FAKULTET POLITIKIH NAUKA PODGORICA

Doc. Dr Milo Bei

METODOLOGIJA POLITIKIH NAUKA

SKRIPTA ZA STUDENTE IV GODINE STUDIJA

OSNOVNA PITANJA NAUNOG METODA U DRUTVENIM NAUKAMA

Nauka, nauni metod, epistemoloki principi Ukoliko postoji makar jedna civilizacijska univerzalija ljudskog roda, onda je to svakako traganje za istinom. Pri tom, nije jasno otkud potreba za saznanjem? Da li je ta potreba imanentno ugraena u ljudsku prirodu, da li je ona rezultat dokolice, kako to filozofi vele, ili je pak proizvod potrebe ljudskog roda da uspenije i efikasnije unapreuje svet oko sebe? Ve na ovom mestu opredelite li se za jedan od tri ponuena odgovora, nuno usvajate odreene teorijske premise. Ukoliko se sloite sa prvim odgovorom, pristalica ste ontoloko-antropolokog pristupa, ukoliko vam je drugi blii, pripadate socio-kulturnom konstruktivizmu, a ako vam je trei najsmisleniji, onda ste opredeljeni utilitarista (pristalica pragmatizma). Bilo kako bilo, jednom prihvaen stav, istovremeno podrazumeva prihvatanje itavog niza premisa, koji odreuje nau percepciju. Drugim reima, nema naina da patikularno prihvatite odreene teorijske stavove, a da pri tom odbacite sve one druge stavove koji iz ovoga nuno proizilaze. No, obzirom da su sva tri gore definisana stava, nauno nedokaziva, jedino to moe da vas opredeli za jedan od njih jeste vera, ili drugim reima, iste (stavove) ne moemo dokazati na racionalan i nauno opravdan nain, ve je istina sadrana u ovim stavovima u osnovi religijska istina. Problem nastaje onog trenutka, ako preispitujui sebe, ustvrdite da Vi niste religiozna osoba, i eto paradoksa! ta onda znamo na samom poetku ovog malog opusa? Prvo, od teorijskih premisa zavisi na budui stav o odreenim pitanjima, ili drugim reima, pre nego se opredelimo za neki stav veoma je vano da preispitamo sve posledice koje nuno iz ovoga stava proizilaze, i drugo, postoji neto to se zove religijska istina i neto to moemo zvati naunom istinom, i tree, religijska istina nije isto to i nauna istina. Na predmet, doista, jeste nauna istina. Mi emo se, dakle, baviti problem otkrivanja naunih istina, iliti, na ovom kursu emo nauiti, kako da doemo do saznanja koje ispunjava sve uslove da ima karakter naunog saznanja. Meutim, ako elimo da dostignemo nauno saznanje o predmetu saznavanja, opet, nuno i mimo nae volje,

moramo prihvatiti osnovne principe, i sve ono to iz ovih principa proizilazi. Drugim reima, da bi bismo dosegli saznanje koje se moe nazvati naunim, mi moramo prihvatiti odreene naine dolaska do ovog saznanja, a ovi naini se jednim imenom zovu nauni metod. Dakle, pod naunim metodom podrazumevamo primenu niza principa, pravila i procedura a koji omoguuju osvajanje naunih saznanja. Na ovom mestu, dalje, trebamo razjasniti dve stvari, prvo, koje su to karakteristike saznanja koje nosi epitet naunog saznanja, i drugo, koji su to elementi naunog metoda, tanije, o kojim se to principima, pravilima i procedurama radi. Kada je o naunom saznanju re, savremena nauka propisuje itav niz epistemolokih kriterijuma, koje neko saznanje kvalifikuju naunim. Osnovni epistemoloki principi naunog saznanja su: optost objektivnost sistematinost preciznost pouzdanost proverljivost

Ne postoji nauka o pojedinanom. Svo nae saznanje kao nauno saznanje time opteg je karaktera. Tako se ovaj nauni zahtev moe protumaiti kao epistemoloki princip optosti. Optost naunog saznanja se postie samom prirodom naunog miljenja. U procesu prouavanja stvarnosti te dolaenja do zakljuka koji proishode iz procesa saznanja, mi smo prinueni da predmete neposrednog iskustva kojima se u prouavanju obraamo uoptavamo. Tako dolazimo da naunih stavova, opisa i objanjanja, koji se sastoje iz definisanih pojmova i koji su kao takvi opteg karaktera. Ovaj zahtev koji postavlja metodologija je fundamentalnog karaktera. Naime, ne postoji niti jedan zakon koji se moe okarakterisati kao nauni a da nema karakteristiku optosti, tj. da ne vai za odreenu klasu pojava koje nalazimo u iskustvu. Ukoliko su nauni zakoni, koji u osnovi predstavljaju krajnji cilj svake nauke, optijeg karaktera utoliko je znanje izraeno u ovom naunom zakonu vrednije, i obrnuto, ukoliko je klasa pojava obuhvaena naunim zakonom manja, onda to

znanje ima karakter nieg stepena optosti, te je prema tome sa epistemoloke take manje vredno. Dakle, ovde se ne radi samo o optosti po sebi, ve se radi o razliitim stepenima optosti. Ovaj stepen optosti u osnovi zavisi od samog predmetnog podruja kojim se jedna nauka bavi, jer ne postoji nauka koja za predmet ima sve(ovaj epitet je zadrala filozofija). Da zakljuimo, optost je jedan od osnovnih kriterijuma (normi tj. principa) kojom se jedno nauno saznanje kvalifikuje i na osnovu ega moemo da procenjujemo njegovu vrednost. Sledei princip koji nije nita manje vaan od prethodnog jeste objektivnost. Ovaj princip postavlja zahtev naunom saznanju da naune zakonitosti koje nauka formulie budu objektivnog karaktera tj. da budu stvarne, da pripadaju objektivnom svetu. Drugim reima, saznanje ne sme da bude subjektivno tj. ne sme da zavisi od nae vlastite elje, volje ili procene. Ukoliko nauka ima za cilj da opie i objasni odreeni objekat kao predmet saznanja, onda priroda samog objekta predstavlja nauni zadatak. Mi u stvarnosti moemo kao naunici da posedujemo razliite vrednosti i stavove, ali ove vrednosti i ovi stavovi ne smeju da utiu na nae prouavanje samog predmeta saznanja ukoliko elimo da ispunimo kriterijum objektivnosti. Time se obezbeuje da znanje kao rezultat naunog istraivanja bude zaista neto stvarno tj. neto to je karakteristika samog objekta kao predmeta naeg saznanja. U procesu prouavanja stvarnosti sa ciljem da se otkriju odreene zakonitosti mi moramo da upotrebljavamo odreena sredstva i da sledimo izvesna pravila. Ova sredstva i ova pravila zovemo metodama. To znai da se mi moramo ponaati sistematino. Otud sledei epistemoloki princip koji se moe definisati kao sistematinost. Biti sistematian znai zaista imati odreen sistem koji povezuje sve faze naunog istraivanja. Poto se sistem po svojoj sutini sastoji iz delova koji meusobno stoje u konzistentnom odnosu, to znai da nas ovaj epistemoloki princip upuuje na to da u naunom istraivanju svaka faza mora biti povezana sa prethodnom jednako kao i sa buduom fazom. Samo tako je saznanje koje se dobija kao krajnji rezultat epistemoloki opravdano. Sistematinost kao epistemoloki princip vai za svaki aspekt naunog postupka. Kako za metodu, tako i za teoriju ukljuujui i formalizaciju, tj. nain na koji se jedna nauna spoznaja izlae. U svim ovim

aspektima epistemologija mora da prati naunu proceduru i postavlja zahteve koje smo mi ovde opisali kao sistematinost. Preciznost je epistemoloki princip koji je moda najjednostavnije opisati ak i na zdravorazumskoj osnovi, ali koji time nije nita manje vaan od ostalih epistemolokih nirmi. Poto je preciznost gotovo nemogue definisati po sebi1, ini se da je najbolje dati nekoliko primera. Najbolji nain da se preciznost opie, po mom miljenju, jeste analogija sa gaanjem mete strelom (ili vatrenim orujem sve jedno). Meta se sastoji iz deset koncentrinih krugova posmatranih od veih ka manjim, sa najmanjim u centru. Ukoliko pogodimo vei krug (recimo broj 1) mi smo manje precizni nego li kada pogodimo manji krug (recimo broj 5). Ako pogodimo najmanji krug (onaj u centru sa brojem 10), moemo rei da smo poveali preciznost, tj. da smo veoma precizni. Uzmimo drugi primer iz fizike. Recimo npr. da smo doli do saznanja da ukoliko jedan kanap opteretimo predmetom velike mase, dolazi do pucanja samog kanapa. Mi moemo izraziti ovaj stav: Ukoliko se kanap (odreenih dimenzija i karakteristika), optereti predmetom velike mase, doi e do pucanja kanapa. Ovaj stav koristi predikat velike mase. Na stav e, meutim, biti precizniji ukoliko kaemo: ukoliko se kanap (odreenih dimenzija i karakteristika) optereti predmetom ija je masa vea od 3,5 kg., doi e do pucanja kanapa. Preciznost kao epistemoloki kriterijum prati sve aspekte naunog saznanja. Tako moe biti manje ili vie precizno: definisanje naunog problema, formulisanje hipoteza, prikupljanje podataka itd. Zahtev za preciznou ima prema tome jedan irok spektar epistemoloke primene u nauci. Sledei epistemoloki princip o kome emo govoriti jeste pouzdanost. Ovaj princip postavlja zahtev naunom saznanju da ovo mora biti pouzdano, tj. da se ne sme dovoditi u sumnju. Nauno znanje tako mora biti uverljivo ili drugim reima mora biti tako postavljeno i predstavljeno da mi opravdano verujemo u ono to nam ovo znanje iznosi. U procesu epistemolokog preispitivanja naunog znanja sa stanovita pouzdanosti mi traimo argumente i stavove izraene u naunoj teoriji koja je predmet nae analize a koji idu u prilog opravdavanja znanja koje ta teorija izlae. to je broj ovih argumenata i stavova vei to se moe govoriti da je samo znanje o kome je re
1

Doista mogue je; ali je oito da bi svaki ovakav pokuaj delovao isuvie apstraktno za udbenike svrhe.

vrednije jer je pouzdanije. U okviru posebnih teorija kao i u okviru posebnih metodolokih postupaka postoje i neki sasvim specifini kriterijumi pouzdanosti. Tako su na primer u primeni statistikih metoda razvijene posebne tehnike kao mere pouzdanosti. U teorijskoj metodologiji se pouzdanost poveava boljom teorijskom elaboracijom, jasnim definicijama i dorbim objanjenjima. Poslednji epistemoloki princip kojim emo se ovde baviti jeste proverljivost. I ovaj princip je svakako nezaobilazan i veoma vaan. On postavlja zahtev naunom saznanju da je ovo mogue proveravati. Ukoliko jedno nauno saznanje ne moemo proveriti, to znai da to saznanje i nema nikakvu epistemoloku vrednost jer se ne moe dokazati. Tako proverljivost stoji u direktnoj proporciji sa postupkom dokazivanja u nauci. Kad kaemo proverljivost mi zaista mislimo na intersubjektivnu proverljivost. Ovo znai da znanje do kojeg je dola osoba X moe biti provereno od osoba Y i Z. Dakle, proverljivost ima intersubjektivni karakter. Iz ovih razloga su neki epistemolozi smatrali da objektivnost i proverljivost predstavljaju jedan isti epistemoloki princip. Oni tvrde da objektivno znai negaciju subjektivnog te prema tome u sutini znai intersubjektivno proverljivo. No, ukoliko se stvari postavljaju na ovakav nain ini se da se svaki epistemoloki princip moe opravdati kao sastavni deo nekog drugog principa2. Proverljivost je neposredno povezana i sa jednim vanim metodolokim zahtevom. Ovaj zahtev nalae da se nauno saznanje mora staviti u takvu formu koju je mogue neposredno proveriti. Da bi ovo bilo mogue, neophodno je i potovati jedno drugo metodoloko naelo, a to je naelo javnosti. Dakle, ukoliko elimo da nauno saznanje koje izlaemo bude proverljivo (a ovo je zhtev same epistemologije), onda je neophodno da itav nauni postupak kojim smo doli do odreenog saznanja objavimo tj. prikaemo ga u onom obliku u kome smo ga izveli. Na kraju treba rei da zahtev za proverljivou nije dvovalentat tj. da je neko znanje ili proverljivo ili neproverljivo. Najee se nasuprot ovoj bivalenciji govori o stepenima proverljivosti. To znai da svako nano saznanje moe biti manje ili vie proverljivo, te da epistemologija ima zadatak da u analizi pokae u kom stepenu je neko posebno nauno saznanje proverljivo.

Ova teza ide u prilog objanjenju o komplementarnosti epistemolokih principa o emu emo govoriti neposredno posle obrazlaganja samih epistemolokih principa

Veoma je vano imati u vidu da svi ovi epistemoloki principi stoje meusobno u komplementarnom odnosu. To znai da su meusobno povezani, da jedni druge podrazumevaju, te da nedostatak jednog principa nadopunjavaju ostali i obrnuto. Tako je npr., kao to smo videli nemogue govoriti o objektivnosti a da se to ne tie proverljivosti. Takoe, teko je govoriti o sistematinosti a da to ne podrazumeva u neku ruku i preciznost. Dakle, epistemoloka analiza podrazumeva primenu epistemolokih kriterijuma (normi) na nauno saznanje ime se ispituje nauna (epistemoloka)vrednost ovog saznanja. Ovi epistemoloki kriterijumi se nalaze u komplementarnom odnosu to znai da epistemoloka analiza jeste kompleksan proces koji je veoma vaan zato to nam on daje kanaan sud o tome koliko vredi neka posebna nauna teorija ili metoda.

Nauno saznanje i neprijatelji nauke Dakle, nauno saznanje jeste nauno, samo ukoliko je opte, objektivno, sistematino, precizno, pouzdano, proverljivo i opovrgljivo. Konsekvento, nauni metod predstavlja nain da se u naunom postupku doe upravo do saznanja koje krase svi ovi atributi, tj. ovi atributi su sastvani deo nauno-istraivakog postupka. Predloeni uslovi koje nauno saznanje mora da ispuni su oito strogi. Otud nunost da i sam metod koji nam omoguava dolazak do naunog saznanja mora biti strog. U osnovi, nauni metod mora da ispuni tri osnovna uslova a to su javnost, sistematinost i kontrolisanost. Javnost, kao prvi princip, jednostavno znai da upotrebom naunog metoda ne sme biti niega skrivenog od oiju naune javnosti. Svaki postupak i svaki korak koji smo primenili u traganju za naunim saznanjem mora biti dat na uvid naunoj javnosti. Ovo zato, to se samo posredstvom primene naela javnosti obezbeuje da saznanje do kojeg dolazimo jeste objektivno, tj. da je to saznanje intersubjektivno proverljivo. Potovanjem naela javnosti, mi dajemo mogunost svim drugima koji se bave istim problemom, da ponove sve procedure koje smo mi primenili, i da na taj nain mogu kritiki da se odnose prema naim kankluzijama. Sistematinost znai da u primeni naunog metoda mi imamo obavezu

da na jedan konzistentan i logiki opravdan nain povezujemo injenice i pojmove. U ovom pogledu nema opravdanja za ad hoc objanjenja, niti za skraeni put odnosno preskakanja bilo koje stepenice u naunom postupku. Sistematinost podrazumeva, jednako, i postupnost u procesu istraivanja i uvoenje reda u interpretaciju dobijenih konkluzija. Kontrolisanost, znai da predmet saznanja mora da bude podvrgnut najrigoroznijim moguim merama koje okolnosti dozvoljavaju. Svi uslovi u kojima se istraivanje odvija moraju se staviti pod kontrolu, a generalizacije i zakljuci mogu biti rezultat samo paljivog, dugog, mukotrpnog i neretko bolnog procesa u kome se svaki elemenat saznavanja kritiki preispituje i stavlja u jasan kontekst. Nauno saznanje je pre svega saznanje zasnovano na injenicama. Drugim reima, nauno saznanje mora biti empirijskog karaktera. Nauka jeste delatnost koja poiva na apstraktnom miljenju, ali je njeno krajnje ishodite da objasni i razume stvarnost. Prema tome, i nauni metod predstavlja metod empirijske analize, pri emu se u nauno-istraivakom postupku uspostavlja jasna i precizna veza izmeu apstraktnih pojmova i empirijskih injenica (klase pojava) koje ti pojmovi obuhvataju svojim obimom i sadrajem. Drugim reima, nauni metod mora da poiva na stalnom kretanju od apstraktnih pojmova do injenica, i obrnuto, a saznanje koje se ostvaruje, mora zadovoljiti i teorijske i empirijske kriterijume. No pre, nego li krenemo dalje, najpre da se obraunamo sa najveim neprijateljima naunog saznanja. Kada kaemo najveim, pod tim se razume da je neprijatlja mnogo, a da emo se mi ovde baviti samo onim neprijatljima koji najee i najsnanije ugroavaju nauno saznanje. Prvi neprijatelj je svakako tradicija. Svi mi pripadamo odreenoj kulturi, a kultura u sebi imanentno sadri itav niz saznanja, koja ne trae posebno objanjenje. Pogled na svet, vrednosti, stavovi, sve su to elementi koji prirodno odreuju nau percepciju. Tradicija u sebe sadri itav niz stereotipa koje smo mi u procesu vaspitanja usvojili i identifikovali se sa istinama na koje se ti stereotipi odnose. Tradicija nam nudi odgovore koji su sami po sebi razumljivi ta je to svet koji nas okruuje, ka emu treba teiti, ko smo mi zapravo, ta je dobro a ta zlo, kakvi su ljudi itd. Sve ove sadraje tradicija je postavila u jedan vrlo konzistentan odnos koji nam se namee kao prirodan pogled na svet. Tradicija pri tom nudi odgovore, a da samo pitanje nije ni postavljeno, iliti, makar nas niko nije pitao. Istine

koje tradicija nudi, pritom, nemaju potrebu za dokazivanjem, one su same po sebi razumljive i oigledne svakom ko je normalan. Tradicija, dalje, ne trpi kritiku, ukoliko postavimo bilo koje pitanje koje problematizuje premise na kojima tradicija poiva, moemo lako biti proglaeni za neprijatelja vlastite krvi i tla, nekog ko nema potovanja prema onom to je sveto itd. Sve u svemu, ini se da je tradicija veomo moan neprijatelj naunom traganju za istinom. Drugi neprijatelj je autoritet. On se moe pojaviti u velikom broju razliitih oblika: religijski autoritet, politiki autoritet, harizmatski autoritet itd. Istine koje autoritet nudi oravdavaju se samim tim to iza njih stoji autoritet. Stavovi koji proistiu iz autoriteta svoju snagu baziaraju na tome KO je neto rekao, a ne TA je reeno. Dovesti u pitanje te stavove, znailo bi dovesti u pitanje sam autoritet koji iza tih stavova stoji, a autoritet i jeste autoritet samo ukoliko se ne dovodi u pitanje, i ukoliko zdravo za gotovo prihvatamo istine koje nam on nudi. Trei neprijatelj jesu interesi. Svi mi pripadamo odreenim drutvenim grupama, glasamo za odreene politike partije, pristalice smo ili pak neprijatelji neke ideologije. Samom injenicom to pripadamo jednom drutvu nuno ulazimo u zonu razliitih interesa, kako naih tako i drugih pojedinaca i drutvenih grupa. Ovi interesi utiu na nae miljenje i neretko oblikuju nae teorijske stavove i istraivaki postupak. Majnhamova ideja o slobodno lebdeem intelektualcu je tako ostala mit prolosti i neostvareni san. etvrti neprijatelj jeste zdravorazumsko miljenje. Snaga ovog neprijatelja jeste njegova uvebana, snagom iskustva podrana konvencionalnost i usaglaenost. Tako pojmovi, sudovi i konkluzije koje smo akumulirali ivotnim iskustvom postaju norma za sve ostale oblike saznanja. Svakodnevno miljenje je peorativno po svom karakteru. Ono je jednako i subjektivno jer je proizvod naeg vlastitog iskustva. Kao takvo, ono nije bezvredno po sebi, ali jednostavno kao vrsto ukorenjeno u sistem miljenja predstavlja prepreku za nauno saznanje. Problem je utoliko vei to u drutvenim naukama, gotovo po pravilu, predmeti svakodnevnog iskustva jesu i predmeti naunog miljenja, tj. problem koji konfuzni pojmovi svakodnevice proizvode za nauno miljenje su utoliko izraeniji. Nauka i nauno miljenje zahtevaju radikalan obraun sa neprijateljima koje smo gore identifikovali. Nauno miljenje ne priznaje tradiciju i njene vrednosti kao temelj spoznaje. Pri tom se nauka ne suprotstavlja tradiciji kao nainu ivota u jednom

drutvu, ve jednostavno osporava premise koje su na tradiciji zasnovane kao temelje naunog saznanja. Jedini autoritet u nauci jesu nauno legitimni postupci dokazivanja zasnovani na injenicama i standardizovanim procedurama koje namee nauni metod. Istine koje u tom smislu nude religijski ili neki drugi autoriteti jesu legitiman predmet kritike i preispitivanja. Pripadnost socijalnim grupama, i bliskost odreenim interesima jeste poseban problem. Veber je u tom smislu postavljao zahtev da nauka mora biti vrednosno neutralna, i da naunik/istraiva mora da u naunom procesu stavi po strani sve svoje interese i vrednosti koji bi mogli da ugroze objektivnost naunog procesa. U stvarnosti, pokazalo se da je to gotovo nemogue. Ono to je mogue jeste refleksija, tj. zadatak da naunik-istraiva privede svesti vlastite interese i stavove i da iste (interese) dri pod kontrolom u nauno istraivakom postupku, vodei rauna da ovi interesi ne ugroze njegovo prosuivanje i procedure koje preduzima. Konano, svi pojmovi koji se koriste u nauci moraju se preispitati i analizirati. Drugim reima, ne sme se dozvoliti ad hoc prihvatanje bilo kog koncepta koji ima odreene konotacije u zdravorazumskom miljenju. Veoma je uputno, da se svi pojmovi koji dolaze iz iskustva oblikovani zdravim razumom dekonstruiu i da se u tom postupku formiraju novi, nauni pojmovi koji imaju jasno definisan obim i sadraj.

II

ELEMENTI I STRUKTURA NAUNOG SAZNANJA

Pojmovi, kategorije i definicije Prvi i osnovni elemenat naunog saznanja jeste pojam. Pojam predstavlja apstrakciju. Kao apstrakcija pojam predstavlja neto opte. Pojam nastaje u procesu apstrahovanja a to je proces u kome se iz sveta iskustva kao jedinica posmatranja uzima jedna klasa pojava. Apstrahovanje kao kognitivni proces se moe shvatiti dva smisla. Prvo, apstrahovati neto znai izdvojiti ga a zatim apstrahovati od neega znai neto zanemariti. Ova dva znaenja su oito veoma povezana i u osnovi predstvljaju jedan isti postupak, zato to izdvojiti neto iz stvarnosti kao znaajno u isto vreme znai zanemaritiono to je nevano (akcidentalno, efemerno). Dakle, pojam predstavlja ideju koja je kao takva nastala u procesu apstrahovanja. Taj pojam ima svoj obim i sadraj. Sadraj pojma jeste skup karakteristika neke pojave koje su se izdvojile u samom procesu apstrahovanja, te su tako sutinski vane kao odlike (karakteristike, svojstva) pojave o kojoj je re. Obim pojma je sam skup empirijskih predmeta koje pojam obuhvata. Tako vidimo da pojam kao osnovna jedinica znanja predstavlja idealizaciju stvarnosti. Dakle, vraamo se na problem S O odnosa. Pojam postoji samo u idealitetu a njegov smisao jeste reprezentativnost empirijskog sveta koji je ovim pojmom obuhvaen. Bez pojmova mi nismo u stanju da mislimo stvarnost, jer se ova sastoji jedino iz pojedinanih stvari. Poto nauka o pojedinanom ne postoji, osnovno je da se stvarnost dovede na nivo optosti. Pojam je taj koji nam ovo omoguuje. Pri tome, mislei u pojmovima mi u sutini mislimo stvarnost. Pojam je tako neto apstraktno, dok je njegov sadraj neto konkretno. Meutim, i sami pojmovi mogu biti razliitog stepena optosti zavisno od toga koliko im je obim i sadraj. Najoptiji pojmovi u nauci zovemo kategorijama. Moemo rei da se svaki pojam sastoji iz etiri elementa: termin tj. sama re ekstenzija tj. klasa pojava koja je pojmom obuhvaena referans tj. svojstva koja tu klasu pojava karakteriu znaenje tj. odnos izmeu termina i denotata (stvarnosti)

U pozitivistikoj interpretaciji, smatra se da pojam nastaje u sledeem procesu: ULA PREDSTAVA POJAM

Dakle, pojam nastaje tako to u procesu apstrahovanja posreduje predstava. To znai da mi stvari prvo ulno opaamo, zatim ih predstavljamo (zamiljamo) a konano ih poimamo. Dok je u prvom trenutku predmet spoznaje neposredno dat, u fazi predstavljanja i poimanja predmet je interiorizovan tj. postaje sastavni deo naeg sveta ideja. Osnovni problem sa ovakvim pristupom jesta kako objasniti pojmove koji nisu dati u iskustvu (pojam moi, sile, kauzaliteta). Oito je dakle da u samoj fazi posmatranja mi u stvarnost unosimo elemente racionalnog (subjektivnog). Ovim pitanjem kao jednim od veoma znaajnih epistemolokih problema baviemo se kasnije. Sledei elemenat naunog saznanja jeste definicija. Definicija predstavlja iskaz kojim se predmet saznanja odreuje. Definicije operiu pojmovima. Osnovna struktura svake definicije je sledei: S je P. To znai da definiui stvar (S) mi ovoj pridajemo odreena svojstva tj. predikte (P). Dok je stvar koju definiemo pojedinanog karaktera, sama svojstva su opteg karaktera (npr. uto, veliko, prostorno itd.). Tako se ini da je sutina definisanja u osnovi uoptavanje tanije, mi neki pojedinani predmet koji saznajemo odreujemo posredstvom optih odrednica. Svaka definicija ima dva elementa: definiendum i definiens. Definiendum predstavlja ono to definiemo a definiens predstavlja ono ime definiemo. Postoji vie razliitog tipa definisanja i sve su one manje ili vie epistemoloki vredne osim jednog oblika koji je sa epistemolokog stanovita neprihvatljiv. To je negativna definicija. Ovaj tip definicije podrazumeva da se jedna stvar odreuje tako to e se rei ta ona nije. Iako se ak i u ovoj vrsti definicije moe pronai po koje zrno istine, u modernoj nauci se negira epistemoloka vrednost ovakvih definicija. Upravo su epistemoloki najplodnije esencijalistike definicije. Ovaj tip definicije odreuje predmet naeg saznanja posredstvom njegovih sutinskih karakteristika. Sutinske karakteristike su one koji

jednu pojavu ine da to upravo bude ona a ne neka druga pojava3. Osim ovog tipa postoje i deskriptivne definicije, koje neki predmet definiu opisujui ga. Iz irokog spektra moguih definicaja, mi emo jo pomenuti i pokazne definicije. Ovaj nain definisanja je vaan u situaciji kada nemamo drugog naina da jednu poavu definiemo, te mi tu pojavu moemo samo da pokaemo, ime smo je uinili jasnijom i omoguili sebi da se njom dalje bavimo. Sledei sastavni deo strukture naunog saznanja se esto uzima kao najvaniji. To su nauni zakoni. Otkrivanje naune zakonitosti jeste jedan od osnovnih ciljeva svake posebne nauke. Ukoliko je vei broj otkrivenih naunih zakonitosti u jednoj naunoj oblasti utoliko se smatra da je ova nauna oblast naprednija. U osnovi, nauni zakon predstavljaju nauni dokaz o postojanju odreene uzrono-posledine veze izmeu pojava. Tako se oni uvek daju u formi naunog objanjenja4. Dakle, sutina otkrivanja naunih zakona se svodi na otkrivanje odreene stalne veze izmeu predmeta koji su predmet naune spoznaje. Kada se ova veza otkrije, opie i objasni, tada govorimo da smo doli do naunih zakonitosti. Sledei elemenat naunog saznanja bi metodiki mogao i da prethodi naem objanjenju naunog zakona. To su naune hipoteze. Hipoteza u osnovi znai pretpostavka. Mi u procesu sticanja znanja, prouavajui predmete spoznaje postavljamo odreene pretpostavke. U odreenom naunom postupku mi te pretpostavke proveravamo i dokazujemo. Ukoliko se jedna hipoteza putem velikog broja razliitih provera pokae kao istinita utoliko mi moemo ovu hipotezu da iskaemo u obliku naunog zakona5. To znai da hipoteza metodoloki prethodi otkrivanju naunih zakona. Meutim, pre nego li ponemo proveru neke hipoteze mi moramo da joj damo odgovarajui oblik. Ovaj oblik nam u osnovi omoguava njeno testiranje. Ovakva hipoteza je rezultat procesa operacionalizacije i mi je stoga zovemo radnom hipotezom. Hipoteze su veoma znaajan elemenat saznanja sa heuristikog

Oito da se termin pojava ovde uzima u irokom smislu kao: entitet, neto... Zbog posebnog znaaja koji ima nauno objanjenje ovom pitanju smo posvetili posebnu panju u posebnom delu naeg izlaganja
9

Upravo je ovo razlog to emo, takoe, u okviru detaljne analize naunog objanjenja dati i preciznije odreenje naune hipoteze

stanovita. One nam tako omoguavaju da proirujemo i unapreujemo nauno saznanje. Sledei oblik naunog saznanja jeste nauna teorija. Ovaj oblik naunog saznanja nastaje kada se u dugom istorijskom procesu uoblii itav niz pojmova, kategorija, definicija, hipoteza i naunih zakona. Tako nauna teorija postaje jedan celovit prikaz koji povezuje sve ove elemente na jedan koherentan nain. Svaka nauna teorija ima tako svoju strukturu u kojoj navedeni elementi zauzimaju svoje mesto. Cilj svake teorije jeste da bude aksiomatizovana. To znai da teorija sadri odreene prve principe (aksiome) iz kojih se itav korpus naunog saznanja koji ova teorija obuhvata moe dedukovati. itav teorijski sistem se moe epistemoloki proveravati na etiri naina: provera unutranje doslednosti sistema u ovom procesu se logiki izmeu sebe uporeuju zakljuci koji su izvedeni iz teorije istraivanje same logike forme teorije u ovom procesu cilj je da se utvrdi nauni karakter teorije provera putem uporeivanja sa drugim teorijama cilj je da se uvidi da li ta teorija zaista jeste autentina te u emu ona moe da unapredi nae znanje provera putem empirijske primene zakljuaka koji se mogu izvesti iz te teorije ovo je dakle provera teorije iskustvom Dakle, nauna teorija predstavlja sloenu tvorevinu. U tom smislu kao finalni oblik naunog saznanja ona ima posebno mesto sa stanovita epistemoloke analize. Mi tako sa epistemolokog stanovita imamo puno posla ukoliko elimo da temeljno analiziramo jednu naunu teoriju. Kad kaemo temeljnu, time mislimo na ispitivanje njene optosti, objektivnosti, sistematinosti, preciznosti, pouzdanosti i proverljivosti. Ukoliko se u okviru ovog zadatka uzme u obzir i epistemoloka analiza svih elemenata koji sainjavaju datu teoriju (pojmovi, kategorije, definicije, zakoni...), postaje sasvim oito da je posao epistemologa veoma zahtevan i sloen.

