85 LAO’ Sa starokineskog preveo Biblioteka RADOSAV PUSIC Urednik Jovan Zivlak Likovna oprema LE CIP Karanoraeaanja y nySauxaunie BuGmoreka Mite epieke, Hon Cas 1140 Ce s9s1-14 AO le Lao Csi starckineskox preveo Radosav PUsic. - Novi Sad Svetovi, 1997 (Novi Sud :Biroelectronic). ~200 st. ; 18cm, (Biblioteka BIS, Déepns koja; kn. 44) O transkripeii: st. 5-7,~ Predgovor: str, 9-23. lavori: sty 188. zvornik: Kis A: st. 189-200, a on ISBN 86-7087-202-2 8) Fao Le (00 6. Bek npe We) 0DECI © TRANSKRIPCUI Moja odluka da zadr2im izvornu kinesku latiniény trans: ripciju w ovoj kajiz, i pisanje imena Lao Zi kuo Lao C’, zalitevaju da prutim odgovarajuse objasnjenje zat. Transkripeija glasova kineskog jezika na srpski jezik, ponlo podseca a razovrsno upc latins hve 2a Kee ghaove naseg jezika na samom pocetku njihove upo- trebe, Na csnovu svedotansva dr Aleksandra Bei si tacija je bila dosta Konfuzna, i osim sedar slova koja se nis rmenjala u tekstovita pisanin: latinicom (to su slova: a, by d, Ino, p.2), sva ostala su imala vise latinignih znakova. Na primer za: ¢ -¢, 2,2 €-c,ch, chi, 2,2h, 2, cf Ech, chi cig es, teh. U transkripejikineskih glasova i imena, cugo je vladala ustaljena navika da svako prema svom nabodenjt ispisuje kineske rei. Tako sino za jedau te ist ret imaliipo nekoliko nnatina pisanja. Pravopis sppskoga jerika®u delu pod nazivom Imena iz kineskog jezik, nudi, do sada, najprihvatlivijt natin. prenoSenju Kineskihglasova i imena u nai jez Medutim, uocava se izvesna nedastedaost i nedovoljnost predlozenihresenja, Mise nogelno ovde detaljno baviti finalizom odrederuh problema vezanih za transkripeija gla- sova i imena iz kineskog jezika, nego Cem samo delimi¢no, jedaim primetom, potkiepitinasu tvedaja, T Aleksandar Bel, Osnoxt toric spakehraisto jecba:fontt, Na- na lias Beas, 197 13 ste 9 Nila Pesan, Jovan Terkong, Mato Pduren, Props srashoga je de, Mates rps 195 (ae tek ow jg pian shsacen Pra epi)U kineskom jeziku ima nekoliko aspirisanih glasova koje je-veoma lako prenetiu mas jezik dodavanjem glass h uz nj, ha primer, kinesko p kao ph. U Pravopisn na Llstraniéitamo dla se zhog izbegavanja zativanja razlike izmedu raciictih kineskih slogova tet DONGTING pike kao DIINGTING a ne kao DUNGT(H)ING. Time se glas h izbacuje iz transktipeije. Neopravdanost ovakvor ¢ina veomi je lako pokazati. Uko- liko dosledno. sprovedemo prediozeno reSenje Pravopisa, ‘oncla bi svi aspirisani glasovi u kineskom jeziku (k, pe, «jch) u transkripeiji na srpski, ostali bez glass. Tako se kineska ro gi w transkripeiji Pravoprsa pise kao ei a ret ji kao di (ovo bise ok i dalo braniti), problem nastaje kad stvar pogledamo iz njenih izvora. Naime, u kineskom jeziku glasovna vrednost 4 je izmedu glasovnih vrednosti nasih ¢ i'd. Odnosno, ako Lupotrebimo ici ko nosioce glasovnih vrednasti kineskog alasa neéemo pogresiti. Ovo je slucaji sa nekolicinom drugih lasova, na_primer (glasovna vrednost mu je izmedu nasih p ib, vise p J; kinesko 2h (glasovna vrednost mu je iamedu nasih glasova ¢ i d2, vise ¢ }; kinesko 2 (glasovna vrednost mu je izmedu nasih glasova ¢ iz, vise c ); kinesko i (glasovna wednost mu je izmedu nasi giasova d'i, vise ) Md. Ukratko, suglasnicd obe grupe (i aspirisanih i neaspiri- sanih glasova) su po mestu izgovora potpuno jednaki, jedino se prilikom izgovora kineskih glasova: p, 1, ky ch, qc, vazduh, ispusta malo jaée nego obicno. Tu bi ulogu, po meni, u nao} transkripeiji imao glas ). Ako se to pribusti, onda bi: kinesko. pu transkaipeij bilo ph a ne