Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu

Tema: Zato se neorealizam naziva jo i strukturalni realizam

Predmet: Nauka o bezbednosti Profesor: Miroslav Hadi

Student :

Maja Zec

Br. indeksa: 486/06

Datum :

14.04.2010.

Broj rei: 2188

Izjava o validnosti rada: Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuala da tui rad predstavim kao svoj, osim na mestima na kojima je to naznaeno, kao i da mi je jasno da u u sluaju plagijata snositi posledice predviene zakonom.

 Okvir u kome drave deluju ini oprez suvinim, jer je beskorisno biti oprezan kada je sve preputeno sluaju

Za razliku od klasinog realizma koji uzroke svih deavanja

u meunarodnim

odnosima vidi u ljudskoj prirodi, ili neoklasinog realizma koji takoe uzroke deavanja vraa u ljudsku prirodu, ali i prirodu drava, neorealizam ili strukturalni realizam uzroke smeta u samu strukturu meunarodnog sistema. Za Keneta Volca koji je u svom delu Teorija meunarodne politike (1979.) i zasnovao teoriju strukturalnog realizma, meunarodna politika stvarnost relativno je stabilna, jer sama struktura meunarodnog sistema oblikuje spoljnu politiku drava. Uzrok meunarodnih dogaanja, prema tome, nije uslovljen ponaanjem drava niti

dravnika, ve se dublje razumevanje moe postii samo ukoliko se uzroci i posledice sa nivoa sistema i nivoa jedinica razliito definiu. Postavlja se pitanje, na koji nain struktura proizvodi posledice u meunarodnom sistemu, i da li ona ima odluujui uticaj.

Struktura meunarodnog sistema Kenet Volc navodi da mnogi naunici , bilo da sebe smatraju sistemskim teoretiarima ili ne, slede istu liniju razmiljanja promiljajui meunarodnu politiku razmatranjem toga kakve su drave, i kako utiu jedna na drugu, a ne u kakvom su meusobnom odnosu. Pri tome, oni ine analitiku greku (analytic fallacy), jer svoja istraivanja suavaju na faktore odreenih pojava gubei iz vida da strukture vieg reda mogu imati svojstva koja treba izuavati sama za sebe. Naime, ukoliko postupci drava postanu jedini predmet interesovanja, silazi se sa terena analize i dolazi na nivo deskripcije, gde primenom logike ne mogu biti izvedene ispravne generalizacije. Ovo stoga to svaki put kada bi pomislili da smo uoili neto novo, kao uzrok bi morali navesti novu varijablu sa nivoa jedinica, to e konano dovesti do beskrajnog umnoavanja varijabli, koje opet moe biti uveano i zbog subjektivnog faktora, odnosno dobre ili loe procene autora. Struktura pak odreuje pozicioniranje tj. raspored odreenih delova sistema. Da bi struktura bila definisana potrebno je zanemariti interakciju izmeu jedinica sistema (drava) i njihove osobine jer je to nii nivo analize od strukturalnog. Ukoliko ove