Hipoteza i objanjenje epistemoloki pogled Mi smo dali osnovne odrednice i karakteristike naune hipoteze. Zbog svog znaaja i epistemoloke veze sa naunim objanjenjem mi emo ovom problemu posvetiti vie panje. Hipoteza je kao to smo rekli pretpostavka. Ona nastaje kao rezultat sagledavanja odreenih pojava i odnosa one empirijske stvarnosti koja je predmet nae spoznaje. U praksi naune spoznaje mi najee formuliemo nekoliko hipoteza. Ove zatim operacionalizacijom definiemo tako da ih moemo proveriti pri emu konano dolazimo da niza radnih hipoteza koje testiramo tj. proveravamo. Nakon ovih provera, mi utvrujemo istinitost hipoteza. Ukoliko jasno i nedvosmisleno jedna hipoteza bude potvrena nakon procesa provere, tada moemo rei da smo otkrili naunu zakonitost. U povratnom procesu, tj. postupku objanjenja hipoteze na osnovu otkrivenog naunog zakona, mi smo u stanju da konkluzijom opravdamo hipotezu. Evo kako ovaj postupak izgleda u formalizovanom obliku: F1, F2...Fn - injenice koje objanjavamo (explanandum) Hipoteza H objanjava F Niti jedna druga hipoteza ne objanjava F bolje nego H _____________________________________________ H je istinito Poto smo utvrdili da je epistemologija normativna disciplina, potrebno je formulisati jasne epistemoloke kriterijume koji propisuju karakteristike koje dobra hipoteza mora da poseduje. Te karakteristike su: 1) Jednostavnost - da bi bila razumljiva, operacionalna i upotrebljiva dobra hipoteza u osnovi mora biti jednostavna, bez obzira koliko su sloeni odnosi kojima se ona bavi. Jednostavnost je tako formalna karakteristika hipoteze i ne tie se njenog sadraja. 2) Proverljivost ovo je univerzalan epistemoloki kriterijum. Primenjen na samu problematiku hipoteze, ovaj kriterijum postavlja zahtev da hipoteza

mora biti formulisana tako da ju je mogue proveravati. U protivnom ona nema nikakvu epistemoloku vrednost 3) Plodnost ovaj zahtev je, takoe, veoma vaan i on zahteva od hipoteze da ova, ukoliko se pokae njena opravdanost, zaista doprinosi razvoju naunog saznanja. Drugim reima, hipoteza mora potencijalno da otkriva one zakonitosti koje nisu ve poznate 4) Jasnost ovaj princip je u uskoj vezi sa jednostavnou. Njime se postavlja zahtev da u okviru hipoteze svi odnosi koji se postavljaju u uzronoposledinom smislu moraju biti sasvim jasni i razgovetni. Svaka konfuzija u ovom smislu ugroava vrednost saznanja koje emo dobiti eventualnim potrvrivanjem hipoteze. 5) Konzervativnost ovaj zahtev podrazumeva da hipoteza mora poi od poznatih stvari kako bi se nae saznanje proirilo. Konzervativnost se upravo kao zahtev odnosi na one sadraje koje hipoteza postavlja kao osnov saznavanja onih odnosa koji nam nisu poznati. 6) Eksplanatorna adekvatnost ovaj princip je jako vaan i on nam ukazuje na potrebu da hipoteza mora na odreen, prihvatljiv, adekvatan i logiki opravdan nain da postavlja u odnos pojave koje istraujemo. Ukoliko putem velikog broja provera potvrdimo jednu hipotezu, onda kaemo da smo otkrili naunu zakonitost. Tada hipoteza postaje nauno objanjenje. Problemom naunog objanjenja bavio se veliki broj epistemologa. U osnovi nauno objanjenje podrazumeva utvrivanje stalne uzrono-posledine veze izmeu dve pojave. U tom smislu, nauno objanjenje poiva na dve kljune pretpostavke koje definiu zakonitost samih pojava koje se objanjavaju. Te pojave moraju biti koegzistentne i moraju biti u sukcesivnom odnosu. Ovo je osnovni uslov da moemo govoriti o postojanju naune zakonitosti. Ovo znai da pojave koje stoje u uzronoposledinom odnosu moraju postojati u istom trenutku (koegzistencija) i nuno je da jedna drugoj prethodi (sukcesija). Ovo jednostavno objanjenje objanjenja je jedno od prvih koje se moe sresti jo u radovima modernijih filozofa.

Jedna logika definicija objanjenja koju moe se nai u radovima K. Popera glasi: Dati uzrono objanjenje nekog dogaaja znai dedukovati iskaz koji ga opisuje, upotrebljavajui kao premise dedukcije jedan ili vie univerzalnih zakona, zajedno sa izvesnim singularnim iskazima, poetnim uslovima. (K. Poper, 1959). Meutim, epistemolozi se uglavno slau da su nauno objanjenje najbolje definisali Hempel i Oppenheim. Oni svoj pristup definiu kao deduktivno-nomoloka teorija ili D N teorija. Evo kako po njihovom miljenju izgleda formalizovana struktura D N objanjenja: C1, C2...Cn antecedent L1, L2...Ln zakonitost ____________________ E konsekvent EXPLANANDUM EXPLANANS

Dakle, nauno objanjenje predstavlja uvianje veze izmeu poetnih uslova (antecedenta) i posledice (konsekvent) na osnovu postojanja odreene zakonitosti. Ili drugim reima, nauno objanjenje podrazumeva ukazivanje na koji nain iz explanansa proistie explanandum. Ovako prikazano nauno objanjenje poseduje aspekte: 1) D N objanjenje poiva na supsumciji. Drugim reima, explanandum je sastavni deo generalizacije unutar odreene zakonitosti 2) D N objanjenje ukazuje na to da su dogaaji predvidljivi. Ukoliko znamo uslove i zakone, sasvim je lako dogaaj i predvideti 3) D N objanjenje je kauzalno objanjenje, ono nam govori o stabilnim uzrono posledinim vezama. 4) D N objanjenje kao karakteristiku poseduje potpunost. Ovo zato to su u explanandumu (antecedentu i zakonitosti) sadrane sve neophodne informacije na osnovu kojih se dolazi do konkluzije.

U popularnoj metodolokoj literaturi nauno objanjenje se veoma esto interpretira kao otkrivanje neophodnih i dovoljnih uslova. Tako se samo objanjenje definie kao otkrivanje neophodnih i dovoljnih uslova koji opisuju naunu zakonitost. Ako npr. kaemo da je A neophodan uslov za B, time nismo dali potpuno uzrono-posledino objanjenje. Ovo zato to nije naznaeno da je A i dovoljan uslov za B. Drugim reima, postoji mogunost da su jednako neophodni i C i D, kao neophodni uslovi za B. Sa druge strane ako kaemo da je A dovoljan uslov za B To zaista znai: Ako A onda B. Meutim, ovim nije reeno da je nuno da A postoji u pojavljivanju B. Drugim reima, mogue je da i C i (ili) D budu dovoljni uslovi za A. Tako se dolo do zakljuka da valjano uzrono-posledino objanjenje poiva na isticanju neophodnih i dovoljnih uslova. Prema tome, forma uzronoposledinog objanjenja glasi: A je neophodan i dovoljan uslov za B. Ovo se moe iskazati i na sledei nain: B jeste, ako i samo ako A. Kao to se moe videti uvek kada smo u dosadanjem izlaganju govorili o objanjenju mi smo se u osnovi bavili kauzalnim objanjenjem tj, objanjenjem koje opisuje odnos izmeu uzroka i posledice. Ovaj tip objanjenja je svakako najznaajniji za nauku te ima najveu epistemoloku vrednost. Meutim, osim kauzalnog objanjenja u nauci su poznati i drugaiji oblici objanjenja koji su svakako znaajni. Tako postoji funkcionalno onjanjenje. Ovaj tip objanjenja ukazuje da izmeu dve pojave postoji funkcionalna veza. Pogreno je, kao to se to ponekad ini, da se funkcionalno objanjenje tumai kao podvrsta kauzalnog objanjenja, zato to izmeu ova dva tipa objanjenja postoji znaajna razlika. Pojam funkcije ukazuje na odreenu potrebu. Time kada kaemo da je A funkcionalno za B, to znai da B ima odreenu potrebu koju ovo A zadovoljava. Time smo dali jedno funkcionalno objanjenje. Meutim, ukoliko A zadovoljava potrebu B, to nikako ne znai da je B uzrok A. Ovo zato to je logiki sasvim dopustivo da potrebu koju ima B zadovolji C ili D. Osim kauzalnog i funkcionalnog objanjenja postoji i strukturalno objanjenje. Ovaj tip objanjenja ukazuje na mesto koje jedna pojava ima u odreenoj strukturi. Genetiko objanjenje je onaj tip objanjenja koji nam ukazuje na to kako se neka pojava razvija. Iako se u naunoj praksi mogu nai primeri za jo neke tipove objanjenja (recimo istorijsko), mi emo na ovom mestu da izdvojimo jo jedan tip

naunog objanjenja koji je karakteristian za drutvene nauke. Naime, u drutvenim naukama se esto moe nai argumenat da je drutvo sasvim razliito od prirode, te da u njemu ne deluju zakonitosti onako snano kao to je to u prirodi sluaj. Karakteristika drutvenih zakonitosti jeste stohastinost. Iz ovog razloga mi i ne moemo otkriti uzrono-posledine veze, te ne moemo imati objanjenje kada prouavamo drutvo u pravom smislu. Nasuprot objanjenju, drutvene nauke se slue razumevanjem6. Razumevanje znai objasniti ponaanje pojedinaca i drutvenih grupa, na osnovu odreenih motiva kojim se ti pojedinci i te grupe rukovode. Poto su motivi sastavni deo vrednosnih obrazaca, razumevati ponaanje znai u osnovi saznavati kulturu jednog drutva. Razumevanje itavih kulturnih celina naziva se tumaenje. Iako se doista ne moe porei da se podruje ljudskog drutva razlikuje od prirode, ipak s ini da i u drutvu odreene pojave i odnosi mogu da se tumae na uzrono-posledini nain, s time to same naune zakonitosti u drutvu nemaju onaj apodiktiki karakter koji postoji u prirodi. Ovo nas navodi da je ipak sasvim opravdano da i u procesu obdelavanja ljudskog drutva tragamo za naunim objanjenjima kauzalnog tipa.

Iako se razumevanje najee shvata kao suprotnost objanjenju, sa epistemoloke take mi smo samo razumevanje opisali kao jedan od oblika objanjenja

III

ZNAAJ, ULOGA I IZGRADNJA TEORIJE U DRUTVENIM I POLITIKIM ISTRAIVANJIMA

Teorija u drutvenim i politikim naukama predstavlja poetak i krajnje ishodite svakog nauno-istraivakog poduhvata. Svet koji nas okruuje jeste predmet saznanja, ali je saznanje po svojoj prirodi apstraktne prirode i ovaplouje se posredstvom mree pojmova (koncepata). Zato se s pravom kae da je nauno miljenje konceptualno miljenje. Koncepti, meutim, kao apstraktne jedinice nisu usamljeni i meusobno nezavisni. Oni su, naprotiv, meusobno povezani i uslovljeni na nain da priroda veze izmeu pojmova na jedan sveoubuhvatan, racionalan i logian nain objaljavaju stvarnost, tanije jednu klasu pojava. Budui da je sutinska pretpostavka nauke da u stvarnosti postoje odreene pravilnosti i zakonitosti, zadatak pojmova je da na jedan koncizan, precizan, apstraktan, validan i adekvatan nain opie te pravilnosti i zakonitosti. Pojmovi imaju, kae se, heuristiku ulogu, najpre upravo u ovom smislu, tanije, sadraj samih koncepata i njihova meusobna povezanost moraju da objasne ta se to zapravo deava u referntnoj stvarnosti? Kakva je interakcija izmeu razliitih klasa pojava? Pod kojim uslovima i na kojim pretpostavkama se pravilnosti deavaju i zato se deavaju? Drugim reima, organizovan svet pojmova je uslov da razumemo i objasnimo svet koji nas okruuje a koji jeste predmet naunog saznanja. Ovaj organizovan svet pojmova nazivamo naunom teorijom. Svekoliko znanje koje je nauka dostigla organizovano je u obliku naunih teorija. Drugim reima, nauna istraivanja imaju za cilj da prepoznaju, proue i objasne to vei broj zakonistosti koje postoje u drutvu, i da ove zakonitosti prevedu na jezik referentih naunih teorija. Time i sveukupan nauni napredak moe se meriti posredstvom broja i razvijenosti naunih teorija u jednoj oblasti. Kada neka nauka dosegne svoju zrelost, onda naune teorije nisu samo ishod nauno-istraivakih poduhvata, nego su neretko i izvor samih naunih istraivanja,drugim reima, saznanje koja su predstavljena u naunim teorijama jesu dobar poetak za njihovo preispitivanje, produbljivanje a po nekad ajesu i predmet opovrgavanja. Kada neka

teorija, na datom stupnju razvoja nauke, na nezadovoljavajui nain objanjava stvarnost, ili kada objanjenja koja teorija nudi ne odgovaraju realnim drutvenim i politikim odnosima, onda obino ta teorija gubi na znaaju a njeno mesto zauzima neka druga teorija, koja ovu funkciju ispunjava na kvalitetniji nain. Drugim reima, saznanja koje teorije nude nisu konane istine. Pre e biti da je re o privremenim graevinama, i pitanje je dana kada e biti sruene a umesto njih e nastati neke bolje, savremenije i savrenije graevine, koje opet, po prirodi stvari nisu veite ve provremene. To je u prirodi same nauke. Nema konanih i trajnih istina. No, cilj naunih teorija i nije da nude univerzalnu istinu. Svet konanog nije svet ljudskog iskustva, jer samo iskustvo je privremeno, svet oko nas se menja, i to kroz epohe sve bre i bre. Da je svet jednom zauvek dat, konaan i nepromenljiv, i da je nae komplementarno iskustvo o tom svetu dato jednom za svagda, onda bi i bilo mogue do konanih istina. No, obzirom da to nije sluaj, ne preostaje nam nnita drugo nego da razvijemo, unapreujemo i stvaramo naune teorije, koje na datom stepenu razvoja nauke nude najbolje mogue objanjenje sveta koji nas okruuje. Glavni cilj teorija, dakle, jeste u tome da nam nude objanjenje naeg iskustva. Prema tome, teorije su po definiciji utilatarne, naime, mi ih koristimo da objanjavaom svet iskustva. Shodno svemu gore navedenom, ne moemo rei da je bilo koje objanjenje savreno ve svako od objanjenja koje proistie iz teorijske ospervacije je manje ili vie u skladu sa injenicama. Kada je o drutvenim odnosima i ponaanjima re, itav problem je jo kompleksniji. Naime, prirodne zakonitosti jednako vae na svim meridijanima zemljine kugle, ali sa drutvenim zakonitostima to nije sluaj. Svako drutvo ima niz svojih specifinosti, te je prema tome referentna stvarnost od kojih je drutveno tkivo sainjeno u svakom pojedinom sluaju drugaije. Sa druge strane, nema sumnje da izmeu odreenih drutvenih tipove postoji veliki broj zajednikih elemenata to omoguuje da se saznanje generalizuje po ovim kriterijumima. Kako onda merimo vrednost neke teorije? Merimo je po tome koliko je data teorija korisna u pogledu objanjenja koje nudi za samu stvarnost koju teorija na apstraktan nain objanjava. Teorije nisu manje ili vie istinite, one mogu biti samo manje ili vie korisne. Dok god neka teorija sa ovog stanovita ispunjava svoju ulogu,

ona e opstati osim uloliko neka alternativna teorija ovu istu ulogu ne ispunjava na efikasniji nain. Dakle, teorije u drutvenim i politikim naukama nude objanjenja o tome kako se izgrauju druptveni odnosi i koje su pravilnosti drutvenog ponaanja pojedinaca i drutvenih grupa. No, drutveni svet, rekli smo a postmodernisti to ubedljivo dokazuju, ne postoji nezavisno od nas samih. Drutveni svet je pre svega zasnovan na naim ulima, na naim iskustvima. Drugim reima, sama percepcija empirije je u svojoj osnovi bazirana na konceptima koji su nastali na razliite naine i posredstvom razliitih oblasti delanja ljudskog duha (zdrav razum, umetnost, religija, pa i nauka...). Upravo je to mesto na kojima se u nauci izgrauje najoptiji mogui pristup iskustvum, naime, nauka tanije naune teorije najpre moraju da poivaju na nekim optiim principima (aksiomima) koji definiu iskustvo kao predmet spoznaje. Ovi najoptiji nauni principi koji odreuju percpeciju kao uslov izgradnje naunih teorija nazivaju se paradigma. Teorijske paradigme u drutvenim naukama, prema tome, predstavljaju kamen temeljac, fundamentum na kome je izgraena svaka drutvena i politika teorija. Teorijske pardigme jesu najoptiji okviri za posmatranje i razumevanje drutvenog sveta. Obzirom da socijalnih paradigmi ima vie, to znai, da se drutveni svet u samoj osnovi moe percipirati na drugaiji nain. Drutveni konflikt, ili sukob koji se moe empirijski identifikovati, bie percipiran na jedan nain iz ugla konfliktne teorije a potpuno na drugaiji nain sa stanovita simbolikog interakcionizma, budui da je sam in percepcije, empirijski fokus kao i odgovor na pitanje ta je to drutvo drugaiji u ova dva sluaja. Prema tome, u ovom konkretnom sluaju ne postoji jedinstven nauan nain tumaenja drutvenog konflikta o kome je re, ve u najmanju ruku imamo dva nauna naina, koja e nam na vlastitim pretpostavkama ponuditi sasvim razliito tumaenje. Koje emo tumaenje prihvatiti kao relevantno zavisi od velikog broja faktora., od teorijske provinijencije, preko konkretnih koristi do posledica razliitih tumaenja. Poseban problem, kada je o paradigmama re, jeste injenica da je njihovo postojanje i upotreba neretko implicitna po karakteru. Drugim reima, ne pozivajui se eksplicitno na neku od paradigmi, mi percipiramo stvarnost na njenim osnovama, te na taj nain nudimo objanjenja o svetu iskustva koji nas okruuje. Ono to se u praksi

deava jeste injenica da se stvarnost uzima kao neto to jeste onako kako neka paradigma nalae, a ne kao neto to je rezultat percepcije na osnovu te paradigme. Paradigme se tako uzimaju zdravo za gotovo kao princip sui generis a da pritom kod onog koji koristi te paradigme nema niti refleksije niti kritikog miljenja. Npr., neko drutvene pojave tumai kao neto to objetivno jest, dok neko drugi te pojave tumai pre svega kao rezultat partikularnog i individualnog iskustva. Pri tom, niko ne prepoznaje da se implicitno iza prve percepcije krije pozitivistika paradigma a iza druge postmodernistika. Prema tome, pozitivisti smatraju da knjiga koju drite u rukama jeste stvarna, a postmodernisti da je stvarno samo Vae iskustvo koje imate dok itate knjigu, ali ne i knjiga sama. ta je zaista stvarno-st? Prema tome, umesto da koristimo implicitno neku od paradigmi, mnogo je bolje da upotrebu date paradigme privedemo svesti, tj. da budemo svesni da iza nae percepcije, stavova i miljenja stoji neka konkretna paradigma. Ovo najpre zato, to na taj nain moemo da razumemo druge, koji svoje stavove baziraju na drugim i drugaijim paradigmama, a drugo, zato to zahvaljujui refleksiji, moemo da iskoraimo iz paradigme koja kreira na stav i uvidimo mogunost razliitog vienja istog problema. Parsdigme imaju fundamentalnu ulogu kako u svakodnevnom ivotu, tako i u nauci. U svom delu Struktura naunih revolucija (1970), Tomas Kuhn je ukazao na znaaj koji paradigme imaju za nauku i njen razvoj. U ovom delu se ukazuje na nain na koji nauka napreduje posredstvom prevazilaenja jednih i nastanka dugih, savremenijih paradigmi. Svaka paradigma nastaje u vremenu, tanije u datim istorijskim okolnostima i predstavlja reper za razumevanje sveta koji nas okruuje u datim drutveno-istorijskim okolnostima i na dostignutom nivou naunog razvoja. Svaka paradigma, jednako, predstavlja osnov za razvoj naunih teorija koje proistiu iz neke paradigme, pri emu svaka teorije prihvata osnovne pretpostavke koje paradigma nudi, i na tim osnovama objanjava deo referentne stvarnosti. Vremenom, teorije koje postoje, iscrupu eksplanatornu mo paradigme, a namesto nje se javlja nova paradigma koja na novim osnovama nudi drugaiju percepciju stvarosti. To su periodi naunih revolucija koji su po Kuhn-u kljuni za nauni progres, npr,

Kopernikova teorija o heliocentirnom sistemu, Njutnova mehanika, Darvinova teorija evolucije, Ajntajnova teoria relativiteta itd. U drutveni mnaukama, meutim, nauni razvoj nije tako jednostava i jednoznaan. Drugim reima, proces smenjivanja paradigmi, nije nuno progresivan a svakako nije ireverzibilan. Drutvene paradigme povremeno bivaju odbaene nakon ega se mogu vratiti u nauni prostor i ponovo postati relevantne za tumaenje drutva. S toga, u narednom delu dajemo prikaz nekoliko karakteristinih i poznatih naunih paradigmi. Svaka od njih poiva na drugaijim pretpostavkama i nudi drugaiji pogled na drutvo. Poznavanje ovih paradigme predstavlja prednost u potpunijem i adekvatnijem tumaenju drutvenih i politikih odnosa. Mikroteorija versus makroteorija Pre nego li elaboriramo osnovne teorijske paradigme u drutvenim naukama, vano je da napravimo izmeu njih jednu kljunu distinkciju koja u mnogome odreuje percepciju drutva u empirijskom smislu. Ova distinkcija tie se empirijskog fokusa. Neke drutvene teorije imaju za cilj da objasne drutvo kao celinu. Ove teorije poivaju na fundamentalnoj pretpostavci da drutvo jeste entitet sui generis, i da se drutveni odnosi mogu razumeti samo ukoliko se posmatraju iz perspektive drutva kao celine. Svako odstupanje od holistike perspektive, po ovom pristupu, u stvari predsatavlja fundamentalno nerazumevanje drutva i vodi ka partikularnim i nedostatnim interpretacijama o drutvenim i politikim odnosima. Teorije koje poivaju na ovom principu nazivamo makroteorijama. Prema tome, makroteorije se bave krupnim socijalnim agregatima, i drutvenim odnosima koji objanjavaju funkcionisanje itavog drutva. Empirijski fokus ovih teorija jeste drutvo kao celina. Tipian primer ovih teorija jesu konfliktna teorija drutva (marksizam) i funkcionalizam. Iako izmeu ove dve teorije postoje znaajne razlike, i jeda i druga spadaju u kategoriju makroteorija, budui da imaju isti empirijski fokus. Sa druge strane mikroteorije ne zanima druptvo kao celina. Ove teorije ne kau da drutvo kao celina ne postoji, ve jednostavno ove teorije u svom empirijskom fokusu nemaju celo druptvo, ve se bave nekim njegovim posebnim aspektima, kao nrp. Drutvenim

grupama, pojedincima ili nekim institucijama. Na taj nain mikroteorije, fokusirajui se na neki konkretan aspekt drutvenog i politikog ivota, nude objanjenja ta se i kako dogaa u tom empirijskom polju, bez da se ta objanjenja odnose na celinu drutva ili ostala empirijska polja. Na taj nain, saznanja do kojih dolaze mikroteorije jesu limitirane u empirisjkom smislu, ali su jednako korisnije kao platforma za razumevanje konkretnih drutvenih odnosa. Primeri ovakvih teorija su simboliki interakcionizam i etnometodologija. Neretko, usled uskog fokusa, mikroteorije jesu interdisciplinarnog karaktera, a gotovo nuno ukljuuju odreene psiholoke aspekte. Meutim, i kada je to sluaj, ove teorije nisu grane psihologije obzirom da se ne fokusiraju da objasne unutranji svet individue, ve objanjavaju spoljanji svet koji nastaje interakcijom izmeu pojedinaca. U modernoj drutvenoj i politikoj teoriji postoje i tzv. teorije srednjeg obima (R. Merton), a one su, figurativno reeno, negde izmeu makroteorija i mikroteorija. Po svojoj epistemolokoj funkciji, mikroteorije nastaju tako to se kao platforma uzima neka od makroteorija, ali se smanjivanjem empirijskog fokusa identifikuje neko konkretnoje empirijsko polje koje je cilj naunog obdelavanja. Na taj nain se uvaju sve prednosti makroteorije, i eksplicitno se insistira na njoj, ali se sa druge strane teorija pribliava neposrednom iskustvu i tako postaje operativnija i korisnija Primer teorije srednjeg obima bila bi teorija skupa uloga koja svoje korene ima u funkcionalistikoj paradigmi.

Pozitivizam Pozitivizam je jedna od najdominantnijih teorijskih paradigmi u drutvenim naukama. Istorijski, razlikujemo tzv rani pozitivizam i neopozitivizam. Smatra se da je tvorac ranog pozitivizma Auguste Comte, koji je iveo i radio u drugoj polovini 19tog veka. Ovaj filozof, a kau i prvi sociolog (budui da je on kumovao sociologiji kao drutvenoj nauci) je postavi zahtev da se drutvena nauka postavi i razvija po uzoru na prirodne nauke. Otud i njegov prvi termin za sociologiju: socijalna fizika. Iako sa dananje take gledita jednostavne, Kontove ideje su u njegovom vremenu bile revolucionarna. Kada je druptvo u pitanju, u tom vremenu jo uvek je dominirao

religijski i metafiziki nain miljenja, a politiki i druptveni odnosi su uglavnom bili interpretirani kao rezultat boje volje. Zato je prvi i osnovni Kontov zadatak bio da se drutvena nauka izdvoji od religijskog naina miljenja. Po vlastitom miljenju, istorije je prolazila kroz tri faze, religijski, metafiziku i pozitivnu, a ova trea faza upravo poinje sa njegovom pozitivnom filozofijom. Dakle, po njegovoj zamisli, pozitivna nauka treba da zameni metafiziku i religiju. Pozitivna nauka je neto to je ve uzelo maha u prirodnim naukama tog vremena, dok je drutvena nauka zaostajala u ovom pogledu, i Kont je zahtevao od drutvene nauke da bude pozitivna, a to zapravo znai, da se kao izvor saznanja u drutvenim naukama uzmu injenice koje su date objektvino u iskustvu, a da se objanjenja o drutvenim odnosima baziraju na upotrebi logike i afirmaciji racionalnog miljenja. Pozitivizam je na ovim osnovama izrastao u jednu od najdominantnijih drutvenih paradigmi i tek u skorije vreme je pretrpeo ozbiljnije kritike i izazove. Dva su osnovna principa na kojima poiva pozitivistika paradigma u druptvenim naukama. Prvo, to je dosledan antimetafiziki stav, tanije, odbacuje se bilo kakav metafiziki princip ili pojam kao osnov za razumevanje i objanjavanje druptvenog sveta. Drugo, to je stav da drutveni svet postoji objektivno, dakle, nezavisno od naih ula, i da se njime moramo baviti na injenian nain prihvatajui druptvene pojave kao objektivne injenice. U svojoj razvijenoj fazi pozitivizam je prerastao u neopozitivizam (Lazarsfeld), a ovo je paradigma koja uvaava sve pozitivistike principe, s tim da uvodi ideju merenja u druptvenim naukama, i sa ovim ciljem koncept varijable postaja fundamentalan koncept, koji drutvenu nauku pribliava idealu prirodneih nauka. Dosledan neopozitivizam je naroito izriit u antimetafizikom stavu, naime, svaki pojam koji se ne moe prevesti na jezik varrijable, po ovom tumaenju, nije prihvatljiv za modernu drutvenu nauku. Drugim reima, druptvena nauka jeste nauka samo i ukoliko se bavi svetom iskustva kakav zaista postoji u stvarnosti dok pojmovi jesu samo nomina za klase pojava koje se mogu neposredno posmatrati.

Socijalni darvinizam Socijalni darvinizam je inspirisan darvinovom teorijom evolucije, koja predstavlja, verovatno, jednu od najdominatnijih interdisciplinarnih paradigmi koje su ikada nastale. Tri su osnovna principa evolucionistike teorije koji su se veoma lako mogli primentii na razumevanje drutva. Prvo, to je ideja progresa, ili tanije da se drutvo razvija progresivno, od primitivnih drutvenih zajednica do post-industrijskog drutva. Drugo, da razvoj tee u pravcu diferencijacije, tanije, svaka struktura unutar drutva jeste rezultat diferencijacije i funkcionalne specijalizacije, ime drutvo na svakom narednom novou postaje elastinije i sposobnije da odgovara na potrebe svih lanova druptva. Tree, to je ideja opstanka, ili drugim reima, pojedinci, druptvene grupe i institucije, e opstati samo ukoliko se stalno prilagoavaju novim uslovima i okolnostima, u suprotnom e jednostavno nestati. Rodonaelnik ove paradigme je Herbert Spencer, i njegov rad se vremenski poklapa sa nastankom pozitivizma. Meutim, ideje koje socijalni darvinizam unosi u tumaenje drutva su se veoma brzo rairile i postale uticajne kod velikog broja drutvenih teoretiara i mogu se prepoznati u funkcionalizmu (od Dirkhaima do Parsonsa) ali i u Liberalnoj teoriji o drutvu (od A. Smitha do Fon Hajeka). Meutim, socijalni darvinizam ima poseban znaaj upravo sa stanovita njegovog implicitnog prisustva u stavovima i ponaanjima pojedinaca i druptvenih grupa. Neretko se darvinistiki principi, naroito ideja progresa, ideja fukcionalne specijalizacija i ideja opstanka) uzimaju kao prirodni osnov za tumaenje drutvenih pojava, te je na ovaj nain socijalni darvinizam platforma za veoma znaajne politike ideologije i drutvene pokrete.

