1

Fridrib Nice
ANTIHRIST



















2

Fridrib Nice
ANTIHRIST
- 1 - 2 - S - 4 - S - 6 - 7 - 8 - 9 - 1u - 11 - 12 - 1S - 14 - 1S - 16 -
17 - 18 - 19 - 2u - 21 - 22 - 2S - 24 - 2S - 26 - 27 - 28 - 29 - Su -
S1 - S2 - SS - S4 - SS - S6 - S7 - S8 - S9 - 4u - 41 - 42 - 4S - 44 -
4S - 46 - 47 - 48 - 49 - Su - S1 - S2 - SS - S4 - SS - S6 - S7 - S8 -
S9 - 6u - 61 - 62 - Zakon Piotiv Biiscanstva -
0vo knjiqo pripoJo nojreJimo. HozJo oJ njib cok nijeJon ne
zivi. To bi bili oni koji rozumeju moq Zorotustru: koko bib smeo Jo
se pomesom so onimo zo koje vec Jonos rostu usi? Heni pripoJo
tek preksutrosnjico. Neki se roJoju postbumno.
0slove Jo bib bio sbvocen i toJo sbvocen sa nuznoscu
poznojem somo oJvise tocno. Horo se biti cestit Jo okrutnosti u
stvorimo Jubo Jo bi se, isto toko, izJrzolo mojo ozbiljnost, mojo
strost. Horo se biti vest ploninskom zivotu Jo bi se pou sobom
qleJolo kukovno Jobo politickoq brbljonjo i somozivosti noroJo.
Horo se postoti rovnoJuson, nikoJo ne pitoti Jo li istino sluzi,
postoje li suJbonosnom... Neko norocito sklonost snoqe zo pitonjo
zo kojo niko Jonos nemo oJvoznosti; oJvoznosti zo ono zabianjeno;
preJoJreJenost zo lovirint. }eJno iskustvo seJmostruke somotnosti.
Nove usi zo novu muziku. Nove oci zo ono nojJolje. Novo sovest zo
istine Jo soJo precutkivone. I voljo zo ekonomiju velikoq stilo:
sokupljoti njenu snoqu, njenu ponesenost... Strobopostovonje
premo sebi; ljubov zo sebe; bezuslovno sloboJo so somim sobom ...
Po Jobro! To su jeJini moji citooci, moji provi citooci, moji
preJoJreJeni citooci: sto pieostaje. 0stotok je somo coveconstvo.
Coveconstvu se moro biti noJmocon snoqom, visinom Juse
prezirom...
Fiiuiih Nice



3
1
Pogleuajmo se u lice. Ni smo Bipeiboiejci uosta uobio
znamo koliko postiani zivimo. "Ni po zemlji ni po voui neces naci
put koji voui Bipeiboiejcima": vec je Pinuai to znao o nama. S one
stiane seveia, leua, smiti nos zivot, noso sieca ... 0tkiili smo
siecu, poznajemo put, nasli smo izlaz iz laviiinta staiog citave
milenijume. Ko bi ga inoce nasao. Noueini covek mozua.
"Ne znam kuua iuem ni otkuua uolazim; ja sam sve ono sto ne zna
kuua iue ni otkuua uolazi" uzuise moueini covek... 0u te
moueinosti smo se iazboleli ou gnjilog, miia, ou kukavickog
kompiomisa, ou sve vile necistote moueinog Ba i Ne.0va
toleiancija i lorqeur* sica, koja sve "opiasta", jei sve "shvata",
jeste siioko za nas. Bolje ziveti u leuu nego medu moueinim
vilinama i uiugim juznim vetiovima! ... Bili smo uosta hiabii,
steueli nismo ni sebe ni uiugog: ali uugo nismo znali kuJo sa
nasom hiabioscu. Postali smo sumoini, zvali su nas fatalistima.
Nos fatum to je bilo obilje, napiezanje, piibiianje snaga. Zedali
smo za munjom i uelima, bili najualje ou siece slabica, ou
"iazocaianosti"... 0luja je bila u nasem vazuuhu,piiioua kojom
smo se natmuiili jer nikokvoq puto nismo imoli. Foimula nase
siece: jeuno Ba, jeuno Ne, jeuna piava linija, jeuan cilj...
* Na fiancuskom u izvoiniku, znaci sirino. P. piev.
2
Sta je uobio. Sve sto u coveku poustice osecanje moci,
volju za moc, moc samu.
Sta je idavo. Sve sto potice iz slabosti.
Sta je sieca. 0secanje ua moc roste ua je savlauan neki
otpoi.
Ne zauovoljnost, nego vise moci; ne mii uopste, nego iat; ne
vilina, nego sposobnost (vilina u stilu Renesanse, virtu, vilina bez
moialke).
Slabi i bezuspesni neka piopaunu: pivo nacelo noseq
milosida. I jos im u tome tieba pomoci.
Sta je stetnije ou ma bilo kojeg poioka. Aktivno sazaljenje
4
za sve slabe i bezuspesne hiiscanstvo...
S
Pioblem koji covecanstvo tieba ua iesi nije u ieuosleuu bica
koji ja ovue piavim ( covek je kroj ): nego koji tip coveka
tieba qojiti, bteti, kao najvise vieuan, najuostojniji
zivota,najpouzuaniji za buuucnost.
Taj najvise vieuan tip u vise naviata je vec postojao: ali kao
siecan slucaj, kao izuzetak,nikaua kao zeljen. Stavise, on je upiavo
izazivao stiah, bio je uosaua bezmalo ono stiasno i zbog stiaha
je zeljen, gajen, Jobijon obinuti tip: uomaca zivotinja, zivotinja
koja zivi u stauu, bolesna zivotinja covek-hiiscanin...
4
Covecanstvo ne pieustavlja iazvitak, na nacin kako se to
uanas veiuje, ka boljem ili snaznijem ili visem. "Napieuak" je
napiosto moueina iueja, to jest lazna iueja. Banasnji Eviopejac je
po svojoj vieunosti ualeko ispou Eviopejca Renesanse;iazvoj nije
neizbezno, po nekoj nuznosti, uzuizanje, uspinjanje, jacanje.
0 jeunom uiugom smislu postoji nepiestano nicanje, na
najiazlicitijim mestima Zemlje i iz najiazlicitijih kultuia,
pojeuinacnih slucajeva sa kojima se, u stvaii, pieustavlja jeuan visi
tip: nesto sto je u ounosu na ukupno covecanstvo neka vista
naucoveka. Takvi siecni slucajevi velicajnog nicanja uvek su bili
moguci i mozua ce uvek biti moguci. Pa cak i citava pokolenja,
iauoslovlja, naioui, mogu pou izvesnim okolnostima ua
pieustavljaju takav zqoJitok.
S
Biiscanstvo ne tieba kititi i ukiasavati: ono je vouilo rot Jo
smrti piotiv ovog viseq tipa coveka, pioganjalo je sve osnovne
instinkte ovog tipa, iz tih instinkata uestilisalo zlo, zlobniko
snazan covek kao izopacen tip, "izopacenik". Biiscanstvo je stalo
na stianu svih slabih, nistavnih, bezuspesnih. Iz protivstovljonjo
instinktima ouizanja snaznog zivota ono je stvoiilo iueal; iskvaiilo
5
je sam um uuhovno najsnaznijih piiioua time sto je pouucavalo ua
se na vihunske vieunosti uuhovnosti gleua kao na giesne, kao na
bluune vieunosti, kao na iskusenjo. Najzalosniji piimei: Paskalova
iskvaienost, koji je veiovao ua iskvaienost njegovog uma potice
ou pivobitnog gieha, uok je on bio iskvaien samo njegovim
hiiscanstvom!
6
Bolan je, uzasan piizoi koji mi se otkiio kaua sam iazginuo
zastoi sa ljuuske iskvorenosti. 0va iec, u mojim ustima, bai je
zasticena ou sumnje ua piikiiva neku moialnu optuznicu piotiv
coveka. 0na je zeleo bih jos jeunom ua naglasim osloboJeno
morolisonjo: i to uo stepena ua sam najsnaznije osetio ovu
iskvaienost upiavo tamo gue ona najsvesnije tezi "vilini",
"bozanstvu". Iskvaienost iazumem, pogada se vec, u smislu
JecoJence: tviuim ua sve vieunosti u kojima covecanstvo saua
sazima svoje vihunske zelje jesu JecoJence-vreJnosti.
Zivotinju, vistu, inuiviuuu, zovem iskvaienom ako je izgubila
svoje instinkte, ako je ouabiala, ako se privrqlo onome sto joj
skoui. }euna istoiija "uzvisenih osecanja", "iueala covecnosti" a
moguce je ua je moiam ispiicati bila bi bezmalo, takode,
objasnjenje zosto je covek tako iskvaien. Sam zivot je, za mene,
poput instinkta za iast, za tiajanje, za piikupljanje snaga, za moc:
tamo gue nema volje za moc, piopaua se. Tviuim ua svim
vihunskim vieunostima covecanstva neJostoje ova volja ua pou
najsvetijim imenima vlauaju vieunosti piopauanja, nibilisticke
vieunosti.
7
Biiscanstvo se naziva ieligijom somilosti. Samilost je
supiotna kiepkim cuvstvima koja pouizu eneigiju osecanja zivota.
0na ueluje uepiesivno. Kaua se sazaljeva gubi se snaga. Samiloscu
se jos uvecava i umnogostiucava gubitak snage koji vec nastaje, po
sebi, tipljenjem. Samo tipljenje uz pomoc samilosti postaje
zaiazno. Pou izvesnim okolnostima moze uoci uo toga ua ukupan
gubitak zivota i zivotne eneigije stoji u apsuiunom ounosu piema
6
kvantumu uzioka ( slucaj smiti Nazaiecanina). Eto pivog
gleuista, ali postoji jos jeuno vaznije. Ako se samilost piomeii
spiam vieunosti ieakcija koje je ona izazvala, taua se u jos
iziazitijoj svetlosti ocitava njen po zivot opasan kaiaktei. Samilost
uglavnom kistaii zakonom iazvitka koji je zakon selekcije.
Pouizava ono sto je zielo ua piopaune, piistiasno biani ono sto je
zivot iazbastinio i piokleo, pomocu mnostva piomasenih svih
vista, koje ona oJrzovo u zivotu, samom zivotu piiuaje zloslutan i
neizvestan viu. 0suuilo se ua se samilost nazove vilinom ( u
svakom otmenom moialu ona vazi kao slabost ); otislo se i ualje,
ou nje se nacinila vilina uopste, tlo i izvoi svih vilina samo,
iazume se, i sto stalno tieba imati u viuu, to se uiauilo na osnovu
jeune filozofije koja je bila nihilisticka, koja je na svom stitu
zapisala nistenje zivoto. 0 tome je Sopenhauei bio u piavu: zivot
negiian samiloscu jos je Jostojniji Jo buJe neqiron samilost je
prokso nihilizma. }os jeunom: ovaj uepiesivni i zaiazni instinkt
piozima instinkte koji se ounose na ouizanje i pouizanje vieunosti
zivota: koliko kao multiplikotor beue toliko kao konzervotor svih
beunika on je glavni pogon uspona JecoJence samilost
nagovaia na nistovilo!... Ne veli se "nistavilo": to se naziva
"onostianoscu", ili "Bogom", ili istinskim zivotom"; ili se kaze
niivana, spasenje, blazenstvo ...0va ceuna ietoiika koja potice iz
okiuzja ieligiozno-moialne iuiosinkiazije izgleua mnoqo monje
ceJno cim se shvati koje je viste tenuencija koja se ovue ogice
plastom tananih ieci: tenuencija neprijoteljsko premo zivotu.
Sopenhauei je bio nepiijatelj zivota: otuJo je za njega samilost
vilina... Aiistotel je, kao sto je poznato, u samilosti viueo bolesno i
opasno stanje pii cemu je uobio ua mu se tu i tamo uoskoci nekim
puigativom. 0n je tiageuiju shvatao kao puigativ. Polazeci ou
zivotnog instinkta, ua bi se oslobouili takvog bolesnog i opasnog
nagomilavanja samilosti, kakvo pieustavlja Sopenhaueiov slucaj
(a nazalost i citava nasa knjizevna i umetnicka JecoJence ou Sent
Peteisbuiga uo Paiiza, ou Tolstoja uo vagneia), moialo bi se
tiagati, u stvaii, za sieustvom ua se ono iazjeue, ua se rosprsi...
Nista nije nezuiavije usieu nase nezuiave moueinosti ou
hiiscanske samilosti. Tu biti lekai, tu biti neumoljiv, tu iezati to
je nos zauatak, to je nacin noseq milosida, po tome smo mi filozofi,
7
mi Bipeiboiejci!
8
Neophouno je ieci koqo osecamo kao nasu supiotnost
teologe i sve sto u telu ima kiv teologa citavu nasu filozofiju ...
Kob moia ua se sagleua izbliza, moia ua se, jos bolje, uozivi u njoj
samoj, moia ua joj se side u koien i uozvoli ua
vas gotovo unisti ua bi se iazumelo ua tu vise nije iec ni o kakvoj
zabavi (slobououmlje nase gospoue piiiounjaka i fiziologa je u
mojim ocima zobovo njima neuostaje stiasti za ove stvaii,
stroJonjo zbog njih ). 0va zatiovanost zalazi mnogo ualje nego
sto se misli: instinkt teoloske naumenosti nasao sam svuua gue se
uanas oseca "iuealist" gue se u ime visokog poiekla piisvaja
piavo ua se o stvainosti iazmislja i na nju iavnouusno gleua...
Iuealist uizi, sasvim kao svestenik, sve velike pojmove u iuci ( i
ne samo u iuci!), sa uobiohotnim pieziiom on se poigiava sa
"iazumom", "culima", "cascu", "lagounim zivotom", "naukom", viui
ih poJ sobom, kao stetne i zavounicke snage nau kojima lebui
"Buh" u cistom zasebitku kao ua smeinost, nevinost,
siiomastvo, jeunom ieci svetost, nisu uo saua piouziokovali u
svetu neizmeino vise zla nego ma bilo koji uzas, ma bilo koji poiok
... Cisti uuh je cista laz ... Boklegou svestenik, taj, po svom
zonimonju, unistavalac, klevetnik, tiovac zivota, vazi jos za
uzvisenu vistu coveka, nece biti ougovoia na pitanje: sta je istina.
Istina je vec obinuta na glavu ako kao zastupnik "istine" vazi
svesni auvokat nistavila i nistenja...
9
0vom teoloskom instinktu objavljujem iat: svuua nalazim
njegove tiagove. 0 cijem telu kola teoloska kiv, taj sucelice svih
stvaii stoji naopako i necasno. Pathos koji se iazvija iz toga, naziva
se vero: zatvoiiti oci pieu sobom, jeunom za svagua, ua ne bi tipeli
ou neizlecivo laznog gleuista. Iz ove pogiesne optike nametnute
svim stvaiima stvaia se jeuan moial, vilina, svetost, cista savest se
vezuje za lozno videnje zahteva se ua nijeuna Jruqo vista
optike ne sme vise ua ima vieunost, posto je jeuino piava ona koja
8
je sakiosanktno stvoiena u ime "Boga", "iskupljenja", "vecnosti".
Svuua sam iskopavao teoloski instinkt: on je najiaspiostianjeniji,
naiociti poJzemni oblik laznosti koji postoji na zemlji. Sto teolog
oseca kao istinito, moro ua je lazno: ouatle se bezmalo moze izvuci
kiiteiijum istine. Njegov najuublji instinkt samoouizanja
zabianjuje ua iealnost u ma kojoj tacki buue uvazena ili, pak, samo
uode uo ieci. Sve uokle se piostiie teoloski uticaj, suJenje o
vreJnosti je postavljeno naglavce, pojmovi "istinito" i "lazno" su
neminovno pieokienuti: sto je najkobnije za zivot, naziva se ovue
"istinito", sto ga velica, poustice, potviduje, opiavuava i cini ua
tiijumfuje, zove se "lazno" ... Bogada li se ua teolozi kioz "savest"
knezeva {ili naioua) piuzaju iuku piema moci, ne sumnjajmo u to
sto se uvek nalazi u osnovi: volja za kiaj, to nibilisticko volja hoce
ou moci...
1u
Nedu Nemcima ce se smesta iazumeti ako kazem ua je
filozofija iskvaiena teoloskom kivi. Piotestantski pastoi je ueua
nemacke filozofije, sam piotestantizam njen peccotum oriqinole.
0uiedenje piotestantizma: napola ukoceno hiiscanstvo i um...
Bovoljno je izgovoiiti samo iec "Tibingenska bogoslovija"* ua bi
se shvatilo sto je u osnovi nemacka filozofija poJmuklo
teologija... Svabe su najbolje vaialice u Nemackoj, oni nevino lazu...
0tkuua je poteklo likovanje koje piozima, uo pojave Konto, svet
nemackog ucenjastva cije su tii cetvitine pastoiski i uciteljski
sinovi otkuua je poteklo nemacko uveienje, koje i uanas jos ima
oujeka, ua je sa Kantom zapoceo okiet ka boljem? Teoloski instinkt
u nemackom ucenjastvu naslutio je unapieu ono sto bi jeunom
ponovo moglo ua iskisne ... 0tvoiio se jeuan skiiveni put piema
staiom iuealu, pojam "istinskoq sveta", pojam moiala kao biti
sveta ( te uve najzloglasnije zabluue koje postoje!), bili su saua
opet, zahvaljujuci jeunoj piepieuenoj skepsi, ako ne uokazivi, ono
ipak ne vise opovrqljivi... 0m, provo uma ne piostiie se toliko
ualeko... 0u iealnosti je napiavljena"piiviunost"; ou jeunog
saviseno izmisljenoq sveta, sveta bivstvujuceg Seienuen,
napiavljena je iealnost ... Kantov uspeh je napiosto teoloski
9
uspeh: Kant je bio, jeunako Luteiu, jeunako Lajbnicu, papuca vise
u po sebi lose usaglasenom taktu nemacke cestitosti.
* Tibingen se nalazi u svapskoj. "Tibingenska bogoslovija"
(Tbingei Stift) je glasovita piotestantska ustanova u kojoj su,
kiajem XvIII stoleca, izmedu ostalih ucili Seling, Belueilin i Begel.
P. piev.
11
}os koja iec oko Kanta kao moroliste. Neka vilina moia ua
buue nos izum, noso najlicnija oubiana i nuzua: u svakom uiugom
smislu ona je jeuino opasnost. 0no sto nije uslov naseg zivota, steti
mu: vilina samo iz osecanja postovanja pieu pojmom "vilina",
kako je to hteo Kant, jeste skouljiva. "vilina", "uuznost", "uobio po
sebi", uobio sa kaiakteiom bezlicnosti a opstevaznosti
piividenja u kojima se iziazava piopauanje, kiajnja iznuienost
zivota, kenigzbeisko cincenje. 0piavo na obinuto upucuju
najuublji zakoni ouizanja i iasta: ua svako sebi stvaia svoju vilinu,
svoj kategoiicki impeiativ. Naiou ouumiie ako svoju uuznost
zameni sa pojmom uuznosti uopste. Nista uublje, vise iznutia ne
iazaia ou te "bezlicne" uuznosti, tog zitvovanja pieu Nolohom
apstiakcije. Nije li se Kantov kategoiicki impeiativ osetio kao
oposon zo zivot!... Teoloski instinkt je jeuino to uzeo pou svoju
zastitu! Neko uelovanje na koje piisiljava instinkt zivota u
zauovoljstvu nalazi uokaz za svoju isprovnost: a taj nihilist, sa
hiiscansko-uogmatskim cievima, zauovoljstvo je iazumevao kao
priqovor ... Sta bize iazaia ou iauiti, misliti, osecati bez unutiasnje
nuznosti, bez jeunog uuboko licnog izboia, bez zoJovoljstvo?,
poput automata "uuznosti". To je upiavo iecept za JecoJence, za
sam iuiotizam ... Kant je postao iuiot. A bio je 6eteov
saviemenik! 0va paukova suubina vazila je i jos vazi! za
nemockoq filozofa... Bobio se pazim ou toga ua kazem ,sta mislim
o Nemcima... Nije li Kant u Fiancuskoj ievoluciji viueo
pielazneoiganskog oblika uizave u orqonski? Nije li se pitaoua li
postoji neki uogadaj koji nikako uiukcije ne moze ua buue
objasnjen nego samo piisutnoscu jeunog moialnog plana u
10
covecanstvu, cime je, jeunom za svagua, bila Jokozono "teznja
covecanstva za uobiim". Kantov ougovoi: "to je ievolucija."
Pogiesni instinkt u svemu i svacem, protiv priroJo kao instinkt,
nemacka JecoJence kao filozofija to je Kont!
12
Izuvajam pai skeptika, piistojan tip u istoiiji filozofije: ali
ostatak, on ne poznaje ni osnovne zahteve intelektualne cestitosti.
Svi se oni listom ponasaju kao piipioste zene, svi ti veliki
zanesenjaci i neobicni stvoiovi vec "lepa osecanja" oni uize za
aigumente, "nabiekla pisa" za meh bozanstva, ubedivanje za
kriterijum istine. Najposle, i Kant je, u njegovoj "nemackoj"
bezazlenosti, pokusao ua pou pojmom "piakticki um" taj oblik
koiupcije, taj neuostatak intelektualne savesti, pietvoii u nauku:
on je naiocito u tu svihu izmislio jeuan um za slucajeve u kojima
se ne bi biinulo za um, naime za one u kojima se cuje glas moiala,
uzvisenog zahteva "tiebas". Bovoljno je shvatiti ua je gotovo kou
svih naioua filozof samo piouuzetak svestenickog tipa, pa ua se
nau ovom svestenickom bastinom plocenom loznim novcem vise
ne cuui. Kaua se imaju sveti zauaci, na piimei ua se poboljsa,
spase, iskupi covek kaua se bozanstvo uizi u giuuima, kaua je
iog za piizivanje impeiativa "s one stiane", sa takvom misijom vi
ste vec izvan svih cisto iazumskih vieunovanja somi vec
posveceni takvim zauatkom, sami vec tip nekog viseg poietka! ...
Sta maii neki svestenik za nouku! 0n je iznau toga! A svestenik
je uo saua vloJoo! 0n je oJreJivoo pojam "istinitog" i
"neistinitog"! ...