pojave ostavimo po strani, doi emo do iskljuivo pozicione slike drutva, jer nain na koji e jedinice stajati u meusobnom odnosu nije osobina jedinica, ve osobina sistema. Samo su promene ureenja jedinica- sistemske promene, i dok je raspored delova isti strukturalna definicija se moe primenjivati na oblasti razliitog sadraja. Pri definisanju meunarodne strukture Kenet Volc navodi njena dva elementa koji su istovremeno i izvori strukturalnih promena. Prvi koji odreuje strukturu sistema meunarodne politike je princip organizacije upravljanja sistemom. Oblast unutranje politike hijerarhijski je ureena, to znai da se jedinice koje ine unutranji sistem nalaze u stanju nadreenosti i podreenosti. Na meunarodnom planu imamo drugaiju situaciju . Jedinice meunarodnih politikih sistema stoje u odnosima koordinacije i formalno su jednake. Dakle meunarodni sistemi su decentralizovani i u njima vlada anarhija. Da bi objasnio organizacione efekte anarhine strukture, to u prvi mah deluje kao paradoks, Volc koristi analogiju sa mikroekonomskom teorijom. Mikroekonomska teorija opisuje nain na koji se poredak spontano formira iz akcija i interakcija individualnih jedinica, u ovom sluaju kompanija, iji napori nisu usmereni na stvaranju nekog definisanog poretka, ve ka zadovoljavanju sopstvenih internih interesa. Iz sadejstva ovih slinih jedinca formira se struktura koja postaje sila za sebe, i koja ograniava ove aktere, a to je 1trite. Trite ne mogu kontrolisati konstitutivne jedinice sistema koje deluju pojedinano ili u malom broju. Posledica toga je da sami stvaraoci u manjoj ili veoj meri postaju zavisni od toga kako se trini uslovi menjaju, iako je ono nastalo upravo njihovom akcijom. Meunarodni politiki sistemi, isto kao i ekonomska trita, formiraju se sadejstvom jedinica koje brinu same o sebi. Dakle, meunarodne strukture nastaju iz koegzistencije drava, one su samonikle, spontane i nastaju bez odreene namere. Da li e jedinice opstajati, napredovati ili nestajati zavisi od njihovih sopstvenih napora, odnosno principa samopomoi. Princip samopomoi nuan je zbog osnovnog cilja drave a to je opstanak. Opstanak je preduslov za postizanje svih drugih ciljeva kojima drave mogu teiti , osim za postizanje toga da nestanu kao politiki identiteti. Motiv opstanka
1

Veliki doprinos Adama Smita je bio u tome to je pokazao da ostvarivanje linog interesa moe proizvesti korisne drutvene posledice, ukoliko politiki i drutveni uslovi dozvole postojanje slobodne konkurencije. Laissez-faire ekonomija je harmonina ukoliko namere aktera nisu identine ishodima njihovih postupaka i ukoliko rezultat istovremeniog rada brojnih jedinica dovodi do neoekivano povoljnih posledica tj. vedeg drutvenog dobra. Uzrok koji stoji izmeu aktera i njihovih rezultata jeste trite koje uslovljava njihove kalkulacije i njihove interakcije. No, trite nije faktor u onom smislu u kome faktor A striktno proizvodi rezultat X. Ono je uzrok koji spreava jedinice koje ga ine da preduzimaju odreene akcije i usmerava ih na preduzimnje drugih, odnosno bira ponaanje jedinica sistema. Kenet Volc, Teorija meunarodne politike, pp. 101-103.

osnov je delovanja u anarhinom svetu u kome ne postoji via instanca koja bi garantovala dravi bezbednost. Meutim, za razliku od 2Mirajmera, koji tvrdi da sve drave tee maksimiziranju moi kako bi opstale u meunarodnom sistemu, Volc smatra da su drave pre svega zabrinute za ouvanje svog udela u svetskoj moi (status quo), kao i da ih sama struktura sistema tera da naroito obraaju panju na ravnoteu snaga, da se ponaaju defanzivno, a ne da je remete delujui agresivno. Ovo objanava time da kada velike sile poinju da se ponaaju ofanzivno , potencijalne rtve se udruuju protiv nje kako bi se postigla ravnotea. Samim tim, drava koja nastoji uveati svoju mo u odnosu na druge, moe da zavri u gorem stanju nego da se suzdrala od sticanja iste. Dakle, sistem ravnotee se uspostavlja automatski kao i na ekonomskom tritu. U principu, u meunarodnim odnosima svako se moe ponaati onako kako eli, no i pored toga postoje odreeni obrasci ponaanja koji potiu iz strukturalnih ogranienja sistema (set of constraining conditions). Ukoliko akteri shvate strukturu koja ih ograniava, kao i nain na koji ona nagrauje , te svoje ponaanje usklade sa prihvatljivim i uspenim praksama, ee uspevaju u ostvarivanju svojih zamisli. Kada kae da struktura bira, Volc misli na to da je igra u kojoj neko eli da pobedi definisana strukturom koja odreuje vrstu igraa koji ima najvee anse za uspeh. Drugi element u strukturi meunarodnog sistema jeste raspodela sposobnosti izmeu osnovnih sistemskih jedinica. Kako jedinice meunarodnog politikog sistema nisu funkcionalno izdiferencirane, kao to je to sluaj u unutranjim politikim sistemima, one se prvenstveno razlikuju u odnosu na svoju sposobnost izvravanja slinih zadataka3. Time se izraava ono to su istraivai meunarodnih odnosa davno primetili, a to je da se meunarodno-politiki sistemi razlikuju samo prema broju velikih sila. Na pitanje zato je kao drugi element strukture meunarodnog sistema ukljuena samo sposobnost a ne i neka druga obeleja poput ideologije, oblika uprave i dr. Volc daje sledei odgovor. Iako sposobnosti predstavljaju obeleja jedinica, raspodela sposobnosti nije karakteristika jedinica ve je sistemski koncept. Ovde
2

