MAHA YOGA

UPANIADSKO NASLEE U SVETLU UENJA BAGAVANA RI RAMANE "TKO" (K. Lakmana Sarma)

Naslov originala: MAHA YOGA Or the Upanishadic Lore in the Light of the Teaching of BHAGAVAN SRI RAMANA BY "WHO" (K. Lakshmana Sarma) Published by V. S. RAMANAN President Board of Trustees SRI RAMANASRAMAM TIRUVANNAMALAI - 606 603 SOUTH INDIA

Prevod s engleskog: Nea Petrui Beograd, oktobar 1998.

Maha Yoga

SADRAJ

Uvodna re Pol Brantona Predgovor Autorova beleka Mudrac sa Arunaale Da li smo sreni? Neznanje Autoritet Svet Dua Bog Stanje bez ega Traganje Mudrac Predanost Jo neke Mudraeve izreke Dodatak

Maha Yoga

PREDGOVOR IZDAVAA Izdavanje "Maha Yoge" je bilo nae zavetanje tokom minulih godina. Tada, bilo je nemogue otii dalje od sanjarenja, a sada je to stvarnost. Prvi put nam se obznanila kroz fascinantnu knjigu Mouni Sadua "U danima velikog mira". U njoj se "Maha Yoga" toplo preporuuje kao jedno od retkih dela koje je odobrio i potvrdio sam Mudrac. Sreni smo zbog ovog prevoda koji je, ini se, bio vie nego prieljkivan. Nadamo se da e objavljivanje ovog svetog teksta, istog Srca Advaite, definitivno rasvetliti sva pitanja, nedoumice i nesigurnosti koje se javljaju u vezi Uenja. Ovakvo svedoanstvo e nam koristiti da, uma zaronjenog u Samoispitivanje, nepomueno mirni doekamo i ispratimo sve tegobe relativnog sveta. Plemeniti put Maha Yoge e, sigurni smo, osvetliti put svim iskrenim Tragaocima. Zahvalnica i posveta onima koji su bili uz nas i doprineli izdavanju ove, kao i drugih, do sada objavljenih knjiga: Arunaala Aramu u Americi i Kanadi, Ramanaramu u Indiji, kao i svoj Maharijevoj deci Univerzuma. Iskrenim Bagavanovim poklonicima i tragaocima: Dojni, Denisu, Ivanu Antiu, Ivanu Ristiu i njegovoj majci. Poklonicima u Zrenjaninu i Sirmijumu. Dragim prijateljima Bilji i Aleksandru. Zoranu Deniu, Goranu Boriiu-Mionu i Giletu iz Kragujevca. Vladi Madiu to je sve ove godine darovao ovom tlu najdivnije Rei koje su nam jaale duh i hrabrile nas na Putu. tampariji "Simi Zuhra" za predivnu saradnju, razumevanje i strpljenje. Meher Babi - sponi koja naa Srca uvek ispunjava najiskrenijom Ljubavlju i najveim potovanjem. ri inmoju i Njegovim poklonicima u Beogradu, posebno Milanu ivkoviu. Lami Ole Nidalu i Hani. Svima onima, iju smo nevidljivu snagu i podstrek uvek oseali Ponajvie - Ramani

Maha Yoga

Uvodna re

U ovoj knjizi autor izlae filosofski deo uenja ri Ramane Maharija kroz advaitski test verodostojnosti, a zatim uenje proglaava izvornim blagom advaitskog carstva. Autor je strog i beskompromisan zastupnik doktrine da su svet, Bog i individualna dua u stvari jedinstvo, i da je njihova prividna odvojenost samo iluzija. Nisam dovoljno kompetentan metafiziar da dam sud o njegovim zakljucima, ali primeujem da stoji iza svojih rei i koristi Uiteljeve izjave kao oslonac svojim, uz tako ubedljivo i postojano dokazivanje, da se one teko mogu osporiti. U svakom sluaju, dodao je mnogo istinitih taaka o drugim aspektima uenja ri Ramane Maharija - kao to su priroda linog ega i neophodnost predanosti u nekom obliku - a pie takvom bistrinom misli i izraavanja, da sam se uvek divio, kako njegovom umu, tako i knjievnom stilu. Sa posebnim zadovoljstvom preporuujem ovu knjigu panji onih koji se interesuju za metafiziku stranu Maharijevih zapisa i izreka. Pol Branton

Maha Yoga

Predgovor Maha Joga, ili upaniadsko naslee, u svetlu uenja Bagavana ri Ramane, istovremeno je i temeljno izlaganje uenja ri Ramane, i kratak pregled celokupne filosofije Vedante, drevnog naslea Upaniada. Pre nego to aspirant zapone sa praksom Samoispitivanja, koja je kamen temeljac ri Ramaninih uenja i sutina upaniadskog naslea, za njega je u najveoj meri korisno - ako ne i neophodno - da ima jasno i vrsto utemeljeno razumevanje teorijske podloge na kojoj se zasniva praksa Samoispitivanja, to verovatno nigde nije aspirantima stavljeno na raspolaganje tako direktno kao u ovoj knjizi, koja rasvetljava mnoge vane aspekte ri Ramaninih uenja. Autor ove knjige, ri K. Lakmana Sarma (TKO), bio je savreno struan da napie takvo izlaganje, jer je proveo vie od dvadeset godina u bliskom druenju sa Bagavanom ri Ramanom i duboko prouio Njegova uenja pod Njegovim linim vodstvom. Jednog dana, 1928. ili 1929. godine, ri Bagavan je upitao Lakmana Sarmu: "Zar nisi proitao Ulladu Narpadu?" Lakmana Sarma je odgovorio da nije, jer nije mogao da razume klasian tamilski stil na kojem je napisana, ali je energino dodao da bi voleo da je proui ako bi mu ri Bagavan milostivo objasnio znaenje. Tako je poelo uenikovo blisko druenje sa Uiteljem. ri Bagavan je poeo da mu polako objanjava detaljno znaenje svakog stiha, a Lakmana Sarma, s obzirom da je bio oboavalac sanskrita, poeo je da sastavlja sanskritske stihove, jasno rasvetljavajui znaenje svakog tamilskog stiha, kako mu je bilo objanjeno. Poto bi sastavio svaki stih na sanskritu, Lakmana Sarma bi ga predao ri Bagavanu na ispravku i odobrenje, i ako ri Bagavanovo odobrenje ne bi usledilo, ponovo bi sastavljao stih, svaki put kada bi bilo potrebno, sve dok ne bi dobio Njegovo odobrenje. Na ovaj nain su svi stihovi Ulladu Narpadu prevedeni na sanskrit za nekoliko meseci. Meutim, Lakmana Sarma nije mogao da se zaustavi na tome. Toliko je bio oaran dubokim znaenjem Ulladu Narpadu, da je bio podstaknut da nastavi sa ispravljanjem svog sanskritskog prevoda, ne obazirui se na broj pokuaja, sve dok ne bi bio u stanju da od njega napravi skoro savreno vernu repliku tamilskog originala. Dve ili tri godine nije prestajao da iznova prepravlja svoj prevod, uz stalnu pomo i vostvo ri Bagavana, koji je uvek cenio njegove iskrene napore, a jednom i primetio: "To to je istrajan u ispravljanju svog prevoda toliko puta, za njega je (kao) veliki tapas." Zbog neprestanih napora da napravi veran sanskritski prevod Ulladu Narpadu, Lakmana Sarma je bio blagoslovljen prilikom da od ri Bagavana prima iscrpna uputstva koja se odnose na samu sr Njegovih uenja. Isprva Lakmana Sarma nije pomiljao da objavi svoj sanskritski prevod Ulladu Narpadu, koji je pripremao za sebe, a jo manje je pomiljao da napie neko podue izlaganje ri Bagavanovih uenja. Meutim, krajem 1931. god. izdata je jedna knjiga za koju se govorilo da je komentar na ri Bagavanova uenja, ali kada ju je Lakmana Sarma proitao, bio je razoaran videvi da je dala iskrivljenu sliku, pa je priao ri Bagavanu i moleivim glasom rekao: "Ako se tvoja uenja ovako pogreno tumae za vreme tvog ivota, ta e biti sa njima u budunosti? Zar ljudi nee misliti da si ti odobrio ovu knjigu? Zar ne bi trebalo takvo pogreno tumaenje javno osuditi?" Meutim, ri Bagavan je odgovorio: "U skladu sa istoom uma (antahkarane) svakog, isto uenje se reflektuje na razliite naine. Ako misli da moe vernije da izloi uenje, moe da napie svoje tumaenje." Dobivi tako podsticaj od ri Bagavana, Lakmana Sarma je poeo da pie tamilsko tumaenje na Ulladu Narpadu, koje je prvi put objavljeno 1936. god., i Maha Jogu, koja je prvi put objavljena 1937. godine. Kasnije je ri Bagavan primetio da je od svih tumaenja Ulladu Narpadu koja su tada postojala, tamilsko tumaenje Lakmana Sarme bilo najbolje. Maha Joga se uglavnom zasniva na dva sanskritska dela, naime, Sri Ramana Hridayam i Guru Ramana Vachana Mala. Sri Ramana Hridayam predstavlja Lakmana Sarmin sanskritski prevod Ulladu Narpadu (etrdeset stihova o Stvarnosti), i Ulladu Narpadu Anubandam (Dodatak etrdeset stihova o Stvarnosti), dva od najvanijih tamilskih dela koja je napisao ri Bagavan, dok je Guru Ramana Vachana Mala delo koje se sastoji od 350 stihova koje je sastavio Lakmana Sarma, a oko 300 od njih su prevodi izabranih stihova iz ri Muruganarove Guru Vachaka Kovai (Venac Guruovih Izreka), i svi oni jasno izraavaju usmena uenja ri Bagavana. Kao to je sastavio Sri Ramana Hridayam uz pomo i vostvo ri Bagavana, sastavio je Guru Ramana Vachana Mala uz pomo ri Bagavana i ri Muruganara, i pri takvom nainu rada je opet imao priliku da duboko proui ri Bagavanova uenja i da od Njega prima sutinska uputstva. Kada su jednom prilikom Lakmana Sarmu upitali zato je Maha Jogu i svoje tamilsko tumaenje Ulladu Narpadu napisao pod pseudonimom TKO, odgovorio je: "U tim knjigama sam napisao samo ono to sam nauio od ri Bagavana i ri Muruganara, pa sam pomislio: "Ko je to napisao?" Pored mnogih stihova iz Sri Ramana Hridayam i Guru Ramana Vachana Mala koji se esto navode u ovoj knjizi, autor unosi i brojne druge izreke ri Bagavana i razgovore sa Njim, posebno u poslednjem poglavlju. Ove druge izreke i razgovore je uo i zabeleio sam autor, a dokaz njihove autentinosti lei u injenici da su veina takoe zabeleena ili u knjizi "Maharijevo Jevanelje" (Maharshi's Gospel), ili u knjizi "Razgovori sa ri Ramanom Maharijem" (Talks with Sri Ramana Maharshi), obe tampane kasnije. U uvodnoj rei za prvo izdanje Maha Joge, koja je prikljuena i ovom, Pol Branton pie da "autor iznosi filozofski deo uenja ri Ramane Maharija kroz advaitski test verodostojnosti, a zatim proglaava da je

Maha Yoga

uenje izvorno blago advaitskog carstva". Meutim, u predgovoru tom izdanju autor objanjava da mu je namera zapravo bila suprotna, jer su po njegovom miljenju ri Bagavanova uenja glavni autoritet, i pre se moe rei da ona potvruju verodostojnost drevnog naslea Upaniada, nego suprotno. Citirajmo rei samog autora: "Drevno naslee - Upaniade - dobilo je znaajnu potvrdu u ivotu i uenju Mudraca sa Arunaale, poznatog kao Bagavan ri Ramana. Njegovim uenicima i sa Istoka i sa Zapada, pismena i usmena Mudraeva uenja su glavno otkrovenje, a drevno znanje od velike koristi jer je u potpunom skladu sa ovim uenjima. Uenja ivog Mudraca zasigurno su jako zanimljiva ak i onima koji gledaju na drevno znanje kao na glavni autoritet. Na ovim stranicama tragalo se za nainom da se staro i novo otkrovenje prikae u sintezi". Prvo objavljeno izdanje Maha Joge je za kratko vreme nailo na topao odjek inteligentne publike, i ubrzo ju je na francuski preveo Jean Herbert, koji ju je smatrao za "najvelianstveniju knjigu". Ovaj francuski prevod prvi put je objavljen 1939., i ponovo 1940. god., kao prvi tom edicije pod nazivom "Etudes sur Ramana Maharshi", a Svami Sidevarananda, osniva i predsednik ri Ramakrinine misije u Francuskoj, napisao je podui predgovor, koji je zavrio reima: "... Meutim, ovaj Maharijev misticizam poiva na temeljima dubokog inteligentnog razumevanja ivota i njegovih problema. A da bi se taj misticizam razumeo, neophodno je Maharija postaviti u Njegovo filosofsko i kulturno okruenje. Sa ove take gledita, nijedno delo nije tako snano i tako verno nasleu Indije, kao velianstvena studija koja je ovde prikazana. Njen autor, dr K. Lakmana Sarma je na prijatelj. Proveo je dugi niz godina pored Maharija, uvek dajui sve od sebe da Ga razume u svetlu rei koje je Mudrac izgovorio o filosofskim problemima i o ivotu prosvetljenja, koji je kao uzviena vatra upaljena na bregu Arunaala, pravi svetionik za one koji ele da u savremenoj Indiji vide da se obnavljajui uinak upaniadskih uenja tokom vremena posveuje. Budui da je prvo izdanje Maha Joge nailo na tako topao doek, Lakmana Sarma je bio ohrabren da ga prepravi i za drugo izdanje uvea njen obim, izuzev nekoliko izmena koje je autor napravio u treem i etvrtom izdanju. Od objavljivanja drugog izdanja, Maha Joga je prevedena i objavljena i na druge evropske jezike, kao to su nemaki i portugalski. Da kaemo i neku re o naslovu ove knjige. Na kraju devetog poglavlja autor pie: "Mudrac je jednom rekao piscu ove knjige da je Traganje Velika Joga - Maha Joga - a razlog je taj, kao to je ovde pokazano, to su sve Joge ukljuene u Traganje", pa je zbog toga knjigu nazvao Maha Joga. Jednom prilikom, nekoliko godina nakon izdavanja ove knjige, ri Bagavan je naiao na stih u Karma Purani (2.11.7), u kojem Gospod iva obznanjuje: "To (joga) u emu ovek vidi Sopstvo (atman) koje sam Ja, jedino isto i veno blaenstvo, smatra se Maha Jogom koja pripada Vrhovnom Gospodu". Poto je ovaj stih potvrdio Njegovu izjavu da je Samoispitivanje, praksa panje usmerene na Sopstvo, "Maha Joga", ri Bagavan ga je prepisao u Svoju kopiju Maha Joge na kraju devetog poglavlja. Ovo to sledi je faksimil tog stiha u ri Bagavanovom rukopisu: Sreni smo to objavljujemo jo jedno izdanje ove vredne knjige, i sigurni smo da e ona, kao i uvek, nastaviti da obezbeuje vodstvo i nadahnue svim tragaocima za istinom. ri Ramanaramam, 14. april 1984. T. N. Venkataraman

Maha Yoga

Beleka autora MAHA JOGA je direktan metod pronalaenja Istine o Sebi. Ona nema nieg zajednikog sa onim to se obino naziva "Joga", poto je sasvim jednostavna i osloboena tajnovitosti. Bavi se konanom Istinom naeg Bia koja je sama po sebi sasvim jednostavna. MAHA JOGA oslobaa sledbenika verovanja, ne da bi ga vezala novim verovanjima, ve da bi ga osposobila za uspeno Traganje za Istinskim Sopstvom, koje transcendira sva verska ubeenja. MAHA JOGA je opisana kao proces oduavanja. Njen sledbenik mora da se odui svog celokupnog znanja, jer, budui da je relativno, ono je neznanje, i stoga prepreka. Ova Istinska Joga je predmet Upaniada. Meutim, Istina koja treba da se pronae ovom Jogom je vena i potrebno je da s vremena na vreme bude potvrena od ivih svedoka. Ova knjiga polazi sa vrlo razumnom pretpostavkom da nam jedino ivi Uitelj moe preneti upaniadsku Istinu, a ne same Upaniade, jer su one samo rei i jo poneto, dok je ivi Uitelj inkarnacija Istine za kojom tragamo. ivi Uitelj naeg doba je Mudrac sa Arunaale, Bagavan ri Ramana, o ijem je ivotu dat kratak prikaz u prvom poglavlju. Njegova uenja se u ovoj knjizi uzimaju kao glavni autoritet, a upaniadsko naslee kao sledee po vrednosti, kao neto to poveava i nadopunjuje uenja. italac ne mora da prihvati nita od onoga to je ovde izloeno, ako ne pronae da je u skladu sa stvarnim Mudraevim uenjima.

Maha Yoga

I. POGLAVLJE

MUDRAC S ARUNAALE
Postoji duboka Istina u nama, istina nas samih, ije e nas praktino znanje osloboditi. Meutim, onaj ko eli da bude slobodan, mora da trai i da sa punim potovanjem ispituje onoga ko je osloboen. Tako kae drevno naslee. (Na taj nain) ono naglaava potrebu za obraanjem ivom uitelju Istine stvarnog Sopstva, ako takav moe da se pronae. Znanje koje dolazi prouavanjem svetog naslea nije od velike vrednosti; ovek moe da naui vie i bre iz tiine ivog uitelja, nego to za ceo ivot moe da sakupi prouavanjem knjiga. Veliki uitelj, ri Ramakrina Paramahamsa, rekao nam je da postoje dve vrste Mudraca. Naime, oni koji su roeni sa misijom da poduavaju i uzdiu druge ljude, i oni koji nemaju takvu misiju. Prvi su od roenja neuprljani svetovnim eljama. Oni zadobijaju stanje Osloboenja otprilike u vreme kada prestaju da budu deaci, a to ine sa malo, ili bez ikakvog napora. Ovi drugi se raaju podloni svetovnim eljama i slabostima, i moraju da prou kroz dug period neprekidno pravilno usmerenog napora da bi dostigli isti cilj. Prva vrsta mudraca, prirodno, veoma je retka. Kad god se takav pojavi, mnotvo uenika i oboavalaca su njime privueni, i iz njegovog prisustva crpe veliku dobrobit. Bagavan ri Ramana je primer toga. On je poslednji iz duge linije velikih Mudraca koji su obnovili i potvrdili uenje drevnog Otkrovenja. Rodio se na jugu Indije, u selu Tiruuli, oko 30 milja udaljenom od Maduraija, i dobio ime Venkataraman. Otac mu je umro kada je imao dvanaest godina i nakon toga su ga podigli majka i ujaci. Deaka su poslali da stekne obrazovanje, prvo u Dindigul, a onda u Madurai, veliki centar hodoaa. Njegovi staratelji ni slutili nisu ta mu je bilo sueno da postane. Davali su sve od sebe da ga oblikuju prema svojim merilima. Nastojali su da ga pripreme za svetovni ivot tako to e mu dati "dobro obrazovanje". Deaku ni u kom sluaju nije nedostajalo inteligencije. Meutim, bio je nepopravljivo ravnoduan prema svojim studijama; ne bi ulagao ni najmanji napor da neto naui i zapamti, tako da, kada bi neto i nauio, to bi uinio bezvoljno. Razlog je bio taj to nije imao "elju da uspe u svetu", koju svaki natproseni deak ima. Sada znamo da je bio jedno od onih retkih bia koja poseduju duhovnu obdarenost. To savrenstvo, koje e ga kasnije uiniti duboko potovanim Uiteljem miliona ljudi, ve je u njemu postojalo u prikrivenom obliku, a zakon prirode je da duhovna obdarenost ini oveka ravnodunim prema svetovnim dobicima. Prosean ovek je slabo obdaren u duhovnom smislu, i to je ono zbog ega lako zapada u molitve za svetovnim eljama. Zbog ovih elja je primoran da ulae velike napore za postizanje onoga to se zove uspeh u ivotu. Znamo da je i ri Ramakrina pokazivao nepopravljivu odbojnost prema "ovom obrazovanju kojim se zarauje za hleb". Zbog ovoga, deak Ramana jedva da je u koli stekao neto znanja. Meutim, sudbina je u njegove ruke stavila drevnu svetu knjigu na tamilskom, koja detaljno opisuje pripovesti o ezdeset tri Sveca ivinog kulta. Proitao ju je u zanosu. Imamo razloga da verujemo da je ve tada bio Svetac na isto tako visokom stepenu savrenstva, i da je zavrio ovaj stadijum duhovne evolucije. Posedovao je mogunost neeg daleko vieg, naime, status Mudraca. Kada doemo do poglavlja o Predanosti, moi emo da vidimo razliku izmeu Sveca i Mudraca. Za sada bi samo trebalo da kaemo da se Mudrac razlikuje od Sveca kao zrelo voe od cveta. Svetatvo je samo nada u mudratvo, koje je jedino savrenstvo. Kada je Isus rekao svojim uenicima: "Budite savreni kao to je va Otac na Nebu savren," mislio je na Mudraca, a ne na Sveca. Jo kao deak, Ramana je bio neprekidno svestan neeg vrhovno svetog, ije je ime bilo Arunaala. Ovo saznajemo iz pesme koju je Mudrac kasnije napisao, da bi koristila njegovim uenicima. Vidimo da je iz prolih ivota preneo potpunu zrelu predanost tom misterioznom Biu koju veina od nas zove Bog, ali koja bi se ispravnije mogla opisati kao duhovni centar ivota. Ovo se pokazalo jednom prilikom u njegovom detinjstvu, kada je ujak otro govorio sa njim. Potraio je utehu i mir, ne kod svoje zemaljske majke, ve kod Boanske Majke u seoskom hramu. Ponekad bi zapadao u neto to je izgledalo kao izuzetno dubok san, san iz kojeg nita nije moglo da ga probudi. Ako moemo da sudimo po savrenstvu koje je dostigao kasnije, a koje uiva i u budnom stanju, moemo da pretpostavimo da je ovo prividno spavanje zapravo bilo duhovno iskustvo na viem nivou bivanja. Tako se nastavio njegov dvostruki ivot na paralelnim ravnima - ivot u svetu, koji je vodio mehaniki i nezainteresovano, kao neko ko mu zapravo ne pripada, i ivot u duhu, o kojem ljudi oko njega nisu mogli ni zamisliti. Ovo je trajalo do kraja njegove esnaeste godine. Tada je bio u poslednjem razredu srednje kole i oekivalo se da polae ispit za upis na univerzitet u Madrasu. Ali ovo nije moglo da se ostvari, jer se tada dogodilo neto to je deakovo kolovanje dovelo do nenadanog zavretka. Period izmeu esnaeste i sedamnaeste godine je kritian za sve. Kod prosenog oveka um je tada preplavljen matanjima i eljama koje se vrte oko svesti o polnosti. Ipak, za neke izuzetne due to je vreme buenja istinskog ivota, u odnosu na koji je ono to zovemo ivotom, zapravo smrt - ivotu koji zapoinje cvetanjem duhovnih savrenstava koja u njima ve postoje u prikrivenom obliku. Ovakve primere nalazimo u ivotima svih Svetaca i Mudraca sveta.

Maha Yoga

injenica je, takoe, to se deavalo u ivotima Mudraca prolosti, da ovo buenje po pravilu zapoinje iznenadnim strahom od smrti. Strah od smrti nije nepoznat obinom oveku, budui da se javlja dosta esto. Ali postoji razlika u reakciji na ovaj strah. Kod obinog oveka nita se bitno ne menja; on razmilja o smrti samo kada vidi sahranu; ponekad pone da filosofira, vie ili manje po tradiciji; meutim, ovo raspoloenje traje samo do sledeeg obroka. Posle toga ponovo postaje "normalan", bujica njegovog ivota tee istim tokovima kao i ranije. Roeni Mudrac drugaije reaguje na pomisao o smrti. On poinje da razmilja o problemu smrti mirno, ali svom snagom svoje inteligencije, i ova refleksija postaje polazna taka koncentrisanog napora da se transcendira podruje smrti. Tako je bilo u sluaju Gautama Bude. Tako je bilo i u sluaju Ramane. Razmiljao je: "Ko ili ta je to to umire? Ovo vidljivo telo je to to umire; roaci dou, odnesu ga i spale na lomai. Ali kada ovo telo umre, hou li Ja takoe umreti? To zavisi od toga ta Ja zapravo jesam. Ako sam Ja ovo telo, onda u, kada ono umre, Ja takoe umreti; ali ako Ja nije to, Ja u preiveti." Upravo tada se u njegovom umu javila izuzetno snana elja da otkrije hoe li on - njegovo stvarno Sopstvo - preiveti nakon smrti. I pomislio je da bi najsigurniji nain da to otkrije bio da odglumi proces smrti. Ovo je uradio zamiljajui da je telo mrtvo. Mrtvo telo ne pria, niti die, niti ima ikakve oseaje. Sve ovo je zamislio tako savreno stvarno, da mu je telo postalo inertno i ukoeno ba kao le. Njegove ivotne energije povukle su se iz tela i zgusnule se u um, koji se tada okrenuo unutra, nadahnut eljom da pronae stvarno Sopstvo, ako ga uopte ima. Tog trenutka se tajanstvena snaga uzdigla iz najdubljeg jezgra njegovog bia i preuzela potpunu vlast nad celokupnim umom i ivotom; tom silom je on - zapravo, njegov um i ivot - bio uvuen unutra. Ono to se tada dogodilo predstavlja misteriju, ali neto od toga moemo da saznamo iz uenja samog Mudraca. Moramo da pretpostavimo da je, savladan ovom silom koja je identina onom to oboavaoci zovu "milost", um zaronio duboko u Izvor svekolikog ivota (i uma), i utopio se u To. Sve ovo se dogodilo dok je bio potpuno budan, pa je zato postao svestan svog Stvarnog Sopstva, osloboen svih kretanja misli; ovo Sopstvo je slobodno od ropstva, elja i strahova, i zato je ispunjeno mirom i sreom. Stanje koje je tada dostigao je upravo stanje bez ega, opisano u jednom od narednih poglavlja - stanje u kojem vlada jedino Stvarno Sopstvo, u spokojnom miru. Tako je Ramana postao Mudrac. Nikada neemo znati kakvo je to stanje sve dok ga sami ne dostignemo i boravimo u njemu. Ali uz pomo Ramaninog Otkrovenja biemo u stanju da razumemo ta ono nije. Iz ovoga vidimo da je trajna jednousmerena reenost da pronaemo stvarno Sopstvo - to je najvii i najistiji oblik predanosti - nain da steknemo to Sopstvo, i u skladu je sa izrekom drevnog Otkrovenja, koje kae: "Ovo Sopstvo e pronai jedino onaj koga Ono snano privlai u potpunoj predanosti. Njemu se Sopstvo razotkriva kakvo Ono zaista jeste." Ovo je najvia istina svih religija. Nju je Isus izrazio drugaije: "Trai i Ono e ti biti dato; pokucaj i Ono e ti se otvoriti." Upravo je ovo put na koji Mudrac upuuje u odgovorima uenicima i u svojim zapisima. U jednom od kasnijih zapisa on ga naziva "Direktnim Putem za sve", kojim se svi problemi ivota transcendiraju. Stanje koje se stie istrajnou na ovom putu naziva se Prirodno Stanje - Sahaabava, jer se u njemu Sopstvo manifestuje onako kakvo Ono zaista jeste, a ne kakvim se ini neznalici. Takoe se opisuje kao Stanje bez ega i Stanje bez uma. Istina o tom Stanju, kakvom su je razotkrili Mudrac i drevno Otkrovenje, tema je sledeih poglavlja. Ovde je dovoljno da se kae da je Prirodno Stanje najvie koje postoji - da za onoga ko je dostigao to Stanje ne postoji nita vie za im bi trebalo da tei. Za njega je hodoae ivota zavreno. Sa ovim iskustvom Ramana je postao "Mudrac", ili tanije, Mudrac koji je oduvek bio u njemu se razotkrio. Za njega, prema tome, vie nije moglo da bude dalje evolucije u duhovnosti. Um i telo su ovim Iskustvom potpuno odeljeni od Sopstva. Drugim reima, um vie ne poistoveuje telo sa Sopstvom. S obzirom da neznanje predstavlja samo ovo poistoveivanje, i nita vie, a sam um - kao to e se kasnije videti - ishod ovog neznanja, ovaj veliki Dogaaj se takoe naziva unitenje ili rastapanje uma. Prema tome, sasvim je tano da za Mudraca ne postoje ni um, ni telo, ni svet. Meutim, to ne znai da su telo i um uniteni tako da ih drugi i dalje nee videti. Za njih e Mudraevo telo i um nastaviti da postoje, i izgledae da dogaaji utiu na njih. U tom smislu ivotna istorija Mudraca moe da se nastavi. On moe da bude prividno aktivan na razliite naine, iako ove akcije vie nisu zaista njegove. Tok zbivanja posle ovog velikog Dogaaja, a neto od toga je ovde ispriano, nije vie istinski pripadao Mudracu. To ga vie nije doticalo ni na koji nain. Ramana nije nikad proitao niti uo o Bezimenom, Bezoblinom, Neopisivom - uenima znanom kao Brahman, i zato nije sumnjao u Stanje koje je zadobio ovim dogaajem. Kasnije, kada je doznao da su svete knjige opisale stanje osloboenosti kao ono u kojem se Sopstvo doivljava kao identino sa Stvarnou, nije imao nimalo potekoa da razume da je sam dostigao to Stanje. Sve to se kasnije dogodilo u ivotu Mudraca, posle ovog velikog dogaaja, dotie samo telo i um, a ne samog Mudraca. Boanske osobine i moi koje su svojstvene prirodnom stanju ubrzo su se manifestovale, jer je njihovo ostvarenje bilo neophodno za ispunjenje Mudraeve misije u svetu.

Maha Yoga

Tako se desilo da je odmah nakon ovog velikog dogaaja, njegov um u intervalima kada nije bio u celosti apsorbovan u Prirodnom Stanju, poeo da osea potrebu da se uhvati nekog objekta. Jedini koga je mogao da prihvati bio je Bog, u ijoj ljubavi je ezdeset tri Sveca pronalo svoju najviu sreu. Zato je Ramana poeo da poseuje hram ee nego ranije. A tamo bi stajao u prisustvu Bojem, dok bi potoci suza tekli iz njegovih oiju - suze kakve mogu da teku jedino iz oiju najstrastvenijih oboavalaca. Uvek je najiskrenija molitva svih oboavalaca bila da poseduju tako duboku predanost kao to je ova, jer smatraju da je obilan tok suza manifestacija najvie predanosti, koja je sama po sebi plod boanske milosti. Moemo da razumemo ovu manifestaciju u Ramani samo ako pretpostavimo da je u prethodnom ivotu bio takav oboavalac. Moda su u ovom sluaju potoci suza ispunili neku boansku svrhu. Jer suze boanske ljubavi su proiavajue, i oni koji ih prolivaju su uzvieni. Prenosnici svesti se pri tom transformiu. Zato moemo da pretpostavimo da su na ovaj nain Ramanini telo i um proli kroz promene koje su ih uinile dostojnim da slue kao prebivalite velikog Uitelja, Glasnika Boga. Istovremeno sa ovim manifestacijama, u telu je imao snaan oseaj vreline. Sve ovo trajalo je dok Mudrac nije stigao u Tiruvanamalai i naao se u Prisustvu u tamonjem hramu. Kau da je i ri Ramakrina oseao takvu vrelinu (u telu). Videli smo da je kao student Ramana bio uznemirujue bezvoljan. Tada je postao gori nego ikad, jer je esto zapadao u misteriozno stanje koje je zadobio svojim nenapornim traganjem za stvarnim Sopstvom. Ni kada je bio izvan tog stanja nije imao ni najmanje sklonosti ka uenju. Stariji nisu mogli da shvate ta se to desilo sa deakom. Uvek su bili skloni da se naljute na njega zato to je nerado uio, i tada su bili razdraeniji nego ikad. Stariji brat, koji je tada takoe bio ak, veoma se razljutio zbog ovog novog ponaanja. Jednog dana, oko est nedelja nakon njegovog prvog iskustva Stanja bez ega, brat ga je video kako ulazi u to stanje u vreme kada je trebalo da ui. Ovo je izazvalo otru kritiku: "Od kakve su koristi ove stvari (knjige i ostalo to pripada studentu) nekome ko je takav?" Te rei su pogodile metu. Meutim, uinak koje su proizvele nije bio oekivan za onoga ko ih je izgovorio. Deak se i dalje samo smeio, i ponovo se prihvatao knjige. Ali u sebi je razmiljao: "Da, u pravu je. Kakve koristi imam od knjiga i kole?" Odmah mu se javila ideja da mora da napusti dom i ode da ivi daleko, gde ga oni koji ga smatraju svojim nee pronai. Ranije je od roaka saznao da je njegova voljena "Arunaala" isto to i Tiruvanamalai, opte poznato mesto hodoaa. Vrativi se sa hodoaa, i odgovorivi na pitanje odakle dolazi, rekao mu je da je bio na "Arunaali". Ovo je bilo veliko iznenaenje za momka koji nikada nije pomislio da je Arunaala mesto na ovoj zemlji; roak mu je tada objasnio da je Arunaala samo drugo ime za Tiruvanamalai. Ovo mesto je bilo prilino udaljeno od Maduraija da bi u ovom trenutku moglo biti njegovo odredite, ali ipak ne toliko daleko da ne moe tamo i da krene. Zato je odluio da potajno napusti dom i uputi se tamo, a da nadalje ini onako kako ga vodi Provienje. Srea je ila naruku njegovom poduhvatu; kolarina starijeg brata za taj mesec jo nije bila plaena, i brat mu je dao pet rupija da to uini. Od sume je uzeo samo tri rupija, mislei da e to biti dovoljno za njegovo putovanje vozom. Ostatak je ostavio, sa pismom koje pokazuje njegovu odluku da krene u traganje za svojim Boanskim Ocem, insistirajui da se za njim ne vri nikakva potraga. Kupio je kartu i uao u voz u Maduraiju, ali im je zauzeo svoje mesto, uao je u Stanje bez ega, i ostao u njemu skoro sve vreme. Za vreme puta nije oseao glad, i skoro da nita nije jeo. Pogreio je u planiranju putovanja, ali ovo se, sreom, dobro uklopilo. Morao je da prepeai deo puta jer mu nije ostalo dovoljno novca. Meutim, usput je zaloio svoje zlatne minue, i sa dobijenim novcem mogao da stigne u Tiruvanamalai vozom. Odmah je otiao Prisustvu u hramu i zaplakao u ekstazi: "Oe, doao sam, sledei Tvoju zapovest". I odjednom je gorua vrelina u telu nestala, a s tim i oseaj da neto nedostaje. Posle ovog vie nije bilo izliva suza, sem jednom, kada je mnogo kasnije sastavljao devocijsku himnu, da bi koristila njegovim uenicima, a koja je jedna od njegovih "Pet Himni Arunaali". Izaavi iz hrama potpuno je promenio svoju spoljanjost, ali ovo je uinio mehaniki, bez razmiljanja i donoenja odluka. Berberin je ponudio svoje usluge i ubrzo je momku potpuno obrijana glava. Sveo je veliinu svoje odee na onoliko koliko je bilo nuno za kaupinu - platno oko bedara, i bacio na stepenice bazena ostatak novca, odee i svega ostalog to je doneo sa sobom sa poslednjeg zaustavljanja na putovanju. Sve ovo je uinjeno sa ubeenjem da telo nije on, i da ne zasluuje da se prema njemu odnosi kao da je od neke vanosti. ak je propustio kupanje koje redovno sledi nakon brijanja. Meutim, na povratku u hram pokvasio ga je iznenadni pljusak. Dugo posle ovoga nije imao utvreno mesto boravka. Samo je mirovao na bilo kom mestu gde je neuznemiren od znatieljnih i neozbiljnih ljudi mogao da ostane u Stanju bez ega. U dugim periodima je bio potpuno nesvestan tela i okruenja. Ljudi koji su posmatrali njegovo ponaanje pretpostavili su da je pustinjak koji je uzeo zavet utanja. Zato nisu pokuavali da ga nagovore da govori, a on nije inio nita da im objasni njihovu zabludu. Ostajao je tih. Ova nenamerna tiina se nastavila mnogo godina, tako da je vremenom izgubio

Maha Yoga

mo govora. Kasnije, kada su mu dolazili uenici, a trebalo je da im odgovori na pitanja, morao je da pie svoje odgovore. Meutim, uz dosta napora je nakon izvesnog vremena povratio mo govora. Nikada mu nije nedostajalo hrane jer su ljudi prepoznali njegovu uzvienu duhovnost i bili eljni da obezbeuju njegove potrebe, da bi stekli zasluge sluei sveca. Meutim, na poetku je imao problema sa nestanim deacima, to ipak nije remetilo njegov unutranji mir. Ubrzo nakon dolaska u Tiruvanamalai, kao rezultat njegovog neprekidnog iskustva Stanja bez ega, ostvario je istinu najvieg drevnog Otkrovenja: "Ja i moj Otac smo jedno". Tako je postao savreni Mudrac. Vie nije morao da uranja u sebe da bi uivao sreu stvarnog Sopstva. Posedovao ju je sve vreme, bilo da je bio svestan sveta ili ne. Tako je bio u stanju da ispuni svoju misiju u svetu kao Glasnik Boga - ili, tanije, Stvarnog Sopstva, poto nema drugog Boga do Sopstva. Ovo predstavlja Stanje neometanog iskustva stvarnog Sopstva koje je poznato kao Prirodno Stanje (Sahaabava). Intenzivna potraga za nestalim deakom, koje se prihvatila njegova porodica, pokazala se neuspenom. Meutim, nekoliko godina nakon njegovog bekstva, sasvim sluajno su saznali da se nalazi u Tiruvanamalaiu. Prvo je doao stric, a potom i majka, saletajui ga nagovaranjem da se vrati kui i da ivi blizu njih, ako ve ne eli da ivi sa njima. Meutim, nisu mogli da ostave nikakav utisak na njega; izgledalo je kao da nije priznavao njihova prava na njega. Takva svojatanja su se zasnivala na pretpostavci da je njegovo telo on sam. Mnogo kasnije je majci i starijem bratu - jedinom ivom u to vreme, dozvolio da ive sa njim. Iskoristio je prednost ove prilike da poduava i vodi svoju majku na putu do duhovnog savrenstva. U ranom periodu ivota u Tiruvanamalaiu, Mudrac je proao kroz mnoga iskuenja. Meutim, nita nije moglo da poremeti njegov mir. On slui kao primer istine, izraene u Giti i drugim svetim knjigama - da oveka koji je vrsto utemeljen u Stanju bez ega, nee uzdrmati ni najtee nevolje. Izgleda ispravno objanjenje da su dogaaji spoljanjeg sveta, ukljuujui ak i one fizike, nestvarni za Mudraca, jer on prebiva u Stanju neranjive sree, sree koja je toliko obilna da isijava iz njega, privlai uenike i oboavaoce, vezujui ih za ceo ivot. Zaista, mnogi od njih ga vide kao Boga u ljudskoj formi. Zanimljiva je injenica o ovom Mudracu da nikada nije posedovao nikakvo knjiko znanje koje se tie stvarnog Sopstva. Drevno naslee koje otkriva onoliko istine o Sopstvu koliko se moe izraziti reima, nije nikada dolo do njega, niti ga je iko inicirao u tajne tog naslea. Nije ak ni znao da postoji tako neto dugo nakon to je zadobio Stanje koje je njihova tematika. Ali, kada su mu doli uenici, a neki od njih eleli da se njihovo unutranje razumevanje odreenih nejasnih odlomaka iz svetog naslea rasvetli, morao je da proita te knjige. Razumeo je njihova skrivena znaenja savreno lako, jer su one opisivale ba to stanje - Stanje bez ega koje je on neprekidno uivao kao svoje. Zato je bio u mogunosti da obznani ispravnost znaenja tih odlomaka, znaenja koje nadilazi sposobnost razumevanja najmarljivijih prouavalaca tog naslea. Tako se dogodilo da je ovaj Mudrac bio izuzetak od opteg pravila drevnog naslea da svako ko tei Stanju Osloboenja mora da postane uenik kompetentnog Uitelja koji bi ga inicirao u tajne. Za kompetentnog Uitelja postoji re "Guru". Jo jedna pouna osobina Mudraca je da vie poduava Tiinom nego reima. Posetioci mu dolaze iz svih krajeva, sa hrpom pitanja. Ali, kada se nau u njegovom prisustvu, nakon to se dolino poklone, zaborave na njih. Nakon izvesnog vremena otkriju da su ona isparila. Uviali su da pitanja ne zahtevaju odgovor, ili su nalazili odgovore u sebi. Mudrac, meutim, sasvim spremno odgovara na bilo koje pitanje ako nije iskljuivo svetovno. Pritom su mu reenice jasne, ali kratke. Po pravilu su njegova uenja osloboena tehnikih termina kojima obiluje veina knjiga. A kako govori, tako i pie. To se moe uzeti kao dokaz da govori iz sopstvenog iskustva - ne iz poznavanja knjiga. Uen ovek ne moe da pria a da ne upotrebi frazeologiju knjiga koje je prouavao. Moe da se kae da knjige gospodare ovekom, a ne ovek knjigama. Mudrac je napisao nekoliko knjiga, sve vrlo kratke, ali prepune znaenja. Meutim, nije ih pisao zato to je sam hteo da pie knjige, ve zato to su ga na to nagovorili neki uenici koji su arko eleli da uju Otkrovenje od samog Mudraca - budui da nisu bili zadovoljni postojeim svetim nasleem. Takoe je, na zahtev uenika, preveo na tamilski neto od starog svetog naslea. Uenici ovog Mudraca su u boljem poloaju od onih koji moraju da se oslanjaju na drevno naslee prolosti. Usmeni odgovori na pitanja koje je Mudrac dao, takoe su zapisali uenici. Uenici dolaze kod Mudraca iz svih krajeva sveta i crpe dobrobiti od njegovog tihog uticaja i od uenja u skladu sa snagom njihove elje za osloboenjem od ropstva. Njihovi utisci o njemu se razlikuju zavisno od njihovog mentaliteta. Ali svi priznaju da je jedinstvena linost, vredna dubokog potovanja. Koja je tajna ove njegove moi? Ta, da je dostigao stanje Osloboenja kojem svako tei, vie ili manje iskreno. Neki u njegovom prisustvu nasluuju blagodet tog stanja bivanja. Jedna posebna osobina koja ga izdvaja kao jedinstvenog je injenica da ni pohvala, ni pokuda nemaju nikakvog uticaja na njega; niti mu godi da uje rei hvale o sebi, niti ga povreuju rei pokude i omalovaavanja. Moda izgleda da ovo nije mnogo vano. Meutim, injenica je da neke druge savrenosti karaktera mogu biti uoljive kod svakog dobrog oveka, ali ne i ova posebna crta. Ovo je zaista jedina osobina po kojoj moe da se prepozna Mudrac. Ukazano je na to da ak i najsvetiji ljudi - ako nisu dostigli Stanje bez

10

Maha Yoga

ega - reaguju na pohvale i pokude isto kao i obini ljudi. Sve dok i traak ega opstane, nemogue je ne biti dotaknut pohvalom ili pokudom. Jedino Mudraca u Stanju bez ega one ne dotiu. Budui da je lien ega, Mudrac ne vidi razliku izmeu sebe i drugih, niti izmeu linosti. Za njega ni pol, ni bogatstvo, ni socijalni status ne postoje. Njegov oseaj jednakosti je apsolutan. ak se i prema ivotinjama, psima, makama, vevericama, odnosi kao prema ljudima. Izgleda neverovatno, ali u njegovim oima niko nije neznalica ili grenik. Mnogi tvrde da jedino Mudrac moe da prepozna Mudraca, i da otuda niko ne moe sa sigurnou da tvrdi da li je neko Mudrac. Ovo nije sasvim tano. Onaj ko je ozbiljno odluio da pronae kompetentnog vodia - Gurua - na putu Osloboenja, mora da odlui da li je osoba koju je odabrao, Mudrac. Ako je istog i predanog uma, boanska milost e mu pomoi da uini pravi izbor. Za njega bi takoe bilo od pomoi da razume duboke istine kojima poduava Mudraevo Otkrovenje. Spomenuli smo ve neka obeleja stvarnog Mudraca. Jo neka e biti zabeleena kasnije. Misija roenog Mudraca ili Glasnika Boga je dvostruka. On obnavlja i potvruje bitnosti starog Otkrovenja. Takoe svojim uenicima slui kao centar boanske milosti, posebno onima koji ga intuitivno, ili kroz razumevanje svetog uenja, prepoznaju kao otelotvorenje Boga, i zato oseaju prema njemu istu predanost koju su ranije oseali prema Bogu, poto ne vide razliku izmeu njih. Ovo je u skladu sa duhom drevnog svetog naslea, to je izraeno u stihu koji sledi. "Klanjam se Gospodu Boanske Mudrosti, beskrajnom kao nebo, koji je trojstvo u jednom, kao Bog, Guru i Stvarno Sopstvo." Izgleda da za onoga ko razume ovu istinu i postane uenik i poklonik Mudraca, moda nije sasvim neophodno da ode ili stalno ivi pored njega. Mudrac transcendira vreme i prostor i, prema tome, on je svuda. Sada emo prouiti uenja svih Mudraca, uvek posebno istiui uenja Ovog.

11

Maha Yoga

II. POGLAVLJE

DA LI SMO SRENI?
Svet je za nas sredstvo za postizanje cilja, naime sree. Bar je tako za veinu nas. Postoje neki koji tvrde da smo ovde zbog sveta, a ne zbog sebe. Oni misle da ne bi trebalo da ivimo za sebe, ve za svet. Meutim, to je sasvim drugo pitanje. injenica je da na prvom mestu ivimo za sebe, ali takoe i za svet, zavisno od toga koliko je dobro sveta i nae dobro. Budui da je tako, moraemo da razmotrimo, pre ili kasnije, da li smo pronali sreu, i ako nismo, zato. Moraemo ozbiljno da se zapitamo, nismo li, traei sreu u ovom svetu, iz njega izvukli neke pogrene pretpostavke. U ivot kreemo sa verom da srea moe da se dobije kroz svet, a veina ljudi nastavlja da veruje ovako do samog kraja. Nikada se ne zaustave da promisle. Ne obraaju panju na injenicu da se njihove nade u sreu nisu ostvarile. Kako onda mogu da razmotre sledee pitanje, zato su se ove nade izjalovile? Nijedna religija niti filosofija sveta ne moe za nas da uini ono to mi sami moemo da uinimo za sebe, ako se zaustavimo da promislimo. Jer ono to dobijamo od njih samo je obilje umne grae - puki oblici misli i govora koji nemaju veze sa onim ta zaista jesmo. Jedino ono to otkrijemo iz sopstvenog iskustva moe za nas da bude od stvarne koristi. Ali ak nam ni ono nee ukazati na prave vrednosti, sve dok ne zastanemo da o njemu razmislimo. Ako nas ove religije i filosofije bre dovedu do dana kada emo to uiniti, onda one za nas ine sasvim dovoljno. Ono to spreava da to uinimo je verovanje da dobijamo od ivota - ili emo uskoro dobiti - ono to elimo, sreu. Jedino to moe da uzdrma ovo verovanje je iskustvo tragine strane ivota. Mudrac sa Arunaale nam je rekao da je ovo nain Prirode, i daje nam analogiju snova da to dokae. Kada sanjamo o prijatnim stvarima, ne budimo se; ali to inimo im imamo zastraujue vizije. ivot bezbrinog uivanja, po prirodi, teti ozbiljnom razmiljanju o ozbiljnim temama. Kad je ovo u pitanju, ni ljudi sa religioznim umovima nisu nita bolji od nas ostalih. Pretpostavimo da smo uvideli da je ivot razoaravajui, ako ne i sasvim nesnosan - da smo doli do tog zakljuka u vezi nas lino ili nas kao predstavnika cele ljudske rase. Moramo ovo da pretpostavimo, budui da ovakva ispitivanja slue samo onima koji su doli do takvog zakljuka. Zapravo, mnogi od nas su do njega doli vie puta, uvek iznova i iznova. ta smo tada uradili? Konsultovali svetenike i astrologe, molili se Bogu; ovo su poznati lekovi, smiljeni protiv bolesti koja nam svima nanosi patnju. A oni samo odlau trenutak krize. To e se tako nastaviti sve dok ne otkrijemo zato se to deava. Tragali smo za sreom svih ovih tegobnih godina. Uvek iznova smo bili vrlo blizu da je steknemo i zauvek zadrimo, ali svaki put smo bili prevareni. Meutim, poto nismo o tome nikad razmiljali - to emo od sada da inimo - jednostavno smo nastavljali po starom. Ako sada to uinimo, javie nam se misao da smo verovatno zapoeli traganje za sreom bez ispravnog razumevanja njene istinske prirode i njenog izvora. Prvo, pogledajmo samu sreu i otkrijmo ta ona jeste. Ono to smatramo sreom je neto trajno - neto to boravi uz nas u svoj svojoj sveini i istoti dokle god mi sami postojimo. Ono to nam je svet dao je neto prolazno i promenljivo, to se naziva zadovoljstvo. Srea i zadovoljstvo su dve potpuno razliite stvari. Meutim, mi pretpostavljamo da je zadovoljstvo sastavni deo sree. Pretpostavljamo da ako moemo da osiguramo sebi neprekidni tok zadovoljstva, time osiguravamo i sreu. Meutim, sama priroda zadovoljstva je kratkotrajnost, jer je zadovoljstvo samo naa reakcija na spoljanje stvari. Neke nam pruaju zadovoljstvo, pa pokuavamo da ih zadobijemo i zadrimo. Meutim, isti objekti nam ne pruaju isto zadovoljstvo sve vreme. Ponekad ak zadaju i patnju. Tako nam je esto ukraeno zadovoljstvo koje smo oekivali, pa uviamo da moramo ponekad iskusiti i patnju. Zadovoljstvo i patnja su, zapravo, nerazdvojni saputnici. Mudrac sa Arunaale nam kae da ak ni zadovoljstvo ne dolazi iz stvari. Kada bi zaista bilo tako, tada bi ga moralo biti vie ako ovek ima vie stvari, manje ako ih ima manje, a nimalo ako ih uopte nema. Ali to nije sluaj. Bogati, koji imaju obilje stvari, nisu zaista sreni, niti su siromani, koji imaju vrlo malo, zaista nesreni. A svi oni su potpuno sreni tek kada se domognu dubokog sna bez snova. Da bi bili potpuno sigurni da emo neometano uivati u spavanju, snabdevamo se svim moguim vetakim pomagalima - mekim krevetima i jastucima, zavesama protiv komaraca, toplim prekrivaima ili ventilatorima, itd. Smatra se da je nesanica velika nevolja. Zbog toga su ljudi u stanju da otruju sam izvor ivota, mozak, smrtonosnim drogama. Sve ovo pokazuje koliko volimo da spavamo. A volimo, jer smo tokom spavanja sreni. Stoga opravdano nasluujemo da je istinska srea - kao to su nam mnogi mudri ljudi rekli - neto svojstveno naoj unutranjoj prirodi. Mudraci su uvek poduavali da zadovoljstvo nema nezavisno postojanje, da ono uopte ne prebiva u spoljanjim objektima. Izgleda da je tako zbog puke podudarnosti. Zadovoljstvo se

12

Maha Yoga

izaziva oslobaanjem prirodne sree, zatvorene u unutranjim dubinama naeg bia. Ovo oslobaanje se deava samo kada se, nakon vrlo mukotrpnog nastojanja, eljeni objekat dobije, ili kada se omraeni objekat otkloni. Kao kad izgladneli ulini pas gloe izlizanu kost, i osea ukus sopstvene krvi moe da pomisli da je to ukus kosti, tako i mi pretpostavljamo da se zadovoljstva u kojima uivamo nalaze u stvarima koje traimo i stiemo. Moe se rei da je elja uzrok progonstva naeg bia i sree koja je unutar nas, i da samo za ono kratko vreme kada nje nema, moemo da okusimo neto od te sree. Poto skoro sve vreme elimo neto da dobijemo, ili da se neega reimo, sve to vreme smo i nesreni. elja da se neega oslobodimo pojavljuje se zbog straha. Zato su elja i strah dva neprijatelja sree. A sve dok dozvoljavamo da im budemo podloni, neemo biti odista sreni. Sama podlonost elji i strahu predstavlja nesreu; a to su jai elja i strah, dublja je i nesrea. elja nam svaki put kae: "Sada ostvari ovo, pa e biti srean". Bezuslovno joj verujemo i nastojimo da to dobijemo. Nesreni smo kad nam to nedostaje, ali zaboravljamo na nesreu prilikom napora. Ako to ne dobijemo, mi patimo. Ali, nismo sreni ni ako to dobijemo, jer elja tada nalazi neto drugo za ime emo teiti, i tako ne uspevamo da vidimo kako se elja igra sa nama sve vreme. injenica je - elja je kao bunar bez dna koji niko ne moe da napuni. Ona je poput sveprodirue vatre koja spaljuje pomamnog, to je vie hranimo. Kao to eljama nema kraja, nema kraja ni strahu. Jer nema kraja ni onome to zbog straha elimo da izbegnemo. Tako dolazimo do ovog zakljuka: sve dok elja i strah imaju prevlast nad nama, nikada neemo biti sreni. Ako smo spremni da ostanemo u njihovom ropstvu, moramo, kao razumna bia, da odbacimo sve nade u sreu. Ali, znajui da su elje i strah nai neprijatelji, zar ne moemo da ih otklonimo jednostavnom snagom volje? Odgovor koji nam daje iskustvo je "Ne". Moemo kao stoici da se rvemo sa njima i da ih savladamo na neko vreme. Meutim, pobeda nije trajna, i na kraju diemo ruke od borbe. Bez pomoi nekog drugog, oseamo, ne moemo da se nadamo da emo dostii trajno osloboenje. A ko nam moe pomoi, ako ne onaj koji je sam savladao elju i strah, i tako za sebe osigurao savrenu sreu? Takvog moramo da traimo i da ga naemo, ako smo iskreno i ozbiljno reeni da se oslobodimo ovih naih neprijatelja - neprijatelja sree. Jedino nam on moe pokazati put i dati snagu da njime zakoraimo, jer on zna i cilj i put. Drevno naslee nam kae - sada moemo videti da je to tano - da onaj ko ozbiljno tei za slobodom mora da trai onoga ko je sam osloboen i da mu s punim potovanjem postavlja pitanja. Onaj ko snano osea potrebu da se izlei od nesrea koje su neodvojive od ivota, ne moe vie da ivi bez traganja za nekim ko je kompetentan da ga vodi pravim putem. On ne moe da se uzdri od toga, kao to ni bolestan ovek ne moe da se uzdri, a da ne krene u potragu za lekarom. Bilo je ljudi u prolosti koji su ostvarili istinsku sreu i na taj nain mogli da pomognu i drugima. Ono emu su oni poduavali svoje uenike zapisano je, vie ili manje verodostojno, u spisima religija koje su, kako se pretpostavlja, oni osnovali. Meutim, zapisi kakve sada nalazimo su nepotpuni, i vie ili manje izoblieni nedostatkom bistrine uma onih koji su ih zapisali. Uenja su predavana usmeno i nisu bila zapisana dugo nakon to su Uitelji preminuli. Ona za nas ne mogu da imaju istu vrednost kao rei koje ujemo od ivog Uitelja ne samo zato to tada moemo biti sigurni da je uenje izvorno, ve prvenstveno zato to je ivi Uitelj centar duhovne snage koja nam nedostaje. Jedan od takvih Uitelja je Mudrac sa Arunaale.