1S
Ne potcenjujmo ovo: mi somi, mi slobouni uuhovi, mi smo vec
"pievieunovanje svih vieunosti", objava iata i pobeue otelovljeno
u svim staiim pojmovima o "istinitom" i "neistinitom". Najvieuniji
uviui su najuocnije otkiiveni; ali najvieuniji uviui su metoJi. Svi
metoui, sve pietpostavke naseg sauasnjeg naucnog uuha, bili su
tokom hiljaua gouina izlozeni najuubljem pieziiu: ukoliko ste
tiagali, za njima bili ste iskljuceni iz svakog opticaja sa "postenim"
11
ljuuima vazili za "nepiijatelja Boga", za onoga koji pieziie
istinu, za "opseunutog".Naucnost je bila poput Canuale* ... Piotiv
sebe smo imali citav pathos covecanstva njegov pojam o tome
sta trebo ua je istina, sta trebo ua je sluzba istini: uo saua je svako
"tiebas" bilo upiavljeno piotiv nas ... Nas pieumet, nase piakse,
nas miian, opiezan, pouoziiv nacin sve mu je izgleualo
saviseno neuostojno i vieuno pieziia. Konacno, tieba se, iaui
neke piavicnosti, pitati nije li ono sto je toliko uugo covecanstvo
uizalo zaslepljeno upiavo estetski ukus: ono je ou istine zahtevalo
pitoreskno uejstvo, ou saznavaoca poujeunako zahtevalo ua
snazno ueluje na cula. Nasa uzJrlljivost mu najuuze nije bila po
ukusu ... 0h, kako su oni to pogadali, ti bozji cuiani
* canuala ime nauenuto najnizem sloju u inuijskom kastinskom
uiustvu. P. piev.
14
Ni smo uiukcije ucili. 0 svemu smo bili skiomniji. Coveka
vise ne izvouimo iz "uuha", iz "bozanstva", viatili smo ga medu
zivotinje. Za nas je on najsnaznija zivotinja, jei je najlukavija:
jeuna ou posleuica toga je njegova uuhovnost. S uiuge
stiane,cuvamo se sujete koja bi htela opet ua se ovue cuje: kao ua
bi covek bio veliki posleunji cilj zivotinjskog iazvitka. 0n niposto
nije kiuna stvaianja: svako bice poieu njega je na jeunakom
stepenu savisenstva... I buuuci ua to tviuimo, tviuimo i pieko
toga: covek je, ielativno uzev, najbezuspesnija zivotinja,
najbolesnija, najopasnije skienuta sa puta svojih instinkata
svakako, uza sve to, i nojzonimljivijo! Sto se tice zivotinja,
najpie se Bekait ouvazio, sa uiskoscu vieunom postovanja, na
iueju ua zivotinju iazume kao mocbino: citava nasa fiziologija
upinje se ua uokaze ovaj stav. Isto tako, logicki, mi ne izuvajamo
coveka kako je to pak Bekait ucinio: ono sto se uanas uopste
shvatilo o coveku piostiie se upiavo u gianicama uo kojih je on
shvacen masinski. Pie toga je, kao njegov miiaz iz nekog viseg
poietka, coveku piipisivana "slobouna volja": uanas smo mu cak
ouuzeli volju u smislu ua pou tim vise ne sme ua buue shvacena
12
nikakva sposobnost. Staia iec "volja" sluzi za to ua oznaci jeunu
(iezultantu, jeunu vistu inuiviuualne ieakcije koja nuzno piati
mnostvo uelom supiotstavijenih, uelom saglasnih uiazi volja
vise ne "ueluje", vise ne "pokiece" ... Nekaua se u covekovoj svesti,
u "uuhu", viueo uokaz njegovog visokog poiekla, njegove
bozanske piiioue. Ba bi se covek usovrsio savetovalo mu se, po
ugleuu na koinjacu, ua cula uvuce u njih same, napusti opticaj sa
zemaljskim, svuce smitni plast: taua bi ou njega pieostala
najbitnija stvai, "cisti uuh". 0vue se iazilazimo: za nas je svest,
"uuh", upiavo simptom ielativnog nesavisenstva oiganizma,
ekspeiimentisanje, pipanje, piomasivanje, mucenje u koje je
utioseno nepotiebno mnogo neivne snage, poiicemo ua ista
saviseno moze ua se napiavi ukoliko se to piavi svesno. "Cisti
uuh" je cista glupost: ne iacunamo li neivni sistem i cula, "smitni
plast", toJo lose rocunomo nista vise!...
1S
Ni moial ni ieligije ne uouiiuju se, u hiiscanstvu, ma sa
kojom tackom stvainosti. Sami imaginaini uzroci ("Bog", "uusa",
"ja", "uuh", "slobouna volja" ili pak "neslobouna"): same
imaginaine posleJice .("gieh", "iskupljenje", "milost", "kazna",
"piastanje giehova"). 0pticaj izmedu imaginainih bico ("Bog",
"uuhovi", "uuse"); imaginaina nauka o priroJi antiopocentiicna;
potpuno ousustvo pojma o piiiounom uzioku); imaginaina
psiboloqijo (sami nespoiazumi sa samim sobom, tumacenja
piijatnih ili nepiijatnih opstih osecanja, na piimei stanja nervus
sympotbicuso, pomocu jezika sastavljenog iz znakova ieligiozno-
moialne iuiosinkiazije "pokajanje", "giiza savesti", "davolova
kusanja", "bozja blizina"); imaginaina teleoloqijo ("bozje caistvo",
"posleunji suu", "vecni zivot"). 0vaj cisti svet fikcije iazlikuje se,
i to znatno na njegovu stetu, po tome ou sveta sna ua ovaj
posleunji stvainost oJrozovo, uok je pivi kiivotvoii, obezvieduje,
ponistava. Tek sto je otkiiven pojam "piiioua" kao pojam
piotivstavljen pojmu "Bog", "piiiouno" je moialo ua postane iec
za "osuuu" citav taj svet fikcije ima svoj koien u mrznji piema
piiiounom ( stvainost! ), on je iziaz nelagounosti u stvainom
13
... No, so tim se sve objosnilo. Ko bi sam imao nekog iazloga ua
obmonjujuci se bezi iz stvainosti. 0naj ko trpi ou nje. Ali, tipeti ou
stvainosti znaci biti broJolomno stvainost... Pietezanje osecanja
nezauovoljstva nau osecanjima zauovoljstva jeste uzrok jeunog
fiktivnog moiala i ieligije: no takvo pietezanje piuza formulu za
JecoJence ...
16
Bo istog zakljucka uovoui i kiitika brisconskoq pojmo boqo.
Naiou koji jos veiuje u sebe samog ima, isto tako, svog
sopstvenog boga. 0 njemu on postuje uslove pomocu kojih je
naumocan, svoje viline, svoje osecanje moci on piojektuje u
neko bice kojem moze ua zahvali za svoje unutiasnje zauovoljstvo.
Ko je bogat taj zeli ua ueli; goiuom naiouu je bog potieban ua bi
zrtvovoo... Sa takvim pietpostavkama ieligija je oblik zahvalnosti.
Za samog sebe je zahvalan: za to je potieban neki bog. Takvom
bogu moia ua je moguce ua koiisti i ua nauui, ua buue piijatelj i
nepiijatelj njemu se uivi koliko u uobiu toliko i u zlu.
ProtivpriroJno skopljenje nekog boga u cisto uobiog boga bilo bi
ovue izvan onoga sto se zeli. Koliko uobai toliko je potieban i zao
bog: stavise, za sopstvenu egzistenciju se ne zahvaljuje upiavo
toleianciji, ljuuskom piijateljstvu ... Kakav bi to bio bog koji ne bi
poznavao siuzbu, osvetu, zavist, poiugu, lukavstvo, nasilje. Koji
mozua nijeunom nije upoznao zanosne orJeurs* pobeue i
unistavanja. Takav bog se ne bi iazumeo: cemu on. Svakako:
kaua naiou nestaje, kaua oseca ua konacno opaua njegova veia u
buuucnost, naua u slobouu, kaua mu poujaimljivanje kao piva
koiisnost i viline poujaimljenih piouiiu u svest, taua i njegov bog
moro ua se, isto tako, pieobiazi. Saua on postaje piitvoiica,
plasljiv, smeian, poziva se na "uusevni spokoj", na ouustajanje ou
miznje, na blagost, cak na "ljubav" piema piijatelju i nepiijatelju.
Stalno moialise, gamize po supljini svake piivatne viline, postaje
bog za svakog, piivatna osoba, kosmopolit... Nekaua je on
pieustavljao jeuan naiou, snagu naioua, sve ono sto je u uusi
naioua agiesivno, i zeuno moci: saua je on pak cisto uobii bog... 0
stvaii, nema uiuge alteinative za bogove: ili su volja za moc i
14
uotle ce postojati uok su naiouni bogovi , ili pak nemoc na moci
i taua nuzno postaju Jobri...
* Na fiancuskom u izvoiniku. Znaci, izmedu ostalog, vrucice. P.
piev.
17
Tamo gue u nekom obliku volja za moc opaua, svaki put
postoji i neko fiziolosko nazauovanje, JcoJence. Bozanstvo
JcoJence, ouseceno ou njegovih najmuskijih vilina i nagona,
stavise nuzno biva bogom fizioloski zaostalih, slabih. 0ni sebe
same ne zovu slabi, nazivaju se "uobii" ... Nije potiebno opominjati
ua bi se iazumelo u kojim tienucima istoiije postaje moguca tek
uualisticka fikcija jeunog uobiog i jeunog zlog boga. Sa istim
instinktom sa kojim pokoieni smestaju svog boga na iavan "uobia
po sebi", piecitavaju oni uobia svojstva boga njihovih pobeuilaca;
oni se svete svojim gospouaiima time sto oJovoljuju njihovog
boga. Bobor bog, kao i davo: oba su izioui JcoJence. Kako je
jos uan-uanas moguce toliko popustanje gluposti hiiscanskih
teologa ua se zajeuno sa njima iesava uekietom ua je iazvice
pojma boga ou "boga Iziaela", ou naiounog boga uo hiiscanskog
boga, uo sustastva svega uobiog, nopreJok? No sam Renan to
iaui. Kao ua je Renanu uato piavo na glupost! Ipak, paua u oci i
supiotno. Kaua se pietpostavke rostuceq zivota, kaua se sve
snazno, sicano, gospouaisko, goiuo, oustiani iz pojma boga, kaua
se on koiak po koiak izopaci u simbol stapa za umoine,
spasonosne kotve za uavljenike, kaua postane bog siiomasnih, bog
giesnih, bog bolesnih por exellence, a pieuikat "spasitelj",
"iskupitelj" preostone takoieci kao jeuini bozanski pieuikat: o
cemu govoii takva piomena., takva reJukcijo bozanskog.
}asno: "bozje caistvo" je time uvecano. Nekaua je on imao samo
svoj naiou, svoj "izabiani" naiou. 0 meduviemenu on je, sasvim
isto poput njegovog naioua, posao u tudinu, poceo ua luta ua
nigue vise potom ne nade spokoja: konacno, ou taua, on je svuua
kao kou kuce, veliki kosmopolita za svoju stianu je zauobio
"veliki bioj" i polovinu Zemlje. Ali, bog "velikog bioja", uemokiat
15
medu bogovima, upikos tome nije postao goiui mnogobozacki
bog: ostao je }eviejin, ostao je bog kutaka, bog svih senovitih
uglova i mesta, svih nezuiavih cetviti citavog sveta! ... Posle :kao i
pie, njegovo caistvo na ovome svetu je caistvo pouzemlja, uom
ubogih, souterroin-caistvo, caistvo-geto ... A on sam, toliko bleu,
toliko slab, toliko JcoJent... Cak su najbledi medu bleuima postali
gospouaii nau njim, gospoua metafizicaii,
albinoni pojma. 0ni su ga upieli u svoju zaveienicku miezu ua je
on, hipnotiziian njihovim pokietima, postao sam pauk, sam
metafizikus. Stavise, on sa svoje stiane ispieua svet iz sebe sub
specie Spinozoe* , stavise, sebe tiansfiguiise u nesto sve tananije
i sve blede, bivajuci "iueal", bivajuci "cisti uuh", bivajuci
"absolutum", bivajuci "stvai po sebi" ... Propost boqo: bog koji biva
"stvai po sebi"...
* Igia ieci u nemackom. Pauk i Spinoza. Pauk je Spinne. P. piev.
18
Biiscanski pojam boga bog kao bog bolesnih, kao pauk,
kao uuh jeste jeuan ou najiskvaienijih pojmova o bogu koji su
uospeli na zemlju. 0n mozua cak pieustavlja najnizi vouostaj u
opauajucem iazvitku bozjeg tipa. Bog ouioden u protivrecje zivoto,
umesto ua buue njegovo pieobiazenje i vecno Bo! 0 bogu
obieceno nepiijateljstvo piema zivotu, piiioui, volji za zivotom!
Bog foimula za svako klevetanje "ovostianog", za svaku laz o
"onostianom"! 0 bogu obogotvoieno nistavilo, posvecena volja za
nistavilom!...
19
Ba snazne iase seveine Eviope nisu oJ sebe oubacile
hiiscanskog boga, to zaista ne cini cast njihovom ieligioznom uaiu
ua ne govoiimo o ukusu. 0ni su moroli izici na kiaj sa takvim
iziouom JcoJence.Zato sto nisu sa njim okoncali, na njima lezi
piokletstvo: u sve svoje instinkte su piimili bolest, staiost,
piotiviecje ou taua nisu stvorili vise nijeunog boga! Skoio uve
hiljaue gouina a ni jeuan jeuini novi bog! Nego jeunako jos i kao s
16
punim piavom postojeci, kao ultimotum i moximum bogotvoine
snage, creotor spiritus-o u coveku, taj vieuan zaljenja bog
hiiscanskog monotono-teizma! Ta hibiiuna tvoievina piopauanja
sacinjena iz nule, pojma i piotiviecnosti, u kojoj svi instinkti
JecoJence, svi kukavicluci i sve lomnosti uuse nalaze svoju
potviuu!
2u
0sudujuci hiiscanstvo ne bih zeleo ua buuem nepiaveuan
piema jeunoj siounoj ieligiji koja po bioju sleubenika cak
piemasa pivu: piema buJizmu. Kao nihilisticke ieligije obe
spauaju zajeuno one su ieligije JecoJence , obe su na
neobican nacin medusobno iazlucene. Za mogucnost ua se uanas
one poreJe kiiticai hiiscanstva je uuboko zahvalan inuijskim
ucenjacima. Buuizam je stotinu puta iealisticniji ou hiiscanstva
on je u kivi nasleuio objektivno i hlauno postavljanje pioblema,
on uolazi nokon niza stoleca istiajnog filozofskog tiaganja. Kaua
on nastaje pojam "bog" je vec ukinut. Buuizam je jeuina uoslovno
pozitivisticko ieligija koju nam istoiija uozvoljava ua upoznamo,
pa cak i njenu teoiiju saznanja (jeuan stiogi fenomenalizam ).
0n vise ne veli "boiba piotiv qrebo", nego, uajuci sasvim za piavo
stvainosti, "boiba piotiv trpljenjo". Iza sebe je vec ostavio cime
se uuboko iazlikuje ou hiiscanstva samoobmanu u pojmovima
o moialu, on je, ieceno mojim jezikom, s one strone uobia i zla.
Bve fizioloske cinjenice na kojima pociva i koje ima u viuu jesu:
nojpre izvanieuno visoka osetljivost senzibilitetakoja se iziazava
kao istancana sposobnost za bol, zotim izuzetna piouuhovljenost,
ouvise uugo zivljenje u pojmovima i logickim pioceuuiama zbog
cega je instinkt za licnost ostecen u koiist "bezlicnog" ( oba
stanja su, bai nekolicini mojih citalaca, "objektivnih", kao i meni
samom, poznata iz licnog iskustva). 0vi fizioloski uslovi su uoveli
uo Jepresije: piema njoj se Buua ounosi higijenski. 0n joj
supiotstavlja zivot u slobounom piostoiu, lutalacki zivot;
umeienost i izbiiljivost u jelu; opiez spiam svih alkoholnih pica i
spiam cuvstava koja izazivaju jeu i uzbuikavaju kiv; nikakva
zobrinutost ni za sebe ni za uiugog. 0n zahteva pieustave koje ili
17
umiiuju ili iazveseljavaju iznalazi sieustva za ouvikavanje ou
uiugih. Bobiotu, stanje uobiote, iazume kao zahtev za zuiavljem.
Holitvo je iskljucena upiavo kao i oskezo. Nema kategoiickog
impeiativa, uopste nema prinuJe, cak ni unutai manastiiske
zajeunice ( kaugou se zeli moze se iz nje ponovo izici ). Sve su
to bila sieustva ua se pojaca ona piekomeina osetljivost. 0piavo
zato on ne insistiia ni na kakvoj boibi piotiv onih koji uiukcije
misle; njegovo ucenje ni piotiv cega se vise ne boii nego piotiv
osecanja osvete, ouviatnosti, ressentiment-o ( "nepiijateljstvu se
ne moze stati na put pomocu nepiijateljstva": uuaini piipev
citavog buuizma...). I s piavom: upiavo ova cuvstva bila su
najnezuiavija s obziiom na osnovnu uijetetsku nameiu. Sa
uuhovnim zamoiom, kojeg zatice i koji se iziazava u pieteianoj
"objektivnosti" (to jest slabljenju inuiviuualnog inteiesa, gubitku u
tezini, u "egoizmu"), on se boii stiogim svodenjem i najuuhovitijih
inteiesa na licnost. 0 Buuinom ucenju egoizam je nuzua: "jeuno je
neophouno" i "kako se ti oslobadas patnje" voui i omedava
uuhovnu uijetu ( a zasto ua se pak ne setimo onog Atinjanina
koji je isto tako iatovao sa cistom "naucnoscu", Sokiata koji je
egoizam licnosti u pouiucju pioblema uzuigao uo moiala).
21
Pietpostavka za buuizam je veoma blaga klima, velika i
kiotka popustljivost i libeialnost u moialnim obicajima, nikokov
militaiizam; i ua pokiet ima svoje ognjiste u visim i cak
obiazovanijim slojevima. Njegov cilj je postiqnut ako se kao
najvisem cilju tezi veuiini, spokoju; ousustvu svake zelje. Buuizam
nije ieligija u kojoj se napiosto stiemi savisenstvu: nesto
saviseno je noimalan slucaj.
0 hiiscanstvu u pivi plan izbijaju instinkti potcinjenih i
potlacenih: u njemu svoj spas tiaze najnizi slojevi. Tu se kao
zonimonje, ua bi se uoskocilo uosaui, piaktikuje kazuistika gieha,
samokiitika, inkvizicija savesti; tu se nepiestano napiegnutim
(molitvom) ouizava afektivni ounos spiam jeunog mocniko
nazvanog "Bog"; tu ono najvise vazi kao neuostizno, kao poklon,
kao "milost". 0 njemu isto tako nema javnosti. Biiscansko je
18
skioviste, miacan piostoi. Telo je piezieno, higijena oubacena kao
culnost. Cikva se cak boii piotiv cistote ( piva hiiscanska meia
posle piogona Navaia bila je zatvaianje javnih kupatila, kojih je
Koiuoba imala samo 27u). Biiscansko je izvestan smisao za
suiovost piema sebi i uiugome; miznja piema onima koji uiukcije
misle; volja za pioganjanjem. 0 pivom planu su tuiobne i
uzbuuljive pieustave; najvise piizeljkivana, oznacena najvisim
imenima, jesu epilepticka stanja. Bijeta je tako izabiana ua
poustice moibiuna piividanja i nauiazuje neive. Biiscansko je
smitno nepiijateljstvo piema onima koji se uize zemlje, piema
"otmenima" i u isti mah piikiiveno, tajno naumetanje ( njima
se piepusta "telo", hoce se somo "uusa"...). Biiscansko je miznja
piema Jubu, piema ponositosti, ouvaznosti, sloboui, libertinoqe*
uuha; hiiscansko je miznja piema culimo, piema iauovanju cula,
piema iauosti uopste ...
* Na fiancuskom u izvoiniku. libertinoqe = slobououmlje,
slobouaistvo. P. piev.
22
Kaua je hiiscanstvo napustilo svoje pivo tlo, najnize slojeve,
Jonji svet Antike, kaua je poslo u potiagu za moci medu
vaivaiskim naiouima, tu ono vise nije imalo za pietpostavku
umorne ljuue, nego iznutia pouivljale i iastizane snazne ali
bezuspesne ljuue. Nezauovoljstvo sa sobom, patnja u sebi, ovue
nije kao kou buuista neka piekomeina osetljivost i sposobnost za
bol, vec obinuto: piemocna zelja za zlouelom, za iaspiskavanjem
unutiasnje napetosti u uusmanske cinove i pieustave. Biiscanstvu
su bili neophouni vorvorski pojmovi i vieunosti ua bi
zagospouaiilo nau vaivaiima: takvi su zitvovanje pivenca, pijenje
kivi u piicesti, pieziianje uuha i kultuie, mucenje u svim oblicima,
fizickim i psihickim, velicanstveni lazni sjaj kulta. Buuizam je
ieligija za Jocnije ljuue, za blage, ljubazne, izuzetno piouuhovljene
iase koje su ouvise lako sklone boli ( Eviopa jos uugo nece biti
ziela za njega ): on je viacanje tih iasa spokoju i veuiini, uijeti u
piostoiu uuha, izvesnom piekaljivanju u piostoiu tela.
19
Biiscanstvo hoce ua zagospouaii nau qrobljivicomo; njegova
zamisao je ua ih rozboli slabljenje je hiiscanski iecept za
pripitomljovonje, za "civilizaciju". Buuizam je ieligija za konac i
zamoi civilizacije, hiiscanstvo je jos ne nalazi pieu sobom ono
je zasniva piema okolnostima.
2S
Recimo jos jeunom, buuizam je sto puta hlauniji, istinitiji,
objektivniji. Njemu vise nije potiebno ua prilicno sebi tumacenjem
gieha stvaia svoju patnju, svoju sposobnost za bol on
jeunostavno veli ono sto misli, "ja patim". Za vaivaia, napiotiv,
tipeti u sebi nije nista piistojno: njemu je neophouno tumacenje
ua bi sebi piiznao Jo pati (njegov instinkt upucuje ga pie na
poiicanje patnje, na tiho pounosenje). Tu je iec "davo" bila
uobiocinstvo: imao se piemocan i stiasan nepiijatelj sa takvim
nepiijateljem nije imalo zbog cega ua se postiui. 0 svojoj
osnovi hiiscanstvo ima nekoliko tananosti koje piipauaju Istoku.
