interes koji se
pravnom normom stiti . Privatno pravo predstavlja odnos koordinisanih,
pravno jednakih subjekata, а javno pravo odnos izmedu nadredenog i po­
dredenog subjekta (npr. odnos drzave i gradanina).1 Ako Ьi se ova podela
prihvatila, najznacajniji deo privatnog prava je gradansko pravo (u privat­
no pravo Ьi se, danas, pored gradanskog prava, uvrstilo trgovinsko pravo,
intelektualno pravo, licno pravo, saobracajno pravo, radno pravo itd.
Naziv "gradansko pravo" је nastao prevodom latinskih reci ius civi­
le (one su oznaeavale pravo koje је rezervisano samo za rimske gradane
[cives], а ne za strance [peregrine], tj. gradane drugih tadasnjih drzavica
[civitates]). Danas gradansko pravo, kao deo pravnog sistema, obuhvata:
uvodni (opsti) deo gradanskog prava; stvarno pravo, nasledno pravo, poro­
dicno pravo i oЫigaciono pravo.
Naziv civilno pravo, kao i gradansko pravo, nastalo је od latinskih
reci ius civile, te oznacavaju istu naucnu disciplinu..
Pojam "imovinsko pravo" u nase pravo uveden је pod uticajem OIZ iz
1888. On iskljucuje iz svog sadrzaja licna prava. Imovinsko pravo (и objek­
tivnom smislu) је skup pravnih pravila kojima su regulisani odnosi prav­
nih subjekata povodom stvarnih, oЬligacionih i naslednih prava, i pravni
polozaji (statusi) pravnih subjekata (pravnih i fizickih lica). Ovaj pojam
·ne obuhvata porodicno i trgovinsko (privredno pravo), koje se izdvojilo iz
gradnskog prava i formiralo posebnu naucnu disciplinu.
Izrazi privatno, gradansko, imovinsko i civilno pravo upotreЫjava­
ju se u evropskom kontinentalnom pravu. Oni su nepoznati jednom broju
africkih prava, hindu pravu i serijatskom pravu. u anglosaksonskom pravu
ovi izrazi imaju drugac�e znacenje. Na engleskom civilno pravo civil law
prvenstveno znaci "moderno rimsko pravo". za razlikn od opsteg prava
сотоп law ili opsteg sistema prava koji postoji u englesko� . govornom
podrucju и �vetu. Izrazi imovinsko, gradansko, privatno i civirilo pravo se,
neretko, upotreЬljavaju kao sinonimi.
П. SISTEМATIКA GRADANSKOG PRAVA
Jusnaturalisticka sistematika svrstava gradansko pravo и pravo poje­
dinaca i pravo drustava (zajednica), а polazi od principa da se grupisanje
1 Kel�en Н., Cista teorija prava, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1998, str. 72 i 73·
SUDNOG ISPITA
LAGANJE PRAVO
PRIRUCNIK ZA PO
14
. ·
J d а pr em a ug ov om oj zajed-
instituta vrsi od p�ava koje se ?dn. . ; Pf ��fe� ka sirem i komplikovani­
o si a ·
nici i sirim zajзdn1cacama, od uzeg IJe tus nos а ar no pr av o i oЬ ligaci­
buhva�a �st no pr o tv
�yse ь:acno i р orodicno pra vo.
jem. Pravo pojedina us?tva 1ca ) re gu ! . SVOJ. .ine ) 1'li ' ce sc e '
опо pravo, а pravo dr za(zstvaJeardn � . an]a
no (kao nac1n� st1?е sproveo Prusk1. zako-
Nasledno pravo se vezusn je
uz po1·odicno pravo. Jualjsko amralisticku sistemat1ku Ј
nik iz 1794 (Opste zem atika pravo Pruske). o n a: o st1 de , stvam?,

av �
v

PandektistiCka sistem de li gra da ns ko pr p


_ ku Je konacno uoЫ1-
o i nasledn o pra vo . �
oЫigaciono, porodicn ji XIX veka, а prihvacena Је u nasem s�s te � at;i v pravu.
cio Savinji u drugoj dec eni 1

III. METOD GRADANSKOG PR AVA I NACE


LA REGUUSANJA
1. UopSte. Metod gradanskog prava proi�
tice iz nace�a. koja s� zastu­
pljena u regulisanju gradanskopravnognja odnosa 1 statusa, pnlikom nJegovonag
nastanka, izmene i prestanka; odrediva ulog e, ovlascenja i obaveza stra
u odnosu i objekta tog odnosa; sankcije zbog povrsaededele prava i zastita prava.
Nacela regulisanja gradanskopravnih odno se na opsta i dife­
rencijalna. U opsta nacela, koja vaie za sve grane pravnog sistemi a,zakoni ubraja­
ju se: nacelo podele vlasti, nacelo pravicnosti, nacelo ustavnosti to­
sti, nacelo pravne jednakosti, nacelo praVпe sigurnosti, zabrana nanosenja
stete drugome itd. 2 Diferencijalna nacela va.Ze samo u gradanskom pravu i
�ice samo ona izlozena. Ро svom znacaju isticu se nacela: 1) autonomije vo­
lJe, 2) ravnopravnosti strana, '3) prenosivosti (prometljivosti) gradanskih
prav�, 4) i�ovinske sankcije, 5) zastite na privatni zahtev, i 6) dispozitiv­
nosti norm1.
2. Autonomija volje. Autonoinija volje је mogucnost subjekata
pr�v� da, ро pravilu, ро svojoj volji urede svoje odnose te da slobodno od­
lucuJu о vrse!lju :prava k�ja im pripadaju. Autonomija volje obuhvata: а)
slobodu zasn1vanJ� pra:тn1h poslova i ь) slobodu vrsenja prava.
Slob?�°: zasnzva Тl/a pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta:
d� zasnuJ� il1 ne zasnuJe pravni posao; da Ьira stranu sa kojom се zasnovati
�аЈ P?d0 1 da, �ventu�no, sa drugom stranom (ako se zakljucuje ugovor ili
rug1 vostran1 prayn1 posao) odredi sadrzinu pravnog posla.
. Sloboda ��SеПЈаvprC!va Је ovlascenje subjekta da о vrsenju ili nevrse­
n u. vr��;nJ� prava, raspolaganju pravima i njihovoj zastiti
�Шu��J��o :��J?- o
zava kroz ovlas2��j� ��risc:���m pravur se slobo da vrse!lja prav a izra�
s�ojine (da. se stvar prenese Ј s�ojia;���g �;;�'r�sp olaganJa npr.. p��vom
T1tular oЫ1gacionog prava svoju slobodv� �S�П]. а da v u z�kup, un1sti itd. ) .
. njima na ispunjenje potrazivanja' otpus anJe ugapra va lzraz�va ovlasce-
, poravnaПJe, cediranje
potrazivanja itd.
. �lan 10. ZOO је autonomiju"volt)'e�gra_nz ?zo p nnudn· zm propisima ·v· ·

;avnzm poretkom i dobrim оЫсаuzma. og istih ogranicenja


·

"
. ne do pu ste n
2 Nikolic D., Uvod u sistem grас1anskog pra
va, Pravni fakultet Novi Sаd , 2002, str.

94-111.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO 15

је predmet obaveze (clan 49. ZOO), osnov (clan 51. stav 2. ZOO), а ugovori
zakljuceni protivno njima su nistavi (clan 103. ZOO).
3. Ravnopravnost strana. Ravnopravnost strana је princip ро
kome se svi ucesnici gradanskog odnosa stavljaju и jednak polozaj. U tom
odnosu volja jedne strane nije potcinjena volji druge. Fizicka i pravna lica,
kao ucesnici gradanskopravnog odnosa, jednaka su u svim pravnim situaci­
jama. Pojedini subjekti (npr. privredno drustvo, javno preduzece ili drugo
pravno lice) nemaju, u odnosu na druga pravna ili fiziCka lica, odnosno pre­
duzetnike, povlascen pravni polozaj, bez obzira na svoju ekonomsku snagu.
Ravnopravnost fizickih lica proizlazi iz zajemcene ravnopravnosti
zena i muskaraca (clan 15. Ustava Srblje)З i zabrane diskriminacije (clan
21. Ustava).
Vecina pravџ koja su zajemcena za gradane (domace drzavljane) pripadaju svim lju­
dima iako su stranci. lpak, strana fizicka i pravna lica mogu u Srblji sticati pravo svojine na
nepokretnostima ako: 1) obavljaju delatnost и SrЬiji; 2) nepokretnosti su im neophodne za
obavljanje te delatnosti i 3) postoji uzajamnost (reciprocitet).4 Strani drzavljani u RepuЫici
SrЬiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni polozaj kao i domaci drZavljani, ako me-
dunarodnirn ugovorom nije drukcije odredeno.s
zoo u clanu 11. odreduje da su strane ravnopravne i zabranjuje da se, priJikom zasniva­

ZOO). Ekonomski slablju stranu, bez obzira na to da li је to fiziCko Ш pravno lice, ZOO stiti
nja prava i obaveza, za Ьilo koga stvara ili iskoriscava ekonomski polozaj na trZistu (clan 14.

odredbama koje onemogucavaju diktat јасе strane npr. institutima: prekomernog oStecenja
(clan i39. ZOO-a); zelenaskog ugovora (Clan 141. ZOO-a); opstih uslova fotmularnih ugovora
(cl. 142. i 143. ZOO-a); tumacenja ugovora (Clan 100. ZOO-a) itd.
4 . Prenosivost (prometljivost) gradanskih prava. Gradanska
prava su, ро pravilu, odvojena od licnosti i mogu sluziti drugome. Vecina
gradanskih (apsolutnih i relativnih) prava su, stoga, ро prirodi prenosiva.
Voljom njihovog imaoca ili na nacin odreden zakonom ta prava se prenose
sa jednog na drugog pravnog subjekta. Titular prava svojine na nekoj stvari
(apsolutno pravo) ovlascenje da to pravo pravnim poslom (npr. ugovorom
о prodaji) prenese na drugo lice. Imalac prava industrijske svojine moze
ugovorom о licenci (cl. 686-711. ZOO-a) sticaocu licence ustupiti pravo
iskoriscavanja pronalaska, tehnickog znanja i iskustva, ziga, uzorka ili mo­
dela. Poverilac u oЬligacionom odnosu, bez pristanka duznika, moze ugo­
vorom zakljucenim sa trecim (prijemnik, novi poverilac) preneti na ovoga
svoje p,otrazivanje (cesija), izuzev onog ciji је prenos zabranjen' zakonom
ili koje је vezano za licnost poverioca, ili koje se ро svojoj prirodi protivi
prenosenju na drugoga (clan 436. ZOO-a). Ugovorom izmedu duZпika i
preuzimaoca (novog duznika) moze se preuzeti dug ako је na to pristao
poverilac (clan 446. ZOO-a).
Neprenosiva prava su vezana za licnost ili su ро prirodi neprenosiva.
Tako su neprenosiva prava na licnim dobrima (prava licnosti, ugovori i
drugi pravni poslovi zasnovani s obzirom na licn·ost intuitu personae).
-

Nije prenosivo potrazivanje naknade nematerijalne stete. Ono је prenosivo


3 "Sluzbeni glasnik RS", br. 98/06.
4 Vidi clan 82а ZOSPO-a.
5 �lan 7. ZON.
OSUDNOG ISPITA.
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAV
16
og
e Ьiti pr ed m et us tu pa nj a, preblj anj a i �ri nu dn
· (prelazi na naslednike' moz skim porav-
v •Је pnznato pravosnaznom odlukom ' sud

D:om (clan 2?4 · ZO O)


• • "
..,
1zvrsenJa) samo ako sp or a uI ·

nanjem (clan 337. stav 1. ZP P) ili pisme nim z:


sk a prava I obaveze,
ka pr av a au tora , ro d1t el]
Nisu prenosiva ni neimovins .

ns�a р�а':'а su
prava i obaveze bracnih drugova itd. . .
a. N ek a im o�
Imovinska prava· su, ро pravilu, prenosiv epreno��o iako Је im o­
rt1 plodquz1vaoca, ak o Ј?Ге
nep ren osiva. Tako је plo douziv anj e (ususfr uct us) �
vinsko pravo, jer је vezano za licnost (traje do sm
zakonom):., �eprenos1vo
toga nije prestalo na nacin odreden ugovorom ili
је i zakonsko izdrzavanje predvideno zakonom (izmodr edu bracn1� drugova,
edeno ћсе. Nepre­
roditelja i dece i drugih srodnika) posto је vezano za
d smrti Ьliskog
пosivo је i pravo па naknadu stete и vidu novcane rente usle
Sam o
lica ili usled povrede tela ili osteceпja zdravlja (materijalna st�ta).
izno s
dospeli izпosi ove пaknade stete mogu se prenositi na drugo·g ako је
odredeп pisaпim sporazumom straпa ili pravosnaznom sudskom odlukom
ili sudskim poravnanjem (сlап 197. ZOO).
5. Imovinska sankcija (realna egzekucija) . Imovinska sankcij a
.
Је gradanska odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze. Iako se naziva
sankc�a, опа u gradanskom pravu danas nema karakter kazne, kao sto ј е
to slucaj u krivicnom i upravnom pravu. Sprovodi se na imovini duznika u
skladu sa. �ravilom jednake vrednosti davanja (realna egzekucija).
Sa . c1lje� ele��ntar�e zastite duznika i пjegove porodice zakoц.ici
odred1;1J U koJ� del�vi .1movine ne mogu Ьiti predmet izvrsenja. Zastita fizic­
ke :�z1stenCIJe duzn�ka post�je nace}o izvrsnog pOStupka nazvano i nacelo
soc1J a!.n?g postupa�J a. <;>no ima u vidu dva ogranicenja и pogledu imovi­

пe yz�1k� - ogran1cenJe .., na jedno ili nekoliko sredstava izvrsenja od vise
pre . oze�1h,_ а�о Ј,; о�о d?v�IJ. :io da duznik namiri svoje potrazivanje, i
_
izuzigianJe od .1zvrse11Ja
. P�Jed1n1� stvari, odnosno potrazivanja duznika б
Protokof:���eшm pra��a aШЈ�stitu l?red:viden.a sankcЧa na Jicnim dobrima duznika. С1а� 1.
neee Ьiti Jisen�s1�:iJ1:'��t�J�t� �� tan lJu.dskЉ. prav� I osnovnih s1oboda7 odreduje da: "Niko
a i uш .ugovornu obavezu" Imovinska sankcija
se ispoljava ekvivalentnosti cinf�b� � nace
и J,?
zakljucenja dvostrano obavЬeznih и ovora rukovo f о:g.gac1�no� pra':a ро kome se strane prilikom
и
i pnnc�pom Jednake vrednosti uzaja
davanja. Za koristi koje do i·a na o�n"<? � voradestrana mnih
Је oba�ezi da da naknadu koja Ьi,
ро pravilu, trebalo da bude ]ednaka �b �ruge и

ZOO-a) ne primenjuje se na jednos�:o �Ьav n stran e. Ovo na?�lo (?dredeno u c1anu 15.
?bavezn� na odredenu cinidbu (pokJon bez nа�.. а�е,ugovoreosta v.
a
и koJ1ma Је samo jedna strana
bez na�ade, ugovor о jemstvu
itd.), а �1 na dvostrano obavezne ovore a, s b 1rom .na . ovu prirodu-ili volju
ugovom1h strana, ne postoji jedna�vredn�s:i;п:а.эiаmш� davan nJ1h
и

Ja kao kod ugovora na srecu


Tako, prema edbama cla. пар�. z kопа о 1zvi·s . eпju obe
. '

broj 31/11) ne mozeodr


6

Ьiti d e
а i zbeden·u ZIO
i � P��1�t��;1����.
�n�l�:;ь:�:1�i�gavor
nika� ��
v .

�����e��0:�:.��e ). :
� � c :
::; �koj � ���� ����� ;:�� �1� щm za ozшm p1·avom na
1zuzeti su od izvr
lja Ш uman.е . senoЈа·n роti·Ьit
azivaпJa• : zakoпskog izdгZavan.a
.

izdгlavanja� :������ :a �e� okaо�a?ne. sposobp nosti i zbo� i���blJ�eo�t���vzav astal� usle ostecenja zdrav­

v

ai:i usfed sm1'ti davaoca


pomoci; ро osпovu privremen� z pесепЈепosР� ropisima о i11validskom osi· �ra11JuJa; ро .osnovu socijalпe
ucenicima i studentima i potraZi:ЗeПЈа� l-���
IJ IJe tt; ро osnovu dodatka па decu p osnovu stipen
preno dije i pomoci
Konvenci'a 'е . vana а о оm rati�k '
s zabranjeп zakonom (cl n ZIO a)._Vid� clan 82. ZIO-a .
c Evr : 1�_7· -
a iji opske Kon enc1Je za zastitu l]udskih
7
osnovnih slobo�a{ obJ:���a u "�u� enom пЬ о prava i
glasшku SCG", Ь1·ој 9/03.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 17

javne prodaje, ugovora о osiguranju i kad је za stvar data visa cena iz osoЬite naklonosti.
Narusavanje nacela jednake vrednosti uzajamnih davanja, u ostalim dvostrano obaveznim
ugovorima, ima za posledicu nistavost ili rusljivost tog ugovora.
Imovinska sankcija se primenjuje i na duznika koji ne ispuni obave­
zu ili zadocni sa njenim ispunjenjem. Duznik koji zadocni sa ispunjenjem
novcane obaveze duguje pored glavnice i zateznu kamatu ро stopi odre­
denoj Zakonom о visini stope zatezne kamate8 koja takode nema karakter
kazne. Ako је steta kojuje poverilac pretrpeo zbog duznikovog zadocnjenja
veca od iznosa koju Ьi doЬio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahteva­
ti razliku do potpune naknade stete. Obaveza naknade stete (ugovorne ili
vanugovorne), takode, nema kazneni karakter. Osnovni princip naknade
stete (и skladu sa nacelomjednake vrednosti uzajamnih davanja) jeste do­
vodenje ostecenikove materijalne situacije u ono stanje и kome Ьi se nala­
zio da nije Ьilo stetnikove radnje ili propustanja (clan 190. ZOO-a).
6. Zastita па privatni zahtev. Iz nacela autonomije volje proistice
i nacelo pruzanja zastite na privatni zahtev titulara tog prava. On moze,
а ne mora, da stiti svoje ugrozeno ili povredeno pravo. Drzavni organ, ро
pravilu, ne pokrece postupak pred sudom ро sluzbenoj duznosti (ех officio)
nego ро privatnom zahtevu imaoca ugrozenog ili povredenog prava (ех pri­
vato). Zahtev se, ро pravilu, podnosi sudu ali, za zastitu pojedinih subjek­
tivnih prava i organima uprave (tako se ро zahtevu, u upravnom postupku,
vrse upisi stvarnih prava na nepokretnostima и katastar nepokretnosti).
7. Nacelo dispozitivnosti normi. Vecina normi gradanskog prava
su dispozitivnog karaktera. Subjekti ne moraju prihvatiti dispozitivna za­
konska resenja. Najsire dejstvo ovog nacela ispoljava se и najznacajnijem
delu gradanskog prava - oЬligacionom pravu. Odredbama Clana 20. ZOO­
a je, naime, propisano da strane mogu svoj oЬligacioni odnos urediti druk­
cije nego sto је zakonom odredeno, ako iz pojedine odredbe tog zakona ili
iz njenog smisla ne proizlazi sto drugo. Pojedine norme и gradanskom pra­
vu su imperativne prirode. Tako је clan 364. ZOO-a odredio da se pravnim
poslorn ne rnoze odrediti duze ili krace vreme zastarelosti od onog predvi­
denog zakonom, kao i da zastarelost nece teci neko vreme. Za zakljucenje
ugovora о prometu nepokretnosti, odredena је posebna zakonska forma
kao Ьitan uslov za njegovu punovaZnost itd.
8. Kombinacija naeela i kumulacija. Autonomija volje, ravno­
pravnost strana, prenosivost gradanskih prava, imovinska sankcija, za5tita
na privatni zahtev i dispozitivnost normi gradanskog prava sticu se kumula­
tivno (zajednicki i istovremeno) ili samo neki od njih и gradanskopravnom
odnosu, sa razlicitim domasajima. Tako је autonomija volje ogranicena pri­
nudnim propisima, javnim poretkom i dobrim oblcajima (clan 10. ZOO-a).
Nacelu prenosivosti imovinskih prava suprotstavlja se neprenosivost eak i
imovinskih prava, ako su vezana za licnost itd. Nacela gradanskog prava и
pojedinim granama gradanskog prava imaju razliciti doma5aj .

118 "Sluzbeni list SRJ", broj 9/01, "Sluzbeni list SCG", broj 1/03 - Ustavna povelja i "Sluzbeni glasnik
RS , broj 31/11.
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
18

IV. IZVORI GRADANSKOG


PRAVA

1 Po .1a m ·
1 zv or
• a Izr az
" izv or pr av a" najcesce· se upotreЫjavaа иdru dv�
..,
k.031 stvara I?ravo, .. g1
·

osn ov

na zna cen ja. Jed an im a u vid u sna gu , uzr ok


ike u ko jim a se pra vo isp olj av a. Prv a pr av na po 3ava se naz1va materiJal-

ni izvor prava, а druga formalni i...zvor pr�va. . t1. 0 ravo, neposredn1.
Formalni izvor prava (oznacava se i ka� obmater� 3ek �.
ili primarni izvori prava) odrazava i potvrduJe 1J� n1 izvor prava kr?z
opste norme (pravne akte). Ovaj izvor ima u vidu оЬћkе (forme) pra�1h
normi. Opste norme, koje ureduju gradanskopravn�iscr odn?s.e, do.n os1 se
unapred, primenjuju se na sve odnose iste vrste i ne enju plJUJU se 3ed nom
primenom nego se potvrduju. Pojedinacna norma prim ju se sam o na
konkretan slucaj nakon cega njena vaznost prestaje.
Pisane gradanskopravne norme se nalaze u opstim aktima drzavnih
organa, а nepisane norme su prvenstveno sadrzane u oblcajima. Pravila
koja proisticu iz oblcaja i drugih nepisanih izvora pravno su obavezujuca
ako tako propisu drzavni organi ili strane odrede ugovorom.
u nasem pravu najvaZniji izvor foпnalnog gradanskog (gradanskog)
pra�aj� zakon, alije znacajna i uloga pisanih i nepisanih oblcaja narocito u
0Ы1gac1onom pravu. Ali, pod odredenim pretpostavkama sudska praksa i
prayna �oktrina mogu uticati na primenu foпnalnih izvora prava. Izuzetno
na imovi�s��. odn?se mogu se primeniti pravna pravila iz zakonika prve
JugoslaviJe с1Ја vaznost Је . prestala.
.7· Kodi�kac��e �adanskog prava. 2.1. Pojam kodifikacije i uni­
fi_kac1Je.- �od1fik�c13a Је zakonski akt (ili vise takvih akata) koji potpuno i
s1stemats� r�g�ћse sva vaznJa pitanja jed�e oЫasti. OЬlast gradanskog
kra�a ��z.e Ь1�1 uredena sa vise ! zakona, koJI u celini predstavljaju kodifi-
.ac;r, �ћ Je�1m z konod�vnim aktom (kodifikacija u uzem smislu). Da
11 z ?noda�1 akt �ima svo3stv o kodifikacije, ne proistice iz nJ·enog naziva
nego iz sadrz1ne.
Unifikacija је donosenje zakonskih akatа, ?� pnmer, · oЫasti. gradanskog prava, koji
·

vaie jedinstveno na podruc· e1 drZa��'.na !fi J,. pre t?ga, о-уа ob��st nije Ьila jedinstveno
lZ

regu1isana. Kodifikacijom s���c:Sce h


nosenja kodifikacije. Tako је u prvoj Ј�� ј ��.J vaz�·1fоа,v�is1ekoш:нfika� ka !Ja moze izvrsiti i bez do­
(AOGZ, SGZ, OIZ), ali pravo riiJ·e Ыlо uniflkoVIvan I o. d1fi cIJa - gradanskih zakonika
2 2· AustriJ·Ski op..,хti• gradanski zakonik - Zakош'kЈе· donese� 1.Jun . a 1811, а stup
S1;1agu u· . nem
svun
·

aCkim naslednim zemIJ·a . a zbu sk monarh . e . io је na


ш tekst ima �so2 paragrafa, а sacinjen od:eh.kim � utica v �
� en:i Skol 1J �· januara 1812 P rvoblt­
prava. ��veЏran Је 1914, 1915. i 1916 �vaZio e na.P.ro tonma J e pnr odn og prav a i rimskog
� ас Ј (no veli ran . � prv
i tekst) а и Hrv�tskoj Sl�VOПIJI anatu (nenovelirani teks e Jug oslavij e u Slov eniji i
,
�tH iz AO 1
1
GZ prim 1
enjivalo stvarno i oЬliga�io. . no pravo. . . t) dok se u
" . ' .2.3. Gradanski zak onik Кnezevine Srb
�r������ �8Још. k Је obnarodov izrade nac���a����� 1��dJ.z1c�Је�konika
1 � o � ne . Prilikom za uzo
росео је Jovan Had-
an 25 mart 8 Ь rethod e javner uze o AOGZ Srpski
8
f��Fo�:1 kf � . na. razv
. r ds tav1ja skraceni prev �d АО�� i�� Ь p
zira na
raspra
dredene nedostatke ve. I�a 950
oj naseg prava i pra�. e nauke SGZ је
2 .4 . �p�ti �3..Ј .
о о
" i mo vin ski zakonik - Zako 'k .
i ogisi koji је, akon
EЪij����� ����=d��kо pravo, nego samo imovinsko �1{��\�d�r � s�lи �rnoJ_ Gon.nkodi­
pljene gr� de, осе �о {}а� f ���
koje Ьi oЬ hvati о stvarno i oЫiga-
и
PROF. D R ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 19
..

ciono pravo. Progla8en је 25. marta 1888. Ima 1031. c1an (sa pravnickim izrekama), а stupio
је na snagu 1. ju]a iste godine.
3. Zakon kao izvor grad:anskog prava. Zakon је najvainiji pisa­
ni izvor gradanskog prava. Ustav kao najvisi pravni akt predvida i garan­
tuje osnovna gradanska (imovinska) prava. Zakon, koji ро hijerarhiji, sledi
posle ustava (donosi ga, takode, najvisa - zakonodavna - vlast), gradanska
prava podrobno utvrduje, regulise i predvida nacin njihove zastite. On obu­
hvata uskladen sistem instituta gradanskog prava. Gradansko pravo regu­
lisano је sa vise zakona. Nasledni odnosi и SrЬiji su regulisani Zakonom о
nasledivanju,9 brak i porodicni odnosi Porodicnim zakonom,1° stambeni
odnosi Zakonom о stanovanju11, zalozno pravo na nepokretnostima Zako­
nom о hipoteci12, statusni privrednopravni odnosi Zakonom о privrednim
drustvima,13 autorsko i srodna prava Zakonom о autorskom i srodnim
pravima, 14 rezim gradevinskog zemljista Zakonom о planir�nju i izgradnji15
itd. RepuЬlika Srblja tezi da postane clanica Evropske unije. Sa tim ciljem
zakone koje donosi usaglasava sa komunitarnim pravom Evropske unije.
Komisija za izradu Gradanskog zakQnika Srblje utvrdilaje prednacrte
delova Gradanskog zakonika iz oЫasti stvarnih odnosa (2007), oЬligacio­
niЦ odnosa (2009), porodicnih i naslednih odnosa (2011).
4. Pravna pravila iz ranije vaiecih zakonika. Svi gradanski od­
nosi nisu regulisani pozitivnim propisima (npr.: ugovor о posluzi, poklonu,
ortakluku itd.). Pod odredenim pretpostavkama na te odnose se mogu pri­
meniti pravna pravila iz gradanskih zakonika koji su vazili na podrucju prve
Jugoslavij e (SGZ, AOGZ i OIZ, na osnovu ovlascenja iz Zakona о nevaznosti
pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za vreme neprijateljske okupaci­
je (Zakon о nevainosti).16 Pravni propisi (zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici
i dr.) koje su doneli organi vlasti okupatora i njihovih pomagaea na podrucju
FNRJ, proglase.ni su za :пepostojece, dok su pravni propisi koji su Ьili na
snazi na dan 6. aprila 1941. izgublli pravnu snagu (clan 2. Zakona).
Da Ьi sџd pojedino pravno pravilo iz ranЏe vaZeceg gradanskog zako­
nika mogao danas primeniti, moraju se ostvariti sledeci uslovi: 1) da odre­
deni gradansko.pravni institut nije, ureden pozitivnim (va.Zecim) pravom;
2) da је taj institut sadrzan и gi'aaanskom zakoniku koji је izgublo pravnu
snagu i sada ima svojstvo pra\тnog pravila; i 3) da nije protivan Ustavu
RepuЬlik� SryЏe, zakonima i ostalim va.Zecim propisima RepuЬlike Srblje.
5. Jedinstveno regulisanje obligacionih odnosa. Pre stupa­
nja na snagu ZOO-a и Jugoslaviji su za trgovinsko pravo va.Zili jedni, а za
gradansko pravo drugi izvori. Zakon о oЫigacionim odnosima jedinstveno
9 "Sluzbeni glasnik RS", broj 46/95.
10
"Sluzbeni glasnik RS", broj i8/os
11
.

"Sluzbeni glasnik RS", br. od 50/92 do io1/05.


12
"Sluzbeni glasnik RS", broj 115/05.
13 "Sluzbeni glasnik RS", broj 36/11.
14 "Sluzbeni glasnik RS", broj 104/09.
15 "Sluzbeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 ispravka, 64/10 odluka Ustavnog Suda Srbije i broj 24/11.
16 "Sluzbeni list FNRJ", broj 86/46.
- -
OG IS PITA
GANJE PR AVOSUDN
PRIRU�NIK zл POLA
20
redb e Z0 0- a ko je se odn<:>se ��tl:�O'�O�e
regulise oЬligacione odnose - od ak o za ug ov or e u pr�vre 1 n1Je izr1-
os im
primenjuju na sve vrste ugovora, Od re db e ZO O- a koJe se od no se n a
cito drukcij e odredeno (clan 25. stav 1)
.
druge pravne posl?,;'�·. ..,,
ugovore se shodno se primenjuju i na ОЬ 1саЈ1 su ?p st e no r-
6.1 . ji и gr ad an skom pr a l! u :
Jn im s� on�an 1?1 p o;iav­
6. Oblcaj i . Ob lca
og pra va , а na staju d� g� �ra
me i izvor gra da nsk
Ј1 su .san�c1on1san1 .dr u�tve-
m san ja lju di и ov oj oЫ asti. ОЬ 1са
ljanje pona
·

jom , ali ne san kci jom drz av ne org an1zac1J e.1.7 Isp o_lJ aV�JU se
nom san kci
ih uveren)e ?а Је ПJi h?va
kao pravni, ako traj u odredeno vreme i prati
ih ne odliku3e uverenJe о
primena obavezna ili. kao fakticki oblcaj i, ako
pravnoj obaveznosti
a iz dugotrajn og
U gradanskom pravu оЬiсај postoji samo onda kad
о njegovoj obave­
ponavlj anja (tzv. materijalni element) proizlazi i svest
onodavac ili
znosti (psiholoski element) nezavisno od cinjenice da li се zak о oba ­
sud oЬicajnim normama dozvoliti da budu izvor prava. Bez svesti
oЬi­
veznosti oblcaja dugotrajno ponavljanje ponasanja је fakticko ali nije
cajno. Fakticki оЬiсај, i ako ga ne prati uverenje о obaveznosti, nasu prot
.
tome, moze Ьiti izvor trgovinskog (privrednog) prava.
Oblcaj nije foпnalni izvor prava. Naime, sudske odluke se zasnivaju na
Ustavu, zakonu, potvrdenom medunarodnom ugovoru i propisu doneto m
na osno'Y,? �akona �clan �4�-, stav 2. Ustava RS). U pojedinim slucajevim a,
�ОО ob1�a��ma daJe zna�aJ izvora gradanskog prava kada oblcajno pravo
ima sups1d1Jarnu (pomocnu) ulogu и odnosu na ZOO.
·

. . 6.2. Trgovinski oblcaji. Za nastanak privrednog (trgovinskog) oblcaja


ПlЈ� �otrebna. sv�st о p�-avnoj obvezanosti, tj. da se nesto vrsi kao prav�
(��llllO n��e�1tatis), � Пl du�otrajno vrsenje. Dovoljno је da se moze utvr­
dlti dа оЬ��аЈ :u pr:aks1 postoJ1.
Ponacшu1spo1. Javanjam ogutrgovшs · ki оь·vIcaJI mogu ь·Iti· usmeш· 1· р1sаш
· · (uzanse) Pre-
ma podruc·u k ..,
ne) koji suJo�:d��� �:; р��
d а e
"

(P�ID;enjuju se na celu zemlju) i loka1ne (regi�nal­


tроје
opsti oblcaj ima mesni oblca· J.
�?
C
J em 0��
1 1 I?Iffi i;nestom. Jacu pravnu snagu odnosu na
U
os a a � e on�o�nat ugovornim stranama. Prema
materiji koju ureduju oЬicafi :;;r��� !�lJ �onzont· .П� (vafe za sve privredne grane)' i
oblcaji struke - vertikalni (va.Ze zaJ·. �dnuор� pnvre-dnu granu �ћ deo te grane).
U
: � �� ��=���:iаооJisst�nianetrgozavintoskiovlas
ni, sis :�� �
о
o�iCaji koji su skuplje-
,
ceno g tela. Dele na
opste i posebne (s eci:alne) vaze za �elol_<upnu oЫast trgovinskih ( ri­
vre�h) odnosa, а pofeьn� samo �а р�е �zanse
v

n nskih �osl�va iii J?Ojedinu grfnu.


�gov
p uz"Jse za promet robom'• su pls\��(tr"; .���Jkf_:.1 шs , pпvredш) oЬicaji koje је
�k.ova а G1avna drZavna arЬitrafa Jugosla .Je, � va�1 е su {Pod
�maоilise I danas mogu primenjivati) ne samo za i: ov nu 1 prod odredenim pretpostavka­
i aJ� robe
pr meta robom. Као poslove prometa robom t�uzans smatra u. Cpornego i za ostale poslove
robе) za�e.�u robe, kao i poslove posrednistv � J s ed kupovine i proda.е
tva (spe.di�1Je), usldadistenja i osiguranja (uz�:�. pшstva, kom i юna, prevoza, otpremni�-
. �1vs.a Glavna drzavna arbltraza е 19 o . g?d1. �e donela Lucke uz an
.
koJ e ImaJu obelezja opstih uzansi је
� se1 9
' јtu о lastJed1nstveno i uopsteno regu-
11 L
ukic R ., Sistemfilo
· zofije prava Sa . st
e�a adrnшi
is
Objavljene u "SIШbenom listu FNRJ�e�ГОЈ гacija, Beogгad, 1992 stг 322·
19
"Sluzbeni list FNRJ"' ьГОЈ. 2/51. • 15/54.
'
·
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 21

lisu. Na poslovanje и lukama su se primenjivale i Opste uzanse za promet


robom - analogno ili direktno.
Posebne uzanse primenjuju se na odredenu trgovinsku oЫast (npr.
granu delatnosti), sto se i oznacava и nazivu uzansi, kao sto su: Posebne
uzanse za promet knjiga20, Posebne uzanse za trgovinu zitaricama21, Poseb­
ne uzanse о gradenju22, Posebne uzanse и prometu robe na malo2з, Poseb­
ne uzanse u turizmu24 i Posebne uzanse и ugostiteljstvџ25
6.3. Primena trgovinskih oblcaja i uzansi po�le stupanja па snagu
ZOO-a. Znacaj opstih i posebnih uzansi је орао donosenjem i stupanjem
na snagu ZOO-a. U prelaznim i zavrsnim odredbamci ZOO је propisao da
se odredbe opstih ili posebnih uzansi, kojima se utvrduju pretpostavke da
su ugovorne strane pristale na primenu uzansi, ukoliko ih nisu ugovorom
iskljucile, ne primenjuju posle stupanja na snagu ZOO-a (Clan 1107. stav 1.

tog zakona) tj. posle 1. oktobra 1978 (clan 1109. ZOO-a).


Na oЬligacioni odnos se primenjuju uzanse ako su strane и oЫigacio­
nim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizlazi da
su njihovu primenu htele - clan 21. stav 2. ZOO-a.
· 7. Opsti uslovi poslovanja. Opsti uslovi poslovanja (formularni
ugqvori) su skup pravila, sadrzanih и ugovoru ili aktu izvan njega, pret­
hodno pripremljenih u pismenom oЫiku od jedne strane, koje su izvor
ovlascenja i obaveza za оЬе strane. Opsti uslovi ubrzavaju- zakljucenje
ugovora- . јег ih priprema jedna strana. Oni se razlikuju od adhezionih
ugovora. Adhezioni ugovor, takode, priprema samo јед.ча strana. Druga
strana- ih samo u celosti moze odblti ili prihvatiti. Suprotno tome, kad su
drugoj strani ponudeni opsti uslovi poslovanja1 ona moze sloboqno da
predlozi njihove izmene i dopune, tj. pogodbe koje јој vise odgovaraju.
Sa ciljem zastite strane koja је pristupila opstim uslovima (najcesce је to
fizicko lice) clan 142. stav 4. ZOO-aje propisao d·a u slucaju nesaglasnosti
opstih uslova i posebnih pogodbl vaZe ove poslednje.
Opsti uslovi obavezuju ugovomu stranu ako su јој Ьili poznati ili mo­
rali Ъiti poznati u · easu zakljucenja ugovora (clan 142. stav 3. ZOO- а). Oni
se moraju objaviti na uoЫcajeni nacin. Ali, i pored toga, oni nece obavezi­
vati drugu stranu ako јој ti uslovi nisu Ыli poznati do trenutka zakljucenja
ugovora.
Opsti uslovi su nistavi и celini ako su njegove odredbe protivne sa­
mom cilju zakljucenog ugovora ili dobrim poslovnim oblcajima, cak i ako
su opsti uslovi koji ih sadrze odobreni od nadleznog organa (clan 143. stav
1. ZOO). Sud, osim toga,. moze da оdЫје primenu pojedinih odredaba op­
stih uslova koje lisavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na
20 "Sluzbeni list SFRJ", broj 19/84.
21 " Sluzbeni list FNRJ", broj 29/60.
22 "Sluzbeni 1ist SFRJ", broj 18/71.
2з "Sluzbeni list SFRJ", broj 12/78.
24 "Sluzbeni glasnik RS", broj 33/01.
25 "Sluzbeni list SFRJ", broj 69/83.

------ --- -- -- -- -
PRAVOSU DNOG ISPITA
PRIRUCNIK 'lA POLAGANJE
22
·1 ko je su . ce
ina
ili
"

osnovu kojih опа gubl p1-ava iz ugo vor� 1 Ьi ro ko ve


f� 3. sta� 2 . zoo- а) .
·

nepravi cne ili p1·eterano stro ge pre : nJOJ


� v n 14
(d.8t�vlj aju odluke su do va (pre-
8. Sudska praksa . Su�sku pr . su pr:
sude, resenja) koj� �u se� и 1�io��nп� sl1;1cd�ase ma ustalile tako da ih je­
� vu sud ska pra ksa
dinstveno primenJUJU SVI na ez�i 8� ovi. de na osnpra ustava; zakona,
nije formalni izvor prava. Sudovi, na�me, s� donetihovu na osnovu zakona
potvrdenih medunai·odnih ugovora prop1sa 1

(clan 142. stav 2. Ustava RS). . osmo� dana od


Zakoni i drugi opsti akti stupaju na sna�u naзraniJeutvrd enih Рri. n J'i­.
· ·

dana obJ·avlJ·ivan1·a (Jsim ako ·se iz opravdan1h razloga'


hovom donoseПJн predVId1 · dа stupe na snagu raniJ е) i ne mog u imat
.
1
�н�
povratno dejstvo ( i zнzev pojedinih odr�daba zakona, ako to �aht�va opst1'
·

interes utvrden p1·i njihovom donosenJu). Sudska praksa Ь1, �s1m toga,
imala (suprotno zabrani retroaktivnosti - clan 197. Ustava RS) 1 povratno
dejstvo. . onesen� prav-
Sudsko tumacenje pravnih normi, na osn,ovu k.оЈ"h � Ј е..,d
nosnazna odluka ne obavezuje sud ·da ubuduce na 1st1 nac1n .
tumac1 v prav­
ne propise niti d� donese takvu odluku u docnijem sporu. Ako је odluku
doneo drugostepeni sud, а narocito najvisi sud u drzavi, nizi _ sudovi taj
stav и praksi najcesce prihvataju da ne Ьi, ро pravnim lekovima, odlu­
ka Ьila ukinuta . Ustavi i zakoni na posredan nacin pridaju znacaj sud­
skoj praksi. Vrhovni kasacioni sud utvrduje nacelne pravne stavove radi
jedinstvene sudske primene prava. Nacelne pravne stavove koje usvoji,
Vrhovni kasacioni sud objavljuje u posebnoj zblrci. Pravni stavovi nisu
izreceni u odlukama u tekucem sporu (iako se ona i zauzimaju povo dom
jednog ili vise spornih odnosa о kome postoje, najcesce, sџprotstavljen a
misljenja), nego uopsteno, da Ьi se u istovrsnim situa cijama obez bedi ­
�a j.edinstvena primena propisa. Iako formalnopravno nije izvo r pra va,
�ed1nstvena sudska praksa kreirana od najvisih sudova fakticki postaje
1zvor prava.
9. Pr a na�a.. Pr�vnu nauku redstavljaju pisana saznan
koJ"1h s� dos�.�
Ii .pra':11 р1�с1 pr:men�m nau�cne metodologije u monograjafijado
�a, u.dZЪen1c1ma� cla�c1ma 1 drug1 :adovima. Tako se ­

nih p1saca, kom�1nac11om vis. ..,e naucn1h metoda tum u rad ovima pr av ­
od;e�be, upuc, uJe n� a��ognu pi:_ime�u pravnih pr ace ne jasne zakonske
vazec�. z�onska reseПJa 1 predlaze nJihova izm op isa , kritiCki ispituju
uka 1!1J�hzvor pr��a. Ip�, �rgumentacija koj en a i do puna. Pravna na ­
usvo1en1 stanovis�a, uz1:raJu ugled kod zako om se na uka sluzi u od br an i
se, neretko, о�а pr���at�u. и zakonskim ak no da vc a i su dske pr ak se te
stavova, pravn1h m1slJenJa 1 sudskih odluka tim a i u obrazlaganju pr a�ih
.
Odeljak drugi
SUВJEКТI GRADANSKOPRAVNOG ODNOSA

1. РОЈАМ SUВЈЕКТА (LICA)

Subjekti (personae, pravni subjekti) gradanskopravnog odnosa su ima­


oci pravne sposobnosti. Imati pravnu sposobnost znaci Ьiti subjekt "prav­
nih obaveza i subjektivnih prava".26 Pravna sposobnost, odnosno svojstvo
subjekta priznaje se fizickim licima i odredenim organizacijama fizickih
lica koja se oznacavaju pravnim licima, da Ьi mogli ucestvovati u pravnim
poslovima. Druga Ьiса nemaju pravnu sposobnost (nisu subjekti prava) -
npr. zivotinje, ali se pojavljuju kao objekti gradanskopravnog odnosa. Prav­
ni subjekti su u gradanskopravnim odnosima jednaki. Na taj nacin pravni
poredak izjednacuje ekonomski jakog i slabog, "nejako pojedinacno lice i
mamutski snazno udruzenje kao jedno lice".21 Fizicka Нса poslovnu sposob­
nost - mogucnost da sama preduzimaju pravne poslove, sticu docnije - sa
odredenim uzrastom, а pravna lica istovremeno kad i pravnu sposobnost.

П. FIZICКA UCA

1.Pravna sposobnost fizickih lica. Pravna sposobnost је moguc­


nost subjekta da ima prava i obaveze, da bude subjekt prava. Danas ovu
sposobnost ima svaki ziv covek, ljudsko Ьiсе, bez obzira na zdravstveno
stanj е, pol i starost.
Sticanje pravne sposobnosti. Pravnu sposobnost stice lice koje је
zivo rodeno, а prestaje smrcu. Ona postoji izmedu dva ekstrema - rodenja
i smrti. Da Ьi novorodence postalo fizicko lice, potrebno је da је nakon
rodenja davalo znake zivota (ne mora se oglasiti placom, kako su to u rim­
skom pravu zahtevali neki pravni pisci).
Fizicko lice nastaje ako је rodeno, pokazuje znake zivota, а potice od
zene i muskarca, bez obzira na izgled i vitalitet (da li се vrlo brzo umreti -.
npr. za nekoliko minuta).
Ukoliko postoji neizvesnost da li је u vreme rodenja dete Ьilo Zivo Ш mrtvo, pretpostav­
lja se, dok se suprotno ne dokafe, da је dete rodeno zivo. Ova pretpostavka se logicno izvodi
iz zivota: radanje zive dece је pravilo, а mrtve izuzetak. Cinjenica rodenja deteta se dokazuje
izvodom iz maticne knjige rodenih, а cinjenica smrti izvodom iz maticne knjige umr1ih. .
Prijava rodenja. Rodenje deteta prijavljuje se nadleznom maticaru и roku od 15 dan·a
od dana rodenja radi upisa u maticnu knjigu rodenih. Ako је dete mrtvo rodeno, rodenje se
mora prijaviti и roku od 24 casa od njegovog rodenja (cl. 46. i 48. ZMK). Kad је dete rodeno:
u zdravstvenoj ustanovi duina ta ustanova је duzna da prijavi rodenje deteta na propisanoЧi ·
obrascu. Rodenje deteta van zdravstvene ustanove duzan је da prijavi otac deteta, а ako on
nije u mogucnosti da to uCini, drugi clan domacinstva, odnosno lice и cijem stanu је dyt� .
rodeno, ili majka: cim za to bude sposobna, ili bablca, odnosno lekar koji su prisustvova1i
porodaju, а ako oviЬ lica nema i1i nisu u mogucnosti da prijave rodenje - lice koje је saznalo
za rodenje (clan 47. ZMK). Cinjenica rodenja upisuje se и maticnu knjigu rodenih maticn�g

26 Kelzen Н., Opsta teorija ргаvа i d1·zave, Prav11i fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd i998,
str. i50.
·

27 Radbruh G" Filozojija prava, Nolit, Beog1·ad 1980, str. 166.


G IS PITA
GANJE PRAVOSUDNO
PRIRUCNIK ZA POLA
24
?.zn om sred-
:�:�� �j����d�� teta Dete rodeno u prev Jem
.
t и c1 sastavu
podrucja u cijem sa�tavu)e .naseU ih �aticnog podrucja
stvu u toku putovanJa Upl SUJe se u . .
kе vrsilo (c1an 49. ZMK). " "
.
anо и та­
је nas eljeno me sto gde se put ov anJ
.
e maJ
d enja . Uk o1i ko ne ko Не е �IJ � nIJ e up 1 �
sv g �
Utvrdivanje vremena 1 mesta ro rodenJ. ne moze da dokaze izvodo m lZ m ati
ticnu knjigu rodenih, а vreme i �est? � n osn vu maticnih knjiga �oz� poЮ:en�!I va�=
. cnih

knjiga rodenih Ш uverenjem koJa se tzd�



�u
а denja Postupak pokrece ltc�
koJe ШЈ е up1
�u u
a mes ro
� arnicni ostupak utvr diva
ano ma cr.u knjigu roden h
J
nja vre men
:;i . mj�� d (dokazivanje rodenJa). Ovo pravo
i , podn
nep
o
s
�e
e

p
pra
e
r d:1
;es kao i organ starateljstva. P tup�k d ·
ima i svako 1ice koje za to ima ? � �1 vш .no о �anparnicnom postupku utvr ivan Ja
rode nJaJ e �
l 1tan (det al
pпruс�1k 7 Gradansko-procesno
diva nja vrem ena i mes ta . vo) .
utvr .Ј pra
vremena i mesta rodenja videti u Projunso":om
Vreme i mest o rode nja �� duje se ����
svi.m dok� z r�dstvima za koj e sud ni da su
ecija1nosti pregleda Iice cije se r?­
oce
verodostojni. Sud moze o�re� � d � leka.r odgo�ar i� b
denje dokazuje i da r;ialaz 1 �11� lJ en) e 0 П) еg��ОЈ �!� sti�
is ozitiv resenja kojim se utvrduJ e
vreme i mesto rodenJa �adrzi: ime I pr�z1me i.ca c e se r
J den e dokazuje, njegov pol , dan, m �­
sec, godinu i cas rodenJa, mes;o rodenJ · d... f� J � } !1 �о
аtke . е ovim roditeljima ako su poznatl.
u slucaju da sud ne moze da utvr 1 а а Је roden. c cije se па osno u izvedenih do­
/ rodenje dokazuje, smatra
se da је ono rodeno 1 . januara u 00:_01 c�sova опе �оd1?е za � vla 1е ZVP) Ako sud n e moze da
ko'u se v
� J fd � �%��� � �
kaza moze �zeti daје �er��atno g dш.a e ovo� r d
utvrdi gde Ј� r.odeno ћс� с1Је se ro enJe . о uJ�h o o e�ja sm�tra se sediste grada,

OdnOS?O Ops�e za kOJU se na O�ПOVU lZ�e eШ d kaza moze uzeti da је verov
atno mesto
rodenJa Ukoliko se mesto rodenJa ne moze utvrditi na takav nacin . '. smatr a se
..,
da
.
је Jice cije
и
se rode�je dokazuje rodeno u_mes.tu gde је n�deno, odnos�o gde Је ima1о Ьoravtste vreme
predloga za utvrdivaщe vrernena 1 mesta rodenJa. ...,
Рodnosenja . .
Prvostepeni sud dostavlja nadleznom maticaru pravnosnaZ�o r�ellJ� ? �emenu I �e­
stu rodenja u ro� od osam dana od dan� pravnosnaznos
" �, r�di .up1sa СШЈешсе roden3a u _
maticnu knjigu rodenih. Ovo reSenje ne utice na pravo ovlasceшh lica da и drugom postupku
utvrduju porodicni status lica cije је rodenje dokazano.
. v , •
Pravna sposobnost zacetka. Svojstvo nasledn1ka п:оzе stec� s �mo
lice koje је u zivotu u trenutku otvaranja nasleda. Uslovima spec1ficnu,
ogranicenu pravnu sposobnost ima i zacetak iako jos nije steklo pravni su­
bjektivitet .
Tako, prema odredbama Clana 3. stav 2. ZON-a, naslediti moze i dete vec zaceto u trenut­
ku ostavioceve smrti ako se rodi Zivo. Prema tome, zacetak је uslovni subjekt. Ako se ne rodi
Zivo, smatra se da nikada nije postao subjekt prava. Organ nadlezan za vodenje maticniћ knjiga
duZaп је da u smrtovnicu unese podatak da li se ocekuje rodenje deteta umriog. Ako se ocekuje
rodenje deteta koje Ьi bilo pozvano na naslede, sud се о torne obavestiti nadlezni orgaп stara­
te1jstva. Ako nadJeZni organ starateUstva drugacije ne odredi, о pravima jos nerodenog
deteta
starace se jedan od njegovih roditeUa (Clan 95. stav 3. i clan 112. ZOVP-a). Ako
postoje suprotni
interesi roditelja i zacetka ili iz drugih razloga zacetku se moze postav
iti staralac curator ventris.
Prestanak pravne sposobnosti. Fakticka smrt. Pravna
sposob­
nost fizickog lica najcesce prestaje njegovom fakticnom
(telesnom) smrcu.
S�c:U .fizickog lica ili p oglasenj em za umrlo pre
� staje njegov pravni su­
bJektivitet. Danom smrti otvara se naslede urn
rlog, а na naslednike ро sili
zakona pr�la_zi zaosta�stina kao celina i pre
Pro�aseIIJe ne�t alog ћс� �а u�rlo. Pre9Jo�tavke . Resenje о
staje brak .
u�Io. _De;stvo faktic�e s rti zma z proglas proglasenju nesta1og Нса za
.

� eТl)e nestalog lica za umrlo. Nestalo је


ko�� n!J.•. и svom prebiva/1stu опо [ice
no је gde se na/azi ; da 1z·
. zakonom odredeno vreme, а neizves
Је zzvo zlz mrtvo. _
. Za �lo �.� m?ze ogl�iti Iice: а) о
� ь·f
v�� а ClJ�g]e �odenJ � proteklo
cUem zivotu za poslednjih pet godina
nije Ыlо nika­
go na 1ще 1 ? '!'kakvih vesti, а se�am des�� god_jna; Ь) о cijem zivotu za
�tu1 � oko!nosti pod posle dnjih pet
koJ� Је nestalo � brodol mu, saobr koJ1ma Је nestalo Cine verovatnim da viSe ni ·е
•.

и
и ОЈ go] neposrednОЈ smrtnoJ
meseci od dana prestanka opasnosti g) j

opasn osti
aeajnoj nesreci, pozaru, poplavi
а о cijem zivotu niJ'е Ь ')о 'ka zem)jotresu
i. ш .bll vest · z "
н f
i ko e је �estalo u toku rata . 1 1 �. sest
u vezi sa ra ПlПl
t dogadЭJ1ma,
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 25

а о сЏеm zivotu nije Ьilo nikakvЉ vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstava (C1an
57. ZOVP-a).
Predlog za proglasenje nestalog lica za umrlo podnosi zainteresovano lice Ш tuzi1ac me­
sno nad1eznom osnovпom sudu. Ako oceni da su ispunjene osnovne p1·etpostavke za pok.re­
tanje postupka, sud се objaviti oglas и "Sluzbenom g1asniku RS" i na oglasnoj taЫi suda. U
oglasu се navesti Ьitne oko]nosti slucaja, pozvati nestalo lice, kao i svako drugo koje ma sta
zna о njegovom zivotu da to bez odlaganja javi sudu. Ро isteku tri meseca od objavljivanja
oglasa u "Sluzbenom glasniku RS", ako se nestali пе javi i nema t1·aga da је u zivotп, sud 7.aka­
zuje rociste. Ako и postupku utvrdi da su ispunjene pretpostavke za proglasenje nestalog Нса
za umrlo, sud се doneti resenje kojim се proglasiti daje to lice umrlo. u resenju се se oznaciti
dan, а ро mogucnosti i cas, koji se smatra kao vreme smrti nestalog. Као vreme smrti smatra
se dan za koji se izvedenim dokazima utvrdi daje nestalo Нее umrlo, odnosno dan koji nestalo
Нее verovatno nije prezivelo. U slucaju da se ne moze utvrditi tacan dan smrti lica koje se
proglasava za umrlo, fingira se daje smrt nastupila prvog dana ро isteku roka kojije propisan
za proglasenje nestalog Нса za umrlo (clan 64, stav 2. i clan 57. ZOVP-a).
Pravnosna.Zno resenje о proglasenju nestalog lica za umrlo dostavlja se maticaru radi
upisa u maticnu knjigu umrlih, sudu nadleznom za vodenje ostavinskog postupka, organu
starateljstva i organu koji vodi zemljisnu ili drugujavnu knjigu о evidenciji nepokretnosti, ako
је Нее proglaseno za umrlo imalo nepokretnosti (cl. 61-65. ZOVP-a).
Ukidanje i izmena resenja. Resenje о proglasenju nestalog lica za umrlo sud се ukinuti:
1) ako se lice proglaseno za umrlo licno javi sudu (clan 66. ZOVP -а); 2) kad па Ьilo koji naCin
sud sazna da је nestalo lice zivo (clan 67. stav 1. ZOVP-a ); i 3) ро predlogu Нса koje za to ima
neposredni pravni interes, kao i javnog tuzioca (clan. 67. stav 2 . ZOVP-a). U slucaju da је
sud ukinuo pravosnazno resenje о proglasenju za umrlog sva dejstva tog resenja se ne mogu
otkloniti. Naime, p ravnosnaznoscu resenja о p roglasenju za umrlog brak Нса koje је progla­
seno za umrlo definitivno prestaje. Brak lica koje је Ьilo proglaseno za umrlo resenjem koje
је docnije ukinuto, ne moze ponovo nastati. Bivsi bracni drugovi mogu zakljuciti novi brak.
Kadaje, pos1e donosenja pravosnainog resenja о proglasenju nestalog lica za umrlo doneseno
resenje kojim је ono ukinuto, а zaostavstina predata naslednicima, oni su duzni licu koje је
ukinutim reSenjem Ьilo proglaseno za umrlo, VI-atiti delove njegove imovine (kojaje na osno­
vu ukinutog resenja pl'edstavljala zaostavstinu). Polozaj takvih naslednika zavisi od njihove
savesnosti. Ako је naslednik Ьiо nesavestan (znao је daje lice proglaseno za umrlo zivo) duzan
је vratiti ne samo deo zaostavstine koji је drzao i naknaditi vrednost stvari koje su smanjene
usled upotrebe, nego naknaditi i sve plodove stvari i prava (koje је propustio da ubere, ubrao
ih i otudio ili ih potrosio). Savestan naslednik duzan jeda vrati deo zaostavstine koja se kod
njega nalazi i u stanju и kome se nalazi.
Ako se lice proglaseno za umrlo licnojavi sudu, sud се, utvrditi njegov identitet ako ne

:jom (tj. ispravom koju је izdao organ javne vlasti npr: licna karta, pasos, vozaCka dozvo]a) i
poznaje ucesnika licno i ро imenu. Identitet tog lica utvrduje se javnom ispravom sa fotografi-
-

izjavom jednog svedoka. Ukoliko lice proglaseno za umrlo nemajavnu ispravu sa fotografijom
njegov identitet se utvrduje izjavama dva punoletna svedoka (koji su navгSШ 18 godinu Zivota)
cUi su identiteti utvrdenijavnim isp1-avama (analogna primena Clana 167. ZOVP-a). Nakon sto
utvrdi identitet lica koje је proglaseno za umrlo, а licno se javi sudu, sud се, bez daljeg voaenja
postu.pka, svoje resenje о proglasenju tog lica za umrlo ukinuti novim resenjem.
Каd је sud, nakon donosenja resenja о proglasenju nestalog lica za
umrlo, na Ьilo koji nacin saznao da је nestalo lice zivo, on се ро slиZbenoj
duznosti pokrenuti i sprovesti pos'tupak radi utvтdivanja da li је ta cinjeni­
ca tacna. u tom postupku се sud izvesti sve potrebne dokaze - saslusanje svedoka, citanje
isprava itd. Ukoliko sud utvrdi da је lice proglaseno za umrlo zivo ukinuce resenje kojim је
ono prethodno Ьilo proglaseno za umrlo. U slucaju da sprovedenim dokazima nije utvrdena
osnovanost predloga za ukidanje resenja о proglasenju nestalog Нса za umrlo sud се resenjem
odЬiti predlog za ukidanje tog resenja.
·

Lica koja za to imaju neposredni pravni interes i javni tuzilac mogu podneti predlog
za ukidanje resenja kojim је jedno lice proglaseno za umrlo. U predlogu се navesti dokaze
iz kojih proizlazi da је nestalo lice zivo. Kad posle izvodenja dokaza sud utvI·di da је predlog
osnovan donece resenje о ukidanju re8enja о proglasenju nestalog lica za umrlo. Neosnovan
predlog za ukidanje resenja о proglasenju nestalog lica za umrlo, sud се resenjem odblti.
SUDNOG ISPITA
pRJRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVO
26
n lic a za um r1o , Нс а koja imaju pravni
Posle donosenjamogres enja o pr
teva� � =�� �� t�� J: ne sta 1o lice um r1o ne k �� ;0����ј
�0
interes i javni tuzilac u zah rti Ovi subjekti moguaosnovno� o tvrdi
v •

j
��dJ°�g0;.1d'f i�:f�van
e";:���;��:;.!�JI��05�
sud е ga usvo , iz � �/�·���jj�d������ p������.;z� ::s�nje о
d�j·е Spred log osno с dlog odb1t1. ukidanje ili 1zm . enu ��
za umrlo, dok с!' '!e0
i
p gla enju nestalog lica su '
: Гk���bdf
.., postup ak za
Duinost oЬavestavanja. _Yanparn1cnt ovog postupka оb.an a":es
senja о proglasenju n�talo� 1Ica z�шsuki�r]suoddu zd f·е о �okretanjupostupa k raspravlj ]a za-
nadlemi organ staratelзstva I ostav pre ojim e toku и

ostav5tine tog 1ica. .., а predmet nasl .


ed1-.
Ukoliko је ostavinski sud_t1d..oneo pravnos no .r ..,en" Ј·osti е 0 nasl ediv anju ,
vanja obuћvata i nepokretnos sudо progl� се, po"sl� z f llca �nare
њ eno duz diti zabelezbu postupka za
ukidanje odnosno izmenu re5enJa�sn�vu izveenJuеш�f15:0lkgza odЬioumr lo u zemljisnom registru.
Ako је vanparnicni sud, na enзu �stalog11�J� . predlog za ukidanj odnosno
izmenu donetog resenja о pro��as rav� zao a s ��l u· o obave stice 0 tome: 1) nadlezni
organ starateljstv�; 2) su� koJ1 ras� Ја h ;nosti,, radi З) ;emljisni registar; 4) geodetsku
upravu ili osnovni sud koJI vode registar nepo е brisanja izvrsene zabelezbe po-
stupka (clan �9· Z��-a). v i . (komorijenti - �d
r b neizvestan trenutak smrti dva ili vise lica
lat. co��� ����ћaJed:o s�ekim) koja su blla u istoj srr:.rtn�jum� opaf .��:;:����e ��ke
n
od n'ih rani·e umrlo. U nasem pravu se smatra da su kоmопзеn iJ .. · I . •
dodoljeno Је dokazivati da је jedno 1ice шnrlo ranije, а drugo kasniJe. Zakon ШЈе postavю
nikakve pretpostavke.
2. Poslovna sposobnost fizickih Iica
Ројат i razgranicenje. Poslovna s�o�obn?st је n_iogucnost fizick�g
lica da samo svojom voljom zasniva, men3a I gas1 prava 1 obaveze. PostoJ �­
nje pravne sposobnosti је pretpostavka za nastanak poslovne sposobnost1 .
Dok pravnu sposobnost fiziCko lice stice rodenj ��, poslovnu spo�obnost
stice znatno kasnije. Pravna sposobnost ne zavis1 �d sposobnost1 z� r ­
sudivanje i volje fizickog lica (i da li је опо preduz1ma samosta lno ili. Је

zastupano), а za poslovnu је relevantna upravo volja jer imalac poslovne
sposobnosti samostalno preduzima pravne radnje . Osim toga, za razliku
od pravne sposobnosti ohim poslovne sposobnosti је kod pojed inih ljudi,
zbog njihovog uzrasta i drugih, razlicitih svojstava, nejednak.
Poslovna sposob nost se razlikuje od posebnih oЫika poslovne sposobnosti kao sto
testamentarna sposobnost
nu sposobnost (sposobnost, radna sposobnost i sposobnost priznanja ocinstva. Testamentar­ su:

da izjavi poslednju volju -sacini testament) stice Нее koje је na­


��ilo 15 �odina Zivota i sp�s.obno је za rasu
ocшstva Шlа muSkarac koJI Је sposoban za diva rasu
n�e (c�an 79. Z��-�). Sposobnost priznanja
d1vanJe, а navrs10 Је 16 godina zivota (clan
46. PZ ) .
Pretpostavke za sticanje
poslovne sposobnosti. FiziCko lice stiCe pot­
punu p?sl�vnu sposobnost kad postaпe puпoletno (пa
. ceЦJ vrSi 18 go diп a Zivota)
1 zak!Ju em braka, ро dozvoli. suda, sa navrSen
пе stekne PU'!_Oletstvo odnos1?:o poslo': ih 16 godina Zivota . Sve do k
deteta. Deo 1 ��ап 1. Копvепс е о praV1
1u sposobnost fiziCko lice ima
status
9
be t� kопvепс1Је, dete svako IJudsk ma deteta28 odred uje da је za potre­
ukoliko se, ро zakoпu koji se prime
o ЬiСе koje пiје navrSilo18 god
пjuje na dete ,
ina Zivota '
Prema tome, poslovnu sposobпost puп olets tvo ne stiCe ·
u����
·

moZe steCi fiziCko lice odred


enog
uSVOJena otvorena
211 .
potpisivan t"fil
Ujedinjenih nacija 44/25 nove1nь;: ;;�91 s�;�r�e· na1'\'1snagu
pr1s anзe rezolucijom Generalne skup�
Ј za · ·
od 20.
Medunarodni ugovori", broj 15;9о
· ·
�· septembra 199 ("Sluzbeni tine
). ·
0 list SFRJ"
.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO 27

ali pod uslovom da је dusevno i telesno zdravo. Zavisno od ove dve odlucne
cinjenice fizicko lice moze Ьiti potpuno poslovno nesposobno, ograniceno
(delimicno) poslovno sposobno i potpuno poslovno sposobno.
Potpuno poslovno nesposobna lica. Fizicko lice koje nije navrsi­
lo 14 godina zivota (mladi maloletnik) nacelno је potpuno poslovno nespo­
sobno. Potpuno poslovno nesposobna Нса ne mogu punovazno zakljucivati
pravne poslove ni uz saglasnost ili prethodnu dozvolu zakonskog zastupnika
ili staraoca. Mladi maloletnik, ipak, moze punovazno preduzimati: 1) pravne
poslove kojima pribavlja iskljucivo prava (npr. da primi poklon); 2) pravne
poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze; i 3) pravne poslove malog zna­
caja (Clan 64. stav 1. PZ-a). Poslovi ma1og znaeaja mogu Ьiti raznovrsni i preduzimaju se
svakodnevno. Tako deca mlada od 14 godina cesto kupuju odredene kolicine hrane, odece ili
obuce, voze se sredstvima gradskog prevoza, kupuju karate i odlaze и pozoriste ili Ьioskop. Ove
pravne poslove dece m1ade od 14 godina precutno prihvata teorija i praksa, ako su uoЬicajeni za
odredeni uzrast. Smatra se da dete mlade od 14 godina za navedene poslove ima tzv. potpunu
specijalnu poslovnu sposobnost i da se ne moze isticati njihova nistavost. Od potpune specijalne
poslovne sposobnosti deteta mladeg od 14 godina (za odredene vrste pravnih poslova) razlikuje
se konsultativna poslovna sposobnost deteta. Porodicnim zakonom је tako, utvrdena obaveza
suda, odnosno organa starateljstva da saslusa misljenje deteta, ako је опо sposobno da ga for­
mira i izrazi. Misђenju deteta mora se posvetiti duina раZпја и svim pitanjima koja ga se ticu i
и svim postupcima и kojima se odlucuje о njegovim pravima, а и skladu sa godinama i zreloseu
deteta. Tako, dete koje је navrsilo 10. godinu zivota moze slobodno i neposredno izraziti svoje
rЩsljenje о svakom sudskom i upravnom postupku и kome se odlucuje о njegovim pravima
(vidi clan 65. PZ-a); sa usvojenjem i zasnivanjem hraniteljstva se mora saglasiti dete koje је
navrsilo 10. godinu zivota i koje је sposobno za rasudivanje (СЈ. 98. i 116. PZ-a); sticenik koji је
navrsio 10. godinu zivota i koji је sposoban za rasudivanje ima pravo da predloZi Нее koje се mu
blti postavljeno za staratelja (clan 127. PZ-a ) itd.
Potpuno је poslovno nesposobno i punoletno lice nad kojim је produzeno roditeljsko pra­
vo (koje је zbog bolesti i1i smetnji и psihofizickom razvoju nesposobno da se samo stara о seЬi
i о zastiti svojih prava, odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroZa.va sopstvena prava
i interese - Clan 85. PZ-a), ра је и resenju о produzenju roditeyskog prava izjednaceno sa ma­
loletnikom mladim od 14 godina. Sud moze potpuno lisiti poslovne sposobnosti punoletno lice
koje zbog bolesti ili smetnji u psЉofiziCkom razvoju nije sposobno za normalno rasudivanje te
zbog toga nije и stanju da se samo stara о seЬi i zastiti svojih prava i interesa. U tom slueaju
ovo lice је potpuno poslovno nesposobno, tj. njegova poslovna sposobnost jednaka је pos1ovnoj
sposobnosti mladeg maloletnika (vidi Clan 40. ZOVP-a i Clan 146. PZ-a).
Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica izvan kruga poslova koje moze pre­
duzimati (а to su poslovi kojima priЬavlja iskljucivo prava - npr.: primilo је stvar na poslugu,
primilo је poklon; ili kojima ne stice ni prava ni obaveze; ili su pravni poslovi malog znaeaja
- kupovina stvari manje vrednosti na pijacama, u prodavnicama, kupovina karata za Ьioskop,
autobus itd.) su nistavi.
Ograniceno poslovno sposobna lica. Dete koje је navrsilo 14
godina zivota, а nije napunilo 18 godina (stariji maloletnik) ograniceno је
poslovno sposobno. Ograniceno poslovno sposobno је i lice koje је posta­
lo punoletno ali је delin1icno liseno poslovne sposobnosti (zbog bolesti ili
smetnji и psihofizickom razvoju svojim postupcima neposredno ugrozava
sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica - clan 147. PZ­
a). Poslovna sposobnost tog lica jednaka је poslovnoj sposobnosti starijeg
maloletnika. Resenjem suda, u vanparnicnom postupku, о delimicnom lisenju poslovne
sposobnosti, odredice se pravni poslovi koje lice delimicno 1iseno poslovne sposobnosti moze,
odnosno ne moze samostalno preduzimati. Ograniceno је poslovno sposobno i punoletno
dete ako је nad njiщ produzeno roditeysko pravo (zbog bolesti ili smetnji u psihofiziCkom
PRAVOSUDNOG ISPIT�
PRIRUCNIK ZЛ POLAG
ANJE
28 . .

o stara о �еЬ1 •
i.o z • vo·љ rava, odnos
no �n.teres� ili ako
гazvojuje nesposobno do�zavase sam
ava
• . ��;��:) � re�enjem suda је 1ZJednaceno sa
v •

svojim postupcima ug1· �op�t vena р1 1 ш '


. t:i. bez
ograniceno poslovno spos obn1m llce?l· . moze preduz 1m
Stariji maloletnik moze pred uz1mati .Cpored pravn1ър рoslov oslove uz pretbodnu �ill i:ia-
a koje
odobrenja ili saglasnosti, mlad i malolet'!11k) sve ost3:1e s���� i pokretni m stvarima velik�
knadnu saglasnost roditelja. Raspa,olaga nJe nepokre�1m
vrednosti, u ime i za r·acun detet ne mogu puno
vazno preruzeti ni roditelji, bez saglasnosti
organa starateljstva (clan 193. stav 3. PZ-a):v bno lice moze dati
Punovaznu izjavu volje ogran1ceno poslovno sp.oso .
Ostali pravni po-
ako mu је zakljucivanje tih poslova zakonoI? dozvolJeno
tup�1'k ·1 · sta­
0�r��J·em
slovi tih lica ako su zakljuceni bez odobrenJ a zakonskog za�
raoca, ruslji� su, ali mogu Ьiti osnazeni njegovim naknаdn1m 0

Dete koje је navrsilo 15. godinu. z1vota moze p��duz1:mat1 pr��e ��-
(clan 56. stav 3. ZOO-a). v· v

• _

slove kojima upravlja i raspolaze svoJo� ;;aradom �ћ imovinom koJU Је


klo sopstvenim radom (clan 64. stav 3. I clan 193. stav 1. PZ-a).
Potpuno poslovno sposobna li�a. Po�una posl.ovna spo�o?nos�
је mogucnost fizickog lica da samo svoJom v?lJom zasn1va, m.enJa I �as1
sva prava i obaveze i ucestvuje u �yim P?stupc1mc: pr�d sudom I ?rg�:i1ma
uprave. Stice se punoletstvom fiz1ckog ћса !1avi:�enJem 18. god1ne z1vota
-

i zakljucenjem braka ро dozvoli su?a (emanc1pacJ.om) . . � •V •

Sticanje punoletstva navrsen.Jem 18. godine zivo.�a. F1z1cko 11се PO?taJ.e


punoletno kad navrsi 18 godina zivota, ako nad njim lllje produzeno " ;od1telJ­
sko pravo ili nije liseno poslovne sposobnosti. Prema odredbama clana 11 .
stav 1. PZ-a punoletstvo se stice "sa navrsenom 18. godinom zivot�". Tako, lice
kojeje rodeno decembra 1990, u 8 Ca.sova, postaloје punoletno trenutku kadaJe, astronorn­
i. и
ski, nastupio, posle ponoCi, decembar 2008. U ovom slucaju, na racunanje vremena potreb­
1.
nog sticanje punoletstva primenjuju se opsta pravila oЫigacionog
na propisana Clanom 77. stav 2. ZOO-a. Pravila racunanju vremenaprava о i-acunanju vreme­
za

о primenjuju se па ugovore
i ostale pravne poslove (Clan 25. stav 3. ZOO), a1i se, analogno, primenjuju i па sticanje statusa
punoletstva. Shodno tome, rokovi odredeni u godinama zavrsavaju se onog dana koji se ро
imenu i broju pok1apaju sa danom nastanka dogadaja od koga rok pocinje da tece, а ako takvog
dana nema u godini (npr. lice kojeје rodeno 29. februara, prestupne godine, stice punoletstvo 1.
marta, ukoliko i8. godiпu puni u godini koja nije prestupna kada februar ima 28 dana).
Dok ne navrsi 18 . godinu zivota dete је maloletno Каd dete
.