p; kinesko bi bilo th ane 1; kinesko bi bilo fia nek: kinesko ch bibilo ch ane ¢; kinesko q bi bilo ch a ne ¢ kinesko ¢ bi bilo ch a nec. Njihovi neaspitisani parovi bi se, u transkripeiji, na nagem jeziku pisal: kinesko b kao nave p; kinesko d kao nase d: kinesko kao nase g; kinesko 1 kao nase ¢. kinesko j kao nase &, kinesko z kao nage c. Ako ovo ne prifvatimo, pitanje je kako bi se, ca navedem jedan primer, u nasoj transkripeiji pisale kineske reti =i cr, Na osnovi tanskripeije imena u Pravopisn vidimo da se za kineskiglas > uzima nate c, ali sei za ki las uzima ist glas* Posto se glas 'u slogovimarecimy hi, zi, ici ne izgovara, veé ajegova glasovna veednost ulazi w glasovnu vrednost prethodnog glasa (time bitno utive na jegovu boju i izgovor), onda bi, po Pravopisu, i 2 i ct bili ilasovne vrednosti koje Za osnovu imajui nas glasc, A ako se ui ici, wsrpski jezik prenese kao e (tako bi se Lao Zi pisao kao Lao Ce), opravdavajuci to ustaljenom navikom nase stedine, imalo bi to nepredvidive posledice i za druga gla- sovna_rekenja_u okviru transkripelje kineskog jezika. Ne~ Sumnjivo, ukoliko zanemarimo razlike koje izvorno postoje, proizvodimo nesporazumme koje je ponekad bolie izbeci. To je razlog zaSto se nas glas mora ostaviti, ao bitan, u transkrip- ci aspirisanih glasova kineskog jezika. Kinesko 2 bi se onda, ‘moglo pisati ka c’, a kinesko ci kao ch. U ovom prevodu, o na Lao C°, sva druga imena, termini i pojmovi Lao C’ove filosofije, pisani su kineskom latinignom transkripeijom PINYIN. Da bi éitaoeima olaksao Gitanje Kineskib reci, prilagem tabelu pribliznih glasovnih vrednosti za kineske glasove u nasem jezik: Posebno bih citaocima skrenuo paznju da su u prvoj koji prevoda, svi umeci uw zagradama, moj, a najvazniji pojmovi Lao C’ove filosofije su istaknuti kurzivom. 43 Prove, 28Da b— eo boa E—5 (engleskogjeika).e 62 Hob at I—€(a) Kohn tot vom Noe PREDGOVOR Otkriée Decembra 1973, godine, u provineji Hunan, grad Chan- tsha, mest Ma Wang Dui, pored teke Chang Juang (Duiga Teka), otktivena je grobnica pod rednim brojem tri, iz vremena Zapadae dinastije Han.* Na osnovy datuma koji je bo urezan na jednoj drvenoj pls, procenjeno je da je telo spusteno u grobnicw Wanaeste godine eara Wena, i168. 8, pe ne. To znatl da su sis, pronadeni u ovo) grobnici, zal od zerljom preko dve hiljade godina. Knjige pisane na vi, Stktivene su 1 istoénom delu grobnice 1-00 ovog otk niihov veci deo je bio izgubljen, Sto se oblika karaktera tice, Disine su stlom pecata (zhuan), stlom malog pecata ( heke i brzopoternim stlom trive, Sigurno je da ih nije ‘Kpisvalajedna rok, ida su prepsiradeni pos wedinjenja Kine pod dinastjom Qin.° Tala je i malog petata postao siuien si pans delom fo ho 2a veme date Medu pronadenim knjgama nalaze sei dva prepisaknjige Lao CT stradivaa koje stedvao ove rokOpiss e preps ‘eoma strom formom karakfera nazvao knjiga A, 2 on) dios preps knjiga B. ‘Na ostovajednog starog zakona, po kome se ime cara ni ma, mi smo’ sanju da odredimo me si izwréeni prepist knjige La C” je smelo pisati w kaj 1 Zain dinasa Fla je vladala Kino od 200-28. pre ne 4 Bina Om elds King od 33208 gene #8 Vide tana Wen wn, No.1, 1974 8H.aime, car Gao dinastije Han, koji je vladao od 202, do 195 2. pane, bio je imena Bang. U knjizi B se ne moze pronaci ‘ovaj karakter, zamenjen je karakterom guo. Na osnovu wow mozemo ustanoviti, da je knjiga B verovatno prepisana za vreme ili nepostedno posle vadavine ovoga cara. U kajizi A se na dvadeset dva mesta javlja karakter fang, Sto