Konfliktna teorija Tipian predstavnik, a moe se rei i rodonaelnik konfliktne teorije jeste Karl Marks. O znaaju marksizma na teorijskoj sceni dovopljno je rei da je ova teorija predstavljala oficijalno nauno tumaenje drutva u svim tzv. socijalistikim drutvima, koja su svoje postojanje i poprvadanje temeljili upravo na marksisitikoj

paradigmi. Poraz socijalizma u obliku u kome je postojao je doveo i do pada ukupnog rejtinga marksistike teorije, ali nema sumnje da je ovakva situacija trenutna i da e se konfliktna teorija nakon ideolokog zapostavljanja vratiti kao jedna od relevantnih i znaajnih teorisjkih paradigmi. Konfliktna teorija nudi percpeciju celine drutva tako to u osnov stavlja drutveni konflikt. Konflikt je proizvod potrebe za dominacijom nekih druptvenih grupa nad drugima, a osnov za dominaciju je privatna svojina koja uz tripte nuno proizvodi druptvene nejednakosti. Prema tome, strukturalni poremeaj u drutvu, tanije klasni sukob, je nuna posledica druptva koje poiva na tritu i privatnoj svojini. Jednako, klasni sukob predstavlja univerzalnu silu koja omoguuje drutveni napredak (ideja progresa je sastavni deo ove paradigme). Analizirajui kapitalistiko drutvo, Marks je otro kritikovao ovaj drutveni tip ukazujui na eksploataciju radnika tj. onih koji proizvode (dakle stvaraju vrednost) od strane buroazije tj. onih koji su vlasnici sredstava za proizvodnju (dakle oni koji ne stvaraju ali pritom prisvajaju vrednost). Drutvo kao celina se razume u ovoj teoriji kao proizvod ekonomskih odnosa, ili drugim reima, politika, kultura i sve ostale drutvene institucije i tvorevine imaju se posmatrati kao proizvod ekonomskih odnosa u datom druptvu (ovo se naziva ekonomski determinizam). Iako iz ideolokih razloga proglaena mrtvom, konfliktna teorija druptva je opstala i ostae u budunosti kao jedna od teorija koja nudi vie nego korisnu perspektivu kada je re o analizi druptva kao celina naroito u situacijama kada postoji manifestan ili latentan konflikt izmeu dominantih i eksploatirajuih drutvenih grupa. Najbolji primer za ovo jeste studija koju je obavio Michel Chossuduovsky, koja je obavljena 1997 godine. Chossuduovsky je analizirajui Meunarodni monetarni fond i svetsku banku, ubedljivo pokazao da ove dve meunarodne organizacije produbljuju globalno siromatvo umesto da ga smanjuju, to deklarativno jeste cilj ovih organizacija. On ukazuje na konfliktne interese koji postoje u radu ovih institucija. Delajui, navodno, u interesu smanjenja siromatva u zemljama treeg sveta, MMF i svetska banka u osnovi zastupaju interese i ostvaruju benefite komercijalnih insitucija koje pozajmljujui novac rade zajedno sa ovim institucijama i meunarodnim korporacijama traei jeftinu radnu snagu, nove izvore energije i nova trita za njihovu robu. Tako se procedure i funscionisanje dve institucija o kojima je re definiu i sprovode na nain da slabe ekonomije treeg sveta

i estvoremeno omoguuju benefite ua globalne institucionalizaovane strukture moi. Prema tome, konfliktna teorija se svakako moe upotrebiti za razumevanje druptvenih odnosa u svaremenom drutvu i neprihvatljiva je interpretacija da je re o zastareloj teoriji koja je ideoloki prevaziena.

Simboliki interakcionizam Za razliku od prethodnih, simboliki interakcionizam spada u kategoriju mikroteorija, tj. ova paradigma nema za cilj da objasni celinu drutva ve se njen empirijski fokus znatno ui. Rodonaelnik ove paradigme Georg Simmel se tako bavio aspektima koji su nevidljivi za makroteorije, kao to je npr. interakcija izmeu dva pojedinca (dijada) ili tri pojedinca (trijada). Tako je jedan od glavnih fokusa ove teorije bilo aksplikacija grupne afilijativnosti. U fokusu ove paradigme, prema tome, jeste socijalna interakcija. Iako ima evropsku tradiciju, simboliki interakcionizam se naroito razvio u SAD, a najistaknutiji predstavnik ove paradigme je C.H. Cooley. On je uveo pojam primarne grupe kao referentne grupe sa kojojm delimo intenzivan oseaj pripadnosti (porodica npr.). Takoe, Cooley je o percpeciji nas samih kroz prizmu dugih. Tako, ako nas drugi percipiraju kao pametne, i mi sami razvijamo oseaj da smo pametni, ako nas drugi percipiraju kao lepe, onda i mi prihvatamo da smo lepi itd. Oita je razlika izmeu ovih koncepata i empirijskog fokusa u odnosu na fokus koji imaju makroteorije. Drugim reima, druptvena stvarnosti koju objanjavaju mikroteorije veoma je drugaija od drutvene stvarnosti koju fokusiraju makroteorije. Trei istaknuti predstavnik ove teorije G.H. Mead je formirao pojam preuzimanja uloga insistirajui na tome da predstavljamo sebe onako kako nas drugi zamiljaju. Nakon to steknemo oseaj o tome kako drugi uopteno percipiraju stvari, mi razvijamo oseaj za ono to je Mead zvao uopteno drugi. Mead se posebno bavio procesom socijalne interakcije, potencirajui injenicu da svekolika socijalna interakcija poiva na dostizanju zajednikog razumevanja znaenja simbola koji oblikuju interakciju. Otud termin simboliki interakcionizam. Zahvaljujui socijalnom interakcionizmu, ovo podruje drutvenog ivota se moe veoma efikasno

tumaiti. Obzirom da se drutveno ponaanje u velikoj meri manifestuje posredstvom socijalne interakcije, ova mikroterija predstavlja veoma efektivne bazu za tumaenje drutvenog ponaanja.

Etnometodologija Dok veliki broj socijalnih paradigmi tumai determinizam u smislu delovanja drutvenih struktura na pojedince, i drutveno ponaanje, postoje paradigme koje ovaj determinizam postavljaju u suprotnom pravcu. Tako Harold Garfinkel, savremeni sociolog, smatra da pojedinci kontinuirno proizvode socijalnu strukturu kroz akciju i interakciju. Osnovna ideja jeste da ponaanje pojedinaca nije proizvod spoljnih socijalnih struktura, ve sama drutvena stvarnost nastaje kao proizvod delanja pojedinaca i grupa. Pojedinci, drugim reima, konstruiu stvarnost u procesu socijalne interakcije. Tako kada jedan pojedinac ulazi u interakciju sa drugim pojedincem, iako postoji sistem oekivanja koji nameu spoljne druptvene sile, u praksi, ta dva pojedinca kreiraju drutvenu stvarnost koja e uvek biti specifina, nova i neponovljiva. Pojedinci, na taj nain, uvek pokuavaju da osmisle stvarnost i vlastito iskustvo. U tom postupku, svaki pojedinac faktiki deluje kao druptveni naunik i otud naziv ove teorije: etmometodologija ili drugim reima, metodologija naroda. Jedna od tipinih tehnika koju etnometodolozi upotrebvljavaju jeste da se dovedu u pitanje oekivanja koja interakciju ine tipinom/uobiajenom. Drugim reima, interakcija pretpostavlja odreena oekivanja, nevidljivi ugovor, ono to omoguava da se stvari deavaju, a etnometodolog ima zadatak da raskrinka ova pravila i onda se otkriva nova stvarnost. Npr, moete i sami da probate, sledei put kad uete u lift okrenite se ne prema izlazu, nego prema zadnjem delu, i obratite panju kako e reagovati ostali putnici u liftu. U ovoj situaciji, vi ste, kao etnometodolog, raskrinkali oekivanja drugih (da gledate prema izlazu) i na taj nain doveli u pitanje itavu socijalnu interakciju i sva ona pravila koja su uobiajena u socijalnoj interakciji koja se odvija u tim uslovima.

Strukturalni funkcionalizam Ova paradigma je direktno izrasla iz prvobitnih Kontovih ideja a posebno iz socijalnog darvinizma i Dirkemove teorije. Ova teorija ima za cilj da objasni funkcionisanje itavog drutva kao entiteta sui generis, pri emui se drutvo razume kao organizam koji se sastoji iz delova i pri emu svaki deo obavlja neku od uloga neohodnih za reprodukciju itavog organizma. Ovo je klju ni razlog zbog ega se ova teorija drugaije naziva i sistemska teorija drutva (ili teorija drutvenog sistema). Osnovni metod za formiranje ove teorije jeste analogija, budui da se drutvo razumeva po analogiji na sve druge sisteme. Tako npr. ljudski organizam jeste sistem u kome svaki organ obavlja neku konkretnu funkciju koja je kljuna za reprodukciju ljudskog organizma. Ili npr, automobil jeste sistem koji funkcionie samo ukoliko svaki deo tog sistema obavlja svoj deo posla. Drugim reima, posmatrati drutvo kao sistem, podrazumeva da identifikujemo kljune strukturalne elemente ovog sistema, i da identifikujemo koje funkcije ovi delovi obavljaju te konsektventno obavljanjem tih funkcija omoguuju reprodukciju itavog drutva. Tako npr. funkcija policije kao institucije jeste da obebedi javni red i mir, te potovanje zakona, a ovo jeste jedna od vitalnih funkcija za normalno funkcionisanje drutvenog sistema. Kljuni pojmovi u strukturalnom funkcionalizmu jesu vredsnosti i norme, obzirom da je zajedniki sistem vrednosti i njegova reprodukcija kljuna pretpostavka za reavanje pitanja kolektivnog identiteta i legitimiteta na kome drutvo poiva. Pojedinac, u funckionalistikoj perspektivi, jeste samo jedinka koja ima odreene uloge, pri emu ispunjavajuite uloge omoguava drutvenu reprodukciju. Kak obi pojedinac ovu funckiju efikasno obavljaom, neophodno je da proe proces socijalizacije. Kroz ovu prizmu se mogu identifikovati i sve drutvene institucije koje jesu sastavni deo drutvenog sistemu, i koje prema tome obavljaju neku od vitalnih funkcija vanih za drutvenu reprodukciju. U svojoj zreloj fazi, Parsons je ideju funkcionalizma razvio kako na ravni razumevanja celine drutvenih odnosa tako i na ravni istorijskog razvoja druptvenog sistema, i na taj nain pribliio funckionalizam svom izvoru socijalnom darvinizmu. Funkcionalistika paradigma je sredinom sedamdesetih godina bila veoma uticajna u

druptvenoj teoriji, i postala je jedna od dominantnih pogleda na svet u zapadnoj civilizaciji. Meutim, funkcionalizam se ubrzo naao u velikim problemima, to iz epistemolokih to iz ideolokih razloga. Epistemoloki razlozi su bili potkrepljeni injenicama da u drutvu kao sistemu, de facto postoji veliki broj drutvenih pojava i odnosa koji su disfunckionalni. Parsonsov uenik, R. Merton je uloio vanredni napor da ove epistemoloke probleme sanira, tako to je npr. disfunckionalno u druvu tumaio kao nunost da se drutvo ojaa i dri u tenziji (neto kao vakcina u medicini). Merton je takoe razvio itavu mreu pojmova, kao npr. pojam latentne i manifestne funkcije ne bi li poveao analitiku i eksplanatornu mo strukturalnog funckionalizma. Bilo kako bilo, pod naletom postindustrijske ere, funkcionalizam, ini se nije odoleo i makar privremeno, je pomeren iz epicentra savremenih druptvenih teorija. To nikako, meutim, ne znai da strukturalni funkcionalizam nije u stanju da prui sasvim valjana objanjenja i tumaenja druptvenih odnosa na nivou drutva kao totaliteta.

Postmodernistika paradigma Postmodernistiki pristup je jedan od najsavremenihjih (to nikako ne znai najbolji mogui) pristup u drutvenim naukama. Ovaj pristup poiva, prvenstveno, na radikalnoj kritici pozitivizma i strukturalnog funkcionalizma. Pozitivizam se kritikuje sa stanovita odbacivanja osnovne teze da svet postoji objektivno i nezavisno od naeg iskustva. Naprotiv, postmodernistiki pristup insistira na injenici da je stvarnost prvenstveno subjektivna percpecija stvarnosti, i da mi nita ne moemo saznati o stvarnosti kao takvoj, ve samo moemo govoriti u kategorijama naeg vlastitog iskustva. Svet oko nas, nije nita drugo do iskustvo koje imamo o tome svetu. Prema tome, razliliti pojedinci, i razliite drutvene grupe, na drugaiji nain percipiraju stvarnost, obzirom da je njihovo iskustvo bitno uslovljeno njihovim socijalnim poloajem, potrebama i interesima. Sa druge strane, strukturalni funkcionalizam se odbacuje, upravo sa stanovita neprihvatanja ideje celine. Celina, sa ovog stanovita nije nita drugo nego li uobraeni metafiziki entitet. Drugim reima, celina ne

postoji. Ono to zaista postoji jeste jedan beskrajno segmentiran prostor, pri emu je svaki segment specifian i kao takav se treba posmatrati. Osnovna epistemoloka prednost postmodernistikog pristupa jeste odbacivanje naunog mita da je istina jedna, celovita i univerzalna. Nasuprot, postmodernizam omoguava da uvidimo kompleksnost i razlike u oblicima i akcijama bivstvovanja i delanja drutvenih grupa i pojedinaca koje postoje u diverzifikovanoj stvarnosti. Tako, umesto istine koja je linearna i holistika, pojavljuje se istina koja je skup svojih delova, tj. mnotvo malih istina a to odgovara ontolokom stavu na kome poiva postmodernizam da sama stvarnost nije jedna i jedinstvena ve da se sama stvarnost nasuprot sastoji iz mnotva ija se raznolikost ne moe unifikovati i prikazati kao interno povezana celina. Tako se mora u procesu saznanja odstupiti od linearnog i holistikog naina miljenja (Flax 87). Svaki prikaz stvarnosti kao jedinstvenog entiteta predstavlja u osnovi simplifikaciju i ovakav pristup bazira se na epistemolokom stavu o linearnosti i univerzalnosti, te je prema tome mitolokog karaktera. Saznanja do kojih dolazimo na osnovama postmodernistikog pristupa oslobaaju nas potrebe da govorimo u ime svih ali nam prizanaju mogunost dosezanje istine koja je parcijelna i fragmentarna isto kao to je i drutvo parcijalno i fragmentarno. Postmodernistiki pristup nam tako omoguava da shvatimo utelovljenje i zavisnost od drutvenih odnosa, kao i parcijalnosti i istorijsku specifinost vlastitog drutvenog postojanja. Dakle, moe se rei da je posmodernizam epistemoloki suprostavljen i prosvetiteljstvu koje linost tretira esencijalistiki kao stabilan entitet pri emu i sam nauni metod jeste univerzalnog karaktera. Spoznaja se, nasuprot postmodernizmu, u prosvetiteljstvu postavlja na osnovama ontoloke aistorinosti. Nasuprot ontolokom jedinstvu i aistorizmu, postmodernizam u epicentar stavlja socijalnu interakciju koja se shvata kao odnos sa drugima u kojem se definie samo postojanje kroz neprekidan proces konstrukcija i rekonstrukcija. Poto je ovo trajan proces, to znai da je predmet spoznaje u neprestanom kretanju tj. u stanju stalne promene, dinamike i rekonfiguracije. Shodno tome, postmodernizam kao teorija ne prihvata stvarnost kao neto jednom za uvek dato ve pre kao oblik (ili vrstu) drutvenog odnosa koji je u permanentnom procesu.

Feministika paradigma Feministika paradigma je novijeg datuma. Ona je natala kao teorijska transformacija feministikog pokreta kao jednog od najautentinijih i civilizacijski jednog od najznaajnijih pokreta u istoriji. Feministika pardagima je oblikovana u okviru rodne teorije, i time je ojaala svoje teorijske pozicije i postala nezaobilazna u savremenim epistemolokim raspravama. Sam nastanak i formiranje feministike paradigme rezltat je injenice da je svekolika drutvena nauka do druge polovine XX veka u stvari mukocentrina, rezultat naunog rada mukaraca, nauka koju su pisalim razumeli i interpretirali mukarci. Tako je sama nauka postala sastavni deo univerzalnog obrasca eksploatacije i zanemarivanja ena, nain miljenja koji je amo jedan od elemenata univerzalne mukocentrine ideologije u slubi enske opresije. Otud sama ideja feministike paradigme koja poiva na radikalnoj kritici i odbacivanju nauke, od svog nastanka do dananjeg dana. Prema tome, drutvena kritika, i druptveni pokret koji stoji iza ove kritike jeste epistemoloki osnov, a sama feministika paradigma jeste nastala u negativitetu tj, radikalnom odbacivanju pretpostavki na kojima poiva moderna nauka. Ova kritika se zasniva na preispitivanju svih epistemolokih premisa na kojima poiva naa, evro-amerika kultura. Pri tome je temlelj kritike na samim principima na kojima se zasniva nae svekoliko saznanje, a koje je maskulino po svom karakteru. Na maskulinim epistemolokim premisama svo saznanje do koga dolazi moderna nauka nuno je maskulino po svom karakteru. Time je jedno od poetnih i kljunih mesta upravo epistemoloka kritika kartezijanskog duha (Dekart) koja se fokusira na sledeim epistemolokim principima: 1. metafiziki realizam tj. ideja da stvarnost postoji kao objektivna datost na koju ne utie subjektivna perspektiva ili analitiko-teorijske pretpostavke spoznajueg subjekta 2. objektivizam tj. ideja da stvarnost kakva postoji jeste dostupna mogunostima ljudskog saznanja

3. epistemoloki individualizam tj. pretpostavka da spoznajui subjekt jesu individue a ne socijalno konstruisani pojedinci na ije spoznajne akte utiu socijalni relati ili pripadnitvo odreenim drutvenim grupama. 4. racionalizam tj. princip da izvor svekolikog ljudskog saznanja jeste razum koji u procesu spoznaje sarauje sa ulima. 5. univerzalizam tj. shvatanje da je mo razuma i ula kao subjektivnih faktora saznanja jednako dostupna i identina kod svih ljudskih bia nezavisno od njihovih socijalnih obeleja (klasa, pol, rasa...) 6. fundacionalizam tj. metod u sticanju saznanja koji podrazumeva svestan napor i proces u kome se do saznanja dolazi u procesu zakljuivanja na osnovama premisa koje moraju biti istinite. Feministika paradigma, prema tome, odbacujui sve ove pretpostavke tvrdi: 1. Da objektivna stvarnost ne postoji nezavisno od subjekta i da je svaka analitika (objektivna) perspektiva po definiciji perspektiva spoznajueg subjekta 2. Da ne postoji nikakva stvarnost po sebi kao objektivna datost, ve da je stvarnost bitno odreena subjektivnom percpecijom te stvarnosti 3. Da spoznajui subjekti nisu nikakvi pojedinci koji ive u vakum prostoru ve da je re o socijalno konstruisanim subjektima iju percpeciju odreuje pripadnitvo odreenim drutvenim grupama 4. Da niti ula niti razum nisu nezamenljivi niti najbolji mogui izvor ljudskog saznanja 5. Da mo spoznaje jako zavisi od socijalnih obeleja spoznajueg subjekta (klasa, rod, rasa, socijalni poloaj itd.) 6. Ne postoji logika procesualnost u miljenju koja obezbeuje nesumnjivu izvresnost konkluzija, ve da je sama logika kojom se um slui proizvod socijalne konstrukcije

Na ovim osnovama, feministika paradigma imanentno postavlja zahtev da se svekoliko nauno saznanje preispita, i da se namesto jedne univerzalne, objektivne, i nesporne istine, unutar svakog socijalnog kruga koji socijalno kostruie subjekte, omogui nastanak partikularnih istina koje su direktno u funckiji spoznajuih, socijalno konstruisanih, individua. Time, feministika paradigma, konsekventno dovodi u pitanje itav sistem muke vladavine koji je oravdan naunom istinom. Svakom kome se ovakav pristum uini naivnim, treba paljivo da preispita noologiju vlastitog miljenja i aksiologiju vlastitih stavova, pa e procena feministike epistremologije kao naivne nesumnjivo brzo nestati.

Problem objektivnosti kritiko promiljanje Nakon analize kljunih teorijskih paradigmi, neohodno je jo jednom da promislimo problem objektivnosti u drutvenim naukama, budui da je ovo kritina taka na kojoj poiva drutvena nauka. U prikazu svih gore pomenutih paradigmi, nikako sluajno, prezentovali smo ideal objektivnosti od Konta, gde je ovaj ideal postavljen kao univerzalna normak, do feministike paradigme koja u potpunosti odbacuje mogunost dostizanja objektivnog saznanja. Pri tom, bez ikakvih iluzija da sugeriemo najbolje mogue reenje ili da predloimo neko kompromisno reenje, elimo da ipak na jedan dosledan nain prezentiramo sutinu problema kada je re o ovom idealu, kako bi na jedna valjan i adekvatan nain u buduem izlaganju imali u vidu ukupne domete i limite saznanja koje drutvena nauka nudi. Ideal objektivnosti koji pozitivisti ele postii jeste svakako rezultanta sveukupne potrebe da se racionalnost kao princip u razumevanju drutva afirmie, i u datim istorijskim okolnostima kada je drutvene nauka teila da se otrgne od metafizikog i religijskog naina miljenja, pozitivizam je svakako odigrao progresivnu istorijsku ulogu. Idaja objektivnosti, je prema tome, i antropoloki zasnovana, u smislu da u njenoj pozadini stoji ideja da je ljudsko bie pre svega racionalno i da na tim premisama eli da opie, razume i unapredi svet koji nas okruuje. Drutveni ivot meutim, neretko, dovodi u pitanje injenicu da se ljudsko

bie uvek ponaa racionalno, Nemali je broj primera, kada se pojedinci u drutvu, oblikovani tradicijom, vrednostima i interesima ponaaju aracionalno ili ak neracionalno. U prilog ovoj tvrdnji moda je najbolje da se prisetimo uvenog Eovog experimenta (Asch, 1958). U svojoj studiji koja se upravo bavi ovim pitanjima, Asch je pripremio grupu studenata da sarauju u eksperimentu, pri emu je jedan od studenata bio uesnik u eksperimentu, tanije, nije znao da je predmet eksperimentisanja. U uionici punoj studenata Asch je prikazivao sledeu sliku:

Od studenata je traeno da ree jedan jednostavna zadatak i da identifikuju koja od tri linije (A,B i C) odgovara po duini liniji X. Pri tom, sasvim je oito da je linija B identina po duini liniji X i to je ono to mi racionalno uviamo. Studenti su imali za zadatak, jedan po jedan da glasno daju odgovore. Budui da su bili instruirani, svi studenti, su redom tvrdili da je linija C identina liniji X. Kada je red doao na studenta koji je predmet eksperimenta, on je tvrdio da je to linija B, i ovo je bila njegova racionalna procena. Pri tom se naravno, ovaj student naao u udu kako svi ostali studenti tvrde da je to linija C. Nakon to su svi studenti rekli da je to linija C, Asch je rekao da su svi tano odgovorili osim jednog studenta. Zatim je Asch ponovo dao jo jednu sliku koja je bila veoma slina prethodnoj. Instruirani studenti su opet davali redom pogrean odgovor, a student koji je bio predmet eksperimenta, je ovog puta suprotno svom racionalnom sudu, tvrdio isto to i ostali studenti. Drugim reima, on je protivno vlastitom racionalnom rasuivanju davao socijalno poeljan odgovor. Njegov sud nije, prema tome, odreivalo racionalno prosuivanje, ve socijalna sredina. Izbor oito pogrenog odgovora u konkretnoj socijalnoj situaciji, govori o tome da se pojedinci u drutvu esto iz socijalnih razloga ponaaju neracionalno.

Prema tome, mo se moemo otvoreo pitati da li je uopte drutveno ponaanje uslovljeno racionalnim principima. tavie, u okviru moderne fizike je razvijena teorija haosa koja tvrdi da nejasna logika i kompleksnost drutvenog sveta bitno odudaraju od svakodnevne percpecije i iskustva i da bi sva nauna saznanja morala radiklano da se preispitaju. Drutvena nauka je po ovom kriterijumu u znatno loijem poloaju. Preispitivanje pozitivizma danas ide mnogo dalje od pitanja da li se individue ponaaju racionalno. Kritika je znatno usmerena na preispitivanje mogunosti da drutveni naunici uopte mogu biti objektivni kako to pozitivizam tvrdi. Veina drutvenih teoretiara bi se sloila sa tvrdnjom da lina oseanja, preferencije, drutvene vrednosti i interesi u velikoj meri oblikuju izbor problema kojima emo se baviti, naina na koji emo posmatrati drutvene pojave te konsekventno zakljuaka koje izvodimo. Postoji jop jedna rasdikalnija kritika koja proistie iz etnometodologije i feministike paradigme, naime, izgleda da u nekim situacijama saznanje koje nudi subjektivizam moe biti istinitije i upotrebljivije od objektivnog saznanja. Svo nae iskustvo je nuno subjektivno, ne postoji drugi put do sznanja osim da informacije koje dobijamo od stvarnosti jesu one koje nam dolaze posredstvom naih ula. Budui da ula jesu naa ula, nuno se u samom inu percpecije oblikuje svet koji poinje sa naa samima. To znai da ista stvarnost moe da izgleda sasvim drugaije za osobu A i osobu B. Meutim, oito je da u ljudskom svetu postoji potreba za objektivnou. Ljudi se trude da dou do zajednike ideje da je stvarnost jedna i zajednika za sve. U naunoj praksi, objektivnost je konceptualni pokuaj da prevaziemo nau subjektivnu percpeciju. U krajnjoj liniji, to je stvar komunikacije, pokuaj da svi mi pronaemo zajednike karakteristike naih subjektivnih iskustava. Dok je naa subjektivnost individualna, nae traganje za objektivnosu je socijalno. Ovakva je situacija i sa sveukupnim drutvnim ivotom a ne samo sa naukom. Da ne postoji zajednika osnova, ne bi bilo mogue da nam se dopada ista hrana, ili ista muzika i filmovi, ili isti automobili itd. Prema tome, iza subjektivne percpecije, postoji neka vrsta drutvenog ugovora o tome ta stvarnost jeste, iako taj ugovor nije univerzalan i jednom zauvek dat.

Od sedamnaestog veka pa sve do sredine dvadesetog, verovanje u obejktivnu stvarnost koje je u nauku uveo pozitivizam je bilo dominantno. Na taj nain, nauni napredak je imao smisla, svaki novi uspeh u nauci je tumaen kao korak napred u spoznaji jedne i jedine prave istine. Ovakav pristup je ozbiljno doveden u pitanje u drugoj polovini dvadesetog veka usled postmodernizma i drugih teorijskih paradigmi. Ostaje nam da zakljulimo da nije mogue napraviti jasnu razliku izme objektivne stvarnosti i subjektivnog iskustva. Nikada ne moemo sa sigurnou znati da li nai koncepti odogovaraju objektivnoj stvarnosti ili su jednostavno korisna sredstva da predvidimo i kontroliemo svet koji nas okruuje. Meutim ,potreba da znamo ta je stvarno stvarno je toliko jaka da neretko i postmodernisti i pozitivisti veruju da je njihov pogled na svet jedini i istinit. U ovome se krije i jedan paradoks. Naime, i sami pozitivisti kau da nije mogue dokazati da stvarnost objektivno postoji, ve da u osnovi moramo verovati da je to tako, dok postmodernisti smatraju da je subjektivna percpecije stvarna. I jedna i druga paradigma u igru uvode sviju suprotnost. ta nam ostaje? Jedino epistemoloki pluralizam moe biti kompromisno i prihvatljivo reenje. U gornjem delu smo napomenuli da teorije nisu manje ili vie istinite ve da su samo manje ili vie korisne. Drugim reima, legitimno je da se u svakom konkretnom aktu tumaenja i objanjavanja stvarnosti latimo one teorije koja najefikasnije isunjava svoju heuristiku ulogu. Pri tom, mi ne zagovaramo eklekticizam, ili drugim reima, nije prihvatljivo da se u jednom naunom istraivanju neprincipijelno kombinuju elementi razliitih teorjskih paradigmi. Svako pojedino naunio istraivanje moe biti inspirisano jednom, ili moda u kombinaciji sa jo nekom parasdigmom koja je sa ovom potpuno komplementarna. Npr., potpuno je legitomo u istom istraivanju kombinovati postmodernizam i feminizam, ili pak strukturalni funkcionalizam i socijalni darvinizam, jer u ovim parovima nema sutinske protivurenosti. Prema tome, svaki in naunog saznanja moemo oblikovati razliitim teorijskim paradigmama koje u datoj situaciji jesu eksplanatorno najadekvatnije. Protivrenost u ovom pogledu samo je prividna. Budui da je moderna nauka daleko od larpurlartizma, ve je u biti utilatarna te je prema tome korienje razliitih paradigmi u razliitim situacijama je sasvim legitiman in.

IV

STRUKTURA NAUNOG ISTRAIVANJA

Savremena empirijska nauka koja poiva na naunom metodu u praksi se ovaplouje u obliku naunog istraivanja. Pod naunim istraivanjem podrazumevamo proces testiranja teorija i hipoteza koristei odreena striktna pravila analize, posmatranja i interpretacije stvarnosti unutar jasno definisanih uslova. Iz ovoga slede dve osnovne pretpostavke na kojima poiva nauno istraivanje. Prvo, moramo imati neku teoriju ili hipotezu koju testiramo, i drugo, moramo da poznajemo pravila analize, posmatranja i interpretacije. Oba elementa su sastvani i neraskidivi deo naunog metoda. Znanja koje nudi teorija, aksiomatizacija, operacionalizacija i konceptualizacija jesu teorijski aspekt, posao koji mora biti obavljen pre nego li krenemo u postupak prikupljanja i analize podataka. Nauni metod se nikada ne moe svesti na tehnike prikupljanja i analize podataka. U osnovi, nauno istraivanje ima tri elementa/faze. Prvo, to je logiki elemenat tj. teorija. Teorija je ta koji predstavalja poetak i kraj svakog naunog istraivanja, reper i orijentir, kojim se rukovodi svako nauno istraivanje. Drugo, to je proces prikupljanja podataka, aspekt koji je po sebi veoma sloen i znaajan i koji u velikoj meri osim naunih sadri i vannaune elemente, prema kojima, meutim, moramo imati nauan odnos. Tree, to je proces analize podataka koji za cilj ima donoenje konkluzija, odnosno, dolazak do novog naunog saznanja (ili pak provera postojeeg). U ovoj fazi se zahteva poznavanje posebnih metoda i tehnika za obradu podataka i ona je uvek neizvesna i u temporalnom smislu i sa stanovita finalnih rezultata. Nauno istraivanje predstavlja jedan sveobuhvatan postupak koji se sastoji iz veeg broja elemenata. Svi elementi od kojih se proces naunog istraivanja sastoji moraju stojati u jednom konzistensnom odnosu, ili drugim reima moraju sainjavati jednu solidnu graevinu koju nazivamo strukturom. Struktura naunog istraivanja u metodikom smislu predstavlja jednu statiku tvorevinu formalnog tipa unutar koje se moemo kretati misaonim postupkom i ispitivati vrednost, celishodnost i znaaj svake komponente. S one strane strukture nauno-istraivakog postupka, neophodno je da istraivanje mislimo kao jedan zaokruen proces koji se sastoji iz odreenih faza. Prema tome, istraivaki posao u drutvenim naukama se treba razumeti u statikom

(strukturalnom) i dinamikom (faznom/temporalnom) smislu. Ovakav pristup obezbeuje razumevanje svih principa koji su imanentno ugraeni u naunoistraivaki postupak.