18. go�inu ziv:ota prest� e roditeljsko pravo (clan 8 . stav. 1. navrsi


prestaJ e hran1telJ. stvo (clan 121. stav 1. tacka 1. PZ-4a);
tacka 1. PZ-a);
i prestaj e staratelj­
stvo (�la� 145. stav 1. t cka 1. PZ-a). Pravilo је da
prestaJe 1 pravo na izdr . � sticanjem punoletstva
zavanje m�loletnog deteta. Punoletno dete koj
nespos�bno �а rad, а r:ien: a dovolJno sredstava e је
na izdrzavanJ � od �0�1telJa sve dok takvo
za izd r z ava n je, ima pravo
det� redovno skol1;1Je ima p avo a izdrzavan
stanje traje Ako se punoletno
.

ho�m �O�C, �?�t��a, а llaJkaSПlJ


� :r:i. je od roditelja srazmerno nj i ­
e do navrsene 26 . godi ne zivota.
rod1telJ1 n1su z1vi �ћ ako nemaju dovolj Ukoliko
·
no sredstava za i zdrzavanJ e pu
letn
. . "o det
" e ima pravo na izdrzavanJe
·
"
· оd krvn1h ·
"
no-
1In1J1 (clan 15�. Р�-а). Produz njem obaveze sro dn ik a и pravoj ushodno·
od stra!le r?d1teђa, ne produz:�va se, izdrzavanj a punoletnog de
tetg
SttcanJ� poslovne sposobnosti..
me du tim , rod it elj sk o pr avo roditelЈ· а
lica da samo svoiom volJ'o m za .os1ovna·
emancipacijom. Potpuna P
sposobnostJ e mogucnost fizickog
Ј sn1va m e-,
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 29

nja i �asi sva prava i obaveze i ucestvuje u svim postupcima pred sudom i
organ1ma uprave.
Fizicko lice stice potpunu poslovnu sposobnost punoletstvom i sklapa­
njem braka pre punoletstva, uz dozvolu suda. U gradanskopravnom smislu
dozvola sudaje saglasnost koja prethodi ugovoru о zakljucenju braka (clan
29. stav 1. PZ-a).
Poslovnu sposobnost dete moze steci i pre nego sto dostigne puno1etstvo pod zakonom
odredenim pretpostavkama (einancipacija). Zakonsku emancipaciju dozvoljava sud u van­
parnicnom postupku, maloletnom Iicu koje је navrsi]o 16 godina zivota, а posta1o је roditelj
i ima odgovarajucu telesnu i dusevnu zrelost. То lice licno podnosi sudu predlog da mu se
dozvoli zakljucenje braka pre punoletstva.
Sud moze dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti malolet­
nom licu ako su ispunjene sledece kumulativne pretpostavke: 1) da је ma­
loletno lice navrsilo 16. godinu zivota; 2) da је posta]o roditelj; i 3) da је
dostiglo telesnu i dus·evnu zrelost potrebnu za samostalno staranje о sop­
stvenoj licnosti, pravima i interesima. Ovo је -novi nacin sticanja potpune
poslovne sposobnosti (emancipacije deteta) koji nije Ыо poznat sve do do­
nosenja Porodicnog zakona.
I ovaj vid emancipacije proizvodi isto dejstvo kao i punoletstvo tako da
pravosnaznoscu resenja о sticanju potpune poslovne sposobnosti, prestaje
roditeljsko pravo. Na taj nacin maloletnik stice potpunu poslovnu sposob­
nost �оја se docnije ne guЫ.
Clan 23. stav 2. PZ-a predvida jos jedan vid emancipacije. Ona nastaje
donosenjem pravosnaznog resenja suda kojim dozvoljava zakljucenje bra­
ka maloletnom licu koje је navrsilo 16. godinu zivota (i kada nije postalo
roditelj), а dostiglo је telesnu i dusevnu zrelost potrebnu za vrsenje prava
i duznosti и braku. Ako је maloletniku dozvoljeno zakljucenje braka pra­
vosnaznim resenjem, а on odustane od zakljucenja braka ne prestaje mu
stecena poslovna sposobnost.
Postupak sticanja potpune poslovne sposobnosti emancipacijom po­
krece se predlogom lica koje је navrsilo 16. godinu zivota ili zajednickim
predlogom dva lica razlicitog pola, ako su оЬоје navrsili 16. godinu, а nisu
postali punoletni. Za postupanje ро predlogu mesno је nadlezan osnovni
sud na cijem podrucju predlagac ima preЫvaliste ili boraviste, а ро zajed­
nickom predlogu osnovni sud na cijem podrucju jedan od predlagaca ima
preЬivaliste ili boraviste (clan 80. Zakona о vanparnicnom postupku).
Lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. Pretpostavke za lise­
nje. Potpuna poslovna sposobnost traje do smrti fizickog lica. Na оЫm te
sposobnosti ne utice npr. duboka starost i iznemoglost nekog lica ako је to
lice sposobno za normalno rasudivanje. Ipak, punoletno lice se zbog bo­
lesti ili smetnji u psihofizickom razvoju moze potpuno ili delimicno lisiti
poslovne sposobnosti. Resenje о lisenju (i vracanju) poslovne sposobnosti
donosi osnovni sud u vanparnicnom postupku.
Punoletno lice moze Ьiti potpuno liseno poslovne sposobnosti zbog
bolesti ili smetnji u psihofizickom razvoju. Ovi uzroci su relevantni ako
imaju za posledicu nesposobnost punoletnog lica za normalno rasudivanje
A
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPIТ
зо '
· 1
-
·

u stan
.
Ju da se sam . о о
o.s ta ra seЬi i zastiti svoj ih prava
;оЈе оt
koje zbo g tog a nije . .e uno liseno poslovne �P?-
i interesa. Poslovna sposobn?st lica J Ja g maloletnika lica koJe Је
sobnosti jednaka је poslovnoJ sposo nos
mlade od 14 godina (Cla_;i 14:6: z .a) .

Punoletno lice moze Ь1.� еli�icn� liseno poslo
,,, vne sposobnosti, ta-
kode zbog bolesti ili smetnJl 1.1 psihofizick�m �zvo�u� sopstvena prava i
,,, · Ako iz ovih uzroka
pundletn.o. lice sv�j�m postupcп�a i:eposre n
оаа
interese �ћ praya i inte!ese drugih lica, ��
z" it elimicno liseno poslov­
Је �;
ne sposobnosti. Tada pos�o�a spos-:Љ st .Р.unoletnog lica,
delimicno
g ma ­
lisenog poslovne sposobnost1, Jednaka. poslovnOJ sposobnosti starije
а r1: dina U resenju
loletnika - lica koje је st�rij.<:, od l4 �od�na,
о
vanparnicnog suda del11n1cnom lisenJu pos о : ����� �p osti �dredice se
. "
pravni poslovi koje lice delimicn? lis�n� poslovne sposobnosti moze 0dno-
sno ne moze samostalno preduz1mati (clan 147. PZ-a). , . '
Postupak za lisenje poslovne sposobnosti sud pokr�c� I vodI ро �1uz­
"
benoj duznosti, ро predlogu organ? starate�j �tya, supruzn1ka, vanbr�cnog
" �oslovne s o�obnos�.
partnera, deteta ili roditelja lica koJe treba ћs�� �
о lisenju poslovne sposobnosti vanparn1cn1 sud o�u�uJe
postupku, na osnovu rasprave na rocistu n.a k?je se poz1vaJu: organ star�­
ро h1tnom

teljstva, lice prema kome se postupak vod1, n]egov staralac, odnosno pn-
vremeni zastupnik i predlagac (clan 35. ZOVP-a). . .
Sud се u postupku saslusati staraoca, odnosno pnvremenog z�stu�n1-
ka, predlagaca i druga lica koja mogu da daju sudu ��trebn� obavestenJ � о
Zivotu i pona.Sanju lica prema kome se postupak vod1 1 drug1m relevantn1m
о
cinjenicama. Sud је duzan da licno saslusa i lice cijem se statusu radi. Sa
ciljem za.Stite interesa tog lica sudje ovlascen da vazne cinjenice pribavlja ро
sluzoenoj duznosti i na drugi nacin (npr. od organa uprave, suda ili drugih
lica Lice prema kome se vodi postupak lisenja poslovne sposobnosti mora
Ьiti pregledano od najmanje dva sudska VeStaka - }ekara odgovarajuce Spe­
cjjalnosti, и prisustvu sudjje (osim ako se obavlja u zdravstvenoj
ustanovi).
Sud resenjem moze odrediti da se to lice smesti u zdravstvenu usta
novu naj­
dиZe 30 dana radi davanja nalaza i misljenj a (Clan 38. ZOVP
о
Odluke suda lisenju i vracanju poslovne sposobnosti .
izvedenih dokaza na raspravi sud moze resenjem odЬ
-a).
а
N osnovu svih
iti predlog za lisenje
poslovn� sposobnos� ili predl?g �svojiti. U re
sobnost1 sud odreduJe probac1on1 rok, ne duz�. о
enju lisenju poslovne spo­
1 od 3 godine u kome се se
proveriti da li postoje razlozi za dalje traj anj
e izrecene mere:
Ukoliko је su� doneo resen�e potpuno
slovne sposobnosti punoletnog l�ca� ono
о m ili delimicnom lisenju po ­
m,oze p:otiv njega izjaviti zalbu
roku od 8 dana od dan? d<2stavlJanJa pr ,u
� p1sa resenja, bez obzira na sta
svog me�talnog zdr�vlJa. Zalba, medu nje
t1m
ako sud iz op�avda�1h ra loga ne odred , ne zadrzava izvrsenje resenja
! i drugacije. Zalbu, sa spisima
m�!�' os x:_ovn1 su�)� duza n bez odlaganja dostaviti dr pred�
kOJlJ e duzan odluc1t1 U roku od 8 da ugostepenom su du
na od dana prijema zalbe '
. Sud се Р? slu zben oj d znosti, ро
ko3a su ovlascena za pokrec?u postu predlogu organa star�teljstva, lica
pak lisenja poslovne spos
obnosti i sa -
PROF. D R ILIJA BABIC tNOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 31
mog Нса koje је liseno poslovne sposobnosti (ako moze da shvati znacenje
i pravne posledice svog predloga), doneti resenje о vracanju poslovne spo­
sobnosti. Posle donosenja resenja о potpunom lisenju poslovne sposobno­
sti fizickog lica, sud moze, ро sluzbenoj duznosti ili ро predlogu, na rocistu
utvrditi da se njegovo dusevno stanje popravilo. U tom slucaju sud moze
izmeniti ranije doneseno resenje tako da odredi delimicno lisenje poslovne
sposobnosti (vidi clan 42. ZOVP-a).
Pravosnazno resenje suda о lisenju i vracanju poslovne sposobnosti
upisuje se u maticnu knjigu rodenih. Ako lice liseno poslovne sposobnosti
ima nepokretnosti, ove odluke se upisuju i u zemljisni registar prava na
nepokretnostima.
Dejstvo resenja о lisenju poslovne sposobnosti. Donosenjem pravo­
snaznog resenja о potpunom ili delimicnom lisenju poslovne sposobno­
sti vazi neoboriva pretpostavka (praesumptio iuris et de iure) о poslovnoj
nesposobnosti lisenog. Neoboriva pretpostavka iskljucuje mogucnost do­
kazivanja postojanja suprotne cinjenice - da је lice liseno poslovne spo­
sobnosti bilo, u odredenom periodu, svesno svojih radnji - svetli trenuci
(lucida intervalla) i, shodno tome, da su punovazni pravni poslovi zasno­
vani u to vreme. Ako Ъi se prihvatio stav da su punovazni pravni poslovi u
svetlom trenutku lica koje је pravosnaZnim resenjem liseno poslovne spo­
sobnosti, nastala Ьi pravna nesigurnost u ovoj oЫasti.
FiziCko lice koje је pravosnaznim resenjem suda potpuno liseno poslov­
ne sposobnosti (s obzirom na to daje, u pogledu poslovne sposobnosti izjed­
naceno sa licima mladim od 14 godina) takode је i deliktno nesposobno.
Za prouzrokovanu stetu odgovarace, medutim, ono lice za koje se do­
kaze da је pri prouzrokovanju stete Ьilo sposobno za rasudivanje, te da se
moze izjednaciti sa licem koje је starije od sedam godina. Ukoliko је fizic­
ko lice delimicno liseno poslovne sposobnosti, ono је (u pogledu poslov­
ne sposobnosti) izjednaceno sa licem koje је starije od 14 godina i, prema
tome, i potpuno deliktno sposobno.
Za pнnoletna lica, koja pravosnaznim resenjem vanparnicnog suda
nisu lisena poslovne sposobnosti, vazi oboriva pretpostavka da su sposob­
na za rasudivanje. Dozvoljeno је ovu pretpostavku obarati.
3. Deliktna sposobnost fizickih lica
Deliktna sposobnost је mogucnost fizickog lica da odgovara za prouzro­
kovanu stetu. Fizicko lice stice potpunu deliktnu sposobnost sa navrsenih 14
godina zivota. Do navrsene sedme godine zivota fizicko lice је apsolutno de­
liktno nesposobno. Za stetu koju Ьi prouzrokovalo dete do navrsene sedme
godine zivota odgovaraju njihovi roditelji, bez obzira na to da li su krivi ili ne
(izuzev ako postoji osnov za iskljucenje od odgovornosti za stetu) ili drugo
lice kome је dete Ьilo povereno - npr. staraocu, skoli ili drugoj ustanovi (v.
cl. 165-169. ZOO-a). Maloletnik od navrsene sedme do navrsene cetrnaeste
godine zivota ne odgovara za stetu, osim ako se doka.ze daje pri prouzroko­
vanju stete Ьiо sposoban za rasudivanje. Teret obaranja ove pretpostavke -
dokazivanja da је maloletnik Ьiо sposoban za rasudivanje - snosi osteceno
DNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSU
32
ost ). Ak je de k
li tno spos ob no Не е ste tu pr ou ­
Iice (faktiCk, a destajliketna sposobn a da<:stetu naknad1.
zrokovalo na njegova obavez
4. Atributi fizickih lica �Ie:n� -
konk ret izuje (id en tifiku je, odreduje
Fizicko lice sentni za jegovu р�а�� i poslo�� s�osobn�st. NaJvazni­ ) na osn ov u
nata koji relevag Нса su:�ime, preb1valiste, boraVIste i drzavlJanstvo.
su

ji atributi fizickoe� Licno ime је naziv fizickog lica na osno� kog� s� ono
Licno im o 1 subJek!1"?uzo.
Ыize konkretizuje. јеPranep vo na licno imezetn је licn�, neim?_;'ins� o.g imeэ:ia mozeu i�o­
Nacelno, licno ime ak zarenupoosivtrebo. uIzusvog ћcn ?, 1m�ac ћci:
а na.
naknadu dati pristan trebu prezimena potreban og н�еn . ili dela 1�me
pustene svrhe. Za upo ime odnosi (Ьracni drug,Јеdete pr1sta�ak . .drug1h ћсЬ1�
na koje se imaocevo prez o pravo tih lica (clan 352. PZ-a , rod1telJ 1 dr.) ako
upotrebom Ьilo povredenupisom и maticne knjige rodenih ).
Licno ime se stice i deluje prema
trecim licima. Licno. ime se sastojprezime i od imena i prezimena. Ime ili prezime
moze imati vise reci ili
Lice cije ime , odnosno ime i prezime, sadrZi vise od tr1
reci, duino је da se u pravnom saobracaju sluZi skracenim licnim imenom. Odluka skrace­ о
nom licnom imenu saopstava se matiearu koji vodi maticnu knjigu rodenih za imaoca prava
na 1icno ime i konstatuje u maticnoj knjizi rodenih (Clan 343. PZ-a). Svako fiziCko lice је dumo
da se s1uZi svojim 1icnim imenom (Clan 342. stav 2. PZ-a) .
Licno ime deteta odreduju roditelji. Roditelji imaju pravo da se ime deteta upi­
se u maticnu knjigu rodenih i na matemjem jeziku i pismu jednog ili оЬа roditelja. Oni imaju
pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vreda
moral i!i �me koje је и supr�tш:� �ti .sa 9�i�aj ima Ш sh�at�njima sr�dine. Organ starateljstva
odreduJe ime detet�: ako rodi��l�1 msu z1vi; ako rodit. lJI �1su poznati; ako roditelji u zakonom
?dredenom roku шsu o�e�i11 ime. �etetu; ak? ro�telJI 1'1;� mogu da postignu sporazum о

1menu dete�a; ak� s� .rodi�elJI odre�1li po�dno 1me, 1me koJIШ se vreda moral ili ime koje је u
suprotnosti sa ob1caJ1ma 1 shvatanJпna sredine (Clan 433. PZ-a) .
.Pr��ime deteta �е o� �edt;ije p�ema p�� zim��� jednog ili оЬа roditelja.
Rod1�el11 ne то� zaJed�1ckoJ dec1 odred1t1 razћc1ta prezimena. Organ sta­
ratelJst:'a odredu�e ��ez1me deteta: ako roditelji nisu zivi; ako roditelji nisu
P_?Znati; ako rod1telJ1 ne mogu da postignu sporazum о prezimenu deteta
(clan 345. PZ-a).
�upruzniciv�e mogu prilikom zakljucenja braka sporazumeti da svaki
od �JI� �). zadrz1 svoje P.rezime; 2) umesto svog uzme prezime drugog su­
:
pruz?1ka, 1 3) svom prez1menu doda prezime drugog supruznika odnosn�
prezimenu drugog supruznika doda svoje prezime. U roku od 6� dana о
dan� prest�nka braka, supruznik koji је prilikom zakljucenja brak
���������� �oZe uzeti prezime koje је ranije ima pre sklapanjat�:k�
)
.Fizicko
.nJe, ima lice koje је navrsilo 15. godinu zivo. ta. I spo�?Ьno Је. za rasud1va
pravo da promeni licno ime Dete ko�е Ј� navr�1lo 10. godi�u zivota
.
. -
i koje је sposobno za rasudivanje i�a pravo na avanJe saglasnosti sa pro­
meж;iom licnog imena (clan 346. PZ- )
protiv koga se.v?�i krivicni postupak za delo z= ko���а pr.avo la prom�nu ]icno� imena: lice 1
�skden? za krivicno delo.za koje se goni ро slиZbe�oj d��1 Р�Јоu:=naOJ d';1
.z�ostij 2. lice koje је
ШЈе izvrsena, od
о traз u pravne pos]edice osude; 3. Нее koje promen
o;l1.cnog imena namerava da nosno
.

izbegne
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 33
,.
neku svoju obavezu; i 4. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vreda
moral Ш ime koje је и suprotnosti sa oblcajima i shvatanjima sredine (clan 347. PZ-a).
Drzavljanstvo. Drzavljanstvo је javnopravni odnos izmedu suvere­
ne drzave i pojedinca na osnovu koga on ima prema drzavi odredene oba­
veze ali mu postaju dostupna sva prava predvidena za gradanina te drzave
bez obzira na to gde se nalazi. Pravni odnos drzavljanstva moze postojati
izmedu fizickog lica i unitarne drzave ili slozene drzave. Fizicka lica koja
nisu domaci drzavljani su stranci (imaju drzavljanstvo druge drzave) ili
apatridi (apatridi nemaju drzavljanstvo nijedne postojece drzave).
U nasem pravu је sticanje i prestanak drzavljanstva regulisano Zako­
nom о drzavljanstvu RepuЬlike Srblje. 29 Drzavljanstvo RepuЬlike Srblje
stice se: 1) poreklom; 2) rodenjem na teritorij i RepuЫike Srblje; 3) prije­
mom; i 4) ро medunarodnim ugovorima.
DrzavlJanstvo је relevantno za sticanje i vrsenje odredenih gradanskih prava. Tako је
ZOSPO-a regulisao sticanje stvarnih prava. Strana fizicka i pravna lica mogu sticati pravo
svojine na pokretnim stvarima kao i domaea Нса (clan 82. ZOSPO-a). Ona mogu, ako obav­
ljaju delatnost и Srb�i, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima
na teritoriji SrЬije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti. Strano fizicko lice koje ne
obavlja delatnost, moze, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj
zgradi kao i drzavljanin Srblje (clan 82а ZOSPO-a).
·

Preblvaliste (domicil) i boraviSte. Preblvaliste (domicil) је mesto


и koje se odredeno lice nastani (corpus) da и njemu stalno zivi (animus).
Prijavljivanje i odjavljivanje preblvalista i boravista regulisano је Zakonom о
preblvalistu i boravistu gradana.з° Fizicko lice moze imati jedno preblvaliste
- mesto za koje је vezano. (tu stanuje ili obavlja svoju privrednu delatnost).
Vezanost fizickog lica za odredeno mesto је vazna za pravni poredakjer se na
osnovu tog elementa obezbeduje potyunija primena proя isa.
ri a
ste (clan 39. stav 1. ZPP-a ) Preblvaliste је znacajno prilikom utvrdivanja mesta ispunjenja
Tako је za sudenje o ste mesno nadlezan sud na cijem po rucJU tuzeni ima preblvali­
1.
obaveze duznika, odnosno mesta и kоте је poverilac duzan primiti ispunjenje. Каd mesto
ispunjenja obaveze nije odredeno (pravnim poslom ili zakonom), а ne moze se odrediti ро
svrsi posla, prirodi obaveze i1i ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze se vrsi prvenstveno и
mestu и kome је duznik imao svoje sediste, odnosno preЫvaliste (Clan 319. ZOO-a), s tim sto
se novcane obaveze prvenstveno ispunjavaju и mestu и kome poverilac imao sediste, odnosno
preЬivaliste (Clan 320. ZOO-a).
Boraviste је mesto и kome se jedno lice privremeno zadrzava, bez
namere da tu trajno ostane. Boraviste postaje relevantno kada strana и
oЬligacionom odnosu nema preblvaliste.
Ako tuzeni nema preblvaliste ni u Srblji ni и nekoj drugoj drzavi, op­
ste mesno nadlezanje sud na cijem podrucju tuzeni ima boraviste-(clan 39.
stav 2. ZPP-a). Kada mesto ispunjenja duznikove obaveze nije odredeno, а
ne moze se odrediti ni ро svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnosti­
ma, ispunjenje obaveze vrsi se и mestu и kome duznik и vreme nastanka
obaveze ima svoje sediste, odnosno preblvaliste, а u nedostatku preblvali­
sta svoje boraviste (clan 319. ZOO-a).

"Sluzbeni glasnik RS", br. 135/04 i 90/07.


29

"Sluzbeni glasnik SRS", broj 42/77 - preci�cen tekst; br. 24/85, 6/89 i 25/90 i "Sluzbeni glasnik RS",
30
br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05 - drugi zakon.
з1 "Sluzbeni glasnik RS", broj 72/ 11.
)'. I К ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG
ISPITA
PRIRUvN
34
III. PRAVNA LICA . .a dz . .
]
cz l)u
1• Pojam �ravnog �са
. Pravno � .
lz . ·ed instv en a or ga ni za
reae iog c;� � i'e c ilja, koju prc:vo smatra
osnovana radz ostvar en1
za pravnog �ub�ekta sa ,e
a o�
ravzma
:
z i a � i koj i se ra zliku ;u od pr av a
i obaveza po1edznaca koJz ga �.as:о·b.:у·�� Sk u� imovinskih dobara, medog u­
tim sam ро sebl nista ne znac1. I о imov1na ini Ьitan elemenat pravn
.

ћ
.
са,
'
subJekt
.

1V1tet ne.
·"
st1c e ·
.
imovina neg
· o org an
.
1za. ··
c1J а fiz1'cVki'h lica kao celina, ..
Samo na osnovu imovine (а bez organ1za . c1Je
. .
fiz1ckih lica) ne moze se stec1
pravni subjektivitet. kolektiva ljudi,
Nuzni uslov za nastanak pravnog .lica nije postoja• nje
vise ljudi ili skupova licnos�. Pravno ћс� mdze ��\f:"o(1s�amo
v

sa jednim
·

clanom Gednoclano pravno .ћсе.:- npr. privre no jednim vlasni­


kom) ako R!e�stavlj� organ1zac1JUtk . to kao i fizicko lice. Ova organizacija proizv�
���c� ;:a�=�cl�:�r;fe ::Zн�� od clan?va koJ!је. cine. Stvarn� је jer ро��01�
0 �
di pra�
e o

kao i covek, odnosno fizicko Нее. Naime, pra�o i fizi�o lI�e po�1':aJU na pr�vnOJ apstrakclJl,
.
koja vaZi za Ьi)о kog coveka, odnosno Ьilo koJu organ1zac1JU kOJOJ p�avo pnknaJe staty� p kv
_

nog lica. U na8em pravu fizicko lice postaje subjekat prava rode�Jvem, dо Ј?Гаlо ice ао
I
or anizaci'a nastaje upisom ujavni registar (kadajednovrem.e�o stice pra�u Ros oynu sp?­
sotnost), �z ispunjenje vise pretpo.stavki. Svako pravno lice Је Јед.па orgaшzac1Ja, аћ nema.Ju
sve organizacije svojstvo pravnog lica.
2. Organizacije sa svojstvom pravnog lica
u vecini savremenih prava (i nasem pravu) svaki covek јеod rodenj.a
.
do smrti fizicko lice - subjekat prava Nasuprot tome, nema svaka organ1-
zacija svojstvo pravnog lica. Status pravnog l�c8: sticu orga�iza�ije koje: а)
imaju imovinu; Ь) nisu zabranjene; i v) pravn1 s1stem . pnznaJe da mogu
im
Ьiti imaoci prava i obaveza.
Postojanje imovine је neodvojivo od pravnog subjektiviteta. Pravni subjekat је samo
onaj koji moze imati prava i obaveze i odgovarati svojom imovinom za preuzete obaveze. Nije,
pri tome, relevantno da li organizacija, pored odredene imovine, mora Ш ne mora imati mini­
malni osnovni kapital (npr. minimalni novcani ulog osnovnog kapitala akcionarskog drustva
ne moze Ыti manji od 3.000.000,00 dinara, osim ako је posebnim zakonom p1·edviden veci
iznos) - Clan 293. ZPD-a.33
Svojstvo pravnog lica mogu imati samo one organizacije koje nisu zabran
tivnim propisima. Shodno tome, nisu dozvoljena udru.Zenja mafija8a jene impera­
za vrsenje krivicnih dela,
politiCke stranke koje imaju za cilj otcepljenje dela SrЬije, itd.
. . Pravno_Нее је on� koje pr:ivni sist.en: izricito p�na. �da 1,1eka organizacij a ima
а ШЈе zabranJena, to ШЈе dovolJnO da Ь1 bila pravno 11се. Drzavш imovinu,
tvo ili o�ani upr� . nemajy svoj�o .Pra:vn?s; lica а ni ad ski o akl
organi kao sto su sud tuZilas-
Ye
bez obzira na veltcшu, bracna zaJedmca 1 sl1cn � � i:t ':1k, porodicna z�jednica
. koje mog
o. Vrsta 1 broJ organizacIJa
stvo pravnog lica odreduje se imperativnim propisim u steci svoj­
a poimenicno - numerus clausus.
Pravno lice i njegovi osnivaci i ucesnici
3.

. Pravno �ic�)e razdyojeno �s�ost�lno и odnosu na svoje osniva


sn� .e ��? Је cest o�lik �druzenJa pnvredno drustvo koga ce i uce­
fiz1cka i (il1) pravna ћса, iako su osnivaci i sami do mogu osnovati
cnije, stupili u drustvo i
Markovic L., Gradansko pra
зз "SJuz"Ьeru g1 аsш'k RS Ь . vo, prva knjiga, Ор� deo i Stvarno pravo' Beograd 1927' str.
32
.
�апа 344. stav 9. i �ana 586. stav 1. 11. Na osnovu clana 600 ZPD se · nJ· �J·e od �· februara 20
", roJ з6/ 143.
tacka 8) tog zakona ko1i 6е se pri
��::1� 12,
' Ј J· ati od 1 Januara 2014. go o�im
· •
dine.
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRAf>ANSKO PRAVO 1 S1VARNO PRAVO 35
postali njegovi clanovi nezavisno od osnivaca i clanova u svom� radu, odgo­
vornosti za obaveze i prestanku. Prava i obaveze drustva nisu p1-ava i obaveze
njegovih osnivaca i ucesnika (zaposlenih u drustvu). Za dug drustva ne odgo­
varaju osnivaci ni ucesnici (zaposleni u drustvu) nego drustvo svojom imo­
vinom i svojim poveriocima. Pravni poslovi koje preduzmu fiziCka lica kao
organi drustva (direktor, clanovi upravnog odbora, prokuristi, punomocni­
ci) proizvode dejstva prema drustvu koga zastupaju, а ne prema tim licima.
U slueaju spora kao stranka u postupku (tuzilac i1l tuzeni) ne pojavljuje se osnivac Ш ucesnik u
svoje ime nego druStvo (nezavisno od toga da 1i ga zastupa osnivac ili ueesnik). U javnim regi­
strima (npr. registar brodova, registar vazduhoplova, zem1jisne knjige, katastar nepokretnosti
itd.) vode se prava i obaveze na ime pravnog lica а ne osnivaea ili ucesnika. lme, ddavljanstvo
i sediste pravnog lica ne odreduje se prema atributima osnivaea Ш ucesnika. Smrt osnivaea
Ш ucesnika је bez uticaja na prestanak pravnih lica. Smrcu ortaka и ortaCkom drиStvu ni ovo
drustvo, iako је drilstvo Нса, ро pravilu, ne prestaje. Naime, ortacko druStvo nastavlja da posluje
sa naslednicima preminulog ortaka, ako је tako odredeno osnivaCkim aktom i uz saglasnost
naslednika (Clan 88. stav 1. ZPD-a). Prestanak pravnih lica regulisanje posebnim propisima.
Pravno lice је samostalan subjekat пе samo prema trecim licima nego i
prema ucesnicima. Radnik stupa u radni odnos sa pravnim licem i sa njime
zakljucuje ugovor о radu,34 а ne sa ostalim ucesnicima (radnicima).
Od principa imovinske razdvojenosti i samostalnosti pravnih 1::са od njihovih osnivaca i
ucesnika u nekim slueajevima postoje zakonoщ odredeni izuzeci. Tako, Clan ortaCkog drиStva
koje је insolventno odgovara za obaveze drustva i celokupnom svojom imovinom solidarno i
neograniceno, а na takav nacin odgovara i komplementar и komanditnom drustvu (Clan 53.
stav 3. i clan 91. stav 2. ZPD-a).
4. Funkcija pravnog Нса
Organizacijom koja ima status pravnog lica ljudi postL.� ciljeve koje ne mogu ostvariti
ili Ьi teze ostvarili pojedinacno ili u skupinama koje nemaju t'o svojstvo. ZЬog toga se medu
vaznij e funkcije pravnog lica mogu uvrstiti: potpunije osr1areџje trajnijeg postavljenog cilja,
pogodnije obavljanje pravnog prometa i veca zastita poverilac. !.
Za ostvarenje odredenih ciljeva pojedincu i grupama ljudi cesto nedostaje snage, vreme­
na, imovine, znanja i sposobnosti ili se oni lakSe mogu ostvariti preko organizacije koja ima
status pravnog lica. ImoVina pravnog lica је evrsce vezana za postavljeni cilj i na nju presud­
no ne mogu uticati osnivaci i ucesnici. Osim toga, prnvno lice se, ро pravilu, osniva da traje
neodredeno vreme, decenijama i stotinama godina. Ono nad.Zivljuje fiziCka lica bez obzira na
odredene promene ucesnika.
Sva fizicka lica koja su ucesnici pravnog lica cine celinu. Prav,"'_O lice је imalac prava i
obaveza bez obzira na njegovu velicinu (Ьrој clanova pravno� lica ро pravilu nije ogranicen), а
ne svaki njegov ucesnik. U pravnom prщnetu se pojavljujэ pravno lice, t ne svaki njegov clan
pojedinacno, sto ubrzava zakljucenje, ispunjenje i izvrsenje pravnih poslova.
Pravno lice, najcesce, ima vecu imovinu sa kojorn, ро pravilu, od30,vara neograniceno,
zbog cega је pouzdaniji duznik od fizickog lica. Insol,_rentno pravno ћ.г'sе onemogueava da
preduzima pravne poslove putem ustanove steeaja. Osnivaci i ucesm,ci ne odgovaraju za oba­
veze pravnog lica svojom imovinom nego samo onom iгюvinskom masom koju su uneli u to
lice. U odredenim slucajevima, kod drustava lica (ortaб,кog drustva i komanditnog drustva),
sigumost poverilaca da se naplate је ројаеаnэ: obavezom ..isnivaea, odnosno ucesnika da za
obaveze drustva supsidijarno odgovaraju i svojom sopstvenom imovinom.

Podele pravnih lica


5.
Uopste. Pravna lica se mogu podeliti ро nekoЏko kriterijuma. U skla­
du sa podelom celokupnog prava na privatno i javno, pravna lica se mogu
podeliti na javna i privatna.

34 Clan 30. Zakona о radu.


PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
36
.
S obzirom na pravnu pr1rodu pra�a }'с I а se danas mogu razvrstati
na: 1) udruzenja; i 2) ustanoy�. pozit ovad pravno
to i�:З:���tanvstv j nauci, korisce�
и
UID:�
ce i o n a ). Zaduzblne, P��ma роdећ
na tada vaze
је i naziv zavod (oslonjenavaju ovne zajedшcke pra
anove imaju osnost
se u ustanove.;е usu tsvom vne
ko;u smo prihvatili,

uvrst ove .
uz"Ь'ша nema Clanvno cilj
uje'ka (
sastavu, а var.sn1 eve koje је
оsоЬше. Као ustanova zadjedno
• •
i
d�go pr� 11?е�del uje u interesu kon pra
ро ·1 VIu,
unapred odredio osnivac. interesuiosшva
1
ZЬog toga se zanema­
to је op�ti interes), ne u
а ca 1 uc n: pr.avno lica itd
� a) i svi ovi oЪlici
ruju manje razlike izme�u ustan?va uopste,. za�uz ша fon!acija (f�ndov
I

smatraju ustanovama u sirem s�slu. .. .


S obzirom na vezu koJa postoJI izmed : u с.lю:юvа рravno9 Нса (ako prav-
.t1 korporaci . а ili
v

по lice ima clanove u svom sasta�) pr�vno l�ce Ш?Z�v : ь Ј


licno udruzenje, а prema broju osn1vacaJ.ed�oclano 1 :;.seclano pravno lice. �
Ako је kriterijum podele cilj koji pravna Iica zele po�tic1, t�da se mogu de�i .
ti na profitna ili neprofitna, dok se s obzirom na 0Ы1k svoJ1ne mogu uvrstiti
u jednosvojinska ili mesovita. . .
5.2. Pravna lica javnog i privatnog �rav�. Pravna ћса se mogu
podeliti na pravna lica javnog prava i pravna li�a pr1v��og pra':a. <?va po­
dela proistice iz podele celokupnog prava na pпvatn� I J�vn? , koJa �1 d�nas
nije jasno uspostavljena. Razlikovanje i�edu pravn1h ћса 3avno� 1 pr1vat­
nog prava zasniva se prvenstveno na cil3u zbog koga Ј. е pravno ћ�е ?sno­
vano. U skladu sa tim merilom, pravna lica javnog prava ostvaruJu Javne
ciljeve i interese, dok privatna pravna lica sprovode privatne ciljeve i inte­
rese. Pravna lica javnog prava osniva i finansira, drzava ili jedinica lokalne
samouprave, sredstvima iz drzavnog budzeta, odnosno budzeta jedinice
lokalne samouprave i na njih, neretko prenosi i javna ovlascenja (drzavne
zdravstvene ustanove, drzavni fakulteti, drzavne skole itd.) . Drzava ilijedinica
lokalne samouprave u celini i1i delimicno upravlja pravnim licima javnog prava odnosno vrsi
nadzor nad njima. Pravna javnog prava su, u skladu sa navedenim merilima, drzava, je­
dinice lokalne samoupraveНса i uprave, ustanove koje dobljaju sredstva iz javnog budzeta, javna
p�eduzeca it�. Pojedin� pravn
1li grupnog шteresa alt moraJu.a lica
os t
priya�o� pray� osnivaj� se radi o�tv�enja pojedinacnog
vanv
privatni fakulteti, privatne sko1e, privatneatizdrav
1ste c1l]eve kao 1 pravna ћса Javnog prava (npr:
stvene ustanove).
Pravna lica koja se ne mogu svrstati u pravna lica javnog prava
predstavljaju ni pravna lica sa mesovitim kapitalom) jesu pra (а ne
vatnog prava npr: privredna drustva, banke, osiguravajuca vna lica pri­
ne ustanove, udruzenja gradana itd. drustva' privat-
5.3 . Pojam udru.zenja i ustan
denog �roja fiz�ckih lica - clan va koji a.gaUd
ov ruzenje је organizacija odre­
dozvo}Jeno� CilJ. a. �zm��U udruz� . ci�e, ?Snovana radi postizanj а
en Ja ka o сећ
�OVa postOJI. nar?c"1ta ћcnop�avna v za �, ро prnеav1ilu pojedinih njegovih cla­
clanova pra':1o ћсе ne nasta e. Udru�zenJe , bez odredenog broja

mu postave cla�o�. . ClanoVI udruzenja de luj e u skladu sa ciljevima koje
odluku da udruzenJe prestane postojati taj cilj mogu promeniti ili doneti
L!�tanov� је, za ra��iku od udruzenj .
po�tOJ I nezaVIsno о� nJ1h. Ona nema a, manje vezana za fizicka licva i
si:i1k� (z�p?slene) koJ1. ostvaruju cilj ko clanove u svom sastavu n�go '!ce
n1 ucesn1c1 ne mogu svojom voljom ji je postavio osnivac. Al'
_

v
uticati na promenu cilj a il� ��
�:::i��
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO 37
ustanove. Ustanova deluje u interesu korisnika.зs Postavljene ciljeve uce­
snici ustanove ostvaruju iz imovine koja је za to nepovratno namenjena, а
suprotno tome ucesnici udruzenja postizu individualne ciljeve koristeci se
imovinom udruzenja.
/
5 .4 . Ustanove. Ustanove se mogu podeliti na zaduzblne i druge
ustanove.
ZadиZblne i fondacije. ZaduzЬina је pravno lice bez clanova koje
је osnovano radi dobrocinog ostvarivanja opstekorisnog cilja koji nUe za­
branjen prinudnim propisima. ZaduzЬine se mogu podeliti na zaduZЬine u
uzem smislu i fondacije - kao zaduzЬine u sirem smislu. Zakon о zadиZЬina­
ma i fondacijama - ZZF,36 propisuje daje zaduzЬina pravno lice bez clanova
kojem је osnivac namenio odredenu imovinu (osnovna imovina) tadi dobro­
cinog ostvarivanja opstekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja
koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. Fondacija је, takode, pravno lice
bez clanova. Ali, dok se zaduzЬina moze osnovati i radi ostvarenja privatnog
interesa, fondacija se ne moze osnovati radi ostvarivanja privatnog interesa.
Zakon, osim toga, nije kao nuznu pretpostavku za osnivanje fonda�ije propi­
sao postojanje osnovne imovine, kao kod zadU.ZЬine (clan 2. ZSF-a).
Ciljevi" zadиZЬine i fondacije. Za osnivanje zadиZЬine neophodna је
imovina namenjena za ostvarivanje opstekorisnog cilja ili privatnog inte­
resa. Fondacija nema imovinu ali se osniva radi dobrocinog ostvarivanja
opstekorisnog cilja.
OstvarivanJe opstekorisnog cilja, prema odredbama Clana 3. stav 1. ZZF-a jesu aktiv­
nosti usmerene na: 1) promovisanje i zastitu ljudskih" gradanskih i manjinskih prava; 2) ro­
movisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i medunarodnog razumevanja; 3)
"odrZivi razvoj, regionalni razvoj; 4) ravnopravnost polova, unapredenje socijalne .i zdrav­
stvene zastite; 5) promovisanje i unapredenje kulture ijavnog informisanja; 6) promovisanje
osoba s invaliditetom, brigu о deci i mladima, pomoc starima; 8) za8titu Zivotne sredine, bor­
i popularizacija nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta; 7) unapredenje polozaja
bu protiv korupcije, za8titu potrosaea, zaStitu Zivotinja; 9) humanitame i druge aktivnosti
kojima zaduzblne i fondacije ostvaruju opstekorisne ciljeve odnosno interese.
Osnivanje zadиZЬine i fondacije. Registraci}a. Zaduzblnu i fondaciju
mogu osnovati jedno ili vise poslovno sposobnih domacih ili stranih fizickih
ili pravnih lica na neodredeno vreme ili odredeno vreme. Osnivaju se: 1) ak­
tom о osnivanju osnivaea; 2) ugovorom osnivaca; 3) testamentom ostavioca
(clan 10 . ZZF-a). Akt о osnivanju i ugovor osnivaea moraju Ьiti и pisanoj formi, sadrZavati
podatke iz clana 11. ZZF-a i overeni. ZadиZЬina se moze osnovati i testamentom u Ьilo kojoj
formi koja је predidena ZON-om.- Stvari i prava koje је testator zave8tao и korist zaduzЪine,
osnovane radi ostvarivanja opstekorisnog cilja Ш fondacUe, ne Cine zaostavstinu i ne ulaze и
vrednost zaostawtine na osnovu koje se izracunava nuzni deo, osim ako је ostavilac odredio
drugacije (clan 13. ZZF-a). Ро pravilu, ostavilac testamentom odreduje i izvrsioca testamenta, а
ako to nije ucinio izvrsioca testamenta odredice sud nadlezan za vodenje ostavinskog postupka.
ZaduzЪina i fondacija osnivaju se na neodredeno ili odredeno vreme.
Na odredeno vreme osniva se zaduzЬina i fondacija ako је: 1) odreden rok
do kada traje; 2) predviden dogadaj cijim nastupanjem r:restaje; ili 3) ро-·
stizanjem odredenog cilja. Kada u osnivackom aktu пiје navedeno па koje
" .. ·

3s Stankovic О., Vodinelic V., Uvod и gradansko pravo, Nomos, Beograd 2004, str. 81.
36 "Sluzbeni glasnik SRS", broj 88/10.
� .
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
38
su za d uz" Ь '
ina · 1on
1 & dа ciJ' a osnovane na neo­
se vreme osniva, smatra se9. ZZF-a).da
dredeno vreme (vidi clan za os . vanJe. zaduz"
!11
Najmanja vrednost osars �o dn
novn� imo�ne ne osti, о red Jem �u�su N�=
op e
Ыnе је 30,000 evra u din osn koJ pr?tivvredn ovn р � vш� a moze biti. manJa
a 1;no
lezno za kulturu Сo�nos?�
Srblje,sana dan dnoivasag n3a . I�z�tn o, osn
rodnegbanke l 1starstvo nad
za kul�) . O �redbe naзm
ako se tim pretho asi mш anJOJ
od ovo iznosa, leza n 0
Aut onom ne pok rajin e Vojvodin e nad
organ uprave
cija је imovina nacюnaћzov�na. .
vrednosti osnovne imovine ne vэ.Ze zaduZЬine
za
1so m u �e g1 -
Zaduzb lna ili fon dac ija sticu svo jstv o pra vno g lica � ek u 1?
star na osnovu prijave za upis. Za vodenje registra ovla�cena Је Agenc1J a �а
privredne registre, kao povereni posao.ije. lmovz.na. NaJ.VISl . . op�...,t1. ak! zaJ Z­ ...,
Organizacija ·zadиZblne ifondac . odbor, аћ osi;i1vacki �
Ьine i fond acije jeste statu t. Stat ut don osi upra vn1 .�
aktom moze Ьiti i drugacije propisano (clana.33. ZZF-a). Obavezn1 sastOJCl
statuta propisani su clanom 34. stav 1. ZZF- Orgainidrugi zaduzblne su upravni -
odbor i upravnik, ali se statutom mogu predvideti na.organ i.
Imovinu zaduzblne cini osnovna i druga imovi Fonda cija nije
obavezna da ima osnovnu imovinu. Zaduzblne i fondacije mogu sticati
prihode neposrednim obavljanjem privredne delatnosti pod uslovima iz
clana 45. ZZF-a. za
mora se iskljucivo koristiti ostvarivanje ciljeva koji
Imovina zaduzЪine i fondacije
su utvrdeni aktom о osnivanju i statutom. Osnovna imovina zaduzblne ne sme smanjiti izbor
najmanje vrednosti osnovne imovine (Clan 47. ZZF-a) .
Prestanak zadиZblne ifondacije. Zaduzblna i fondacija gube svojstvo
pra�og lica brisanjem iz Re�s�a i to: 1) ako је nadlezni organ, ili osnivac
(ako Је tako predVIdeno osn1vackim aktom ili statutom) doneo odluku о
presta11:ku �jihovog rada; 2) а�о је nad njima okoncan stecajni postupak;
3) ako im Је. o�u�� �,g,�<?dQbr�nJe za delovan��; 4) ako је izvrsena statusna
pro��n� koJa �щ_а� �osle� cu presta!1� nJiho�og rada; 5) ako је pravno­
snazn�m �to111 ·�tvfd.�na n1��t�vo_st resenJa о p1su zaduzbl ili fondacije
u .Reg1st� ! �) u drugim slucaJevima odreden1;11m osnivackimneaktom ili sta­
tu�om (vid1 cl. 51-55. ZZF-a).
' �s� �st�ov�. U n�em P;1'�vnom zivotu veci znacaj imaju dru е
usц.iцqye :r;pr· drza�1 muzeJI, arh1vi, kinoteke, drzavne radioteleviziЈ·s�e
u�fв:nove, skole (predskolske, osnovne i srednje), drzavni instituti' drzavne v
bibћoteke, zdravstvene ustanove fakulteti itd
Prema odredbama Clana 22. Zakon� kulturiЗ7 �:i�ov�1k
·
. 0 l!Ure, sпnslu tGg. zakona,
.

Ј�е pravno lice osnovano radi obavlj anja kulturntr


e Ь а os OJOrn .se obezbedu1e ostva-
и

nvan1e prava gradana, odnosno zadovoljavan·e


an� kad 1 �stv�vanje drugog
z��nom utvrdenog interesa u oЫasti kultur� fako� � ���rn��
ra vrse Ustanove zastite : to . 1) avod zastitu
О bnrna propisuje da
spomenika kulture · 2)
Zщ,titu kuJturnih doba
muzej; З) arhiv; 4) kinoteka · i 5) ЫЫioteka ko.1 oba. � �а
vlзa ZaStitu stare I. retke knjige (tada im
polozaj ustanove zastite u�dene tim zakono . �) a
. �akon. о o�novama sistema obrazovanja i vaspi an aз�- 11rop . sao .
� .
vanJa I vasp1tan1a obav1jaju: 1) u predskolskom . � 1 Ј� da delatnost obrazo­
vasp1 anJu 1 vbrazovanзu - predsk
olska usta-
:; "SlиZbeni glasnik RS", broj 72;09.
"Slu�ben� glasn�k RS", broj 71194.
39 "Slu�beш glasшk RS", broj 72109.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO 39
nova; 2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna skola i druge osnovne skole; i З) u
srednjem obrazovanju i vaspitanju - odgovarajuca srednja skola. Navedene ustanove moze
da osnuje RepuЫika SrЬija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugo prav­
no ili fizicko Jice (cl. 27 i 28. Zakona) .
.Zakon о zdravstvenoj zastiti4° propisuje da zdarvstvenu sluzbu и RepuЫici cine zdrav­
stvene ustanove (i drugi oЫici zdravstvene sluzbe kao i zdravstveni radnici odnosno sarad­
nici) koje moze osnovati RepuЫika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno i1i

ca (opsta i specijalna); 4) zavod; 5) zavod zajavno zdravlje; 6) kJinika; 7) institut; 8) kJinicko­


fizicko lice. Zdravstvena ustanova moze se osnovati kao: 1) dom zdravlja; 2) apoteka; 3) bolni­

bolnicki centar; i 9) k1inicki centar (Cl. 6 i 46. Zakona).


Vecina navedenih i ostalih ustanova stice prihode naplatom pretplate, ulaznica, tros­
kova ishrane, participacija itd. Suprotno tome, zaduzЬina i fondacija osnivaju se radi po­
maganja stvaralastva i ostvarivanja humanitarnih i drugih druStvenokorisnih ciljeva i svoje
usluge, ро pravilu, ne naplacuju. Ako one naplacuju svoje usluge, cena usluge је mnogo
manja od trzisne cene.
5.5. UdruZenja (universitas personarum). UdrиZenje је oЫik do­
brovoljnog povezivanja vise fizickih ili pravnih lica radi ostvarivanja zajed­
nickog ili opsteg interesa ili cilja. Delatnost i cilj udruZenja odreduju sami
clanovi. Oni mogu promeniti delatnost i cilj uЦruzenja ali i odrediti da ono
prestane sa radom. Iako udruzenje ima svoju imovinu, njeno vaZnije obelez­
je је skup odredenih lica - Clanova. Imovina udruzenjaje pravno razdvojena
od imovine clanova, mada slиZi ili clanovima udrиZenja ili ciljevima udruze­
nja. Udruzenje је samostalni pravni subjekt (i u slueaju kad zakon priznaje
da odreden skup ljudi moze preduzimati pravne poslove i bez upisa u regi­
star) i ne predstavlja zЬir pravnih sposobnosti njenih clanova. Shodno tome,
clan udruzenja moze stupiti u gradanskopravni odnos sa svojim udruZenjem.
Udruzenja se mogu razvrstati na udruzenja u sirem smislu i udruzenja
u uzem smislu.
. Udruzenje u sirem smislu. Udruzenje u sirem smislu је organizacija
odredenog broja fizickih lica - clanova koji ga cine, osnovana radi posti­
zanja dozvoljenog cilja. Osnovna svrha ovog udruzenja nije sticanje doЬiti,
nego unapredenje ili ostvarivanje nekog zajednickog ili opsteg interesa ili
cilja - clan 2. Zakona о udruzenjima - ZU41 • Izmedu udruzenja kao celine i
pojedinih njegovih clanova postoji narocita licnopravna veza i, ро pravilu,
bez odredenog broja clanova pravno lice ne nastaje.
Udruzenje u sirem smislu mogu osnovati najmanje tri fizicka ili prav­
na lica. ·Najmanje jedan od tri osnivaca mora imati preЫvaliste odnosno.
sediste na teritoriji RepuЬlike SrЬije. Osnivaci udruzenja, prema tome,
mogu Ыti samo tri fizicka lica, samo tri pravna lica ili tri fizicka i pravna
lica. Udruzenje nastaje (osniva se) kad osnivacka skupstina donese osni­
vacki akt, statut udruzenja i odluku о izboru lica ovlascenih za zastupanje .
(clan 10 . stav 1. i clan 11. ZU).
Udruzenje ne mora Ьiti upisano и registar da Ы obavljalo delatnost
radi koga је nastalo. Ako su na osnivackoj skupstini najmanje tri osnivaca
usvojila osnivacki akt, statut i donela odluku о izboru lica ovlascenih za
zastupanje, nastaje udruzenje.

40 "Sluzbeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 - drugi zakon, br.88/10 i 99/10.
41 "Sluzbeni glasnik RS" broj 51/09.
JE PRЛVOSUDNOG ISPIТA
PRIRUtNIK ZA PO LAGAN
40
v•
х .
.
.
svi clanoviv udru.-
1·u zenj a Је sk up ::>ti na k OJU . c1n e
Obavezni 01·gan ud ilj e� m a ko Je m u postave с1a?oVJ.
e и skla? u sa �
Zenja. UdroZenje deluj , no g ћс� samo u�iso�
posao ( cl . 4 1
nj a, mo ze stec1 sv � Jstvo pr av
Udruzenje, posle osniva ed ne reg 1stre ka o po ve reш
u Registar vodi Agencij a za privr
26. ZU) .
mo ze da stice od �
"}anari· na, dОЬГОV?i�-·
Udruzenje ima im ov inu ko ju t�, �IVJ­
nih priloga (poklona), uЬiranjem civilnvlj ih plodova (pr1�od od kama
lJene selatnost1 (clan
dendi, od kapitala, zakupnina), ali oba anjem dozvo
36. ZU).
uze m s
.
1slu . pravn� lic. �,
Je
Udrmenje u uzem smislu. Udruzenj e u �
osnovano radi ostvarenja ciljeva koje mu postav e cla nov i. Status udruzenJa
javna
u uzem smislu imaju: privredna drustva, zadruge, zadruzni savezi,
preduzeca, banke, \'oliticke stranke42 itd. edna drustva. Privredno drustvo moze
Najznacajnija udruzenja u uzem smislu su privr
vo, druStvo sa ograniceno m
imati sledece pravne forme: ortacko drustvo, komanditn. o drust
odgovornoscu i akcionarsko druStvo (vidi cl. 2-9. ZPD-a)
a kao akcionarsko drus-
Drustvo· za osiguranje је, takode, privredni subjekt koji se osniv
tvo Ш drustvo za uzajamno osiguranje (clan 3. Zakon о osiguranju - ZOS-a,43)
.
osnovana
Politicka stranka је organizacija gradana slobodno i dobrovoljno udruzenih
e volje gradan a i uce­
radi ostvarivanja politiCkih ciljeva demokratskim oЫikovanjem politick
s.ca na izborima (clan 2. Zakona о politiCkim strankama - ZOPS-a Опа stice
. status pravno g
lica. ��om upisa u Registar politiCkih stranaka - i od tog trenutka moze poceti sa radom.
Politicku str�u �ogu osnovati najmanje 10.ООО (а stranku naciona1ne manjine najmanje
1000) punoletшh 1 poslovno sposobnih drZavljana RepuЫike SrЬije (Cl. 5 - 10. ZOPS-a ).
Upis u Registar se vrsi na osnovu prijave. Registar vodi ministarstvo
:1-a�ezno �а posl?':: uprave (clan 22. ZOPS-a) koje је duzno da donese re­
se1;1Je о up1su �?liticke stranke u Registar и roku od 30 dana od dana pre­
daJe uredne pnJave za upis.
1. �·�· �orporacije i lien� udruienja. Korporacija је organizacija fizickih i1i pravnih
�са � n1su medusobno, а !11 s� udruzenjem cvrsto 1icno vezana, sto se odreduje osnivac­
ak�... drus9�о-osruva vise 1ica ", '
о

(npr. clan 139. ZPD-a za druStvo sa ogranicenom od


o<Џuko� о osruvanJ� ako drustvo osniva jedno lice i1i ugovorom osnivanju
.
lica i1i njegov? 1��';��ci�
�� �e�fa5������ ������::=�� ��;Ј.� s�!.,���cianova
· ne menJa se identitet
korporacije.
· · ·
Licno udruzenje (udruzenje s obzirom 'stv .}'1c" �r: - .ш�1� pe�sonae) odlikuje
se evrstom licnom vezom izmedu clanova :: �� : 1Jh
d s ьn ' zekJ� I nJegoy1h. clanova. Lic­
no udru�enje nastaje na osnovu ugovora (saglasnosti) . s l��а . ОЈа ga OSШVaJU . Ugovorom
se uredUJU pravni odnosi izmedu clan v
novi drustva. Za donosenje punovafu � �di k
ravo n� щ�ravlJaПJe u.druzenjem imaju svi c1a­
u е udrudenJa, Р? prayilu,. neol?hodna је jedno­
glasn_?St:44 Svaki clan licnog udruzenja solid no о govara i svoJom
zen�a (Cl. 93 . ZPD-a). Karilier licnih u
� � . imovшo!ll z� obaveze
u en3a, prema оdredbama ZPD-a 1maJu ortacko
"
druStvo 1 kornanditno drustVo. . .
5.7. �iseclana ijednoCJ.ana udruZen' y·v С1 anovud�zen3
.
.
... �:i;
1sec e mogu osnovati najma-
nJe dva osшvaea, izuzev kada је zakonom odre
. о ...
da u .druz enJe moz e nastati samo kada ima
:J;���'l!' �
odredeni, veci broj clanova Tako ud s e ( z ev politi�h st�anaka, sindikata ,
u�zenj� o�nov�na radi sti�anja doblti s ��
u ruzenJa, crkav� 1 verskih zajednica i dru
gih udruzenJa koJa su uredena posebnim zakonom -
. ) mogu osnovati najmanje tri osnivac
a;45

42 V'd1' 1.; . 1 i 2. Zakona politickim stranka:; ZPD ("Sluzbeщ glasnik RS"


х1 .
43 "Sluz
I; о
beni glasnik RS" br. 55/04 70/0
_
v •

, broj 36/09).
:4 О odlucivanju ortackom drus� vid;�l �0l ,
о
, 05 85/05, 101/07, 63/09 i 107
0�. Z�D
/09.
s а
Clan 10. stav 1, u vezi sa clanom 2 Zako
· �a o u-d1ruze nJ1m-a.
a.
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO 41

omladinsku zadrugu najmanje 100 omladinaca, stedno-kreditnu zadrugu najmanje 50 grada­


пa itd.46 Danas su znacajnija viseclana od jednoClanih udruzenja.
Jednoclano ud1·uzenje se sastoji od jednog clana koji је jedini imalac prava i obaveza
drustva. Drustvo s ogranicenom odgovornoscu i akcionarsko drustvo moze osnovati i samo
jedan osnivac (cl. 139. i 245. ZPD-a). Pojedina udruzenja, medutim, s obzirom па njihovu
prirodu, ne moze osnovati jedan osnivac npr. komanditno drustvo (koje mora imati najmanje
dva clana od kojih је jedan komplemantar а drugi komanditor - Clan 125. ZPD-a), ortacko
drustvo (c1an 93. ZPD-a ) ili zad111ga. Jednoc1ano udruzenje moze Ьiti i drustvo s ogranice-
11om odgovornoscu.47
5.8. Profitna i neprofitna pravna lica. Profitno pravno lice obav­
lja delatnost radi sticanja doblti (profita). Delatnost pravnog lica se moze
ispoljavati u proizvodnji i prometu robe i vrsenju usluga na trzistu, u osi­
guranju, bankarskim poslovima ali i u neprivrednim delatnostima (kulturi,
obrazovanju, zdravstvenoj zastiti, fizickoj kulturi) kao sto su: privatni mu­
zeji, privatne skole, privatni fakulteti, privatne bolnice, privatne sportske
skole itd.) ako se ona pr\тenstveno obavlja sa ciljem sticanja doЬiti.
Neprofitno pravno lice prvenstveno obavlja delatnost radi postizanja nekih drugih cilje­
va, а ne doЬiti. Tako su neprofitna pravna lica: ddavne z.dravstvene ustanove (domovi zdrav­
lja, bolnice, instituti, klinicki centar), ddavna radio i televizija, dгZavni muzeji, dгZavni uni­
"
verziteti itd. 1 u oЫasti privrednih de}atnosti mogu se osnovati neprofitna pravna Нса. Tako
\
\
se mogu osnovati zadruge koje nemaju za cilj ostvarivanje doblti za svoje clanove kao sto su:
stambene, stedno-kreditne i potrosacke zadruge.48
5.9. Pravna Iica sajednim ili vise oЫika svojine. Najznacajniji
deo imovine pravnog lica cini pravo svojine. Ona se moze pojaviti u raznim
oЫicima. Svojina moze Ьiti privatna, zadruzna, javna i drzavna. Каdа su
sve stvari pravnog lica (zgrade, zemljiste, masine i alati, sirovine, proizvo­
di itd.) u privatnoj ili zadruznoj ili javnoj ili drzavnoj svojini, pravno lice
ima jedan oЫik svojine (jednosvojinsko pravno lice). Ukoliko na stvarima
pravnog lica postoje najmanje dva razlicita titulara (npr. privatno i drzav­
no pravno lice), pravno lice ima vise oЫika svojine zbog cega se u teoriji
oznacava i kao mesovito ili visesvojinsko.
6. Osnovna obelezja pravnog lica
Organizacija ima svojstvo pravnog lica samo ako ima sledeca osnovna
obelezja: 1. da је uredena pravilima; 2. da ima organe; 3. da tezi ostvare­
nju dozvoljenog cilja; 4. da ima imovinu; 5. da se moze identifikovati u
pravnom prometu (da ima naziv, drzavljanstvo i sediste) i 6. da je postala
subjekt prava i stekla pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost.
Pravno lice је uredeno pravilima. Pravno lice moze nastati samo
na osnovu prethodno usvojenog osnivackog akta ( odluke о osnivanju,49
ugovora о osnivanjus0 ili akta nadleznog organa, odnosno jedinice lokalne
samouprave i statuta ako је to propisima odredeno). Tim aktima se odre­
duju naziv, sediste i organi pravnog lica, njegova delatnost, zastupanje,

46 Clan 20. stav 2, cl. 27 i 2. Zakona о zadrugama.


47 Clan 139· ZPD-a.
48 Clan 3. Zakona о zadrugama.
49 Clan 11. Zakona о udruzenjima ("Sluzbeni list RS", broj 51/09).
so Ako postoje dva Ш vise osnivaca.
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRlRUCNIK ZA РOLAGANJE ·
42
og
.
l�ca P.resta nak itd . Ak o pravno 1ice ne m a
nacin promene oЫika pra vn �
statut , ovi odn osi se regulisu osn iv kim �to�
� pra og lic a su fizicka lica cij e
Pravno lice im a . organe.. rgan1 .
о lice Nekada је samo je d­
direktn o pro 1zvode ·de3 s o za p
izja
no
ve vol
fiziCko
je
lice organ pra vn°& 1
�ca
.,,
�1 �е се
,.a v
. ��:П
po. jav
. ljuje veci broj fizickih
N e oguce da pravno lice
lica, sto zavisi od njegove velic1ne i .s�ozen?.,,sti. a �
na drugi nacin pre�uzi�a pravn� �ћ fakticke
lica - organa. Ako Је d1rektor.pr1vrednog d�stv�
;а � �
n e sim preko fizickih
i e i za racun drus�
bavezalo. se је. dru.stvo
tva zakljucio ugovor о gradenJu nekе gradevine,
'

svo�om 11�10�no�
а ne direktor kao organ drustva. Direktor ne ?dgova�a
za obaveze drustva i ne moze Ьiti osnovano ћсnо tuzen b
z og ne1zvrse ЦJa
obaveza drustva. . v .
Prav no lice se �oz � os�o v�ti sa��
Ostvarenje dozvoljenog cilja.
radi postizanja dozvoljenog cilja (obavljanja delatno�ti rad1 stic!nJa dob1t1 ·

ili ostvarenja opste - korisnih ciljeva - npr. pomaganJ� sn:.ar�lastv�1.ostva­


renja drugih humanitarnih ciljeva). Cilj koji pravno ћсе ze1I postic1 m�ra
Ьiti naveden u osnivackom aktu, odnosno statutu. Za o�reden a.pra"VI?-a ћс,�
ciljevi su odredeni zakonom.s1 Ne moze se registrovati u Re�stru i s�ec1
svojstvo pravnog lica ona organizacija ciji su ciljevi usmeren1 na nas1ln.o
rusenje pravnog poretka, narusavanje teritorijalne celokupnosti RepuЫ1-
ke Srbije, krsenje zajemcenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje
i podsticanje neravnopravnosti, mrznje i netrpeljivosti zasnovane na ra­
snoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu,
rodu, fizickim, psihickim "ili drugim karakteristikama i sposobnostimas2
Ako Registrator oceni, posle podnesene prijave za upis udruzenja, da su ci­
ljevi udruzenja u suprotnosti_sa navedenim odredbama (clan 3. stav 2 . ZU),
zakljuckom prekida postupak upisa u Registar i Ustavnom sudu podnosi
predlog za zabranu rada udruzenja (clan 31. stav 1. ZU).
. �adaje po9-ne�ena prij�va �� osnivanj� zaduZ� fo!ldacije, ciji ciljevi nisu dozvolje-
ш� �egJstrator rese�Jem odb1Ja pr1Javu za up1s, а ukolikoe ili
mm1�tar�o �adlezn<;> z�ku!turu (o�osn? organ AP_Yojdeluзu vodine
suprotno utvrdenim ciljevima
an za ku]turu) ро sluz­
benoJ duznosti donos1 resenJe о oduz1manJu odobrenJa za delovan�dlez
ЦJe (vidi clan 27. stav 1. tacka
з. i ёl?11 52. ZZF-a)б-4. Pravno lice ima imoyinu. P�av
no lice moze nastati samo
�о ima od�edenu imovi?u koja je}1amenje�a ostvarivanju
postavljenih ci­
lJeva. Imovin� pravnog lica �е moze. sasto1ati od stvarnih
prava (prvenstve­
no pra_,�a sv?Jl?e na ��radama, zemljistu, sirovin
ama); oЬligacionih prava
(po�!az1van1a iz harti]a od vrednosti) ; int�lektua
lne svojine (industrij ske
�vo11�e - npr: prava na patent, pravo na uzo
rak, model, zig, znak kvalit·eta
itd.) i autorskog prava. : . ·
·
n
tom cfif:i��iko :J"�1:faa;��:C��j�o�eei'6� a o�redenog pravnog li� mqra biti srazmerna
si зо.ооо evra 'u dinarskoj protivvrednosti p �:�eophodne za osшvanje zaduzblne. izno­
osniv�nja (cl�n 12. stav 2.ZZF-a); drustva s ogranic�����sugovNaro��e Ъа�kе S:pije na �an
ra, os1m ako Је posebnim zakonom predviden veci . os orno u. naзmanJ� 100 dюа"
snovn
obavljaju odredene delatnosti (clan 145 ZPD-a)· ak���narspk �gt kap1tal�. za··dfustva koja
·
о dru� vo· mora· щiati mi
' " . . . ;
/ nimaln:i
.
.

51
. ;-. .: . :· . . � ... .
. . .,.
.

Vidi Ban 3. ZZF-a. ·.


·. ·
..

',
. .
.

х1ап 3. stav 2. Zakona о udniZen


52 V'd" . . . · : '.'
.

· 1 1 1,,;
jima. · ·
"
·:··
PROF. DR П,IЈА BABIC UVOD U GRADANSKO PRAУО I SТVARNO PRAVO
43

osnovni kapital и visini od 3 .000.000,00 dinara, osim ako posebnim zakonom nije predviden
veci izпos itd. .
Pravno lice svojom-imovinom odgovara za preuzete obaveze, а ne imo­
'

vinom osnivaca ili clanova. Ako је imovina utrose'na, pravno lice prestaje
sa radom ili menja pravnu formu. Za prestanak pravnog lica nije neop­
hodno da опо uopste nema imovine nego imovine u iznosu potrebnom za
ostvarenje postavljenih ciljeva. Shodno tome, privredno drustvo prestaj�
ako se osnovni kapital smanji ispod minimalnog iznosa ili ako su ostvarene
pretpostavke za stecaj.sз
·

Identifikovanj.e pravnog lica. Identitet pravnog lica odreduju


ime, drzavljanstvo i sediste pravnog lica.
Ime. Ime pravnog lica је naziv pod kojim ona deluju i na osnovu koga
se razlikuju od drugih pravnih lica, narocito ako su iste vrste. 54 Privredni subjek­
ti imaju poslovno ime (posfovno ime је naziv pod kojim privredno drustvo posluje i ucestvuje
u pravnom prometu - clan 22. stav 1. ZPD-a). Na osnovu imena slicna pravna lica se razlikuju
medusobno i vrsi njihova klasifikacija. Iz imena pravnog lica utvrduje se, naime, �а 1i ono pred­
stavlja ustanovu ili udruZenje, а u okviru te podele da li' је tq- npr. privredno druStvo, kojom
delatnoscu se bavi i kakva је njegova odgovornost (npr. ortacko druStvo, komanditno druStvo,
drustvo s ogranicenom odgovornoscu - u oЫasti ugostiteljstva ili trgovine itd.). OsnivaCki akt
pravnog lica i statut (ako је propisima p·redviden) obavezno sadrZi ime pravnog lica.
Pravno lice је и obavezi da u pravnom prometu koristi ime, ali ima
pravo i da stiti svoje ime. Poslovno ime ili naziv pravnog lica registruju se
и Registru. .
Sediste. Sediste pravnog lica је mesto odakle se upravlja delatnoscu
pravnog lica.ss Sediste pravnog lica mora Ьiti na teritoriji RepuЫike Srblje.
Sediste pravnog lica registruje se и Registru i moze se promeniti odlukom
osnivaca, odnosno -organa odredenog osnivackim aktom.
Sediste pravnog lica predstavlja odlucnu cinjenicu za vise pravnih situacija. Na osnovu
sedista pravnog Нса utvrduje se kojoj - domacoj i1i stranoj drzavi orio pripada. Smatra
se daje ugovor zakljucen u mestu u kome је poverilac imao svoje sediste u trenutku kadje uci­
nio ponudu (clan 31. stav 2. ZOO-a). Каd mesto ispunjenja obaveze nije odredeno а ne moze
se odrediti ni ро svrsi posla, prirodi obaveze Ш ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze VI'si
se u mestu u komc јс duznik u vreme nastanka obaveze imao svoje sediste (clan 319. ZOO-a).
Ako se u ugovoru о prodaji сепа ne mora platiti u easu predaje, placanje se vrsi u sedistu
prodavca (сlап 516. stav 3. ZOO-a).
Opsta mesna nadleznost sudova odreduje se prema sedistu pravnpg lica. Tako је za su­
denje u sporovima proti"v pravnih Нса opste mesno nadlezan sud па cijem se podrucju nalazi
njihovo sediste prema izvestaju Agencije za privredne registre (clan 40. stav 2. ZPP-a). Sedi­
ste tuzenogje cinjenica na osnovu koje se odreduje nadleznost suda i drugih organa u Srblja и
stvarima s medunarodnim elementom, odnosno primena merodavn�g prava56 itd.
Drzavljanstvo. Drzavljanstvo pravnog lica је njegova veza sa drza­
vom. Takva veza (pripadnost odredenoj drzavi) se, ро pravilu, utvrduje na
osnovu sedista pravnog lica, ali i ро drugim kriterijumima (npr. ucescu
st.ranog kapitala). Prema odredbama clana 3. Zakona о koncesijama57 stra-
53 Clan 11. Zakona о stecaju "Sluzbe11i glasnik RS", ьi·ој 104/09 i clan 58. Zakona о udruzenjima.
54 Сlап 11. ZZF-a.
55 Clan 17. Zakona о udruzenjima i clan 19. ZPD-a"
56 Clan 46. stav 1. Zakona о re�avanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odredenim od­
nosima.
57 "SluZЬeni glasnik RS", broj 55/03.
OG IS PITA
RUtNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN
PRJ
44
. . · t stran 0 pravno lic
e sa sedistem u
. avno ћс е и sm1slu tog za kona JeS е
no pr
inostranstvu . . . sva prava kОЈ· а mogи i domaca
. .
ili
gu stica ti
Strana pravna lica ne mo no p �avn?
.
lI�e koJe оЬа�!Ја de ­
ta vk am a (s_tra
mogu pod odredenim pretpos aJa I�nost1, sticat1 pravo svop
n� n a
Sr Ьiji mo ze , po d us lov im a uz
latnost и su im neophodne za obavlJa
nJe te
nepok retno sti ma na ter itoriji Srblje ko je
delatnosti - vidi clan 82а ZOSPO-a).
st pravnog lica
Pravna, poslovna i deliktna sposobno
da i�a �rava i obaveze
7.
Pravna sposobnost. Mogucnost pravnog liC:Э-
ћса �azlik?Je se od pravne
g
је pravna sposobnost. Pravna sposobnost pravn�
h lica, fiz1cka lica su sposobna,
sposobnosti fizickog lica. Za razliku od pravni pr�va (prav? i;a .Iik, па
s obzirom na svoju prirodu, da budu imaoci Iicnih
dr.); bracnih 1 poro­
fiziCki i psihicki integritet, zdravlje, slobodu, ime, cast 1
ov za zakonsko
dicnih prava; naslednih prava ро osnovu srodstva (koje је osn
ade za pre­
nasledivanje); nekih oЬligacionih prava (npr. potraZivanja nakn
ora) .
trpljene psihicke i fiziCke bolove, izdrzavanja na osnovu zakona ili ugov
Pravno lice ne moze Ьiti imalac prava i obaveza koja su vezana za prirodu
fiziCkog lica, zbog cega se njegova pravna sposobnost щоzе oznaciti kao po­
sebna (specijalna), и odnosu na opstu (generalnu) spqsobnost fiziCkih lica.
Ostala gradanska prava i obaveze pravno lice, и nacelu, moze sticati .
� ra�a sposobnost profitnih pravnih Jicaје sira od pravne sposobnosti neprofitnih
prav шh lica.. Nel?rofitno pravno lice moze steci samo ona prava i obaveze koji su zakonom,
akto.m о osi;uyanJu, odnosno staill:tom odredeni kao delatnost radi ostvarenja odredenog do­
zv<?lJenog Cl!Ja: �rofitno pravno llce (npr. privredno drustvo) ima siru pravnu sposobnost,
koJa odreduJe i nJegovu poslovnu sposobnost.
. P��lovna sp�sob�ost. Poslovn� spos?bnost је sposobnost pravnog
�са da lZJ�vama v?lJ� svo�ih organa (fiziCkih lica), koje dejstvuju prema tom
licu, �asmva, n:ienJa i g�1 prava i obaveze - tj. pravne poslove. Organ prav­
no �са s� r�ikuJe �d nJ�govog zastupnika. Zastupnik preduzima sopstvenu
ra!i�u и �те 1 .za racun zastupanog, а radnja ili neradnja organa se smatra
radnJom samog pravnog lica. Poslovna sposobnost pravnog lica је odreden a
. pravnom sposobnoscu pravno� liea. Neprofitno pravno lice moze zakljucivati
ugovo�e и pravn9m рrо�ећ1 l� okviru svoje pravne s osobnosti

pnvredD.o druStvo moze d& z·� kl·u v • u vore �а;Iза �ge po�love prometa robe i

usluga u okviru del�.tnosti naved�nih � ���v�ikom а. .