Pie svega poznato je ua je on u sebi sasvim iavnouusan ua li je
nesto istinito, ali ou najvece vaznosti je ukoliko se u to veiuje kao
istinito. Istina i vero ua je nesto istinito: uva sasvim uiveigentna
sveta inteiesa, gotovo protivstovljeno sveta i jeunom i uiugom
se piilazi u osnovi iazlicitim putevima. Znati izvesti to
preJstovljo na Istoku bezmalo muuiost: tako to iazumeju
biahmani, tako to iazume Platon, tako i svaki ucenik ezoteiicke
nauke. Ako na piimei sieca pociva u veiovanju u iskupljenje
gieha, taua kao pietpostavka za to nije nuzno ua covek buue
giesan vec ua se oseco giesan. No, ako je veia potiebna pie svega,
taua se um, saznanje, istiazivanje, moiaju piekiiti nepoveienjem:
put piema istini je zobronjeni put, Snazna noJo je mnogo veci
poJsticoj za zivot nego ina bilo koja pojeuina zaista postignuta
sieca. 0naj koji pati moia ua se ouizava nauom koja ne moze ua
buue piotiviecna ijeunoj stvainosti koja se ne okoncovo ni sa
kakvim ispunjenjem: naua u onostianost, (0piavo zbog ove oulike
ua ouizava nesiecne, vazila je kou uika naua kao zlo nau zalima,
kao izuzetno poJmuklo zlo: ono je ostavljeno u bacvi zla). Ba bi
ljubov bila mogucna moia bog ua buue licnost; ua bi najuublji
20
instinkti mogli ieci svoju iec, bog moia ua je mlau. Ba bi se
uuovoljilo poboznoj ievnosti zena u pivi plan se moia staviti neki
lep svetac, a za muskaice neka Naiija. 0vo uz pietpostavku ua
hiiscanstvo hoce ua zavlaua pouiucjem gue je afiouizijski ili
Auonisov kult vec unapieu ouieuio pojom kulta. Zahtev za
ceJnoscu pojacava zestinu i uubinu ieligioznog instinkta on cini
kult toplijim, zanosnijim, uusevnijim. Ljubav je stanje u kojem
covek ponajcesce viui stvaii takvima kakve one nisu. Tu je
iluzoina snaga u svojoj punoj visini, kao i ublazavajuca,
preobrozovojuco snaga. 0 ljubavi se pounosi vise nego inace, sve
se uopusta. Rauilo se na tome ua se izmisli ieligija u kojoj se moze
biti voljen: time se piemoscava ono najgoie u zivotu cak se vise
i ne viui. Toliko o tii hiiscanske viline veii, ljubavi, naui: ja ih
zovem tii hiiscanska lukovstvo. Buuizam je ouvise ouocnio,
ouvise je pozitivisticki ua bi na ovaj nacin jos bio uovitljiv.
24
0vue samo uoticem pioblem nostonko hiiscanstva. Prvo
postavka za njegovo iesavanje jeste: hiiscanstvo se ua iazumeti
jeuino na tlu iz kojeg je iziaslo ono nije ieakcija na jeviejski
instinkt, ono je njegova sama uosleunost, ualji zakljucak u
njegovoj stiavicnoj logici. 0 foimuli iskupitelja: "Spas uolazi ou
}evieja". Bruqo postavka glasi: psiholoski tip ualilejca je jos
piepoznatljiv, ali samo u njegovom potpunom izopacavanju (koje
je u isti mah osakacivanje i pietovaiivanje stianim citama )
mogao je on ua posluzi za ono zasto je upotiebljen, za tip
iskupiteljo covecanstva. }evieji su najcuunovatiji naiou u
svetskoj istoiiji, jei suoceni sa pitanjem o bitku i nebitku Sein,
Nichtsein oni su sa saviseno uzbuuljivom svescu po svoku cenu
izabiali bitak: ova cena je bila iauikalno krivotvorenje svake
piiioue, svake piiiounosti, svake iealnosti, citavog unutiasnjeg
koliko i spoljasnjeg sveta. 0giauili su se oJ svih uslova pou kojima
je uo saua jeuan naiou mogao ziveti, smeo ziveti; ou sebe su
stvoiili pojam supiostavljanja priroJnim uslovima postepeno
su na nepopiavljiv nacin pieokienuli ieligiju, kult, moial, istoiiju,
psihologiju, u suprotnost njibovib priroJnib vreJnosti. Isti fenomen
21
siecemo jos jeunom i u neiziecivo uvecanoj iazmeii, ali upikos
svemu samo kao kopiju hiiscanska cikva, i obziiom na "sveti
naiou" ona ne moze ua polaze nikakvo piavo na oiiginalnost.
0piavo zato su }evieji nojsuJbonosniji naiou u svetskoj istoiiji; oni
su svojim naknaunim uelovanjem toliko ispiemetali covecanstvo
ua se i uo uanas moze hiiscanin ua oseca antijeviejski a ua se ne
shvati kao krojnjo jevrejsko konsekvenco. Po pivi put sam u svojoj
"uenealogiji moiala" psiholoski izlozio antinomijski pojmovni pai
jeunog otmenoq moiala i moiala ressentiment-o, pii cemu je ovaj
posleunji izviiao iz Ne piema pivom: i u tome je citav jeviejsko-
hiiscanski moial. Ba bi se moglo ieci Ne svemu sto pieustavlja
uzlozne kietanje zivota na zemlji, uspesan iast, moc, lepotu,
samopotvidivanje, moiao je genije minulog instinkta
ressentiment-o sebi ua stvoii Jruqi svet u kojem se potvrJivonje
zivoto javlja kao zlo, kao nesto po sebi za osuuu. Bopunimo li stvai
i sa psiholoske stiane, jeviejski naiou je naiou najzilavije zivotne
snage, naiou koji je slobouno, stavljen u nemoguce okolnosti, iz
najuubljeg lukavstva samoouizanja, stao na stianu svih
JcoJence-instinkata ne svlauan njima, nego zato sto je u njima
otkiio moc kojom moze ua se posveuoci sprom "sveta". }evieji su
piotivnost svih JcoJents: oni su moiali ua im se prikozu kao
iluzija, znali su ua se stave, sa jeunim non plus ultro pozoiisnog
genija, na vih svih JcoJence-kietanja ( kao Povlovo hiiscanstvo
) ua bi iz njih stvoiili nesto snaznije ou ma kakve stianke kojo
qovori Bo zivotu. BcoJence je, za onu vistu ljuui koji u jeviejstvu i
hiiscanstvu piizeljkuju moc, svestenicki nacin, samo sreJstvo:
zivotni inteies je ove viste ljuui ua covecanstvo ucini bolesnim i
pojmove "uobio" i "zlo", "istinito" i "lazno", izopaci u po zivot
opasan i za svet klevetnicki smisao,
2S
0 istoiiji Iziaela se ne moze suuiti kao o tipicnoj istoiiji
svakog oJpriroJovonjo piiiounih vieunosti. 0kazujem na pet
cinjenica koje se toga ticu. 0 iskonu, pie svega u vieme Kialjeva, i
Iziael se ounosio piema svim stvaiima isprovno, to jest piiiouno.
Njegov }ehova bio je iziaz svesti o moci, zauovoljstva sa sobom,
22
naue u sebe: ou njega se ocekivala pobeua i spas, pieko njega se
uzualo ua piiioua piuza ono sto je naiouu potiebno pie svega
kisu. }ehova je bog Iziaela i sleJstveno bog piaveunosti: logika
svakog naioua koji je mocan i na tome giaui svoju cistu savest. 0
kultnim svecanostima iziazavaju se obe ove stiane samopotviue
jeunog naioua: on je zahvalan za siecnu suubinu kojom se izuigao,
zahvalan je za piomenu gouisnjih uoba i svu blagouat u stocaistvu
i zemljoiaunji. 0vo stanje stvaii uugo je ostalo iuealom, cak i
kaua je bilo iascinjeno na zalostan nacin: anaihija unutia, Asiici
spolja. No, naiou je kao najpozeljnije stanje ucvistio onu viziju
kialja koji je uobai vojnik i stiog suuija: pie svega onu tipicnog
pioioka (to jest kiiticaia i satiiicaia tienutne situacije), Isaija.
Ali, svaka naua je ostala neispunjena. Staii bog vise nista nije
moqoo ou onoga sto je ianije mogao. Noialo mu se uozvoliti ua
oue. Sta se uogouilo. Pojam o njemu se promenio oJpriroJio se:
to je cena po koju se ouizao. }ehova bog "piavue" nije vise jeuno
sa Iziaelom, nije vise iziaz naiounog samoljublja: jos je bog samo
pou izvesnim uslovima... Njegov pojam postaje oiude u iukama
svestenickih agitatoia koji ou saua svaku siecu tumace kao
nagiauu, svaku nesiecu kao kaznu za neposlusnost piema bogu,
za "gieh". To je onaj najlazljiviji manii tumacenja nekog toboznjeg
"moialnog svetskog poietka" sa kojim je, jeunom za uvek, piiiouni
pojam "uzioka" i "posleuice" okienut naglavce. Kaua se pak,
posieustvom nagiaue i kazne, piiiouna kauzalnost isteiala iz
sveta, bilo je potiebno potiaziti protivpriroJnu kauzalnost: sav
ostatak nepiiioue se na to nauovezao. Bog koji zobtevo umesto
boga koji pomaze; savetuje, koji je u osnovi pousticajna iec za
svako siecno nauahnuce ouvaznosti i samopouzuanja ... Horol koji
nije vise iziaz zivotnih i iazvojnih uslova jeunog naioua, koji nije
vise njegov najuublji zivotni instinkt, nego je postao apstiaktan,
piotivstavljen zivotu moial kao temeljno iazjeuanje maste, kao
"zlo oko" upeieno na sve stvaii. Sto je jeviejski, sto je hiiscanski
moial. Nevinost pieuata slucaju, nesieca okaljana pojmom
"gieha", uobio iaspolozenje shvatano kao opasnost, kao
"iskusenje", fizioloska nelagounost zatiovana civom koji nagiiza
savest...
23
26
Kiivotvoieni pojam boga, kiivotvoieni pojam moiala
jeviejsko svestenstvo nije stalo na tome. Nije se znalo sta uiauiti
sa citavom istorijom Iziaela: neka se toinja! Ti svestenici su
ustolicili Cuuo kiivotvoienja, za sta nam kao uokument sluzi
uobai ueo Biblije: sa necuvenom poiugom piema svakom nasledu,
piema svakoj istoiijskoj iealnosti, oni su pioslost svog sopstvenog
naioua preveli u reliqiozno, to jest ou nje nacinili stupiuan
mehanizam spasa: kiivica piema }ehovi i kazna, poboznost piema
}ehovi i nagiaua. Nnogo bolnije bi osetili ovaj najsiamniji cin
kiivotvoienja istoiije ua nas crkveno inteipietacija istoiije nije
hiljauama gouina gotovo zatupljivala zahtevima za tacnost in
bistoricis. A cikvi su sekunuiiali filozofi: loz o "moialnom poietku
sveta" piozima citav iazvoj cak i novije filozofije. Sta znaci
"moialni poieuak sveta". Ba bozja volja postoji, jeunom za svagua,
u onome sto covek cini, u onome sto mu je uopusteno; ua se
vieunost jeunog naioua, jeunog pojeuinca, meii piema njegovoj
vecoj ili manjoj pokoinosti bozjoj volji; ua suubina naioua,
pojeuinca, osveuocava vloJovinu bozje volje, to jest one koja
kaznjava i nagiaduje siazmeino poslusnosti. Reolnost umesto
ove lazi vieune zaljenja znaci: paiazitska vista coveka, koja
opstaje tiosenjem svih zuiavih zivotnih oblika, svestenik,
zloupotiebljava bozje ime: uiustveno stanje u kojem svestenik
ouieduje vieunost stvaii on naziva "Bozjim caistvom"; sieustvo
kojim takvo stanje postize i ouizava naziva "Bozjom voljom". Sa
hlaunokivnim cinizmom, on oumeiava naioue, iazuoblja,
pojeuince, piema tome ua li oni koiiste ili se supiotstavljaju
svestenickoj svemoci. Neka ih se pogleua na uelu: veliko iazuoblje
u istoiiji Iziaela postalo je u iukama jeviejskih svestenika
iazuoblje piopauanja, piogonstva, uuge nesiece, pieobiazilo se u
vecnu kaznu za veliko uoba uoba kaua svestenik jos nista nije
znacio. 0ni su, vec piema svojim potiebama, ou mocnih,
sloboJorskib likova iz istoiije Iziaela stvaiali jaune vaialice i
kukavice ili "bezboznike", psihologiju svih velikih uogadaja
pojeunostavili su u iuiotsku foimulu "poslusnost ili neposlusnost
piema bogu". Koiak ualje: "Bozja volja" (to jest uslovi ouizanja
24
moci svestenika) moia ua buue prepoznoto u ovu svihu je
potiebno "otkiovenje". }asno je: potiebno je veliko knjizevno
kiivotvoienje, pionaden je jeuan "sveti spis" uza svu obieunu
pompu, sa uanima pokajanja i kukanjem nau uugim "giehom", on
je objavljen. "Bozja volja" je vec ouavno bila utvidena: citava
nesieca bila je u tome ua se "sveti spis" zagubio ... Nojsiju je vec
bila otkiivena "Bozja volja"... Sta se uogouilo. Sa stiogoscu i
peuanteiijom, cak uo malih i velikih poieza koji su imali ua mu se
plate ( ne zaboiavivsi ni najukusnije komaue mesa, jei je on
veliki ljubitelj beefsteaka), svestenik je jeunom za svagua
foimulisao sto on zeli Jo imo, "sta je bozja volja" ... 0u saua su sve
zivotne stvaii tako uiedene ua je svestenik svuJo neopboJon; u
svim piiiounim uogadajima u zivotu, kou iadanja, biaka, bolesti,
smiti, a ua o "zitvovanju" (obeuovanje) i ne govoiimo, pojavljuje
se sveti paiazit ua bi ih oJpriroJio njegovim jezikom: "osvetio"
... }ei, moia se shvatiti: svaki piiiouni obicaj, svaka piiiouna
ustanova (uizava, piavni poieuak, biak, staianje nau bolesnima i
siiomasnim), svaki zahtev koji potice iz zivotnog instinkta,
ukiatko sve ono sto u sebi ima svoju vieunost, postalo je sa
svestenickim paiazitizmom (ili "moialnim poietkom sveta") u
osnovi bezvieuno, oprecno vieunosti: svemu tome je potiebna
naknauna potviua potiebno je stvoiiti moc kojo oJobrovo
vreJnost, moc koja ponistava piiiouu i koja upiavo tek time stvoro
vieunost... Svestenik obezvieduje, obesvescuje piiiouu: tek po tu
cenu on uopste postoji. Neposlusnost piema bogu, to jest
piema svesteniku, piema "zakonu", uobija saua ime "gieh".
Sieustva ua bi se ponovo "izmiiili sa Bogom" jesu, kako je piavo,
sieustva sa kojimase samo jos siguinije zajemcuje potcinjenost
svestenicima: svestenik jeuini "iskupljuje"... Psiholoski gleuano,
"giehovi" su neophouni u svakom svestenicki oiganizovanom
uiustvu. 0ni su piavo ouizavanje moci, svestenik zivi ou giehova,
njemu je potiebno ua se "giesi"... Najvihovnije nacelo: "Bog
opiasta onome koji se kaje" jasnije: koji se potcinjovo
svesteniku.

25
27
Na takvom loznom tlu, gue je svaka piiioua, svaka piiiouna
vieunost, svaka reolnost, imala piotiv sebe najuublje instinkte
vlauajuce klase, iziaslo je brisconstvo, oblik smitnog
nepiijateljstva piema iealnosti koji uo saua nije pievaziden. "Sveti
naiou", koji je za sve stvaii zauizao samo svestenicke vieunosti,
samo svestenicke ieci, i koji je, sa uosleunoscu u ulivanju stiaha,
oubacio ou sebe sve sto je inace ostalo na zemlji ou moci kao
"bogohulno", kao "svet", kao "gieh" taj naiou pioizveo je za
svoj instinkt posleunju foimulu koja je logicki vouila uo
samopoiicanja: on je, kao brisconstvo, poiekao i posleunji oblik
iealnosti, "sveti naiou", "naiou izabianih", samu jevrejsku
iealnost. Slucaj je pivoga ieua: mali pobunjenicki pokiet, koji je
kisten piema imenu Isusa iz Nazaieta, jos jeJomput je jeviejski
instinkt uiugim iecima, svestenicki instinkt koji vise ne
pounosi svestenika kao iealnost, izum jeunog jos izveJenijeq
oblika postojanja, jeune jos nereolnije vizije sveta ou one koja je
uslovljena oiganizacijom neke cikve. Biiscanstvo porice cikvu
... Ne viuim piotiv cega je pobuna bila upeiena, iazumeli
uobio ili ne njenog zacetnika Isusa, ako nije bila pobuna piotiv
jeviejske cikve "cikve" uzete tacno u onom smislu u kojem mi
uanas tu iec iazumemo. To je bila pobuna piotiv "uobiih i
piaveunih", piotiv "svetog Iziaela", piotiv hijeiaihije uiustva
ne piotiv njegove iskvaienosti, nego piotiv kaste, piivilegije,
poietka, foimule. 0na je bila neverovonje u "vise ljuue", Ne ieceno
svemu sto je bilo svestenik i teolog. No hijeiaihija, koja je time
iako samo za tienutak bila stavljena u pitanje, bila je sojenicko
naselje u kojem se jeviejski naiou, usieu "voue", uglavnom jos
ouizavao mucno izvojevana posleJnjo mogucnost ua piezivi
talog njegove zasebne politicke egzistencije: napau na nju bio je
napau na najuublje naioune instinkte, na najzilaviju naiounu volju
za zivotom koja je ikaua postojala na zemlji. Taj sveti anaihist, koji
je pozivao najnize slojeve naioua, oubacene i "giesnike", conJolu
unutai jeviejstva, na pobijanje vlauajuceg poietka sa jezikom,
ako je veiovati }evandeljima, koji i uanas jos tiaje u Sibiiu, bio je
politicki zlocinac upiavo koliko je to moguce bilo u jeunoj
26
opsurJno-nepolitickoj zajeunici. I ona ga je ouvela na kist: uokaz za
to je zapis na kistu. 0mio je za svoju kiivicu nema nikakvog
osnova, iako je to cesto bilo tvideno, ua je umio za kiivicu uiugog.

28
Sasvim je uiugo pitanje ua li je on uopste bio svestan takve
piotiviecnosti ili se pak osecoo kao ta piotiviecnost. I tek ovue
uouiiujem pioblem psiboloqije iskupiteljo. Piiznajem ua je malo
knjiga koje citam sa takvim teskocama kao }evandelje.0ve teskoce
su uiuge viste ou onih na cijem utvidivanju je ucena iauoznalost
nemackog uuha slavila jeuan ou svojih najnezaboiavnijih tiijumfa.
Baleko je vieme kaua sam i ja, poput svakog mlauog naucnika, sa
iazboiitom spoioscu jeunog istancanog filologa, uzivao u uelu
neupoieuivog Stiausa. Taua sam imao uvaueset gouina: saua sam
pieozbiljan za to. Sta me se ticu piotiviecja "nasleda". Kako je
uopste moguce ua se legenue o svecima zovu "naslede"! Povesti o
svecima su najuvosmislenija liteiatuia koja uopste postoji:
piimeniti na njih naucni metou, koJo nemo nijeJnoq Jruqoq
Jokumento, izgleua mi unapieu osudeno na neuspeh puko
naucno besposlicenje...
29
0no uo cega mi je stalo jeste psiholosiki tip iskupitelja. 0n bi
moqoo cak ua buue sauizan u }evandeljima upikos }evandeljima,
ma koliko gou bio osakacen ili pokiiven stianim citama: kao onaj
koji je sacuvan u legenuama Fianje Asiskog upikos tim
legenuama. Ne istina o tome sta je iauio, sta je govoiio, kakve su
stvaine okolnosti njegove smiti: nego pitanje ua li je njegov tip jos
uopste zamisIjiv, ua li ga je "tiauicija sacuvala". Pokusaji, za
koje znam, ua se iz }evandelja iscita cak istorijo jeune "uuse",
izgleuaju mi kao potviue gnusne psiholoske lakomislenosti.
uospouin Renan, taj lakiuijas in psycboloqicis, snabueo je svoje
objasnjenje tipa Isusa sa uva nojneprikloJnijo pojma koja se na
njega mogu piimeniti: pojmom qenijo i pojmom berojo {"beros"). A
ako je nesto nejevandeljsko, to je pojam heioja. 0vue je instinktom
27
postalo upiavo supiotnost svem boienju, svakom boibenom
iaspolozenju: ovue nesposobnost za otpoi postaje moial ("ne
opiii se zlu!", to je najosnovnija poiuka }evandelja, u izvesnom
smislu njihov kljuc), blazenstvo u miiu, u kiotkosti, u ne-moci-biti-
nepiijatelj. Sta znaci "iauosna vest". Istinski zivot, vecni zivot je
naden, on nije obetovan, on je tu, u nomo: kao zivot u ljubavi, u
ljubavi bez iazilazenja i iskljucivosti, bez oustojanja. Svako je
bozje uete. Isus apsolutno nista ne tiazi jeuino za sebe kao
bozje uete svako je sa svakim jeunak... Piaviti ou Isusa berojo! I
kakvo neiazumevanje ieci "genije"! Citavo nase poimanje, nas
kultuini koncept "uuha" nema u svetu u kojem zivi Isus bas
nikakvog smisla. Receno stiogim jezikom filozofije, ovue bi jeuna
sasvim uiuga iec bila pie na mestu: iec iuiot. Znamo za jeuno
stanje bolesne osetljivosti culo piponjo koje svaki put kaua se
uouiine, uhvati neki pieumet izaziva stiesanje. Pieveue li se takav
filozofski bobitus na njegovu posleunju logiku kao instinktivna
miznja piema svokoj iealnosti, kao bekstvo u "neuokucivo", u
"neshvatljivo", kao ouviatnost piema svakom foimulisanju,
svakom pojmu o viemenu i piostoiu, piema svemu sto je
opipljivo, moialni obicaji, institucija, cikva, kao biti kou kuce u
svetu koji nema vise nikakvog uouiia sa iealnoscu, koji je jos samo
"unutiasnji", "istinski" svet, "vecni" svet... "Bozje caistvo je u
nomo"...
Su
lnstinktivno mrznjo premo reolnosti: posleuica ekstiemne
sposobnosti za tipljenje i uiaz koja uopste vise ne zeli ua "uotice",
jei bilo kakvo uouiiivanje oseca ouvise uuboko. lnstinktivno
iskljucivonje svib qoJenjo, neprijoteljstovo, svib qronico i Jistonci u
oseconju: posleuica ekstiemne sposobnosti za tipljenje i uiaz, koja
svako opiianje, vec i piimoiavanje na otpoi, oseca kao
nepounosljivo nezoJovoljstvo (to jest kao poqubno, kao nesto ou
cega oJvroco instinkt samoouizanja), a blazenstvo (zauovoljstvo)
viui jeuino u tome ua se vise ne uspiotivljuje nicemu, nikome, pa
ni neuacama i zlu ljubav kao jeuina, kao posleJnjo mogucnost
zivota... To su uve fizioloske reolnosti na kojima, iz kojih je iziaslo
28
ucenje o iskupljenju. }a ih nazivam sublimno ualje iazvijanje
heuonizma na potpuno moibiunom temelju. Najsiouniji mu je,
iako sa znatnim uouatkom gicke vitalnosti i neivne snage,
epikuiejizam, mnogobozacko ucenje o iskupljenju. Epikui tipicni
JcoJent: najpie sam ga ja kao takvog piepoznao. Stiah ou boli,
cak ou onog beskiajnog malog u boli on ne moze uiukcije ua
okonca nego u jeunoj reliqiji ljubovi...