znaci da je vreme njenog ispisivanja, verovatno bilo pre vladavine cata Gaoa. A ako imamo na umu da su carevi Hui i Wen’ bili mena Ying i Heng, i da se i jedan i drugi karakter stecu u knjizi AB, onda mozemo zakljuciti da je kajiga B pisana 7 wreme ili neposredno posle viadavine cara Banga, a pre Mladavine cateva Ying i Heng. Tako se njen prepis moze stv ‘okvir od 202. do 180. g. p.n.e. Knijiga je prepisana pre vladavine cara Banga, za vreme dinastije (Qin njenprepisse moze statu Si remenskiokvir od 220. ddva stara izdanja kajige Lao C’, po vom izvoru, vremenski ‘mogu staviti u razdoblje Zaracénih dr2ava'. Ovo su, veoma stati prepisi knjige Lao C’.Istovremeno, to je jos jedan dokaz da je ova knjiga bila veoma popularna u razdoblju Zaragenih dréava, dinastijama Qun i Han, ida su postojale brojne verzije zna osnovu kojih su radeni prepisi. Tako je viastk grobnice, pripremajuci se za zagrobnizivot, dosta dobro opremio sve spise koje je poneo "na drugi svet", pak nagrizeni prasinom vremena, neki ajihovi delovi su 2a 1szauvek izgubljeni. Ovoga nisu postedene ni kajige Lao”, F nuzno ih je bilo dopuniti odgovarajucim karakterima, koristesi se izdanjima koja su danas w upotrel Pre otkrica ovih starih rukopisa, a u velikoj meri i poste njega, u opticaju su, pretezno bila, izdanja koja su pritedi He Shanggong (verovatno ziveo drugom veku pre nage ere), 7 Car Hl je ado Kino 00 195.180, pre ne. Car Wen je veo inom ou IBD-T7Sp pre me HPetiod Zaraceth dts je tao od 4S-22,g, pre nee 10 sa. svojom knjigom Lao Cora knjiga 0 daou i de; Wang Bi G26.240 a. nv), s4 svojom knigom Tumacenje Lao Cus Fa Yi 555-040'¢. ne), su svojom kmigom Stara edanje kmigeo diam | de, Cheng Xuanying (prva polovina sedmog veka), sa ‘vojom knjigom Tunavenya knyige 0 daow ide, tak Ukoliko tzmemo u obzit i razzie prepise w encklopedjskom tao isitkom zborniku Dao zavp, i prepiseisklecane kamen pecina Dunhuang, na kinestom jezku ira pesto vile od sto Dedeset raclitih prepis, prevoda,objasnjenja ove knjige Na cenovu svedocansiva James Legeea prvi. prevod knjige Lao C na zapadae jezite je bio prevod mizonara Rinokatolike eve, uraden na latinskom jezik, Matthew Raper ga je 1788. gotine predstavio Siraj italatko} public ns mani a baa se 8 8x koje vere prepis jeraden, U celingledano, ova) prevod je male upotrebne vrednosti Staniav Julien je 1842. godine objavio’ prvi potpuni_prevod_propracen brojnim Komen: tarima, Dalje Sede: Chalmer, 1868. godine, objavuje svoju knjigu Promiianja 0 metofcic, polite’ | nora od starog Jlosofa Lao a, Reinhod von Pldinckneri Vitor von Strauss bjav ju ovaj prevod ove knjige; James Legee, 1885. od ‘bjavljufe nekoiko esea o Lao Ca; F-H Balfour w Sang. 184 god, objvjue kg Daoist esiov er, poe i spetitarivnis James Legee, 1891. godine,objaviife svoje prevode Lan Cai Zhuang Zia, prvoj kj Tbs! daotam Paul Carus, 1898. godine, objanljje knign La0 Cov Dao de jing. Ovo bi bil zac radon 1 prevodi kajige Lao Cw devetnaestom veku, Potetkon diadesetog veka intereso- ‘anje 2a Kulture dalekogistoka reste, tako da sei bro} ont ko temeljaje.pritupaja istadivanja rath segmenata Koltume bastine Kine uvecava, Danas, samo na engleskom jeziku imamo preko trdeset prevoda knige Lao (Od wih, prevoda Koj st raden! u ovo veku, najprsuinj su prevodi 9 tunes Lopes The test of tani, New York, 1962, XILXIY sekoje su uradili: Richard Wilhelm, J. J. L. Duyvendak, A. Waley, Ch’ TaKao, Lin Yutang iD. C. La Atheolosko otkrice u Ma Wang uit, jo8 vie je pojatalo 2natizeliu istrazivata, i ponovo