13

Maha Yoga

III. POGLAVLJE

NEZNANJE
Jedino Mudrac moe da postavi tanu dijagnozu naih nevolja i da prepie pravi lek. Jedino on moe da rasplete zamreno klupko ispravnog i pogrenog znanja koje ispunjava nae umove. Prvo to nam kau Mudraci je da je uzrok svih naih patnji jedino u nama samima, a ne izvan nas. Kau da je Buda rekao: "Vi sebi sami nanosite patnju; niko vas na to ne prisiljava." Mudrac sa Arunaale kae to isto u odgovoru na pitanje da li u samom planu sveta postoji neto korenito pogreno: "Svet, onakav kakav jeste, sasvim je u redu; mi smo ti koje bi trebalo kriviti zbog pogrenog naina miljenja. Ono to treba da uradimo je da pratimo prvobitnu greku do mesta odakle izvire u naoj podsvesti, i iskorenimo je. Tada e sve biti u redu". Ovo otkrivanje i otklanjanje nae temeljne greke je jedini efikasni lek koji postoji; svi ostali su samo ublaavajua sredstva. Najvie to se za njih moe rei je da na svoj nain pomau da nas dovedu do pravog leka. Religiozna verovanja i prakse (koje dele svet) samo u toj meri imaju vrednost. esto samo zarobljavaju i oslabljuju um, i tako odlau dan osloboenja. Zapravo, sa ove take gledita, iskren i ozbiljan skeptik moe da bude u daleko boljem poloaju od zadrtog vernika - onog koji nema razuma da vidi da sve ove religije postoje zbog oveanstva, a ne oveanstvo zbog religija. Takav ovek se lakomisleno i neoprezno dri svojih verovanja kao stvarnih iskustava Istine, Istine po sebi, a ne kao sredstva kojom se ona stie, pa ak i ne pomilja da se njegova uverenja lako mogu pokazati kao pogrena. Takozvani skeptik zapravo nije skeptik ako veruje da postoji neto to je istinito, i da je jedino to vano. Slobodno se moe rei da je onaj koji je predan istini najbolji od svih oboavalaca. Nijedan vernik nije vredan panje ako ne uspe da razume da je istina sve i sva, i da bi verovanja trebalo da se uvaju kao sveta jedino radi istine. Takav ovek je u mnogo loijoj poziciji od potenog i ozbiljnog skeptika, jer je, pre svega, vrlo nerad da zapone ispitivanje koje je prikazano u ovim poglavljima. Zatim, ako ode kod Mudraca i od njega zatrai vostvo, vrlo je lako mogue da e pogreno razumeti ono to bi Mudrac mogao da mu kae. Iz ovog razloga se deava da Mudraci, po pravilu, ne iznose sva uenja na isti nain svim ispitivaima. Oni kriju dublje istine od onih iji umovi nisu otvoreni. Jer je pogreno shvaena istina pogubnija od samog neznanja. Ko god je, stoga, eljan da u potpunosti primi uputstva od Mudraca, mora da bude spreman da ostavi po strani svoja verovanja. On ne sme da bude fanatino vezan ni za koju veru. Uenik otvorenog uma, koji poseduje malo, ili nikakvog knjikog znanja, zbog toga je u boljoj poziciji od uenih, iji su umovi porobljeni raznim verama. Mi tada otvorenih umova odlazimo kod Mudraca i pitamo ga zato smo zarobljeni eljama i strahovima. On nam odgovara da je to zato to ne poznajemo sebe dovoljno dobro - mislimo da smo neto to zapravo nismo. Na prvi pogled moe izgledati da je ovaj odgovor dvostruko pogrean. Mi nismo sposobni da vidimo kako je ispravno znanje o sebi neophodno za ostvarenje ciljeva ivota. elimo da znamo kako da pokorimo ovaj svet svojim prohtevima, ili, jo bolje, kako da se prilagodimo svetu, tako da iz njega moemo da izvuemo najvie to moemo. Ne vidimo kako pravilno poznavanje sebe moe da nam bude od pomoi u svemu ovome. I drugo, potpuno smo ubeeni da sebe zaista poznajemo dovoljno dobro. Verujemo da je znanje od velike vrednosti i trudimo se da saznamo istinu o svemu na ta nailazimo u ivotu. ak smo u ovome toliko fanatini, da tekovinu znanja smatramo prinudnom obaveznom za sve. A sve ovo znanje se tie sveta - ne nas samih. Tokom vekova, svaki pojedini narod, ili grupa naroda, nagomilavala je ogromne hrpe znanja - istoriju, geografiju, astronomiju, hemiju, fiziku, etiku, teologiju, biologiju, sociologiju, ak i ono koje ponosno nazivamo filosofijom ili metafizikom. Ako je sve ovo znanje, onda je zajedno sa njegovim nagomilavanjem moralo da doe do postojanog porasta ljudske sree. Meutim, to nije tako. Moe se tvrditi da nam je nakupljeno znanje dalo veu prevlast nad slepim silama Prirode, i da je zato korisno. Meutim, nije tako. Jer, ova prevlast je nesrenom sudbinom data nekolicini, a to je vea ova neravnotea, dublja je degradacija i oaj u koji tonu mase. Uvianje njihove nesmanjene bede moe samo da zatruje ono malo sree - ili prividne sree - namenjenu nekolicini srenih koji nisu potpuno sebini. Milenijum, koji su naunici ve zaboravljenog doba predskazivali, sada je udaljeniji nego ikada. Zapravo, nauka je dovela svet do stanja u kojem sam ivot ljudske rase biva ozbiljno ugroen. Ne. Krajnja je zloba - nedostojna onoga ko tei istoj i nepomuenoj srei - da ostane pri tvrdnji da je sve ovo znanje bilo za nekoga korisno. A ovo bi trebalo da nas dovede do sumnje da li je ovo uopte znanje. Moemo da sumnjamo da srea moe da se zadobije kroz ovakvu vrstu znanja. Uenja Mudraca potvruju ovu sumnju. Mudrac sa Arunaale ide ak toliko daleko da je okarakterisao sve ovo znanje kao neznanje. Jednom prilikom je mladi koji je tek zavrio fakultet (posebno se bavio naunim prouavanjem), doao kod Mudraca i pitao ga o "upljem zidu neznanja" s kojim se naunik suoava u svojoj potrazi za konanom istinom univerzuma. Istraujui "beskonano malo", bio je u mogunosti samo da nagaa o

14

Maha Yoga

postojanju i ponaanju odreenih misterioznih entiteta nazvanih elektroni, protoni, pozitroni i neutroni, ali nije mogao da dopre do njih i da ih spozna neposredno. Da i ne govorimo o pronalaenju jedine konane supstance, uzroka svega. S druge strane, u svojim istraivanjima "beskonano velikog", nije mogao da dopre dalje od nebule ili zvezdane praine, za koju se pretpostavljalo da je sirov materijal kreacije. Niti je mogao da otkrije tajne temelja sve objektivnosti, naime, vremena i prostora. Mudrac je odgovorio da ispitivanje spoljanjeg sveta nikada ne moe da odvede niem drugom do neznanju. Rekao je da kada neko nastoji da zna neto drugo osim samog sebe, ne starajui se da spozna istinu o sebi, znanje koje se tako stie nikako ne moe da bude pravo znanje. (Ulladu Narpadu, stih 11). Ovo moe da nam izgleda kao vrlo udan razlog zbog kojeg se diskredituje celokupno ljudsko znanje jednim zamahom. Meutim, malo nepristrasnog razmiljanja jasno e pokazati da je Mudrac u pravu. Prvo, kao to smo videli, ovo znanje je ve sumnjivog porekla jer nije uspelo da doprinese ljudskoj srei. Drugo, ne postoji nita to lii na pravu usaglaenost onih koje smatramo znalcima. esto za ovaj nedostatak usaglaenosti ljudi i ne saznaju, jer veina onih za koje se pretpostavlja da znaju, ive u slozi pravei buku, dok su oni koji mnogo vie znaju - ne slaui se sa veinom - praktino u tiini. A zaista se esto deava da su ovi u pravu, a ne buna veina osrednjih umova. Obian ovek pretpostavlja da postoji nauka, nezavisno od naunika. Meutim, kao u religiji i filosofiji, tako i u nauci postoje razlike u miljenju, usled razlika u uroenoj inteligenciji i karakteru. Gospodin Bernard o je primetio da je preobraanje divljaka u hrianstvo zapravo preobraanje hrianstva u divljatvo. Divljak ne prestaje da bude divljak time to ga pokrste i podue katehizmu. Pokuaj pronalaenja istine zahteva od tragaoca odreeno savrenstvo uma i srca, koje je zasigurno retko. Univerzalno obrazovanje sigurno nije uspelo da uvea broj zaista kompetentnih istraivaa. Prema tome, proizilazi da iste injenice razliite ljude dovode do razliitih zakljuaka. Zbog toga moramo da se sloimo da je Mudrac, ipak, moda u pravu. Objanjenje koje je Mudrac dao jeste: da bi neko znao istinu o bilo kojoj stvari, mora prvo da poznaje sebe. On pritom misli da onaj ko ne poznaje sebe, od poetka pravi greku koja iskrivljuje sve znanje koje zadobija svojim ispitivanjima. Znalac Sopstva osloboen je mogunosti da naini ovu greku, pa je zato jedino on kompetentan da pronae istinu o svetu ili o stvarima u svetu. Osobenost tobonjeg znalca neizbeno oblikuje znanje koje stie. Sticanje pravog znanja bi bilo mogue samo ukoliko bi tobonji znalac bio opremljen za takvu potragu. Ovo je istinsko objanjenje injenice, koju bi mnogi porekli, zato je nauka pretrpela neuspeh. Naunik smatra da nema potrebe da dobro poznaje sebe. U svakom sluaju, on zapoinje svoje istraivanje objektivne stvarnosti sa odreenim pogrenim predstavama o sebi. Ali, zar mi ne poznajemo sebe? Mi mislimo da se znamo. Prosean ovek je vrlo siguran da dobro poznaje sebe. Verovatno ne bi ni mogao da uvidi da nije u pravu, ak i ako mu to kae Mudrac. Da bi se uoila i priznala injenica da ne poznajemo sebe, da su sve one predstave koje smo negovali bile pogrene, neophodan je vrlo napredan i vrlo proien um. Mudraci nam kau da su nae predstave o sebi smesa istina i greaka. Jednom je nekoliko sledbenika religije koja veoma osuuje korienje "idola", dolo kod Mudraca i poelo da mu postavlja pitanja. Cilj im je bio da od Njega dobiju priznanje da je pogreno oboavati idol kao Boga. Jedan od njih je pitao Mudraca: "Ima li Bog neki oblik?" Mudrac je odgovorio: "Ko kae da Bog ima oblik?" ovek je tada upitao: "Ako je Bog bezoblian, nije li onda pogreno oboavati Ga u idolu?" Mudrac je rekao: "Pusti Boga na miru: reci mi da li ti ima oblik?" Pitalac je bez oklevanja odgovorio: "Da, ja imam oblik, kao to vidite." Mudrac je rekao: "ta! Da li si ti ovo telo koje je visoko oko metar i neto, tamne puti, sa bradom i brkovima?" "Da". "Ako je tako, zato telo ne kae onima koji se spremaju da ga odnesu na spaljivanje: 'Ne, ne, ne smete me odvesti. Ova kua je moja i hou da ostanem ovde!'" Tada je sagovornik konano uvideo gde je pogreio, i rekao: "Nisam bio u pravu; ja nisam telo; ja sam ivot koji obitava u njemu." Tada je Mudrac objasnio: "Sluaj. Sve do sada si ozbiljno verovao da si ovo telo, ali sada vidi da nisi bio u pravu. Shvati, ovo je prvobitno neznanje. Iz njega neminovno izrasta celokupno neznanje koje porobljava ljude. Sve dok ovo osnovno neznanje opstaje, ne znai puno da li smatra da Bog ima formu ili je nema. Ali kada ovo osnovno neznanje nestane, sa njim e i sva ostala nestati." Mudrac, vidimo, postavlja dijagnozu bolesti - ropstvo eljama i strahovima - kao neega to je izazvano nepoznavanjem naeg istinskog Sopstva, i pogrenom pretpostavkom koja iz toga sledi, da je telo Sopstvo. A ovo se potvruje zapaanjem da se elja i strah javljaju zbog tela. Veina od nas nije nita mudrija od sagovornika u ovom dijalogu. Svi smo potpuno ubeeni da je telo koje je neprekidno u naim mislima i koje je predmet sve nae zabrinutosti - sopstvo. Prethodni dijalog takoe pokazuje da ovo verovanje nije ispravno. U prethodnom dijalogu sagovornik je verovao u besmrtnost Sopstva, prema tome, nije mogao drugo, nego da prizna da je pogreio. Meutim, postoje materijalisti i ateisti koji ostaju pri tvrdnji da ne postoji drugo Sopstvo osim tela. Ali, kada za svog uitelja imamo Mudraca, argumenti ovih ljudi nemaju znaaja. Jer Mudrac govori sa autoritetom direktnog iskustva, i mi smo daleko spremniji da verujemo njemu nego ovim polufilosofima. Ipak, Mudrac ne koristi mnogo rei, niti kae: "Mora mi verovati, jer ja o ovoj injenici imam znanje iz prve ruke". Naprotiv, on nastoji da nas ubedi pomou argumenata koji se zasnivaju na naem

15

Maha Yoga

sopstvenom iskustvu. Verovatno teko moe da se uvidi puna snaga ovih argumenata, sve dok se celokupno njegovo Otkrovenje ne usvoji. Za sada emo se zadovoljiti saetim prikazom tih argumenata. Na prvom mestu, Sopstvo neprekidno postoji u sva tri stanja bivanja koja su nam poznata, naime, budnosti, snu i spavanju, dok telo postoji samo u prva dva, ali ne i u treem. Ovo nee biti sasvim ubedljivo, posebno onima iji su umovi duboko zapleteni u materijalistiki nain razmiljanja. Meutim, ak i oni mogu da vide da postoji stanje naime, spavanje - u kojem Sopstvo postoji bez tela. Drugi argument je da je Sopstvo jedina neosporna stvarnost, dok se u stvarnost svih ostalih stvari ukljuujui telo, pa ak i um - moe posumnjati. Ovaj argument e se razumeti kada doemo do poglavlja o svetu. Kada budemo uvideli punu snagu ovih argumenata, vie nas nee zanimati argumenti materijalista. Ali tada neko moe da upita: "ta je sa onim oboavaocima i filosofima koji se izjanjavaju da znaju da telo nije sopstvo, koji nikako ne mogu da veruju da su telo i sopstvo identini, poto vrsto veruju u postojanje Sopstva razliitog od tela? Ovi tvrde da je dua krajnje suptilno bie koje stanuje u telu kao to ovek stanuje u kui, koristei telo neko vreme, i naputajui ga da bi nakon toga nastanila novo. Nisu li oni svojim nepokolebljivim verovanjem zatieni od ove iluzije? Da li su i oni neznalice, kao sagovornik u prethodno navedenom dijalogu?" Istina je da oni na poetku misle da su zbog svojih verovanja iznad obinih ljudi. Meutim, blagovremeno se otrezne. Tada uviaju da je njihovo znanje samo teorijsko - ne i praktino - i da nisu ni u kom sluaju bolji od ostalih. Nalaze kako jo uvek brkaju telo - grubo ili suptilno - sa Sopstvom, isto kao to ine ostali. Ako je telo malo rastom, i oni su mali; ako je visoko, i oni su visoki; ako je svetle puti, i oni su svetli; ako je slabo i bolesno, i oni sami su takvi, a ako se ono oporavi, i oni postaju krepkiji. Na isti nain se odnose i prema umu kao da je Sopstvo: ako je um paljiv, veseo, bistar, ili suprotno, i oni sami su takvi. Ropstvo elji i strahu nije manje nego ranije, moda je ak i vee, zbog njihovog pojaanog samopotovanja. Mudraci su nam rekli da emo prestati da se poistoveujemo sa telom - i na taj nain jednom za svagda biti osloboeni patnje koja dolazi kroz njega - jedino kada dostignemo direktno iskustvo stvarnog Sopstva. Ba kao to sada imamo direktno iskustvo tela kao Sopstva, tako moramo da imamo direktno iskustvo Sopstva kakvo zaista jeste. Uzrok ovom neznanju je ukorenjena navika misli, koja je uzgajana u umu usled dugog ponavljanja pogrenih akcija i miljenja. Iz ovoga su proizale brojne vezanosti za stvari. Ove misaone navike formiraju samu strukturu uma. Puko uvoenje suprotne misli - koja je vrlo slaba, ba kao novoroene - malo e ta promeniti. Um e i dalje tei istim kanalima navika; i dalje e biti podloan istim privlanostima i odbojnostima. Ovo e tako biti jer, mada je mogue da uen filosof povremeno oseti da nije telo, on ne moe sa istom lakoom da doe do oseanja da nije um. Ovo dvostruko neznanje prestae jedino kada se Sopstvo spozna - ne teorijski, ve praktino, tj. stvarnim iskustvom Sopstva. Sve dok ne osvane to ostvarenje, za filosofa se ne moe rei da je odbacio neznanje. Ono e opstati u svoj svojoj snazi. Njegova uenost ne menja nita ak ni u njegovom karakteru. Zapravo, kako Mudrac istie, (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 36), ueni filosof ak loije prolazi od drugih ljudi. Njegov egoizam raste jer je ponosan na znanje; njegovo srce se optereuje novim vezanostima - od kojih su nepismeni osloboeni koje mu ne ostavljaju nimalo vremena za poduhvat pronalaenja stvarnog Sopstva. esto je ak nesvestan hitne potrebe pripremanja sebe za taj poduhvat usklaivanjem sadraja svog uma i usmeravanjem njegovih energija ka Sopstvu, umesto ka svetu. Iz toga sledi da onaj ko Sopstvo poznaje jedino iz knjiga, ne zna o njemu nita vie od skromnih ljudi. Zato njemu Mudrac lii na gramofon: on je za njegovu uenost isto to i gramofon za dobre ploe, koje uvek iznova puta. (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 35) Knjige, trebalo bi da zapamtimo, nisu nita vie od putokaza na putu do mudrosti koja nas oslobaa. Te mudrosti nema u samim knjigama. Sopstvo koje treba da spoznamo je unutra, a ne spolja. Tek kada se otvori oko mudrosti, Sopstvo e se otkriti u svoj svojoj slavi i sjaju, direktno, bez posrednika. Meutim, prouavanje knjiga daje predstavu da je Sopstvo neto spolja, to treba da se spozna kao objekat, posredstvom uma. Ogromna zbrka koja preovladava u filosofskim i teolokim spekulacijama izazvana je, kae Mudrac, ovim neznanjem. Svako je potpuno ubeen da teko razumljiva pitanja koja se tiu sveta, due i Boga, mogu konano i zadovoljavajue da se ree intelektualnom spekulacijom, potkrepljenom argumentima koji se crpe iz obinog ljudskog iskustva koje je takvo kakvo jeste zbog ovog neznanja. Filosofi i teolozi su se prepirali od samog poetka kreacije - ako je uopte i bilo kreacije - o prvobitnom uzroku, nainu stvaranja, prirodi vremena i prostora, i tako dalje, u beskraj. Meutim, nije se dolo do neke konane istine. Mudrac nam objanjava da nema konanog zakljuka koji ne moe da bude uzdrman novim, ili prividno novim argumentima koje iznose novi sagovornici - sve dok se ne ostvari stvarno Sopstvo. Za onoga ko je ostvario Sopstvo, ovi sporovi se okonavaju. Za ostale se sigurno nastavljaju, osim ako posluaju savet Mudraca da sva ova pitanja ostave po strani i da se svim srcem posvete traganju za Sopstvom. Moramo da prihvatimo uenje Mudraca o ovome bar privremeno, da nam ove rasprave vie ne bi odvlaile panju od traganja, ili da prepoznamo duboku istinu da ovakva pitanja nisu ni od kakve vanosti, i da na njih nije potrebno da se odgovori. Jedino to je potrebno je pronai Sopstvo. Ova pitanja se javljaju, ako se uopte i javljaju, samo onima koji smatraju da su um i telo Sopstvo. (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 34)

16

Maha Yoga

Na taj nain shvatamo da je uzrok svih naih patnji neznanje stvarnog Sopstva. Ovo neznanje mora da se otkloni ako elimo da uvek uivamo u stvarnoj srei. Otklanjanje uzroka je jedini pravi lek. Sve ostalo je samo ublaavajui tretman koji kasnije ak moe da teti i pogora bolest. Ovog neznanja moemo da se otarasimo jedino stvarnim iskustvom Sopstva. Ovo nije lak zadatak jer je instrument pomou kojeg moramo da ga se reimo, um. On mora da se okrene od svega i ustremi na istinsko Sopstvo. Meutim, um nije spreman da se okrene od svojih uobiajenih preokupacija. Ako se okrene na silu, nee se dugo zadrati, i uskoro e se ponovo vratiti starim sadrajima. Ovo se deava zato to je um pun predstava koje su potomstvo ovog neznanja, a ove predstave se, prirodno, hvataju oruja da brane ivot svog roditelja, neznanje, jer je njegov ivot takoe i njihov. Zato moramo da unitimo sve predstave u umu. Budui da su sve one potomstvo prvobitnog neznanja, po svoj prilici su lane. A oigledno je da se lano znanje protivi osvitu Istine. Stoga je potrebno da ispitamo ove predstave i da ih odbacimo ako se pronae da su netane, ili ak samo sumnjive. Jedino tako emo se sauvati od izdajnikih pobuna iza naih lea, dok smo zaokupljeni traganjem za stvarnim Sopstvom. U ovom ispitivanju mora da nas vodi apsolutna predanost Istini. Gita nam kae: "Onaj ko voli Istinu i preda svo svoje bie ljubavi prema Istini, pronai e je." Ovaj preduslov je vrlo vaan. Zasigurno ne moe da postoji delimina ljubav prema Istini. Takva ljubav podrazumeva ljubav prema neistini u veoj ili manjoj meri. Savrena ljubav prema Istini znai savrenu spremnost da se odbaci sve za ta se pronae da je neistinito, kao rezultat nepristrasnog ispitivanja. Ona podrazumeva i sposobnost da izloimo temeljnom ispitivanju sva verovanja koja sada imamo o svetu, dui i Bogu, bez vezivanja za njih. Obeleje Istinoljupca je to to on za svoja verovanja nije vezan nita vie nego za tua. On se dri tih verovanja kao privremenih i moe smireno da kontemplira o mogunosti da pronae kako su prevaziena i zasluuju da budu naputena. Osloboenost od vezanosti za svoja verovanja je ono to nekome omoguuje da sprovede nepristrasno ispitivanje njihovih valjanosti. Ako uvidi da su ta ispitivanja neopravdana, on ne samo da ih se odrie, ve se uvek uva njihovog mogueg povratka, sve dok ona ne izgube svoj snaan uticaj na njega. Stoga moramo da se potrudimo da budemo predani Istini i jedino Istini, neokaljanoj grekama. Radi nje moramo da se odreknemo ljubavi koju imamo prema naim sadanjim verovanjima, tako da Istina moe suvereno da vlada u naima srcima, kada je pronaemo. Ono to je poznato kao filosofija je samo ovo nepristrasno pomno ispitivanje svih naih predstava celokupnog sadraja naeg uma. Jedino je ovo istinska filosofija. Sve ostalo je pseudo-filosofija. Slobodno se moe rei da su pseudo-filosofi oni koji ili nisu razumeli injenicu da nemaju znanje o Sopstvu, ili su sasvim zadovoljni dok ostaju pod uticajem tog neznanja. Sada emo da razmotrimo kako da budemo sigurni da emo u naem filosofiranju izbei zamke koje se skrivaju na naem putu, i stii do zapaanja koja nee biti tetna u Traganju za istinskim Sopstvom.

17

Maha Yoga

IV. POGLAVLJE

AUTORITET
Videli smo da pre nego to zaponemo Traganje za stvarnim Sopstvom - pomou kojeg emo se osloboditi ropstva eljama i strahovima - moramo za njega da se pripremimo preispitujui svoje ideje i odbacujui one koje vrlo lako mogu da ometaju Traganje. Ovo preispitivanje naih sadanjih ideja - kao priprema za Traganje - naziva se filosofija. Jer, filosofija je sredstvo, a ne cilj sam po sebi. Meutim, postoji filosofija i "filosofija". Ako nije ona prava, ona e, umesto da nas odvede ka Traganju, zapravo odvesti u dublje neznanje koje je uzrok svih naih nevolja. Prava filosofija je nepristrasna kritika svih naih sadanjih predstava o tri stvari: svetu, dui i Bogu. One filosofije iji je cilj da potvrde ove predstave su tetne za uspeno traganje. Njih bi trebalo izbegavati. Filosofija, zato, da bi zaista bila od pomoi, mora da pone sa prepoznavanjem osnovnog neznanja na koje je ukazano u prethodnom poglavlju. Ovo znai da su sve nae sadanje ideje sumnjivog porekla zbog razloga koje je Mudrac izneo, i koji su objanjeni u istom poglavlju. One moraju da se podvrgnu temeljnoj kritici i da se zamene drugim idejama koje e biti besprekorne i od pomoi Traganju. Tokom ove kritike, moraemo da razmotrimo dokaze za ili protiv valjanosti naih ideja. Meutim, dokazi na koje se moramo osloniti treba da budu oni pravi. Koji su pravi dokazi? Da li je to obino iskustvo oveka? To iskustvo je ishod osnovnog neznanja! Osloniti se na takav dokaz dovelo bi do toga da ideje koje kritikujemo nazivamo filosofskim istinama. Nama je potreban dokaz drugaije vrste. Sada moemo da shvatimo zato je filosofija zasluila naziv zaludnosti. Ne moe da se porekne da filosofije, po pravilu, nisu uspele da nam daju neku stvarnu pomo u reavanju zagonetke ivota. Ovo je sluaj posebno na Zapadu. Do ovog neuspeha je oigledno dolo zbog korienja pogrenih dokaza - obinog iskustva ljudi, koje je, kao to smo videli, nepouzdano, budui da je plod neznanja. Pogreno su zapoinjali svoje filosofije ne priznajui ovo neznanje. Prirodno, dolo se do zakljuaka koji su potvrdili to neznanje i tako prepreili put do Osloboenja. Neki nam kau da je telo sopstvo. Drugi kau da je um sopstvo. I jedni i drugi se slau u tvrdnji da je svet stvaran, a da je sopstvo individua, jedno od beskrajno velikog broja sopstava. Postoje neki koji prihvataju da sopstvo nije ni telo, ni um kakav poznajemo, ve zamiljaju da postoji superiorna vrsta uma koji je pravo Sopstvo. Sva ova gledita se slau u tumaenju da je Sopstvo konano. Meutim, konanost je uzrok ropstva. Ako je, kao to ovi filosofi kau, Sopstvo zaista konano - konano po samoj svojoj prirodi - tada moramo da kaemo zbogom svim nadama u osloboenje. Prema tome, ne postoji sutinska razlika u ovim gleditima. Ove filosofije nam uopte ne mogu pomoi da odbacimo osnovno neznanje. Da bi neko pravilno filosofirao, mora da izbegava greke ovih filosofa. On mora da bira dokaze na pravi nain. Mora da nastoji da nae dokaz koji nije ishod neznanja. Pouzdan dokaz, stoga, nije iskustvo neznalice, ve iskustvo Mudraca, koji su potpuno osloboeni ovog neznanja. Samo na osnovu njihovog iskustva moemo da izgradimo filosofiju koja bi opustila stegu u kojoj nas ovo neznanje sada dri, i tako nam omoguila da zaponemo Traganje i istrajemo u njemu do samog kraja, da bi zadobili istovetno iskustvo. Do Istine se ne moe doi svedoanstvom koje nije iskustvo obinog oveka, smatrao je prof. Dejms iz Amerike. Tu nunost, koliko god je to bilo u njegovoj moi, nastojao je da zastupa u svojoj knjizi Raznolikosti religioznog iskustva (Varieties of Religious Experience). U njoj se u veoj meri koristio sadrajem druge knjige, naime, Kosmike svesti (Cosmic Consciousness) dr Baka. U ovoj knjizi su sakupljena svedoanstva izuzetnih ljudi. Meutim, celokupno ovo svedoanstvo tretirano je nekritiki, jer autori nisu imali jasnu predstavu o osnovnom neznanju. Postoji najmanje tri tipa izuzetnih ljudi, a nisu svi na istom stepenu svesti. Naime, oni koji su pruili svedoanstvo izuzetnih iskustava pripadaju jednom od tri tipa, Jogijima, Svecima i Mudracima. Moramo da napravimo razliku izmeu njih i da otkrijemo one koji su merodavni svedoci u naem ispitivanju. Svedoanstvo Jogija je nepouzdano jer nisu transcendirali podruje neznanja. Ovo se vidi u injenici da se meu sobom razlikuju. Isti je sluaj sa Svecima. Mudraci se meusobno ne razlikuju, jer su transcendirali neznanje. Jedan Mudrac nikada ne protivrei drugom Mudracu. Otkrovenje nam kae da su svi Mudraci jedno. Tanost ovog uenja moi emo kasnije da potvrdimo. Iako izmeu Jogija i Svetaca ovi drugi daleko vie zasluuju da ih sledimo, moramo da pravimo razliku meu njima, jer se - kao to emo videti u poglavlju o Predanosti - njihova gledita razlikuju u skladu sa stepenom njihove zrelosti. to su blii Mudratvu, to su njihovi iskazi mudriji. Postoje i Sveci iji iskazi

18

Maha Yoga

proizilaze iz loih sklonosti. Nalazimo da i Sveci poseduju raspoloenja, ili tanije, da raspoloenja poseduju njih, to nije sluaj sa Mudracima. Iskustva Jogija su vrlo sloena i zato njihovi opisi za nas imaju neodoljivu privlanost. Meutim, injenica je da oni ak nisu ni svesni koliko neznanje njima gospodari. Njihov cilj nije prestanak neznanja, ve dosezanje unutar carstva neznanja visokog statusa koji im se njima ini vrednim tenje. Oni su ubeeni da je sam um Sopstvo, a ovo je sluaj ak i kada to poriu. Veruju u neko blaeno postojanje u kojem e um preiveti, beskrajno proslavljen i obdaren udesnim moima. Ovo smatraju najviim moguim dobitkom. Neki od njih su jo ambiciozniji. Nadaju se da e nakon dostizanja ovih moi koje pogreno nazivaju Osloboenjem biti u stanju da zadobiju kontrolu nad svetom i da ga onda promene tako da se vie nee moi prepoznati: stvorili bi pravi raj na zemlji. Sveci su osloboeni ovakvih ambicija. Da ni Jogiji ni Sveci ne mogu imati pravu viziju Istine, jasno je pokazao Mudrac ankara. U svom Viveka Chudamani (stih 365), kae da je vizija Istine koju stiu ne-mudraci sklona da bude iskrivljena uplitanjem uma, to nije sluaj sa Mudracima. Prema reima Mudraca, ovaj slavljeni um Jogija je samo telo suptilnije vrste. Miljenje da je to Sopstvo, samo je prvobitno neznanje u opasnijem obliku. Obian ovek je zapravo u mnogo boljem poloaju nego Jogi, jer je ovaj drugi samo otiao dublje u neznanje i odloio dan Osloboenja. Dakle, pored sveg dunog potovanja prema Jogijima, moramo da odbacimo njihovo svedoanstvo. Sveci su vredni dubokog potovanja. Ipak za sada moramo da ostavimo po strani i njihova svedoanstva i da svoju filosofiju izgradimo jedino na svedoanstvima Mudraca. Tek kada ovo uinimo, moemo uzeti svedoanstvo Svetaca i prouiti ga u svetlu uenja Mudraca. Ovo prouavanje za nas ima veliku vrednost, kao to emo blagovremeno uvideti. Gledano unazad, Mudraca je bilo u svim proteklim epohama. Njihova svedoanstva su do nas dospela sauvana u srcu odreenih knjiga zvanih Upaniade ili Vedante. U njima postoje mnogi odlomci ija nas mo ubeenja vodi direktno u srce. Zapravo, to Srce svega postojeeg, stvarno Sopstvo, nam govori kroz njih. Uenik je na taj nain istovremeno svestan dve stvari - da je uenje istinito, i da je uitelj Mudrac. Ipak, nema sumnje da su ozbiljnom ueniku od svih knjiga drae rei Mudraca, ukoliko moe da ga pronae. Opravdano se moe sumnjati u izvornost izreka drevnog Otkrovenja. Meutim, isto tako ni u kom sluaju ne moemo da sumnjamo u izvornost uenja Mudraca. U jo smo boljoj poziciji ako je Mudrac sam zapisao svoja uenja. Nadalje, postoji i ova prednost: ako se dogodi da sumnjamo u nae ispravno razumevanje znaenja nekog odlomka, moemo da se obratimo najboljem moguem tumau, naime, onome ko nam prua Otkrovenje, samom Mudracu. Uenici Mudraca sa Arunaale se zato nalaze u mnogo boljoj poziciji od onih koji se oslanjaju na stare knjige ili na uenjake koji su ih prouili. Mudrac je zapisao svoja uenja i sam objasnio znaenja nekih odlomaka. Davao je i usmene odgovore na mnogobrojna pitanja koja su mu s vremena na vreme postavljana, a ove odgovore su vrlo briljivo zabeleili uenici. Naravno, nezavisno od ovih razmatranja, veoma je znaajno povezati se sa Mudracem, kao to nam kae staro Otkrovenje. Oni koji u tome ne uspeju, gube veliku priliku. Uitelj koji nije Mudrac - koji je samo jedan uenjak i nita vie - ne moe da razume duh drevnog Otkrovenja. Jo manje je u stanju da probudi duhovne energije koje su u ueniku pritajene, jer ih ni sam nije pokrenuo. Neophodno je da Guru ili Uitelj koji nas poduava sam bude otelotvorenje Mudrosti koju treba da nam podari. Uenje naeg Mudraca je zato za nas novo Otkrovenje. Zbog razloga koji su izneti, ovo Otkrovenje je za nas najvii autoritet. Trebalo bi da se uzme kao polazna osnova nae filosofije, a da se koristi i staro Otkrovenje u meri u kojoj bi posluilo kao objanjenje ili dopunjavanje uenja. Postoji, naravno, neizreeno gledite ortodoksnih uenjaka, naime, da je drevno Otkrovenje glavni autoritet, a da su rei Mudraca autoritativne samo kao odjeci tog Otkrovenja. O ovom gleditu emo govoriti kasnije. U ovom trenutku nastojaemo da dobijemo jednu jasnu i racionalnu sliku o tome ta se krije iza rei autoritet. Autoritet je samo svedoanstvo Mudraca koje nam daje ideju o tome kakvo je njihovo iskustvo Istinskog Sopstva koje transcendira neznanje. Naziva se autoritet, zato to je jedini pouzdan dokaz o Istinskom Sopstvu i stanju Osloboenja do kojeg moemo da doemo, sve dok smo sami podloni neznanju. Postoji jedan prividan sukob izmeu autoriteta i razuma. Evropski student filosofije, koji je nekoliko godina sedeo kraj stopala Mudraca, jednom mu je napomenuo da je ovo, kako istorija pokazuje, "doba razuma", i da je, prema tome, neophodno da uenje koje sluamo i prihvatamo, bude u skladu sa razumom. Mudrac je odgovorio ovim reima: "iji je intelekt? Ti mora da odgovori 'Moj'. Znai, intelekt je tvoje orue. Koristi ga za procenjivanje razlika. Ti nisi intelekt, niti je on neto to postoji nezavisno od tebe. Ti si postojea stvarnost, dok je intelekt samo pojava. Mora da pronae ono to jesi i da se vrsto dri toga. U dubokom snu ne postoji intelekt. Ne postoji ni kod deteta. Intelekt se razvija sa godinama. Meutim, kako bi dolo do bilo kakvog razvoja ili pojavljivanja intelekta bez njegove klice u snu ili detinjstvu? Zato se vraati u istoriju da bi se otkrila ova osnovna istina? Istorijske injenice su istinite onoliko koliko su istiniti zapisi istoriara."

19

Maha Yoga

Moe i ovako da se kae: korienje intelekta je ogranieno onim iz ega potie, naime, prvobitnim neznanjem. Za one koji su nesvesni svoje podlonosti ovom neznanju, kao i za sve one koji su zadovoljni dok mu ostaju podloni, intelekt je sasvim pogodno orue za ostvarivanje svih namera. On je, takorei, izuzetno orue u slubi tog neznanja. Meutim, da bi se neznanje transcendiralo, nema smisla koristiti intelekt. Najvie to intelekt moe za nas da uini je da prepozna sopstvena ogranienja i da prestane da koi nae Traganje za Istinom. Ovo moe da uradi im pone da uvia injenicu o svom okaljanom poreklu i o neophodnosti da se osloni na dokaze Mudraca, to bi predstavljalo pomo u Traganju za zadobijanje verodostojnog Otkrovenja Istinskog Sopstva. Tako sukob izmeu razuma i Otkrovenja ostaje samo prividan. Nae poverenje u svedoanstvo Mudraca nije neopravdano, samim tim to se ono samo stavlja na proveru. Mudraci nam govore o stvarnom Sopstvu i o putu zadobijanja direktnog iskustva tog Sopstva ne da bi slepo verovali svemu to nam kau, ve da bi potvrdili njihovo uenje sopstvenim Iskustvom Sopstva. Sutinski deo njihovog uenja nisu njihove prie o Stanju Osloboenja ili o istinskoj prirodi Sopstva, ve ono to kau o metodu kojim emo da zadobijemo to Stanje. Zato ovaj Mudrac prvo kae ueniku da mora da pronae Sopstvo kroz Traganje koje on poduava. Sve ostalo (emu poduava) slui samo kao pomo Traganju. Trebalo bi da prihvatimo ovo uenje samo da bismo ga isprobali, kako bi mogli da zaponemo Traganje i uspeno ga zavrimo. Sva miljenja da su razum i vera u Gurua meusobno suprotstavljeni, nestae u toku naeg prouavanja ovog uenja. Mudraci se po pravilu pozivaju na iskustva nas samih, kao svetovnih ljudi - u tome ni Mudrac sa Arunaale nije izuzetak. Istina je, kao to smo ve videli, da je nae iskustvo obezvreeno, budui da je potomak prvobitnog neznanja. Ali Mudraci su u stanju da ak i iz njega izvuku injenice koje nam pomau da lake prihvatimo njihovo uenje, koje izgleda revolucionarno u skoro svakom pogledu. Svetlo koje bacaju na naa prola iskustva omoguuje nam da vidimo da zaista ne postoji stvarni sukob izmeu vere i razuma. Budui da je ovo istinska priroda onoga to se naziva autoritet, sledi da je u krajnjoj meri svako svoj autoritet. Pre nego to prihvati uenje Mudraca kao autoritativno, ovek mora sam da odlui da li to zaista jeste Mudrac - neko ko ima lino Iskustvo Stvarnog Sopstva, i ko je na osnovu tog iskustva utemeljen u Stanju Osloboenja, a koje on sam eli da dostigne. On mora da doe do zakljuka da osoba o kojoj je ovde re uiva istu i neprekidnu sreu, zahvaljujui tome to je osloboena elja i straha, ta dva neprijatelja sree. Od uenika se ne trai da preda svoj razum sve dok ne pronae onoga kome e moi da ga preda, uz zagarantovanu neprocenjivu dobit. Mudrac kome predaje svoj razum, postaje njegov Guru ili Uitelj. Nemogue je navesti vrtsa pravila koja e pomoi poetniku u sloenom zadatku prepoznavanja Mudraca. Takoe se moe rei da nikakva pravila i nisu zapravo potrebna. Onome kome je sueno da pronae Mudraca i da postane njegov uenik, nee praktino biti nimalo teko da ga prepozna kada ga pronae. Onima kojima nije tako sueno, pravila e malo koristiti. Boanska Milost igra odluujuu ulogu u procesu u kojem Mudraca prepoznaju kao takvog i prihvataju za svog Gurua. Meutim, kada se izbor donese, uenik moe da iskoristi raspoloive testove kojima se dokazuje mudratvo, ne bi li potvrdio svoj izbor. Najvaniji dokaz je da Mudrac poseduje iskrenost i neuznemirenu sreu, (to je isto kao i) savreni mir. Drugi je nepostojanje ega, a to se uglavnom potvruje ravnodunou prema hvali i prekoru, kao to smo primetili ranije. Drugi testovi e se dati u toku ovog izlaganja. Sada emo razmotriti miljenje o autoritetu ortodoksnog uenjaka koji nije sedeo kraj stopala Mudraca. Ovo miljenje izgleda ovako: postoje odreene knjige koje su nesumnjivo autoritativne u celosti, jer imaju boansko poreklo. Svaka reenica ili njen deo je boanski, i nije nam dozvoljeno da sumnjamo u njihovu istinitost i autoritet. Kae se da te knjige "same sebe dokazuju" - da su "svatahpramanam". U ovom smislu autoritet je vrsta duhovnog diktatorstva koje je nametnuto spolja. Podlonost tragaoca za Istinom ide jo i dalje od toga. Ne samo da mora da prihvati sveto naslee kao autoritativno, ve mora i da se unapred obavee da e prihvatiti interpretacije protumaenih odlomaka koje ovi panditi nude. Ovo miljenje je jedno od mnogih neeljenih posledica organizovanja religija u crkve ili hijerarhije. Mora se rei da je ovo miljenje sasvim dobro za oveka koji se zadovoljava da ivi i umre u neznanju. Onome ko eli da se uzdigne iznad toga, potreban je drugaiji autoritet. ak je i sveto naslee od relativne vrednosti (Guru Vachaka Kovai, stih 147) i potrebni su odreeni dokazi za potvrivanje njihove vrednosti. Postoji samo jedno to je samo sebi dokaz, naime Sopstvo. Zastupnici ortodoksnog gledita ne priznaju da svedoanstvo Mudraca ima bilo kakav sopstveni autoritet. Veruju da je za drevno naslee vezana posebna svetost, i da njemu nita ne moe da se dodaje. Meutim, istina je suprotna tome. Razlog zbog kojeg je drevno naslee autoritativne prirode je injenica da ono sadri odlomke koji su vie ili manje verni zapisi svedoanstva Mudraca koji su iveli u prolosti. A Mudraci su uvek isti. Kao to nam samo drevno naslee govori, oni nisu u vremenu, ve ga transcendiraju. Nadalje, u svetom nasleu nam se nalae da treba da primamo uputstva od Mudraca. Istina je ta da Mudrac nije osoba, ve otelotvorenje Boanstva, kao to govore rei Gite (7.18): "Ja sam Mudrac". Izgleda da ovo, koje je jedno od osnovnih uenja drevnog naslea, uenjaci nisu dovoljno dobro razumeli.

20

Maha Yoga

Pored toga, najprirodnije je da zaponemo sa uenjem Mudraca, zato to smo svojim intuitivnim opaanjem sposobni da sagledamo da li je uitelj Mudrac. Na ovakav nain ne moemo da sudimo o Mudracima iz prolosti. Pored toga, ne moemo da budemo sasvim sigurni da su knjige, kakve ih sada nalazimo - verodostojan zapis onoga to su Mudraci rekli. Mogue je da su one sastavljene od stvarnih izreka Mudraca, ali i drugih odlomaka koje su napisali filosofi koji nisu Mudraci. Izgleda da ove izvorne izreke nisu bile zapisivane dugo vremena pre nego to su ukljuene u knjige. Dotle su se izreke sigurno uvale usmenom tradicijom, to moe da potvrdi injenica da se isti odlomci, uz neke varijacije, javljaju u razliitim knjigama. Zahtev da se sve svede na drevno naslee, temelji se na injenici da je ono bilo prioritetno dugo vremena. Meutim, prioritet tokom vremena ne igra nimalo znaajnu ulogu u bilo kom ispitivanju u kojem je neospornost samog vremena kao objektivne stvarnosti u pitanju, kao to emo blagovremeno videti. Iz tog razloga, prvo u ega emo se pouzdati, bie svedoanstvo Mudraca sa Arunaale. Drevno naslee je iskorieno tako to e upotpuniti ili protumaiti neko znaenje.