Svrha istraivanja Prva stvar koju istraiva mora razjasniti na samom poetku nauno-istraivakog rada jeste pitanje same svrhe istraivanja. U zavisnosti od samog odgovora na ovo pitanje, istraivanje moe biti razliito osmiljeno i realizovano. U metodolokom smislu postoje tri mogua odgovora na pitanje svrhe, ili drugim reima, drutveno istraivanje moe imati tri osnovna cilja.

Explorativno istraivanje Prvi tip istraivanja je takozvano eksplorativno istraivanje. Ovaj tip istraivanja je veoma plodan u situacijama kada tragamo za novim idejama i naroito kada elimo da se pribliimo samoj temi koja je neposredni predmet naeg interesovanja. U praksi, eksplorativno istraivanje se najee realizuje kada se u drutveno-politikoj stvarnosti neto novo jednostavno desi. Osnovni uslov za bilo kakav ozbiljniji metodoloki poduhvat jeste da prikupimo elementarne informacije, upoznamo se sa tim dogaajem, utvrdimo koji su kljuni akteri i postavimo prava pitanja. Eksploratoini pristup ne prua mogunost za jasnim odgovorima, niti ima za cilj da zaokrui i do kraja ispita neku drutvenu ili politiku pojavu. Ono to ovaj pristup zaista nudi jeste bazini uvid u problem, ime se otvara polje za postavljanje kljunih pitanja i primenu nekih specifinijih metoda i tehnika posredstvom kojih je mogue doi do krajnjih odgovora. PRIMER: Pretpostavimo da u podnevnim asovim na ulicama glavnog grada vidimo veliki broj ljudi koji ide u koloni, nosei i uzvikujui parole. U tom trenutku mi nemamo nikakvih, po ak ni elementarnih informacija o emu se radi. Ovo je tipina situacija u kojoj, ukoliko sam dogaaj jeste predmet naeg interesovanja trebamo preduzeti eksploratino istraivanje. Drugim reima, potrebno je da utvrdimo ko su nosioci protesta, koji su njihovi ciljevi, koji su razlozi doveli do

protesta, ko je suprotstavljena strana ili drugim reima prema kome je protest usmeren i kakav stav po tom pitanju suprotstavljena strana ima itd. Postoje tri osnovne svrhe ekspolrativnog istraivanja, drugim reima ova istraivanja mogu: 1. Da zadovolje istraivaku radoznalost i elju za boljim razumevanjem odreenog problema 2. Da preispitaju mogunost i potrebu za daljim kompleksnijim istraivakim pristupima 3. Da pripreme tlo za primenu sloenijih metoda i procedura koja e biti realizovana u istraivanjima koja slede Dakle, eksplorativan pristup ne podrazumeva niti jasnu teorijsku konceptualizaciju, niti hipotetiki okvir, niti bilo kakav pred-istraivaki pristup koji bi odredio proces istraivanja. U tome se i ogleda osnovna prednost eksploracije, naime, u ovu proceduru se ulazi otvorenog uma bez prethodnog vrednosnog, ideolokog ili pragmatikog stava samog istraivaa. Eksplorativna istraivanja pronalaze nove teme, i pruaju nuan i koristan uvid u probleme koji nisu dovoljno istraeni ili koji se jednostavno prvi put pojavljuju kao tema. Najvei nedostatak, sa druge strane eksplorativnog pristupa je u tome to on najee ne obezbeuje jasne i zadovoljavajue odgovore na postavljena istraivaka pitanja. U najveem broju sluajeva istraivanja eksplorativnog tipa predstavljaju uvod u obimnija istraivanja koje proudubljuju teme koje je eksplorativno istraivanje osvetlilo. Deskriptivno istraivanje Veliki broj istraivanja ima za cilj da opie odreene pojave, dogaaje ili situacije. Deskriptivni pristup nema za cilj da uspostavlja kauzalne, funkcionalne ili bilo kakve druge veze izmeu pojava, ve ima za cilj da na to precizniji nain opie odreeni fenomen ili klasu pojava. Najbolji primer deskriptivnog istraivanja jeste popis stanovnitva. Ovaj postupak u osnovi ima za cilj da to preciznije opie karakteristike celokupne populacije koja ivi na jednoj teritoriji, a da pri tom, u samoj proceduri se

ne trae bilo kakve zakonitosti koje objanjavaju te karakteristike ili veze izmeu njih. U red deskriptivnih istraivanja spadaju i ona istraivanje koja koriste komparativni pristup radi preciznijeg opisa karakteristika jedne populacije. Tako npr. ako uporeujemo odnos prihoda izmeu mukaraca i ena, mi zaista radimo deskriptivni posao. U praksi drutvenih istraivanja koja su kvalitativnog tipa (antropoloki pristup, etnometodologia) veliki broj istraivanja je upravo ovog tipa. U ovim istraivanjima se najee opisuju karakteristike neke kulture ili drutva. Osnovna karakteristika deskriptivnog istraivanja jeste odsustvo pitanja zato?. Drugim reima, onog trenutka kada se postavi pitanje zato a vezano za opis koji dat u istraivanju, tog trenutka se nadilaze dometi deskriptivnog pristupa. Eksplanatorna7 istraivanja Trei mogui cilj drutvenih istraivanja jeste da objanjavaju pojave ili probleme. Ova istraivanja se nazivaju eksplanatornim jer im je cilj eksplikacija. Preciznije, dok deskriptivna istraivanja odgovaraju na pitanja ta, gde i kad, eksplanatorna istraivanja odgovaraju na pitanaje kako i zato. U heuristikom smislu, jasno je da eksplanatorna istraivanja imaju prednost u odnosu na deskriptivna jer ona u osnovi otkrivaju bilo uzrono-posledinu ili funkcionalnu vezu meu pojavama, ili pak otkrivaju odreeni obrazac u statikom ili dinamikom smislu. Najbolji primer distinkcije izmeu deskriptivnog i eksplanatornog istraivanja jeste anketno istraivanje vezano za izbore. Ukoliko anketno istraivanje pred izbore prua informacije o tome koja e partija osvojiti koliko glasova, re je o deskriptivnom istraivanju. Ukoliko pak, istraivanje ovog tipa daje odgovore na pitanje zato neke drutvene grupe glasaju za jednu partiju a zato druge drutvewne grupe glasaju za neku drugu partiju, re je o eksplanatornom istraivanju. Ili npr. ako istraivanje daje informacije o razlikama u primanjima izmeu mukaraca i ena, onda je to deskriptivni pristup. Ukoliko pak istraivanje objanjava faktore zbog kojih mukarci imaju vee plate od ena, re je o eksplanatornom istraivanju.

Termini ekspanatorno i eksplikativno jesu sinonimi, naime, etimologije obe rei je eksplikacija to znai objanjenje

Razlike koje smo naveli u pogledu tri tipa istraivanja svakako su vane i jasne. U istraivakoj praksi, meutim, treba imati u vidu da se istaknute razlike neretko gube, naime, istraivaki proces esto podrazumeva da se u osvetljavanju nekog problema realizuju sva tri pristupa, bilo po fazama bilo analitiki. Prema tome, jednako je vano da razumemo razlike ali i komplementarnost tri tipa drutvenih istraivanja o kojima je re.

Cilj istraivanja - definisanje problema U strukturi naunog istraivanja jedan od kljunih poetnih postupaka jeste jasno i precizno definisanje problema samog istraivanja. Istraivanje ne moe da postoji ukoliko se jasno i precizno ne definie istraivaki problem ili istraivako pitanje. Predmet interesovanje drutvenog naunika moe biti veoma razliit. U praksi, zbog same prirode drutvenih pojava tj. usled njihove kompleksnosti, nije lako utvrditi jasno i nedvosmisleno ta je precizno predmet istraivanja tj. na koje to pitanje samo istraivanje eli da odgovori. Definisanje istraivakog pitanja podrazumeva izvesni redukcionizam u proistupu, ili drugim reima, da bi se dolo do jasnog i preciznog pitanja, potrebno je da se izvesna relacija izmeu fenomena oisti od svih elemenata koje u stvarnosti proizvode sveukupnu konstelaciju drutvenih pojava i odnosa o kojima je re. Ovaj redukcionizam se bazira na analitikom pristupu, a sama analitika je prevashodno odreena bilo teorijskim, bilo empirijskim bilo praktinim razlozima. Osnovna pravila za formulisanje jasnog i preciznog istraivakog pitanja su: Izaberite jedno, pre nego li vie ili nekoliko istraivakih pitanja. Jednim istraivanjem se ne moe saznati sve. Neretko, u praksi drutvenih istraivanja radoznalost istraivaa dovodi do toga da jedno istraivanje pokuava da obuhvati itav spektar razliitih tema postavljajui veliki broj istraivakih pitanja. Upravo zbog ovakvog pristupa, istraivanje koje pokuava da bude sveobuhvatno u krajnjem ishodu niti je u stanju da ponudi jasne odgovore na veliki broj pitanja, niti na bilo koje pojedinano pitanje daje jasan i

nedvosmislen odgovor. Osnovna metodoloka preporuka, u tom smislu, jeste da je bolje da jasno i do kraja saznamo jednu stvar nego da saznamo po malo o velikom broju pitanja. Prema tome, u procesu drutvenog istraivanja veoma je vano da se napravi izbor i da samo istraivanje jasno odredi sebi za cilj da odgovori na jedno, pre nego li na vie pitanja. Svako istraivako pitanje mora da se posmatra iz sledeih uglova: o Konceptualna validnost U osnovi svakog istraivanja nalazi se odreen pojmovni okvir, koji najee proistie iz neke teorije koja tretira odreenu klasu pojava. Ovaj pojmovni okvir u konceptualnom smislu iscrpljuje odnose izmeu pojava koje kao apstraktni niz obuhvata, ili drugim reima sve to se deava u stvarnosti moe se jasno dovesti na apstraktni nivo pojmova. Prema tome, kada formuliemo istraivako pitanje ono mora biti validno sa stanovita pojmova koji objanjavaju mreu odnosa koji postoje na empirijskom novou. Ukoliko se na samom poetku ne vodi rauna o pojmovnoj relevantnosti istraivakog pitanja, odgovori koji se mogu dobiti nakon istraivanja nee doprineti boljem razumevanju klase pojava o kojoj je re, jednostavno zato to ne postoji jasan pojmovni referentni okvir koji obezbeuje eksplanatornu vrednosti dobijenih rezultata. o Teorijska relevantnost Nezavisno od samog konceptualnog okvira na koji se istraivako pitanje oslanja, ono mora biti relevantno i iz ireg teoriskog ugla posmatrano. Naime, u stvarnostni najee vei broj teorijskih paradigmi koje su zasnovane na razliitim premisama, daju razliite odgovore na ista teorijska pitanja. Istraivako pitanje mora jasno da se odredi prema svim dominantnim teorijskim paradigmama, i da time u epistemolokom smislu da doprinos itavom naunom podruju koje se bavi onom skupinom problema koja su i istraivakom fokusu. Drugim reima, svako istraivanje mora da ispuni teorijske

zahteve jer samo na ovaj nain istraivanje moe da prui neophodan nauni doprinos. Ukoliko pitanje nije teorijski relevantno, to najee znai da se njegovi dometi unapred veoma ogranieni. o Praktina relevantnost Moderna drutvena nauka je instrumentalnog karaktera, tj. nauka na dananjem stupnju razvoja ima za cilj da unese odreene promene u drutvenom ivotu koje su u interesu ljudi, drutva, civilizacije itd. Drugim reima, istraivanje koje kao rezultat ne prua mogunost da se neto u drutvenoj stvarnosti promeni u progresivnom smislu8, ne predstavalja u svom punom kapacitetu pitanje koje treba da bude predmet istraivanja. o Empirijska validnost Istraivako pitanje mora biti empirijski validno, ili drugim reima ono mora biti postavljeno na nain da istraivakim postupkom moemo doi do odgovora na to pitanje na osnovama empirijskog materijala koji smo prikupili u istraivakom procesu. Neretko, problem istraivanja jeste to je postavljeno pitanje teorijskog a ne empirijskog karakterera. Samim tim, pitanje koje se postavlja jeste teorijsko a ne empirisjko pitanje. U tom smislu treba jasno praviti razliku izmeu potrebe da pitanje treba da bude teorijski relevantno (to jeste jedan od zahteva) od potrebe da je pitanje teorijskog karaktera (to je greka u postavljenom pitanju). U najkraem, empiriski karakter pitanja znai da stvarnost mora da prui odgovor na postavljeno pitanje. Jasnost i razgovetnost Istraivako pitanje mora biti kristalno jasno. U definisanju samog pitanja mora nam biti sasvim jasno ta je to to mi elimo da saznamo u istraivakom procesu. Nejasna pitanja e znaajno oteati izbor metoda i istraivaku proceduru, i jednako, odgovor koji se dobija na taj nain bie nejasan i/ili dvosmislen, a to je neto to se svakako eli izbei. Samo

ta se definie kao progresivno jeste problematino pitanje ali jednako pitanje na koje na ovom mestu ne moemo odgovoriti

precizno i jasno definisano pitanje, koje na nedvosmislen nain uspostavlja vezu izmeu elemenata koji ine klasu pojava moe nakon valjano sprovedenog istraivakog postupka da nam da jasne i nedvosmislene odgovore. Mogunost operacionalizacije - Valjano postavljeno istraivako pitanje mora biti mogue operacionalizovati, tj. prevesti na jezik indikatora. Proces operacionalizacije predstavlja uspostaljanje nune veze izmeu pojmova i stvarnosti u kome se jasno utvruju empirijski nosioci znaenja. Prema tome, u samom procesu formiranja istraivakog pitanja mora se voditi rauna da samo pitanje sadri pojmove koje je mogue operacionalizovati jer bez ovog postupka nije mogue ui u stvarnost i sprovesti istraivaku proceduru u skladu sa strogim naunim i epistemolokim standardima. Utvrditi mogue odgovore- Pre nego li krenemo u proces istraivanja, moramo na spekulativan nain da predvidimo mogue odgovore na postavljeno istraivako pitanje. Na ovaj nain mi ne iskljuujemo svaki mogui odgovor, ve jednostavno odreujemo jedan skup moguih odgovora koji nam ukazuju da li je samo istraivako pitanje jasno postavljeno. Ukoliko u ovom procesu spekulisanja moguih odgovora, nismo zadovoljni sa eventualnim nalazima istraivanja, tj. ukoliko sami ad hoc odgovori ne nude ono to nam je bio cilj, onda moramo da preispitamo samo istraivako pitanje i postavimo neko koje e nam sa ovog stanovita apriori dati zadovoljavajue odgovore. Imati u vidu mogue metode Na isto istraivako pitanje moe se dati odgovor koristei razliite metode. Nekada se pak na postavljeno istraivako pitanje moe odgovoriti primenom samo jedne metode, jer pitanje imanentno zahteva primenu odreenog istraivakog postupka. Sa ovog stanovita vano je razmiljati o samoj metodi istraivanja u procesu postavljanja istraivakog pitanja. Ovo je vano, naime, zato to u stvarnosti (zbog trokova, ili administracije ili praktinih prepreka itd.) neke metode i istraivake postupke koje te metode podrazumevaju nije mogue realizovati. Prema tome,

istraivako pitanje se neretko mora usklaivati sa realnim istraivakim mogunostima nosioca istraivanja (pojedinca ili organizacije), te se samo pitanje mora redefinisati na nain da se primenjuje odreena istraivaka metoda.

Primeri dobrih i loih istraivakih pitanja: o Da li postoje rodne razlike na Univerzitetu? o Da li mukarci imaju vee anse za vertikalnu mobilnost od ena na Univerzitetu? o Da li postoje socio-ekonomske razlike u crnogorskom drutvu? o U kojoj meri postoje socio-ekonomske razlike izmeu razliitih drutvenih slojeva u Crnoj Gori? o Da li je Crna Gora demokratski i politiki zrelo drutvo? o U kom stepenu je demokratija u Crnoj Gori razvijena? o Da li ekonomski progres jaa demokratiju u drutvu? o Da li rast drutvenog proizvoda i ivotnog standarda pozitivno deluje na jaanje demokratskih institucija?

Konceptualni okvir istraivanja Svako istraivanje podrazumeva definisanje jasnog konceptualnog okvira. Bez sveta pojmova nema naunog pristupa, jednostavno zato to pojmovi u nauci obezbeuju optost kao jedan od kljunih epistemolokih kriterijuma. Nauka je podeljena na nauna podruja a u okviru svakog od podruja postoje ue naune oblasti i naune discipline. Takoe, svaka nauka, a u drutvenim naukama je to jo izraenije, se sastoji iz nekoliko (ili vie) naunih teorija (paradigmi). Ove naune teorije nude kljune odgovore i nude razumevanje jednog empirijskog podruja, na osnovu razliitih premisa, konceptualnog sistema, ugla gledanja i interesa. Teorijske paradigme, i pojmovi od kojih se one sastoje, najee nisu dovoljno dobra polazna osnova za drutvena istraivanja, jednostavno zato to su kao paradigme teorijski

sistemi opti po karakteru i kao takvi ne nude uvid u stvarnost na nain na koji to nauno istraivanje zahteva. Ovo su osnovni razlozi zbog kojih svako istraivanje trai formulisanje posebnog konceptualnog okvira, koji upravo fokusiranjem na neka specifina pitanja jeste u stanju da se dovoljno priblii stvarnosti i uspostavi nunu vezu izmeu teorijskog i empirijskog. Konceptualni okvir, prema tome, predstavlja teorijski operacionalizovanu platformu, izvedenu iz neke ire paradigme, koja je manjeg stepena optosti i koja kao takva jeste u stanju da jasno definie istraivaka pitanja. Na ovoj nain, istraivaka pitanja ostaju teorijski relevantna sa jedne strane a sa druge strane njih je mogue u postupku operacionalizacije svesti na empirisjke indikatore. Kreiranje konceptualnog okvira je jedan odista teak, zahtevan, odgovoran i nadasve kreativan posao. U ovom postupku u mnogome zavisi od sposobnosti samog istraivaa kao i od njegovih konkretnih interesovanja (koja su neretko oblikovana ideologijom i interesima). U osnovi, konceptualni okvir sadri mreu pojmova, uskog empirijskog fokusa koji pruaju uvid u iskustvo i daju mogue odgovore na kljuna empirijska pitanja. U procesu kreiranja konceptualnog okvira, sledei postupci se moraju realizovati: Definisanje kljunih pojmova Svaki konceptualni okvir se sastoji iz nekoliko kljunih pojmova. Ovi pojmovi moraju biti definisani na nain da se uspostavi odnos izmeu ovih i irih pojmova i da se utvrdi precizno koji je to empirijsko polje na koje se ovi pojmovi odnose (odreivanje tzv. obima i dosega pojmova). Kada jasno definiemo kljune pojmove, sasvim je i jasno koje empirijsko podruje pokrivamo konceptualnim okvirom. Odreivanje dimenzije pojmova Pojmovi po pravilu imaju nekoliko (ili vei broj) dimenzija. Pojmpovi su kompleksni po svojoj apstraktnoj prirodi. U interesu je istraivakog postupka da se sve dimenzije pojmova jasno razlue, kako bi u daljem postupku operacionalizacije bili u stanju da znamo kojoj specifinoj dimenziji datog pojma se obraamo.

 Identifikacija materjalnih nosioca znaenja (indikatora) Ovaj postupak je kritina taka u procesu konceptualizacije, jer zahvaljujui ovoj proceduri mi uspostavljamo vezu izmeu teorije i empirije. Istraivanje, kao empirijsko istraivanje, u procesu merenja ili utvrivanja odnosa izmeu pojava se ne bavi pojmovima, ve stvarnou tj. indikatorima. Ukoliko indikatori nisu jasno odreeni, onda merenje ili utvrivanje odnosa o kome je re ne korespondira pojmovima koji su referentni za proces izvoenja konkluzija na osnovu istraivanja. Definisanje Proces definisanja je nuan u svakoj fazi istraivanja pa prema tome on je sastavni deo i izgradnje konceptualnog okvira. U procesu konceptualizacije najee se koriste tri tipa definisanja: o Realne difinicije ukljuuju odreivanje sutinskih svojstava i

karakteristika neke pojave (Hempel: 1952) o Nominalne definicije se izgrauju tako to se arbitratrno ili po konvenciji odreena svojstva pripisuju odreenom terminu o Operacionalne definicije nastaju tako to se odreuje nain na koji e se odreena drutvena pojava meriti Kreiranje konceptualnog reda Konceptualni okvir zahteva konzistentnost izmeu pojmova koji ga sainjavaju. Odnos pojmova koji se definie u konceptualnom sistemu direktno odreuje percepciju stvarnosti i odnose koji se uspostaljaju u samom iskustvu. U osnovi konceptualni red treba da prati sledeu shemu: Konceptualizacija Nominalne definicije Operacionalne definicije Merenje

Izbor metode istraivanja U metodologiji postoji itav niz razliitih metoda koje se koriste kako bi se dolo do odgovora na istraivako pitanje. Svaka metoda ima odreene prednosti i nedostatke, i neki problem e na podrobniji nain biti osvetljen primenom jedne odnosno neke druge metode. Tako npr. ako elimo da otkrijemo karaktristike neke ire populacije najpodrobniji metod bilo bi anketno istraivanje. Ukoliko pak elimo da razumemo ponaanje pripadnike neke drutvene grupe, individualni intervjui su sasvim prikladni. Ukoliko pak, u javnosti postoje opreni stavovi i razliiti motivi odreenih grupa po istom pitanju, grupni intervju je uobiajeni i veoma efikasan pristup. Analiza sadraja je metoda koja se koristi u sitacijama kada se preko jezika simbola i strukure znaenja moe doi do odgovora na vrednosne ideoloke ili politike orijentacije partija ili interesnih skupina. Istoriografski metod je uobiajen pristup kada je geneza neke pojave problem istraivanja, dok se bitne razlike izmeu drutava, kultura ili drutevnih grupa mogu osvetliti primenom komparativne metode. U nekim specifinim situacijama, pak, i eksperiment je legitimna metoda iako je njegova primena u drutvenim naukama ograniena. Analiza sluaja, svakako moe biti vie nego korisna kada jedan pojedinani sluaj reflektuje prirodu drutvenih odnosa ili neki specifian drutveni obrazac. Dakle, drutvena nauka nudi irok repertoar razliitih metoda koje je mogue primeniti u procesu traenja odgovora na nauna i istraivaka pitanja. Kljuno je da se na pravo pitanje odgovori primenom prave u datoj situaciji najadekvatnije metode. U tom smislu jedna od najvanijih prednosti istraivaa jeste da poznaje sve metode koje su na repertoaru, kako bi se opredelio za odreenu metodu obzirom na njene komparativne prednosti u osvetljavanju konkretnog drutvenog problema, a ne da se, kao to je to u praksi est sluaj, opredeljuje za neku metodu jer nju bolje poznaje ili mu ona vie odgovora iz razliitih razloga.

Odreivanje analitike jedinice

Svako istraivanje jasno identifikuje analitiku/e jedinicu/e u skladu sa istraivakim problemom i konceptualim okvirom. Precizna identifikacija analitike jedinice je preduslov za potonju realizaciju istraivake procedure i pruanje konanih odgovora na pitanje koje je istraivanje postavilo za cilj. U osnovi svako istraivanje se moe usmeriti na itav niz razliitih problema ili stvari. Tako npr. jedinica analize mogu biti navijai koarkakog tima Budunost, a u skladu sa deskriptivnim istraivakim pitanjem mi moemo postaviti cilj da saznamo kakav je njihov demografski profil (starost, zanimanje, obrazovanje itd. ). Ili npr. cilj istraivanja moe biti eksplorativan u smislu da elimo da razumemo modele ponaanja navijaa u nekoj specifinoj situaciji. Obzirom kako smo odredili cilj istraivanja, jedinica analize bie drugaija. U prvom sluaju jedinica analize je grupa, dakle navijai a u drugom sluaju jedinica analize su pojedinci koji pripadaju toj grupi. Dakle, kao to smo gore naveli, istraivako pitnaje u najveem broju sluajeva odreuje jedinicu analize. Analitike jedinice su u isto vreme i jedinice posmatranja, tj. kada se odrede analitike jedinice tada je definisano i empirijsko podruje opservacije. Tako u prethodnom primeru, svaki pojedinani navija Budunosti moe biti jedinica posmatranja i na taj nain mi moemo obezbediti dodatne korisne informacije o naem predmetu istraivanja. Analitike jedinice u drutvenim istraivanjima najee su: Individue Pojedinci su u drutvenim naukama najee analitike jedinice. Ovo zato to sve drutvene nauke na jedan ili drugi nain pokuavaju da razumeju ljudsko ponaanje, a ponaanje je po definiciji vezano za pojedince. U istraivakoj praksi ne moe se desiti da bilo koji pojedinac bude analitika jedinica, ve samo oni pojedinci koji ispunjavaju odreene uslove obzirom na neke karakteristike.

 Grupe - Drutvene grupe su, takoe, veoma esto analitike jedinice u drutvenim istraivanjima. Tako na preanjem primeru, mi moemo uporeivati razlike izmeu navijaa Budunosti i navijaa nekog drugog koarkakog tima. Dakle, jedinica analize u ovom sluaju nisu pojedicni nego grupe. Organizacije Neretko, analitike jedinice u drutvenim istraivanjima jesu organizacije ili institucije. Tako npr. predmet durtvenog istraivanja mogu biti mala i srednja preduzea, a mi za cilj moemo imati da utvrdimo oblike organizacije, interakciju i socijalnu mreu koja postoji unutar organizacije, neformalne drutvene grupe itd. Socijalni artefakti - Analitike jedinice u drutvenim istraivanjima

mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponaanje. Ovaj tip drutvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima. Socijalni arefakti ukljuuju i razliite predmete kao to su knjige, pisma, slike, automobili, zgrade, nauna dostignua itd. Istraivanje socijalnih artefakata nekada moe biti veoma dobar metodoloki pristup koji daje jasne odgovore na istraivaka pitanja. Tako npr. analizom sadraja i forme nekog filma mi moemo mnogo saznati o kulturi nekog drutva, ili analizom politikog diskursa u novinama moemo mnogo saznati o namerama i interesima odreenih politikih partija ili interesnih skupina.

Uzorak i izbor finalnih jedinica Nakon precizne identifikacije analitike jedinice, osnovni zadatak jeste da se odredi uzorak ili u irem smislu da se napravi izbor finalnih jedinica koje reprezentuju analitke jedinice. Uzorak predstavlja metodoloki specifian nain da se izvri izbor finalnih jedinica koje reprezentuju itavu populaciju. U praksi postoji itav niz razliitih tipova uzoraka kao i itav niz razliitih procedura uzorkovanja a ovo u

zavisnosti od problema samog istraivanja9. Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve kljune karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost). No, finalne jedinice mogu da se biraju i drugaijim pristupom a ne metodom uzorkovanja. Tako npr. ako se opredelimo za analizu sluaja kao metod, izbor sluaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraivanja. Najee, ciljano se bira onaj sluaj koji na najbolji nain pokazuje obrazac ili vezu izmeu drutvenih pojava koje su predmet naeg interesovanja. Dakle, u ovom sluaju finalne jedinice su ciljane na jasnim principima. Jo konkretnije, ako npr. elimo da objasnimo zato su sudovi neefikasni, i opredelimo se za analizu sluaja, uzeemo onaj sudski postupak koji najbolje pokazuje neefikasnost mehanizama koji vladaju unutar sudstva, a ne bilo koji sluaj. Isto tako, ako se opredelimo za intervju sa namerom da objasnimo recimo nasilno ponaanje navijaa KK Budunost, najpre emo u intervjuu da ukljuimo one pojedince koji su najviolentiji i sa njima da obavimo intervju, neemo izabrati bilo kog navijaa jer emo moda u tom sluaju izaberati nekog koji nije manifestovao nasilno ponaanje. Prema tome, izbor finalnih jedinica izbora moe biti zasnovan na razliitim kriterijumima, o ovo prvensteveno zavisi od istraivakog pitanja, tipa istraivanja i metode koju smo izabrali.

Priprema instrumenata istraivanja Da bi realizovali istraivanje potrebni su nam odreeni instrumenti. Pod instrumentima podrazumevamo metodoloki osmiljena sredstva koja nam omoguuju da sistematski prikupimo podatke u skladu sa istraivakim zadacima i ciljevima. Instrument je prema tome, sredstvo koje poseduje itav niz tehnikih karakteristika o kojima se mora voditi rauna u procesu njegovog kreiranja. Razliite istraivake metode imaju razliite instrumente. U anketnom istraivanju kao instrument se koristi anketa. U intervjuima se koriste razliiti tipovi intervjua: struktuirani, polustruktuirani, nestruktuirani intervju. Svaki instrument u osnovi ima tri sastavna alementa:
9

Pitanje uzorkovanja bie posebno razmatrano kada budemo govorili o anketnom istraivanju.