ozivelo “stare” probleme verane za ovaj spis i ovog filosofa Kojiga Sve do dinastie Tans," postajal su raz prepis kajize Lao C. Podela na celine wokvitu koje je Kriga 0 daou bila pra, Kai ode drugs, nije bla ustaljna, Tako se jal Preps koji itajus osamdeset jednu, sedamdeset devet, se damdeset de, Serdesetsedam, Sezdeset Get, pedeset devet, pedeset pet, devetnaest celina, U knjt A, sustecema spun Jenkrug,tacku, Koj se nal izmedy pojedinih delova tekst va oznak je, verovatno, imaly ulogu delioca misaonih celina, UkoiKojetotatinoondabi kajiga A ala osamoaest covakvih celina, O&igledno je da nije postojala strogo define soma podelizvormog teksta. Sadaitja vei, koja je Pu Ivana kao Kanonska, ina osamdeset edn estima Kiiga o dla je piv a Kiiga 0 de druga, po redosledy), i pastas ddominanina tek posie carskog vkaza cara diaustije Tang, Xuanzong On fe propisao da, sleded tok podsnph dob, iva kajiga ima trideset set celina, dok drugh kia wsklad Simenam "pet pogela” (pet elementa, pet evolution faz, Pet usmerenja) ima Gettdeset pet celina, Tako ova knign postae deo poliiko-iJeoloskog. miles vara, dinaatge Tang, Sto nj bio p Sutdno, to st eke, prvobitno, ontoloske postacks Lao Cx, ‘eStom ispravkom pretvorene wi verziu Koja je odgovarals vise dnevno politicko} praks! onoga vremens, Dobur primer je prvih nekoiko recemica odejka osamdeset jedan tse re sev. 1 Dinagtia Tang je vada Kisomn a 618 do. 907 go 11 Gar Xeanrong vo Kino od 712-0736 ja koji rade dobro nau vi rasprartpng ‘ rasprajanga ni dob Ia Ako ovaj deo pogledamo u prepisu na svli éitamo: Issn ret ms Tepe, lepe rect ms istite jus os ate dor, me welt roy, relia vec ud ne rah der Osigledna je namera da se ideolosko politi¢kom manip lucijom u tekstu koji je u ono vreme bio izuzetno popularan, sugerise uklunjanje i diskreditovanje onib koji su. svojom Taspravorn i razlognim agumentima ugrozavalivladsjuel stiled. Tako su pisati, ondasnja oticijelna elita, ne menjajuci itno gramatigku strukturu recenive, prostom zamenom jednog karaktera, izmenili prvobitai sinisao. Otkrie kajiga na svili, osvetljava jos jednu dimenziju ‘manipulacije tekstom, Naime, naknadnim umetanjem ve2ni ka spajale su se, prvobitno, razdvojene celine, Primera je uno, mi cemo navesti odeljke: dvadeset dever, trideset over, pedeset cua, sedamdleset dva, itd. Ili sv se prvobitno, ukomponovaniu jednu celinu, dodatnom intetvencijom, delet razdvajali. Primer 2a to sv odeliei: osamnaest i evetnuest, cetndeset i Getrdeset da, Primetno je i da su neki odeljei zamenili mesta. Tako se odeljak éetrdevet jedan nalazi na mestu odeljka Getrdeset, odeljak dvadeset dent na mestu odeljka dvadeset dva, odeljei fosunnaest i osimdeset jedan na mestima odeljaka Sezdeset sedam i Sezdeset osam, Sve ovo potvrduje ranije iznete pretpestavke (Hu Shi, Ch'u Tao-Kao, Gao Heng), da se stasnja verzija, koja ima osamdeset jedau celinu, mora sgrapisat izntova Gubitak sluha 2a Lava je krivac Sto se verzije prepisa iz dinastije Han nasle "ogiséene” od brojaih funkcionalnih i modalnih redea (xuci, uit), iako su one, ma fosnovu prepist na svli Cinile veoma vazan Jeo unutrasnje arhitektonike teksta, Cesto navoden primer24 ovo je odeljak rrcWadeset jedan. Semnamtck, smisao se nije bitno menjao, al Fe obi Lomporiin eee rare onetske analize pokazuju da Se U kajizi Lan C srebe i, takonvana, vezana ima, kao. St je to shigaj W ode}ima cnamdeset jedan Sesnaest. Zanimlvo je da su navodne pesine drevnog razdobijatakode inal slimy strukturu, One Si se pevale uz pratn nekog muritkog