·

. ravш poslovi zas�pnika privred­


nog druStva izvan dP.latnosti druStva navedеш� u osшv:a&om aktu,
ako se dokafe da trece 1ice znalo ili .
е obavezuJu drustvo osim
moglo znati da su ti poslo-
vi izvan te delatnosti s tim da objavlj1v:j�
је okolnostim a
� ·�i�. sarno ъ��аја
ро se 1 o�oljan dokaz za to.
Deliktna posobnost D sp sobno�t Ј mogucnost pravnog
lica da odgovara za prouzrok�va�� ste�u. ;r�vno l ice�
vara bez krivice - za stetu od о as
odgovomost),, i ро osnovu kri�ce
(:��:k,�11
.. Је sposobno da odg o­
opasne delatnosti ( obj ektivna
· vna odgovo�osч. .
.
.Pravno ћсе odgovara za stetu ko R �ouzro�uJu nJegovi organi, zap o-
slen1 odnosno njegovi ucesnici u raJ �
v
ne pri�atno). �а osnovu krivi�e tih flz� kl_l rz1 sa rado m praVпog lica ( а
c 1h 1са za prouzrokovanu stetu
utvrduje se kr1vica pravnog lice i n·Je
ova
pretpostavke odgovornosti za stetu о� op odgovor��s� za stetu. Takode ,
asne stvar1 ili op as ne delatnos
ti
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO
45
utvrduje se s obzirom na postupanje organa, zaposlenih ili ucesnika u
pravnom licu.

Odelj a k treci
GRADANSKOPRAVNI ODNOS

I. РОЈАМ I SADRZAJ GRADANSKOPRAVNOG ODNOSA


Gradanskopravni odnos jeste odnos izmedu titulara subjektivnog gra­
danskog prava i lica prema kojima su uperena ta ovlascerija, odnosno obave­
znih lica. Zasnivanjem subjektivnog prava stvara se i gradanskopravni odnos
koji obuhvata ovlascenu stranu (ovla5cenika, titulara prava) i lica prema ko­
jima su uperena ovla5cenja titulara subjektivnog prava, odnosno obaveznog
Нса. Tako, vlasnik automobila ima subjektivno stvarno pravo iz koga proisti­
ce ovlascenje drzanja, upotrebe i raspolaganja tom stvari. Тrеса lica su duzna
da se uzddavaju od ponasanja kojim Ьi vlasniku automoЬila Ьilo povredeno
pravo svojine. OЫigacioni odnos (vrsta gradanskopravnog odnosa) nastaje
izmedu poverioca i duznika. Poverilac је ovlascen zahtevati od duznika ispu­
njenje obaveze, а duznik је ·duzan ispuniti је u svemu kako опа glasi. Prava
i obaveze pravnih subjekata u gradanskopravnom odnosu nastaju povodom
objekata, i tџ: stvari, radnji, intelektualnih dobara i dobara licnosti.
Gradanskopravni odnosi se razlikuju ро osnovu nastanka, prema
objektu povodom koga nastaju, s obzirom na broj lica na aktivnoj (ovla5ce­
noj) i pasivnoj (obaveznoj) strani, duzinu itd. Sadrzinu gradanskopravnog
odnosa cine: pravni subjekti i prava i obaveze tih subjek�ta.

П. CINJENICE I GRADANSKOPRAVNI ODNOS .

1.Pojam. Zakon ili druga pravna norma moze postojanje, promenu,


ili prestanak subjektivnog gradanskog prava (odnosa) vezati za postojanje
(nastupanje) nekih cinjenica. Najcesce, sama norma ne moze izazvati nasta­
nak, promenu ili prestanak subjektivnog prava (gradanskopravnog odnosa)
nego је potrebno da postoji jos neka cinjenica. Cinjenica od koje zavisi na­
stanak, promena ili prestanak subjektivnog gradanskog prava oznacava
se kao gradanskopravna cinjenica. Каd pravni poredak za izvesne cinjenice
vezuje odredene posledice, on predvida i organ koji. се utvrditi cinjenice u
konkretnom slueaju (na primer, cinjenicu smrti, rodenja itd.). Ne postoje,
naime, apsolutne, neposredno ocigledne cinjenice koje se, u odgovarajucem
postupku, ne utvrduju.
Suprotno pravnim cinjenicama, nepravne (fakticke) cinjenice ne pro­
izvode pravno dejstvo. Nepravne cinjenice su, ipak, retke. Cinjenice rodenja, punolet­
stva, smrti, itd. proizvode brojne gradanskopravne ali i druge pravne posledice. Prodiranje
vode u stan usled dugotrajne kiSeје pravna cinjenica akoје ugovorom о osiguranju prodiranje
vode u stan predvideno kao osigurani slucaj. Ako је steta nastala usled zemljotresa, iskljucena
је odgovornost za stetu, posto ova cinjenica ima karakter vise sile. VoZпja automobilom kroz
grad brzinom. od 100 km na sat, iako је brzina ogranicena na 50 km na sat, i kad niko nije
VOSUDNOG IS PITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA
46
.
а . �v;� с·ШЈenica zn·acaj
Г1 Је
na za kazneno
povreden, ne pre�st j
av� a �� �an sko pra vi;iu cinj eш cu, ·
' .
pravo, jer ј е na taJ nасш ucinJ.en prekrsaJ. nog prava). Nю me, п а osnovu
Pravne cinjen�ce �е razl . (ob jek tiv
ь-г:
?I h n
о
ilaiJU od praV vni
gradansko pravo (gradanskopra
ynnastanak' promenu i1i
pravne norm e - obJekti� �g �rav a - nast aJe su �е pre stana k tog
Je
odnos), dok za pravnu cinJenicu pravna norma vezu
prava.
2. Vrste pravnih Cinjenica . . r,. . . se mog1:1 az­
prirodnih dogadaj a i radn JI. vinJen1ce �
n1c тоgu podelit1 na
2 1 Po�1am .., • v
• •

vrstavati ро razlicitim merilima . Tako se sve . c1nJ� :covek vo� umu (u


• •

u
unutrasnje i spoljasnje. Unutrasnje cinjenice. nas}�J� . e 1:1oc?aVaJU spo ­
njegovom unutrasnjem zivotu), dok Se spO}Jne ClnJ �?I? na pr1r

odn e
ljasnjem svetu. Najznacajnija је, m�dutim, podela c1nJ en1ca
dogadaje i radnje. . . · 1· . v•

Prirodni dogadaj i nastaju delov


.
anJe m pr1ro dn1h zako na 1 1 na d rug1 nac1� .
v

Oni r iastaju bez volje coveka ili ne samo voljom coveka . Tako, co�ek mo�e
uticati na zacece ljudskog ili zivotinjskog embriona, dok se rast 1 rodenJe,
uglavnom, desava u skladu sa p�rodnim. �akoni��· . .
Pravne posledice prirodnih dogadaJa mogu b1ti: rode�Je coveka, pr o �ek vrem �na (SticЭ::
nje punoletstva, prirodna smrt, udar groma, poplava, zeml]otres, 't;lr��an itd). Neki d.ogadaJ1
nisu prirodni ako је postojala obaveza i mogucnost c?ve�a da sp�ec1 ПJ ih ov<? nastupanJe: u�ar
groma - postavljanjem gromobrana; poplava - podizanJem nas1pa; раdаПЈе grada - 1ans1ra­
njem protivgradnih raketa itd.
Prirodni dogadaji mogu proizvesti raz1icita dejstva. Rodenjem se stice pravni subjekti­
vitet, а izmedu deteta i roditelja uspostavlja roditeljski odnos. Protekom vremena fiziCko lice :
stice deliktnu, testamentarnu, radnu, brachu sposobnost, poslovцµ sposobnost; stice odrza­
jem pravo svojine ako su se stekle i druge cinjenice; istekoп:i prekluzivnog roka prestaje neko
pravo itd. Smrcu covek gubl subjektivitet - prestaje pravna, deliktna i poslovna sposobnost,
prestaje brak, otvara se naslede itd. Prirodni dogadaji koji se nisu mogli spreciti, otk1oniti ili
izbeci (vis maior - visa sila) oslobadaju dиZnika od odgovornosti za stetu (clan 177. stav 1.
z90-� ; Clan 263. �90-а itd.). Propascu stvari usled prirodnog dogadaja koji ima karakter
. npr. zeml.J1sn� p�rcele us�ed odrona, prestaje pravo svojine na njoj i svi tereti (na pri­
VIse s1.e,
mer, pra�o sl�benos� h1poteka itd). �о је, usled vise sile, prestala individualno odredena
stvar, 0Ы1gас1Ј а prestaJe zbog nemogucnosti ispunjenja (clan 354. ZOO-a) itd.
Rad.nja је ostva.rivanje volje coveka и spoljnom svetu, а koja podr a­
z:umeva 1zbor . RadПJe s� m?gц. ra�stati �а: 1) dozvoljene; i 2) nedozvo­
lJene:, �a ?SПOVU dozv?}Jen1h radnJl Цasta]e pravni posao ili se vrsi
(�vl�sCeПJe). Nedozvol1ene radnje (delikti) stvaraju obavezu pravo
naknade stete
ostecenom .
.N�j�ainije �-adnje и gradanskom pravu su pravni
s�o J� lZJava vol1 e preduzeta s ci�em nastanka, pro poslovi. Pravni o-
b�ektivnog gradansko� prava. mene ili prestanka u­ �
. Nastanak., promena Љ prestanak subjekt8ivno...� pra:va, Р� praVI ·
jedne ci�jenice nego na osnovu vise cin ·enic ·1u, �е na��aJe n� Qsnovu
promenilo se i1i prestalo konkretno subjektia��e СШ Је��се k�e s��?ra)u stec1 da Ь1 nastalo,
Tako, da Ьijedno lice steklo pravo svo'ine od neJ�ш rav? сше s up СI�Ј�шса �ci�jenicni skup).
са: daje sticalac savesta
n, daje stvar Jokretna i p
kа, J?Otrebno Је 1spun1enJe vise cinjeni-
t
. posla, te da su ispunjene i ostale pretpostavke iz li�n� ;ls����u �: osnovu teretnog pravnog
. o
2.2 . Pretpostavke i fikcij
e Gradan5k� p_;�vo se·
о ilu, bavi uo­ prav
Ьicajenim, normalnim cinjenicam� koj " р
Za nastanak, promenu ili prestanak e se naJcesce �rec.u u pravnom zivot
odre u.
trebno svaki put dokazivati postojanje �:р�� 8?ЪЈ.еk!��о� prav� njje po-
ili OJ anJe c1nJen1ca ko1e postoje
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO
47

ili ne postoje ро redovnom toku stvari. Postojanje (nepostojanje) jednih ci­


njenica pretpostav�a se ako postoje druge pravne cinjenice. Cinjenica koja
је poznata, а iz nje se izvodi zakljucakda postoji pretpostavljena cinjenica,
naziva se osnov (Ьasis). Ako postoji poznata cinjenica (osnov), smatra se da
postoji i druga - nepoznata cinjenica. Nepoznatu cinjenicu, prema tome, sa­
znajemo indirektno, а ona odgovara uoЬicajenom, normalnom toku stvari.
Pretpostavke se mogu grupisati na oborive i neoborive.
Oborive pretpostavke (praesumptio iuris tantum) dopustaju moguc­
nost da se odgovarajucim dokazima utvrdi suprotno od onog sto se nor­
mom pretpostavlja. Tako se za svakog coveka pretpostavlja da је savestan,
alije dopusteno dokazivati daje odredeni pravni subjekt nesavestan. Осет
deteta rodenog U br�ku smatra se muz majke deteta (Pater is est quem nuptiae
demonstrant- Paulus - D.2A,5). Takode, осет deteta koje је rodeno и roku od 300 dana od
dana prestanka braka, smatra se muz majke deteta iz tog braka ako је brak prestao smrcu
muza i ako majka nije sklopila novi brak и tom roku (clan 45. st. 1. i 2. PZ-a). Muz majke moze
pretpostavku da је otac deteta obarati (Praesumptio cedit veritati - Pretpostavka ustupa me­
sto istini - sec. Ulpianus D. 29,2,30,4) - podneti tuzbu radi osporavanja svog ocinstva и
-

roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, а najkasnije и roku od 10 godina
od rodenja deteta (clan 252. stav 3. PZ-a). .
Neoborive pretpostavke (praesumptio iuris et de iure) iskljucuju mo­
gucnost dokazivanja postojanja (nepostojanja) suprotne cinjenice. Za lice
koje је pravosnaznim resenjem vanparnicnog suda liseno poslovne spo­
sobnosti pretpostavlja se da је poslovno nesposobno tako da nije dozvo­
ljeno dokazivati da је punovazan pravni posao koga је to lice preduzelo
za vreme postojanja svetlih trenutaka (lucida intervalla); dete mlade od
sedam godina је potpuno deliktno nesposobno i nije dopusteno dokazivati
suprotno itd.
. Fikcija је cinjenica koja u stvarnosti ne postoji, ali se zamislja da po­
stoji. Tako se smatra da је zaceto dete rodeno, ako је to и njegovom intere­
su. Poznata је cinjenica daje dete zaceto, ali se zщnislja, fingira kao da је
rodeno, ako se time stite njegovi interesi. Ono sto se fingira, ne odgovara
stvarnosti. Suprotno tome, pretpostavka najcesce odgovara stvamosti. Ako
oboriva pretpostavka ne odgovara .stvarnosti, doz\ro�eno је suprotno do­
kazivati. Kod neoborivih pretpostavki cinjenica koja dokazuje suprotno ne
uzima se и obzir i kad u stvarnosti postoji.
2.3. Visa sila i slucaj. Pojam vise sile se odreduje razlicito, zavisno
od shvatanja koje је u ovoj oЫasti prihvaceno. Subjektivno (relativno) gle­
.
diste smatra da је relevantno stanje lica koje Ьi trebalo da odgovara za ste­
tu, а objektivno glediste smatra da је merodavan nacin na koji se dogadaj
desio. Subjektivno-objektivno glediste, usvojeno и nasem pravu, prihvata
dobra svojstva i jednog i drugog shvatanja. Bitno svojstvo vise sile је spo­
ljasnost dogadaja za odgovorno lice. Ukoliko dogadaj · nema svojstvo spo­
ljasnjosti, ·odgovorno lice је и obavezi da nadoknadi stetu. Objektivno-su­
bjektivno shvatanje usvojilo ј.е i odredene elemente na kojimaje zasnovano
objektivno glediste, i to: spoljasnjost dogadaja, nepredvidljivost dogadaja,
nesavladivost dogadaj а i odsustvo krivice odgovornog lica za taj dogadaj.
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POI..AGANJE
--· ·� ___:���:.;:..:.:.::..-:.: ::.. :...- -
-
-

�� 1f�; ��
-

e i slu Caj a. је jni a u


Razgrani C znje viS e sil iSa s�l
Y
(fi�1ckog 1 ;a

� � f. J� O�
odnosu na sfe11; delovanja odgo�omo az1 va� � ar . а t v st�v ned
tako, izricito goYori о uzroku "koJl se 5n Као spo}Jn J. . ·s si1u Vrhovni '

sud Srb�e (u presu� Re


ka praks�· 8
v" н97/01 �d 25: apnla 2002� 0
vosmisleno prihvata i suds id
�J:�: �\0uprafov�z poo�ut ulje m

sa koga Је sleteo tuzilac, iako Је vozio pn1ago enom


d rzfn�� propi�no vlja vozilom ;
izvrsi svoje obaveze; provа1а u po- 59
uvedene sankcijP. :)UN, zbog kOJl du�i·k nlje; �og:iо da
··ь " ··

. ntacije iz arhive itd.


. ume
tenJe 1. 0dnosen'Ј e dok
da Ь1 Ь10 osnov za os10ЬаdanJe
slovne prostorijf: �,dgovomog pravnog 11са, uшs
Spoljni dogad:aj, с _,im toga, mora Ьiti u uzrocnoj vezi sa stetom
·

(pravnog 1·1·1 fiz1·ckog) 1'1са


od gradanske odg. vomosti za stetu. 60
Suprotno vikj sili slueaj nastaje u sferi delovanja odgovornog
i stoga ima unutrasnji karakter.
Pojam viSe sile i slucaja. Visa sila је nes.avladiv do.gadaJ. u obJek-
. •

tivnom, apsolпtnom smislu. Dogadaj је nesav_ladzv. ako se n1ka�m 1!1�ra­


ma i sredstvima ne moze savladati. Nesavlad1vost Је konkretna 1 zavis1 od
svake pojedine situacije. Ukoliko taj dogadaj ne moze savla.dati od_?ovorno
lice, ali se s obzirom na poznata sredstva i metode, ро praVIlu, moze savla­
dati, postoji slueaj. U tom pravcu zauzet je, pre vise decenija, i stav u sudskoj praksi.61
NesavГ adivost se utvrduje prema prosecno zamiSljenom dobrom domacinu (Ьonus pater fa­
milias) i ispituje da li_Ьi taj domacin, ako deluje u istim okolnostima kao odgovorno lice, us­
peo da savlada dogad� i spreci nastupanje stete. Ako је odgovorno lice strucnjak za odredenu
privrednu delatnost kojom se bavi profesionalno, stepen mera i paznje se odreduje stroze -
prema merama koje moze i duZaп је preduzeti dobar privrednik.
Visa sila је nepredvidiv (neocekivani) i пеоЫсап (atipican) dogadaj .
Suprotno tome, slucaj је dogadaj koji se u zivotu cesce javlja nekad i re­
�ovno, tiJ?i�no: ...Do�ad�j је ne:predvidiv ako se nije moglo predvideti da
се nastup1ti. V1sa sila 1ma u vidu poznate dogadaj e koji su pouzdan do­
kaz o�sus�a krivice. Slucaj је nepredvidivi dogadaj koji Ьi se, da se mogao
predvid�ti, m?gao otkl?nit�. pzrok stete је u slucaju nepoznat. ZЬog toga
se su�nJa ?аЈ� dog�d.�J ��1vilo o?govorno lice, а da gaje mozda moglo sa­
. su,
�ladз.ti da Је bil� �azlJIVIJe. Predvid1ve medutim, i otklonjive posledice
stete nastale slucaJem.
Slucaj �е r�zl�!rn)e od �s� sile. Кarakter vise sile imaju dogadaji koj
su vanredn1 (atip1cn1), spolJn1 u odnosu na odgovorno lice, odn i
osno sfe-
58 U r�enju Viseg privrednog suda Pz 664 /
"Osnov za iskljueenje odgovornosti za Stehi �р�;0° �
od
d ·d
3 . �{embra 1�99, u to� pravcu, zauzet је stav:
opasne е1�tn�sь �� do�.az.da stet�
? d nekog
ste�
uz o
г � koji se nalazio van stvari, а ci" ese de·� 11 а�� P?!ice
�ь•. ?1 1zbec1 П1 otkloniti 1 1 da
) 1?ica OJU trna1ac stvan ПlЈе mogao predvideti 1
Је nasta1a lSklJUCivo radnjom ostecenikaJ ш n e ��glo predVId
treceg i
59
posled1ce nije rnogao izbeci ili otkloniti". i cije
Resenje Vrhovnog suda Srb'"е, р
· trgoVIns 1Ј . r:v.
116/ 94 od 21. novembra 1994.
. 6о Odluka Sро1Jno
. godine.
n_il.Jo!I"esa spoljna i nepredvidljv
kе arb �
1traze РКЈ т 11 /84 od 12 �еЬ
r:iara 1986. 1stic
.
s
i a oko1nost опа u kо еt Om · e: "Iako је fakat ze­
1
_

s1le, Jer је tuzenik i pored ove oko . . ": UCaJU, ne moze imati kvalifikacij vi�
vorom predvideno". . lnosti mogao d,а ispuni SVOJU ugo
vorenu obavezu na vreme kak
u
o је ugo-
e

a 1972. istaknuto је· ViSa sila m u �d. ш.�ima, � resenJu Vrhovnog suda Hrvatske Gz
61 Povodom ?astupanja takozvanih gorski .
i893/73 od 25. Ju1 h udara .
�1i pn:odш dogadaj i1i ljudska rad
nja ali da bi s�
takav doga<taj ili radnja mogli sm zе

f
atrati �som sil о
�:u;�:iJ. �� Jj:f:iJ �;�J�� ;�������f � :��k�k�j{����;:�fi��;:1����� �r����
a d k
·v z e r a u
e i v d

�t����7��1:�tt���!tli�� � ��;��� ��%���� �; �


-
ь g
: g, �d��kа tre�ea,��19�72, od1uk :�
' ' sv
es
� �<r�er�jnJe��Је�)
a broj 329).
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAУО 49

ru пjegove delatпosti, а kada su i predvidivi, neotklonjivi su. Lice koje


odgovara ро principu subjektivne odgovornosti ne odgovara za slucaj .
Subjektivna odgovornost, ро pravilu, pociva па krivici koja postoji ako је
stetпik stetu prouzrokovao namerno ili nepaznjom (clan 158 . ZOO-a), ali
пе i slucajem. Ako stetnik odgovara ро pravilima objektivne odgovornosti
(nezavisno od krivice), tada odgovara i za stetu nastalu slucajem. Razlog
za oslobadaпje od objektivne odgovornosti је visa sila, ali пе i slucaj (npr.
сlап 177. stav 1. ZOO-a).
U pojedinim pravnim situacijama predvidenaje odgovornost i za slueaj. Tako, ko vrsi tude
poslove i pored zabrane Jica ciji је posao, odgovara za stetu koju је prouzrokovao mesanjem u
tude poslove Cak i ako је do nje doslo bez njegove krivice (clan 226. ZOO-a). Duznik odgovara i
za slueajnu propast stvari ako је рао и docnju za koju odgovara, osim ako dokaze da Ьi predmet
obaveze propao da је on svoju obavezu na vreme ispunio (clan 262. st. 4. i 5. ZOO-a). Ostavo­
primac koji bez pristanka ostavodavca ili bez nuzde preda stvar drugome da је cuva, ш је Iiedo­
zvoljeno upotreЫjava (ostavoprimac nema pravo da poverenu stvar na cuvanje upotreЫjava),
odgovara i za njenu slueajnu propast ili ostecenje (Cl. 715, 716. i 717. ZOO-a).
Dejstvo vise sile i slucaja. U gradanskom pravu visa sila i slucaj
deluju na gradanskopravnu odgovornost (ugovornu i deliktпu).
Ako је predmet obaveze, usled vise sile ili slucaja, postao nemoguc pre
zakljuceпja ugovora ili и vreme zakljucenja ugovora, takav ugovor је nistav
(cl. 46. i 47. ZOO-a). Ukoliko је duznik ispunio predmet obaveze poveriocu, а
posle tog trenutka predmet obaveze је unisten ili osteceп, rizik snosi poveri­
lac (res perit domino) . Prema odredbama clana 456. ZOO-a do predaje stva­
ri kupcu rizik slucajne propasti Ш ostecenja stvari sпosi prodavac, а sa pre­
dajom stvari rizik prelazi na kupca. Rizik ne prelazi na kupca ako је оп zbog
пekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili trazio zатепи stvari.
Ukoliko ispuпjenje jedne obaveze postane nemoguce zbog vise sile ili
slucaja, опа se gasi (impossibllium nulla est oЬligatio).
Каd је ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalb nemoguce zbog
vise sile Ш slueaja za koga nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge
strane. Duzпik treba da dokaie okolnosti koje isldjucuju njegovu odgovornost (clan 354. stav 2.
ZOO-a). Obavezu је nemoguce isptшiti kad propadne individнalno odreden predmet obaveze.
Ako su predmet stvari odredene ро rodu, obaveza пе prestaje Cak i kad sve sto duZпik ima od
takvih stvari propadne usled vise sile za koju on пе odgovara. AJi, kad su predmet obaveze stvari
tih
odredeпe ро rodu koje se imaju uzeti iz odredene mase stvari, obaveza prestaje kad propad­
ne cela ta masa. Strana kojaje delimicno Ш u celini ispunila svoju obavezu ima pravo da zahteva
vracaпje datog ро pravilima о vracanju stecenog bez osпova (clan 137. ZOO-a). .
Zbog nemogucnosti ispuпjenja obaveze iz jednostraпo obaveznog ugov6ra, оп se gasi.
Tako, ako propadпe stvar koju је poslugodavac оЬесао dati poslugoprimcu па poslugu, gasi se
ugovor о posluzi. Ako је poslugodavac predao stvar poslugoprimcu i опа propadne, usled viSe
sile Ш slueaja, za koji пе odgovara, gasi se i obaveza poslugoprimca da stvar vrati poslugodavcu.
Duznik odgovara za potpunu i1i delimicnu nemogucnost ispunjeпja i ako tu пemogucnost
пiје skrivio, ako је nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara. On se, medu­
tim, oslobada odgovornosti za ugovornu stetu ako dokaZe da Ьi stvar koja је predmet obaveze
slucajпo propala i da ј� on svoju obavezu па vreme ispunio (clan 262. st. 4. i 5. ZOO-a). DuZпik
koji је рао u docnju sa ispuпjenjem obaveze, а ispunjenje је postalo пemoguce zbog vise sile ili
s1ucaja, ne oslobada se odgovornosti za stetu poveriocu usled neispunjenja obaveze.
Ugovorom se moze prosiriti odgovornost duznika i za dogadaje za koje on ne Ьi od­
govarao.
Steta moze пastati usled nastupaпja vise sile ili slucaja. Odgovorпo
lice, medutim, пе odgovara ostecenom za stetu пastaJu visom silom. Ako
ISPITЛ.
ANJE PRAVOSUDNOG
PIORUC:NI K ZA POLAG
50
. . krivice njegovu odgovornost isklju-
. inc ....
odgovorno ћсе ?....dgo�ara ро �r �� cla ' 8 ZOO-a). u oЫasti obos jektivne
cuje ne s�mo visa sila nego 1 fa ��
.�li�ора ( е t. sti imalac opasne
l caJ stvari se lobada
stv r
odgovornos� za stetu о� opasne a �} d vis�е � � od neko uzi·oka koji se nalazio van
odgo�or�?.sti ako .dokaz�.da steta bd\� po � .5 ��·iii otkloni�" (clan 177. stav 1. ZOO -a ).
i
1 Р�� Vl еti' ni 1z
stvan, а с1Је se deJstvo nче mo
tom
g о
e, ntJe �sn ov os1оbаdan;a "' od odgovornosti za stetu nasta1u
Nastupanje slucaja, pre ma ..
usled opasne stvai?- i1i �pa�r;ie del�tnosbo Је d.an о d uzrokа stete ' odgovorno lic
e се odgovarati
Ukoliko su visa sila 1li slucaJ sam ..,
uzrokovao stetu.
delimicno - u meri u kojoj је dogadaj vise sile pro
VA
III. SUBJEКТIVNA GRADANSКA PRA

1. Pojam i sadrZina subjektivn


og prava. Subjektivn.o p r�vo је
pravo. Vlast se isp olja�a ,и
vlast subjekta prava koj u garantuje obj ektivno .
ta zahteva odgova:aJuc�
ovlascenjima subjekta prava da od drugog subJek.
odnosno и duznosti
ponasanje (davanje, cinjenje, necinjenje, trpljenje ),
ljeno s a ci­
trecih lica da ne vredaju prava titulara. Ovlascenje је ustanov
o sastoji
ljem zэ.Stite konkretnog interesa subjekta prava. Subjektivno prav
se iz jednog ili vise ovlэ.Scenja subjekta prava. Tako titular subjektivnog
prava svojine na d.Zepnom easovniku ima ovlascenja da sat drzi, d a g a ko­
risti (upotreЫjava) i sa njim raspolaZe. Prodavac, kao poverilac iz ugovora
о prodaji traktora, ovlascen је da od kupca zahteva placanje prodajne cene
i preuzimanj e traktora sa skladista. ·ovlascenje iz subjektivnog prava је и
odgovarajucoj korelaciji sa ponasanjem drugog subjekta prava.
Subjektivna prava proisticu iz objektivnog prava. Objektivno pravo
prethodi subjektivnom pravu ili оЬа nastaju istovremeno. "Ne moze Ьiti ni­
k�h s�bjektivnih prava pre nego sto ima objektivnog prava" '62 odnosno
"s�bJektivno pravo (right) postoji samo ukoliko postoji objektivno pravo '
to Jest zakon (lаш).бз
2. Zahtev i subjektivno pravo
. Osi� ovlascenj � s�bjektivno gradansko pravo sadrzi i zahtev. Zahtev
Је mogucnost ovlascenзa da se potvrdi i realizuje, ako је to potrebno i u
postupk� pred sud?m (organom uprave). Zahtev se oznacava i kao tuzba
u materIJalnom sm1slu . о tu"b "
tOJl u svakom subjektivnom pravu ali dejstvuje
tek ako је subjektivno pravo o�ed:n� �
kupac prodavcu u odredenom roku ne isplati
prodajnu cenu zahtev se akti.Лra tako d . o d
c v n�
sudu �?ze �ahtevati isplatu cene. u slu�� d:Ј':':ро�az �ds� m putem Ш podnos��jem tu�e
ostvanti pпnudnim putem jer је prestao zaht 1vanJe z�tarelo, ono se vise ne moze
..,
oЫigaciono pravo prodavca је tada postalo neе�:. vo МЬ а ? matenjalnom �m�slu. Subjektivno
. (pnrodna, !1esankcюnisan oЫigacija
Povre��� apsolutnog prava (na primer, oduz�t Ј� p:edm � ).
pravo I11 шtelektua1no pravo) - titular. tog prav :.t .sVOJI. Пe, povredeno зе neko licno
a moze tr 1ti da se опо zastiti.
Тuzba u maten"Jalnom sm1slu razlikuje az
praksi, cesto preplicu. Materijalni deo
se c v
. od rocesne tu�b. е iako se, u
tuzbе Је za tev u mater1Jal no m sm i­
slu, а procesna tuZЬa je oЫik u kome .
se ovaJ zahtev ispolj ava.
-.�2 Kelzen Н., Op�ta teorija dПa135.ve i р ava, рravn1. fakulte
ka�, Beograd i998 , n. d., str.
r .
t Univerziteta u Beogradu - Cen
tar za puЬli-
, Podgon.ca 2001, str. 64; Kelzen
Antrev Р. D. А., Prirodno pravo
' CID
Н., isto.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRЛDANSKO PRAУО I SТVARNO PRAУО 51

3. Subjektivno pravo i srodni pojmovi


u gradanskom pravu srecu se srodni pojтovi kao sto su: pravna тос,
pravno stanje i pravni status. 0Уе institџte, srodne sa subjektivnim pra­
vom, potrebno је medusobno razgraniciti, s obzirom na to da izazivaju ra­
zlicita dejstva.
3.1. Pravna moc. Pravna тос (preobrazajno, potestativno pravo)
ј е mogucnost subjekta prava, predvidena zakonoт ili pravnim poslom, da
svojim ponasanjeт (najcesce, izjavom volje) utice na nastanak, promenu,
ili prestanak subjektivnog prava. Postoje tri glavne vrste moci: 1) тос ko­
jom se stice sцbjektivno pravo (na priтer okupacija stvari bez vlasnika,
prihvatanje ponude na osnovu koje nastaje ugovor); 2) тос kojom se те­
nја subjektivno pravo (оротеnа upucena duznika da ispuni obavezu ili се
pasti u docnju - clan 324. stav 2. ZOO-a mogucnost kupca kojije Ыagovre­
meno obavestio prodavca о nedostatku stvari da zahteva od prodavca ukla­
njanje nedostatka ili snizenje cene ili raskid ugovora - clan 488. ZOO-a;
i 3) pravna moc usmerena na prestanak subjektivnog prava (izjava volje
kojom se istice nistavost pravnog posla, raskid ugovora zbog neispunjenja,
odricanje od nasleda itd.).
Za razliku od subjektivnog prava, pravna moc ne sastoji se od ovlascenja kojima od­
govara obaveza drugog Нса i nema objekta (otkaz ugovora о zakupu, suprotno potrazivanju
zakupnine, nema za predmet stvar nego se odnosi na sam ugovor о zakupu koji raskidom
prestaje). Subjektivna prava, ро pravilu, traju duze (iako njihovo trajanje moze Ьiti ograni­
ceno na primer, zakonom, oblcajem ili ugovorom), а vrsenje pravne moci је najcesce vezano
za prekluzivni rok posle cijeg proteka se gube (ponistenje rusljivog ugovora ili testamenta,
otkaz ugovora itd.). Istaknuto је i miSljenje da su pravne moCi subjektivna prava i da se ta dva·
instituta neopravdano suprotstavljaju. Radnje koje, и pojedinim pravnim situacijama, predu­
zimaju pravni subjekti, kao sto је naslednicka izjava, nisu pravne moci nego pravne cinjenice
koje izazivaju dinamiku subjektivnih prava.
3.2. Pravno stanje. Pravnb stanje је pravno relevantna cinjenica
(ili skup cinjenica) kojima nedostaje jedna (ili vise) cinjenica da Ьi nastalo
subjektivno pravo. Cinjenica .kojaje potrebno da docnije nastupi i prikljuci
se pravnom stanju da Ьi nastalo subjektivno pravo, oznacava se kao do­
punska cinjenica. Tako, savestan i zakoniti drzalac pokretne stvari, na koju
drugi ima pravo svojine, тоzе steci pravo svojine (subjektivno pravo), ako
se stekne i dopunska cinjenica - drzavina te stvari kojaje trajala tri godine
(clan 28. stav 1. ZOSPO-a). Jedan supruznik se nalazi и pra:vnom stanju
- mogucnosti da stekne subjektivno pravo na izdrzavanje od drugog su­
pruznika, ako se tom stanju prikljuce sledece cinjenice: da nema dovoljno
sredstava za izdrzavanje, а nesposobanje za rad ili je nezaposlen (clan 151.
stav 1. PZ-a). U pravnom stanju su i deca koja ро zakonu mogu steci su­
.Ьjektivno nasledno pravo iza оса, ako se steknu relevantne cinjenice, i to:
smrt оса i postojanje zaostavstine.
Pravno stanje se razlikuje od subjektivnog prava. Naime, subjektivno
pravo se sastoji iz ovlascenja, а pravno stanje је jedna (ili vise) cinjenica iz
koje ne proisticu ovlascenja za njegovog titulai-a. Pravno stanje se razlikuje i od
pravnog o. anosa koji obuhvata subjektivna prava 1 obaveze, а pravno stanje tek moze postati
pRJRUCNIK ZA POLAGANJE PRA
VOSUDNOG ISPITA
52
subjektivno pravo ako mu se priklJUCl
.
1:1�
�op
.

un�k. а с'
v• .enica. Zakon stiti pravna stanja zbog cega
se pravno stanje oznacava i pravom zastic;ш
3.3 . Pravn� s�atus. P�avn1 �а1:s (prav
ni polozaj) је sposobnost ili
i obaveze, da ih izjavom
nesposobnost p0Jed1nca d� 1.ma ? еdenа prava
SVOje volje stiti, stice, �е!1) а l ga�I:
pravni status se na3cesce, ubra3a. pravn
j�k_t pra-
a рosobnost (mogucnost blti sub
cnost pravnog subjekta..pa lZJavom
5
U •.

va - imati prava i obaveze); po�lovna sposl bno t )


svoje volje zasniva, menja i gas1 Р�V:Пе pos ove е dtkrn
i a sposobnost (sposobnost subjekta
nost (mogucnost pravnog subjekta
da odgovara za stetu �oju prouzro . Је) l?roces�a' osob
Ј

da samostalno preduz1ma proc.esne. ra��Je), �za��anstvo iP '·


domicil itd. Prema tome, vecina
u toku zivota fizickog lica.
statusaje odredena imperativn1m prop1s1ma 1 moze se menJati

IV. PODELA SUBJEКТIVNiH GR.ADANSКIH PRAVA.

Brojna subjektivna gradanska prava klasifikuju �е na razlicite nacine. .


Najcesca podela, prema objektu subje�vn�g pra':a, Ј� na ap solutna p �ava
i relativna prava, postoji i podela na 1moVInska I ne1moVInska, kao I na
prenosiva i neprenosiva subjektivna prava.
1. Apsolutna prava .
Apsolutna su ona prava ciji imalac (titular) ima neposr:�nu P1:avnu
vlast nad dobrima koja su predmet tog prava. Iz ovog obelezJa pro1zlaze
i druga: apsolutna prava deluju prema svim trecim licima (erga omnes);
treea lica (koja nisu unapred odredena) nisu ovlascena da bez dozvole ti­
tulara koriste dobro, u suprotnom se smatra da је povredeno apsolutno
pravo i nastaje zahtev za sudsku zastitu; aps.olutna prava nisu podlozna
zastarelosti, itd. АрsоlиЩа prava su stvarna prava, intelektualna prava i
licna prava. . .
1.1.Stvarna prava za svoj objekt imaj u stvari. Imalac stvarnog
prava ima neposrednu pravnu vlast na stvari. Sva stvarna prava deluju
pre�a trecim licima (�rga omnes, contra om·nes). Stvarna prava su: prav
svoJ1ne, pravo gradenJa, pravo zaloge, pravo stva1Ћe i licџe sluz o
pravo realnog tereta. benosti i
.
·

Pravo svojш� sa� nvajy i�� stepen ddanja, koriscenja i raspo1aganja stva
zakona. �redstavlJa na3znaca3mJe stvarno prav ri, u granicama
o. То је iskazao i V. Bogisic u pravnickoj izreci
svrstanoJ u Clan 10�5 �IZ-a "КаZе8 li kakv
oj stvari moja је, to је najvise sto kazati mo
?ra�o gra�enJa·Jeste .pravo ne�?� о
Uca da na povr5ini tudeg zemljista Ш
zes" .
ро�sше JZgradi, odnosno lffia U �O]lIU
, zgradu Sto је svakodobni vlasnik zemljiS od n е ove
... isp ·
��� �a��:k����ava
e graden3a zgrada postaje pripadak zem �Ji
ta du
ljista па kome је izgradena
da

Pravo zaloge је stvarno pravo Iia tudoj stv k ·


l ...
·
,· al ...

�C::cl0�������t';:��:
� \ij
ili onih koji su zalozno)
v0•: c 1 P..
i
� o j �:d:J.'::'� d�{����;;,"ti� :
. u
ati SVOJ dug, pre osta11h pove aca f
u
a

do nije n1 (hirogr a ernih
Pravo slиZbenosti је stvarno stek i
pravo .
pravo tudo tv . k .e ovl . .
nacin �ori�ti tudu stvar ш ga ovlэ. na' � Ь
5 cu
s, J: ?tulara da n a. o�redeni
�а
·d
Scuie a od v ] ·
ahJ а
kako Ь1 mogao. Deli se na
s�arne sluzbenosti i lic si :e � : � a VOJ
S U stvar ne konsti onako
. Pravo-rea lnog tereta Је stv
od Ъ1lо kog vlasnika opterec arno pravo na tu
ene ne okret o .
· zb �
dОЈ stvan. Тitular ovog
�ti.·
.
prava Је ovlascen da
odr.e�ene kolicine oljopri
no i1i u ratama, vrspenje neke

vrednih p oizvoda' akh e� � t � od�edene restacije
е go ше, isplatu izn .P (npr. isporuku
radnje itd). <?s a novca -jednokrat-
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO
53

lntelektualna prava su ona ciji је predmet tvorevina ljudskog


1.2.
uma. Ona obuhvataju: autorsko pravo kao i prava srodna autorskom pravu
i pravo industrijske svojine.
Bitno obelezje intelektualnih prava, kao i ostalih apsolutnih prava, je­
ste da deluju prema svima (erga omnes). Sva intelektualna prava za objekt za5tite
imaju odredeno intelektualno dobro (stvaralastvo) kao sto su: 1) autorsko delo (knjige, brosu­
re, muzicka, dramska filmska dela itd), i srodna prava autorskom pravu (pravo interpretatora,
pravo prvog izdavaca slobodnog dela, prava proizvodaca fonograma, videograma, emisija,
baza podataka); i 2) pravo industrijske svojine (pronalazak, novi dizajn, zig, oznaka geograf-
skog porek1a proizvoda itd).64
a.Autorsko pravo i srodna prava. Predmet zastite autorskih pra­
va је autorsko delo. Autorsko delo је originalna duhovna tvorevina autora
izrazena u odredenoj formi. Ako је ova tvorevina originalna i izrazena u
odredenoj formi ima svojstvo autorskog dela bez obzira na njegovu umet­
nicku, naucnu ili drugu vrednost (ponekad se u vreme nastanka za autor­
sko delo smatra da је bez umetnicke vrednosti, ali se docnije utvrdi da su
to znacajna dela - npr. slike Van Goga).
Autorskim delom smatraju se, narocito: 1) pisana dela (knjige, brosure, Clanci, prevodi,
racunarski programi и Ьilo kojem oЫiku njihovog izrafavanja, ukljucujuci i pripremni mate­

dramsko-muzicka, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja poticu iz folklora; 4) mu­
rijal za njihovu izradu i dr.); 2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.); 3) dramska,

zicka dela, sa recima ili bez reci; 5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela); 6) dela
likovne umetnosti (slike, crtezi, skice, grafike, skulpture i dr.); 7) dela arhitekture, primenjene
umetnosti i industrijskog oЫikovanja; 8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije; 10) pozorisna rezija; 11) nezavrseno autorsko delo, de­
lovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela ako su originalni i izra.Zeni и odgovarajucoj
formi; 12) prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako su originalni i izrazeni u
odgovarajucoj formi (delo prerade је delo u kome su prepoznatljivi karakteristicni elementi
preradenog - izvornog dela kao sto su muziCke obrade, aranzmani, adaptac�e i drugo); 13)
zЬirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ako је originalna i izra.Zena u od­

fotografija, graficka mapa, izlozba i sl.); 14) zЬirka narodnih knjizevnih i umetniCkih tvorevi­
govarajucoj formi (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzicka zblrka, zbirka

na, kao i zЬirka dokumenata, sudskih odluka i slicne grade, koja s obzirom na izbor i raspored
sastavnih delova originalna i izrazena u odgovarajucoj formi; i 15) baza podataka, bez obzira
na to da li је u masinski cit1jivoj ili drugoj formi, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih
delova, predstavlja originalnu tvorevinu izra.Zenu u odredenoj formi vidi cl. 2-5. Zakona о
autorskom i srodnim pravima (ZASP-a)
Opste ideje, postupci, metode rada, ili matematicki koncepti kao takvi,
kao i nacela, principi i uputstva koji su sadrzani u autorskom delu nisu
obuhvaceni autorskopravnom zastitom.
Ne smatraju se autorskim delom: 1) zakoni, podzakonski akti i drugi
propisi; 2) sluzbeni materijali drzavnih organa i organa koji obavljaju jav­
nu funkciju; 3) sluzbeni prevodi propisa i sluzbenih materijala drzavnih
organa i organa koji obav�aju javnu funkciju; i 4) podnesci i drugi akti и
upravnom ili sudskom postupku (clan 6. ZOSP-a).
Sve dok intelektualna tvorevina nije izrazena и odredenoj formi i uci­
njena dostupnom svetu ne postaje autorsko delo - prica ili pesma nije sa­
opstena javnosti i zbog toga ostaje и domenu unutrasnjeg zivota autora.
Autorsko delo је izdato kad su primerci dela pusteni u promet od autora,
64 Markovic S., Autorsko pravo i srodna prava, "Sluzbeni glasnik", Beograd 1999. str. 19.
NOG ISPITA
GANJE PRAVOSUD
PRIRUtNIK ZA POLA
54
oj "
l, ·
н .aJ · '
UC · u vidu vrstu i prirodu
l
· ·
· o, .u broJ . u k �
odnosno lica koje Је Ot;1. ovlasti Ja me tnosti se s matra
dela, moze da zadovol]1 potreb primerak, i11 naJman1:1
ig in al
e vnos
ni
ti. De �� lik � vn e .
d
Je Јеd a k0Р1Ј · · � dе1 а
izdatim i onda kad је or vn os ti od st rane autora, о no sn o 1ic
a sa
ac no m ja
ucinjena trajno pristup
nj egovom dozvolom (clan 7. ZO o lice koJe
�P-a� . . . S V?ril. o autorsko d.�1о . Dva
Је }
Autor autorskog dela је fizick ackim radom stvor1ll autor-
1'li V1Se
im stv ar al
1 a Ј
•Vk1"h l'c
•V fiZlC ko,;a su zaJ·e dn ick • dn1• cvkog autor-
• c1• zaJe
sko delo su koauto ri. Ko au to ri su , ро pr av ilu , nos1o
. .
skog prava na koautorskom delu. .
tor
a� � ko g de la (k ad a Је u
Jekt1�0 �utors�� P1:avo
av o na sta je u tre nu tku stv ara nJa
Autorsko pr . S �
uc inj en a do stu pn im jav n �s ti) . �
odredenoj formi ,enJ a 1 1movinskih ovlascenJa u
se sastoji od mo ral nih Oic no pra vni h) ovl asc
kog del a. Mo ral na ovl a5c enj a au � o ra vez�na su. za nje�ovu lic­
pogledu aut ors .
znter .vzt;os n1 mortzs causa.
nost i ne mogu Ьiti predmet pravnog prometa n1
vo interpretatora, pra­
Srodna prava autorskom pravц obuhvataju : pra
a fonograma, video­
vo prvog izdavaca slobodnog dela, prava proizvodac
ih izdanja. I ova
grama, emisija, baza podataka i pravo izdavaca stampan og. materijalnog nosaca
prava za predmet imaju intelektualno doЪr o i razlikuju se od njihv
radiosignal, filmska traka) koja nisu pred
(kao sto su: disk, magnetna traka, elektronskizastit met
za5tite. Koriscenje autorskog dela i predmeta ujucie srodn ih prava se cesto uslovljavaju (npr.:
interpretator i proizvodac fonograma). Iskljuc i interp retatora subjekti srodnih prava su
ci. Oni samo obavljaju privrednu
producenti fiziCka i pravna lica koja nisu duhovn stvarao
-

del�tnost. Shodno tome, prava srodna autorskom pravu sadde samo imovins ka prava titula­
ra (1zuzev prava interpretatora) da sami koriste predmet zastite odnosno m srodnazabrane
da drugome
i�i d�zvo�e �oriscen�a predmeta zastite. U skladu sa imovinskim karaktero prava
(1zuzimaJuc1 prava шterpretatora koji је fiziCko lice ili vise njih, а ima moralna i imovinska
prava) su podobna za promet
Moraln� prava autora obu�vataju: pravo paterniteta (iskljuci�o pravo
da mu .se I?r1�na aut�rs�? na nJegovom delu), pravo na naznacenje. imena,
pravo lSklJ�ClVog ObJaVlJI�anja, praV� ?a zastitu.integriteta deJa, praVO na
dela (vidi cl. 14-18. ZPSP­
. ,
supr�tstavlJanJe nedosto3nom 1skor1scavanju
I�?VJnska ;prava autora obuhvataju ovlascenje autora da ekonomski isko­
nsca�a s��Je d�lo, kao i dela koje је nastalo preradom njegovog dela
�utorsk? ili sro�o pravo (neo�1�sceno vrsenje Ыlо k�je rad­
nje kojaJ���clt���i: ���1��? i�:;�� n �юca autorskog il sr�dno� pra a, neizvrsava­
1
i
nje drugih obaveza prema nos��� g f srodnog p�ava, prop1san1� �OSP-om) imalac
'v

�ut?rskog prava, interpretator, proizvodac· t 11nograma, �ama� em1s1Je,


1 s��alac iskljucivih ovlascenja na autorsb i�rodna prava,deomoze vi
. baze podataka
tuzbom da zahteva zastitu
svoJth prava (Cl. 204 - 214. ZOSP-a). .
Imovinska prava autora traju za vre e zivota • v
autora 1• 70· godin. a posle
njego ve smrt

i· Moralna prava autora traJu i ро prestanku traJanJa . .
skih rava autora 1movш · ska rava k .
. . ро isteku imov in-
utora EOJi је poslednji umro. Imov �:: na ��lu CIJI se autor ne70zna
ora rest���
·
. godina od smrti koa-
inska
delo,pod pseudonimom) prestaju ро ist�ku 7о g?d a od dana bjavljivanj(anon imno delo i1i
?
otkriJe svoj identitet pre navedenog roka imovinskо pravo tra,Je kao da је
'.
a dela. Ako aut or
poznat od dana objavljivanJ'a dela (cl 102. 1 103. ZOSP-a) identitet autora
ь рravo industrijske svo.iПе. I�dUS ·..
.
·

C a intelektualna
��. 1 .trIJS�a.�':ojin� je pravno zasti-
tvorevina ko· se moze pr1men1ti i 1skor1
n]l I prometu robe i usluga. on prvens i stiti u proizvod-
tveno obuhvata: patente, ind ustrij-
PROI". Dl{ ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO
55

ski dizajn, robne i usluzne zigove, oznake geografskog porekla proizvoda


know-how, ali i druge predmete zastite.
Izraz "industrijska svoJina" је istorijskog porekla. Prvi patentni zakon od 7. januara 1791
(proglэ.Sen za VI·eme Francuske burzoaske 1·evolucije), pod uticajem tada vladajuce skole pri­
rodnog prava, је и с1апu 1 . odredio daje svako otkrice i1i svaki novi izum iz Ьilo koje grane in­
dustrije vlasпistvo njegovog autora. Subjektivno pravo industrijske svojine nastaje odlukom
nadleznog organa uprave, posle sprovedenog upravnog postupka. Prava koja se svrstavaju и
industrijsku svojinu su imovinska i, ро pravilu, mogu Ьiti и prometu.
- Pravo na patent. Patent је subjektivno pravo kojim se pravno stiti
patentirani pronalazak. Pojedine definicije isticu da је patent pravo koje
stiti svog nosioca u pogledu privrednog iskoriscavanja patentiranog pro­
nalaska. 65 U formalnom smislu patent је isprava koju izdaje drzavni organ,
а predstavlja dokaz da је odredeno lice imalac prava iz patenta, dok prona­
lazak oznacava predmet patenta. Pronalazak nastaje stvaralackim radom
prvenstveno u oЫasti industrijske i zanatske proizvodnje. Neposredni predmet
zastite је uspesan la-ajnji rezultat takvog rada - pronalazak. Proces ostvarenja pronalaska
pocinje razmisljanjem о novom resenju tehnickog proЫema; nastavlja se uoЫicavanjem pro­
nalazacke ideje, da Ьi se, zatim, ta ideja realizovala. Nerealizovaпa ideja pronalazaca пе uziva
pravnu zastitu sve dok se nalazi и dulюvnoj sferi. Pravnu zastitu uziva pronalazak koji se
ispoljava и nekom mehaпizmu, masiпi, postupku itd., pod uslovom da su ispunjene i ostale
materijalne i formalne pretpostavke. Pronalazak se stiti pateпtom ili malim patentom.
Predmet pronalaska ne mogu Ьiti, narocito: 1) otkrica, паuспе teorije i matematicke
metode; 2) estetske kreacije; 3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih de­
latnosti, za igranje igara i1i za obavljaпje poslova; 4) programi racuпara; i 5) prikazivanje
informacija (clan 5. Zakoпa о pateпtima ZOP). Ljudsko telo, и Ьilo kom stadijumu njegovog
formiranja, i razvoja i otkrice nekog od njegovih elemenata, uk1jucujuci sekveпce ili delimicne
sekvence gena, пе smatra se proпalaskom (clan 6. ZOP-a). .

PatentiЫlni pronalasci.66 - Predmet pronalaska koji se stiti patentom


moze Ьiti proizvod, postupak, primena proizvoda i primena postupka (clan
7. Zakona о patentima - ZP). Ljudsko telo, u Ьilo kom stadijumu formira­
nja i razvoja, i otkrice nekog od njegovih elemenata, ukljucujuci sekvence
ili delimicne sekvence gena, ne smatraju se pronalaskom koji se moze sti­
titi patentom (clan 8. ZOP).
Patentom ili malim patentom nc mogu se stititi pronalasci cija Ьi ko­
mercijalna upotreba Ьila protivnajavnom poietku ili moralu uslucajevima
propisanim clanom 9. ZP.
Ima svojstvo pronalaska tehnicko resenje koje је: 1. novo, 2 . ima in­ .

ventivni nivo i 3. moze se primeniti u industrUskoj proizvodnji ili poljo­


privredi. Pronalazak је nov ako nije obuhvacen stanjem tehnike. Stanje
tehnike cini sve sto је dostupno javnosti pre datuma podnosenja prijave
pronalaska, pisanim ili usmenim opisom, upotrebom ili na Ъilo koji drugi
nacin ukljucujuci i sadrzaj svih prUava pronalazaka podnetih u RepuЫici
SrЬiji, onakvih kakve su podnete (clan 10. ZP-a). Pronalazak ima inventiv­
ni nivo ako za strucnjaka iz odgovarajuce oЫasti ne proizlazi, na ocigledan
nacin, iz stanja tehnike. Pronalazak је industrijski primenljiv ako se pred­
met pronalaska moze proizvesti ili upotreЬiti u Ьilo kojoj grani industrUe,
ukljucujuci i poljoprivredu(cl. 12. i 13. ZP-a)

65 Mai·kovic S., Patent110 p1·avo, Noшos, Beograd 19971 str. 2.


66 Patentihilan је onaj izuш koji ispнnjava нs1ove za prizпavanje pateпta.
PRIRUCNIK zл POLЛ
G ISPIТA
GA NJE PRAVOSUПNO

56
on alaz ak m oZ e �i �i: 1) osnovni; 2) dщ�unski;
Vrste pronalazaka. Pr -

bran u ili be zb ed no st R ep ub ћke Sr-


3 ) 1nali; 4) zavisni; 5) od znac
aja za od
Ьije; 6) iz radnog odnozasa. . r se i:J.e od��den og р:о-
Osnovni pronala k pг edstavlja novo tehnstr cv v

1 �? � menl] 1vo ukl]u . cu-


Js ki pr 1
Ыеmа, koje ima inventivni nivo i koje је indu 1
juci i poljoprivredu. k dopпnjuje ili usavrsava osnovn1. pronalaza�. On
Dopunski pronalaza ovnog pronalaska. N� osnovu dopunsJ<e I,>�IJaV:e
deli pravnu sudЬinu osn dopunski patent, s t1m sto v о� ne moze Ь1� pr�­
pronalaska, moze se steci te novo resenJe
znat pre priznanja osnovnogatpatјеent a. Mali pronalazak JCsins koriscenje
tehnickog proЫema, а rezultcnjaka rada koji prevazilazi rutnivokokoj i se trazi
stanja teh. nike od strane stru mo,zealisenem a inventivni
za patent Zavisni pronalazak ne pronala iskoriscavati bez upotrebe nekoge
drugog, ranije patentom zasticenog ima ska . Organ nadlezan za poslov
odbrane, odnosno unutrasnje poslove alask iskljucivo pravo da koristi po­
verljivi pronalazak i da raspolaZe tim pron tnu om. Za zasticeni pov erljivi
pronalazak pronalazac ima pravo na jednokra lazak naknadu, bez obzira na
to da li se pronalazak primenjuje. Poverljivi prona se ne objavljuje.
.Pron�azak (patent) iz radnog odnosa jeste: 1) pronalazak vezi koji zapo­
slen1 stvor1 u radnom odnosu ili posebno nalozene poslove и s na­
�cn�tehn�ckim istraiivanjem i razvojem, ·kao i pronalazak koji nastane и

izvrsavanJu щ�?vora о is�raziva?kom radu zakljucenog s poslodavcem; 2)


p;on.alazak koJ�. zaposlen1 stvor1 u vezi s aktivnostima poslodavca ili kori­
�cenJern m�terl)alno-tehnickih sredstava, informacija i drugih uslova koje
Ј� obezbed10 poslodavac; 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od go­
d1nu dana od da�a presta.nka radnog odnosa, а koji Ьi, da је stvoren toku и
radnog odnosa, .1rnao svoJstvo Eronalaska iz radnog odnosa
v :�� ovo�.pron as а�а poslodavac, ako ugovorom izmedu pronalaza­
са i p�;1�da�c� a e �eno. је pronalaz�k iz. radnog odnosa zasticen na ime
poslodavca, pronalaza�; d ad��u��ra1n·оa pr s tim pronalaskom, kao i pravo na
��a u v�z1prona
naknadu, zavisпo od efek�ta�kogo og 1skor1scavanJa las· k (cl. 57. i sB ZP)·
. ye. patentа - рravo na st· canJe а
. ·
patenta 1ma: l) pro-
nal Т
Prvavo па stzcan
..
1
. .
nik(��]���=��:[�;��������)�' 3P)vi�e vac ili nje_gov pravni sledbe-
8�?dapronal
Izvorni titular prava na zastitu P_r�nal)s� J�ste pronaazaca (supronalazaci).
lazac (fizicko lice od­
nosno dva ili vise fizickih lic z
pravno lice. Pravo na stican�е ��e��a .·1.��o�1stvo p�onalazac� пе moze steci
naslednik, legatar i Ьilo koJi Jgovorn1 s \саrrav n1 sledben1k pronalazaca:
n�azaca (supronalazaci) doslo d rona askаc to�edn pr��a: Ako је vise pro ­
pnpada zaje��icko pravo na zasti�: Za.J 1ck1m radom, njima
�ronalazac ima mor i imovinska p av�: м.oralno. prav? је licnopravno ovlascen. ro-
�alazaca d� u tom svojstvua1na bud e naveden � a a е
1sprav�a 1 puЫikac�ama njegovom pronal�k I Р!;!ZП V z patenta , spisima, regi�tdma
ZOP. Imovinsko pra�
о
� е
njegovom ovla.Scenju d��:���а s canJ
Ј
;kepk��р:azaodeasvosastoJ�.se
':1
n k?J o
1 � eduje
n g PП e patenta
JaVlJenog pronalaska odnosno оd fron�aska zasticenog i da uziva ekonom-
patentom.
tite pronalask� рr�na �k s� stiti u up ravno ро
organ up��e. praaz
ostupak zas
stupku koj i vodi nadlezni m ­
vn1 akti doneseni u -џprav nom (
PROF. DR ILI.JA BABIC UVOD U GRAOANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 57

postupku koпacni su. U up1-avnom postupku pred organom uprave placaju


se takse i naknade troskova post11pka. Organ uprav� vodi: 1) Registar pri­
java patenata; 2) Registar patenata; 3) Registar prijava malih patenata; i 4)
Registar malih patenata.
Prijava i resenje za priznanje patenta. Postupak za zastitu pronala­
-

ska pokrece se podnosenjem prijave nad1eznom organu uprave. Prijava za


zastitu pronalaska sadrzi: 1) zahtev za priznanje- prava; 2) opis pronalaska;
3) jedan ili vise patentnih zahteva za zastitu pronalaska; 4) nacrt na koji se
poziva opis i/ili patentni zahtevi; 5) apstrakt - kratak sadrzaj sustine pro­
nalaska (clan 79. ZP). U post11pku sustinskog ispitivanja prijave patenta,
nadlezni organ prvenstveno ispituje da li su ispunjeni zakonski uslovi za
priznanje patenta (v. clan 78 . ZP).
Resenje о priznanju patenta ili malog patenta ima pravno dejstvo od datuma objave pri­
znatog prava. Resenje se donosi pod uslovom da su dostavljeni dokazi о izvrsenim uplatama
f.
takse za ispravu о priznatom ravu, troskova objave podataka о priznatom pravu i troSkova
starhpanja patentnog spisa (с . 110-112. ZP). Ako па osnovu sprovedenog postupka sustin­
ili
skog ispitivanja nadlezni organ utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi za priznanje pa­
tenta da uoceni nedostaci nisu otklonjeni, donece re8enje о odbljanju zahteva za priznanje
patenta (v. cl. 108. ZP).
SadrZina, sticanje i oblm prava. Nosilac patenta ili malog patenta
ima iskljucivo pravo da: 1) koristi u proizvodnji zasticeni pronalazak; 2)
-

stavlja u promet predmete izradene prema zasticenom pronalasku; 3) ras­


polaze patentom ili malim patentom.
Prava imaoca patenta mogu Ьiti ogranicena i prinudnom Iicencom. Ova licenca se daje
ako imalac patenta odblje da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskoriscavanje zasti­
cenog pronalaska ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje (v. cl. 26. ZP).
Za odrzavanje prava iz prijave i priznatog prava placaju se propisane takse. Takse se
placaju za trecu i svaku narednu godinu, racunajuCi od datuma podnosenja prijave.
Trajanje, prenosivost·, zastita i prestanak. - Patent traje 20 godina, racuna­
juci od datuma poanosenja prijave. Mali patent traje deset godina racunajuCi od datuma pod­
nosenja prijave. Dopunski patent пе moze da t1-aje duze od osnovnog patenta. Ako dopunski
patent postane osnovni, on ne moze da traje duze nego sto Ьi trajao .osnovni patent.
Pojedina i1i sva ovlascenja iz prav� iz prijave, odnosno patenta mogu, sa ogranicenjima
ili bez njih, Ьiti predmet ustupanja na osnovu ugovora о licenci (cl. 686-711. ZOO).
lmalac prava i1i sticalac iskljucive licence imaju pravo na tuzbu protiv svakog lica koje
neovlasceno povredi njihovo pravo. TuZЬom se moze zahtevati: 1) utvrdenje postojanja povre­
de prava; 2) zabrana radnji kojima se povreduje pravo; 3) naknada-stete zbog povrede prava;
4) objavljivanje presude о trosku tuzenog; 5) oduzimanje ili unistenje, bez Ьilo kakve nЩ<na­
de, proizvoda koji su nastali ili steceni povredom prava; б) oduzimanje ili unistenje, bez Ьilo
kakve naknade, materЏala i predmeta (priЬor, alat) koji su pretezno upotrebђeni u stvaranju
proizvoda kojima se povreduje pravo; 7) davanje podataka о treCim licima koja su ucestvovala
u povredi prava. Ukoliko је povreda prava ucinjena namerno ili krajnjom nepaznjom, tuZilac
moze, umesto naknade stete, da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uoblcajene licencne
naknade za koriscenje pronalaska (cl. 133. ZP).
Pravo na prijavu odnosno paterit prestaje: istekom roka trajanja; odricanjem (u pisanoj
formi); neplaeanjem takse; smrcu fizickog lica odnosno prestankom postojanja pravnog Нса
osim kadaje to pravo preslo na naslednike ili pravne sledbenike nosioca prava i i ponistenjem.
- Pravo ziga. Ројат. Pravo ziga67 је skup propisa koji regulisu prav­
nu zastitu oznaka koje se koriste za obelezavanje robe i usluga da Ьi se
razlikovala roba, odnosno usluge jednog lica od iste ili slicne robe, odno-

67 u nasemjeziku se osim izraza zig, cesto koristi i izraz ma1·ka kao sinonim.
JE PRЛVOSUDNOG ISPПA
PRIRU(:NIK ZA POLAGAN
·
· -

58
. . .
Su bJekt1vno prav zl stice se posle sp1·ovedenog
а
lic a. �
sno
upr
usl
avn
ug
og
a dru
pos
gog
tup ka, up iso� u Re
.
g1s tar �
. va koga �odi nad1ezni organ
z1g
uprave za intelektualnu. svoJ1nu . " znak kojim se obelezava roba)
.Zig moze Ьiti robn1 .�ako se nJi_:ne "tit'1 usluge kao sto је ug ostitelj­
ili usluzni zig (ako se ПJlffie .o�elez� 5 ta �; �
stvo, osiguranje, tra1_1sport, tur1zam 1 ) . �ojst
vo ziga ima samo onaj Zvnak
Zakona о zigovima (ZOZ) .68
koji је zasticen (reg1st:ovan). ро . odredbama . ulazi и imovinu pravnog
Zasticeni zig pre���avl] a sub���ti�� p�av ko е
subjekta. Тitulan z1ga mogu bit1 fi Zl t;k 1 p a n а � �
v lica tj . ucesnici и pro metu
robe i usluga. .
Od ziga se razlikuje znak. Znak Је oznakа kОЈ se moze grafick . i pred-
·
il�.
а v

ezav a svoJU roЬ u


.

staviti i ko от roizvodac robe ili davalac


· uslug e оb еl .
f:�%�
�:��t;�:���
v

uslugu da bi se�azlikoyala о.4 slic�� ·ro�e. ili ����g � g �


1
predstavljena oznaka �а pro��oduv1�1
ima svojstvo znaka �OJl ne uz1va zastitu
US�Zld � �
:. e
lak Ј е J
om oga
d ,
go lice moze tu istu oznaku da zastiti
� . nematerij alno dobro, bez
kod organa uprave 1 stekne pravo na zig. .agom se svtiti znak kao . . . . .

obzira na to da li on predstavlja intelektua1nu tvorevinu.69 Ukoћko_Je n�<? lice s�oпlo[.n�


ono ima pravo autorstva znaka u skladu sa Zakonom о autorskom 1 sr� lШ pr�vi!Da. ��Је
vremenski neograniceno subjektivno pravo za razliku od prava patenta 1 prava dizaJna koJI su
prava ogranicenog trajanja.
v• v ь· .
S obzirom na lica koja se pojavljuju kao titulari prava z1g moze 1ti :
individualni, kolektivni ili zi� garancije. Ind�vidualni zi� sti�e jedno"prav� ili fi�icko
lice. Kolektivni Zig је zig pravnog llca koj� predstavlJa odredeш 0Ы1k udr �z1vanJa pro1.zvo­
daea, odnosnO davaJaca us]uga, kЩi imaju ��а�оv�a k��iste .zi� z:Ьog t?ga St<? SU CJ�OVI tog
udruzenja (clan 2. stav 2. ZOZ-a). Z1g garanc1Je Је z1g koJ1 konsti vise pnvredшh. dru��ava ро�
nadzorom imaoca ziga, а koji sluzi kao garancija kva1iteta, geografskog porekla, nасша pro1-
zvodnje Ш drugih zajednickih obelezja robe i1i usluga tih privrednih dru.Stava (clan 2. stav 4.
ZOZ-a). Ova vrsta Ziga nastaje u slucaju daje ima1ac ziga ustanova, drzavni organ Ш privred­
no druStvo koji nema pravo da zig koristi u privrednom prometu kao sto su privredne komore,
instituti za kukuruz, povrtlarstvo, vinogradarstvo - itd. Navedeni imaoci ziga ustupaju pravo
koriscenja oznake zasticene Zigom garanc�e privrednom drustvu, cija roba ш usluge ispunja
­
vaju zahteve kva1iteta, da је mogu, pod tim Zigom garancije, obelezavati stavlja
i ti u promet.
Nacelo specijalnosti Zi.gц. Funkcija znaka. Jedna oznaka ne moz e da
se zastiti na ime dva ili vise lica za istu ili slicnu robu ili uslu
specijalnosti) . Ovo nacelo ne vэ.Zi za cuveni zig . ge (na celo
�';lvenim zigom nijedno �ice -yise ne moze da zast Znak koji је zasticen
:� usl.uga (а пе samo za 1stu 1li slicnu robu). Takoitiseza Ьilo koju vrstu robe
znaci odnosn cuveni
��govi "�оса . cola"., "s�msung", "ford", mercedes" itd . ne mo o
z1gomvm �d Је и p1tanJU druga vrsta gu zastititi
-

robe odnosno usluga. Cuve ni zig је


k?d ucesn1ka ':1. prometu u RepuЬlici
visok�.reputaCIJe . Znak odnosno cuve SrЬiji nesumnjivo poznat kao znak
"р��Ь!Ј!." nacelo specijalnosti jer ni zig uziva nadprosecnu zastitu. On
za�t��1 z1�?m nego Је zabranjeno takav znak ne samo da ne mo ze da se
zasticen z1gom.1° fakticko koriscenj e takvog znaka i ka d niJ' е
Primarna funkcija ziga je stoga
v · J.?OreklO >ro
, .da 0z�ac1 · · . . v·
oznacava proizvodac robe odn
�sno рnvredш sub�еkt k J 1zvodа ili usluge Jer se n a taJ nасш
·

OJI pruza usluge (funkcija indikacije р -


о
68 "Sluzbeni glasnik
RS", broj 104109.
1 аd1ПО
69 м·1 . V11,; Z.,
· Ј..

n. d., str. 150.