21

Maha Yoga

V. POGLAVLJE

SVET
Videli smo da e se istina o Sopstvu otkriti ukoliko um istraje u Traganju za Sopstvom, podstaknut reenou da pronae tu Istinu. Um ovo moe da uini ukoliko ga druge misli ne odvraaju od Traganja. Um koji na takav nain ne skree sa puta, pogodan je instrument za pronalaenje Sopstva. U sluaju Mudraca sa Arunaale um je bio takav instrument, jer je bio neuprljan eljama i vezanostima, koje bi zato pokretale i odvraale tok misli od Traganja. Takav ovek nema potrebe da se uplie u diskusije o svetu. Mudrac kae: "Od kakve je koristi raspravljati o svetu, tvrditi da je stvaran, da je iluzorna pojava, da je svestan, da je bez svesti, da je mizeran? Svi ljudi na isti nain vole Stanje bez ega, koje se ostvaruje okretanjem od sveta i spoznajom neokaljanog stvarnog Sopstva koje transcendira dokazivanje da je Ono jedno, ili da je mnotvo." (Ulladu Narpadu, stih 3). Mudrac ovde izjavljuje neto to bi na prvi pogled moglo da izgleda netano. Kae se da svi volimo stanje bez ega koje se zadobija okretanjem od sveta. A budui da moramo da okrenemo lea svetu, za nas nema znaaja ta sve svet moe da bude. Meutim, malo je ljudi koji su uli za Stanje bez ega. A jo je manje onih koji ele to Stanje. Na ta to onda Mudrac misli kada kae da su svi ljudi, bez izuzetka, oboavaoci tog Stanja? Sam Mudrac je pruio objanjenje koje je u savrenom skladu sa uenjima drevnog naslea. Ono izgleda ovako. Istina je da nisu svi svesni oboavaoci Stanja bez ega. Meutim, i ne znajui, oni zaista vole to Stanje. Tu ljubav pokazuju svojom posebnom sklonou ka stanju koje umnogome lii na Stanje bez ega, naime, na stanje dubokog sna. Ovo stanje je daleko manje vredno od Stanja bez ega, kao to emo videti kasnije. To je stanje sree, ali ta srea nikako ne moe da se poredi sa sreom Stanja bez ega. Ipak, ono je potpuno isto kao i Stanje bez ega po tome to u njemu nema ni ega ni sveta. Kasnije e se videti da ni nepostojanje ega u tom stanju nije savreno. Zato to u njemu nema ega, nema ni sveta, i to je ono to ga ini srenim. Mudrac nam kae da se od oveka koji je zaljubljenik u spavanje, uprkos njegovoj nesavrenosti, ne moe uti da ne voli Stanje bez ega. Iz ovog razloga, ako bismo znali ta zapravo elimo, vie ne bismo imali potrebu da raspravljamo o svetu. Ono to treba da nas zanima je Sopstvo, a ne ne-Sopstvo. Zato, kae Mudrac, besmisleno je istraivati neSopstvo, isto kao to bi bilo besmisleno da brija pomno ispituje hrpu oiane kose, umesto da je baci u kantu za smee. (Guru Vachaka Kovai, stih 1076) Sva ispitivanja o ne-Sopstvu su isprazna, ako ne i tetna, jer odlau glavni poduhvat, Traganje za Sopstvom. Bie tako, ako ovek ak i posle ispravnog zakljuka o prirodi sveta, ne zapone Traganje. Ali za one koji iskreno ele da pronau Sopstvo a nisu u stanju da sprovode Traganje jednousmerenog uma, ovo ispitivanje nije ni nepotrebno, ni nepoeljno. Ta potreba se javlja na sledei nain: veina ljudi, ak i oni koji najiskrenije ele da se oslobode ropstva, bivaju u Traganju ometeni nepoeljnim mislima koje se javljaju i preplavljuju um. Tok uma je po navici okrenut ka svetu, a ne ka Sopstvu. ak i kada ovek uspe da okrene um od sveta i da ga usmeri na Sopstvo, on e se osloboditi i odlutati nazad ka svetu. Zbog ega misli naviru u um ak i kada su nepoeljne? Mudraci kau da se to deava zato to verujemo da je svet stvaran. Mudrac sa Arunaale nam u jednoj od svojih pesama kae da bi se Otkrovenje Sopstva dostiglo sasvim lako, ako se ne bi verovalo da je svet stvaran. Najvee je udo, kae Mudrac, to, bivajui uvek stvarno Sopstvo, mi teimo da postanemo jedno sa Njim. (Guru Vachaka Kovai, stih 622). On kae da e osvanuti dan kada emo se smejati naim sadanjim naporima usmerenim ka tom cilju. Ali to to e se ostvariti dana kada se budemo smejali, ve je i sada Istina. Jer nema potrebe da postanemo Sopstvo; mi ve jesmo Sopstvo. Moe da se postavi pitanje kakve veze ima ovo nae verovanje sa Traganjem. Jedan od razloga je ovaj: to god da smatramo stvarnim, ima neosporno pravo da ue u um. Mislima koje se tiu stvarnosti stvari ne moe da se zabrani pristup obinom voljnom odlukom. Meutim, to nije sve. Mi sada smatramo svet stvarnim u odreenom smislu u kojem on to nije. Smatrajui ga takvim, nemogue je ostvariti Sopstvo sve dok ne napustimo svoje pogreno verovanje. Tako se deava da je ono to nam zasenjuje Sopstvo, upravo sam svet. Kako to moe da bude? Mudraci nam kau da je Sopstvo Stvarnost koja lei u osnovi sveta. Isto kao to zmija zasenjuje konopac (za koga se pogreno smatra da je zmija), tako i svet zasenjuje Sopstvo. Postoji samo jedna stvarnost koja nam se u naem neznanju pojavljuje kao svet. Onakva kakva zapravo jeste, kao Sopstvo, pojavie se kada transcendiramo neznanje. Kada doivimo Istinu, videemo da je ovo to se sada pred nama pojavljuje kao mnogostruki svet imena i formi u vremenu i prostoru, samo stvarno Sopstvo koje je nevidljiva Stvarnost, bezimena, besformna, bezvremena, besprostorna i nepromenljiva. Aksiomatska injenica je da pojavnost iskljuuje stvarnost. Sve dok se misli da je konopac zmija, on ne moe da se vidi kao konopac, to zaista jeste. Lana zmija uspeno prikriva stvarni konopac. Isti je sluaj i sa Sopstvom. Sve dok Sopstvo vidimo kao svet, neemo Ga spoznati kao Sopstvo. Pojavnost sveta uspeno prikriva Sopstvo, a to e initi sve dok se

22

Maha Yoga

ne otarasimo pojavnosti. To ne moemo da uinimo, osim ako ne spoznamo da je pojava sveta nestvarna. Iz ovog razloga je Stvarnost - koja je Sopstvo - praktino nepostojea za onoga ko veruje da je svet stvaran, ba kao to konopac ne postoji za onoga ko ga vidi kao zmiju. Iz ovog razloga, on je nastika (ateista), iako moda iskreno veruje da postoji neka Stvarnost. Tako se deava da je zbog naeg pogrenog verovanja, Sopstvo, koje je beskrajno veliko i blaeno, i koje je na najdrai posed, ako moemo tako da ga nazovemo, za nas, za sada izgubljeno. A moe li biti veeg gubitka? Meutim, ideja o Sopstvu nam je uroena. Mi ne moemo ak ni da posumnjamo u postojanje nekakvog sopstva. Sopstvo je jedina nesumnjiva stvarnost koja postoji. Bilo bi ak smeno da neko posumnja u stvarnost Sopstva. Da bi mogao bilo ta da pita, mora prvo da prizna da postoji. Zbog toga se deava da prazninu koju oseamo usled zasenjenosti stvarnog Sopstva, ispunjavamo lanim Sopstvom. Meutim, poto se svet smatra stvarnim, a mi nismo u stanju da mislimo o bilo kojoj stvarnosti izvan sveta, moramo da odredimo poloaj ovog hipotetikog sopstva u svetu, a ovo se moe jedino poistoveenjem sa telom. S obzirom da postoje dva tela, fiziko ili grubo, mentalno ili suptilno, ne moemo izbei da ne smatramo jedno ili oba za Sopstvo. Potrebno je da se razume da u oba sluaja zapadamo u neznanje. Stvarno Sopstvo nije ni telo ni um, to emo videti kasnije. Ovo neznanje nam onemoguava da shvatimo da stvarno Sopstvo transcendira i um i telo. Tako da, osim ako nismo spremni da se odreknemo verovanja da je svet stvaran kao takav - to jest, kao svet - nikada neemo moi da spoznamo stvarno Sopstvo koje su Mudraci posvedoili. Znai, da bi se oslobodili prvobitnog neznanja, moramo da se odreknemo verovanja da je svet stvaran, sem ako nam umovi nisu izuzetno isti i usklaeni, pa moemo da odstranimo sve misli o svetu i telu dok smo uputeni u Traganje. Zato moramo da sluamo ta nam Mudraci govore o svetu i da prihvatimo njihovo uenje bar kao moguu istinu. Mudrac sa Arunaale nam kae da je svet i stvaran i nestvaran i da u ovome nema protivrenosti. Svet je u jednom vidu stvaran, a u drugom nestvaran. Svet je stvaran jer je ono to se pojavljuje kao svet Stvarnost, koja je stvarno Sopstvo. On je nestvaran, jer je, posmatran kao svet, obina pojava Stvarnosti. Odvojeno od Stvarnosti, svet ne postoji. Meutim, pojavljivanje Stvarnosti u obliku sveta ne utie na Nju samu, jer Ona nikada nije stvarno postala svet, ba kao to konopac nije nikada stvarno bio zmija. Tako nas ue da je svet, kao takav, nestvaran. On nije nestvaran, budui da postoji neto - Stvarnost, Sopstvo - iza lane pojavnosti. Smisao je u tome da Stvarnost, budui da je zasenjuje svet, ne vidimo onakvom kakva zaista jeste. O ovom uenju se ukratko kae da je maja-vada. Svet se proglaava da je maja, iluzorna pojava Stvarnosti. Maja moe da se definie kao misteriozna Sila koja ini da se Stvarno pojavljuje kao neto to nije. Ovo uenje je nailo na estoke kritike. Tvrdi se da to uenje ne moe da se pronae u Upaniadama da je ono izum pisaca koji nisu iveli tako davno, i da ga je prihvatio Bagavan ri ankara. Za nas, nesuglasice miri svedoanstvo Mudraca sa Arunaale. Uenje da je svet maja iznosi naelo koje znaju i prihvataju svi, naime, da nije sve kao to izgleda. Savremena nauka, posebno fizika, umnogome je pomogla da se ovo potvrdi kao osnovni materijalni princip. Dok je Stvarnost jedna, nedeljiva, nepromenljiva, neokaljana, besformna, bezvremena i besprostorna, nai umovi je zamiljaju kao mnotvo, rastavljeno na bezbrojne fragmente, podlono promeni, uprljano eljama, strahom i alou, zatvoreno u forme i ogranieno u vremenu i prostoru. Ova podua i komplikovana formulacija je saeta u izjavi sve ovo je maja. kola Vedante koja prihvata ovo uenje zove se Advaita. Od onih kojima je ovo uenje neprihvatljivo, ne trai se da ga prihvate. Ono se nudi samo onima koji su uvideli da je uzrok ropstva neznanje, i zato iskreno ele da ga se oslobode. Njihova taka gledita je u osnovi razliita od take gledita drugih ljudi, a samim tim je drugaije i uenje koje im se daje. Vrednost ovog uenja je u tome to nam daje sintezu dva naizgled nepovezana uenja drevnog naslea, naime, da je Stvarnost materijalni Uzrok sveta, i da ostaje netaknuta, transcendirajui ovu dualnost. Oni koji su vrsto odluili da veruju da je Stvarnost zaista postala sve ovo mnotvo, ne pozivaju se da prihvate uenje. Za njih su drevno naslee i Mudraci obezbedili druge puteve za duhovni napredak. Mudracima nimalo ne smeta ako ovi ljudi tvrde da je jedino njihov put ispravan. Meutim, ako se tei transcendiranju neznanja, ovo uenje mora da se prihvati. Jer, ako je svet stvaran kao takav, tada ne bi postojala nepromenljiva Stvarnost, bez koje ne moe da postoji Osloboenje. Na taj nain je uenje o svetu zapravo dvostruko. Meutim, onaj deo uenja koji kae da je stvarno Sopstvo Istina koja lei u osnovi pojave sveta, moe da se odvoji od drugog dela. Pored toga, ovaj drugi deo naime, taj da svet nije stvaran kao takav - za nas je u poetku vredniji, jer slui kao protivotrov lanom verovanju da je svet stvaran kao takav. Prvi deo uenja je i tei za razumevanje. Zato Mudraci preporuuju da se neguje verovanje da je svet nestvaran, iako to nije cela istina o svetu. Oni koji ne mogu da usvoje celokupno uenje, bie na sigurnom tlu ako prihvate onaj deo koji kae da je svet nestvaran.

23

Maha Yoga

Ovo e biti siguran put, jer je alternativa za gledite o nestvarnosti sveta esto ta, da je svet stvaran kao svet. Prosean um je tako sainjen, da ne moe da bude u neizvesnosti, iekujui odgovor na postavljeno pitanje. On mora na bilo koji nain da doe do odgovora. Za gledite da je svet nestvaran kao takav, daju se brojna objanjenja. Ovde emo ih razmotriti. Prvi razlog je injenica o neznanju, koja je u korenu celokupnog naeg iskustva. Jednom prilikom je Mudracu postavljeno sledee pitanje: "Kako mogu da prihvatim uenje da svet - koji sve vreme doivljavam na sve mogue naine - nije stvaran?" Mudrac je odgovorio: "Ovaj svet, iju stvarnost pokuava sve vreme da dokae, ruga ti se jer se trudi da ga spozna, a da prethodno nisi spoznao sebe!" Ako jednom uvidimo da ni sebe ne poznajemo dovoljno dobro, kako moemo da se pretvaramo da svet poznajemo dobro? Mudrac je na sledei nain izrazio ovaj argument: "Kako moe znanje o objektima, koje se u relativnom postojanju pojavljuje onome ko ne zna istinu o sebi, spoznavaocu, biti istinsko znanje? Ako neko ispravno zna istinu o sebi, po imenu 'Ja' u kome i znanje i njegova suprotnost postoje, onda e zajedno sa neznanjem nestati i (relativno) znanje". (Ulladu Narpadu, stih 11). Za onoga ko moe da oseti punu snagu ovog argumenta, izlina je bilo kakva dalja rasprava. Uenje da svet nije stvaran kao takav, postae oigledno im ovek shvati da je nepoznavanje Sopstva jedini izvor celokupnog svetovnog znanja. Meutim, u meuvremenu e neto detaljnija rasprava o ovom pitanju biti od koristi. Drugi razlog je taj to se nae verovanje da je svet stvaran kao takav ne temelji na jednom pouzdanom dokazu. Malo kasnije emo razmotriti argument koji se nudi u svrhu dokazivanja stvarnosti sveta. Meutim, prvo moramo da izaemo u susret primedbama koje bi sada mogle da se pojave. Moe da se primeti da dokazivanjem da ne postoji zadovoljavajui dokaz o stvarnosti sveta, mi jednostavno prebacujemo teret dokaza na drugu stranu - na onoga ko kae da je svet stvaran. Odgovor na ovo je da teret dokazivanja zaista lei na onome koji dokazuje postojanje sveta, a ne na onom ko porie njegovo postojanje. U pravosuu postoji pravilo da teret lei na onome koji neto dokazuje, a ne na onome koji se zadovoljava poricanjem dokaza. Ovo je savreno ispravno pravilo. Ne postoji razlog zbog kojeg bi se u filosofiji pridravali drugaijeg pravila. Razlog za ovo pravilo je taj to poricanje obino teko moe da se dokae, dok je dokazivanje neeg to je pozitivno - toga da neto postoji - mogue. Prema tome, onaj ko porie, ima pravo da proglasi svoju tvrdnju istinitom, ukoliko onaj koji dokazuje nije u stanju da izloi jasan dokaz o postojanju onoga to dokazuje. Ako onaj koji dokazuje ne uspe da prui jasan i besprekoran dokaz za svoju tvrdnju, presuda nee biti doneena u njegovu korist. Tako je teret dokaza s punim pravom baen na one koji tvrde da je svet stvaran kao takav. Ispitaemo dokaz koji oni pruaju, pa ako bude neuverljiv, moraemo da zakljuimo da je njihova tvrdnja bez osnove. Naravno da postoji jasan i presudan dokaz Mudraca. Meutim, trenutno nije potrebno da se pozivamo na njega. Pre nego to zaponemo ovu raspravu, moramo da odredimo merilo za stvarnost, koga emo se vrsto pridravati. Ne moemo da se posluimo uobiajenim merilom stvarnosti, jer je ovo instrument prvobitnog neznanja koje kvari nae celokupno znanje. Za merilo stvarnosti koje e da nas vodi na pravi nain, moramo da se obratimo Mudracima. Ovo merilo stvarnosti je izraeno na ovaj nain: Stvarno je jedino ono to postoji neprekidno i nepromenljivo. Ovo znai da stvari ije je postojanje ogranieno vremenom i prostorom, nisu stvarne. Ovaj test stvarnosti prenosio se sa kolena na koleno jo od davnina, i zabeleen je u Bagavad Giti (Pogl. II, 16.) ovim reima: "Postojanje nikada ne moe da pripada nestvarnom, nepostojanje ne moe da pripada Stvarnom." Vidimo da je isti test stvarnosti dat i u andogja Upaniadi, gde se razlikuju stvarnost i pojavnost. Aarja Gaudapada, kome Mudrac ankara odaje potovanje kao nekome ko je dobro upuen u nain na koji tradicija prenosi znaenje svetog naslea, izlae test stvarnosti na ovaj nain: "to god nije postojalo ni pre ni posle, ne postoji ak ni sada." Smisao oba stiha je isti. Stih iz Gite nam kae da neto nije stvarno iz jednostavnog razloga to izgleda kao da postoji tokom odreenog vremena. Jer, ono to zaista postoji, nije nikada lieno postojanja. Gaudapada jednostavno primenjuje ovo naelo i daje reenje, naime, da je neto to se pojavi u odreenom vremenu, a nakon toga nestane, zapravo sve vreme nepostojee. Zato je nepromenljiva neprekidnost postojanja test stvarnosti. Takva neprekidnost je ipak samo dokaz transcendiranja vremena i drugih elemenata relativnosti. Stvarnost nije ni u vremenu, ni u prostoru, niti je Ona u vezi sa bilo im, kao uzrok ili posledica. Ovo je, po Mudracima, strogo filosofska definicija Stvarnosti. Transcendencija uzronosti je veoma vana. Ona podrazumeva to da je nepromenljivost neotuivo svojstvo Stvarnog. A tako bi i trebalo da bude. Jer, neto to je pretrpelo stvarnu promenu, nije vie isto. injenica da se neto promenilo, pokazuje da nikada nije ni bilo stvarno. Ono to se nalazi u vremenu i prostoru, podlono je promeni, jer moe da se podeli na delove. Tako, od zemlje, budui da moe da se deli, moe da se napravi mnogo toga, to dokazuje da ona nije stvarna. Tako je i nedeljivost test stvarnosti. Kasnije emo videti kako se ovaj test primenjuje. Aksiom je i to da je Stvarno neto to postoji samo po sebi, nezavisno od bilo ega. Sve ono ije je postojanje zavisno jeste nestvarno. Tako su predmeti napravljeni od odreenog materijala, kao to je zemlja,

24

Maha Yoga

drvo ili metal, nestvarni. Materijali su, u poreenju sa predmetima koji su od njih napravljeni, stvarni. Iz ovog razloga, drevno naslee i Mudraci jasno slikovito prikazuju nestvarnost sveta, uporeujui ga sa objektima koji se prave od takvih materijala, a Stvarnost - uzrok sveta - sa materijalima. Na primer, posuda se pravi od zemlje. Prema tome, nema nezavisno postojanje od zemlje. Postojanje kakvo ona izgleda da ima proizalo je iz zemlje. Posuda je, kako kae drevno naslee, to to jeste samo zato to je kao takva prihvaena, ali ona je zapravo samo zemlja. Pre nego to je napravljena, bila je samo zemlja, a kada se polupa, bie opet zemlja. ak i sada, ona je samo zemlja, sa imenom i oblikom jedne "posude". Prema tome, ona je sve vreme zemlja. Budui da je njeno pojavljivanje kao posude prolazno, kau nam da je posuda nestvarna kao posuda, iako kao zemlja moe da bude stvarna. Ova stvarnost kao zemlje je relativna, ne samo zato to je zemlja promenljiva i to moe da se deli, ve i zato to, budui da je u vremenu i prostoru, nema nezavisno postojanje. Na isti nain je svet, koji je pojava Stvarnosti, to to jeste samo zato to je prihvaen kao takav, budui da postoji sam za sebe, nezavisno od Stvarnog. Prema tome, nestvaran je kao svet, budui da sve vreme nije nita drugo do Stvarno. Meutim, uenje ne sme da se ogranii na analogiju, jer postoji ova bitna razlika, da Stvarnost nikada ne prolazi kroz stvarnu promenu. Nestvarnost sveta bi trebalo da razumemo - tako nam kau Mudraci - pomou tri analogije, naime, onom u kojoj se pogreno smatra da je konopac zmija, pustinjom u kojoj se pojavljuje fatamorgana, i snovima. Mudrac nam je rekao da su neophodne sve tri analogije i da treba da se kombinuju. Jer, istina kojoj teimo je transcendentna i ne moe prikladno da se objasni pomou samo jedne analogije. Videli smo upotrebu prve analogije. Za konopac se isprva pogreno misli da je zmija, a onda se prepozna kao konopac. Tada zmija prestaje da se pojavljuje. Izgleda da sa svetom nije isti sluaj. ak i kada se zna da je on samo pojava stvarnog Sopstva, on se i dalje pojavljuje. Ovo je primetio jedan ovek koji je uo uenje i u njega bio vie-manje ubeen. Ispravno objanjenje je to da puko teorijsko znanje ne rastapa pojavu sveta, ve da to ini jedino direktno Iskustvo Sopstva. Meutim, ovo objanjenje je moda preuranjeno na ovom stupnju svesti. Zato Mudrac nastoji da nas ubedi da lana pojavnost moe i dalje da se vidi, ak i nakon to se spozna kao lana. Ovo se objanjava analogijom pustinje u kojoj se vidi fatamorgana. Fatamorgana je lana pojava, ba kao i zmija. Meutim, ona se i dalje vidi, ak i nakon toga to se spozna da na tom mestu nema vode. Ovo nam pokazuje prosta injenica to pojavnost opstaje nije dokaz da je stvarna. Meutim, tada se javlja sledea sumnja. Uenik kae da sluaj sa fatamorganom moe da se razume. Priznaje da je voda iz fatamorgane nestvarna, to se dokazuje time da je njome nemogue utoliti e, iako se posle saznavanja istine i dalje pojavljuje. Svet nije takav, jer i dalje slui bezbrojnim radnjama. Mudrac raspruje ovu sumnju pozivajui se na iskustvo snova. Stvari koje se vide u snu mogu da se koriste. Hrana koja se pojede u snu utoljava glad iz sna. U tom pogledu budno stanje nije ni u kom sluaju nadreeno stanju snevanja. Korienje objekata iz sna izgleda sasvim normalno u snu - kao to u budnom stanju izgleda korienje objekata iz tog stanja. ovek koji se dobro najede pre nego to ode na spavanje moe da sanja da je gladan, ba kao to sanja koji se dobro najede u snu moe da se probudi gladan. U dubokom snu se oba pokazuju kao lana. Iz ove analogije sa snom videli smo da moe da izgleda kako nam neto zadovoljava potrebu, a da je ipak iluzija. injenica je da su i potreba i njeno zadovoljavanje podjednako nestvarne. Na taj nain shvatamo da svet nije stvaran kao takav, jer ne zadovoljava test stvarnosti, koji daju Mudraci. Postoje mnogobrojne religije koje ne prihvataju ovo uenje, ija je namera da tragaoca za Istinom izdigne iz movare neznanja, iz koje eli da pobegne. Svaka od ovih religija temelji se na skupu verovanja ili verskih ubeenja, u koje je vie ili manje ukljueno ropstvo, usled neznanja to se u njima odrava. Iz tog razloga pristalice ovih religija ne mogu da prihvate ovo uenje. Oni se trude da ga opovrgnu. Meutim, dok to ine, suprotstavljaju se merilu Stvarnosti koje su nam dali Mudraci. Trude se da prevaziu tu tekou na dva naina. Poriu merilo. Ipak, i pored toga misle da je ono ispravno, i nastoje da dokau da je svet i prema tom merilu stvaran. Dok to rade jo uvek su nesigurni, pa smiruju svoju savest izmiljajui stepenovanje stvarnosti, najnefilosofskiji izum koji svi Mudraci osuuju. Ovde moe da se primeti da Mudraci prave ustupak ljudskim slabostima. Svet je nestvaran sa take gledita apsolutne Istine, ali izgleda skoro kao stvaran sve dok neznanje dri nae umove pod svojom vlau. Tako se deava da ovi vernici nemaju stvarne pritube na Mudraca. Uenje ne znai da svet nije stvaran za one koji u potpunosti veruju da su telo ili um sopstvo - koji ne misle da je ovo neznanje, i koji uopte ne ele da ga se oslobode. Drevno naslee je dvostruko. Jedan njegov deo namenjen je onima koji nisu svesni da su u neznanju, i zato nemaju potrebe za uenjem koje slui da bi rasprilo to neznanje. Drugi deo drevnog naslea je za one koji jesu svesni neznanja i iskreno ele da ga izbegnu. Ova dva dela su sasvim razliita. Meutim, ovo obeleje drevnog Otkrovenja nije poznato ovim vernicima. Pored toga, njih vrea neizbean zakljuak da su oni u loijoj poziciji. Takoe misle da je tuno to to svet, za koji veruju da je stvaran, treba da se odbaci kao nestvaran, i esto ele da se raspravljaju sa nama, sledbenicima Mudraca. Kao to su Mudraci objasnili, mi se ne raspravljamo sa njima, jer uviamo da je za njih ispravno da veruju na svoj nain, i da, tako verujui, izvlae

25

Maha Yoga

najvie to mogu iz sveta dok traje. Oni su poput sanjara koji su ubeeni da su njihovi snovi stvarni i ne ele da se probude. Mi polako uviamo da je ovaj svetovni ivot samo san, jer nam Mudraci tako kau. I elimo da se probudimo. Da svet ne postoji sam za sebe, Mudrac potvruje na sledei nain: "Svet i um se zajedno pojavljuju i nestaju kao jedno, ali od ova dva, svet svoju pojavu duguje samom umu. Stvarno je jedino Ono u emu se ovaj (nerazdvojivi) par, svet i um, pojavljuje i nestaje: ta Stvarnost je jedina beskonana Svest koja se niti raa niti umire." (Ulladu Narpadu, stih 7). Ovim se priseamo jedne injenice koja nam nije nepoznata, ali ija nam je vanost do sada izmicala. Svet se pojavljuje istog trenutka kada se pojavi i um nakon stanja dubokog sna u kojem je rastopljen i izgubljen. Nastavlja da se pojavljuje samo dok um funkcionie. Nestaje zajedno sa umom, kada se on rastopi u dubokom snu. Ponovo postaje vidljiv tek kada se um pojavi nakon buenja. Dok je um izgubljen u dubokom snu, nema pojave sveta. Iz ovoga sledi da ni um ni svet nisu stvarni. Ovo je tako, ne samo zato to njihovo pojavljivanje nije trajno, ve i zato to ne postoje sami za sebe, nezavisno od Stvarnosti u kojoj se deavaju njihova pojavljivanja i nestajanja. Ovde je takoe otvoreno prihvaeno i primenjeno merilo stvarnosti koje su ustanovili stariji Mudraci. Moe se tvrditi da se svet ne pojavljuje samo zato to nema uma ili ula koji bi ga opaali. Odgovor je vrlo jednostavan. Istina je da u dubokom snu ne postoji um. Meutim, MI postojimo. A ukoliko je svet stvaran, ta moe da ga sprei da se pojavi pred NAMA? To to u dubokom snu nema uma i ulnih organa, nije razlog zbog kojeg se ne vidi svet. Stvarnom Sopstvu nije potreban nikakav medijum da vidi ono to je stvarno. Sveto naslee nam kae da je Sopstvo Oko Svesti, i da jedino pomou Njega um i ula mogu da opaaju. Njegova sposobnost da bude svesno stvarnosti, kau sve Vedante, nikada se ne gubi. Svet ne vidimo u snu, jer svet ne postoji. I Mudrac je rekao isto na drugaiji nain: "Svet nije nita drugo do telo, telo nije nita drugo do um, um nije nita drugo do Prvobitna Svest; Prvobitna Svest nije nita drugo do Stvarnost. To postoji nepromenljivo, u Miru." (Guru Vachaka Kovai, stih 99). Mogue je da se javi pitanje o tome kako moemo biti sigurni u postojanje Stvarnosti, za koju se ovde kae da je Izvor iz kojeg se um i svet pojavljuju i u kome nestaju. Odgovor je da ovaj nestvaran par ne moe da se pojavljuje i nestaje bez neega stvarnog u emu moe da se pojavljuje i nestaje. Najvea naa potekoa da prihvatimo uenje je ovo: naviknuti smo na miljenje da svet postoji izvan nas, da smo mi sami telo, ili da smo um, koji je u telu. Takoe smo umislili da je um jedna krajnje mali u poreenju sa svetom, i to nam oteava da pojmimo kako ovaj daleki svet moe da bude u umu, ili da bude jedno sa njim. Ova potekoa je povezana sa jo jednom naom pogrenom pretpostavkom, naime, da su vreme i prostor stvarni, jer su nerazdvojni elementi pojavnog sveta. Kada se svet pojavi, sa njim se pojavljuju vreme i prostor, i kada iezava u snu ili u stanju bez ega, vreme i prostor nestaju. Jednostavno reenje potekoe lei u injenici da su sve ove pretpostavke izrasline prvobitnog neznanja, ego-oseaja, te se zato diskredituju. Zbog ovog miljenja, naime, da je svet izvan nas i da se sastoji od objekata koje opaamo pomou ulnih organa, svet se posmatra kao objektivna stvarnost, nasuprot uobiajenim mislima, za koje se priznaje da su subjektivne, i da su zato nestvarne. Mudraci nam kau da je ova objektivnost pretpostavka bez osnove - da um zapravo postoji samo u umu. Mudrac sa Arunaale izlae ovu tvrdnju na sledei nain: "Svet nije nita do pet senzacija, naime, zvuci i ostalo tome slino. Na taj nain se svet sastoji od objekata pet ulnih organa, a um postaje svestan svih ovih pet senzacija putem pet ula. Budui da je tako, kako svet moe da bude neto drugo osim um?" (Ulladu Narpadu, stih 6). Ovde Mudrac skree nau panju na injenicu sa kojom se filosofi svih pravaca sada slau zahvaljujui razraenom prikazu Imanuela Kanta - naime, u to da ono to opaamo nije sam svet u iju se stvarnost sumnja, ve veno pokretna masa senzacija, tj., zvukova, dodira, oblika, ukrasa i mirisa. Da ove senzacije nisu spolja - ako uopte i postoji neka spoljanjost - ve jedino unutra, to jest, u umu, ne moe se porei: ovo su lako mogli da prihvate ak i neki naunici koji se ne izjanjavaju kao filosofi. Te senzacije su misli koje se pojavljuju u umu. Uz ove misli raa se misao da postoji spoljanjost u kojoj postoji neto to predstavlja poreklo ovih senzacija. Moe da se primeti da se potpuno isto ubeenje javlja i u snovima, i da opstaje u punoj snazi sve dok se san ne okona. Izvesno je da oni koji zastupaju tvrdnju o objektivnoj stvarnosti sveta moraju besprekornim pokazateljima da dokau da ove senzacije zaista izazivaju objekti koji postoje spolja, jer teret dokazivanja lei na njima. Osnovna pretpostavka je protivna njihovoj tvrdnji, iz razloga koje su pokazali Mudraci. Svet je, kau oni, stvaran. Tvrde da on ne postaje nestvaran, iz prostog razloga to se ne pojavljuje pred nekim ko ne moe da ga vidi, budui da spava. Pozivaju se na to da dok neki spavaju, drugi ostaju budni i vide svet, tako da neko uvek vidi svet. Uzimaju u obzir budna stanja svih onih za koje pretpostavljaju da postoje kao razliite individue, i tako dokazuju svoje gledite da se svet neprekidno pojavljuje. A ovo, kau, dokazuje da je

26

Maha Yoga

svet stvaran. Ako se osoba koja se probudila priseti da nije videla svet za vreme spavanja, i zato sumnja u njegovo postojanje, sve to treba da uini je da pita nekoga ko je bio budan i od njega sazna da je video svet za to vreme. Ovakav dokaz je neuverljiv i zapravo i ne moe biti nikakav dokaz. Uzmimo za primer oveka koji spava, koji nakon buenja eli da neoborivim dokazom utvrdi da li je svet postojao dok je spavao. Pretpostavimo ak da je ovaj ispitiva prihvatio da je vreme postojalo dok je spavao, i da je zato stvarno. Od njega se trai da prihvati dokaz onih koji nisu spavali za to vreme. Meutim, ovi "svedoci" su i sami deo sveta u iju se stvarnost sumnja. ovek koji spava sumnja u stvarnost sveta, jer se nije pojavljivao u njegovom snu, iako je ponovo poeo da se pojavljuje nakon buenja. Zar ova sumnja ne obuhvata i ove "svedoke"? Nije ih bio svestan dok je spavao, to je Mudrac i objasnio onome ko je stavio primedbu. Stoga je njihova stvarnost u istoj meri sumnjiva kao i stvarnost sveta kao celine. Kako da se ova sumnja raspri? Da bi ih ovek koji se probudio prihvatio kao svedoke, mora da postoji neki nezavisan dokaz koji bi potvrdio da su oni stvarni. Nijedan takav dokaz se ne nudi. Pretpostavlja se da e on da prihvati njihovu stvarnost iz prostog razloga to ih vidi. To to ih je video pre spavanja ne znai nita, jer je i sa svetom isti sluaj. Ovaj argument je stoga samo suptilan nain da se izbegne sutina pitanja. Osnovna pretpostavka da je svet nestvaran ne samo da nije pobijena, ve se i osnaila. Ona je skoro sasvim uverljiv dokaz, to se i moglo oekivati. Postoji jo jedan argument u korist objektivnosti sveta, naime, da ga svi posmatrai vide na isti nain. Ipak, pitanje je da li svi posmatrai vide svet na isti nain. Iz obinog iskustva se vidi da postoje velike razlike meu ljudima i njihovim vienjima sveta. Ali, pretpostavimo da izmeu svih posmatraa postoji vrst sporazum. Mudrac nam kae da ovaj argument nije valjan, jer povlai sa sobom lanu pretpostavku da postoje razliiti posmatrai. On objanjava da je prividan "dogovor izmeu posmatraa" nastao zahvaljujui injenici da u svima njima postoji samo jedan posmatra. Prema tome, saglasnost o pojavnosti sveta nije nastala zahvaljujui tome to je svet stvaran. Zato ovaj argument otpada. Istina je u sledeem. Um sam, svojom sposobnou samoobmane, stvara hipotetiki svet koji odgovara njegovim pet senzacija, uz neku "spoljanjost", u kojoj je sadran svet, tj. u koju ga projektuje. Ovo stvaranje i projekcija su nenamerni i nesvesni procesi, i stoga um nikada ne dovodi u pitanje postojanje spoljanjosti i objektivnog sveta u njoj. Kada bi um svesno i namerno stvarao svet, bio bi u stanju da stvori daleko ugodniji svet. On to nije u stanju, jer proces stvaranja nije svestan. To vidimo na primeru snova. Um u njima stvara sopstveni svet snova. Meutim, on nije nita ugodniji od ovog budnog sveta, esto je i gori, kao u komarima, koji su poput pakla. Da um poseduje ovu sposobnost samoobmane, sam stvarajui svet koji ga obmanjuje, vidimo u stvarnom iskustvu. Upravo smo videli da je ova sposobnost uzrok snova. Svet snova izgleda stvaran dok san traje. Ako u snu sanja sumnja u stvarnost onoga to vidi i pokuava da otkrije istinu, on uvek zakljuuje da ne sanja, ve da je sasvim budan. Zapravo, Priroda nikada ne doputa nikome da nastavi san, a da u isto vreme zna da sanja. Ali, ova sposobnost moe da se vidi na delu i u budnom stanju. Svojom sposobnou apstrakcije, um moe svemu to zamisli da prida izgled stvarnosti, koji ga za to vreme obmanjuje, ba kao u snovima. Predstava o stvarnosti razlikuje se u zavisnosti od koncentracije uma i toga koliko su jasne mentalne slike koje su stvorene. Dok posmatramo predstavu na pozornici koja je dobro izreirana i u kojoj se dobro glumi, varamo se ako verujemo, koliko god to kratko trajalo, da je ono to vidimo stvarno. Isto se deava dok itamo roman nekog uvenog knjievnika. U oba ova sluaja likovi i dogaaji zapravo ne postoje. Ipak, oni u nama pobuuju snana oseanja, zbog iluzije stvarnosti koju je umetnik stvorio, a koju potpiruje naa mata. Ako je iluzija slaba - kada umetnikov talenat nije na visini - emocije koje se u nama pobuuju - ako ih uopte i bude - takoe su slabe, i mi se ne zavaravamo. injenica je da su, to se nenamernog stvaranja tie, sva bia obdarena veim stepenom umetnikog dara od bilo kog umetnika koji je ikada postojao. Mi mislimo da su deca daleko obdarenija ovom sposobnou od odraslih. Ne primeujemo da i sami posedujemo istu sposobnost, jer su nae mentalne tvorevine obukom u koli i napornim radom u ivotu usaglaene sa tvorevinama drugih umova, ije je samo postojanje tvorevina uma. Svesni smo ove samoobmane u sluajevima kada se ona zavri, kao kada se probudimo iz sna, kada odloimo knjigu, ili kada se spusti zavesa na kraju predstave. Kada se, meutim, iluzija ne otklanja, normalno je da nismo u stanju da vidimo kako se zavaravamo. Jedini nain da se prekine ova samoobmana je da se ostvari direktno iskustvo stvarnog Sopstva. Drugi nain ne postoji. Videemo kasnije, u razmatranju razlika izmeu tri stanja naeg ivota u neznanju i Stanja bez ega, da Iskustvo predstavlja buenje iz ovog sna o realnosti i ropstvu. Mudrac nam je pruio vie dokaza o neodrivosti verovanja u stvarnost sveta samog po sebi. Razliitosti i mnotvo su sama dua pojavnog sveta. Sve ovo je, kae Mudrac, potomstvo prvobitnog neznanja. Meu ovim razliitostima nalaze se vreme i prostor.

27

Maha Yoga

Imamo li ikakav dokaz da su vreme i prostor objektivne stvarnosti? Ako o tome nema dokaza, bilo bi smeno tvrditi da je svet stvaran kao takav. Filosofi Zapada od vremena Kanta upoznati su sa teorijom da su prostor, vreme i kauzalnost tvorevine uma. Nedavna otkria u fizici, poevi sa teorijom relativnosti koju je postavio Ajntajn, jo vie osnauju tvrdnju. Ipak, najjai argument protiv stvarnosti vremena i prostora dao nam je Mudrac sa Arunaale, i njega emo blagovremeno prouiti. Prema Ajntajnu, vreme i prostor nisu dve odvojene stvarnosti. Moe da se kae da postoji samo jedno - prostor-vreme, a ne dve stvari, prostor i vreme. Meutim, ovo je samo hipotetiki entitet koji su fiziari usvojili da bi im pomogao da razumeju - ili misle da razumeju - fiziku pojavu. Nijedan laik - neko ko nije matematiki fiziar - nikada ne moe da razume ovo "prostor-vreme". Ovako shvaen svet vie nije objektivna stvarnost, ve apstrakcija predstavljena matematikom jednainom. Na taj nain su nam fiziari pokazali da su vreme i prostor iluzije koje se raaju u onome to zovemo prostor-vreme. Meutim, ovom novom entitetu ne koristi ak ni dokaz o ulnom iskustvu. Sada emo videti ta moemo da saznamo od Mudraca. On naglaava da ni vreme ni prostor nisu stvarni. Kae: "Postoje li vreme i prostor odvojeno od oseaja 'ja'? Da smo isto to i telo, tada bi moglo da se kae da se nalazimo u vremenu i prostoru. Ali, da li smo mi telo? Mi smo uvek i svuda isti. Prema tome, mi smo ta Stvarnost koja transcendira vreme i prostor." (Ulladu Narpadu, stih 16). Vreme i prostor su mentalne tvorevine koje se javljaju subjektivno, nakon to se pojavi ego-oseaj. U snu ne postoje ni vreme ni prostor. Kada se probudimo, isklijava ego, govorei: "Ja sam telo". Na taj nain stvara vreme i prostor, i u njih smeta telo i svet. Kada ego nestane u snu, sve ovo takoe nestaje. Zato se kae da vreme i prostor ne postoje odvojeno od ega; a ego i um su praktino isto. Dakle, oni su mentalne prirode. Ako primetimo da imamo iskustvo da nas zarobljavaju i sputavaju vreme i prostor, Mudrac odgovara da smo u zabludi zbog pretpostavke "ja sam telo". Jedino se telo nalazi u prostoru i vremenu. ta smo mi onda? Kakva je naa prava priroda? Mudrac nam kae da nismo ni telo ni um, ve veno "Ja jesam", koje je nepromenljivo, i koje se poput niti provlai kroz tok misli. Ovo "Ja jesam" postoji u svakoj misli. "Ja sam mlad", "Ja sam odrastao". "Ja sam star". "Ja sam mukarac", "Ja sam pravedan", "Ja sam grean", "Ja jesam" je stalni inilac svih ovih misli. Ono nikada ne menja svoju prirodu. Moe samo da izgleda da tako ini, zamenjivanjem stvarnog Sopstva - koje je ovo "Ja jesam" - za telo. Iz ove zabune se raa ego-oseaj. Ovo "Ja jesam" u sebi ispoljava vreme i prostor, ali oni ne utiu na Njega. Ovo "Ja jesam" nije misao uma. To je stvarno Sopstvo koje transcendira vreme i prostor. Trebalo bi da odbacimo prolazne misli i da izdvojimo isto "Ja jesam", koje je Sopstvo. Ako to uinimo, videemo da je Ono bezvremeno i besprostorno. A budui da ovo dvoje ne opstaje nakon unitenja ega, oni su nestvarni. Ozbiljno shvatimo sledee: Stvarnost je to to postoji u Stanju bez ega. Mogue je da neke od nas ova razmatranja pre zbune, nego ubede. Ali ipak, samo oni najgluplji mogu da se opiru zakljuku da ne postoji jasan dokaz da su vreme i prostor, zajedno sa svetom koji ih naizgled ispunjava, objektivna stvarnost koja postoji nezavisno od uma koji ih zamilja. Sledee razmatranje bi moglo da pomogne. Vreme i prostor se uvek zamiljaju kao beskrajni. Ne moemo tako da ih ne zamiljamo. Ipak, ne postoji dokaz da oni jesu beskrajni. Dok sanjamo, vidimo i vreme i prostor, a kako na san ima svoj poetak, trebalo bi, ako uviamo stvarnost, da budemo u stanju da spoznamo taj poetak na licu mesta, u snu. Meutim, mi nismo u stanju da to uinimo. Tek kada se probudimo, otkrivamo da smo pogreili. U ovom pogledu ne postoji bitnija razlika izmeu vremena u snu i vremena u budnom stanju. Budui da vreme ne postoji, ne postoje ni prolost, ni budunost, ak ni sadanjost, niti je moglo da postoji neto kao to je stvaranje sveta. Nestvarne su i sve stvari koje podrazumevaju vreme. Tako, nismo imali prola roenja, niti emo se raati u budunosti. Nismo ni sada u telima, niti smrt moe da bude stvarna. Ne mogu da postoje ni dela uinjena u prolosti, ije bismo plodove ubirali. Nismo ni sada poinioci dela ije emo plodove u budunosti ubirati. Ovo je apsolutna, izvorna istina koju su doiveli svi Mudraci, to, meutim, ne utie na relativnu vrednost verovanja neukih. Budui da je prostor iluzija, razlika izmeu unutranjosti i spoljanjosti - bez koje svet ne moe da bude objektivna stvarnost - takoe postaje nestvarna. Na taj nain se pokazuje da su sva mnogobrojna ogranienja koja izgledaju kao da se odnose na nas - iluzorna. S obzirom da ne postoji spoljanjost, ne samo da u njoj ne postoje beivotni objekti, ve ne postoje ni iva bia. Ve smo videli da mnogi argumenti u korist stvarnosti sveta uzimaju za dokaz da se mnotvo bia nalazi u prostoru. Jasno je da je ova zamisao izdanak ego-oseaja. Budui da je ja-oseaj ogranien na telo onoga ko vidi, on mora da zamilja kako u svakom telu koje vidi postoji neka osoba. Tako se iz neznanja raaju predstave "ti" i "on".

28

Maha Yoga

Mudrac ovo izraava na sledei nain: "Kada se pojavi oseaj 'ja sam telo', pojavljuju se i predstave 'ti' i 'on'. Ali kada se traganjem za Istinom koja lei u osnovi tog 'ja', okona 'ja' oseaj, tada nestaju i pojmovi 'ti' i 'on'. To to tada zablista kao ono Jedino to preostaje, je istinsko Sopstvo." (Ulladu Narpadu, stih 14). Pria preuzeta iz Vishnu Purane - na koju je Mudrac usmerio panju pisca ove knjige - moe da doprinese jasnijem razumevanju celokupnog pitanja. Ona govori o tome kako je Mudrac Ribu davao uputstva svom ueniku Nidagi. Mudrac je kod svog uenika poao preruen i naao ga u njegovom rodnom gradu. Uenik nije uspeo da prepozna Mudraca. Mislio je da je to neki seljak koji je doao u razgledanje. Upravo tada je putem ila kraljevska povorka i Mudrac je upitao ta se to deava. Tada su zapoeli sledei razgovor. Nidaga je rekao: "Kralj ovog mesta ide u povorci." "Ko je kralj?" "Onaj to sedi na slonu". "Ko je slon, a ko je kralj?" "Onaj gore je kralj, a onaj dole je slon". "Ne razumem kako to misli. Molim te, malo mi to razjasni". Uenik se udio kako ovaj seljak nita ne zna. Da bi mu pomogao da razume, popeo se na Mudraeva ramena i rekao: "Vidi, ja sam gore, kao kralj, a ti ispod, kao slon". Mudrac je rekao: "Ako si ti, kao to kae, gore, kao kralj, a ja dole, kao slon, onda mi pomozi da razumem ta misli pod 'ja' i 'ti'." Tada je Nidaga naglo odskoio i pao niice pred Ribuova stopala i rekao: "Ti si sigurno moj sveti Uitelj Ribu, jer niko drugi ne poseduje tako nepomuenu svest temeljne istine nedualnosti." Ribu mu je rekao da je to uenje koje mu je bilo potrebno, i otiao. Ovako je Nidaga upuen u istinu stvarnog Sopstva. Mudrac ga je vodio korak po korak, i na kraju mu rekao da je razlika izmeu dve osobe nestvarna, i da postoji samo jedno stvarno Sopstvo. Individualnost i mnotvo dua su iluzije, izdanci zablude "ja sam telo". Upravo ovo neznanje je jedini koren svih predstava o razlikama. Predstave o iznad i ispod u pomenutoj prii ueniku su izgledale istinite samo zato to je poistoveivao sebe sa jednim, a Mudraca sa drugim telom. Tela su bila gore i dole, ne Sopstvo. Sopstvo transcendira sve razlike. Razlikovanje unutranjosti i spoljanjosti nije nimalo stvarnije od razlikovanja gore i dole. A bez ovog razlikovanja svet ne postoji. Ovo neznanje nas takoe navodi da pretpostavimo da je um beznaajno mali i da se nalazi u jednom delu tela koje se naziva mozak. Ovo pogreno verovanje nam oteava razumevanje kako ovaj beskrajni univerzum moe da se nalazi u umu. ak mislimo da je to smeno. Mudrac sa Arunaale nam kae da je ovo nae stanovite izvrtanje istine. On kae da je um ono to je beskrajno, a ne svet. "Onaj ko spoznaje je uvek vei od onoga to spoznaje, a onaj ko vidi od onoga to vidi". Ono to se spoznaje nalazi se u onom koji spoznaje, a ono to se vidi u onome ko vidi. Nebo se beskrajno rasprostire u umu, a ne spolja, jer um se nalazi svuda, i za njega ne postoji spoljanjost. Beskrajni univerzum, budui da je sadran u ovom naizgled spoljanjem nebu, takoe se nalazi u umu. ak i veliki Bogovi koje oboavaju poklonici, i njihova nebeska carstva, postoje jedino u umu. To boanstvo za koje se misli da je razliito od poklonika, samo je relativno stvarno. Istinsko Boanstvo je u Stvarnosti, u kojoj su oboavalac i oboavano jedno, gde za um koji pravi razlike izmeu njih nema mesta. Tako se sve o emu um misli, ili misli da vidi - telo, objekti ula, druga tela za koja misli da su drugi ljudi, raj, pakao i drugi predeli ili svetovi - nalazi unutra, a ne spolja. Koren sveg ovog sujeverja je u prvobitnoj greci to se uzelo zdravo za gotovo da je Sopstvo jedno jedino telo, a sve ostalo ne-Sopstvo. A zbog ovog neznanja ni ne pomiljamo da ispitamo istinitost ovog ili bilo kog drugog verovanja koje potie iz ovog neznanja. Kada na kraju shvatimo da smo zavaravali sebe u pogledu istine o Sopstvu - prihvatajui za istinu iluziju da je telo Sopstvo - nee nam biti teko da prihvatimo, bar probno, uenje da svet nije objektivna stvarnost. Mudrac nam je rekao da je svet nestvaran, jer nije nita drugo do pet vrsta senzacija. Meu tih pet senzacija postoji jedna koja zasluuje posebno razmatranje, naime, forma. Bez opaanja formi, ne moemo da budemo podloni prvobitnom neznanju, ego-oseaju. Ego nastaje tako to uzima formu - telo. Tu formu zamenjuje sa stvarnim Sopstvom, i na taj nain ga ograniava. Mudrac je zato posebno razmotrio pitanje da li su forme stvarne. On kae: "Ako Sopstvo ima formu, onda je imaju i svet i Bog. Ali, ako je Sopstvo bez forme, ko onda, i kako, moe da vidi forme? Da li je prizor ikada drugaiji od oka koje vidi? Stvarno Oko je zapravo stvarno Sopstvo. Ono je beskonana Svest, besformna i osloboena sveta." (Ulladu Narpadu, stih 4) Smisao je objasnio sam Mudrac na sledei nain: "Ako je oko koje vidi, telesno, onda se vide grube forme. Ako se to oko potpomogne lupom, vide se ak i nevidljivi detalji koji imaju oblik. Ako je oko um, onda se vide suptilni oblici. Prema tome, oko koje vidi i vieni objekat su u osnovi iste stvarnosti. To jest, ako je oko samo oblik, ono ne vidi nita drugo osim oblika. Meutim, ni fiziko oko ni um nemaju sami po sebi nikakvu sposobnost vienja. Stvarno Oko je Sopstvo. Budui da je Ono bezoblino, bivajui ista i beskonana Svest, Stvarnost, Ono ne opaa oblike." Oblici se stvaraju samim inom gledanja. Iz ovog saznajemo da se oblici pojavljuju samo zbog ego-oseaja, prvobitnog neznanja. Za onoga ko jo uvek eli da izbegne neizbean zakljuak - naime, da svet nije objektivno stvaran Mudraci se pozivaju na nae iskustvo u snovima. Ve smo razmotrili snove kao neto to pokazuje da upotreba (neega) ne dokazuje stvarnost. Moramo takoe da prihvatimo da gledite o spoljanjosti i objektivnosti moe da bude zabluda. Pri ovom snovi pomau. Dok sanjamo, vrsto verujemo da gledamo spoljanji svet koji sainjavaju lica i stvari rasprostrti u vremenu i prostoru, koji je u osnovi isti kao i svet iz budnog stanja. Ova ideja spoljanjosti je uzrok zbog kojeg mislimo da je svet snova stvaran, a ovo verovanje traje sve dok sanjamo.

29

Maha Yoga

Za to vreme nimalo ne sumnjamo da je svet snova izvan nas i da je stvaran. Ako se sumnja pojavi, zahvaljujui neemu izuzetnom, kao kada otkrijemo da moemo da letimo, ili kada vidimo mrtvaca koji je oiveo, ponemo da sumnjamo da je moda sve to san, ali sumnja se nekako prevazie i za san se misli da je stvaran sve dok se ne probudimo. Zapravo, nastavak sna zavisi od naeg verovanja da je stvaran. Ova iluzija o stvarnosti opstaje tokom celog sna. Tek kada se probudimo u stanju smo da vidimo da je to bio samo san - da nije postojao spoljanji svet, ve samo mentalna slika koja je bila tako jasna da je stvorila iluziju spoljanjosti i stvarnosti. Moe se zapaziti da postoji jedna razlika. Iz sna se budimo i tada moemo da spoznamo njegovu nestvarnost. Meutim, nae budno stanje se ne prekida. Mi nemamo priliku da uvidimo njegovu lanost. Ipak, Mudraci nam kau da postoji buenje iz sna koji se zove budnost, i da e se tada san zavriti. Ovaj aspekt pitanja bie razmotren kasnije, kada doemo do razmatranja tri stanja linog iskustva. Ovde nas zanima samo iluzornost predstave o spoljanjosti, koja je uzrok predstave o stvarnosti. Onaj ko se protivi ovom zakljuku, mora da nam kae za neki nepogreivi ureaj kojim moemo da detektujemo prirodu snova dok sanjamo. Kada bi postojao takav ureaj, mogao bi da nam omogui da otkrijemo i snovitu prirodu budnosti. Ako se ovek bilo u snu ili budnom stanju okrene od sveta i pokua da vidi onoga ko vidi svet, svet i njegov posmatra e zajedno da ieznu i jedino e Sopstvo ostati. Ova i ostala razmatranja moraju da nam olakaju razmatranje gledita koje su izneli Mudraci, da svet nije objektivna stvarnost, da ne postoji sam po sebi. Samo jedno postoji na taj nain, naime, stvarno Sopstvo. Ovo emo videti u jednom od narednih poglavlja. Budui da svet nije nita drugo do um, istina o njemu zavisi od istine o umu. Zato sada moramo da vidimo da li je sam um, tvorac sveta i u budnosti i u snu, stvaran. Mudrac istie da je um nestalan. On se raa sa unapred pripremljenim svetom i nestaje zajedno sa njim, kao to nam je ve reeno. U dubokom snu ne postoji um, i ne postoji svet. Sudei po merilu stvarnosti koje su nam dali Mudraci, um je nestvaran. Um, kae Mudrac sa Arunaale, nije nita drugo do tok misli koji protie kroz Svest. Od svih misli, prva je "ja sam ovo telo". Ovo je lana misao; meutim, budui da je uzeta kao istinita, drugim mislima je omogueno da se pojave. Prema tome, um je samo izdanak prvobitnog neznanja, te je zato nestvaran. Da nismo um, da um nije Sopstvo, jasno se vidi iz ovoga: um ne postoji u snu, ali mi u njemu i dalje postojimo. Pored toga, Sopstvo postoji u stanju koje je izvan tri stanja, naime, budnosti, snevanja i spavanja. Nismo iscrpli sve mogue primedbe koje bi mogao da postavi jedan okoreli vernik u stvarnost sveta. Naravno, nikad kraja primedbama da e egoistini um i dalje da se pojavljuje, ako ga ohrabrujemo. Ve smo primetili zato je um tako neumoran u stvaranju tekoa. Mudrac nam je pokazao kako da izaemo na kraj sa jogunastim umom kada se na bilo koji nain pokae kao smetnja. Ishod ovog celokupnog ispitivanja je ovaj: da bismo mogli da povratimo prirodu naeg stvarnog Sopstva, moramo da se oslobodimo zablude da je svet stvaran. Naravno, nije neophodno da se vezujemo za suprotno verovanje, da je svet nestvaran. Ali ako se dogodi da ne moemo da napustimo nae trenutno verovanje u stvarnost sveta bez prihvatanja suprotnog verovanja - naime, da je svet nestvaran - moramo da ga prihvatimo, iako ono nije sasvim tano, kao to je prethodno objanjeno. Knjige sa uputstvima advaitskog naslea trae od nas da izbegavamo krajnosti, ako je mogue. Kau nam da zapamtimo da je svet "neodrediv kao stvaran ili nestvaran" - anirvaanija - a ovo je filosofski tano, budui da je u skladu sa uenjem Mudraca. Moemo da napustimo svet i da prestanemo da mislimo o njemu, uz razumevanje da Istina moe da se spozna jedino potpunim i konanim unitenjem prvobitnog neznanja, posredstvom Otkrovenja stvarnog Sopstva, do kojeg e se doi praktikovanjem Traganja, puta na koji je ukazao Mudrac. Ako ne moemo to da uinimo, moramo da opustimo stegu neznanja, podseajui se da je svet po svemu sudei samo fantazija naih lutajuih umova, neto poput one koju je slikovito prikazao Luis Kerol u knjizi "Alisa u zemlji uda". U njoj junakinja misli da je svet uda koji vidi sasvim stvaran, sve do samog kraja. Tada otkriva da je taj svet lana pojava - da su mukarci, ene i ivotinje sa kojima se susretala samo pil karata. Isto tako, emancipovan ovek moe da otkrije da je ovaj naizgled kompaktan svet samo jedan 'pil' misli. Moda je korisno istai da Mudraci ne ele da nameu svoje novo uenje, ve da samo ele da oslobode uenika stega onih predstava koje koe Traganje. Metod koji se izlae u ovim poglavljima - naime, odvlaenje uma od sveta privremenim prihvatanjem gledita da je on samo pil misli - nazvan je "subjektivni idealizam", zato to na neki nain nalikuje istom pogledu na svet kojem poduava Barkli. Ipak, na idealizam, ako ga tako zovemo, pomo je u Traganju za Sopstvom. Nije preporuljivo da ga prihvata neko ko nije eljan da zadobije direktno Otkrovenje izvornog Sopstva. On se takoe razlikuje od Barklijevog sopstvenog idealizma po tome to je u potpunosti povezan sa jedinstvenim uenjem Mudraca, da postoji transcendentalno stvarno Sopstvo koje lei u osnovi lane pojavnosti. Ne tvrdi se da je ovo za sve aspirante najbolji od svih moguih metoda. Neki metod je bolji ili gori u odnosu na drugi u zavisnosti od gledita odreene osobe, a ne uopteno. Istina je i to da ovo nije jedini metod pomou koga moe da se oslobodi ropstva. Oni kojima ovaj metod ne odgovara, mogu da slede put predanosti, koji e biti

30

Maha Yoga

razmotren kasnije. Njima se kae da je svet stvaran, zato to je Stvarnost - zvana Bog - njegov materijal i delotvorni Uzrok. U ovome nema neslaganja, jer, kako nam je Mudrac esto govorio, uenje mora uvek da se prilagodi onome ko ui.