instumenata, Kas- nije sh, te stare’ melodie pale U zaborav, a pevane pesme postal su poetsk dela, 2a koja je tetko bilo nstanovt bilo Kaka vez sa rmizikom, Delow kmige Lao C', po svojim seoma strogo oblkovanim tmickin celinama bliss ima: Kntigapesome (SM jing), Pesmelnarad drivel Chi (Chieti Pottcta je ita, js jedi, izuretno vant karakteristiky kajge Lao C', oi 80 prepist na sit dramatién teostri Rid se © moguenost je nekih ret mesnog dijalekta dave Cho, 24 kgs pretpostvlja, du je mime sana va niga. Tu narotto treba tac istazivanja Gino Heenga, Chen Luna, Li Shuihsia, id. Na esnovu nihovog isptivanje, dolzi se do vrlo zanimvih otkrica. AKO pret postavino da se i dans ponesto oguvalo « djiektu sesta Koje je nekad teritorjaino pripadslo drZasi Chu, onda mo- emo napraviti sledeéu ana» posetak odeljka va gsi {Rada} vIn pod nebo za da eee lee. tna ono{ ie) ne lo (Ras) ped nebo nai da je dobro dol tna ono ie my dbo Ovde se kao bitne ei istic svijie) i ana (chi). Ov0 se ujedio stare ret dijalekta drdave Chu, Ova d3ava je imal tr) djatekta: a) standard; 6) djalckat mesta Xingz ‘okrugu Shunfeng; ) cialekat mesta Qioyiang, w okrugu Xupt. Uvokvira ova va mesna_djalekta, las jie se iagovarao kao kie, Kei ok je njegova glasovna vrednos i Standardnoin cijsiektu bila kam. Na osnovu zakona unu- trasnih evolutvmih process medu fonemama, lako- je 4 primetiti da je ret jie w fonetskom sistemu jezika dr2ave Chu, izgovarana kio kde ili Kel, Sto je snesna variant stanlardne forme glass kew (gow), koji jeu znacenjus "ako ‘Nut osnovu istih transtormacija karakter Zhi koji u kanouso} verziji soji u prvom tonu, eitun iz mesnog dljalekta Chu, Stvati je zhi iagovarano w trecem tonu, izmaci: "samo". Posle ovih izmena, ovaj deo umesto da glasi Tian sia je 2hi met 2h wei mei, se jie shi shan sho et shan, si bu shan 9 alas Tian sia Ke Ii mei si wei mel stew ech shan 2M wet. sham st bu st Sto biu prevodu bilo Ako a sven past saa leo. ‘ona nono ne (mate da) post ‘ko posts samo dobro, ‘nano ne (made da) pesto U odeliku trideset devet sreéemo reé ling, u_ znagenju: ‘delotvorno”, upisanu u deo reéenice koji se moze prevesti kao: (hada) hosinstvo adobe edo, postaje delossorua (taka astvaruje sebe) Karakter ting je imao nekoliko znavenja: promena, bo: ansko, delotvornd, produbovijeno, duh umirlog, Eudesno. Shuihai® sinatra da sva ova odredenja ne odgovaraju radi oreti koja pripacla mesnom dijalektu drzave Chu. U tom Sluzaju, ajeno znacerje bi bilo potpuno drugatije, + imalo bi smisiono odredenje "Saman", Tako bi se, gore navedene reéenice, u ovo) interpretaciji Cita: DoSunsko se oslania na fdelarnst) Samana tke alobas jedi (0 koe jeste 10 So te. 19 Chg Lan, 1 ji fa ui ae. Hanan 1987, 2. {BH Shu Lan 21a deg hd a, Sha A... 15U diugom deln ovog istog odelfka, uz uvazavanje gore datog objasnjenjs, dale Gitamo: (ose) bodnsko ne aslana na Zaman, Plas se da ga nece opie) riba Ovako izresena misao, bliga je iavornom 2nagenju. Jer 2a Lao C’a, bodansko, iako prisutno, nije primarno po vaznosti, Za njoga je to dao, za koji kaZe da je praotae svih stvari i ini se da je on pre (svih) bogova (vec) bio tu. Ovo je veoma, neobigno, i po mnogo Cemu, hrabro stnovilte za razdoblje Proleéa i Jesen’ i Zaracenih Uréava. Na osoben nagin govori ‘9 nemo¢i bogova ukoliko ih posmatramo odvojeno od niji- hovih 2emaljskih izaslanik Kajige na svili, ukazuju na metodoloski postupak koji je nuzno sprovesti ukoliko Zelimo da dobijemo strukturu spisa Lao C” koji je blizi prvobitnom izgledu, ako i ovi stati