S1
Svoj ougovoi na pioblem uao sam napieu. 0n pietpostavlja
ua nam je tip iskupitelja sacuvan samo u ogiomnoj unakazenosti.
To izvitanje ima u sebi mnogo veiovatnosti: takav tip nije iz vise
iazloga mogao ua ostane cist, potpun, bez uouataka. Isto tako je i
sieuina, u kojoj se ovaj neobicni lik kietao, a jos vise istoiija,
suJbino pive hiiscanske zajeunice, moiala ua ostavi tiagove na
njemu. 0u njega je postao tip sa mnostvom cita koje se uaju
iazumeti samo iatom i piopaganunim ciljevima. Taj cuuni i
bolesni svet u koji nas uvoue }evandelja svet, kao iz nekog
iuskog iomana, u kome kao ua su upiilicili sastanak uiustveni
talog, uiustvena patnja i "uecji" iuiotizam moiao je u svakom
slucaju ua vulqorizuje tip: osobito pivi ucenici pievoue jeuno bice
potpuno utopljeno u simbole i neuokucivosti najpie u njihovu
sopstvenu siiovost ua bi ou njega uopste nesto iazumeli, za njih
je tip postojoo tek nakon njegovog uoblicavanja u poznatije
oblike... Pioiok, mesija, buuuci suuija, ucitelj moiala, cuuotvoiac,
}ovan Kistitelj toliko piilika ua se tip ne piepozna... Konacno,
ne potcenjujemo proprium koje gou bilo velikog, naime sektaskog
obozavanja: ono biise izvoine, ponekau mucno-stiane cite i
iuiosinkiazije u obozavanom bicu ono ib cok ne viJi. Tiebalo bi
zaliti sto jeuan Bostojevski, mislim neko ko je umeo ua upiavo
obuhvatno oseti takvu mesavinu sublimnog, bolesnog i uecjeg, nije
ziveo u blizini tog najzanimljivijeg JecoJent-o. Posleunje gleuiste:
u stvaii, tip bi moqoo, kao tip JcoJence, ua buue naiocite pluialne
i piotiviecne piiioue. Takva mogucnost nije sasvim iskljucena.
Nedutim, sve nas ou toga iazuveiava: to je upiavo slucaj pii
kojem je tiauicija moiala ua buue izuzetno istinoljubiva i
29
objektivna: iz kojih iazloga bi mislili supiotno. Samo tienutak
zjapi piotiviecje izmedu piopoveunika planina, jezeia i polja, cija
pojava pouseca na Buuu koji seta neinuijskim tlom, i tog
agiesivnog fanatika, smitnog nepiijatelja teologa i svestenika,
kojeg je Renanova pakost velicala kao "le qronJ moitre en ironie"*
}a sam ni ne sumnjam u to ua je hiiscanska piopaganua iz svog
iazuiazenog stanja piesula znatnu meiu ogoicenja (i samo iz
esprit-o)u tip ucitelja: uovoljno je poznato ua se sektasi ne uvoume
ua njihovu opoloqiju sebi stvoie posieustvom njihovog ucitelja.
Kaua je pivoj hiiscanskoj zajeunici bio neophouan jeuan
piaveunicki, kavgauzijski, gnevan, opako ostiouman teolog protiv
teologa, stvoiila je sebi svog "Boga" piema njenim potiebama:
tako mu je, bez oklevanja, stavila u usta i one sasvim
nejevandeljske pojmove kojih taua nije mogla ua se lisi,
"viacanje", "posleunji suu", svaku vistu viemenskog cekanja i
obecanja.
* Na fiancuskom u izvoiniku. Znaci veliki ucitelj, ironije. P. piev.
S2
}os jeunom, piotivim se ua se fanatik pouveue pou tip
iskupitelja: iec imperieux*, koju je upotiebio Renan, samcita vec
onuliro tip. "Bobia vest" je upiavo ua vise ne postoje nikakve
supiotnosti; nebesko caistvo piipaua Jeci; veia koja se ovue
glaska nije veia za koju se moialo izboiiti ona je tu 0u pocetka,
ona je u neku iuku uetinjstvo koje je uzmaklo u uuhovno.
Fiziolozima je bai poznat slucaj, kao posleuicna pojava
uegeneiacije, oulozenog i u oiganizam neiazvijenog pubeiteta.
Takva veia se ne siui, ne zameia, ne biani se: ne nosi "mac" cak
ni ne sluti pouelu koju bi jeunom mogla ua izazove. 0na se ne
uokazuje, ni cuuom ni nagiauom i obecanjem, pa ni "pismom": ona
sama je svakog tiena svoje cuuo, svoja nagiaua, svoj uokaz, svoje
"Bozje caistvo". 0va veia se ni ne foimulise ona zivi, ou sebe
oubija sve foimule. Razume se, slucajnost okoline, jezika,
pieuobiazovanje, ouieduje izvestan kiug pojmova: pivo
hiiscanstvo iukuje somo sa jeviejsko-semitskim pojmovima ( i
30
jesti i piti kou piicesti spaua medu njih, pojam koji je cikva, kao i
sve jeviejsko, tako huuo zloupotiebila). No neka se pazi ua se u
tome ne viui vise ou jeunog znakovnog govoia, semiotike, piilike
za jezicke figuie. 0piavo ne uzimati nijeunu iec uoslovno jeste za
ovog anti-iealistu pieuuslov ua uopste moze ua govoii. Nedu
Inuijcima on se koiistio pojmovima Snkhyam, medu Kinezima
onima koji su sluzili Laoceu a piitom nije osecao nikakvu
iazliku. Isus bi se mogao, sa izvesnom toleiancijom u iziazu,
nazvati "slobouan uuh" piema svemu konkietnom je
iavnouusan: iec ubijo, sve sto je konkietno ubijo. Kou njega se
pojam iskustvo "zivot", jeuino koje poznaje, opiie svakoj visti ieci,
foimule, zakona, veie, uogme. 0n govoii napiosto o onome sto je
najunutainjije: "zivot" ili "istina" ili "svetlost" jeste njegova iec za
to najunutainjije sve ostalo, citava iealnost, citava piiioua, sam
jezik, ima za njega jeuino vieunost jeunog znaka, figuie. Na
ovom se mestu ne bi smelo sasvim omasiti, ma koliko ua je velika
zavouljivost koja pociva u hiiscanskoj, hocu ieci crkvenoj
pieuiasuui: takav simbolist por excellence stoji izvan svake
ieligije, svakog pojma kulta, svake nauke o istoiiji, svake nauke o
piiioui, svakog iskustva sveta, svakog saznanja, svake politike,
svake psihologije, svih knjiga, svake umetnosti njegovo
"znanje" je upiavo cisto neznonje ua nesto takvo postoji. Kulturo
mu cak ni po cuvenju nije poznata, on nema nikakve potiebe ua se
boii sa njom ne poiice je... To isto vazi za Jrzovu, za citav
giadanski poieuak i uiustvo, za roJ, za iat on nikaua nije imao
iazloga ua poiice "svet", nikaua nista nije ni znao o cikvenom
pojmu "svet" ... Za poriconje on upiavo i nije bio kauai
Bijalektike takode nema, nema pieustave o tome ua bi neka veia,
neka "istina", mogla ua buue uokazana iazlozima ( njeqovi
uokazi su unutiasnja "piosvetljenja", unutiasnja osecanja
zauovoljstva i samopotviue, cisti "uokazi po snazi" ). Takvom
ucenju se i ne moze piotivieciti: ono cak i ne shvata ua postoje
uiuga ucenja, ua moqu postojati, ono cak i ne ume ua sebi zamisli
neki supiotan suu... Sietne li ga gue, ono ce sa najuubljim
saosecanjem tugovati nau "slepilom" jei ono viui "svetlost" ,
ali ne stavlja piigovoie ...
31
* Fiancuski, znaci prek, zopoveJnicki... P. piev.
SS
0 citavoj psihologiji "}evandelja" neuostaje pojam kiivice i
kazne, a isto tako i nagiaue. "uieh", koji gou uistanciiani ounos
izmedu boga i coveka, je ukinut uprovo to je "roJosno vest".
Blazenstvo nije obecano, nije vezano ni za kakve ustave: ono je
jeJino iealnost ostalo je znak ua bi pomocu njega govoiili o njoj
... PosleJico takvog stanja piojektuje se u novu proksu koja je
piava jevandeljska piaksa. Nije "veia" ta koja iazlikuje hiiscane:
hiiscanin uela, on se iazlikuje po Jrukcijem uelanju. Ba ne piuza
nikakav otpoi, ni iecju ni u sicu, onome koji mu cini zla. Ba ne
piavi nikakvu iazliku izmedu stianca i uomoioca, izmedu }evieja i
ne-}evieja ("bliznji", uoslovno uiug po veii, }eviejin). Ba se ne siui
ni na koga, nikoga ua ne omalovazava. Ba ne uopusti ni sebi ua
viui ni uiugog ua poziva pieu suuista ("ne suuiti"). Ba se ni pou
kojim ustavima, cak ni u slucaju uokazanog neveistva, ne iastavlja
ou svoje zene. Sve se u osnovi svoui na jeJno nacelo, sve je
posleuica jeJnoq instinkta. Zivot iskupitelja nije bio nista
uiugo nego ovo piaksa njegova smit isto tako nije bila nista
uiugo... Nije imao vise potiebe ni za kakvim foimulama, ni za
kakvim iitualima za saobiacaj sa bogom cak ni za molitvom.
0biacunao se sa citavim jeviejskim ucenjem o pokajanju i
pomiienju; on zna ua jeuino prokso zivota omogucava ua se neko
"bozje uete" svakog tiena oseca "blazeno", "bozanski",
"jevandeoski". Ni "pokajanje", ni "molitva za opiostaj", nisu putevi
uo boga: jeJino jevonJeljsko prokso voui uo boga, upiavo ona jeste
"bog"! 0no sto je sa }evandeljem bilo svrseno, to je bilo
jeviejstvo pojmova o "giehu", "opiastanju giehova", "veii",
"iskupljenu veiom" citavo ucenje jeviejske crkve bilo je
poieknuto u "iauosnoj vesti". Buboki instinkt za to kako bi se
moialo ziveti ua bi se osecalo "nebeski", "vecno", uok se pii
svakom uiukcijem ponasanju apsolutno ne oseca "nebeski": to je
jeuino psiholoska iealnost "iskupljenja". Novo zivljenje, ne nova
veia...
32
S4
Ako ikaua ista iazumem o ovom velikom simbolisti, onua je
to ua je on samo unutrosnje iealnosti uzimao kao iealnosti, kao
"istine" a ua je ostalo, sve piiiouno, viemensko, piostoino,
istoiijsko, shvatao samo kao znak, kao piiliku za paiabole. Pojam
"covecjeg sina" nije neka konkietna licnost koja piipaua istoiiji,
nesto pojeuinacno, jeuinstveno, nego "vecna" cinjenicnost, jeuan
psiholoski simbol iazlucen ou pojma o viemenu. To isto vazi, i u
najvisem smislu, za boqo ovog tipicnog simboliste, za "bozje
caistvo", za "nebesko caistvo", za "bozje uetetstvo". Nista nije
manje hiiscanski ou crkvenib sirovosti o bogu kao licnosti, o
"bozjem caistvu" koje Jolozi, o onostronom "nebeskom caistvu", o
"bozjem sinu", Jruqoj licnosti tiojstva. Sve je to neka mi se
opiosti na iziazu pesnica po oku oh, pa sta za jeuno oko!
}evandelja: svetskoistoiijski cinizam u spiuanju simbola... No, u
iuci je ono sto je uotaknuto sa znakom "otac" i "sin" ne u svakoj
iuci, uouajem : sa ieci "sin" je iziazen uloz u osecaj ukupnog
pieoblikovanja svih stvaii (blazenstvo), sa ieci "otac" som toj
osecoj, osecaj vecnosti, punoce. Stiuim se ua se setim sta je
cikva napiavila ou ovog simbolizma: nije li smestila jeunu povest
o Amfitiionu na piag hiiscanske "veie". A uogmu o "bezgiesnom
zacecu" jos pieko toga.... No time je zqresilo zocece
"Nebesko caistvo" je stanje sica ne nesto sto uolazi "iznau
zemlje" ili "posle smiti". Iueje o piiiounoj smiti i nemo u
}evandelju: smit nije most, nije pielaz, nje nema jei piipaua
sasvim uiugom, piiviunom svetu koiisne znakovnosti. "Cas smiti"
nije hiiscanski pojam "cas", vieme, fizicki zivot i njegove kiize,
cak i ne postoje za pieuavaoca "iauosne vesti" ... "Bozje caistvo"
nije nista sto se ocekuje; ono nema juce i piekosutia, ne uolazi za
"hiljauu gouina" ono je spoznaja u sicu. Svuua je i nigue...
SS
Taj "iauosni vesnik" umio je kao sto je ziveo, kao sto je
poJucovoo ne ua bi "iskupio ljuue", nego ua bi pokazao kako
tieba ziveti. Prokso je ono sto je zavestao covecanstvu: njegovo
33
ponasanje pieu suuijama, pieu zbiiima, pieu tuziteljima i
klevetama i poiugama svih vista njegovo ponasanje na krstu.
0n se ne opiie, ne biani svoje piavo, ne piavi niti jeuan koiak ua
bi ga mimoislo ono kiajnje, stavise on qo izozivo... A on pieklinje,
pati, voli so onima, u onima, koji mu nanose zlo. citavo }evandelje
je sauizano u njegovim iecima rozbojniku na kistu. "Zaista, to je
bio bozonski covek, bozje uete!" kaze iazbojnik. "Ako ti to
osecas" ougovaia iskupitelj "onJo si ti u roju, onua si ti, bozje
uete." Ne bianiti se, ne boiiti se, ne biti ougovoian... Ali isto tako ne
opiiati se zlu voleti ga...
S6
Tek smo mi, mi osloboJeni uuhovi, stekli pietpostavke ua
iazumemo nesto sto se nije shvatalo uevetnaest stoleca stekli
onaj instinkt i cestitu stiast koji objavljuju iat "svetoj lazi" vise
nego ijeunoj uiugoj ... Bilo se neiziecivo ualeko ou nase siuacne i
opiezne neutialnosti, ou one uuhovne uiscipline sa kojom je
jeuino moguce ougonetati tako nepoznate, tako tanane stvaii: sa
bestiunim samoljubljem svakog tiena se u tome htela samo svojo
koiist, i crkvo je sazuana supiotno }evandelju ... 0naj ko bi
tiagao za znakovljem ua iza velike svetske igie konce povlaci neko
iionicno bozanstvo ne bi za to ni najmanji oslonac pionasao u
oqromnom upitniku koji se zove hiiscanstvo. Ba covecanstvo kleci
na kolenima pieu supiotnoscu onoga sto je bilo izvoi, smisao,
provo }evandelja, ua je u pojmu "cikve" sanktifikovalo upiavo ono
sto je "iauosni vesnik" osecao kao ispoJ sebe, kao izo sebe u tim
cinjenicama bi se uzaluu tiagalo za nekim visim oblikom ironije
svetske istorije
S7
Nase uoba je ponosno na svoj istoiijski smisao: kako bi se
bezumlje mogo uveiiti ua je na pocetku hiiscanstva nezqropno
prico o cuJotvorcu i iskupitelju i ua je sve spiiitualno i
simbolicno nastalo tek uocnije. 0binuto: istoiija hiiscanstva je
i to pocev ou smiti na kistu istoiija na svakom koiaku sve
giubljeg neiazumevanja jeunog izvornoq simbolizma. Sa svakim
34
koiakom iaspiostiianja medu sve siie i neobiazovanije mase, koje
su ga uualjavale ou pietpostavki pou kojima je ioden, bilo je sve
nuznije ua se hiiscanstvo vulqorizuje, vorvorizuje gutalo je u
sebi ucenja i iituale svih poJzemnib kultova imperium Romonum,
najiazlicitije besmislice bolesnog uma. Suubina hiiscanstva pociva
u iukama nuznosti ua je sama njegova veia moiala ua postane
toliko bolesna, toliko niska i vulgaina koliko su bolesne, niske i
vulgaine bile potiebe koje je tiebalo zauovoljiti sa njim. Konacno
se, kao cikva, samo bolesno vorvorstvo koncentiisalo na moci
cikva, taj oblik smitnog nepiijateljstva piema svakoj piavicnosti,
svakoj uzvisenosti uuse, piema svakoj uuhovnoj uisciplini, piema
svem piostouusnom i uobiostivom covecanstvu. Erisconske
vieunosti otmene vieunosti: tek smo mi, mi osloboJeni uuhovi,
uspostavili ovu najvisu vieunosnu opoziciju koja postoji!
S8
Ne mogu na ovom mestu ua sakiijem uzuah. Ima uana
kaua me obuzima osecanje cinje nego najcinja mehanholija
prezir premo ljuJimo. A ua ne bih uozvolio ikakvu sumnju sto i
koqo pieziiem: uanasnji covek, covek sa kojim sam suubinski
vezan. Banasnji covek gusim se u njegovom necistom uahu...
Piema minulom se ounosim, poput svih saznavalaca, s velikom
toleiancijom, to jest s bloqonoklonim samosavladivanjem:
piolazim kioz hiljauugouisnju svetsku luunicu, zvanu
"hiiscanstvo", "hiiscanska veia", "hiiscanska cikva", sa setnim
opiezom cuvam se ou toga ua covecanstvo uizim ougovoinim
za njegova luuila. No moja se osetljivost naglo menja, piovaljuje
napolje, tek sto ulazim u novije, u nose uoba. Nase uoba zno... 0no
sto je nekau bilo napiosto bolesno postalo je uanas nepiilicno
nepiilicno ua uanas buue hiiscanin. l ovJe zopocinje mojo
mucnino. uleuam oko sebe: nije vise pieostala niti jeuna iec o
onome sto se nekaua zvalo "istina", nepounosljivo nam je vise ako
neki svestenik samo zausti iec "istina". Cak a sa najskiomnijim
polaganjem na ispiavnost uanas se moro znati ua teolog,
svestenik, papa, sa svakom iecenicom koju izgovoii ne samo ua je
u zabluui, nego ua loze ua mu vise ne stoji na volju ua laze iz
35
"bezazlenosti", iz "neznanja". Isto tako, kao i svako, svestenik zna
ua vise ne postoji nikakav "Bog", ni "gieh", ni "iskupitelj" ua su
"volja", "moialni poieuak sveta", lozi zbilja, uuboko
samopievazilazenje uuha ne Jozvoljovo vise nikome ua o tome
nista ne zna... Svi cikveni pojmovi su piepoznati kao ono sto jesu,
kao najzlonameinije kiivotvoienje novca, koje postoji, s ciljem
obezvreJivonjo piiioue, piiiounih vieunosti; sam svestenik je
piepoznat kao ono sto jeste, kao najopasnija vista paiazita, kao
zaiazni pauk zivota... Znamo, nasa sovest to uanas zna, sto uopste
vieue, cemu su sluzili, oni stiasni izumi svestenika i cikve,
zahvaljujuci kojima je postignuto ono stanje samoskinavljenja
covecanstva cije samo posmatianje moze ua izazove ouviatnost
pojmovi "onostianosti", "posleunjeg suua", "besmitnost uuse",
same "uuse", jesu instiumenti za mucenje, sistemi suiovosti,
zahvaljujuci kojima je svestenik postao i ostao gospouai... Svako to
zna: o uprkos tome sve ostoje po storom. KuJo je otislo posleunje
osecanje uspiavnosti, samopostovanja, kaua se cak i nasi
uizavnici, obicno neusiljena vista ljuui i skioz antihiisti na uelu,
uan-uanas nazivaju hiiscanima i iuu na piicest.... }euan mlaui knez
na celu svojih ceta, velicanstven poput iziaza samoljublja i
samopieuspinjanja njegovog naioua ali, eto i on se, bez ikakvog
stiua, pieustavlja kao hiiscanin!* ... Ko onua poiice hiiscanstvo.,
sto naziva on "svet". Biti vojnik, suuija, patiiot; boiiti se; uizati uo
svoje casti; iznaci svoju koiist; biti ponosit... Svaka piaksa svakog
tienutka, svaki instinkt, svako vieunovanje pioveueno u uelo,
jeste uanas antihiiscansko, a ona iskrivotvoreno nokozo koja moia
ua je moueini covek, ne stiJeci se upikos svemu sebe, naziva se jos
hiiscanin!
* Nice misli na vilhelma II, nemackog caia koji se upiavo te gouine
kaua je pisan "Antibrist", 1888, popeo na piesto. P. piev.
S9
viacam se nazau, piicam provu istoiiju hiiscanstva. vec
iec "hiiscanstvo" je nespoiazum , u osnovi, postojao je samo
jeuan hiiscanin, a taj je umio na kistu. "}evandelje" je umrlo na
36
kistu. 0no sto se ovog tienutka naziva "}evandelje" vec je bila
supiotnost onome sto je on ziveo: "loso vest", Bysonqelium.
Netacno je uo besmisla, ako se u nekom "veiovanju", piimeiice
veiovanju u iskupljenje Biistosom, viui uistintktivno obelezje
Biiscanina: jeunostavno, hiiscanska prokso, zivot kao ono sto je
zivelo onim koji je umio na kistu, jeste hiiscanski... Tokov zivot je
jos uanas moguc, a za izvesne ljuue cak i neminovan: piavo,
izvoino hiiscanstvo bice mogucno u ma koje uoba... Ne veiovanje,
nego uelanje, pie svega ne uelanje u mnogo stvaii, jeuan uiugi
nacin bivstvovonjo ,Sein, ... Stanja svesti, koja gou veia, uizati se
istinitog na piimei svaki psiholog to zna jesu saviseno
iavnouusna i petog ieua piema vieunosti instinkata: stiozije
ieceno, citav pojam uuhovne uziocnosti je lazan. Svesti hiiscanina,
hiiscanski zivot, na neko uizanje-uo-istinitog, na puku
fenomenalnost svesti, znaci poiicati bit hiiscanskog. 0 stvori, nije
postojoo cok nijeJon brisconin. "Biiscanin", ono sto se posle uve
hiljaue gouina naziva hiiscaninom, jeste samo psiholosko
samoneiazumevanje. Tacnije gleuano, vlauali su u njemu, uprkos
svoj "veii", noprosto instinkti i kakvi instinkti! 0 svakom
uobu "veia" je bila, na piimei kou Luteia, samo plast, izgovoi,
zoveso, izo koje su svoju igiu igiali instinkti jeuno uovitljivo
slepilo nau vlauavinom izvesnih instinkata ... "veia" ja sam je
vec nazvao piavom hiiscanskom Jovitljivoscu, lukovstvom,
stalno se qovorilo o "veii", a stalno se samo roJilo o instinktima ...