31

Maha Yoga

VI. POGLAVLJE

DUA
Do sada smo razmatrali prirodu objekata ula i uma posredstvom kojeg se oni u njemu pojavljuju. Postoje jo dve teme koje moraju da se razmotre, naime, individualna dua i Bog. Prvo emo razmotriti ovu prvu. Tokom ivota stekli smo odreena zapaanja o dui. Moramo da vidimo koliko se ova zapaanja temelje na dokazima. Veina nas veruje da postoji dua. Ona je posmatra objekata ula koji ine spoljanji svet, i mislilac misli koje se raaju u umu. Takoe uzimamo zdravo za gotovo da svako pojedino telo nastanjuje posebna dua. Za tu duu mislimo da je Sopstvo. Budui da je ovo sopstvo ogranieno na jedno jedino telo i njemu pripojen um, smatramo da je konano. Kada kaemo "ja", mislimo na ovo malo sopstvo. Takoe mislimo da smo "mi" - naime, ovo malo sopstvo - u ropstvu, budui da smo podloni zakonima prostora, vremena i kauzalnosti. Neki od nas, pored ovog, veruju da ovo malo sopstvo moe da se oslobodi, iako ne mislimo svi na isto kada kaemo "sloboda". Veina od nas veruje da se ovo sopstvo neprestano raa u novim telima, ne svojom voljom, ve zato to ga na to prisiljavaju posledice poinjenih dela. Nadalje, postoji skoro univerzalna dogma da se due razlikuju od Boga. Samo neki veruju da e ova razlika ieznuti kada se dostigne osloboenje. Meutim, svi ostali veruju da je ova razlika vena - da e dua biti razliita od Boga dok je sveta i veka. Ovi vernici ne sumnjaju u stvarnost vremena i prostora, ovog i drugih svetova. Svi oni pretpostavljaju da je um sopstvo. Meutim, ova pretpostavka je esto podsvesna. Mnogi tvrde da znaju da postoji sopstvo koje nije um. Ipak, podsvesno veruju da je sopstvo odreena vrsta uma, pripisujui svom "sopstvu" mnoge osobine uma. Da su ovi vernici zaista u pravu, sledilo bi da je sopstvo osoba, to jest individua. Sva pitanja koja se pojavljuju u vezi Sopstva mogu na taj nain da se svedu na jedno: "Da li je Sopstvo individua ili osoba?" Ako nije osoba, tada ne postoji dua - ne postoji posmatra koji uiva ili pati zbog posledica dela. O stvarnosti linosti Mudrac govori u svojim zapisima ovako: "Telo, koje je samo po sebi inertno, ne kae 'ja'. Stvarna Svest se ne raa, niti umire. Ali, izmeu ova dva raa se lano bie zvano 'ja' koje uzima veliinu i oblik tela. Upravo ovo je um, (koji slui kao) vor izmeu svesti i inertnog (tela). On je uslovljeno postojanje, ego, ropstvo i suptilno telo. Ovo je stvarna priroda (takozvane) due." (Ulladu Narpadu, stih 24). Mudrac nam ovde kae da je stvarna svest izvan vremena i da se zato ne raa, niti umire. Ona je poput sunca, koje se ne pomera u odnosu na zemlju. Izlasci i zalasci sunca deavaju se usled kretanja zemlje. Isto tako i Stvarnost neprekidno sija. Njoj se pripisuje pojava i nestanak ega. Ego-oseaj je nestalan; on se javlja i nestaje. Odvojeno od ego-oseaja ne postoji individualna dua. Ona sija za vreme budnosti i u snu, a zalazi prilikom spavanja. Ovo malo sopstvo zato ne sme da se poistoveti sa Stvarnou. Takoe ne moe da se poistoveti ni sa nepokretnim telom. ta je onda ovo malo sopstvo? Mudrac nam kae da je ono hipotetiko bie, utvara uma, sastavljena od svetla Svesti i tela. Ove dve sasvim razliite pojave su meusobno pomeane. To rezultira neskladnim biem zvano individualna dua koja kae "ja sam taj i taj". Budui da je svetlo Svesti udrueno sa tim biem, ono izgleda svesno. Ali u isto vreme ono je nerazluivo od tela, koje samo po sebi nije svesno. Budui da su ova dva elementa od kojih je sastavljeno, neuskladiva, ono se opisuje kao vor izmeu Stvarnosti - Sopstva - i tela. Ovo je razlog zbog kojeg se malo sopstvo manifestuje kao ego-oseaj u obliku misli "ja sam ovo telo". Telo koje se na taj nain poistoveuje sa sopstvom nije uvek fiziko telo. Ponekad um, koji je samo suptilnija vrsta tela, zauzima njegovo mesto, pa se predstava o sopstvu neko vreme ograniava na um. Misao "ja sam ovo telo" je sada osnovna misao. Ona je poput niti na kojoj se niu sve ostale misli. Zbog toga je nemogue razlikovati ego od uma. Zapravo, um je samo proirena forma ega. Zato nam Mudrac kae da su um i suptilno telo isto to i ovo hipotetiko malo sopstvo, koje nije nita drugo do ego. Drugaije reeno, ovo malo sopstvo nije nita drugo do ova tri. (Autor re "sopstvo" uvek pie malim poetnim slovom u ovakvom kontekstu - prim. prev.) Tako saznajemo da takozvana dua nije nita drugo do ego, koji nastaje usled spajanja dva razliita elementa koji ne mogu nikada da se pomeaju, zato to je jedan od njih - telo - nepostojei, budui da je obina mentalna slika. Stvarna smesa moe da postoji samo ako su oba elementa stvarna. Meanje ova dva, objanjava Mudrac, je poput braka koji neenja sklapa u snu, u kojem je mladoenja stvaran, ali mlada nije. Kada se sanja probudi, otkriva da je neenja, kao to je i bio. Odavde se vidi da stvarno Sopstvo - koje je Stvarnost - nije nikada postalo ogranieno. Ono nikada nije zaista postalo dua ili malo sopstvo. Ono nikada nije zaista bilo venano sa telom. Na ovaj nain je razjanjeno da individualna dua u stvarnosti ne postoji. Sva pitanja koja se odnose na tu duu su beznaajna, budui da podrazumevaju njeno postojanje. Postoji samo jedno stvarno Sopstvo, ista Svest, koje je izvan vremena. Kasnije emo videti zato se Ono opisuje kao Svest, a ne da je svesno, i da postoji temeljna razlika izmeu ova dva opisa.

32

Maha Yoga

Poto um ne postoji odvojeno od ovog entiteta sumnjivog porekla, ega, sledi da su sve tvorevine uma, ukljuujui neznanje i ropstvo, i kao posledicu, uslovljeno postojanje sainjeno od uivanja i patnje - koje zovemo "ivot" - izdanci ega, i da su deo njegove nestvarnosti. Da je neznanje nestvarno, videe se kasnije. Bie nam jasno da je ovo uenje ispravno ako nepristrasno pogledamo injenice. Najpaljivijom analizom celokupnog naeg prolog iskustva ne moemo da pronaemo dokaz da je individualna dua neto drugo do ego. Sam ego samo je prvobitno neznanje, ije je prepoznavanje polazna taka naeg ispitivanja. Ovde se pokazalo da je on imaginarni entitet, budui da je smesa dva elementa koje je nemogue meati. Tako se ovo celokupno uslovljeno postojanje, koje zovemo ivot, zasniva na ovoj lai, individualnoj dui. Iz ovog prirodno sledi da je ivot pun lai, te stoga pun razoaranja. Ovo uenje je moda teko za razumevanje. Ali, ono je temeljna istina, kako ui drevno naslee. Drevno naslee ne moe da se razume ispravno ako se ovo uenje ne prihvati. Sve dok se zadrava gledite da postoji individualnost, sva filosofska ispitivanja sigurno e se pokazati beskorisnim. Ona ne mogu da nas izbave iz prvobitnog neznanja. Ovo je jasno pokazivao Mudrac ankara na sledei nain: Samo dok traje poistoveenje (prouzrokovano umom) stvarnog Sopstva sa intelektom, to Sopstvo se pojavljuje kao individualno i uslovno postojee. Ali u stvarnosti ne postoji takvo bie kao individualna dua, drugaije od entiteta sumnjivog porekla, koji je intelekt izmislio. Prouavajui Vedantu ne nalazimo (dokaz da postoji) ni jedan svesni entitet koji postoji sam po sebi, odvojeno od Vrhovnog Bia, koje je veno slobodno i sveznajue. Svete izreke kau: "Ne postoje posmatra, slualac, mislilac ili spoznavalac, odvojeno od ovog Bia"; "Ne postoji niko sem Njega, koji vidi, uje, misli ili zna"; "Ti si to"; "Ja sam stvarnost". Ovi, i stotine drugih izreka su nai autoriteti. Ego je jedini izvor svih naih ivotnih iskustava. Ona su takva kakva jesu zahvaljujui egu. Mi kaemo "Ja sam taj i taj", "Ja sam akter", "Ja sam srean", "Ja sam bedan" i tako dalje. U svakoj pojedinoj misli moemo da naemo ovo "Ja sam". Zapravo, to je zajedniki faktor svih misli bez izuzetka. Ne moe da se pojavi nijedna misao koja ne sadri ovo "Ja sam". Ipak, ovo "Ja sam" nije vlasnitvo uma. To saznajemo od Mudraca i upaniadskog Naslea. Reeno nam je da je ovo "Ja sam" Svetlo stvarnog Sopstva. Budui da je to Sopstvo beskrajno i neuslovljeno, ovo "Ja sam" nije beznaajno, kakvim ga smatramo. A mi ga prihvatamo kao ogranienog, nesavrenog i zarobljenog tokom uivanja i patnje, samo zato to u egu ne razlikujemo i ne izdvajamo element stvarnosti od onoga to je lano. Zato bi trebalo da nam bude jasno da je ono to zaklanja stvarno Sopstvo, naprosto prihvatanje zdravo za gotovo da je ovaj ego nae istinsko Sopstvo, to nije, kao to je ovde pokazano. Upravo je ovo sutina uenja Mudraca, poznatog kao Gautama Buda. Jednom prilikom ga je neko upitao o besmrtnosti due. Mudrac je odgovorio: "Ta dua, zbog ijeg se opstanka brine, ne postoji ak ni sada; ona je nestvarna." Hteo je da kae da je pitalac pretpostavljao da postoji individualna dua, koja zapravo ne postoji, i da je zato pitanje bilo zasnovano na neistini. Buda nije mislio da porekne postojanje stvarnog Sopstva. Pitalac je pogreno razumeo odgovor. Pomislio je da uopte ne postoji Sopstvo. Trebalo je da postavi sledee pitanje: "Postoji li stvarno Sopstvo, i ako postoji, kakva je njegova stvarna priroda?" On to nije uinio, ve je otiao. Buda je shvatio da je pokolebao oveka u veri, a nije ga prosvetlio. Vredna panje je injenica, da na pitanja koja se zasnivaju na pogrenim pretpostavkama, nije mogue odgovoriti sa jednostavnim "da" ili "ne". Oba odgovora ne bi bila odgovarajua. Budui da je individualna dua nestvarna, sledi da ne postoji onaj ko opaa svet. Ovo moe da bude iznenaujue, mada ne mora. Posmatra i prizor koji posmatra su nerazdvojivi. Oni su kao dva kraja istog tapa. Budui da tap uvek ima dva kraja, svako opaanje ukljuuje oba, posmatraa i prizor koji on posmatra. Troje, naime, posmatra, prizor i in posmatranja, formiraju trijadu, iji je sutinski element posmatranje, koje je omogueno posredstvom svetla Svesti, i tako se ispoljavaju posmatra i posmatrano. Nije mogue pridavati stvarnost posmatrau, a poricati ga prizoru. Ako prihvatimo gledite da je prizor, naime, svet, nestvaran u bilo kom pogledu, tada takoe moramo da prihvatimo i gledite da je posmatra sveta nestvaran, na isti nain i u istoj meri. Posmatra je, zapravo, nerazdvojivi deo sveta. I u budnosti i u snu, posmatra i prizor formiraju jedinstvenu celinu koja se pojavljuje i iezava istovremeno. Mudrac nam razjanjava lanu prirodu ega - individualne due - pomou jedne parabole. Prilikom proslave venanja pojavio se nepozvani gost, kojeg niko nije poznavao, a pretvarao se da je mladoenjin bliski prijatelj. U poetku su mu domaini, naime, mladini gosti, poverovali i ukazivali duno potovanje. Meutim, nakon izvesnog vremena poeli su da sumnjaju i raspituju se ko je on i ko ga je pozvao. Svi su se okupili i poeli da se meusobno ispituju. Varalica je primetio da e ga, ako ostane, zasigurno razotkriti i postupiti s njim kako zasluuje, pa se zato neprimetno iskrao. Ego je isti kao i varalica iz ove parabole. On nije ni stvarno Sopstvo, niti je telo. Sve dok se ne zapone ispitivanje, ego istrajava i uiva na mestu stvarnog Sopstva. Meutim, kada se zapone ispitivanje - kada se krene u potragu za stvarnim Sopstvom i istraje u njoj - on e ieznuti bez traga. Upravo ovo nam kae Mudrac u sledeem odlomku: "Ovaj ego, koji je samo utvara bez forme, nastaje tako to se uhvati za neku vrstu formu i, nalazei zadovoljstvo u ulnim objektima, znatno ojaava. Ako se potrai istina o njemu, on e pobei." (Ulladu Narpadu, stih 25).

33

Maha Yoga

Moramo paljivo da prouimo ovo uenje. Ego ne postoji u dubokom snu, ve samo u budnom stanju i snovima. I u jednom i u drugom stanju ego se pojavljuje hvatajui se tela, govorei: "Ja sam ovo telo". Znai, postoji opaanje tela, a u isto vreme se raa i misao "ja sam ovo telo". Za to telo se misli da je sopstvo, ili da je njegovo prebivalite, a za ostala tela i objekte koji se primeuju u isto vreme misli da su ne-sopstvo. Kada se ponovo zaspi, i telo i ego nestaju, a sa njima iezava i svet. Tako je ego naprosto neznanje koje ograniava stvarno Sopstvo na jedno od mnogobrojnih tela, a sva su njegova tvorevina. Ovaj svet koji stvara ego se na taj nain deli na dva dela, na sopstvo i ne-sopstvo, od kojih je prvi znatno manji, a drugi znatno vei. Iz ovoga se raaju blizanaka opaanja "ja" i "moje", na kojima se temelji ropstvo. Ropstvo je posledica ogranienja na opaanje da je sopstvo jedno jedino telo. Iz ovoga postaje oigledno da ropstvo moe da postoji samo za ego. To olakava prihvatanje uenja Mudraca da je stvarno Sopstvo veno slobodno - da nikada nije bilo zarobljeno ili podlono neznanju - i da ne mora da se oslobaa. Mudrac, budui da ne opaa da je neto drugo osim stvarno Sopstvo u Svojoj krajnjoj istoti i savrenstvu, nije svestan ropstva. Nije ak svestan da je nekada bio zarobljen, jer je transcendirao vreme. Ropstvo je samo misao kao i svaka druga, iako treba da se kae da misao o ropstvu nalazi svoju svrhu u tome to dovodi mudre ljude do ovog ispitivanja, koje, opet, vodi putem Traganja za Sopstvom, do spoznaje da ropstvo i ne postoji. Meutim, budui da je ropstvo nerazdvojivi deo samog ego-oseaja, ono nee nestati sve dok i sam ego opstaje. Tako dolazimo do neobinog ishoda da je sam ego ropstvo, a isto tako i onaj ko u njemu pati. Iz ovoga sledi da je ego zauvek iskljuen iz zadovoljstva osloboenja. Zar moe ropstvo ikada da se oslobodi? Pored toga, u tom stanju samo ono to je zaista stvarno moe da preivi, a ego nije stvaran. Oni koji gaje nadu u zadobijanje Osloboenja bez gubljenja individualnosti, osueni su na razoaranje. Zapravo, sveti predeli kojima se nadaju, i u kojima bi zadrali svoju individualnost, nestvarni su kao i ovaj svet. Ono to je reeno o ropstvu, takoe se pripisuje "neznanju", jer je i ono identino sa egom, i ne postoji odvojeno od njega. Moramo da uvidimo injenicu, i sve to ona podrazumeva, da je sam ego izvor sveg zla koje pritiska ivot. Veini je ego drag kao sam ivot, jer misle da su i sami ego, i ne ele da ga izgube. Radije e da se mue u svim ivotnim tekoama, nego da budu sreni bez ega. Postavljaju se pitanja u vezi besmrtnosti ove nepostojee due i njenog preivljavanja u Osloboenju. Ako se uenje razume, ova pitanja se nee pojaviti. Jedno takvo pitanje javlja se na ovaj nain. Postoji vedantiko uenje, "Ti si To". Nekada se ovo uenje uvalo u tajnosti i davalo jedino dobro pripremljenim uenicima. Na taj nain su ozbiljne nevolje koje su mogle da proizau iz nerazumevanja spreene. Meutim, danas je drevno naslee pristupano svima, a posledice su daleko od eljenih. Jer, to je uzvienije uenje, to su vea zla koja nastaju usled njegove zloupotrebe. Nekompetentne osobe itaju te knjige i zamiljaju da je sam ego, sa svim svojim porocima, beskrajan, svemoan i izvan zakona dobrog i loeg. Takve osobe ne mogu da budu spremne da prihvate uenje. ak i zrelijem ispitivau ovo uenje predstavlja zagonetku, jer jo uvek nije jasno razumeo istinu da ne postoji individualnost. On misli da svete izreke govore da je individualna dua Bog, ili neto drugo to je beskrajno veliko. Ipak, on sumnja u uenje, budui da, onako kako ga on razume, ono nije samo besmisleno, nego i bogohulno. U pravu je to se tie ovoga. Daleko je vie u pravu nego oni koji prihvataju uenje, ali pogreno shvataju smisao. Zreliji uenik poseduje instinktivni oseaj da neto nije u redu. Opsedaju ga sumnje, i on postavlja pitanja da bi ih razjasnio. Jedan takav ovek je pitao Mudraca: "Ako sam ja vean i savren, zato sam u neznanju?" Mudrac je ovako odgovorio: "Ko je u neznanju? Stvarno Sopstvo se ne ali na neznanje. Ego u tebi se tako ali. Isto tako, on je taj koji postavlja pitanja. Sopstvo ne postavlja nijedno pitanje. A ovaj ego nije ni telo, niti je stvarno Sopstvo, ve je neto to se pojavljuje izmeu ova dva. U dubokom snu nije postojao ego, a tada nisi imao oseaj da si nesavren ili da si u neznanju. Prema tome, sam ego je nesavrenstvo i neznanje. Ako potrai istinu o egu i na taj nain pronae stvarno Sopstvo, videe da ne postoji neznanje." Mudrac je mislio: ego bi se ugasio, a time i neznanje na koje se alio, kada bi se pronalo stvarno Sopstvo, Ispravno znaenje svete izreke, "Ti si To", kako ju je izloio Mudrac, zapisana je u Guru Ramana Vachana Mala ovako: "Ti nisi ni telo, ni ula, ni um, ni ivotna snaga, ni ego. Ti si To to e zasjati kao isto 'JA SAM' kada se, odricanjem od prvobitnog greha - koji predstavlja pogrenu ideju da smo sve ovo nabrojano - i Traganjem za stvarnim Sopstvom, um potpuno utopi u Srce, i prestane da se gleda svet." (Guru Vachaka Kovai, stihovi 671 i 673). Uzgred moe da se primeti da je sam ego uzrok svih prenagljenih verovanja koja izazivaju fanatizam i netoleranciju, i sklonost ka ispraznim i ak ogorenim diskusijama. Religiozan ovek je muen egom, isto kao i njegov brat skeptik, s kojim je ipak lake sloiti se. Ovaj drugi je ravnoduan i zato nije odbojan. Ali religiozan ovek je retko kada spokojan jer vidi da toliko ljudi veruje drugaije od njega. On s nestrpljenjem iekuje vreme kada e svi ljudi pripadati jednoj religiji, ali ne moe ni da zamisli da e ta religija ma u najmanjoj meri da se razlikuje od njegove. Vie bi eleo da drugi nemaju ni jednu religiju, nego da potuju neku drugu. Iz ovoga sledi da ukoliko je ovek strastvenije religiozan, utoliko je netrpeljiviji prema pripadnicima drugih

34

Maha Yoga

religija. Ako bi stekao politiku mo, progonio bi sve one koji ispovedaju drugu religiju. To je tako zato to se religiozno verovanje ne protivi egoizmu. Religiozan ovek misli da je njegova strast da preobraa ljude, vrlina. To ni u kom sluaju nije vrlina, ve porok, zato to je ovaj ar usledio iz njegovog egoizma. On sebi ne kae: "Izgleda da je ova vera istinita i dobra. Prihvatiu je dok ne naem bolju." Naprotiv, on kae: "Ovo je moja vera, i zato je jedino ona istinita, a dunost svih ljudi je da je prihvate". Tako je njegova vezanost za sopstvenu veru egoistina. Zbog toga on sa ogorenou osuuje druge vere. Postojanje tih vera je za njega uvreda. "Moje versko ubeenje je pravoverje, dok su verska ubeenja drugih krivoverje" - takav je njegov mentalitet. Tako se deava da mnogi vernici gaje veu odbojnost prema onima koji se od njih makar malo razlikuju, nego ak prema nevernicima, ili onima koji veruju u potpuno drugaiju religiju. Na ovo je Mudrac ukazao sledeim reima: "Onaj ko nije dostigao stanje savrenog jedinstva sa Stvarnou - koje je njegovo Prirodno Stanje, jer Stvarnost veno isijava u srcima svih bia kao stvarno Sopstvo - tragajui za Njom i postajui Je svestan, uplie se u rasprave, dokazivajui da 'Postoji neto stvarno', 'Ne postoji', 'To neto ima formu', 'Nema je', 'To je jedno', 'To je dvojno', 'Nije nijedno od ta dva' ''. (Ulladu Narpadu, stih 34). Iz ovoga razumemo da Mudrac nema svoje versko ubeenje. Razlog lei u tome to je lien ega. Ego je vernik ili nevernik, zavisno od sluaja. Ljudi koje tlai ego dele se na dve velike grupe: one koji poriu, i one koji dokazuju postojanje Stvarnosti koja je u osnovi promenljivih faza sveta, ukljuujui i trostruku pojavnost, naime, duu, objekte ula i Boga. Dokazivai, opet, ine brojne podgrupe, s obzirom da se razlikuju u pogledu prirode te Stvarnosti. Ovde se pominju glavne razlike. Na prvom mestu, postoji sukob verovanja o stvarnosti forme: postoje oni koji dokazuju da Stvoritelj ima formu. Naravno, ovo neki poriu. Takoe, postoji spor oko jedinstva ili razliitosti tog Stvoritelja. Neki tvrde da je Stvoritelj jedan, a da je univerzum pojava u Njemu, tako da je On i materijalni i delotvorni pokreta. Drugi poriu ovo i dokazuju da je Stvoritelj Bog, koji se veno razlikuje od due. Postoje jo i oni koji tvrde da Bog i dua nisu ni jednaki, ni razliiti. Meu ove spadaju i oni koji veruju u jedinstvo, jer to uenje, iako sasvim istinito, nije namenjeno da bi se potovalo kao obina dogma, ve da bi bilo podsticaj za dostizanje direktnog Iskustva Stvarnosti. Oni koji imaju odbojnost prema Traganju kroz koje se zadobija Iskustvo, zato nisu nita bolji od ostalih. Svi su jednako podloni egu, i zadovoljni su da ostanu takvi. Uistinu, jedino je Iskustvo Sopstva stvarno, a ne razna verovanja o Njemu, koja podrazumevaju da Ono moe da postane objekat misli. Puko teorijsko znanje o Sopstvu - ak i ono koje dolazi iz svetog naslea je neznanje, isto kao i dogme oboavalaca. Ono to Mudrac misli je to da Stvarnost transcendira um, dok su vere samo mentalne. Zato nijedna vera ne moe da prui verodostojan opis Stvarnosti. Stvarnost se ne nalazi ni u verama, ni u knjigama u kojima se one izlau. Vernik je samo ego, ija priroda je da skriva ili razobliava istinu. "Ja verujem", kae vernik. Njemu Mudrac odgovara: "Otkrij istinu ovog 'Ja', 'vernika'. Tada e spoznati Istinu koja transcendira um, i zato ne moe da se sadri u verskom ubeenju..." Tako vidimo da je ego prvobitno seme sve ove raznolikosti - ne samo sveta objekata, ve i sveta ideja. Ovo je logiko proirenje zakljuka do kojeg smo doli u prethodnom poglavlju, naime, da je svet mentalne prirode. Kako um ne postoji odvojeno od ega, sledi da je ego i svet i um. Mudrac kae isto to, sledeim reima: "Pojavom ega, pojavljuje se i ceo svet; kada ega nema, onda nita ne postoji. Zato je Traganje za Sopstvom pomou pitanja 'Ko je ovaj ego?', ili 'Odakle nastaje?', nain da se oslobodimo celog sveta." (Ulladu Narpadu, stih 26). Uenje koje je ovde izneseno, trebalo bi da se razmotri zajedno sa onim koje je dato u drugom odlomku, navedenom u poslednjem poglavlju. U njemu nam je Mudrac rekao da su mnogobrojna sopstva koja nam se pojavljuju u neznanju, iluzija, i da e ova mnogobrojnost prestati da se vidi kada se ego uniti Traganjem. Tako stiemo do zakljuka da u Stanju Osloboenja ne postoji svet, bilo da je sainjen od stvari, bia, ili misli - da je ceo svet u egu, i da nije nita drugo do ego. Ovo se savreno podudara sa uenjem drevnog naslea, to je jasno pokazano u Mandukja Upaniadi, koja kae: "On je osloboen sveta, blaen je, miran, izvan dualnosti." U drevnom nasleu postoje i druge isto tako jasne izjave, koje dokazuju potpunu odsutnost razlika u Stanju bez ega: "Ovde uopte ne postoji raznolikost" Ovim nagovetajima se ostavlja dubok utisak na tragaoca za Istinom, da se ne bi zapleo u lano verovanje da su razlike stvarne. Rekli su nam da e svako ko misli da su razlike stvarne, umirati uvek iznova. Onaj koji umilja i najmanju razliku izmeu sebe i Istine, bie rtva straha. Sve ono za ega ovek umisli da je neto drugo, a ne Sopstvo, poseduje mo da zavede i prevari. Da svet prestaje da se pojavljuje po dostizanju Osloboenja, Mudrac dokazuje sledeom izjavom: "Sada u jasno da iznesem duboku tajnu koja je vrhovna sutina celokupne Vedante: Shvati da, kada ego umre, a stvarno se Sopstvo spozna kao Jedina stvarnost, tada preostaje jedino to stvarno Sopstvo, koje je ista Svest." (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 40).

35

Maha Yoga

Ovo je takoe u skladu sa uenjem Gite, koja nam kae da svet ak ni sada zapravo ne postoji. "Sva bia prebivaju u Meni. Ja ne prebivam u njima. (Uistinu) ni ona ne prebivaju u Meni. Takva je moja boanska Maja!" S druge strane, dok ego-oseaj opstaje, pojavnost sveta je neizbena. I obratno, sve dok neko vidi svet, ne moe, a da ne zamenjuje telo za Sopstvo, i da ne misli da je Sopstvo konano. Jo tee je onima koji potuju pogreno verovanje da je svet stvaran kao takav. Uz to, u ovom pogledu ne postoji bitnija razlika izmeu onoga koji misli da je telo sopstvo i onoga koji misli da je um sopstvo. Ovaj drugi skoro uvek misli o telu kao o sopstvu, isto kao i prvi. Zato se deava da ljudi na Zapadu govore da ovek na samrti "isputa duu". Ne kau da naputa telo, to bi bio sluaj da su osloboeni zablude da je telo sopstvo. Ipak, iako je sam ego po svojoj prirodi neznanje i uzronik sveg greha i patnje, on je izuzetno vaan za nae ispitivanje, jer je klju za pronalaenje stvarnog Sopstva. Ovo emo videti u toku opisa Traganja za Sopstvom. Pored toga, ego je dokaz postojanja stvarnog Sopstva. Mudrac nam ovo razjanjava sledeom izjavom: "Ovo neivo telo ne kae 'ja'. Niko nikada ne kae 'Nisam postojao u snu'. Ipak, sve ovo se deava tek nakon pojave ega. Zato tragaj za Izvorom iz kojeg se ego raa, uma usmerenog na Traganje" (Ulladu Narpadu, stih 23). Prvi korak u Traganju za stvarnim Sopstvom predstavlja razumevanje da Sopstvo nije telo - ni fiziko ni mentalno. Razlog je dvostruki. S jedne strane, telo je nesvesno, te zato ne moe da bude sopstvo, bilo ono konano ili ne. S druge strane, sigurni smo da Sopstvo - to god ono bilo - moe da postoji bez tela. Znamo da je to sluaj u snu. Jedva da iko moe i da pomisli na mogunost da Sopstvo prestaje da postoji tokom sna. (Ljudi koji tako misle su isuvie izvetaeni. Ova njihova nedoumica se razmatra u dugom razgovoru izmeu Mudraca i oveka koji sumnja, koji e biti dat kasnije). Na taj nain je sam ego dokaz da mi postojimo. Mi nismo ego. Mi smo To iz ega se ego raa. To mora da se pronae traganjem za Izvorom ega. Otkrovenje nam kae da, ako ikada pronaemo taj Izvor, ne samo da emo pronai Sopstvo, ve i Stvarnost koja je u osnovi pojavnog sveta. To e biti tako, budui da su Sopstvo i Stvarnost jedno te isto. Iz ovoga se vidi da je ego najvei prevarant, istinski Sotona, ili Ariman. On je jedini neprijatelj Boga i oveka. On je neprijatelj pravog znanja. Izumitelj je ubistava i lai. On je kosmiki Magbet koji neprekidno ubija Mir, istinsku Sreu. Uljez je koji se dokopao sedita stvarnog sopstva. Zato mu je uskraen ulazak u Stanje Osloboenja, Kraljevstvo Nebesko koje se nalazi u nama, emu ui Isus. Mudrac nam je rekao da je ego sve zlo koje postoji, dok je odsustvo ega sve dobro koje postoji. Iz ega, koji predstavlja neznanje, proistiu sva zla koja pritiskaju ivot. Sve to je dobro i vredno da se s punim potovanjem oplemenjuje - lieno je ega. Odvojeno od ega ne postoje ni smrt ni ponovno roenje. Ovaj zaarani krug smrti i ponovnih roenja podrava jedino prvobitno neznanje, koje je ego. Sam ego je smrt, jer je on negacija Istine, koja je ivot. Ne samo da mora da se svrgne sa prestola, ve mora i da se pogubi, budui da nee biti sigurnosti sve dok je on iv. Ego mora prilino da se smanji da bi se uenje Mudraca razumelo. Ovo se jasno vidi iz sledee Mudraeve izreke. Objanjavao je istinsku sutinu opteprihvaenog gledita da uenik mora, nakon to je pronaao Gurua, da s njim ostane dugo vremena, verno ga sluei, i da mu se potpuno preda, da bi ga on tada poduio velikoj tajni, "Ti si To". Mudrac je to objasnio na sledei nain: "Istinsko znaenje onoga to se ovde naziva predaja jeste potpuno nestajanje ego-oseaja, koji je individualnost. Ovo je neophodan uslov da bi uenik bio u stanju da prihvati uenje. Jer ako ne doe do predaje u ovom smislu, uenje e, bez sumnje, pogreno da se razume. ak i sa sadanjim ogranienim egoizmom, ovek podlee izlivima besa, tiranskom ponaanju, fanatinosti, i tako dalje. ta sve nee uiniti kada mu se kae da je on sam to Veliko Bie? On nee razumeti pravo znaenje tog uenja, ve e pomisliti da je njegova individualna dua, ego, to Veliko Bie. Ovo nikako nije pravo znaenje uenja, jer ego, jednostavno, ne postoji." Istinsko znaenje uenja je to, da iako dua sama po sebi nije poseban entitet, u njoj postoji element stvarnosti, naime, svetlo svesti, koje proistie iz stvarnog Sopstva, a mi ga doivljavamo kao "Ja sam". Ovo svetlo svesti ne pripada dui, ono pripada Sopstvu, Stvarnosti. Ono zato mora da se preda Njemu. Kada predaja bude potpuna, preostae jedino to Sopstvo. A ako se individualnost izgubi na taj nain, izgubljena je za pravu stvar. Jer, ovaj gubitak individualnosti nije zapravo nikakav gubitak. To je gubitak lanog sopstva (individualnosti), najvei od svih gubitaka. Zato je dobitak stvarnog Sopstva, najvei od svih moguih dobitaka. U drevnom nasleu se ishod ove predaje opisuje na ovaj nain: "Kao to se reke ulivaju u okean, gube ime i formu postajui jedno sa njim, tako i Mudrac, gubei ime i formu, postaje jedno sa Vrhovnim Biem, transcendentalnom Stvarnou" ak i kada se ostavi po strani istina da je ego nestvaran, mora da se kae da je ono to je Mudrac izgubio samo matematika nula, dok je ono to je dobio Beskonana Stvarnost. U jednoj od svojih himni Arunaali, Mudrac je ovo izrazio na sledei nain: "ta si dobila, o, Arunaala, time to si me uzela bezvrednog u ovom i u buduem svetu - i zamenila me Sobom, Ti, najvei od svih dobitaka?" Da bi bila potpuna i savrena, ova predaja stvarnom Sopstvu mora da se sprovede Traganjem za Njim, na nain koji je opisan u kasnijem poglavlju. A budui da je predaja vrhunac predanosti, tragalac za

36

Maha Yoga

Osloboenjem mora da neguje predanost stvarnom Sopstvu. Kada ova predanost postane savrena, bie mogue da se zapone i istraje u Traganju sve dok se uspeh ne ostvari - dok stvarno Sopstvo ne razotkrije Sebe.

37

Maha Yoga

VII. POGLAVLJE

BOG
Doli smo do zakljuka da su dva, od tri predmeta naeg razmatranja, naime, svet i dua, nestvarni sami po sebi. Sada moramo temeljno da istraimo istinu o koncepciji Boga. Ovaj deo ispitivanja je veoma lak, jer se u zakljuak ne sumnja. Ova tri, naime, svet, dua i Bog predstavljaju jednu nedeljivu celinu, zato to svaki od njih ukljuuje ostala dva. Zapravo, prvi lan, svet, ukljuuje drugi i trei. Naziv "svet" oznaava sveukupnost svih razliitih objekata misli. On podrazumeva i ukljuuje sve neive objekte, sva oseajna bia, i jedini uzrok svega toga. Svet bia i stvari jeste posledica koju ne moemo da doivimo, ako ne zamislimo uzrok koji je proima i odrava, isto kao to ne moemo da primetimo posudu, a da ne budemo svesni uzroka, odnosno lanca uzroka njenog nastajanja. Tako se deava da je trojstvo u ovom ispitivanju praktino jedno. Ne moemo da smatramo jedan ili dva od ova tri nestvarnim, a ostatak stvarnim. Drevnu analogiju sa kokokom nam je dao Mudrac ankara. On objanjava da ovek kokoku ne moe da prepolovi, s namerom da jedan deo skuva i pojede, a da drugi sauva za noenje jaja. Treba da se odrekne jedne od ovih potreba i da se zadovolji drugom. To jest, ili e je skuvati i pojesti celu, ili e je sauvati ivu, kako bi nosila jaja. Upravo na isti nain moramo da odbacimo ovaj trostruki entitet kao nestvaran u celini, u posebnom znaenju rei koje se koristi u metafizici Advaite - ili da ga u celini prihvatimo kao stvarnog, u smislu u kojem ga materijalisti, kao i teisti, nazivaju stvarnim. Srednji put ne postoji. Ideja o Bogu je srodna idejama o svetu i dui. Svet je - ograniavajui ga na sveukupnost neivih objekata - suprotnost Bogu, po tome to je nepokretan i besvestan, dok je Bog obdaren beskonanom sveu. Dua je suprotnost Bogu, jer je konana u poreenju sa Bogom, koji je beskonaan. Tako je Bog deo para suprotnosti. A suprotnosti postoje samo za egoistini um. Prema tome, Bog nije objektivna Stvarnost. Postoji i drugo razmatranje. Posmatran kao jedan od tri - a ne kakav On zaista jeste - Bog je objekat misli. On je jedan lan trojstva odnosa, naime, mislioca, objekta i ina miljenja. A sva trojstva postoje u carstvu neznanja, na temelju ega. Prema tome, Bog nije objektivna stvarnost. Mudrac je ovo jasno izrazio u sledeoj izjavi: "Sva trojstva se pojavljuju oslanjajui se na ego-oseaj. Tako se pojavljuju i dvojstva (parovi suprotnosti). Ako neko zaroni u Srce putem Traganja, ispitujui 'Ko sam ja?', i spozna Istinu o tome (stvarno Sopstvo), sva trojstva i dvojstva e potpuno nestati. Takav ovek je Mudrac; njega ona ne obmanjuju." (Ulladu Narpadu, stih 9). Kada bi mogli da odvojimo od sveta ova dvojstva i trojstva, tada od njega ne bi nita ostalo, osim moda vreme i prostor. A oni, videli smo, nisu objektivne stvarnosti. Nakon unitenja ega, preostaje jedino stvarno Sopstvo, koje je nedeljivo. Daemo jo jedan dokaz o nestvarnosti Boga: Mudraci dokazuju da u Stanju bez ega Bog ne postoji odvojeno od Sopstva, a odvojenost je sama sutina ideje o Bogu, kao Bogu. Zapravo, gde ne postoji odvojenost, ne mogu da postoje ni bilo kakve ideje. Bog, kakav On zaista jeste, nije objekat misli. Istina o Bogu je ta, da On nije nita drugo do stvarno Sopstvo, koje se drugaije opisuje kao Stvarnost i kao ista Svest. Kao takav, on nije linost, i nije povezan sa svetom bia i stvari ni na koji nain. Ovaj odnos uzroka i posledice, za koji se obino kae da postoji izmeu Stvarnosti i sveta, nije uopte stvaran. Da je Stvarnost povezana sa bilo im, na bilo koji nain, tada ne bi bila Stvarnost, kako to opisuju Mudraci. Da su Bog - kakav On zaista jeste - i stvarno Sopstvo jedno te isto, videli smo iz izreke koju je naveo ankara. Ovo jedinstvo se ne navodi tek sluajno kao injenica. Ono se naglaava na sve mogue naine. Za one koji ne primaju uenje, odreuju se kazne, a blagoslovi se daju onima koji ga prihvataju i iskreno ude da spoznaju istinu svojim linim iskustvom. "Onaj ko slui boanstvo odvojeno od sebe, smatrajui: 'On je jedno, a ja sam drugo' - neznalica je. Bogovima na nebu lii na etveronoca." Ako se ovek - bez straha - nepokolebljivo uvrsti u jedinstvu sa ovim nevidljivim, neotelotvorenim, neodredivim, besprostornim Jednim, tada dostie Neustraivost. Kada ovek napravi i najmanju podelu ovog Jednog, eto za njega straha. To je stvarni uzrok straha za oveka koji pogreno zna (Istinu Sopstva). Onaj koji u ovome vidi razlike, ide iz smrti u smrt. Bog je, kakav On zaista jeste, prema tome, bezimen i bez ikakvih atributa. Da poseduje atribute, On bi bio relativan, te stoga nestvaran. Ovo je konana istina o Bogu, kakvu su otkrili Mudraci. Naravno, to izaziva prividnu tekou u opisivanju stvaranja. Taj problem je reio Mudrac ankara, pravei razliku izmeu Stvarnosti u Njenoj istinskoj prirodi i doivljavanja iste Stvarnosti - za potrebe uenja - kao porekla sveta. Prva se naziva Para-Brahman, a druga Apara-Brahman. One se takoe nazivaju Nirbia i Sabia, Nirguna i Saguna. Ova druga se naziva i Ivara ili Lini Bog.

38

Maha Yoga

Postoje oni koji ovo brkaju i tvrde da je On postao sva ova raznolikost. Oni se oslanjaju na izreke drevnog naslea, koje - doslovno shvaeno, i bez ikakvog pozivanja na konano uenje, sadrano u ostalim izrekama koje se kasnije pojavljuju u istim knjigama - izgleda da ide njima u prilog. Komentari obiluju argumentima kojima se dokazuje da je doslovno tumaenje ovih izreka neprikladno. Mudrac sa Arunaale umiruje na ispitivaki um svojim jasnim izrekama. Ono to sledi predstavlja jednu od takvih Mudraevih izreka: "ak i izjava da je dualnost stvarna sve dok neko udi da ostvari cilj, ali da na cilju ona ne postoji, nije uopte tana. Ko je drugi, ako ne deseti ovek onaj iz parabole koji je zabrinuto traio desetog oveka kao onog koji je nedostajao i kada je otkrio da je taj (nestali deseti ovek) on sam. (Ulladu Narpadu, stih 37). Ovde re "ak" nagovetava da je jedno versko ubeenje koje nije pomenuto, takoe pogreno. To jest, ovde se osuuju dva razliita verska ubeenja. Jedno od njih se osuuje indirektno, a drugo otvoreno. Prvo je da je dualnost uvek istinita i da je prisutna ak i u stanju Osloboenja. Drugo miljenje zastupa da je dualnost sveta istinita, sve dok se ne dostigne nedualnost pomou nekih od metoda duhovne tenje. Ovo prvo je versko ubeenje dualista. Gore navedeni odlomak tvrdi da je ovo miljenje nesumnjivo netano, pozivajui se na direktno Iskustvo Sopstva u Stanju bez ega, koje uivaju Mudraci. Ovo drugo je takoe netano, zato to su Mudraci dali posebnu definiciju stvarnosti. Da je tako definisana dualnost stvarna, ona bi bila vena. Ne bi bilo mogue da se nedualnost ostvari ili izazove pomou bilo ega. Pored toga, ako se prizna da je nedualnost u Stanju bez ega posledica Traganja, ili neeg drugog, tada bi bila nestvarna: imajui poetak, imala bi i kraj. Posledica moe da traje samo dok je odrava njena uzrona sila. Jedan aksiom Upaniada je da konani uzrok - uzrok aktivnosti - ne moe da proizvede beskonanu posledicu. Da bi ovo dokazali, ukoliko bude potrebno, autori se pozivaju na nae svakodnevno iksustvo. Ne postoji sluaj da neije Stanje Osloboenja nije beskrajno. ak i oni koji zamiljaju da se u tom Stanju odomauju u nekoj vrsti sveta, ne priznaju da iz njega postoji povratak u nie stanje postojanja. Dualisti koji podravaju tvrdnju da u Osloboenju i dalje postoje razlike, uopte nisu logini. Naravno, nisu u stanju da u svoja verska ubeenja uklope svedoanstva Mudraca. Oni dostiu svoj cilj odbacivanjem tih svedoanstava. Dualisti koji nastoje da usklade iskustvo Mudraca sa svojim verskim ubeenjem, suoavaju se sa tekom dilemom. Ako tvrde da je razlika stvarna dok traje neznanje, morali bi da kau da Osloboenje ima poetak: meutim, nisu voljni da prihvate neizbenu posledicu toga - da ima i svoj kraj. Kada bi prihvatili da Ono nema ni poetak ni kraj, doli bi do logikog zakljuka da su razlike u potpunosti iluzija, kao to kau advaitisti. Pria o kojoj je re izgleda ovako. Desetorica iz jednog sela prela su preko reke, pa su se prebrojali da bi bili sigurni da su svi bezbedno stigli na drugu obalu. Meutim, budui da je svaki ovek izostavio sebe pri brojanju, izgledalo im je da ih ima samo devet, pa su zakljuili da se deseti ovek izgubio. Dok su tugovali za izgubljenim ovekom, neko im je priao i pitao ta je uzrok njihove tuge. Rekli su mu da ih je bilo desetorica, ali da se jedan izgubio. Doljak je uvideo da gree. Izbrojao ih je tano deset. Shvatio je i zato su pomislili da ih je samo devetorica. Pogreili su pri brojanju. Da bi ih ubedio da ih je desetorica, zatraio je da neko broji udarce koje e da zadaje po njihovim leima, dok ih bude prebrojavao. Poslednji udarac je uvao za onoga koji broji. Kada je taj izbrojao devet udaraca, stranac je zadao i njemu jedan, pa je na taj nain izbrojao deset udaraca pokazujui time koliko ih zapravo ima. Da ovaj koji je brojao nije pre toga pogreio, video bi da je on sam taj deseti ovek. Znai, bio je deseti ovek sve vreme, i pre i posle tog otkria. Nisu doveli nikog novog sa nekog drugog mesta. On, koji je postao deseti ovek kada je to otkrio, bio je deseti ak i pre toga. Tako je i stvarno Sopstvo jedina Stvarnost sve vreme, i pre i posle unitenja neznanja. Istina je, zapravo, da neznanje postoji onoliko koliko i njegove posledice: svet, dua i Bog. Za stvarno Sopstvo neznanje ne postoji. Ono je obina hipoteza, koja se koristi kao nain za prenoenje uenja. Videli smo da neznanje nije nita drugo do ego, koji ni sam ne postoji. Prema tome, neznanje, poreklo celokupne kreacije, ne postoji ak ni sada. Stvarno Sopstvo je Jedno bez drugog sve vreme - ak i sada. To jest, Ono je lieno sveta. Zato nam se ostavlja na volju da razmatramo verovanje da je Stvarnost pretrpela stvarnu promenu - da je Ona zaista postala trojstvo. Da je podlona promeni, nikada ne bi mogla da nas izbavi iz zaaranog kruga promena, koji elimo da izbegnemo. Tano je rekao Gautama Buda, da "ako ne postoji stalna i nepromenljiva Stvarnost, za nas ne moe da postoji Osloboenje iz samsare (relativnog postojanja)". Obznanio je da "postoji stalna i nepromenljiva Stvarnost, i da zato moemo da dostignemo Osloboenje". Ako priznamo da se Stvarnost ne menja, moramo da priznamo i da ona nije materijalni ili delotvorni uzrok sveta - da Njeno bie ne podlee nikakvoj promeni. Ovo je istina o Bogu. Bog, kakvim ga zamiljaju oboavaoci, samo je relativno stvaran, kao to emo videti u poglavlju o Predanosti.

39

Maha Yoga

Videli smo ranije da se onaj koji Boga doivljava kao linost, odnosi i prema sebi kao prema linosti. Videli smo i to da lini Bog mora da ima formu, bilo grubu ili suptilnu, fiziku ili mentalnu. Linost predstavlja postojanje za sebe, kao bie odvojeno od svih drugih bia. Pravo na takvo postojanje zasniva se na ego-oseaju. Egoistini um opaa sebe kao svesnog i inteligentnog. Ova svest nije njegova ve je siuan odbljesak Svesti koja je Sopstvo, ba kao to je i svetlo sunevog odsjaja u ogledalu siuni odbljesak svetlosti samog sunca. Gledite da su um ili dua svesni entiteti, Mudrac i drevno naslee opisuju kao krau. Ova kraa mora da se prekine predajom uma Stvarnosti, (zajedno) sa egom koji se u njemu reflektuje, razumevanjem da je Stvarnost Sopstvo. Kau nam da smisao ovoga moemo da pronaemo u poslednjem poglavlju uenja Gite (18.66.): "Pronai utoite u Meni, predajui svu (svoju) darmu." Ovde "darma" treba da se shvati u irem znaenju nego to je to uobiajeno. Ona ne oznaava dunosti ili pravila ponaanja, ve "stanje" ili "atribute". Dua je hrpa atributa. Prvi i najvaniji od njih je linost. Ona mora da se preda, kae Mudrac. Priroda ove predaje je Traganje za Sopstvom.