prepisi imaju svoje nedostatke, siguino je da su, po mnogo Cemu, oni bliai avoru cd bilo koje poznate verze. Ukoliko ucinimo s¥ izmene, na osnovu temelnih istradivanja strukture teksta dijalekita dréave Chu, «lobija se sasvim druga slika © knjizi Lav C’. Sa njom se otvaraj i nove mogucnosti za tumacenje njegove filosofije, Lao Sveqodanstvo Sima Qian u njegovim fyorjishin =apisina (hi ji" govori da vee w prvom veku pre nase exe, nije bilo pouzdanih saznanja 0 Zvotu Lao C'a, Na osnovu peta, koje su kruzle w ono steme, Sima Qian je zapis: Lao C’ je bio Covek drdave Chu, oblast Ku, okraga li ‘mesta Quren, Imena Er, nadia Dan Uste),presimena Li. Bio je “istoridar” carske arhive dinasije Zhos. (Kada je) Kong Zi (Konfucije) prolazio kroz Ztoa, (video Se sa Lao Com i pitao go je 0 fodredenju) situala,ceremonija 18 Sams Cin, Si Shang, 16, 10S 1300. 16 (li). La C" je napisao knjigu koja ima prvi drugi deo, a govoriosmislu(poimova) dao ide, (knjiga je) ispisana Sa resto vise od per hiljada Karaktera (ret) ‘oper neki kazi da je 10 (bio) Lao Lat Zi, takode eovek drdave Chu, Koji fe napisao knjigu (od) pemnaest celina, (2x koju) kad da su je koristili oni koji su fucava: i dao. (V 2a ajega) turde da je Aveo 1c vreme Kong Zia (los) kaa da je Lao Zi veo preko sto Sezdeset yodina, il (éak) preko dvesta godina, Dodveo je (tako) duboku Slarost, jer je ypracnjavao (i negova0) dao. (Prigaju) ida je Ziveo poste Kong Ziove smriioko, sto dvadeser dever ‘godin. Moida je najbliza istini ragunica koju izvodi Hu Shi coslanjajuci se na neka mesta iz drugih istorijskih hronika, kao i na fstoryjske zapise. Naime, on pretpostavlia!’ da je Kong Zi posle trideser cetvrte godine Zivota, putovao u Zhou, i da je to, otprilike bilo nepostedno izatrdeset prve godine vladav ine cara Zhao Wena, odnosno 518.8. pre n.e, Video se st Lio ‘Com kada je imao izmedu videset cetiri i Getrdeset jedne godine, sto pada u vreme izmedu 51%. i SII. g. pre ne. Ukoliko je ovo taéno, Lao C’ je bio starji od Kong Zia dvadeset godin. Tako bi godina njegovog rodenja bila prva {godina viadavine cara Zhou Linga, a to je $70. g. pre n.e. Nema ni jednog podatka koji ukazuje na to kada je umro. Jedlino sé zna, na osnovu dostupnih izvora, da je doziveo “duboku starost. Sto se tide njegovog imena Lao C°, Hu Shi smatra da je ‘ovo Lao ili nadimak ili prezime. Ovo potkrepliuje sledecim “argumentima, Uobitajeno je bilo u vreme Proleca jJeseni, da se nadimak stavja ispred liénog imena. tza nadimka su se ‘bieno dodavali nastavei 21 (gospodin ) ili FU (ueitel stan). Sledeci nit ovog izvodenja, Lao bi bio nacimak koji se u slozenici sa 7 prevodio kio "Gospodin Lao "- Druga mo 18 Tu Shi, Zhonggue shee ht de gang, Shang 1987. 4749sjucnost je da je Lao prezime. U drevno sreme, razlika iamedu prezimena (xing ) nekog coveka i njegovos porodignog imena, odnosno imena Klana (shi). Vlada ccarski sluzbeniei, itd, su pored prezini ii poroditna mena, Ona su ukazivala na otmeno poreklo ili na dugo postojanje porodignog stabla. Iuko Lao C° nije 2auzimao Visoki driavnipolozaj, on je ipak imao i prezime (Lao) i porodiéno ime (Li Tako je, verovatno, i Sima Qian, ne ‘odes: raguna 0 ovoj razic, prezime i porodigno ime stopio 1 jedno, Otuda i svi kasniji nesporazumi. Iz ovoga sledi a je Lao C* bio prezimena Lao, a da mu je nadimak bio Lao Ci Lao Dan. Do slcnih zakijucaka 0 vremenu njegovog Zivota i prez menu, dosao je i Gao Heng. On smatra da su karakteri Lo iL bili iste glasovne vrednost. worno, njegovo prezime je bilo Lao, ali je Kasnije