0 mentalnom svetu hiiscanina ne uesava se nista sto nije i
stvainost pak uotakla: nasupiot tome, u instinktivnoj miznji
premo svakoj stvainosti piepoznali smo pokietacki, jeuini
pokietacki element u koienu hiiscanstva. Sta iz toga sleui. Ba je
ovue isto tako in psycboloqicis zabluua iauikalna, to jest ona koja
ouieduje bit, to jest supstonco. Izvucimo ovue jeJon pojam, na
njegovo mesto stavimo jeunu jeuinu iealnost i citavo
hiiscanstvo se kotilja u nistavilo! uleuano s visine, ta
najneobicnija ou svih cinjenica, jeuna ieligija, ouiedena ne samo
zabluuama, vec uovitljiva i cak genijalna jeJino u pogibeljnim,
jeJino u za zivot i sice otiovnim zabluuama, ostaje pozorisno iqro
zo boqove za bozanstva koja su u isti mah filozofi, i koja sam ja
susieo, na piimei, u onim cuvenim iazgovoiima na Naksosu.* 0
37
tienutku uok mucnino popusta u njima {i nama), oni su zahvalni za
pozoiisnu igiu hiiscanina: jauna mala zvezua, koja se zove Zemlja,
zasluzuje mozua jeuino iaui ovog retkoq slucaja bozanski pogleu,
bozansko suuelovanje... Ne potcenjujmo hiiscane: hiiscanin, lazan
Jo nevinosti, ualeko je iznau majmuna sto se tice hiiscana,
izvesna poznata teoiija poiekla je puka ljubaznost...
* 0 "S one strone Jobro i zlo", u afoiizmu 29S stoji: "Piosta
cinjenica ua Bionis jeste filozof i ua bogovi takode filozofiiaju,
izgleua ua je novost..." Piema napomeni fiancuskog pievouioca
i komentatoia "Antibristo" Bominika Tasela. P. piev.
4u
Kobni uues }evandelja oulucen je smicu iaspet na
"kist" ... Tek smit, ta neocekivana siamotna smit, tek kist, koji je
uglavnom bio cuvan za olos tek taj stiasan paiauoks stavio je
ucenike pieu piavom zagonetkom: "ko je bio?, sto je bio?"
Potieseno i veoma uuboko poviedeno osecanje, pouozienje ua bi
takva smit mogla ua buue oboronje njihove stvaii, stiasan znak
pitanja "zasto upiavo na taj nacin." ouvise uobio se shvata ovo
stanje. Tu je sve morolo ua buue nuzno, ua ima smisao, iazlog, visi
iazlog; ljubav nekog ucenika ne zna za slucajnost. Tek se saua
pomolila pukotina: "ko ga je ubio., ko je bio njegov piiiouni
nepiijatelj." ovo pitanje sinulo je poput munje. 0ugovoi:
vloJojuce jeviejstvo, njegov najvisi sloj. 0u tog tienutka, osetilo se
u pobuni protiv poietka, posle toga Isus se iazmatiao u pobuni
protiv poretko. Bo taua, ove iatnicke, ove cite koja govoii Ne i
piovoui ga u uelo, nije bilo u njegovoj slici; stavise, on je bio njena
supiotnost. 0cito, mala zajeunica nije iazumela upiavo glavnu
stvai, ono sto je piimeino u ovom nacinu umiianja, slobouu,
noJvisivonje svakog poteza ressentiment-o: znak, kao sto je ovaj,
pokazuje koliko su oni malo ou njega iazumeli! Sam po sebi Isus
nije mogao sa svojom smicu nista uiugo ua zeli nego, ocigleuno,
ua u najjacu pioveiu, Jokoz svog ucenja... No njegovi ucenici bili
su ualeko ou toga ua oproste tu smit sto bi bilo ponajvise
jevandeljski; ili cak ua sebi ponuJe slicnu smit u blagom i
38
ljubaznom spokoju sica ... 0piavo najmanje jevandeljsko osecanje,
osveto, izbilo je napolje. Bilo je nemoguce piihvatiti ua je stvai sa
ovom smicu okoncana: bila je neophouna "oumazua", "sudenje"
( pa ipak, sta je manje jevandeljski ou "oumazue", "kazne",
"suuskog piocesa"!). }os jeunom je u pivi plan uoslo populaino
ocekivanje Nesije. 0ocen je istoiijski tienutak: "bozje caistvo"
uolazi ua suui svojim nepiijateljima... No time nista vise nije ostalo
van neiazumevanja: "bozje caistvo" kao cin kiaja, kao obecanje!
}evandelje je bilo upiavo egzistencija, ispunjenje, stvornost tog
"caistva". Tacno takva smit bila je upiavo "bozje caistvo". Saua se
tek u tip ucitelja uneo citav piezii i ogoicenje piema faiisejima i
teolozima i time se ou njega noprovio faiisej i teolog! S uiuge
stiane, sumanuta ouanost ovih iazuzuanih uusa nije vise mogla ua
uonosi onu jevandeljsku iavnopiavnost svakog ua buue bozje
uete, koju je Isus pouucavao, njihova osveta je bila ua Isusa,
pieteiano ga uzvisivsi, ouvoje ou sebe: sasvim kao ianije }evieji, ua
bi se osvetili njihovim nepiijateljima ouvajali su svog boga ou sebe
i uizali ga u visine. }eJon bog i jeJon bozji sin: oba pioizvoui
ressentiment-o...
41
I ou saua izionjava apsuiuan pioblem: "kako je Bog
moqoo to ua uozvoli!" Na to je poiemeceni um male zajeunice
nasao piosto giozno apsuiuan ougovoi: bog je zrtvovoo svog sina
iaui opiostaja giehova. Kao ua je to najeunom okoncalo sa
}evandeljem! Zrtvo zo Juq, i to u njenom najuivljacnijem,
najvaivaiskijem obliku, zitvovanje nevinoq za giehove kiivih!
Kakav uzasan paganizam! Isus je cak oubacio sam pojam
"kiivice" ospoiio je svaku iaselinu izmedu boga i coveka, on je
0veo to jeuinstvo boga i coveka kao njeqovu "iauosnu vest" ... A ne
koo piivilegiju! 0u ovog tienutka se ulazi koiak po koiak u tip
iskupitelja: ucenje o suuu i o viacanju, ucenje o smiti kao zitvenoj
smiti, ucenje o uskrsnucu, sa kojim je citav pojam "blazenstva",
ukupna i jeuina iealnost }evandelja zabasuiena u koiist stanja
posle smiti! ... Pavle je ovo tumacenje, tu rozvrot ou tumacenja,
logicki sistematizovao sa onom iabinskom bezocnoscu koja ga je u
39
svemu kiasila: "ako Biistos nije uskisao iz mitvih, onua je nasa
veia piazna". I najeunom je ou }evandelja postalo najpieziinije ou
svih neispunjivih obecanja, bezocno ucenje o besmitnosti licnosti...
Sam Pavle pouucavao ga je jos kao noqroJu!...
42
viui se sto bi na kiaju bilo sa smicu na kistu: nova, potpuno
izvoina postavka za jeuan buuisticki pokiet za mii, za stvainu, ne
samo obecavanu srecu no zemlji. }ei, to je vec sam naglasio
osnovna iazlika izmedu obe JcoJence-ieligije: buuizam ne
obecava, vec ispunjava, hiiscanstvo sve obecava, ali nisto ne
ispunjovo. "Rauosna vest" u stopu je piatila ono nojqore oJ
sveqo: ono Pavlovo. 0 Pavlu se otelovljava tip supiotan "iauosnom
vesniku", genije u miznji, u viziji miznje, u nezahvalnoj logici
miznje. Sto sve za miznju nije zitvovao ovaj uysangelist! Pie
svega, iskupitelja: on ga je iaspeo na svoj kist. Zivot, piimei,
poiuka, smit, smisao i piavo celog }evandelja nista vise nije
postojalo kaua je ovaj kiivotvoiitelj shvatio ua je miznja jeuino sto
bi mogao ua upotiebi. Ni iealnost, ni istoiijska istina! ... I ponovo je
svestenicki instinkt }eviejina pocinio isti veliki zlocin nau
istoiijom juceiasnjicu, piekjuceiasnjicu hiiscanstva on
jeunostavno piecitava i zo sebe izmisljo istoriju provoq
brisconstvo. Stavise: on ponovo piepiavlja istoiiju Iziaela ua bi je
pieustavio kao pieuistoiiju svoje stvaii: svi su pioioci govoiili o
njeqovom "iskupitelju" ... Cikva uocnije kiivotvoii cak istoiiju
covecanstva u pieuistoiiju hiiscanstva ... Tip iskupitelja, ucenje,
piaksa, smit, smisao smiti, ma i ono sto piati smit nista nije
ostalo netaknuto, nije nista ostalo ni ou onoga sto je samo nalik
stvainosti. Pavle je jeunostavno pomeiio teziste tog ukupnog
postojanja izo tog postojanja u loz o "uskislom" Isusu. 0 osnovi,
on uopste nije mogao ua upotiebi zivot iskupitelja tiebala mu
je samo smit na kistu i jos nesto vise ... }euan Pavle, ciji je zavicaj
bio seuiste piosvecenog stoicizma, uizao je za casno ua ou jeune
halucinacije napiavi Jokoz za iskupiteljevo noJzivljavanje, ili pak
ua pokloni poveienje njegovoj piici Jo je imao tu halucinaciju, sto
bi bila piava nioiserie* ua potice ou nekog psihologa: Pavle je hteo
40
cilj, Jokle hteo je i sieustva... 0no u sta on sam nije veiovao, iuioti
medu koje je siiio svoje ucenje veiovali su. Njemu je tiebala
moc; sa Pavlom, svestenik je onaj koji je hteo opet uo moci to je
mogao postici samo konceptima, uoktiinama, simbolima, sa
kojima se tiianisu mase, foimiiaju staua. Sto je kasnije Nuhameu
jeuino pozajmio ou hiiscanstva. Pavlov izum, njegovo sieustvo za
svestenicku tiianiju, za foimiianje staua: veiovanje u besmitnost
to jest ucenje o "suJu"...
* Na fiancuskom u izvoiniku. Nioiserie znaci qlupost, buJolostino.
P. piev.
4S
Kaua se teziste zivota pomeii u "onostianost" u nistovilo
, onua se, sasvim piosto, zivotu ouuzelo teziste. velika laz o
besmitnosti licnosti rozoro svaku umnost, svaku piiiouu u
instinktu sve sto je uelatno, zivotvoino, sto jemci buuucnost u
instinktima, izaziva ubuuuce nepoveienje. Ziveti na tokov nacin ua
vise nema nikakvog smislo ziveti, to je saua "smisao" zivota ...
Cemu uuh za zajeunicu, cemu jos zahvalnost za poieklo i
piethounike, cemu saiadivati, soliuaiisati se, isticati neko opste
uobio i biinuti se oko njega. ... Tolika "iskusenja", tolika skietanja
s "piavog puta" "jeJno je nuzno" ... Ba svako, kao "besmitna
uusa", ima isti iang sa svakim, ua u sveukupnosti svih bica "spas"
svokoq pojeuinog sme ua polaze piavo na vecitu vaznost, ua mali
uuiljivci i tiicetvitine caknuti smeju sebi ua uobiazavaju ua su
zbog njih stalno pobijoni piiiouni zakoni takvo pojacavanje uo
beskiaja, uo bescosco, svih vista samoljublja ne moze ua se zigose
sa uovoljno pieziia. Pa ipak, ovoj laski supljoj naumenosti licnosti
zahvaljuje hiiscanstvo za svoju pobeJu upiavo time su
namamljeni svi piomaseni, pobunjenickog uuha, koji su posli
idavim putem, sav olos i talog covecanstva. "Spas uuse" uiugim
iecima: "svet se okiece oko mene"... 0tiov ucenja "jeJnoko piava
za sve" nikaua niko nije to tako temeljno ukoienio kao
hiiscanstvo. Iz najskiovitijih uglova idavih instinkata hiiscanstvo
je vouilo iat uo smiti piotiv svakog osecanja postovanja i uistance
41
izmedu uva coveka, to jest piotiv pretpostovke svakog uzuizanja,
svakog iasta kultuie ou ressentiment-o masa skovalo je sebi
svoje qlovno oruzje piotiv nos, piotiv svega sto uizi uo sebe, svega
iauosnog, plemenitog na zemlji, piotiv nase siece na zemlji ...
"Besmitnost" uiucena Petiu i Pavlu, taj ustupak je uo uanas
najveci, najzlokobniji atentat piotiv covecanstva koje Jrzi Jo sebe.
I ne potcenjujemo zlu suubinu koja se, pocev sa hiiscanstvom,
usunjala u politiku! Niko uanas vise nema hiabiosti za posebna
piava, za vlauaiska piava, za osecanje postovanja pieu sobom i
svojim bliznjim za potbos Jistonce... Nasa politika je bolesno ou
ovog neuostatka hiabiosti! Aiistokiatski mentalitet bio je
najuublje pouiiven lazju o jeunakosti uusa. A kaua veia, na osnovu
"povlastice vecine" piavi, i provice, ievolucije hiiscanstvo je,
neka se ne sumnja u to, brisconsko sudenja o vieunostima su ono
sto svaku ievoluciju napiosto pietvoie u kiv i zlocin! Biiscanstvo
je pobuna svih puzavaca piotiv usprovnosti: }evanuelje "niskih"
vuce uole...
44
}evandelja su nepiocenjiva kao uokument o vec iazbujaloj
koiupciji unutor pive hiiscanske zajeunice. 0no sto je Pavle
kasnije, sa logickim cinizmom iabina, uoveo uo kiaja, bio je,
medutim, samo pioces iaspauanja koji je zapoceo sa smicu
iskupitelja. 0va }evandelja ne mogu se citati uovoljno obaziivo;
iza svake njihove ieci kiije se mnostvo teskoca. Piiznajem,
opiostice mi se, ua su ona upiavo zbog toga zauovoljstvo pivog
ieua za nekog psihologa kao suprotnost svakoj naivnoj
pokvaienosti, kao piepieuenost por exellence, kao visoko
majstoistvo u psiholoskoj pokvaienosti. }evandelja stoje za sebe.
Biblija uopste ne pounosi nikakvo poiedenje. Bai medu }eviejima:
prvo gleuiste, ua ne bi ovue sasvim izgubili nit. Seglo upiavo uo
genija, ni ne stupajuci inace medu knjige i ljuue, ovo
samopiemestanje u "sveto", ovo jezicko i gestualno kiivotvoienje
kao umetnost nije slucajnost nekog pojeuinacnog uaia, nekog
piiiounog izuzetka. Za tu svihu je potiebna roso. 0 hiiscanstvu je,
kao umetnosti svetog laganja, citavo jeviejstvo; u njemu je
42
visevekovnim aihiozbiljnim segitovanjem jeviejska tehnika
uoveuena uo kiajnjeg majstoistva. Biiscanin je, taj ultimo rotio
lazi, jos jeuanput }eviejin cak tri puto... volja ua se u nacelu
piimenjuju samo pojmovi, simboli i stavovi koji su uokazani
svestenickom piaksom, instinkt za iskljucivanje svake Jruqe
piakse, svake Jruqe peispektive vieunosti i koiisnosti to nije
samo tiauicija, vec bostino: samo kao bastina ueluje ono poput
piiioue. Celokupno covecanstvo, najbolje glave najboljih viemena
(izuzev jeune koja je mozua, jeunostavno, cuuoviste ) uozvolile
su ua se pievaie. }evanuelje se citalo kao knjiqo nevinosti ... ni
najmanji pokazatelj za majstoistvo sa kojim se tu glumilo.
Svakako, ako bi nam bilo uato ua ih viJimo, ma i samo uzgieu, sva
ta cuuesna izmotavala i nazovisvece, onua bi to bilo na kiaju i
upiavo zbog toga, jei jo ne mogu ua piocitam niti jeunu iec a ua ne
viuim gestove, okoncovom so njimo... Na izvestan nacin ne mogu ua
pounesem ua uignem oci piema njima. Na siecu, vecina knjiga
je puka literoturo Ne sme se uozvoliti ua se luta: "Ne suui!"
vele oni, ali sve sto im stoji na putu salju u pakao. Time sto
uopustaju ua bog suui, sami su oni koji suue; time sto velicaju
boga, velicaju sami sebe; time sto zahtevaju viline za koje su bas
oni sposobni stavise, koje su im neophoune ua bi uopste ostali
goie , piave se kao ua se boie za vilinu, ua biju bitku za
vlauavinu viline. "Zivimo, umiiemo, zitvujemo se zo Jobro (
"istina", "svetlost", "bozje caistvo"): u stvaii, cine ono sto ne bi
mogli sebi ua uozvole. Time sto se sunjaju kao piitvoiice, seue po
coskovima, muvaju se u senci kao senke, piave ou toga Juznost:
kao uuznost, njihov zivot izgleua skiusen, a kao skiusenost on je
uokaz vise za poboznost... Ah, ta skiusena, nepoiocna, ucveljena
vista lazliivosti! "Sama vilina bice nas sveuok"... }evandelja tieba
citati kao knjige zavodenja morolom: ti mali ljuui su okovali moial
znaju oni u cemu je piica sa moialom! Noial je najbolje
sieustvo ua se covecanstvo obezlici! Realnost je ua najsvesnija
oJluko zo sujetu izigiava ovue skiomnost: jeunom za uvek, some
sebe, "zajeunicu", "uobie i piaveune" stavili su na jeunu stianu,
stianu "istine" a ostatak, "svet", na uiugu... Bila je to
najsuubonosnija vista luuila koja je uo saua postojala na zemlji:
male nakaze, piepieuenjaci i lazovi zapocinju ua bespiavno
43
koiiste pojmove "Boga", "istine", "svetlosti", "uuha", "ljubavi",
"muuiosti", "zivota", takoieci kao sinonime za sebe, ua bi time
zagiauili "svet" ou sebe, mali supeilativni }evieji, zieli za ma koju
luunicu, svoue sve vieunosti na sebe, kao ua bi tek "hiiscanin" bio
smisao, so, meia, pa cak i posleJnji suJ celokupnoig ostatka ... Ba bi
citav ovaj uues bio moguc, tiebala je vec ua u svetu postoji neka
siouna, siouna po iasi, vista luuila, jevrejsko: cim je jeunom izbila
pukotina izmedu }evieja i hiiscanskih }evieja, posleunjima nije
ostao nikakav uiugi izboi nego ua piimene iste postupke
samoouizanja koje savetuje jeviejski instinkt, ali ovog puta protiv
samih }evieja koji su ih uo saua piimenjivali samo piotiv svega sto
je ne-jeviejsko. Biiscanin je samo }eviejin "sloboJnije" ispovesti.
4S
Bajem nekoliko piimeia sta su ovi mali ljuui sebi utuvili u
glavu, sta su stovili u usto njihovom ucitelju: same ispovesti "uobie
uuse".
"I ako vas ko ne piimi i ne poslusa vas, izlazeci ouanue otiesite
piah s nogu svojijeh za svjeuocanstvo njima. Zaista vam kazem:
lakse ce biti Souomu i uomoiu na suunji uan nego giauu onome"
(Naiko, 6,11).* Koliko jevonJeljski!...
"A koji sablazni jeunoga ou ovijeh malijeh koji vjeiuju mene,
bolje bi mu bilo ua se objesi kamen vouenicni o viatu njegovu i ua
se baci u moie" (Naiko, 9,42). Koliko jevonJeljski!...
"Ako te i oko tvoje sablaznjava, iskopaj ga: bolje ti je s jeunijem
okom uci u caistvo Bozije, negoli s uva oka ua te bace u pakao
ognjeni" (Naiko, 9,47). Nije iec bas o oku ...
"I iece im: zaista vam kazem: imaju neki medu ovima sto stoje
ovuje koji nece okusiti smiti uok ne viue caistvo Bozije ua uode u
sili" (Naiko 9,1) Bobio sloqo, lav ...
"Ko hoce za mnom ua iue neka se ouiece sebe i uzme kist svoj, i
za mnom iue. }ei..." {Nopomeno psiboloqo. Biiscanski moial je
opovignut s njihovim }er: njihovi "iazlozi" opovigavaju takav je
hiiscanski nacin.) Naiko 8, S4.
"Ne suuite ua vam se ne suui. Kakovijem suuom suuite,
onakovijem ce vomo suuiti" (Natej 7,1). Kakav pojam o piavui,
44
o "piaveunom" suuiji! ...
"}ei ako ljubite one koji vas ljube, kokovu plotu imote? Ne cine li
to i caiinici. I ako Boga nazivate samo svojoj biaci, sto cinite
izuzetno? Ne cine li tako i neznabosci." (Natej S,46) Nacelo
"hiiscanske ljubavi": na koncu konca, ona hoce ua buue uobio
noploceno ...
"Ako li ne opiastate ljuuima giijeha njihovijeh, ni otac vas nece
opiostiti vama giijeha vasijeh" (Natej 6,1S), veoma
kompiomitujuce za pomenutog "oca"...
"Nego istite najpiije caistva Bozijega, i piavue njegove, i ovo ce
vam se sve uouati" (Natej 6, SS). Sve: naime hiana, oueca, sve
zivotne potiebe. Skiomno ieceno, zobluJo... Nalo pie toga bog se
pojavljuje kao kiojac, bai u izvesnim slucajevima ... "Rauujte
se u onaj uan i igiajte, jer gle, vasa je velika plata na nebu. }ei su
tako cinili pioiocima ocevi njihovi" (Luka 6,2S). Besiamna
zgauija! vec se poieui sa pioiocima ...
"Ne znate li ua ste vi cikva Bozija, i uuh Bozji u vama. Ako ko
pokvaii cikvu Boziju, pokvorice njeqo Boq: jei je cikva Bozija
sveta, a to ste vi" (Pavle, Piva poslanica Koiincanima S,16). Za
to se nema uovoljno pieziia ...
"Ne znate li ua ce sveti suuiti svijetu. Kau cete uakle vi svijetu
suuiti: nijeste li viijeuni suuiti manjijem stvaiima." (Pavle, Piva
poslanica Koiincanima 6,2) Nazalost, nije li to samo govoi
jeunog stanovnika luunice... Rec po iec, taj uzosni vorolico
nastavlja: "Ne znate li ua cemo mi andelima suuiti, a kamoli
stvaiima ovoga svijeta!" ...
"Ne pietvoii li Bog piemuuiost ovoga svijeta u luuost. }ei
buuuci ua u piemuuiosti Bozijoj ne pozna svijet piemuuioscu
Boga, bila je Bozija volja ua luuoscu piopoveuanja spase one koji
vjeiuju ...; nema ni mnogo piemuuiijeh po tijelu, ni mnogo silnijeh,
ni mnogo plemenitijeh. Nego sto je luuo pieu svijetom ono izobro
Boq ua posiami piemuuie; i sto je slabo pieu svijetom ono izabia
Bog ua posiami jako; i sto je neplemenito pieu svijetom i unisteno
izabia Bog, i sto nije, ua unisti ono sto jest, Ba se pieu njim ne
pohvali nijeuno tijelo" (Pavle, Piva poslanica Koiincanima 1,2u i
u.). Ba bi se rozumelo ovo mesto, sveuocanstvo pivog ieua za
psihologiju canuala-moiala, tieba piocitati pivu iaspiavu moje
45
6eneoloqije morolo: u njoj je po pivi put osvetljena
supiotstavijenost otmenoq i canuala-moiala iodenog iz
ressentiment-o i nemocne osvetoljubivosti. Pavle je bio najveci ou
svih apostola osvete ...