70 Miladinovic z.,
n. d., str: 153.
PROF. DR ILl,JA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 STVARNO PRAVO
59

rekla i vlasnistva). lz navedene funkcije proizasla је i garantna funkcija ziga. Garantna funkcija
ziga zпaci da roba s odredenim zigom ima uvek ista svojstva kao i osta]a roba sa tim zigom.
Funkcija zigaje i da individualizuje robu odnosno uslugu tako da se roba odnosno uslu­
ga jednog,fizickog i1i pravnog lica razlikuje od robe, odnosno usluge drugog fizickog i1i p1·av­
nog Нса. Zig ima i reklamnu funkciju. Pomocu ziga se reklamira i identifikuje novi proizvod.
On sve vise postaje sredstvo lojalne i1i nelojalne konkurencije. Reklamna funkcija ziga nece,
medutim, postici imovinske efekte ako kvalitet proizvoda nije dobar.
Predmet i uslovi zastite. Zigom se stiti odredeni znak. On se moze sastojati
od reci ("zacin С", "vranac"), slogana ("Koka-kola је to"), slova (ЈАТ; SIMPO), brojeva (npr.
"101"), slika, crteza, rasporeda Ьоја (kod zigova "beneton", "elesse1'), trodimenzionalnih oЫi­
ka ("mercedesova" trokraka zvezda, glava konja na automobilu "mustang"; Ьоса "koka-kole")
komblnacija tih znakova ("zastava 10"), kao i od muzickih fraza prikazanih notnim pismom
(clan 4. ZOZ-a).71 Znak koji se stiti kao zig moze Ьiti izmisljen (ne mora nista znaciti).
Strana fizicka i pravna lica и pogledu zastite znaka zigom и SrЬiji uzi­
vaju ista prava kao i domaca fizicka i pravna lica ako to proizlazi iz medu­
narodnih ugovora ili iz nacela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti doka­
zuje lice koje se na uzajamnost poziva (clan 6. ZOZ -а).
Као robni ili usluzni zig stite se znaci koji su distinktivni tj. podobni
za razlikovanje robe, odnosno usluga и prometu jednog fizickog ili pravnog
lica od drugog fizickog ili pravnog lica. Tako, n�e distinktivan naziv "kafa"
za obelezavanje kafe ili "vino" za obelezavanje proizvoda od grozda.
Stiti se znak koji se moze graficki predstaviti а vezanje za odredenu vrstu robe ili usluga.
Moze se zastititi samo znak koji је nov u odnosu na vec zasticene zigove drugih privrednih
subjekata za istu i1i srodnu robu ili usluge. Imalac ziga dиZanje da zig koristi, а ima iskljucivo
pravo da znak zasticen zigom koristi za obelezavanje robe, odnosno usluga na ks>je se taj znak
odnosi i da drugim licima zabrani da ga neovlasceno koriste (cl. 46. i 38. ZOZ -а). Ukoliko
ima}ac ziga bez opravdanog razloga ne koristi zig za obelezavanje robe odnosno usluga u ne­
prekidnom trajanju od pet godina, racunajuci od dana registrovanja Ziga, odnosno od dana
kada је poslednji put koriscen, nadlezni organ moze, na zahtev zainteresovanog lica, doneti
resenje о prestanku ziga u celini ili samo za neke robe (clan 64. ZOZ -а).
Znaci koji se пе mogu zastititi kao Zig. Apsolutne zabrane potpuno
iskljucuju pojedine znakove da budu zasticeni kao robni ili usluzni zig. Re­
lativne zabrane dopustaju zastitu odredenih znakova ako su za to ostva­
rene zakonom odredene pretpostavke. Apsolutno је zabranjeno da se zigom zastiti
znak: 1) koji је protivan moralu i1i Javnom poretku; 2) koji ро svom ukupnom izgledu nije
podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga и p rometu (nije ctistinktivan); 3) koji iskljucivo
predstavlja oЫik odreden prirodom robe ili oЫik robe neophodan za doЬijanje odredenog
tehnickog rezultata; 4) koji iskljucivo oznacava vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu,
vreme i1i nacin proizvodnje, kvalitet, cenu, kolicinu, masu i geografsko poreklo (deskriptivni
znaci); 5) koji је uoЪicajen za oznacavanje odredene vrste robe, odnosno usluga (to su znaci
koji su dugom upotrebom izguЬili znacaj ziga i postali genericni pojmovi kao sto su: "frizi­
der", "telefon", "gramofon"); 6) koji svojim izgledom ili saddajem moze da stvori zabunu u
prometu u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga (tzv.
prevarni znaci); 7) koji sadrzi zvanicne znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta
ili ih podraZava; 8) koji је istovetan zasticenom znaku drugog lica za istu ili slicnu vrstu robe,
odnosno usluga; 9) koji је istovetan ranije zasticenom znaku drugog lica za slicnu vrstu robe,
odnosno usluga, i1i slican ranije za5ticenom znaku drugog lica za istovetnu ili slicnu vrstu
robe, odnosno usluga, ako postoji verovatnoca da zbog te istovetnosti, odnosno slicnosti na­
stane zabuna u relevantnom delujavnosti, koja obuhvata i verovatnocu dovodenja u vezu tog
znaka sa ranije zasticenim znakom; 10) koji је, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje
se odnosi, kod ucesnika u prometu и SrЬiji nesumnjivo poznat kao znak visokog renomea
kojim svoju robu, odnosno usluge obelezava drugo lice (opstepoznati znak); 11) koji, Ъеz оЬ-

71 Clan 4. ZOZ -а.


ANJE РRЛVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAG
бо . "
. rodukciju im 1tac1Ju, prevod
d 1 k ' 'i је kod ucesnika
av1 а ер
1 koje se odnosi, predst Ј �

�;{����J�i�{i;W,�t;�f�11�1��!���ii��ir��:��!i��Fl��}�ili
Ь1 se stet1lo nJegovom . 15 n
Ш saddajem povreduJe auto�skа р
. a i1i prava industr1Jske svoJin
rav
e, 1
...
podrdava naciona1ni ili re1igюzш s1mb�. . znac1. zastite kao zig. Oni se mogu zastititi kao z1g
.
,"

Re1ativno је zabranjeno da s� odre еш odo r n . е nadleznog drzavnog organa: Тakо �е


ako postoji pristanak ovlas�e�<;>� ltca odnos11:0
lik ш Непо ime lica moz e zastititi s� <;> РЬ
p�stan 1d:u
b :O Ј
;
lica. Lik Ш licno ime um��og l�c� moze
i dece umrlog. Lik istor1Jske 111 �r щ;;е
se zastititi samo ро prist �nku}od1telJ�,. .r�cno� g
umrle znamenite licnosti moze se zasntlti kz" l
ozvo u nadleznog organa i
dru gi
pristan ak nJen ��
srodnika do tre��g stepe�a srod�tva. Z�ak 0l�
8.jdrV' drzavni ili javni grb , zastavu 111
amЪlem, naziv Il1 skraceшc? .n.az1va пе е db ��
Ј 1.
е i dunarodne organizacije, kao i .nj��ovo
пog organa odnosne zemlJe 11I or­
podraZavanje, moze se zastltiti samo ро о о renJu nadleZ
ganizacije (clan 5. zoz -а).
Sub 'ekti zastite oznake zzgom. Pravo na zasvtitu. oznake zigo m ima.ju
.

v
v

domaci 1Ј rivredni subjekti. Strana fizicka i pravna lica .U pogl:dufizi z:istit�


znaka zi�om u RepuЬlici SrЬiji uzivaju ista prava ka� .1 .dom31ca �ka 1
v
pravna lica ako to proizlazi iz meduna�o�i�u&ovora, �ћ iz ?acela uzaJa!ll­
nosti. Postojanje uzajamnosti dokazuJe lice koJe se na uzaJamnost p oz1va
v б. ZOZ -a).
(clan ·
Nacin sticanja Ziga. Postupak z� priznan1e . zzga . zv:� se stice
. V•
• V r�g-
. .

istracijom na osnovu prijave lica koje �ahteva p�1znanJe z1ga, .nako� �to
nadlezni organ, и sprovedenom postupku, �tvrd1 da su za. pr1znaD:Je is­
v

punjene zakonske pretpostavke. Pravna zast1ta zna�ova koJI se ko��ste �


prometu robe odnosno usluga ostvaruje se � upravnom postupku koJl vod1
oi:gan upr�ve �a�le��� za posl?.ve intel�kt�al�e. syoj�ne. :Гај organ vodi. Registar
рПЈаvа za pnznanJe z1goya 1 Registar zigova. Registri su Javn1 ра 1h zaшteresov�na Iica mogu
razgledati na usmeni zahtev, bez placanja posebnih taksa. Podnosilac prijave 11�1а P!�vo pr­
venstva u odnosu na druga lica koja su za isti Ш slican znak kojim se obelezava 1sta 111 sllcna.
roba, odnosno usluge kasnije podnela prijavu.
Prijavaje uredna i ро njoj se dalje moze postupati ako sadrZi Ьitne propisane delove 1. do­
kaz о up1ati takse za prijavu. Ako је prijava uredna nadlezni organ uprave ispituje da li su ispu­
njeni us1ovi za priznanje Ziga. Ukoliko prijava ispunjava usloye za priznanje prava na Zig, nad­
lezni organ uprave zakljuCkom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih
deset godina
zaStite i .troSkove objave Ziga i da dostavi dokaze о izvrsenim uplata
и ostavl3enom roku ne dostav
ma. Ako podno silac prijave
i dokaz о izvrsenim uplatama, smatrace se da је prijava povucena.
Каd podnosilac prijave dostavi dokaze о izvrsenim uplat
ama takse za prvih deset godina
ZaS?te i troskove objave ziga, nadlezni Organ Uprav
e donosi resenje 0 priznanjU ziga i
P.пz�ato pra�o s propis�nim podacima upisuje u registar zigova. osio
z1ga izdaJ.: �е 1sprava о z1gu N cu
, а priznato pravo obja.vljuje u sluzbenom glasilu.
Sa��z;.na � prenos r va па Zig. Imalac ziga ima iskl
zn_ak zasticen zv�gom koпps��za ?elezavan je rob
jucivo pravo da
taJ znak odn��1 t� .da dru�1m l1?c1ma zabrani da e, odnosno usluga na koj e se
38. ZOZ -a). Z1g il1 prava lZ РП.Јаv . ga neovlasceno koriste (clan · '

е
vor?m о p��nosu prava, usled statusne promeza priznavanje ziga mo
gu se preneti ugo­
nos1oca prJ� �Ve, odluke suda ili organa uprav ne imaoca ziga, odnosno pod­
ne mo� biti ��edmet �renosa prava (clan e. Kolektivni zig i zig garancije
podnosilac РПЈаvе moze ugovorom о lic 50. ZOZ -a). Imalac ziga, odnosno •
enci ustupiti pravо kor1scenJa z1ga, v • .

е, 1. to za sve ili samo za neke ro


· •V ,
odnosn0 prava iz РП·Јаv
·

be, odnosno usluge.


PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 61

Trajanje, niStavost i zastita Ziga. Zig traje deset godina, racunajuci od


datuma podnosenja prijave, s tim sto se njegovo vazenje, uz podnosenje zah­
teva i placanje odgovarajuce propisane takse, moze produzavati neogranicen
broj puta (clan 45. ZOZ -a). Zig prestaje istekoi:n roka od 10 godina za kojije placena pro­
pisana taksa, ako se njegovo va.zenje ne produZi а pre isteka ovog roka u slucajevima propisanim
clanom 57. ZOZ -a. Zig se moze oglasiti nistavim na predlog zainteresovanog Iica i1i na predlog
javnog tuzioca, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako se utvrdi da и vreтe njeg_ovog
registr_?vanja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje ziga predvideni ZOZ -a (СЈ. 59. i бо. ZOZ -a).
Zig se stiti и upravnom postupku (podnosenjem zalbe protiv zakljucka
ili resenja i pokretanjem upravnog spora tuzbom Upravnom sudu Srblje),
gradanskom sudskom postupku (podnose Щ em tuzbe и slucaju povrede
ziga ili prava iz prijave ziga - cl. 71- 83. zoz
-а) i kaznenom postupku (cl.
8 86. ZOZ -а).
- Pravo dizajna. Ројат. Predmet zastite. Pravo dizajna и objek­
tivnom smislu је· skup pravila kojim је kompleksno regulisana zastita
spoljnog izgleda proizvoda. Zastita spoljnog izgleda proizvoda и nasetn
pravu је uredena Zakonom о pravnoj zastiti industrijskog dizajna - ZO­
PZID-om. Iz objektivnog prava lica izvode subjektivno pravo na dizajn.
Pravo na dizajn је pravo imaoca dizajna. Ono је vremenski, sadrzinski i
teritorijalno ograniceno.
Industrijski ilizajn је trodimenzionalni i1i dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili
njegovog dela. Proizvod ili njegov deo odreden је njegovim vizuelnim karakteristikama, po­
sebno linijama, konturama, bojama, oЫikom, teksturom i/ili materijaiima od kojih је pro­
izvod sacinjen, ili kojima је ukrasen, kao i njihovom komblnacijom. Pojam proizvoda obu­
hvata: 1) industrijski ili zanatski predmet; 2) delove koji su namenjeni za spajanje u sloze�
proizvod; З) pakovanje proizvoda i 4) graficke simbole i tipografske znake. Slozeni proizvod
је proizvod koji је sastavljen od vise delova koji mogu da budu zamenjeni i koji omogucava­
ju sastavljanje i rastavljanje proizvoda. Izraz proizvod, medutim, ne obuhvata kompjuterske
programe (clan 2. ZOPZID-a).
Industrijski dizajn se stiti ako је nov i ako ima individualni karakter.
Ako је industrijski dizajn primenjen na proizvodu, ili sadrzan и proizvodu
koji cini sastavni deo slozenog proizvoda, smatra se da је nov i da ima in­
dividualni karakter: 1) ako sastavni deo koji је ugraden u slozeni proizvod
ostaje Vidljiv tokom redovne upotrebe slozenog proizvoda i 2) ako vidljive
karakteristike sastavnog dela ispunjavaju uslove novosti i individualnog
karaktera (clan 6. ZOPZID-a).
Industrijski dizajn koji пе moze da se zastiti. Zastita se ne moze odo­
briti industrijskom dizajnu: 1) cije је objavljivanje ili upotreba protivna
javnom poretku ili prihvacenim moralnim principima; 2) koji povreduje
autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugog lica; i 3) koji sadrzi dr­
zavni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skracenicu naziva neke
zem�e ili medunarodne organizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i
njihovo podrazavanje, osim ро odobrenju nadleznog organa.
Industrijski dizajn koji predstavlja, odnosno sadrzi lik neкog Пса, moze da se zastiti
samo uz izricitu saglasnost tog lica, а kad predstavlja, odnosno sadrzi lik umrlog lica moze da
se zastiti samo ро pristanku njegovih roditelja, bracnog druga i dece. U slucaju da industr�ski
dizajn predstavlja, odnosno sadrzi lik istorijske ili druge umrle znamenite licnosti moze da se
zastiti uz dozvolu nadleznog organa i pristanak njenih srodnika do treceg stepena srodstva
(clan 9. ZOPZID-a).
DN OG IS PITA
LAGANJE PRAVOSU
PRIRUCNIK ZA PO
62
.. .Pravo na zastitu in­
· pr 0 na za8titu) �Ћ
g diz a jп a. Тr ај ап .
је
� ko
Pravo па za�Xti'tu iпdustriis "
�Ju !1':' .
• stri a� ripad a au toru (ak o је vise au
Ш testamentarшm
to�a SV1 oш
• na•
dn1 11:1 , 1 11c1ma k031 ma Је
emiku (zakonskirn
du isk
'Ј og dizajn sle 1c1 ma
n3egovom pravnom slеdvor .U ma :Р.ropi. sani m ZOPZID-om)
is. tа prav kао 1 d. o-·
.
v

neseno ugo om, odnosno poslodavcu,, s1uca )e':l


to pravo pre �
��':aJUnace a uzaJam
t3sko� diza3na uilI
ledu za8tite industraro
Strana fiziCka i pravna lica, akopog
и
to proizlazi iz medun �1h ugo vora 1
.z � !:osti.
maea fizicka i pravna lica
Pravo na industrijski dizajn stice � se up som � Reg1star 1ndustrIJskog
.
po dn osenJa pr1 Jave, po d �slovom da se
dizajna i traje 25 godina od dana Оу о pravo vaz"1 �d da na pod­
placaju propis ane tak se za odr zavanj e prava :
nosenja prijav e za prizna nje ind ustrijskog d1z aJn a organu drzavne uprave
nadleznom za poslove intelektualne svoj ine (c�an
1�. ZOPZID-�). .. .
pr1z nan Je prava na 1nd ust r1Jski
Sticaпje prava па dizajп. Postupak za
na industrijski di­
dizajn pokrece se pisanom prijavom za priznanje prava
zajn Zavodu za intelektualnu svojinu. Prijava mora da sadrZi: t) zahte
v za priznanje
prava па industrijski dizajn; 2) opis dizajna i 3) dvodimenzionalni prikaz industrijsk og diza­
jna (clan 18. ZOPZID-a). Podnosilac prijave uziva od datuma podnosenja prija­
ve, koja sadrzi sastojke propisane clanom 23. ZOPZID-a, pravo prvenstva
u odnosu na sva druga lica koja su za isti dizajn docnij e podne la prijavu.
P�dno�Чa.c prijave koji је, u roku od tri meseca pre dana podnosenjaclanici
m prijave, aomace na_

saJmu 111 izlo�Ьi medunarodnog karaktera, Ш u nekoj drugoj zemlji Pariske unije ili
Svetske trgovшske organizacije izlagao industrijski dizajn, moze da u. prijavi trazi priznanje
prav� pi;ens�a .od �ana prv?g �ag�ja tOf; industrijskog dizajna (СЈ.ап 26. . ZOPZID-a). Zbog
toga Је b1t�a �mJe�1ca utvrdivan�e pnznanJa datuma podnosenja prijave Za priznanje datu­
ma podnose?Ja pn3ave �?tre�noЈ«: da prijava podneta nadleznom organu na taj datum saddi:
1) n.�acenJe da se trazi pnznan3e prava na industrijski dizajn·' 2) ime i prezime odnosno '

шwv i ao/esu p�dn?si?ca prijave; i 3) prikaz.


Р P a_v� se 1�p1tuJU ро redosledu odredenom datumom i satom njihovog podnosenja.
nJava}1.?ЈОЈ Ј� pnznat datum podnosenja upisuje se Registar prijava.
" .
nJ:avpraЈ.е uredna
.lavu· �P�о
и
ako sa�Iii z�?Ш?ffi: p�opisane elemente i dokaz о uplati takse za pri­
na�o pravo n_a шdustn3ski �zaJn, sa propisanim podacima, upisuje u Registar
nd�s Ј� og ilizaJ�a, а nosюcu
di prava na шdustrijski dizajn izdaje ispravu о industrijskom
i;;J��P�l��:).
0 mdustrijskom dizajnu ima karakter resenja upravnom postupku (cl. 36.
.. .
и

Sadrzina i oblm prava · Prava autora. Ima1ас prava na industrl)Ski .


·
dizaJn ima · is· klJUC1v
' ..., .
o pravo na ekonomskо is . . . " ,
. . " ,
. ri.jskog di
·
· a 1 dа to pravo uskrati kor1scavanJ e zast1ceno g in-
..., , anJe ро drazumeva �· ndustrlJ· ku 1. z�natsku izradu proizvoda za
dust . zaJn svakom trecem licu Ekonomsko ·
·
1skonscav
trziste, na osno
trebu takvog pr
:����� �
.,
· ne ast1c en g

? lndustr�jskog dizajna, kao i:. 1) upo­
izvoda radi nj egovog stavtn�
ednoJ delatnost1 ; 2) skladistenje takvog pro­
� ro et;. З)
� �) �T( {
njegovog stavljanja u pro� �� s а Ј 1У ponudu takvog proizvoda radi
uvoz, izvoz ili tranzit takvog' pro·izyo u promet takvog proizvoda; i 5)
Autor industrijsko d .
а с an 39 . ZOPZID-a).
p�avo ј� pr�vo autora industr�sk��i�;.nl�aа rporal�a i imovinska prava. Moralno
1 i�pravi о шdustrijskom dizajnu Imovf s ПЈеgоу о ime bude navedeno prijavi s isima и
avo Ј avo .�utora industrijskog dizЛna da
UZIVa ekonomsku korist od iskori�cavanj� �8��enog�шPJust
Raspolagaпie prav n3skog dizajna.
·
" om Pravo na
� ·
· · ·
moze se preneti na drugog subjekt . industПЈSki d'IZ3.Jn Il1 pravo iz prijave
{
·

va; 2) statusne promene imaoca а. 1)· !-а osno� ugovora о prenosu pra­
odluke suda i 4) organa uprave. ava 1 1 podnos1oca prijave; З) na osn ovu
pr
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO 63

lmalac prava na industrijski dizajn odnosno podnosilac prijave moze ugovorom о li­
cenci ustupiti pravo koriscenja registюvanog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave.
Ova prava mogu Ьiti i predmet ugovora о zalozi. Tada poverilac stice zalozno pravo upisom
и registar zaloge. Ugovor о Jicenci i ugovor о zalozi moraju Ьiti pisani i sadrzati elemente
odredene clanom 51. stav 2. i clanom 52. stav 2. ZOPZID-a. О upisu prenosa prava, licence
i zaloge Zavod za intelektualnu svojinu donosi posebno resenje. Postupak za upis prenosa

propisanjm clanom 53. stav 2. ZOPZID-a.


prava, licence i zaloge, pokrece se pisanim zahtevom, koji se podnosi Zavodu, sa dokazima

Prestanak prava i oglasavanje nistavim. Pravo na industrijski dizajn prestaje ako imalac
prava na industrijski dizajn propusti da plati propisanu taksu za odrzavanje prava ili se odre­
kne ovog prava - narednog dana od dana predaje nadleznom organu podneska о odricanju.
Ovo pravo prestaje i na osnovu sudske odluke ili odluke organa uprave, i drugim slucajevima
predvidenim ZOPZID-om (clan 56. ZOPZID-a).
Registrovani industrijski dizajn se, za sve vreme trajanja zastite, moze oglasiti nistavim
(na predlog zainteresovanog lica ili javnog tuzioca) ako se utvrdi da u vreme njegovog regi­
strovanja nisu Ьili ispunjeni uslovi za priznanje industrijskog dizajna.
Zastita prava па dizajn . Imalac prava na dizajn, odnosno subjekt
koji је pokrenuo postupak priznavanja prava, cija su prava povredena,
ima pravo na upravnopravnu zastitu, gradanskopravnu zastitu i kazne­
nopravnu zastitu.
Ukoliko је povredeno pravo autora dizajna odnosno pravo subjekta koji је pokrenuo
postupak za priznavanje prava na dizajn oni imaju pravo na zaЉu protiv resenja odnosno za­
kljucka u upravnom postupku i na pokretanje upravnog spora protiv konacne odluke Zavoda
za intelektualnu svojinu, pred Upravnim sudom Srblje. .
U s1ucaju povrede stecenog prava na industrijski dizajn ili prava iz prijave, tuzilac u gra­

prava; 3) unistenje i1i preinacenje predmeta kojima је izvrsena povreda prava; 4) unistenje
danskoj parnici moze tuzbom da zahteva: 1) utvrdenje povrede prava; 2) prestanak povrede

ili preinacenje alata i opreme uz pomoc kojih su proizvedeni predmeti kojima је izvrsena po­
vreda prava, ako је to neophodno za zastitu prava; 5) naknadu imovinske stete i opravdanih
troskova postupka; 6) naknadu moralne stete za autora; 7) objavljivanje presude о trosku
tuzenog; i 8) davanje podataka о trecim licima koja su ucestvovala и povredi prava.
Тuzbu zbog povrede prava na industrijski dizajn mogu da podnesu podnosilac prijave,
nosilac prava na industrijski dizajn i sticalac iskljucive licence.
Lice koje povredi pravo na industrijski dizajn odgovara za stetu ро opstim pravilima о
naknadi stete. Ako је povreda prava na industrijski dizajn ucinjena namerno, tuZilac moze od
tuzenog, umesto naknade imovinske stete da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uoblca­
jene 1icencne naknade koju Ьi primio za koriscenje dizajna. Povredom prava na industrijski
dizaj n smatra se svako: 1) neoviasceno iskoriscavanje registrovanog industrijskog dizajna i 2)
neovlasceno objavljivanje predmeta prijave i 3) podra.Zavanje zasticenog industrijskog dizaj­
na. Тuzba zbog povrede prava na industrijski dizajn moze da se podnese u roku od tri godine
od dana kada је tuzilac saznao za povredu i ucinioca, а najdocnije и roku od pet godina od
dana kadaje povreda prvi put ucinjena (Cl. 62 - 65. ZOPZID-a).
Kaznenopravna zastita dizajna propisana је Кrivicnim zakonikom i ZOPZID-om. Ovim
zakonima propisano је da odredene radnje i1i neradnje predstavljaju krivicno delo, privredni
prestup i1i prekrsaj.
- Pravo oznake geografskog porekla. Ројат. Predmet zastite.
Pojam oznake geografskog porekla u objektivnom smislu (formalni izvor
prava) је skup propisa kojima su uredeni sticanje i pravna zastita oznaka
geografskog porekla. Osnovni formalni izvor prava oznake geografskog po­
rekla је Zakon о oznakama geografskog porekla (ZGOP). Subjektivno pra­
vo oznake geografskog porekla ovlascuje korisnika da ime porekla odnosno
geografske oznake koristi za obelezavanje proizvoda na koje se ime porekla
odnosno geografske oznake odnose.
NOG ISPITA
,.,
PRIRU �NIK ZA POLAGANJE PRAVOSUD

. е p r�. a . ) ео rafska oznaka, а upotr e,Ьljava-


Oznake ge�grafs�og :pore�a su: 9 ш�
�: � �
dП1� � hr m enih i industrijskih pr01zvoda,
e pn� 9d ш h, P09 °Pi: vre
proizvoda domace radшosti 1 u�lug�v(cl.
ju se se za obe leza van J. i·
1. 2· ZG� а) .
reg юna
Р
, .1:11 lokaliteta, kojim seno oznacava р�о1:
v

Је,
oda iskl'ucivo ili Ьit su uslo
Ime porekl a Је geo gra t:sk i '!lazi zem . vl]eш
p
zvod koji odat le P?tic e . Kva.! t
1 ;.t 1 �?s e�n V0J !-V
k fa
�е 1 j�'!-ds � ktore i с а se proizvo -a. � dnja, pr era da i
geografskom sred inom , uklJ UCU JUC I pnr o
atlfikD:0�Eodruc'u (clan 3. ZGOP
priprema u celini odvijaju. na odredeno.m 11r UJe. eden f proizvo d kao proizvod pore-
Geograf ska ozna ka Је ozna �a kОЈ � е� . teritorije. Odredeni kvalitet,
odredene e�lJ e, r�g ona 1 . lokal ltet
klom sa teritorije � i 1� .
� � d J a i/ili prerada i/Ш priprema
��
reputacija ili druge karakten
ograш
�!tk
cenom
e proizv
ро dru
od .
� t
CJU
c Ja
sus
"tl P
ns
1
}d se mogu pripisati njegovom geograf-
odvijaju na odredenom
skom poreklu (clan 4. ZGOP-a) .
Oznaka geografskOJ? pore klaj e nazi i v kOJl
"

ШЈе
"
geog rc:us
· d�
-& ki naz1v оdrе e е zemlje regio-
" e nat kao tradici-
na ili �okal�teta. �vaj naz1�je d�gom upotreбb?� ?1.P.rom i � u �
P.�5���
anJ P
JS ��zivtog podrucja,
onalш naz1v pro1zvoda koJI potice �а tog роdruСЈа, 1 1 Је u р1ZGO P-a) . l
" d � se zastiti
ako ispunjava i ostale uslove prop1sane ZGOP-om (clanafsko 5·
Naz1vi koji se ne mogu zastititi. Oznakom geogr g porek � �е i:noz�
v

naziv: 1) cije је objavljivanje ili upotreba protivna javnom por��z1v?tш � 111 .P�1hvaceшm mo�al­
Jske vr���'. ukoli��
nim principima; 2) koji predstavlJa ime zasticene Ьiljne sorte 111pro1zvoda; З) .c1J1 1zgle?. 111
moze da stvori zabunu kod potrosaea u pogledu stvarnog p�rekla l �aћteta,..nасш.а
sadrZaj moze da stvori zabunu kod po�osaea u pog���u. pnrode, p �r�k a,sltcan
proizvodnje ili drugih karakteristika pro1zvoda; 4) koJIJe 1st�ve� n Љ b1tno !�1Је regi.:
strovanom Zigu, ukoliko s obzirom па reputaciju, poznatost 1 duzшu upotre be tog zi.ga postOJl
mogucnost nastanka zabune kod potrosaea u pogledu proizvodack�g porekl�" pro1�o� a; s)
koji predstavlja taean naziv zernlje, regiona i1i lokaliteta sa koga p�o1zvo� ро�с:е, аћ I,<011 kod
potтosaca izaziva laZnu predstavu da proizvod potice iz druge zemlJe, regюna 1ll lokal1teta; 6)
koji је usled dugotrajne upotrebe postao generican, odnosno uoblcajen naziv za oznaeavanj�
odredenog proizvoda; i 7)koji nije zэ.Sticen, ilije prestao da bude zasticen и zemlji porekla, 111
koji је prestao da se koristi u toj zemlji (clan 8. ZGOP-a).
Pokretanje postupka. Postupak za registrovanje oznake geografskog porekla pokrece se
podnosenjem priJave Zavodu za intelektualnu svojinu za priznavanje imena porekla, odnosno
g�og!afske oznake. Ovu prijavu mogu da podnesu: 1) domace fizicko ili pravno lice Ш udruze­
nJa �h lica, koje na odredenom ��ografs�om podrucju proizvo� p:oizvod� k_?ji. se 9zna�avaju
n�zi':om tog geo�afsko& podrucJa; 2) pnvredne komore, udruzenJa potrosaca 1 drzavn1 orga­
ш iэ:1�teresovaш z� za5�tu imena porekla, odnosno geografske oznake и okviru svojih aktiv­
nosti; 1 3) stтana fizi�a ili pravna 1i�, odnosno strana udruzenja, ako је ime porekla, odnosno
geograf�� ozna� pnznata u ze.mlJl pore�a, kada to proizlazi iz medunaro dnih ugovora.
. PnJava moze da se odnos1 samo na Jednu oznaku i1i ime geografskog podrucja i samo
na.�ednu vrs� pro�zvoda. Zapodnose!1je prijave р1аса se propisana taksa (clan 18. ZGOP-a) .
P�Java �or� 11�1ati delove odredene cl. 19 23. ZGOP-a, zavodi se u odgovarajuCi registar
pnJava а 1sp1tuJ� se P� .re�osle�u �odnosenja.
-

Odlu 1vanJe о prIJaVl : TraJ�Je prava. Ako Zavod ·


k]0 kI
utvrdi da
g ogra ske oznake ne ispunJava uslove propisane ZGOP-omprijava
f
za prizna
imena porekla, odno­
a, dnos o geografske oznake, re5�njem.се odblti prijavu. Ukoliko utvrdivanJe imena pore­
d osn g o�rafske 0z?ake 1spunJava da prijava imena
����af k � k
; e zna е kОЈе su prop1sane ZGOP-om Zavod се doneti resenJ·
uslove _za prizna vanje imen a porek la ·odnosno
porek1а, оdnosno geografske oznak�, 1 pre еtno im�· · dm ;
.
· porek la, odnos
е
no
о prizn
geogr
ava�
afsku
Ju imena
oznaku,
sa propisanim ЬiЫiografskim poda l t
Protiv resenja Zavoda moze ��I?� lZJa

UI;>ti �zalЬai U,_ R eg i s � ar oznak a geogra fsk og porek J a.
re5enja, а protiv odluke Vlade 0 zalbl' � �ze. se юkrVladi .u roku <?d 15 dana od dana p rijema
en�ti upravn� spor u roku od 30 dana о�
�f ��·
dana prijema odluke Vlade (cl. 2 _

� i - �egistr
o _ ov:ano 1me porekla.J odnosno regJ­

- .
�trovana geografska oznaka оЬја�ј�е- :�е _
intelektualne svojine. uz e nom g 1 as1 1u organa nadleznog za pos1ove
· _
Trajanje registrovanog ime ·
ograniceno (clan 31. ZGOP-a). na por . : ekJ а,· ·-�·� .::i ��osn
· o �eg1s trovane geografske oznake nije

v '
Кnow-how. Ројат Кnow-ho . ...
w7. � 0znaca':� teh n1c ka znanja i ste cena
iskustva u industrijskoj ii'i zanat . .
5kОЈ proizvodnJ1 , sve
к.n
vrste teh no1oskih ро-
12
ow-how Је.
engleska rec koj .
a ozna.Cava znanJe, �еЗtinu
. ,.odnosno znati kako (nesto uraditi).
C
PROF. DR ILIJA BABI UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 65

stupaka i ogleda, recepture, пepateпtiraпe proпalaske, proizvodпe i fabric­


ke tајпе.73 Pojavljuje se и americkoj termiпologiji, prvi put 1916. godiпe.74
U savremeпim pravima razvijeпih zemalja know-how obuhvata пе samo
tehпicka zпапја i iskustva пеgо i komercijalпa, admiпistrativna, fiпaпs�­
ska i druga zпапја i iskustva. Ovo је јеdап od brojпih pokusaja sireg defiпi­
saпja pojma know-how .1s Јеdпа grupa pravnih pisaca taj iпstitut odreduje
mпogo uze. Pravni pisci koji suzavaju predmet know- how smatraju da оп
obuhvata: dopuпska zпапја i iskustva potrebna za realizaciju pronalaska
(shodпo tome know- how Ьi izgublo samostalпost); samo poslovnu tajnu
ili iskljucivo fabricka znanja i iskustva.16
Zakonski tekstovi ne defiпisu know- how, ali odreduju пjegove Ьitne
elemente. Tako clan 686. ZOO-a predvida da ugovorom о licenci davalac
licence moze ustupiti primaocu licence pravo iskoriscavanja "tehnickog
zпanja i iskustva".
Кnow- how је u pocetku Ьiо vezan za pronalazak. Smatralo se da on oznacava ono teh­
nicko znanje i iskustvo koje је neophodno za realizaciju (primenu) patentom za5ticenog pro­
nalaska. Najcesee opis pronalaska naveden u patentnoj dokumentaciji nije potpun da Ьi se on
mogao prakticno iskoristiti. Кnow- how sadrZi podatke neophodne za industrijsku primenu
patenta koji ne proizlaze iz patentne dokumentacije. Shodno tome Ьitno obeleZje know- how
је njegova tajnost.77 Lice koje ima pravo da koristi pronalazak nekada ga zadrZava u tajnosti,
а ne prijavljuje ga radi doЬijanja patenta. Razlozi za takvo opredeljenje mogu Ьiti visestruki:
1) fakticki monopol na pronalazak (u odnosu na lica koja njime ne raspolafu) nije vremenski
ogranicen; 2) ne moraju se plaeati takse radi doЬijanja patenta; 3) sve teze је utvrditi nedo­
i
zvoljeno podrazavanje patenta; 4) nUe izvesno da се se za neki pronalazak doЬiti patent, а on
se tako otkriva i ne postoji mogucnost da se vise cuva u tajnosti itd.78
Tajnost know-how obuhvata i novost znanja i iskustava koje on sadrZi. Sve dokje tajan
onje za lica koja do tada za njega nisu znala i nov. Novost nije objektivna (apsolutna) kao kod
pronalaska (pronalazakje nov ako nije obuhvacen stanjem tehnike и svetu) nego subjektivna
(relativna) tj. novost u odnosu na lice koje zeli steci know- how. Svojstvo know- how mogu
imati i pronalasci koji se ne Ьi mogli patentirati. ·

Tehnicko unapredenje је obuhvaceno know- how. Autor tehnickog unapredenja ne


moze ga sam iskoriscavati. Pravo iz tehnickog unapredenja ima poslodavac dok nosilac
know- how moze da ga samostalno iskoriscava.
Pored tajnosti i novosti, Ьitno svojstvo know- how је i njegova prenosivost (mogucnost
da se prenese s jednog na drugog korisnika) i tehnicka priroda. Опо se prenosi na druga lica
prvenstveno ugovorom о licenci samostalno Ш sa nekim pravom industrijske svojine (paten­
tom, modelom, zigom).
Zastita. Кnow-how stiti samo sebe svojim osoblпama jer је nedo­
stupno licima koja sa njime nisu upoznata. Ono nije pravo koje nastaje
registracijom pred nadleznim organom uprave. Nastaje fakticki ра se pr­
venstveno fakticki i stiti - sprecavanjem da se neovlascena lica domognu
znanja i iskustava koja cine know- how. Pojedini elementi know- how,

7з Janjic М. PronalazaCko pravo, odrednica u EIP, tom drugi, str. 1239 Verona; А" Кnow- how, odred-
nica u ЕЈР, tom prvi, str. 724.
74 Krulj, LJ., Pravna zastita know-how, Institut drustvenih nauka, Beograd 1986, str. 11.
75 Spasic I., Franchising posao, Institut za uporedno pravo, Beograd 1996, str. 78.
76 Vidi potpunije: Besarovic V., Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beo­
grad 2011, str. 122 - 126.
77 Istice se mШjenje da tajnost know-how nije njegov konstitutivan element - vidi: Кrulj Lj., n. d., str.
22.
78 Јапјiс М., Industrijska svojina i autorsko pravo, SluZЬeni list SFRJ, Beograd 1973, str. 47.
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
66
. u. .edini tehnicki i tehnoloski po-
ti о
medutim, uzivaju i pravnu zas � Т�vreР�Јnog drustva cij a povreda se stiti
stupci predstavljaju poslovnu taJnu.pri or ma Neki elementi know-how
kaznenopravnim i gr�danskopra�m � �t� su. individualni kvaliteti (ve­
ne mogu predst�vljati poslovnu tahu �аоskopravna zastita nastaje ili zbog
stina, iskustvo, 11сп� spos?ьn<?st) . rad У i iskustvima нi pravнa о nelo­
povrede ugovora .?. cuvanJU taJne o znan) ша lucaju ima pravo na naknadu
jalnoj konkurencIJl. Imalac know-how u tот s
stete koju је zbog toga pretrpeo.
1 3 Licna prava v

1 osoь·
· osti) su su-
р•oJam
:
• 1ne licnih prava.. Licna pra.va (prava 1 icn
Ь ·ektivna prava neodvojiva od licnost1 nJI"hovog 1maoc:а kao stod,su· . · pravo
ime,
.
lik,
;а zivot, fizicki i psihicki integritet, prav o na slob? du, cast, ugle
glas' privatnost dostoj anstvo pravo na slobodu p1sama: . . regu-
U objek ti �om smisl u prava licnosti su skup pravn 1h norm 1 koJe
lisu odnose izmedu ljudi povodom licnih dobara. . · op ti 1 obuhva�a v • •

Izraz licna prava (prava licnosti, ljudska prava� Је . �


korpus gradanskopravne zastite licnosti - vise sub]ektivn1� gradanskih
prava i pravnih interesa. Priznavanje licnih prav� ubr"zan� Је u � veku
- sa naucnim i tehnoloskim napretkom. Nova dosti��ca u industr1J1 ox:rio­
gucila su i njihovu cescu i raznovrsniju povredu.79L1c�a prava �� subJek­
tivna gradanska prava koja se ne mogu zakonom prec1zno ured1ti sve dok
ne budu povredena. Ona su neprenosiva (zbog toga se·.na njima ne moze
sprovesti ni izvrsenje) i vezana su za samu licnost.80
Objekt licnih prava. Zakon о oЬligacionim odnosima ne nabraja
prava licnosti - zasticena dobra cijom povredom nastaje pravo na nakna­
du materijalne i nematerijalne stete. Naime. ZOO propisuje da pravo na naknadu
stete nastaje i zbog povrede "prava licnosti". Iako је izraz "prava licnosti" i "prava coveka"
Ьiо u sirokoj upotrebl kod nas, ona se sada napusta i usvaia savremeni i tacniji izraz ,,lj udska
prava" .81 Ovu terminologiju prihvatio је је Ustav Srblje 8'2 Tako Ustav stiti: dostoja
s!obodan razvoj licnosti (clan 23), pravo па zivot (Clan 24), fiziCki i
. nstven i
psihicki integritet licnosti
C�!an 25), pravo na slobodu i bezbednost (clan 27). pravni integr
. itet licnosti - pravo na pra­
na tajnost pisama i drugih
vicno sudenJ� (cl� 32), pravo na pravnu licnost (Clan 37), pravo
sr�dstava ?pstenзa (Clan 41), podatke о licnosti (Clan
ro1spovesti (Clan 4�\pr vo na sl�bodu miSljenja
42). pravo na slobodu misli, savesti i ve­
� i izraZavanja (Clan 46), izborno pravo (clan
52), �rav� па zak1J t_Icen3e braka 1 ravnopravnos
t supruznika (Clan 62); pravo na slobodno
odluc1van3e о radanJu dece (clan 63) itd.
U�tav .�bavezuje Republiku Srblju da licu, koje је bez
��on1to liseno. slobo�e, pritvoreno ili osudeno, nak.nadi, po osnova ili ne­
1 ste� ._ Sv�o ћсе, ?s1m toga, im.
a pra vo na
red ostalog,
nak
m�ter1J.a1ne stet� koJu n:iu nezakonitim ili nepra nad u ma terijalne ili ne­
����111 °rgan, imalac Javnog ovlascenja, org vil nim radom prouzrokuje
an au ton omne pokraji ne ili
зs).
Је in1ce 1 ka1ne samouprave (clan
о
79 V. Кrneta, S., Licn

Зо V. Petrovic. Z., Naknada bgrad 1978 str. 905.


a prava odrednica u Еnci'klореd'" lJl imovinskog prava i prava udruze
prvi, NIU Sluzbeni list SFRJ Be nog rada, tom
'
·


.

1996, str. 44 i 45. nem ateriJ'alne �tеtе zЬog povrede pra .


va llcnosti, Vojna knjiga, Beograd
81 V.
c 1. ' Osnovi. medunarodn1h lJudski. h prava, Megatrend univerz1-
Paunovic М., Кrivokapic В., Кrsti
tet, Beograd 2007, str. 15. . . .
82 "Sluzbeni glasnik RS", Ъrо
ј 98/
06
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO

Ovlascenja titulara licnih prava. Licna subjektivna prava sastoje


se iz ovlascenja uzivanja licnog dоЬга (npr. da fizicko lice zivi, uziva telesni
i duhovni integritet, cast i ugled, da se slobodno krece itd.) i ovlascenja
raspolaganja tim dobrom. Tako, jedno lice moze pristati na operaciju, dati
krv zdravstvenoj ustanovi, organ drugom fizickom licu radi presadivanja,
dozvoliti da se javno objave njegove fotografije, pisma, film, snime i umno­
ze pesme koje komponuje i peva itd.
Druga lica su obavezna da se uzdrze od radnji kojima se ometa ili one­
mogucava koriscenje licnog dobra, odnosno da od titulara traze dozvolu za
preduzimanje radnji raspolaganja licnim dobrom.
Titulari licnih prava su, uglavnom, fizicka lica ali i pravna lica imaju
odredena licna prava. Tako је pravo licnosti privrednog drustva poslov­
no ime (cl. 22 30. ZPD), poslovni ugled, poslovna tajna, identitet, licni
-

podatak itd.
Licna prava nisu stvarna prava na licnim dobrima. Jedna grupa ovih
prava, kao sto su lik, glas, licno ime, licni pismeni zapis, mogu se mate­
rijalizovati na nekoj stvari (nosacu lika, glasa itd). Druga prava licnosti,
kao sto su telo, fizicki integritet licnosti, materijalizovana su sama ро sеЫ.
Pojedina prava licnosti, kao sto su ugled, cast i psihicki integritet se, medu­
tim, ne mogu materijalizovati.
Sudska zastita licnih prava. Ako је licno pravo ugrozeno ili povre­
deno, titular ga moze zastititi podnosenjem tuzbe (zahteva). u slucaju da
utvrdi da је povredeno pravo licnosti sud moze dosuditi naknadu materi­
jalne i nematerijalne stete.
Otklanjanje stetnih posledica nematerijalne stete nekada је moguce
postici naturalnom restitucijom . Ako је povredeno pravo licnosti, prema
odredbama clana 199. ZOO-a, sud moze narediti, na trosak stetnika, objav­
ljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da stetnik povuce izjavu ko­
jom је povreda ucinjena, ili sto drugo cime se moze ostvariti svrha koja se
postize naknadom (npr. unistenje ili preinacenje predmeta kojimje izvrse­
na povreda prava, ukljucujuci i primerke predmeta zastite, njihove amba­
laze, matrice, negative i slicno).
2. Relativna (oЬligaciona) prava
Relativna prava nastaju i deluju izmedu tacno odredenih lica (inter
partes, za razliku od apsolutnih koja deluju erga omnes). Ovlascenja i oba­
veze tih lica su unapred odredene. Ako ovlascenja i obaveze nisu odredene
ili odredive, pravni posao је nistav. sз Тitular relativnog (oЬligacionog pra­
va) od duznika је ovlascen zahtevati odredeno davanje, cinjenje, necinje­
nje ili trpljenje, ali nema pravnu vlast na stvari ili drugom dobru kao kod
apsolutnih J?rava. Na ovu razliku ukazuje v. Bogisic u clanu 871. st. i. i 2. OIZ-a: "Pravo
koje imas: da t1 neko stvar kakvu dade, ili da za te neko djelo ili radnju izvrsi, ili da nesto radi
tebe i tvoje udobnosti propusti ili ti dopusti: to sve, razumije se, pripada, kao i stvarna prava,
tvojoj imovini. Ali, bas daje stvar koju ti duznik duguje i stvarna ро sebl, ona се tek onda po­
stati и istini tvoja vlastina kad se dug namiri, i stvar pod tvoju ruku i vlast dode: Dok god dug

83 �lanovi 46 i 47. u vezi sa clanoш 25. stav 3. ZOO-a.


PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
68
1. stva
.
IJU k
. ti' Је. nа dugu, nalazi se duznik, njegova volja, Ьосе 1i
namiren nije, medu tobom ОЈа
је .
i1i nece izvrsiti sto duzan."
и bl'iga c1onom �dnosu to Ј е
Ono sto је ovlascenj e za jednu str::iu . 1?oba eze postoJl. od n?s k ­
·

Ja ?,
obaveza za drugu, tako da izmedu ovlascen � .
. da duzn1k te ob av eze izvrs i,
relacije, sto nij e osoblna apsolutn!h. prava Ka .
oЬligacija (relativno pravo) prestaJe . .
zasta�eva�u tj
.
prote-
Za razliku od stvarnih prava, 0Ы1gac1ona prava . ob�1ga
_

e c1on<?g prava . .
kom vremena prestaj e zahtev za prinudno ost:varenJ . 1m pro p1s
·

.1ma k p.
Apsolutna prava su, uglavn om , uredena impera tivn �
?а s ran e sad rz1-
odreduju njihov naziv i sadrzinu (numerus clalfsus) tako �
onom pravu
nu stvarnih prava ne mogu menjati svoj om volJo m . U obћ gac1
vaZi suprotno pravilo - da su strane u oЬligaci?nom .odno�� �lobo dne,
_u
granicama prinudnih propisa, javnog poretka 1 dobnh. оЫ1саЈа, da svoJe
odnose urede ро svojoj volji (clan 10. ZOO-a). .

3. lmovinska i neimovinska gradanska prava


Imovinska prava su опа ciji su predmeti iskazan i и novcanom izno­
su, ili se mogu izraziti и поvсапој protivvrednosti. Imovinsko је, prema tome,
pravo zajmodavca da zahteva od zajmoprimca vracanje odredenog iznosa novca (Clan 557.
ZOO-a) i1i prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene, odnosno kupc� da zahteva
od prodavca predaju stvari, odnosno prenosenje prodatog prava (Clan 454. ZOO-a) . Novcano
se mogu izraziti, te su imovinska: pronalazaCka prava (u njima preovladuje imovinskopravna
komponenta u odnosu na neimovinsku); prava koja nastaju iz ugovora о delu и kome se izvo­
?ac radova obavezuje da obavi odredeni posao (Clan 600. ZOO-a); a1i i prava koja qvlascuju
Jeclpu str.�u и oЫigacionom odnosu da od druge zahteva neko necinjenje i1i trpljenje (npr.-da
.
nece saditi visoka staЫa na svojoj parceli kako time ne Ьi pravio senku и susedovom dvoristu
се
ili da trpeti pravo sluzbenosti na �om zemljistu). .
v Nei1!1ovi�ka_pr�va �isu is.kazana и 1!-ovcanom· iznosu i пе mogu se
(tаспо) zz_r�ti. Y поvсапоЈ proti.vvrednosti. Licna prava su neimovinska pravajer
za predm� lffiaJU �1cna dobra kao sto је pravo na zivot, cast, ug}ed, integrite
zdrav}je, te}esni t,
slob? du, lik, glas itd. Ona se ne mogи na odgovarajuCi nacin izraziti и novcanoj protivvred­
k ЈеAl\��
o��· , �u ta prava J?�vred�na, moze nastati imovinska i neimovinska steta. Osteceni
����d� �
0Ј1 u а nc1 .povre�en i izgub10 nogu, ima pravo da zahtev
n� u v_ata. ПJeg�ve izdatke za leeenje, izguЬljenu zaradu, rentu
a naknadu materija1ne stete

Ъо е �: П:?Zе, d
- dozivotnu ili za odredeni
, o� e
• v
. se
о
gtavnom, tacno utvrditi, �i i �e aterija1ne Stete za pretrpljene fizicke
za p trp Jene usevne b love zbog umanJenJa �
'
zivotne aktivnosti naruzenosti itd Za
nei�ovinsku stetu, koJa

ne moze precizno izraziti u novcu, sud се, ipak, "dosudit pravi�nu


i
novcanu naknadu" (clan 2оо. ZOO-a).
Zkacajan bro� porodicnih prava је, takode nei
autors om pravu Је, medutim, izrazena movinske prirode . U
imovin;ka i neimovinska ko mpo-
nentа. .
4. Prenosiva i neprenosiva
prava
Bitno obelezje gradaп skih va Је ЛЈ�"hova prenosivost (prometlji
vost) sa jedпog па dru 0 . pr�ka
·

-
postoje izuzeci. Tako su)iln��ht�bteno '!1. Od o og
y yravi�a
(s ЬJ ek ta prava).
vezane za licnost njegovog · im sti 1 pravo na za�?nsko 1zdrzavanJ e
ao.··c:·�}. ne mogu se prenos1tl pra
na druga Нса. ··
vnim ·poslom
Neimoviпska prava su перrеп . . ·

па поvас. Ali i kada su, usled povr��vaih


;er se пе mog_ u p!'ecizno svesti
еt prava, ona izrazen a u novcu,
.
C
PROF. DR ILIJA BABI .UVOD U GRADANSKO PRAV0 1 SТVARNO PR.AVO 69

vazi pravilo da se .ni tada ne mogu prenositi osim u slucajevima odredenim


zakonom. Naime; potrazivanje naknade nematerijalne stete prelazi na na­
slednike i moze Ьiti predmet ustupanja, preЬijanja i prinudnog izvrsenja
samo ako је priznato pravnosnaznom odlukom, pismenim sporazumom ili
sudskim poravnanjem (clan 204. ZOO-a). Pravo na naknadu stete и vidu
novcane rente usled smrti Ыiskog lica ili usled povrede tela ili ostecenja
zdravlja ne moze se preneti drugom licu. Dospeli iznosi naknade mogu se
preneti drugome ako је iznos naknade odreden sporazumom strana, prav­
nosnaznom sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem (clan 197. ZOO-a).

V. IMOVINA

.
Pojam i sadrZina imovine
1.
.

Imovina је skup (celina) svih subjektivnih gradanskih prava jednog


lica. Predmet imovine su: stvarna prava, intelektualna imovinska prava
(autorska prava i prava industrijske svojine), prava licnosti (ako su izra­
zena u imovinskom vidu) i oЬligaciona prava (izuzev onih koja se ne mogu
uopste nov.cano izraziti). Sva ova prava, takode, imaju svoje predmete: stvarna prava ­
stvar; intelektualna prava - intelektualno dobro (autorsko delo ili delo industrijske svojine);
pravo licnosti - licno dobro; oЫigaciona prava - prestacije (davanje, Cinjenje, necinjenje ili
trpljenje).84 Predmet prava koja cine imovinu oznaeavan је kao imovinska masa85 i ona је,
prvenstveno, obuhvatala sve stvari jednog Нса а na to asocira i sam naziv. lzraz imovinska
masa, prema tome, nije sveobuhvatni i odgovarajuci pojam.
Imovina se ne sastoji od aktive i pasive kao sto se to istice и nasoj
vladajucoj doktrini.86 U tom smislu pojam imovine је neodvojiv od aktive i
pasive zajedno. Aktiva Ьi, prema tom misljenju, obuhvatala sva prava (re­
lativna i apsolutna), а pasiva samo obaveze (relativna prava). Pasiva, me­
dutim, nije deo imovine duznika, а ni teret na imovini duznika, nego imovi­
na poverioca. Imovina poverioca, takode, obuhvata relativna (obligaciona)
i apsolutna imovinska prava. Dug koji poverilac potrazuje od duznika cini
imovinu poverioca, а ne pasivu koja ulazi и imovinu duznika.
2. Obelezja imovine
Svaki pravni subjekt ima jednu imovinu, а ona је, ро pravilu, neraz­
dvojna od njega.87 Imovinaje nedeljiva· i predstavljajedinstvenu celinu. Na
taj nacin је omoguceno svakom hirografernom (oЬicnom) poveriocu da se
naplati iz Ьilo kojeg predmeta imovine poverioca (izuzev iz predmeta imo- ·
vine koji su izuzeti od izvrsenja ро Zakonu о izvrsnom postupku; sa ciljem
zastite svakog duznika).

84 U pravnoj knjizevnosti i zakonskim tekstovima srecu se pogresni izrazi "pokretna iшovina", "ne­
pokretna imovina" Tako se, u clanu нз. st. 2 i 3. ZOVP-a govori о "pokretnoj imovini" koja је ostala iza
ostavioca.
85 Gams А. Durovic LJ.,Uvod u gradansko pravo, Nomos" Beograd 1991., n. d., str. 156.
6
8 Gams А. Durovic LJ" n. d., str. 157; Stupar М., Gradansko pravo - opsti deo, Savreшena administra­
cija, Beograd 1962, str. 124; Nikolic D., n.d" str. 230.
117 Paund R., Jurisprudencija, knjiga П, ЈР Sluzbeni list SRJ, CID Podgorica, Beograd - Podgorica
2000., str. 593.
E PR AVOSU DNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJ
70
• '
· и na�хOJ• pravno,1Ј knJi"z"ev • •
и okviru imovine mogu se
nosti •
Prema vladЪaJu Ј..
\;em •mis ' "1'ЈеПЈU etn1ka stecena ra-
· Ь'Ь] ' t kа ·1·1
· '
lm
1movшa malol ·
•· "

ь 1
1 ndovi - ka
1o o sto Је
pose
·
o razovati ':xl. kе се е - &
ne 1mo vшs
• ma supruz"ni'ka, prodata i neprodata zb1 . rka marakа 1 1 1 10 е · '1с sta-
· Og1·esna. т0 p�o1st1 е i. �z

· ·
dom, Za.Jedш\;ка imov
· •
do ovaca, itd.88 Kategorija fon dov a и imo vin i pravno g sub J; �a Је
��om "deteta koJU опо nIJe
J?
zakonskih odredaba. Tako, rodoitel ji imaju pravo da raspolazu 1movoJ
sam ostaln imo vin om ko� u s�ekne � �m r3:dom (clan 193 . s�av
2, а u vezi sa C1anom 192. stav 1. PZ-a). Ove
upr avlja
stek1o rad om . Det e
odredbe 1maJUЬ V1du. 1mo
и vшu ?eteta. .Imovш�
deteta, kao ce1ina, nije fond u imovini njegovih rod itelja� е� .obz1ra. . to sto s_u pre�m�t1
na
?VI� koJ � su
te imovine (na primer, stvari) pomesanezaje sa imovinom ПJ�govih .�od1te1Ja: lm
dnice zivota зeste n11hova zaзedшcka 1mo ��. � '
supruznici stek1i radom u toku trajanja Кор Је
ako bracnim ugovorom nisu drugacije ured ili svoje imovinske odnose (clan 171. PZ-a).
udeo svakog od supruznika u toj imovini utvrd uje se njihovim spor.azumom, а а�о ПЈ�gа �о
ne dode, od]ukom suda. Zajednicka imovina nђе sasta fond iii posebna сеlша unutar opste 1moVIne
deo imovine svakog od supruznika,
(poseЪne imovine) supruznika nego predstavljae de]ovevnii deob om odrediti. Ista situacija na
koji се se docnije, pretvaranjem u suvlasniCk
­

staje i sticanjem и porodicnoj zajednici (supruznika, deceui uvecal drugih srodnika). Shodno tome,
i njegovi potomci koji su s
zaostavstinu ne cine dobra za ·koja su ostaviocevu imovin mu pomog 1i и privredivanj u, vec
njime Ziveli u zajednici i svojim trudom, zaradom iii inace
ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji је uveeao ostaviocevu imovinu (clan 1.
stav 4.ZON-a).
Pr a lica, kao i fizicka lica, imaju svoju imovinu koja se razlikuje od imovine ortackog
�vn
osnivaca
1 1 ucesшka pravnog lica.89 Ova razlika је jasna i izmedu imovine ortaka
•1• i imovine
v

drustva. U slueaju da ortacko drustvo nema vise svoje imovine kojom moze ispuniti svoje oba­
vez�, za oba�eze ortacko.g drustva odgovorni su ortaci, za sv obaveze drustva, celokupnom
e
. ako sa poveriocem nije drukcije ugovoreno (clan 53. st. 2. i 3. ZPD-a). U
svo3om ���от, .
o�om sluca3u 1movшa ortaka ne postaje fond u imovini ortackog drustva, nego se imperativ-
шm odredbama uvodi jemstvo ortaka za dugove ortackog drustva.
Кategorij a fo�dova �sla је u gradansko pravo pod uticajem propisa iz
eko:iomske sfere 1 trgovinskog prava, koji vaze za pravna lica ( trgovinska
drustva, 1. druga pravna lica) .
.�itn? ob�lezj.e. i�oyi�e је _n} �n� prometljivost. Prenosiva prava mogu
ulazit� u imovinu �ћ iz DJ� 1zlaz1t1 � tako је uv cavati ili smanjivati. Najcesce
� � �
nastaJ r�al a subrogac11a - to Је pravna s1tuacij a kad na mesto jednog
.
prav� . 0 � rugo Cpreneseno je .kupcu pravo svojine na konju, а nastalo је

���� ���� ��:e :� ;: k;_�:�� �oin
ot:azivanJ � po�er1oc� za isplat. u prodaj::ie cene od kupca). Imovina, me-
v n t imaocu i poveriocima, iako pojedina
p � i
U slucaJu smrti fizickog licа nastаЈе .
. un1verzalna sukcesija - prenos
celoku ne imovine
grad�nsfa prava ostavio:�tu��� ��
· o�e z�konsk� .Ctestam entarne) naslednike. u
Imovina, kao celina, nije identicna ����� .., as�ednici u ��osu �а zaostavstinu kao celinu .
:vstin�, na1me, cine sva nasledivanju
podo�na prava koja su ostaviocu pripadal: un�eZao �
�mo�nska prava su vezana za fizicko lice gase se n3eg�vSmrti
n t (CI:in 1. stav 2. ZON-a). Neka
om smrcu
Jer шsu podobna za nasledivanje (npr ak k. i ne ulaze и zaostavstinu
. Imovina, kao celina, od fi�i�k gn ICa o prav� l S� rr
o iz<I_:zavanja, .�i�na �lиZbenost itd.).
�ze O�VOJ ltl llJegovom voljo m
1 na OSПOVU ugovora О ustupanju i
sp� е i . 1m?vine. za zivota (clan 182 .
ZON) . Ovim ugovorom moze se obu
оса (pretka) koja postoj i u vreme u
��
..
atiti .1 s.va imovina (u celini) ustupi ­
s panJa 1 raspodele (clan 185 . stav 1.
ZON-a) .
88 Stu��r �· d" str. 122; Gams А., LJ:• n. d." str. 159, 160;
89
ВаЬ1с I"МIoVIna priv1ednog dru�tva'Durovic
"

Pravo 1. pr1vredа, br. 5-8/04 Nikolic D.' n. d:• str. 2"'1


"
. .
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO
71

Pravno Нее prestaje da postoji brisanjem iz sudskog ili drugog odgo­


varajuceg registra koje vode organi uprave. Tako се se iz Registra brisati
privredna drustva, banke, zadruge i druga pravna lica zbog stecaja i likvi­
dacije.
VI. ОБЈЕКТ! GRADANSKOG PRAVA

Objekti gradanskog prava mogu Ьiti: stvari, radnje, licna dobra i inte­
lektualna dobra. Povodom objekata pravni subjekti su и gradanskoprav­
nom odnosu. Posebni deo gradanskog prava odreduje i vrstu objekata.
1. Stvari
Objekt stvarnog pravaje stvar (vise о stvarima и delu Stvarnog prava).
U stvarnopravnom odnosu titular ima subjektivno pravo na stvar. Treea
lica nemaju obavezu и stvarnopravnom odnosu, nego duznost da ne povre­
duju stvarna i druga apsolutna p rava. Duznost i1i zabrana povrede Ьilo kog tudeg
stvarnog prava, samim tim, ne uspostav]Ja odnos izmedu tituiara stvarnog prava i svih ostalih
ljudi koji imaju tu duznost. Treea Нса nisu и stvamopravnom odnosu sve dok neko lice ne
povredi stvarno pravo. Tek tada nastaje potpuni stvarnopravni odnos i obaveza treceg da
povredu stvarnog prava otk1oni. Duznost (obaveza) trecih lica da se uzddavaju od povrede
stvarnih prava, odnosno da budu pasivna, nije izricito propisana stvarnopravnim normama,
а ako se takva obaveza ugovori, ovaj odnos postaje oЫigacioni. Duznost svih trecih da stvarna
prava i druga apsolutna prava ne povrede proizlazi prvenstveno iz opstih nacela prava - da se
drugome ne pricinjava steta ali i iz kaznenih normi koje ponekad sankcionisu takvu povredu.
Kaznene ili druge norme koje odreduju nepovredivost stvarnih prava kainjavaju, npr. kradu,
samovlasce itd., i kad ne propisuju duznost uzdrZavanja, ona proistice iz sankcije predvidene
za takvo, aktivno ponasanje. Ove norme su izvan stvamopravnog odnosa i и slucaju povrede
stvarnog i1i drugog apsolutnog prava.
Stvar је materijalni deo prirode и ljudskoj vlasti na kome postoji su­
bjektivno gradansko pravo.9° Odredenje stvari podrazumeva da materijalni
deo prirode mora ispunjavati fizicke i pravne pretpostavke. Fizicka pretpo­
stavka znaci da deo prirode moze Ьiti и vlasti (kontroli) coveka. Stoga npr.
Sunce, zvezde, Mesec, Mars, Halejeva kometa, asteroidi i druga nebeska
tela nisu и vlasti coveka i ne predstavljaju stvar и gradanskopravnom smi­
slu. Stvar nije ni slobodni vazduh (ali, ako је komprimiran, postaje stvar),
elektricitet и prirodi (npr. loptasta munja), okeani itd. Nije neophodno da
materijalni deo prirode "u culnome svetu postoji",91 kao sto to zahtevaju
pojedini pravni pisci, dovoljno је da se, na sadasnjem stepenu nauke i teh­
nologije, moze naucno (uz pomoc npr. racunara, mikroskopa, akceleratora
cestica, posebne tehnike fotografisanja i snimanja elektronskim kamera­
ma, odnosno eksperimenata) dokazati da postoji. Deo materijalne prirode
moze blti nezivi i zivi (iskljucujuCi danas coveka).
Objekat gradanskopravnog odnosa moze Ьiti stvar koja postoji u vre­
me zasnivanja pravnog posla ili се, izvesno, nastati и buducnosti (npr.
predmet prodaje је roba koja се se tek proizvesti).
Pod uticajem rimske tradicije u pravnoj ltteraturi је istaknuta kategorija bestelesnih
stvari. Pod bestelesnim stvarima su se smatrala sva imovinska prava (npr. stvarna prava na

90 Paragraf 182. SGZ-a је, uopsteпo, odredio: "Pod imeпom.stvari razume se u zakoпskom smislu sve
опо, sto nije covek, ili пiје lice, i па potrebu ooveku sluzi".
91 Dordevic А., Sistem privatnog (gradaпskog) prava, Slt!Zbeni list SRJ, Beograd 1996, str. 323.
PRIRUCNIK ZA POLAGA
NJE PRAVOSUDNOG ISPITA
72
n
elektu�na prava; potrazivanja) izuzev prava svoji e.
a; int
tudoj stvari - sluZЬenost i zalog an zbog ceg aJe osnovano osporen . . . .
ari je protivrec
Pojam bestelesnih stv na to n: de lu m at er 1Ja l ne pr1 r?dе,
vka zaht ev a da se .
Pravna pretposta e steci stvarno pravo Il1. neko dr�go subJ ekt1vi:�
pod vlascu coveka, mozsce је stvar istovremeno 1 :_оЬа, .аћ .t? �� mora b1ti
gradansko pravo. Najceo objekat prayno� posl� moz.e poJaVItI d1Jamant na­
uvek slucaj (tako se ka rcela u koJU n1J.e ulozen n1kakav rad).
den и zemlji, zemljisna pa
2. Radnj e v
te. Ra dn je su akti vn a ili ne aktiv na lju ds� a P ? na san Ja
• na
2.1 . Uo ps og 0Ы 1ga c1o no g od no ­
koja је duz nik oba vez an pov erio cu na osn ovu nek
sa. Mogu se sastojati u davanju, cin jenju, necinjenju ili trplje nju . Radnja
davanja (dare) ispoljava se и oba vezi duznika da poveriocurad pribavi pravo
svojine ili neko drugo stvarno pravo. (npr Cinjenje (jacere) је nja uinje kojoj
se angazuje radna snaga jedne strane je. иkoju ugovoru о delu). Nec nje
(non facere) је nevrsenje sopstvene radn Ы duznik, da se nije na
to obavezao, mogao vrsiti (duznik se obaveze da na odredenom delu svog
zemljista nece saditi visoka staЫa kako poveriocu ne Ьisazaklo nio vidik). Тr­
pljenje (patz) је obaveza duznika iz oЫigacionog odno da podn osi radnju
poverioca - tj. da ga ne onemogucava и vrsenju (npr.: duznik se obavez ao
po"Y.:riocu .da се mu d?zvoliti prolazak motornim vozilima preko svog ze­
mlJis�a). LJ�dske radnJe su objekt gradanskog prava samo ako su moguce,
dopustene 1 odredene, odnosno odredive.
�dnje su objekat obligacionih odnosa, dok su stvari' objekat stvarno­
pravn1h odnosa. Odredeni oЬligacioni odnosi dovode, docnije, i do stvar­
nopraynog o�nosa.. Кира� и ugo�""1 о prodaji stice ovlascenje da zahteva
p��d:� s�an,. �о Је p_latio cenu �ћје spreman daje istovremeг..o sa preda­
J ап isplat�. Ako Jepokretna stvar predata u posed. k11pcu, uspostavlja
I
se stvarnopravn1.odnos kupac postaje nјеп vlasnik.
. 17.·7· Vrste � sa�zina radnji. Radnie (cinidbe prestaciJ.е) mogu se
ispo Jltl u davanJU cinJenJ�, v · • • }·1·� tтplJeflJU. '
· ·

· ne�IПJellJU · · •?Jredeno pona.Saцjr.j�dna


strana duguje drugoj · '0 td:�c)mu Је. u o or (clan 513 0IZ- }; tj._ ono na sta
. ::i
"

� v: SG d t;7nik
obavezao poveriocu (q�id r . .Zakl.Ju�ex;tJem ugovora nastaJe obћgacioni odnos, · Ciji . su
neposredni predmet radnje ko· s
akt predaje stvari (dare) cinje�Je &�te�:) ne�I?JenJe (non facere) �ћ
re n�_P�e�et ugovora. Pr�dm�t ugovora nюze Ьiti
.
:р . . '
trplJenje (pati).
Na'z
·Ј astu ·
1JeniJ I�ugov or
ko�"1 оЬavezuJe prodavca na pr:daJu
u prak s1 Је ugovor prodaJ'i. (clan 454 г.-00)
·
о "Ј
· stvan, а kupca na isplat
·

ostrano-obavezni u ovor (nЙ �govor 0 P0�o�u) im . a ргеdп1е u сеће, J ed-


�Jedn
u obavezн pre�aju ро onJene stvan. 1 I bilo koJe. d111gc imovt samo
_
·
za

inske
koristi poklonoprimcu. .
r�) fakticke ili pravne
Duznik moze Ьiti obavezan na aktе cv�·�en
radnje duznika (и ugovoru 0 del 1 Пl • � Ja• (face
posao, kao sto је izrada ili oprav���t: �tvaSп ?l�I��Izvrs Ve�UJe. da. �bavi odredeni
en]e г..ekog fizickog ili
lП!elektualnog rada i sl., а narucilас se 0 avezuJe da mu 1'1 •
za plati naknadu
- clan боо. ZOO-a).
U�drz�vanje ?d odredene radn'e J . nJ. , propuc: . .
cere) Је nщzvrsenJe odredenih radnЈ i
- nec inJe
оd strane duz�nik(:l, ke)jtaП
"'
Je (поп Ја-
e Ъi on mogao
"

.
C
PROF. DR ILIJA BABI uvoo· u GRADANSKO PRAvo 1 sтvARNO PRAvo 73

vrsiti da nije u oЬligacionom odnosu koji ga obvezuje na necinjenje. Duznik


se samo moze obavezati na necinjenje (propustanje) svoje radnje. Tako se
jedno lice moze obavezati susedu da nece saditi ni sejati visoke kulture uz
medu, kako mu time ne Ы zaklanjao vidik ili pravio senke ili da u odredeno
doba и svojoj radionici nece vrsiti radove koji stvaraju buku itd.
Radnja se moze sastojati i u trpljenju - pasivnom ponasanju duzni­
ka (lat. pati - trpeti, dopustati, podnositi). . Oµa ima и vidu nesprecavanje
tude radnje. Na nesprecavanje tude radnje obavezuje se lice koje Ы Ьilo
ovlasceno da је spreci da se ne nalazi u oЫigacionom odnosu.
2.3. ObeleZje radnje. Radnja se odnosi na neko pona8anje duznika
и oЬligaciji - to је predmet obaveze i ima imovinski karakter. Predmet od­
nosno radnja mora Ыti moguca, dopustena i odredena odnosno odrediva.
Kada је predmet obaveze nemoguc, nedopusten, neodreden ili neodrediv,
pravni posao је nistav (cl. 45 i 47. ZOO-a).
Punovazno se moze ugovoriti radn]a koja је dopustena. Radnja (pred­
met) је nedopustena ako је protivna pri.nudnim propisima, javnom poret­
ku ili dobrim oЬicajima (clan 49. ZOO-a) . Ta.ko, radnja moze Ьiti nedopuSt:eпa i s
obzirom па posebna obelezja stvari. ZЬog svoje prirode пеkе stvari su res extra commercium)
- vап prometa (прr.: vodotoci, ulice, trgovi, mostovi, parkovi;'groЫja) i1i su u ogranicenom
prometu (sredstva naoruzanja i vојпе opreme, otrovi, droge, пeki lekovi itd). Ро odobrenju
nadleznog organa uprave ove stvari, izuzetno, mogu Ъiti u ograniceпom prometu izmedu
od�edeпih lica. Nije puпovazпo ugovaranje neke radnje ili prop uSt:anja koja cini predmet
ugovora, ako se па taj naciп vrsi krivicno delo, prekrsaj ili privredni prestup.
Radnja u oЬligacionom odnosu mora Ыti odredena ili odrediva. Onaje
odredena ako је opisana tako da se moze konkretizovati individџalna stvar
ili vrsta odnosno rod neke stvari, cinjenje, necinjenje ili trpljenje. Radnja и
ugovoru о prodaji konja је odredena ako prodav_ac ima samo jednog konJa, а u usmeпom ili
pisanom ugovoru пavede npr. da "prodaje svog konja" ili upotrebl sliean izraz. Ukoliko ima
ergelu rasnih kопја, time пiје odredeп predmet ugovora, posto је svaki takav konj iпdividual­
no odredena stvar. Radnja (predmet obaveze) је odrediva ako ugovor sadrZi podatke pomocu
kojih se moze odrediti ili su strane ostavile trecem licu da је odrede. Tako, kada naknada u
ugovoru о delu nije odredena, utvrdice је sud prema vrednosti rada, prema norma1no po­
trebnom vremenu za takav posao kao i prema uoЬicajenoj naknadi za tu vrstu rada (clan 623.
stav 2. ZOO-a). U ovom slucaju predmet obaveze narucioca је odrediv. Юtda trece lice, kome
su ugovorne strane ostavile da odredi predmet obaveze, nece ili ne moze odrediti predm�t
obaveze, ugovorје nistav (clan 50. ZOO-a). Ako nisu ispunjene pretpostavke u pogledu radnJe
(predmeta) pravni posao је nistav (clan 47. ZOO-a).
3. Licna prava
Licna prava su prava imaonika na licnim dobrima, kao sto su: pravo
na zivot, zdravlje, slobodu, cast, ugled, telesni, duhqvni i_.moralni integri­
tet, identitet, privatnost, ime, lik, glas. Licna prava se jednim delom stite
gradanskim pravom (zasticena su i ostalim granama prava) i to samo ako
·se mogu izraziti и imovinskom vidu, nezavisno od okoln'<:>"sti da lije stetnik
obavezan da isplati odredenu novcanu satisfakc�u ili је moguea naturalna
naknada.
4. Intelektualna prava
Intelektualna prava su tvorevine ljudskog uma koje za svoj predmet
imaju autorska prava i pravo industrijske svojine (patent, uzorak, model,
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUtNIK ZA POLAGANJE


74 .
zig, oznaku geografsk og P? rekl �.
t .d)
ь.
Z ku od licnih prava 1ntelektu­
· ktiviziraju . ova prava, po re d mo­
а raz1i
а
� i��
alna prava se kroz tvo rev ine е
С · I'ivanj e dela, na priznavanje da је
autor, pronalazac) � �J
r.
ralne komponente (np. , � ,P
UCU
avo
JU u
n
se
?.

1 1 �.1m vinskopravnu komp
onentu (npr.
iskoriscavanje dela �ћ pronalaska).

Odeljak cetvrti
PRAVNI POSLOVI
I. РОЈАМ PRAVNOG POSLA
1. Uopste о nastanku pravnog posla . v
· eni�ma
• •

Pravni posao је izjava volj e koja sama il� и � ezi sa dru g1m c1nJ
dozvol��nog
izaziva nastanak, promenu ili prestanak subJekt1vnog prava -
z1 na-
gradanskopravnog odnosa. Izjava volje је relevantna sam o ako sadr
meru za nastanak pravnog posla.
Pravnim poslovima pravni subjekti stvar�JU poJedinacne �опnе pra-
. . . v

va i obaveze i subjektivna prava za strane koJe ulaze и pravn1 P.osao. Gr�­


-

danskopravna dejstva proizvodi ��lja �оја ima �ledeca ?belezJa : 1) d� Ј,�


izjav]jena; 2) da је slobodna, ozb11Jna i stvarna; I 3) da 1ma odgovaraJUCI
osnov (kauzu) i predmet.
2. Unutrasnja i i7javljena volja
Sve dok nije izjavljena, volja ne moze izazvati dejstva. N ajcesce se unu­
trasnja i izjavljena volja podudaraju. Ako postoji odstupanje izmedu unu­
trasnje i izjavljene volje, iskrsava i pitanje koja volja odnosi prevagu. Prema
teoriji volje92 odlucujueaje unutrasnja volja (namera). Volja proizvodi dejstvo samo ako tac:
по odraZava unutrasnju volju. Ako Ьi se ova teorija u potpunosti p rimenila, pravni posao Ь1
Ыо nistav ako postoji mentalna rezervacija (subjekt izjavljuje volj u odredene sadrzine а, u
stvari, dejstva pravnog posla ne zeli). Prema teoriji izjave93 pravno dejstvo proizvodi samo
izjavljena vo1ja. Jedino se izjavljena volja moze saznati, а ona najccsce i odgovara unutrasnjoj
volji. ZOO је prihvatio dobre osobine i jedne i druge teorije. Tako је, shodno teoriji izjave,
relev��Э: izj �vljena �olj'a i ne uzima se u obzir menta1na rezervacija (reserv menta1is).
Ukoliko lZjavlJena volJa ne odgovara unutra8njoj zbog pretnje, Ьitne zaЪlude Шatio prevare, uzi-
ma se u obzir unutrasnja volja (takav pravni posao је ruSljiv).
3. Nacini izrazavanja volj e
. . Vo]ja za �astanak, pro� enu Џi prestanak pravnog posla moz e se izja­
vit1 �smeno, ;.zg?vor�n1m il1 nap1sanim recima;
uoЬicajenim znacima ili
d�.g1m po.nas31nJem iz koga se sa sigurnoscu
drz�na volJe (c�an .28 . stav .1. �ОО-а). M
moze zakljuciti kakva је sa­
. guce је izraziti volju aktivnim i
pas1�11"!1 po1:1asanJ �m. Akt1vn1m ponasa �
rek�no) 1 pre�utno J�nd1.rektno). Volja se
nJem vo]ja se izrazava izricito (di­
izjavljuje izricito (direktno) us me­
no izgovoren1m rec1ma, napisanim rec
ima, odnosno uoЬicajenim znacima.
92 Ovu t
. ��
Markovic L �� .J:J'.0�b������nji а branili suje istaknuti pravnici Vindsajd, Girke, Denburg i drugi -
" • .

postavio је Koler' а рnЪvatil1' SUJ·e 1· Beker, Ton


-

93 Teoriju izjave volje


n. d., str. 202 i 203. , �losman i drugi Markovic L.,
-
С
UVOD U GRADANSKO PRAУО 1 SТVARNO PRAVO
PROF. DR ILIJA ВАВI
75

Precutno (indirektno) - subjekt preduzima radnju iz koje se moze zaklju­


citi kakvu volju izrazava (ulaskom u taksi vozilo putnik indirektno izrazava
volju da prihvata opstu ponudu za zakljucenje ugovora о prevozu ро va­
zecoj tarifi; ponuda za zakljucenje ugovora је prihvacena i kad ponudeni
posalje stvar ili plati cenu, kao i kad ucini neku drugu radnju, koja se, na
osпovu ponude, prakse utvrdene izmedu zaint.eresovanih strana ili оЬiсаја,
moze smatrati kao izjava о prihvatanju - clan 39. stav 2. ZOO-a itd). Takve
radnje, iz kojih proizlazi odredena volja nazivaju se konkludentne radnje.
Volja se moze ispoljiti i pasivnim ponasanjem (cutanjem), kada izo­
staje Ьilo kakvo izricito ili precutno ispoljavanje volje. Suprotno izreci -
qui tacet consentire videtur (ko cuti smatra se da pristaje), danas vazi pra­
vilo: ko cuti smatra se da ne pristaje. U tom smislu Clan 42. stav 1. ZOO-a propisuje:
"Cutanje ponudenog ne znaci prihvatanje ponude". Od ovog pravila postoje izuzeci. Tako,
kad ponudeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem и pogledu odredene robe, smatra
se da је prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako је nije odmah ili u ostavljenom
roku odblo. Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrsava njegove naloge za obavljanje
odredenih poslova, kao i lice u ciju poslovnu delatnost spada vrsenje takvih naloga, dufuo је
da izvrsi dobljeni nalog ako ga nije odmah odЬilo (st. 3. i 4. istog Clana).
4. Obelezja volje, predmet i kauza (osnov)
Izjava volje mora, osim toga, da bude ucinjena slobodno i ozblljno (clan
28. stav 2. ZOO-a). Voljaje slobodna ako nije izjavljena usled prinude, Ьitne
zaЫude ili prev�re. Ozblljna izjava volje upucena је na nastanak, promenu
ili prestanak subjektivnog gradanskog prava (animus contrahendz}. Stvarna
volja је ona koja n�e prikrivena prividnim pravnim poslom, nije data u sali i
nije pocinjena greska u prenosenju i tumacenju volje. Prividan (simulovan)
pravni posao је nistav. Ako prividan pravni posao prikriva neki drugi posao
(disimulovani), taj drugi posao vaii, ako su ispunjeni uslovi za njegovu pu­
novainost (vidi clan 66. ZOO-a). Reci izgovorene u sali, koje osoba kojoj su
upucene shvati ozblljno, ne proizvode gradanskopravna dejstva. Pravni po­
sao nije nastao ni u slucaju kada je npr. primalac ponude pogresno procitao
i1i protumacio pismo ponudioca, а zatim izjavio da takvu ponudu prihvata.
Volja izaziva gradanskopravna dejstva ako ima odgovarajuci predmet i
osnov (kauzu). Predmetpravnog posla moze se sastojati u davanju (dare),
cinjenju (jacere), necinjenju (nonfacere) ili trpljenju (pati). On mora Ьiti
·· moguc, dopusten i odreden, odnosno odrediv. Kad је predmet nemoguc,
nedopusten, neodreden ili neodrediv, pravni posao је nistav (vidi cl. 46-
50. ZOO-a).
Pravni posao mora imati dopusten osnov (kauzu). Kauza је pravni
cilj zbog koga је pravni posao nastao. Za svaki pravni posao se pretpostav­
lja da ima osnov i kad nije izrazen. Osnov је nedopusten ako је protivan
prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim oblcajima. Ako osnov ne
postoji ili је nedopusten, pravni posao је nistav (cl. 51-53. ZOO-a).