zamenjeno karaktetom Li. Potvrdu za (ovo Gao Heng nalazi u spisima: Zhuang Zi, Xun Zi lan Fes Zi, Lid, Guo Ce, itd. U ovim knjigama stecemo naziv Lae Dan | Lao Zi, ali se nigde ne pominje Li Dan ili Li Zi. Drugo, petiodu Proleéa lesen, nigde ne stecemo prezime Li. Tek w azdoblju Zaraéenih dreava nailazimo na ena kaoSto su: Li Ke, Li Tan itd, Ne dovodeci w sumnju da je jedan od rnadimaka Lao Ca bio i Bo Yang, Gao Heng, oslanjajuci se na zapise ia vremena dinastije Tang, veoma uverljivo, koliko je to uopste mozuée, pokazuje da ima osnova za tezu ca je Lao C’ u stvari Lao’ Yang Zi, iz vremena Istogne dinastije Zhou. Ako pribvatimo ovaj pravac istazivanja, godina ro- ‘denja Lao C'a bi bila S71. & pre ne, Postoje i ont istrazivati (Feng Youlan, Xu Kangsheng itd.) koji osporavaju vezu izmedu Lao Ca iz period Proleéa i lesenii knjige Lao C”. Po njima, ovw knjigu je napisao neki Lao C° iz razloblja Zaraéenih dréava, i to bi, otprilike, bilo podetkom ili sted nom éetvitog veka pre nate ere, ili najranije sredinom petog veka pre nase ere, Argumente za ovo nalaze w strukturalno} Le Gao Heng, Lao Zi eng gu, Tabu, 11, 158-162. st Is aanalizi pojedinih izraza i karaktera koji se sreéu u knjizi. Medutim, posto je gotovo siguino, da su brojni pisari, tuna menjali pojedine karaktete 1 izraze, bilo usled svog neznanja, ili pod pritiskom onih koji su narucili prepis, ovi argumenti gube na snazi. Naime, postojanje redi i izruza ko} Koristili tek u viemenu Zaracenih dréava, ne govori nista vise, nego da je knjiga Lao C’ iu tom razdoblju bila veoma rasirena ida su radeni brojni prepisi. Dokaz 2a ovu tvrdaju su ikajige ALB pisane na svil, koje ne poticu iz istog izvors, Na osnovu svega sto je do sada receno, proistice da je Lao bio govek drzave Chu, perioda Proleca t Jeseni. Za sobom je ostavio ili je, mozla, neko od njegovih utenika zapisao, zhirku aforizama, postoviea, pesama, duboko promisienih i jezgrovito srotenih filosofema, Prevod Po prvi put se, sa kineskog jezika, na_magem jezik pojavijuje prevod knjige Lao C’."" Suoéen sa brojniin teS- kocama, trudio sam se koliko mi je to znanje/neznanje do- pustalo, da ponudim citaocima verziju prevoda koja ce biti bliza originalu, Nemoguce je u potpunosti preneti svu slojevi- tost, slikovitost, rimu, kinéskow izvornika. Pitanja vezana za, vieznacaost pojedinih "tehnickih termina’, raztesio sam shodno svom razumevanju flosotije Lao Ca, Da bi se stekao pravi uvid u to, dacu nekoliko primera, koji jasno upueyju na, taznolika odredenja nekih kljucnih revi: wu wei ~ delanje iz daoa, delanje iz praznog, nedelanje; Fi ran ~ spontano, samoniklo, prirodno, nigim ne spu- tavano, iz temelja sopstvenog bica pokazano; ‘Sips joik so je, podethont seks, Milo Conia. ‘on je adnan noke dele i kaye Las 24 ku ho wou Amani inci linge Do sad jejosan ou jaspsi revo, sa 2apada jeri, ‘dao Svetorar Bac Kaj’ Fnbrom! spt" Enoce, Ronghase, Cxongce Proweta, Beograd, 964 Tipe 19de — potencijalna moé ispoljavanja daoa, sustastvo, unu: ‘asnja priroda, fenomen; bago si —~ 2uvati jedno, prigrlitijedno, obubvatiti jedno; fan —obrnuti se nazad ka daou, vratiti se ievoru (iz Koga sve Sto jeste, jeste bas tako kako jeste); ‘wy — privid, prazno, nista, odsutno, skriveno, ples Sama- 1a (Gijismisso ne vide oni koji gledaju): sour postvareno stajanje, puno, nesto, privutno, otkrive- no, ples Sanna (ji smisao vide oni koji gledaju) Zavisno od toga kojoj se vaijantiprilonite,imadete odgovarajucl prevod, jaw verodostajnost mode, maje- Si, argumentovano brani. U