Dzon Mirajmer, predstavnik Ofanzivnog neorealizma, smatra da surove okolnosti anarhinog meunarodnog sistema tera drave da se ponaaju veoma agresivno kako bi opstale. Najbolji nain da opstanu jeste da steknu maksimum modi u odnosu na druge. 3 Drave izvravaju zadatke od kojih je vedina zajednika za sve a slini su i ciljevi kojima tee. Funkcionalna slinost drava danas je veda nego ikad. Sve drave od starih do novih, od bogatih do siromanih ostvaruju sve vie udela po pitanjima ekonomske regulacije , obrazovanja, kulture, zdravstva itd. Ovo povedanje aktivnosti drava predstavlja izraen uniformni meunarodni trend. Funkcije drava su sline, no razlike izmeu njih proizilaze iz razliitih sposobnosti u ostvarivanju tih funkcija. Kenet Volc, Teorija meunarodne politike, p.109.

ponovo pravi analogiju sa tritem. Naime, prilikom definisanja trine strukture ne identifikuju se kvalitet firmi niti priroda njihovih interakcija, jer bi to bilo ravno tvrdnji da to da li je odreeni ekonomski sektor oligoplol ili ne, pre zavisi od naina kako su firme interno organizovane i kako postupaju meusobno, od toga koliki broj glavnih firmi koegzistira. Dakle, trina struktura definie se brojanjem firmi a meunarodna politika struktura brojanjem drava, pri emu nije bitno da li su drave demokratske ili autoritarne, ideoloke ili pragmatine i slino. Mo se procenjuje uporeivanjem sposobnosti jedinica. Karakteristike jedinica se apstrahuju izuzev njihovih sposobnosti, te kada razmiljamo o strukturi ne pitamo se meusobnim odnosima drava, ve o tome koliki stepen oekivanja proizilazi iz vrste poretka4 koji preovladava, kao i raspodele sposobnosti unutar tog poretka. to se tie karaktera jedinica, Volc navodi da drave nisu jedini meunarodni akteri, niti su to oduvek bile, kao i da vanost nedravnih aktera i transnacionalnih aktivnosti raste. Ipak, strukture se ne definiu u odnosu na sve aktere koji deluju unutar njih ve samo one glavne. Drave su i dalje te koje utvruju scenu na kojoj deluju meusobno ali i zajedno sa nedravnim akterima. Iako mogu izabrati da se u duem vremenskom periodu veoma malo meaju u poslove nedravnih aktera , drave su te koje utvruju uslove odnosa sa njima bilo da interveniu ili pasivno dozvoljavaju da budu razvijena neformalna pravila , zakljuuje Volc5. Teorije koje negiraju centralnu ulogu drava u meunarodnom sistemu bie potrebne onda kada nedravni akteri budu postali ili pariteti ili pretnja velikim svetskim silama a ne samo minornim dravama, to jo uvek nije sluaj. Ono na ta se moemo kritiki osvrnuti kod Volcove teorije je maksimalno apstrahovanje koncepta meunarodne strukture, koje nam ne otkriva dublje uzroke niti njenog formiranja niti njene promene. Meunarodni-politiki sistemi tokom istorije menjali su svoje oblike. Da bi odreeni sistem bio unipolaran, bipolaran ili multipolaran, nuno je da se izvesnom interakcijom stvori odreena struktura. Iako je interakcija izmeu jedinica sistema spontana, i ne postoji namera stvaranja odreenih ograniavajuih uslova, poetno pozicioniranje mora se izvriti na osnovu
4