П. PODELA PRAVNIH POSLOVA


Pravna nauka (а nekada i zakonodavac) pravne poslove deli na vise
vrsta. Ako pravni posao pripada odredenoj vrsti, za njega vaze pravila
pRJRUGNIK ZA POLAGA
NJE PRAVOSUDNOG ISPITA

se pode l� pravnih _poslov�.na:


predvidena za tu vrstu edu Zi'?ma i za sluCaJ smrt1, teretne 1 dobrocшe,
prav no g po sla. IstiC u
jednostrane i dvostrane, muzalne 1 apstraktne.
formalne i neformalne, ka
ni pravni poslovi
1. Јed no st rani , dv os tran i i vi se stra
e p�ayne p��love izvrsena јеo s ob zi:
Podela na jednostrane i dvostranvo lJe Jed ne 1�1 �Ье strane. Ak pravn1
izj avo m
о� Је Jednostran (npr. ponuda
rom na cinjen icu da li nasta ju
r de С1. 22�-233. ZOO­
sam o jed n� str an e,,
32. stav 1. ZOO-a; Ja o o�e?anJe nag �
posao na staje izjavo m vo lje
vn
-

za zakljucenje ugovora - clan -a; l�Java P_?V�noca da raskida u �ov?r


n kOJU Je
6. ZO<?
­
.

a; izdavanje hartij a od vrednosti cl. 234-25.


i a- uz1manJe u drZavшu P?J<;retn e stva
Clan 125. stav 3, а. 127. i 128. ZOO-a; okupacJ
-

.
clan 32. ZOS PO- a; �acшJaVanJe testament�
njen vlasnik napustio sa namerom daje prisvoj� - om se, medutim, ne mogu nametnut1
- cl. 78-111. ZON a itd). Jednostranim pravшm posl
-

obaveze drugom 1icu.


Ukoliko pravni poslovi nastaju saglasnim izjavamaprav volj e dve strane (od
kojih је jedna poverilac а druga duznik), to su dvostrani ni poslovi (ugo­
vori). Za gradansko pravo najznaeajniji su oЬligacioni ugovori.naUodre takvom,
deno
dvostranom pravnom poslu jedna strana se obavezuje drogoj
davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje (clan 46. u vezi sa clano m 26. ZOO­
a). Svojstvo dvostranog pravnog posla imaju, na primer: prodaja, razmena,
ugovor о zakupu, ugovor о ostavi, ugovor о poklonu, ugovor о posluzi. Dvo­
strani pravni poslovi mogu Ьiti dvostrano obavezni ili jednostrano obavezni
zavisn? od toga da li оЬе strane u pravnom poslu imaju obaveze ili ih. ima
samo Jedna. Dvostrano obavezni ugovor stvara istovremeno kod svake stra­
ne uzajamna prava i obaveze, tako da је svaka strana i poverilac i duznik (u
ugovo.ru о pro�aji -kupac је dиZnik noveanog iznosa cene, ali istovremeno i
poverilac ovlascen da od prodavc� �ahteva predaju kupljene stvari). U jed­
�o�trano obaveznom .ugovoru (koJ1 Је, takode, dvostrani pravni posao) samo
JeJedna.stran.a poverilac а druga stranaje duznik (u ugovoru о poklonu po-
klonopnmac Је poverilac, а poklonodavac duznik).
vezni· s�, na pnmer, ugovor о prodaji, ugovor о zakupu,
·

Dvostrano оЬа ·

1 � raz�en1, dok su Jednostrano obavezni: ugovor о poklonu, ugovor


иgovor
.
о pos uz1, zaJam bez naknade, ostava bez naknade itd
.
nastati. 1 visestran
.
Pored dvostrano obaveznih pravni·h poslova mogu .
1
.

(VIS..., estrапо оЬavezn1' ) pravni poslo · . таkо ugovor о ortakluku koJl


. . . broJI. .
vise od dva ortaka је viS tr:n1. 1 visestr
VI ,
ano o�a�ezan �i tako da svaki ortak
. ·v

preuzima obavezu re�� u kao. ce�in1. �vak1 ugovarac odgovara


za pravne i materij�ne ned�tk �ispunJe nJa k l se npr. sastoji u predaji
stvari, prenosenju prava ili radи (с�lan 121. u vez1?Jsa cl. 478-515. ZOO-a).
�· PraV?-1. posloyi. medu zivima (inter vivos)
I pravn1 P slovi za slu
? caj smrti (mortis causa)
Kod pravnih poslova medu ziv�.та pr v de1s.
� '!.?
vreme zivota strana. то su na' rasprostranJen tv.o posla nastupa za
prodaja, razmena zakup za.gm �f::e�ovaПJip pravn1 poslovi kao sto su:
to�e� dejstvo pra�nih pdszo�a z� саЈ smrtt.e, punomocstvo. N asuprot
koJaJe preduzela pravni posao (testа епt nastupa tek smrcu strane
т , poklon za slucaj smrti).
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO
77

Strane mogu zakljuCiti i takav ugovor koji deluje i medu zivima i za


slucaj smrti. Tako је ugovor о dozivotnom izdrzavanju inter vivos u pogle­
du davanja izdrzavanja, dokje najcesce mortis causa u odnosu na obavezu
primaoca izdrzavanja - da posle njegove smrti na davaoca izdrzavanja pre­
de neko stvarno ili oЬligaciono pravo.
3. Teretni (onerozni) i dobrocini (lukrativni) pravni poslovi
Pravni posao је teretan ako za ono sto cini jedna strana druga strana
daje protivcinidbu (npr. prodaja, razmena, zakup). Kod dobrocinog prav­
nog posla strana koja nesto prima drugoj strani ne daje riikakvu naknadu
(npr. posluga, poklon, zajam bez kamate).
4. Formalni i neformalni pravni posao.
Pravniposaoјеform.alan ako se zasniva uformipredvidenoj zakonom
ili voljom stra!la (u pisanoj formi, pred svedocima, u formi isprave overe­
ne pred drzavnim organom itd.).94 Neispunjenje predvidene forme izaziva
odredene posledice. Pravni posao је nistav ako nije preduzet u formi koja је
Ьitan uslov njegove punovaZпosti, dok је punovaZan ako је za njegov nasta­
nak odredena dokazna forma koja nije postovana, ali se postojanje pravnog
posla moze dokazivati sащ.о formom и kojoj ga је trebalo preduzeti.
Pravni posaoје neformalan ako se moze zasnovati па Ыlо koji nacin:
recima, uoЬicajenim znacima, ili drugim ponasanjem iz koga se sa sigurno­
scu moze zakljuciti da је pravni posao nastao (clan 28. ZOO-a).
. 5. �auzalni i apstraktni pravni poslovi
Kauzalni pravni poslovi su oni kod kojihје izrиZen osnov i sadrZina
obaveze jedne ili оЬе strane. Tako је и ugovoru о poklonu izraZeno da se
jedna strana obavezuje da na drugu prenese pravo svojine pokretne stva­
ri sa namerom darovanja, bez protivcinidbe poklonoprimca. U ·ugovoru о
prodaji је izvesno da se obavezuju оЬе strane - prodavac da kupcu prenese
pravo. svojine ili neko drugo pravo, а kupac prodavcu da се mu za to ispla­
titi novcanu protivvrednost.
Apstraktnipravniposlovi su oni kod kojih osnov obaveze nije izrиZen
tako da nije poznato da li se obavezuje samo jedna strana ili оЬе i kakva
је sadrZina te obaveze (iz menice proizlazi da menicni duznik duguje me­
nicnom poveriocu odredeni _novcani iznos ali nije izraZen osnov te obaveze
i da lije druga strana
. u obavezi da ispuni odredene prestacije). Apstraktni
pravni poslovi su punovaZnijer se pretpostavlja da obaveza ima osnov iako
nije izrazen. Medutim, pravni posao је nistav ako је osnov nedopusten.
Osnov је nedopusten ako је protivan prinudnim propisima, javnom poret-
ku ili dobrim oblcajima (cl. 51-53. ZOO-a ). .
6. Dvostrani pra,vni poslovi (ugovori)
Ugovor је saglasna izjav� volje dva ili vise lica gradanskog karaktera
,,
kojim se zasniviiju prava i baveze. Ugovor uvek predstavlja dvostrani
94 Clanovi 67-78. u vezi sa 8в�оrµ 25. stav 3. ZOO-a.
E PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNI K 'lA POLAGANJ
18
l:e m og u prep oznati f�za z�juCenj a i
pravni posao. u ugovoru se na jC eS
v� fa za - J:>u hvat a sv e radnJ e koJe .pr et�o�e
faza ispunjenja ugovora. �r ?
as no sti о b1 tn 1m sa sto Jc im a u�ovora . kao �to su . trazenJe
postizanju sa gl
an e, cin jen je po nu de , pr eg ov aranje, zakljucen)e predugov��a,
ugovo1-ne str cim � ugov?ra prostom saglasno�cu
las nosti о Ьit nim sas toj
postizanje sag en oJ fo1·m1. ?ruga faz a se s �s�OJI u
ili u zakon om ili vo ljo m str an a od red
ora sav esn o i u sve mu ka ko on glas1: �govor prestaJe ispu­
ispunjenju ug ov
enim slucaJevima.
njenjem, kao i и drugim zakonom odred
7. Konsensualni i realni ugov
ori. Konsensualni ugovori su ne-
ili odredenim pravno rele­
formalni ugovori koj i se zakljucuju usmeno
ja ugovornih strana (solo
vantnim znacima, postizanjem saglasnosti vol
consensu). Izraz "konsensualan" nastao od sagје latinske reci consensus koja
lasiti se, sporaz:umeti se.
znaci saglasnost; pristanak; od consentire -

ste saglasnosti
Za punovazan nastanak konsensualnog ugovora, osim pro
su: pismeno
volja, nije neophodno preduzeti neke druge radnje kao sto
ljisne
sastavljanje isprave о ugovoru, predaja pokretnih stvari ili upis u zem
knjige itd. Takve radnje nisu Ьitan uslov punovaznosti ugovora i proizvode
drugacija dejstva - npr. obezbedenje dokaza о zaklju cenom ugovoru ili
znace izvrsenje vec zaldjucenog ugovora.
Realni .?govori .nastaju tek predajom stvari drugoj strani. Za njihov
nast�:i 3:1< nIJe d�volJna. saglas�ost ugovornih strana vec fakticki dogadaj .
F �ticki doga��J . nastaJe k�d Je�n.a stra�a drugoj preda neku stvar ili јој
ne to drugo uc1n1 "u namen, da ЈОЈ se to isto vrati od strane drugog ugova­
� _
r�ca, � na to druga strana pnmanjem date јој stvari ili drugog nekog cinje­
�J� P.�1stane" .,95 Sporazum postignut sa ciljem da se zakljuci realan ugovor
JOS DIJ.e realan ���vor nego pactum de contrahendo . Ugovor nastati tek се
predaJ<?m stv�n ili drugog cinjenja sa namerom da se ugovor . zaklJ"uci
. ·96 .
Ovi ugovon vode pore Тclo iz · k · "
" пms �g prava. POJanl "realan nastao Је od latinske rec1
res rei ko'a znaci s:O���on�:i������goY.orajeu}p�bvacena u O�GZ-�, SG�-� i OIZ-u.
.

Ug� ':'ore �oklonu,


pravila iz ovih i .
аreg . isao �е s� na nJih pnmenJUJU pravna
zakonika. Ugovor 0 zalozi na роnhetnoJ
konsensualan ugovor. stvan (p1gnus) ZOO је regu1isao kao
III. SASTOJCI PRAVNOG POSLA

Је�
Vodene autonomijom vol' t:ane .�и 81obodne, u granicam a prinud-
nih propisa, javnog poretka i 1саЈ. , da preduzmu Ьilo koji pr avni
' ??
1 � �Ь
posao sa razlicitim sastojcima. as OJCI sva�og pravnog posla mogu se svr-
stati u Ьitn. e, prirodne i sporedne.
вztn z sastojci pravnog "posla Сessen alza
· • . ••
. .
stoJCI pravnog posla bez k h � negoti.i)97 su osnovni sa-
moze unovazno nastati (nazivaj u
�� � k"�
se, stoga, i nuzni sastojci). 0 d0 1 pra :p
т
ugovora), Ьitni sastojci odredeni s� prop. �rнh poslova (npr. imenovanih
,
1s1ma. Та�о su Ьitni sastojci ugo-
vora о prodaji - stvar i cena (clan 454.
ZOO-a) zaJm a - predaja odrede-
9s
.. ,
96 Arandelovic D" Predavanja iz rimskog prava, Gec
a Kon, Beograd 1938 str. 2зо .
• ,

Isto. '

91 Latinski essentia - sr2 su!tina i negoti'um osa


.
' - p o, radnja.
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO
79

nog iznosa novca zajmoprimcu i obaveza zajmoprimca da isti iznos vrati


zajmodavcu posle odredenog perioda (clan 557. ZOO-a) itd. Pravilo је
da strane svojom voljom ne mogu punovazno menjati niti izostavljati
pojedine objektivno Ьitne sastojke pravnog posla. Pored Ьitnih sastoja­
ka pravnog posla odredenih propisima (objektivno Ьitni sastojci) strane
mogu svojom voljom predvideti i druge sastojke kao Ьitne (subjektivno
Ьitni sastojci pravnog posla).
Prirodni sastojci pravnog posla (naturalia negotii)98 jesu sastojci
pravnog posla koje on moze а ne mora da sadrzi. Oni su uoЬicajeпi, karakteristic­
пi i svojstveпi odredeпoj vrsti pravnog posla tako da se пе moraju unapred odrediti. Ako su
strane posle postigпute saglasпosti о Ъitnim sastojcima pravnog posla ostavile пеkе sastojke
za docnije, оп se smatra zasnovanim, а па prirodпe sastojke, ako same strane ne postignu
saglasnost о njima, primenjivace se dispozitivne zakoпske edredbe. U odsustvu dispozitivnih
odredaba prirodne sastoj ke uredice sud, vodeci racuпa о prethodnim pregovorima, utvrdenoj
praksi izmedu strana i oЬicajima (сlап 32. stav 2. ZOO-a).
Каdа strane zakljucuju neki imeпovani ugovor u kome пе postignu saglasnost о prirod­
nim sastojcima ugovora, na taj ugovor se dopuпski primenjuju dispozitivne odredbe zakona.
Tako, kad u ugovoru о prodaji nije nesto drugo ugovoreno, i1i to ne proizlazi iz okolnosti
posla, smatra se da је predmet predaje prodavca stvar koja је ispravna, sa njenim pripacima
(clan 468. ZOO-a). Ako strane u dvostrano obaveznom ugovoru пisu regulisale odgovornost
za pravne Ш materijalne nedostatke ispunjenja, primenjuju se dispozitivne odredbe cl. 478-
515. ZOO-a u vezi sa Clanom 121. ZOO-a itd.
Sporedni sastojci pravnog posla (accidentalia negotii)99 jesu slucajni
sastojci pravnog posla koje strane predvidaju svojom voljom. Za nastanak
pravnog posla pravni propisi ne zahtevaju postojanje slucajnih sastojaka
(za punovazan nastanak ugovora dovoljno је samo da se ugovorne strane
saglase о Ьitnim sastojcima ugovora - clan 26. ZOO-a) i oni se nikad ne po­
drazumevaju. Kada se slueajni sastojci unesu и pravni posao, imaju znaeaj
Ьitnih sastojaka - subjektivni Ьitni sastojci, za razliku od Ьitnih sastojaka
koje pravni posao mora sadrzavati da Ьi Ьiо punovaZan - objektivni Ьitni
elementi.
Sporedni sastojci pravnog posla su punovCiZni ako su moguci i dopusteni (nisu protivni
prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim oЬicajima). Oni ne mogu zadirati u Ьitne
elemente, iako se sporednim sastojcima modifikuje sadrZina pravnog posla i iskljucuje mo-
gucnost primene dispozitivnih normi na zakljuceni pravni posao. Tako se u ugovoru kao
sporedni sastojci narocito ugovaraju: uslov, rok, kapara, odustanica, avans
i ugovorna kazna.

IV. MODIFIКACIJA PRAVNIH POSLOVA


Pravni posao moze Ьiti modifikovan (izmenjen) nekim slucajnim sa­
stojkom kao sto је uslov, rok i nalog.
1. Uslov
1.1. Pojam. Uslov (conditio)1°0 је buduca i neizvesna okolnost koja
nastupanjem ili nenastupanjem utice na pravni posao. Uslovom se zasno-
98 Latinski naturalis - prirodan i negotium - posao, radnja.
99 Latinski accidens, entis - ono sto је uzgredno ili slueajno, ono sto nije Ьitno i negotium - posao,
radnja, pravni posao.
100
Latinski conditi, stanje, predlog.
PRIRUCNIK ZA POLA
GANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Во
ifiku je . Pr �vn i po s �? и kom e је postavlje n ?�loZni.ili
vani pravni posao mod m pr op 1s1m a,
. vnom po r�tku 1� dobn�
Ja
pr in ud n1
raskidni uslov protivan de lim �cn ) . 101 Tak_?�e, n1stav Је �r�vn1
ne ?
lozn1m) uslovom 11I ne-
oblcajima је -nistav u ce los ti (а
og uc im su sp en z1v n1m ( od
posao zaklj ucen pod nem . . . . .
moguc im ras kid nim usl ov om .
o је uslov un es en u pr av ni po sa o, on po�t�Je n) �go� b1tn1 s!1stoJak�.
Ak t koJa Је obJekt1vnostO n��z��sna.
ilu, ka o uslov pr ed vid a se ok oln os
Ро prav nickom smislu, ako neka oko
lnost vec po JI alI Је ona
Naime, ne postoji uslov u pravnoteh ktivna nei�esnost) - kupuje m P.o
lovan tele­
nep ozn ata (su bje
stranama u pravno m pos lu z novih teleskopa
usta tekuce godшe ne pocne uvo
skop odredene marke ako do kraja avg
mesecima uvoze i prodaju na trZistu
sto strana­
(
iste marke, а u stvari takvi teleskopi se vec znata) а nije
aju okolno st cinjenica) је obj ektivno izvesna (po
ni buduca. Clan 74. stav 2 . ZOO-a propisuje
nato. U ovo m sluc
da је: ,,Ugovor zakljucen pod uslovorn
ma n�e poz ako nje­
.
gov nastanak Ш prestanak zavisi od neizvesne cinj
enice" Neizvesnost, stog a, ne mor a Ьiti
posla о uslovu koji ima u vidu subj ekti vnu
objektivna i nisu nepunovazne odredbe pravnog
uticajem mana volje, on је, zbog toga,
neizvesnost. Ako је uslov unesen u pravni posao pod
u celosti ш delimicno, rusljiv.
1.2. Vrste uslova. Uslov se moze podeliti na suspenzi
vni (odlozni),
, mesovit, nepravi, p ozitivan
�zolut!vni (raskidni), potestativan, kauzalan
1 negativan.
, и odrede­
Suspen�vni (?<110Zпi) uslov odlaZe dejstvo pravnog posla sve dok se uslov
pravni
nom roku, ne ispum. Ako se ';lsl�v ne ispuni, pravni posao ne proizvodi dejstvo. Каd је
posao zas;11�van pod SUS��ШZlVПlffi US}OVOffi, poveri}ac cije је pravo us}ovljeno moze zahtevati
odgovaraJuce.ob�zbed�nJ� tog prava а�о је njegovo ostvarenje ugrozeno (clan 76. ZOO-a) .
. Re�luti�1 �raskidni) uslov delU]e na punovaZno zak1juceni pravni posao tako da nastu­
panJem (1spu�Jenзem) uslova J.?!avni �osao pre�aje, а ako ne nastupi, on се i dalje delovati.
.ЈеdnеPstrotestativan uslov postOJI kada 1spunJenJe buduce i neizvesne okolnosti zavisi od volje

��::� h
ane u pravnom poslu.
� vje odred.en u�olko je ��pu�jenje uslova zavisno od volje lica van pravnog
1 оkо1nosti (slucaJa! ili vise sile)
Ј
posla
·
Mesoviti uslov zavisi jednovremeno 0d voi�е · ugovorne strane I radnJe ·
·
treceg 11са, odno-
·

sno objektivnih okolnosti. ·


.. ,
.
U nepravom uslovu okolnost odredena kао us1ov ПIЈе buduca I neizvesna (nego samo

.
buduea il� �ато neizvesna).
Poz1tivan uslovје ostvaren ako nastu , �е us1ovom p�edvidene okolnosti (prodiranje vode
u stan, diplomir
"' na fakultetu, saobracaJna nezgodа 1td
. . anie )
Negatlvn1 uslov se ostvaruje kad ne n�stupi. Ьud?са , · : .
I ;11e1zvesna okolnost predvidena

� d �;
pr�vnim poslom· (ako ne nastu i Stet n ozilu, ako fiziCko lice u odredenorn roku ne diplo-
nura na Pravnom fakultetu u B ogra u 1. )

1.3. Dej ;�� ::


;�:i�g vne predvid! ZON (vidi clan 123. ZO�-a).
·

·
·

Podelu uslo p
· · ·

0�oznog) uslova. Ako Је ptavn1 ро­ .


s�o zasnovan pod suspenzivnim
k �J
o�" ntm) slo�om, dok se usloY ne ostva­
п, postoji neizvesnost. Tako uk � Je nasr. edn1k postavljen testamentoщ
pod suspenzivnim uslovom 'zaostavstina pr1pada na uzivanje ostav
zakonskim naslednicima ako . t s iocevim

en a,ne sledi nesto drugo (clan 125.
stav � · ZON-a) . Naime, neizv��n Ј!:�.а 11� се
. testamentom postavljeni na­
sledn1k naslediti zaostavstinu (tо zavis 1 о? .ostvarenja uslova) i za to vreme
zakonski naslednici samo uzivaju zaostavstinu (ne
sticu nasledna prava).
101
Tako Је u sudskoj praksi рre Vl.§е d�сеш.ја pra

sten i nemoralan ра prem om n� sto


�� �
Ш raspustenicom da se m а oze�ti estitoщ
; � : f��
vilno zauzet sled t: st .
�eci uslov u testamentu da s na sе
1 v
�е
a se smatrati kao nedopu­
�oze ozeniti udovicom
u ma kakvom srodstvu sa 1iсет kозе zave8ta1ac ojkom i da uopste ne moze uzeti DlJednu zenu koja је Ьila
dev
nije trpio" (Odluka VSS Gzz - 112/
50).
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I STVARNO PRAVO 81

Kada se suspenzivni uslov ispuni, pravni posao deluje od trenutka


njegovog zasnivanja (ugovor deluje od trenutka zakljucenja), osim ako iz
. zakona, prirode posla ili volje strana, ne proistice sto drugo (clan 74. stav
2. ZOO). U naslednom pravu, naslednik odreden testamentom pod suspenzivnim uslovom,
Zakonski naslednik kod koga је zaostavstina Ьi1а na Шivanju duzan је zaostavstinu predati
ako se uslov ostvari, konacno stice nasledna prava ("nasleduje u svojinu11 - clan 126. ZON-a).

testamentom postav1jenom nasledniku u stanju u kojem ju је primio. Kupac koji је sa pro­


davcem zakljucio ugovor о prodaji automoblla, pod uslovom da na trzistu ne nade jeftiniji
automoЬi1 iste marke i svojstava u odredenom roku, а taj uslov se ispuni (nije паsао takav
automoЬil na trzistu), moze od prodavca zahtevati predaju automoblla.
Ako se suspenzivni uslov ne ostvari, smatra se da pravni posao nije ni
nastao (kupac је, u odredenom roku, na trzistu pronasao jeftinЏi automoЬi1 iste marke i
svojstava, tako da zakljuceni ugovor о prodaji izmedu ugovomih strana ne proizvodi dejstvo).
U nasledпom pravu, ukoliko se odlozni uslov postavljen testarnentom пе ostvari, zaostavSt:inu
пе пasleduje testameпtarni пaslednik nego ostaviocevi zakonski naslednici, ako iz testameпta
пе sledi nesto drugo (clan 127. stav 1. ZON-a).
U steeajnom postupku, poveriocu cije је potrazivanje vezano za odlomi uslov obezbe­
duju se odgovarajuea sredstva iz stecajne rnase. Ako odlozni uslov пе nastupi do pravnosnaZ­
nosti resenja о glavnoj deoЬi stecajne mase, potraZivanje vezano za odlozпi uslov se gasi, а
sredstva se rasporeduju па ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraZivaпja (сlап 87.
st. 1. i 2. Zakona о stecaju (ZOS102).
1.4. Dejstvo rezolutivnog (raskidnog) uslova. Pravni posao
koji sadrzi raskidni uslov punovazno proizvodi dejstvo od pocetka. Nije,
medutim, izvesno da li се taj posao punovazno delovati do svog izvrsenja
ili се· njegovo dejstvo Ьiti prekinuto и nekom trenutku и buducnosti. Da­
�a vaznost pravnog posla zavisi od ispunjenja ili neispunjenja raskidnog
uslova.
Ukoliko raskidni uslov nije ispunjen, zasnovani pravni posao ostaje i
dalje punovazan. Ako је testamentarni naslednik postavljen pod raskidnim
uslovom, ра se taj uslov ne ostvari, "postavljeni naslednik nasleduje zao­
stavstinu и svojinu" (clan 131. stav 1. ZON-a).
Ako је raskidni uslov ispunjen, pravni posao prestaje samim nastupa­
njem okolnosti (cinjenice koja је raskidni uslov) ipso facto, bez ikakve
-

radnje subjekta и pravnom poslu. Ispunjenjem raskidnog uslova prestaje


za ubuduce dalje dejstvo zasnovanog pravnog posla. Dejstva koja је pravni
posao proizveo pre nastupanja raskidnog uslova punovaZna su (raskidni
uslov nema retroaktivno dejstvo). ·

Каdје testameпtami naslednik postavljen pod raskidnim uslovom, ра se taj uslov ostvari,
testamentom postavljeni пaslednik guЬi svojstvo naslednika i "zaostavstinu и svojinu пasleduju
ostavioeevi zakoпski naslednici ako iz zave5tanja ne sledi sto drugo" (Clan i29. stav 1. ZON-a).
U stecajnom postupku, potrэ.Zivanja vezana za raskidni uslov uzimaju
se u obzir prilikom deobe steeajne mase ako poverilac pruzi obezbedenje da
се vratiti ono sto је primio iz stecajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako
raskidni uslov ne nastupi do pravnosnaznosti resenja о konacnoj deoЬi ste-
· cajne mase smatra se da taj uslov nije ni postojao (clan 87. stav 3. ZOS-a).
1.5 Fikcija о ispunjenju (neispunjenju) uslova. Sa ciljem za­
..

stite savesnosti i postenja и ostvarivanju prava i obaveza u pravnom poslu

102 "Sluzbeni glasnik RS", broj 104/09.


RAVOSU DNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE P
82
v ZO O-a i cl an 12 1. ZON-a su odredili fikciju
(clan 12. ZOO-a) clan 74. sta
4.
uslova.
ispunjenja i fikciju neispunjenja . o nace " lu save�nost
. .
1 po
..,
st eDJ
.
' sprec1'
"

pr ot ivn I �
Kada ispunjenje uslova, (� ng 1ra) .
da us}ov. n че lSpU­
strana na ciji је teret ОП odre de n, sm atr a S �.
lov ) . Sm atr a se da us lov n1J e 1s��nJe� Cn.egat1vn1 uslo�)
nj en (pozitivni us sa ve snost1 1 postenJ a, prouzrokuJe
�jegovo ost varen je, proti vn o nacelu
sttana џ ciju je korist odreden.
2.·R.ok
2.1 . Pojam i vrste rokova. Rok (di
e�) је trenu ak 1: �emenu (15. �
ili odredeni protek vreme na (jed na god1na) CIJim nastupa­
avgust 2 00 8)
i, pocetni rok) ili prestaje
njem pravni posao nastaje (suspenzivni, odlozn
va rok је izvesna bu­
(rezolutivni, raskidni, zavrsni rok). Za razliku od uslo
ojak pravnog posla
duea cinjenica koja uvek nastupa. On је slucajni sast
posla nastaje od
odreden voljom ugovornih strana kojim dejstvo pravnog
u vremenu.
odredenog trenutka u vremenu ili traje do odredenog trenutka
је
Odredivanje rokova dozvoljeno је u svim pravnim poslovima izuzev ako
to iskljucio zakon. Ukoliko strane nisu odredile rok u pravnom poslu, ро
pravilu, on odI!lah proizvodi dejstvo.
Rok koji ne moze nastupiti ilije neprimereno dugje nistav (na primer
rok u trajanju od 100 ili 200 godina).10з
. � ��
Ro�o m.ogu ti: .suspenzivni, rezolutivni, subjektivni, objektivni,
1mperativn1, dispoz1t1vn1, prekluzivni, materijalnopravni' procesnopravni '

zakonski i sudski.
. Kod suspe ivnog roka pravni .posao deluje od odredenog trenutka u vremenu (npr. od
nz
t�J�uara 2012. poslugodavac predaJe stv� na poslugu �oslugoprimcu). Nastupanjem rezo­
. tl�og .roka deJstvo P.ravn?g.posla prestaJe (posluga traJe do 1. таја 2012). Na suspenzivne
�rew
u
r vne ro okve pnmenJUJU se (prema odredbama Clana 78. ZOO-a) pravila о suspenziv-
om us ovu, а k�d ugovor prestaje da vaZi ро isteku odredenog roka' shodno se primenJ'ug·u
pravilа о rezo1utlvnom uslovu.
Su bjektivni rok tece od dana. sa:r1�Ja .suь..,.�e.ktа prava za p a o relev tn cinj ni u
· ·
r vn an u e c
(od trenutka saznan' ab?� uc1moca, od dana kad је zaЪluda uocena itd.).
Objektivni rok se га���: ���:е fz о е . vne pra'?lo :el�van�e cinjenice (smetanja dr­
zavine, pricinjene stete, akl'ucen�� uago:"�ra
z
� it�.). �U�Jektivm rokJe uvek unutar objektivnog
roka. Istekom objektivnog rgka is�ek e su J� vni ro�. Tako pravo da se zahteva ponist�­
nje ruSljivog ugovora prestaje isteko:Jok� 0� Је�ne go?m� od saznanja za razlog ruSljivosti,
odnosno od prestanka prinude (sub'e� rok), а u o Jekt vnom roku od tri godine od dana
vni
zakljueenja ugovora (objektivni rok)�- - Xlt:ian b i
117.. ZOO-a. . .
Imperativn1· rokovi. odredeni prinudn &p�ьP1s1ma (ро pravilu zakonom) i ne mogu
su н
se �enjati voljom ugovornih strana Tak 0 ,
0 е �ma ZOO-a (cl. 371-380) propisani ro­
kovi zastarelosti potraZivanja Pravnim os о ne moze se drediti du e ili krace vreme zasta­
ju
relosti od onog vremena koj� је odrede�0 �onom а m?da z z

vreme. .<clan 364. ZOO-a). Istekom roka z ta elost е pr t J� samostpravo
� о � tarelo nece teci odredeno
matenэ�Ino� ��slu. OЫigacija postajdie natu��·�n (pln�rodna) 1�ПIЈе. utuz1va. nego zahtev u
es
Dispoz1tlvn1 rokovi odre su spozitivn�1m propisima (ро pravilu, zakonom mogu
se otkloniti voljom ugovornih deni
strana. )
Zakon p edvida i prekluzivne104 rok
odredena radnja Ш stititi pravo. Proteko�;�e��ozf roku se moze steci neko pravo, preduzeti
r

vnog roka u kome pravo nije steceno' опо


103 Clan 124. stav 1. ZON-a.
ko1i1 х •
104 Novo1atinski, praec1usivus - isklju�iv
, .1 ' .lSkl'
JU\:UJe.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I S1VARNO PRAVO 83

se definitivno gubl ш ро sili zakona prestaje mogucnost preduzimanja radnje ili zastite prava
(zbog toga se prekluzivni rok oznacava i kao fatalni ili peremptorni rok). Zakonom mogu Ьiti
odredeni rokovi u materijalnom pravu (rok za vrsenje prava prece kupovine) ili u procesnom
pravu za podnosenje zalЬe, revizije, predloga za povracaj u predasnje stanje itd.
Prekluzivni rokovi u materijalnom pravu su, ро pravilu, kraci od rokova zastarelosti i
nije moguc prekid i zastoj roka (kao kod zastarelosti). Prekluzivni rokovi su, uglavnom, usta­
novljeni za apsolutna prava i preobrazajna prava (pravne moci) i sud о njima vodi racuna ро
sluzbenoj duznosti za razliku od rokova zastarelosti.
Materij�nopravni rokovi su odredeni odredbama materija1nog prava (npr. rokovi za­
starelosti odredeni su odredbama ZOO-a), а procesnopravni rokovi odredbama procesnog
prava (rokovi za povracaj u preda8nje stanje, za zalЬu, reviziju itd. odredeni su pravilima
procedure - Zakonom о parцicnom postupku).
Rokovi mogu Ьiti odredeni zakonom, odlukom suda ili pravnim po­
slom. Zakonski rokovi se пе mogu skracivati, produzavati niti otklanjati, а
sudski rokovi se mogu produziti novom sudskom odlukom. Rok odreden
pravnim poslom menja ро svojoj volji strana koja ga је zasnovala (ako је
jednostrani) odnosno strane sporazumom (kad је dvostrani).
2.2. Racunanje rokova. Rokovi se, ро pravilu, odreduju u danima,
nedeljama, mesecima ili godinama, na osnovu kalendara - gradansko, ci­
vilno ili pravno racunanje vremena (computatio civilis).10s U tom slucaju
dan se uzima kao celina - od оо.оо do 24.00 casa. Clan 77. ZOO-a je kao
pravilo odredio civilno racunanje vremena - da se rok racuna "ро celim
kalendarskim danima ".106
Каdа је odreden u danima, rok pocinje teci prvog dana posle doga­
daja od koga se rok racuna, а za\тrsava se istekom poslednjeg dana roka
(ako su ugovorne strane odredile da је prodavac duzan da kupcu preda
stvar za tri dana, od danas, danasnji dan se пе uzima u obzir, а treci dan
traje do 24.00 casa). "
Racunanje rokova ро danima zakon moze propisati i na drugi nacin.
Tako se, u stecajnom postupku, rokovi na dane koji se racunaju unazad,
а odnose se na pravne radnje i pravne poslove stecajnog duznika koji se
mogu poЬijati tuzbom, racunaju do dana и mesecu koji ро broju odgovara
danu podnosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka. Ako dan sa
tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se racuna do poslednjeg
dana tog meseca (clan 127. stav 1. ZOS-a).
Rok odreden u nedeljama, mesecima ili godinama zavrsava se onog
dana koji se ро imenu i broju poklapa sa danom riastanka dogadaja od
koga rok pocinje da tece, а ako takvog dana. nema u poslednjem mesecu,
kraj roka pada na poslednji dan tog meseca. .
Tako, ako је ugovor о prodaji zakljucen 30. juna, а �upac s� obav�ze da p�at1 �enu u
,
roku od mesec dana od zakljucenja ugovora, rok za placanJe cene Је 31. JU1. Ukoћko Је ugo­
vor zakljucen 31. januara, а rok za njegovo izvrsenje је jedan mesec, rok istice 28. f�bruara
Ш 29. februara (ako је godina prestupna). Ako poslednji da.n roka pada u dan kadaJe zako­
nom odredeno da se ne radi, kao poslednji dan roka ra�una se sledeci ra��i dan. Pocetak
.
meseca oznacava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, а kraJ - poslednJI dan u mesecu.
105 Latinski computatio - racunanje, ptoracunavanje; civilis -gra<tanski
ро gradanskom (rimskom)
-

pravu. .
106 Ad dies; tj. annum civiliter non ad momenta temporum sed ad dies numeramus; 1.134. D. de V.
S. - Dordevic А" Sistem gradanskog prava, Beograd 1896, str. 215.
E PRAVOSUDNOG ISP IT�
PRIR1JCNIK ZA POLAGANJ

sto drugo ne proizlazi iz namere str ana Ш iz prirode pravnog


mo ukoliko
Ovo pravilo vaZiZOsaO-a
posla (clan 77. ). . natu-
Astronomsko, mem atematicko racuna ?je vr eme�a ( r. co m ut at io
.
a u vr em en s� m �azm a �1m a kr �c1 m . о� Je dn�g
ralis) је racu na nje vr en ra cu nanJ se pr 1m Je
enJU ako Је
a i mi nu tim a. Ov aj na c1n �
dana - u satim ili ugovoieno ili proizlazi iz �r!rode ne�og odnos.�"(�
to izricito propisano o racunanje vremena) � pr�likom �p1sa u ��mђ1.sш
iln
suprotnom, vв.Zi civten .h 0Ь11�а 1�dustr1Jske s':opne, it�.
registar, registar pa ata , zigov a, ost aћ .
1 ed no st pr11Ikom
. sti-
.
tok u jedno g da na ozn acava pr. . . ".
e - ranIJl u vremenu, Јас1
Prvenstvo u vre me nu u . r zur u

100 3. OIZ-a). \
canja nekog pra va (pr ior tem pore, po tto
pravu; "ko prije stece kak vo pra vo, njemu i prv ens tvo " - cla n
3. Nalog
dobrocinog raspo­
Nalog (modus) је teret koji se патесе korisniku
laganja (nasledn.iku, legataru, p·oklonoprimcu). Nal
og se moze sastojati
u Ьilo kojoj cinidЬi koja moze Ьiti predmet oЬligacije (cl. 46-50. ZOO-a),
uvek odredeno ogranicenje
а predstavlja obavezu sticaoca koristi. Onja.је Puno vazni su samo moguci,
(teret) za korisnika dobrocinog raspolagan moze Ьiti objektivno (ap­
razumljivi i jasni (neprotivrecni) nalozi. Nalog (relativno)
solutno) nemoguc, ako ga niko ne moze izvrsiti, i subjektivno
nem?�c, �о ga ne moze izvrsiti odredeno lice. Nalozi protivni prinudnirn
prop1s1m�, Javnom poretku ili dobrim oЬicajima su nistavi. Neispunjenje
naloga knyicom o�aveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova.
�alog mo�e nastati na osnovu ugovora ili testamenta i moze Ъiti ustanov­
lJen ·konst poklonodavca, testatora, treceg lica ili u drustvenom interesu.
и
Tako! testato� moze op�eretit� "n�ogom n�slednika ili legatara da ga posle
smrti s�hran1 ро verskim ob1�aJ1ma, pod1gne nadgrobni spomenik ili da
nasledx:iik (legatar), posle smrt1 testatora, omoguci trecima koriscenje nje­
gove slikarske galerije ili ЬiЫioteke itd.
ugovo
voru 0 pokl?nu sa �alog�m P?klonodavac postaje ovlascen da raskine r о
oklo�u�� p sp n SV?)U obavezu nalo�enu �a1og<;>m. Na1og ne predstavlja
�kvivalentnu ;r:����1k:�;� d0brocш?g �aspola�anJa. Naime, I ugovor о poklonu s na-
logom ima osnovno svojstvo ;0Јon� - �":есще lffiOVIne,pokl_?.n?p�mca.
Testator moze naloziti nasle�Ili l gataru da .ne�o u�1ш.11I se uzdrz1 od neceg sto �I•
v . v

v

Ьiо ovlascen da ucini, ali tako da e u 0b}�ezno.g l1c� 1 konsшka naloga ne nastane oЫi­
gacioni odnos. Testamentom se m�e naloZiti osmvanJ� zaduZЬine (pravnog Нса) licu koje
se postavlja za naslednika ili le atara. uz alog d tavlJena sre.dstva upotreЬi za postizanje
nekog dozvoljenog cilja. Nalog �oze � � moralne 1, uopste, neke licne interese
za korisnika naloga. Neispunjenje na{::1gaа �аVIpcreom 0betaveznog . na osnovu clana 134. stav
l1ca,
1. ZON-a, deluje kao ostvarenJ·e raskidnogusIova.
V. FORМA PRAVNIH POSLOVA
Pravni posao nastaje izjavljiva
' . "..,0l'�е. u utrasnja volja ne proizvo-
ll]em
di gradanskopravna dejstva v l i:
Ъi Ьila opazena u spoljnom �ve���l� 1
�z� iz
IZJavlJ ��1van3a.и razlicitim oЫicimauje
z1ti da
se od foпne pravnog posla· Pra�1 ро�а�, �ak de, vvolje
· .
uopste, razlik
ima odredeni oЫik
:- foпnu. Foпna pravno osla Је оЬћk lZJaVlJl�VanJ';la ek
izraziti sadrzina pravnoilosla. volje u kome se moze
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO 85

Savremeno pravo је potisnulo rimski princip formalizma и zasnixwiju


pravnih poslova (clan 67. stav 1. ZOO-a). Danas је prihvacen princip ·�efor­
malnosti ugovora - pravilo da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva
odredena forma.
Ukoliko је za zasnivanje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom
strana predvidena forma, on је formalan. Pravni poslovi se najces«�e zasni­
vaju usmeno ili и pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna
nego је potrebno.u cesce odredenog broja svedoka, overa od strane drzav­
nog organa i slicno.
Napustanje principa foпnalizma ogleda se, upravo, u mogucnosti stra­
na da pravni posao zasnuju и usmenoj formi: recima, uoЬicajenim znacima
ili drugim ponasanjem iz koga se sa sigumoscu moze zakljuciti kakva је
sadrzina izjavljene volje (clan 28. ZOO-a).
Pismena (pisana) foпna ugovora (predvidena zakonom ili voljom stra­
na) је ispunjena ako је sadrzina pravnog posla izrazena pisanim recima
- tj. kada је sacinjena isprava о pravnom poslu. Ugovor је zakljucen kad
ispravu potpisu sva lica koja se njim obavezuju. Ugovarac koji ne zna pisati
stavice na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno
drugog organa (clan 72. st. 1. i 2. ZOO-a). Za zakljucenje dvostranoobave­
znog ugovora dovoljno је da оЬе strane potpisu jednu ispravu ili da svaka
od strana potpise primerak isprave namenjen drugoj strani. Zahtev pisme­
ne forme је ispunjen ako strane izmenjaju pisma (klasicna ili elektronskim
puteni) ili nekim drugim sredstvom koje omogucava da se sa izvesnoscu
utvrde sadrzina izjave i davalac izjave (clan 72. st. 3. i 4. ZOO-a).
Jedan Ъrој pravnih poslova moze se punovaZno zasnovati samo u pi­
smenoj formi. Ugovor о prenosu prava na nepokretnosti izqiedu imalaca prava svojine
zakljucuje se u pismenom oЫiku, а potpise ugovaraca overava sud (clan 4. stav 2. ZPN-a);
svojerucni testament mora Ьiti napisano i potpisano rukom zaveStaoca (clan 84. ZON); u
pismenoj formi rnoraju Ьiti zakljuceni i ugovor о prodaji sa obrocnim otplatama cene; ugovor
о gradenju; ugovor о licenci; ugovor о trgovinskom zastupanju; о alotrnanu; о jernstvu; о
kreditu . 107
· · Zakon о oЬligacionim odnosima ne zahteva prisustvo svedoka pri­
likom zakljucenja .pravnih poslova. Pismenu formu i prisustvo svedoka
predvida ZON za sacinjavanje pismenog testamenta pred svedocima (clan
85) i sudskog testamenta ako zavestalac nije u stanju da ga procita (clan
88). Ugovor о ustupanju i rasppdeli imovine za zivota i ugovor о dozivot­
nom izdrzavanju moraju Ьiti sacinjeni u pismenom oЫiku i overeni od su­
dije·k oji је duzan da pre overe procita stranama ugovor i da ih upozori na
odredene posledice (cl. 184. i 195. ZON-a).
Zahtev zakona da pravni posao bude zasnovan и odredenoj forrni (za­
konska forma) vazi i za sve docnije izmene ili dopune pravnog posla.
Punovazne su docnUe usmene dopune о sporednim tackama о kojima u formalnom
pravnorn poslu nije nista receno ukoliko to nije pro�yno cilju rad! �og.a)e foz:;na p ropisana.
Takode, punovaZne su i docnUe usmene pogodbe kOJima se smanJUJU ili olakSavaJ� obaveze
jedne ili druge strane, ako је posebna forma propisana samo u interesu ugovorшh strana
(clan 67. st. 3-4. u vezi sa clanom 25. stav 3. ZOO-a).
107.
Clanovi 543, 630. stav 2, �1. 687, 7911 886, 998 i Clan 1066. stav 1. ZOO-a.
PRAVOSUDNOG ISPITA
pRJRUCNIK ZA POLAGANJE
86

Kada je voljom"str��a odr�dend�g��Jrenilia for ma, tada ugovor ili dru­


na drugi nacin izmenjen i
gi pravni posao moze b1ti ras�nu�, sfаv 2en . i clan 71. и vezi sa clanom 25.
neformalnim sporazumom ( c1an 9.
stav 3. ZOO-a). . . estvu·е javni beleznik, sudija) predvida se
�: da ia brzopleto nerorn
Pismena forma pravno� J?�sl a (u koJO J npr
.
v

zak1juce; d a .orno�ci
sa ciljem da, prvenstveno, zastiti U;go�or.n� st:an
ьz Ја
lakSe dokazivanje njegovog pos.�oJanJa 1 �r ene
vol'e strana s obzi
taj naci� se pouzdanij
da se u 1spravi
e rnoze utvrd
о
iti
e.
pravnom poslu precizno .fo,;n;u11su prava 1 0
n�� ani
ismene forme, jasno se I?oze ra�&r citi
volja strana. Ako se zaklJUCUJe ugov?r
� ?5� !o

faza pregovaranja od faze u�ovaranJa, rt1 1. s1ti ntrola
prometa odredeшh stvar1 1 usluga
ih drzavnih organa.
(zemljista, zgrada, automobila, transpo а 1 ·)' od nadleZп

Odeljak peti
ZASТUPANJE
1. РОЈАМ 1 DEJS1VO
Zastupanjeје preduzimanje pravnih poslo�� и .ime i za racun.zas�­
panogjizickog ili pravnog Iica, па osnovu ovla_scenJ� .z� zas�PC!,Т:l.e. ldce
koje preduzima pravne poslove је zastupnik, а l1ce u с1Је 1me 1 z� с1Ј.1 racun
se posao preduzima је zastupani (vlastodavac). Por�� zastupn1�a I zas�­
panog u pravnom poslu se pojavljuje i trece lice sa koJim zastupn1k zasn1va
pravni posao u ime i za racun zastupanog. . . v
Pravni posao nastaje izjavom vоЏе .P.ravn?g �ubjekta:. Pravn1 subJekt nekada ne moze
sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ilI faktiCkih smetnJI. Tako Је poslovna nesp?sobnost
.
deteta (ili cinjenica da је punoletno lice liseno poslovne sposobnosti)
. pravna srnetnja da ono
samo punovamo preduzima pravne poslove. Fakticka smetnja moze nastati zbog boravka su­
bjekta u drugom mestu, zauzetosti, pravne neukosti itd. Institutom zastupanja o�ogucava se
svim licima koja pravni posao ne mogu licno preduzeti, da to ucine preko zastupшka.
U nekim pravnim situacijama nije dopusteno preduzimati pravne
poslove preko zastupnika. Testament moze punovazno saciniti lice koje је navrsilo
а
petnaest godina zivota i sposobno је za rasudivanje, iskljucena је rnogucnost zastupanja:
testament је licna izjava volje (cl. 78. i 79. ZON-a). Vanparnicni postup
ak davanja dozvole z�
stupanje u brak moze se pokrenuti sarno pred1ogom lica koje
njihovih zastupnika (C1an 80. ZOVP-a). Pravilo је da zaklju
nijc navrsilo 18 godina, а ne 1
cenju braka prisustvuju оЬа budu­
ca sul?ruznika. Samo u narocito o ravdanim razlozima,
p
res... �nJ.em dozvoliti da se �rak zakl
nadle zni opstinski organ uprave moze
juci u prisustvu samo jednog od buducih supruznika i puno:
upanje deluje tako da ugovor (Ш drugi pravt;t
mocшka �go� S?.pruZпikэ:(C1�n 301. PZ-a Zast
posao) koJ1 zak1Juc1 zas tU;pniku 1me zastupanog lica i и granicarna
ne�osredno zastupanog 1 dru� �govornu stra svojih ovlascenja obavezuJe
da istupa � ime zastupanog, al1 1 kad о� to
. nu. Zastupnik је duzan obavestiti drugu stranu
�tupanog 1 drugu u�ovornu stranu, ako
ne uradi, ugovor p roizvodi pravno dejstvo za za­
Је ova znala, ili је iz okolnosti mog1a zaldjuciti, da on
1s�pa kao za�pшk (�an 85. ZOO-a).
volJom treceg ltca, zasшva ugov�r. Мо Zastui?ni� izjavlj�je sopstvenu volju koja, zajedno sa
�а p�stoJati, medutim, namera zastup
v?rne stran� �� se posa?. preduz1m� anog i druge ugo·
и ime 1 za racun zastup
n, zastupan1 1 l1ce sa koJ anog. Strane и ugovoru su, u stva­
1m zastupшk neposredno zakljuc
uje ugovor (conternplatio domini).

П. RAZGRANICENJE
Zas�p istvo se razli od srodnih ins
sredovanJe ?i nezvano vrseknjuje tituta kao sto su komision ' po-
e tudih slova.kl'
·Je im
.
Ugov. orom о komisionu kom1s1po · " Je· pravne
·

e а11 za tud1 racun, dok kod zastupa


. " onar za JU CU poslove u svo-
nja zastupnik preduzima pr avne
.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO · в7

poslove и ime i za racun zastupanog (clan 771. ZOO-a). U komisionu se,


takode, pojav�uju jos dva lica: komitent - za ciji racun је komisionar po­
sao zakljucio sa trecim - i trece lice sa kojim komisionar stupa и ugovorni
odnos za racun komitenta.
Ugovorom о posredovanju posrednik se obavezuje na preduzimanje
faktickih radnji - da се nastojati pronaci i и vezu dovesti sa nalogodavcem
lica koja Ьi stupila sa njime и pregovore sa ciljem zakljucenja ugovora (clan
813. ZOO-a). Nalogodavac је obavezan da posredniku plati naknadu ako
dode do zakljucenja ugovora. Posrednik, prema tome, preduzima faktiCke
radnje dok zastupnik i komisionar preduzimaju praVпe radnje. ·

Nezvano vrsenje tudih poslova (poslovodstvo bez naloga) preduzima


jedno lice bez ovlascenja gospodara posla, ali и njegovom interesu (clan
220. ZOO-a). Dok zastupnik moze preduzimati samo pravne poslove,
nezvani vrsilac tudih poslova moze preduzimati i pravne i fakticke radпje
(npr. popravljanje krova na zgradi kojuje ostetio vetar).

III. VRSTE ZASTUPANJA


,.- '\ .
·
Zastupanje nastaje па osnovu zakoџ.a, akta nadleinog organa ш izjave
volje zastupanog. Prema odredbama clana 84. stav 2. ZOO-a ovlascenje za .
�astupanje. zasniva se na: 1. zakonu, 2. opstem aktu praynog lica (statutar- .
no zastupnistvo) 3. aktu nadlezпog organa ili па 4� · izjavi volje zastupanog
,

(punomocje).
·

·
1. Zakonsko zastupanje
Zakonski zasfupnik јеfizicko lice kojeје zakonom ovlasceno da pre­
duzima pravne radnje и ime i za r.acun zastzipanog� Zastupnik odieden
zakonom moze zastupat1 fizicko iH pravno lice. U parnicnom postupku
stranku koja nema parnicnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik
(clan 76. ZPP). · . ·
·
. Direktno na osnovu zakoпa maloletnu decu zastupaju roditelji. Rodi­
telji imaju pravo i d:uznost da za�tUpaju dete и svim pravniщ poslovima i и
svim pravnim postupcim.a izvan granica njihove poslovne i procesne spo­
sobnosti deteta (zakonsko zastupanje - clan 72. stav 1. PZ-a). Dostave i izjave koje treba
u_ciniti maloletnom detetu mogu se punovazno uciniti jednom i1i drugom roditelju (koji dete
zastupaju spqrazumno jer su ravnopravni u vrsenju roditeljskog prava), ako roditeUi пе zive
а
zajedno, rod'itelju kod koga dete Zivi. Roditelji imaju pravo i dШnost da upravljaju i raspolazu
imovinom koju dete nije steklo radom (clan 192. stav 2. i clan 193. PZ-a). Zastupanje deteta
traje dok ono ne stekne poslovnu sposobnost. ·
·

·
. Roditelji ne· mogu z�stupati dete и pravniщ radnjama .koje su veza­
ne strogo za licnost maloletnika: podneti predlog za zakljucenje braka pre
punoletstva. - clan 80. ZOVP-a и vezi sa clanom 11. stav 3. PZ-a; priznati
ocinstvo - clan 46. PZ-a); saglasiti se s prizпanjem ocinstva - сlап 49. PZ­
a; saciniti testament - clan 79. ZON-a.itd. Takode, oni ne ·mogu zastupati
qete и pogledu · imovine koju је �ete steklo rad�m (clan 192. stav 1 .. Р�-а).
Nа isti пacin roditeђi zastupaju ј decu nad kojom је produzeno rod1telJsko
pravo (cl. 85..:.. 87. PZ-_a).
•' ,f,..
O
LAGANJE PRAVOSUDN G ISP ITA
PRIRU�NIK ZA PO
88
oslovn� ne�posobne) .dece
Je!1Je!D �e�aime, izme.dd �s � �оa
letn (
Pravila koja vaze za za st up an je .
Je
m �
nJ
lo
e: Us vo
� �
voJ n.
ju se i na us vo k prava 1 uznos
od roditelja primenju vo jitelj a i njego vih srodn1ka zasnivaJU Је а а
i njegovih potomaka i us 104. PZ-a).
u o drugih srodnika (clan v .
izmed de teta i roditelja, od no sn
a dr us tv a s og r� n1 ce no m odgovor­
Nа osnovu zakona di re kt or za stup
kt or i ak ciona rsk o dr us tvo (cl. 22 1 1 38 8. stav 1. ZPD).
noscu (а izvrsni dire na
odluke drzavnog orga
2. Zastupanje na osnovu
m predvidenim situacij ama organ .uprave ili s�d �ogu svo­
U zakono zast1te odreden1h llca. Za�tu­
em
jom odlukom postaviti zastupnika sa cilj a, nego na osnovu odluke drzav-
on
panje ne nastaje direktno na osnovu zak
nog organa и skladu sa zakonom. , fiz1
.
cko m
.
lic u po sta
. .
vit l sta-
Porodicni zakon predvida kad се se nek om
jskog staranja ( malolet­
ralac. Pod starateljstvo se stav�aju dete bez roditel
ne sposobnosti (puno­
ni sticenik) ili punoletno lica koj e је Iiseno poslov
va donosi resenje о stavljanju pod
letni sticenik) - clan 124. PZ-a. Organ starate1jst
zakonski razlozi. Re5enjem о stavljanju pod staratelj­
starateljstvo ako utvrdi da za to postojete]ja
stvo odreduju se prava i duZ.nosti stara (clan 333. st. 1. i 3. PZ-a). Za staraoca se postavlja
lice koje ima licna svojstva
i spos.obnosti potrebne za obavljanje duZпosti staratelja, а prista
i1i
lo
је da bude staratelj. Za staratelja se prvenstveno postavljaju supruznik, srodn ik hrani telj
sticenika, osim ako interes sticenika ne nalaie drugacije (Clan 126. PZ-a).
Organ starateljstva inoze odluciti, ako је to и interesu sticenika, da licu
pod starate�stvom ne postavlja staratelja nego da duznosti staratelja vrsi
'heposre�no . (clan 131. stav 1. PZ-a). Organ starateljstva zastupa sticenika
preko resei;iзem odredenog strucnjaka organa starateljstva (clan 131 . stav
3. PZ-a). N1 � ov?m slucaju zastupanje ne nastaje na osnovu zakona, nego
na osnovu resenJa organa starateljstva. ·

R��e�jem � pokre!ai;iju stec'9 �og postupka trgovinski sud, n a cijem


v stecaJnog duznika, imenuje stecajnog upravnika. Ste­
P<?�ГUCJU Ј.е sed1ste
ca.Jш. Pored ostalog, zastupa steeajnog d z ika и pokretanju vo<lenju upravnih i
upravn1k, ... un 1
drugih sporova (cl. 8, 13 · i 17. stav 1. 16. Zakona о stecainom
taCka � postupku) �ов •

Каd strankа и P�Icnom postupku nema zakonskog zastupnika а re-


·v

dovan sostupak О�О llJegovog J?OStavђanja Ьi trajao dugo, ра Ьi zbog toga


mogle .ti� n�stanu stetne posledice zajednu ili оЬе stranke' sud се tu.Zenom
postaVI pnvremenog zastupnika рпvremeш
kata koji suau dostavlja adVokatska
· · z��mk . se postavlja sa spiska advo-
l) ::::za. �u�.p tav!ia pnvremenog zastupnika resenjem,
·

os
naroCito u sledecim slueajevima·
stupnika; 2) ako postoje su rotni inter�1. ��m
ШЈ� P.arnicno sposoban, а nema zakonskog za­
enog 1 �egov�g z�]юnskog zastupnika; 3) ako оЪt::
stranke imaju istog zakoniiю zastu
z

nepoznato, а tuZeni nema pun�mocJ�


� ako з: pre?�v�1ste, odnosno boraviSte tuZenog
0 se tuzeш. ilI nзegov zakonski zastupnik, koji ne-
maju punomoenika nalaze u mo
1
.
'
ki
· · se �1Је.moglo izvr8iti
stranstvu а dostav1�аnзе · (Clan 81. ZPP-a) .
. Privrem eni zastupnik ni ak n zastupn1k iako и postupku za koji је
"
·

l� � �
postavђen ima sva prava i dJ n s z onskog zastup .
n1ka (clan 82. ZPP-a).
3. ZastupanJe na osnovu izjave

volje zastupanog
3.1 . Osnovni oЫik ugovora ,
0 pun �mocstvu. Ovlascenje za za­
stupanje zasniva se i na izjavi vol'Je ugovornih strana. Osnovni oЫik volj-
1os "Sluzbeni glasnik RS", broj 84/04.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO
89

nog zastupanja nastaje zakljucenjem ugovora о punomocstvu (u trgovin­


skom pravu - ugovora о nalogu koga zoo regulise cl. 749-770).
Punomocstvo је ugovor izmedu vlastodavca i punomocnika kojim se
punomocnik obavezuje da uz naknadu ili besplatno, и ime (i za racun) vla­
stodavca, preduzima odredene pravne poslove, tako da oni neposredno
obavezuju vlastodavca i drugu ugovomu stranu. Punomocnik moze Ъiti fi­
zicko ili pravno lice. Postojanje i oblm punomocja su nezavisni od pravnog
odnosa na cijoj podlozi је punomocje dato (clan 89. stav 2. ZOO-a).
Ako је za pravni posao zakonom propisana forma, ista forma vazi i za
punomocje za preduzimanje tog posla (clan 90. ZOO-a). Forma pravnog posla
Је odredena kao izuzetak od nacela konsensualizma te Ьi i forma ugovora punomoestvu Ьila
о
izuzetak. Medutim, ugovor о punomoestvu se, i kada nije zakonom propisana forma za prav­
ni posao koga ptinomocnik preduzima, najcesce zakljucuje u pisanoj formi radi toga sto se
ovom formom isprave, koju punomocnik predaje trecem licu, najpogodnije dokazuj� svojstvo
punomocnika.
Vlastodavac i punomocnik su ovlasceni da izricito ili precutno odrede
oЬim i trajanje punomocja (npr. vezati za izvrsenje odredenog posla).
Oblm ovl3Scenja. Prema oblmu ovlascenja punomoestvo se deli na
opste (generalno) i pos.ebno (specijalno).
Punomocnik kome је dato opste punomocje ovlascen је da preduzima
siri oblm poslova u ime i za racun vlastodavca koji se odnose na redovne
poslove. Opste punomocje ima lice koje preduzima pravne poslove sa ci­
ljem odrzavanja npr. porodicne stambene zgrade vlastodavca ili njegovog
imanja, ali bez mogucnosti da preduzme akte raspolaganja ili opterecenje
stvari.
Posebno punomocje obuhvata samo tacno odredeni prav:ni posao (ili
pravne poslove), odnosno vrstu poslova koje moze preduzimati punomoc­
nik и ime i za racun vlastodavca, а odnose se na raspolaganje imovinom
vlastodavca. Tako је za prodaju stana ili kuce, za konstituisanje hipoteke,
prava sluzbenosti, za preuzimanje menicnih obaveza, zakljucenje ugovora
о poravnanju, о izbranom sudu i za odricanje nekog prava bez naknade
neophodno posebno punomocje (clan 91. stav 4. ZOO-a).
Dejstvo zastupanja. Neovlasceni (lami) zastupnik (falsus
procurator) Punomocnik moze preduzimati samo one pravne poslo­
.

ve za cije је preduzimanje ovlascen (Clan 91. stav 1. ZOO-a). Pravni posao


koji zakljuci zastupnik u ime zastUpanog i и granicama svojih ovlascenja
obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Ako neko lice
kao punomocnik zasnuje pravni posao u ime i za racun drugog, Ъеz nje­
govog ovlascenja, postoji neovlasceno Oazno) zastupanje. Ovaj pravni ро:
sao obavezuje neovlasceno zastupanog samo ako ga on naknadno odobr1
(ratihabltio, ratifikacija). Izjava zastupanog da odobrav� pravni posao ima
povratno (retroaktivno) dejstvo i od tog trenutka vezuJe zastupanog, ako
strane ne odrede drugacije. Sve dok se zastupani ne izjasni da li odobrava
preduzeti pravni posao, on "visi".
Strana sa kojom је ugovor zakljucen moze zahtevati od neovlasceno
zastupanog da se и ostavljenom primerenom roku izjasni da li ugovor odo-
O
GANJE PRAVOSUDN G IS PITA
PRIRUCNIK ZA POLA
90
ili izj av i da ug ov or ne. odo�rava, sm atra . se
ti
brava, а ako u tom l"oku cu е lic e � st ra na sa koJo:r;n Је u�oY.or zakl3 u­
Тr ес
d� ugovor nije ni zakljucen. m oc n1 k bez ovlascenJa zak1Juc1 ?� ?r
lo ov
pu no
vesno (и trenutku zaklJuCell.J a
cen) moze od lica ko je је ka o
ste te sa m o uk ol ik o је sa
zahtevati naknadu e nije imalo ovlascenja za za-
ugovora nij e znalo ni ti. � or alo zn at i, da to 1ic
kljucenje ugovora - clan 88 . ZOO-
a).
na k pu no m oc ja . Vl as to davac moze jednostraпom
Opoziv i presta i o·
om volje , be z po seb ne foп ne , su zit i ili opozvati punomocje cak ak se
izjav ili suzeпje puпomocja ne dejstvuje
m od rek ao tog pra va . Op ozi va nje
ugovoro sa puпomocnikom, ili obavilo
cem licu koj e је zak lju cilo ugo vo r
prema tre
i po sao , а nij e zna lo nit i mo ral o zna ti da je punomocje opozvano.
drugi pravn
tevati od punomocпika naknadu
U tom slueaju vlastodavac ima pravo zah
puпomocnik Ьiо savestaп (nije
stete koju Ьi zbog toga pretrpeo, izuzev kadje
eпje puпomocj a).
znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za suz
pravnog lica kao pu­
Ugovor о punomoestvu prestaj e i: 1. prestaпkom ocп ika.
den o; 2. smr cu puп om
vlastodavca:
nomocnika, ako zakonom nije druk cije odre
i 3: smrcu fizickog lica, odnosno prestankom pravnog lica, kao
O�lffi �О Se zapoceti posao ne moze prekinuti bez stete ро pravne s}ed be­
n�ke ili . ak? punomocje vaZi i za slucaj smrti davaoca, Ьilo ро пjegovoj volji,
bilo s ??z1rom na prirodu posla (clan 94. ZOO-a). Ugovor о puпo mocstvu
se gas1 i presta�k�� poslovne sposobnosti vlastodavca koji пе Ьi puпovaz­
no mog�o �ak1Juc1ti ugovor о punomocstvu sa punomoeпikom ili kada, u
toku tra.JanJa ugovora о punomocstvu, punomocnik postaпe poslovno pot­
puno nesposoban.
3.2.�tatutarn� zastupniStvo. Statutarni zastupпici su organi
pravnog lica o.dreden1 �tat?tom, drugim opstim aktom ili osпivackim ak­
v
tom p�avnog lica, oylascen1
stupnika pravnog lica) Tako statut " om udru" " z��Ja · moze b1ti· · odredeno da ga zastupa
da zastupaju pravno lice (pored zakonskog za-
predsednik ili statutom akci�narskkt Ј � drustva moze Ъ1!i o�edeno da u odredenim poslovima
"

drustvo zastupa tehnicki d. ektor pravne sluzbe itd. Navedenim aktima se odreduju
i ovlascenja statutarnog za��p� ka.
. . .
Statutarni zastupnici prema tome, mogu ЬItl samo lica koja SU za-
poslena U privrednom d�vtvu п· drugom. pr�vnom licu. .
U odnosu zastupanja
pr�vnog lica zastupnik preduzim� ravn� radiye ? im� I za racun. zastupanog pravnog lica.
1I?e3stva tih pravnih poslova nasta'u;a pravno ћсе iako Ј� statutarш zastupnik organ pravnog
1�. Okolnost sto је on istovrem�no i r
pпrodu ovog odnosa. Osim toga Clan 8�. ���а�IZ��
r
nc1 �оћоcdrko
е
g� zastupa ne utice na pravnu
UJe da ovlascenje za zastupanje
nastaje i na osnovu zakona i opiteg aktа pravnog 11са
d
· .
3.3.Prokura. Prokuraje puno ,. kOJ�m 1ОСЈ� ..
scuje jedno ili vise fizickih lica z� р;е uzimall e pravn1h poslova i radпji
.
pnvr�dno drustvo ovla-
u vezi sa delatnoscu drustva i upi� Je se u Regis
nosivo ovlascenje za sklapanje VI 1 i:a�ih
� .
.]
tar. Опа је пajsire nepre­
� � poslova iz oЫasti delatпosti
privrednog drustva ali ne sadrz"i ov asce
' · pravnih poslova
kOJl· · se оdnose na otudenje i opter cenJe � ,
.nJe za zasn1vanJe·

t
nepokretnosti. Ovaj oЫik volj-
� og zastu panj a ne moze se zasno
1z prokure mogu ograniciti Пi ve ;� na o redeno vreme niti se ovlasceпja
za о еdene uslove. Ako је пavedeno
C
PROF. DR ILIJA BADI UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO
91

ovlascenje iz prokure ograniceno, to nema dejstvo prema trecim licima.


Pretpostavlja se da је prokura data za celo privredno drustvo, osim kad је
izricito navedeno da је data za ogranak.
Zakonski zastupnik privrednog drustva obavestice Registar о izdava­
nju prokure ili о njenom opozivanju. Prilikom registracije prokurista depo­
nuje svoj potpis, sa oznakom koja oznacava njegovo svojstvo.
Prok�ra moze Ьiti pojedinacna ili zajednicka. Pojedinacna prokura se
daje jednom licu ili vecem broju lica. Ako је prokura data vecem broju lica
kao pojedinacna, svaki prokurista ima sva zastupnicka ovlascenja iz pro­
kure. Zajednicka prokura moze se dati dvojici ili vecem broju lica zajedno.
U tom slucaju, pravni posao је punovazan samo ako postoji saglasna izjava
volje svih prokurista, а izjave volje trecih lica i njihove pravne radnje koje
se ucine prema jednom prokuristi, smatra se da su ucinjene prema svim
prokuristima.
Prokurista potpisuje privredno drustvo svojim punim imenom, sa ja­
snom naznakom svog svojstva koje proizlazi iz prokure sa oznakom "рр".
Privredпo drustvo moze opozvati prokuru u svako dоЪа. Privredno drustvo se пе moze
odreci mogucпosti da opozove prokuru. Ako је prokura opozvana, prokurista moze prema
privrednom drustvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora па kome је izdavanje proku­
re zasпovano. Prokura пе prestaje smrcu ili prestankom jedinog clana drustva ili akcioпara
drustva koje ј е dalo prokuru (cl. 26-30. ZPD-a).
3.4.Punomocnik ро zaposlenju. Punomocnik ро zaposlenju је
fizicko lice koje se smatra ovlasceno na preduzimanje pravnih radnji, и
ime i za racun vlastodavca, samom cinjenicom sto za njega obavlja odre­
dene radne duznosti i poslove iz kojih, ро redovnom toku stvari, proizlazi i
ovlascenje za zakljucenje ili ispunjenje odredenih ugovora ili preduzimanje
drugih pravnih radnji. Tako, prodavci и prodavnicama, lica na poslovim.-::
salterske sluzbe u posti, banci i sl. ovlascena su, samim tim, na zakljucenj�
i ispunjenje tih ugovora. Ovlascenja punomocnika ро zaposlenju zasnivaju
se . na izraZenoj volji vla�todavca i predstavlja specifican oЫik voljnog ili
ugovornog zastupanja proisteklog iz radnog odnosa. .
Samim zaposljavaпjem i faktickim radom zaposlenih na odredeпom radnom mestu, оп1
se smatraju ovlasceпim za vrsenje odredenih pravnih radnji, iako im, u tom smislu, nisu data
роsеЬпа ovlascenja. U stvari, postoji precutпo odobreпje za sklapanje i ispuпj�nj�, odnos�o
sklapanje i1i ispunjenje ugovora ili, eventualno, preduzimanje i drugih uoЬieaJen.1h, pravm�
radnji. Ovlascenja ovih lica nisu odredena opstim aktom пiti registrovana u Registru. Ne Ь1
bllo celishodno da se opstim aktom ovlasti na zastupanje, odnosno registruje u Registru re1a­
tivno veci broj radnika koji Ьi istupali kao punomocnici ро zaposlenju.
Као punomocnici ро zaposlenju mogu istupati ne samo zaposleni и
·

pravnim licima nego i radnici zaposleni kod preduzetnika. Punomocnik ро


zaposlenju moze ЬЏi samo fizicko, а ne pravno lice, sto proizlazi iz zakon-
skog -izraza "rad:riici". .