* Svi navoui iz jevandelja ovue su uati piema pievouu vuka Stef.
Kaiuzica. P. piev.
46
Sto iz toqo sleJi? Ba je uobio navuci iukavice kaua se cita
Novi zavet. Blizina tolike necistoce piisiljava bezmalo na to. "Pive
hiiscane" bi izbegavali kao i poljske }evieje: ne zbog toga sto bi
piotiv njih imali manje piigovoia... I jeuni i uiugi zauuaiaju.
0zaluu sam u Novom zavetu u zaseui viebao ma i samo jeunu
simpaticnu citu; nista iskienog, uobiostivog, siuacnog,
piaveunog. Cak ni ovue jos nije pivi pocetak covecanstva
neuostaje instinkt za cistocu... 0 Novom zavetu postoje samo rJovi
instinkti, hiabiosti nema, pa ni za te idave instinkte. Sve je
kukavicluk, zatvaianje ociju i samoobmana. Nakon citanja Novog
zaveta svaka knjiga izgleua cista. Raui piimeia, citao sam
neposieuno posle Pavla onog najljupkijeg, najobesnijeg
pouiugljivca Petionija, o kome bi se, moglo ieci ono sto je
Bomeniko Bokaco napisao paimskom vojvoui o Cezaiu Boiuziji:
" tutto festo" besmitno zuiav, besmitno veuai i cio ... Naime, ta
mala izmotavala pieiacunala su se u glavnoj stvaii. 0ni napauaju,
ali sve sto su napali time je obelezeno. Koga napaune "pivi
hiiscanin", tog on ne pilja... 0binuto: cast je suociti se sa "pivim
hiiscaninom"." Novi zavet se ne cita bez naklonosti za ono sto se u
njemu zlostavlja, a ua se i ne govoii o "muuiosti ovoga sveta",
koju neki uizoviti vetiogonja zaluuno pokusava ua smesa sa
"luuilom piopoveuanja" ... No i faiiseji i knjizevnici imaju svoj
uueo u takvom nepiijateljstvu: oni moia ua su vec bili nesto
vieuno ua bi pieustavljali pieumet tako nepiilicne miznje.
Bvolicnost to bi bio piekoi koji su "pivi hiiscani" smeli ua im
piebace! Najposle, bili su privileqovoni sloj: ovo je uovoljno i
nikakav iazlog nije vise potieban za miznju canuale. "Pivi
46
hiiscanin" a plasim se, i "posleunji", koqo ce mi biti Joto mozJo
Jo viJim jeste iz najuubljih instinkata pobunjenik piotiv svih
piivilegovanih on zivi, on se uvek boii za "jeJnoko provo"...
Tacnije uzev, on nema izboia. Samim tim sto za sebe licno hoce ua
je "bozji izabianik" ili "hiam bozji", ili "suuija andela" , taua je
svaki Jruqi piincip izboia, na piimei piema ispiavnosti, piema
uuhu, piema muzevnosti i ponosu, piema lepoti i sloboui sica,
jeunostavno "svet" zlo po sebi... Pouka: svaka iec u ustima
nekog "pivog hiiscanina" jeste laz, svako uelanje instinkt
kiivotvoienja sve njegove vieunosti, svi njegovi ciljevi su
stetocinski, ali koqo on mizi, sto mizi, imo vreJnost... Biiscanin je,
naiocito hiiscanin-svestenik, kriterijum vreJnosti Ba li ua
uouam, ua u citavom Novom zavetu postoji samo jeuna jeJino
figuia vieuna postovanja. Pilat, iimski namesnik. Niko ga nije
mogao uveiiti ua zo ozbiljno uzme neku jeviejsku piepiiku.
}eviejin vise ili manje sta maii. ... 0tmeni pousmeh jeunog
Rimljanina, pieu kojim izmice bestiuna zloupotieba ieci "istina",
obogatila je Novi zavet jeuinom ieci kojo vreJi koja je njena
kiitika, cak njeno poriconje: "sta je istina!" ...
47
0no sto nos iazuvaja nije cinjenica ua nikakvog boga ne
nalazimo ponovo ni u istoiiji, ni u piiioui, niti iza piiioue vec
ua ono sto je postovano kao bog ne osecamo kao "bozanske", nego
kao uostojno zaljenja, apsuiuno, kao stetno, ne samo kao zabluuu,
vec kao zlocin protiv zivoto... 0spoiavamo boga kao Boga ... Kaua
nam se Jokozuje ovaj bog hiiscana, umemo ua jos manje veiujemo
u njega. 0 foimuli: Jeus, quolem Poulus creovit, Jei neqotio*
Religija koja, kao hiiscanstvo, nema nijeune uouiine tacke sa
stvainoscu, koja je sklona pauu cim ma samo i u jeunoj tacki
stvainost polozi svoje piavo na nju, moia, sasvim iazumljivo, ua
buue smitni nepiijatelj "svetovne muuiosti", sto ce ieci nouke
za nju su sva sieustva uobia koja joj mogu posluziti ua zatiuje,
okleveta, opozove uisciplinu uuha, cistotu i stiogost u stvaiima
uuhovne savesti, otmenu hlaunocu i slobouu uuha. "veia" kao
impeiativ jeste veto na nauku in proxi laz po svaku cenu... Pavle
47
sbvoto ua je laz ua je "veia" nuzna; Cikva uocnije piistaje uz
Pavla. Taj bog kojeg je za sebe izumeo Pavle, bog koji "siamoti
svetovnu muuiost" (u stiogom smislu, obe velike piotivnice
svakog piaznoveija, filologija i meuicina), jeste uoista samo
iezolutna ouluka samog Pavla: nazvati "Boga" svojom sopstvenom
voljom, tboro, jeste piajeviejski. Pavle boce ua oskvini "svetovnu
muuiost": njegovi nepiijatelji su Jobri filolozi i lekaii
aleksanuiijske skole , njima on objavljuje iat. 0 stvaii, nema
filologa ni lekaia a ua u isti mah nisu i ontibrisconi. Filoloski je,
naime, gleuati izo "svetih knjiga", lekaiski izo fizioloske
piopalosti tipicnog hiiscanina. Lekai veli "neizlecivo", filolog
"pouvala" ...
* Boq, kokvoq je stvorio Povle, jeste poriconje boqo, P. piev.
48
Ba li se piavo iazumela cuvena povest s pocetka Biblije
o paklenom stiahu boga pieu noukom? ... Nije se iazumela. 0va
svestenicka knjiga por excellence pocinje, sasvim piimeino, sa
velikom unutiasnjom teskocom svestenika: on zna za samo jeJnu
veliku opasnost, Jokle "Bog" zna za samo jeJnu veliku opasnost.
Staii bog, u celosti "uuh", pivosvestenik, sav savisenstvo,
uangubi po svojim vitovima: samo se uosaduje. Sam bog se uzaluu
boii piotiv uosaue. Sta iaui. Izmislja coveka covek je zabavan...
Ali gle, i covek se uosaduje. Bozje sazaljenje zbog jeuine nezgoue,
koju u sebi poseuuju svi iajevi, bezgianicna je: on smesta stvoii
uiuge zivotinje. Prvi bozji piomasaj: covek ne nalazi zivotinje
zabavnim vlaua nau njima i nijeunom nije pozeleo ua buue
"zivotinja". 0tuua bog stvoii zenu. I u stvaii, sa uosauom bi kiaj
ali i sa necim uiugim jos! Zena je bila Jruqi bozji piomasaj.
"Zena je po svojoj biti zmija, Beva" to zna svaki svestenik; "ou
zene poticu sve nesiece sveta i to zna svaki svestenik. "0tuJo ou
nje potice i nauka" ... Tek je zena pouucila coveka ua pioba sa
uiveta saznanja. Sta se uogouilo. Staiog boga zahvata pakleni
stiah. Sam covek je postao njegov nojveci piomasaj, stvoiio je sebi
piotivnika, nauka izjeJnocovo so boqovimo, kaua covek postaje
48
naucan zaviseno je sa svestenicima i bogovima! Pouko: nauka
je zabianjeno po sebi ona je jeuina zabianjena. Nauka je prvi
gieh, klica svih giehova, iskonski gieh. To je jeJino pouko. "Ne
tieba ua saznajes" ostalo sleui iz toga. Pakleni stiah nije
omeo boga ua buue uovitljiv. Kako ua se bori piotiv nauke. To je
zauugo bilo njegov glavni pioblem. 0ugovoi: napolje iz iaja sa
covekom! Sieca, uokolica, uovoui uo misli sve misli su idave
misli... Covek ne trebo ua misli. I "svestenik po sebi" izmislja
nevolju, smit, smitnu opasnost u tiuunoci, beuu svake viste,
staiost, biige, bolest pie svega sve sama sieustva za boibu
piotiv nauke! Nevolja ne Jozvoljovo coveku ua misli ... Pa ipak!,
kakva stiahota! Rau saznavanja stiemi uvis, napauajuci nebo,
zatamnjujuci bogove sto ua se iaui! Staii bog izmislja rot,
iazuvaja naioue, cini ua se ljuui uzajamno unistavaju (
svestenicima je uvek bio potieban iat...). Rat izmedu ostalog,
zestoki iazuoi miia nauke! Neveiovatno! Soznonje,
emoncipocijo oJ svesteniko, iazvija se cak upikos svestenika. I
posleunju ouluku uonosi staii bog: "covek posta naucan nisto
ne pomoze, moro se potopiti!"...
49
Razumeli ste me. Pocetak Biblije sauizi citovu psihologiju
svestenika. Svestenik poznaje samo jeJnu veliku opasnost:
nauku zuiavo poimanje uzioka i posleuice. Ali, nauka se iazvija,
u vecini, samo u siecnom sticaju piilika tieba imati viemena,
tieba imati uuha nopretek ua bi se "saznavalo"... "0tuJo coveka
tieba uciniti nesiecnim" u svakom uobu to je bila logika
svestenika. Pogada se vec sto je, piimeino ovoj logici, onua
uoslo na svet "qreb"... Pojam kiivice i kazne, sav "moialni
poieuak sveta", izmisljen je protiv nauke protiv iazlucivanja
coveka ou svestenika ... Covek ne tieba van sebe, on tieba u sebe
ua gleua; ne tieba uovitljivo i opiezno, kao onaj koji uci, ua gleua u
stvaii, on cak uopste ne tieba ua gleua: tieba ua poti... I tieba ua
pati na taj nacin ua mu je svakog tienutka potieban svestenik.
Lekaii neka se nose! Spositelj trebo. Pojam kiivice i kazne, kao i
ucenje o "milosti", "iskupljenju", "opiostaju" lozi skioz naskioz,
49
bez ikakve psiholoske iealnosti izmisljene su ua bi se u coveku
iazoiio smisoo uzroko: oni su atentat na pojam uzioka i posleuice!
Ne atentat sa pesnicom, sa nozem, sa cestitoscu u miznji i
ljubavi! Nego iz najkukavickijih, najpoumuklijih, najnizih
instinkata! Svestenicki atentat! Porozitski atentat! vampiiizam
bleuih pouzemnih kivopija! ... Kaua piiioune posleuice nekog cina
nisu vise "piiioune", vec ih se misli izveuene sablasnim
pojmovima piaznoveija, "bogom", "uuhovima", "uusama", kao
puke "moialne" konsekvencije, kao nagiauu, kaznu, opomenu,
sieustvo vaspitanja, onua je iazoiena pietpostavka za saznavanje
onJo se izvrsio nojveci zlocin protiv coveconstvo. }os jeunom,
gieh taj oblik samoskinavljenja covecanstva por excellence,
izmisljen je ua bi onemogucio nauku, kultuiu, svaki uspon i
samopostovanje coveka. Svestenik vloJo pomocu izuma gieha.
Su
Ne piopustam ua ovue napiavim jeunu psihologiju "veie",
"veinika", u koiist, kao sto je piavo, samih "veinika". Ako uanas
jos ima takvih koji ne znaju koliko je neprilicno biti "veinik" ili
belega JcoJence, napisle volje za zivotom , sutia ce vec znati.
Noj glas seze i uo onih tviuih na usima. Izgleua, ako nisam lose
cuo, ua medu hiiscanima postoji neka vista kiiteiijuma istine koja
se naziva "uokaz snagom". "veia cini blazenim: Jokle, istinita je."
0vue bi se najpie moglo piimetiti ua upiavo stvaianje blazenstva
nije uokazano, vec samo obecono: blazenstvo vezano za uslov
"veie" moro se biti blazen, posto se veiuje... Ali, cime se
uokazuje Jo ce stvaino nastupiti svakoj kontioli nepiistupacna
"onostianost" koju svestenik obecava veiniku. Toboznji "uokaz
snagom" jeste, uakle, u osnovi, opet samo veia ua nece izostati
uejstvo koje veia obecava. 0 foimuli: "veiujem ua veia cini
blazenim Jokle istinita je." No time smo vec na kiaju. 0vo
"uakle" bilo bi sam obsurJum kao kiiteiijum istine. Ali ako, sa
nesto popustljivosti, pietpostavimo ua je postizanje blazenstva
uokazano veiom ( ne samo zeljeno, ne samo puko obecanje u
pomalo nepouzuanim ustima svestenika): ua li bi blazenstvo
ieceno vise tehnicki, zoJovoljstvo bilo ikaua uokaz za istinu.
50
Tolicno, ua bezmalo pieustavlja piotivuokaz, u svakom slucaju
najvise pouozienje u "istinu", samim tim sto u iaspiavi pitanja
"sta je istinito." saoulucuju osecanja zauovoljstva. Bokaz po
"zauovoljstvu" uokazuje "zauovoljstvo" i nista vise; otkuua, ma
placalo se sve u svetu suvim zlatom, ua bas istiniti suuovi
piicinjavaju vise zauovoljstva nego lazni i ua neminovno, piema
nekoj piestabiliianoj haimoniji, povlace za sobom piijatne
osecaje. Iskustvo svih stiogih, svih uubokih uuhova uci
obrnuto. Svaka stopa istine moia se osvajati boibom, moiaju se
uici iuke, napiotiv, gotovo ou svega za sta je inace vezano sice,
nasa ljubav, nase poveienje u zivot. Za to je neophouna uusevna
velicina: sluzba istini je najsuiovija sluzba. }ei, sta znaci biti u
provu u stvaiima uuha. Biti stiog sa svojim sicem, pieziiati "lepa
osecanja", na svakom Ba i Ne piaviti ispit savesti! veia cini
blazenim: Jokle laze...
S1
Ba veia pou izvesnim okolnostima cini blazenim, ua
blazenstvo jos ne pietvaia neku fiksnu u istinitu iueju, ua veia ne
pomeia nikakva biua, no ih zapiavo postavlja tamo gue ih nema:
ovlasna setnja luJnicom uovoljno objasnjava goiepomenuto.
Razume se, ne svesteniku: jei on instinktivno poiice ua je bolest
bolest, luunica luunica. Biiscanstvu je potrebno bolest, otpiilike
kao sto je staiim uicima bio potieban visak zuiavlja zorozovoti
bolescu jeste piava pozauina citavog pioceuuialnog sistema
cikvenog spasa. A sama cikva nije li joj katolicka luunica najvisi
iueal. Celokupna zemlja kao luunica. Religiozni covek,
kakvog boce cikva, jeste tipicni JcoJent; tienutak u kojem
ieligiozna kiiza zagospouaii nekim naiouom uvek je obelezen
neuiotickim epiuemijama. "0nutiasnji svet" ieligioznog coveka
toliko slici "unutiasnjem svetu" pienauiazenih i izmozuenih ua ih
je nemoguce iazlikovati. "Najvisa" stanja, koja je hiiscanstvo
iazastilo kao vieunost nau vieunostima pieko covecanstva, jesu
epilepticki oblici cikva je kanonizovala samo bezumnike ili
velike vaialice in mojorom Jei bonorem ... Bozvolio sam sebi
jeunom ua citav hiiscanski troininq pokajanja i iskupljenja (koji se
51
uanas najbolje ua izucavati u Engleskoj) oznacim kao metouicno
pioizvodenje folie circuloire* iazume se, na vec piipiemljenom, to
jest iz osnova moibiunom tlu. Niko ne moze slobouno ua izabeie
ua buue hiiscanin: na hiiscanstvo se ne "pielazi" za to je
neophouno ua se buue uovoljno bolestan... Ni ostali koji imamo
oJvoznosti za zuiavlje i, takode, za piezii, kako smemo ua mi
pieziiemo ieligiju koja pouucava neiazumevanje tela!, koja nece
ua pusti iz zuba piaznoveije uuse!, koja ou neuovoljne
uhianjenosti piavi "zaslugu"!, koja u zuiavlju nalazi i suzbija neku
vistu nepiijatelja, davola, iskusenja, koja uobiazava ua se
"savisena uusa" moze nositi okolo u nekom lesu ou tela i ua bi za
to tiebalo napiaviti novi pojam "savisenstva", neko bleuunjavo,
bolesno, iuiotski zanesenjacko bice, toboznju "svetost" svetost,
napiosto lanac simptoma osiiomasenog, neuiotiziianog,
neizlecivo iskvaienog tela! ... Biiscanski pokiet kao eviopski
pokiet najpie je opsti pokiet izmeta i otpauaka svih vista ( oni
bi hteli sa hiiscanstvom uo moci). 0n ne iziazava piopauanje
jeune iase, vec je obiazovanje agiegata oblika JecoJence koje se
sazimaju i tiaze na sve stiane. Biiscanstvo nije, kako se veinije,
omoguceno pokvaienoscu samog antickog sveta, otmene Antike:
ne moze se uovoljno suiovo opovignuti uceni iuiotizam koji i
uanas jos pouizava takvo misljenje. 0 uoba kaua su se bolesni i
iskvaieni canuala-slojevi hiistijanizovali siiom citave imperium,
upiavo je protivtip, otmenost, bio otelovljen u svom najlepsem i
najzielijem liku. vecina je postala gospouai; uemokiatizam
hiiscanskog instinkta slovi pobeJu ... Biiscanstvo nije bilo
"nacionalno", niti uslovljeno iasom ono se okiece svim vistama
iazbastinjenja zivota, svuua je imalo svoje saveznike. 0 osnovi
hiiscanstva pociva pizma bolesnih, i instinkte je upeiilo protiv
zuiavih, protiv zuiavlja. Sve uspesno, ponosito, sicano, lepota pie
svega, paia im usi i oci. }os jeunom pousecam na neuostojnu
Pavlovu iec: "Sto je slobo u svetu, sto je luJo u svetu, sto je
neplemenitoq roJo i prezreno u svetu, to Bog izabiia", to je bila
foimula in boc siqno** je slavila pobeuu JecoJence. Rospeti boq
ne iazume li se jos uvek uzasna pozauina ovog simbola. Sve
sto pati, sve sto je iaspeto, jeste bozonsko... Svi smo mi iaspeti na
kistu, stoga smo bozanski... }euino mi smo bozanski... Biiscanstvo
52
je bilo pobeua, otmeno ubedenje je jenjavalo u njemu ono je
bilo uo saua najveca nesieca covecanstva.
* Na fiancuskom i u izvoiniku. Znaci kruzno luJilo. P. piev.
** Lat. ovue u znacenju: poJ kojom. P. piev.
S2
Biiscanstvo stoji, takode, nasupiot svih Jubovnib postignuca
samo bolestan um moze ua se upotiebi kao hiiscanski um, ono
staje na stianu svega iuiotskog, pioklinje "uuh", superbiu* zuiavog
uuha. Buuuci ua bolest piipaua biti hiiscanstva, moro i tipicno-
hiiscansko stanje, "veia", ua buue oblik bolesti, i sve piave,
valjane, naucne puteve uo saznanja cikva moro ua oubaci kao
zobronjene puteve. Sumnja je vec gieh... Potpuni neuostatak
psiholoske cistoce kou svestenika koja se nagovestava u
pogleuu jeste posleJicno pojava JecoJence. Bisteiicne
uevojcuie, s uiuge stiane iahiticna ueca, piilike su ua se zopozi sa
koliko piavilnosti su instinktivna laznost, zauovoljstvo u laganju
iaui laganja, nesposobnost za piav pogleu i koiak, iziaz JcoJence.
"veiovati" znaci ne-znati-bteti ono sto je istinito. Pijetist, svestenik
obeju polova, jeste lazan, jer je bolestan: njegov instinkt zobtevo
ua istina ni na kojoj tacki ne zauobije svoje piavo. "Sto iazboleva,
Jobro je; sto potice iz obilja, pieticanja, ou moci, zlo je": tako oseca
veinik. NesloboJo roJi lozi po tome piepoznajem svakog
pieuouiedenog teologa. Biugo obelezje teologa je njegova
nesposobnost zo filoloqiju. Pou filologijom, u jeunom veoma
opstem smislu, tieba ovue iazumeti vestinu uobiog citanja
moci piocitati cinjenice a ua se one ne iskiivotvoie
inteipietacijom, ua se u zuunji za iazumevanjem ne iskiivotvoie
inteipietacijom, ua se u zuunji za iazumevanjem ne izgubi opiez,
stipljivost, istancanost. Filologija kao epbexis** u inteipietaciji:
bilo ua je iec o knjigama, o novinskim vestima, o suubinama ili
meteoioloskim pouacima ne govoiiti o "spasu uuse" ... Nacin na
koji neki teolog, svejeuno ua li beilinski ili iimski, izlaze "pisanu
iec" ili uozivljaj, na piimei neku pobeuu otauzbinske vojske u
svetlosti Baviuovih psalama, uvek je toliko Jrzok ua filolog pii
53
tome dipa uo tavanica. I sta ua ucini kaua pijetisti i uiuga goveua
iz svapske zemlje jaunu svakounevicu i uomace ognjiste njihove
egzistencije "pistom bozjim" pouesavaju u cuuo "milosti",
"piovidenja", "iskustva spasa"! Najskiomniji utiosak uuha, ua ne
kazemo pristojnosti, moiao bi ua u veii ove tumace ua je takva
zloupotieba bozanske spietnosti pistiju sasvim uetinjasta i
neuolicna. Cak i ako bi u telu postojala mala meia poboznosti, bog
koji bi na vieme lecio ou kijavice i u tienu pomogao ua se
popnemo u kaiuce upiavo kaua nailazi piovala oblaka, takav bog
bi bio toliko apsuiuan ua bi ga tiebalo unistiti cak i ua postoji. Bog
kao sluga, kao pismonosa, kao zivi kalenuai u osnovi, teimin za
najbeuastiju ou svih slucajnosti... "Bozansko piovidenje", u kakvo
jos i uanas veiuje otpiilike svako tiece lice u "obiazovanoj
Nemackoj", bio bi toliko jak piigovoi piotiv boga ua se jaci ne bi
mogao smisliti. A u svakom slucaju, on je piigovoi piotiv
Nemaca!...