1. tehnike elemente, naime, svaki instrument predstavlja i svojevrsnu teniku istraivanja 2. saznajne elemente, naime, svaki instrument mora da iscrpi istraivaki problem, tj. mora da bude u stanju da uspostavi kontakt izmeu konceptualog i empirijskog nivoa na jedan potpun i iscrpan nain 3. organizacione elemente, naime, za realizaciju svakog instrumenta potrebno je reiti niz organizacionih, kadrovskih, administrativnih i drugih pitanja

Prikupljanje podataka Nakon pripreme instrumenta istraivanja sledi faza prikupljanja podataka. U ovoj fazi se od stvarnosti uzima ono to je analitiki odreeno kao predmet naunog interesovanja, i u taj proces mora da se realizuje u skladu sa odreenim principima i pravilima kako bi se ispotovali svi epistemoloki i metodoloki kriterijumi. Proces prikupljanja podataka je neobino vana faza u istraivakoj proceduri, jer ukoliko sa terena ne dobijemo dobre podatke, itav posao koji smo obavili pre toga, kao i itava potanja analize podataka nee imati naroitog smisla. Zato se ovoj fazi istraivanja mora posvetiti posebna panja. Poseban problem kada je o ovoj fazi istraivanja re jeste injenica da najee u ovom procesu istraiva nema potpunu kontrolu nad istraivakim procesom. Naime, ako je istraivanje anketnog tipa, istraiva se mora oslanjati na sposobnosti i iskustvo samih anketara, dakle, on dolazi u situaciju da njegov rad zavisi od rada drugih koji su ukljueni u istraivaki proces. Slino je i kada je re o intervjuima ili fokus grupama. Kljuna stvar u tom smislu jeste da se ovoj fazi posveti nuna dodatna panja i metodoloki oprez. Za svaku od metoda postoji itav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraiva mora da ukljui kako bi doao do podataka koji su validni i verodostojni.

Analiza podataka Nakon to se podaci prikupe, sledi proces analize podataka. U ovom postupku se zavisno od metode i prirode podataka koristi itav niz, neretko i sloenih, tehnika koja nam daju odgovore na postavljena pitanja. Proces analize podataka najee podrazumeva: kategorizaciju i klasifikaciju empirijskog materjala komparaciju prikupljenih informacija po razliitim kriterijumima proveravanje i presitpitivanje hipoteze/a utvrivanje veze i odnosa izmeu elemenata/pojava Testiranje i proveru moguih konkluzija

Proces analize podataka se retko odvija po unapred definisanom planu i stereotipno. Re je najee o kreativnom delu istraivanja koji ukljuuje i teorijska znanja i poznavanje problema, i poznavanje tehnika analize i itav niz drugih elemenata koji motiviu i pokreu istraivaa da prui odgovore na postavljena istraivaka pitanja. Zbog injenice da analiza podataka trai posebna znanja i tehnike, naroito kada je re o istraivanjima anketnog tipa, neretko se za ovu svrhu moraju uzeti saradnici ili eksterni eksperti koji poznaju sve tehnike analize podataka i koji su u stanju da prue svu strunu pomo istraivau u traganju za odgovorima na istraivaka pitanja. Analiza podatak ima i vremensku dimenziju, drugim reima, ovaj proces teorijski moe da traje neogranieno, tj. mogue je jednu skupinu podataka uvek nanovo analizirati jer je fond logikih mogunosti analize gotovo neogranien. U praksi, meutim, nuno je da se proces analize podataka vremenski ogranii i da se napravi presek i odredi trenutak kada analiza prestaje i kada se prelazi na narednu fazu istraivanja.

Izvoenje zakljuaka i prikazivanje rezultata istraivanja Osnovni cilj samog istraivanja na samom poetku je bio da se doe do odreenih saznanja, ili zakljuaka o odreenom problemu. Nakon to su podaci analizirani potebno je i povui odreene zakljuke. Na ovaj nain se u metodikom smislu istraivanje ponovo vraa na sam poetak, odnosno na teorijsku ravan. U osnovi, zakljuci do kojih istraivanje dolazi mogu biti potpuni i partikularni. Potpuni su u situaciji kada smo u stanju u potpunosti da odgovorimo na istraivako-a pitanje-a koja smo postavili u poetku, a partikularni su u situaciji kada nam istraivanje omoguuje da damo odgovore u nekim delovima dok u nekim drugim delovima zakljuke nije mogue izvesti. Ovo je u istraivakoj praksi veoma est sluaj. Kada je o samom procesu zakljuivanja re on mora da potuje odreene logike principe s jedne, i odreene epistemoloke principe sa druge strane i jednako, mora da se odnosi prema konceptualnom okviru sa jedne, i analiziranom empirijskom materijalu sa druge strane. U ovom kvadratu se kree proces zakljuivanja i izlazak iz ovog kvadrata nudi ozbiljan rizik da se doe do pogrenih zakljuaka. Najvanija stvar, kada je o procesu zakljuivanja re, jeste da se zakljuci striktno poveu sa samim empirijskim podacima i da se ni jednog trenutka ne dozvoli spekulacija koja nema jasan empirijski osnov. U praksi je bolje ograniiti saznajnu vrednost i domet samih konkluzija, ali da to to nudi konkluzija bude pouzdano, nego da se izvode konkluzije koje imaju viu saznajnu vrednost ali se ne mogu u potpunosti opravdati samim istraivanjem. Pitanje prezentacije doneenih zakljuaka je svakako veoma vano pitanje. Moderna nauka ne trai samo odgovore, nego postavlja i zahteve na koji nain ti odgovori moraju da budu prezentirani kako bi nauna i ira javnost od njih imala benefite. S toga se posebna panja u drutvenim istraivanjima mora posvetiti samom procesu prezentiranja podataka. U nekim situacijama, od istraivaa se trai prilino striktna forma za prezenriranje podataka (kao to je sluaj sa pojedinim naunim asopisima). Nekada je pak na samom istraivau da odlui koji e metod prikazivanja da koristi. Ono to je kljuno jeste da jedno isto nauno saznanje koje je rezultat istraivanja moe imati manju ili veu saznajnu vrednost samo zbog toga to su rezultati istraivanja prikazani na jedan odnosno drugaiji nain. U istraivakoj

praksi, najvie izbora u prikazivanju podataka imamo upravo kada koristimo anketno istraivanje koje je praeno statistikom obradom podataka.

IZGRADANJA KONCEPTUALNOG OKVIRA I FORMULISANJE HIPOTEZA

Teorijski okvir, znaaj i upotrebljivost Teorijske paradigme jesu nuan ali svakako nisu dovoljan okvir za istraivanje drutvenih i politikih pojava. One nam nude jedan uopteni pogled na stvarnost koji predstavlja osnov da na tim osnovama krenemo dalje i pribliimo nae pojmove stvarnosti koja predstavlja predmet naunog interesovanja. Drugim reima, ukoliko elimo da realizujemo istraivanje na nain da se empirijski bavimo drutvenim i politikim fenomenima, moramo uvaavajui neku (ili vie) teorijskih paradigmi da izgradimo konceptualni okvir istraivanja. Budui da se sastoji od koncepata, ovaj okvir jeste teorijskog karaktera, ali jednako on i jeste okvir upravo zato to se njime precizno definie empirijsko polje tj. klasa objekata koji jesu predmet istraivanja. Iz ovoga nuno sledi da koncepti odnosno pojmovi koji e biti obuhvaeni konceptualnim okvirom jesu manjeg stepena optosti a to je osnovni uslov da se teorijski pribliimo ispitivanim fenomenima. Tek sa precizno definisanim konceptualnim okvirom, pojmovi koji su u njemu sadrani nam omoguuju da jasno i nedvosmisleno postavimo istraivako pitanje bez kojeg istraivanje nije mogue. Dakle, paradigme nam pruaju jedan opti pogled na drutveni svet. Sa druge strane drutveni svet, za razliku od prirodnog, u svakom konkretnom drutvu i u svakom konkretnom drutvenom i politikom polju se pojavljuje na jedan vrlo konkretan i uvek donekle specifian nain. Drugim reima, svako drutvo predstavlja jedan konkretni totalitet koji poseduje itav niz posebnih karakteristika koje uslovljavaju da opta pravila i drutvene zakonitosti nisu jednostavno primenljiva a da pritom ne uzmemo u obzir sve ove specifinosti. Prema tome, nunost formiranja konceptualnog okvira u svakom konkretnom istraivanju nije rezultat nae slobodne volje ili potrebe za individualnou i kreativnou, ve je rezultat epistemoloke prinude koja proistie iz same prirode predmeta kojim se bavimo.

Npr., da li je mogue prouavati funkcionisanje politikih institucija a da se kao platforma za ovo prouavanje primene osnovne pretpostavke strukturalnog funkcionalizma kao paradigme koja se ini adekvatnom za ovu vrstu analitike? Odgovor je pozitivan, dakle, jeste mogue, ALI, ono to e se u stvarnosti desiti pokazae da su insitucije u naem drutvu neretko oblikovane drutvenom praksom koja proistie iz kulture naeg drutva, te da su modeli ponaanja pojedinaca i grupa unutar institucije posebni upravo po tome to su uspostavljeni odreeni standardi u meuljudskim odnosima koji su proizvod navika steenih u jednom dugom procesu socijalne konstrukcije. Takoe, verovatno emo primetiti da odreene institucije nisu nastale u procesu diferencijacije i specijalizacije, kako to nalae strukturalni funckionalizam, ve da su proizvod jednog etatistikog drutva iz nedavne prolosti u kome su odgovarale na funkcionalne zahteve dominacije ideologije, a ne na realne potrebe sistema. Konano, verovatno da emo primetiti da institucije u naem drutvu nemaju onu vrstu funkcionalne specijalizacije koja bi trebala da ih odlikuje, a i meusobna povezanost izmeu institucija je neretko uslovljena linim odnosima izmeu pojedinaca koji u tim institucijama rade, a moda su i rezultat pripadanja razliitim oligarhijama ili interesnim skupinama. Svi ovi aspekti su sastavni deo naeg empirijskog fokusa. Prema tome, oito je da je strukturalni funkcionalizam, koji institucije i njihovo funckionisanje posmatra na jedan apstraktan i logian nain, sasvim nedostatan teorijski okvir koji ograniava njegovu heuristiku ulogu. Ovakva situacija nas primorava da prihvatimo osnovne premise strukturalnog funckionalizma, ali da jednako uvaimo sve specifinosti naeg empirijskog polja i da u sudaru ova dva elementa izgradimo poseban konceptualni okvir koji e nam omoguiti da bolje razumemo predmetnu stvarnost te na tim osnovama postavimo hipoteze i realizujemo istraivanje. Ovakvih primera je mnogo i to se ne moe sporiti. Drutvo postoji u jednom neogranienom broju varijabli pri emu su i same karakteristike svakog od aspekata drutva neretko neiscrpne u pogledu empirijskih mogunosti. Prema tome, konceptualni okvir predstavlja skup sistematizoavnih pojmova koji se sa jedne strane oslanjaju na teorijske paradigme a sa druge strane uvaavaju sve empirijske

specifinosti drutvene stvarnosti koja je predmet naunog istraivanja. Ovo je put koji moramo prei u svakom konkretnom istraivanju ili pak moda to nije tako? Doista, postoje i alternativni naini i oni su definisani naukom. Prema tome najpre emo razlikovati tradicionalan i alternativan pristup naunim istraivanjima u drutvenim naukama. Tradicionalan pristup insistira na sledeoj proceduri: 1. Izgradnja konceptualnog okvira 2. Operacionalizacija 3. Postavljanje hipoteza 4. Prikupljanje podataka i proveravanje hipoteza 5. Izvoenje konkluzija

Tradicionalan nain prema tome insistira na onoj vrsti sistematizacije koja ima svoje logiko opravdanje. Ovakav pristup je tradicionalan, ne zbog toga to je u nekom dugom periodu bio jedini i nezamenljiv, ve zbog toga to se takav pristup u metodologiji ve jako dugo postavlja kao norma i princip koji ima svoje epistemoloko opravdanje. Nakon decenijske dominacije tradicionalnog pristupa u metodologiji, istraujui samu sebe, metodolozi su primetili, a zatim i priznali da u stvarnosti kada rade istraivaki posao, gotovo nikada nije mogue datim redosledom proi sve faze na nain na koji to zahteva tradicionalan pristup. U istraivakoj praksi, naime, istraivai neretko krenu od bilo koje take u istraivakom procesu. Npr., najpre nasumice generiu nekoliko hipoteza, a onda preu na nivo teorijske konceptualizacije, a zatim ponude neke konkluzije koje proveravaju na osnovu prikupljenog empirijskog materjala. Ili, pak neretko, pou od empirijskog materjala, i posmatranjem i analizom ovog materjala dou do odreenih konkluzija, za koje postave hipoteze, a tek kasnije za itav istraivaki pohod formiraju hipoteze. Ovakav pristup oznaavamo

alternativnim pristupom. On je veoma est (ali ne i nuan) u istraivakoj praksi, i neretko su veoma vredna nauna saznanja rezultat istraivanja koja nisu potovala uobiajen redosled faza koje namee tradicionalan pristup. Evo kako se ovaj pristup moe grafiki prikazati

Izvoenje konkluzija

Postavljanje hipoteza

Izgradnja konceptual nog okvira

Prikupljanje podataka/provera hipoteza

Operacionalizacija

Ono to nudi alternativni pristup, na prvi pogled, ne poseduje sistematinost i sa logikog stanovita moe delovati potpuni neprihvatljivo. Meutim, u praksi stvar stoji sasvim drugaije. Npr. ako se u javnosti deavaju protesti povodom zatite ivotne sredine i mi kao istraivai elimo da obajsnimo uzroke ovih protesta, to moemo uraditi na tradicionalan i alternativan nain. Na osnovama tradicionalnog naina pre

svega bi smo tragali za nekom valjanom paradigmom koja bi bila u stanju da nam pomogne svojim aksiomima da formuliemo propozicije i da na ovim osnovama u skladu sa konkretnim empirijskim poljem definiemo konceptualni okvir. Tako se kao konceptualni okvir moe formirati niz teorijskih stavova koji govore o tome da je problem zatite ivotne sredine jedan od centralnih problema savremene civilizacije i da je putem sveukupnih mehanizama delovanja na miljenje i stavove graana irom sveta ovaj stav prihvaen od strane samih graana koji su spremni da preduzmu odreene konkretne korake koji su u funkcioji zatite ivotne sredine u njihovoj neposrednoj okolini. Na osnovu toga, postaviemo hipotezu da su protesti rezultat formiranja pozitivnih stavova o zatiti ivotne sredine. Nakon toga moemo obaviti niz intervjua (ali anketa) u kojima emo ispitivati stavove onih koji uestvuju u protestu. Na ovaj nain moemo potvrditi ili opovrgnuti nau hipotezu i na tim osnovama izvesti konkluziju koja je u skladu sa empirijskim nalazima. Meutim mi moemo krenuti i alternativnim putem, naime, moemo jednostavno da bez ikakve hipoteze posmatramo uesnike u protestu. Moemo da sluamo ili itamo njihove parole, ili pak moemo slobodno na jedan nestrukturiran nain. U metodolokom smislu, na ovaj nain smopoeli doista od prikupljanja empirijskog materijala to svakako nije u skladu sa tradicionalnim pristupom. Nakon posmatranja i nekoliko struktuiraniih intervjua, mogue je da smo zakljuili da svi pripadnici protesta jesu mlai ljudi i na osnovu toga, moemo pretpostaviti da je zatita ivotne sredine neto to je povezano sa mladom generacijom, koja je svesnija ovog problema jednostavno zato to je ovo problem koji obeleava njihovu a ne stariju generaciju koja je rasla u industrijskoj epohi i koja nije razvila svest o ovom problemu. Nakon toga moemo i postaviti hipotezu koja je u skladu sa tim i kasnije testirati hipotezu i dovesti je na nivo odreenog teorijskog okvira. No, ako nastavim sa eksplorativnim istraivanjem u skladu sa alternativnim pristupom, mi moemo prikupljati i analizirati i neke druge informacije. Tako npr. moemo empirijskim putem da primetimo da su protesti usmereni protiv odreenog akta koji je donela Vlada, i da su protesti u stvari usmereni protiv Vlade i njene samovolje. U ovoj situaciji protest u funkciji zatite ivotne sredine se pojavljuje u novom svetlu. Naime, moemo postaviti hipotezu da su protesti pre svega politike prirode a da je zatita

ivtne sredine samo razlog da se izrazi politiko nezadovoljstvo. Na tragu ove hipoteze moemo, zatim ,sistematski, da prikupimo podatke o politikoj provinijenciji i politikim stavovima uesnika protesta koji se, navodno, bore za zatitu ivotne sreidne. Nakon ovog koraka, gle uda, ogromna veina uesnika protesta su ili lanovi ili podravaju neku od politikih partija. Ovaj signal koji potie iz empirije (a ne na osnovu teorijskog okvira) je jasan signal da se moramo obratiti kompletno drugaijoj paleti teorija koja se bave politikim aktivizmom ne bi li eventualno dali uzrono objanjenje protesta o kojima je re. Dakle, na ovom primeru smo pokazali da alternativni pristup ima odreenih prednosti i da iako se ne moe tako jednostavno logiki i epistemoloki pravdati kao tradicionalan pristup, svakako ima svoje prednosti u samoj istraivakoj praksi. Prema tome, nadasve je koristan savet da metodoloki fundamentalizam u praksi zamenimo neto fleksibilnijim stavom. No, bez obzira da li smo pristalice tradicionalnog ili alternativnog pristupa, jedna stvar je sasvim oita iz gornjeg primera, a to je, injenica da je jednosmeran proces u rigidnom smislu u procesu istraivanja sasvim neprihvatljiv. Drugim reima, iako se drimo tradicionalnog pristupa, opskurno je i rigidno da u situacijama kada nam empirijski materijal jasno ukazuje da moramo donekle da revidiramo konceptualni okvir mi odbijamo to da uinimo po svaku cenu. Zaista, bez obzira kako smo definisali konceptualni okvir, sama analiza empirijskog materjala nam moe ukazati da taj konceptualni okvir nije adekvatan, a moe i uticati na nas da formiramo neke vrlo konkretne pretpostavke koje nisu u skladu sa konceptualizacijiom. Ovo su situacije kada nema razloga da se drimo slepo prvobitnih pretpostavki i da je mnogo uputnio obratiti se alternativnim hipotezama. Da podsetimo, istraivanje moe imati razliite ciljeve, ono moe biti deskriptivno, eksplorativno ili eksplanatorno. Od ciljeva istraivanja bitno zavisi i sam dizajn istraivanja. U gornjem primeru, jedna je stvar ako mi jednostavno elimo da opiemo proteste a potpuno je druga stvar ako elimo da objasnimo zato se graani putem protesta zalau za odreene ciljeve. Kada doemo do ovog drugog, i epistemoloki svakako vanijeg pitanja, mi smo primorani u stvari da kreiramo teorijski okvir, bez obzira da li je on rezultat tradicionalnog ili pak alternativnog pristupa. Osnovna svrha teorijskog okvira jeste upravo u tome, naime, u tom

teorijskom okviru mora biti ponueno valjano objanjenje zato se neto u stvarnosti deava na nain na koji se deava. U naem primeru, teorijski okvir mora da nam ponudi odgovor na pitanje zato se desio protest o kome je re? Da li e se slian protest pojaviti ponovo? Koji su uzroci protesta? Dakle, bez konceptualnog okvira nema odgovora na kljuna pitanja i mi smo, s toga, primorani da ga formuliemo. Prema tome teorije su veoma korisno oruje koje predstavljaju u logikom smilu poetak i kraj naih istraivakih poduhvata. Pre svega, teorije nam pomau da stvarnost shvatimo na jedan pojednostavljen nain. Kada bolje razumemo stvarnost, moemo joj se lake prilagoditi ili je ak i kontrolisati koristei propozicij same teorije. Drugo, kada razvijemo teoriju i tumaimo stvarnost na osnovu nje, same injenice nam mogu pomoi u poveavanju preciznosti same teorije, a onda ponovo da koristimo poboljanu teoriju za razumevanje i tako ad infinitum. To je proces kojim se svaka od priznatih i poznatih teorija u praksi razvijala. Teorijski okviri obezbeuju logiku bazu kojim se potvruju naa oekivanja ili predvianja injenica koje predstavljaju empirijski fokus datog teorijskog okvira. Istraivanje u ovom svetlu predstavlja nunu komunikaciju izmeu apstraktnih pojmova i injenica koje su predmet posmatranja. Ukoliko istraivanja ukazuju da predikcije i oekivanja koja proistiu iz teorije nisu precizna, tada mi preispitujemo samu teoriju i trudimo se da je poboljamo. Ovo zato to nam je poboljana teorija potrebna u budunosti kao eksplanatorna platforma za budue dogaaje koje se deavaju u svetu iskustva. Prema tome, znaaj teorije jeste u njenoj neogranienoj repetitivnoj upotrebi. Teorije predstavljaju skup logiki povezanih simbola koji daju objanjenje o tome te se deava u neposrednom iskustvu. Pojednostavljeno reeno, teorije su intelektualne alatke. Otud ponavljamo jo jednom fundamentalan stav koji smo napred definisali, naime, teorije nisu niti istinite niti pogrene u apsolutnom smislu, ve one samo mogu biti manje ili vie korisne. Iz ovoga proistie da se ne moe oekivati da neko otkrije neku naunu teoriju na isti nain na koji geolog otkriva novu rudu ili mineral, ili hemiar novi elemenat u periodnom sistemu, ili geograf-istraiva novo ostrvo. Zato? Zato to teorije ne postoje tamo negde pa da budu otkrivene. One nisu stvarnost. Pre e biti da su teorije proizvod intelektualnog napora, nae imaginacije, napornog rada a ponekad i srenih okolnosti.

Prema tome, ukoliko je teorija sutinski vana kao poetak i/ili kraj naeg istraivanja stvarnosti, vraamo se na prethodno pitanje, naime, koji je to put da se izgradi teorija? Koji su to procesi koje moramo ukljuiti? Precizan i jednostavan odgovor na ovo ne postoji, kao to smo videli u gornjem primeru. Niko nikoga ne moe nauiti da napravi teoriju na nain na koji se recimo moe nauiti procedura da se napravi automobil. Ono to je mogue jeste objasniti neke standardne procedure i faze koje su uobiajene u izgradnji teorije. Prvi problem koji svakako treba reiti jeste problem konceptualizacije. Principi i faze izgradnje teorije U izgradnji teorije najpre moramo postaviti pitanje ta mi zapravo znamo o dogaaju ili problemu koji elimo objasniti? Gotovo izvesno, mi pre nego li postavimo istraivako pitanje posedujemo odreenja znanja o fenomenu koji je predmet naeg naunog interesovanja (da nije tako ne bi se ni interesovali za problem o kome je re). Znanja i informacije koje imamo mogu biti proizvod linog iskustva, posmatranja injenica, kreativnog razmiljanja o problemu. U nekim sluajevima mogue je da emo informacije skupiti na osnovama eksplorativnog pristupa, ili bilo kog drugog oblika sistematskog prikupljanja informacija. Bez ovog, ili nekog slinog, elementarnog uvida u predmet istraivanja jednostavno nije mogue da krenemo dalje, jednostavno, ne znamo ta da posmatramo niti da razlikujemo injenice koje su vane od onih koje to nisu, a svakako da u toj situaciji nismo u stanju da razvijemo bilo kakvu ideju o vezama i odnosima izmeu pojava. Prema tome prvi i osnovni uslov konceptualizacije jeste odreeni nivo znanja i informacija o empirijskom podruju koje je predmet naeg istraivanja. Ovaj fond prvobitnih informacija, kao to je reeno, moemo stei na vie naina, ali se svi izvori mogu u osnovi podeliti u tri kategorije. Prvo, to su informacije koje moemo dobiti naunim radom. Naime, sasvim izvesno u knjigama i lancima se neko ve bavio ovim problemom. Uvidom u ove informacije mi emo svakako sei neophodna poetna, a u ovoj situaciji i sistematizovana znanja o epirijskom podruju koje je predmet naeg interesovanja. Drugo, izvor informacija moe biti bilo kakvo

sistematko prikupljanje informacija o problemu, koje smo mi ili je pak neko drugi organizovao. Sutinska razlika izmeu prvog i drugog izvora informacija jeste u tome to su u prvom sluaju te informacije ve date u nekoj konceptualnoj formi, dok u drugom slulaju su same injenice sistematski posmatrane i eventualno klasifikovane po nekom empirijskom kriterijumu, ali je sutinski vano da u ovom poglede nema pojmova koji na bilo koji nain objanjavaju injenice. Tree, ove informacije i znanjamogu biti rezultat i nesistematskog posmatranja ili pak mogu biti rezultat naeg individualnog iskustva te prema tome jesu subjektivne i partikularne. No, u ovu kategoriju spada i bilo koje drugo partikularno i nesistematsko prikupljanje informacije o problemu. U ovom pogledu, ono na emu insistiramo, jeste injenica da u ovom prvom koraku nije re o istraivanju kao takvom, ve o nuomsetu informacija koji je pretpostavka za istraivanje koje imamo nameru da realizujemo. No, obzirom da bez obzira na izvore, ovo znanje nije rezultat sistematskih i metodoloki utvrenih postupaka, informacije i znanja koja skupimo moramo uvek stavti pod znakom pitanja. Ove informacije su tu pre svega da nam prue elementaran uvid u stvarnost, da pokrenu nae kreativno razmiljanje o problemu, da nam ukau na moe puteve kojima treba krenuti, ukratko, ove informacije i znanja imaju propedeutiku funkciju u sveukupnom istraivakom procesu. Indukcija Jedan od puteva za izgradnju teorije moe biti induktivan pristup. Indukcija je, kao to smo ranije napomenuli, pre svega logika metoda posredstvom koje se na osnovu pojedinanih premisa dolazi do optih konkluzija. Ovaj logiki princip je sasvim prikladan mogui put za formulisanje naunih teorija. Ukoliko indukcija jeste osnov za formulisanje naune teorije, onda moemo rei da e teorija koja je rezultat ovakvog pristupa biti teorija koja je empirijski utemeljena. Kada koristimo indukciju kao metod generisanja teorije, u osnovi mi pretpostavljamo da ono to smo utvrdili iskustvom u jednom sluaju moe biti ponovljeno i u drugom sluaju u situacijama koje su sline onoj prethodnoj. Dakle, u ovom postupku mi jednim logikim skokom predviamo ta e se desiti u nekom

konkretnom sluaju na osnovu onoga to smo utvrdili u prethodnom sluaju, pretpostavljajui da postoji neki obrazac koji povezuje injenice u drutvu. Indukcija je proizvod naeg iskustva koje koristimo svakodnevno. Ako pet puta uzastopno pritisnemo dugme od lifta i lift se pojavi, indukcijom zakljuujemo da e se to desiti i esti put. Ako pritiskom na dugme lifta u zgradi 1, 2.....n se uvek pokae da pritiskom na dugme lift dolazi, razumno je da to oekujemo da bude sluaj i u svakoj sledeoj zgradi u kojoj postoji lift. Indukcijom smo u ovom sluaju utvrdili da postoji jedna zakonitost, tanije da uvek kada pritisnemo dugme, lift doe. Utvrenu zakonitost koja se bazira na velikom broju pojedinanih iskustava mi generalizujemo i tako generalizacija jeste onaj postupak u okviru indukcije posredstvom koga se nae iskustvo primenjuje i na one liftove koje nikada nismo videli niti upotrebili. Generalizacijom zakljuujemo da opisana zakonitost vai za svaki pojedini lift, i doista se ini sasvim neprimerenim da oprobamo sve liftove na ovom svetu ne bi li dokazali zakljuak koji smo indikcijom utvrdili. No, indukcija nije svakako po sebi dovoljna za formulisanje teorije, Naime, iako so utvrdili zakonitost, sama indukcija nam nita ne govori o tome zato se lift uvek pojavljuje kada pritisnemo dugme. Dakle, indukcija nam samo ukazuje da postoji odreena veza izmeu pojava, dok je objanjenje rezultat teorijske spekulacije. U ovom procesu teorijskog spekulisanja mi moramo formirati odreene pretpostavke ije dokazivanje bi dalo odgovor na pitanje zato izmeu injenica postoji utvrena veza. Vratimo se na primer o protestu koji smo gore elaborirali. Pretpostavimo da smo utvrdili da su uesnici protesta aktivisti ili glasai neke od politikih partija. Ispitivanjem njihovih stavova mi utvrujemo da su to pristalice partije koja je izgubila na izborima i da se ova partija estoko protivi svim potezima koje vlada pokuava da sprovede u delo. Prema tome, to da postoji veza izmeu protesta i politike orjentacije samih uesnika u protestu jeste empirijska injenica koju smo utvrdili, a objanjenje zato oni protestvuju mora da ponude neke pretpostavke, koje moemo dokazivati. Konkretno, jedna od pretpostavki moe biti da je ovde re o politikom aktivizmu posredstvom koga se politiki orjentisani graani ukljuuju u politiki ivot na jedan radikalniji nain zato to konvencionalne metode politikog delovanja nisu dale rezultate (glasanja, pisanje protestnih pisama isl.). Ove pretpostavke, koje postaju

elementi teorije se zovu axiomi ili postulati. Postulati opisuju uslove u okviru kojih se oekuje odreen sled dogaaja na bazi objanjenja koje je rezultat istraivakog iskustva. U konkretnom sluaju postulat bi bio: U situaciji kada graani iscrpe konvencionalne metode politikog ponaanja a pritom ne ostvaruju svoje politike cileve oni pribegavaju alternativnim i radikalnijim metodama politike borbe. Iz ovog postulata sasvim jasno se nasluuje formalni jezik teorije i priznaemo da ovaj postulat lako moe biti podran od strane neke od paradigmi koje tumae politiko ponaanje. Dalje, ovako formorani postulati imaju svoju eksplanatornu vredsnost u buduim slinim situacijama, naime, oni nam mogu posluiti kao pretpostavka da objasnimo svaki budui protest, ili tanije, oni mogu biti jedno od moguih ponuenih objanjenja kada se protest desi u stvarnosti. Dedukcija Dedukcija je proces u kome na osnovu premisa koje su opte po karakteru dolazimo do pojedinanih konkluzija. Prema tome re je o procesu koji tee u suprotnom pravcu u odnosu na indukciju. U politikim teorijama, dedukcija se se kree od apstraktnih iskaza koji sadre uoptene veze i odnose izmeu elemenata ka konkretnim iskazima koji su o pojedinaom ponaanju. U svakodnevnom ivotu mi takoe, esto korristimo dedukciju. Npr. ukoliko znamo da lift radi na principu pritiskanja nekog od dugmeta, mi emo ovo znanje da iskoristimo da u konkretnom sluaju pritisnemo dugme koje elimo ne bi li se lift kretao na nain na koji mi to elimo. U ovom postupku mi na osnovu generalizacije formuliemo pretpostavku koja objanjava neki konkretan sluaj koji je rezultat deduktivnog procesa. Dedukcija je proces koji nam omoguava da koristimo teorije kako bi objanjavali dogaaje u svtu injenica. Ukoliko moemo da pokaemo putem dedukcije da neki dogaaj u stvarnsoti moe biti logiki predvien na osnovu skupa pretpostavki koje konstituiu neku teoriju, onda ta teorija prua objanjenje za predmet naeg posmatranja. Teorija nam, dakle, nudi objanjenje zato se u stvarnosti deava to to se deava. Prema tome, kljuna uloga dedukcije jeste u tome da obezbedi nunu vezu izmeu teorije i empirije.