. Ovlascenja punomocnika ро zaposlenju se pretpostavljaju. Navedene pretpostavk� se


mogu otkloniti i ograniciti kada se npr. na vidnom mestu istakne upozo�e�J� и ')rost?nJ1. u
kojoj to lice obavlja poslove daje placanje na kasi, Ш da se uzorci пе prodaJU 11i daJe u ?:tanJu
.
eksponat.
3.5.Punomocje trgovinskog putnika. Ugovorom о punomo s� �
vlastodavac moze ovlastiti trgovinskog putnika da ga zastupa. Тrgovinski
PRAVOSUDNOG I SPITA
PRJRUCNIK 'lA POLAGANJE
92
•v
· Р u ime i za racun vlastodavca
inskog putn1'kа ne pr o1z1aze Ja-
• ; ve
putn1k naз ces "ce pre duz1 ma rav ne po slo . ·
·

.
· а.
·

a se da trgovinski" pu tnI'k n1з


" " '
c enJ a trg ov
van nJeg ovo g se is
d.' t Ak o ov las ·
· ·е
sno iz " ' nЈ·а, odnosno punomocia
· ov1asce 'Ј ' smatr
pr1kup1·Ja porud·�.bine

· .
ovlascen da zakljucuje ugovore, nego samo da
Ali i kada је trg ovi nsk i putn ik ovl asc en da pro ? _
aJe .robu, .nч е ovla�� " , en
ovinski putn�k J e ovl��cen
da naplati cenu, kao ni da prodaje n� .kredit. Тrg
ostatka robe I �stale IZJave
da za vlastodavca: 1) prima reklamac1J e zbog ned
osredovanJem , 2) pre-
u vezi sa izvrsenjem ugovora zakljucenog njegovim p
u ovor�.
duzima.potrebne mere za ocuvanje njegovih prava 1z t�� � .
cje. Posl ovno pun omo �Je Ј е оЬћ k volJ n?g
3.6. Poslovno punomo
zastupanja kojim privredno drustvo, drugo pravno ћсе 1�1" �redu
. .
zetn!k,
ovlascuju punomocnika da pre�uzima �ravne po�!ove, uob1caJepe u vrs.e­
nju njihove poslovne delatnosti. Za razliku od ob1cnog pun��ocstva koJ�,
ро pravilu, prestaje smreu vlastodavca, pos}ovno punomOCJe �е presta]e
smrcu preduzetnika ni kad on bude lisen poslovne sposobnosti (clan 96.
stav 2. ZOO-a).
Ovlascenje poslovnog punomocnika se ne upisuje и sudski registar,
za razliku od prokure i kada ovu punomoc daje pravno lice. Odredbe о poslov­
nom punomocju, prema odredbama Clana 96. ZOO-a, shodno se primenjuju i na poslovno
punomocje "imaoca radnje". Ovaj izraz nije usk1aden sa, docnije donesenim Zakonom о pri­
vrednim drustvima koji fizicko Iice koje obavlja privrednu delatnost naziva preduzetnikom.
OЬim ovla5cenja poslovnog punomocnika ograniceno је registrovanom poslovnom
delatnoscu privrednog drustva, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika. Na osnovu ta­
kvog punomocja punomocnikje ovlascen zakljuciti sve ugovore i preduzimati ostale pravne
poslove koji su uoЬicajeni и vrsenju poslovne delatnosti tog pravnog lica ili preduzetnika.
Poslovni puno�ocnik ne moze preduzimati pravne poslove iz domena
va�rednog poslovanJa. Bez posebne punomoci on ne moze otuditi ili opte­
retiti. nepokretnosti, preduzeti menicne obaveze ili obaveze jemstva' uzeti
zajam i voditi spor.
3.7.Punomocj � za :z:astuPanje u parnici. U parnicnom postupku
str�nke mogu preduzimat1 radnJe : u postup
ku licno ili preko punom ocnika
koJ1. mora �а bude a_?v�kat. Punomocnik pravnog lica moze Ьiti diplomi­
rani pravnik sa polozen1m p�avosudnim ispitom, koji је stalno zaposlen и
.
tom pravnom ћсu . .stranku �1 pravn� lice� mora da zastupa advokat и po­
stupku ро vanredn1m pravn1m lekovima, izuzev ako је sama advokat (clan
85. st.1 - 3. ZPP-a) .
. . Oblm pu�o.mocja odreduje stranka. Shodno tome stranka mo ze ovla­
z1ma sve radnJe u postupku Ako з·е puno , edene �adn
s�ti punomocx:iika da preduzima pojedine odr
" ,
je ili da predu-
mocn1'k ov1ascen da preduzima
samo po'ed' · u pos·tupku,
J
ovlascen e s�:nk� .
dnJe
Punomocnik је duzan da р1:1Tk
on za te radnje mora imati posebno

1 om preduz1. maПJa .
prve radnje и po-
stupku podnese unom ,J· ud u
lo uJ ��
li је lice koje se jav!j � k
Је to}<� elog p,ostupka duZan da pazi da
Ako је stranka izdala punomoc·r��� en�eni roylasceno za zastu p anje.
mo
punomocju, punomocnik ј е na osno.3u ova� J ра шс�, а nije Ыize odredila ovlascenja u
postupku, а narocito da podnese tuzbu da . og p� nom,ocJa ovlasc�n: 1) da vrsi sve radnje u
benog zahteva, zakljuci poravnanje izj�vi РЈ: pol�� pnzna tuzbeш zahtev ili se odrekne tuz-
' аvш е 1 dа se odrekne Ш odustane od njega, kao
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO 93

i da predlaZe izdavanje privremenih mera obezbedenja; 2) da podnosi pred1og za izvrsenje

da prenese punomocje na drugog punomocnika ili ovlasti drugog punomocnika na preduzi­


ili za obezbedenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva; 3)
manje samo pojedinih radnji и postupku; 3) da od protivne strane primi i nap1ati dosudene
troskove (clan 89 - ZPP а). -

Sve navedene parnicne radnje ovlascen је preduzimati i punomocnik


pravnog lica (diplomirani pravnik sa polozenim pravosudnim ispitom, koji
је stalno zaposlen u tom pravnom licu)109.
Stranka izdaje punomocje u pismenom oЫiku (СЈ.ап 90. ZPP). Stranka
moze u svako vreme opozvati punomocje, а punomocnik moze da ga u svako
vreme otkaZe. Opozivanje, odnosno otkaz punomocja, mora se saopstiti sudu pred kojim se
vodi postupak, pismeno Ш usmeno na zapisnik. Punomocnik је duZaп da о otkazu punomocja
obavesti stranku i sud. Opozivanje, odnosno otkaz punomocja, proizvodi dejstvo za protivnu
stranku od easa kada јој је saopsteno. Posle otkaza punomocja punomocnik је dui.an da jos зо
dana preduzima parnicne radnje za Нее koje mu је izdalo punomocje, ako је potrebno da od
njega otkloni steta za davaoca punomoCja koja Ьi u to vreme mogla da nastane (Clan 92. ZPP-a).
Punomocje koje је fizicko lice sacinilo za zivota prestaje: 1) njegovom
smrcu ili proglasenjem umrlo i 2) guЬitkom poslovne sposobnosti. Ako је pu­
nomocniku dato ovla.Seenje da moze preduzimati sve radnje u postupku, а stranka, odnosno
njen zakonski zastupnik umre Ш postane poslovno nesposoban, ili ako zakonski zastupnik
bude razresen duznosti, punomocnik је ovla.Scen (i duzan) da preduzima radnje u postupku
koje ne trpe odlaganje. Prestankom pravnog lica prestaje i punomocje koje је ono izdalo. Pu­
nomocje pravnog lica prestaje i otvaranjem nad njim steeajnog postupka i postupka likvida­
cije (cl.93-94. ZPP-a).
Odeljak sesti
NEVAZECI PRAVNI POSLOVI
Nevaieci su oni pravni poslovi koji пе proizvode punovainost zbog
toga sto im nedostaje neka od pretpostavki odredenih zakonom (poslov­
na sposobnost subjekta; slobodna, ozЬiljna i saglasna izjava volje; moguc,
dopџsten i odreden, odnosno odrediv predmet obaveze; dopusten osnov i
zakonom ili voljom strana predvidena forma pravnog posla kao uslov nje­
gove punovaznosti itd). Zakon о oЫigacionim odnosima predvida dve vrste
nevazecih ugovora: nistave i rusljive. Pravila propisana za ugovore prime­
njuju se na pravne poslove. ·

1. NISTAVI PRAVNI POSLOVI


1. Pojam
Nistavi pravni poslovi povreduju opste interese. Oni ne proizvode
punovazna pravna dejstva, а pravo na isticanje nistavosti ne gasi se. Ni­
stavi su: pravni poslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku
ili dobrim oblcajima (clan 103. stav 1. ZOO-a). Prinudni propisi najcesce
su sadrzani u propisima gradanskog, trgovinskog, krivic� og ili upraYD: og
prava а sadrze normu koja zabranjuje odredeno ponasanJe. Као posled1ca
krsenja prinudnih propisa moze Ьiti predvidena samo gradanskopravna
nistavost pravnog posla, istovremeno i nistavost i kazna ili samo kazna.
109 Zastupanje RepuЬlike Srblje i njenih organa,jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave
ureduje se posebnim propisima - �lan 85. stav 4. ZPP а.
-
SUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK zл POLAGЛNJE PRAVO
94
. . оЬuhvataju osnovne principe о uredenju zemlje
.
Јavni poredak је sistem prop1sa
kOJI

" е ostovati. Pored p rinudnih propisa javni
ud
il
koje su strane u gr.adanskop�a"':11om o nos � а p nasanja ustanov1
VI jena s cilje m zastite jav­
mor a na pra .
poredak obu hva ta 1 odg raju
ova ca

nih interes� i �r:e�oguca":anja �o�lasce e up� e u& ��t ��
Ьe 1
se) pravi1a ponasanja koja su nasta­
Dobn оЬ1саЈ1 su 1!-ep�san� 1 .1 pisan� r�o � . r. eda dobrih oblcaja ima za posledicu
. amo pov
la dugotrajnim ponavlJanJem 1stih ponas�Ja .
nistavost pravnog posla а ne i povreda losih (zlJh
, ) obi�aJa. . .
Pravni posao koj. i је protivan prinudnim prop1Su ima , J3:V??m Ј?О�:tku
.
· ,
. оьi�aJ1m a Је n1·svtav (apsolutna nistavost) celost 1 111 delim 1cno.
i. dоьr1m ·х
sam o ·
Јеd noJ · str ni, n с е
eno
"

Ukoliko је zasnivanje prav nog pos la zabranj . � � .


ostati na snazi ako u zakonu nije sto drugo predVIdeno zavara odr�den1 sluc� , а
Juce, posled1ce
strana koja је povredila zakonsku zabranu snosice odgo
(clan 103. stav 2. ZOO-a).
2. Posledice nistavosti
Pravilo је da nistav pravni posao ne proizvodi nika�e pra�e p�s�e�
dice (Quod nuПum est, nuПum producit efec�m). Ako.nije��a stra�a nt)e i�s11a u сеlш1 ш
delimicno obavezu iz pravnog posla, ne nastaJU pos�ed1�e rustavosti, �?Је Ь1 se P:Venstveno
ispoljavale u povraeaju u preda5nje stanje. Ukoliko Је Ью .zasnovan �ista� p_ravш p�sao, ра
је sa ciђem njegovog izvrSenja neSto ispunjeno, uspostaVI�e se stanJe. koJe Је po�toJa1o pre
zasnivanja pravnog posla. Каdа оЬе ili samo jedna strana isp�ne SVOJe obaveze 1� pra�?g
posla, u slueaju njegove nistavosti, svaka strana duznaje da vrati drugoJ sve опо vsto Ј� pп�Ila
ро osnovu takvog pravnog posla (ako је nistav ugovor о prodaji, а оЬе str�e su ga ispuшle,
prodavac је kupcu dиZan vratiti iznos cene, а kupac prodavcu stvar; ako Је nistav ugovor о
poklonu, poklonoprimac је dиZan poklonodavcu vratiti poklonjenu stvar ili drugu imovinsku
vrednost itd.). Ukoliko nije moguce izvrsiti vracanje, i1i ako se priroda onog sto је ispunjeno
protivi vraeanju, daje se odgovarajuca naknada u novcu, prema cenama u vreme donosenja
sudske odluke, ukoliko zakon Sto drugo ne odreduje (clan 104. stav 1. ZOO-a).
Izuzetak od pravila da је svaka strana duzna drugoj vratiti sve ono sto је
primila, moze primeniti sud ako su za to ispunjene sledece pretpostavke: 1)
ako је ugovor nistav zbog toga sto је ро svojoj sadrzini ili cilju protivan pri­
nudnim propisima, javnom poretku ili dobrim oЬicajima (zabranjen pravni
posao) а 2) zahtev za vraeanje podnosi nesavesna strana. U toj situaciji sud
moze: а) odЬiti, u celini ili delimicno zahtev nesavesne strane za vracanje
onog sto је drugoj stran_i dala tako da druga strana zadrzi ono sto је primi­
la od nesavesne strane il1. Ь) odblti, u celini ili delimicno zahtev nesavesne
str�� �а �ас��е onog sto је d�a i odluciti da se to ispunjenje preda opstini
na CIJOJ t�nt?�Jl strana �od koJe se nalazi predmet ispunjenja ima sediste
(pravno 1Ice il1 preduzetnik), odnosno preblvaliste ili boraviste (fiz
icko Iice).
3. Konvalidacija
�is�av pr� i posao se samo izuzetno moze osnaziti (ko
PraVIlo �� da n1�� tav ugovor ne postaje punova.zan kad zabrannva lidirati).110
uzrok n1stavosti naknadno nestane Pravila 0 ko a ili koj·i drugi

nv ' dас1Ј1
· v ve ugovore. Ako је zabranali
• •
no pri�eЧJUJ� 1 na �ista
• • · " se, 1ра
· k, izuzet-
ugovor Је izvrsen, n1�t�vo�t se ne moze istica a Ьila manje g znacaj a' а
Mogu se konval1d1rati ugovon· kOJI lllS· U ztiakl (cl' an 107. stav 2. ZOO-a) .
v • •

kOПSkОЈ. fiormi· . Ugovor za ClJe se zakl.J.ucenje


• • •
v" JUCllJlll U UgOVOffiOJ Ili za-
"

zahteva pismena fопnа smatra


110 ' ki - convа1escenti ае f·
Latins
' ' opora nJe; conva1esco 3
vl1a
� ·
- valui�.okrepiti se osnaziti se, ozdravljati.
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 95

se punovaZnim iako nije zakljucen u toj formi, ako su ugovome strane izvr­
sile, u celini ili preteznom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz
cilja zbog koga је forma propisana ne proizlazi sto drugo (clan 73. ZOO-a} .111
4. Konverzija
Konverzija је, и sirem smislu, pretvaranje jednog pravnog stanja и
drugo pravno stanje.112 Ugovor је, na primer, moguce izmeniti promenom
ili uvodenjem roka, uslova, ugovorne kazne, nacina vracanja zajma, visine
stope ugovome kamate itd. U uzem smislu konverzija је pretvaranje nista­
vog pravnog posla и punovazan pravni posao.
Nistav pravni posao moze se konvertovati u punovazan pod kumula­
tivno ostvarenim sledecim pretpostavkama: 1) daje zasnovan nistav pravni
posao; 2) da nistav pravni posao ispunjava pretpostavke za punovaznost
nekog drugog pravnog posla; 3) da је drugi pravni posao (koji је punova­
zan) u saglasnosti sa ciljem koga su ugovorne strane imale u vidu kada su
zasnovale nistav pravni posao i 4) ako se moze uzeti da Ьi strane zasnovale
taj drugi pravni posao da su znale za nistavost svog pravnog posla .
Tako, za punova.Znost ugovora о ustupanju i raspodeli unovine za z1vota neophodno
је da se saglase svi potomci ustupiocevi koji Ьi ро zakonu ЪШ pozvani na nasledivanje zao­
stavstine. Каdа se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka, odnosno nije
obuhvacen ugovorom, delovi ustupljene imovine smatraju se poklonima (Clan 187. ZON-a).
Nije punovazna menica koja ne sadгZi neki od Ьitnih elemenata, ali sastavljena isprava moze
vaziti kao neki drugi oЫigacioni odnos (npr. cesija).
5 . Delimicna nistavost
Delimicna nistavost је nistavost sporednih (nebltnih) odredaba prav­
nogug posla koja ne povlaci nistavost i samog pravnog posla, и skladu sa
pravilom Utile per iпutile поп vitiatur ("Korisno se stetnim ne kvari").
Pravni posao, prema tome, nije de1imicno nego и potpunosti nistav ako је
-

nistava odredba Ьitna za njegovo postojanje. Tako је nistav сео ugovor о


prodaji zbog nistavosti odredaba ugovora koji imaju za predmet stvari van
prometa. Suprotno tome, nistavost odredbe ugovora о ugovomoj kazni u
slucaju raskida ugovora о prodaji sa obrocnim otplatama cene (clan 548.
ZOO) nema za posledicu nistavost celog ugovora, jer on moze opstati bez te
(nistave) odredbe. Ugovor се ipak ostati na snazi cak i ako је nistava odredba Ьila uslov
ili odlucujuca pobuda ugovora u slueaju kadje nistavost ustanovljena upravo da Ьi ugovor Ьiо
osloboden te odredbe i vaZio bez nje (clan 105. stav 2. ZOO).
6. Isticanje nistavosti
. . . I�ticanje nistavnosti nije podl�zno zastarelosti sh.?dno pravilu Quod аЬ
1шtio VItiosum est non potest tractu tempons convalescere (slobodniJe prevedenom u Clanu
1006. OIZ-a: "�to se grbo rodi, vrijeme ne ispravi; - sto је spocetka nezakonit?, to yre1!1enom
samim zakonito ne postaje"). Sa ciljem za5tite opstih interesa tuzba za pomsten3e шstavog
pravnog posla moze se podneti bez obzira na protek vremena.
ш U tom smislu је i usvojeni stav VSS, Rev. br. н97/88 od 10. juna 1988: "�ud moze J?riznati pravno
dejstvo pismenom ugovoru о prometu nepokretnosti iako potpisi na ugovo� rusu overen� ko� suda pod
uslovima propisanim noveliranim �anom 4. Zakona о prometu nepokretnosti (presuda obзavlJena u ZSO,
knj. 13, 14 i 15, sv. 1-111 za i988-1990, Beograd 1994, odluka broj 117).
112
Latinski- conversio, onis, f. promena, pretvaranje, izmena.
NJE PRAVO SU DN OG I SPITA
PIORUCNIK ZA POLAGA
96
div an je nistavosti m oz e po dn eti svako }ain��resovano

zbu za utvr
.
. ·Тu 1.
eno, ucesn1c1 pravnog
i·1с� kОЈа
-1'"" c Zai'nt eres ovana lica su pr ve ns tv "
1ice i wzavn1 tuz"i'la . ceso r1, а i ·
1 �е са . · dоkazu
posla (ugovoraci) i njihovi unive!zal ni s �� . i �ada za1nteresovano
n1 int e e . А ћ
da za utvrdivanje nistavosti imaJU prav pa rn
��
1c1 , na n1stav os t pa
. d
z1 su ро
lice nije istaklo nistavost u pokrenuntoj
sluzbenoj duznosti (ех officio) cla 109. ZO -
O�a.
Pojedini nistavi praVпi poslovi
�enj e brojnih zabrana pr��isa:
7.
7.1. Zabranjeni pravni poslo
. :кt: �
nih najcesce zakonom ima za posled1cu n1stavost pravnog po�l�. Nistavi
su, na primer, џgovori: о nasledivanju, о buducem na�l��stv
u ili �egatu, .о
on Је prop1-
sadrzini testamenta (cl. 179 180. i 181. ZON-a). Porod1cn1, zak
,
izjave volje ·
sao da је nistav brak ako su ga sklopila dva lica istog pola ako mat em;
supruznika nisu blle potvrdne ili ako brak nije skloplje n pred uzniicar ka; ako
ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice zivota supr
је sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supruznika; ako ga је
sklopilo lice nesposobno za rasudivanje, ako su ga sklopili medusobno krv­
ni, adoptivni ili tazblnski srodnici izmedu kojih nije dozvoljeno sklapanje
braka i ako su ga medusobno sklopili staratelj i sticenik (cl. 31-3. PZ-a).
7.2. Fiktivni i simulovani pravni poslovi. Fiktivni pravni po­
sao113 је onaj koji se predstavlja trecima, а u stvarnosti nije zasnovan jer ga
strane ne zele (svesna nepodudarnost izmedu izjavljene volje i prave volje
?govornih strana). Fiktivni pravni posao је nistav nezavisno od motiva koji
Је po�enu? str�e �а о i;jemu postignu saglasnost (Ьrak nije sklopljen radi
os�anvanJ? :aJe.dn1ce z1vota supruznika, niti је ona kasnije uspostavljena
vec SU ZakJJUCen]em .braka SUpruznici ze}eli da prikrij u neki drugi pravni
ро�а?, prodavac fiktivno kupcu prodaje neku stvar da Ьi mu javno predu­
zece 1z51a1� 1!- zakup �t�n koga bl kasnije otkupio itd.). Fiktivni pravni posao
ne IJlOZe b1t1 ko�val�d1�an _Protekom ':l'emena. Prividnost pravnog posla ne
moze �е, .m�dutim, .1sticatI prema trecem savesnom licu.
Fikti'Y111 pra:vn1 posao se razlikuje od simulovanog pravnog posla. Si­
mulovan� �ravn1 ро�ао se, takode, zasniva prividno ali prikriva neki drugi

· P?S ? .Cd1s1mulo:v�n1). Prvi, prividni (simulovani posao) је nistav, а dru­
gi, zszn::ulovanz Је punovazan " ako su ispunjene pretpostavke za njegovu
pun?v�znost (strane prividno zakljuce ugovor о prodaJ·i' а u stvarnosti su
zaklJUC11е ugovor о poklonU �а Cl·1·Jem dа l· ZЬegnu p}acanje veceg poreza na
promet nepokretnosti. predVIdenog. za u�ovor О prodaJI). U pravnoj literatun.
se istice da и оЬа s1ucaja osto'i simul
f E�
"

је apso1utna ako је zaklju en vidni ovam pravш ро�ао (u�ovor) - simulacija. Simulacija
Нса ili zbog kakvog drugog ci a' а rei vna J>J 1J0
avn. osao ra�� za? bllazenja propisa, prevare trecih
se pnVIdшm pravnim poslom prikriva neki
drugi pravni posao.
Zelena8ki pravni posао (ugovor
) Zelenaski pravni posao
7.3. " ·
(ugovor) је pravni posao u k
.

ili teskim materijalnim stan·�:�rugo , nJeg


Jedna st�ana, .koristeci s� s.ta�jem nuzde
ovнi:i ?edovolJn 1m iskustvom,
lakomislenoscu ili zavisnoicu, ugovor1& za sebe
1li za nekog treceg korist
113
Latin&ki fictus, part. od fingo - izmisljen, laza
n, pretvoran.
PROF. D R ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO
97

koja је и ociglednoj nesrazmeri s onim sto је on drugoj strani dao ili ucinio,
ili se obavezao dati ili uciniti (stav 1. clan 141. ZOO-a).
Izraz zelenasenje је, verovatno, nastao od, ne tako retke, prakse kod
nas, u vreme raspada feudalizma, da trgovci od seljaka kupuju zito i to dok
је jos na klasu "na zeleno", koristeci se njihovim stanjem nuzde, kako Ьi
kasnije ostvarili nesrazmernu doЬit.
.zelenaski pravni posao (ugovor) slican је prekomernom ostecen:ju. ОЬа
se pnmenjuju na a vostrano teretne ugovore sa ciljem zastite jednake vrednosti davanja, а
prepoznaju se prvenstveno ро ociglednoj nesrazmeri uzajamnih davanja. Za postojanje pre­
komernog ostecenja neophodno је da је, u odredenim ugovorima, osteeena strana u zaЫudi
i1i da је prevarena. Kod zelenaskih ugovora, pored ocigledne nesrazmere uzajarnnih davaцja
.(objektivni element) u svakom slucaju nuzna је namera jedne ugovorne strane (subjektivni
elemenat) koja se realizuje u iskoriseavanju odredenih okolnosti koje su se stekle kod druge
ugovome strane. ZЬog prekomernog ostecenja ugovor је ruSljiv dokje zelenCiSki ugovor pro-
tivzakonit i nistav, te se na njega shodno primenjuju odredbe ZOO-a koje regulisu nistavost.
Ugovor је zelenaski kada: 1) ugovorne strane zakljuce dvostraцo oba­
vezni ugovor, 2) postoji ocigledna nesrazmera uzajamnih prestacija i 3)
ocigledna nesrazmera је prouzrokovana namerom i radnjama nesavesne
ugovorne strane (zelenasa). Nedopustene radnje zelenasa sastoje se и kori­
scenju stanja nuzde ili teskog materijalnog stanja i nedovoljnog iskustva ili
lakomislenosti ili zavisnosti druge ugovome strane koje za posledicu imaju
ugovaranje za zelenasa ili nekog treceg ocigledne nesrazmerne koristi.
Ostecena ugovorna strana moze od suda zahtevati и roku od pet go­
dina od zakljucenja ugovora smanjenje obaveze na pravican iznos (koji се
Ьiti и srazmeri sa prestacijom druge ugovorne strane). Sud се zahtevu udo­
voljiti ako је to moguce i и tom slucaju ugovor s odgovarajucim izmenama
ostaje na snazi (st. 4. i 5. clan 141. ZOO-a). Zelenaski ugovor је nistav tako
da se ni nakon isteka roka od pet godina ne moze konvalidirati, posto se
pravo na isticanje nistavosti ne gasi.114
7 .4. Nemogucnost ispunjenja pravnog posla. Nemogucnost is­
punjenja је neizvrsenje pravnog posla od strane duznika zbog postojanja
odredenih, relevantnih okolnosti. Nemogucnost ispunjenja utice na sud­
Ьinu pravnog posla od njegovog nastanka, za vreme dok traje sve dok ne
prestane . Pravni posao moze punovaZnO nastati ako ima, pored ostalog, i
moguc predmet. Ako је predmet obaveze nemoguc, pravni posao је nistav
(clan 47. ZOO-a).
Ukoliko pravni posao niko ne moze ispuniti, postoji objektivna nemo­
gucnost, а kadaje ne mnoze ispunitijedna strana, ali moze neko drugo Iice,
nemogucnost је subjektivna. Duznik odgovara i za delimicnu ili potpunu
nemogucnost ispunjenja (koja је nastala nakon zasnivanja obaveze) i ako
tu nemogucnost nije skrivio, ako је nastupila posle njegovog dolaska и doc-
nju, za koju odgovara (clan 262. stav 4. ZOO-a). . .
7 5 Кrsenje propisane
. .
ili ugovorene form e. PraVIlo Ј е da se
volja za nastanak pravnog posla moze izjaviti recima, uoblcajenim znaci-
114
Nesavesna strana koja zakljuci zelenaski ugovor cini krivi�no delo zelenasenja iz clana 217. Кrivic­
nog zakonika RepuЬlike Srblje ("SluZЬeni glasnik RS", br. 85/05 i 88/05).
GANJ E PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLA

jem - na cel o k� ns e?zu ali�m a (c!an �8 . ZO�-a) i da


ma ili drugim ponasan
uz im an je prav nog po sla ne po dle ze n1kakvoJ form1, os�m ako Ј� z�ko­
pred 1. zoo.-a�. u.odreden1m sluca
J�Vlm�
no m dr ukcij e od red eno (clan 67 . stav
on prop isu je for mu (za ko nsk a for ma ) koJa Је b1tan uslov pu novaznosti
zak Ug�vor11:e ��rane se mo gu spora­
pravn og po sla - forma ad solem nitate m.
eti da po seb na forma bu de usl ov pu novaznostl nJ1hovog ugovora (ugo-
zum
vorena forma) - clan 69. ZOO-a. . . . . . ..,
prop1s a�OJ f?r m1 Је n1stav,
Pravni posao koji nije preduzet u zakonom
ukoliko iz cilj a propisa kojim је odrnede na forma n� pro1zlaz� n.esto drugo.t
u ugovor n�j form1, �о su strane p��ov�znos
Takode, nistav је i ugovor koji nije zakljuce r1 da ugovor koJI krs1 pro­
� .
pose bnom form om. Clan 70. ZOO-a, 1stina, govo
ugovora uslovile usvojenoj podeli nepunovainih
pisanu ili ugovorenu formu "nema pravno dejstvo". Shodno
pravnih poslova na nistave i rusUive, krsenje zakonske i1i ugov
orene forme ima za posledicu
nistavost tog posla.
7.6. Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovn
o nesposob­
na. Dete koje nije navrsilo 14 godina zivota (mladi maloletnik) је potpuno
poslovno nesposobno. Ono ipak moze preduzimati pravne poslove kojima
pribavlja iskljucivo prava, pravne poslove J<_ojima ne stice ni prava ni obaveze
i pravne pos�ove malog znacaja (Clan 64. stav 1. PZ). Pravni poslovi mladeg
maloletnika izvan ovog, dozvoljenog kruga pravnih poslova, nistavi su.
" Potpuno su poslovno nesposobna i punoletna . lica koja su potpuno li­
sena posl?vne sposo��osti. Naime, njihova poslovna sposobnostj ednakaje
pos�<?VDOJ �p_osobnosti ?v11adeg maloletnika (Clan 146. ZOO-a). Shodno tome,
�ra;ni.poslovilica potpuno lisenog poslovne sposobnosti, izvan poslova kojima ono pribavlja
lSklJUClVO prava, kojm:a ne stice niyrava. ni obaveze ili koji SU mciiog znacaja, nistavi SU.
7·7: Pravn1 poslovi neprofitnog pravnog lica. Pravilo је da
prayno lice и pravnom prometu moze preduzimati pravne poslove u okviru
;?Је pravne �poso�nos�. P;avni posao neprofitnog pravnog lica, preduzet
� �n.tog o�ra, n1sta': Je (clan 54.
stav 2. ZOO-a). Savesna strana u tom
slucaJu, m��� z�tevati naknadu stete koju је pretrpela usled zakljucenJ· а
ugovora kOJl Је n1stav.
·

П. RUSLJM PRAVNI POSLOVI


1• ��J�m. Razgranicenje
RuslJIVI su oni pravni posloVl· C..,J...lт:n SU zakl' .., .
, JUCeП]e m povredeni pojedi-
nacni interesi te proizvode pra�? eJ styo, ali mogu Ьiti ponisteni u odre­
denom roku na zahtev stra и е Ј. е 1 teresu ust ovljena
�: . 1: �!l rusljivost.
. · Rusljivost pravno 0 mс�z Ј? isticati stran� u C�J�m је interes_u �slj i­
vost ustanovljena и za��nom r� � ano rok� � о ПЈОЈ
. . su� ne vo�1 racuna
po .sl�zbenoj duznosti. Istekoin g��� rokа �sl31v
·

i pravn1 poslovi se kon­


val1d1raju ра se smatra da su od cetka l1
P?nistenj em ruslj ivog pravnog �v0;1� na�taзu, 1?I punov�zni . (аЬ initio) . Ipak,
d1ce-kao и slucaJ·u utvrdi"vanJ·a n1stavost1.
ро pravilu, iste pravne posle-
·

2• R�lozi rusljivosti
Pravn�yosao је rusljiv (relativno nistav)· . .
valo ogran1ceno poslovrio sposobno licе bez 0. l) ako )е pravn1 posao zasno-
. .
dobrenJ a zastupnika, 2) kad је
.
PROF. D R ILIJA BABIC ·,uvoD u GRADANSKO PRAvo I sтvARNO PRAvo 99

pri njegovom zakljucenju Ыlо mana и pogledu volje strana: Ьitna zaЬluda,
pre�a1-a � prinu.dw· .з) zbog l?rekomemog �stecenj a (ocigledne nesrazmere
uzaJam111h davanJa) i 4) kadJe to zakonom ili. drug1m . propisom odredeno.
2"�� Pravni poslovi ograniceno poslovno sposobnih lica.
Ograniceno poslovno sposobno је dete koje је navrsilo 14. godinu zivota
(stariji maloletnik) i punoletno lice koje је odlukom suda delimicno liseno
poslovne sposobnosti i tako izjednaceno sa poslovnom sposobnoscu sta­
rijeg maloletnika (cl. 64. i 147. PZ-a). Ograniceno poslovno sposobna lica
mogu preduzimati, pored poglova koje moze preduzimati mladi maloletnik
(kojima pribav�a iskljucivo prava, pravne poslove kojima ne stice ni prava
ni obaveze i pravne poslove malog znacaja), i sve ostale pravne poslove uz
prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno saglasnost organa
starateljstva. Saglasnost roditelja, odnosno staraoca, prethodno data pre
preduzimanja pravnog posla је dozvola, а ako је data posle preduzimanja
pravnog posla pred9tavlja odobrenje (clan 29. stav 1. и zakonom propisa­
nom roku).
Pravni poslovi ograniceno poslovno sposobnog lica za preduzimanje
pravnih poslova, za koje ти је p.otrebna dozvola, odnosno odobrenje, za­
snovani bez dozvole, odnosno odobrenja, rusljivi su. Oni, medutim, mogu
Ьiti osnazeni naknadnom saglasnoscu zakonskog zastupnika. Saugovarac
ograniceno poslovno nesposobnog lica koji је sa njim zasnovao pravni po­
sao, mozo pozvцti zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj
ugovor. }_.}<о se 'la'.konski zastupnik ne izjasni и roku od trideset dana od
ovog poziva da 1i�o�or odobrava, smatrace se da је odЬio da da odobrenje.
Saugovarac 6graniceno poslovno sposobnog lica koji је znao za njego­
vu poslovnu nesposebnost, ali је Ьiо prevaren od tog lica da ima odobrenje
svog zakonskog zastupnika, moze odustati od pravnog posla koga је zasno­
vao sa ograniceno poslovno sposobnim licem bez odobrenja. Pravo saugo­
varaca na odustanak od pravnog posla gasi se: 1) istekom roka od trideset
dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, 2) ро isteku tri­
deset dаџ.а od saznanja za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, 3) i
pre isteka roka od trideset dana u trenutku kad zakonski zastupnik odobri
zasp.ovani pravni posao (clan 57. ZOO-a).
Lice, koje је postalo potpuno poslovno sposobno, moze zahtevati po­
nistenje ugovora koje је zakljucilo dokje Ьilo ograniceno poslovno sposob­
no, ako zakonski zastupnik nije osnazio pravni posao, а ni saugovarac nije
odustao od pravnog posla.
Ponistenje navedenog rusljivog pravnog posla moze zahtevati potpu­
no poslovno sposobno lice и roku.od tri meseca od dana kada је ono steklo
potpunu poslovnu sposobnost (Clan 59. ZOO-a) .
Каdа је pravni posao zakljucen . о� stran.� og�anic:i;.o poslovno sp?­
sobnog lica, njegQ"l saugovorac, и slu!aJ 1;1 P?n1st�nJa ruslJ �vo� pos�a� moze
zahtevati vracanje ·зато onog dela ispunJenJa koJI se n�az1 и imov:in1 ogra:
niceno poslovno sposobnog lica, il� � upotreЫjen u nJegovu koп.st, kao i
onog sto је namerno unisteno ili offideno (clan 114. ZOO-a). De1stvo re-
�PRI� � :.:.
PRAVOSUDNOG ISPITA
IK:: :.::.. ;.
:.:.:
RUCN ZA POL AGANJE .._

��

100
�� --

--

Ј.е
-- -
--
�--
��

.. ' zastite ograniceno poslovno


st1'tuc1Je, и ovom sluc"aJ'U, st1z"eno sa cilJem .

· ·
sposobnog savesnog lica. "
tacno saznanJe I predstava
2•2• мапе volje. zaЫuda. ZaЫudajestneradanskop1:-a og odnosa.
о nekoj cinjenici relevantnoj �а punov�zno n1m �
oko ln st1m

a : о su�stan­
Strana u tom odnosu moze b1t1 и zaЬlud1 о raz.i1:1 substan� �
a � , о ћcn" os�1 d ­

o
Је
ci stvari koj aje predmet pra vno g pos l � (err :
ede lJ Je za zas n1v anJe
ge strane (error in personam), о motivu koJI opror fact�1), о pravu (error
pravnog posla (error in motivo), .о cinjen�ca1:11a (err
iuris), о pravnom osnovu (error in negot10) itd. . "
�raz�va-
ZaЬludu mogu prouzrokovati razne okolnosti _!<ао sto su: neo n�em
nost, nepoznavanje stanja stvari u prometu, neodlozna J?Otreba za stica
neke stvari, navike, ukorenjeni obleaj i moralna �h:тatanJ� odr�?ene sred1n�.
аћ Је ona form1-
Lice u zaЬludi verno izrazava svoju unutrasnJU vol]u,
rana na pogresnoj predstavi stvarnog stanja. Izjava volje tog lica pogres­ је
na zato sto ona stvari (kojaje predmet pravnog posla) pridaje svojstva koja
ona nema ili odlike nekom licu koje nisu njegove osoЬine.
Za.Ьluda nastaje и svesti lica koje samostalno formira netacnu predstavu.
је
Ali, ako jedna strana izaziva kod druge strane zaЬludu ili od:rZava и zaЫudi
је
u nameri da time navede na zasnivanje pravnog posla, postoji prevara. Ро­
. sledice prevare su tezejer prevarena strana moze zahtevati ponistenje pravnog
posla i kada zaЫuda, kvalifikovana kao prevara, nije Ьitna (Clan 65. ZOO-a).
Svaka zaЬluda, medutim, ne moze uticati na sudblnu pravnog posla. И
nasem pravu relevantna је samo Ьitna zaЫuda. ZaЬluda Ьitna: 1) ako је
se odnosi na Ьitn� svojs.tv� predmeta, 2) na lice sa kojim se zasniva pravni
ро��� .ako se zasn1va � ?bz1rom na to lice, i 3) kao i na okolnosti koje se ро
?b1caJ1ma � pro��tu �li ро nameri strana smatraju odlucnim, а strana koja
Је u zaЫud1 ne l;н 1nace zasnovala pravni posao takve sadrzine da znala је
za pravo stanje stvari.
nJe
је
. Strana koja �ila u Ьitnoj zaЬludi moze zbog toga zahtevati poniste­
pravnog posla, 1zuz�v ako pri zasnivanju nije postupila s paznjom koja
se u prome� z�teva (clan 61. stav 2. ZOO-a). Та strana ovlascena da
� " Je pravn &.posl�
z teva po.n1sten
је
и subjektivnom roku od jedne godine

c;zr:arpa za razlo� rusgzvosti, а и objektivnom roku od tri godine od
0 �


zbk уис Л)а иgovora (clan 117. ZOO-a). U slucaju ponisten

��� Р. � �
;�v� f az� .·nakn је
� og za lude, ро ��htevu strane koja bila u zaЫudi, druga posl
ja pravnog
kri adu pre�rpljene stete bez obzira na to sto strana
a
savesna strana
Ј a u } niJe v� z� SV?JU zaЪludu (clan 61. stav 3. ZOO-a
��� �:� � �
·

� :� � i је ).
teva � � p
c ko a e Ъ!lа u b n j zab! �i
? � (te ovlaSCena da zah-
g p s .а). mo�ve 0 nJe t�az1ti
ne u kracem od зо danи, lZJasn1 dа 1'1 ostaJe pri da se и odredenom roku,
n

u protivnom smatrati da .е ravni. posao P ��avnom pos1� 1.1.1 ne, J�r


ali ·
,се se
ЈР
pravni posao ponisten ako se pozva a str ?t;liste?. Smatrace se da Је
ne IZJasn1 и ostavljenom roku
е
ili izjavi da ne ostaJ· pri pravnот poцslu (с�lna
. .
;t,..lan 64. ZOO-a prop1s
\...
Је.
an 112. ZOO-a)
.
vila
· pre�o ko.�� �tran� 1zJa
uJe da se z 1 . .


Ыu d
svoju volju smatra isto kao i zaЫu а u vа1 Ic� ­
astitom lZJa .
VlJ1vanJu volJe.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO
101

Prevara. Prevara је namerno izazvana ili odrzavana zaЫuda kod


jedne strane da Ьi izjavila odredenu volju (za nastanak, izmenu ili presta­
nak nekog pravnog posla). Ona cesto potice od jedne strane и ugovoru а је
moze uciniti i trece lice. SudЬina tako zasnovanog pravnog posla zavisi od
prirode posla (da li је dvostrani ili jednostrani, sa naknadom ili bez nakna­
de) i savesnosti ucesnika posla. Kada је prevaru ucinilo trece lice, prevara
utice na sam pravni posao ako је druga strana и vreme zasnivanja pravnog
posla znala ili morala znati.za prevaru (clan 65. stav 3. ZOO-a). Ugovor bez
naknade moze se ponistiti i kada је prevaru ucinilo trece lice, bez obzira na
to da li је druga ugovorna strana и vreme zakljucenja ugovora znala ili mo­
rala znati za prevaru (clan 65. stav 4. ZOO-a). Pravni posao zakljucen pod
uticajem prevare је rusljiv iako svesno izazvana ili odrzana zaЫuda nije
Ьitna, а prevarena strana ima pravo zahtevati i naknadu pretrpljene stete.
Posto prevara moze poticati i od treceg lica, prevara је nedostatak vo­
lje i kodjednostranih pravnih poslova (u kome ne ucestvuje druga strana).
Tako је rusljiv testament sacinjen pod uticajem prevare (clan 167. ZON).
Pravo zahtevati ponistenje rusljivog pravnog posla prestaje istekom
roka od jedne godine od saznanja za razlog rusljivosti, а to pravo и svakom
slucaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zasnivanja ugovora -
clan 117.ZOO-a. .
Prinuda. Prinuda је zabranjena (protivpravna) sila koja se jednoj
strani stavlja u izgled ili se na njoj neposredno primenjuje da Ьi izjavila odre­
denu volju. Moze se ispoljiti kao psihiCka prinuda (pretnja) i fiziCka prinuda.
Fizicka p1r!nuda. Fizicka prinuda (vis absoluta) је protivpravna
fizicka sila kojom se jedno lice prisiljava da izjavi odredenu volju za na­
stanak, izmenu ili prestanak nekog pravnog posla. То је prinuda koja se
sprovodi lisenjem slobode, batinanju, fizickoj povredi tela, hipnozi i sl., а
odlucujuce deluje na stranu da npr. potpise tekst ugovora. Fizicka prinuda
se sprovodi и vreme izjavljivanja volje da na samoj licnosti jedne strane da
Ьi ona pod tim uticajem izjavila odredenu volju.
Psihicka prinuda (pretnja). Drugi vid prinude se ispoljava u pret­
nji (psihicka, moralna prinuda - vis compulsiva). Za razliku od fizicke sile
koja se realizuje na licnosti ugovorne strane и vreme davanja izjave, pret­
nja је zlo koje se stavlja и izgled (ostvaruje se izazivanjem opravdanog stra­
ha). Psihicka pretnja (regulisana clanom бо . ZOO-a) postoji ako је strana
и pravnom poslu ili neko treci nedopustenom pretnjom izazvao oprav�a13
.
!
strah kod druge strane kojije odlucujuce uticao na volJu (da se npr. zaklJuc1
ugovor). Strah je opravdan ako se iz okolnosti vidi daje ozЬilj!1?m �ras?o­
scu ugrozen zivot, te}o ili drugo znacajno dobro druge Strane Iћ treceg ћса:
Ponistenje pravnog posla zakljucenog usled prinude moze za�teva?
strana u cijem је interesu rusljivost ustanovljena. Pravo. zahtevati. pon1-
stenje rusljivog pravnog posla prestaje istekom roka od Jedne god1ne o.d
saznanja za razlog rusljivosti (subjektivni rok), odnos�o о� prestanka pn­
nude, а u svakom slucaju prestaje istekom roka od tn god1ne od dana za­
snivanja pravnog posla (objektivni rok).

--------- -- - -
ITA --:
�:: . .:.
=-=- :. :.- -
LAGAN-- -- --
JE PRAVO �----
SUDNOG ISP
��
KZA PO
--
PRIRUCNI
102 -- --

dice ponist�nj a. �u�9ivost


----
----

sle
lu�a suda � Jo m se 1zr�ce po­
2•3. Isticanj e rusljivosti. Po
moze isticati samo zainteresovana straan a. Od �
n.st�tut ivn o deJ s� o za �azliku od
nistenje rusljivog pravnog posla im ko koJ a ima dekla:ativno d�J�tvo.
odluke suda о nistavosti pravnog posla vno la moz_� se J?O d1c1 samo u
Zahtev za ponistenje rusljivog pra g pos odnosno od
roku od jedne godine dana od saznanja za caJ: �a�log ruslJ.1V?st1,kom roka od
pr�tanka prinude. То pravo u svakom slu (cla 1 prestaJ e iste
tri godine od dana zakljucenj a pravnog posla
n 117. ZOO-a). Ak o u tom
roku nije zahtevano ponistenje, pravni posao ie punteva ovaz�n od tre��tka
na u с1Ј е�
kada је zasnovan. Ponistenje pravnog posla moze zah -a)ti-stra strana koJa Je
је interesu rusljivost ustanovljena (clan 112. stav 1. ZOO udi.
pravni posao zasnovala pod prinudom, usled prevare ili u zaЫivos ,
Saugovarac strane u cijem је interesu ustanovlj ena ruslj t, naim e,
moze zahtevati od strane da se u odredenom roku, ali ne kracem od 30
dana, izjasni da li ostaje pri pravnom poslu ili ne, jer се se u protivnom
smatrati da је pravni posao ponisten. Ako se pozvana strana u ostavljenom
roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri pravnom poslu, smatrace se da
је pravni posao ponisten (Clan 112. ZOO-a).
Ako је rusljivi pravni posao ponisten, posledice ponistenja zavise od
okolnosti d� li је n�sto dato drugoj strani u ispunjenju rusljivog pravnog
posla. Каd Је samo Jedna strana koja је zahtevala ponistenje ispunila svo­
JU obavezu, moze zahtevati vracanje datog. Ukoliko su оЬе strane u tom
pravnom poslu ispunile svoje obaveze, svaka strana је ovlascena da zahte­
va vracanje onog st? је dal�: �usljivost nije ustanovljena u opstem interesu
tako �а sud n� moze odluc1ti da se predmet pravnog posla preda opstini.
Ukoliko se pr1roda ?�og "s�o Ј.� dato drugoj strani, u ispunjenju rusljivog
pravnog posla, protivi vracanJu, dace se odgovarajuca naknada u novcu
prema cen�ma u v:�me.vrac��Ja, odnosno donosenja sudske odluke.
Pos.le�1.ce pomste:flJ3 rusljlVOg pravnog posla, pored restitucije, moze
se sasto�at1 I и nakna�� stete. Pravo na naknadu stete zavisi od cinjenice sa­

vesnosti str�ne u pon�stenom pravnom poslu. Savesna strana (nije znala ni



� [al�z�ati za ро��?Ј ��Је. uzro�a rusljivosti) ima pravo zahtevati naknadu
e ge, na �IJOJ Је stran.1 �zrok rusljivosti pravnog posla.
� r:u
' da Je I?r.avn1 posao zakl.Jucen pod uticajem pretnje, odnosno prinu-
de'- pпnuden1 ima pravo na naknadu. 8vtеtе 0 d 1'��а kОЈе . . odno-

sno prinudu u otrebllo 0� РЈ��1 posao P0 1sten zbog zaЪlude strana
. Је pretnJu, .

koja је u zaЫu�i duzna ј � ?


а 1 stet� drugoJ savesnoj strani. Ogranice­
no poslovno sposobno lice d��v�la da stetu nastalu
,

nog posla, ako је lukavstvom еп 0 rugu stranu �bog ponistenja prav­


(clan 116. ZOO-a). da Је poslovno sposobno
е�Је. рre· komerno ostecenje Oaesio
. 2.4. Prekomerno ostec ·
enormis)11s је sredstvo kojim
p � ncip jed nak e vredno sti dav=�· . vostran? obav�znim ugovorim� stiti

du ugov?r�1h strana. OvaJ. VId ru-
sl]1vost1. nastaje: 1) ako su ugovirnizme �· strane zaklJucile .
dvostrano obavezni
115 Latinski laesio - ostecenje
.
' povredа I. enorm is prevelik, ogroman.
.
.
-
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO
103
ugovor; 2) kada и vreme zakljucenja ugovora postoji ocigledna nesrazmera
uzaj amnih davanja i 3) ukoliko ostecena strana и vreme zakljucenja ugovo­
ra za pravu vrednost svoje obaveze nije znala niti је morala znati.
Institut prekomernog ostecenja primenjuje se и dvostrano obaveznim
ugovorima. Izuzetno, i kada postoji ocigledna nesrazmera npr. и ugovo­
ru na srecu, ugovoru о javnoj prodaji, ugovoru о poravnanju (clan 1094 .
ZOO-a), kada је za stvar data visa cena iz osoblte naklonosti (afekciona
vrednost) - clan 139. stav 5. ZOO-a - ne moze se zahtevati ponistenje ta­
kvih ugovora.
Prekomerno ostecenje se utvrduje и svakom pojedinom slucaju, posto
fiksna granica (npr. ostecenje preko 1/3 ili 1/2 ili 2/3) nije odredena zoo.
Umesto fiksne granice ZOO-a koristi sintagmu "ocigledna nesrazmera".
Ocigledna nesrazmera je relevantna samo ako postoji и vreme zakljucenja·
ugovora te је docnija izmena vrednosti prestacija npr. zbog inflacije ili de­
flacije, и roku za ponistenje ugovora, bez uticaja na postojanje prekomer­
nog ostecenja.
ugovor и kome је jedna strana prekomerno ostecena је rusljiv i moze
se ponistiti na zahtev ostecene strane. ТиZЪа za ponistenje tog ugovora
moze se podneti и roku od jedne godine od njegovog zakljucenja. Odri­
canje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva (clan 139. st. 2. i 3.
ZOO-a).
Ostecena strana stice samo pravo da podnosenjem tиZbe sudu zahteva
ponistenje ugovora, а ne i npr. pravo da od druge strane zahteva odstra­
njenje ocigledne nesrazmere (pretpostavka је da, tada ova strana i ne Ьi
zakljucila ugovor). U tom slucaju, druga strana moze odrzati ugovor na
snazi ako ostecenom ponudi dopunu do prave vrednosti stvari (jacultas
alternativa).
Ako је zahtev ostecene strane usvojen i ugovor ponisten, ponistenje
deluje ех tunc (od pocetka) i smatra se da ugovor nije zakljucen. U slucaju
da је samo jedna strana u celini ili delimicno ispunila svoju obavezu vrsi se
jednostrana restitucija. Kada su delimicno.ili u celosti оЬе ugovorne strane
ispunile svoje obaveze, u ponistenom ugovoru vrsi se dvostrana restitucija
ро pravilima koja vaZe za ponistenje rusljivih ugovora. .
2.5. Konvalidacija ·

Konvalidacijaj e docnije osnaZenje rusljivog, а izuzetno nistavog ugovo-


ra protekom roka, radnjom ili neradnjom lica koja su ovla8cena da zaJt�ev�­
ju njegov ponistaj. Rusljivi pravni poslovi mogu se naknadno konvalidirati.
Konvalidacija proizvodi dejstvo ako su ostvarene sledece pretpostavke: 1) da
је zakljucen rusljiv pravni posao, koji је izvrs�n и celi�i ili p��teznom delu;
2) da konvalidaciju preduzima strana u cijem interesu Је ruslJlVOSt us�anov­
�j :na; 3) da је stranama poznata cinjenica rusljivosti pra�og po�la 1 4) d.a
lZJava volje о konvalidaciji nema mane volje, odnosno da Је ne da3e ogran1-
cen? poslovno sposobno lice. Strana koja ј� ?gra�i�eno po� lo�? �p��?bna
�oze, nakon sticanja poslovne sposobnost1, izvrs1ti konvaћdac13u iznc1tom
lZJavom volje и tom smislu ili izvrsenjem pravnog posla.
AVOSUDNOG ISPITA
PR� .:..

IK ZA
:.
POLAGANJE PR
=-:.
:.=.:
IRUCN -
� �--
---- -
--
--
--

104 ��------------

Odeljak sedmi
A
ZLOUPOTREBA PRAV
"

1. РОЈАМ
о
ni� prava �otice iz rimskog
. suo zиre utttџr �Gап��' D, 17, 55� -
lo neog ran ice no m vrsen ju sub je �tiv
Pravi z
e qu
prava: Nu llus vid etu r do lo facer
po stu pa on
.
aJ ko se ko
.
r1s tl SVO Jlm pr avom. ,1 16

"Ne smatra se da zlonamemo gu vrs iti be z ogranicenja . Ako se


Subjektiv na prava se, me du tim , ne mo
prava vrse na takav nacin da se time ogranieav aju subjektivna prava trecih
toja ti zlo upo tre ba pra va. 117 .
ili im se pricin java ste ta, mo ze pos
, odgovara sadrzini
Zaloupotreba prava је postupanje koje, ро prajvilu
subjektivnog prava, ali nije dopusteno u konkre tno pravnoj situaciji zbog
ne namere nano­
postojanja odredenih okolnosti: iskljucive ili prvenstve korisnosti za ti­
senja stete drugome ili uznemiravanja; protivciljnosti, bes razlikuje
tulara, nesrazmemosti itd.118 Shodno tome, zloupotreba pravaksedopustena
od vrsenja prava i deliktnog postupanja. Vrsenje prava је uve
radnja и nacelu i konkretnoj situaciji, saglasno ovlascenjima koja proisticu
iz subjektivnog prava. Deliktno ponasanje је protivpravna radnja koja ne
odgovara sadrzini nekog subjektivnog prava i sama ро seЬij e nedopustena,
dok zloupotreba nastaje ako se steknu i posebne okolnosti (Ьeskorisnost
?dredenog po��panja za titulara prava, protivciljnost, postupanje koje
ima samo za cilJ da prouzrokuje stetu drugoj strani itd.).119
П. TEORIJE ZLOUPOTREBE PRAVA

ь. <? zloup�?"eЬi prava nastalo ј е mnostvo teorija, ali se veCina svrstava и subjektivnu i
о �ektivnu tOПJU .
Subje�.�� teorija zloupotr�bu prava odreduje kao vrsenje prava sa namerom da se
drugome рпс1ш steta, neko �zneШiravanje i1i neprijatnost. Izraz zloupotreba prava pokazuje
. .
n�savesnost, �!0bu, pakost i prema tome .zloupotreba prava Ьiсе ako titular prava dela 'Је-
dinо u namen dа drugoga Svt ti, 120 рOStOJanJ� narn�re da se �gome na.skodi i пa�tupanje
, � . oc1gled.no da Је pravo vrseno bez
·

Stete rnora dokazati osteceni . э. е;а se pretpo.stavlJa ako Ј�


. т " a
opravdanog interesa Takvо, ma 1сюz�о ':fSenJe pra�a r z11kuje se od protivpravnog postu­
-panja titulara prava Proti .
1m s.en � Ј?Гаvа titul.ar odg�var� za prouzrokovanu ste�
(nezavisno od nam�re) je��v;p r 1 0t k е ti�e gran�ce �UbJektivnog prava. Subj ekt koJl
zloupotreЫjava pravo ne relazi :ь·:7' · � g anlce SU�Jekti�o� .prav3:'. ali nacin i sadrzina
h
vrsenja tog prava za treea ca pГOUZ�O �
'
: �
Је е�' �zne�ravanJe 111 nepnJatnost.
ub ek a ri
i Opstem imovinskorn zakon
·
a
S j tivn teo J zlou otreb
·
�b
av u Jena Je и Nemackom gradanskom zakoniku
ш Pr:�� о�re ата
fi paragrafa 226. NGZ-a: "Vrsenje prava
-------

. �еtk
116 О za"
·
u 1dеЈе
· z1oupotrebe prava u rimskom pravu v ·di,
i ' na
drug1 pravшci svedoce о zloupotrebl prava"' ZЬornik radova Zl
.
pnmer: J ovanovic М., "Da li Gaj i neki
oupotreba prava, Pravni fakultet' Nis 1996,
str. 78-92.
� �zraz
"zloupotreba prava" је opravdano i ar���ntovan� ozn cen kao neodgovaraj u nasem pra-
yu. Na1me, ko prayo ima, taj ga vrsi i пе moze � �ci
a�ati. Zloupotreba prava Је, naime, drugo
� �otreЫJ
ime za n�postoJaПJe prava. Norme 0 zabrani zlo otreb prava nisu norme о zabrani vrsenja prava, nego
о nemanJ u prava, о vrsenju neprava _Vodinelic �., Takozvana zloupotreba prava' Nomos' Beograd 1997'
str. 224.
118 v " V. V" n. d. str
оdinelic
·-

' 203
119
• •

Isto, str. 202.


120 р
еп'cN., ТeonJ"a zloupotrebe prava i gradansko zakori0davstvo, .
Geca Kon, Beograd i912, str. 26.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 105

nedopusteno је, ako moze imati samo cilj da se drugome prouzrokuje steta C1an 1000. OIZ-a.••

odreduje: "Ni svojim se pravom sluziti ne mos tek drugome na stetu i1 dosadu."
Objektivna teorija smatra da postoji z1oupotreba prava ako se subjektivno pravo vrsi
protivno cilju zbog koga је ustanovljeno. Vrsenje prava, i kad је korisno za njegovog titulara,
a]i se treCim licima prouzrokuje steta koja prelazi normalne granice (jaka buka, praSina, zasle­
pljujuca svetlost, neprijatni mirisi, glodari koji sa jedne prelaze na drugu nepokretnosti itd.),
predstavlja, ро ovom shvatanju, zloupotrebu prava.121 .
U pravnoj doktrini је iskazano i misljenje Planiola i Bodrija koje smatra da ne postoji
zloupotreba prava - teorija negacije zloupotrebe prava. "Pravo prestaje, gde zloupotreba po­
cinje, i ne moze Ьiti zloupotrebe prava iz neoborivog razloga sto jedan akt ne moze Ьiti и isto
vreme i pravan i protivpravan." 122
Prema miSljenju Leona Digija nije moguca ni zloupotreba prava. 12з Кarl Rene istice da
umesto subjektivnih prava postoje odredene funkcije radi postizanja opstih i korisnih ciljeva
- "svojinski objekat", "kapita1''124 Funkcije koje vrse Clanovi drustva nisu prava nego dиZnosti
koje im se namecu.125 Pod uticajem ove teorije u clanu 155. stav 3. Ustava Nema&og R.ajha iz
1919 (tzv. Vajmarski ustav) propisano је: "Svojina obavezuje. NJeno koriscenje rnora istovre­
meno Ьiti i doprinos koji se cini opstern interesu." Ove odredbe preuzeo је i clan 14. Ustava
Savezne RepuЬlike NernaCke iz 1949. godine. U Vidovdanskom ustavu iz 1921. teorija Leona
Digij a odrazava se u Clanu 37: "Iz svojine proisticu i obaveze. NJena upotreba ne srne Ыti na
stetu celine."
ПЈ. ODRAZ ТEORIJA U NASEM PRAVU
U nasem zakonodavstvu zapaia se odraz objektivne teorije zloupotrebe prava. Tako је
clan 4. ZOSPO-a propisao: "Vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom
stvari. Zabranjeno је vrsenje prava svojine protivno cilju zbog koga је zakonorn ustanovljeno
i1i priznato." U tom smislu је clan 13. ZOO-a odredio: "Zabranjeno је vrsenje prava iz oЬliga­
cionih odnosa protivno cilju zbog kogaje ono zakonom ustanovljeno Ш priznato."

Odeljak osmi
DEJS1VO РRОТЕКА VREMENA NA GRADANSКA PRAVA
Protek vremena, iako prirodni dogadaj, deluje na gradanska prava
tako da ona mogu zbog toga nastati ili prestati. Veliki broj oЬligacionih
prava poverilac ne moze ostvariti prinudnim putem ako dиZnik istakne ci­
njenicu proteka odredenog vremena и kome је poverilac Ьiо pasivan.

I. ZASTARELOST
1. Pojam
Zastarelost potrazivanja (praescripta extinctiva) је prestanak zahte�a
poverioca nakon proteka zakonom odredenog vremena (и kome on n1Je
trazio isp �njenje obaveze, iako је to mogao uciniti) da drzavnom prinu­
dom ostvari ispunjenje obaveze, ako se duznik na tu cinje� cu poz�ve. Ona
nastupa kad protekne zakonom odredeno vreme и kome Је povenlac mo:
gao zahtevati ispunjenje obaveze (clan 360. stav 2. ZOO-a). Kada zastar1
12 1 Kovacevic к. R., Domen primene nacela zabrane zloupotrebe prava, Zbornik radova Zloupotreba
prava, Pravni fakultet, Nis 1996, str. 21-26.
122
Peric N., n. d., str. 46.
123 Stankovic О., Vodinelic V., Uvod u gradansko pravo, Nomos, Beograd i995, str. 226.
124
Rene К., Socijalna funkcija pravnih instituta, Kultura, Beograd .1960, st�-, i.?8 "
Ь
.
е�
.
� volJe 1 bez
.

125 "lndividualno", "privatna svojina" doblja funkciju da "udruzuзe zanatlI J e nJihov


?ozvole vlasti, опа njihovu licnu slobodu, njihovu istorijski nasledenu zanatsku vestinu svod1 па ,,stalno
tzvodenje jedne te iste parcijalne operacije", Rene К.,n. d., str. 47·
;.:.: : ::.:
VOSUDNOG ISPIТA
� .
-=-=-
ZA POLAGANJE PRA
IK:=.:.:.

PRIRUCN
106
��--
--�
----

� . �
--__,.
�--
��

o tra zivanje, zastarev aju i sp or ed na po traziv an ja (n pr . po tra zivanje


po
glavn dova, troskova, ugovorne kazne). .
kamata, plo zastarelosti
2. Pocetak toka, nastupanje i dejstva .
zastarelostinacivtajilnan:ac(utinuzi
Nastupanjem). OЬl �ija �re;tva�a set zas
va) oЫ�ga(1ak u natu­
ralnu (neutuzivu aticigac ija ne p�estaJe Os ao�l1еn�c 1n�t1� tare­
Iosti, prema sistemne moizeZOobaO-a uvrsten и Od elJak 3 - !benoJ duz 1n�pres�anka
nosti. Tek
obaveza) i sud seni naturalnu zira ti na zastarelost роpresluz J?'L;1znik ne. mo�e
kad duznik ispu na imeoba vezu, oЫigacijaveze роstajprae. vill О StiCaDJU .
traZiti OllO sto је datonije znao dajeizvrsenja te oba arela (cl. 213. ima 367. ZOO-a).
bez osnova caki akozahteva ispunjen obaveza zast
Ako poverilac g dana poslejedana pozitivn� obavezeilac (dare, facere);
imao pravo
zastarelost pocinje prvojenje, ako zakonom zakadpojed је .p over
da zahteva njeno ispun ine slueaJeve nije sto
drugo propisano. Obaveza naknpotraZ ade stete smatra se dosp elom od trenutka
nastanka stete, ali zastarelost ostecen ivanja naknade prouzrokov ane stete
zastareva za tri godin_e od kad је ik doznao za stetu i za liceneci­ koje
је stetu ucinilo (clan 376. stav 1. ZOO-a) . Kada se.obaveza sastoji u
njenju, zastarelost pocinje prvog dana posle dana kada·јеnastupa duznik postupio
protivno obavezi (clan 361. stav 2. ZOO-a). Zastarelost kada iste-
kne poslednji dan zakonom odredenog vremena (clan 362. ZOO-a). .
��avila о traja�ju zastarelostistrana potrazivanja odredena su prinudnim
prop1s1ma te se vol]om ugovomih ne moze odrediti duze ili krace
vreme zastarelosti od onog vremena koje је odredeno zakonom kao ni
da :astarel�st nece teci za neko vreme (zastoj zastarevanja). Duzriik se ne
moze .odrec1 zas�arel�sti pre nego sto protekne vreme odredeno za zastare­
lost P1�meno pr1znanJe zas��rele.obaveze ili davanja zaloge ili drugog obez­
bedenJa za zastarelo potraz1vanJe smatra se kao odricanje od zastarelosti
(Cl.an 365. ZOO-a).
Zastarelost. nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odredenog
vr�mena. Кada Је glavno potra.Zivanje obezbedeno registarskom zalogom '

rucnom z. alogom (k. ОЈ·а se, na osnovu zakona, ugovora ili odluke suda� sti-
�=i:[�vda�om .stva) - cla� 968. ZOO-a) ili hipotekom (stice se upis m и
v

zast
l::� �e��tar ' po':enlac se mo�� namiriti i nakon proteka vremena
'.s zastarel
.Javne knJ1ge 0 орterecenu stvar drz1 u rukama ili је hipoteka upisana u
a potraziv anJ· а kam ata i
· dru иlh pov r ·ь d avanJa. ne
ь·
. se n�1·:1ti· · n1· iz· opterecene stvari (clan 368. stav 2. ZOO-a).
mogu emen1
3, Opsti I
posebni rokovi zastarelosti
Opsti rok и kome zastarevaju ро trazzvan
v• • ·�•

uzrokovana krivicnim delom а �а nvicno g�ll]en.Je Је pred


1a
zakonom nije odreden neki dru i rk� ��starelo znosi deset godina, ako
.stz . Т�о јеkada steta pro­
zastarelosti, zahtev za naknadu stet a � govorn?m.licuvide n duzi rok
istekne vreme odredeno za zastareio��� nog gonJenJa - clan
. VI
�astareva kad
377. stav
1. ZOO-a. Ako је potrazivanje utvrd no
pre
organima ono zastareva za deset god�ina, ра �1 zasudom ili d;ugim nadleznim
ono za koJe zakon predvida
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO l SТVARNO PRAVO
10 7

kraci rok zastarelosti (clan 379. stav 1. ZOO-a). ZOO predvida tri posebna
roka zastarelosti u trajanju od: pet, tri i jedne godine.
Za tri go.dine zastarevaju: 1) potrazivanja povremenih davanja koja dospevaju godis­
nje i1i u kracim odredenim razmacima vremena (kao sto је potrэ.Zivanje kamata, izdrZavanja,
rente) kao i potraZivanja anuiteta kojima se u jednakim, unapred odredenim povremenim

zastareva za pet godina, racunajuci od dospelosti najstarijeg neispunjenog potra.Zivanja posle


iznosima, otplacuje glavnica i kamate (samo pravo iz koga proisticu povremena potraZivanja

koga duznik vise nije vrsio davanja); 2) medusobna potrэ.ZivanJa pravnih Нса iz ugovora о
prometu robe i us1uga, kao i potraZivanja naknade za izdatke ucinjene u vezi s tim ugovorima,
s tim sto zastarevanje tece odvojeno za svaku isporuku robe, izvrseni rad i1i us1ugu; 3) potraZi­
vanja zakupnine, Ьilo da se placa povremeno ili u ukupnom iznosu i 4) potra.Zivanja naknade
prouzrokovane vanugovorne stete.
Rok se racuna od kada је ostecenik doznao za stetu i za lice koje је ste­
tu ucinilo (u svakorn slucaju potrazivanje stete zastareva za pet godina od
kadaje steta nastala. Каdје steta prouzrokovana krivicnim delorn, а za kri­
vicno gonjenje је ·predviden duzi rok zastarelosti, zastarelost nastupa iste­
kom vremena odredenog za zastarelost krivicnog gonjenja). Potrazivanja
naknade stete nastale povredom ugovorne obaveze ne zastareva za vrerne
· od tri godine nego za vreme odredeno za zastarelost te obaveze.
Zajednu godinu zastarevaju: 1) potraZivanje naknade za isporucenu elektricnu i toplot­
nu energiju, plin, vodu, za diпmicarske usluge i za odrZavanje cistoce, kad ј е isporuka, odno­
sno usluga izVгsena za potrebe domacinstva; 2) potrэ.Zivanje radio-stanice i rad.io-televizijske
stanice za upotrebu radio�prijemnika i televizijskog prijemnika; 3) potraZivanje poste, tele­
grafa i telefona za upotrebu telefona i postanskih pregradaka, kao i druga njihova potrэ.Ziva­
nja koja se naplacuju u tromesecnim i1i kracim rokovima; 4) potraZivanja pretplate na povre­
mene puЫikacije, racunajuci od isteka vremena za koje ј е puЫikacija narucena.Zastarevanje
tece iako .su isporuke ili usluge produzene.
Zastarelost ugovora о osiguranju ZOO ureduje na specifican nacin.
PotraZivanje ugovoraca osiguranja odnosno treceg lica (korisnika, osigura­
nika) iz ugovora о osЩuranju zivota zastarevaju za pet, а iz ostalih ugovora
о osiguranju (npr. osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti) za tri
godine, racunajuci od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj
је potrazivanje nastalo. Ako zainteresovano Нее dokэ.Ze da do isteka tih rokova nije
znalo da se osigurani slucaj dogodio, zastarevanje tece od dana kada је za to .saznao . Rok
а
zastarelosti potrэ.Zivanja kod osiguranja zivota iznosi deset godina, kod ostal1h ugovora о
osiguranju za vreme od pet godina, racunajuci od prvog dana posle proteka �end!11's�e go­
dine u kojoj је potrэ.Zivanje nastalo.PotraZivanje osiguravaea iz ugovora о os1guranJ� (1 �da
od osiguranika potraZиje iznos naknade stete isplacen ostecenom) zastareva za tri god.ine.
Ukoliko osteceno lice zahteva naknadu od osiguranika ilije dob�e od njega и odnosu osigura­
nja od odgovornosti treceg, zastarevanje osiguranikovog zahteva pre�a osi�vacu pocinje
od dana kada је osteeeno lice traZilo sudskim putem naknadu od os1guranika, odnosno od
momenta kada mu је osiguranik stetu naknadio.
Neposredan zahtev treceg ostecenog Нса prema osiguravacu zastareva
za isto vrerne za koje zastareva njegov zahtev prem� osigui:_�nik� od�ovor­
nom za stetu (clan 380. stav 5. ZOO-a). ZastarevanJe potraz1vanJa os1gura­
vaca prerna trecern licu odgovornom za nastupanje os�gurano� �lu�ja �su­
brogacija iz clana 939. ZOO-a) pocinje kad i zastarevanJe potraz1v�џlJa os1gu­
ranika prerna toпi licu i navrsava se u istom roku (clan 380. stav 6. ZOO�a).
4. Zastoj zastarevanja .
Zastoj zastarevanja sprecava pocetak toka zastarevanja, a.ko. postoje
иzroci zbog kojih ро za,konu zastarevanje nije mog lo poceti. Каdа Је zasta-

- -- --------·-
IТA:.:.:
POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISP..:
� � :.:
UCNI
pRJR K ZA::..::
:.:.:.-: =-
"- -
-
-- � �

108
----

---
--
----

је zaustavio njeg?v �aJji tok,


---
--
�--

o uzrok k ji
revanje pocelo pr e nego sto је na sta ?
prestan� taJ uzrok, а vreme ko��Je?tn Је isteklo
zastarelost nastavlja da tece kadod en1 rok za za�tarel?.st: Su o tome,
pre zastoja racuna se u zakonom dicred u da zas t r van Je po c1nJe t:c1. 1znova.
prekid zastarevanja ima za po sle � �
Zastoj zastarevanje potrazivanja nas �aJt: 1�medu: 1) br a:n1h d.ru&ova
od zakljucenja do prestanka braka; 2) rod it�lJa I dece, dok t�aJe rod1telJ sko
pravo; 3) sticenika i njegovog staraoca, kaon1� org an� staratelJ stva, za vre1:11e
r�cun1 ? radu stara?ca; 4) lica
trajanja starateljstva i dok ne budu poloze toJ1 ; 5) ћса zaposlen1h u tudem
u vanbracnoj zajednici dok ta zajednica pos njeg porodice koji zajed­
domacinstvu prema poslodavcu ili clanovima . Zastove oj zastarevanja nastaje
no sa njima zive, sve dok taj radni odnos traje Tak o, zastarelost ne tece
i zbog okolnosti koje postoje na strani poverioca. eze (поп
protiv lica koje ne moze sudskim putem zahtevati ispunjenje obav
valeпti agaere поп cursit praescriptio) zbog nesavladivih prepreka (npr.
usled poplave, zemljotresa, pozara·sud је prestao sa radom), za vreme mo­
Ьilizacije, u slucaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potrazi­
vanja lica na vojnoj duznosti.
Zastarevanje tece i prema maloletniku i drugom poslovno nesposob­
nom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne. Zasta­
relost potrCiZiv�ja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno
nesposobnog lica bez zastupnika, ne moze nastupiti dok ne protekne dve
9odine od kad su postala potpuno poslovno sposobna (odlukom suda vra­
cena �u. oduze�a P?�lovn� spo�o�nost) ili kad su doblla zastupnika (ma­
loletn1k Је u�voJen 1li mu Је resenJem organa starateljstva postavljen sta­
ralac). �da Је za za�tar�lost nekog potrazivanja odredeno vreme krace od
dve god1ne, а poverilac �е maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo
ро��о�о nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potrazivanja
P?CinJe od �ada је pove�lac postao poslovno sposoban, ili od kada ј е do­
bi� za.s1:1;1pvn1�a. Prema licu koje se nalazi na odsluzenju vojnog roka ili na
v�lo� VJ�zbi t;e moze n��tupiti zastarelost dok ne proteknu tri meseca od
0 uzenJa V?Jnog rok� 111 prestanka vojne vezbe.
Po praVI�u, za�toJ .zastarevanja deluje prema licu kod koga se za to
stеknu uzroc1 (subJekt1vno) sь d t akо z�ta_rev�nje ne tece prema jednom
dиZniku solidarne obaveze ono tec� zaо�s�е 0�. so 1darn� duzшke moze v se navrsiti (clan 422.
stav 1. ZOO-a) а kada pre�a ·ednom 1

ostalim poveri�cima i prema �·ima·z�Р�:�ь


olidarn�m P_?v�no�u r:e tece zastarevanje, to ne koristi
Јеz:еonima,
sprecavanje zastarevanja regu�isano V� 1.dal3e�а(cl� 433. stav 1. ZOO-a) . Каdаје
odredbe tih zakona, а ne zoo. ZastojСЈ.zastarevan3a3e
nim . . u meшcnpo3edine odnose primenjujui 82se.
om pravu regulisan cl. 81.
Zakona о menici u cekovnот pravu с anom 23. tacka 11. Zakona о ceku.
•'
5· Prekid zastarevanja