U zavisnosti od broja najmodnijih drava u meunarodnom sistemu, poredak moe biti unipolaran, bipolaran i multipolaran. 5 Kenet Volc, Teorija meunarodne politike, p.106.

odreenih resursa ili kalkulacija koje e jednim akterima dati prednost u odnosu na druge. Resursi na kojima poiva mo nisu konstantni na svakom stupnju razvoja, niti uvek imaju istu ulogu, no svakako mogu biti jedna od determinanti na osnovu koje se moe projektovati poloaj jedinica u sistemu. Gotovo i da ne postoji drava u savremenoj istoriji koja nije u nekoj taki svog postojanja svoje pogodne resurse pokuala iskoristiti za postizanje dominacije ,bilo u regionu, bilo na globalnom planu. Drave ne nastoje odrati samo svoj postojei udeo moi u sistemu zadovoljavajui se statusom quo. One se uvek nadmeu jedna sa drugom, jer da nije tako ne bi smo imali dva potpuna sloma u vidu svetskih ratova tokom XX veka, kao i niz posrednih ratova nakon 1945. na osnovu kojih su se stalno utvrivale ve postojee, ili pak stvarale nove pozicije. Period bipolarnosti, kako je primetio Henri Kisinder, u najveem broju sluajeva procenjivao se na osnovu vojne moi. Meutim injenica je da, iako su postojale dve sile u vojnom smislu, postojalo je bar pet grupacija koje su bile nadmone u ekonomskom pogledu. Problem u karakterisanju strukture meunarodnog sistema, stoga nalazi se i u percepciji moi i njenom nedefinisanom opsegu. Kao zamerka moe se izneti i preterano apstrahovanje raspodele sposobnosti. Sposobnost drava da ostvare odreene ciljeve (koji su manje vie isti) neraskidivo je povezana sa njihovim obelejima, to Volc u potpunosti zanemaruje. Na primer, tokom Hladnog rata glavni cilj velikih sila bio je globalni primat a ne ravnotea snaga. Padom Berlinskog zida uruen je sovjetski pol moi. Postavlja se pitanje da li SSSR nije opstao zato to nije uvien odgovarajui obrazac ponaanja kojim bi se na na najefikasniji nain uspelo u ostvarivanju ciljeva, ( a koji bi morao biti priblino isti za sve uesnike, jer sistem ne moe stvoriti bezbroj razliitih pravila, kao ni trite ukoliko je fer), ili zato to njegove unutranje karakteristike poput ideologije, ureenja uprave, kulture nisu mogle u dovoljnoj meri podupreti tenje za globalnom dominacijom i ostvariti globalno dopiranje? Zakljuak Ne postoji status quo u medjunarodnom sistemu, drave se retko kad zadovoljavaju trenutnom raspodelom moi, i skoro uvek imaju revizionistike namere, a prilike koriste kad god im to dozvoljavaju kapaciteti. Na pitanje zato se drave ponaaju na ovakav nain, suprotno Kenetu Volcu, Don Mirajmer navodi

da je upravo struktura sistema ta koja ih tera na ofanzivno i agresivno ponaanje prema drugima. Tri sutinske odlike meunarodnog sistema6 koje ih navode na ovakve postupke su: Odsustvo sredinjih vlasti , injenica da drave uvek poseduju vojne kapacitete, kao i injenica da drave nikada ne mogu biti sigurne u namere drugih drava. S obzirom da e ove injenice zasigurno jo dugo stajati , nuno je uvaavati sve aspekte, i one sa nivoa strukture za ta se zalau Volc i Mirajmer, ali i ne treba zanemariti ni one sa nivoa jedinica. Svet treba posmatrati onakvim kakav on zasta jeste a ne onakvim kakav bi trebalo da bude.

John J. Mearsheimer, Tragedija politike velikih sila, p.25

Koriena literatura: Kenet N. Volc, Teorija meunarodne politike, pp. 75-113. Don Mirajmer, Tragedija politike velikih sila, pp. 24-34. aklina Novii, Neorealizam i neoliberalizam u teoriji meunarodnih odnosa.