Proces konstruisanja teorije U procesu formulisanja teorije ukljuena su oba procesa o kojima je bilo rei, dakle, mi u ovom procesu koristimo kako indukciju tako i dedukciju i to na nain da se uspostavlja interaktivni odnos izmeu ova dva logiko-teorijska postupka. Koraci u ovom postupku su: 1)
2) 3)

Koristimo indukciju kako bi na osnovu posmatranja injenica formulisali pretpostavke Koristimo dedukciju kako bi forulisali predikcije Testiramo ova predvianja na nain to ih uporeujemo sa novim opservacijama Dopunjujemo ili preureujemo nae pretpostavke kako bi one bile konzistentne sa rezultatima obaljenih opservacija

4)

Naravo, ovaj proces ponavljamo onoliko puta koliko je potrebno sa krajnjim ciljem formulisanja preciznih i operativnih pretpostavki koje postaju postulati i koji kao elementi teorije omoguuju u budunosti da objanjavamo dogaaje i injenice koje spadaju u empirijsko polje koje teorija objanjava. Meutim, sama injenica da smo formirali teoriju ne ini tu teoriju validnom, a validnost smo napred definisali kao jedan od kljunih epistemolokih principa. Naime, mogue je da formiramo itav niz drugim teorija posredstvom kojih moemo d objasnimo isti dogaaj odnosno injenice. Kako onda moemo znati koja je teorija dobra a koja nije za objanjenje dogaaja o kojima je re? Odgovor na ovo pitanje je jako vaan i on nas uvodi u jedno novo, za nauku veoma vano polje. Naime, jedini nain da nauno dokaemo vredsnot neke teorije jete da testiramo alternativnu teoriju koja daje suprotno objanjenje od onog koje nudi poetna teorija. No, pre nego li govorimo o testiranju teorije moramo napomenuti dve stvari. Prvo, moramo znati koje su to karakteristike koje neku teoriju ine korisnom, te na osnovu toga da znamo koji su to uslovi koje moramo ispuniti kako bi formulisali

valjanu teoriju. Drugo, moramo znati na koji nain su elementi naune teorije meusobno povezani, te na koji nain su ovi elementi povezani sa stvarnou.

Karakteristike korisne teorije Da bi teorija bila korisna u objanjavanju injenica, ona mora da isputni nekoliko standarda: 1. Ona mora biti proverljiva. Drugim reima, postulati na kojima poiva teorija moraju biti u skladu sa opservacijama, ili jop preciznije, kljuni pojmovi na kojima teorija poiva moraju biti dovoljno konkretni na nain da je njihov sadraj jednostavno identifikovati u stvarnosti na osnovu opservacija 2. Ona mora biti logina, tj. teorija mora biti interno konzistentna. Pojmovi od kojih se sastoji ne smeju biti u protivenom odnosu. Osim toga, postulati moraju imati smisla a objanjenja koje teorija nudi moraju zvuati smisleno i logiki opravdano 3. Ona mora biti komunikativna. Drugim reima, teorija mora biti postavljena u takvu formu koja omoguuje drugima koji se bave ovom problemima da razumeju samu teoriju i da je mogu bez problema upotrebljavati kao osnov za ekspikaciju dogaaja. 4. Ona mora imati karakter optosti. Ovaj standard je epistemoloki jako vaan, naime, svaka teorija mora biti opta i kao takva ona mora imati tu vrstu eksplanatorne moi da objanjava veliki broj dogaaja koji poseduju karakteristike koje su sadrane u postulatima. Ukoliko teorija jeste opta onda to znai da nam ona omoguuje da koristei dedukciju iz te teorije formuliemo predvianja koja moemo da testiramo opservacijama

5.

Ona mora biti parsimonijalna tj. teorija mora biti dovoljno jednostavna kako bi bila upotrebljiva. Ako je teorija optereena velikim brojem uslova i pretpostavki koji su sastavni deo postulata, onda je njena primena jako oteana kako u pogledu formulisanja predikcija tako i u pogledu empirijske proverljivosti, te prema tome ovakva teorija se i ne moe smatrati korisnom i upotrebljivom i to bitno umanjuje njenu epistemoloku vrednost.

Elementi drutvene teorije Svaka teorija ima svoju strukturu. U strukturalnom smislu, teorije predstavljaju skup pojmova koji su povezani propozicijama, a koje (propozicije) proistiu iz seta pretpostavki. Na ovaj nain teorije su u stanju da ostvare svoju kljunu heuristiku ulogu, naime, tek ukoliko postoji ivako opisana struktura teorija je u stanju da nap prui objanjenje o tome ta se deava u stvarnosti. Osnovni elementi teorije, prema tome, jesu pojmovi ili koncepti. Pojam predstavlja apstrakciju. Kao apstrakcija pojam predstavlja neto opte. Pojam nastaje u procesu apstrahovanja a to je proces u kome se iz sveta iskustva kao jedinica posmatranja uzima jedna klasa pojava. Apstrahovanje kao kognitivni proces se moe shvatiti dva smisla. Prvo, apstrahovati neto znai izdvojiti ga a zatim apstrahovati od neega znai neto zanemariti. Ova dva znaenja su oito veoma povezana i u osnovi predstvljaju jedan isti postupak, zato to izdvojiti neto iz stvarnosti kao znaajno u isto vreme znai zanemaritiono to je nevano (akcidentalno, efemerno). Dakle, pojam predstavlja ideju koja je kao takva nastala u procesu apstrahovanja. Taj pojam ima svoj obim i sadraj. Sadraj pojma jeste skup karakteristika neke pojave koje su se izdvojile u samom procesu apstrahovanja, te su tako sutinski vane kao odlike (karakteristike, svojstva) pojave o kojoj je re. Obim pojma je sam skup empirijskih predmeta koje pojam obuhvata. Tako vidimo da pojam kao osnovna jedinica znanja predstavlja idealizaciju stvarnosti. Pojam postoji samo u idealitetu a njegov smisao jeste reprezentativnost empirijskog sveta koji je ovim pojmom

obuhvaen. Bez pojmova mi nismo u stanju da mislimo stvarnost, jer se ova sastoji jedino iz pojedinanih stvari. Poto nauka o pojedinanom ne postoji, osnovno je da se stvarnost dovede na nivo optosti. Pojam je taj koji nam ovo omoguuje. Pri tome, mislei u pojmovima mi u sutini mislimo stvarnost. Pojam je tako neto apstraktno, dok je njegov sadraj neto konkretno. Meutim, i sami pojmovi mogu biti razliitog stepena optosti zavisno od toga koliko im je obim i sadraj. Najoptiji pojmovi u nauci zovemo kategorijama. elementa: termin tj. sama re ekstenzija tj. klasa pojava koja je pojmom obuhvaena referans tj. svojstva koja tu klasu pojava karakteriu znaenje tj. odnos izmeu termina i denotata (stvarnosti) Moemo rei da se svaki pojam sastoji iz etiri

Prema tome, svaka politika i drutvene teorija se sastoji iz nekoliko (ili vie) kljunih pojmova, a ovi pojmovi u osnovi predstavljaju bazine jedinice znanja. Svojim sadrajem oni obuhvataju jednu klasu drutvenih pojava. Te prema tome kada govorimo o ovim drutvenim pojavama i odnosima izmeu njih, mi u osnovi govorimo u naci o toma na nain da uspostavljamo veze i odnose izmeu pojmova. No, obzorom da je drutvena stvarnost beskrajno bogata u empirijskom smislu, ono to se konceptualizacijom postie jeste jedna vrsta redukcije ili drugim reima, svaka teorija se ograniava na jedan relativno ogranien skup injenica koje objanjava. Oz ovoga proistie i doseg same teorije, naime, data teorija nam omoguava da se analitiki bavimo stvarnou partikularno, tanije, onim fenomenima koji su obuhvaeni pojmovima teorije. Koncepti jesu rei ili simboli koji reprezentuju neku ideju. Ne postoji nikakva mistika ili tajna kada je o konceptima re. U svakodnevnoj komunikaciji mi neprestano koristimo jednostavne pojmove, bez ije upotrebe ne bi ni bila mogua komunikacija. U drutvenim naukama koncepti imaju istu svrhu kao i kada je re o svakodnevnim pojmovima. Meutim, kada je o teroijama re, onda su kriterijumi za definisanje pojmova dosta stroiji, naime, u nauci mi imamo ovbavezu da precizno

definiemo sve kljune pojmove koje koristimo. Ovo zato to su pojmovi u nauci puno apstraktniji od pojmova koje koristimo u svakodnevici, te je nuno da sve etiri gore pomenute dimenzije pojma budu jasne i nedvosmislene. Formiranje korisnih koncepata Budui da teorije nisu niti istinite niti neistinite ve su samo manje ili vie korisne, isto vai i za pojmove. Dakle, i koncepti mogu biti vie ili manje korisni. Postoje tri kljuna aspekta koji se moraju imati u vidu kako bi pojmovi kooje definiemo za svrhu teorije bili korisni. Prvo, obzirom da koncepti imaju svrhu da nam pomognu u analizi stvarnosti koja je emprijska po svome karakteru, iz toga proistie da pojmovi moraju da se odnose na neki set injenica (klasu objekata) koje makar potencijalno mogu biti predmet posmatranja (opservacije). Drugim reima teorijski pojmovi moraju biti empirijskog karaktera. To znai da pojmove koje ne moemo prevesti na jezik injenica, ne moemo ni koristiti efikasno i efektivno u naunom istraivanju. Npr. pojmovi koji su neretko korieni u srednjem veku, kao to je npr. pojam nebeskog ili uda ili boje volje jesu pojmovi koji nemaju empirijski karakter, te ih ne moemo prihvatiti i tretirati kao naune pojmove. Konsekventno, prevedeno na jezik naunog istraivanja, pojmovi jesu empirisjkog karaktera samo u koliko se u krajnjoj liniji mogu prevesti na mogunost da naim ulima identifikujemo fenomene koje taj pojam podrazumeva. Meutim, ovo jednako ne znai da fenomeni koji su ufokusu koncepata moraju biti direktno predmet opservacije. Postoji veliki broj pojmova koje nije mogue direktno posmatrati, kao npr. pojam drutvene klase. Meutim, ako se pojam drutvene klase prevede na jezik empirijskih indikatora, mi ga moemo posredno posmatrati, tako to posmatramo prihod, obrazovanje i zanimanje. Prema tome, ovde kaemo da postoje indikatori koji nam omoguavaju indiretkno posmatranje fenomena koji su obuhvaeni odreenim konceptom. Ovo je vrlo vano da znamo. Drave ne poseduju demokratski ili autoritarni sistem vlasti kao to poseduju reke i planine. Stoge, tip vlasti i nije tako jednostavno posmatrati, ali ako u ovom sluaju posmatramo, institucije, izbore, politiku komunikaciju, stavove

graana, mi moemo doi do saznanja da li je sistem politike vlasti demokratski ili autoritaran (ili jo preciznije, u kojoj meri je demokratski ili autoritaran). Prema tome, apstraktne pojmove kojima teorija operie moramo na direktan ili direktan nain prvesti na jezik empirije i pronai empirijski referans. Jer tek na tim osnovama moemo realizovai nauno istraivanje. Da bi ovo bilo mogue, nuno je razviti set procedura koje nam omoguavaju da napravimo ovaj nuan spoj izmeu sveta koncepata i stvarnosti. Ove procedure se nazivaju operacionalizacijom i ovim problemom emo se kasnije neto detaljnije baviti. Drugo, osim to pojmovi moraju biti empirijski referentni oni moraju biti i precizni. Dakle, mi moramo vrlo recizno odrediti njihovu ekstenziju, i znaenje kako bi bilo mogue da posredstvom kljunih karakteristika koje neka pojava poseduju mi tu pojavu podvedemo pod odreeni pojam. Svaki teorijski pojam mora da bude diskriminativan, dakle, moramo razlikovati fenomene koji su obuhvaeni tim pojmom od onih koji to nisu, pa makar sami fenomeni u stvarnosti bili veoma slini. Precizno definisanje karakteristika klase pojava je u ovom pogledu kljuno. Kada je pojam precizan, tada je mogue da u istraivakom procesu tano znamo ta i kako da posmatramo. Npr. ako demokratija znai samo prisustvo slobodnih izbora, jer smo tako definisali pojam demokratije, doi emo u situaciju da sve sisteme koji imaju institucija slobodnih izbora podvedemo pod pojam demokratije. U praksi meutim, demokratija je sistem koji podrazumeva itav set karakteristika pored institucije slobodnih izbora. Sve ove karakteristike se moraju podvesti pod pojam demokratije kako bi ovaj pojam bio precizan i imao svoju diskriminacijsku funkciju. Trea, karakteristika koju pojmovi moraju da poseduju kako bi bili korisni u teoriji jeste tranzitivnost. Ovo znai da sami pojmovi moraju da imaju kapacitet da se nalaze u relaciji sa drugim pojmovima iste teorije. Ova relacija je kljuna, jer povezivanjem pojmova mi povezujemo fenomene koji su predmet naunog interesovanja. Dakle, pojam mora biti tranzitivan tj. u direktnoj ili indirektnoj vezi sa ostalim teorijskim pojmovima. Npr. u naem gornjem primeru o protestima, mi smo identifikovali dva kljuna pojma, politiki aktivizam i konvencionalna sredstva politike participacije. Ova dva pojma su povezana pretpostavkom da graani pribegavaju protestima kada iscrpe konvencionalna sredstva politike borbe. Prema

tome, oba pojma u ovoj situaciji su povezana sa pretpostavkama, ali su i meusobno povezana zahvaljujui pretpostavkama. Tranzitivnost je prema tome jedna od nunih osobina koje pojmovi moraju da poseduju, jer u protvivnom oni nee imati mo da objanjavaju ta se u strvarnosti deava. Povezanost koncepata unutar teorijskog okvira Teorija i pojmovi su korisni ako nam pomau da objasnimo stvarnost. U okviru teorije se uspostavljaju veze i odnosi izmeu pojmova, jer je to jedini nain da se opisuju i objanjavaju veze i odnosi u predmetnoj stvarnosti. Ovi iskazi, koji omoguuju uspostavljanje veza izmeu pojmova zovu se propozicije. U osnovi, propozicije predviaju dve kljune mogue veze izmeu pojmova a to su odnosi kovarijacija i kauzaliteta. Odnosi kovarijacije nam govore o tome da dva (ili vie) pojmova se menjaju zajedno. Kako se jedan poveava (ili smanjuje) i drugi se poveava (ili smanjuje). Ovi odnosi nam nita ne govore o tome ta je uzrok a ta posledica. Npr. mi moemo utvrditi da postoji odnos kovarijacije izmeu partijske identifikacije i glasanja, tj. da se u stvarnosti visok nivo partijske identifikacije i izlazak na biralita deavaju zajedno. Kovarirajui odnosi nam ne govore nita o tome koji su uzroci koji dovode do toga da se ova dva koncepta zajedno menjaju. Drugim reima, odnosi kovarijacije kau da poveanje stepena partijske identifikacije i poveanje izlaznosti idu zajedno ali nam ne govore nita o uzrono-posledinim vezama, ili preciznije, ova propozicija nam ne govori da je partijska identifikacija uzrok glasanja, ili pak da je gasanje kao ponaanje uzrok partijske idenitfikacije, ili pak da su i partijska identifikacija i glasanje posledica nekog treeg faktora, npr, percepcije politike situacije u zemlji. Dakle, propozicije nam to ne govori kada su odnosi izmeu pojmova formulisani kao odnosi kovarijacije. Kauzalni odnosi postoje onda kada promene u jednom konceptu proizvode promene u drugom ili drugim konceptima. Npr., propozicija koja ima kauzalni karakter izmeu dva pojma kada glasi: to je vei stepen partijske identifikacije, vea je i verovatnoa izlaska na biralita. Dakle, definisana je uzrono posledina veza

izmeu dva pojma na nain da propozicija kae da partijska identifikacija jeste uzrok glasanja. Oseaj snane identifikacije, po ovoj propoziciji, jeste osnov da neko izae na biralita i glasa. Meutim, verovatnoa glasanja ne utie na nivo partijske identifikacije, tj. ova propozicija je kauzalna zato to ne kae da je mogu obrnut odnos izmeu uzroka i posledice. U ovim i slinim kategorijama mi stalno mislimo stvarnost. U nauci, veoma je teko identifikovati uzroke neke pojave, mnogo tee negoli identifikovati kovarirajue odnose. Npr. ta je uzrok nastanka drutvenih pokreta? Koji su uzroci ulaska zemlje u rat? Konani odgovori na ova pitanja su veoma problematini i to je jedan od kljunih problema savremene nauke. Prividna povezanost je neretka situaciju u kojoj se npr. A i B zaista pojavljuju zajedno, ali izmeu njih ne postoji niti kovarirajui niti kauzalni odnos. Ovo su situacije na koje se u nauci naroito mora obratiti panja. Ovi odnosi najee jesu proizvod sticaja okolnosti i oni znaajno zamagljuju sliku kada otkrivamo uzrono posledine odnose. Npr. ako A i B jesu povezano prividno onda je je to proizvod razliitih mogunosti od kojih emo grafiki prikazati nekoliko uobiajenih: 1) C A B

2)

3)

U prvom sluaju (1), iako se A i B pojavljuju u isto vreme, to je samo zato to su i A i B proizvod C, koje je uzronik kako A tako i B. Prema tome, ako nema C, onda nee postaojati ni A ni B. Primer moe biti, kada god se poveava cena rakije, poveava se i plata Ministara u Vladi. Ova veza je naravno prividna, jer je uzrok i jednog i drugog inflacija koja proizvodi poveanje cene ruma, ali i poveanje plate ministara jer se plate usklauju sa inflacijom. U drugom (2) sluaju, moemo primetiti prividnu vezu izmeu A i B, koja je uspostavljena zato to je A posledica C a a B poledica D. Npr, inflacija (C) je uzrok poveanja cene proizvoda (A), a u isto vreme politika nestabilnost (D) dovodi do izbora (B). U stvarnosti nam se pojavljuju A i B ili drugim reima, veza izmeu poveanja cena i izbora je prividna. Trei sluaj (3) je meutim interesantan. Naime, nama se pojavljuje veza izmeu A i B, ali samo preko lanca C i D. Ovakav odnos se moe okvalifikovati kao prividna povezanost, ali je mnogo bolje da ovaj odnos tretiramo kao indirektan kauzalitet. Naime, s jedne strane ne moemo rea da je A uzrok B, ali, ako A jeste nuno uzrok C a C nuno uzrok D koji nuno uzrokuje B, izgleda da smo vrlo jasno zatvoreni u kauzalnom lancu. Ovakav jedan mogui odnos mora biti stavljen precizno u formu propozicija kako bi se nedvosmisleno utvrdili kauzalni odnosi o kojima je re. U drutvenim naukam se retko govori o uzrocima i posledicama na nain da uvek i samo jedan uzrok proizvodi uvek i samo jednu posledicu. Ono to je praksa u drutvenim naukama jeste takozvana viestruki kauzalitet (multiple causation). Naime, u drutvu je najee sluaj da vei broj drutvenih pojava u meusobnoj interakciji jesu uzrok nekoj konkretnopj posledici. Drrugim reima, nije mogue govoriti u kategorijama jednog jedinog uzroka, ve govorimo o jednom lancu uzronosti koji podrazumeva itav niz uslova da bi se posledica pojavila. Ovio je definisano idejamo viestrukog kauzaliteta koji se grafiki moe predstaviti na sledei nain:

B---C---D---E---F---G A

U ovom prikazu treba imati u vidu da su veze izmeu antecendenata esto veoma sloene i meusobno isprepletene. Konano, proposicje mogu izraavati veze koje mogu biti pozitivne i negativne. Ovo vai i za kovarirajue i kauzalne odnose. Ovo znai da se pojmovi mogu kretati proporcionalno ili obrnuto proporcionalno. Primer pozitivne povezanosti bi bio: to je vei stepen obrazovanja glasaa, vea je verovatnoa da e oni glasati. Primer negativne povezanosti bi bio: to je vei stepen obrazovanje glasaa to je manja verovatnoa da e oni glasati. Drugim reima, teorija mora da specificira da li je re o pozitivnim (+) ili negativnim (-) odnosima izmeu pojmova. Evo jednog primera:
VIESTRUKA UZRONOST - glasanje za ekstremnu desnicu-

Region

Poljoprovreda

Nacionalizam Siromatvo Socioekonomski status

Nizak nivo politike participacije

Autoritarnost kao socio-psiholoko obeleje

GLASANJE ZA EKSTREMNU DESNICU

VI

TESTIRANJE TEORIJA, OPERACIONALIZACIJA, ZNAAJ, ULOGA I TESTIRANJE HIPOTEZA Teorije nikada nisu zavren i savren proizvod, ve ih uvek treba posmatrati kao

alate koje neprestano trebamo proveravati i poboljavati. U izgradnji teorije poeli smo sa istraivakim pitanjem koje zahteva razumevanji ili objanjenje posmatranih pojava. Zatim smo konstruisali pojmove koji su adekvatni i korisni za objanjenje pojava koje su predmet posmatranja. Nakon toga, uspostavljali smo veze i odnose izmeu pojmova posredstvom propozicija koje logiki proizilaze iz naih pretpostavki a koje smo izabrali kako bi objasnili pojave o kojima je re. Pitanje koje se na ovom mestu postavlja jeste da li je ova predivna struktura dovoljno dobra? naime, izgleda da nam ta struktura objanjava pojave o kojima je re, ali da li postoji nain da proverimo vrednost samih objanjenja. Dakle, koji je to nain posredstvom koga moemo testirati teoriju i njenu vrednost tako da znamo u kojoj meri moemo imati poverenja u ponuena objanjenja i, naravno, u kojoj meri moemo u budue da koristimo teoriju u pogledu objanjavanja buduih dogaaja i pojava? Ukoliko elimo da odgovorima na ova pitanja, moramo na nekakav standardizovan, metodoloki opravdan i validan nain da testiramo teoriju. Na narednim stranama posvetiemo panju upravo ovom problemu.

Testiranje teorije Postupci koji se jednim imenom mogu oznaiti kao testiranje teorije imaju centralno mesto u istraivakom procesu. Budui da su nae teorije obino generalizacije na osnovu relativno malog broja opservacija a na osnovu kojih smo pretpostavili veze i odnose izmeu pojava, osnovni postupak testiranja teorije jeste formulisanje odreenih oekivanja u pogledu veza i odnosa izmeu onih pojava koje su bile predmet naeg posmatranja. Na ovaj nain mi moemo potvrditi ili opovrgnuti da odnose izmeu pojava koje smo teorijski anticipirali. Vratimo se na primer sa liftom. Dakle, u toj situaciji mi smo formirali pretpostavku da lift u jednoj zgradi radi na principu odreenog sistema upravljanje koji se sastoji iz dugmadi. Na osnovu opsrevacija obavljenih u jednoj zgradi, mi moemo

generalizovati i pretpostaviti da svi liftovi u svim zgradama funkcioniu na istom principu. Nain da testiramo ovu pretpostavku jeste da izaberemo nekoliko (ili vie) zgrada i da proverimo da li se lift ponaa na isti nain kao to smo mi to pretpostavili na osnovu naih opservacija. Dakle, nije dovoljno dobar niti prihvatljiv nain da proveravamo nebrojano puta da li lift odgovara na pritisak dugmeta u prvotnoj zgradi, ve, ukoliko elimo da generalizujemo ovo saznanje, moramo otii u druge zgrade. Ukoliko se liftovi u drugim zgradama ponaaju na isti nain, mi poveavamo stepen poverenja u nau pretpostavku i time poveavamo validnosti same generalizacije. to je vei broj opsreviranih liftova u drugim zgradama koji potvruju nau pretpostavku, vea je i validnost naih konkluzija, ili tanije poveava se stepen verovatnoe i poverenja u nae konkluzije. Suprotno, ako naiemo na lifotve gde to nije sluaj, mi emo dovesti u pitanje nau generalizaciju i razmisliemo o tome da naa pretpostavka ne objanjava injenice na jedan uopten nain. Pri tom, i ovo posebno imati u vidu, sa poveanjem broja opsrevacije (liftova u razliitim zgradama), poveava se i poverenje u nau pretpostavku a time i validnost same konkluzije. Meutim, mi nikada ne moemo da kraja, bez rezervi i u potpunosti biti sigurni da je pronaena veza izmeu dugmeta i lifta nuna, jednostavno zato to nikada ne moemo da nau pretpostavku proverima na svim liftovima koji postoje. Prema tome, oekivanje da e svaki lift u praksi da se ponaa u skladu sa naim oekivanjima ima samo karakter verovatnoe, pri emu ta verovatnoa moe biti manja ili vea. Sa druge strane, ako u postupku proveravanja nae pretpostavke naiemo na jedan lift koji se ne ponaa u skladu sa naim oekivanjima, dakle, taj jedan jedini sluaj, e ozbiljno dovesti u pitanje nau pretpostavku. Ovo bi bio najjednostavniji primer koji ukazuje koji posao mi moramo da obavimo kako bi testirali nae teorije. Mi se moramo kretati od limitiranog seta opservacija na osnovu kojih smo formulisali preptostavku ka onim injenicama koje spadaju u istu klasu objekata ali koje nisu bile predmet posmatranja u procesu formiranja pretpostavki. Pretpostavimo npr. da elimo da formiramo teoriju koja objanjava ponaanje biraa. Pregledom literature i ostalih relevantnih istraivanja, nalazimo, na saznanje da postoji pozitivna relacija izmeu obrazovanja i glasanja. Na bazi ovih opservacija mi

ukljuujemo u nau teoriju pretpostavku da vii nivo obrazovanja poveava verovatnou izlaska na biralita. Meutim, pretpostavka je formirana na osnovu opservacija u SAD, i pitanje koje se postavlja jeste: da li emo istu vezu pronai u drugim drutvima? Naime, razumna je pretpostavka da je SAD specifian sluaj i da u ovom sistemu postoji neka veza izmeu obrazovanja i glasanja koja ne postoji u drugim drutvima. Prema tome, jedini nain da proverimo ovu pretpostavku jeste da analiziramo vezu izmeu obrazovanja i glasanja u drugim drutvima politikim sistemima. U konkretnoj situaciji, ne bi li proverili nau pretpostavku, mi moemo definisati predikciju da e ljudi sa univerzitetskim obazovanjem ee izai na biralita nego li oni koji imaju samo srednju kolu. Sada moemo ovu predikciju da testiramo u velikom broju drugih politikih sistema. U to veem broju sluajeva naemo da postoji veza izmeu ove dve pojave, to emo poveati poverenje u nau pretpostavku ime se poveava validnost same teorije. Prema tome, poveavanje validnosti ove teorije poveava i mo nae predikcije u tumaenju ponaanja glasaa. Meutim, nikada ne moemo biti apsolutno sigurni da e ova veza postojati u svakom individualnom sluaju jednostavno zato to, prvo, ne moemo da posmatramo sve sluajeve (glasae) u jednom sistemu, niti moemo da analiziramo sve zemlje u svetu koje imaju demokratski sistem (ili bilo koji drugi sistem koji ukljuuje glasanje). Ali, poverenje u na nalaz se poveava sa poveanim brojem ospervacija koje potvruju nau pretpostavku. Na ovaj nain, teorija nam omoguuje da predviamo ona ponaanja u nekom drutvu koja nisu bila predmet nae opservacije u trenutku kada smo formulisali teoriju. Ukoliko, prema tome, teorija ima mo preciznog predvianja pojava koje nisu bile predmet posmatranja, onda, kaemo, da je ona korisna. Teorije, koje predstavljaju skup pojmova, pretpostavki i propozicija, nikada ne mogu biti konano potvrene ili opovrgnute. Jedino to je mogue jeste vei ili manji stepen poverenja u korisnost same teorije koja je odraz akumuliranog broja opservacija i saznanja do kojih smo doli na osnovu provera postavljenih hipoteza. Sredstvo za proveru validnosti teorija jesu hipoteze. Ukoliko istraivanjima potvrujemo hipoteze koje proistiu iz teorije, poveava se validnost i korisnost te i njihovim

teorije, i obrnuto, to je vei broj ospervacija koje ne potvruju hipoteze, smanjuje se validnost i korisnost teorije.

Uloga hipoteza Testiranje teorije mogue je samo ukoliko smo formulisali konceptualni okvir. Drugim reima, dug je put koji moramo prei od paradigme do konceptualnog okvira koji poiva na tri osnovna elementa. Prvo, to je istraivako pitanje budui da je konceptualni okvir i formiran sa osnovnom svrhom da prui odgovor na istraivako pitanje. Drugo, to je teorijska paradigma koja predstavlja optiji teorijski korpus na kome specifini konceptuani okvir poiva, i tree, to su konkretni drutveni uslovi u kojima se istraivanje obavlja. Bez precizne identifikacije ova tri elementa, nije mogue na zdravim metodolokim osnovama obaviti istraivanje. U procesu testriranje teorije, uloga hipoteza je, naprosto, nezamenljiva. Upravo su hipoteze sredstvo koje ima funkciju testiranja teorije. Meutim, da bi hipoteze obavile ovaj zadatak, najpre je nuno da konceptualni okvir uvai sve specifinosti konkretne drutvene stvarnosti u kojima e se istraivanje obaviti. Time, sama hipoteza mora biti fomirana na nain da je njena provera mogua, a to je mogue samo u situaciji kada njena formulacija izraava teorijsku predikciju u skladu sa konkretnim drutvenim uslovima istraivanja. Hipotezu je nuno oblikovati na nain da ona odgovara konkretnim uslovima jer je ovo jedini nain da se obezbedni konceptualna adekvatnost i konzistentnost izmeu teorije i opservacija. Prema tome, sada je potrebno tranformisati istraivako pitanje u hipotezu koja e biti vodi u procesu istraivanja i koja e na taj nain da nam pomogne da procenimo adekvatnost naeg teorijskog objanjenja.