. Prekid zastarevanja је pravп� sz'tuacu. .a kОЈа . radn1a


. пasta1e .
ma ро-
verzoca ili du.Znika а ima za o ledz u da z stare
пе proizvodi nikakvo dejstv� :e e �1 пе racun � vanje, kojeје pocelo teci,
zastarelosti. Stoga, posle prekid; zastare a ?-e и z....�k?n?m odre'!�ni rok
. Zastarevanje se pre.kida rad�' аm� "?�zni� � .poczn�� zz_:iC?va t�ct.
.IZJa . . ���а duzn1k pr1zna dug,
vom poveriocut .а.Јј .i na-pos�ed�n na��In,_ kаоasto
Је davanje otplate, pla-
� .. .
--.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO
109

canje kamate, davanje obezbedenja (clan 387. ZOO-a). Pismeno priznanje


zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti. Isto dejstvo ima
i davanje zaloge ili kog drugog obezbedenja za zastarelo potrazivanje (cl .
. 365. i 366. ZOO-a).
Najcesce se zastarevanje prekida procesnim radnjama poverioca pred
sudom (npr. podigne tuzbu, istakne prigovor preЬijanja potrazivanja u
sporu).126
Ne smatra se da је nastupio prekid zastarevanja iako је poverilac pre­
duzeo takve radnje ako је povukao tuzbu, odnosno drugu preduzetu radnju,
ili је njegov zahtev odbacen ili odbljen, ili ako је izdejstvovana ili preduzeta
mera izvrsenja ili obezbedenja ponistena. Каdа је tuzba, ili zahtev tuzioca,
podnesena protiv duznika, odbacena zbog nenadleznosti suda ili drugog
nadleznog organa ili kog drugog uzroka koji se ne tice sustine stvari, ра
poverilac podigne ponovo tuzbu, odnosno podnese zahtev u roku od tri
meseca od dana pravnosnaznosti odluke о odbacivanju tuzbe ili drugog za­
hteva, smatra se da је zastarevanje prekinuto prvom tuzbom ili zahtevom.
Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane duznika pocinje teci
iznova od priznanja. Ako је zastarevanje prekinuto procesnim radnjama
poverioca (pred sudom ili organima uprave), kojim se prekida zastarelost,
zastarevanje pocinje teci iznova od dana kadaje spor okoncan ili svrsen na
neki drugi nacin.121
Каdаје prekid zastarevanja nastao prijavom potrazivanja u stecajnom
postupku ili zahtevom prinudnog izvrsenja ili obezbedenja, zastarevanje
pocinje teci iznova od dana okoncanja ovog postupka. Prekinuto zastare­
vanje tece iznova, а navrsava se kad protekne vreme zakonom odredeno za
zastarelost tog potraZivanja (clan 392. stav 6. ZOO-a). Ukoliko је prekid
zastarelosti nastao priznanjem duga od strane duznika, а poverilac i dиZnik
zakljuce ugovor о novac�i, novo potraZivanje zastareva za vreme odredeno
zakonom za njegovu zastarelost (clan 393. ZOO-a).
6. Prava koja ne zastarevaju
Pojedina prava ne zastarevaju iako ih poverilac nije vrsio u odredenom
periodu. Tako, ne moze zastareti pravo na izdrzavanje odredeno zakonom
(clan 373. stav 3. ZOO-a).
Zakonomje odredena obaveza izdrzavanja izmedu roditelja i dece (od­
nosno dece i roditelja), supruznika, i drugih srodnika (cl. 151-159. PZ-a).
Moguce је, medutim, da zastare pojedini odredeni iznosi izdrzavanja, ali
ne i samo pravo na izdrzavanje.
Ne zastareva ni zahtev poverioca da namiri glavni dug iz stvari ili pra­
va koju drzi u rukama ili је to pravo upisano u javni registar (ро osno� za­
loge ili hipoteke) jer proistice iz stvarnopravnog odnosa prema stvar1 (clan
126 "Prekrsajn i postupak ne prekida tok zastarelosti potraZivanja naknade stete" - odluka VSS, Rev.
3792/94.
12: u sudskoj praksije, u tom smislu, ista�uto: "Каdа� е ost�c�ni, kojije '!1 krivicno�p�stupku podneo
�movшskopravni zahtev upucen da ga ostvaruJe u redovnoJ parnic1, rok od tn.meseca рос�Је od dana kada

,
Је ostecenom urucena pravnosnazna krivicna presuda, а ne od d� na donosenJa te presude - odluka Save­
znog suda, GZS, 34/78, Bilten sudske prakse Saveznog suda, brOJ io/79, str. 380.
NJE PRAVOSUDNOG ISPIT�
PRIRUCNIK ZA POLAGA
110
stareva ni zahtev iz pr av a za drzavanja (ius retentionis),
зб 8. zoo-a) . Ne za v an 2�_? ZOO-a).
sve dok retinent drzi stvar u rukamasuv (cl
lasn1s
· ne zasta eva ( cla n .16,; st.
tvu
v

Pravo na deobu stvari koja је u obu nasleda ne moze ;


zastaretl (clan
1. i 2. ZOSPO-a). Takode, pravo na de
228 . stav 2. ZON-a).
П. PREКLUZIJA

Prekluzija12в је protek vremena pred�id�7!sti.t z���пот и kome se moze


steci neko pravo, preduzeti odredf!!1a rа1п1а tlt sei.tide prav?·. Proteko1!1.J?re­
fin1ti.vno. �ub1 tlt р�
kluzivnog roka, и kome pravo пuе steceno, опо
sili zakona prestaje mogucnost zastite prava.. Zakono � �ogu b1ti odr�den1
prekluzivni rokovi u materijalnom pravu (npr. rok z�vrs�nJe :p��va prece ku­
povine) ili u procesnom pravu (rok za tuZЬu za pon1stenJe ruslJivog pravnog
posla zbog mana volje, rok za tuZЬu zbog smetanja drzavine, rok za povracaj
u preda5nje stanje, za podnosenje zalbe, revizije itd). Nastupanje prekluziv­
nog roka moze se spreciti ЫagovremenЏn preduzimanjem potreb ne radnje.
Rokovi cijim protekom nastaje prekluzij a mogu Ьiti subjektivni ili
objektivni. Oni imaju obeleZje objektivnog roka ako teku od nastupanja neke
spo�ne objektivn� cinjenice. Tako, pravo zahtevati ponistenje rusljivog ugo­
vora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rusljivosti,
o?nosno prestanka prinude (subjektivni prekluzivni rok). Pravo na poniste­
n3e takvog ugovora и svakom slueaju prestaje istekom roka od tri godine od
d�a z�jucenja ';lgovora (objektivni rok). Subjektivni rok istice prestankom
ob3ektivnog roka i kada subjektivni rok nije ni mogao poceti.
Zastarelost s.� razlikuje od prekluzivnosti. Prekluzivnost nastaje prote­
kom �okova и.koJ1ma se moze podici tuzba ili izvrsiti odredena radnja, pod
pre!DJOm gub�tka prava (procesnog ili materijalnog). Zastareloscu se, me­
dutim, 1.1е gub1 samo pravo �eg? zahtev za prinudno ispunjenje obaveze. О
prekl�z1vno!11 r?ku su� vod1 racuna ро sluzbenoj duznosti. Osim toga, nije
mo�c prekid �1 zastoJ и toku prekluzivnog roka (nekada zakon dopusta da
se, 1z opravdanih razloga, dozvoli povracaj u predasnje stanje).
111. ODRZAJ

. Odrzajје drzavina stvari ili stvarnih prava koja traje odredeno vre­
me � na osnovu koga Jedn . o lice stice pravo svoj
. vremeno �та
vo, stо zsto . za poslediси 1· pres ine ili drugo stvarno pra-
ranijeg imaoca Od v J• ima �anak stvamog prava njenog
• . up;otne posled1ce od zastarelosti i prekluziv-
nosti. Proteko� zak�� J eno.g vre�ena odrzaja jedno lice koje nije
Ьilo titular prava to р о��· � �0 �и isp
stavke. ZЬog nastupanja РЈr�kl .Je gub�1 nJene odredene propisane pretpo-
se neko pravo.
.
pn.me11Ju
. �ZI
zastarelosti kojaje karakterist• v a za ыoig
v Ja
Institut odrza 3e se sam n� stvarna prava, za razliku о d
· aciona prava . Odrzajem se mogu
steci samo stvama' а ne oЫig��?iona i.�inte1ektualna
prava i prava licnosti.
�2в Novo1аtinski praeclusivus - iskljuЬ!n,
koji iskljucuje.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 111

Sama cinjenica odrzaja ne moze dovesti do sticanja prava svojine ili


drugih stvarnih prava. Da Ьi jedno lice, koje је drzalac nekog stvarnog pra­
va, steklo stvarno pravo ciju sadrzinu fakticki vrsi (na primer, prava svo­
jine, prava sluzbenosti), potrebno је da је i savestan drzalac. Ukoliko је
drzavina trajala odredeno vreme, а savesna је i zakonita, rokovi za odrzaj
su kraci (kvalifikovani ili redovni odrzaj). Takav drzalac stice pravo svojine
ili drugo stvarno pravo, а istovremeno prestaje to pravo njegovog ranijeg
imaoca. Odrzaj omogucava da se fakticko stanje pretvori u pravno stanje.
IV. PRAVA КОЈА TRAJU ZAКONOM ODREDENO VREME
Pojedina imovinska intelektualna prava traju zakonom odredeno vre­
me. Ova prava i jesu nastala na osnovu stanja opste svesti covecanstva, uz
prethodni rad brojnih generacija. Stogaje opravdano da ona, posle proteka
odredenog vremena, prestanu postojati za njihove tvorce i budu bez ikakve
naknade pristupacna svim ljudima. Na taj nacin se pospesuje dalje intelek­
tualno stvaralastvo.
Istekom propisanog roka odredena imovinska intelektualna prava
prestaju postojati ро sili zakona i ne mogu se produzavati (produziti ili
eventualno skratiti vazeci rok moze samo izmenjeni, odnosno novi zakon).
Zakonski rok u kome traje gradansko pravo ne moze se prekinuti i nije mo­
guc njihov zastoj zbog toga sto је njihov imalac sprecen da ga vrsi.
Autorska imovinska prava autora traju za zivota autora i 70 godina po­
sle njegove smrti. Imovinska prava koautora prestaju ро isteku 70 godina
od· smrti koautora koji је poslednji umro. Za filmsko delo rok trajanja au­
torskog prava istice 70 godina od smrti rezisera, scenariste, autora dijaloga
ili kompozitora muzike posebno komponovane za film, zavisno od toga ko
је poslednji od njih umro.129
.
Patent traje 20 godina, racunajuci od datuma podnosenja prijave pa­
tenta. Dopunski patent ne moze da traje dиZe od osnovnog patenta. Mali
patent traje sest godina od datuma podnosenja prijave patenta, sa moguc­
noscu produzenja trajanja za dva puta ро dve godine.13°
Pravo na dizajn traje 25 godina od dana podnosenja prijave za prizna­
nje dizajna nadleznom organu uprave (ako su za to vreme placene propisa­
ne takse za odrzavanje prava).iз1
Odeljak deveti
VRSENJE 1 ZASTITA SUВJEКТIVNIH PRAVA
Тitul�r subjektivnog prava ро svojoj volji odlucuje о vrsenju ili nevr­
senju prava, о raspolaganju pravom i njegovoj zastiti. Imala� prava svojine
na knjizi ovlascen је da knjigu drzi, upotreЫjava i da sa nJom raspolзZe
pravno i fakticki (daje da na poslugu, proda ili spali). Poverilac u oЬligacio-
129
Vidi potpunije Cl. 102 - 107. Zakona о autorskom i srodnim pravima ("Sluzbeni glasnik RS" broj
104/09). .
130 ·
Vidi Cl. 71 i 138. Zakona о patentima ("Sluzbeni Jist SCG), br. 32/04 i 35/04).
131
Vidi �lan 11. Zakona о pravnoj zastiti industrijsk9g dizajna ("Sluzbeni glasnik RS" broj 104/09).

-- - - - - -- -
JE PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUtNIK ZA POLAGAN
112
zaht eva d� obavezu ���uni � s�emu
pust1 (и celosti ili deli�.1cno) ,
ce n је da od du zn ika
nom odnosu ovlas du g ot
las ce n da du zn iku
kako glasi. On је ov
ora an�.e, da to potraz1vanJe
va ns ud sko ili su ds ko � �
da sa njim zakljuci
t va i punJ nJe .obaveze.
cedira na novog poverioca ili da ne zah � � su��Jektivn a pr a� a, аћ
.
ne�­
syo Ja
Pravni subjekt nije u obavezi da vrs1
ti p�sled1ce ; �ru�o lice Је od�za­
.
senje pra va mo ze za nje gov og titu lar a im :,
pravo svo jin e na knj izi, potr az1 van Je od duzn1ka Је zastarelo itd.
jem ste klo
1. Povreda prava
Povreda prava nastaje akoје radnjom ili dogm adajem titular sprecen
nij e stekao pra­
da vrsi svojepravo и potpunosti (sticalac u pravno poslu a, duznik nije
unisten
vo jer ga prenosilac nije ni imao; stvar је u potpunosti
e vrsiti otezano,
poveriocu isplatio glavnicu duga i kamatu itd.) ili ga moz
ata ne odgo­
odnosno delimicno (npr.: stvar koja је kupcu prodata i pred
koga
vara kvalitetu, vlasnik posluznog dobra је postavio prepreke na putu
koristi titular prava sluzbenosti) ili ako је subjektivno pravo ugrozeno (vla­
sniku kuce i zemlj ista preti opasnost stete sa susedne nepokretnosti itd.).
2. Za8tita prava .
eno subjektivno pravo� on ga moze zasti­
. . Ako .је titularu prava povred
titi. Za�tita p�ava prel?uste�a је dispoziciji titulara prava, shodno .nacelu
"
�ruzanJa zasti�e na pnvatn1 zahtev. Zahtev za zastitu povredenog subjek-
tivnog prava titular moze isticati vansudski i putem suda.
·

3. Vansudska zaStita (samozastita)

. Va�suds�?m ZaStitom titular bez obracanja sudu (sam) stiti svo-


;e ugrozeno 1lt Ј?ОV:��ет:о pravo. Sva subjektivna prava se, medutim, ne
n:iogu vansudski zastit1ti, nego samo ona koja Ьi se sudskim putem ostva­
nla kondemna!o��m presudom - tj. presudom za osudu na cinidbu.132
Prava se mogu stiti? .u suds�om postupku podizanjem tuzbe.
Vansud��u zastitu moze preduzeti fizicko ili pravno lice, poslovno
spos?bno ali 1 poslovno nesposobno fizicko lice (decak star deset godina
sprecava 1opova da mu ukrade jaknu itd.).
r
ya ud�kom zastitom se stiti subjektivno pravo, а povreduje tude.
оna Је opustena pod zakonom odredenim pretpostavkama.
4· Pretpostavke za samozastitu
4.1. Uopste. Posto1anJ
Ј ·e prava kОЈе
· se sudskim putem moze ostvanti v • •

(tj. dnо pravo) . Vansudskim putem е moze s��ti samo pravo koje Ъ1 1
• • •
likvi' v v • • •


·

sud zastitio. Tako se samoza8titа ne moze


rela, posto је sud duzan da povodom pngo . upotreb1ti ako је obaveza zasta­
vora zastarelosti obaveze odblj e
tuzbeni zahtev.
Izostanak Ьlagovremene i ejik sne �иd ke zastite

ma, bez pribegavanja samoza8titi n stuplla bi povr
.� . U nekim slueajevi-
. eda prava. Каd se povre­
da prava ne moze spreciti obrac�nJem sudu (sto sledi docnije, posle akata
�з2 Stankovic О., Vodinelic V. V., n·. d., str. 237.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 113

povredivaпja prava), tada samozastita пе trpi odlaganje: параdас pokusava


da vlasпiku otme ta8пu, da otkljuca automobll; vlasпik posluzпog dobra u
пameri da onemoguci prolazak putem titulara prava sluzbeпosti (vlasпika
povlasпog dobra) росiпје prokopavati kanal preko puta. Ako su ispunjene
i druge pretpostavke za samozastitu, titular prava moze sam da se odupre
пapadacu i spreci ga da mu oduzme tasпu, otkljuca automobll ili vlasnika
posluznog dobra oпemoguciti da iskopa kaпal па putu kojim se sluzi.
Da su radnje titulara prava пиZпе, odgovarajuce (srazmeme). Radnje
titulara prava moraj� Ьiti пuzпе (potrebпe) da Ьi se zastitilo ugrozeno pravo
(titular prava је fizickom silom sprecio napadaea da mu oduzme ta8nu), а na
drugi пacin se to ne Ьi moglo spreciti. Titular pravo moze stititi samo na od­
govarajuci (srazmeran) nacin. Radnje titulara kojima povreduje tude pravo,
da Ьi sprecio povredu svog prava, moraju odgovarati konkretnim prilikama
i Ьiti sto vise srazmeme sa povredom prava koja Ьi mu Ьila nanesena. Tako
је neodgovarajuea i nesrazmerna radnja titulara koji је oteo svoju tasnu od
lopova ali је, zatim, lopova pretukao i naneo mu teske telesne povrede.
4.2. Posebni vidovi samoza8tite. Samopomoc је nuzno potreb­
na radnja titulara prava kojim povreduje tude pravo da Ьi zastitio svoje
pr�vo Џi realizovao svoje ili tude gradansko pravo. Pored opstih uslova za
vrsenje samopomoci moraju Ьiti ispunjeni posebni uslovi predvideni za­
�ono!n. Clan 76. ZOSPO-a odreduje da drzalac stvari i prava ima pravo na
; samppomoc protiv onog ko ga neovla5ceno uzпemirava u drzavini ili mu
ju је· oduzeo, pod sledecim uslovima: 1) da је opasnost neposredna; 2) da
је· samopomoc nuzna; i 3) da пacin vrsenja samopomoci odgovara prili-
·. kama и kojima postoji opasnost. Tako i clan 162. stav 2. ZOO-a odreduje

da se и oЫigacionim odnosima kumulativno moraju steci sledeci uslovi za


preduzimanje samopomoci: 1) da је opasnost neposredna; 2) da је takva
zastita nuzna; i 3) da nacin otklanjanja povrede prava odgovara prilikama
и kojima nastaje opasnost.
Nuzna odbranaje опа odbrana kojaje neophodno potrebna da uci­
nilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan
napad (clan 19. stav 2. КZ-а). Ona se razlikuje od krajnje nuzde i samopo­
moci. Nuzпa odbranaje, naime, uvek usmerena protiv lica od koga potice
параd, а opasnost koja izaziva stanje nuzde ne potice od coveka nego od
dogadaja. Samopomoc је ofanzivna, а nuzna odbrana defanzivna.
Nuznu odbranu karakterisu sledeca obelezja: 1) odbraпa је svaka rad­
nja podobna da povredi neko subjektivno pravo napadaca; 2) odbranom se
stiti svoje ili tude dobro (prava licnosti ili gradanska prava); 3) napad mora
Ьiti protivpravan (protivan pravnoj zabrani) i moze se sastojati i и propu­
stanju; 4) napad mora poticati od coveka i 5) napad mora Ьiti aktuelan - tj.
da predstoji, da је zapocet ili da је istovremen sa radnjom povredivanja
prava napadaca (odbranom). Napad koji se сiпе putem zivotinje (na pri­
mer, psa) smatra se kao napad od strane lica kome sluzi kao sredstvo.
Odbrana protiv napada mora �iti srazme�na: Ко и :iuz� o� odbr�ni
prouzrokuj e stetu napadacu, пiје duzan пakпad1t1. Је. Ukoћko Је 3edno ћсе
PRAVO SUD NOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
114

za odb� an je na pa da ne go sto је potrebno (prekoracenje


primenilo vis e sile v 1. zo�-a).
nuzne odbrane), odgova ra za stetu �clan 161.czn�t�;en o ra dt tog a d � uc
. zlac
zn.

lo
Кrajnja nuzda postoji kad Је de � v e1}1enu ieskrz.vY,e u opa­
otkloni od svog dobra ili dobra drugogaotk zsto r_ : "'!-
ztz, а pr z to и Ј
с�1:1 е�о zlo
snost koja se па drugi nacin nije moglastav lon �
nije vece od zla koje је pretilo (clan 20. a,2.daКZЬ1: otklo 1? istovrem nu
а). Na �аЈ �ac1n t1tular
prava povreduje subjektivno prti�vo dru&og. � �
neskrivljenu opasnost koja prektivpov red1 nJegovog prava �ћ pra va treceg.
Opasnost mora da postoji obje noneko ili da neposredno predstoji, а preti
dobrima titulara prava ili dobrima e lice g drugog u vreme postupanja u
stanju nuzde (ne postupa u stanju nuzdda stanu koje је prodrlo u tudi stan da
Ьi se spasilo od pozara� а zatim nastavi je u tom stanu). Opasnost
ne potice od radnji coveka nego od prirodnih dogaidaja (pozara, psa, druge
opasne zivotinje, poplave, potapanja u more itd.) preti povre di dobara ti­
tulara prava ili dobara drugog. Osim toga, opasnost mora blti istovremena,
neskrivljena i otklonjiva. vlasnik stana, u kome је izblo pozar, razЬije staklo na
. Postoji, tako, stanje nuzde: ako vlasnik automoЬila tudim kaputom
teras.1 su�edov<?�.st�� i razvaii vrat� dabl s� spasao; akoopasan pas koji је nasrnuo na prola­
ug�1 poza: koJI Je. izbю u automobilu; ako Је povreden
zшka; �оЈ� vl���k kuce posekao ve1iko staЫo u gradskom parkuјег preti opasnost da padne
na kucu i osteti Је itd. ·

v
Lice koje, postup�juci u .stanju nuzde, povredi tude pravo veceg zna­

caJa (vr�dn?sti) ?� pra�a (dobra) kome је pretila opasnost, odgovara za


prekoracenJe kraJПJe nuzde.
.n Каd 12eko p:ouzrokuje stetu u stanju nuzde, ostecenik moze zahtevati
�adu �te�e (c�an 161. stav 2. ZOO-a). Naknada stete se moze zahtevati
��1са.koJeа. Је krivo z� nastana� opasno��i s�e�e ili od lica od kojih је steta
о�е� �akn�da stete od lica od koJ1h Је steta otklonjena ne moze se
zahtevati u visem iznosu od koristi koju su imala od toga.
5. Sudska za8tita
. Subj.e��a prava se mogu zastititi pred sudom u parnicnom vanpar­
n���:1 1 1dsnom postupku. U parnicnom po.stupku sud pruz� pravnu
v

z .v P?vo. om .povrede prava licnosti i sporova iz porodicnih' radnih'


Pn red.n1h, imoVInskopravn1·ь �· dru�i·ь &ra�anskopravnih odnosa (clan 1.
·

ZPP-a) о licnim porodicnim, · imoVInskim 1 drugim stvarima redovni su­


dovi postupaju u �an am'"no
spor о cinjenicama k�d jelt0 0�rep�eno
'
stupku, ako izmedu ucesnika ne postoji
zakonom (clan 1, а u vezi sa clanom
23. ZOVP-a).
Izvrsni postupak odreduje рr��.1а I?0 k. OJ1ma. . sudovi sprovode postu-
pak pri nudnog ostvarivan·a
osn u domace ili stra. ne Ji��sntrae �iy1 anJa
ov
vero
1 obe�be�enja potrazivanja, na
Jne isprave ako posebnim
zakonom nije drugaciJе odredeno (�сllan 1. zdosto
1
· ktiv
Sи Ьуе · na prava se stite pred s dот samo
· О) . . . vog tt-.
tulara, а пе ро slиZbenoj duZn.osti Za tita� . poi et;fenog ро zahtevu n11ho
zahteva se tиZbom. Tuzbom se :ро есе · � � ;� prava pred sudom
parn
ZPP-a). U tuzЬi tuzilac tvrdi da Је Р vredeno1cэ: i1 postupak (cl. 191. i 192. t,

П]egovo subjektivno pravo i


PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO S1VARNO PRAVO 1 115
trazi zastitu od tuzenog. Tuziocevo trazenje и pogledu glavne stvari i spo­
rednih stvari је tuzbeni zahtev (petitum).
ТиzЬе se (prema najznacajnijoj podeli) razvrstavaju na: tuzbe za osu­
du na cinidbu (kondemnatorne), preobrazajne (konstitutivne) i deklara­
torne. ТиZЬа za osudu па cinidbu је trazenje tuzioca da se tuzeni obaveze
na odredenu radnju u njegovu korist (cinjenje, necinjenje, propustanje ili
trpljenje) i podobna је za prinudno izvrsenje. Preobra.Zajna t:uZba zahteva
uspostavljanje (konstituisanje) novog stanja (npr. tuzba razvod braka, tuz­
ba kojom se zahteva povecanje izdrzavanja, raskid ugovora). Utvrdujucom
tиZbom tuzilac zahteva da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje
nekog prava ili pravnog odnosa, povredu prava licnosti ili istinitost, odno­
sno neistinitost neke isprave - clan 194. ZPP-a (postojanje prava svojine,
potrazivanja, autorskog prava itd). PreobraZajna i utvrdujuca tuzba nisu
podobne za izvrsenje.133
Tuzeni u parnicnom postupku iznosi svoju odbranu vec и odgovoru
na tuzbu. Оп, medutim, moze do zakljucenja glavne rasprave pred sudom
podneti protivtuzbu (clan 198. ZPP-a) ili istaci materijalnopravni prigovor.
Prigovori se, ро trajnosti, mogu podeliti na dilatome i peremptorne. Di­
latorni prigovor је privremen, odgadajuci jer samo privremeno sprecava
izvrsenje (dug nije dospeo za vracanje, uslov nije nastupio) Peremptor­ .

ni (trajni ili iskljucujuci) prigovori dovode do odЬijanja tuzbenog zahteva


(prigovor zastarelosti potrazivanja ili prekluzije).
Sud о tuzbenom zahtevu odlucuje posle izvodenja dokaza. Dokaziva­
nje obuhvata sve cinjenice koje su vaZne za donosenje odluke (Clan 229.
stav 1. ZPP-a). Stranke su duzne da iznesu sve cinjenice na kojima osnivaju
svoje zahteve i da predloze dokaze kojima se utvrduju te cinjenice (clan 7.
stav 1. ZPP-a). Ne dokazuju se cinjenice koje su opstepoznate, cinjenice
koje је stranka priznala pred sudom u toku pamice, odnosno cinjenice koje
nije osporila (clan 230. stav 1. ZPP-a).
Posle zakljucene glavne rasprave sud, posle veeanja i glasanja, donosi
presudu, а u postupku zbog smetanja drzavine resenje. Takode, u postup­
ku i�davanja platnog naloga kojim se zahtev usvaja donosi se resenje (vidi
cl. 124. i 125 . ZPP-a). Presudom sud odlucuje о zahtevu koji se tice glavne
stvari i sporednih trazenja. Vrsta tuzbe (za osudu na cinidbu, preobrazajna
i deldaratoma) odreduje i vrstu presude. Ako је tuzbeni zahtev osnovan,
. · sud се usvojiti tuzbeni zahtev u potpunosti ili delimicno, а ako је neosno­
van, odblce ga. Protiv presude (resenja) dozvoljena је zalba (redovan prav-
�..hi lek). Presuda koja se vise ne moze pobljati zalbom postaje pravosnaZna
(clan 359. stav 1. ZPP-a). Prinudno se izvrsava presuda (resenje) ako је po­
stala pravosnazna а protekao је rok za dobrovoljno ispunjenje duznikove
obaveze (paricioni rok).
133 Starovic В.,Ке� R., Gradansko procesno pravo, Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad 1998, str.
213-220.
NJ E PR AVOSUDNOG ISPIТA
PRIRUCNIK 'lA POLAGA
116
Odeljak deseti
STICANJE 1 PRESTANAК GRADANSIO H PRAVA

ENOSENJE I STICANJE GRADAN SIO H PRAVA


1. PR
Prenqsenje i sticanje gradanskih prat
;aje p relaz.ak su bjektivnog gra­
danskog . prava prethodnika (auctor) и Ne tmovznu shcaoca pr av a (su�ce­
ssor). Preno�e se i sticu gradanska prava. vin ka gradanska prava, medut1m,
nisu prenosiva. Licne sluzbenosti, iako imoneprenskog �ar��ra, vezane �u za
licnost titulara i nisu prenosive. Tak_ode, nemaos1v o Је I zakonsko izdr­
zavanje. Odricanje od prava na izdrzavanje pravnog dejstva (clan 8.
stav 2. PZ-a). Neimovinska prava (npr.: pravo na zivot, na tele sni i duhovni
integritet, cast, slobodu) su neprenosiva. Povredom neimovinovan skih prava
moze nastati obaveza stetnika da naknadi ostecenom prouzrok ovins u imo­
vinsku ili neimovinsku stetu. lmovinska steta је prenosiva. Neim ka
(nematerijalna) steta је, ро pravilu, neprenosiva. Potrazivanje naknade
neimovinske stete је prenosivo - prelazi na naslednike i moze Ьiti predmet
ustupanja, prebljanja i prinudnog izvrsenja, samo ako је priznato pravo­
snaZпom odlukom ili pisanim sporazumom (clan 204. ZOO-a).
Postoji vise podela osnova sticanja gradanskog prava. U savremenoj
pravnoj literaturi rasprostranjena је podela svih osnova sticanja gradan­
�kih I?�ava na derivativne i originarne, zavisno od toga da li se izvodi ili ne
IZV?dI lZ prav� prethodnika.134 Prema oЬimu sticanja (sukcesija) moze Ьiti
un1verzalna, s1ngularna, translativna ili konstitutivna.
1. Derivativno (izvedeno) sticanje

. Ako s�.calac �ubjek�vno gradansko pravo izvodi izprava prenosioca


(и i_;tom il! maТl)em obzmu), postoji derivativno sticanje. Prenosilac ne
mo�e,ра sticaoca pr�neti vis� prava od onog kojeg ima ("Tek ono sto imas,
=���go�e dati; otuda izreka: nem�s' ?rugom vise prava ustupiti n'o
.cla? 1009 : OIZ-a). Ovo pravilo Је nastalo jos u rimskom pravu
(Nemo plus iuns а? alium transferre potest quam ipse habet) Gradansko
;{avo �: �� prenos1oca na sticaoca izvodi - prenosi na osno vu pravn og ро. -
kl an' 8t�?а, ugovor kOJIШ Jedno ћсе (koJ e
а, Па.Јсеsсе ugovora. Nije punovaZ . . . . .

nije vlasnik stvari) dru · .

Ckn jig uje np


. . posr. udio ��� po anJ � kn' Jtgu na k�joj nema pravo svojine
arodnе bibl1oteke Srb1Je)
Denv at1vn1. nac".1n sticanЈ·а post0Ј1· ·. ak0 su ро pravilu, ispunjene dve
·

osnovne pretpostavke· ra�1. 0 n�': (zustus titul !


u�) i nacin sticanja (mo­
dus acquirendl}. Ugo�ir 0 r��J:Ј. � Је sai:i0 ravn1 osnov (iustus titulus)
sticanja na prodatoj stvari �avis� о�s�an
kojim se pravo svojine na 0 . p
Ј08. ne prenosi na kupca. N acin
nacin sticanja је predaja stvari kupcu llJe(�e pnrode. Ako је stvar pokretna,
1z ruke u ruku, predaja isprava ili
.134I�raz "derivativan" po
tice od novolatinske Ci
n ar - � ji�, izdvojiti; а "originaran" 0 la :�: �g � . - �oji s.e �z cega izvodi, nastale od ]atinske
. a
��t� � �. е/:ikl� �e
atinsko-srpsko-hrvatski, reprint i . .
1 on o, inis - postanak, rodenje, porekJo -
А., Rjeinik nms og prava, Informa zd
� �Ji�
an a
tor, Zagreb 1975, str. 15 i
' Beograd 1991, str. 138 i 343; Romac
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO 117

uredaja koja omogucava drzavinu pokretnih stvari - simbolicna predaja


itd.), а nacin sticanja nepokretnih stvarije upis и zemljisni registar.
Neka imovinska prava se, ipak, sticu na osnovu samog pravnog posla. Poverilac moze
na treceg preneti svoje potrэ.Zivanje na osnovu ugovora о cesiji (clan 436. ZOO-a). Ugovorom
о preuzimanju duga izmedu duznika i preuzimaoca, na koji је pristao poverilac preuzimalac
stupa na mesto predasnjeg duznika, а ovaj se oslobada obaveze (Cl. 446. i 448. ZOO-a). Ugo­
vor о licencije, isto tako, dovoljan da sticalac 1icence stekne pravo iskoriScavanja prona1aska,
tehniCkog znanja i iskustva, ziga, uzorka i1i modela (Clan 686. ZOO-a). Каdа se pokretna stvar
na1azi u ddavini sticaoca ро nekom pravnom osnovu, оп stice pravo svojine na nju и tre­
nutku zaldjucenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stice pravo svojine.
Ako sticalac prava svojine na pokretnu stvar ostavi tu stvar i dalje и drzavini prenosioca ро
nekom drugom osnovu, on stice pravo svojine na nju и trenutku zakljucenja pravnog posla
sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stice pravo svojine. Takode, pravo svojine na pokretnu
stvar koju drzi trece Нее prelazi na sticaoca u trenutku zasnivanja pravnog posla kojim mu је
IJrenosilac preneo pravo da zahteva povracaj stvari (clan 34. st. 3, 4. i 5. ZOSPO-a). U svim
navedenim slucajevima na osnovu samog ugovora stice S9 gradansko pravo.
2.Originarno sticanje
Originarno sticanje postoji ako pravni skdbenik svoje pravo пе izvo­
di iz prava prethodnika negQ iz cinjenica odredenih zakonom.1зs Tako, Iice
kome је, na osnovu ugovora о prodaji, predata pokretna stvar od strane
prodavca koji nije Ьiо vlasnik, ne moze postati vlasnik na osnovu tog ugo­
vora. Ali, ako је zakoniti i savesni. drzalac stvari, stice pravo svojine na tu
stvar odrzajem protekom tri godine (clan 28. stav 1. ZOSPO-a). U ovom
slucaju sticalac postaje vlasnik na osnovu cinjenica odredenih zakonom
(odrzaja i kvaliteta drzavine).
Na osnovu cinjenica predvidenih ZOSPO-om savesno lice stice pravo
svojine na pokretnu stvar od nevlasnika (Clan 31. ZOSPO-a), graditelj koji
gradi na tudem zemljistu moze na tom zemljistu steci pravo svojine (Clan 25.
ZOSPO-a), lice koje је uzelo u ddavinu pokretnu stvar koju је njen vlasnik
napustio, stice na njoj pravo svojine u skladu sa Clanom 32. ZOSPO-a itd.
3. Translativan prenos
Prethodnik moze na sticaoca preneti pravo и celini koje ima (npr. ugo­
vorom о prodaji preneo mu pravo svojine na odredenoj katastarskoj parce­
li, zajedno sa pripacima). U tom slucaju postoji translativan prenos subjek­
tivnih prava. Translativan prenos se oznacava i kao sukces�a. Sukcesija
se deli na singularnu i univerzalnu. U singularnoj sukcesiji prethodnik na
pravnog sledbenika prenosi jedno ili vise tacno odredenih (individualnih)
prava (i obaveza), ali tako da sledbenik ne stice sva prava (i obaveze) pret­
hodnika - prethodnik pokloni sticaocu jednu ovcu ili mu proda automoЬil.
Univerzalna sukcesija predstavlja prelazak svih prava i obaveza sa
prethodnika na sledbenika na osnovu jednog akta. Sledbenik postaje ima­
lac imovinskopravne celine (universitas iuris) u kojoj prava i obaveze nisu
individualno odredeni nego na opsti nacin. Univerzalni sukcesor је nasled­
nik koji nasleduje zaostavstinu ili njen idealni deo ali �о da ulazi. u sva v

prava i obaveze koja su ostaviocu pripada1a и trenutku nJegove smrti (clan


135 Potpunije: ВаЬiс 1., "Otkup stana - originarni i1i derivativni nacin sticanja svojine, ZЬornik sa nauc­
nog skupa Pravni odnosi u stambenoj oЫasti, Nis 1994, str. 164.
JE PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRU(;NIK ZA POLAGAN
118
rni su kc es or је legatar kome је
1. st. 1. i· 2. ZON-а). Supr ot no tom e, sin gu la
. 1.11. prava (xl\; аn 141. ZON-а).
zavestalac ostavio jedn u ili vi se stvar 1
4. Konstitutivan prenos . .
Ako pravni prethodod nik na pravnog sledb enika ne.prenos� SV<?Je pravo
u celini ne. go delimicno, dnno sno U uzem OЬiD?-stu, stn�ca sta]e konsti�t��an pre­
nos (npr , pravni pretho par ik ugovor?m u k?� dal�e uocn3e � konst�tu1s�. p�avo
sluzbenosti na zemljisnoj istocelem i koJa �s�aJe I � cesgov oJ .�voJ1n1). U
ovoj situaciji sledbenik је dn1 : eno i s1ngularn1 suk or ko31 samo de­
limicno ulazi u prava pretho v ka.
5. Subrogacij a
j d nskoJ.?ravnom
Subrogacija1з6 је promena subjekta ili ob ekta и gra �
;ene. Ako
odnosu tako da njegove osnovne pravne osobzne ostanu nezzmen
је u pravnom odnosu promenjen subjekt, nastaje personalna Oicna) su­
brogacija, а ako је izmenjen objekt, nastupa realna (stvarna) subrogacija.
Subrogacija rnoze Ъiti zakonska ili ugovorna.
5.1 . Licna (personalna) subrogacija . Personalna subrogacija
najcesce nastaje zakljucenjem ugovora о cesij i ili ugovora о preuzimanju
duga. Cesija је ugovor ranijeg poverioca (ustupioca, cedenta) sa trecim li­
cem (novim poveriocem) na osnovu koga se u oЬligaciji menja poverilac,
t�o .da novi poverilac stice prema duzniku (cezusu) pravo da zahteva ispu­
nJenJe obaveze sa istom sadrzinom kao i raniji poverilac (clan 436. ZOO-a).
. Preuzimanje duga је ugovor izmedu duznika i preuzimaoca (treceg
li�a) na osnovu koga preuzimalac postaje duznik oЬligaciji, а raniji duz­ u
n1k se oslob�da obaveze (cl�n 446. ZOO-a) . Ovaj ugovor proizvodi dejstvo
pre�a poyen?cu samo ako Је poverilac pristao na promenu duznika u 0Ыi­
ga:1J1., P.os�o time pov�rilac moze Ъiti doveden u nepovoljnij i polozaj (novi
du�n1k Је ins���entan 1 sl). Preuzimanjem duga izmedu preuzimaoca i po­
'Y1 enoca . postoJI ista obaveza kojaje dotle postojala izmedu ranijeg duznika
povenoca.
Personalna subrogacija nasta· 1· u s1U<:a)U IS U JellJa sa subrogacIJom. IspunJenJe sa
• • • • •• •

t .е k Jd 0bave u 1 UШ l�ce �ој ima neki pravni interes tome.


v •

� �
Tada na njega prelazi р о s�� а.Ј � u casu IspunJenJa poveriocevo
zakonskom subrogacijom и
; 5Ј? е
sporednim pravima (Clan зоо��о-�) u potraZivanje sa svim

·· �r�dVl'dа clan
Slucaj zakonske personalne sub�·og��IJe
ukoliko hipotekarni dug is lati li k n ... 28. Zakona о hipoteci. Naime-,
c ОЈе IJe duzшk, ono stupa na mesto hipotekarnog pove
rioca prema duZпiku i trecim liciП:a.
Ispunjenje sa ugovornom . suЬroga�iJom nastaje na osnovu ugovora
·.

koga zakljuce is unilac · ve l�c r �spun�.en3a


ili na osnovu ug�vora iz:!e�� �:uzni�� �1 1spun1oca zaklj
_ ili prilikom ispunjenja)
nja. U оЬа slucaja subzоЪ ucenog pre ispunje­
ispunjenja cc1an 299.
ro -�
ас )� ispunioca u ргаvа poverioca nastaje и casu
. 5.2 . Stvarna (realna) suЬ •.

kada prestaje jedan objekt pravnog rog aciJa . Realna subrogacija nastaje
pos1а а umesto njega se pojavljuje dru-
. Novo1аtin
136 ' ski: subrogatio - postavl"
an·e od
kon stranih re�i i izraza,
Leksi Prosveta, вiodad��:�t rugoga, stupanje u ne�ija prava Vujaklija М.,
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 119

gi, а on zadrzava iste Ьitne osoЬine. Tako, na zahtev zalogodavca, sud moze,
pod uslovima iz clana 983. stav 1. ZOO-a, dozvoliti da se zalozena stvar
proda odredenom licu za odredenu cenu. DoЬijena cena, ili dovoljan deo
cene, koji се sud odrediti dozvoljavajuci prodaju, stupa na mesto zalozene
stvari i polaze se и sud za obezbedenje naplate poveriocevih potrazivanja.
U ovom slucaju, na mesto zalozene pokretne stvari stupa novcani iznos, na
kome poverilac, takode, ima zalozno pravo. Takode, и slucaju propasti ili
delimicne propasti predrneta hipoteke, hipotekami poverilac, ро samom
zakonu, stice zalozno pravo na potrazivanju naknade iz osiguranja, odno­
sno na isplacenoj naknadi - clan 46. Zakona о hipoteci.
Realna subrogacija moze nastati prilikom eksproprijaciJe. Ako se ekspropri�e stambena
zgrada, stan kao poseban deo zgrade i1i poslovna prostorija, korisnik eksproprijacije је dиZan
da ranijem sopstveniku, nosiocu stanarskog prava i zakupcu, obezbedi drugi stan Ш poslovnu
prostoriju и svojinu, susvojinu, na koriscenje, odnosno и zakup, и roku koji ne moze Ьiti duzi
od sest meseci, racunajuci od dana iseljenja iz eksproprisane zgrade, stana i1i poslovne pro­
storije (clan 39. stav 3. Zakona о eksproprijaciji).

П. PRESTANAК GRADANSКIH PRAVA

Subjektivna gradanska prava su raznovrsna i prestaju na razlicite na­


cine i iz raznih uzroka. Nа jedan nacin prestaju stvarna prava а na drugi
nacin oЬligaciona i ostala prava. Stvarna prava prestaju, npr.: odricanjem
od prava svojine (derelikcijom), propascu stvari ili prenosenjem na drugo­
ga pravnim poslom (tada prestaje subjektivno pravo prethodnika а nastaje
pravo sticaoca).
Redovan nacin prestanka oЬligacije је izvrsenje dugovanih cinidbl od
strane duznika. Ali, ona moze prestati i preЬijanjem (kompenzacijom); ot­
pustanjem duga; prenovom (novacijom); sjedinjenjem (konfuzijom); ne­
mogucnoscu ispunjenja (kad ispunjenje obaveze postane nemoguce usled
okolnosti za koje duznik ne odgovara); protekom vremena, odnosno otka-
zom ugovora koji traje odredeno vreme. .
Na poseban nacin ureden zakonom prestaju licna i intelektualna prava
(autorsko pravo i pravo industrijske svojine).
s1VARNO PRAVO
O delj ak p rv i
UVOD " r ••

I. РОЈАМ I OBELEZJA S1VARNOG


PRAVA

pravo.
Objektivno i subjektivno stvarno
1.

Nauka stvarnog prava


ОЬ·ektivno stvarno pravo је skup pravnih. �
. kog prav�a (1
.
z
r�eшh u .z.ak? ш-
b k�

an
v •

n rmi gra
b
ma i dru m opstim aktima) koje regu1isu odnose

� �
1zme U }JU , povodom stvan - �Ъ ktivna
pnpadaJu. Stvarno,yravo и Q �е vnom
stvama rava sa ciljem da se odredi kome ta prava
smislu ј�deo porodice gradanskog prava na koji se prim
enjuju o pst.� nacela ov.e р о е �a­ Ь: �. �
opste pretpost�vke pod koJ11:1a pravn1 s� �е s_ cu,
va. Norme objektivnog prava odreduju
.

prenose ш gube subjektivno pravo na nekoj stvari.137 Pravna v]ast


imaoca (suЪJekta prava)
izvire iz objektivnog prava. . uJe .na neposred-
Subjektivno stvarno pravo Је �adansko pravo k?Je �vog 1maoca ovlasc
·

nu pravnu vlast na odredenim stvarima. Predmet s�b�ektivno& .stvarnog prava Ј� stvar p


v , •
. .

.ne o­
ac
sredno. U oЬligacionom pravu, kad se obaveza duzmka sastOJl и predaJl stv�, �. povenl
ovlascuje da od duZnika zahteva predaju stvari, stvar је posredan predme t 0Ы1gас1 1е, а dava­
nje stvari је neposredan predmet oЫigacije.
2. Nacela regulisanja stvarnog prava
2.1. Uopste. Stvarna prava se odlikuju i samosvojnim nacelima (dej­
stvuju pored opstih nacela gradanskog prava) koja ih izdvajaju od ostalih
gradanskih prava. То su: nacelo privatnopravne vlasti na stvari, nacelo ogra­
nicenosti. broja stvarnih prava, nacelo specijalnosti (odredenosti) stvamih
prava, nacelo publiciteta i nacelo pripadnosti stvarnih prava.
2.2. Nacelo privatnopravne vlasti na stvari. Nacelo privatno­
pravne vlasti na stvari izrazava se u trajnim i neposrednim ovlascenjima
t�tulara prava svojine na stvari. Ova ovlascenja deluju i prema trecim li­
c1ma.
.s1ma,Titulari prava svojine izjednaceni su u medusobnim pravnim odno­
na os�ovu subjekti�тnih stvarnih prava. Каdа је u ulozi gradansko­
p7avnog �Ub]e��' drza�a Је izjednacena s ostalim pravnim subjektima i na
llJ"? se �r�menJ�JU p��vila s�arnog prava.iзs Pravila stvamog prava se ne
pr�m�llJU�U na Sl�aClJ� U k?JIШa drzava vrsi nadredujucu javnu v}ast. Vlast
ko�u �maJ� pravn1 s'?ЪЈе�1 i;ep�sredno na stvari (ius ad rem) vrsi se bez
uticaJa volJe �rugog 1 pro1stic . e d1re
ktno iz zakona.1з9
Vla�t ko1a se vrsf па stv c:rije trajne prirode. Stvarnop
Р? pravilu stva!-a traJno st�nJe koJe . ravni odnos
nJem,: n�go se t�me po�duJ� (�а pr1m . seer,ne iscrpljuje (ne prestaje) vrse­
nevrsenJem, os1m kad Је drzavinu stvari stek pravo svojine ne moze prestati
lo drugo savesno lice). Su-
137 Gavella N., Josipovic Т , Gliha 1., веIаЈ· у 1· s ·
str. 3.
. · tipkovi.,c Z., Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998,
1 38 Isto, str. 15.
139
StOJanovi'с D., Stvarno pravo, Pravni fakultet
u . vac,
КraguJ'evcu, КraguJe 1998 , str. 4.
.
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 121

bjektivno stvarno pravo ne moze, nacelno, zastareti ili prestati protekom


vremena.
V1.ast па stvari је пeposredпa. Imaocu stvarnog prava stvar pripada
neposredno, а ne posredstvom drugog subjekta (na primer da od drugog
lica zahteva da mu stvar preda).140 Imalac stvarnog prava moze vrsenje
pravne vlasti poveriti drugom licu (na primer, stvar dati na poslugu, u za­
kup). U tim slucajevima poslugoprimac izvodi svoje ovlascenje iz subjek­
tivnog prava lica koje ima neposrednu pravnu vlast na stvari.
V1.ast па stvarije apso lutna. Subjektivna stvarna prava su apsolutnog
karaktera jer deluju prema svima (erga отпеs), odnosno protiv svih (con­
tra omnes). Sva treca lica su duzna postovati subjektivna stvarna prava.
Time ne nastaje obaveza trecih lica na odredeno ponasanje (necinjenje)
kako se to istice и pravnoj literaturi,141 nego samo duznost postovanja, pri­
znavanja postojanja stvarnog prava. Shodno tome, treca lica nisu ovlasce­
na da sprece ni ometu imaoca da vrsi svoje pravo na stvar. Ona su duzna
da prema subjektu, koji vrsi stvarno pravo ili pojedina ovlascenja iz tog
prava, budu pasivna.142 Obaveza treceg lica nastaje samo kada on povredi
subjektivno stvarno pravo. Apsolutno dejstvo stvarnog prava izraZava se,
prvenstveno, и mogucnosti titulara da istice pravo sledenja i pravo prven­
и
stva. Pravo prvenstva је odlika stvarnog prava da ima vecu snagu konkurenciji sa oЪliga­
cionim pravom i1i stvarnim pravom koje је kasnije nastalo, а pravo sledenja је ovla5cenje
titulara stvarnog prava da od Ьilo kog treceg lica kod koga se njegova stvar nade, traZi vraCaпje
te stvari. Tako, vlasnik koji је stan izdao и zakup i dalje ostaje·v}asnik stana te ga zakupac
ne moze punovazno prodati, а ako је to i ucinio, vlasnik stana је ovlascen da traZi njegovu
predaju od treceg lica. Kada na istoj nepokretnosti postoji vise hipoteka, redosled hipoteka
i namirenja odreduje se prema danu, easu i minutu nastajanja hipoteke (Clan 40. ZOH- а).
Pravo sledenja ovlascuje imaoca stvarnog prava da stvar zahteva od onog (treceg) lica kod
koga se stvar nalazi.
2.3. Nacelo ogranicenja stvarnih prava. Broj i vrste stvarnih
prava odreduje zakonodavac (pravilo numerus clausus) imperativnim pro­
pisima. Nacelo ogranicenja stvarnih prava pojedini pravni pisci oznacavaju
kao tipicnost stvarnih prava, s obzirom na to da је u oЬligacionom pra­
vu predvideno stvaranje atipicnih instituta voljom ugovornih strana.143 U
stvarnom pravu ne vazi nacelo autonomije volje. u oЬligacionom pravu to
је jedno od osnovnih nacela koji ovlascuje strane da, и granicama prinud­
nih propisa, javnog poretka i dobrih oblcaja, svoje odnose urede ро svojoj
volji (clan 10. ZOO).
2.4. Nacelo odredenosti sadrzine stvarnih prava. Stvarna pra­
va se konstltuisu na individualno odredenim stvarima,144 а izuzetno na pra­
vima (npr. na potraZivanjima - cl. 989-994. ZOO-a). Shodno tome, stvarno
pravo moze postojati najednoj, а ne na vise stvari. Ne postoji, naime, pravo
0
14 Gavella N., Josipovic Т., Gliha I., Belaj V. i Stipkovic Z" n. d., str. 17.
141
Stankovic о. i Orlic м., Stvarno pravo, Beograd, NIU Sluzbeni list SRJ, 1993, str. 1 i Vizner, В.,
Gradansko pravo u teoriji i praksi, Zagreb, 1962, str. 166.
142 Vidi: Rasovic, Komentar zakona о svojinsko - pravnim odnosima, prva knjiga, Pravni fakultet и
z.,
Podgorici, Podgorica, 2009, st.r. 2.
143 Rasovic, z., n. d., str. 3.
144 Кrneta S., Stvarno pravo, odrednica u ЕЈР, tom treci, str. 185.
PRIRUCNIK 'lA POLAGANJE
PRAVOSUD NOG ISPITA
122
1·na na stadu ovaca predmetima domacinstv a, ЬiЫioteci nego
роЈеd�· nom .���dm_,�tu
·
··
svo J1n e kао се i '

sva ko
ovci poj edina cn o, na �
pravo svojine na svakoj
i na svakoj knjizi iz ЬiЫ ioteke . Stoga Је mogu� razlic1ti rez1m
domacinst va
ЬiЫioteke (npr. neke stvan s� date u zalo­
pojedinih stvari iz domacinstva ili
gu, pojedine knjige iz ЫЬlioteke.
?ate su na poslugu, pet ovaca iz stada zadr-
Zao је poverilac ро pravu retencl)e). . v ,

arnih prava odr edu je zak on. St : ane n1su ovla��ene da svo-
Sadrzinu stv
, 1 mogu pr�nos1ti ugovoro�
jom volj om oЫikuju nove vrste stvarnih p�ava
Zakon, os1m �og�, ?dreduJe
samo ona stvarna prava koja zakon dozvol�ava:
i bltan sadrzaj stvarnih prava, njihovo sticanJe, pre
stanak I zast1tu. Tako
odredena sadrzina stvamih prava nije deljiva.
2.5. Nacelo puЬliciteta stvarnЊ prava. Nacelo puЬlic teta oba­ �
vezuje imaoce stvamih prava da prenos tih prava na drugog subJekta, od­
nosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvrse na odgovarajuc i, saznajan
nacin. Shodno tome, postaje vidljivo koja stvarna prava postoje n a odre-
. - denoj stvari. Mora Ьiti objavljeno da na odredenoj stvari postoji stvarno
pravo nekog suЪjekta da treca lica to pravo ne Ьi vredala. Ovo nacelo pro­
istice iza apsolutnog dejstva stvarnih prava prema svima.
Nacelo puЫiciteta ispoljava se prilikom prenosa prava svojine, stvara pretpostavku
па
svojine i stiti savesnog sticaoca. PuЬlicitet stvarnih prava pokretnim stvarima izvodi se
iz drZavine (faktiCke vlasti) koja је vidljiva i uoЬieajena za odredeno stvarno pravo. Sticanje
styarni� prava na pokretnoj stvari regulisana је "tako da је jedna od pretpostavki za to -
stjecanзe posjeda doticne pokretnine".145 Kod pokretnih stvari formalnost puЬliciteta se, ро
pravil�,,ispoljava u predaji stvari drugom subjektu u posed koja ukazuje na izmenu do tada
postoJeceg stv�rnopravnog odnosa (Clan 34. ZOSPO-a). Funkciju puЫiciteta za stvarna prava
na nepokretnim stvarima imaju javni registri ili druga odgovarajuca formalnost odredena
zakonom (clan 33. ZOSPO-a).
. U stv�oi:i pr�vu stiti se savesni sticalac ako је na osnovu puЬliciteta (drzanja stvari ili
? zemlJ1sm registar) opravdano s?1atrao da postoji pravo prenosioca, ono u stvari ne
а
postOJl. . Clan 31.. �0SPO-a, �о, predVIda
upisa
da savesni sticalac, ako su za to ispunjene i ostale
p�etpostavk�, �се prava svoJ1ne na pokretno j stvari od nevlasnika - d.rzaoca stvari u vreme
nJene pred3.Je sticaocu.
2.6. Nacelo pripadnosti stvarnili prava. Stvarno pravo pripada
.
nekom subJektu (pravnom ili fizickom licu). Ono је veza
� " m�
r�va sto ? mogueava da
no za imaoca tog
stvarno pravo istice prema trecem licu koja
rze tu stvar il1 prema njoj isticu neko pravo.

П . PODELA S1VARNIH PRAVA


. .
. ;t,
Broj i vrste stvarnopravnih оdnosa
оdredenJe zakon1ma \.
.Jan 6. stav 1.
ZOSPO-aje kao oЪl'ke tv rnog
� :
sluzbenosti, З) pra o tv rnog tereta, : .
prava p�edvideo : 1) pravo svoji ne, 2 ) pravo
1 4) pravo zaloge. Pravo gradenja,
kao ograniceno stvarno pravo na
о planiranju i izgradnJ'i i46 Iakо Је
tudem zemlJ'istu, regu1 isano Је
аkonom · · z
· . d " .
rzavi .
na fakt1cka vlast na stvari vecina '

�: ���е�а N., Josipovic Т., Gliha I., Belaj V. i Stip


kovic z·� n d'' �tr. 24.
1 · · 96-98. ZPI-a. Istina, taj zakon
.
reg�lise o�redb��a koje propisuju davanje izricitoе0 govon ° �as1cnom pravu gradenja, ali ga, u stvari,

neizgradenog gradevшskog zeml


rad1 gradnJe traJ шh objekata jista u javnoj svojini u zakup,
.
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 123
pravnih pisaca i zakoni koji regulisu stvarna prava drzavinu uvrstavaju u
stvarno pravo zbog njene funkcije da vraca stvar titularu stvarnog prava . 147
U ugovoru о zakupu, posluzi i zakonskom ргй''U prece kupovine znacajniji
su oЪligacionopravni elementi od stvarnopra\'nih elemenata, а ogranice­
na vlast na stvari traje odredeno vreme. Sup1·, . tno tome, u pravu gradenja
znacajniji su stva1-nopravni elementi. Realizac jom tog prava, imalac prava
gradenja stice pravo svojine na izgradenoj gгaJevini.
Pravo svojine predstavlja najvisu pravnн vlast na stvari. Та vlast obu­
hvata najvisi stepen drzanja, koriscenja i raspolaganja stvari, u granicama
zakona. Zakon moze nametnuti vlasniku stva 1·i odredena ogranicenja.
Pravo sluzbenosti је stvarno pravo na tt1 Joj stvari koje ovlascuje titu­
lara da na odredeni nacin koristi tudu stvar ili ga ovlascuje da od vlasnika
zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako ћi mogao.
Realni (stvarni) teret takode је stvarno pravo na tudoj stvari. Titular
ovog prava ovlascenje da od Ьilo kog vlasnika opterecene nepokretnosti za­
hteva odredene prestacije (npr. isporuku od гedene kolicine poljoprivred­
nih proizvoda, svake godine isplatu iznosa лоvса - jednokratno ili u rata­
ma, vrsenje neke radnje itd). Pravo stvarno�, tereta razlikuje se od stvarne
sluzbenosti koja predstavlja odnos svakodobnih vlasnika dveju пepokret­
nosti (posluznog i povlasnog dobra) и kon1e је vlasnik posluznog dobra
duzan trpeti odredene radnje vlasnika povlasnog dobra. Suprotno tome,
pravo realnog tereta moze imati i lice koje нiје imalac nepokretпosti. Ono
od obaveznog lica moze Ьiti ovlasceno da zahteva aktivno ponasanje.148 U
nasem pravu jedno lice moze steci stvarni teret na osnovu ugovora, npr.
ugovora о dozivotnom izdciavanju ili ugovora о prodaji (ako prodavac za
sebe zadrzi pravo da od kupca zahteva da mu svake godine isporuci odre­
denu kolicinu psenice ili drva isecenih u prodatoj sumi itd.).
Stvari koje se daju, novac ili druga dugovana radnja mora poticati od
opterecenog dobra. Pravilo је da prestacije, koje mora izvrsiti vlasnik opte­
recene nepok:;:etnosti, sluze za potrebe iskoriseavanja povlasnog dobra (ako
ono postoji) ili licne potrebe titulara stvaiЋog tereta, ako је to odredeno
pravnim poslom ili drugim aktom kojim је konstituisan stvarni teret.
Pravo zaloge је stvarno pravo na tudoj stvari koje ovlascuje zaloznog
poverioca da zalozenu (pokretnu ili nepokretnu) stvar ili pravo izlozi proda­
ji, ako mu duznik ne ispl.ati dug о dospelosti, а zatim iz ostvarene vrednosti
naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca.
Pravo gradenja, u klasicnom smislu, је pravo nekog lica da na povr­
sini tudeg zemljista ili ispod njegove povrsine ima u svojini zgradu, sto је
svakodobni vlasnik zemljista duzan da trpi. Pravo gradenja razdvaja svo­
jinu na zgradi od prava svojine na zemljistu. Zgrada u pravom smislu nije
deo zemljista. Опа izgradnjom postaje pripadak - deo prava gradenja koje

147 Кrneta s., n. d., str. 186 i Stojanovic, D., n. d., str. 6; Kovacevic к. R., LazicM., Stvarno pravo, Pu ta,
. ?
Ni! 2009, str. 29 - 54; Юaric Р., Vedris М., Gradansko pravo, Drug1. d10

Stvamo pravo, Narodne novi.ne,


Zagreb 2009, str. 194 - :0:24; Stankovic о. i Or1ic М., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 2001, str. 33 - 48 1td.
148 Rakic, V., Realni tereti, odrednica u EIP-u, tom drugi, str. 1271.
- -- --- -
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
124
·.
g 1 av na StvarSa ·pr es ta nk om prava gradenja zgrada postaje
se smatra k ао
ri
e је izgradena.•49
р р Pravo adenja је nerazdvojno od zemljiSta. Lice koJe ste�e pravo s�o-
ad ak ze m ljist a na ko m •

om r;r�denJa, bez.?Ъzira
" 0 tere?e'nog ze ml jista stice ga op ter ec en og prav
�о � e. Pravo gradenJa 1 p:avo SV?Jlne na
�� di samo Se ZaJ·e..:1ui�0i mogu po'Ј1aviti и pravnom prometu. B1tna od· l1ka pra-
а li је zgr ad a izg rad en a � јо � .nij
zgra
da је otu div o i na sle div o. Pr av o gradе�Ја· · е stvam1 teret. kOJl"
Ј.
va gra de nja је
teva �lac��Je n�:de koJa se,
ovla8c uje vla sni ka zem ljista da za taj ter et. z�
ро pravilu, odr eduje mesecno. Pravo grade�Ja mo.ze.b1ti og:�n1�eno r?ko�
�1:a�enJ �. Og��1�enJe pro1zvod1
ili uslovom prilikom konstituisanja prava lJ1s
dejstvo prema trecim licima upisom и zem n1 �eg1star· . v
, • •


Stupanjem na snagu ZPI iz 2009 pravo traп1og konscenJa ��.?ra�e!1og
gradevinskog zemljista pretvoreno је u pravo sy,0J1nene1z n� tom zemlJistu 11сп:nа
(clan io1. ZPI-a). Pravo grad:enja moze se stec1 na gradenom gradevin­
skom zemljistu u javnoj svojini ili privatnoj svojini.
III. РОЈАМ I PODELA S1VARI
1. Pojam stvari. Opravdanje podele stvari
Stvarје materijalni deo prirode и ljudskoj vlasti па kome postoji su­
bjektivno stvarno pravo. Materijalni deo prirode mora ispunjavati fizicke
i pravne pretpostavke. Fizicka pretpostavka zahteva da deo prirode moze
Ьiti и vlasti coveka. Stoga Sunce, zvezde, Mesec, slobodni vazduh u atmos­
feri� elektricitet и prirodi, okeani itd. nisu stvari. Pravna pretpostavka ima
u vidu da se na tom delu materijalne prirode, pod vlascu coveka, moze
steci �tvarno pravo ili neko drugo subjektivno gradansko pravo. N ajcesceје
stvar istovremeno i roba, ali to ne mora Ъiti uvek slucaj (tako se kao objekat
pr�vn�� posla mo�e pojaviti dijamant nad:en u zemlji, zemljisna parcela u
koJu nl)e ulozen nikakav rad).
. C�vek, а ni les n�su s�ai:i .is• Neodvojeni delovi zivog coveka nisu stvari
i n� DЈП�� se ne �oze stic�ti stvarno pravo.1s2 Stvar u gradanskopravnom·
s�1slu ШЈе stv�r cvrsto spoJena sa telom coveka (ugradeni zuЬi, implantan­
ti it� .), za r�1ku od pomagala i naocara koji se skidaju . Proteze koje nisu
spoJe�e sa cove�om samostalne su stvari i u prometu su. Ljudski organ, ili
deloV1 organ� lJudskog porekla, uzeti od zivog ili umrlog lica i ugradeni u
tel.o drugog lica C,tra�splantacija) nisu stvari sa gledista stvamo2" rava153
Nюmе, postupak don1ranJa ђ1udskih 0rgana Је Ьesplatan. ZabranJena
• . lJ9uaski
· Је trgovina Р m or- · ·

149 Vidi: Simonetti Р., Prava na graс.1evins


' • kom zem
"
lJ1stu, Pravni fakultet Sveu�ili§ta u Rijeci, Rijeka
2008, str. 16-23.
150
151
Vidi: Gavella N. JosipovicT Gl'h о"
Vid. Markovic L:, Grac.1ansko" ra o � а s:
1 в 1аЈ. У_ 1 Stipkovic z" n. d" str.
.
·Stvar�o pravo, Narodna696:.
.

� �
7
. 09.

152 Zakon о uslovima za uziman·е i


·J
str. 166. i 167. Vidi suprotno misljen e Ko�aFе:'1с . ,
d
. ' Lazic М" Stvarno
samoupra
pravo, Punta,
va, Beograd 1927,
NiS 2009, str.11.
a
"Sluzbeni glasnik SRS broj 22/8i"'Sluzben'1 g1аsш

"Sluzbeni list SRJ, br. 24/94 i 2s/9{, i zfk: uzi� Jan�uli
v n

e
з
e ?va .
lJu �kog
p�esac.11van
tela
ju
"Sluzbeni
delova
1ist
ljudskog
SFRJ,
tela u
broj 63/90,
svrhu lecenja .
153 v·d . k RS bГОЈ 17/92.
1 С1. 1. 1 3. Zakona о transplantaciji organa
- ZТО "Slu1.хьещ. g1asшk . RS, broJ. 72/0 .

9
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 125

ganima, а za uzete ljudske ograne nije dozvoljeno placanje Ьilo kakve naknade Ш pribavljanje
Ьilo kakve druge koristi154 Ljudska tkiva i celije uzeti od zivog ili umrlog lica i ugradeni и telo
drugog Нса, nisu stvari sa gledista gradanskog prava1ss. Celije su pojedinacne ljudske celije i1i
skпpovi ljudskih celija koje nisu povezane vezivnim tkivom, а tkivo је sastavni deo ljudskog
tela koje cine celije. Postupak doniranja ljudskih tkiva i celija је dobrovoljan i besplatan. Za
uzeta ljudska tkiva i celije nije dozvoljeno placanje Ьilo kakve naknade i1i priЬavljanje Ьilo
kakve druge koristi, а zabranjenaje trgovina ljudskim tkivima i celijama (vidi cl. 18, 19. i 20.
ZГCr-a). Ljudska krv (cela krv, plazma ili celijski elementi), takode nije stvar sa gledista gra­
danskog prava. Ona ne moze Ьiti predmet pravnih poslova.
Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obelezja.
Юasifikacija stvari је vazna jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati
identicna prava. Ako pripadaju istoj skupini, stvari se na isti nacin sticu i
prenose pravnim poslovima, а istovrsna је i sadrzina ovla8cenja njegovog
titulara. U nasem pravu zakoni ne klasifikuju stvari na pojedine skupine
kao sto su to ucinili SGZ-a i AOGZ-a, 156 ali se oslanjaju na vec ucinjene
podele u teoriji. Tako, clan 27. ZOSPO-a govori о plodovima koje neka stvar
daje, а clan 28. ZOSPO-a odreduje razlicite rokove odrzaja za pokretne i
nepokretne stvari itd.
2. Stvari u prometu (res in commercio)
i van prometa (res extra commercium)
Stvari и prometu su one koje mogu Ьiti objekat gradanskopravnog ·
odnosa (tako se npr. pravo svojine na stvari, koje pripadajujednom imaocu,
moze prodajom preneti na drugoga; ili se stvar moze dati na poslugu, u
zakup, moze se na njoj konstituisati pravo slиZbenosti). Roba је stvar koja
је uvek u prometu.
Stvari vanprometa, nacelno, ne mogu Ьiti objekti subjektivnog stvarnog
prava. То su prvenstveno dobra и opstoj upotrebl Gavni putevi, javne pruge,
most i tunel najavnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi,javni parkovi, granicni
prelazi i dr). Svako ima pravo da dobra u opstoj upotreЬi koristi na nacin koji
је radi ostvarenja te namene propisan zakonom, odnosno odlukom organa
ili pravnog lica kome su ta dobra data na upravljanje. Izuzetno, na ovim
dobrima moze se steci pravo predvideno posebnim zakonom (koncesija,
zakup i sl. ) - clan 10. st. 2 5. Zakona о javnoj svojini.
Dobra u opstoj upotreЬi su и javnoj svojini i �tite se . institut�ma
-

.
Javnog prava (u upravnom postupku i upravnom sporu). Na tim stvarima
ne moze postojati pravo privatne svojine i one ne mogu uopste blti и
prometu .
Van prometa su i stvari koje Ьi, i u odsustvu izricitog propisa о tome,
stavlj�njem u promet vredale moral. Prem� �dredbama с13:1;� 1�. stav 2. Zakona о
s.ah:anJ1vanju i groЫjima, grobno mesto (parcela) koJe Ј� .dato na koпscenJe ne �oze se st�v­
V

ljati u pravni promet. Nadgrobni spomenik, osim toga, �1Је stvar u prometu ako Је postavlJe�
na grob u kome је les sahranjen.157 Takode su, zbog svoJe namene, van prometa npr. narodn1

154 Vid. cl. 41 18 i 19. ZТО а.


1556 Vidi clan 3. Zakon·a о transplantaciji сеЩа i tkiva zтtr-a "SluZЬeni glasnik RS" broj 72/09.
-

15 Vid. par. 183-197. SGZ-a i par. 291-308. AOGZ-a.


157 Stankovic О. i Orlic М" Stvarno pravo, Nomos, Beograd 1996, str. 14.

- -- --- -
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
126
. . oj svojini. Ako se njihova na-
kа kао posebne .stvari и javn
muzej, gradska i narodna Ь1Ы10tе , iss

mena prome?1. Сaktom ?�


.
I i u prometu
dl ezn og organa) te stvan mogu b"t . . • •

� stvar1 koJe Ь1 mogle Ъ1ti


v
m?gu b1ti ogr nz·с пе � prometu. То prometu, ali se iz raznih
su

Stu �rz
obJekat I�OVInskopravni 0 nosa kao i
. J
stvari u
razloga DJihov prome� ogff?VI
• ...,

ava. Takoivatreno oruzje mogu nos


lica sa iti admini­
strativnom �ozyolom, ?dre �ni . I�se
оgu pr Ъavit i samo na Iekar ski rece pt. PI·om et dro­

gom, naoru�nJe1,11,,voJno� 1 P.0liciJsk�n:i��remom


dozvoljav a se poje dini m prav nin:i subje k­
tima, а regu!1sanje 1.mperativnl.1.11 proplS\m �Tako
fizi с
cka Н а ne mogu, na osn<;>vu pravno g po­
e om oruzj u ciji је promet zabranjen na vatrenom
sla, gunov�no �teCi. Pravo sv0J 1nena
oruzJu pr1gus1vanJe zvukа, tеl kорili� nisanima sa
svetlosnim snopom, _poluautomatsko,
za es
· 159 ZabtanJena Је prodаЈа
. · 1еkova a z

k�j��ij���t����J����:V"ij.:'nj:':, �. met i koji. ne is�u�java�u �':°jstva �dena ��;


z'e:Oosim lovaCkog.
. ·

.
·
·

60 U prop1sane uslov e.
nom.1 Takode, promet otrova mogu vrsiti pravna l1ca koJa 1spunJaVaJ
3. Pokretne stvari °(res mobiles)
i nepokretne stvari (res immoblles) V• • V• •

Podela stvari na pokretne" i nepokr�tne,. iako davno . U�lnJena, Cllll se


da Ьitno ne guЬi na znacaju. Ova klasifikaciJa preuzeta Је lZ germanskog
prava.162 . .
Pokretne stuari su one ciji se polozaj -u prostoru moze promen1ti, а da
se time ne povredi njihova Ьitna osoblna. . .