40

Maha Yoga

VIII. POGLAVLJE

STANJE BEZ EGA

Oigledno je da je svet relativnosti - koji obuhvata tri kategorije, naime, svet, duu i Boga - lana pojava koju egoistini um namee Stvarnosti. Stvarnost je temelj, element istine u trojstvu. Ona je od nas skrivena iluzornom pojavom ova tri. Poreklo iluzije je ego-oseaj. Sve dok traje ego-oseaj, neznanju i ropstvu nee biti kraja. To jest, oslobodiemo se jedino ako ostanemo bez ega. To smo saznali sa prethodnih stranica. Stanje Osloboenja se opisuje kao Stanje bez ega. Ono se opisuje i drugaije - kao Stanje Spoznaje ili Prosvetljenja, Blaenstva, Savrenstva, Mira, i kao Prirodno Stanje. Izgleda da ovi opisi prenose neke konane ideje o tom Stanju. Oni to ipak ne ine, zbog toga to je ono, kao to emo kasnije videti, van domaaja govora i misli. Pojavljuju se dva pitanja u vezi tog Stanja, naime, da li postoji takvo Stanje, i da li je Ono poeljno. Prvo pitanje nosi u sebi sumnju da li e se to Stanje pokazati kao stanje potpunog nitavila - izumiranja sopstva. Ovu sumnju nadahnjuje duboko ukorenjeno verovanje da smo mi sami ego. Odgovor je da postoji stvarno Sopstvo, koje je drugaije i daleko vee od ega, i da Ono preivljava smrt ega, budui da je stvarno, kako to opisuju Mudraci. Drugo pitanje javlja se sa gleditem da se srea sastoji iz zadovoljstava, koje nemaju domaaja u Stanju odsutnosti sveta. Nijedna od ovih sumnji ne moe da spopadne uenike Mudraca. Oni koji su seli pred stopala Mudraca sa Arunaale, ne zamaraju se njima. Sam Mudrac je najbolji primer Stanja bez ega. Onima koji su osetili misteriozni uticaj koji iz njega zrai, nije potreban nikakav dokaz ili argument da im pokae da je Stanje bez ega stvarno i da treba da se zadobije po svaku cenu. Oni znaju da je Ono Stanje Potpunosti i Savrenstva, vene Sree, neokrnjeno eljama i nedotaknuto strahom. Uenje Mudraca sastoji se u tome da se ove i sline sumnje ne uzimaju suvie ozbiljno. Mudrac sa Arunaale istie da je sam ego - glavni neprijatelj Sree - roditelj svih sumnji. On ih odgaja i pomou njih odlae dan sopstvenog unitenja. Razmatranje ovih sumnji i gubljenje vremena i energije na traenje reenja, ide neprijatelju naruku. Ono to treba da se uradi, kae Mudrac, nije da se i dalje stvaraju pitanja i trae odgovori koji malo koriste, budui da su samo intelektualni - ve da se uhvati krivac - ego - da se postavi na optueniku klupu, i da se sa njim zavri pomou Traganja za stvarnim Sopstvom, za koje se on predstavlja. Drugim reima, ovek treba da otkrije stvarno Sopstvo koje je konani odgovor na sva pitanja. Neznanje kvari svako pitanje koje se pojavi, uzimajui zdravo za gotovo da je ego stvarno sopstvo. Sva pitanja, zato, mogu da se svedu na jedno: "Ko sam Ja?" Ovo pitanje je Traganje za Sopstvom, kojim se zadobija Stanje bez ega. U tom stanju postoji jedino Sopstvo, i nita drugo, i zato ne postoje ni pitanja ni odgovori, ve jedino Tiina: tako kae Mudrac (Guru Vachaka Kovai, stih 1181). Isti smisao jasno prenosi upaniadsko naslee: "Kada se vidi to Vrhovno Bie, tada je vor (elja) u Srcu preseen, sve sumnje rasprene, a sve posledice dela ponitene." Ovo nas nedvosmisleno upozorava da beskrajno stvaranje sumnji samo daje novu snagu egu. To je porok, moda i vei od onih koji se tako nazivaju. On pokazuje nedostatak ozbiljnosti i skrivenu ljubav prema samom ropstvu. Meutim, mada se uenici odvraaju od ukorenjene navike stvaranja sumnji, dobronamernom ueniku se pomae da uvidi da postoje odgovori na sva mogua pitanja, ali da se mora postaviti granica ispitivanju. Savreno zrelom ueniku - to jest, onome ko najozbiljnije tei da zadobije Otkrovenje Sopstva - ova pitanja nita ne znae. Jer onaj ko je savreno predan stvarnom Sopstvu, takoe je sasvim spreman da se odrekne zatvorenikog ivota, to postojanje mueno egom i jeste. Mudrac mu kae da je stvarno Sopstvo Izvor ega, i da treba da ga trai i pronae ako eli da ispuni ivot. To je za njega dovoljno. On se ne koleba, doputajui da se pojave sumnje koje ga ometaju u Traganju za Sopstvom. U prvom poglavlju smo videli da se ni sam Mudrac nije kolebao - da ga nisu sputale sumnje i strahovi. Izgleda da je zakljuio da je ovo relativno postojanje zasenjeno egom bilo sasvim beznaajno, i da je bio spreman da ga u potpunosti izgubi, radi pronalaenja onoga to je Stvarno. Znamo i to da nije bio upuen ni u ta to bi mu dalo neku prednost, a to je nama dostupno u izobilju: sveto naslee prolosti i uenja Mudraca. Sada emo videti kako na ova pitanja odgovaraju Mudraci. Stanje odsustva ega nije nitavilo, jer se Sopstvo u njemu ispoljava u Svojoj stvarnoj Prirodi - onakvo kakvo Ono zaista jeste, neogranieno egom. O tome postoje svedoanstva itave loze Mudraca. To stvarno Sopstvo predstavlja ivot koji nas ak i sada odrava - meutim, Njemu bi nae postojanje u relativnosti bilo toliko nepodnoljivo, da bi mu smrt bila draa. "Ko bi i dalje iveo, da nije ovog beskrajnog Blaenstva?" Jer, ak i sada nas, u ovom carstvu neznanja, ma koliko slabe i hirovite bile, odravaju bujice Sree stvarnog Sopstva koje protiu kroz guste slojeve neznanja i greha tek toliko da nas sauvaju od oajanja i samoubistva. Drevno naslee nam kae da e "onaj ko pronae Sopstvo - skriveno u Srcu - uivati u istinskoj srei koja predstavlja istovremeno ispunjenje svih elja."

41

Maha Yoga

Postoji posebno znaenje u rei "istovremeno". Srea koja dolazi nakon ispunjenja neke elje ne samo da je privremena, ve i za vreme trajanja vrednost joj smanjuju duhovi drugih neispunjenih elja. Sa blaenstvom Sopstva koje uiva Mudrac, to nije sluaj. Ovo se objanjava u odlomku iz Upaniada, u kojem se pokazuje da je u Sopstvu Blaenstvo potpuno, i da je nemogue da se u Njemu rodi elja. Mudrac nam objanjava da nepomueno, potpuno i bezvremeno blaenstvo Stanja bez ega nastaje zahvaljujui tome to je ego po sebi koren nezadovoljstva, elja i uvek gonjen potrebom za delanjem - mrtav jednom za svagda, tako da vie ne moe da promoli svoje runo lice. "Kao to mala ivotinja ne moe da podigne glavu kada je okean preplavi, tako i ovaj mali ego ne moe da podigne svoju glavu u Stanju Prosvetljenja (pomou iste Svesti)". (Guru Vachaka Kovai, stih 1142). I drevno naslee i Mudraci potvruju ovo uenje, pozivajui se na razum. Staro Otkrovenje, na primer, esto je na mukama kada eli da pokae da ni iz ega nita ne moe da se pojavi. (Chandogya Upanishad, 6.2.2.). Moe li svet da nastane iz jednog obinog nita? Mudrac nam takoe kae da, budui da smo ubeeni da stvari koje vidimo postoje, mora da postoji i Svest, element stvarnosti u pojavnom svetu (Ulladu Narpadu, blagoslovni stih 1). Iz ovoga saznajemo da je Beskonana Svest stvarnost koja lei ne samo u osnovi sveta stvari, ve i u osnovi sveta linosti. Mi smo svesni nekakvog sopstva. Videli smo, meutim, da Sopstvo pogreno zamenjujemo sa egom. Ipak, budui da ne moe da postoji ideja o nekakvom sopstvu, a da ne postoji neto kao stvarno sopstvo, moramo neizbeno da verujemo da stvarno Sopstvo postoji. Ipak, Istinu o Sopstvu moemo da otkrijemo jedino od Mudraca. Od njih saznajemo da je ono ista i beskonana Svest koja boravi u Stanju bez ega. Svakodnevno iskustvo takoe, kako istiu Mudraci, potvruje uenje. Mudrac nam kae da niko ne moe da porie svoje postojanje. Moe da porie sve ostalo, ali mora da prizna da on sam postoji. Jer, uistinu, priroda Sopstva je ta, da je Ono nesumnjiva stvarnost. Ako uvidimo da pojedinano, konano sopstvo, koje mi izmiljamo ne postoji, to samo znai da smo sopstvenost pripisali pogrenom - a ne da Sopstvo uopte ne postoji. Stvarno Sopstvo se ne doivljava u Svojoj istoti u bilo kom od tri stanja koja poznajemo, naime, u budnom stanju, snevanju i dubokom snu. Postoji, naravno, iskustvo "Ja sam". Meutim, ova svesnost stvarnog Sopstva svodi se na obian atom, zbog ogranienja koja nameu ego i njegove tvorevine. Kako je to istakao Mudrac ankara - u 365. stihu iz Vivekachudamani - svetlost Sopstva tako beznadno zamagljuje medijum uma, da jedino u Stanju bez ega - koje je negiranje sva tri stanja - Ono sija kakvo zaista jeste. Ipak, ak i dok ne dostignemo to Stanje, moemo da pronaemo tragove Sopstva u stanju dubokog sna, to je dovoljan dokaz Njegove stvarnosti, dok sami ne zadobijemo potpuno Otkrovenje tog Sopstva, transcendirajui ova tri stanja. U dubokom snu ne postoje ni telo, ni um, ni ego. Meutim, sigurni smo, koliko god je to mogue, da mi sami opstajemo u snu. Neprekidnost sopstvenosti - koju niko ne moe da porekne - odrava se putem ovog opstajanja, kao to emo videti u daljem tekstu. Ipak, pre nego to ovo detaljno razmotrimo, moramo da prouimo ova tri stanja, uporeujui ih sa Stanjem bez ega, u svetlu uenja Mudraca. Ovaj svet vidimo u budnom stanju. Pretpostavlja se da u ovom svetu postoji mnotvo konanih sopstva, i da je svet isti za sve njih. Pretpostavljamo i da je ovaj svet objektivna stvarnost, s kojom se susreemo kroz vrata naih ula. Ona se otvaraju jedino u ovom budnom stanju. Nastojei da ubedimo sebe da je svet stvaran, zaboravljamo da su telo i ula deo pojavnosti sveta. Zaboravljajui ovo, na samom poetku uzimamo da su stvarni. Pretpostavljajui na nedopustiv nain neto to nije dokazano, nalazimo, naravno, da nam je vrlo lako da dokaemo istinu o ostatku sveta, pomou pristrasnog svedoanstva ula. Sudija koji donosi presudu o ovome, to jest intelekt, nije kompetentan, budui da je potomak ega, oca lai. Drevno Otkrovenje nam kae da budno sopstvo nije zaista konano bie, kakvim ga intelekt predstavlja. Ono nije ogranieno na individualno telo. Njegovo telo je ceo univerzum - celokupna kreacija. Ono se naziva Vainavara ili Viva - Sve-ovek. Na Mudrac nam kae da je ovaj svet budnosti jedna nedeljiva celina, tako da bi trebalo ili da prihvatimo - ako moemo - da smo mi sami ceo svet, ili da ga u celini odbacimo kao iluziju. On kae: "Budui da se svako pojedino telo u svetu sastoji iz pet omotaa, svi oni zajedno odgovaraju nazivu 'telo'. Prema tome, kako moe svet da postoji odvojeno od tela? Da li je neko ikada video svet bez tela?" (Ulladu Narpadu, stih 5). Mudrac nas ovde podsea na injenicu koju, po pravilu, odbacujemo. Ipak, to je injenica koju ne moemo da poreknemo. Kada neko vidi svet, vidi i svoje telo. Ovo je sluaj i u budnosti i u snu. Telo i svet predstavljaju meusobno neodvojivu pojavu. Kada nema pojavnog sveta, nema ni tela. Mudrac nas pita: "Ako je svet neto to postoji kao razliito, odvojeno od tela, zato se ne pojavljuje pred nama dok spavamo, kada smo bestelesni?" Na ovo pitanje nije mogue odgovoriti. injenica je da svet ne postoji odvojeno od tela. Prema tome, ceo svet je nae telo - tvorevina i projekcija egoistinog uma, to se deava i u snovima. Moe da se primeti da iako smo u snovima bestelesni, i dalje vidimo nekakav svet. Telo spavaa lei nepokretno na krevetu, a ipak se pred njim i dalje pojavljuje svet raznolikosti, slian onom iz budnog stanja. Isto tako, kada neko "umre" i ode, ostavljajui svoje telo da bude spaljeno ili sahranjeno, iako bestelesan, on moe

42

Maha Yoga

da putuje do drugog sveta i da tamo boravi neko vreme, pre nego to se ponovo rodi u ovom svetu. Dok boravi u tom drugom svetu, on ga sigurno i vidi. Ovo znai da re "telo" ne oznaava samo ovo telo od krvi i mesa, ve i druga tela finije strukture. Ovo je uenje svetog naslea, koje Mudrac prihvata i daje kao odgovor na ova pitanja. Postoje pet tela, ili tanije, pet omotaa koji pokrivaju uvek prisutno Sopstvo i zaklanjaju ga. Svi omotai zajedno sainjavaju telo. Zato, sve dok je tu jedan ili vie ovih omotaa, sopstvo nije bestelesno, i zato moe da vidi svet koji odgovara nekom od omotaa. Kada neko sanja, egu preostaje suptilno ili mentalno telo. Ovo suptilno telo je ono koje se iri i postaje svet snova. Slino se deava sa putnikom u drugi svet. On putuje svojim suptilnim telom, koje mu omoguava da saobraaja u tom drugom svetu. Naravno, taj svet je tvorevina njegovog uma. Zato, uvek kada se vidi svet, ego ima jedno od tela. Prema tome, ispravno je reeno da se telo i svet uvek vide istovremeno. Da su oni jedna jedina, nedeljiva pojava, nesumnjiva je istina. Ve smo videli da je svet budnog stanja u sutini isti svetovima iz snova. Da su ovi drugi nestvarni, malo bi ko porekao. One koji ovo poriu ne treba uzimati za ozbiljno, jer dolaze do ove besmislene pretpostavke zbog potrebe koju namee neko nepotpuno i iskrivljeno miljenje. Dolazimo do zakljuka da su i budnost i sanjanje - snovi. Ono to zovemo budnou, nije istinska budnost. Istinska budnost je Stanje bez ega, to predstavlja buenje iz dubokog sna neznanja, u kojem se ovaj san, zvan budnost, odigrava. U toj budnosti, ne mogu da se pojave nikakve neistine. Sada emo da se pozabavimo pitanjem neprekidnosti Sopstva. Pitanje se odnosi na stanje dubokog sna, budui da jedino u vezi njega moe da se pojavi sumnja, jer u snu bez snova ne postoje ni telo, ni um, ni ego. Kada se probudi, obian ovek ne sumnja u neprekidnost Sopstva tokom spavanja. Naravno, on je nesvestan da sopstvo koje spava nije konano, egom obavijeno sopstvo budnosti i sna. Mudrac je primetio: "Nijedan ovek ne kae: 'Nisam postojao u snu'." Jedino se dokoni ljudi bave sumnjama u neprekidnost samopostojanja. Ipak, svi Mudraci naglaavaju da Sopstvo lei u osnovi sva tri stanja, i daju objanjenja, kako bi nam pomogli da to razumemo. Pre svega, greimo u pretpostavci da je duboki san potpuno lien svesti. Kada je neko postavio ovo pitanje, Mudrac je rekao: "Ovo kae tek nakon buenja. To ne kae dok spava. To to u tebi sada govori da je spavanje nesvesnost, je tvoj um. Ali, on nije bio prisutan u tvom snu, tako da je prirodno da ne poznaje svest koja postoji u snu. Budui da nije imao iskustvo dubokog sna, nije u stanju da se priseti kakvo je to stanje, pa zato pogreno zakljuuje. Stanje dubokog sna je izvan uma." Ovo pokazuje da nije ispravno da sudimo o jednom stanju pomou uma iz drugog stanja. Budni um ne moe da daje sud o spavanju iz razloga koji je naveo Mudrac. Jedino on moe ispravno da vrednuje ova tri stanja, jer ih je sva transcendirao. I drugo, postoji dovoljno dokaza o opstanku sopstva u dubokom snu. Ovo moemo da shvatimo iz sledeeg dijaloga, u kojem je Mudrac odgovorio na itav niz pitanja. Posetilac sa Zapada je postavio veoma opirno pitanje u vezi praktine koristi Stanja bez ega, i, tokom razgovora, pitanje o stvarnosti sveta. Kada mu je reeno da se svet ne pojavljuje neprekidno, traio je argument koji bi dokazao da se svet ipak sve vreme pojavljuje pred nekim ko je budan. Mudrac je pokazao da je taj argument neuverljiv, i nastavio: "Smatra da je svet stvaran, zato to je tvorevina tvog uma, kao i u tvom snu. Ne vidi ga u toku spavanja, jer je tada sklupan i uronjen u Sopstvo, zajedno sa egom i umom, i postoji u formi semena. Nakon buenja, pojavljuje se ego, poistoveujui se sa telom, i u isto vreme vidi svet. Tvoj budni svet je tvorevina tvog uma, isto kao i tvoj svet snova. Mora da postoji neko ko gleda svet, i u budnosti i u snu. Ko je to? Da li je on telo?" "Ne". "Da li je um?" "Mora da je tako". "Ali, ti ne moe da bude um, budui da postoji za vreme spavanja, kada nema uma". "Ja to ne znam. Moda tada prestajem da postojim". "Ako je tako, kako se onda prisea onoga to si jue doiveo? Da li ozbiljno tvrdi da je dolo do prekida u neprekidnom trajanju tvog sopstva?" "Mogue je." "Da je tako, onda bi Donson koji ode na spavanje mogao da se probudi kao Benson. Ali to se ne deava. Kako objanjava oseaj postojanosti tvog identiteta? Kae 'ja sam spavao' i 'ja sam se probudio', podrazumevajui da si i sada isti onaj koji je legao da spava." Sagovornik nije imao ta da odgovori. Mudrac je nastavio: "Kada se probudi iz dubokog sna, kae: 'Spavao sam sreno i oseam se okrepljen'. Znai, spavanje je tvoje iskustvo. Onaj koji se sea sree tokom spavanja, govorei 'Spavao sam sreno', ne moe da bude niko drugi do onaj ko je iskusio tu sreu. Ta dvojica su jedan isti ovek." Sagovornik se u potpunosti sloio sa tim. Tako dobijamo iscrpan dokaz da postoji neko sopstvo koje neprekidno traje za vreme spavanja. Da to sopstvo nije dua, ve stvarno Sopstvo koje se spominje u Upaniadama, jeste ono to saznajemo od Mudraca. Iz naeg iskustva spavanja saznajemo i to, da istinsko Sopstvo moe da postoji bez tela i uma. Budui da u dubokom snu nema nikakvog tela, u njemu ne postoji ego-oseaj. Spavanje je zapravo veoma slino Stanju bez ega. Kasnije emo videti da postoji jedna bitna razlika. Meutim, ovde moramo da zapazimo da odsustvo individualnosti tokom spavanja ne umanjuje sreu koja se uiva u tom stanju, i koje se seamo nakon buenja. Prema Otkrovenju, srea za vreme spavanja nastaje jedino usled toga to je to stanje lieno ega, iako je nesavreno. Tri stanja se razlikuju od Stanja bez ega po tome to u njima i dalje postoje telo i omotai koji skrivaju Sopstvo i ograniavaju Ga. Govori se o tri tela i pet omotaa. Fiziko ili grubo telo odgovara budnom stanju. Mentalno ili suptilno telo vezuje se za snove; to je takoe telo pomou koga je mogu odlazak u druge svetove,

43

Maha Yoga

poput raja i pakla. Postoji jo jedno telo, zvano kauzalno, jedino koje preostaje u dubokom snu. Ovo telo nije nita drugo do neznanje, ego i um u formi semena. Pet omotaa predstavljaju isto to i ova tri tela, to emo sada videti. Grubo telo je isto to i Anamaja omota. Suptilno telo sainjavaju: Pranamaja omota, Manomaja omota, i Vigjanamaja omota. Kauzalno telo je isto to i Anandamaja omota. Tri omotaa iz kojih se sastoji suptilno telo, nazivaju se tako u zavisnosti od njihove svrhe. Pranamaja omota slui za odravanje ivota, Manomaja za senzacije i misli, i Vigjanamaja za razumevanje i donoenje odluka. Anandamaja ne sme da se zameni sa Anandom, stvarnim Sopstvom u Stanju bez ega, koga ne skrivaju tela i omotai. Mudrac nam kae da je poslednji omota samo hipotetiki, izmiljen, za potrebe uenja. Svejedno, taj omota tragaocu za istinom ne slui niemu; on mora da se zanemari, o emu e biti rei kasnije. Omotae i tela, naravno, ne treba smatrati stvarnim. Iskustvo Sopstva, koje se obino naziva "Ispravno znanje", predstavlja spoznaju nepostojanja svega onoga to je nepostojee, ali to izgleda kao postojee, na temelju ego-oseaja. Prema tome, "Ispravno Znanje" ne predstavlja nita drugo do otpadanje ovih omotaa. Ono to preostaje nakon toga, je to to je stvarno, ista, nepromenljiva, beskonana Svest, naime, Sopstvo. Sada emo videti ta iz Mudraevog Otkrovenja moemo da saznamo o tom Sopstvu. Stvarno Sopstvo u Stanju bez ega nije nita drugo do Stvarnost, zvana "Sat"- ono to jeste. Ovo Sat je takoe i ]it, Svest. Jer nita nije stvarno ako ne postoji samo po sebi. Sve to ne poseduje svest moe da postoji jedino posredstvom svesti. Zato Mudraci kau da je svet mentalne prirode. Sopstvo je, videli smo, jedina nesumnjiva Stvarnost. A kada omotai otpadnu, Ono preostaje kao ista Svest, izvan tri stanja. Sada emo videti zbog ega se za Sopstvo kae da je svest, umesto da se kae da je svesno. Objanjenje je veoma jednostavno, ali ipak izuzetno vano. Um je svestan, ali bedno i nepostojano. Njegova svest potpuno prestaje u dubokom snu. Mora da postoji neki Izvor, odakle um prima svest, kao to je ranije istaknuto. Ovaj Izvor je, stoga, Prvobitna Svest, koja neprekidno sija, za razliku od uma. Zbog toga to Njegova Svest nikada ne moe da zataji, sledi da je svest Njegova prava priroda. Smisao ovoga izraava se kazivanjem da je Sopstvo Izvor na koji se ovde misli - Svest. Ovo uenje nalazimo i u drevnom nasleu. Stvarno Sopstvo se u jednoj od Upaniada opisuje kao "beskrajna Svest". Svrha ovog opisa je, kae Mudrac ankara, da se Ono razlikuje od nepostojane svesnosti objekata, to ljudi nazivaju znanjem. Svest, prema tome, ne sme da se shvati kao obian atribut stvarnog Sopstva, ve kao sama Njegova sutina. Ova svest se pokazuje kao "Ja sam", zajedniki inilac svih misli i svih opaanja. Ova istina se jasno izlae u Aitareja Upaniadi (Aitareya Upanishad, 3.1.2. i 3.1.3.), u kojoj se Sopstvo naziva Pragjanam, to znai Svest. U svojoj istoti - neokaljana meanjem sa nestvarnim omotaima, ili sa njihovim promenljivim stanjima ona je stvarno Sopstvo. Opte gledite, da su znanje i svesnost njeni atributi i svojstva, upravo je suprotno od pomenutog uenja. Svest nije svojstvo. Ona je sama sr Stvarnosti, a Stvarnost je stvarna samo zato to je Svest. Jedino Svest postoji. Ne postoji nita drugo osim nje. esto se naziva vrhovna Svest, da bi se razlikovala od uma i intelekta. Jedino je ova Vrhovna Svest postojala na poetku - dok ni ceo ovaj univerzum nije postojao. Ona je od same sebe stvorila tela stvorenjima, i Sobom im udahnula duu. Ovo postajanje ili stvaranje ne sme da se shvati kao neto to se zaista odigralo. To emo odmah videti. Svrha ovih pria o stvaranju u drevnom nasleu je u tome da na slikovit nain prenesu uenje da je Sopstvo u nama upravo ta Stvarnost - da ne postoji individualna dua. Da se stvaranje zaista odigralo, znailo bi da je stvarnost rasparana na delove. To je besmislica, kao to smo ranije pokazali. Mudrac nam kae: "Niti je Stvarnost podeljena, niti Ona podlee ogranienjima. Samo izgleda da je tako. Um lanim poistoveivanjem Stvarnosti sa telima omotaa, ime je ograniavaju, je to to uzrokuje pojavu delova. Um zamilja Stvarnost kao konanu, budui da za sebe misli da je konaan. Ova ogranienja i podele postoje jedino u umu. Ali, um ne postoji odvojeno od Sopstva. Nakit od zlata nije sasvim isto to i zlato, budui da je on zlato kome su povrh toga dodati ime i forma. Ipak, nije nita drugo do zlato. Um samo predstavlja misterioznu sposobnost Sopstva, zbog koje se Jedino Sopstvo pojavljuje kao mnotvo. Tek kada se um pojavi, pojavljuje se i ovo trojstvo - Bog, dua i svet. Za vreme spavanja, ovo trojstvo se ne vidi, niti se o njemu misli." Upravo je ovo u metafizici Advaite poznato kao Istina o Nepostajanju - Aati Sidanta - koju je jasno i kategoriki izloio Gaudapada, autor Mandukya Karikas, a Mudrac ankara razjasnio svojim tumaenjem. ankarini zapisi su u savrenoj saglasnosti sa tim delom, a na Mudrac ih je prisvojio. Za njega jedan uenik kae: "Iako je Sveti ovek obznanio istine, prilagoavajui ih sklonostima ispitivaa, on ipak poduava Istini o Nepostajanju, koju potvruje svojim linim iskustvom Sopstva." (Guru Vachaka Kovai, stih 100). U istom delu nailazimo na jasno izricanje Istine o Nepostajanju, koja izgleda ovako: "Ne postoji Stvaranje, niti unitenje. Ne postoji onaj ko je u ropstvu, ni onaj koji udi za Osloboenjem, niti iko ko je dostigao to Stanje. Ne postoje ni

44

Maha Yoga

um, ni telo, ni svet, niti bilo ko, nazvan 'dua'. Jedno samo postoji: ta ista, tiha, nepromenljiva Stvarnost bez drugog, koja nikad nije nastala." Osoba muena egom vidi razlike i eli da sazna kako su one nastale. Kae joj se da je sve stvorio Bog, i to iz samoga Sebe. Razmiljajui o ovome, uvia da sve ove razlike predstavljaju jedinstvo neega, to se naziva Bog. Zatim poeli da spozna Boga. Ubeena je da je Bog linost, poput nje, iako razliite veliine, sposobnosti i osobina. Ipak e, posle izvesnog vremena, kad joj se bude rekla istina da bog uopte nije linost, biti u stanju da je podnese. Tada joj Mudrac kae da je Bog lien ega. Smisao lei u tome to je On Jedina Stvarnost koja je Sopstvo svega. Opis da je Bog lien ega moe da izgleda nedovoljan. Um izmuen egom u tome ne vidi nikakav smisao. Ljudi ele da im se kae da Bog boravi negde na nebu, u nekom svetu velikog izobilja, okruen predivnim biima, zvanim bogovima i anelima. ak i za razumevanje da Bog prebiva u njihovim srcima, ljudima je potrebno vreme. ak i tada ele da prave razliku izmeu Njega i Sopstva. Za njih, misliti o Bogu kao o Sopstvu predstavlja bogohuljenje. Stanje bez ega predstavlja bezlinost. Sada emo da postavimo pitanje: a je vee, linost ili bezlinost? ini se da je linost neto, a da bezlinost nije nita, zato to nije lako uvideti da je linost ograniavanje na jedno telo, dok je bezlinost samo odsustvo svih ogranienja. I u linosti i u bezlinosti postoji ista Svest. Linost predstavlja zatvorenu, stenjenu i ogranienu svest, a Bezlinost Svest kakva Ona zaista jeste, neogranienu, beskonanu i istu. Tako vidimo da linost i bezlinost stoje jedno nasuprot drugog poput svetla i tame, kao sloboda i ropstvo, kao znanje i neznanje, ili kao matematiki znaci plus i minus. ta je plus, a ta minus? Posle onoga to smo uli od Mudraca, ne moemo da se dvoumimo oko odgovora. Bezlinost - odsustvo ega - predstavlja plus. Linost je minus. Bezlinost je nesmanjena Svest. Ona predstavlja Postojanje u svojoj punini, ili Postojanje kao ista Svest. Ovo Postojanje um pretvara u trojstvo. Mudrac je to objasnio na sledei nain: "Postojanje plus razlike ini svet. Postojanje plus individualnost sainja-va duu. Postojanje plus ideja o sveukupnosti sainjava Boga. U svim ovim sluajevima Postojanje je jedini element stvarnosti. Raznolikost, individualnost i sveukupnost su nestvarni. Um ih stvara i namee Postojanju. Postojanje transcendira sve koncepte, ukljuujui i ovaj o Bogu. S obzirom na to da se upotrebljava ime 'Bog', koncept Boga ne moe da bude istinit. Istina o Bogu je najvernije izraena u 'JA JESAM'. Jevrejsko ime za Boga, 'Jehova' - to znai 'JA JESAM' - savreno iznosi istinu o Bogu." Mudrac je takoe skretao panju na ovu misterioznu reenicu iz Biblije, za koju se kae da ju je izgovorio sam Bog. Pria govori o viziji Svetla koja se pojavila pred Mojsijem. Iz Svetla mu se javio Glas, upuujui ga da izvede svoj narod iz Egipta. Mojsije eli da sazna ko to govori sa njim. Zato moli da mu se kae, da bi to mogao da prenese svom narodu. Glas odgovara: "JA SAM TO JA JESAM". Ovo je jedina reenica u itavoj knjizi koja je tampana velikim slovima, na ta je Mudrac skrenuo panju. Ona je sigurno od velikog znaaja. Mudrac nam kae da je Bog u ovoj reenici odao tajnu Sopstvene Prirode - da je On upravo ovo "JA SAM", veno blistajue Svetlo Svesti u naim srcima. Drugim reima, On je Sopstvo. Da je samo jedno Sopstvo istinito, a da se sve ostalo na Njega prebacuje iz neznanja, Mudrac je vie puta i na mnogo naina jasno pokazao. Sopstvo je Stvarna Svest, a bia i stvari sveta pojavljuju se tako to se Njemu pripisuju imena i forme. Ovo je izneseno u sledeoj izjavi: "Stvarno je jedino Sopstvo koje je Svest, i nita vie. Sve takozvano raznoliko znanje je samo neznanje. Ovo neznanje je nestvarno, budui da ne postoji samo po sebi, odvojeno od Svesti koja je Sopstvo, isto kao to (nestvaran) nakit od zlata ne postoji odvojeno od stvarnog zlata." (Ulladu Narpadu, stih 13). Ovde se re "znanje" odnosi na sam svet. Svet, videli smo, nije nita drugo do misli koje se u umu pojavljuju i prolaze. Ove misli neznalice opisuju kao znanje, zato to veruju da postoji spoljanji svet koji um spoznaje putem ula. Sveukupnost ovog znanja ne samo da predstavlja neznanje, ve je i nepostojee. Ovo sada moemo da shvatimo, budui da je ego-oseaj poreklo svega. Pored toga, "neznanje" je negacija, a negacije ne postoje same po sebi. Ovo neznanje, koje se sastoji od gledita o nepostojeem svetu, nije nita drugo do Svest koja je Sopstvo, plus imena i forme koje je stvorio um. Ova imena i forme su, kae Mudrac, nestvarne, isto kao i one koje se pripisuju zlatu, dok su one zapravo sve vreme samo zlato. Mora da se primeti da Mudrac namerno upotrebljava rei "nestvarno" i "stvarno" da bi poblie odredio "nakit" i "zlato". Nakit se obino ne smatra nestvarnim. Meutim, ovde je cilj da se slikovito pokae nestvarnost raznovrsnog znanja, odnosno sveta. Te rei su ovde ubaene da bi se ideje skladno i precizno upotpunile. Kada ih ne bi bilo, neki pogreno upueni uenik bi iskrivio smisao i pomislio da Mudrac poduava stvarnosti imena i formi. Isto uenje prenosi se i sledeim primerom: "Stvarnost je poput osvetljenog platna, po kojem se kreu prizori (u bioskopskoj predstavi). Dua, svet i Bog su poput prizora koji se smenjuju. Jedino je Beskonanost (poput osvetljenog platna) stvarna. Ona je ista, liena razlika. Iako su ovi (prizori) nestvarni, nisu razliiti od Stvarnosti. Ipak, Stvarnost se razlikuje od njih, budui da postoji bez njih u Svom Stanju Jedinstva (u Stanju bez ega). Onaj ko vidi nestvarne pojave, ne vidi Stvarnost; onaj ko vidi Stvarnost, ne vidi nestvarne pojave. Um se zavarava zato to gubi vezu sa

45

Maha Yoga

postojanim Sopstvom, koje je poput nepominog platna, pa vidi jedan od pokretnih prizora kao sebe, a druge prizore kao druge due i svet." (Guru Vachaka Kovai, stihovi 1216-1219). Iz ovoga e se videti da je "dua", posmatra sveta, neodvojiva od sveta, svog prizora. Sve zajedno su tvorevine ega. Sutinu ovog uenja Mudrac je objasnio jednom amerikom ueniku doslovno ovako: "Samo jedna Svest, svuda jednako rasprostranjena. Ti je kroz iluziju nejednako raspodeljuje. Nema raspodele, nema svuda." Ovom prilikom Mudrac je govorio na engleskom, i ovo su upravo te rei koje je izgovorio. Ovde, u prvoj reenici, ideje o "raspodeljivanju" i o "svuda", morale su da budu prihvaene. Meutim, u treoj reenici Mudrac razjanjava da su i one iluzije, jer su tvorevine egoistinog uma. Sopstvo Stanja bez ega se esto naziva veliko Sopstvo, i pri tome se Ono razlikuje od malog bednog sopstva koje se pojavljuje u tri stanja. Ipak, Mudrac nam kae da istinska razlika, izraena na taj nain, nije izmeu "velikog" i "malog", ve izmeu "stvarnog" i "lanog". Veliko Sopstvo predstavlja stvarno Sopstvo; drugo sopstvo zapravo ne postoji. Budui da je ovo sopstvo lano, stvarno Sopstvo ga istiskuje kada ego umre. Mudrac se esto slobodnije opisuje kao "neko ko poznaje Sopstvo". Meutim, ovo ne bi trebalo bukvalno shvatiti. Ovaj proizvoljan opis namenjen je onima koji veruju da je neznanje neto to postoji. Njima kau da moraju da se ree ovog neznanja zadobijanjem "Znanja o Sopstvu". U ovome postoje dva pogrena shvatanja. Jedno od njih je da Sopstvo predstavlja objekat znanja. Drugo je da Sopstvo nije poznato, pa mora da se spozna. Budui da je Sopstvo jedina Stvarnost, Ono ne moe da postane objekat znanja. Budui da je Sopstvo, Ono nikada nije nepoznato. Drevno naslee nam kae da ono nije ni znano ni neznano, a Mudrac to potvruje. Zato je to tako? Sopstvo je isto "JA JESAM", jedino to je oigledno. Njegovom Svetlou obasjan je ceo svet. Ipak, izgleda da je nepoznato, i da mora da se spozna, jer Ga zaklanjaju svet i ego. Ono to je potrebno je da se ovi otklone. Mudrac ovo objanjava pomou analogije sobe koja je zatrpana nepotrebnom starudijom. Ako je potreban prostor, sve to treba da se uini je da se starudija ukloni; nikakav prostor ne mora da se unosi izvana. Isto tako, egoistini um i njegove tvorevine moraju da se iskorene, i tada e jedino Sopstvo preostati, nesmetano isijavajui. Ono to se slobodno naziva "poznavanje Sopstva", zapravo predstavlja bivanje bez ega, kao Sopstvo. Otuda Mudrac ne poznaje Sopstvo; on jeste Sopstvo. Ova upaniadska istina - da je Sopstvo besmrtna, samopostojea Stvarnost - takoe se dokazuje - tako nam kae Mudrac - injenicom svakodnevnog iskustva, koje je, meutim, opisano kao neto neobino. Svi znamo da je smrt neizbena. Ipak, ne osvremo se na to i uvek se ponaamo kao da ona ne postoji. Smatra se da je ovo neobino. Meutim, ako imamo u vidu uenje Mudraca, naime, da smo mi kao stvarno Sopstvo zapravo besmrtni, ta ima udno u tome? Ovo je znak da Sopstvo nije nikada zaista postalo zarobljeno ili ogranieno - da nikada nije izgubilo Svoju prirodu Stvarnosti. Stvarno Sopstvo, otuda, nije ni nepostojanje niti besvesnost. Ono je Postojanje i Svest. Opisuje se i kao Srea i Blaenstvo. Ovde opet moramo da vodimo rauna o predstavama koje pripadaju svetu ega. Sopstvo je bezlino, i prema tome, Ono je Srea, a ne neko ko je srean. Onaj ko je srean, nije uvek srean. Ponekad je oajan. Ponekad je vie srean, a ponekad manje. To smo videli u drugom poglavlju. Stvarno Sopstvo u Stanju bez ega nije ni nalik ovom "srenom oveku". Srea proistie iz sutine Njegove prirode, kao Postojanje i Svest. Isto kao to je Sopstvo izvor celokupnog postojanja i celokupne svesti, gde god da se pokae, tako je Ono i izvor sve sree - uglavnom u obliku uitka - koju doivljavaju egoistini umovi. Mudrac je dao jo jedan jasan dokaz o stvarnosti Sopstva u Prirodnom Stanju, citirajui stih iz Joga Vaite: "Ba kao to se u prolee drvee prolepava i razvija se, tako i Tragalac za stvarnim Sopstvom, zadovoljan u uivanju Blaenstva Sopstva, sigurno dobija vie Svetla, Moi i Inteligencije." (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 29). Ove pojave su za one koji naginju sumnjama dokaz da postoji Neto iza novog procvata vrlina. To Neto predstavlja Potpunost moi i znanja. Ovo je najoiglednije u dubokom snu. Ne moe da se sumnja da je samo Sopstvo izvor sree koja preovladava u tom stanju, ega se priseamo kasnije. Ve smo uvideli istinu da ak i zadovoljstva koja nam dolaze u budnom stanju, i za koja pretpostavljamo da su uzrokovana dodirom sa objektima ula, dolaze jedino iz Sopstva. Ona su samo kapljice Sree koja je Sopstvo. Ovu prirodnu Sreu po pravilu takorei zatomljuje prvobitno neznanje i njegovi potomci, elje i nezadovoljstva, strahovi i zabrinutosti, koji sainjavaju um. Um, delujui kao zaseban entitet, skoro u potpunosti zasenjuje sreu koja nam po prirodi pripada, Sopstvo. Ipak, um ponekad manje-vie prestaje da zakrava put, i tada nam dolazi neto to nam izgleda kao obilan dotok sree. Deava se da um nakratko postaje jedno sa Sopstvom - kao u dubokom snu - i tada smo, kaemo, ispunjeni sreom. Ovo povremeno sjedinjavanje sa Sopstvom deava se kad god nemir uma popusti, usled ispunjenja neke snane elje, ili otklanjanja nekog straha. Ova srea je prolazna, budui da postoje neke druge nezadovoljene elje koje se brzo aktiviraju, i tada um gubi vezu sa Sopstvom. Mudrac nam kae da tuga nije nita drugo do ovo odvajanje od Sopstva, a da srea predstavlja samo vraanje uma na svoj Izvor, Sopstvo. Um aktivno radi kada je

46

Maha Yoga

odvojen od Sopstva. Postati svestan neega znai odvojiti um od Sopstva, i tako nastaje tuga. Ne biti svestan stvari i misli je srea. Jer, tada smo Sopstvo. Drevno naslee to slikovito pokazuje ovako: "Kao to ovek u vrstom zagrljaju sa svojom enom ne zna ni za ta spolja ili iznutra, tako ni osoba u vrstom zagrljaju stvarnog Sopstva ne zna ni za ta spolja ili iznutra." Da ovo nije nesvesnost, istie se u jednom kasnijem poglavlju. "Gledajui, On ne vidi. Svakako, vid Posmatraa nikada ne slabi, jer je neunitiv. Ali, ne postoji drugi objekat kojeg bi video odvojeno od Sebe." Na taj nain odgovoreno je na oba pitanja o Stanju bez ega, koja su izneta na razmatranje. Postoji stvarno Sopstvo koje lei u osnovi tri stanja, koje je po prirodi besmrtno i koje bi preivelo svoenje nestvarnog ega na nitavilo. Srea je sutina prirode tog Sopstva. Otuda je Stanje bez ega jedino poeljno, van svakog poreenja sa bilo im to postoji u relativnosti. Jedina znaajna tekoa na koju intelekt nailazi u prihvatanju izloenog uenja je ovo. Intelekt zahteva racionalnu vezu izmeu sveta kojeg poznaje, i Sopstva ili Stvarnosti o kojoj mu se govori. On eli most izmeu ova dva preko kojeg moe da prelazi i da se ponovo vraa. Takav most ne postoji i nemogue je da ga iko izgradi - ak ni Mudrac. Razlog je krajnje jednostavan, naime, injenica da su Svet i Stvarnost negacije jedno drugog. Ranije smo videli da je ono to se pojavljuje kao svet samo Stvarnost. Analogija sa zmijom koja se vidi umesto konopca nam je pomogla da ovo razumemo. Isto tako su svet i Stvarnost negacije jedno drugog. Ne mogu da se vide istovremeno. Konopac nije u srodstvu sa zmijom; on je nije stvorio. Isto tako su i svet i Stvarnost negacije jedno drugog, u smislu da onaj ko vidi jedno od njih, ne moe u isto vreme da vidi ono drugo. Ta dva ne mogu da se doivljavaju istovremeno. Onaj ko vidi svet, ne vidi Sopstvo, Stvarnost. S druge strane, onaj ko vidi Sopstvo, ne vidi svet. Prema tome, samo jedno od njih moe da bude stvarno - ne oba. Otuda ne postoji stvarna veza izmeu njih. Svet nije nastao iz Stvarnosti. Stvarnost nije ni u kakvom srodstvu sa svetom. Stoga, jasno je da most koji intelekt trai ne postoji i ne moe da se izgradi. Pitanja koja se postavljaju, uz pretpostavku da postoji takav most i elja da se o njemu sve sazna, besmislena su i ne zasluuju direktan odgovor. Primetili smo jedno takvo pitanje ranije. Ono je bilo o poreklu neznanja. Isto pitanje je postavljeno Mudracu na uobiajeni nain: "Kako Stanje Osloboenja uskladiti sa svetom?" Mudrac je odgovorio: "Taj sklad postoji u samom Osloboenju." Mudrac koji se nalazi u tom Stanju nije svestan nikakvog nesklada. Naprotiv, u tom Stanju vlada savren sklad, budui da u njemu postoji jedino Sopstvo - lieno sveta. Ali, intelekt ne moe da spozna taj sklad - jer, ako dospe tamo, prestae da postoji. Ovo je znaenje izjave koja se neprestano pojavljuje u drevnom nasleu, da je Stanje Osloboenja - to jest, stvarno Sopstvo koje se nalazi u tom Stanju - izvan intelekta. Kako je ovo Stanje izvan intelekta, tako je i izvan govora. Pokuaji da se verodostojan opis tog Stanja prui reima, osuen je na neuspeh. Odnosno, bilo koji opis koji istie neto konkretno o Njemu, neizbeno e biti u neemu pogrean. Mnoge takve izjave koje se nalaze u drevnom nasleu, ispravljaju se novim izjavama, a ove opet drugim, sve dok uenik ne bude zreo da mu se kae da Ono ne moe da se objektivizuje intelektom, a da se pri tome ne pogrei, i da je direktno Iskustvo jedini nain da se Ono spozna na pravi nain, ili tanije, da nestane pogreno znanje o Njemu. Zakljuak je da jedino moemo jedino da znamo ta Sopstvo nije, a nikada ta Ono jeste. U zavrnom poduavanju ne pokuava nam se rei nita o konkretnom sadraju tog Stanja. U drevnom nasleu nam se kae da Sopstvo treba da shvatimo kao Neti, Neti - "ne ovo", "ne ovo". Jezik Sopstva je Tiina, nisu rei. Ovu istinu nam rasvetljava pria o poduci Tiinom, koju je poklonio sam Gospod - pojavivi se kao Dakinamurti pred etvoricom Mudraca: Sanaki, Sanandani, Sanatsuata i Sanatkumari. Uenici su shvatili da moraju da utiaju govor i misli, da bi pronali Istinu koja je izvan oba. Uinili su tako i pronali je. "Tiina je," kae Mudrac, "govor Sopstva, i ona je najsavrenije uenje. Govor je poput arenja spiralne niti sijalice u elektrinoj lampi, ali Tiina je poput struje u ici." Otuda ne smemo da oekujemo nikakav konkretan opis Stanja bez ega ili Sopstva koje se nalazi u tom Stanju. ak ni Mudrac ne moe da nam kae nita konkretno o tom Stanju. Sve to moe da uini je da odstrani naa pogrena shvatanja o Njemu. Kae nam da Ono nije, ili tanije, da se razlikuje od stanja koja su nam poznata u relativnosti. Jedini koji moe ita da nam kae o tom stanju je Mudrac. esta se koristi jedna izreka koja kae da "onaj ko pria o Njemu, nije Ga video; ko Ga je video, ne pria". Moe da se kae da postoje konkretni opisi o njemu u drevnom nasleu, naime, da je Ono Stvarnost, Svest i Srea - Sat, ]it i Ananda. Odgovor je da su ovi opisi konkretni samo u formi. Njihovo znaenje nije konkretno, budui da su namenjeni samo da raspre pogrena shvatanja. Ono se naziva Stvarnost, da bi se rasprila predstava da je Ono nepostojanje. Naziva se Svest, da bi se pokazalo da nije ni nesvesno, kao nepokretni objekti, niti nepostojano svesno, kao um. A naziva se Srea, da se pokae da u Njemu transcendiramo ovu relativnost koja je u sutini nesrena. Ono to se tano zna o tom Stanju je da Ono nije neki svet ili mesto prebivanja, na koje osloboeni sigurno odlaze, sada, ili nakon smrti. Razni vernici veoma potuju neobina verovanja i pomou njih poduavaju. Neki kau da kada ovek dostigne Osloboenje, njega u telu podiu na nebo. Drugi kau da telo,

47

Maha Yoga

jednostavno, iezava, budui udesno transformisano u neto nevidljivo. Po njima, ako ostane mrtvo telo, nije dolo do osloboenja. Veina ljudi veruje da Osloboenje znai otii ili biti odnesen u nekakav nebeski svet. U Joga Vaiti nam se kae: "Osloboenje nije s one strane neba, niti je Ono u svetu ispod, niti na zemlji. Osloboenje je nestajanje uma i svih elja." Smisao toga je da se Stanje bez ega ne nalazi u relativnosti. Ono i ne moe da bude u njoj, zato to je njena potpuna negacija. Isto kae pouka drevnog naslea: "Kada ieznu sve elje koje preplavljuju Srce, ono to je smrtno postaje besmrtno. Tog trenutka ono postaje Brahman." Meutim, postoji jedna izjava o Sopstvu za koju se moda ini da protivrei ovome. I drevno naslee i Mudrac nam kau da Stvarnost prebiva u Srcu. Mudrac nam takoe kae da je Isus mislio isto kada je rekao: "Kraljevstvo Nebesko je u vama" Prva pomisao je da ovo podrazumeva da je stvarno Sopstvo u relativnosti, i da je ak veliine atoma, budui da je ogranieno prostorom koji nije vei od ovekovog palca. Meutim, ovo ne bi trebalo doslovno shvatiti. Jer, kae nam se i to, da se beskrajno nebo, zajedno sa svim svetovima, nalazi unutar tog malog prostora. Svrha ovog uenja je da Sopstvo mora da se trai i pronae okretanjem od sveta ka unutra, to emo videti u sledeem poglavlju. Mudrac nam kae - citirajui stih iz Joga Vaite - da Srce na koje se misli nije samo miini organ, ve stvarno Sopstvo, prvobitna Svest. Ono se naziva Srce, zato to je Izvor inteligencije iz koje se um raa i razvija u svet. U taj Izvor um mora da se vrati, kako bi relativnost mogla da se sklupa i prestane. Kada se um, zajedno sa ivotom, vrati u Srce i ostane u jedinstvu sa Njim, tada vie ne moe da na Sopstvo projektuje pojavni svet koji ga skriva. Iz ovog sledi da Mudrac ne vidi svet, iako to ponekad kae, iz obzira prema slabostima uenika. Ovo emo videti kasnije, kada budemo razmatrali pitanja koja se tiu Mudraca. Sopstvo je, otuda, u nekom smislu Sve. O njemu se govori da je Sveukupnost, iji su svet i stvorenja delovi, iako je apsolutna istina da Ono nije podeljeno. Tako, zadobiti Sopstvo znai zadobiti Sve. Drevno naslee nam kae: "To to je beskonano jeste Srea; u konanosti srea ne postoji." Mudrac nam kae: "Jedino je Sopstvo veliko; sve ostalo je beskonano malo. Ne vidimo da je ita, to nije Sopstvo, vredno prodaje Sopstva" (Guru Vachaka Kovai, stih 1060). Ovo nas podsea na Isusovu izreku: "ta oveku vredi da osvoji ceo svet, a izgubi samoga sebe?" Po jednoj veoma niskoj ceni, predaji ega - dobija se ovo beskonano veliko Jedno, Sopstvo. Ali ova niska cena mora da se plati. Pa ipak, deava se da ljudi strahuju od ovog Stanja. Ne strahuju od postojanja muenog egom, koje je izvor svih njihovih strahova, budui da veruju da su oni sami ego, i da ne znaju stvarno Sopstvo. Strahuju da e, ako izgube ego, i sami prestati da postoje. Ne plae se onoga ega bi trebalo, a plae se onoga ega ne bi trebalo. Plae se neustraivosti, koja znai odsutnost ega, a ne plae se straha koji je ego. Da gubitak ega zaista ne predstavlja gubitak, trebalo bi da im bude jasno iz iskustva sree tokom spavanja. Niko se ne plai da ode na spavanje, kae Mudrac, iako je to stanje lieno ega. Prema tome, zato bi se neko bojao da izgubi ego - uzroka sveg Straha - jednom za svagda, i time zadobije Neustraivost? Prirodno Stanje mora da se razlikuje od Jogijevog transa, koji se naziva Samadi. To nam govori Mudrac sa Arunaale. Postoje razne vrste transa, a najvii se naziva Trans bez misli - Nirvikalpa Samadi. Opis "bez misli" odgovara takoe i Prirodnom Stanju. Jogistiki trans se naziva Kevala Nirvikalpa Samadi. Prirodno Stanje se naziva Sahaa Nirvikalpa Samadi. "Sahaa" znai "Prirodno". Jedino je ovo Stanje Osloboenja - ne ono drugo. Razliku je na videlo izneo Mudrac. Jedan uenik ga je pitao: "Ubeen sam da je neko ko je u Nirvikalpa Samadiju nedotaknut bilo kakvom aktivnou tela i uma. Zasnivam svoje miljenje na posmatranju tvog Stanja. Neko drugi tvrdi da su Samadi i telesna aktivnost meusobno nespojivi i da ne mogu istovremeno da postoje. Koje je od ovih gledita ispravno?" Mudrac je odgovorio: "Obojica ste u pravu. Postoje dva Nirvikalpa Samadija. Jedan se naziva Prirodno Stanje ili Sahaa Nirvikalpa Samadi, ili jednostavno Sahaa. Drugi je Kevala Nirvikalpa Samadi. Tvoje gledite se tie prvog; drugo se tie ovog poslednjeg. Razlika izmeu njih je u ovome. U prvom, um se rastapa i nestaje u Sopstvu. Nestavi na taj nain, ne moe ponovo da oivi, i zato je to kraj ropstva. U drugom sluaju, um se ne rastapa i ne gubi u Sopstvu; on uranja u Svetlo Svesti, koja je Sopstvo. Dok je tako uronjen, Jogi koji je u Samadiju uiva veliku sreu. Ali, budui da um ostaje i dalje razliit od Sopstva, on zaista moe ponovo da se aktivira, a Jogi da podlegne neznanju i vezanosti. Onaj ko je zadobio Prirodno Stanje je Mudrac; on je osloboen jednom za svagda, i ne moe ponovo da postane vezan. Razlika se slikovito prikazuje na ovaj nain. Um Mudraca koji je dostigao Prirodno Stanje je poput reke koja se ulila u okean, i postajui jedno sa njim, vie se ne vraa. Um Jogija u Jogistikom Samadiju je poput vedra koje se konopcem sputa u bunar, gde ostaje potopljeno u vodi. Pomou konopca moe ponovo da se izvue. Prema tome, um Jogija moe da se vrati u svet; on nije osloboen. Zato on veoma podsea na obine ljude. Jogijev um u Samadiju je poput uma u snu, s tom razlikom to je spavaev um uronjen u tamu, a um Jogija u Svetlo Sopstva. Mudraca, odnosno, onoga iji se um rastopio u Sopstvu, svet ne dotie ni na koji nain, iako za svu spoljanju pojavnost, on - odnosno, njegovo telo i um - moe da bude aktivan u svetu. Njegove aktivnosti su sline nainu na koji jede pospano dete, dok ga majka hrani, ili kretanjima koije iji voza spava". Do ovoga emo doi kasnije. Iz ovoga se jasno vidi da jedino onaj ko je zadobio Prirodno Stanje - to jest, onaj koji se liio ega moe drugima da bude Uitelj Istine o Sopstvu, a ne obian Jogi, koji je dostigao Kevala Nirvikalpu. Da

48

Maha Yoga

dostignue ovog drugog ne oslobaa oveka, Mudrac slikovito prikazuje primerom jednog Jogija koji je dostigao ovaj Samadi i mogao da u njega sa naporom zaroni i da iz godine u godinu u njemu sve due ostane. Jednom prilikom je izaao iz Samadija i osetio e. Budui da je uenik bio blizu, poslao ga je po vodu. Meutim, uenik se dugo zadrao. U meuvremenu, Jogi je ponovo utonuo u Samadi. Proli su vekovi, tokom kojih je vlast zemlje prela iz ruku Hindusa u ruke Muslimana, a od njih u ruke Britanaca. Konano se Jogi probudio i prva misao mu je bila da je uenik trebalo da mu donese vodu, i uzviknuo je: "Jesi li mi doneo vodu?" Jasno je da se u ovom sluaju um prikriveno odravao u ivotu za vreme Samadija, i ponovo zapoeo sa svojom aktivnou upravo odande gde je prestala. Dok je um u ivotu, nema Osloboenja. Izgleda mogue da Prirodno Stanje doe posle ponavljanja iskustava ovog drugog stanja tokom nekoliko meseci ili godina. Um bi na ovaj nain mogao da se malo po malo istroi, isto kao to bi lutka od eera koja se uvek iznova uranja u sok od eerne trske mogla da se troi, sve dok nita od nje ne ostane. Sada moemo da odgovorimo na pitanje koje je postavljeno i na koje je odgovoreno jo davno - u drevnom nasleu. Ovo pitanje je moglo da se nametne i itaocu. Stanje Osloboenja je lieno ega. Isto tako i duboki san. Izgledalo bi kao da ovek moe da se oslobodi jednostavnim odlaskom na spavanje. Kada se probudi, vidi da je u ropstvu kao to je i bio. Videli smo da se ak i Jogi, kada izlazi iz svog transa, zvanog Samadi, nalazi u istoj nevolji. Pitanje je: "Zato spava, koji je lien ega tokom spavanja, ne ostane bez ega? Zato ego ponovo oivljava posle buenja?" Pre nego to razmislimo o odgovoru, mogli bismo da primetimo jo jedno obeleje spavanja, koje nalazimo u Otkrovenju. Ne samo da spavanje nije prolaz do Osloboenja, ve je takoe i prepreka na putu do Njega. Kasnije emo videti da, ako tragalac za Sopstvom zaspi u toku Traganja, posle buenja mora da krene ispoetka. Samo ako sve vreme ostane potpuno budan i aktivno istraje u Traganju sve dok se ne dogodi Otkrovenje Sopstva, oslobodie se iz ropstva. Na ovo se ukazuje u treem delu Taitirija Upaniade, gde nam se kae da je Brigu, kojeg je poduio njegov otac Varuna, zadobio Iskustvo stvarnog Sopstva - koje se navodi kao Blaenstvo, Ananda - direktno iz omotaa intelekta. On nije odbacio taj omota, pa se izgubio u omotau blaenstva - Anandamaji - to bi znailo zapadanje u san. Ovaj poslednji omota - kauzalno telo - se ne transcendira posebno, ve jedino zajedno sa omotaem inteligencije. Kada je Mudracu postavljeno ovo pitanje, on se pozvao na upaniadsko naslee, gde je na njega odgovoreno. Postoji jedna znaajna razlika izmeu ta dva stanja. Mudrac ulazi u Stanje bez ega putem potpunog i konanog izumiranja ega, odnosno, prvobitnog neznanja. Jezikom relativnosti, za njega se kae da gubi vezu sa suptilnim i grubim telom rastapanjem kauzalnog tela - drugaije zvanog omotaem sree - koje je upravo ovo prvobitno neznanje. On direktno iz budnog stanja - unitenjem ega - prelazi u Stanje bez ega, koje se nalazi izvan relativnosti. Otuda je jasno da se Mudrac oslobaa kauzalnog tela. Meutim, ovo telo nema nikakvu vezu sa Stvarnim Sopstvom - koje Mudrac jeste - ni ostalim telima. Prema tome, on je lien tela i uma. Sluaj sa spavanjem obinog oveka je sasvim drugaiji. Njegovo kauzalno telo - prvobitno neznanje se ne rastapa. U njega se utapaju ego i um, gde ostaju u formi semena, dok ne doe vreme buenja. Budui da je um postao spokojan, u snu postoji srea. Ipak, ova srea se ne moe nikako porediti sa sreom Stanja bez ega. Mudrac nam kae "Srea spavanja je poput slabanog meseevog svetla koje se probija kroz gusto lie nekog drveta i osvetljava tlo pod njim, ali srea Mudraca je poput meseine koja neometano pada na otkriveno tlo." Ova znaajna razlika izmeu spavaa i Mudraca slikovito je prikazana u drevnom nasleu pomou analogije bojeg suda, u kojoj optuenik treba da zgrabi usijanu sekiru, i tako uveri sud u svoju nevinost. Ako dobije opekotine, bie okrivljen i kanjen. Ako se to ne dogodi, bie proglaen nevinim i pustie ga na slobodu. U ovom sluaju optueni se opekao, jer je pokuao da se laju zatiti od uarenog gvoa. Nevin ovek nee dobiti opekotine, jer e njegova zatita biti istina. Na isti nain obian ovek dolazi u jedinstvo sa Stvarnou tokom spavanja, pokrivajui se lanim znanjem "ja sam telo". Otuda je laljivac, a ta ga la izbacuje iz jedinstva, i on se vraa u ropstvo. Mudrac postaje jedno sa Stvarnou, pokrivajui se Pravim Znanjem - odnosno, naputajui ego-oseaj - i nije izbaen iz jedinstva. Stanje bez ega je, prema tome, neto jedinstveno. Ono uopte ne pripada poretku sveta, kome pripadaju tri stanja. Ve smo videli da postoji jo dublji san, duboki san neznanja koji sakriva stvarno Sopstvo, tako da je mogue da se ego uzme zdravo za gotovo kao stvarno Sopstvo. Stanje bez ega je Stanje vedre Stvarnosti, u kojem Ona blista kao isto "JA SAM". Ovo se naziva etvrto Stanje, da bi se razlikovalo od ostala tri. Meutim, ovo je samo provizoran opis. Mandukja Upaniada je dovoljno obazriva kada kae: "Nazivaju Ga etvrtim Stanjem." (Mandukya Upanishad, 7.) Mudrac nam kae: "Mirno i bezvremeno Stanje Mudraca, zvano Budno Spavanje, za koje se onima koji ive u (zaaranom krugu tri stanja), naime budnosti, snu i dubokom snu, kae da je etvrto Stanje, jedino je Stvarno. Ostala tri su obine lane pojave. Zato Mudri nazivaju to Stanje - koje je ista Svest Transcendentalnim Stanjem." (Ulladu Narpadu Anubandham stih 32). Znai da ne postoje etiri stanja, ve samo jedno, koje je Prirodno Stanje Sopstva kao jedine Stvarnosti.