Definisanje hipoteza Hipoteze predstavljaju iskaze o tome ta mi mislimo o tome ta se dogaa u samom drutvenom ivotu. Hipoteze nam govore o tome ta u svarnosti trebamo oekivati kada na adekvatan nain organizujemo opservacije. Hipoteze su deklarativne

reenice u kojima se izraava oekivanje o povezanosti izmeu pojava koje su obuhvaene konceptima. Najee, hipoteze se definiu na sledei nain: to je vei (dui, vii, manji...) x, to je vii (dui, vii, manji...) y. Ili dato ne u fomralnom ve u nekom moguem obliku, hipoteza moe da glasi (ovo je primer dat u gornjem textu): to je vei stepen obrazovanja glasaa, to je vea iz laznosti na izborima. Ova hipoteza izraava odnos kovarijacije izmeu pojava. Ovo zato to hipoteza ne govori o tome da je stepen obrazovanja uzrok vee izlaznost na izborima, ve jednostavno izraava povezanost izmeu dve pojave. Dalje, ukoliko elimo da obezbedimo empirijsku evidenciju za potvrdu nae hipoteze, nuno je da sa nivoa teorije siemo u svarnost. Ovo znai da moramo na jedan metodian nain da organizujemo opservacije, a za ovo je vano da usvojimo koncept varijable. Pod varijablom emo razumeti one aspekte fenomena koji su predmet posmatranja a koje mogu imati vie od jedne vrednosti. Npr. pol i nacija su dve varijable, pri emu varijabla pol ima dve vrednosti (muko i ensko) a nacija ima nekoliko razliitih vrednosti (Crnogorac, Srbin, Albanac, Musliman itd.). Ovaj limitiran broj vrednosti varijable nam omoguuje da posmatramo i merimo one aspekte stvarnosti koji su predmet naeg naunog interesovanja. Postoji veliki broj drugaijih varijabli (ovim emo se baviti kasnije), ali valja napomenuti da varijable mogu imati i veoma irok spektar vrednosti koje se mogu brojati (npr. godine, ili prihod). Ove varijeble jesu prema tome numerike varijable.

Transformacija koncepata u varijable Kako bi omoguili empirijsko testiranje teorije posredstvom hipoteza nuno je da pojmove transformiemo u varijable. Pritom, neke pojmove moemo relativno lako transformisati u empirijski prihvatljive jedinice posmatranja (varijable) dok je sa drugim pojmovima to tee. Npr. pojam pluralizam je veoma vaan u politikoj teoriji, ali je tranformacija ovog koncepta u varijable prilino sloen obzirom da nije

sasvim jasno koje sve empirijske aspekte ovaj pojam podrazumeva. Dakle, ukoliko elimo da ovaj pojam ukljuimo u bilo koju hipotezu, nuno je da obavimo sloen posao transformacije ovog pojma u nekoliko varijabli koje imaju jasan i precizan empirijski referans. Tako npr. moemo uzeti kao jednu od varijabli broj organizovanih interesnih skupina u jednom drutvu kao jednu od varijabli koja reprezentuje pluralizam. Dalje, kako bi bili uvereni da ova varijabla (broj organizovanih interesnih skupina), doista predstavlja pojam pluralizma, ona bi morala biti u korelaciji sa jo nekoliko varijabli koje predstavljaju empirijske opservacije istog pojma (broj civilnih inicijativa ili uvaavanje stavova manjine od strane veine u prlamentu npr.). Na ovaj nain, na osnovama povezanosti nekoliko varijabli, koje empirijski obuhvataju one aspekte pojava koje konceptualno predstavljaju pluralizam, mi poveavamo stepen pouzdanosti koji opravdava nae merenje pluralizma.

Zavisne i nezavisne varijable Varijable imaju centralno mesto u istraivakom procesu iz dva osnovna razloga. Prvo, na ovaj nain nama je omogueno da identifikujemo ta je to to trebamo posmatrati kako bi potvrdili hipoteze empirijskim referansima. Drugo, na ovaj nain mi emo biti u stanju da organizujemo opservacije na nain da precizno znamo koja je uloga samih varijabli u procesu testiranja hipoteze. U procesu testiranja hipoteze nuno je varijable staviti u odnos tzv. zavisne i nezavisne varijable. Naime, ono to znamo jeste da svaka varijabla ima vie od dve vrednosti i da ove vrednosti mogu da variraju. U cilju testiranja hipoteza, dve varijable se moraju dovesti u vezu na nain da promena vrednosti na jednoj varijabli odgovrama promena vrednosti na drugoj varijabli. Pri tome, ona varijabla ije se vrednosti menjaju kao ishod promena vrednosti na drugoj varijabli zove se zavisna varijabla. Ovo zato to vredsnoti ove varijable zavise od vrednosti druge varijable. Naspram tome, varijabla koja utie na promene vrednosti druge varijable zove se nezavisna varijabla. Ovo zato, to su promene vrednosti na ovoj varijabli uslov promena vrednosti na drugoj varijabli. Pri tom, i ovo je jako vano, da li je jedna varijabla zavisna ili nezavisna zavisi od

dizajna istraivanja i hipoteza. Drugim reima, ne postoji univerzalni vanteorijski kriterijum na osnovu koga neke varijable jesu zavisne a druge nezavisne. Dakle, da li je neka varijabla zavisna ili nezavisna zavisi od pretpostavljene veze izmeu pojava koja je operacionalizovana hipotezom. Tako u naoj prethodnoj hipotezi odnos kovarijacije se moe staviti u okvir tako da moemo rei da vii stepen obrazovanja jeste razlog za veu participaciju na izborima. U ovoj situaciji, obrazovanje bi bilo nezavisna varijabla a uee na izborima zavisna varijabla. U ovoj situaciji, promena vrednosti nezavisne varijable mora biti uslov promena vrednosti zavisne varijable, te na taj nain mi potvrujemo ili ne potvrujemo hipotezu. Dalje, istraivakom procedurom moemo dovesti u vezu ove dve varijable, i ukoliko u stvarnosti potvrdimo povezanost izmeu dve varijable, to je razlog da poveamo validnost nae hipoteze i konsekventno potvrdimo teorijske pretpostavke.

Posredujue varijable Ukoliko elimo da precizno validiramo odnos izmeu dve varijable kljuno je vano da vodimo rauna o tzv. posredujuim varijablama. Drugim reima, odnos izmeu zavisne i nezavisne varijable neretko je posredovan nekom treom varijablom. Ove varijable u osnovi ukazuju na prirodu veze izmeu zavisne i nezavisne varijable, i ovo je kljuni razlog zbog kojeg se mi moramo baviti ovim varijablama. Drugim reima, posredujue varijable produbljuju nae razumevanje o prirodi veze izmeu dva fenomena, i na taj nain pruaju dodatne informacije na osnovu kojih je nae objanjenje kvalitetnije. U naem primeru veze izmeu obrazovanja i glasanja, npr. posredujua varijabla moe biti informisanost o politikim zbovanjima. To bi ematski izgledalo ovako: H1 H2 Stepen obrazovanja Stepen obrazovanja Informisanost Izlaznost Izlaznost

Dakle, recimo da je pretpostavljena veza izmeu stepena obrazovanja kao nezavisne i izlaznosti kao zavisne varijable potvrena (H1: potvreno). Meutim, daljim ispitivanjem, smo utvrdili da postoji veza izmeu informisanosti i izlaznosti, kao i

veza izmeu stepena obrazovanja i informisanosti. Tako smo doli do saznanja da je informisanost o politikim deavanjima posredujua varijabla izmeu nezavisne i zavisne varijable. Time smo doli do veoma vanih informacija koje znaajno doprinose kvalitetu naeg potencijalnog objanjenja, naime, identifikacijom posredujue varijable mi moemo rei da je uzrok vee izlaznosti, pre svega, stepen politike informisanosti, a ne stepen obrazovanja po sebi. Meutim, jednako smo utvrdili da od stepena obrazovanja zavisi stepen politike informisanosti i time je ova trolana relacija uspostavllena na nain da smo identifikovali vezu izmeu nezavisne i zavisne varijable izmeu kojih se nalazi posredujua varijabla. Sada, na osnovu novog saznanja moemo potaviti sledeu predikciju: Stepen obrazovanja e imati pozitivnu korelaciju sa izlaznou u situaciji kada je visok nivo politike informisanosti. Dakle, u ovoj predikciji su sve tri varijable postavljene na nain da je mogue identifikovati nezavisnu, zavisnu i posredujuu varijablu. No, sada sledi zadatak provere ove, unekoliko kompleksnije, hipoteze nego to je to bio sluaj sa prvotnom hipotezom koja je u vezu dovodila samo dve varijable (nezavisnu i zavisnu). Drugim reima, mi moemo proveriti vrednost ove predikcije tako to emo ispitati vezu izmeu zavisne i nezavisne varijable posredstvom ispitivanja vrednosti koje rastu ili se smanjuju kada je re o posredujuoj varijabli. Drugim reima, nain da potvrdimo ovu hipotezu jeste da variramo odnos izmeu vrednosti sve tri varijable. Ukoliko je hipoteza tana, to bi moralo da znai da izmeu visokog stepena obrazovanja i izlaznosti nee postojati pozitivna korelaciju u situacijama kada politika informisanost nije visoka. Prema tome, stavljanjem empirijskih opservacija pod analitiku lupu na pravi nain, mi emo identifikovati one opservacije i sluajeve u kojima imamo visoki stepen obraovanja i nizak stepen izlaznosti, i utvrditi da li je u tim sluajevima politika informisanost visoka ili niska. Ako je niska, time smo potvrdili trolanu relaciju, a ako je visoka onda se status posredujue varijable moe dovesti u pitanje. Na slian nain moemo ispitivati sve nae pretpostavke, ali samo u situaciji da smo u dizajnu istraivanja ukljuili sve mogue relevantne varijable.

Antecedentne varijable Za razliku od posredujuih varijabli, neretko, na prirodu i vezu izmeu zavisne i nezavisne varijable utie tzv. antecedentna varijabla. Pod ovim se razume da nezavisna varijabla u osnovi zavisi od neke tree varijable, i ukoliko je ovo sluaj, ovu treu varijablu zovemo antecedentnom varijablom. Npr., uzmimo hipotezu da od stepena identifikacije sa partijiom zavisi verovatnoa izlaska na biralita. Identifikujui partijsku identifikaciju kao nezavisnu i izlaznost kao zavisnu varijablu, moemo formulisati hipotezu i izraziti je na sledei nain:

Partijska identifikacija ispitanika

Izlaznost

Sada, pretpostavimo da smo na osnovu empirijske evidencije potvrdili vezu izmeu nezavisne i zavisne varijable, ali jednako, pretpostavimo da smo pronali vezu izmeu partijske identifikacije naih ispitanika i partijske identifikacije njihovih roditelja. Drugim reima, partijska identifikacija kao varijabla, zavisi od partijske identifikacije roditelja naih ispitanika. Tako moemo uspostaviti sledeu relaciju:

Partijska identifikacija roditelja

Partijska identifikacija ispitanika

Izlaznost

U ovoj situaciji, kaemo, da je partijska identifikacija roditelja antecedentna varijabla. Dakle, identifikacijom antecedentne varijable mi smo dodatno doprineli kvalitetu naeg objanjenja analizirajui veze izmeu pojava. Dalje, onog trenutka kada identifikujemo vezu izmeu antecedentne, nezavisne i zavisne varijable, ukoliko elimo da dokaemo pretpostavljeni kauzalni lanac mi moramo na osnovu empirijske evidencije da dokaemo da ukoliko ne postoji visoka partijska identifikacija roditelja, nee biti ni visoke partijske identifikacije glasaa. Sve u svemu, otrivanje antecedentnih i posredujuih varijabli veoma je vaan posao u otkrivanju kauzalnog lanca koji je veoma vaan sa stanovita naeg istraivakog pitanja. Prema tome, hipoteze predstavljaju kljuni instrument za testiranje teorija. One omoguavaju posredovanje izmeu teorijskih premisa i iskustva,

na takav nain da se testiraju veze i odnosi izmeu onih jedinica opservacija koje predstavljaju empirijski referans za koncepte same teorije. U ovom svetlu, kljuno je pitanje, na koji nain mi formiramo hipoteze? Na osnovnu kojih kriterijuma formiramo iskaze koji ukazuju na vezu i odnose izmeu fenomena?

Formulisanje hipoteza Do hipoteza se dolazi induktivnim ili deduktivnim putem. Da li emo pritom koristiti indukciju ili dedukciju, zavisi od toga do kog smo stepenika doli u istraivakom procesu. Ukoliko smo jo uvek u fazi formulisanja teorije po principu pokuaja i pogreaka, onda je verovatno najbolji nain da formuliemo hipoteze metod induktivne generalizacije. Na primer, mi moemo na osnovu analize sekundarnih podataka da uvidimo da izlaznost na izbore zavisi od ekonomske razvijenosti regiona. Na osnovu ovoga moemo postaviti hipotezu koja upravo dovodi u vezu odnos izmeu ekonomske razvijenosti (nezavisna varijabla) i izlaznosti na izborima (zavisna varijabla). Kasnije, ako budue opsrevacije i empirijska evidencija idu u prilog postavljenoj hipotezi, mi emo imati vie poverenja da postoji veza izmeu ekonomske razvijenosti i glasanja. Meutim, sve dok ne generiemo teoriju koja objanjava zato postoji veza izmeu ekonomske razvijenosti i izlaznosti mi ne moemo koristiti povezanost izmeu ovih injenica kao objanjenje za politiku participaciju. Hipoteze do kojih dolazimo indukcijom mogu biti veoma vane za eksplorativno istraivanje, koje nam je od pomoi za konstrukciju, ali nam ove hipoteze ne mogu pomoi da objasnimo fenomene. Onog trenutka kada definiemo teoriju na nain da poveemo varijable u jedan koherentan sistem, postaje mogue da izvedemo hipoteze iz te teorije koristei dedukciju. Budui da su same hipoteze u osnovi predikcije o iskustvu koje logiki objanjavamo teorijom, saglasnost koju nalazimo bavei se injenicama nam pomae da objanjavamo dogaaje, budui da ove injenice utiu na validnost teorijskog sistema na osnovu koga smo doli do hipoteza.

Deduktivno razmiljanje je veoma razvijen sistem miljenja i mi se neemo na ovom mestu baviti pravilima dedekcije. Meutim, vano je imati u vidu da je dedukcija proces u kome su ve poznate informacije sadrane u u teoriji stavljaju u eksplicitnu formu. Drugim reima, mi na osnovu dedukcije ne moemo saznati nita novo o vezama i odnosima meu pojavama. Mi koristimo indukciju prema tome, da bi hipoteze koje smo precizno koncpetualno definisali posluile kao instrument za testiranje same teorije, ili tanije, za testiranje informacija o povezanosti izmeu pojava koje su sadrane u hipotezi. Dedukciju prevashodno koristimo kako bi pojasnili implikacije koje se mogu izvesti iz teorije, a nakon ovih pojanjenja postaje mogue precizno formulisanje hipoteza.

lanovi liberalne partije iz Kotora su protivnici ukljuenja Crne Gore u NATO lanovi liberalne partije iz Podgorice su protivnici ukljuenja Crne Gore u NATO lanovi liberalne partije iz Budve su protivnici ukljuenja Crne Gore u NATO lanovi liberalne partije iz Nikia su protivnici ukljuenja Crne Gore u NATO

INDUKCIJA

Svi lanovi liberalnog saveza su protivnici ukljuenja Crne Gore u NATO

Svi lanovi liberalne partije su protivnici ukljuenja Crne Gore u NATO

DEDUKCIJA

lanovi liberalne partije iz Budve su protivnici ukljuenja Crne Gore u NATO

Ovo je prikazano u shemi 3-b, naime, ako su svi lanovi sliberalnog saveza protivnici NATO dedukcijom pretpostaljamo da su i lanovi liberalnog saveza iz Budve protivnici NATO. Pritom, sama hipoteza koja sledi iz dedukcije u sebi ne sadri nove informacije koje nisu sadrane u samom iskazu iz koga indukcija sledi, ali je iskaz dat na eksplicitan nain tako da nam omoguava proveru hipoteze. Prema tome, ono to nam ostaje jeste da proverimo hipotezu. Ukoliko bi sada izabrali uzorak lanova liberalne partije iz Budve i pitali ih da li su oni za ili protiv ulaska u NATO, to bi bio najjednostavniji mogui nain da injenicama potvrdimo ili opovrgnemo hipotezu. Ukoliko bi nae istraivanje pokazalo da svi lanovi liberalne partije iz Budve protiv NSTO, time bi smo potvrdili hipotezu i konsekventno bi poveali validnost teorije na osnovu koje smo formirali samu hipotezu. U suprotnom, ukoliko bi se pokazalo da lanovi liberalne partije iz Budve nisu protivnici NATO, onda bi to opovrgnulo hipotezu i dovelo u pitanje validnost teorije na osnovu koje smo hipotezu formulisali. U tom sluaju bi verovatno modifikovali teoriju kako bi je uskladili sa injenicama. U praksi, u ovom konkretnom primeru, verovatno da bi tragali za nekom antrecedentnom varijablom od koje zavisi stav prema NATO. U krajnjem ishodu bi mogli da revidiramo postojeu i formuliemo novu hipotezu (npr. da lanovi libralnog saveza jesu protivnici NATO ukoliko xy). Ili pak, to je opet, verovatan ishod testiranja prve hipteze, moemo nai da veina (ali ne svi) liberali jesu protivnici NATO. U toj situaciji, bi morali da revidiramo hipotezu i namesto iskaza da SVI liberali jesu protiv NATO formuliemo hipotezu da VEINA liberala jesu protiv NATO.

Indirektno testiranje teorije U gornjem delu govorili smo o tome kako se posredstvom hipoteze teorije mogu direktno testirati, pri emu same hipoteze slue kao sredstvo da teorijske pretpostavke sudarimo sa injenicama. Ovo je, zakljuili smo, mogue samo u situaciji kada je hipoteze mogue izvesti iz teorije na osnovu dedukcije. Dakle, samo posredstvom indukcije postaje mogue da na adekvatan nain prikupimo injenice i potvrdimo ili opovrgnemo hipotezu i na taj nain poveamo validnost teorije.

Meutim, pored ovog direktnog naina testiranja teorije, mogue je ovaj postupak obaviti i na indirektan nain. Ovaj nain podrauzumeva preces u kome formuliemo i testiramo alternativne suprotne hipoteze. ta to zapravo znai? Naime, jedan isti dogaaj je mogue objasniti na vie naina. Neka objanjenja jesu konzistenta jedna sa drugima, pri emu vie od jednog objanjenja moe biti ispravno. Meutim, objanjenja koja se nude mogu biti opozitna, ili, drugim reima, ako je jedno objanjenje tano, drugo nuno nije tano i obrnuto. To znai da mi moemo formulisati hipoteze koje nude objanjenja koja su meusobno iskljuiva. Ova procedura podrazmeva da pored osnovne formuliemo i alternativnu hipotezu a to je ona hipoteza ije potvrivanje iskljuuje mogunost da je prvotna hipoteza tana. Ove hipoteze su alternativne zato to one na drugaijim osnovama nude objanjenje dogaaja. One su, dalje, suprotne zato to ne moe biti da su istinite obe hipoteze, jedna drugu iskljuuje. U istraivakom procesu mi nismo u stanju da proverimo svaku moguu hipotezu koja nudi potencijalno objanjenje dogaaja, ali ako nam je cilj da validiramo teoriju, moramo ispitati alternativnu suprotnu hipotezu. Uobiajen nain da formuliemo alternativnu hipotezu jeste da pretpostavimo da je veza izmeu pojava koju smo pronali sluajna, ili pak da je ta povezanost rezultat delovanja nekog treeg faktora. Testiranje alternativne hipoteze je teak posao, budui da neretko moramo poi od veeg broja pretpostavki kako bi ispitali mogue veze i odnose meu pojavama. Ovaj posao je, meutim, nuan jer je to veoma dobar nain da poveamo validnost samog objanjenja koje nudi teorija. Recimo npr. da smo obavili eksplorativno istraivanje kojim smo ustanovili da postoji statistika povezanost izmeu cene ruma i poveanja plate ministara. Kljuna alternativna hipoteza, u ovom sluaju, bila je da su i cena ruma i plata ministara jesu posledica delovanja nekog treeg faktora, npr. inflacije. Ako potvrdimo alternativnu hipotezu, to znai da e povezanost izmeu cene ruma i plate ministara da nestane ako ovu vezu kontroliemo inflacijom (ovo je statistika procedura koja je relativno jednostavna i koja podrazumeva ispitivanje odnosa izmeu dve varijable; u ovom sluaju cene ruma i plate u situaciji kada drimo konstantnu vrednost inflacije). Prema tome, potvrivanje alternativne hipoteze osporie prvotnu korelaciju koju smo postavili i ponudie validno objanjenje za dogaaj o kome je re. Proces formulisanja

i testiranja alternativnih hipoteza na ovaj nain je neretko veoma sloen iz prostog razloga to je u velikom broju situacija teko identifikovati trei faktor (varijablu) od koje zavisi povezanost izmeu zavisne i nezavisne varijable. Shema 2 H1. Plata ministara Cena Ruma

H2. Plata ministara

Inflacija Cena Ruma

Znaaj operacionalizacije Uslov da se istraivanje realizuje jeste da nai koncpeti budu pripremljeni na takav nain da je mogue u stvarnosti identifikovati empirijske opservacije. Ovo znai da za svaki pojam mi moramo nai empirijske indikatore koji jesu predstavnici naih koncepata. Ovako se u nakjkraem moe opisati znaaj operacionalizacije. Operacionalizovati, prema tome, znai pronai fenomene i aspekte fenomena koji su empirijski po svom karakteru i koje je kao takve mogue svesti na kvantitativna obeleja. U isto vreme, empirijski indikatori u osnovi moraju biti jasno i nedvosmisleno povezani sa pojmovima. Evo jednog najjednostavnijeg primera operacionalizacije koji nije iz podruja politike nauke. U naem gradu ima veliki broj marketa. Debata o tome koji je najbolji je iva. Neki tvrde da su Carine najbolje, drugi da je Voli a trei preferiraju male markete. Rasprava moe da traje dugo, i svaki uesnik u raspravi zvui ubedljivo kada argumetnuje vlastite stavove. Nain da se rasprava okona jeste formiranje jednog pojma koji radno moemo nazvati kvalitet marketa. Ukoliko elimo da zaista uporedimo markete, nuno je da operacionalizujemo pojam kvalitet marketa. Ovo znai da moramo pronai konkretne empirijske indikatore koji se mogu kvantifikovati

a koji na jedan validan nain predstavljaju pojam kvalitet marketa. Tako moemo operacionalizacijom pojma kvalitet marketa da identifikujemo sledee indikatore: ponuda (asortiman robe), cene, kvalitet usluge i kvalitet unutranjeg prostora. Na ovaj nain smo dakle jedan uslovno reeno apstraktan pojam (kvalitet marketa) operacionalizovali posredstvom etiri konkretnija pojma koji predstavljaju dimenzije prvobitnog pojma, a koji mnogo lake mogu da budu predmet opservacije. Da bi sproveli nae istraivanje do kraja, dalje moemo konkretizovane aspekte kvaliteta marketa da prevedemo na konkretne indikatore. Tako npr. indikatori za ponudu bie: ukupan broj artikla, ukupan broj kategorija artikla (kategorije bi bile: mesni proizvodi, mleni proizvodi, peciva, kuna hemija itd.), prosean broj artikla po kategorijama i stavovi kupaca o kvalitetu robe. Svi ovi indikatori se relativno jednostavno mogu svesti na kvantitativne odrednice. Na slian nain bi operacionalizovali i cene, s tim to bi poreenja radi u svim marketima uzeli uzorak robe po kategorijama i zabeleili cene, zatim kvalitet usluge i kvalitet unutranjeg prostora (oba ova aspekta bi merili posredstvom ispitivanja stavova potroaa). Dakle, ovime bi zavrili proces operacionalizacije i jedan uslovno reeno apstraktan pojam kvalitet marketa bi sveli na numerike vredsnoti veeg broja varijabli. Konano, na osnovu dobijenih numerikih vrednosti sintetizovali bi novu varijablu koja bi u osnovi predstavljala sumarizaciju skorova na svim indikatorima, i na kraju bi jednostavno uporedili finalne skorove izmeu svih marketa. Na ovaj nain smo na jedan metodian i jasan nain uporedili kvalitet marketa na tritu. Operacionalizacija u drutvenim i politikim naukama poiva na istim principima. Zadatak operacionalizacije jeste da apstraktne pojmove prevedemo na empiorijske indikatore koji se mogu kvantifikovati. Operacionalizacija je jedna o kljunih faza u istraivakom procesu. Ovaj postupak je jedini nain da apstraktni karakter teorije prevedemo na empirijski jezik i na taj nain ispitamo nae hipoteze. Tri su kljuna elementa procesa operacionalizacije. Prvo, to je sama operacionalizacija koja predstavlja izbor fenomena koji predstavljaju koncepte a mogu biti predmet posmatranja. Drugo, specifikacija svih koraka koje je potrebno preduzeti kako bi se realizovale opsrervacija naziva se instrumentalizacija. Tree, primenom instrumenta sluajevi dobijaju numerike vredsnoti i ovim se realizuje

merenje. Rezultati merenja jesu naa konana evidencija na osnovu koje donosimo odluke i odgovaramo na istraivako pitanje. U ovom delu je vano da nauimo kako da operacionalizujemo i merimo koncepte.
KVALITET MARKETA

ponuda (asortiman robe)

cene

kvalitet usluge

kvalitet unutranjeg prostora

ukupan broj artikla, ukupan broj kategorija artikla prosean broj artikla po kategorijama stavovi kupaca o kvalitetu robe

Uzorak istih proizvoda u

Stavovi potroaa

Stavovi potroaa

Operacionalizacija kao veza izmeu teorije i opservacija Teorija je uslov za opservacije. Istraivaki proces u sutini predstavlja poreenje opservacija pri emu smo teorijski pretpostavili ta e se dogaati u stvarnosti na osnovu objanjenja koje smo eksplicitno postavila u formi hipoteze. Ove hipoteze predviaju odreene veze i odnose izmeu varijabli koje predstavljaju nae koncepte. Prema tome, jedan od kljunih zadataka u ovom procesu jeste da opservacije prevedemo na jezik numerikih pokazatelja kako bi komparacija bila mogua. Sa ovog stanovita, posao koji moramo da obavimo u drutvenim naukama se ne razlikuje

sutinski od onog posla koji moramo obaviti u prirodnim naukama. Problem je, meutim, u tome to su pojave u drutvenim naukama kompleksnije, teorije apstraktnije a pojmovi kompleksniji. Poseban problem jeste u tome to je drutvene pojave mnogo tee posmatrati a prema tome i kvantifikovati. Prema tome, proces operacionalizacije je u drutvenim naukama sloeniji te se ovom metodoloki vanom poslu, mora se posvetiti posebna panja i metodoloki oprez. Evo jednog primera iz prirodnih nauka. Recimo da hoemo da istraimo uticaj hemikalije X na rast penice. Pritom, rast je apstraktan pojam koji se ne moe kao takav meriti, i koji se prema tome mora prevesti na neku varijablu koju je mogue direktno posmatrati i meriti uticaj nove hemikalije upravo na ovu varijablu. U ovoj situaciji, verovatno da je sasvim valjana varijabla koja meri rast postignuta visina penice. Ova varijabla se moe diretktno posmatrati. Meutim, penica nema na sebi podeaoke koji nam kau koliko je ona visoka. Prvo, to moemo da uradimo jese da napravimo jedan jednostavan nain da na osnovu impresije procenjujemo da li je penica visoka ili niska. Ovo bi, naime, trebalo biti oito. Meutim, ovaj nain ima najmanje dva problema, prvo, ovakav pristup nam ne omoguuje preciznost, i drugo ljudi imaju razliitu percepciju o tome ta je nisko a ta je visoko, te na ovaj nain sama procena e zavisiti od subjektivnog faktora, tanije, onog koji procenjuje. S toga nam je potreban neki precizniji nain merenja koji nije subjektivan.

Korienje instrumenata Ukoliko elimo precizno da kvantifikujemo visinu penice, onda moramo da razvijemo instrument koji ima jasne metrijske karakteristike i koji je ustanju da precizno izrazi vrednosti same varijable. Za ovu svrhu su nam potrebni indikatori a u konkretnoj situaciji, indikator za visinu penice bie visina u centimetrima. U ovoj situaciji, centimetri postaju jedinice mere vrednosti same varijable. Dakle, mi na osnovu samog insrumenta pripisujemo odreene vredsnoti varijabli. Sada je svakako mnogo jednostavnije da koristimo ovaj instrument, i uporedimo visinu penice u sluajevima kada smo koristili hemikaliju x i visinu penice gde nismo koristili ovu

hemikaliju. Poreenje vredsnoti ove dve varijable e nam mnogo preciznije govoriti o tome da li i koliko hemikalija x ima uticaj na rast penice. Dakle, imali smo apstraktni pojam rast, transponovali smo ovaj pojam u varijablu visina i konano smo vrednosti ove varijable definisali posredstvom indikatora visina u centimetrima. Ovaj proces je poznat kao operacionalizacija. Pod operacionalizacijom podrazumevamo empirijski merljive indikatore. redukovanje apstrakntog koncepta na

Posmatranje indikatora Pod opservacijama u istraivanju podrazumevamo proces primene instrumenta koji poseduje odreene metrijske karakteristike sa ciljem da pripiemo vrednosti nekoj karakteristici pojave koja je predmet naeg istraivanja. U drutvenim naukama, opseravacija je znai korienje instrumetna kako bi merili razliite oblike ponaanja. Ovo je veoma vano mesto za istraivaki proces. Operacionalizacija i merenje jesu kljuni elementi istraivanja. Mi nikada u praksi ne moemo da poredimo pojmove. Jedini nain da to bude mogue jeste da poredimo vredsnoti na varijablama koje su rezultat operacionalizacije i primene instrumenata koji imaju odreene merne karakteristike. Ono to poredimo, prema tome, nisu koncepti, ve njihovi indikatori. U naem primeru sa penicom, mi smo poredili vrednosti indikatora koji se zove centimetri. Dalje, ovo znai da komparacija moe biti precizna ako i samo ako sami indikatori predstavljaju empirijsko ogledalo samih koncepata koji su predmet naeg merenja. Ukoliko koncepti nisu valjano operacionalizovani, meusobne veze i odnosi izmeu indikatora nee precizno reflektovati odnose izmeu koncepata koje ti indikatori reprezentuju. Kao rezultat, moemo doi do pogrenih zakljuaka koji imaju teorijski karakter. Evo kako to izgleda izraeno shematski:

Shema 4 TEORIJA HIPOTEZA RADNA HIPOTEZA OPSERVACIJA (MERENJE) Koncept A je povezan sa konceptom B Varijabla a je povezana sa varijablom b Indikator 1 je povezan sa indikatorom 2 Vrednosti indikatora 1 Vrednosti indikator 2

U ovoj Shemi mi smo pretpostavili da postoji veza izmeu dva koncepta. Postavljena hipoteza nakon procesa operacionalizacije pretpostavlja povezanost izmeu varijabli koje reprezentuju koncepte. Da bi hipoteze oivele i da bi obavile svoju epistemoloku funckiju, moraju biti postavljeni u jedan operativan oblik. Ovakve hipoteze nazivamo radnim hipotezama. Radna hipoteza pretpostavlja povezanost izmeu indikatora varijabli. Opservacije koje u osnovi jesu proces merenja, ispituju odnos izmeu vredsnoti indikatora obe varijable. Evo jednog primera iz nae oblasti. Recimo da elimo da ispitamo podrku radnika novom sistemu socijalne zatite koji je novina u smislu da poveava ukupna sredstva predviena u budetu za ovu svrhu. Teorijski, na osnovu literature i elementarnih opservacija moemo postaviti hipotezu da e u radnici podravati sisitem socijalne zatite koji podrazumeva vea izdvajanja za ovu svrhu. Evo kako to izgleda: Izmeu radnika i sestema socijalne zatite postoji veza to su vea isdvajanja To je vea podrka RADNA HIPOTEZA OPSERVACIJA (MERENJE) Radnici socijalna zatita

Varijabla radnici

varijabla socijalna zatita

radnici kao kategorija Vrednosti indikatora 1

koliina izdvojenog novca Vrednosti indikator 2

Vano je znati da proces operacionalizacije poiva na redukciji. Ovo znai da mi moramo da simplifikujemo pojmove kako bi ih preveli na empirijski merljive indikatore. Budui da indikatori nisu u stanju da reflektuju celinu koncepata, proitie da neka znaenja koncepata ostaju van istraivakog procesa, i ona nisu predmet merenja. Zadatak dobre operacionalizacije jeste da ovi gubici busu to manji. Od ovog procesa bitno zavisi vrednost indikatora i kvalitet samog merenja.