Nepokretne stuari su опе ciji se polozaj u prostoru ne moze promen1ti


а da se na taj nacin ne povredi njihova Ьitna osoblna.
Na slican nacin razliku izmedu pokretцih i nepokretnih stvari pravi cla�
185. SGZ-a: "Stvari one, koje se ne mogu s jednoga mesta na drugo krenuti, ·
ili premestiti, а da se u svojim sastavnim cestima i izgledu ne naruse, jesu
nepokretne. Које se pak u celosti svojoj mogu premestiti, one su pokretne."
U nepokretne stv�ri se, prvenstveno, uvrstava zemljiste. Za gradansko­
pravne odnose relevantne su zemljisne cestice - parcele, koj е su osnovne
jedinice u katastru. Svaka katastarska parcela moze blti samostalna stvar
u prometu i, ро pravilu , upisana је u zemljisni registar. Nepokretnoscu
se sma�1-a i s�e sto је sa zemlj istem trajno vezano: zgrade, stanovi ka?
posebn1.�eloVI zgrade, bunari, bazeni itd. Isto svojstvo imaju i gromobran1,
instalacIJe za ce�tralno ili � azno grejanje, erkondisni, grejalice, ten��,
!
roletne na prozor1ma, elektr1cne, .
vodovodne, telefonske drug instalac1Je
ugradene np:. u zgr�du (objekat), odnosno stan, bun i baz e sa ciljem
da �udu s� nJ om traJno vez�ne. �з Prema rimskom ar, en,
.
cedz t �ve sto Је na navede
: pravilu superjicies solo
. ...,
n1 nac1n vezano za zemlju ' deli pravnu sudblnu
zemlJISta. 164
iss . ovt\;i.. D " Stvarno pravo, Beograd
915 V1d
St.oJan ·
, Prosveta, 1968, str. 11.
. clan
5. Zakona oruzju i municiji
о
i6o
�id. clan 31. Zakona о lekovima i medicinskim sredstvima
161
V1d. clan 17. Zakona о proizvodnji i prometu otrovni .
162 р
� з aund' R., Јuns. prudenc . . h matenJ"a.
6
1Ja, tom III, str. 70 i 71.
164
Clan 805. OIZ-a, para graf 189. SGZ-a.
О nacelu superficies solo cedit vid
Beograd, 1894, str. 307 i 3о8; ArandelovicSalk �
ski К., 1.n�tu�1Je
. " s istorijom Rimskog privatnog prava,
.
re davan
f fз. ' Ja 1z
str. 201; Romac А. Rje
D " Rims kog prava, Geca Kon, Beograd, 1938,
cnik rimsko rava zagreb, Informator,
prava, Nolit, Beog;ad 1955, str. 12, 1975, str. 549. i Gams А. , Osnovi stvarnog
PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 S'IVARNO PRAVO 127

Objekat је nepokretnost ako је izgraden u skladu sa zakonom, а


namenjen је za trajnu upotrebu. Objekat nije nepokretnost, iako је cvrsto
vezan za zemlju i graden kao trajni objekat, ako је izgraden suprotno
zakonu ili је izgraden kao privremeni objekt.16s
Sve sto је sa zemljom trajno organski vezano takode је nepokretnost.
То је izreceno u paragrafu 187. SGZ-a: "Trava, drva, plodovi i sve sto zemlja
izdaje, је nepokretno dobro, dokle se god od zemlje ne odvoji. I same ribe u
vodi, i divljac u sumi postaju tek onda pokretnim dobrom, kad se riba ulovi
i gi"Yljac_uhvati ili uЬije."
.-
·
Smatraju se nepokretnostima i pokretne stvari u funkciji neke druge
nepokretnosti - nepokretnosti ро nameni. Nepokretnost ро nameni је
ona pokretna stvar koja ispunjava sledece pretpostavke: 1) da је u funkciji
nepokretnosti, 2) da је tu funkciju odredio vlasnik nepokretnosti i 3) da је
vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik pokretne stvari koji јој је odredio
takvu funkciju.166 Pokretna stvar, koja se smatra nepokretnoscu ро nameni, u stvari је pri­
padak nepokretnosti: "Опа hrana, drvo, pica, stoka, les i tezaCki alat, i svi zanatski Ш fabriCki i
rukodelni alati, koji su za oblcnu upotrebu stvari domovodstva potrebni, smatraju se kao njihov
pridodatak, sledstveno kao nepokretna stvar" (clan 188. SGZ-a).
Podela stvari na pokretne i nepokretne vazna је zbog razlicitog
pravnog rezima koji se primenjuje na ove stvari. Tako је nacin sticapja
prava svojine na nepokretnim stvarima njihov upis u zemljisni regis�ar.
Pravni posao na osnovu koje se vrsi upis mora sadrzati clausulu intabu­
landi izjava volje zemljisnoknjiznog prethodnika da pristaje na uknjj;Z­
-

bu stvarnog prava na nepokretnosti u korist sticaoca. Pravo svojine "i1a


pokretnu stvar stice se predajom sticaocu (realnom ili simbolicnom,
predajom). Izuzetno, predaja pokretnih stvari se fingira kada sam ugovor
, prenosi pravo svojine. U govor kojim se na drugo lice prenosi pravo svojine
na nepokretnoj stvari, ili se na njoj konstituise zalozno pravo, mora Ьiti
pisan i notarski obraden, dok је ugovor о prenosenju prava svojine na
pokretnoj stvari ili njenom opterecenju, ро pravilu, usmen.
4. lndividualno odred:ene stvari i stvari odred:ene ро rodu
Ро rodu su odredene опе pokretne stvari koje se u pravnom prometu
odreduju ро nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru, ·duznom metru,
novcanim apoenima itd.). Stvari ро rodu se odreduju vaganjem, brojanjem
ili merenjem (res quaepondere, numero, mensura consistнnt). Џ ove stvari
svrstava se novac, serijski proizvedene masine, namestaj, zitariCe, brasno,
secer, alkoholni i·bezalkoholni napici itd. Pravilo је da stvar odr�dena ро
rodu ne propada (genera поп pereunt).
Individualno odredena stvar је stvar odredena pojedinacno (konkret­
no) Ьilo zato sto је jedina takve vrste, neponovljiva, ili su јој takvo svojstvo
dale strane u zakljucenom pravnom poslu (npr. slika poznatog slikara, pi­
saci sto izraden prema odredenom projektu, odredena zemljisna cestica,
stan, kuca).
165 Vid.
Clan 88. stav 3. Zakona о planiranju i izgradnji.
о.
166 Stankovic i Orlic М., n. d., str. 25 ·
ISPI�
NOG--
PRAVOSUD�
:.:.: :.:;::
PRIRUC NIK --�:
:..::.: ZA
:.:.:.: -- --
POLAGANJE ��
TA
12 8 ________________

ar i izd vo ji iz : od a, о!1а se indi�duali­


Kada se od red en a ko lic ina stv pr . iz g? � Ile .�buka I�abra�
J.
zuje i tako poustakojelicind ividualno o�r�1desana �n vo JIO m an til rad1
sam odred en inu , u pr odav n1c m isp ro ba o i izd
v • •
kupovine) . ari ро rodu 1. na ind . 1vid. . ualno odredene .znaca]na Је, naro:
Pod ela stv . Pr d? 1 t g ?vor a о posluz1, zalogu, zakupu i
cito , u oЬl iga cio nom pra vu � � �1vid ual no od red ena . Ak o pro pad ne
o� avi mo ze Ьit i sam o stv ar koJa Је ind et obaveze
individualno odrро edena stvar obaveznea pre staje, ali kada su prestodmduz nik ima
stvari odredene rod u, obaveza prestajzaekoj cak i kad sve
od takvih stvari propadsluc ne usled okolnosti ispo e on ne odgovara (cl. 354.
i 355.. ZOO-a). U tomodredene aju duznik je duzan duznruc iti druge stvari istog
roda Ako su stvari samo ро rodu, ik је duzan dati stvari
srednje kakvoce (clan 311. ZOOene -a) . svojine.
Samo individualno odred dikac stvari mogu Ьiti predmet pravoda drzao ca
Shodno tome, vlasnik moze reivin (clan ionom tuzbom zahtevati
vracanje individualno odredene stvari 37. ZOSPO-a).
5. Zamenljive i nezamenljive stvari
Zamenl:jive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obave­
ze, moze predati druga stvar istih karakteristika. Nezamenljiva stvar. Ali, ne
�о�е Ьiti zamenjena drugom. Stvari odredene ро rodu su zamenljive
.
ind1�du�n? ?dredena stvar moze Ьiti zamenljiva i nezamenljiva. Tako је
kam1on ind��dualno ��redena I stvar (ima registarske taЫice, broj sas�e i
motora), al� Је zamenlJ V, te se poveriocu moze prodati drugi kamion iste
marke, nosivosti i godine proizvodnje.
Podela s:tvari na zamenljive i nezamenljive znacajna је za oЫigaciono
p�avo. �ako Је predmet ugovora о zajmu predaja odredene kolicine novca
il1 �;ug� za�e�ljivih stvari (clan 557. ZOO-a) . Duznik moze preblti po­
�azivanJe koJ� .1ma .prema poveriocu sa onim sto ovaj potrazuje od njega,
; � �). potrazivanJa glase na novac ili druge zamenljive stvari (clan 336.
ZO .
6. Potrosne i nepotrosne stvari
v ·v -
Potrosne stvari su one koje se Је · d !10?1 .
upotrebom potrose (un1stava
ju) ili se njihova sufhtanca ъ·i�o s1?anJ.1 .1.1I su namenjene otudenju. Potros­
ne stvari su ni·r�· p e �a�ben�proizvodi!. gorivo za pogon motornih vozila,
industrijsko J J ugalJ� еktncna energIJ.a, novac.
v '
Nероtrosne stvan mogu se upotreЫJavat'1 vise v
. puta 1ћ neograniceno, а
• •

da im se time Ъitno ne n�vsi· upstanca (npr. zemljiste, kuca, automoЬil).


Ova podela је relati � ;rema opravdanom misljenju "knjiga u knji­
zari је potrosna stvar za �r dav�a, а nbpotrosna za kupca. Јedna р о sebl
nepotrosna stvardkada s nal�1 na ro nom l�geru preduzeca, sa name-
nom da bude otu enap је pot
Podela stvari na otr��...,��ro1.s. nepo na stvar...,sa &led1sta prava" .
167

tros.�e Је znacajna za zasnivanje odre-


denih pravnih poslova U . п 0 pos1uzi 1 zakupu imaju za predmet nepo-
167
St .
OJanovic
,
. D., n. d., str. 15 i Gams А. n d. st 6
, · , r. 1 .
PROF. Щt !LIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 129

trosne stvari, а pravilo је da se plodouzivanje, takode, moze zasnovati na


nepotrosnim stvarima.
7. Deljive i nede)jive stvari
Deljive stvari su one koje se mogu deliti na vise istovrsnih delova, pri
cemu njihova supstanca ostaje ista, а manji delovi imaju srazmerno manju
vrednost и odnosu na celinu (npr. vagon psenice, kontejner secera, odre­
.dena kolicina novca).
Nedeljive stvari su one kod kojih Ьi se deobom unistila njihova sup­
stanca ili Ьi se nesrazmerno umanjila vrednost delova dobljenih deobom
(npr. ziva zivotinja, dijamant, umetnicka slika).
Moguca је fizicka, geometrijska i civilna deoba stvari. Fizicka deoba је
mehanicka ·podela stvari na sitn�e delove. Та deoba n�e istovrsna sa deo­
bom и fizici, odnosno hemiji. Ona se primenjuje kod pokretnih stvari. Kod
nepokretnih stvari delovi se ne mogu odvojiti fizicki nego samo markirati
linijama. Geometrijskom deobom deli se zemljiste linijama na vise parcela.
Zgrade se, и nasem pravu, mogu podeliti horizontalno i vertikalno. Civilna
deoba је deoba ро vrednosti, ako fizicka deoba nije moguca. Tako, ako se
ne moze podeliti dijamant, ziva zivotinja, stan ili namestaj, te stvari се se
izloziti prodaji, а zatim се se podeliti iznos novca ostvaren prodajom.
Podela stvari na deljive i nedeljive narocito је u stvarnom pravu zna­
cajna za suvlasnistvo i zajednicku svojinu.
8. Proste Gednostavne) stvari i slozene (sastavljene) stvari
Prosta stvar је prirodna jedinstvena (organska) celina (npr. ziva zi­
votinja, Ьiljka, dijamant). Prosta stvar moze Ьiti rezultat ljudskog rada i
sacinjena od razlicitih sirovina koje su и procesu proizvodnje izgublle svoju
individџalnost (stof, tabak papira). Stoga је irelevantno ko је Ьiо vlasnik
vune ili stabala pre nego sto је od tih sirovina nastala prosta stvar.
Slozena stvarје nastala spajanjem raznorodnih prostih stvari и jednu
�ovu celinu, nezavisno od okolnosti da li svaka od njih moze Ьiti samostal­
na stvar ili ne. Proste stvari cine sastavni deo nove, slozene stvari koja ne
moze postojati bez njih (npr. kompjuter, automobll, zgrada, televizor).
U prostoj stvari pojedini delovi te stvari gube svoju samostalnost. Slo­
zena stvar, med:utim, moze Ьiti sastavljena od prostih stvari: koje postaju и
slozenoj stvari nesamostalne ili zadrzavaju samostalnost. Ugrad:ena opeka
i kamen и zgradi gube svoju samostalnost iako su zadrzale svoja svojstva.
Izdvajanje tih stvari iz zgrade unistilo Ьi zgradu.
U slozenoj stvari proste stvari mogu zadrzati svoju samostal�ost (npr.
satelitska antena na zgradi), tako da njihovo odvajanje nema za P?sledicu
unistenje slozene stvari. Zakljuceni pravni posao koji za predmet ima slo­
zenu stvar, prostire se na sve njegove sastavne delove, izuzev kadje ugovo­
reno drugacije.
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
130

9· р . праdak . OkretnaЈбВ sn:a r kOJ·U Је Тl)е� · ·

ed na , sa m os ta lna z J! , n; e znatno vredn1-


Pripadak је spor a ili om og uc av a ko .vce
rzs
sopstvenik nam�nio da ? la� sa � .
):
је, glavne stvarz (res pr � P_imat1 s mo fi�1cki sa�<?st�na �tvar, а ne i ona
zn z alz s .v •

Svojstvo pripatka moze �


i nalaz1 se � fiz1ckoJ
ve.z1 sa celo� s�a­
ko ja је izgub lla svo ju sam ost aln ost
sas tav n1 deo, do k Је rezervn1 tocak
ri. Tak o su toc kov i aut om ob lla nje gov
robran stakla, а alat pri-
pripadak automoblla; sastavni deo su i brisaci vet
padak automoblla.169 �ћ nepokret-
• •

Pripadak moze nastati odvajanjem od slozene (pokretne


ne) stvari bez ostecenja. stvari је pripadak, а
Samo ona sporedna stvar koja trajno sluzi glavanoj pripadak televizo­
ne ako samo privremeno sluzi glavnoj stvari. Stog јеnije alirao zakupoda­
ra, koji је u svojini zakupca, satelitska antena koju inst e.
vac (vlasnik stana) posto zakupni odnos traje odredeno vrem nepo­
Pripadak namenjen iskoriscavanju nepokretnosti postaje i sam
kretna stvar ро nameni (npr. poljoprivredni alat, stoka i masine namenje­
ne obrad.i zemljista, hrana za stoku, seme).
Pripadak nastaje voljom vlasnika glavne stvari, а takode, njegovom
voljom to svojstvo gubl i postaje samostalna stvar. Ali, svojstvo pripatka
�е moze ni ро volji vlasnika doЬiti Ъilo koja stvar, nego samo ona za koju
Је u �ravno� prometu uoЬieajeno da predstavlja pripadak. Tako, ako Ьi
vlasnik kuce i automoЬila proglasio daje automoЬil pripadak kuce, iako se
to u pravnom prometu ne smatra pripatkom.
. Podela �tvari na glavne stvari i pripatke је znacajna zbog toga sto
pnpad� d�li. J?ravnu sudЬinu glavne stvari. Stoga prenosenje, zalaganje,
nasledi':'anJe Il1 drugo raspolaganje i zaplena glavne stvari obuhvata i pri­
padak, izuzev kada su strane izricito odredile da pripadak nije predmet
pravnog posla.110
10. Plodovi (fructus)
Plodo_,�f su prihodi koje nastaju od neke stvari prirodno ili posred­
stvo� n��lJE!9 r��a, kao i sve drugo sto proistice iz пјепе патепе . Oni
v

se nU]cesce ;avb�Ju periodicno, ncimenjeni su za odvajanje i пе iscrpljuju


�lf1 pravo 1Z �
P5tanc:r; k?Je p�o� .
laze. Plodovi pripadaju onome kome pripada stvar
·

oga pro1s�cu, ako zakonom ili pravnim poslom nije drugacije


u
168 sudskОЈ. praks1' .i nepokretnoj stvan· dаЈе .
· se SVOJstvo .
pпpatka glavne stvari: "Pomocna zgrada u
seoskom domacinstvuje pripadak stamb z
sk?g objekta, koji predstavlja pripadak g�::nfs �
.
e,
ап, ��
.kao glav:ie
moze
styari, ра se ucesniku u sticanju gradevin­
pпznati posebno pravo svojine na takvom
Aktuelna sudska praksa iz gradansko-mateП��О
obJektu, ukoliko nema i pravo svojine na gl
Ј stvaп odluka YSS-a, Rev. 1207/85, objavljena u knjizi

Ј nog prava, pr1red10 . _ Cosic R., Beograd, Poslovni Ьiro, 1996,
str. 37. .
169 Stankovic О. i Orlic М., Stvarno prav '
Beo��ad, �rosveta 1968 str. 17. o Вeograd, �omos, 1996, str. 11 i Stojanovic D" Stvarno pravo,
: .
vata 1 sudska praksa· 8������ d sn:ar, ��m?cna zgrada! deli sudblnu stambene zgrade
•.

Isti stav pnh


kao gla�e stvari, .to pravilo vaZi samo �ko
sn:ar I?Oze postati samostalna i Ьiti predmet plpa ЗЈU istom vlasni.ku. Voljom stranaka sporedna
obJaVlJena u knjizi Aktuelna sudska praksa n d s am osta nog pravnog posla" - odluka VSS-a, Rev. 2094/90,
' · " str. 37.
. .
\:
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 131
odredeno. Priplod (mladunce) Zivotinje i sve koristi od nje pripadaju vlasniku
zivotinje.
Najznacajnija је podela plodova na prirodne, industrijske i civilne.
Prirodni plodovi (jructus naturales) organski proizlaze iz neke stvari,
ne umanjuju njenu supstancu, а nastaju bez ulaganja ljudskog rada (npr.
samoniklo jestivo Ьilje, trava koja nije posejana). U prirodne plodove se
ubrajaju i plodovi stvari cija se supstanca odvajanjem plodova umanjuje
kao sto је rudno Ыаgо (organske ili neorganske mineralne sirovine, npr.
ugalj i uljni skriljci, nafta, gas, kamena so i pesak).
Industrijski plodovi (jructus industriales) nastaju ulaganjem ljudskog
rada i uz pomoc prirode (npr. kulture voca i povrca) i razlikuju se od indu­
strijskih proizvoda. Pojam indus�jskih proizvoda, medutim, nije jednogla­
sno prihvacen.171
Civilni plodovi ne proizlaze sami iz stvari nego iz nekog pravnog od­
nosa. Ispoljavaju se и novcanom vidu, а izuzetno и vidu drugih stvari odre­
denih ро rodu. Vlasnik stana moze izdati stan и zakup ili novac dati na
stednju. Zakupnina i kamata koju ostvaruje iz ugovora о zakupu stana ili
ugovora о ulogu na stednju predstavljaju civile plodove.
Sve dok se ne odvoji plod је sastavni deo stvari i u svojini vlasnika
te stvari. Takvi, viseci plodovi (fructus pendentes) dele pravnu sudЬinu
glavne stvari. Plodovi postaju samostalne stvari tek odvajanjem (jructus
separati). Za neke pravne odnose vз.Zno је ne samo da је plod odvojen nego
i ubran. UЬrani plodovi (jructus perceptz) su ne samo odvojeni nego i и
drzavini sticaoca. Plodovi mogu Ьiti potroseni i nepotroseni i oni koji su
propusteni da se uberu.
Podela plodova na visece, odvojene i ubrane narocito је znacajna и
situaciji kada drzalac vraca vlasniku individaulno odredenu stvar. Save­
stan drzalac duzan је predati vlasniku stvar sa plodovima koji jos nisu
ubrani (clan 38. stav 1. ZOSPO-a), dokje nesavestan drzalac duzan pre­
dati vlasniku stvari sve plodove i naknaditi vrednost ubranih plodova
koje је potrosio, otudio ili unistio, kao i vrednost plodova koje ј е propu­
stio da ubere (clan 39. st. 1. i 2. ZOSPO-a).
ZЬirna stvar (universitas rerum)
11.
ZЫrna stvarје skup istovrsnih, jizicki samostalnih pokretnih stvari,
koje imaju istu патепи i и pravnim odnosima se pojavljuju kao celina
(npr. filatelisticka zЬirka maraka, galerija slika, stado ovaca).172 Svaka od
. pojedinih stvari iz zЬira moze Ьiti predmet pravnog posla. Pravo svojine,
naime, postoji na svakoj marki u zblrci, na svakoj slici u galeriji i svЩ<oj
ovci. � �tadu. ZЬog toga pojedine stvari, u zblru stv�ri, �og'! b�ti и svojini
razlic1 t1h lica. Ako је prodato stado ovaca, medu koJ �ma Ј.е b1la Jedna suse­
dova ovca, kupac ne stice pravo svojine na susedovoJ ovc1.
Stvari iz zЬira su u istom medusobnom odnosu, а ne и odnosu glav­
ne i sporedne. Kategorija zЬirne stvari omogucuje da se ona, kao celina,

171 Stankovic О. i Or1ic М" n. d., str. 13.


·� Kova�evic К. R., Lazic м., s
i to, str. 14.
PRAVOS UDNOG ISPITA
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE
13 2
e neo phodno zakljucivati
1lo im� npr. maraka u zblrci, slika u galerЏi
.
poJayt . kao pr�d met prav no osl a tak o da nij
ono lik o pra vn1 h pos lova ko 1
ili ov s ·
����aarz:�· k:rОЈе·;;serazsas
likuje od komplementasam rne stvari . .Komple.me1'!ta�ne
ostalnzh stvarz koJe czne
su ·опе stu to)ie od dve ili vise

h sp1·1 karatа za 1gr
v v

сеlznu (npr. par с1·рela ра·r xarapa garn1tura sa а,one · an3e· ).


. •

\;

Nedostatak samo jedne stvari znatno otezava ili mogucava upotreЬu


, · ' v • • ,

cele komplementame stvari.


12. Novac i procena vrednosti stvЩ . d .
Novacje telesna stvar koja imafunkciju opst eg merzla vre nosti. robe
i usluga па trZistu i sredstva placanja.174
li,
u noveanom oЫiku izrazava se vrednost neke stvar1 (сепа). A sve
.
• •

stvari se ne mogu proceniti. Procenjive su one stvaretu i cija se vi:e��ost moze


odrediti uporedivanjem sa drugim stvarima .u prom ...Stvar 1 CIJ a se vred­
nost ne moze odrediti nikakvim uporedivanJem sa drug1m stvanma u pro­
metu su neprocenjive (paragraf 303. AOGZ-a). ..
Vrednost procenjive stvari moze Ьiti oblcna (redovn a), vanredn a Il1
afekciona.
Redovna vrednost (pretium сотипе) је normalna vrednost koja vazi
na trZi.stц. Utvrduje se ро objektivnom kriterijumu. Ovu cenu odreduje par�graf
305. AOGZ-a: ..Ako se kakva stvar procenjuje ро koristi, koju ona, s obzirom na vreme 1 me­
sto, oblcno i uopste daje, onda se doblja redovna i oblcna cena." Kad nije sto drugo ugovoreno
ili zakonom propisano, "mora se pri proceni jedne stvari uzeti za pravac oblcna сепа" (para-
graf 306. AOGZ-a) .
.

Vanredna vrednost (pretium singulare) је vrednost koja se; takode,


utvrduje ро objektivnim merilima ali se и obzir uzimaju posebne okolnosti
vlasnika stvari (subjektivna vrednost stvari). Vanrednu vrednost stvar ima
za vlasnika zbog posebnih odlika i posebnog interesa za vlasnika - npr.: lek
neophodan vlasniku, primerak postanske marke potreban za kompletira­
nje serije maraka, pas koga је vlasnik posebno dresirao.
-1fekciona vrednost �retium extraordinarium) је vrednost odredene
.
s�ar1 za. vlasn1ka zbog nJegove posebne, licne naklonosti koju ima prema
to] stvan; cena �а k�ju "s�m pritezaJac iz osoblta za sebe uvaZavanja po1agao bude" (para­
� af 2 �5. SGZ:a�, tj. 1;1�l���sk� moralna vrednost za vlasnika (npr. роsеЬпо draga fotogra­
fiJa, pismo, ongi�� 1 Jedim pnmerak po odic og .fi
sportsko� t � � r;i 1ma па video traci, meda1ja osvojena na
i�eIIJu). Ona ne predstavlJa obJektivnu nego posebпu subje
ktivnu vrednost
za neko lice (1 r�likµJ.e se od vanrem: vrednosti
� stvari - takode vrste subjektivne vrednosti).
U pra�1m posloyima vaz1, ро pravilu, redovna cena dok se afekciona
.
vrednos� uz1m� o]:>z�r samo �od odredenih vidova naknade stete. Каdа је

s��r ?�1ste v na Ili ostecena krivicnim delom sa um
diti VlSlDU n�kn�de prema vrednoSti koju је stvarisljima ajem, sud moze odre­
prema afekc1onoJ vrednosti (clan 19s. stav 4. ZOO). la za OStecenika tj.
173
o pravo' Opsti dео stvarno pravo,
·

Markovic L., Gradansk


str. 185.
-
1. Narodna samouprava, .Beograd 1927,
174 Potpunije npr · Кrul�' V N
па administracija, B�grad 1973, :,�����v еаneobaveze u
·

· :\ШU:trЦnjem i"medunarodnom;praw, Savreme-


С UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO
PROF. DR ILIJA ВАВI 1 33

Neprocenjive stvari su one "cija se vrednost ne moze odrediti nikakvim


uporedivanjem sa drugim stvarima и prometu" (paragraf 303. AOGZ-a).

Ode�ak drugi
D RZAVINA

I. РОЈАМ DRZAVINE. DETENCIJA


Drzavina (possessio) је pravno zasticena fakticka vlast (corpus po­
ssessionis) nekog lica па stvari. Fakticka vlast na stvari је nezavisna od
postojanja imovinskog subjektivnog prava na stvar i ona se razlikuje od
pravne vlasti koju ima titular subjektivnog prava.11s Stoga drzavinu ima
i zakupac i ostavoprimac, ali i lopov koji је stvar ukrao. Za postojanje
drzavine nije potrebna volja drzaoca da stvar drzi kao da је njegova.116
Najcesce se u zivotu pravna i fakticka vlast poklapaju zbog cega se
opravdano veruje da onaj ko ima drzavinu stvari ima i subjektivno pra­
vo na stvar. U pravnom prometu drzavina је pretpostavka za subjekta
da prenese na drugo lice pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo na
stvar. Prenosenje prava svojine ili drugog stvarnog prava, ро pravilu,
ima za posledicu i promenu drzavine (fakticke vlasti na stvari). Fakticka
vlast na stvari је zasticena samostalno i ne izvire iz prava na stvar.
Drzavina је opsti institut stvarnog prava. Ona је pretpostavka za
upotrebu i koriscenje vise stvarnih prava. Derivativno sticanje niza
stvarnih prava vezuje se za sticanje ili prenos drzavine. Usvajanje tuzbe­
nog zahteva tuzioca koji podnese puЬlicijansku tuzbu, zavisi od kvaliteta
drzavine itd.111
Drzavina se razlikuje od slicnog odnosa - detencije. I u odnosu deten­
c�e vidljiva је cinjenica fakticke vlasti na stvari, ali se ona voljno drZi za dru­
goga. "Lice koje ро osnovu radnog ili slicnog odnosa, ili u domacinstvu vrsi
fakticku vlast na stvari za drugo lice, а dU.Zno је da postupa ро uputstvima
ovog drugog lica, nema ddavinu" (clan 71. ZOSPO-a). Driavinsku :zaStitu u
navedenim situacijama ima drugo lice а ne detentor.
11. SUВJEКТIVNO I ОВЈЕКТIVNО SНVATANJE DRZAVINE
. Subjektivno shvatanje drZavine је izgradilo �ko pravo. DVX:Zalac stvari ј� lice koje ��
faktiCku vlast na stvari (corpus possessionis) i volju da stvar drZi za seb.� ( us rem Sib1
amm
habe�di) 178 Lice koje ima fakticku vlast na stvari ali yrsi tude. prav? SV_?Ju:1e za drn�oga (�е
.
ponasa se kao vlasnik stvari), nema animus rem siЬ1 habendi, а ш �vm':1 stvan.nego Је
detentor (pritezalac) koji ne uZiva drZavinsku za5titu. Shodno to�e, drZaoc1 �u пmsko� и.

pravu i lica koja su stvar ukrala i1i su ih pribavila silorn, а detenton su ostavopnmc1, zakupc1,
175 Кrneta, S., Posjed, EIP, tom drugi, str. 1010.
1
v 76 Isti stav је usvojila i sudska praksa: "Ddavina stvari
је fakti� �last na s�ari,
i nije vоЏ
potrebna �
drzaoca da stvar drzi kao svoju. Ipak, ddavina se sastoji u ostvan�anJu nek?g шvteresa, ekonoms�_?g Щ
drugo�, ра је stoga za postojanje di:Zavine stvari potrebna opsta, pnr?dna volJ.� �оса da stvar drZi radi
ostvanvanja svog interesa", odluka Saveznog suda, Gz.s. 33/94, obJaVlJena u knJIZl Aktuelna sudska praksa,
n. d., str. 38.
1 Vodinelic V" "Drzavina i priteZзnje" u zborniku Promene stvarnog prava u SrЬiji, lnstitut za upored­
77

178
no pravo, Beograd 2004, str. 49 i 50.
О"
Stanojevic Rimsko pravo, Pravni fakultet i Dosije, Beograd 1997, str. 212.
PRAVOSUDNOG ISPITA
PRlRUi':NIK ZA POLAGANJE
134
tu ju
tor u rimskom pravu nije imao zasti ko је uzivao
.
· '"v
zi aoc i itd . De ten
а1о dI"laVI. 1:1Sku zastitu � оЪZirom
poslugop r1m c1,
· р1о dои
drZalac 179
�Ъ·ektivno shvatanje driavin e kritikovano је jer је
"
suzav "
v. •


na to daј animus odrede nog Нса tes к o utvrdi ti. 1so U sayrem�n?m pra�Je zbog toga izgr�dena
objektivna koncepcija drZavine роdno kojoj је ddalac ono Iice k?Je иnа fakticku yiast na stvan (?or­
tom e ima ju osta�opпmac, ��slugopnmac�ekt z�upa� itd.,
pus pos ses sionis ). Dd avi nu, sho �
_ ta 1Ica detentoп. �etenton su, prema obJ 1vnoJ kon­
dok su prem a sub jektivn om shv atan Ju ovu ugovora
cepciji drZavine, samo ona lica koj a faktiCku v1ast na stvan vrse za drugoga na osn
о radu ili drugog slicnog odnosaгZavine . .., .carsko pravo 1. ZOSPO-a.
usvojilo је nem ack o pravo, svaJ
Objektivnu koncepciju d
III. SUBJEКТI DRZAVINE
Subjekti drzavine mogu Ьiti fizicka i pravna lica na ono j stvari na kojoj
mogu imati pravo svojine ili neko drugo stvamo ili oЬliako gaciono pravo.181
Ddavinu moze steci i poslovno nesposobno fizicko lice, је u konkret­
nom slucaju, s obzirom na vrstu stvari, sposobno da na osnovu svoje odlu­
ke stekne faktiCku vlast na stvari. Tako је dete, koje nije navrsilo 14 godina
zivota (nije steklo ni delimicnu poslovnu sposobnost), sposobno npr. da
stekne drzavinu na odeci i obuci, igrackama, Ьiciklu, ali ne i na zgradi ili
zemljistu.182 U slucaju povrede drzavine poslovno nesposobnog lica, spor
се voditi njegov zakonski zastupnik.
Ukoliko poslovno nesposobno lice nije sposobno da stekne drzavinu
npr. zbog nesposobnosti za rasudivanje, drzavinu stice' vrsi i stiti u ime i za
racun tog lica, njegov zastupnik.
u ime i za racun pravnog lica drzavinu sticu, vrse i stite njegovi organi.

IV. PREDMET DRZAVINE

. ?redmet �rzavine mog� Ьiti stvari па kojima se moze steci pravo


svo11ne (stvan и prometu) 1 druga stvarna prava. Stvari van prometa
� �e6in:eno ?o�ra od ops.teg inte�esa) ne mogu Ьiti predmet drzavine.18з
gu Је �rzavina na on1m stvanma od opsteg interesa ko;a se nalaze
р d posebn1m upravnim. z1· ;n, tak. o d.a f!lOgu Ьiti U grada�skopra�om
о v
r: �
� '

prometu kao sto SU knJig u zavn1m bIbliotekama' drzavn1m v muzeJima


(npr. narodnom, gradskom).18 4
J��= �1 �vi�e su i�dividualno odredene i sadasnje stvari. Pored
stva e ъ�:fu y
ne, naceln : n:ogu Ъiti i imovinska prava (iskljucena
v p ava, na
�lednog prava). Као pred­
је npr. drzavina g pr!1 a, icn1h
� i�
:
met ddavine rava m u;�� ��ј=� sluzbenost1, pravo ruCne zaloge, real-
о
ni (stvarni) te eti i prav е
179 Horvat М., Rimsko pravo' �kol5ka kn"
180 Stojanovic D D Stv Jiga, Zagreb 1974, str. 109.
=�
pravo, Pravn
Stankovic О. i мiodr g ., n. d ., st .rЗ9.
i81
. i faku ltet u Кragujevcu, Кragujevac 1998, str. 13 .
�8 Кrneta s., isto, s .
182 .
з ?" 1023; Stankovic О. i Vodinelic V. V., n. d., str. 39.
.izner, В.? Gradansko pravo и teoriji i praks: 'v�Јеsш'k;
Gams А., OsnOVI stvarnog prava N l't
x .
··S:S� 371 38. '
eog 1955, str. 149 i 150; Stojanovic, D., n. d., str. 34;
• agreb 1962, str. 174, Stankovic, о. i Orlic, М ., n.
Gams А., n. d., str. iso; Isti stav prihvata i
Stojanovi(: D., n. d., str. 34.
PROF. DR ILIJA ВАВIС. UVOD U GRADANSKO PRAVO SТVARNO PRAVO.
1
135

V. VRSTE (OBLICi)
DRZAVINE
Drzavina, kao fakticka vlast na stvari, moze se vrsiti na razlicite naci-
, ne. Shodno tome, postoje i razliciti oЫici drzavine: drzavina stvari i drza­
vina prava, iskljuciva (individualna) drzavina i sudrzavina, zakonita 1 ne­
zakonita drzavina, savesna i nes�vesna drzavina, prava (istinita) i manljiva ·

(neistinita) drzavina, neposredna i posredna drzavina, tabularna drzavina


i naslednicka drzavina.
1.Drzavina stvari i drzavina prava .
Drzauina stuari ро sadrZini odgouara prauu suojine. Nezavisno od
okolnosti da li је ili nije vlasnik stvari, njen drzalac se ponasa kao vlasnik.
Stog� drzavinu stvari ima zakupac, ostavoprimac, ali i Нее kojeje ukralo
stvar. Drzavinu stvari ima lice koje na njoj vrsi fakticku vlast (postupci koji
znace drzavinu цazivaju se aprehenzioni akti). Fakticka vlast na stvari ne
znaci da је svojinski drzalac mora neprestano koristiti ili drzati u rukama.
Drzalac stana i stvari u njemuje i lice koje је stan napustilo zbog koriscenja
godisnjeg odmora, drzalac zemljisne parcele је i lice koje је stotinama kilo-
. metara udaljeno od nje i samo је povremeno obraduje i sl. Fakticka vlast na
stvari proizlazi iz mogucnosti drzaoca daje iskoriseava, odrzava, unistava.
Drzavina stvari ne prestaje kada је drzalac sprecen da vrsi fakticku vlast ·

nezavisno od svoje volje (npr� usled snezne lavine i nabujalih potoka drza­
lac ne moze koristiti.svoju vikendicu).
Od pravila da drzavinu stvari ima svako lice koje na njoj vrsi fakticku
vlast postoje dva izuzetka. Nema drzavinu detentor - lice koje, ро osnovu
radnog Џi slicnog odnosa, ili u .domaCinstvu, vrsi fakticku vlast na stvari za
drugo lice, а duzno је da postupa ро uputstvima ovog drugog Нса (Clan 71.
ZOSPO-a).
Naslednik postaje drzalac u trenutku otvaranja nasleda, bez obzira na
to kada је stekao fakticku vlast na stvari (clan 73. ZOSPO-a). Shodno tome,
naslednik stice pravo na ·drzavinsku zastitu od smrti ostavioca. .
Drzauinu praua ima lice koje gafakticki ursi ipredstauljajednu urstu
vlasti па stuq.ri kojaје Ша od drzauine stuari. Ova drzavina odgova�a ne­
kom drugom stvarnom pravu (stvarnoj sluzbenosti, zakupu, posluz1, plo­
douzivanju) bez obzira na to da li lice koje vrsi drzavinu prava ima osnov
�а to (tako је drzalac prava sluzbenosti i onaj ko nema pravo sluz�enosti ali
Је fakticki vrsi). Clan 70. stav 3. ZOSPO-a predvida samo drzavinu prava
stvarhe sluzbenosti. Ovu drzavinu ima lice koje fakticki koristi nepokret­
nost drugog lica u oblmu koji odgovara sadrzini te sluzbenosti.185
2. Iskljuciva (individualn�) drZavina i su�avi;11a . postOJl.
. . Zavis no od broja lica koja vrse fakticku vlast na lStO] stvaп, .

isklJuci va.(individualna) drzavina i sudrzavina.


. Iskljuciva·drzauinaje опа koju vrsijedno (fizi�ko. Po�toJ1 ili pr��:zoJ. li�� tako
�а � drzavine stuari ili prava iskljueuje sva druga lzca ��Juc1vakuce�­
zavma kada jedno lice ima d:rZavinu kuce, stana, automobila, � i dela
185 2005,
Ra�ovic, Z., Stvarno pravo, Sluzbeni list SCG i Pravni fakultet Podgorica, Beograd, str. 49 i so.
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOS
UDNOG ISPITA
136

tastarske P.arcele zemlJista (dok na


т t ili realno izdvojenog dela jedne ka
a�u ima drugo_ lice) .
��� i·ealno izdvojenom delu, iskljucivu.drZ stv ar ..
z
gSudrzva�z·па postoji
tzcku vla st па z�t o J zlz
.

kad vise lica z vrs fak


v u vrs i samost aln u fak tic ku vla st na
prauu. Svaki оd sudrzalaca u tom slucaJ· . v
. ·
се1�ЈХ1 fakt1cke vlasti оd d rui1 su
ь drzvalаса.
· �tv - an· ' al'1 · ogranicen vrsenjem Su � rnzn ici koji su suv]a-
Fakti\,;1'.u vlast na sJtvea ош· se �о�
ine.
опs
icite
�oci· mogu miti па razl . . nac
dnicku svojinu .mogu Је i�tovr
n· suw..J�- · titi .
snici kuce ш na njoj imaju zaje
an danJedan, а drngi da_n drugi supruzшk.
eme no .
.

а r k1avir
iznos zakupnine (koJU de]e u skladu sa
dogovor�'ti d np . koriste naizmenicno -Jed

tog stana. su.drzav·ina prava postор


1zdavanJem и zakuр Ј'ednog stana u kuci za odre. deni
dogovorom) bracni drugovi postaju posredn1 sudrzaoc1
v •

kada vise lica kao suvlasnici Ш zajedniCki vlasnici povlasnog


.., "

dobra konste pravo stvarne sluz­


benosti puta koji se nalazi na p�luZпom dobru.
�oni�a i nez�o��a �а�а v
3. Z • • • • •

S obz1rom na osnov 1 nасш sticanJa drzaVIne 1 postoJanJa odreden1h


subjektivnih momenata na strani drzalaca,. drzavii;a se I?:oze podeliti na
zakonitu i nezakonitu, savesnu i nesavesnu 1 pravu 1 manђ1vu.
Zakonita drzauiпa se zasniua па рипоvаZпощ pravnom osnovu za
sticaпje stvarnog praua. Za sticanje· ove drzavine potreban је, naime, isti
osnov kao i za sticanje prava svojine ili drugog stvarnog prava: pravni po­
sao (npr. prodaja, razmena, poklon, testament, legat, nasledstvo), odluka
ddavnog organa (suda ili organa uprave) ili druge cinjenice predvidene
zakonom. Zakonita је, shodno tome, drzavina stvari koja је stecena ugo­
vorom о prodaji od lica koje nije njen vlasnik. Nije zakonita ona drzavina
kojaje to bila u pocetku alije osnov naknadno prestao jer је npr. ponisten
odlukom suda ugovor о prodaji ili testament. Jedno lice moze imati pra­
V? na drza��l! (pravni osnov), ali ne i drzavinu. Ako је ota� sa trojicom
smova zak1Juc10 ugovore о poklonu iste pokretne stvari, punovazan osnov
za drzavinu imaju sva trojica, ali drzavinu stice onaj sin kome је stvar pre­
dat�. P�red puno":aZnog �ra�o osnova "koji је potreban za sticanje prava

s":?Jin� za �akon�tost drzavine clan 72. stav ],. ZOSPO-a zahteva i da ona
ШЈе pnbavlJe�.a sй�m, prev�:om ili zloupotrebom poverenj a.
Nez�ko�1ta drzavzna пuе zasnovaпa па punovainompravno_m оsпо­
ии Z.� sticaп1e stvarnog pra�a._ Neza
koniti drzalac је npr. lopov, kupac iz
ponistenog ugo�ora о proda.э1, ћсе za koga је u sud
skom postupku utvrde­
no da nema svoJstvo naslednika.
Neza�sn.o od okolnosti da 1i је drzavina zakonit

uz1va ��titu .18� ?vaj kvalitet drzavine је rele a ili ne�akonita опа
V

vantan prilikom sticanj a' pra­


va 8,Y�Jine od;�aJem. Каdа је savestan drzalac
оdrzaJ su krас1 (Clan 28. ZOSPO-a). i zakoniti drzalac rokovi za '

4· Savesna i nesavesna dr
zavina
v v
Na osn

ov u posto;anJ·a odred
Ј v
• eni
zalаса, drzavina se moze podeћti na •
· ь suь�е
· kt'ivn1'h momenata n a stran1. dr-
savesnu i nesavesnu.
�Вб Prema odredbam
a �ana 450 stav 1 ZPP-a r ravlJan. .
samo na raspravljanje i dokazivanje .cinj l? �e о tuzb1 zbog smetanja poseda ogranicice se
raspravljanje о pravu na dгZavinu 0 praenica рos1е nJeg stanJa d.��vine i nastalog smetanja. Iskljuceno је
d
.

za naknadu �ete. Slicne odr


edbe �adri:i i
�: 0snovu, savesnosti ili nesavesnosti drzavine ili о zahtevima
vno
78 stav 1. ZOSPO-a.
·
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRADANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 137

Savesni drzalac је опај ··kpji osnovй:no smatra da ima punovaian


;_&

pravni osnov za drzavinu stvarnog рrаџа.' Од је u dobroj veri (bonaefidei


possessor) ali u zaЫudi, jer nЏе imalac prava ciju sadrzinu vrsi (npr. drza­
njem stvari). Clan 72. stav 2. ZOSPO-a је odredio da је drzavina savesna
ako drzalac ne zna ili ne moze znati da stvar koju drzi nije njegova.
Savestan је npr. drzalac koji је kupio stvar od lica koje nije vlasnik
stvari opravdano verujuci (kao dobar domacin ili dobar privrednik) da је
kupuje od vlasnika i da је na taj nacin i on postao vlasnik stvari. Ta­
kode, savestan је drzalac prava stvarne sluzbenosti puta ako osnovano
veruje da mu је to pravo preneo vlasnik posluznog dobra, а u stvari је
ugovor zakljucio sa licem koje nije vlasnik tog dobra. Savesnost drzavine
se pretpostavlja (clan 72. stav 3. ZOSPO-a). Lice koje istice da је necija
drzavina nesavesna, mora to i dokazati. Nije dovoljno da је drzavina sa­
vesna u vreme sticanja stvarnog prava, nego је relevantno da savesnost
postoji za svo vreme fakticke vlasti na stvari. Drzavina prestaje Ьiti save­
sna cim drzaJac sazna ili Ьi trebalo da sazna, s obzirom na okolnosti, da
nem-a osnov za drzavinu stvari. Ako је vlasnik stvari podneo tuzbu protiv
drzaoca, on postaje nesavestan momentom dostavljanja tuzbe na odgo­
vor. Ali, tuzilac moze dokazivati da је drzalac ranije postao nesavestan.
Nesavestan drzalacје опај koji zna ili Ы morao znati da пета puno­
vaian pravni osnov za drzavinu stvari iliprava koju vrsi. Tako је nesave­
stan drzalac prava sluzbenosti puta lice koje bez ikakvog osnova koristi put
ili kupac koji zna. da је stvar kupio od neylasnika� ·.: .
:. · ._ \�'-

Savesnost ili nesavesnost pravnog lica ceni se prema savesnosti ili ne­
savesnosti organa koji ih zastupaju. U jednom delu teorije istice se razlika
izmedu zakonskog i voljnog zastu:panja. Kod zakonskog zastupanja se sa­
vesnost odreduje prema savesnosti zakonskog zastupnika, а kod voljnog
merodavna је savesnost zastupanog. Savesnost Ьi, u skladu sa nacelom
savesnosti i postenja (v. clan 12. ZOO-a), trebalo da postoji ne samo kod
zastupanog nego i zastupnika.
Savesna drzavina moze, medutim, Ьiti zakonita i nezakonita. Tako је
savesna i zakonita drzavina kupca koji је od nevlasnika, za koga nЏе znao
da је stvar npr. ukrao, kupio stvar. Nezakonita, а savesna је drzavina lica
koje је kupilo stvar od prodavca kome је potpuno oduzeta poslovna spo-
sobnost ili ako је ugovor, iz nekog drugog razloga, docnije po�isten. .
. Nasledn.ik postaje savestan drzalac od trenutka otvaranJa nasleda 1 u
slucaju kada је ostavilac Ьiо nesavestan drzalac, а naslednik to nije znao
niti је mogao znati (clan 28. stav 5. ZOSPO-a).
Savesnost �i nesavesnost drZavine ne utice na drzavinsku zastitu (clan 78. ZOSPO-a),
ali је npr. znaeajna kod sticanja svojine odrzajem - nesavesni p�sednik nika�a na taj nacin
пе .moze �teci pravo зvojine (clan 28. Z�SPO-a�, prilik?m ��canJ�.prava svoJ�e na pokret­
noJ stvaп od nevlasnika (samo savesno ћсе moze na taJ nасш stec1 pravo sv�Jшe -. clan 31:
�OSPO-a) kada је na osnovu vlasnicke tuzbe drzalac obavezan da pored stvan vlasniku vrati
1plodove (cl. 38-40. ZOSPO-a).
5. Prava (istinita) i manljiva (neistinita) drzavina
Prava .drzavina је stecena na pravno dopusten nacin. Manljiva �r­
zavina је stecena na nedopusten nacin - silom (vi), prevarom - роtа]ПО
__!�! � � 'lA
PRIRUCNIK :.:.:. .::.: -
POLAGANJE PRAVOS
-- -
UDNOG ISP ITA
,: -._,;,
138 ______

�oupotre � eren·a - na izmoljen nacin (modo praecario).


ili � Pv�;
(clam)
aVIn� ZO P �zп�i
Ovu cJ.:z �
0� �
e redvida ali (u clanu 72. stav 1) iskljucuje
. d o�h �acina.
zakon1 tost stican1 a drzavi n e, е ona �tecena na jedan oavu
0 Ј ol;nu 7). n 8i8) dok AOG
:_ (cla drZaVInu nazi-
Manljivu ddavinu ��Z ozn.a��a kао samov
'
Z pr

аmk
va istin o ,
�i
I �rza�1 ·1f?;d�;:����;i<�4: sftbm, potajno Џi zloupotre� om pove-
� Ј drzavinsku zastitu osim prema licu od kogaJ e na takav
.
.

с r
��Ћ� do;!c, dr:: �� avine (clan 78. stav' 2. ZOSPO-a). ·
6. Neposredna i posredna dnavina .
no vrs1
."

Ne posre dnu drzav inu na stvar i ima lice koje nepo sred fakticku
vlast na stvari. · .
ku vlast na st_var1 . vrs1 prekо
v•

ima lice koje fakt1c


·

Posrednu drzav inu "



drugog Iica ne neposredno), kome је ро osnovu plodouz1vanJa, ugovora
о zakupu, cuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposred-
nu drzavinu. . ·
Sve dok vlasnik stvari vrsi na njdj fakticku vlast, on Је nep?�redn1· dr · -

zalac. Ali, ako· na osnovu ugovora о z�pu �tvar preda u �akuy il1 na osn?­
vu ugovora о ostavi stvar preda na cuvanJ�, neposred�� drzal�� pos��ce
"'
zakupoprimac i ostavoprimac dok �osred.n1 d!zala � (kOJI ne v:s1 fakt1cJ<u
vlast na stvari) postaje vlasnik �tvaп. U oVIm s1tuacJJama posto]e dve drza­
vine na istoj stvari al� se оЬе mog1i· sudskim putem zastititi.
7. Tabularna drzavina , .
Tabularna drzavina је drzavina licci: koje је и zemljisnom registru
. upisano kao imalac prava. svojine ili nekog .drugog stvarnog prava koje
se upisuje и zemljisne registre. Cinjenica upisa � zemljisne registre stvar�
nog prava daje tom licu neku vlast i kad mu ne pripada upisano pravo. Ci­
njenica da је stvarno pravo nekog lica upisario u zemljisni registar stvara
pretpostavku da mu to pravo i pripada dok u registru ne bude izbrisano.
Tabularna drZavina је idealna i radi njene z'1Stite se ne moze uspesno pod­
neti .dr�vinska tuZ�a. Ddavinsku tuZbu moze podneti sam ono lice kojeje
o
faktiCki (stvarn1. ) ddalac stvari, iako nije upisano u zem
ljisni registar.
8. Naslednicka drzavina
. Dd�vi�u nasle�ika ustanovljena је zako
nom da Ы se odrzao konti­
nu1tet drzaVIne ?staVIoca.187 Naslednik pos
taje drzalac u trenutku otvaranja
nasleda, bez obz1ra na to kadaje stekao fak
. РО-а). N�slede se otvara smrcu covekovom
ticku vlast na stvari (clan 73 . ZOS-
, а isto dejstvo im a i progla8enje
nestal?� ћса za umrlo CClan 20� . ZON-�). C�jen
konski � test��entarn1. nasle�1c1 po
.
icom otvar�ja nasleda �a­
staJu drzaoci (sudrzaoci) i pre nego sto
su stekl1 fakticku vlast a stv . р
Pre� me .r; � ovom slucaju dnavina.se fingira.
. t na sledn 1ck e drz avine

s div�n a. Naslednik koji nij e fak su stvari i ·prava koje cine predmet na­
ticl_d drzalac stv
� �
�Ьzastitu, 0� moment� s�rti. ostavioca i u moguarcni im a pravo na drzavin­
osti је. da drzavinskim
z ama vrati stvar koJa Је oduz
eta iz zaostavstine ili prema njoj spreci
ovtc z. Stvarno pravo, Slu
187 Ra�
" ,
ZЬeni list SCG i
Pravni fakultet u Podgorici, Beograd 20 05, str. 58.
PROF. DR ILIJA ВАВIС UVOD U GRAE>ANSKO PRAVO 1 SТVARNO PRAVO 139
smetanja ostalih sanaslednika ali i trecih Нса. Pravo na drzavinsku tuzbu ima na­
slednik (zakonski i testamentarni) ako vrsenje detencije nije preneseno na staraoca zaostav­
stine i1i izvrsioca testamenta i ako se, na taj nacin, ne zadire u dгZavinu lica koje ima pravo
na drZavinu. Naslednik се, ро pravilu, docnije steci i faktiCku vlast na nasledenim stvarima.
DгZavinsku zastitu је moguce ostvariti ako је nesporno da је jedno lice naslednik.188 Ukoliko
је savestan naslednik stekao i fakticku vlast na stvari on moze steci pravo svojine odгZajem i
u slucaju daje ostavilac Ыо nesavestan.

VI. PRIBAVLJANJE I GUBITAК DRZAVINE


Drzavinu, kao fakticku vlast na stvari, moguce је steci i izgublti na
razlicite nacine. Stoga se и pravnoj literaturi prave raz1icite podele stica­
nja drzavine. Sticanje i guЬitak drzavine ZOSPO ne regulise, ali se na ove
odnose mogu primeniti pojedine odgovarajuce odredbe tog zakona koje
regulisu sticanje i prestanak prava svojine. U odsustvu takvih odredaba
izlaganje se zasniva na pravnim pravilima iz AOGZ-a i SGZ-a.
Drzavina se moze pribaviti neposredno i posredno.
Drzavina stvari i pravaje pribavljena neposredno ako se zauzmu stvari
i prava koja nikome ne pripadaju i nisu ni и cijoj drzavini. Takva drzavina ·

је uvek samovlasna189 i ne izvodi se iz drzavine prethodnika.


Ddavina se pribavljaposredno sticanjem faktiCke vlasti na stvari (odno­
sno vrsenjem prava) koje imaju vlasnika (titulara prava), odnosno ddaoca.
Posredno sticanje moze Ьiti samovlasno (Ьеz volje prethodriika), suprotno
njegovoj volji i kad nije samovlasno ili se zasnivati na volji prethodnika.
Drzavina na pokretnim i nepokretnim stvarima stice se na razlicite
nacine. Drzavina na pokretnoj stvari najcesce se stice prostom predajom -
predajom stvari iz ruke и ruku.
Vrsta predaje jeste i simbolicna predaja kada se predaja pokretne
stvari smatra izvrsenom i predajom isprave na osnovu koje sticalac moze
raspolagati tom stvari, kao i urucenjem nekog dela stvari ili izdvajanjem
ili drugim oznacavanjem stvari koje znaci predaju stvari (clan 34. stav 2.
ZOSPO-a). Shodno tome, izvrsena је predaja stvari ako је sticaocu predat
tovarni list, skladisnica, ili su mu uruceni kljucevi od skladista и kome se
nalazi roba koju се preuzeti, ili kljucevi od automoblla ili su na kupljena
drva и sumi stavljeni zigovi. Predaja pokretne stvari smatra se izvrsenom
i kada iz konkretnih okolnosti proizlazi da је izvrsena predaja stvari (clan
34. stav 6. ZOSPO-a).
Sticanje drzavine na nepokretnostima (npr. zemljistu, zgradama, sta-
. . novima) zavisi od vrste nepokretnosti i konkretne situacije. Tako se sta­
novi, zgrade i poslovne prostorije najcesce prenose и drzavinu sticaoca
ispraznjenjem i predajom kljuceva, а zemljiste tako da se sticalac dovede и
prili� da pocne vrsiti radnje koje se smatraju kao f�tick� vlas\ na stvari.
Srpski gradanski zakonikje, u paragrafu 199. stavu 1, pnmera radi, predvideo koJe se sve rad-
188
Vidi potpunije: Stojanovic N., NasledniCka zajednica, Pravni fakultet Univerziteta u Nisu, Ni� 2009,
str. 61.
189
Ru�nov А., Тumac Opcemu austrijskomu grat!anskomu zakoniku, knjiga prva, Zagreb, 1893, str. 456.
--
K ZA POI.AGANJE PRAVOSUDNOG :. A.:,:::
-.; Т
�:.:.:
ISPI
=.:
_:_:.
PRIRUCNI �--�- �----

140
----
�- �

���а1ас
-
-- --
--

. kao �ovca� hrane1.1!1an:


e itd .
��

nje sm atraju kao drZavi na: "Tako се5 od pokretne stva:i,


1, �е�1, u, �u c1 it� . 1 t?
dгz1s kao
ш pritezalac Ьiti, kad to u rokam
a svojim ima5, u svoJ�J kes
od nepokret�e p� k stv�, �ао"
kuc e i kuc1st a, ПЈI� е, ltva ��� voc­
svoje, i to се Ьiti tvoja drZavina; 1ac, kad zau zm es , obe le zis, kao
e itd., onda s1 drZaJac 111 pnteza
itd." Ddavina �rava �ti e �<: vr�
njaka vinograda, baste, vGdenic
ili
zagra s, okrecis, zasadis, izradis
c
prava, onda CeS drza)ac il1 p 1ter za1ac b1ti, kad lh UZlVaS
enjem sa.<I:zine ?dr:�enog
u
prava: ,,Ako SU stvari beste}esne, kao
svoje ime" (paragraf 199. stav 2. SGZ-a).
nja nasleda, bez obzira na
Naslednik postaje drzalac u trenutku otvara
n ZOSPO-a). Naslede se
to kada је stekao fakticku vlast na stvari (cla 73.
а glasenj e nestalog lica za
otvara smrcu covekovom, isto dejstvo ima i pro
umrlo (clan 206. ZON-a).
vlas t na stvari
Drzavina se guЬi kad drzalac prestane da vrsi fakticku
n
(cla..11 74. stav 1 . ZOSPO-a). Gubltak drzavine moze Ьiti apso luta ili re­
lativan.190 Apsolutan gubltak је prestanak mogucnosti d a s e n a toj stvari
ubuduce uspostavi drzavina zbog toga sto је npr. unistena. Relativni gu­
Ъitak drzavine postoji u slucaju kada је prestala fakticka vlast d osadas­
njeg drzaoca, drzavinu је steklo drugo lice na osnovu pravnog posla Ш
а
samovlasno.
Drzavina s� ne gubl ako је drZalac privremeno sprecen d a vrsi fakticku
vlast nezavisno od svoje volje (Clan 74. stav 2. ZOSPO-a) - zbog odrona
ze�jiSta na sumskom pritu ddalac је onemogucen vise meseci da ide u
svoju vikendicu.
·

Drzavina prava prestaje odricanjem drzaoca ili zbog nemogucnosti vr-



а
vseПJ prava.191
VII. ZASTIТA ПRZAVINE
1. Uopste
Iako d�z�vina
v • n1•Je · ktivno pravo, svaki
• suь�е drzalac stvari i prava ima
:1-а
pravo z�ti� �d smetanja drZavine (clan 75. ZOSPO-a). Smetanje drzavi­
ne moz� Ь1? ucinJen� ��e irav jem ili oduzimanjem drzavine.
ki Drzavina se moze stitit1 konscenjem samopomoci (vansudski) ili sud­
.� �
s m putem.
2. Samopomoc
Sаторотос је vid do iJen · e sam.?o�brane (nuzne odbrane) koju
;'0
preduzima drzalac da odbi' smetanJ.e .drz�vin e. Samopomoc је d ozvoljena
samo u slucajevima odredenim . zakon
o . N edozvoljeno preduzetom sa-
mopomoci cini se krivicvno dеlо samovl �
. ,
asca.192
Samopomoc Je dozvoljena.· 1) kad
prava, 2) ako је takva zastita n z neposr�d no preti opasnost povrede
v

О i

3) uko�1ko nacin otklanjanja povre­


de prava odgovara prilikama u �� 1
OJima nastaJe opasnost (clan 162. stav 2.
ZOO-a i clan 76. ZOSPO-a) ve
pretpostavke dozvoljene sam opo moci mo-
·

190 юanc
.,р .
., V d� М., n. d.' str. 217.
191 р .. e
tp
192 �··
l]e: Кrnet� n. d., str. 1027.
V�d ��an
. 33,О. Кrivi�nog zakonika (,,Slu!
i 72/09) ·
beni glasnik RS"• br. 85/05, 88/05 - ispr. i 107/05 - ispr.
" PROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO I SТVARNO PRAVO
14 1
raju Ьiti kumulativno ostvarene. Onaj ko је upotreblo dozvoljenu samopo­
moc i time prouzrokovalo stetu licu koje је izazvalo potrebu samopomoci,
nije duzan naknaditi је.
3. Sudska za8tita
Sudska zastita se, u ·nasem pravu, ostvaruje podnosenjem tuzbe zbog
uznemiravanja (interdictum retinendae possessionis) ili tuzbe zbog oduzi­
inanja drzavine (interdictum recuperandae possessionis).
Tuzba zbog uznemiravanja, odnosno oduzimanja drzavine, moze se
podneti и roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i ucinioca, а
najkasnije и toku od godinu dana od dana nastalog smetanja. Rok od 30
danaje subjektivni rokjer tece od saznanja za smetanje drzavine i ucinioca,
а rok od godinu dana od smetanja drzavine је objektivan s obzirom na to da
se racuna od dana nastalog smetanja poseda. Subjektivni rok tece samo u
okviru objektivnog roka.
а
Svojstvo tuzioca ima poslednji mirni drzalac, ulogu tuZenog onaj ko је
izvrsio smetanje (uznemiravanje ili oduzimanje drzavine) ili u cijem interesu
је ono izvrseno. Pravilo је da se u drzavinskom sporu ne raspravljaju pravna
vec fakticka pitanja. Rasprav�anje о tuzoi zbog smetanja drzavine ogranicice
se samo na rasprav�anje i dokazivanje cinjenica poslednjeg stanja drZavi­
ne i nastalog smetanja. Ako tuZeni ne dode na rociste za glavnu raspravu, а
uredno је pozvan, sud се doneti resenje zbog izostanka pod pretpostavkama
odredenim za donosenje presude zbog izostanka (cl. 450, а u vezi sa cla­
nom 351. ZPP-a). Iskljuceno је raspravljanje о pravu na drzavinu, о pravnom
osnovu, savesnosti ili nesavesnosti drzavine ili о zahtevima za naknadu stete.
Tuzbu је, shodno tome, ovlascen podneti i drzalac koji је drzavinu stekao
silom, potajno ili. zloupotrebom poverenja, osim prema licu od koga је па
takav nacin dosao do ddavine (cl. 77. i 78. ZOSPO-a).
U toku postupka sud је ovlascen da ро sluz.benoj duznosti i bez saslu­
sanja protivne strane odredi privremerie mere и skladu sa ZIO-om da Ьi ot­
klonio ili sprecio: 1) hitnu opasnost protivpravnog ostecenja stvari i prava
ili 2) nasilj е ili 3) nenadoknadivu stetu. А..1<<? је str�ka.PredloZila privre�en� �eru
sud се odluku о njoj doneti и roku od osam dana od podnosenJa predloga. Protiv resenJa о
odredivanju privremene mere nije dozvoljena posebna zalЬa (Clan 451. ZPP-a). Shodno tome,
юde, и roku
?d osam dana od dana podnosenja predloga. S obz1�om !1а �о d�. mJe dozv?lJ� na posebna
sud mora doneti resenje kojim odblja predlog za izd�vanje privreme�� mere, t�]

za!_ba о odr�divanju privremene mere (nego samo pro�v re�enJ a koJ � s� odlu��Je ро zahtevu
.
� zbe), pr01zlazi da је posebna zalЬa dozvoljena p�otiv resenJa kOJlffi Је odbl]en pred1og za
izdavallJe privremene mere (argumentum е contrano).
Ako usvoji tuzbeni zahtev sud се и izreci resenja utvrditi smetanje i na­
laziti strankapia odredene radnje ili neradnjy С?�
ukloni pos!av enu og�a­
"'
Ч
du, da tuziocu ne preti nasiljem itd) te odred1.ti rok za 1zvrsen� e. resenJa .
Rok za izjavljivanje zalbe protiv resenja, suda Је osam d�na� al� IZ oyr�v­
danih razloga sud moze da odluci da zalba ne· za�rzav� 1zyrsenJe. r�sen��­
Protiv resenja donetih u pa1;11icыna zb� smetanJa drzavine reVIZIJa ПIЈе
dozvoljena (clan 452. ZPP-a).
!( .
PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
142

Тuzilac gubl pravo da и izvrsn om P ?stu�ku . zahtevavi�se�je .resenja


kojim se tuzenoih .Ј?о tиZЫ zbo�1g sm et�nJa drzavine nalaze 1zvrsenJe odre­
�s�nJe и ro� u od зо da na od proteka roka
dene radnje, ako niJe zahtev� rse 453· ZPP-a�. •

koji je resenjem odreden za 1zv nJnca � te radnJe (clan v

Ponavljanje pravnosnaZno oko odno g postupka zbog sm e�anJ a ?rz�vi�e


30 dana od pra�osnaznostl reseilJ a
dozvoljeno је samo izuzetno, u roku
о smetanju ddavine (clan 454, а и vezi sa
clanom 426. tacka 1. do 3. ZPP-a).
Drzavinsku zastitu ima i posredni drzalac prema neposrednorn koji
prelazi granice svoje neposredne drzavine (npr. uzak upac, suprotno ugovo­
ru о zakupu, zakupljeni stan pret
vara и poslovn prostoriju ili ga izdaje u
podzakup). Svaki sudrZalac moze proti v trecih Нса podnositi tuzbu radi smetanja dгZavine
drZavinu.
(uznerniravanja ili oduzirnanja drZavine), a1i i protiv sudrZ aoca koji
oca koji ga uznemirava
mu је oduzeo
u dota­
Takode, suddalac uziva zaStitu protiv sudгZa tj. onem ogucava
kojaje u njihovoj dгZavini (c}an Во. ZOSPO-a)
da.5njern naCinu vrsenja fakticke vlasti na stvari
- npr. sudrZalac stana ugradi bravu na orrnanu koga zakljueava i tako onemogueava drugog
suddaoca da ga ubuduce koristi.
OdeUak treci
PRAVO SVOJINE
1 . UOPSTE О SVOJINI
. Pravo �voji'!e (dominium, proprietas) је subjektivno stvarno pravo
tz k?ga proizlaz: najv!�a pravna i fakticka vlast па stvari. Titular prava
svo31. �e na ne�oJ stvan ima �ravo da је drzi, da је koristi i da njome ras­
polaze и �an1ca�a odreden1m zakonorn. Ovo је individualisticki koncept
prav� s�?JI?e �OJI vlada и evropskom kontinentalnom savremenom pravu,
� pro1stice iz nms�og prava.193 Kolektivisticki koncept svojine vodi poreklo
.
iz ple��n��e SVOJ1ne, а karakteristican је za evropski srednji vek. Prema
�olektiVIstic��m konceptu svojine stvar pripada kolektivitetu' а po'Јiedinac
·
1z tog kolektiVItetа 1ma · diпа prava koJa mu samo daJu.
·

usku ogranicenu
vlast и pog1еdи te stvari.194
роЈе '

II. PREOBRAZAJ INDIVIDUALNE SVOJINE


�pso1utni i isk1jucujuci karakter · divid�alnе SVOJI�e
.. . Ью. 1zgraden
. .
pravu 1 prihvacen u velik:im evro skirn ш o . kakav Је u nmskom
XIX � pocetkom ХХ veka u p
filozofiji opravdanoје Ыо izlozezi. kri.�a.�cra�0usrednJovek oj naucii i
ravn

obu�vata svojinu iznad i ispod zernlJе sv do а us ue ad ?nvnih pra�ka da pravo syoj ?e


: � С q i !' �Је mo_9lo opsta�vneiz:ti
_

� e�J�no. Polazeei od prava svojine, sredin eros)


, rn veka francuski
individualno pravo svojine opravdava. 1. t0 enstveno zloup s do su poceli ogra.шcava
u vi

Sad�ina prava svoji�e је, zati�� �� �trebom prava svojine


pokretno�� na osnovu zakona ali se mo�� cava�� �. s шteresu, u korist susednez!1�­
op tem
pra�a �VОЈШе ubrzana је i industrijski revoluc arna. 1Unapocetku
g gr�iciti osnovu ugovora. Izmena sadr a3a
a
Је Ъila in�vidualna i irnala је za objek;�)0:dn0 sre�tva razvoja kapitalizma svojin
rena akcюnarska drustva - jedna vrsta za proizvodnju. Docnije su stvo­
neposredno od sredstava za proizvodnju �i � od upravl
vn e SVOJШ� , � kojoj је vlasnik akcija odvojen
JanJa i raspo1aganja tim sredstvima.
Aran<felOVI·с D "О pravu svojine и danзSn'im
193 "
Ј ..
1;48�
1926 1
• 11
"
Prilikama ' Zblrka rasprava, Geca Коп, Beograd
. Stipkovi,с Z., n. d str. 260.
ave а N., Jos1povtc Т., Gliha 1., Belaj V i
. •

"
P·ROF. DR ILIJA BABIC UVOD U GRADANSKO PRAVO Ј SТVARNO PRAVO
143
111. KOLEКТIVNA SVOJINA U SOCIJALISTICIOM ZEMLJAМA
I POVRATAK INDIVIDUALNOJ SVOJINI
Individualisticko shvatanje privatne svojine u zemljama koje su, ug1avnom pos]e revo­
]ucija, u prvoj po1ovini· ХХ veka, nametnule socija1isticko drustveno uredenje, odbaceno је.
Odredbe c1ana 11 Deklaracije prava radnog i eksp1oatisanog naroda Rusije iz 1918. propisuju:
"Ukida se privatno v]asnistvo na zem1ju. Sva zemlja, sa svim zgradama, inventarom, i drugom
opremom po1joprivredne proizvodnje, proglasava se imovinom citavog radnog naroda".19s
Raznim prinudnim aktima drzave (kao sto su: konfiskacija, naciona1izacija, ko1onizacija, tzv.
eksproprijacija itd.) svi vredniji objekti privatne svojine oduzeti su od pravnih i fiziCkih lica
radi uspostav]janja kolektivne svojine. Ko1ektivna svojina је posta1a dominantan oЫik svojine
u SSSR -u, zemljama istocnog Ыоkа, Jugoslaviji, Кini, Severnoj Koreji, Kubl, Mongo1iji, Se­
vernom Vijetnamu, nekim africkim zem1jama itd. Kolektivna svojina se oznacavala kao "na­
rodna imovina11, "drustvena imovina'\ "drzavna imovina", "drzavna socija1istiCka svojina".•96
Poput kolektivne svojine u srednjem veku ona је, u stvari, ima1a vise titulara sa razlicitim
ovlascenjima. Prava na toj svojina imali su prvenstveno radnici, najniza drustvenopolitiCka
zajednica ali i drzava.i91
Кrај ХХ veka obelezen је rusenjem Berlinskog zida, rasturanjem SSSR-a i SFR Jugosla­
vije i velikim talasima privatizacija koje su ima1e za ci1j da ponovo uspostave vladajucu privat­
nu svojinu u ranijim socija1istickim drZavama. Na taj nacin uspostav]jeno је pravo individual­
ne svojine prvenstveno na nepokretnostima koje su do tada bile u kolektivnoj svojini. Sistem
kolektivne socijalistiCke svojine raspada se, skoro u celom svetu i uspostavlja individua1no
pravo svojine. То se dogada i u nomina1no "komunistickoj" Кini, koja doZivljava ekonomski
preporod, uz dramaticno raslojavanje drustva, a1i i u Indiji u kojoj su se dugo zadrZali tradici­
onalni oЫici kolektivne svojine.198

IV. SADRZINA INDIVIDUALNOG PRAVA SVOJINE

Clan 3. ZOSPO-a istice daje vlasnik ovla8cen da stvar: drzi, koristij� i


njome raspolaze и granicama odredenim zakonom.
Ovlascenje drzanja (ius possidendl) omogucava vlasniku da ima fak­
ticku vlast na stvari - drzavinu koja se, takode, moze stititi. Ovo ovlascenje
moze imati i lice koje nije vlasnik.
Ovlascenje koriscenja (iusfruendi) omogucava vlasniku da uЬire pri­
rodne industrijske ili civilne plodove od stvari. Clan 3. ZOSPO-a izricito пе
govori posebno о ovlascenju vlasnika da stvar upotreЫjava (obuhvata је
izrazom koriscenje stvari). Neke stvari se, medutim, mogu na takav nacin
koristiti da od njih ne proisticu plodovi (camac, automobll, kucni ljuЬimac
itd.) nego za vlasnika takvih stvari nastaju izdaci. ZЬog toga је primereni­
je govoriti da se neplodonosne stvari upotreЫjavaju. Pojmove upotreba i
koriscenje razlikovala је i starija srpska pravna nauka.199 Izraz koriscenje
stvari vise odgovara stvarima koje su plodonosne.

195 Temelji moderne demokratije (izbor deklaracija i povelja о ljudskim pravima 1215 1989), Nova
-

Gams А., n. d., str. 199 206; Gavella N ., Stvarnopravno uredenje � hrvats��m pravno� poret� i
knjiga, Beograd 1989, str. 161.
196

tranzicije pravnih odnosa, u zborniku radova Stvarnopravna uredenJa tranz1c10nih zemalJa - stanJe
-

p roces
1 perspektive, Pravni fakultet, Zagreb, Zagreb, 2009, str. 13.
197 Potpunije 0 uspostavljanju socijalistiCke svojine: Simonetti Р., Prava na nekretninama, Pravni fa­
kultet Sveucilista u Rijeci, Rijeka 2009, str. 12.
198 8.imonetti.
Р., n. d ., str. 14.
199 Arandelovic D., "О pravu svojine u danasnjim prilikama", u ZЬirci rasprava, Geca Kon, Beograd
1926, str. od 5 do 12.
PRAVOSUD NOG ISPITA
PRlRUCNIK ZA POLAGANJE
144
cenj e ra spol ag an ja endi) obuhvata dve mogucnosti
Ovlas (ius di sp on
pravno r�spol�ze. . . .
vlasnika: da sa stvari fakticki i abutendt) se �sp?lJav a u pr ed uz1manJu ma-
Fakticko raspolaganje (ius stvar1 аћ t�o. da se P?vodo.� stvari
ak ata ko ji ut icu na su ps ta cu
terijalnih � . popravl�anJe stvar1. da Јл ��pra�­
sto Је
ne zasniv a ne ki pr avni od no s ka o
kcion isala (np r. pop rav ka kro va na zgrad1, automob1la, 1sus1van3e
no fun stv ari (npr. stare o.�tecen� z�;ad�),
moevarno g zem ljis ta) , rek on str uk cij a
poslovne prostor1Je) deћm1cna ili
promena namene (stan је preureden u cena za lozen