49

Maha Yoga

Opisivanje Prirodnog Stanja kao Budnog Spavanja je veoma pouno. Kae nam da je Ono istinska Budnost, ali da nalikuje spavanju. Ovo je jasno istaknuto u Giti, koja kae: "Mudrac je svestan Toga to je (isto kao) No svim biima; sve ono ega su iva bia svesna, je no za potpuno budnog Mudraca. Ovo znai da je Mudrac koji boravi u Stanju bez ega svestan Toga to je jedino istinito, naime, Sopstva. Svet je za Njega No, jer ga on, budui da je nestvaran, uopte ne vidi. Na taj nain Dan i No nisu isto za Mudraca i neznalicu. Ono to je Dan za Mudraca, No je za neznalice, a to je za Njega No, za njih je Dan. Ve smo videli da ovaj Mudraev Dan nema poetak, isto kao to nema ni kraj, budui da je vreme nestvarno. S obzirom da je istinska budnost ovo Stanje bez ega, a ne san, koji neznalice pogreno nazivaju budnou, sledi da oni koji veruju u nekakva carstva u kojima e ego trajati zauvek, ne ele da se probude, ve samo da ugodnije sanjanju. Jasno je da je ovo posledica njihove nesavladive vezanosti za postojanje tlaeno egom. Zbog ove vezanosti, gubitak ega im izgleda kao najgora mogua smrt. Zaista, to Mudraci svedoe, ovo postojanje tlaeno egom predstavlja smrt - jedinu smrt koja postoji - jer nas dri u venom izgnanstvu iz naeg istinskog ivota, naime, stvarnog Sopstva. Izgubivi To, izgubili smo sve. Zapravo, kao to je Mudrac jasno istakao, roenje nije roenje, jer se raamo samo da bi umrli, a smrt nije smrt, jer umiremo samo da bi se ponovo rodili. S druge strane, dostizanje Prirodnog Stanja predstavlja istinsko Roenje, jer tada smrt umire jednom za svagda. O Mudracu u tom Stanju, ri Ramana kae: "Istinski roen je jedino Onaj ovek uzvienog uma, koji se rodio u Izvoru svog bia, Vrhovnoj Stvarnosti, Tragajui putem ispitivanja 'Odakle potiem?'. On se rodio jednom za svagda, (da nikada vie ne umre). Taj Gospodar mudrosti je veno mlad." (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 11). Budui da je on Stvarnost izvan vremena, veno je nov, veno sve, nedotaknut proticanjem vremena. Ovde moemo da ponovimo ono to smo ranije primetili. Naime, da je sam Mudrac najubedljiviji dokaz Prirodnog Stanja. Dolaskom u direktan kontakt sa ivim Mudracem, moemo da osetimo, dodue, nekako maglovito, ali ipak na nain koji e promeniti nae ivote, veliinu i slavu stvarnog Sopstva. U njemu se Sopstvo pred nama pojavljuje kakvo Ono zaista jeste, najvee od svih dobitaka. Tada emo videti da Sopstvo predstavlja ispunjenje svih elja i ponitavanje svih strahova. Videemo da je ono to nam drevno naslee kae o Sopstvu daleko od preteranog - da nam naslee zapravo nije izreklo ni milioniti deo Njegove veliine. Mora da se kae da ovo Sopstvo koje mi uvek jesmo - ak i sada, uprkos neznanju - izgleda previe teko da bi ga odgonetnuli mnogi bistri, ali ogranieni umovi koji se smatraju religioznim. Njih nimalo ne privlai sveto naslee koje im govori o Prirodnom Stanju. Oni ude da dobiju moi da bi u njima uivali. Nadaju se da e sticanjem ovih moi, zvanih "Sidi", u ovom univerzumu uivati u mnogo slavnijem poloaju. Ovi Sidiji stiu se raznim okultnim praksama. Neki ak predlau da se zadobiju pomou onoga to nazivaju "Spoznajom Sopstva", ali kako misle da mogu da dostignu pravu Spoznaju, dok gaje svoje sebine ambicije, teko je da se razume. Neki tee fizikoj besmrtnosti, ak i vrhovnoj vlasti nad itavom kreacijom. Izgleda da ovi ljudi misle da se Bog nije pokazao uspean kao vladar univerzuma i da oni mogu da obave taj posao daleko bolje, nakon to dostignu neophodnu jednakost sa Bogom, a potom Ga zamene na Njegovom mestu. Oni nadugako i nairoko daju obeanja svetu, da e ako ikada dobiju priliku, izgraditi Raj na zemlji. Mudrac nam je uvek ponavljao da briga o svetu nije na, ve Boji posao. Uopte ne bi bilo potrebe da se obraa panja na ove lane uitelje, da nije injenice da su mnogi zaista dobri ljudi, zavedeni njihovim uenjem, koje je na prvi pogled primamljivo. Da njegovi uenici u najmanju ruku ne bi zalutali, Mudrac nam kae da se ovi sidiji nalaze u carstvu neznanja, i da su zato nestvarni. On kae: "Istinski SIDI je nae Prirodno Stanje, u kojem smo stvarno Sopstvo, i koje zadobijamo postajui svesni tog Sopstva, koje ve jesmo. Ostali sidiji su poput onih koji se stiu u snu. Da li ita zadobijeno u snu ostaje stvarno nakon buenja? Mogu li oni da obmanu Mudraca, koji je utemeljenjem u Stvarnom, odbacio neistinitost?" (Ulladu Narpadu, stih 35). Ovde se jasno pokazuje da su sidiji lani. Razlog nam je poznat - tvorevine su ega. Onaj ko zadobija sidije, tone dublje u neznanje, koje je ropstvo. Iskrenom Tragaocu za Sopstvom oni ponekad dolaze netraeno, pre ieznua ega. U tom sluaju oni za njega predstavljaju zamku. Mora da ih se odrekne i napusti, i krene ispoetka. Ako se pojave posle zadobijanja Prirodnog Stanja, nee ih biti svestan i oni ga nee doticati. Ovde moemo da obratimo posebnu panju na izjavu da ne postoji potreba da postajemo Sopstvo, ili da zadobijemo Sopstvo. Ideje o postajanju i zadobijanju Sopstva su oigledno besmislene. Mi smo uvek Sopstvo. Nikada nismo neto drugo do Ono. Da je ono neto to treba da se zadobije, moglo bi da se ponovo izgubi. Budui da je Ono Sopstvo, Ono ne moe nikad da se izgubi. Sidiji, s druge strane, nam prirodno ne pripadaju; prema tome, nee nam ni pripadati zauvek, ve e se vremenom izgubiti. Postoji jo jedna razlika izmeu istinskog Sidija - Prirodnog Stanja - i onih lanih. Sopstvo je Jedno. Sidija ima mnogo. Mnogostrukost je obeleje nestvarnosti. Jedinstvo je znak stvarnosti. Sve ovo je saglasno sa glavnim uenjem Otkrovenja, i starog i novog, da je stvarno Sopstvo Jedina Stvarnost koja transcendira vreme i prostor, a da je sve ostalo nestvarno. Odatle sledi da se Prirodno Stanje ne nalazi u vremenu. Prema tome, Ono nikada ne moe da ima poetak, niti kraj; jer, poetak i kraj su obeleje vremena, koje je nestvarno. Stvarno Sopstvo je Jedno, a i ta Njegova jednota nema poetak, budui da je

50

Maha Yoga

mnogostrukost uvek nestvarna, kao to smo pomenuli u poslednjem poglavlju. Prema tome, injenica je da Mudrac nije svestan da je postao slobodan. Jednom su ga pitali kada se oslobodio. On je odgovorio: "Nita se Meni nije dogodilo; ja sam isti kao to sam uvek i bio". To znai da se i ropstvo i sloboda nalaze u relativnosti, i da su i jedno i drugo nestvarni. Mudrac nam ovo kae u sledeem: "Ako se pojavi misao 'ja sam vezan', tada e se pojaviti i misao o osloboenju. Kada putem Traganja 'Ko sam ja koji je zarobljen?' preostane jedino veno slobodno stvarno Sopstvo, veno mlado i besmrtno, moe li tada da se pojavi misao o ropstvu? Ako se ta misao ne pojavi, moe li onda misao o Osloboenju da se pojavi onome ko je zavrio sa delima?" (Ulladu Narpadu, stih 39). Kao to se ne nalazi u vremenu, ovo Stanje se ne nalazi ni u prostoru. Ne moramo nikuda da idemo - u neki daleki svet - da bi bili zauvek slobodni i sreni. Ovo smo ve rekli. Do osloboenja bi dolo ovde i sada samo kada bismo izgubili ego. Neznanje, ropstvo i deavanja u ropstvu, naime, sve ovo mnotvo i razlike, ne postoje ak ni sada. Odatle sledi da Mudrac koji je osloboen ega ne vidi nita od ovoga to nama izgleda tako stvarno. Za njega su i bioskopska predstava sveta i njen gledalac, ego, nestali. Prema tome, on ne priznaje ni da ju je ranije posmatrao. Za njega je preostalo jedino platno, Svetlo Svesti. Pokretne slike su iezle. To platno, sada znamo, predstavlja isto "JA SAM", koje, zbog neznanja, prekriva ova potpuno lana pojavnost. Zato je Mudrac rekao: "Budui da vidimo svet, znai da postoji Jedno Vrhovno Bie, iz ije moi iluzije sve ovo postaje. O ovome ne moe da se raspravlja. Sva etiri stanja, naime, prizori koji se sastoje od imena i formi, platno na kojem se odslikavaju, svetlo i gledalac, ne razlikuju se od Njega, stvarnog Sopstva u Srcu." (Ulladu Narpadu, stih 1). Istinsko Sopstvo, ovde je izriito istaknuto, nije samo po sebi uzrok ove raznolikosti. Ono ne postaje, kao to je ranije pokazano. Ono to postaje univerzum je Maja, misteriozna mo, za koju mora da se pretpostavi da pripada Sopstvu, da bi se objasnila pojava sveta. Ova Maja je isto to i um, odnosno ego. Iz nje se pojavljuju pomenuta etiri, od kojih je jedno individualna dua. To je razlog zbog kojeg je nestvarna. Odatle sledi da e ova lana pojavnost trajati i samo ako se ego-oseaj nastavi, a ne nakon njegovog unitenja. Zato moramo da razumemo da se Mudracu svet ne pojavljuje, iako drugima moe da izgleda kao da Mudrac vidi svet, i premda Mudrac sam ne porie uvek da ga vidi. Postoje jo neki detalji o ovom Stanju, koje je bolje prouiti u jednom od sledeih poglavlja. Tada emo pokuati da shvatimo jo neto o Mudracu, koji u Tom Stanju i jeste. Ovo transcendentno Stanje, jedino istinito, prikrivaju ego i njegove tvorevine, um, telo i svet, ba kao to zmija prikriva konopac. Zato se proglaava da su nestvarni sami po sebi - da je element stvarnosti u njima Sopstvo. Oni koji ele sami da spoznaju stvarnost Stvarnog, moraju da se okrenu od sveta, prihvatajui uenje da je on nestvaran, i potrae Istinu unutra, u Srcu, onako kako je to opisano u narednom poglavlju, a na ta je ukazao Mudrac sa Arunaale.

51

Maha Yoga

IX. POGLAVLJE

TRAGANJE
Jasan rezime prethodnih poglavlja, i uvod u ovo, Mudrac daje u sledeem: "Gde ego ne izranja, tamo smo To. Ali, kako dostii tu savrenu Slobodu od ega, ako um ne zaroni u svoj Izvor? Kako da ostvarimo svoje Prirodno Stanje, u kojem smo To, ako ego ne umre?" (Ulladu Narpadu stih 27). Izvor uma, ono iz ega um izranja, a na ega se ovde ukazuje, jeste Srce, koje, kao to smo videli, treba privremeno da se smatra Obitavalitem samog Sopstva. Naravno, apsolutna je Istina da je Sopstvo Samo stvarno Srce. Ovde se Mudrac poziva na Stanje bez ega kao na nae Prirodno Stanje, jer smo u njemu ono to zaista jesmo, naime, ista Svest. Moramo da se oslobodimo ega, to je, kao to nam Mudrac kae, jedino u emu se sve religije slau. One se razlikuju jedino kada je u pitanju priroda Stanja Osloboenja. Jednom prilikom, Mudracu je postavljeno pitanje: "Koje je od ova dva gledita ispravno - ono koje kae da su Bog i dua jedno, ili ono koje kae suprotno?" Mudrac je odgovorio: "Prihvati se posla oko onoga u emu se oba gledita slau, naime, da moramo da se oslobodimo ega." Prema tome, sutinsko uenje je ono koje nam kae kako da se oslobodimo ega; sve ostalo je manje vano. Jer, mnogo je vanije da pronaemo nain na koji emo zadobiti Stanje bez ega, nego da gajimo verovanja (ako ih uopte ima) u vezi tog Stanja ili o svetu koji nas spreava da doemo do njega. Svi metodi za postizanje Osloboenja koje razliite religije neprestano naglaavaju su na neki nain ispravni. Meutim, direktan metod je onaj kojem poduava Mudrac. Ostali samo pripremaju um za pravi metod. Vie od toga ne mogu da uine. Mudrac je to ovako objasnio: "Ego ne moe da savlada onaj ko za njega misli da je stvaran. On je poput neije senke. Zamisli oveka koji ne poznaje pravu prirodu svoje senke. On vidi da ga ona uporno prati, pa eli da je se rei. Pokuava da pobegne od nje, ali ga ona i dalje prati. Kopa duboku jamu i pokuava da je zakopa. Meutim, senka se ponovo pojavljuje i nastavlja da ga prati. Moe da je se ponovo oslobodi, samo ako skrene pogled sa nje, ka sebi, izvornom izdanju senke. Tada ga senka vie nee zabrinjavati. Tragaoci za Osloboenjem su poput oveka iz ove prie. Oni ne uspevaju da vide da je ego samo senka Sopstva. Ono to moraju da urade je da se okrenu od njega, prema Sopstvu, ija je on senka." Ono to treba uraditi pre nego to se zapone Traganje, je da analizirati ego-oseaj i u njemu razdvojiti stvarno od nestvarnog. Ve smo videli da ego sadri element stvarnosti upleten u sebe, naime, svetlo Svesti, koje se ispoljava kao "Ja sam". Ovo predstavlja deo koji je postojan i nepromenljiv. Moramo da odbacimo nestvaran deo, omotae ili tela, i uzmemo ostatak, isto "Ja sam". Ovo "Ja sam" je klju za pronalaenje stvarnog Sopstva. Ako ne ispustimo ovaj klju, kae nam Mudrac, nesumnjivo moemo da pronaemo Sopstvo. Jednom prilikom je uporedio tragaoca za Sopstvom sa psom koji trai svog izgubljenog gospodara. Psa neto vodi, naime, gospodarev miris. Praenjem mirisa, zaboravljajui sve ostalo, on ga na kraju pronalazi. Ovo "Ja sam" u egooseaju je isto to i gospodarev miris za psa. To je jedini klju koji tragalac ima za pronalaenje Sopstva. Ipak, to je nepogreiv klju. On mora da ga se dokopa, da ga vrsto dri i usredsredi svoj um na njega, iskljuivi sve ostalo. Taj klju e tada nesumnjivo odvesti njegov um Sopstvu, izvoru "Ja sam". Analiza izgleda ovako: "Ja nisam ovo grubo telo, jer kada sanjam, njega zamenjuje drugo telo. Nisam ni um, budui da i u dubokom snu nastavljam da postojim, bez obzira to um prestaje. Nakon buenja se priseam dva obeleja spavanja: pozitivnog (ista srea), i negativnog (neopaanje sveta). Budui da se um i telo pojavljuju na mahove, oni su nestvarni. Budui da postojim neprekidno, Ja sam stvaran, kao isto "Ja sam". Ove mogu da odbacim kao neto to nisam Ja, jer su objekti koje Ja vidim. Ne mogu da odbacim ovo "Ja sam", jer je to ono to preostane kada se telo i um odbace. Otuda, "Ja sam" je istina o Meni. Sve ostalo nije Ja." Na ovaj nain nemamo praktino iskustvo ovog "Ja sam". Ono to dobijamo ovom analizom predstavlja samo intelektualno razumevanje istine o Sopstvu. Sopstvo spoznato na ovakav nain predstavlja obinu mentalnu apstrakciju. Ono to moramo da iskusimo jeste konkretno prisustvo Sopstva. Da bi ovo uradili, moramo da prekinemo zaarani krug tri stanja, o emu smo govorili u prethodnom poglavlju. Metod kojim ovaj zaarani krug moe da se prekine je Traganje za Sopstvom, kojem poduava Mudrac. Moe se pretpostaviti da je ovo bio metod koji su sledili Mudraci prolosti. Na jednom mestu u upaniadskom nasleu nam se kae da "Sopstvo mora da se trai". Izgleda da je Gautama Buda sledio ovaj metod. Meutim, njegova tajna je nekako izgubljena. Jer, ono to nalazimo u knjigama nije ovaj metod, ve neto to emo da nazovemo tradicionalnim metodom. Prvo emo njega da prouimo. On izgleda ovako: Isprva tragalac saznaje istinu o Sopstvu, kakvu obznanjuje drevno naslee, zvano Upaniade. Ove i druge knjige vode uenika kroz filosofsko ispitivanje koje je dato u prethodnim poglavljima. Pokazuje mu se da Sopstvo "nije ovo", "nije ovo" i tako dalje - odbacujui na svakom koraku sve no to se smatralo da je Sopstvo. Na ovaj nain se odbacuju grubo telo, ivotni princip, um i ego. Ili vode uenika kroz tri stanja postojanja i pokazuju mu da sopstva koja se doivljavaju u njima nisu Sopstvo u svojoj prirodnoj velianstvenosti. Ono to preostaje nakon to se sve ovo odbaci, kae mu se, jeste stvarno Sopstvo, kao i Vrhovno Bie, hipotetiki uzrok i ono to odrava sve svetove. Dalje mu se kae da je ovo Veliko Bie zapravo

52

Maha Yoga

nevezano, apsolutno, besformno, bezimeno, bezvremeno, besprostorno, jedno bez drugog, stalno i nepromenljivo, savreno izvorite sree koje navire u ovaj svet i predstavlja celokupno uivanje u njemu. Sledei korak predstavlja uenikovo razmiljanje o ovom uenju, posebno o jedinstvu stvarnog Sopstva i Velikog Bia o kome se govori, razmatranje dokaza za i protiv toga. Dok tako ini, mora da upamti da sveto naslee predstavlja jedini dokaz koji on moe da dobije o istini stvarnog Sopstva, koje je vanulno, te stoga izvan intelekta. Sveto naslee je, naravno, autoritativno, budui da jasno predoava svedoanstva Mudraca koji su otkrili Istinu. Kae mu se da upotrebi logiku, ne da bi omalovaio ta svedoanstva, ve da bi mogao da ih prihvati. Jer logika je sama po sebi nekorisna, a moe da se upotrebi na bilo koji od ta dva naina, u skladu sa sklonostima onoga ko je koristi. Ona sama ne moe da nas odvede do konanog zakljuka. Ovim promiljanjem uenik mora da doe do zakljuka da je sveto uenje ispravno, da je Vrhovno Bie zaista njegovo najskrovitije stvarno Sopstvo, a ovaj proces mora da ponavlja sve dok ne bude vrsto ubeen da je istina o Sopstvu izraena u reenici "Ja sam To". Treu i poslednju fazu metoda predstavlja meditacija na ovo uenje. Uenik mora da uvrsti svoj um na misao "Ja sam To", iskljuujui sve ostale misli, sve dok ne dostigne savrenu koncentraciju i dok njegov um ne pone da tee sigurnim tokom meditacije na tu misao. Knjige nam kau da e se tek nakon ovoga stvarno Sopstvo razotkriti, a neznanje i ropstvo prestati jednom za svagda. Ovo predstavlja trostruki metod kojem poduavaju knjige uputstava. Mudrac sa Arunaale smatra da ovaj trostruki metod ima svoju svrhu. Kae da je koristan za proienje i osnaivanje uma, kako bi mogao da postane dobar instrument za Traganje kojem on sam poduava. Jer se snaga uma sastoji u njegovoj osloboenosti od mnotva rastresenih misli koje se obino javljaju i rasipaju njegovu energiju. Nesumnjivo je da jedino snaan um moe da dostigne cilj, nikada onaj slab. Tako kae drevno naslee, a i Mudrac sa Arunaale: "Direktan metod za ostvarenje stvarnog Sopstva je uranjanje u Srce, traganje za Izvorom iz kojeg potie 'Ja sam'. Meditacija, 'Ja nisam ovo, Ja sam To,' naravno, pomae. Ipak, ona nije sama po sebi metod za pronalaenje Sopstva" (Ulladu Narpadu, stih 29). U razgovoru sa jednim posetiocem je rekao: "Rekli su ti da ego nije tvoje stvarno Sopstvo. Ako to prihvati, tada jedino mora da trai i da pronae to to je tvoje stvarno Sopstvo, stvarno bie ija lana pojava predstavlja ego. Zato onda meditira na 'Ja sam To?' To samo daje sveu snagu egu. To je kao kad neko pokuava da izbegne 'da misli o majmunu kada uzima lek'. Samim tim to pokuava, on priznaje misao. Da bi se pronaao izvor istine o egu neophodno je pratiti trag ega. Meditacija 'Ja sam To' ne donosi nikakve koristi. Jer, meditacija se izvodi pomou uma, a Sopstvo je izvan uma. Tragajui za sopstvenom stvarnou, ego sam od sebe iezava. Prema tome, ovo je direktan metod. U svim ostalim, ego se i dalje zadrava, i otuda se javlja toliko mnogo sumnji, a veno pitanje eka da se s njim suoimo. Sve dok to ne uinimo, egu nee doi kraj. Zato se onda ne suoiti sa tim pitanjem odmah, ne prolazei kroz mnogobrojne metode?" Svaki metod koji priznaje stvarnost, bilo izriito ili preutno, ako nismo oprezni, samo nas udaljava od cilja, stanja bez ega. Mudrac kritikuje ovaj metod na sledei nain: "Ako ovek i dalje meditira 'Ja nisam ovo, Ja sam To,' umesto da ostvari Prirodno Stanje, na koje upuuje upaniadska izreka 'Ti si To,' putem istrajnosti u Traganju 'Ko sam Ja?' jednousmerenim umom - posledica je obine slabosti uma. Jer, ta Stvarnost uvek sija kao Sopstvo." (Ulladu Narpadu stih 32). Ovde je istaknuto da upaniadska izreka, "Ti si To", iskazuje injenicu da je Sopstvo koje se doivljava u Stanju bez ega Vrhovna Stvarnost. To, dakle, znai da bi Stanje bez ega trebalo da zadobijemo odgovarajuim metodom. Ona nam ne kae da meditiramo "Ja sam To". Iz ove izreke moramo da shvatimo da emo jednim jedinim naporom zadobiti dve naizgled razliite stvari, naime, Sopstvo i Vrhovno Bie, budui da su obe jedno isto. Traganje za stvarnim Sopstvom sastoji se u sakupljanju sve energije tela i uma, odstranjivanjem svih stranih (nepoeljnih) misli, i usmeravanjem tih energija u jedan jedini tok, to jest - odlunost da se pronae odgovor na pitanje "Ko sam Ja?". Pitanje moe da preuzme i oblik "Odakle potiem?" "Ko sam Ja?", znai "ta je Istina o meni?". "Odakle potiem?", znai "ta je Izvor oseaja sopstva u egu?". U ovom Traganju ne sme da se misli da je Izvor neki daleki praotac ili predak u evoluciji, niti da je neko bie koje je postojalo pre roenja tela, ve da je trenutni Izvor. Jedan ovek, koji je, izgleda, mislio da je vano poznavati svoja prola roenja, pitao je Mudraca kako bi mogao da sazna neto o njima. Mudrac mu je odgovorio: "emu briga o prolim roenjima? Prvo otkrij da li si sada roen." U ovom, kao i u drugim ispraznim pitanjima, ego se skriva i uspeva da umakne potrazi za Istinom. Zapravo, Sopstvo se nikada nije rodilo, i zato Izvor ne sme da se trai u prolosti, ve u sadanjosti. Ovo Traganje je jedini siguran metod da se prekine zaarani krug tri stanja; jer on ne samo da umiruje misaoni um, ve mu i ne dozvoljava da zaspi i pri tom izgubi svu svest. Zato su ga opisali kao "spavanje na oprezu". Ni u uobiajenom budnom stanju - kada um luta od misli do misli - ni tokom spavanja - kada je ak i osnovna svest "Ja sam", potopljena - ne moe da se prevazie taj zaarani krug. Ipak, za trenutak, tokom prelaska uma iz lutanja budnosti u krajnji mir spavanja, svest dostie svoju istotu kao besformno "Ja sam".

53

Maha Yoga

Snagom odlunosti u ovom Traganju, svest se svodi na ovo besformno stanje i kao takva postojano odrava, a time se prekida zaarani krug i zadobija Stanje bez ega. Mudrac opisuje metod Traganja na sledei nain: "Ba kao to neko zaroni u jezero, traei stvar koja je potonula, tako i tragalac treba da zaroni u Srce, reen da pronae odakle izvire ego-oseaj, zaustavljajui govor i ivotni dah." (Ulladu Narpadu, stih 28). Ovo pokazuje aspekt predanosti u Traganju, kao to se ronilac posveuje svom cilju - pronalaenju izgubljenog predmeta zaustavljanjem daha i zaranjanjem svom svojom teinom. Isto tako i tragalac mora da bude posveen pronalaenju stvarnog Sopstva - izvora "Ja sam" u egu sakupljanjem svih ivotnih i mentalnih energija i usmeravajui ih ka Srcu. Odlunost da se pronae Sopstvo predstavlja dinamiki element u Traganju, bez kojeg ne moe da se zaroni u Srce. Pitanje "Ko sam Ja?", ili "Odakle potiem?", podrazumeva ovu reenost. Onaj ko zaranja na taj nain, kae Mudrac, moe da bude siguran u uspeh. Jer tada se, kae on, neka misteriozna sila pojavljuje iznutra, obuzima njegov um i odvodi ga direktno u Srce. Ako je tragalac proienog uma i osloboen ljubavi prema individualnosti, on e bezrezervno da se preda ovoj sili i dobie najveu moguu nagradu. Jer, emu god da se ovek posveti, to i dobija, a ne postoji nita vee od stvarnog Sopstva. Onaj ko ne poseduje ovu savrenu predanost, morae neprestano da praktikuje Traganje, sve dok um ne postane ist i snaan, ili da praktikuje neku drugu meditaciju ili predanost Bogu. Predanost podrazumeva odricanje, to znai nevezanost za nestvarno; tako nas ue Mudraci. Onaj ko se neemu snano posveuje, prema ostalom je daleko ravnoduniji. Onaj ko se posveuje Sopstvu koje se nalazi unutra, daleko je ravnoduniji prema svetu koji se nalazi spolja. Predanost i odricanje su kao dve strane jedne iste medalje - neodvojivi su. Odricanje osnauje um i osigurava uspeh u Traganju. Ovo saznajemo iz svakodnevnog ivotnog iskustva. Ko god da se posveti nekom svetovnom cilju, odrie se svega to mu stoji na putu, i ostvaruje taj cilj. Naravno, odricanje je isto tako neophodno za sticanje najveeg mogueg dobitka, Stanja bez ega. Ipak, moramo da se potrudimo da odricanje ispravno shvatimo. Ono predstavlja proiavanje uma, jedno skladno i koncentrisano usmeravanje uma ka cilju - a ne puko pridravanje spoljanjih formi samoodricanja. Rekli su nam da bi trebalo da praktikujemo zaustavljanje govora i disanja. Meutim, Mudrac kae da dah ne mora aktivno da se zaustavlja, ukoliko je reenost snana i trajna, jer bi se dah tada automatski zaustavio, a energije koje su do tada upravljale telom, uvukle bi se i ponovo se sjedinile sa umom, na taj nain mu omoguujui da zaroni u Srce. Ovo sakupljanje ivotnih energija je od sutinskog znaaja, jer sve dok su one ujedinjene s telom, um ne moe da se okrene od tela i sveta i zaroni u Srce. Kada disanje prestane usled snane odlunosti, um vie nije svestan tela i sveta. Telo tada postaje nalik leu. Ako tragalac nema potrebnu snagu predanosti, tako da se disanje ne zaustavlja samo od sebe, njemu se savetuje da izazove zaustavljanje daha pomou jednostavnog metoda posmatranja disajnog procesa. Kada sa sigurnou odravamo ovo posmatranje, dah se usporava i konano zaustavlja. Tada um postaje miran osloboen uznemiravajuih misli - i moe da se posveti Traganju. Kao i prilikom bilo koje druge meditacije, tako i prilikom sprovoenja Traganja, mogu da se pojave misli iznenaujue raznolikosti i da rastrzaju um, tako da moe da doe do oseaja poraza i obeshrabrenja. Mudrac nam kae da se ove misli pojavljuju samo da bi bile savladane, i otuda nema potrebe da se tragalac za Sopstvom obeshrabri - da to prihvati kao poraz. Ako izgleda da do uspeha ne moe da doe u bliskoj budunosti - ve samo nakon dugog odlaganja - trebalo bi da se ta misao odbaci priseanjem da vreme samo po sebi nije stvarno i da se Sopstvo ne nalazi u vremenu. U jednoj drevnoj knjizi je istaknuto da tragalac za stvarnim Sopstvom mora da bude isto toliko postojan i strpljiv, kao da pokuava da isui okean, vadei iz njega vodu, kap po kap. U jednoj drugoj knjizi postoji pria o jednom paru vrabaca ija je jaja odnelo more: ptice su vrsto odluile da pronau jaja i da u isto vreme kazne more tako to e ga isuiti. Ovo su uinile tako to su neprestano zaranjale u vodu i otresale na obalu kapljice koje su se priljubile uz njih. Basna kae da su se na kraju umeali bogovi i da su jaja vraena. Svaka strana misao koja se tokom Traganja pojavi i savlada, poveava snagu uma, kae Mudrac, i tako dovodi tragaoca jedan korak blie cilju. Kada je tragalac dovoljno dugo istrajao u Traganju, a unutranja snaga se pojavila i obuzela um, do Srca se brzo stie. Um, takorei, biva sveden na stanje iste Svesti i poinje postojano da sija u svojoj istoj formi, kao besformno "Ja". Mudrac ovu besformnu Svest zove "Ja sam Ja", da bi napravio razliku izmeu nje i ego-oseaja, koji ima formu "Ja sam ovo (telo)". To oznaava prestanak postojanja ego-forme; konani ego je progutalo beskonano Sopstvo. Gubitkom konanog ega se gube i sva nesavrenstva i ogranienja koja pritiskaju ivot. eljama i strahu dolazi kraj, kao i grehu i odgovornosti. Stvarno Sopstvo nije nikada bilo podlono ovima - oni su pripadali egu i njega ne mogu da nadive. U Stanju bez ega Sopstvo obitava u Sopstvenoj slavi. Mudrac koji je pronaao Sopstvo odbacivi ego, nije individua, kako to moe da izgleda nezrelim uenicima i ostatku sveta.

54

Maha Yoga

Mudrac preporuuje i meditaciju istog "Ja sam" ili "Ja" - "Aham" - kao neega to donosi isti rezultat kao i Traganje. On kae: "Budui da je Njegovo Ime 'Ja', sadaka koji meditira na 'Ja' biva odveden Srcu, Svetu stvarnog Sopstva." (Guru Vachaka Kovai, stih 716). Kako uskladiti predanost Sopstvu i svakodnevnu rutinu u obavljanju posla koju zahteva svet? Ovo pitanje je Mudracu postavio jedan ovek koji je vozom doao iz udaljenog mesta. Mudrac mu je ovako odgovorio: "Zato misli da si ti aktivan? Uzmi sluaj svog dolaska ovde. Otiao si od kue kolima, zauzeo svoje mesto u vozu, siao na stanici (u Tiruvanamalaiu), ponovo uao u kola i naao se ovde. Kada te pitaju, kae da si ti doao ovde iz svog grada. Da li je to istina? U stvari, ostao si tamo gde si i bio; samo su se vozila kretala. Isto kao to za ova kretanja misli da su tvoja, tako isto misli da su i ostale aktivnosti tvoje. One nisu tvoje; one su Boje." Pitalac je primetio da bi takav stav jednostavno doveo do praznine uma i da bi u radu dolo do zastoja. Mudrac mu je rekao: "Uzdigni se do te praznine, pa mi onda reci." Kada uvidimo da Sopstvo nije delatelj, shvatamo da nije neophodno da se iskreni tragalac povlai iz svojih svetovnih aktivnosti - da postane osamljenik ili pustinjak - da bi nastavio Traganje. Jednostavno moe da dopusti umu i ulima da obavljaju svoj posao automatski, ne zaboravljajui da on nije delatelj, aktivno sprovodei Traganje ili meditaciju, kao to se odvija miljenje u toku hodanja. Da bi se prihvatili Traganja ne samo da nije potrebno napustiti svakodnevne aktivnosti - postati osamljenik ili pustinjak, ve izgleda da bi za veinu bilo poeljno, prema onome to je Mudrac rekao, da nastavi aktivnost kako bi se pripremili za Traganje. Mudrac nam kae da se rastapanje uma u Sopstvu postie pravilnim negovanjem znanja da je um samo utvara Sopstva, to se moe initi tokom svakodnevnih aktivnosti. Aktivnosti na taj nain mogu da se iskoriste kao priprema za Traganje. Kada se ovo znanje - da je um samo utvara stvarnog Sopstva - vrsto utemelji, tada e biti lako da se posvetimo Traganju i da budni istrajemo u njemu do samog kraja. Mnogo puta je Mudracu postavljeno pitanje, da li je neophodno odrei se kue i porodinih veza i krenuti na put kao asketa koji prosi. Mudrac je rekao da, ako je nekom sueno da postane asketa, pitanje se ne bi ni pojavilo, ali da po pravilu to nije neophodno. Jednom prilikom dolo je do kratkog razgovora. Posetilac je pitao: "Da li da napustim kuu, ili mogu u njoj da ostanem?" Mudrac je odgovorio: "Da li si ti u kui, ili se ona nalazi u tebi? Treba da ostane ba Tamo gde jesi, ak i sada; iz Toga ne moe da ode." "Znai, mogu da ostanem kod kue." "Nisam to rekao. Sluaj. Treba da ostane postojan na tom Mestu koje je prirodno uvek tvoje." Pitalac je mislio da on boravi u kui; meutim, istina je da se ceo svet nalazi u njemu kao stvarno Sopstvo. Znai, reeno mu je da ostane u Sopstvu, to jest, da prestane da misli da je svet stvaran. Jednom drugom prilikom, Mudrac je rekao: "Domain koji ne misli 'ja sam domain' predstavlja istinskog asketu, dok jedan asketa koji misli 'ja sam asketa' to nije. Sopstvo nije ni asketa ni domain." Moe da se primeti da prihvatanje asketskog naina ivota predstavlja ozbiljnu stvar. Mudrac istie da je u svakom sluaju um taj koji treba da se uskladi sa Traganjem, i ako to ne moe da se uradi kod kue, nee biti nimalo lake da se uradi na nekom drugom mestu. Neto izuzetno korisno, to uenik mora da iskoristi kad god je mogue, jeste drutvo Mudraca. Izgleda da sveto naslee koristi ak i hiperbolu dok preporuuje ovo. Mudrac otvoreno citira ove izreke. Koliko e neko da ima koristi, zavisi od njegovog razumevanja i predanosti Mudracu kao Guruu. Takva predanost je izuzetno vana, to emo videti u sledeem poglavlju. Ueniku se daje vano upozorenje u jednom delu manjeg obima koje se pripisuje Mudracu ankari, a Mudrac ga prihvata. "ovek uvek treba da promilja o istini o Nedualnosti, ali ne treba da nastoji da uenje primenjuje na svoja dela. Meditacija na Nedualnost je prikladna, to se tie sva tri sveta. Ipak, shvati da ne treba da se primenjuje na Gurua." Moda je tee razumeti zato se daju ove opomene. Meutim, ako se prisetimo sposobnosti ega da iskrivljuje i osujeuje ak i iskrene napore da se ostvari Istina - to bi predstavljalo njegovu smrt - ne bi trebalo da budemo zbunjeni. Razmiljanje o istini Advaite ima za cilj da rastopi ego i osnai predanost Istini. Meutim, delanje sa advaitskog gledita bilo bi pogubno, jer bi takvu akciju sprovodio neprijatelj. Dok smo u neznanju, dualnost i dalje nastavlja da se pojavljuje kao stvarna, zbog ego-oseaja, tako da je advaitsko delanje nemogue sprovesti. Jedino Mudrac moe da pokrene Advaitu u delo, jer je lien ega. Zbog toga nas sveto naslee, kao i Mudrac, savetuju da ograniimo svoje aktivnosti i da ih ne poveavamo, kako bi ego dobio to je manje mogue prostora da osujeti nae napore. Ovde je korisno prisetiti se da teorijsko poznavanje Sopstva ne unitava ego, neprijatelja koji se nalazi u nama. Predanost Guruu kao inkarnaciji Boga je ispravna i neophodna, to emo videti kasnije. Sve dok neko ima ego, ne bi bilo mudro da Gurua posmatra kao sebe, jer bi stvaran ishod bio neto sasvim drugaiji. To bi nekoga navelo da poveruje kako je jednak Guruu. Biti zaista jedno sa Guruom, znai biti bez ega. Otuda upozorenje da se ne umilja istovetnost sa Guruom. Naredna upozorenja i uputstva su iz Guru Ramana Vachana Mala, Sadhakachara prakarana.

55

Maha Yoga

"Zaborav (Sopstva) uistinu predstavlja Smrt. Zbog toga, onaj ko eli da nadvlada smrt putem Traganja, mora da se pridrava samo jednog pravila, da ne zaboravlja." "Budui da ak i usled sopstvenih aktivnosti ovek zaboravlja (Sopstvo), zar nije izlino govoriti da onaj ko je zauzet Traganjem za Sopstvom ne treba da se uplie u rad drugih ljudi?" "Iako postoje brojni propisi, pravilna ishrana je za sadaku (tragaoca) dovoljna samo po sebi, budui da uveava svojstva Satve" "Pravilno ureenje ishrane znai da ovek treba da vodi rauna o vremenu koje je potrebno stomaku da se odmori, a kada je gladan, da uzme ogranienu koliinu Satvike hrane." "Sve dok ego konano ne umre, jedino je poniznost korisna za sadaku. On ne bi nikada trebalo da prihvati iskazano potovanje drugih." "Posuda tone, jer se puni vodom. Deblo pluta, jer u njega ne ulazi voda. Onaj ko se vezuje, postaje zarobljen. Onaj ko se ne vezuje, nije u ropstvu, ak i ako boravi u kui." "ovek treba da prebrodi nesree sa verom, hrabrou i iskrenou, imajui u vidu da one dolaze Bojom Milou, s ciljem da osnae." "Za onog ko je posveen Najviem, bolje je da ivi u svetovnim uslovima zbog kojih bi ga ljudi alili, nego u onim zbog kojih bi izazivao zavist." "Ravnodunost prema svemu, uz vedar um, bez elje i bez mrnje, divan je nain ivota za sadake." "To to se naziva sudbina, ne predstavlja nita drugo, do dela koja je neko uinio ranije. Prema tome, sudbina moe da se izbrie uz primereni napor." "Ono to se obavlja mirnog i istog uma, predstavlja ispravnu akciju. Sve to se obavlja uzrujanog uma, poteklog iz elje, predstavlja pogrenu akciju." "Biti nevezan i miran, predajui sav teret Bogu Svemonom, predstavlja najvii tapas." "Kao to ito koje ostane u podnoju stoera u rvnju nije zdrobljeno, tako ni one koji uzimaju utoite u Bogu ne dotiu ni velike nesree". "Kao to magnetska igla ne odstupa od pravca severa, tako i oni iji su umovi posveeni Bogu, ne odstupaju sa pravog puta kroz iluziju." "Nikada ne ostavljaj prostora zabrinutosti, pitajui se: 'Kada u dostii to Stanje?' Ono je izvan prostora i vremena, te zato nije ni daleko ni blizu." "Proimajui sve Sopstvenom prirodom, Sopstvo je veno slobodno. Moe li Ono da bude zarobljeno Majom? Zato, ne daj oduka oaju." "Miljenje 'Ja sam jedna labilna dua', pojavilo se usled naputanja sopstvene postojane Prirode. Sadaka treba da odbaci ovo miljenje i da miruje u Vrhovnoj Tiini." "Ovo je nain za prevazilaenje nestalne prirode uma. Gledaj na sve to posmatra i na posmatraa kao na stvarno Sopstvo." "Kao to je nepotreban trn koji se iskoristio da bi se izvadio drugi trn, isto tako i dobra misao, koja slui za isterivanje loe misli, takoe treba da se napusti." "Kao to ovek zaroni u more s (tekim) kamenom i vadi bisere, tako bi sa nevezanou trebalo zaroniti u Srce i ostvariti Sopstvo." Traganje za stvarnim Sopstvom se u osnovi razlikuje od svih ostalih popularnih metoda sticanja Osloboenja. Oni su poznati kao Joge. etiri od njih su opte poznate, naime, Joga akcije, predanosti, kontrole

56

Maha Yoga

uma i ispravnog razumevanja. Mudrac ih u ovoj izreci uporeuje sa Traganjem: "Traganje 'Ko je taj ija su dela, odvojenost (od Boga), neznanje ili odvojenost (od Stvarnosti)?', samo po sebi predstavlja Joga akcije predanosti, ispravnog razumevanja i kontrole uma. U Istinskom stanju (Sopstva) - neokaljanom i blaenom iskustvu ovekovog Sopstva - ovakvo ispitivanje vie nije potrebno, budui da je sam tragalac, 'Ja' iezao". (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 14). Ovde je razjanjeno da u te etiri Joge sledbenik smatra da je ego on sam, te zato pripisuje Sopstvu neke od nedostataka koji se u njemu (samom) pojavljuju zbog tog zakljuka. Jogi akcije smatra da je Sopstvo delatelj akcija, i da zato obavezno mora da snosi njihove posledice. On eli da poniti ove akcije drugim akcijama. Jogi predanosti je ubeen da se razlikuje od Boga, i ima potrebu da se sjedini s Njim putem predanosti. Jogi ispravnog razumevanja misli da se Sopstvo nalazi u neznanju, i eli da otkloni to neznanje. Jogi kontrole uma misli da je Sopstvo odvojeno od Stvarnosti, i trai ponovno sjedinjenje pomou kontrole uma. Ovo su pogrene pretpostavke, budui da ne postoji individualna dua - jer je itav poredak sveta iluzija. Kada se stvarno Sopstvo traganjem pronae, otkrie se da ono nije nikada bilo zarobljeno, ve da je veno savreno. Tragalac za Sopstvom kree od ove spoznaje. Kada putem Traganja ego umre, videe se da ni ove etiri mane, niti etiri leka, nemaju ta da trae u Stanju bez ega, koje je jedino stvarno. Mudrac je jednom prilikom rekao piscu ove knjige da Traganje predstavlja Veliku Jogu - Maha Jogu, a razlog je taj, kao to je ovde pokazano, to su sve Joge ukljuene u Traganje.