dee jedan Gitano: Prazo. sth state iba, ina ther mop ao paano Gest seas ih tepunog. dmc sepa se th Uxkoliko prazno (wi) i puno (you), zameniine nekim Sta je (za doveka) vrednije, zdravije (tela i duba) it bogatstvo (u noveu) ? Sta vite nesrecu nosi, dobitak ili gubitak ? (NeSto) prekomerno éuvati kao dragocenost, siguino €e se (baS zbog toga) izgubiti . Zato e( onaj)ko zna da postigne zadovoljenie (svojih potiebs), ibeti povrede (i ponizenja); {ona kozna da ane, pre ego ode predlcko, hneée navuci na sebe nestece, (tako Ge ostvatiti) dugoveénost i mir NajsavrSenjj stvari (po formi) kao da nesto nedostae, jena (moe da sebe pone n) spotreb, kad ne sabi. Naihozatija (i cuboko t bie skorenjena) svar, kao dae prazna (ther karen), njena se Korisost kaa ne Bui Najpravednije igleds (u svom ispoljavanju) nepravedno, Najostroumnije isieda(y svom tpoljvanj) tupavo Najediti, kao da e (0 Svom ispoljvanju) nevesto seicanje B(B:zim) hodom i (ucestalim) pocupkivanjem, liminise se hladnoéa zime, : a : {potpunim) miom,elininie se wrelina lea, {Ona} ko je) spokojan (ko) iz praznog (ara) del je primer (kako se treba viadati) pod nebeskim pokrivasem, (Kada) pod nebom (driave) slede dao, Konjima se (koji se za rat Cuvaju) obraduju polja (Kada) pod nebom (drzave) ne slede dao, {(€ak se 1) bremenite kobile (koje obiéno Koriste u ratne surhe. rat ne idu) (Oni koji) pate, nemaju puno Zelja, (oni koji) stradaju, znaju kako da zadovolje Zudnje, (onijkoji su se 0 zakon ogresili, nemaju preteranih prohteva Zato, Zzadovoljstvo (koje proistiée) iz poznavanja (kako ostvariti) zadovoljstvo,vetno je zadovolstvo, Ne laa iz kuce (biéa), azn (Sta se desava) pod nebeskim poktivagem, Ne izutuje ktoz prozore (bigs), ‘g(ustanjuje da) 2na dao neta, Sto dalje ide (od mesta koje tipo prirodi pripada), ‘sve manje 2na§ (sta jeste a Sta nfe), Zato, mudrae (Koji je sjedinjen sa dacom), ne ide (nigde) a zna, ne gleda (raznovrsno spoljssnjeg sveta) a ima jasan wvid, ne ini (besmisleno) i (bas zhos toga) uspeva (Ko) tezi znanju, svakim danom uveéava (znanje i Zelie), (ko) teZi daou, svakim danom umanjuje (znanje i Zee), ‘umvanjivati i umanjivati (tako) sve dok se ne postigne cin (iz) praznog (dana) (Ckoliko postignemo da) ne delamo (besmisteno), veé iz praznog (daoa), nema stvari koja se ne mode uraditi (sa uspehom). (Ako nastojimo da) ovladamo (svim stvarima) pod nebor, (treba) uvek prazno stvari (uzeti kao ono bitno). (A ako besmisleni) gin pojave neke stvari tzmemo (kao bitno), (onda) ne viadamo nigim pod nebom. : 3BMudrac nema nepromenivih oseéanja, {(Gesto) oseCanja (drugih) Ijudi uzima kao svoja (oseéanja), Prema dobrim (jjudima) sam dobar, prema losim (Ijudima) sam takode dobar, ako ostvarujem (prineip) dobrote. (Onima) kojima se moze verovati, verujem, {onima) kojima se ne moze verovati, takode verujem, {ako ostvarujem (princip) vere. (Sa) rodenjem stupamo u smrt Ou deset su troje sjedinjeni sa (izvorom) radanja, gd deset su troje sjedinjeni sa (Izvorom) smuti Covek (ukorenjen u daou) fii, (aiesttsonstvenom nesmottenosujod dese oj usmit Zaito je (to) tako ? Zato Sto se suvise obraca paénja na Zivot (bez dava) 36 Guo sam da dobii (Ijudi) koji Zivot (u daou) vrednim dre, uplaninama nemaju sah od susreta sa tigrom i nosoragor wratu ih oruzje (neprijatelja) ne ranjava. (Prema gjima) nosorog ne usmerava (sv0)) rog, tigar ne zariva (u njihovo telo) kande (svaje), vojnici (protiv njih} ne koriste ostrice nozeva (svojih), Zasto je (¢0) tako ? Zato Sto se (jo8) nisu predali (izvoru) start,