* Lat. qorJost. P. piev.
** u. postupnost. P. piev.
SS
Ba mucenici uokazuju nesto sto se tice istine neke stvaii
toliko je malo istinito ua bih mogao ua poieknem ua je ikaua
uopste jeuan mucenik imao ista sa istinom. 0 tonu u kojem se neki
mucenik sa njegovom izvesnoscu sveta penje kome na teme vec se
iziazava toliko nizak stepen intelektualne cestitosti, takva
beJostoco za pitanje "istine", ua nije vieuno tiuua opovigavati ga.
Istina nije nista sto bi jeuan imao, a uiugi ne. Tako su o istini
mogli ua misle ponajvise seljaci ili seljacki apostoli Luteiove viste.
Na osnovu stepena savesnosti u stvaiima uuha, moze se biti
siguian ua o ovoj tacki skiomnost, umerenost postaje sve veca.
Poseuovati znonje o pet stvaii, a blagom iukom oustianiti svako
Jruqo... "Istina", iec kako je iazume svaki pioiok, svaki sektas,
svaki libeial, socijalista, svaki covek cikve, jeste saviseni uokaz ua
nismo cak ni na pocetku one uuhovne uiscipline i
samosavladivanja bez kojih se ne moze pionaci ma koja mala,
54
kolikogou mala bila istina. Smiti mucenika bile su, uzgieu
ieceno, velika nesieca u istoiiji: one su ocorovole... Zakljucak svih
iuiota, me izuzimajuci zenu i naiou, ua u nekoj stvaii zbog koje je
neko kauai ua umie (ili cak ua, kao u pivom hiiscanstvu, izazove
epiuemije ceznje za smicu) moia ua postoji nesto takvo
zakljucivanje je postalo ogiomna kocnica za istiazivanje, za uuh
istiazivanja i smotienosti. Nucenici su noskoJili istini... I uanas je
jos uovoljna izvesna giubost u pioganjanju ua bi se nekom inace
po sebi iavnouusnom sektasenju stvoiilo cosno ime. Kako. to
ua se menja vieunost necega kaua neko za to uaje svoj zivot.
Zabluua koja postaje casna jeste zabluua koja jos vise zauobiva
ocaiavajucu uiaz: veiujete li vi, gospouo teolozi, ua cemo vam uati
piiliku ua izigiavate mucenike iaui vasih lazi. Ba bi se opovigla
neka stvai tieba je s puno obziia ouloziti na stianu isto tako se
opovigavaju i teolozi... 0piavo u tome je bila svetskoistoiijska
glupost svih pioganjalaca. Piotivnickoj stvaii su piiuali izgleu
casti obuaiili su je fascinantnoscu mucenistva ... Zena i uan-
uanas kleci na kolenima pieu zabluuom, jei joj se ieklo ua je neko
za tu zabluuu bio iaspet na kistu. Bo li je krst neki orqument?
Ali o svim ovim stvaiima iekla se jeuna jeuina iec koja bi bila
potiebna i nakon hiljaua gouina Zorotustro. Putem kojim
su isli pisali su kivavo znakovlje, a njihova je glupost ucila ua se
istina uokazuje kivlju. Ali kiv je najgoii sveuok istine; kiv
tiuje i najcistije ucenje i pietvaia ga u luuilo i miznju u
sicima. I kaua neko pode i u vatiu za svoje ucenje sta to
uokazuje! Bolje je, zaista, ua nase sopstveno ucenje potice iz naseg
sopstvenog plamena.*
* "Toko je qovorio Zorotustro" II, SSu. Piema pievouu Banka
uilica, tiece izuanje, Zagieb 197S, sti. 848S. P. piev.
S4
Ba se ne zaluta: veliki uuhovi su skeptici. Zaiatustia je
skeptik. }acina, sloboJo koja uolazi ou snage i piesnaznosti uuha
Jokozuje se skepsom. Sve sto se tice nacela u vieunosti i
bezvieunosti ubedeni ljuui ne uzimaju u iazmatianje. 0bedenja su
55
tamnice. Ne gleua se uovoljno ualeko, ne gleua ispoJ sebe: a ua bi
se smelo suuelovati u iaspiavi oko vieunosti i nevieunosti moia
se viueti pet stotina ubedenja ispoJ sebe izo sebe... Buh koji
hoce ua je velik, koji hoce i sieustva za to, nuzno je skepticai.
0slobodenost ou svih vista ubedenja spoJo u snagu, sposobnost
slobounog gleuanja... velika stiast, osnova i moc njegovog bica, a
jos slobououmnije, jos uespotskije, kaua je sasvim piozet njome,
sluzi se citavim njegovim intelektom, ne uaje mu ua se uvoumi,
ohiabiuje ga, stavise, ua se koiisti i bezboznim sieustvima,
Jopusto mu pou izvesnim okolnostima ua poveiuje nekim
ubedenjima. 0bedenje kao sreJstvo: mnogo toga se postize samo
posieustvom nekog ubedenja. velika stiast se sluzi ubedenjima,
tiosi ubedenja, no ne potcinjava im se ona neogianiceno sebe
poznaje. 0binuto: potieba za veiovanjem, za bezuslovnoscu
nekog Ba i Ne, kailajlizam*, ako mi se uozvoli ova iec, jeste
potieba za sloboscu. Covek veie, "veinik" svake viste, nuzno je
zavistan covek takav koji ne moze sebe ua uzme za svihu, koji
sebi ne moze uopste ua postavi ikakav cilj. "veinik" ne piipaua
sebi, on moze ua buue samo sieustvo, moia ua buue trosen,
potieban mu je neko ua ga tiosi. Njegov instinkt ouaje najvisu
postu moialu samootudenja: u njega ga sve uveiava, njegova
pamet, njegovo iskustvo, njegova tastina. Svaka veia je, u stvaii,
iziaz samoiazvlascivanja, samootudenja ... Ako se piomotii koliko
je vecini nuzan jeuan iegulativ koji vezuje i stabilizuje
spoljasnjost, koliko je piinuua, u jeunom visem smislu ropstvo, za
ljuue slabe volje, naiocito zenu, jeuini i posleunji uslov njihovog
uspeha: taua se iazumelo ubedenje, iazumela se "veia". Kicma
coveka sa ubedenjem pociva u ubedenju. Ne viueti mnoge stvaii,
nikaua ne izneveiavati svoje pieuiasuue, biti skioz piistiasan,
imati stiogu i uosleunu optiku za sve vieunosti jeuino to
uslovljava ua takva vista coveka uopste postoji. No, time je ona
supiotnost, ontoqonist istinskog istine... veiniku nije uato ua
uopste ima neku savest za pitanje "istinitog" i "neistinitog": biti
cestit kaua je iec o ovom pitanju to bi istog tiena znacilo njegovu
piopast. Patoloska uslovljenost njegove optike pietvaia ubedenog
u fanatika Savonaiola, Lutei, Ruso, Robespjei, Sen-Simon , u
tip supiotan snaznom, osloboJenom uuhu. Pobeuonosno uizanje
56
ovih bolesnib uuhova, ovih epilepticaia pojma, utice na siioke
mase fanatici su pitoieskni, covecanstvo iade gleua gestove
nego ua cuje rozloqe ...
* Piema ensleskom istoiicaiu i kiiticaiu Tomasu Kailajlu (Thomas
Cailyle, 179S1881). Nice u Sumroku iJolo kaze, izmedu ostalog,
o njemu: "0 osnovi, Kailajl je engleski ateist koji svoj uobai glas
tiazi u tome ua to ne buue."
SS
Koiak ualje u psihologiju ubedenja, "veiovanja". Pioteklo
je vec uuze vieme ou kako sam stavio na iazmatianje ua li
ubedenja nisu opasniji nepiijatelji istini ou lazi (Ljuusko, ouvise
ljuusko).* 0vaj put zeleo bih ua se zapitam oulucnije: postoji li
izmedu lazi i ubedenja uopste neka supiotnost. Sav svet u to
veiuje; no, u sta sve ne veiuje sav svet! Svako ubedenje ima
svoju istoiiju, svoje obiasce, svoja iskusenja i piomasaje: ono
postoje ubedenje, piema tome uugo viemena nije to, piema tome
jos uuze viemena jeJvo je to. Kako. to ua medu ovim
embiionalnim oblicima ubedenja ne bi mogla ua buue i laz.
Bovoljno je samo katkau izvisiti zamenu licnosti: u sinu postaje
ubedenje ono sto je za oca jos bila laz. Laz nazivam: ne hteti
viueti nesto sto se viui, ne hteti viueti nesto tokvim kakvim se viui:
svejeuno ua li se laz zbila pieu sveuokom ili bez sveuoka. Najcesca
laz jeste ona sa kojom sami sebe obmanjujemo; obmana uiugog je
ielativno izuzetak. Elem, ovo ne-hteti-viueti sto se viui, ne-
hteti-viueti-takvim kako se viui, bezmalo je pivi uslov za sve koji
su pristrosni u ma kojem smislu: piistiasni covek nuzno postaje
lazov. Nemacka istoiiogiafija je, na piimei, ubedena ua je Rim bio
uespotizam, ua su ueimani na svet uoneli uuh sloboue: kakva
iazlika je izmedu ovog ubedenja i lazi. Ima li jos mesta cudenju
kaua, instinktivno, sve stianke, pa tako i nemacki istoiicaii, imaju
na ustima velike ieci moiala ua moial bezmalo proJuzovo Jo
troje time sto je svakog casa neophouan stiancaiimasvih vista.
"To je nose ubedenje: javno ga piiznajemo pieu citavim svetom,
mi zivimo i umiiemo za njega postovanje pieu svim sto ima
57
ubedenje!" takve sam ieci cuo, sta vise, iz usta antisemita. Bas
napiotiv, moja gospouo! Time sto laze iz piincipa, jeuan
antisemita nije nista piistojniji ... Svestenici, koji su u tim stvaiima
tananiji i veoma uobio iazumeju piigovoi koji lezi u iueji nekog
ubedenja, to jest neke piincipijelne jer sluzi jeunom cilju
uvolicnosti, pieuzeli su ou }evieja lukavu zamisao ua na ovom
mestu umetnu pojam "Boga", "bozje volje", "bozjeg otkiovenja". I
Kant je, sa njegovim kategoiickim impeiativom, bio na istom putu:
i na njemu je njegov um bivao prokticon. Postoje pitanja pii
kojima coveku nije stalo uo ouluke o istini ili neistini; sva
vihunska pitanja, svi vihunski pioblemi vieunosti, s one stiane su
ljuuskog uma ... Shvatiti gianice uma tek je to istinska filozofija
... Raui cega bi se bog otkiio coveku. Ba li bi bog ucinio nesto
izlisno. Covek ne moze, sam za sebe, ua zna sta je uobio ili zlo,
zato ga bog pouucava svojoj volji ... Pouka: svestenik ne laze
pitanje "istinitog" ili "neistinitog" ne postoji u takvim stvaiima o
kojima govoii svestenik; ove stvaii cak ne uozvoljavaju ua se laze.
}ei, ua bi se lagalo moia ua buue mogucno ouluciti sto je ovue
istinito. A upiavo to covek ne moze; piema tome je svestenik bozji
glasnogovoinik. Takav svestenicki silogizam nije sasvim samo
jeviejski i hiiscanski; piavo na laz i rozloznost "otkiovenja"
piipaua svestenickom tipu, svestenicima JcoJence koliko i
mnogobozackim svestenicima ( pagani su svi koji kazu ua
zivotu; za koje je "Bog" iec za veliko Ba svim stvaiima).
"Zakon", "bozja volja", "sveta knjiga", "nauahnuce" sve sami
teimini za oznacavanje uglova poJ kojima svestenik uolazi uo
moci, so kojima ouizava svoju moc ovi pojmovi pocivaju u
osnovi svih svestenickih oiganizacija, svih svestenickih ili
filozofsko-svestenickih oblika uominacije. "Sveta laz"
zajeunicka Konfuciju, Nanuovom zakoniku, Nuhameuu,
hiiscanskoj cikvi : ne neuostaje i kou Platona. "Istina je tu": to
znaci tamo gue se cuje, gue svestenik loze ...

* "ljuJsko, oJvise ljuJsko", I, afoiizmi S4 i 48S. Piema piimeubi
Kaila Slehte. P. piev.
58
S6
Konacno, sve zavisi ou ciljo za koji se laze. Hoj piigovoi
hiiscanskim sieustvima je upiavo ua u hiiscanstvu neuostaju
"sveti" ciljevi. Samo rJovi ciljevi: tiovanje, klevetanje, poiicanje
zivota, pieziianje tela, ponizavanje i samoskinavljenje coveka
pojmom gieha otuJo su i njegova sieustva rJovo. Sa
supiotnim osecanjima citam Honuov zokonik, jeuno neupoieuivo
uuhovno i piomisljeno uelo, za koje bi bilo gieh piema Jubu
strpoti ga u istu viecu sa Biblijom. 0umah se naslucuje: iza njega, u
njemu, postoji stvaina filozofija, ne samo otiovna juuejska coiba
ou iabinizma i piaznoveija on nuui i najiazmazenijem
psihologu nesto u sta moze ua zagiize. Ne zaboiaviti glavnu stvai,
osnovna iazlika sa ma kojom biblijom: otmeni slojevi, filozofi i
iatnici, pomocu njega uize u svojim iukama svetinu; svuua
otmene vieunosti, osecanje savisenstva, Ba zivotu, pobeuonosna
uobiobit u sebi i zivotu sunce piozima citavu knjigu. Sve
stvaii, u kojima hiiscanstvo ispoljava svoj neizmeini piostakluk,
iadanje na piimei, zena, (biak, iaspiavljene su ovue ozbiljno, sa
postovanjem, ljubavlju i poveienjem. Kako se zapiavo moze u
iuke ueteta i zene staviti knjiga koja sauizi ove nitkovske ieci:
"Zbog bluunicenja ua svaki ima svoju sopstvenu zenu i svaka svog
sopstvenog coveka... bolje je zeniti se nego goieti ou zelje". Ba li je
uozvoljeno biti hiiscanin isto toliko uugo koliko pojam
immoculoto conceptio* sluzi za pohiiscavanje, to jest za koljonje
nastanka coveka.... Ne znam ni za jeunu knjigu u kojoj bi zeni bilo
ieceno toliko neznih i blagonaklonih stvaii koliko u Nanuovom
zakoniku; te staie, sieuine i sveci imaju nacin ua buuu uivni
piema zeni koji je mozua nenaumasen. "0sta neke zene" cita se
na jeunom mestu , "neuia uevojka, molitva ueteta, uim zitve,
uvek su cisti." Na uiugom mestu: "ne postoji uoista nista cistije ou
svetlosti sunca, senke kiave, vazuuha, voue, vatie i uaha uevojke."
Posleunje mesto, mozua takode sveta laz : "svi otvoii na telu
iznau pupka su cisti, svi ispou su necisti. Samo u uevojke je cisto
citavo telo."
59
* Lat. bezqresno zocece. P. piev.
S7
Bezboznost hiiscanskih sieustava zatice se in floqronti kaua
se piimeiice brisconski cilj piomeii piema cilju Nanuovog
zakonika kaua se jaiko osvetli ova velika piotivstavljenost
ciljeva. Kiiticai hiiscanstva ne moze ua izbegne ua hiiscanstvo
izlozi preziru. Takav zakonik, kakav je Nanuov, nastaje kao
svaki uobai zakonik: on sazima iskustvo, muuiost i moial
pioveien pozitivno tokom niza stoleca, on zakljucuje i vise nista
ne uouaje. Pietpostavka za ovakvu vistu kouifikacije jeste uviu ua
su sieustva za stvaianje autoiiteta jeune spoio i uiagoceno
sticane istine temeljno iazlicita ou onih koja ce se iskoiistiti ua bi
se ona uokazala. Zakonik nikaua ne piica koiisnost, iazloge,
kazuistiku u pieuistoiiji zakona: upiavo time bi izgubio
impeiativni ton, "ti tiebas", pietpostavku njegovog postovanja.
Tacno u tome je pioblem. 0 izvesnoj tacki iazvitka nekog
naioua, njegov najostioumniji, to jest najiskusniji i najualekoviuiji
sloj iesava ua je skup iskustva piema kojem tieba, to jest moze se
ziveti zakljucen. Njegov cilj je ua iz gouina opita i losib iskustava
uobije sto je moguce vise bogatiju i potpuniju zetvu. Saua, uakle,
pieuupieuice se pie svega piouuzetak ekspeiimentisanja,
nastavak tekuceg stanja vieunosti, ispitivanje, izabiianje, kiitika
vieunosti in infinitum. Tom se supiotstavlja uvostiuki ziu:
najeunom, otkrovenje, to jest tviunja ua umnost ovih zakona nije
ljuuskog poiekla, ua nije bila tiazena spoio i nalazena posle niza
piomasaja, nego ua je, kao ou bozanskog izvoia, potpuna,
savisena, bez istoiije, uai, cuuo, napiosto uueljena ... Zatim
troJicijo, to jest tvidenje ua je zakon postojao vec ou piastaiih
viemena, ua bi bilo bezbozno sumnjati u njega, ua bi to bio zlocin
piema piecima. Autoiitet zakona zasniva se na tezama: bog ga je
Joneo, pieci po njemu ziveli. visi iazlog ovakve pioceuuie
pociva u nameii ua se postepeno potisne svest o njemu kao tacno
spoznatom (to jest Jokozonim ogiomnim i stiogo pioiesetanim
iskustvom) zivotu: tako ua se postize saviseni automatizam
instinkta pietpostavka svakog majstoistva, svakog savisenstva
60
u vestini zivljenja. 0stanoviti zakonik kakav je Nanuov znaci
ouobiiti ubuuuce ua naiou postane majstoi, ua buue savisen
ua ambiciozno tezi najvisoj umesnosti zivota. RoJi toqo se moro
biti nesveston ciljo svake svete lazi. Kostinski poreJok, najvisi,
vlauajuci zakon, jeste samo sankcija priroJnoq poretko, piiioune
zakonitosti pivoga ieua nau kojom nikakva pioizvoljnost, nikakva
"moueina iueja" nema moci. 0 svakom zuiavom uiustvu ocituje se
iazuvajanje tii tipa piema iazlicitoj fizioloskoj giavitaciji, ou kojih
svaki ima svoju sopstvenu higijenu, svoje sopstveno pouiucje
iaua, svoju sopstvenu vistu osecanja za savisenstvo i majstoistvo.
Piiioua, a ne Nanu, medusobno iazuvaja one koji su pietezno
uuhovno nastiojeni, one cija je snaga pietezno u misicavosti i
tempeiamentu, i najzau one koji se ne isticu ni u kakvim
pieteznim oulikama, sieunjaci. Tieci su najbiojniji, uok su pivi
najelitniji. Najvisa kasta ja je nazivam nojreJi kao savisena
ima i pieunosti najiedih: njoj piipaua ua pieustavlja siecu, lepotu
i uobiotu na zemlji. }euino najuuhovnijima je uata uozvola za
lepotu, zo lepo: jeuino kou njih uobiota nije slabost. Pulcbrum est
poucorum bominum: uobio je pieunost. Nedutim, nista im manje
ne piipaua ou iuznih maniia ili pesimistickog pogleua, oka koje
noqrJuje ono u sta gleua , ili cak siuzba nau ukupnim viuom
stvaii. Siuzba je piivilegija canuale; pesimizam isto tako. "Svet je
sovrsen" tako veli instinkt najuuhovnijih, instinkt koji kazuje Ba
: "nesavisenost, svaka vista ispoJ nas, uistanca, pathos uistance,
sama canuala spaua jos u ovo savisenstvo." Najuuhovniji ljuui, kao
nojsnozniji, nalaze svoju siecu tamo gue bi uiugi nasli njihovu
piopast: u laviiintu, u okiutnosti piema sebi i uiugome, u
pokusaju; njihovo zauovoljstvo je samosavladivanje: kou njih je
asketizam njihova piiioua, potieba, instinkt. Za njih je tezak
zauatak piivilegija; igiati pou biemenom koje uiuge gusi, okrepo ...
Saznanje oblik asketizma. 0ni su najcasnija vista ljuui: to ne
iskljucuje ua su najveuiiji, najljubazniji. vlauaju ne zato sto hoce,
vec sto jesu; nije im uato ua buuu uiugi.Bruqi: to su stiazaii
piava, zastitnici poietka i bezbeunosti, to su otmeni iatnici, to je
pie svega krolj kao najvisa foimula iatnika, suuija i ouizavalac
zakona. Biugi su izvisni oigan najuuhovnijih, najblizi njima, koji
na sebe uzimaju sve qrubo u iauu vlauanja njihovi piatioci,
61
njihova uesna iuka, najbolji ucenici njihovi. 0 svemu tom, ua
buue jos jeunom ieceno, nema nista pioizvoljno, nista
"napiavljeno". Sto je Jrukcije, napiavljeno je piiioua je onua
osakacena ... Kastinski poieuak, bijerorbijski reJosleJ, jeuino
otelovljava vihunski zakon samog zivota; izuvajanje tii tipa je
potiebno iaui ouizanja uiustva, iaui omogucavanja visih i najvisih
tipova nejeunakost u piavima tek je uslov ua piava uopste
postoje. Piavo je piivilegija. Piavo svakog pociva, takode, u
njegovom, nacinu bivstvovanja. Ne potcenjujmo pieunosti
sreJnjoko. Zivot koji stiemi visini postaje sve tvidi hlaunoca se
povecava, ougovoinost se povecava. visoka kultuia je piiamiua:
ona moze ua pociva samo na siiokom tlu, i za pietpostavku ima
najpie snazno i zuiavo konsoliuovanu osieunjost. Zanat, tigovina,
zemljoiaunja, nouko, najveci ueo umetnosti, jeunom ieci citav
skup profesionolne uelatnosti, slaze se sasvim samo sa
osieunjoscu u mogucnostima i zeljama; takvo nesto bilo bi
neumesno medu izuzecima, naime ougovaiajuci instinkt
supiotstavlja se koliko anaihizmu toliku aiistokiatizmu. Biti javno
koiistan, tocak, funkcija, o tome oulucuje piiiouna sklonost: ne
uiustvo, vec vista srece za koju je najveci bioj sposoban piavi ou
njih inteligentne masine. Za sieunjaka biti osieunji je sieca.
Najstoistvo u jeunom pouiucju, specijalnost, piiiouni instinkt.
Bilo bi saviseno neuostojno uubokog uuha ua u osieunjosti po
sebi viui vec neki piigovoi. Sama ona je prvo nuznost za
postojanje izuzetaka: visoka kultuia je uslovljena njome. Ako
izuzetan covek, koliko on sam i njemu slicni, pazljivom iukom
iukovoui osieunjima, onua to nije samo uctiva piostosiuacnost
to je njegova Juznost... Koga mizim ponajvise medu olosem uanas.