57

Maha Yoga

X. POGLAVLJE

MUDRAC
Verovatno najteu temu u ovom ispitivanju predstavlja Mudrac. On se u isto vreme nalazi i izvan i premda samo prividno - unutar relativnosti. Na taj nain se istovremeno nalazi u dva meusobno protivrena stanja, jer su relativnost i Stvarnost negacije jedna druge. Ovo je koren tekoa koje pritiskaju ideje uenika o ovoj temi. Knjige sa uputstvima pominju dve vrste Osloboenja. Za ivog Mudraca se kae da je dobio jednu vrstu Osloboenja. Kada njegovo telo umre, dolazi do druge vrste. Prvo se naziva ivan-Mukti, Osloboenje za ivota. Mudrac koji ga je zadobio, naziva se ivan-Mukta. Drugi se naziva Videha-Mukti, bestelesno Osloboenje. Mudrac nam kae da postoji samo jedna vrsta Osloboenja, naime Stanje bez ega. Budui da svet ne postoji bez ega, proizilazi da je Mudrac zapravo bestelesan, bez obzira na to ta izgleda da jeste. ak i oni koji misle da Mudrac poseduje telo i um, i ne mogu da uvide da su oni nestvarni, barem mogu da shvate da je njegovo kauzalno telo - koje predstavlja prvobitno neznanje - rastopljeno, te da zato Mudrac - koji je samo stvarno Sopstvo i nita vie - nije ni na koji nain povezan sa preivelim suptilnim i grubim telom, kao to ovek u neznanju za sebe misli da jeste. Za Mudraca, stoga, ne postoji nita osim Sopstva. Ne postoji ni telo, ni um, ni svet, niti druge osobe. Prema tome, kada govorimo o Mudracu, moramo da razlikujemo dve take gledita, taku gledita uenika polu-neznalice, i taku gledita samog Mudraca. Sam Mudrac je neprestano naglaavao da za njega uopte ne postoji problem - nema potrebe za dovoenjem nesklada u sklad. Sa njegove take gledita, sva tri tela su nepostojea. Osim toga, on ak ne prihvata da su ona postojala ranije. Otuda pravljenje razlika meu njima, koje se pominje u knjigama, predstavlja samo ustupak ueniku polu-neznalici. Apsolutna istina o Osloboenju je da je Ono bestelesno i lieno sveta, budui da Osloboenje predstavlja stanje u kojem Istina jedina sija. ivan-Mukta, stoga, nije osoba. Meutim, zbog dualne uloge, koja je ranije pokazana, pripisuje mu se individualnost. U upaniadskom nasleu se tolerie ova taka gledita, i kae se da e njegovo telo biti podlono zakonu uzronosti sve dok ivi. Zbog uticaja ovog zakona, na njegovo telo e delovati prijatne ili neprijatne posledice prethodnih akcija, koje se nazivaju Karme. One se dele na tri skupa sudbinskih deavanja. Postoji odreen skup Karmi koji je poeo da donosi plodove roenjem - koji je dao Mudracu sadanje telo, i koji e nastaviti da odreuje ono to e se telu deavati, sve dok ne umre. Ova Karma se naziva prarabda, jer je poela da ubira plodove. Drugi skup Karme naziva se agami, "akcije koje predstoje". Trei se naziva sanita, zaliha; ovo je ogroman skup, zbog velikog broja prolih ivota koji su preivljeni. Kae se da jedino prvi skup zadrava svoj uticaj, a da drugi i trei bivaju isplaeni kada ovek postane Mudrac - kada se individualnost "izgubi". Mudrac se nee vie ponovo raati. Nee odlaziti ni u druge svetove. Ipak, ponjee plodove prarabde, odnosno tekue Karme. Tako drevno naslee govori na pojedinim mestima. Videemo da ovo nije sasvim tano. Mudrac se nalazi u Prirodnom Stanju - u Sahaa Samadiju - uvek. Ovo nije, kao to smo ve rekli, povremeni Kevala Nirvikalpa Samadi Jogija. Ovo Prirodno Stanje ne ometa telesne aktivnosti ije se obavljanje pripisuje Mudracu. Tako na neki nain moe da se kae da je Mudrac svestan Sopstva, a takoe i sveta. Izgleda da jede, spava i ivi kao i drugi ljudi. Budui da je u Sahai, moe da uje i da odgovara na pitanja. Jogi, koji je ponekad u transu, a ponekad budan, ne moe da nam da bilo koje uenje, jer se i sam jo uvek nalazi u ropstvu i neznanju. Da ne postoji Sahaa Stanje, deavalo bi se da svako ko zadobije direktno i savreno Iskustvo Sopstva, istog trenutka prestane da se u svetu pojavljuje sa telom. Tako nikada ne bi postojao neko ko bi mogao da saopti izvorno uenje o Sopstvu i metodu za Njegovo pronalaenje. Ipak, Sahaa Stanje postoji, i ponekad ga neki tragalac dostigne. Na taj nain se uenje svetog naslea potvruje i ispravlja, dodaje mu se poneto tamo gde je potrebno, i razjanjava sposobnim uenicima neprekinute loze Mudraca. U istoriji su postojali Mudraci Gautama i ankara. Koliko ih je jo bilo, ne znamo. Ovu dunost sada ispunjava Mudrac Ramana. Oni koji nisu uli i razumeli istinu o Prirodnom Stanju - naime, da ono ne ometa, kao Kevala, telesnu aktivnost - postavljaju pitanje o Mudracu, a odgovor koji se daje nije lako razumljiv ak ni Mudraevim uenicama. Neki ne mogu da shvate odgovor, jer su pobornici fascinantne, ali komplikovane vere, u kojoj je glavno naelo da je svet stvaran sam po sebi. Zato je sasvim prirodno da odbijaju da razumeju Mudraeva uenja, ija je sutina da svet nije stvaran sam po sebi. Oni su zapravo dualisti, a samim tim, estoki protivnici Advaite. U ovakvim prilikama moe se zapaziti oseajnost koju Mudrac pokazuje prema slabostima vernika. On se pridrava pravila koje je izreeno u Giti (3.26), da ne bi trebalo remetiti niiju veru. Zbog toga je u prisustvu strastvenih dualista Mudrac veoma paljiv kada izgovara rei, i ne izlae isto advaitsko uenje. Meutim, im oni odu, okree se prisutnim advaiti-stima i apologetski im objanjava da je morao da razvodnji uenje, kako bi odgovaralo i dualistima. Prema njima se odnosi kao prema nezrelima, a prema advaitinima kao odraslima koji

58

Maha Yoga

razumeju da nezrelima mora da se popusti. Ipak, ne ostavlja nas ni u kakvoj sumnji da je advaitsko uenje vrhunsko. Postoje dve vrste gledita o Mudracu. Prvo zastupaju oni koji tvrde da su advaitisti, ali nisu seli kraj stopala Mudraca. Drugog gledita se dre uenici Mudraca, koji su neprijateljski nastrojeni prema njegovom advaitskom uenju. Oni prvi pokuavaju da dokau ovo: "Osoba zvana Ramana Mahari ivi u svetu na vrlo slian nain kao i drugi ljudi. On jede, spava, pria i pored toga radi jo neke stvari. Sea se prolosti i odgovara na pitanja u vezi nje; prema tome, ima i ego i um. Takoe, on kae 'ja', 'ti', 'on', isto kao i mi. Znai, on nije ivan-Mukta, premda smo voljni da prihvatimo da je svetac." Nije nam potrebna nikakva rasprava sa ovim ljudima. Jasno je da oni zamiljaju da je Kevala Nirvikalpa konano stanje. Otuda nisu u stanju da razumeju kako Mudrac moe da ivi meu ljudima kao Svetlo iz stvarnog Sopstva. Da bi bio u stanju da prepozna Mudraca, ovek mora da bude istinski poklonik stvarnog Sopstva. Ovo podrazumeva razbistravanje razumevanja, poniznost duha i druge vrline. Takvog oveka Mudrac istinski i trajno privlai. S druge strane, oni koji vole ropstvo - iako su ueni u svetom nasleu - nisu snano privueni. Oni su uspeni u svetovnom smislu i misle da su sreni. Moda se plae da e, ako odu kod Mudraca, on promeniti njihov pogled na svet, s posledicama od kojih iskreno strahuju. S obzirom da strahuju, dre se na sigurnoj udaljenosti od Mudraca. Meutim, one koje je Mudrac privukao, budui da su oseali snanu potrebu za kompetentnim Guruom, u stanju su da vide njegovu jedinstvenost. Moda je potrebno da proe neko vreme da shvate da je Mudrac. Prvo moraju da shvate ta je to Mudrac, i po kojim obelejima se nepogreivo moe prepoznati. Jedno takvo obeleje je neopaanje razliitosti. Sada emo da razmotrimo ovo drugo gledite - ono kojeg se dre neki poklonici Mudraca koji su pripadnici odreenih sekti. Oni kau da je on Mudrac. Meutim, tvrde da je i linost. Kau da je uzviena "Linost". Po odrednici njihove vere linost je stvarna, i opstaje u Osloboenju. Ipak, to je paradoksalno, priznaju da se ego u Osloboenju gubi. Mudrac, kau, ima um, i zato postoji odvojeno. Kau da se u Osloboenju um menja u neto udesno, i da postaje odbaren boanskim moima, "sidima". Ovim moima pridaju izuzetan znaaj. Izgleda da misle da one dokazuju da je neko Mudrac. Videli smo u poglavlju o Bogu da je sutinsko uenje Mudraca Istina o Nepostojanju, to znai da Stvarnost nije nikada zaista postala trojstvo, budui da je ono samo kreacija egoistinog uma, koji je sam po sebi nestvaran. Drugim reima, Mudrac je u punoj saglasnosti sa Mudracem ankarom kada kae da je sve ovo Maja. Objanjava da se Osloboenje sastoji u tome da se ono to je oduvek nita svede na nitavilo. Trostruka lana pojavnost je nestvarna ak i sada, ali se kroz neznanje pokazuje kao stvarna. Ta pojavnost e prestati na takav nain, da vie nee moi ni da se kae da se pojavljivala ranije, i prestala da se pojavljuje kasnije. Izreka Mudraca nam razjanjava ta se postie Guruovom Milou: "Svodei nestvarno na nestvarnost, i inei da jedino stvarno Sopstvo sija, Guru zadaje konaan udarac nestvarnoj dui." (Guru Vachaka Kovai, stih 281). Rasprave oko sektakih gledita sigurno ne mogu da se usklade sa ovim uenjima. Videli smo da su Sidiji, koji imaju veliku vanost u oima ovih uenika, nestvarni, budui da su deo svetovne iluzije, koja je sutina ropstva. Zato je smeno, kao to Mudrac istie, nastojati da se proceni velianstvenost jednog Mudraca po sidijima za koje se ini da se ispoljavaju u Njegovom prisustvu. Odbacivanje Istine o Nepostajanju odvelo je ove uenike do toga da pogreno razumeju Mudraca. Jedno takvo pogreno razumevanje je istakao i ispravio Mudrac kroz sledee: "Ljudi u neznanju kau: 'Mudrac opaa razlike, ali uiva nerazliitost u njima.'" Ovo neopaanje razlika je dvostruko: neopaanje razlika izmeu sebe i drugih, i neopaanje razlika izmeu drugih. Prvo se ispoljava u Mudraevoj ravnodunosti prema pohvali i prekoru. Drugo se ogleda u onome to se naziva "isto oko", koje se pominje u uvenom, ali veoma pogreno shvaenom stihu iz Gite, u kojem se kae da Mudrac gleda istim oima na sva bia. Prva osobina je, kao to smo videli u prvom poglavlju, svojstvena Mudracu. Niko ko nije potpuno lien ega, nije prirodno imun na pohvale i prekor, kao to pokazuje ovaj stih. Postoji jedna istinita anegdota u vezi ovog stiha, u kojoj se govori o Mudracu iz nedavne prolosti, i moramo da pretpostavimo da se dogaaj odigrao pre nego to je dostigao mudratvo. Svetac se rano odrekao sveta, i lutao je umama, praktikujui samadi, zarad Osloboenja. Jednom prilikom ga je susreo drug iz kole i srdano ga pohvalio. Svetac se zbog toga vidljivo uzoholio, to je ovaj drugi primetio. Iznenadio se to jednog takvog sveca moe da dotakne pohvala, pa je odmah rekao ono to je i pomislio. Svetac je odgovorio stihom koji je prethodno citiran. Njegovo znaenje je ovo: "Za oveka je skoro nemogue da napusti zavisnost od bludnitva, pohvale, ak i ako se odrekao sveta, kao smea, i savladao tajne svetog naslea." Sve dok i traak egoizma preostaje, pohvala i prekor e automatski stvoriti oseanje zadovoljstva ili bola. oveka bez ega one ne dotiu; on ne osea zadovoljstvo i bol zbog pohvale i prekora, to je Mudrac izrazio u sledeem: "Za onoga ko je vrsto utemeljen u blaenom Prirodnom Stanju koje je izvan promena, i zato nije svestan razlika - ko ne misli 'Ja sam jedan, a on drugi' - postoji li iko, a

59

Maha Yoga

da nije Sopstvo? Ako bilo ko kae neto o njemu, ta smeta? Za njega je to isto kao da je sam rekao." (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 38). Neopaanje razlika meu drugima, to se naziva jednakost vizije, isto tako je obeleje Mudraca. Primetili smo da Mudrac ne prepoznaje razliitosti, bilo da su prirodne ili ljudske tvorevine. Evo ta Mudrac kae o tome: "Jednaka vizija Mudraca je samo prepoznavanje da je Jedino Sopstvo, koje je Svest, prisutno u svemu to se pojavljuje." (Guru Vachaka Kovai, stih 1250). Drugim reima, to je lienost ega. Isto znaenje je i vrlo pogreno shvaene i zloupotrebljene izreke iz Gite, u kojoj se kae da Mudrac gleda istim oima na sva stvorenja. Ovo isto oko nije za one koje tlai ego, jer oni ne vide stvarno Sopstvo u svemu. Jednaka vizija se ne sastoji u prikazivanju svih ljudskih bia po sebi jednakima. Uenje ne govori o jednakosti, ve o jedinstvu, a to moe da se ostvari jedino kad ovek sam bude bez ega. U vezi s tim, moemo da se prisetimo upozorenja da se uenje o Nerazliitosti ne primenjuje u akciji. Ova istina o Mudracu, naime, njegovo neopaanje razlika, ponekad se pogreno opisuje kao "opaanje nerazliitosti u razlikama". Ovaj opis je slikovit, ali je u suprotnosti sa Istinom Nepostajanja, koja je ranije izloena. U vezi s tim Mudrac kae: "Neznalice gree kad kau da Mudrac vidi razlike, ali uiva nerazliitost u njima. Istina je da on uopte ne vidi razlike." (Guru Vachaka Kovai, stih 931). Pored toga, razlikovanje subjekta i objekta, u Stanju Nerazliitosti, naime, Stanju bez ega, vie ne opstaje. Otuda je u tom Stanju opaanje nemogue. Besmisleno je da se mudrac opisuje kao neko ko opaa nerazliitost. Bilo bi ispravno opisati ga kao nekog ko ne opaa razlike. Moda ovi pripadnici sekti i misle da Mudrac poznaje Jedinstvo koje lei u osnovi, dok vidi razlike. Ako je tako, moramo da upitamo da li je ovo Znanje o Jedinstvu iskustveno, ili je izvedeno na osnovu zakljuaka. Otkrovenje nam razjanjava da je sve dok se opaaju razlike - to jest, sve dok ego opstaje - mogue jedino znanje koje je izvedeno zakljuivanjem, i teorijsko znanje, a ne Iskustvo. Ovo bi znailo da Mudrac nema Iskustvo Jedinstva, to je besmisleno. Argument koji iznose je da mora da postoji neto to bi odralo razliku izmeu jednog Mudraca i drugog. Oni u ovom sluaju uzimaju zdravo za gotovo da ta razlika postoji, a to objanjavaju tvrdnjom da Mudrac ima suptilno telo. Videli smo da suptilno telo nije nita drugo do ego, a da je on samo tanka nit koja povezuje dve stvari koje se meusobno poriu, stvarno Sopstvo i telo. Iz toga logino sledi da ne postoji razlika izmeu dva Mudraca, to je istina, zato to Mudrac nije poznavalac ili uivalac Sopstva, ve je potpuno istovetan sa Njim. Evo ta Mudrac ri Ramana o tome kae: "Ti iz neznanja kae: 'Posetio sam ovog Mudraca; posetiu i onog drugog.' Ako u iskustvu spozna Mudraca koji se nalazi u tebi, tada e videti da su svi Mudraci jedno." (Guru Vachaka Kovai, stih 121). Moe da se kae da zaista vidimo telo i um koji pripadaju Mudracu. Meutim, isto tako vidimo i druga tela i umove, a uenje kae da su oni nestvarni. Istina je da na um stvara Mudraev um i telo, isto kao to stvara itav svet, ukljuujui i Boga. U naem snu relativnosti, koji se pojavljuje u dubokom snu neznanja, mi vidimo Mudraca kao linost. U Guru Ramana Vachana Mala nam se kae: "Telo i um, za koje se ini da pripadaju Mudracu - koji je, zapravo, nedodirljiv kao nebo - samo su refleksija tela i uma koji ih vide. Oni nisu stvarni." (Guru Vachaka Kovai, stih 119) Bez obzira ta je u pitanju kod ostalih, uenici ne bi trebalo, kae nam se, da podravaju miljenje da je Mudrac otelotvoren. U istoj knjizi se kae: "Shvati da je onaj ko vidi svog Gurua kao otelotvorenog Mudraca, koji se pojavljuje kao ljudsko bie, ali je zapravo Beskonana Svest - grean, i da je neproienog uma." (Guru Vachaka Kovai, stih 274) Nezreo uenik uvek grei u vezi naina koji je ovde opisan. Za njega i postoji neko opravdanje, jer moe uverljivo da dokazuje da se kod Mudraca rastapa samo kauzalno telo, a da ostala dva tela opstaju. Meutim, on mora da ovo privremeno gledite napusti. Moe li on sam da dostigne aspolutnu bestelesnost, kao isti Duh, ako se odnosi prema svom Guruu kao da nije dostigao to Stanje? Zbog toga moramo da priznamo da je Mudrac, iako se pred nama pojavljuje i ponaa kao linost, zapravo ista Svest koja ne moe da se opie ak ni kao Svedok aktivnosti uma i tela. Mudracu je postavljeno pitanje: "Da li Mudrac vidi svet kao i drugi?" On je odgovorio: "Pitanje se ne javlja Mudracu, ve samo neznalici. On postavlja pitanje zbog svog ega. Njemu je namenjen odgovor: 'Spoznaj Istinu o onome kome se javlja pitanje.' Postavlja to pitanje zato to vidi da je Mudrac aktivan kao i drugi ljudi. Uzmi za primer bioskop. Postoje slike koje se kreu po platnu. Ako ovek pokua da ih dotakne, moe da dotakne samo platno. A kada slike nestanu, ostaje jedino ono. Tako je i sa Mudracem." Mudrac na isto pitanje odgovara i ovako: "Svet je stvaran i za neznalicu i za Mudraca. ovek u neznanju veruje da se Stvarno prostire u granicama sveta. Mudracu je Stvarno besformno Jedno, osnovna Supstanca na kojoj se svet pojavljuje. Zaista je toliko velika razlika izmeu Mudraca i neznalice." (Ulladu Narpadu, stih 18). Mudrac prvo kae da su, ako se povrno gleda, neznalica i Mudrac isti. Jer, obojica kau da je svet stvaran. Meutim, ovde je objanjeno da je ono na ta Mudrac pritom misli potpuno suprotno od onoga ta drugi misle. Neznalica smatra da je svet stvaran sam po sebi, sa svim svojim razliitostima imena i formi, i nema predstavu o osnovnoj Stvarnosti, koja je, kao to je ranije pokazano, isto to i zlato od kojeg se pravi nakit - Supstanca koja je stvarna, nasuprot nestvarnosti formi. Mudrac odbacuje nestvarni deo sveta, i uzima kao stvarnu samo Sutinu, besformnu istu Svest, Sopstvo, koga

60

Maha Yoga

ne dotiu lane pojave. "Sopstvo je stvarno", kae Mudrac, "a ne svet, jer jedino Ono postoji u svom Stanju istote kao ista Svest bez sveta. Svet ne moe da postoji izvan Sopstva." Moramo da zakljuimo da Mudrac ne vidi svet i nema udeo i ulogu u njemu. Prema tome, ono to se nama ini kao da su njegove aktivnosti, nisu zaista njegove. Budui da je lien ega i uma, on ne sprovodi voljom te akcije. Potpuno ista sila, kojom se aktivnosti svih bia pokreu i odravaju, stoji i iza aktivnosti Mudraca, s tom razlikom to, dok neznalice misle da su oni sami delatelji, Mudrac ne misli tako. On izvodi aktivnosti kao to pospano dete jede, kada ga majka razbudi da bi ga nahranila. Ako bi delovanje moralo nekom da se pripie, ispravnije je pripisati ga Bogu, nego Mudracu. Jer, dok je Bog s jedne take gledita ureiva sveta, Mudrac nema nikakve veze sa svetom. Zapravo, u Stanju bez ega, i jedan i drugi su isti; ni jedan od njih nije delatelj, budui da ni jedan od njih nije nita drugo do stvarno Sopstvo, koje je Jedno. Stvarno Sopstvo nije nikada delatelj. Delovanje mu se pripisuje samo iz neznanja. Mudrac je, videli smo, Sopstvo u svojoj savrenoj istoti, kao nepromenljiva Svest. Otuda on nikada nije delatelj. Ovo je reeno u sledeem: "Da je samo Sopstvo ikada bilo akter, tada bi Ono samo ubiralo plodove delanja. Ali, budui da se oseaj delanja gubi Iskustvom Beskonanog Sopstva, pomou Traganja: 'Ko sam Ja, delatelj?', sa njim e nestati i tri vrste akcija. Mudrima je ovo stanje poznato kao bezvremeno Osloboenje." (Ulladu Narpadu, stih 38). Iz ovog, uzgred, saznajemo da je Osloboenje savreno i apsolutno, a ne uslovljeno, kako moe da izgleda po nekim upaniadskim izrekama. One nam kau da deo karme onoga ko je dostigao mudratvo ostaje nedirnut, i da e se istroiti tek kada telo umre. Ova karma je prarabda, ili tekua karma, koja je poela da ubire plodove od roenja. Ona mu je dala telo, i odreivae sve to e se deavati telu do smrti. Moramo da shvatimo da je dunost da se uberu plodovi ove karme samo prividna, a ne stvarna. Mudrac ovo naglaava u sledeem: "Ono to se kae u knjigama, naime, da se budue i sakupljene Mudraeve akcije sigurno gube, ali da se tekua karma ne gubi, namenjeno je neznalicama. Kao to jedna od mnogih supruga ne moe da ostane sumangali (neudovica) nakon smrti mua, tako se gube i tri dela karme, kada se delatelj, ego, izgubi. (Ulladu Narpadu Anubandham, stih. 33). "Ja sam delatelj" je misao. Ona ne moe da nadivi ego." Da je Mudrac u svojoj stvarnoj prirodi lien uma, i da ne odreuje voljom akcije koje izgleda da ini, videe se iz sledeeg: Jednom prilikom je Mudrac hodao negde naokolo po Bregu Arunaali, kada je sluajno uznemirio osinjak, skriven u gustom grmlju. Ose su se naljutile, sletele na nogu koja ih je uznemirila i poele da je ubadaju. Mudrac je ostao nepokretan, sve dok se ose nisu zadovoljile, rekavi nozi: "Prihvati posledice svojih dela." Ovaj dogaaj je Mudrac ispriao mnogim uenicima, i tako je bio svima poznat. Dugo vremena nakon toga, jedan uenik-poklonik mu je postavio sledee pitanje: "Budui da se uznemiravanje osinjaka desilo sluajno, emu aljenje i okajavanje, kao da je to uinjeno namerno?" Mudrac je odgovorio: "Ako aljenje i kajanje zapravo nije njegov in, kakva je onda istinska priroda njegovog uma?" Mudrac je ovde odgovorio na pitanje drugim pitanjem. Uenik je znao da je njegov Guru Mudrac. Meutim, izgleda da u to vreme nije bio potpuno svestan istine da je Mudrac neko ko prirodno boravi u Stanju bez ega, i zato je lien ega. Otuda je mislio da je radnju koja se pominje, obavio Mudrac, i svoje pitanje je zasnovao na tom miljenju. Mudrac je milostivo objasnio da je ta pretpostavka bila pogrena i ukazao na to da takozvani um Mudraca nije zapravo um, ve ista Svest. Mudrac je potvrdio ovo uenje mnogo puta, govorei da um Mudraca nije um, ve Vrhovna Stvarnost. Budui da je Mudrac lien uma, on ni na koji nain nije povezan sa svetom i deavanjima u njemu. U tome je sutina njegovog osloboenog bivanja. On se ne osea obavezanim da neto ini, a neto drugo ne ini. Bilo ta da radi, radi spontano i automatski, bez predumiljaja, kako bi (to) inio ovek bez uma. Drevno naslee nam kae da Mudraca ne saleu aljenja tipa: "inio sam loe", ili "Nisam inio dobro". Mudrac istu istinu izraava na sledei nain: "Moe li Mudrac, koji boravi u Stanju Jedinstva sa Istinom, koje se pojavljuje unitenjem ega, i koji je miran, srean i nalazi se izvan relativnosti, te je zato lien elja, da bude obavezan da ini bilo ta u svetu? Budui da je nesvestan bilo ega drugog, osim Sopstva, moe li njegovo Stanje - koje je lieno uma - da se shvati pomou uma? (Ulladu Narpadu, stih 31). Otuda moramo da zakljuimo da su za njega rei "dunost" i njen korelativ "pravo", beznaajne. Naravno, budui da ima boansku misiju koju mora da ispuni - da prosvetli i uzdigne one koji su zreli za Osloboenje - on nije neaktivan. Meutim, on ne sprovodi voljom akcije koje ini. Zapravo, njegova aktivnost je daleko delotvornija zbog toga to je liena ega, nego to bi bila da je odreena voljom. Sveto naslee i Mudrac nam kau da je Mudrac i nedelatelj i veliki delatelj u isto vreme. U ovome nema protivrenosti, budui da on nije zapravo delatelj, iako se onima koji ga vide ini da je izuzetno aktivan. On ne moe zaista da bude aktivan, jer da jeste, bio bi svestan linosti koje se razlikuju od Sopstva. Jasno nam je reeno da to nije tako. Volja za akcijom proistie iz elje; on je lien elja, Aptakama, zato to uiva sreu Sopstva, Atmarama. Jednom prilikom su Mudraca upitali, nije li njegova dunost da propoveda Istinu svim ljudima, i na taj nain ih oslobodi. On je odgovorio: "Kada se ovek probudi iz sna, da li pita: 'Jesu li se ljudi koje sam video u snu, probudili?' Isto tako se Mudrac ne zanima za ljude iz sveta." to se tie gledita - koje je sada moderno - da

61

Maha Yoga

bi bilo sebino da ovek dostigne slobodu za sebe, ostavljajui itav svet u ropstvu, rekao je: "To je isto kao kad bi ovek u snu rekao: 'Neu da se probudim sve dok se svi ovi ljudi iz sna ne probude.'" Jedna zagonetna izreka Mudraca izgleda ovako: "Stanje bez ega nije stanje lenjosti, ve najintezivnije aktivnosti." Ovo izgleda kao da je u protivrenosti sa jednim drugim opisom koji je dao sam Mudrac, u kojem kae da je Ono San Blaenstva. Moemo da se prisetimo da Mudrac u jednom odlomku, koji je ranije naveden, opisuje to Stanje kao Budno Spavanje. Ovo znai da su oba navedena opisa tana, i da oznaavaju istu stvar. Aspekt spavanja se odnosi na svet iluzije. Za taj svet je Mudrac uspavan. Ovo je pokazano u sledeem: "Isto kao to za onoga ko spava u koiji, sva tri stanja u kojima se ona zatie, naime, njeno kretanje, stajanje i stanje u kojem je ostavljena sa ispregnutim konjima, istovetne, tako su i za Mudraca koji boravi u Snu Samosvesti dok se nalazi u koiji, telo i njegova tri stanja, naime, telesna aktivnost samadi i spavanje, istovetni." (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 31). Ovde treba da se primete slinosti izmeu Mudraca i spavaa. Telo se poredi sa koijom, a ula sa konjima. Otuda su aktivnosti u budnom stanju poput kretanja koije. I stanje samadija i stanje spavanja su stanja odmora. Meutim, prethodno se poredi za stajanjem koije u koju su konji jo uvek upregnuti, budui da u samadiju ula nisu oputena. Zato, kae Mudrac, u samadiju glava ne klone, ve i dalje stoji uspravno. Tokom spavanja ula su umrtvljena i zato glava klone - ako spava sedi. Tako u spoljanjem pogledu postoje razlike. Ali u unutranjem pogledu te razlike nema. Pomenuto poreenje sa spavaem u koiji dato je samo da bi pokazalo da promene telesnog stanja, a otuda i sveta kao celine, ne utiu na Mudraca. Ne sme da se pomisli da se Mudrac nalazi u nesvesnom stanju, kao da spava. Ovo emo sada razjasniti. Istina o Mudraevom stanju je pokazana u stihu iz Gite, to je dato kao suprotnost stanju oveka koji je u neznanju - u kojem se kae da je ono to je No za sva bia, za Mudraca Dan, dok je ono to je za njih Dan, No za Njega, koji je u oba sluaja potpuno budan. Sada e moi da se razume zagonetna izreka Mudraca da je to stanje, stanje intenzivne aktivnosti. Mudrac je budan u stvarnom Sopstvu, kao samo Sopstvo, koje je Svest. Ali Svest ne moe nikada da postane nesvesna. Otuda on nikada ne moe da spava. To je njegova aktivnost. A to je sva aktivnost koja postoji. Sve ostalo je maja. Da Mudrac ne spava - ak i kada telo spava - moe da se zakljui iz oigledne injenice da je Mudrac uvek budan, spreman za bilo koju vrstu aktivnosti. Mudrac je zato, uvek u Prirodnom Stanju, koje nije ni trans, niti je budno stanje neznalice. Ve smo videli da samo Mudrac moe da bude Guru, budui da jedino on moe da radi i iznutra i spolja. Istinski Guru, kae se, spolja gura uenikov um unutra, a iznutra ga uvlai, i na taj nain mu daje Istinsko Sopstvo, koje e ga osloboditi. Da bi ovaj in milosti bio izveden do kraja, uenik mora da praktikuje predanost Mudracu, kao Bogu. Kae se: "Onaj ko meditira o Istinskoj Prirodi Mudraca koji boravi (u Srcu), bez uma kao Blagosloveni, Sopstvo svega, zadobija Iskustvo Sopstva." (Guru Vachaka Kovai, stih 1126).

62

Maha Yoga

XI. POGLAVLJE

PREDANOST
Do sada smo prouili svedoanstva Mudraca. Iz njih razumemo da je direktan i neposredan nain zadobijanja Osloboenja Traganje za stvarnim Sopstvom, okretanje uma od sveta - to jest, od svega to moe da se objektivizira - ka Sopstvu u Srcu. Ipak, nalazimo da to nije lako, zato to u umu postoje vezanosti za objekte, grube i suptilne, i navike miljenja koje su uglavnom prikrivene, ali koje odjednom pohrle u grozniavu aktivnost, i povuku um prema svetu. To su mentalne mrlje, koje se nazivaju vasane, zato to se stiu zbog bliskog kontakta sa objektima, i koje se zadravaju u umu, kao miris koji se zadrava u posudi, nakon to se sadrina isprazni. Budui da "njuha" za stvari neko ima vie, a neko manje, postoje velike razlike izmeu uenika. Mudrac nam kae da postoje etiri tipa uenika, koji mogu da se uporede sa barutom, suvim ugljem, obinim gorivom i vlanim gorivom. Prvom tipu uenika je potrebna samo re, poput iskre, da istog trenutka sagori njegovo neznanje. Drugom je potrebno neto uenja i linog napora. Treem je potreban dug period uenja, poduavanja i prakse. etvrtom tipu je potrebno da se za uenitvo pripremi pomou praksi koje odgovaraju njegovom stanju. Iz toga se vidi da bi mnogi uenici morali dugo da istraju u Traganju, kako bi bili sigurni u ostvarenje krajnjeg uspeha. Neuspeh bi moda mnoge obeshrabrio, i naveo da odustanu od poduhvata. ta bi oni trebalo da ine, kako bi na neki nain pouzdano mogli da napreduju ka cilju? Odgovor je: moraju da praktikuju predanost Bogu. Sada emo neto rei o svedoanstvima svetaca. Ve smo videli da su oni daleko pouzdaniji vodii nego jogiji. Ono to saznajemo od svetaca je samo relativna Istina. Ipak, budui da put koji oni slede na kraju vodi do unitenja ega, Mudraci ga otvoreno odobravaju, ali ne i uskogrudost i nezrelost mnogih njihovih izreka. injenica je da mnogi sveci postaju voe sekti. Sektatvo je smetnja napredovanju. Zato uenici Mudraca moraju, sledei put predanosti, da uviaju razlike izmeu svetaca, i da se paze uplitanja u sektaka verovanja. Uenik Mudraca ne sme da se dri zadrto nijednog verovanja, jer e svako verovanje jednog dana progutati Plamen Iskustva Sopstva. Mora da prihvati samo ono to kau sveci koji su ponajvie slini Mudracima, a sve ostalo da odbace. Uz to, uenje mora da razume u svetlu advaitskog uenja Mudraca. Sam Mudrac nam daje sutinu uenja svetaca. Kae nam da je pridavanje imena i forme Stvarnosti, pri tome joj pripisujui linost i pretvarajui Je u ono to nazivamo Bogom - sasvim dobar i neophodan nain mentalnog proienja. Meutim, takoe kae da na taj nain moe da se pripie bilo koje ime i bilo koja forma da je uskogrudo tvrditi da je samo jedna odreena forma svetac. Uz to, izjednauje ovu predanost sa prethodnim uenjem o Traganju i Stanju bez ega, govorei nam da je cilj poklonika i cilj tragaoca isti. Za predanost se u Giti, poglavlje IX, kae da donosi korist ak i grenim ljudima. Oni ubrzo postaju dobri, i na kraju dostiu Stanje neprekidnog Mira, Stanje bez ega. Ipak, opte je pravilo da jedino ljudi istog uma i dobrog ponaanja postaju predani Bogu, zato to predanost u sebi podrazumeva odreen stepen odsutnosti ega, a snaga karaktera je srazmerna stepenu odsutnosti ega. Zato ovek treba da posveti neto panje poboljanju karaktera. Ovo je, naravno, neophodno za sve, i za tragaoca za Sopstvom, i za oboavaoca. Kakav je ovek, tako se i ponaa; i obrnuto, kako se ovek ponaa, takav e vremenom postati. ovekova personalnost dostie bezlinost pomou ureenja sopstvenog naina ponaanja. Zato je za onoga ko tei najviem dobru neophodno da uredi svoje ponaanje. U drevnom nasleu se kae da onaj ko eli da pronae Istinu, mora da se kloni loih dela, obuzda svoje strasti i dostigne mentalnu harmoniju. Istina i dobrota su u sutini isto. Sveta knjiga, poznata kao Gita, takoe posebno naglaava ovaj preduslov; tragalac za Sopstvom mora da ima ono to se naziva "boji dar", da bi stigao do cilja. Ovo ukljuuje neustraivost, jasno razmiljanje, meditativnost, spremnost da daje, duboko potovanje svega to je sveto, ljubav prema istini, otvorenost, nepovreivanje, strpljenje, negovorenje lai, saoseajnost, osloboenost od pohlepe, nenost, uzdravanje od loih dela, nehirovitost. Sve ovo ini dobar karakter; ove osobine su miris stvarnog Sopstva koje boravi u naim srcima. Stoga su korisne za sticanje impersonalnosti. Linosti pripadaju njima, a ne one linostima, jer dobrota nije posed; ona je posednik. Religije s pravom naglaavaju dobrotu. ovek loeg karaktera moe da postane dobar matematiar ili naunik, ali jedino dobar ovek, istog uma, moe da neguje predanost prema neemu to transcendira svet. Loa dela se ine zbog ego-oseaja. Budui da je Stanje bez ega uistinu na cilj - ma ta vernici mislili - stalna elja da se ine loa dela mora da se nadvlada, na bilo koji nain. Budisti imaju svoj "plemeniti osmostruki put", a hriani "Besede na gori". Ponizna pravinost predstavlja devedeset posto obavljenog posla na putu ka Stanju bez ega. Predanost ve postoji u svim ljudima. Samo je potrebno proistiti je i usmeriti ka odgovarajuim objektima. Kada je usmerena na neasne objekte, to se naziva vezanost, ali kada se odvrati od njih i usmeri na svete objekte i ciljeve, tada je to predanost. Za obine ljude je prirodno da oseaju predanost prema nekoj osobi. Predanost postaje istija ako se usmeri na osobu uzvienih vrlina. Koristei prednost ove injenice, Mudraci i

63

Maha Yoga

Sveci nam pokazuju nekoga ko je izuzetne i jedinstvene uzvienosti, naime, Boga. Ko doe u neki kontakt sa Njim, postaje Njegov poklonik. Odlika predanosti je da ona nije usiljena. Ona je nenaporna, prirodna. Bog nam ne nareuje da Ga volimo. Volimo ga zato to ne moemo drugaije. Ako imamo toliko sree da nas On privlai u ljubavi, treba to slobodnije da se prepustimo tom impulsu, jer smo se dugo pokoravali impulsima drugaije vrste. Kau nam da se uveni oboavalac, po imenu Pralada, ovako molio: "Neka uvek prema Tebi gajim toliku ljubav, koliku neznalica gaji prema izvorima zadovoljstava koje pronalazi u svetu." Uz to, nije dovoljno da postoji samo predanost Bogu, nego bi trebalo da ona bude ista - osloboena cenkanja. Predanost ne bi trebalo zamiljati kao sredstvo za postizanje nekog cilja. Ako je tako, ona uopte nije predanost Bogu. Na ovo bi mogla da se stavi sledea primedba: "S obzirom da Bog, dua i svet prave trijadu, i budui da je cela trijada nestvarna, kao to je pokazano ranije, Bog ne postoji, pa otuda predanost nema svrhu." Odgovor se moe naslutiti u argumentu kojim je dokazana nestvarnost Boga. Njime je pokazano da postoje samo dve alternative: ili su svi inioci trijade nestvarni, ili su svi stvarni. Ovo je slikovito prikazano pomou analogije sa kokokom. Znai, za oveka koji prihvata uenje da su svet i dua nestvarni, nestvarna je cela trijada, to je navedeno kao argument. Ali za onoga ko ne prihvata, ili nije u stanju da usvoji ovo uenje o svetu i dui, stvari stoje sasvim drugaije. Isti argument i analogija e ga odvesti do zakljuka da je Bog stvaran kao Bog, i otuda postoji svrha predanosti sve dok se ego ne izgubi. Pored toga, nas nisu uili da je Bog potpuno nestvaran, ve samo da po Svojoj stvarnoj Prirodi On nije Bog - linost - ve stvarno Sopstvo u Srcu. Sledea izreka Mudraca e ovo razjasniti: "Sve dok postoji podeljenost (vibakti), mora da postoji i predanost (bakti); sve dok postoji odvojenost (vijoga), mora postojati metod ponovnog sjedinjenja (joga). Sve dok postoji dualnost, postojae i Bog i oboavalac. I u Traganju za Istinom postoji dualnost dok se ne stigne do cilja. Isti sluaj je i sa predanou. Kada se Bog dostigne, vie nema dualnosti, premda On nije neto razliito ak ni sada. Jer, Bog je misao koju Sopstvo misli u sebi, to dokazuje da je On zaista jedno sa Sopstvom. Ako neko kome se kae da se preda Bogu odmah to uini bez ikakvih pitanja, to je dobro. On e automatski postati jedno s Bogom kada za to doe vreme. Takav ovek je zreo. Meutim, postoji drugi tip ljudi koji e neoekivano rei: 'Postoje dva, Bog i Ja. Pre nego to spoznam Boga, koji je negde daleko, prvo u da spoznam ovog blieg, sebe'. Njemu se preporuuje Traganje. Predanost i Traganje su isto." Jednom drugom prilikom Mudrac je nekome rekao: "Bog je stvaran koliko si i ti." Prema tome, nema stvarnog neslaganja izmeu istine o Bogu kakvu otkrivaju Mudraci - koja je apsolutna istina Njegovog bia - i Boje linosti kojoj se treba predati, jer oboavalac boravi - bar na poetku - u podruju relativnosti. Meutim, budui da je Bog zaista stvarno Sopstvo koje boravi u srcu oboavaoca, on je izvor onoga to se naziva "Milost". Ovo je tako i za one koji znaju da je On stvarno Sopstvo, i za one koji to ne znaju. U praksi je veoma vano podrazumevanje "Milosti", zato je skoro sve religije izuzetno naglaavaju. Kada ona ne bi postojala, nikada ne bi bilo mogue dostii osloboenje. Jer, svi najvei napori konanih bia ne mogu nikada da proizvedu beskonaan rezultat. Oboavalac to naziva Milost, dok filosof-uenik nekog Mudraca to naziva Mo Istine koja pobeuje neistinu. Moe se napomenuti: neko, ne verujui u Boga prolazi kroz filosofsko ispitivanje izloeno u glavnim crtama u prethodnim poglavljima, i pritom biva ubeen da je Stanje bez ega karakteristino za Mudrace vredno dostizanja. Meutim, uvia da je ozbiljno hendikepiran mentalnim neskladom i slabou. Tada neka prihvati veru u Boga i pone da praktikuje predanost Njemu, tako da Njegovom Milou moe da zadobije Stanje bez ega. Radi se o tome da je za onog ko misli da nije dorastao poduhvatu pronalaenja Sopstva, velika prednost ako veruje u Boga i ako ga nadahnjuje predanost Njemu. Ovo emo bolje razumeti kada prouimo stanje predanosti, koje se naziva samopredaja. U predanosti, bar na poetku, postoji razlikovanje. Oboavalac smatra Boga Linou, odvojenog od sebe. Iz ovog razloga mnogi advaitisti smatraju da je neto to je ispod njih. Mudraci ovo ne odobravaju. Neko je Mudracu postavio sledee pitanje: "Ja nisam u stanju da meditiram na bezoblinog Boga. Meditacija na Boga sa formom je nie vrednosti. ta da radim?" Mudrac je odgovorio: "Ko ti je rekao da metode razlikuje kao vie i nie? Ako meditira na Boga sa oblijem, kao na Linost, to e te sigurno dovesti do cilja." Ve znamo da linost podrazumeva i posedovanje forme. Znai da je teorijsko znanje Istine o Nedualnosti daleko od toga da bude prepreka za predanost, zapravo je za nju velika pomo. Strogi nedualisti su bili iskreni i usrdni oboavaoci. Veliki Sveci su imali Iskustvo sjedinjenja Boga i Sopstva, i to nije unitilo njihovu predanost. Naprotiv, njihova predanost je postala jo jaa. Jer, dok je ranije njihova ljubav bila podeljena na njihovo Sopstvo i na Boga, sada je preostalo samo Jedno, po emu se ona sva obasipa. Mudraci su pisali himne Bogu kao Linosti, i te himne su strastveno devocijske, premda su u njima takoe izraavali Istinu o Jedinstvu, pokazujui da praktino ne postoji nespojivost te Istine sa predanou. Zapravo, Sjedinjenje je u transcendentalnom Stanju, dok je predanost u relativnosti.

64

Maha Yoga

Advaiti, ili nedualisti, daruju Bogu svu svoju ljubav, dok mu Dvaiti (dualisti) daju samo deo. Sopstvo je najdrae od svega, kao to kau Upaniade, jer sve to nam je drago, drago nam je Sopstva radi, a ne radi sebe samog. Kada se smatra da su dvoje zaista dvoje, tada je ljubav neizbeno podeljena. Kada su dvoje jedno, ljubav je nepodeljena. Zato nam Mudrac i Gita kau da su Mudraci najpredaniji oboavaoci. Zapravo, najvie slavljenje Boga - Njemu najprijatnije, ako moemo tako da kaemo - nije da je On vrhovni Gospod celokupne kreacije, ve da je najvoljeniji od svih, kao Sopstvo u srcu. Veliina Boga kao Boga je u relativnosti - u Maji - ali Priroda Boga kao Sopstva je Apsolutna Istina koja nadilazi Maju. Oboavalac koji poseduje advaitsku veru, smatra Boga prodiraem ega. Ovo je Mudrac izrazio u jednoj od svojih himni na sledei nain: "O, vi, koji ste spremni da napustite telo, izgubivi svu elju za ivotom! ak i ovde postoji lek bez premca, koji e zasigurno ubiti lano malo sopstvo ne oduzimajui ivot, ako se na njega meditira, ak samo jednom. To je, treba da razumete, besmrtna Arunaala, koja je blaena Stvarna Svest." Sada emo detaljno prouiti kako ona izgleda u praksi. Predanost se sastoji u spontanom okretanju uma ka Bogu. Ovo moe da se dogodi samo kada ovek nalazi sreu u mislima o Bogu. Ova srea ponekad uzima forme ekstaze, a seanje na nju produbljuje predanost i vezuje srce za objekat predanosti. Onaj ko je jednom osetio ekstazu predanosti, postaje Svetac, i njegov se um trajno okree od objekata ula, koji su sredstva uivanja za obine ljude. Kada na taj nain ovek postane svet, on se moli Bogu za jo dublju predanost, kao cilj sam po sebi. Oni kau da je predanost toliko dragocena, da bi Bog lake podario i samo Osloboenje, ali ne i predanost, sem onima na koje usmerava Svoju posebnu milost. Predanost je, prema tome, oblik emocije, nain na koji se osea. Ona ima razliite nivoe - od potitenosti, do zanosa. Srce Sveca - rekao je jedan veliki Svetac-mudrac, je poput reke Jamune, iji je tok krivudav, dok je Srce Mudraca poput Ganga, koji tee bezbrino i velianstveno. Prema tome, Sveci su kao pesnici, a poezija koju su nam Sveci svih epoha ostavili u nasledstvo je neizmerna. Budui da je poezija zarazna, mnogi postanu oboavaoci samo od mirisa takve poezije, i predaju se zauvek, do ludila, kako to samo poete mogu. Takva poezija postaje njihova hrana i pie. Ponekad padaju u ekstatinu opijenost samo od antanja Njegovog imena. Naravno, nije svaka predanost u istoj meri efikasna. Jedan stih, koji se pripisuje velikom Svecu, ri Krina ejtanji, nam kae: "Skromniji od skruene vlati trave, strpljiviji nego drvo, nikada ne zahtevajui potovanje drugih, ve otvoreno potujui sve - takav uvek treba da koristi ime Boje." Budui da je u sutini poeta, oboavalac poseduje sve slabosti i vrline. esto grei zbog preterivanja, ali je takoe prijemiv za nadahnua. Na ovaj nain pokuava da postane udesno mudar. Jer, istina je, oboavalac je na neki misteriozan nain mnogo blii stvarnom Sopstvu nego njegov manje sreni brat filosof. Naravno, postoje razlike izmeu poetnika i naprednijeg oboavaoca. Izreke poetnika su esto nezrele i uskogrude. Napredniji oboavalac to po pravilu svojom zrelou prevazilazi. Ali, injenica je da vernici ne mogu uvek znati ta da odaberu. Ishod je da religije koje naglaavaju predanost nastaju uglavnom na grekama nezrelih oboavalaca. Fanatik obino uspeva da obrazloenjima zaseni mudriju intuiciju zrelog oboavaoca, i tako se religije izobliuju i tee da razdvoje, umesto da ujedinjuju ljude. I, ovo nas dovodi do glavne razlike izmeu Sveca i Mudraca. Ovaj prvi ima jo malo ega; Mudrac ga uopte nema. Znai, Svetac ima um i dri se verskog ubeenja. Mudrac nema ni um ni versko ubeenje. Svetac moe da postane fanatik svoje religije, Mudrac nikada. Mogue je da se Svetac vrati loem ponaanju, to bi odloilo njegovo sticanje Osloboenja. Naravno, Mudrac moe da bude i Svetac, a bilo je, i bie Svetaca koji su slini Mudracima po svojoj irokogrudosti i slobodi od fanatizma. injenica je, oboavalac ne mora da ima izrazito versko ubeenje. U takvom sluaju bilo bi dobro da se ne vezuje za ograniena verovanja. Jer verovanja moraju da se povremeno menjaju, kako um postaje proieniji. Prilagodivo versko ubeenje bi bilo nekodljivo. Meutim, oboavaoci sami ne mogu da pronau takvo versko ubeenje. Da bi ga pronali moraju da odu kod Mudraca. Razlog lei u tome to je predanost poetine prirode i to pravi katastrofalnu i kobnu greku kada se lati proze. Mudrac moe da bude i Svetac, ali je teko da Svetac bude i Mudrac, budui da se u Stanju bez ega nalazi potencijal svega to je dobro i uzvieno, dok je onaj ko jo uvek zadrava ego neizbeno nesavren. Predanost u nekim sluajevima sazreva u mistino raspoloenje ljubavi koje je teko razlikovati od Stanja bez ega. O ovome moemo puno da saznamo iz literature o ri Ramakrini, kao i iz poezije o predanosti, koja je predanjem dola do nas. Mudrac sa Arunaale aludira na to da izmeu zrelog Sveca i Mudraca postoji vrlo mala razlika. On kae: "To to u srcima svih boravi kao ista Svesnost je sam taj Neko. Tako, kada se srce utopi u ljubavi, i kada se otkrije Peina Srca u kojoj On sija, otvara se Oko Svesnosti i On se ostvaruje kao stvarno Sopstvo". Kada je ljubav savrena, Svetac postaje Mudrac. Vrste predanosti se uvek razlikuju, zavisno od mentalnog nivoa oboavaoca. Mudrac sa Arunaale i drevno naslee pominju dva stepena predanosti. Nezreli umovi ne mogu ak ni teorijski da razumeju uenje da Bog na kraju mora da se ostvari kao Stvarno Sopstvo. Oni gaje predanost Bogu sa oseajem da su od Njega razliiti i da su inferiorni. Za njih je Bog univerzalni Gospodar koga moraju verno da slue i da time zadobiju

65

Maha Yoga

Njegovu Milost. Budui da je njihova ideja o Bogu antropomorfna, za Njega misle da je veoma superiorna vrsta oveka. Pokuavaju da ostvare sve vrline - da budu dobri prema drugim biima - zato to misle da Bog, kao sveopti Gospodar svih, to od njih oekuje. Prirodno, ova predanost je sebina - oboavalac prieljkuje linu nagradu. Veno postojanje svoje individualnosti smatra prirodnim. Ovaj tip predanosti daje egu sveu snagu. Zreli oboavalac na neki nain uvia da je ovo antropomorfizam koji ne moe da se uzme kao istina. Ui se da Bog nije razliit od njega, ve da se samo prividno razlikuje. On zna da e nepogreiva snaga Njegove Milosti istopiti ak i ovu prividnu razliku, i nimalo se toga ne plai. Prestao je da se brine o ouvanju svoje individualnosti i brzo se pribliava Stanju bez ega. Prirodno, priliv Milosti je u njegovom sluaju obilniji, jer je ego taj koji zaustavlja i smanjuje priliv. Cilj oboavaoca je da uspostavi lini odnos sa Bogom - da Ga vidi u vizijama, da pria sa Njim, i tako dalje. Ponekad mu se ispuni elja, i tada ga to zaista ponese. Ipak, vizije iezavaju, i postaje jako potiten. Mudrac sa Arunaale nam kae da su forme Boga u ovim vizijama isto mentalne prirode, i da su kratkotrajne, jer nisu stvarne. Kae da sve dok i traak egoizma ostane, Bog ne moe da se vidi onakav kakav zaista jeste. Videti Ga kakav zaista jeste, ne znai nita drugo do boraviti u Stanju bez ega, do kojeg oboavalac, na kraju, stie Bojom Milou. Konani cilj oboavaoca i tragaoca za stvarnim Sopstvom se nimalo ne razlikuje. Zov stvarnog Sopstva do ljubitelja Istine dolazi u jednom obliku, a oboavaocu Boga u drugom. U tome je sva razlika. Filosofi koji ele da zauvek odre svoju individualnost ovo poriu. Citat u kome je Mudrac sa Arunaale rekao ta je istinska predaja sopstva Bogu, pokazae im da gree. Cilj koji tragalac dostie Traganjem, oboavalac dostie samopredajom. Do ovoga dolazi kroz razumevanje koje se javlja delovanjem onoga to se naziva Milost, moi kojom Bog sebi privlai due. Oboavalac sve vie uvia da je "dua" puko nita i da jedino Bog postoji. Uvia i to da jedino Boga vredi dobiti, i da je dobro izgubiti ceo svet zarad Njega; to vodi do samopredaje. "Milost" je, naravno, jedna potpuno nefilosofska re, ali je ime za neto to je stvarno i delotvorno. Sastoji se u istini da je Bog ak i sada stvarno Sopstvo. Ova istina se ostvaruje na neki misteriozan nain, ali oboavalac to ne moe da nazove drugim imenom nego "Milost". Milost, saznajemo, ima tri stupnja: na prvom se krajnja Istina pojavljuje kao Bog, koji je toliko daleko da ne moe da se doe do Njega. Predanou Bogu se dostie drugi stupanj. Tada se Bog pribliava kao Guru, odnosno Mudrac koji govori o stvarnom Sopstvu, i predanost njemu zauzima mesto predanosti Bogu. Ova predanost vodi do manifestacije najvie Milosti, Iskustvu stvarnog Sopstva u Stanju bez ega - treeg, poslednjeg stupnja. Samopredaja je uslov za savren protok Milosti. Moe da bude delimina ili potpuna, ali u svakom sluaju, tei ka oslobaanju od ega, i u odreenoj meri anticipira sve dobro koje postoji u takvom stanju. Onaj ko se predao, kae Mudrac, ne treba da se brine zbog svojih prolih dobrih i loih dela. Njihove posledice nee mu tetiti, jer e Milost urediti da se okrenu u njegovu korist. Zadatak Milosti je da otkloni omotae, nakon ega e ostati jedino stvarno Sopstvo. Milost nije neto posebno, ona je zapravo univerzalna. To je jedina mo dobrog koja postoji, i svi podjednako uestvuju u njenoj dobroti. Meutim, ego se uplie i umanjuje njeno dejstvo. Samopredajom se ovo uplitanje sve vie smanjuje, te Milost postaje sve delotvornija. U praksu prirodnog izleenja ovek kree sa pretpostavkom da su um, ivot i telo potpuno zavisni od boanske milosti, i da je za ouvanje zdravlja najbolja potpuna samopredaja. Korienje lekova ili neeg drugog se osuuje kao neto to e manje vie smetati prirodnom procesu samoizleenja. Uspenost ovog metoda leenja je prima facie dokaz da postoji impersonalna, ali milostiva sila, koja radi iznutra. Neko je pitao Mudraca ta treba da ini da bi zasluio Milost, a Mudrac je odgovorio: "Da li ovo pitanje postavlja bez Milosti? Milost je na poetku, u sredini i na kraju, jer, Milost je Sopstvo. Ipak, zbog neznanja o Sopstvu, oekuje da doe odnekud izvan tebe." Mudrac je objasnio ta je istinska samopredaja: "Sve to ovek treba da uini je da se preda Izvoru samoga sebe. Nema potrebe da se zbunjuje imenovanjem tog Izvora Bogom i pretpostavkom da se On nalazi negde spolja. ovekov Izvor je unutar njega samog. Tom Izvoru treba da se predamo. Odnosno, ovek treba da traga za tim Izvorom i da snagom (samog) traganja uroni u Njega. Pitanje "Gde je Izvor?" moe da se javi samo ako se misli da se Sopstvo razlikuje od Izvora. Ako ego uroni u svoj Izvor, tada on vie ne postoji, nema individualnost due; to jest, tragalac postaje jedno sa Izvorom. Budui da je tako, da li postoji predaja? Ko mora da se preda, i kome? I, postoji li neto to treba da se preda? Ovaj gubitak individualnosti - koja ak ni sada zapravo ne postoji - jeste predanost, mudrost i Traganje." "Vainavski Svetac Namalvar pevao je ovako: "Ne znajui istinu o sebi, zaluivale su me ideje "ja" i "moje". Znai, istinska predanost znai dobro poznavati sebe, i to se poklapa sa verskim ubeenjem Vainava. Meutim, njihovo tradicionalno verovanje se izraava na sledei nain: Due su Boja tela; one moraju da postanu iste da bi se predale Njemu. Zatim odlaze u Njegov raj, u kojem Ga uivaju! Tvrde da ako dua postane Bog, nee biti uivanja, isto kao to ovek ne moe da proba eer ako sam ne postane to isto. Znai,

66

Maha Yoga

ele da budu odvojeni od Boga i da Ga uivaju. Ali, ovo to smatraju proienjem, je unitenje egoizma. Zar je Bog beivotan, kao eer? Ako je predaja stvarna i potpuna, zar moe da bude bilo kakve odvojenosti?" "Uz sve to, veruju da, dok su i dalje razdvojeni u Njegovom Raju, moraju da Ga slue i oboavaju. Zar Boga zaluuju ove prie - sluenje? Zar Njega zanima njihova sluba? Ne bi li On, budui da je ista Svest, mogao da kae: 'Ko ste vi, to ste odvojeni od mene?'" "Oni kau da ako se individualna dua preda Bogu, postaje kao Boje telo i da je Bog Sopstvo te duetela. Individualna dua se naziva malo sopstvo, a Bog veliko Sopstvo. Moe li da postoji Sopstvo nad sopstvom? Koliko sopstava moe da postoji? ta je, zapravo, Sopstvo? Sopstvo je jedino ono to preostaje kada se otkloni sve to nije Sopstvo - telo, um, i tako dalje; sve to se tokom ovog procesa otkloni je ne-Sopstvo. Ako se kae da je u ovom procesu ono to preostane malo sopstvo, a da je Bog Sopstvo tog malog sopstva, to samo znai da se proces otklanjanja nije sproveo do samog kraja kako bi trebalo. Kada bi se to uradilo, videlo bi se da malo sopstvo nije istinsko Sopstvo - da je jedino veliko Sopstvo ono istinsko. Ono to preostane kad se proces otklanjanja dovri, jeste veliko Sopstvo. Otuda se vidi da su se oni vezali za pogreno, a ne stvarno Sopstvo." "Sva ova pometnja se javlja usled mnogobrojnih znaenja rei 'Atma', to znai, 'Sopstvo'. Ta re oznaava telo, ula, ivotnu snagu, um, matu, hipotetiko malo sopstvo, i stvarno veliko Sopstvo. Na taj nain je mogue opisati malo sopstvo kao telo velikog Sopstva. Ali, stih iz Gite: 'Ja sam Sopstvo koje prebiva u srcima svih', jasno pokazuje da je Bog stvarno Sopstvo u svima. U ovom stihu se ne kae da je On Sopstvo sopstva. "Misliti o sebi kao o neemu odvojenom od Izvora, naime, Boga, je samo po sebi kraa; jer na taj nain uzima ono to pripada Bogu. Ako eli da i dalje bude odvojen, ak i nakon proienja, i da uiva Boga, to je prevelika kraa. Zar On ne zna za sve to?" "Iz svega ovoga moemo da zakljuimo da onaj ko eli da sauva svoju odvojenost kao individua, ne moe da se istinski preda. On se predaje sa velikom rezervom." Mudrac je jednom prilikom dao praktini nagovetaj istinske prirode samopredaje jednom mladiu koji je doao kod njega s poremeenim umom. Verovao je da je imao viziju Boga, u kojoj su mu, ako se preda, obeane velike stvari. Rekao je da je tako i uradio, ali da Bog nije ispunio Svoje obeanje. Zahtevao je od Mudraca: "Pokai mi Boga, i ja u mu odrubiti glavu, ili u ga pustiti da On to meni uini." Mudrac je od nekoga zatraio da proita deo jednog tamilskog komentara na njegove zapise. Nakon toga je rekao: "Ako je predaja istinska, da li tada preostaje neko ko moe da sumnja u Boja dela?" Mladieve oi su se otvorile. Priznao je da je pogreio i otiao smiren. Samopredaja mora da bude bezrezervna i bezuslovna. U njoj ne postoji mogunost cenkanja. Za uobiajenu predstavu o samopredaji - da je ona ovekov dar Bogu, Mudrac je izjavio da je pogrena. On kae: "Ponuditi sebe Bogu je isto kao i ponuditi figuri Ganee od ada, komadie ada sa iste figure. Ne postoji individualno Sopstvo odvojeno od Njega" (Guru Vachaka Kovai, stih 486). Kao to je ranije pokazano, to je kraa. Uz to, to je kraa koja neprestano traje. Ono na ta se zaista misli pod terminom samopredaje je naprosto prestanak te krae, poklonikovim priznanjem da nema odvojeno postojanje. Mudrac je indirektno ukazao na praktian ishod samopredaje sledeim: "S obzirom da Bog nosi sav teret sveta, nestvarna dua koja pokuava da nosi taj teret je kao karijatida (isklesana u temelju hramskog tornja) koja izgleda kao da nosi toranj (na svojim pleima). Ako ovek putuje prevoznim sredstvom u koje moe da smesti teak prtljag, a dri ga na glavi i tako trpi bol, ko je za to kriv?" (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 17). U ovoj izreci su upotrebljena dva poreenja. Prvo nas podsea da takozvana individualna dua ne poseduje svoju svest, te da zato ne podnosi teret ivota, koga podnosi jedino Bog. Drugo poreenje nam pokazuje da onaj ko ne eli da se preda Bojoj milosti mora da trpi beskrajne brige, dok je oboavalac koji neguje predanost osloboen briga i zato je srean ak i sada.