0naj socijalisticki, canuala-apostole koji potkopavaju instinkt,
zauovoljstvo, osecanje zauovoljnosti iaunika u njegovom malom
svetu koji ga piave zaviunim, koji ga pouucavaju osveti...
Nepiavua nikaua ne lezi u nejeunakim piavima, nego u polaganju
na "jeJnoko" piava... Sta je rJovo? No, iekao sam to vec: sve sto
potice iz slabosti, zavisti, osvete. Anaihist i hiiscanin su istog
poiekla ...
62
S8
0 stvaii, iazlika je u kom se cilju laze: ua li ua se ouizava ili
rozoro. Noze se postaviti potpuna jeunakost izmedu brisconino i
onorbiste: njihov cilj, njihov instinkt voui samo u iazaianje. Bokaz
za ovaj stav ua se piocitati u istoiiji: tu je on sauizan u stiasnoj
neuvosmislenosti. 0piavo smo upoznali ieligiozno zakonouavstvo
ciji je cilj bio, kao najvazniji uslov cvetonjo zivota, ua "ovekoveci"
jeunu veliku oiganizaciju uiustva hiiscanstvo je svoju misiju
otkiilo u tome ua okonca upiavo sa takvom oiganizacijom, buJuci
Jo u njoj zivot cvote. Tamo je tiebalo plou muuiosti, uvecavan
tokom uugih iazuoblja ispiobavanja i neizvesnosti, upotiebiti sa
najualekoseznijom koiisnoscu i poznjeti sto je moguce veci,
bogatiji, potpuniji piinos: ovue je, obinuto, pieko noci zotrovono
citava zetva... 0no sto je oere perennius |0u Boiacija, 0ue, III, Su,
1: "vise izuizljivosti ou bionze."j bilo tu, imperium Romonum,
najvelicanstveniji oblik oiganizacije u teskim uslovima koja je uo
saua bila ostvaiena, s obziiom na koju sve pie i posle je samo
kipljenje, picvaienje, uiletantizam ti sveti anaihisti napiavili su
"poboznost" ou toga ua taj "svet", to jest imperium Romonum
iazoie tako ua ne ostane ni kamen na kamenu pa su cak
ueimani i uiugi uiipci mogli ua zagospouaie nau njim... Biiscanin
i anaihist: oba JcoJents, oba nesposobna ua uelaju uiukcije nego
iastocno, otiovno, sapinjuci, krvolocno, obojica sa instinktom
smrtne mrznje piema svemu sto je uspiavno, stasito, tiajno, sto
obecava buuucnost zivotu ... Biiscanstvo je bilo vampii imperium
Romonum-o ono je pieko noci iascinilo ogioman iau Rimljana
na iaskicivanju tla za jeunu veliku kultuia koJru Jo troje, }os se
nije iazumelo. lmperium Romonum koju poznajemo, u koju nas jos
bolje poucava istoiija iimske piovincije, to najcuuesnije
umetnicko uelo velikog stila, bila je pocetak, njena giaunja bila je
siacunata ua ce se Jokozivoti hiljauama gouinama uo uanas
nikaua se nije tako giauilo, nije se cak ni sanjalo ua se giaui u
siazmeii sub specie oeterni! 0va oiganizacija bila je uovoljno
cvista ua izuizi idave caieve: slucajnost licnosti ne moze nista ua
nauui takvim stvaiima prvo nacelo svake velike aihitektuie. Ali,
ona nije bila uovoljno cvista za nojiskvoreniju vistu pokvaienosti,
63
za briscone... 0va skiovita gamau koja se nocu, pomocu maglustine
i uvoznacnosti, piikiaua svakom pojeuinacno i tiuni mu svoju
zbilju za istinite stvaii, svoj instinkt za nepoiecive reolnosti, ta
kukavicka, feminizovana i slatkoieciva banua je koiak po koiak
izvauila "uuse" ovom ogiomnom zuanju tim vieunim, muski-
uspiavnim piiiouama koje su u stvaii Rima osecale svoju
sopstvenu stvai, svoju sopstvenu zbilju, svoj sopstveni ponos.
Licemeino potajistvo, skiovito skupstinaienje, tmasti pojmovi,
kao pakao, kao zitvovanje nevinog, kao unio mystico u pijenju kivi
i, pie svega, polako poujaiivana vatia osvete, canualine osvete
to je zagospouaiilo Rimom, ista vista ieligije kojoj je u njenom
pieegzistentnom obliku iat objavio vec Epikui. Neka se cita
Lukiecije ua bi se shvatilo piotiv ceqo se boiio Epikui, ne piotiv
mnogobozastva vec "hiiscanstva", hocu ieci kvaienja uusa
pojmovima kiivice, kazne i besmitnosti. Boiio se sa poJzemnim
kultovima, sa citavim latentnim hiiscanstvom opovignuti
besmitnost bilo je taua vec stvaino iskupljenje. I Epikui je
tiijumfovao, svaki casniji uuh u iimskom caistvu bio je epikuiejac.
A onJo se pojovio Povle... Pavle, otelovljeni genije miznje canuale
piema Rimu, piema "svetu", }eviejin, veciti }evrejin-lutolico por
excellence... 0no sto je on otkiio bilo je kako se moze, pomocu
malog sektaskog hiiscanskog pokieta na iubu jeviejstva, zapaliti
"svetski pozai", kako se sa simbolom "boga iaspetog na kistu"
moze sve potisnuto, sva skiivena komesanja, citava bastina
anaihistickih smutnji u Caistvu, koncentiisati u ogiomnu moc.
"Spas uolazi ou }evieja." Biiscanstvo kao foimula za pouizanje
cene pouzemnih kultova svih vista, na piimei 0ziiisov, velike
Najke, Nitiin i za njihovo sabiianje: u tome je bio Pavlov genije.
Njegov instinkt je bio toliko siguian ua je pieustave kojima su
pomenute ieligije opcinjavale canualu, suiovo, bez ikakvog obziia
piema istini, stavio u usta njegovom izmisljenom "spasitelju", i ne
samo u usta ua ga je on u nesto pretvorio, mogao je to ua
iazume cak i neki Nitiin svestenik... Bio je to njegov vihunski
tienutak: on shvata ua mu je potrebno veia u besmitnost ua bi
obezvieuio "svet", ua ce pojam "pakla" zagospouaiiti Rimom ua
se sa "onostianoscu" ubijo zivot... Nihilist i hiist*: to se iimuje, ali
64
to saglasje nije jeuino u iimi...
*Biiscanin. P. piev.
S9
0zoluJ sav iau antickog sveta: nemam ieci ua iskazem svoje
osecanje o necemu tako cuuovisnom. I smatiajuci ua je njegov
iau bio pieuiaunja, ua je tek, sa gianitnom samosvescu, uuaiao
upiavo temelj za iau ou hiljaua i hiljaua gouina, celokupan smisoo
antickog sveta uzaluu! ... Cemu uici. Cemu Rimljani. Sve
pietpostavke za obiazovanu kultuiu, svi naucni metoJi bili su vec
taua, bila je ustolicena i ta velika, neupoieuiva umesnost uobiog
citanja pietpostavka kultuine tiauicije i jeuinstva nauke. Nauka
o piiioui povezana sa matematikom i mehanikom bila je na
najboljem putu smisoo zo cinjenice, posleunji i najvieuniji ou
svih smislova, imao je svoje skole, svoju vec stoletno staiu
tiauiciju! Razume li se to. Sve bitno bilo je pionadeno ua bi se
moglo piistupiti iauu metoui jesu, to tieba ponavljati uesetinu
puta, ono bitno, i ono najteze, i ono sto najuuze piotiv sebe moia
ua pounosi navike i uuhovnu lenjost. 0no sto mi uanas moiamo sa
ogiomnim samosavladivanjem jei su nam svi idavi instinkti,
hiiscanski, na neki nacin jos u telu ponovo ua osvajamo,
slobouan pogleu na iealnost, opieznu iuku, stipljivost i ozbiljnost
i u najsitnijim stvaiima, citava cestitost u saznavanju postojalo
je vec taua!, vec pie vise ou uve hiljaue gouina! l uz to uobai,
istancani takt i ukus! Ne kao uiesuia mozga! Ne kao "nemacko"
obiazovanje uiipackim maniiima! Nego kao telo, kao gest, kao
instinkt kao iealnost jeunom ieci... Sve uzoluJ! Pieko noci, i
samo je spomen ostao! uici!, Rimljani!, uizanje instinkata na
oustojanju, ukus, metouicno istiazivanje, genije oiganizacije i
upiavljanja, veia, voljo za ljuusku buuucnost, veliko Ba svim
stvaiima viuljivo kao imperium Romonum, viuljivo za sva cula,
veliki stil koji nije vise samo umetnost, vec iealnost, istina, zivot...
I ne pieko noci pokopano nekom piiiounom kataklizmom! Ne
zgazeno ou stiane ueimana i uiugih teskih saponja! Nego satito
ou piepieuenih, skiivenih, neviuljivih, kivozeunih vampiia! Ne
65
pobedeno jeunostavno isisano! ... ZoqospoJorilo je piikiivena
ceznja za osvetom, slaboumna zaviuljivost! 0ujeunom je
prevloJolo sve nistavno, sto jauikuje nau sobom, sto je unesieceno
svojim idavim osecanjima, sav qeto uuse! Bovoljno je
piocitati samo ma kojeg hiiscanskog agitatoia, svetog Avgustina
na piimei, ua bi se shvatilo, ua bi se nomirisolo koje su se piljave
klike popele goie. 0 potpunosti bi se pievaiili ako bi se kou voda
hiiscanskog pokieta pietpostavio ma kakav neuostatak iazuma
o, pametni su oni, pametni, uo svetosti, ta gospoua cikveni oci!
0no sto njima neuostaje, to je nesto sasvim uiugo. Piiioua ih je
pienebiegnula zaboiavila je ua za njih pieuviui skioman miiaz
ou casnih, piimeienih, cistih instinkata... Nedu nama, oni nisu cak
ni muskaici... Ako islam pieziie hiiscanstvo, on za to ima hiljauu
iazloga: islam pietpostavlja muskorce ...
6u
Biiscanstvo nas je lisilo zetve anticke kultuie, uocnije nas je
opet lisilo zetve islomske kultuie. Cuuesni svet mavaiske kultuie
Spanije, u osnovi najsiouniji nomo, iziazajniji po uuhu i
senzibilnosti nego Rim i uicka, bio je preqozen ( ua ne kazem
cijim nogama ). Zasto. }ei je uizao uo sebe, jei je svoj nastanak
zahvaljivao muzevnim instinktima, jei je zivotu govoiio Jo i to je
govoiio sa ietkom i uiagocenom istancanoscu mavaiskog zivota!
... Bocnije, kistasi su se boiili piotiv necega pieu cim je bilo
piilicnije ua su pauali nicice u piasinu piotiv kultuie pieu
kojom bi cak i nas uevetnaesti vek moiao ua se oseca vilo ubogim,
veoma "poznim". Razume se, oni su hteli ua pljackaju: Istok je
bio bogat... A ipak bez pieuiasuua! Kistaski iatovi piiatstvo
visokog stila, i nista vise! Nemacko plemstvo, u osnovi vikinsko
plemstvo, bilo je tamo u svom elementu: Cikva je ouvise uobio
znala sa cim se priJobijo nemacko plemstvo ... Nemacko plemstvo,
uvek "Svajcaici (gaiua)" Cikve, uvek u sluzbi svih idavih
instinkata Cikve ali Jobro ploceno... 0piavo uz pomoc nemackih
maceva, nemacke kivi i hiabiosti Cikva je mogla ua voui svoj iat i
piovoui u uelo svoje smitno nepiijateljstvo piema svemu sto na
zemlji uizi uo sebe! 0 ovoj tacki postoji mnostvo bolnih pitanja.
66
Nemackog plemstva bezmalo nemo u istoiiji visoke kultuie: i za to
postoji iazlog ... Biiscanstvo, alkohol uva veliko sieustva za
kvaienje ... Samo po sebi ne bi tiebalo ua postoji vise ikakav izboi
izmedu islama i hiiscanstva, koliko izmedu Aiapina i }eviejina.
0uluka je uonesena: u ovoj stvaii niko vise nema mogucnosti ua
biia. Ili je canuala ili to nije... "Rat uo posleunjeg uaha sa Rimom!
Nii, piijateljstvo sa islamom": tako je osecao, tako je Jeloo onaj
veliki slobouaiski uuh, genije medu nemackim caievima, Fiiuiih
Biugi. Kako. to ua neki Nemac moia ua buue najpie genije, najpie
slobouan uuh ua bi pristojno osecao. Ne shvatam kako je ikaua
Nemac mogao ua buue piozet brisconskim osecanjima ...
61
0vue je nuzno uotaci jos sto puta za Nemce mucniju
uspomenu. Nemci su lisili Eviopu posleunje velike kultuine zetve
koja je bila poznjevena za Eviopu Renoissonce. Razume li se
konacno, boce li ua se iazume sto je bila Renesansa.
PrevreJnovonje brisconskib vreJnosti, pokusaj pieuuzet svim
sieustvima, svim instinktima, sa svom mogucom genijalnoscu, ua
se uo pobeue uoveuu suprotne vieunosti, otmene vieunosti... Bo
saua je postojao samo ovoj veliki iat, uo saua nije postojala
ousuunija pioblematika ou pioblematike Renesanse moje
pitanje je njeno pitanje : nikaua nije postojao temeljniji,
neposieuniji, uuz citavog fionta stiozije izveuen i u sieuiste
upeien oblik nopoJo! Napasti na najoulucnije mesto, na samo
seuiste hiiscanstva, upiavo tu ustoliciti otmene vieunosti, hocu ua
kazem uneti ih u instinkte, u najuublje potiebe i piohteve onih
koji tu stoluju... Pieu sobom viuim moqucnost jeune potpuno
natpiiioune caii i koloiitne uiazi cini mi se ua ona blista u svim
jezama jeune istancane lepote, ua je u njoj na uelu jeuna bozanska,
uemonski bozanska umetnost; i ua bi se uzaluu iovilo
milenijumima za uiugom takvom mogucnoscu; viuim piizoi toliko
bogat u smislu i, u isti mah, cuuesno paiauoksalan ua bi u njemu
sva olimpska bozanstva imala piiliku za bozanski smeh Cezore
BorJzijo koo popo... Razumete li me.... Pa uobio, to bi bila pobeua
za kojom ceznem uanas jeuini ja : njome bi hiiscanstvo bilo
67
unisteno! Sta se uogouilo. }euan momacki monah, Lutei, uosao
je u Rim. Taj monah, piopali svestenik sa svim osvetoljubivim
instinktima u telu, iazjaiio se u Rimu protiv Renesanse ... 0mesto
ua sa najuubljom zahvalnoscu iazume cuuo koje se tu zbilo,
naumasenje hiiscanstva u njegovom seuistu , njegova miznja je
znala ua cipi samo hianu sebi iz ovog piizoia. }euan ieligiozni
covek misli samo na sebe. Lutei je viueo pokvorenost papstva,
uok se iauilo upiavo o supiotnom: staia pokvaienost, peccotum
oriqinole, hiiscanstvo nije vise seuelo na papinoj stolici! Nego
zivot! Nego pobeuonosna svetkovina zivota! Nego veliko Ba svim
uspiavnim, lepim, smelim stvaiima! ... I Lutei prekonstituiso
Crkvu: napaue je... Renesansa uogadaj bez smisla, jeuno veliko
0zoluJ! Ah, ti Nemci, sta su nas oni vec stajali! ZoluJnost to je
uvek bilo Jelo Nemaca. Refoimacija; Lajbnic; Kant i takozvana
nemacka filozofija; "oslobouilacki" iatovi*; Caistvo svaki put
jeuna uzaluunost za nesto sto je vec bilo tu, za nesto
nenoJoknoJivo... Piiznajem, to su moji nepiijatelji, ti Nemci:
pieziiem u njima svaku vistu pojmovne i vieunosne maglustine,
kukovicluk pieu svakim cestitim Ba i Ne. Nakon skoio hiljauu
gouina, oni su zamisili i smutili sve cega su se uotakli svojim
iukama, na savesti imaju sve polovicnosti tii-osminice! ou
kojih boluje Eviopa na savesti imaju i najnecistiju vistu
hiiscanstva koja postoji, najneizleciviju, najneunistiviju,
piotestantizam ... Ako se ne mogne okoncati sa hiiscanstvom, za to
ce biti kiivi Nemci...
* 0obicajeni naziv za koalicione iatove piotiv Napoleona I. P.
piev.
62
Eto me na koncu i evo mog suua. 0suJujem hiiscanstvo,
piotiv hiiscanske cikve pouizem najstiasniju optuzbu koju jeuan
tuzilac moze ua izgovoii. 0no je za mene najveca ou svih
zamislivih pokvaienosti, njegova volja za pokvaienost ukazuje na
kiajnju mogucu pokvaienost. Biiscanska cikva nista nije
posteuela svoje pokvaienosti, ou svake vieunosti je napiavila
68
nevieunost, ou svake istine laz, ou svake cestitosti nitkovluk uuse.
Neka se ne usuui vise niko ua mi govoii o njenim "humanitainim"
blagoslovima! Potisnuti neku nevolju bilo bi piotiv njenog
najuubljeg inteiesa: ona je zivela ou nevolja, stvorolo je nevolje ua
bi se ovekovecila ... Nagiizajuci civ gieha, na piimei: tom beuom
covecanstvo je pie svega obogatila Cikva! "}eunakost uusa pieu
bogom", to pienemaganje, taj izqovor za roncunes* svih poulaca
,taj pojmovni eksploziv, postao je najzau ievolucija, moueina iueja
i nacelo piopasti citavog uiustvenog poietka brisconski
uinamit... "Bumanitaina" hiiscanska blagosiljanja! 0u bumonitos
napiaviti samopiotiviecnost, vestinu samoskinavljenja, volju za
laz po svaku cenu, miznju, piezii piema svim uobiim i cestitim
instinktima! To bi za mene bili hiiscanska uobiocinstva!
Paiazitizam kao jeuina piaksa Cikve; sa njenim iuealom
bleuunjavosti i "svetosti" svake kivi, svetost koja ispija svaku
ljubav, svaku nauu u zivot; onostianost kao volja za poiicanje
svake iealnosti; kist kao znak iaspoznavanja za najpouzemniju
zaveiu koja je ikaua postojala piotiv zuiavlja, lepote, uspeha,
sicanosti, uuha, Jobrote uuse, protiv zivoto somoq... 0vu
vecnu optuzbu hiiscanstva hocu ua ispisem na svim ziuovima,
svuua tamo gue postoje ziuovi imam slova koja ce viueti i
slepi... Biiscanstvo nazivam velikim piokletstvom, najvecom
unutiasnjom iskvaienoscu, velikim instinktom za osvetu za koji
nijeuno sieustvo nije Jovoljno otiovno, skiovito, pouzemno
nazivam ga besmitnom ljagom covecanstva... I vieme se iacuna
piema tom Jies nefostus* sa kojim je zapoceo ovaj zao uues
piema pivom uanu hiiscanstva! Zasto ne pie piema njegovom
posleunjem. 0u uanas. Pievieunovanje svih vieunosti!
* Na fiancuskom u izvoiniku. Znaci pizme, mrznje. P. piev.
** Lat. sromotni Jon. P. piev.



69
ZAKUN PRUTIV HRISCANSTVA
Jonesen no Jon Sposo, prvoq Jono Prve qoJine
{ S0. septembro 1888 premo loznom kolenJoru)

Rot Jo smrti protiv poroko
Porok je brisconstvo
Prvl lun. Poiok je sve supiotno piiioui. Najpoiocnija
ljuuska vista je svestenik: ou poJucovo u piotiv-piiiouu. Ne
postoje iazlozi piotiv svestenika, postoji popiavni uom.
rugl lun. Svako suuelovanje u bozjoj sluzbi jeste atentat
piotiv javnog moiala. Biti suioviji piema piotestantu nego piema
katoliku, suioviji piema libeialnom piotestantu nego piema
puiitancu. Sto smo blize nauci, veci je zlocin biti hiiscanin.
Zlocinac nau zlocincima je stoga filozof.
1recl lun. Piokleto mesto na kojem je hiiscanstvo izleglo
svoja zmajska jaja, tieba oumah zbiisati sa lica zemlje i kao
sromno mesto ua buue opomena i stiah svem potomstvu. Neka se
na njemu kote otiovne guje.
Cetvrtl lun. Piopoveuanje nevinosti je javno pousticanje na
piotiv-piiiouu. Pieziiati polni zivot, kaljati ga sa pojmom
"necistog", jeste istinski gieh piema svetom uuhu zivota.
Petl lun. }esti za jeunim stolom sa svestenikom nije
uozvoljeno; cineci to, baca se kletva na casno uiustvo. Svestenik je
nos Canuala on ce biti obznanjen, izmoien gladu i piognan u
neku vistu pustinje.
Sextl lun. "Sveta" istoiija nazvace se imenom koje joj
ougovaia, to jest prokletom istoiijom; ieci "bog", "spasitelj",
"iskupitelj", "svetac", koiistice se ua bi se osuuili, ua bi se obelezili
zlocinci.
SeJml lun. 0stalo sleui iz goinjeg.
Nice Antihiist*
Antihiist
* 0 izvoinom iukopisu piecitao sam Nice. Piema piimeubi
Nacinija Nontinaiija. P. piev.
70

CEKIC CUVURI
ZARATUSTRA 3,90
0 ti, voljo moja! Cuuo svake nuzue, ti moja nuznosti. Posteui
me male pobeue!
Ti, ouluko uuse moje, koju zovem suubinom! Ti sto si u meni!
Iznau mene! Zastiti me i sacuvaj za }eunu veliku suubinu!
I svoju posleunju velicinu, voljo moja, sacuvaj za svoju
zaunju, ua bi mogla biti neumitna u pobeui! Ah, ko nije
poulegao svojoj pobeui!
Ah, cije oko jos nije potamnelo u tom opojnom sutonu! Ah,
cija noga se nije zanela, cija nije zaboiavila u pobeui biti
uspiavna!
Ba jeunom buuem spieman i zieo u velikom PoJnevu,
spieman i zieo poput usijanog tuca, oblaka biemenog munjama,
mlekom nabieklog vimena:
spieman i zieo za samog sebe i za svoju najskiovitiju
volju, luk koji cezne za svojom stielom, stiela koja cezne za
svojom zvezuom:
zvezua spiemna i ziela u svom Pounevu, uzaiena,
piobouena, pieuata naslaui pieu unistavajucim stielama sunca:
sunce samo i neumitna suncana volja, spiemna ua pobedujuci
unistava!
0 voljo, piomeno svake nuzue, ti mojo nuznosti! Piipazi me
za jeunu veliku pobeuu!