67

Maha Yoga

XII. POGLAVLJE

JO NEKE MUDRAEVE IZREKE

"Stvarni cilj svih religija je da dovedu do buenja Istinskog Sopstva. Ipak, Istina Sopstva je za veinu ljudi previe jednostavna. Iako ne postoji niko ko nije svestan Sopstva, ljudi ne mare da im se o Njemu govori. Misle da Sopstvo ima malu vrednost. ele da uju o onome to je daleko - raju, paklu, reinkarnaciji i ostalom. Oni vole misterije, a ne oiglednu istinu. Religije im u tome ugaaju, da bi ih na kraju vratili Sopstvu. Ali, zato, bez daljeg lutanja, ne pronai i boraviti u Sopstvu odmah? Rajevi ne mogu da budu odvojeni od onoga ko ih vidi ili misli o njima. Oni su stvarni koliko i ego koji eli tamo da ode. Prema tome, oni ne postoje odvojeno od Sopstva, koje je stvarni raj." "Jedan hrianin nee biti zadovoljan, dok mu se ne kae da je Bog negde daleko na nebu, do kojeg ne moe da stigne bez boanske pomoi. Jedino je Hrist poznavao Boga i jedino on moe da odvede oveka do Njega. Ako mu se kae, 'Kraljevstvo Nebesko je u tebi', on nee shvatiti oigledan smisao toga, ve e u tome pronalaziti sloena i dubokoumna znaenja. Jedino zreo um moe da shvati i prihvati jednostavnu i golu istinu." "Sukob uenja je samo prividan. On moe da se rei ako ovek praktikuje samopredaju Bogu. Ona e odvesti do Sopstva, kome svako mora na kraju da se vrati, jer je to Istina. Neslaganje verskih ubeenja ne moe da se odbaci raspravom o tome koje je vrednije, jer je rasprava mentalni proces. Verska ubeenja su mentalne prirode - postoje samo u umu, dok Istina nadilazi um. Prema tome, Istina nije u verskim ubeenjima. Zato ne smemo da precenjujemo svoja verska ubeenja." Jednom drugom prilikom Mudrac je izjavio da Vedantin - ovek koji je razumeo uenje upaniadskog naslea - moe da razume ta je Isus mislio kada je spominjao "Kraljevstvo Nebesko". On shvata ono to ortodoksni hrianin ne moe, naime, da je Kraljevstvo Nebesko o kojem Mudrac govori naprosto Stanje bez ega. Prema tome, ovek bi trebalo ili da pree preko verskih ubeenja putem Traganja za istinskim Sopstvom, ili da pribegne jednom od njih i da ga se neoptereeno pridrava, usmeravajui sav napor na praktikovanje metoda kojem ono poduava. Biti fanatino vezan za usaena verovanja znai biti nemaran prema praksi tog metoda. ak i materijalista i ateista imaju svoje versko ubeenje. Pored toga, izmeu njega i religioznog oveka praktino ne postoji nikakva razlika, osim proienijeg uma koji je posledica ispravnog naina ivljenja. Zato Mudrac kae: "Kakve koristi od dokazivanja ili poricanja da postoji stvarno Sopstvo (koje nije telo), da ima formu, da je jedno, i tako dalje? Sve ove rasprave pripadaju carstvu neznanja." (Ulladu Narpadu, stih 34). Jednom drugom prilikom Mudrac je rekao: "Sveto naslee je opseno, budui da su razni delovi prilagoeni potrebama razliitih tipova tragalaca. Svaki tragalac postepeno transcendira deo po deo. Ono to transcendira, za njega postaje beskorisno, ak i lano. Na kraju transcendira celokupno sveto naslee." Jednom prilikom su Mudraca pitali o hrianskoj doktrini "prvobitnog greha" - da je svaki ovek roen grean i da toga moe da se oslobodi jedino verom u Isusa Hrista. Mudrac je odgovorio: "Kae se da je greh u oveku. Meutim, u dubokom snu ne postoji oseaj da smo ljudi. On se pojavljuje nakon buenja, zajedno sa milju 'Ja sam ovo telo'. Ova misao je stvarni prvobitni greh. Ona mora da se otkloni unitenjem ega, nakon ega se vie nee pojavljivati." Uz to, objasnio je istinu hrianstva na sledei nain: "Telo predstavlja krst. Ego je Isus, 'sin oveji'. Kada se razapne, vaskrsava kao 'Sin Boji', slavno stvarno Sopstvo. ovek, da bi iveo, treba da izgubi ego." Nije zgoreg da se ovde prisetimo da, prema svim Mudracima, egoistini ivot zapravo i nije ivot, ve smrt. Istinu o Stanju bez ega Mudrac izraava pomou negacija: "Ono to se naziva Samospoznaja je Stanje u kojem ne moe da postoji ni znanje ni neznanje. Jer, ono to se obino smatra znanjem, nije istinsko znanje. Samo Sopstvo je istinsko Znanje, zato to Ono jedino sija - bez nekog drugog koji bi mogao da postane objekat Njegovog znanja ili Njegov poznavalac. Shvati da Sopstvo nije praznina" (Ulladu Narpadu, stih 12). Zato to nam se Stanje bez ega ne opisuje pomou odreenih termina, mnogi ljudi su skloni zakljuivanju da je ono obino nitavilo ili krajnje unitenje. Ovu greku su nainili mnogi tobonji sledbenici 'Prosvetljenog', Gautama Bude. Mudrac spreava svoje budue uenike da naine istu greku, obznanjujui da Sopstvo nije praznina. Budui da Mudrac boravi na planu na kojem ne postoji ni neznanje ni znanje, on nema potrebe ni za kakvom vrstom uenja. Ne zanima ga ak ni sveto naslee, premda ga ponekad ita, da bi njegovo pravo znaenje objasnio onima koji ga pitaju o tome. Tako moemo da razumemo sledeu izreku: "ak i uen ovek mora da se pokloni pred nepismenim Mudracem. Nepismen ovek je naprosto neznanje; uen ovek je na uen nain neznalica. I Mudrac je neznalica, jer za njega ne postoji nita to bi trebalo da zna."

68

Maha Yoga

Osoba koja postavlja ovo pitanje oekuje kategorian odgovor. Ona eli da zna koji je od ova dva presudan faktor u ivotu - sudbina ili slobodna volja. U svojim zapisima Mudrac odgovara na sledei nain: "Rasprava oko toga ta je uticajnije - sudbina ili ljudska volja - zanima samo one koji su neprosvetljeni o istinskoj prirodi ega, iz kojeg se javljaju ta dva gledita. Onaj ko poseduje tu prosvetljenost, transcendirao je oba gledita i vie ga to pitanje ne zanima". (Ulladu Narpadu, stih 19). Posetiocu koji mu je postavio ovo pitanje, Mudrac je odgovorio: "Ako se da odgovor na ovo pitanje, bie ga veoma teko razumeti. Ipak, skoro svako se bar jednom u ivotu o ovome zapita. ovek mora da spozna ko je taj koji izgleda da je dotaknut ili nedotaknut sudbinom". Ovde Mudrac oigledno misli na ego. Poto razlikovanje sudbine i slobodne volje postoji samo za egoistini um, istina o tome je nerazdvojiva od istine o egu, to moe da se spozna jedino Traganjem. Poto je to rekao, Mudrac je nastavio da objanjava znaenje sudbine: "Sudbina ima poetak - uzrok - i to je akcija. Nje ne moe biti bez slobodne volje. Prema tome, budui da je slobodna volja prvobitni uzrok, ona je preovlaujui faktor, i negovanjem slobodne volje ovek moe da savlada sudbinu." Negovanje slobodne volje podrazumeva proces ispitivanja i Traganja kojem Mudrac poduava, ili, kao alternativu, predavanje sebe Bogu, kao Jedinoj Stvarnosti. "Ono to se podrazumeva pod oslanjanjem na samoga sebe, nije nita drugo do oslanjanje na ego, pa zato ini ropstvo jo gorim. Jedino je oslanjanje na Boga istinsko oslanjanje na Sebe, budui da je On Sopstvo. Zajedniko verovanje svih religioznih ljudi je da svako ko tei Stanju Osloboenja mora blagovremeno da pronae i da se vee za Gurua. Mudraca je neko upitao da li je ovo verovanje ispravno. On je odgovorio: "Sve dok neko za sebe misli da je mali - lagu - mora da se dri velikog - gurua. Ipak, ne sme da posmatra Gurua kao linost. Mudrac nije nita drugo do uenikovo stvarno Sopstvo. Kada se ostvari Sopstvo, nema ni Gurua ni uenika." Pitanje se pojavilo jer Mudrac nije imao Gurua - bar ne spoljanjeg Gurua. Jednom drugom prilikom Mudrac je rekao: "Uitelj bi bio potreban kada bi uenik imao da naui neto novo. Ali ovde je re o oduavanju." Jedan posetilac je rekao: "Beskrajno me mue brige. Nemam mira iako mi nita ne nedostaje da bih bio srean." Mudrac je upitao: "Da li ove brige utiu na tebe dok si u dubokom snu?" Posetilac je priznao da ne utiu. Mudrac ga je ponovo upitao: "Da li si sada isti taj ovek, ili se razlikuje od onoga ko je bezbrino spavao?" "Da, ja sam taj isti ovek." Mudrac je rekao: "Tada zasigurno te brige ne pripadaju tebi. Tvoja je greka ako umilja da su tvoje". "Meditacija (djana) je borba; jer, nije lako drati se vrsto jedne misli, iskljuivi sve ostale. Druge misli se javljaju i pokuavaju da potope tu misao. Kada se ova misao uvrsti, ostale se raspruju. Regulacija daha (pranajama) je za onoga ko ne moe direktno da kontrolie svoje misli. Ona ima istu svrhu kao konica u autu, ali ovek ne treba da se zaustavi na kontroli daha. Poto se njena svrha postigne - stiavanje nespokojstva uma - ovek treba da se prihvati prakse koncentracije. Tokom vremena moi e se bez kontrole daha. Um e se stiati im se ue u meditaciju. Kada se meditacija dobro uvrsti, vie ne moe da se napusti. Nastavie da se odvija automatski ak i za vreme rada, igre i drugih aktivnosti. Nastavie se ak i tokom spavanja. Nain da se postane vrsto utemeljen u meditaciji je sama meditacija. Nije potrebna ni apa (mentalno ponavljanje rei ili reenica), ni zavet utanja. Ako se ovek navikne na sebine svetovne aktivnosti, beskorisno je da uzima zavet utanja. Meditacija gasi sve misli i tada preostaje jedino Istina." Jednom drugom prilikom, Mudrac je rekao: "Kada kamfor izgori, ne ostaje nikakav talog. Um mora da bude poput kamfora, da se rastopi i da ga u potpunosti sagori odluna reenost da se pronae i bude stvarno Sopstvo. Ovom reenou, Traganje putem ispitivanja 'Ko sam ja?' postaje delotvorno. Kada se um na taj nain razori - kada ne ostane ni traga od njega kao uma - on se rastapa u Sopstvu." Kada su Ga upitali kako ovek moe da pronae svog Gurua, Mudrac je rekao: "Kroz intenzivnu meditaciju". Ljudi koji trae posebne rezultate od meditacije, ali ih ne dobiju, razoaraju se i zakljue da od nje nemaju nikakve koristi. Mudrac im poruuje: "Nije nimalo vano da li se svi ovi rezultati postiu. Postignue postojanosti je najbitnije. Ona je glavni dobitak. Svejedno, oni moraju da se povere Bogu i da strpljivo ekaju Njegovu Milost. Isto pravilo vai i za apu. ak i apa koja se izvede samo jednom, donosi korist, bez obzira da li je osoba toga svesna." Neki ljudi zamiljaju da ovek mora da praktikuje meditaciju ak i ako postane Mudrac. Sledeim odgovorom se rasvetljava ovo pitanje. "Kada se um ugasi u Stanju bez ega, tada vie nema ni koncentracije ni dekoncentracije." Pozivajui se na isto pitanje, Mudrac je drugom prilikom rekao: "Kada se ostvari Sopstvo, tada vie ne moe ni da se ue u samadi, niti da se iz njega izae." Uspeh u meditaciji nekima dolazi brzo, a drugima nakon duge prakse. O ovome je Mudrac rekao: "Meditaciju ometaju vasane (sklonosti i afiniteti uma). Zato ona postaje delotvorna progresivnim slabljenjem

69

Maha Yoga

vasana. Neki umovi su poput baruta koji sagori im se zapali; drugi su poput uglja, a neki trei poput vlanog goriva. Sledei odgovor rasvetljava tajnu kontrole uma: "Um ne moe da kontrolie onaj ko smatra da je on neto to zaista postoji. U tom sluaju se um ponaa kao lopov koji se pretvara da je policajac koji juri za tim lopovom. Napori koji se ulau na ovaj nain samo zadovoljavaju potrebu uma i ega za novom snagom." Pravi metod je istraivanje istine uma i ega, koje vodi Traganju. Jednom drugom prilikom Mudrac je rekao: "Ljudi me pitaju kako da se kontrolie um. Ja im odgovorim: 'Pokai mi um'. Um nije nita drugo do tok misli. Moe li da se kontrolie pomou jedne od tih misli, naime, eljom da se kontrolie um? Smeno je pokuavati zaustaviti um samim umom. Jedini nain je da se pronae Izvor uma, i da se On ne naputa. Tada e um sam od sebe da iezne. Joga nalae ]ita-vriti-nirodu (spreavanje misli). Ja preporuujem Atmanveanu (Traganje za Sobom), koja je praktina. Do obuzdavanja uma dolazi pri dremeu, ili kao posledica posta. Ali, im se uzrok povue, um ponovo oivljava; to jest, misli nastavljaju da teku kao i pre. Postoje samo dva naina kontrole uma. Ili tragaj za njegovim Izvorom, ili ga predaj Vrhovnoj Sili, koja e ga unititi. Predaja je priznanje postojanja Vie Preovlaujue Sile. Ukoliko um odbija da pomogne u traganju za Izvorom, pusti ga i saekaj da se vrati. Tada ga okreni unutra. Niko ne uspeva bez strpljive istrajnosti." Meditacija sa oima usmerenim na prostor izmeu obrva, upozorava nas Mudrac, moe da proizvede strah. Ispravan nain je da se um usmeri jedino na Sopstvo. Ono je lieno straha. Jo neto to saznajemo, jeste da ne moe da se meditira - u uobiajenom znaenju rei - na stvarno Sopstvo. Obino se smatra da je meditacija razmiljanje o nekom objektu, a ovo podrazumeva razliku izmeu subjekta i objekta. Otuda nije mogua nikakva stvarna meditacija o Sopstvu. Ono to se naziva meditacija nije nita drugo do rasprivanje misli kojima je Sopstvo natkriveno. Kada se sve misli raspre, Sopstvo sija Svojom stvarnom prirodom. Boravak u ovom stanju je jedina mogua meditacija na stvarno Sopstvo. Prema tome, Mudrac je uvek u meditaciji, iako moda izgleda da je esto zaokupljen neim drugim. Ovo je istina koju sadri prvi blagoslovni stih Ulladu Narpadu. "Okretanjem uma unutra, ovek moe da prevazie velike alosti. alost je mogua samo kada ovek smatra da je telo. Ako se forma transcendira, on e znati da je Sopstvo veno - da ne postoje ni roenje, ni smrt. Telo je to to se raa i umire, a ne Sopstvo. Telo je tvorevina ega koji se, ipak, nikada ne opaa odvojeno od tela. Zapravo, ne moe da se razlikuje od tela. ovek bi trebalo da uzme u obzir da u dubokom snu nije svestan tela. Tada e uvideti da telo nije stvarno. Nakon buenja se pojavljuje ego, a potom misli. Otkrij kome pripadaju misli. Pitaj odakle se pojavljuju. One moraju da izniknu iz Sopstva, koje je Svest. ak i maglovito razumevanje ove istine pomae unitenju ega, nakon ega e se ostvariti jedino beskonano Postojanje. U tom Stanju ne postoje individue ve samo to jedno Bie. Prema tome, neosnovana je ak i pomisao na smrt. "Ako ovek misli da je roen, ne moe da izbegne misao o smrti. Neka ovek zato ispita da li je uopte i roen. Tada e pronai da je stvarno Sopstvo veno postojee, a da je telo samo misao - prva od svih misli, koren svih nevolja." Um naizmenino podlee trima raspoloenjima: Najnie je tamas. To je stanje tuposti i inercije. Sledee je uznemirena aktivnost zvana raas. Najvie stanje je bistrina i mir, zvano satva. Mudrac nam kae da uenik ne bi trebalo da ali i jadikuje ako preovlauju prva dva, ve da saeka raspoloenje bistrine, i da onda iz njega izvue najvie to moe. "Mrtvi su zaista sreni, budui da su se oslobodili telesne teskobe. Mrtvi ne tuguju. Da li se ljudi plae spavanja? Ne. Trae ga i pripremaju se za njega. Spavanje je privremena smrt, a smrt je samo dui san. Ako ovek doivi smrt jo u toku ivota, ako proe kroz tu smrt koja nije smrt, unitenjem ega - nee tugovati ni za ijom smru. Pored toga, poto znamo da postojimo u sva tri stanja, sa telom i bez njega, zato i dalje da udimo za postojanjem telesnih okova, svejedno svojih ili tuih? "Kada zapone proces umiranja, nastupa teko disanje. To znai da je osoba postala nesvesna tela koje umire. Um se odmah hvata drugog tela, i luta tamo-amo, od jednog ka drugom, sve dok se sve sklonosti potpuno ne prenesu na novo telo. U meuvremenu dolazi do povremenih silovitih udisaja, a to znai da se um okree nazad umiruem telu. Prelazno stanje uma je neto poput sna." Mudrac se prema ivotinjama ophodi podjednako kao i prema ljudima. Kada pria o nekoj ivotinji, uvek koristi linu zamenicu "on" ili "ona", u zavisnosti od sluaja. Kada su ga jednom prilikom upitali da li su ivotinje inferiornije od ljudi, odgovorio je: "Upaniade kau da su ljudi samo ivotinje, sve dok su podloni egu, odnosno, dok ne postanu svesni istog Sopstva. Verovatno su ak i gori od ivotinja." ulo se takoe da je Mudrac rekao kako je mogue da su vrlo napredne due uzele tela ivotinja, da bi ivele u atmosferi njegovog (Maharijevog) prebivalita. Neko vreme je tamo ivelo etiri psa koji su pokazali mnoge osobine predanosti. Na primer, kada bi im se ponudila hrana, ne bi je ni dotakli sve dok sam Mudrac nije bio posluen i dok ne bi zapoeo s jelom. im bi to uinio, oni bi se bacili na hranu, pokazujui time svoju privrenost. "Mnogi radije izvode apu ili sline prakse, jer im se ini da su konkretnije. Ali, zar postoji neto konkretnije od Sopstva? Ono je u direktnom iskustvu svakog pojedinca, i iskuava se svakog trenutka. Prema

70

Maha Yoga

tome, Sopstvo je jedino to se nepobitno zna. Poto je tako, ovek bi trebalo da Ga trai i da Ga pronae, umesto da traga za neim nepoznatim - Bogom ili svetom." "Iskustvo do kojeg je Sveti Pavle doao, i koje ga je preobratilo u veru u Hrista, zapravo je bilo besformno, ali je posle toga ovo iskustvo nazvao vizijom Hrista." Odgovorivi na primedbu da je Pavle pre toga mrzeo Hrista, Mudrac je rekao: "Svejedno je da li je preovladavala ljubav ili mrnja, vano je da je postojala misao o Hristu. Isti sluaj je bio i sa Ravanom i drugim demonima." "ovek bi u svetu trebalo da se ponaa kao glumac na pozornici. U svim akcijama, u pozadini postoji stvarno Sopstvo koje lei kao osnova svih njih. Zapamti to, i igraj svoju ulogu". "Nema potrebe znati ta je Srce i gde se nalazi. Ono e obaviti svoj posao ako si zaokupljen Traganjem za Sopstvom." "Intelekt ne moe da se uzdri od zamiljanja da Sopstvo ima veliinu i oblik tela." "Um je poput meseca, koji svetlo svesti dobija od Sopstva, koje je zbog toga slino Suncu. Zato, kada Sopstvo zasija, um, kao i mesec, postaje beskoristan." "Mudrac pomae svetu samim tim to postoji kao stvarno Sopstvo. Najbolji nain za oveka da slui svetu je da dostigne Stanje bez ega." Takoe: "Ako toliko eli da pomogne svetu, ali misli da to ne moe dostizanjem Stanja bez ega, tada sve svetske probleme, zajedno sa svojim, predaj Bogu." "ri Krina je rekao Aruni: 'Ja sam besforman i transcendiram sve svetove.' Ipak, On pokazuje Aruni Svoju 'kosmiku formu'. Aruna u njoj vidi sebe, bogove i sve svetove. Krina je rekao i ovo: 'Ni bogovi, ni ljudi, ne mogu me videti.' Pa ipak, Aruna vidi Njegovu formu. Krina kae: 'Ja sam Vreme'. Zar Vreme ima neku formu? Opet, ako je univerzum zaista Njegova forma, mora da bude jedan i nepromenljiv. Zato kae Aruni: 'Vidi u Meni sve to poeli'? Odgovor je da je ta vizija bila mentalne prirode - prilagoena eljama posmatraa. Otuda ovo ne bi trebalo da se doslovno tumai. To nije bila vizija koja odgovora Istini o Bogu. Oni je nazivaju 'boanskom vizijom'. Ipak, svako je prikazuje u zavisnosti od svog gledita. Uz to, u toj viziji postoji i posmatra! Kada ti hipnotizer pokae neto, to smatra trikom, a ovo smatra boanskim! Zato u ovome pravi razliku? Krina je dao Aruni 'divja aku ' - boansko oko - a ne 'Gjana aku' - Oko koje je ista Svest, koja nema vizija. Nita to se vidi nije stvarno." Na ovo pitanje Mudrac nije odmah odgovorio, ve je zajedno sa onim koji ga je o tome pitao otiao u umu na bregu, i odsekao sa drveta dve grane. Od njih je napravio tapove (za hodanje). Jedan je dao pitaocu, a drugi nekom drugom. Tada je rekao: "Pravljenje tapova je Karma Joga, a poklanjanje Karma Sanjasa." Mudrac ih nije napravio za Sebe. "On nije geografski pojam. On obuhvata sve ljude. Njemu pripadaju i razarajue i stvarajue sile." Ovaj drugi kae da je svet stvaran i da ne postoji maja. Prvi nam kae da pronaemo Stvarnost koja lei u osnovi veno promenljivog sveta. Ono to Ramanua naziva promenljivost, ankara naziva iluzija. Razlika je samo u reima. Oba puta vode do istog cilja." "Meditacija je miljenje, a uz miljenje ide i zaboravljanje. Onaj ko zaboravlja na Boga, mora da misli o Bogu. Mudrac nikada ne zaboravlja Boga, isto kao to nikada ne zaboravlja na sebe. Znai, on ne meditira na Boga. Ali, kako on nikada ne zaboravlja Boga, zaista moe da se kae da on uvek meditira na Boga." Neko ko nije prouio Mudraevo uenje, kao ni drevno naslee, postavio mu je niz pitanja, od kojih je jedno bilo ovo: "Da li si video Boga?" Mudrac je odgovorio, blago se smeei: "Da se neko pojavio preda mnom i rekao 'Ja sam iva' ili 'Ja sam Rama', ili, pak, 'Ja sam Krina', znao bih da sam ga video. Ali, nije se pojavio da mi to kae." Odgovor je bio u skladu sa neznanjem pitaoca. Bog, koji je stvarno Sopstvo, je besforman, i zato ne moe da se vidi kao objekat. Jednom drugom prilikom, kada su Mudraca pitali o "vienju Boga u svemu", koje propoveda sveto naslee, rekao je: "Vienje objekata i zamiljanje Boga u njima je mentalni proces. Ali to nije vienje Boga, jer je On unutra." Izraz 'vienje Boga u svemu' oznaava razumevanje da je Bog Stvarnost na koju se nanosi pojavni svet. Ovo se naziva "pravilapa driti" - nezaboravljanje Istine koja lei u osnovi raznolikosti - i Mudrac to preporuuje kao nain za proienje i osnaivanje uma. "Sve to ovek treba da uini da bi pronaao Sopstvo, je da odstrani ne-sopstvo, odnosno, omotae. ovek koji sumnja da je ovek, ode kod nekoga i pita ga o tome. Taj mu kae da nije ni drvo, ni krava, i tako dalje, jasno mu pokazujui da nije nita drugo do ovek. Ako ovek nije zadovoljan, pa kae: 'Nisi mi rekao ta jesam', odgovor bi bio, 'Nije ti reeno da nisi ovek'. Ako ak ni tada ne uvidi da je ovek, bie beskorisno da mu se to i dalje govori. Tako se i nama kae ta nismo, da bi, otklanjajui sve to, pronali ostatak, stvarno Sopstvo."

71

Maha Yoga

"Nain je subjektivan, a ne objektivan. Zbog toga ne moe, niti ima potrebe, da ga neko drugi pokazuje. Zar je potrebno da se bilo kome pokazuje kako da ue u sopstvenu kuu? Ako tragalac dri svoj um u miru, to e biti dovoljno". "Odgovor koji u um dolazi od samog uma, nije nikakav odgovor." Odgovor je, Stanje bez ega. "Ljudi uzimaju zdravo za gotovo da ne postoji Svest nezavisna od misli. Otuda misle da je jedino ulno opaanje neposredno znanje. Meutim, objekti ula nisu samooigledni. Sopstvo je samooigledno i otuda je znanje o Sopstvu neposredno. Ali ako ljude upitate: 'Zar se Sopstvo ne opaa neposredno, bez ikakvog medijuma,' oni pred tim zatvaraju oi, zato to se isto "Ja" ne pojavljuje ispred njih kao forma." "Zaboravljanje Sopstva je Smrt. Stalno priseanje Sopstva je ivot. Ti udi za venim ivotom. Zato? Zato to ti je sadanji ivot (u relativnosti) nepodnoljiv. Zato je to tako? Zato to taj ivot nije tvoja stvarna Priroda. Ti si zapravo isti Duh. Ali ti Ga poistoveuje sa telom, koje je projekcija uma, objektivizirana misao, dok je sam um proistekao iz istog Duha. Obina promena tela ne donosi nita, jer pri tom dolazi jedino do premetanja ega u novo telo. tavie, ta je ivot? To je Postojanje (kao Svest), a to si Ti sam. To je istinski ivot, i On je vean. ivot u telu je uslovljen. Ti si Neuslovljeni ivot. Zadobie svoju stvarnu prirodu Neuslovljenog ivota ako nestane ideja 'ja sam telo'". "Mogu da postoje nivoi Iskustva Stvarnosti, usled razliitog stepena slobode od misli; ali ne postoje nivoi Stvarnosti." Neko je rekao: "Biblija kae da dua moe da se izgubi." Mudrac je primetio: "Ego moe (i treba) da se izgubi, ali Sopstvo nikada." "Patnja nastupa usled mnotva neusklaenih misli koje preovlauju u umu. Ako se sve misli zamene jednom jedinom milju, nee biti patnje. Tada e nestati i oseaj delanja, a s njim i neprestano iekivanje rezultata akcija." "Kada jedna misao zaokupi ceo um, ona iskljuuje sve ostale misli. Tada i ta misao uranja u Sopstvo, i Blaenstvo Sopstva se ispoljava kao 'zadovoljstvo'. Ali, ovo se ispoljava u anandamaja omotau. Savreno blaenstvo se ostvaruje jedino kada otpadnu svi omotai." "Da je Bog neto drugo do Sopstvo, tada bi On bio bez Sopstva, to je besmisleno." "Tvoja dunost je jednostavno da BUDE, a ne da bude ovo ili ono. Kada 'Ja' za neto sasvim deseto govori 'Ja sam ovo', to je egoizam, neznanje. Kada sija kao isto 'Ja', ono je stvarno Sopstvo." "Dvaita se sastoji u pogrenom poistoveivanju tela sa ne-sopstvom. Advaita je prestanak poistoveivanja." "Kada se 'Ja' pojavi, ono samo postaje i subjekat i objekat. Kada se 'Ja' ne pojavljuje (kao ego), tada nema ni subjekta ni objekta. Zrelom oveku nije potrebno vie nita rei. Spoznavi ovo, on okree um unutra, daleko od svega ovoga. Da bi to mogao da uradi, ovek mora da bude Junak, Dira. Ali, zar je potrebno neko junatvo za pronalaenje Sebe? 'Di' znai um, a 'ra' ouvanje njegovih energija od isticanja u misli. Dira je onaj ko moe da zaustavi poplavu misli i da okrene um unutra." Kada je neko eleo da sazna neto vie o svojim prolim ivotima, Mudrac je rekao: "ak i sa ovim znanjem o sadanjem ivotu nisi srean. Poznavanje prolih ivota e samo uveati tvoju nesreu. Svo takvo znanje je samo teret za um." "Ideja da je Sopstvo Svedok nalazi se u umu. Ona moe da bude od koristi za stiavanje nespokojstva uma. Ali, to nije apsolutna Istina o Sopstvu. Svedoenje je povezano sa objektima koji su predmet svedoenja. I svedok i objekat njegovog svedoenja su mentalne tvorevine." "Sve su to imena za jednu istu stvar, Sopstvo." "Tragati za sreom, a poistoveivati Sopstvo sa telom, je kao pokuaj da se pree reka na leima krokodila. Kada se ego pojavi, um se odvaja od Izvora, Sopstva. Nemiran je, poput kamena koji je baen u vazduh, ili poput renih voda. Kada kamen ili reka dou do mesta odakle potiu, odnosno zemlje, tj, okeana, tada se zaustavljaju. Isto tako se um zaustavlja i zadobija sreu kada se vrati i umiri u svom Izvoru. Kao to e kamen i reka sigurno da se vrate na mesto odakle su krenuli, isto tako e se i um neizbeno jednom vratiti svom Izvoru." Tako je obeano da e sve dostii Cilj. "Srea je tvoja priroda. Zato nije pogreno udeti za njom. Loe je traiti je spolja, zato to je ona unutra." "U Samadiju postoji samo savreni Mir. Do ekstaze dolazi kada um ponovo oivi posle Samadija, priseajui se Mira Samadija. Predanost zapoinje sa ekstazom. Ispoljava se suzama radosti, jezom, i drhtavim glasom. Kada ego konano iezne i kada se dostigne Sahaa, ovi simptomi i ekstaze prestaju. Nakon buenja iz sna nema ekstaze, zato to je Samadi spavanje u budnom stanju." "Budu je jedino zanimalo upuivanje svojih uenika na nain za dostizanje trajne sree. Odbijao je da odgovara na pitanja koja su se zasnivala na neznanju pitalaca - o Bogu i drugim stvarima. Zbog toga je opisan kao nihilista, unjavadi!"

72

Maha Yoga

Pitanje: "Kako je Danaka mogao da vlada svojim kraljevstvom, ako je bio Mudrac?" Odgovor: "Da li se Danaka pitao o tako neem? Takvo pitanje se ne pojavljuje u Stanju Ispravnog Znanja. Ono moe da se pojavi jedino u neznanju." Pitanje: "Verovatno je gledao na svoje aktivnosti kao na san." Mudrac: "Ovo objanjenje je takoe neznanje." "Iskustvo Sopstva (Gjana) e samo po sebi da spere svu prljavtinu uma." "to vie podseca granu, ona vie raste. Isto tako, to se vie trudi da poniti Karmu, ona se samo poveava. Treba da trai koren Karme, ego, i da ga uniti." "Bramaarja (uzdravanje) ne moe da se utemelji obinom snagom volje. Istinska Bramaarja nije spoljanja. Ona je ivot u Brahmanu, u Stvarnosti. Ako se to zadobije, usledie i ovo drugo." "Ako bude i dalje mislio da je neophodno da telo bude zdravo, kako bi i um bio zdrav, tada nikada nee biti kraja brizi o telu." Ideja Hata Joge da telo treba da se pripremi za praktikovanje metoda za sticanje Osloboenja, nastojanjem da opstane neverovatno dugo, smena je. Opravdavaju tu ideju poredei telo sa platnom, koje mora da se pripremi za slikanje. Mudrac je rekao: "ta je platno, a ta slika? Sopstvo je platno, a telo je i svet i slika. Ono to ovek treba da uradi da bi postao svestan Sopstva je da izbrie slike." Zato Hata Joga nije namenjena mudrim uenicima. "Da bi umirio neprestane pokrete slonove surle, goni joj daje da dri teak lanac. Isto tako, da bi kontrolisao lutanje uma, ovek treba da ga zaokupi na najbolji mogui nain, inae e se um baviti neim nepoeljnim. Od svih preokupacija, najbolje je umu dati da se bavi traenjem sopstvenog Izvora. Posle toga su najbolje meditacija i apa." "Post treba da bude pre svega mentalan. Obino uzdravanje od hrane nee dovesti ni do ega. ak e napraviti zbrku u umu. Do duhovnog razvoja pre e doi regulisanjem ishrane. Ipak, ako se za vreme posta neguje duhovni pogled na svet, tada e za desetak dana nakon prekida posta (ako se nastavi sa pravilnom ishranom), um postati ist i postojan, i ostae takav." Pitanje: "Ako se svi ljudi odreknu sveta, ko e onda orati i njeti useve?" Odgovor: "Ostvari Istinsko Sopstvo, i tako e sam pronai odgovor." Ovo je uobiajeni odgovor na sva takva pitanja. "Metod e nekome da izgleda lak ili teak, zavisno od toga da li ga je ranije praktikovao." "Najsigurniji nain da se postigne savrena jednakost, je otii na spavanje." Pitanje: "Da li je kontrola raanja protivna moralnosti?" Odgovor: "Mahabharata kae da to se ovek vie podaje elji, to ona postaje nezasitija." Neko je primetio da je lako napredovati, ali je nemogue nazadovati. Mudrac je rekao: "Koliko god daleko neko iao, on se nalazi tamo gde je oduvek i bio. Postoji li kretanje unapred ili unazad? Ia Upaniad (stih 5) kae: 'Ono je daleko, ali je i blizu!'" "Nema potrebe da se radi bilo ega 'prima' boanska snaga. Ona je ve u tebi. Ona ve jeste Ti." "Svet sna zanima sanjaa zbog toga to ga smatra objektivnom stvarnou, izvan i drugaije od njega samog. Budan ovek se zanima za svoj budni svet iz istog razloga. Ako Iskustvom Istinskog Sopstva spozna da je svet samo misaona forma, vie ga nee zanimati." "Postoji razlika u izjavi da svet postoji, i u izjavi da je stvaran", kae Mudrac. Ovo prvo nije protivreno naizgled suprotnom kazivanju da je svet nestvaran, dok ovo drugo jeste. ovek koji je u potpunom neznanju brka Supstancu - Stvarnost koja lei u osnovi pojavnog sveta - sa pojavnou, i uzima da je ta smesa stvarna. Uenici Mudraca znaju da moraju da izdvoje pojavnost iz Supstance, i da shvate da je jedino ovo drugo stvarno, a da je ostalo iluzija. "Kao to se ti odaziva na svoje ime, iako ti nijedno nije zapisano na elu od roenja, tako se i Bog odaziva kada ga zove Njegov poklonik, iako je On zapravo bezimen." "Za vreme dubokog sna, nisi bio svestan 'svoje porodice'. Isto bie si i sada. Meutim, sada si svestan svoje porodice i osea da te vezuje, i razmilja o tome da je napusti. Da li te lanovi 'tvoje' porodice vezuju za sebe, ili se ti vezuje za njih? Dovoljno je da napusti misao 'Ovo je moja porodica'. Misli se menjaju, ali ne i ti. vrsto se dri ovog nepromenljivog ti. Da bi to uradio, ne mora da zaustavlja razmiljanje uma. Samo se stalno priseaj Izvora misli i ozbiljno tei tome da Ga pronae." "to se vie ovek preda, njegovo okruenje e postati bolje i uveae se njegova radna snaga." Ovo je reeno jednom oveku koji je uestvovao u radu za politiku nezavisnost. "Od koristi je samo dok se ovek ne okrene unutra, u Traganje za Sopstvom. im to uradi, sve to je znao bie zaboravljeno i izgubljeno." (Guru Vachaka Kovai, stih 147.) "Poto je svet obina senka na stvarnom Sopstvu, nemogue ga je ispravno spoznati ili dosegnuti. Dete pokuava da dodirne glavu sopstvene senke, ali to ne moe, jer kako se ono pomera, i glava senke se pomera.

73

Maha Yoga

Majka mu tada uzima ruku, i stavlja je na njegovu glavu. Time mu pokazuje da je dotakao glavu senke. Isto tako, svet se dosee ili ispravno shvata jedino dosezanjem Sopstva." Kritikujui gledite koje kae: "Ja sam nalik mehuriu na Okeanu Svesti", Mudrac je rekao: "Takvo razmiljanje je koren svih briga, i treba da se napusti. Sopstvo je Okean, a svet i due su mehurii na njemu. Ako ovek ovo spozna i uvek to ima na umu, bie postojan i osloboen svih sumnji i briga. Ova istina se ostvaruje uranjanjem u Srce putem Traganja. Ali, ak i da ne zaroni unutra, ovek je To, i nita drugo. Ideje o unutranjosti i spoljanjosti mogu da se javljaju samo dok se ne prihvati i ne ostane pri ispravnom gleditu. Onome ko udi za Osloboenjem se kae da zaroni unutra, zato to pogreno zamenjuje nepostojeu individualnu duu za Sopstvo, koje je beskonano i ukljuuje u sebi sve vidljivo. Onaj ko je ovako spoznao nee udeti ni za im, ve e uvek uivati u savrenom zadovoljstvu. ak i pre nego to se zaroni unutra, Sopstvo se doivljava. Niko ne moe da porekne svoje postojanje. To postojanje je Svest Sopstva. Samo ako postoji moe da postavlja pitanja. Prema tome, ti si svestan sebe. Plod tvojih napora da ostvari Istinu Sopstva je samo odbacivanje sadanjih pogreki. Ne moe da doe do novog Ostvarenja." "Da bi video svetlost, potrebna je obina svetlost koja otklanja tamu. Da bi se videlo Sopstvo, potrebna je Svetlost koja osvetljava i svetlo i tamu. Ova Svetlost nije ni svetlo ni tama. Ali, naziva se Svetlost jer se ovi vide pomou Nje. Svetlost je Sopstvo, Beskonana Svest koje niko nije nesvestan. Niko nije agjani, neko ko ne vidi Sopstvo. Ne znajui ovo, ljudi ele da postanu gjaniji!"

74

Maha Yoga

Dodatak Sledei pasusi su odlomci iz pisma koje je napisao Svami Tapasjananda iz ri Ramakrinine Misije. Jednom prilikom je objavljeno u Vedanta Kesari. Mahari je na mene ostavio dubok utisak kao ovek kakav se retko sree. Ne znam da li je on Gjani, ili neto drugo. Jer, kako Vedanta kae, Gjanija moe da prepozna jedino Gjani, a ja to sigurno nisam. Meutim, ova linost, to svi mogu da osete, nije obian ovek. Danas svuda susreemo ljude ija je jedina misao reforma sveta i slino. Ali ovde je ovek koji je savreno svestan, to moe da se zakljui po njegovom ponaanju i pokretima. On nema takvih misli, i smatra da nita ne treba da se pridodaje sveukupnosti ljudske sree. Izgleda kao da jednostavno postoji, ne ekajui nita, ne zabrinjavajui se oko bilo ega. Posmatrajui ga, u meni je izazvano snano seanje na odlomak iz Gite koji poinje sa "Udanisavad" (Kao neko ko je nezainteresovan) Izgleda da se, koliko ja mogu da primetim, ne interesuje ak ni za Aram koji je nikao u njegovoj okolini. On jednostavno tamo sedi. Stvari se odvijaju kao dogaaji koje oblikuju drugi ljudi. Jedina aktivnost u Aramu za koju izgleda da se aktivno interesuje je kuvanje. On see povre u kuhinji i ako se kuva neto posebno, tog dana e se sigurno okuati u pripremi jela. Stavljanje zaina i ostali postupci kulinarske vetine se obavljaju prema njegovim uputstvima. Drugo to je na mene ostavilo utisak je njegova tiina. Obino smo se meusobno u ali pitali zato ugledni profesori koji su preplavili mora nisu odravali svoja predavanja o Vedanti tiinom. Ali ovde je ovek koji upravo tako prenosi svoje uenje Vedante. Kada sam traio od njega da mi kae neto o duhovnosti, prva to mi je rekao bilo je da je tiina najvie uenje! Lepota ovog oveka je u tome to ostaje veran toj ideji do krajnje mogue mere. Njegova ideja je da Advaitin nema gledite koje bi razlagao, niti Sidantu koju bi iznosio na razmatranje. ao mi je to je danas ak i Advaita postala Sidanta, iako nije postojala takva namera. Razlog zato postoji toliko vedantike literature je sledei: kada se u umu pojavi sumnja jer se na intelekt razbudio, takva literatura pomae da se ona raspri. Drugim reima, Advaitin govori jedino da bi rasprio sumnju koja se moda pojavila u njemu ili u nekom drugom. Na svetac ostaje veran ovoj ideji. On je uglavnom u tiini, i pria neto malo ako ga o neemu pitaju. Naravno da se ali i povremeno govori o drugim stvarima, ali nema neko dogmatsko uenje o Vedanti, koje bi iznosio. Kada sam ga pitao koliko su ideje, iznete u knjizi koju sam nabavio u tamonjoj knjiari, verodostojne njegovom uenju, rekao mi je da je to veoma teko rei, jer on nema neko odreeno uenje. Kako su ljudi razumeli, tako su i napisali, i mogu da budu u pravu sa odreene take gledita. Sam, rekao je, nema apsolutno nikakvu nameru ili sklonost da napie knjigu, ali zbog usrdnih molbi nekih ljudi, napisao je nekoliko stihova. Rekao mi je da ga esto uznemiravaju oni koji imaju sklonost da ih prevode na ovaj jezik (engleski - prim. prev.) ili neki drugi, i da ga pitaju o verodostojnosti prevoda. Tako Mahari uglavnom ostaje u tiini, a ljudi dolaze, rade prostracije, sede pred njim nekoliko minuta ili sati, i odu, moda ak i ne razmenivi ni jednu jedinu re! Lino sumnjam da ljudi imaju koristi od ovog uenja u tiini. Ali ipak, ljudi dolaze izdaleka da bi uli ovu bezglasnu tiinu i vraaju se zadovoljni. Premda govori tek neto malo, veoma je uputno gledati njegovo lice i oi. Nema nieg posebno privlanog u njegovoj pojavi, ali postoji sjaj i inteligencija i neuzburkana mirnoa u njegovim oima koje su jedinstvene. Telo mu je skoro nepokretno, sem kada povremeno menja poloaj ili kada brie znoj. Paljivo sam posmatrao njegovo lice. Video sam da retko trepe i da nikada ne zeva. Ovo govorim da bih pokazao da me sasvim zadovoljava injenica da kod njega odsustvo aktivnosti ne nastaje usled inertnosti. Tree to je na mene ostavilo utisak je apsolutna odsutnost tatine i uobraenosti. Da nije njegove haljine koja je smanjena tek do veliine kaupine, posetilac bi moda video da je skoro nemogue razabrati ko je Ramana Mahari. On jede istu hranu kao i svi ostali koji se tamo nalaze. Za njega se ne priprema ni jedno jedino posebno jelo i nema poseban tanjir. Naroito sam primetio da u razgovoru ne izbegava korienje prve line zamenice, za razliku od nekih drugih vedantina koji koriste zamenicu "on" ili neto slino. Ovo istiem da bih pokazao koliko je jednostavan. Njegova tiina, uveren sam, ne treba da se shvati kao ozbiljnost njegove naravi koja proraunato dri ljude na pristojnoj udaljenosti. Jer, kada prekine tiinu, kao to ini kada ga ispituju, izgleda kao najljubazniji i najusluniji ovek. On ne pravi razlike izmeu ljudi zbog njihovog bogatstva ili poloaja u drutvu. Video sam kako odlaze i seljaci i gospoda u automobilima i kako ih doekuje ista tiina. Svi sede na podu i uivaju isto gostoprimstvo. Zapravo, izgleda da je Mahari potpuno ravnoduan prema bilo kakvom finansijskom dobitku koji bi Aram imao ako bi obezbedio poseban tretman bogatim ljudima. U Aramu sam ostao tri dana. Mahari je sa mnom priao veoma ljubazno i sasvim slobodno u vezi nekoliko pitanja koja sam mu postavio. Iako nain na koji odgovara nije bio tako impresivan kao to sam oekivao, njegove misli su uvek jasne, jezgrovite i osloboene svih uskogrudih ideja. Iako nije mnogo itao, to mi je sam rekao jednom prilikom, ima odlino razumevanje svih tekih i spornih pitanja Vedante. Moj utisak je

75

Maha Yoga

sledei: da li je on Gjani ili neto drugo, ne mogu zasigurno da znam. Ali, ubeen sam da je ljubazan i drag ovek koji ravnoduno gleda na sve stvari oko sebe, koji nema sopstvenih ciljeva, koji je uvek budan, ak i kada izgleda da je najdublje apsorbovan, i za koga se moe rei da je potpuno osloboen pohlepe i tatine. Videvi ga, zaista verujem da sam sreo jedinstvenu linost.

76