Operacionalne definicije Poetni korak u pronalaenju valjanih indikatora za merenje neke drutvene pojave jeste formulisanje operacionalih definicija koje treba da nam omogue identifikaciju samih indikatora. To znai da pojmove koji kanimo da operacionalizujemo moramo definisati na jedan operacionalan nain koji nam omoguava da identifikujemo same indikatore. Kako bi bile korisne, a to znai da moraju biti validne i pouzdane, operacionalne definicije nam moraju rei veoma precizno ta i kako treba da radimo kako bi uspeli da odredili koje kvantitativne vrednosti bi morale biti povezane sa varijablom u svakom pojedinom sluaju. Na ovaj nain, operacionalne definicije omoguavaju dalji proces merenja. Nama su potrebne precizne definicije iz najmanje tri razloga. Prvo, mi elimo drugima da saoptimo tano ta je to to smo uradili u procesu merenja, jer je ovo jedini nain da oni mogu da procene na rad i eventualno ponove studiju kako bi verifikovali nae istraivanje u drugim uslovima. Drugo, budui da je u istraivanje ukljuen vei broj istraivaa, samo precizno definisanje e obezbediti da svi istraivai sprovode identinu proceduru, a ovo je fundamentalan uslov za preciznost merenja. Tree, precizni i detaljni iskazi o tome kako smo operacionalizovali varijable e pomoi nama samima da valjano procenimo dobijene rezultate i da se obraunamo sa suprotstavljenim objanjenjima i nalazima drugih istraivaa koji su doli do drugaijih rezultata u odnosu na nae.

U procesu formulisanja operacionalnih definicija, neophodno je da pismenim putem opiemo sve postupke i procedure koje smo koristili sa ciljem definisanja merila koje emo upotrebiti u istraivanju. Ovo nije samo zato da bi smo ostavili zapis svih koraka koje smo preduzeli u istraivakom procesu, ve prvenstveno zato to na ovaj nain imamo priliku da kritiki promislimo sve poteze, uoimo slabosti, i smanjimo eventualne greke i propuste koji se mogu pojaviti. Glavni cilj operacionalih definicija jeste precizno uspostavljanje veze izmeu koncepata i stvarnosti, ili tanije, jasna delimitacija empirijskog referansa. Npr. ako istraujemo stavove radnika o sistemu socijalne zatite. U ovoj situaciji imamo dva kljuna pojma koji se moraju operacionalno definisati. Prvo, to je pojam radnika. Operacionalna definicija mora jasno da odredi na kooje to ljude koje uoznaavamo radnicima mi zaista mislimo. Da li emo uzeti radnike bez obzira na strunu spremu? Da li emo da uzmemo radnike koji rade i u privatnmom i u javnom sektoru? Da li se pod radnicima podrazumevaju oni koji obavljaju radnike poslove, ili oni koji su radnici po zanimanju bez obzira koji posao obavljaju? Da li emo uzeti i radnike koji su zapoljeni i one koji su nezapoljeni? Ako odluimo da uzmemo u obzir i zapoljene i nezapoljene radnike, da li emo da pravimo razliku izmeu nezapoljenih koji trae posao u struci i one koji ne ele da se zaposle kao radnici? Kako emo se odnosit prema radnicima koji su recimo trenutno tehnoloki viak i primaju socijalnu naknadu? ta emo sa radnicima koji trenutno zavravaju neku viu kolu, da li emo ih tretirati jednako kao ostale radnike? Drugim reima, ta tano i precizno podrazumevamo pod radnicima a ta ne podrazumevamo imajui u vidu sve mogue situacije u stvarnosti. To je zadatak operacionalih definicija. Slian posao treba obaviti i sa pojmom socijalne zatite, tanije morali bi precizno da identifikujemo koje aktivnosti drave spadaju u ovaj pojam a koje ne spadaju. Operacionalne definicije nam prema tome omoguuju da precizno znamo ta zapravo merimo i na ta (koga) se interpretacija rezultata merenja odnosi.

Korienje vie indikatora za merenje jednog koncepta U istraivakoj praksi, jedan indikator najee nije dovoljan da isrcpi sve dimenzije i znaenja jednog pojma. ak i u naem primeru iz prirodnih nauka veoma brzo bi zakljuili da postignuta visina penice mereno u centimetrima nije dovoljan indikator za rast penice. Naime, rast podrazumeva teinu zrna penice a ne samo visinu. Ovaj problem je u drutvenim naukama jo izraeniji, ili tanije, koncepti u drutvenim i politikim naukama su po pravilu sloeniji i imaju vei broj dimenzija (aspekata) i znaenja. Prema tome, jedan indikator jednostavno nije dovoljan za operacionalizaciju ovih koncepata ve je potrebno da se identifikuju sve dimenzije i znaenja a zatim da se izabere vei broj indikatora koji u zajedno operacionalizuju koncept koji je u pitanju. Na primer, ako pojam demokratije operacionalizujemo samo posredstvom jedne dimenzije: odravanje izbora, veoma brzo emo zakljuiti da emo veliki broj nedemokratskih autoritarnih reima podvesti pod demokratske sisteme. Ovo zato to demokratija podrazumeva puno vie nego li samo odravanje izbora. Ukoliko elimo da merimo srepen demokratije, jasno je da bi morali da ukljuimo vei broj indikatora koji mere razliite aspekte koje ovaj pojam podrazumeva. U praksi drutvenih istraivanja nije jednostavno identifikovati sve dimenzije jednog pojma i pronai adekvatne indikatore. Za ovaj posao ne postoje standardizovani koraci i univerzalna reenja. Operacionalizacije je uvek kreativan in i u mnogome zavisi od sposobnosti istraivaa, njegove spretnosti, ekspertize, vetine i teorijskog poznavanja problema. Meutim, ono to je mogue, jeste primena jedne metodoloki standardizovane procedure evaluacije izabranih indikatora. Evo jednog primera, recimo da elimo da merimo socio-ekonomski status pojedinaca i da ga uporeujemo po razliitim kriterijumima (eksplorativan pristup). U teorijama koje se bave ovom provblematikom razliiti aspekti se uzimaju kao relevantni za merenje socio-ekonomskog statusa. Jedan od moguih oblika operacionalizacije koristi sledee indikatore:

1. 2. 3. 4. 5. 6.

SOCIO EKONOMSKI STATUS Ukupan prihod svih lanova domainstva Obrazovanje Zanimanje Posedovanje stambenog prostora koji je u porodinom vlasnitvu Povrina stana/ kue Broj lanova domainstva

SEI Prihod izraen intervalnom skalom u valuti Broj zavrenih godina kolovanja ISCO88 kodovi za zanimanja Vlasnik vs. Nije vlasnik stambenog prostora Broj kvadratnih domainstva metara po lanu

7. Posedovanje materijalnih dobara

Posedovanje u dvovalentnom sistemu: ima-nema TV, auto, kompjuter, ve mainu, bojler, mainu za suenje vea biblioteku, umetnike slike... Dvovalentno: Ima-nema upravljaka ovlaenja Broj ljudi nad kojima ima upravljaka ovlaenja

8. Upravljaka ovlaenja

ANKETNO ISTRAIVANJE

Anketno istraivanje spada u red najrazvijenijih metoda istraivanja u drutvenim naukama. Anketni metod se u politikim istraivanjima koristi jo od 30tih godina prolog veka. Ovo je metod koji je nesumnjivo znaajno uticao na ukupan status drutvenih nauka i kada je re o naunom karakteru ovih nauka i kada je re o praktinoj primeni znanja koje nude drutvene nauke. Ujedno, anketni metod je i najbolje razvijena metoda u drutvenim istraivanjima. On spada u tzv. kvantitativne metode tj. ovo je metod koji poiva na ideji da se drutvene pojave mogu meriti ili tanije, da se drutvene pojave mogu svesti na kvantitativna (brojana) obeleja. Konsekventno, anketni metod proistie iz pozitivistike paradigme, ili tanije iz neopozitivizma koji je prvi u drutvenu nauku uneo koncept varijable. U ovom poglavlju baviemo se anketnim metodom, objasniemo njegov znaaj i primenljivost, osnovna pitanja procedura i tehnika koje ovaj metod podrazumeva, kao i sve prednosti i slabosti ovog metoda. Anketno istraivanje je metod prikupljanja podataka posredstvom kojeg se informacije prikupljaju direktno od pojedinaca koji su izabrani po odreenim jasnim kriterijumima i koji nam kao reprezentativne jedinice neke populacije omoguuju da izvedemo zakljuke o samoj populaciji. Vano je imati u vidu da anketni metod iskljuuje istraivanja koja nisu realizovana na bazi uzorkovanja kao osnove za naunu validaciju podataka. Tako npr. ako se podaci uzimaju u okviru istraivanja javnog mnjenja ili telefonskim intervjuisanjem pojedinaca koji nisu izabrani preciznim planom uzorkovanja, onda ova istraivanja ne spadaju u anketno istraivanje jednostavno zato to odsustvo nauno fundiranog uzorka onemoguuje da izvedemo generalizacije naih zakljuka u skladu sa zakonima verovatnoe. Informacije koje dobijamo u anketnom istraivanju se mogu prikupiti anketiranjem lice-u-lice ili putem pote (ukljuujui i e-mail anketiranje) ili pak to moe biti telefonsko intervjuisanje. Pojedinci koji odgovaraju na pitanja u anketama se zovu ispitanici ili respodenti. Anketno istraivanje obezbeuje pet kategorija informacija o respodentima. To su:

1. injenice, a one ukljuuju one karakteristike koje su vezane za fakticitet samih ispitanika kao to su npr. godine ispitanika, njihovo obrazovanje ili zanimanje, ali takoe ukljuuju i one aspekte ili informacije koji nisu karakteristike samih ispitanika, ali jesu injenine po svom karakteru, npr. lanstvo u politikim partijama, odlazak u crkvu i sl. 2. Percepcije su iskazi o onome to ispitanici znaju ili misle da znaju o nekim posebnim pitanjima, kao npr. da li ispitanici znaju imena ministara u Vladi ili, pak, kakva je politika nae zemlje prema ekolokim problemima itd. 3. Miljenja, jesu iskazi koji izraavaju preferenciju ili sud ispitanika o nekim predmetima ili dogaajima. Npr, ako pitamo ispitanike: Da li ste za ili protiv abortusa ili, pak, Koga biste eleli da vidite na mestu predsednika drave itd. 4. Stavovi predstavljaju relativno stabilne dispozicije koje odreuju linu orjentaciju u odnosu na neke posebne dogaaje predmete ili ideje. Stav ima nekoliko komponentni i po prirodi je sloen te se u samim istraivanjima neretko mora uzeti nekoliko ajtema kako bi se merio stav prema nekom pitanju ili problemu. 5. Bihejvioralni izvetaji su jednostavne tvrdnje o tome kako se ljudi ponaaju u odreenim situacijama, npr. koliko esto izlaze na izbore, koliko esto itaju tampu itd. Anketno istraivanje je proces u kome su pojmovi operacionalizovani u obliku pitanja u upitniku koji predstavlja instrument za prikupljanje odgovora ispitanika. Ovaj metod je, prema tome, dizajniran za studije u kojima su pojedinci analitike jedinice i informacije koje se dobijaju ovim putem jesu miljenja, stavovi i ponaanja ispitanika. Iz ovoga sledi da je anketni metod pogodan samo u situacijama kada je istraivako pitanje postaljeno tako da se odgovor na ovo pitanje moe dobiti na osnovu miljenja i stavova ispitanika. Takoe, treba imati u vidu da je anketno istraivanje skup metod tj. zahteva znaajna finansijska sredstva, te stoga ako postoji jeftiniji nain da istraivanjem doemo do informacija, onda taj metod treba i koristiti. Sa druge strane, postoje istraivaka pitanja koja nuno i imanentno zahtevaju

upotrebu anketnog metoda i tada ne postoji alternativa, kao npr. odgovor na pitanje koja e partija osvojiti koliko procenata na izborima. Faze anketnog istraivanja Anketno istraivanje je jedan sloen proces koji u metodolokom simislu obuhvata vei broj kompleksniih faza. U procesu pripreme istraivanja koje poiva na ovom metodu, sve faze i koraci se moraju precizno planirati i realizovati u skladu sa strogim metodolokim standardima i principima. U osnovi, anketno istraivanje ima 14 faza koje emo posebno opisati i obrazloiti, a nekima od tih faza emo se i opsenije baviti. 1. Konceptualizacija je prva faza anketnog istraivanja i o problemu i znaaju konceptualizacije bavili smo se u ranije. U ovom pricesu je nuno da precizno definiemo istraivako pitanje, identifikujemo i klasifikujemo kljune koncepte, definiemo hipoteze i, konano, da operacionalizemo koncepte posredstvom pitanja i ajtema u samom upitniku (anketi). 2. Dizajn istraivanja je proces u kome se precizno identifikuju sve faze istraivanja sa specifikacijom svih postupaka, tehnika i reavanjem organizacionih pitanja, ukljuujui i definisanje temporalne dimenzije istraivanja i plana za izvetavanje. 3. Instrumentalizacija je proces iji je krajnji ishod formiran upitnik. U ovoj fazi planira se tip i format pitanja koja e se koristiti u upitniku, definiu se i formuliu pitanja i reavaju sva tehnika pitanja konane forme upitnika. 4. Planiranje, tanije, anketno istraivanje ukljuuje sloenu organizaciju, vei broj anketara, veliki broj ispitanika, ukljuuje i tehnike i organizacione elemente i sve ovo valja planirati i organizovati

5. Uzorkovanje, naime, jedna od kljunih ideja istraivanja jeste da se na osnovu malog broja selektovanih ispitanika moe doi do konkluzija o itavoj populaciji koja je obuhvaena istraivanjem. Ovo su razlozi zbog kojih je veoma vano da se posebno vodi rauna, a procesu uzorkovanja, tanije, da se po nekim od standardizovanih procedura izvri selekcija pojedinaca koji e biti respodenti u istraivanju. 6. Trening i obuka Istraivanje podrazumeva obuku i trening i obuku svih onih koji su ukljueni u proces istraivanja, pre svega anketara, a zatim i kodera, i onih koji unose podatke, kao i onih koji vre poslove kontrole i monitoringa. 7. Pilot istraivanje Ovo je postupak u kome mi na jednom ralativno malom broju ispitanika testiramo upitnik. Ideja ovog postupka nije da se doe do validnih i reprezentativnih podataka, ve je cilj da se proveri da li su pitanja u upitniku jasna ispitanicima, da li neka pitanja treba preformulisati, razjasniti, moda neka pitanja izbaciti isl. 8. Istraivanje Ovo je faza u kojoj se podaci prikupljaju, bilo na terenu, bilo potom ili putem telefona. 9. Monitoring Istraivanje je nuno staviti pod kontrolom. Stoga je nuno da u procesu istraivanja napravimo odreeni sistem koji osigurava da su u istraivanju ispitani upravo oni pojedinci koji su uzorkom izabrani. Takoe, monitoring ukljuuje i postupak praenja kodiranja i unoenja podataka, ukratko, sve one aspekte istraivakom postupka koji obezbeuju autentinost i kvalitet podataka. 10. Verifikovanje predstavlja skup postupaka koji obezbeuju kontrolu terenskog istraivanja, naime, u ovim postupcima se vri provera da li su podaci uzeti upravo od onih ispitanika koji su uzorkom izabrani.

11. Kodiranje Postupak u kome se podaci iz upitnika transformiu u numeriku formu. 12. Procesuiranje podataka, preciznije, unoenje kodiranih podataka u datoteku i njihova priprema za statistiku analizu 13. Analiziranje podataka je skup primene statistikih metoda i tehnika kako bi se na osnovu podataka dolo do odreenih zakljuaka 14. Izvetavanje je proces sumarizacije svih nalaza i prezentacija nalaza istraivanja. Konceptualizacija O znaaju i procesu konceptualizacije smo detaljno govorili u gornjem delu i ovog puta emo samo skrenuti panju na neke specifinosti koda je re o anketnom istraivanju. Specifinost procesa operacionalizacije u ovom pogledu ogleda se u injenici da anketno istraivanje postavlja zahtev da se koncepti moraju operacionalizovati na takav nain da se sve apstraktne ideje moraju prevesti na jezik pitanja u upitniku. Pitanja u upitniku kao takva moraju biti jednostavna i razumljiva ispitanicima s jedne strane, a sa druge strane moraju imati odreene metrijske karakteristike kako bi ispunili zahteve samog istraivanja. Drugim reima, s obzirom na to da je osnov anketnog metoda kvantifikacija, iz ovoga proistie da mi doista merimo pojmove, a pojmovi moraju da se svedu na ajteme u samom instrumentu. Za ove postupke ne postoji univerzalni lek i nema univerzalnih reenja. Praksa iroke upotrebe anketnog metoda je, meutim, omoguila da je za odreene fenomene standardizovan postupak konceptualizacije i operacionaizacije i stoga se neretko proces istraivanja poznatih fenomena svodi na praenje svih novina koje se deavaju u naunoj zajednici te primenu ovih pojmova i operacionalizovanih ajtema u istraivanjima. Dakle, u svim situacijama kada je neko drugi odradio posao operacionalizacije i konceptualizacije tako da to odgovara svrsi naeg istraivanja. U

situaciji kada to nije sluaj, dakle, kada smo prinueni da sami konceptualizujemo istraivanje, kljuno je vano teorijsko poznavanje problema koji je predmet istraivanja, ako i iskustvo u procesu operacionalizacije pojmova za svrhu anketnog istraivanja. Ovaj posao je veoma kreativan i kompleksan i retke su situacije kada je to mogue da uradi usamljeni istraiva. Ovo je jedan od osnovnih razloga zbog koga su za realizaciju ozbiljnih naunih istraivanja potrebni itavi timovi. Dizajn istraivanja Dizajn istraivanja ukljuuje nekoliko kljunih izbora koje moramo da napravimo u pogledu ciljeva i zadataka samog istraivanja. Prvi zadatak jeste da se opredelimo prema samom cilju istraivanja, tanije, moramo da donesemo odluku da li je nae istraivanje po karakteru deskriptivno, eksplorativno ili eksplanatorno. Ovo e bitno odrediti i proces konceptualizacije kao i proces sveukupne operacionalizacije istraivanja. Drugi zadatak jeste da se odredi nain na koji e se prikupljati podaci o to moe biti: inervjuisanje licem-u-lice upitnici koji se slanju putem pote ili e-maila telefonsko intervjuisanje samostalno administrirani upitnici

Dalje, dizajn istraivanja trai izbor da li e istraivanje biti kros-sekciona ili longitudinalno. U kros-sekcionim istraivanjima se podaci od ispitanika uzimaju samo jednom, dakle, re je o preseku u nekom socijalnom trenutku. U ovoj situaciji zakljuke koje donosimo o populaciji ili o povezanosti izmeu varijabli imaju vaenje samo za dato vreme, tanije, vae za period u kome je istraivanje obavljeno, ali nita nam ne govore o tome kako se stvari koje su predmet naeg istraivanja menjaju protokom vremena. Kros-sekciona israivanja su uglavnom deskriptivna ili eksplorativno, ali samo uz adekvatnu primenu teorije i posredstvom valjane analize mogue je ova istraivanja iskoristiti i za eksplikaciju drutvenih pojava.

Sa druge strane longitudinalna istraivanja jesu ona istraivanja u kojima se podaci prikupljaju od ispitanika u kontinuitetu u serijama, tanije, istraivanja se ponavljaju u odreenim vremenskim intervalima. Postoje nekoliko tipova longitudinalnih istraivanja: Studije trenda su ona istraivanja u kojima se po identinoj proceduri izvlai uzorak identine populacije. Dakle, u studijama trenda se ne ispituju isti ispitanici, ali su podaci repreznetivni sa stanovita trendova jer je dizajn uzorka identian i zato to je u svakom pojedinom istraivanju uzorak reprezentativan za itavu populaciju. Studije kohorti se razlikuju od studija trenda po tome to se studije trenda fokusiraju na itavu populaciju, dok se studije kohorti fokusiraju na neku specifinu populaciju, iliti kategoriju stanovnitva. U ovom tipu istraivanja uzorak se specijalno dizajnira za kohortu koja je predmet naeg interesovanja ali kao i u prethodnom sluaju ispitanici ne moraju u svakom talasu da budu isti, tj. u svakom uzorku se biraju ispitanici po identinoj proceduri to obezbeuje reprezentativnost podataka za kohortu o kojoj je re. Panel istraivanja su ona istraivanja koja se obavljaju periodino na istom uzorku, ali sa tom sutinskom karakteristikom to u ovim istraivanjima se u razliitim vremenskim periodima podaci prikupljaju od istih ispitanika. Ovo daje posebnu prednost panel istraivanjima budui da se ovakvim dizanom omoguuje praenje promena u karakteristikama ili stavovima populacije na jedan precizan nain. Meutim, panel istraivanja imaju i ozbiljne nedostatke. Prvo, ova istraivanja su veoma skupa. Drugo, to je problem reaktivnosti, naime, ukoliko iste ispitranike periodino pitate o istim stvarima, oni mogu da reaguju na nain da iskrivljuju odgovore. Tree, tokom vremena, esto se deava da ispitanici vie ne

mogu ili ne ele da uestvuju u istraivanju to ozbiljno ograniava kvalitet dobijenih podstaka. Instrumentalizacija Anketno istraivanje se moe realizovati samo ukoliko je za potrebe istraivanja formiran specijalni instrument upitnik (anketa), koja nam slui da na jedan metodian nain prikupimo sve podatke od ispitanika izabranih u procesu uzorkovanja. Formiranje upitnika je poslednja faza procesa operacionalizacije koncepata, pri emu su pitanja u upitniku postavljena na nain da obezbeuju one sadraje za pojmove koji su predmet naeg naunog fokusa. Postoji nekoliko kljunih aspekata koja se moraju imati u vidu u procesu konstruisanja upitnika. 1) Sadraj upitnika je odreen informacijama koje elimo dobiti

istraivanjem. Ova pitanja su direktno proizvod istraivakog pitanja i/ili hipoteza koje elimo da testiramo istraivanjem. U skladu sa tim mi formuliemo pitanja u upitniku. Kljuno je da u procesu formulisanja pitanja precizno identifikujemo ta elimo da znamo, na koja pitanja elimo da odgovorimo i na koje hipoteze elimo da testiramo i koje varijable elimo i na koji nain da statistiki analiziramo kako bi doli do odreenih zakljuaka. Nemojte zaboraviti da potencijalno postoji neogranieno veliki broj pitanja koje moemo postaviti ispitanicima i da pri tom moramo da napravimo izbor, a sam izbor zavisi sutinski od istraivakog pitanja koje smo postavili pre istraivanja. Kad je re o sadraju upitnika, generalno treba voditi rauna o sledeem: Moramo voditi rauna da nezavisne varijable budu iscrpne, ili drugim

reima da pokriju sve aspekte pojedinca koje mogu biti vane za ispitivani fenomen (ako ne pitate iz kog su regiona graani neete moi da merite regionalne razlike)

Moramo voditi rauna da zavisne varijable iscrpljuju ispitivani fenomen.

Npr. ako ispitujemo stavove prema sudstvu moramo sagledati i ugraditi sve aspekte koji se tiu sudstva, ako neki aspekt izostavimo, neemo imati uvid u celinu fenomena. Pitanja ne smeju da budu redundantna, tj. ne smemo jedno isto pitanje postavljati na nekoliko naina, jer na taj nain iscrpljujemo ispitanika a dobijamo identian podatak vie puta. Kada je god mogue treba pitanja formirati u obliku intervalne skale, a ordinalne skale, svakako, imaju prednost u odnosu na nominalne skale. Ovo zato to metrijske karakteristike intervalne skale pruaju vee mogunosti u procesu statistike obrade podataka u odnosu na ordinalne, a ordinalne imaju prednost u odnosu na nominalne. Pre formulisanja pitanja u upitniku moramo sasvim jasno da ih uskladimo sa ciljevima istraivanjima i odabranim indikatorima. Pitanja po sebi nikada nemaju smisla, ona su samo operacionalizacija odreenih aspekata koji su predmet merenja. 2) Trajanje Sam proces intervjuisanja tj. anketiranja mora biti vremenski

ogranien. Predugi upitnici i predugo trajanje procesa anketiranja dovodi nas u opasnost da ispitanici izgube koncentraciju i interesovanja i samim tim se dovodi u pitanje validnost podataka. Gotovo univerzalno prihvaeni standardi jesu da licem-u-lice intervju ne bi trebalo da traje due od 45 minuta, a telefonski intervju ne bi smeo da traje due od 20 minuta. Kada je re o upitnicima koji alju potom ili e-mailom, oni ne bi smeli da budu dui od etiri strane. 3) Tip pitanja Sam upitnik operie razliitim tipovima pitanja. Najpre, to

su pitanja koja identifikuju odreene demografske karakteristike ispitanika kao to su: pol, godine starosti, nacionalna pripadnost, obrazovnje, zanimanje, veroispovest itd. Dalje, to su takozvana otvorena pitanja koja su iskreno retka ali nekada nuna. Npr. otvoreno pitanje moe biti:

Pitanje 1) Koja su po Vama najvanija pitanja kojima bi se kandidati za predsednika morali baviti?_____________________________________________ ___________________________________________________________________ Ovakav tip pitanja ima prednost to ne ograniava mogue odgovore ispitanika, ali i ima taj nedostatak to je stvara probleme u obradi podataka s obzirom na to da je sve razliite odgovore nereteko teko klasifikovati i kategorizovati. Nasuprot otvorenim pitanjima, u upitniku se najee koriste zatvorena pitanja, tanije, to su pitanja gde su mogui odgovori ponueni u upitniku, a ispitanik treba da se opredeli za jedan od ponuenih odgovora. Evo jednog primera: Pitanje 2) Koliko esto idete u crkvu/damiju, prisustvujete misi, bogosluenju, molitvi ili klanjanju? a) b) c) d) e) f) g) Redovno, vie puta nedjeljno Redovno, svake nedjelje Barem jednom ili dvaput mjeseno Nekoliko puta godinje Samo jednom ili dvaput godinje, prilikom vjerskih praznika Nikad

Ono to je prednost otvorenih pitanja nedostatak je zatvorenih i obrnuto, dakle, zatvorena pitanja su mnogo laka za kasniju obradu, ali ograniavaju odgovore ispitanika.

4)

Skale

- Budui da anketno istraivanje poiva na ideji merenja

drutvenih pojava, instrument istraivanja u okviru formulisanih pitanja operie sa nekoliko tipova skala koje imaju odreene metrijske karakteristike. Priroda samih vrednosti i odnos izmeu vrednosti od kojih su varijable sainjene mogu biti razliite. Zbog ovih razlika, postoji nekoliko tipova skala tanije, skale predstavljaju numeriku reprezentaciju vrednosti varijabli. Skale, prema tome, predstavljaju set brojeva u svom finalnom obliku. Budui da se svaka varijabla sastoji iz razliitih vrednosti, pri emu vrednosti imaju svoju numeriku reprezentaciju, to znai da svaka varijabla potencijalno predstavlja jedan niz brojeva. Osnovna tipologija skala ukljuuje sledea etiri tipa skale: nominalne, ordinalne, intervalne i racio. Veliki broj objekata poseduje karakteristike koje se razlikuju kvalitativno, npr.: krvna grupa, pol/rod, zanimanje.... Skale, kao nuan element svake varijable, klasifikuju karakteristike tako da svakom od kvaliteta pridodaju jedan broj. Na ovaj nain, kvaliteti dobijaju numerika svojstva. Nominalne skale, koje su prema tome kvalitativne i neretko se u literaturi oznaavaju kao kategorijalne ili kategorijske (jer u stvari predstavljaju klasifikaciju po kategorijama), su specifine, dakle, prema tome to izmeu brojeva koji predstavljaju kvalitete nije mogue uspostaviti bilo kakav redosled u numerikom smislu, tj. nije mogue izmeu numerikih vrednosti utvrditi bilo kakav kvantitativan odnos npr.: krvne grupe A, B, AB i O u konceptu varijable dobijaju vrednosti A=1, B=2, AB=3 i 0= 4. Da li postoji bilo kakav numeriki odnos izmeu brojeva 1, 2, 3, i 4 koji reprezentuju krvne grupe? NE, ne postoji, brojevi su samo numeracija kategorija. Ukoliko vrednosti na varijabli mogu da se stave u odreen smisleni redosled (rang), onda je karakteristika o kojoj je re operacionalizovana posredstvom ordinalne skale. Numerike vrednosti na ordinalnoj skali indiciraju hijerarhiju nivoa date varijable. Osnovna osobina ordinalnih varijabli jeste tranzitivnost, tj. ako objekat A ima veu vrednost na ordinalnoj skali od objekta B, a objekt B ima veu vrednost od objekta C, onda nuno proistie da objekt A ima veu vrednost na datoj skali od objekta C. Limitirajua karakteristika ordinalne skale jeste injenica da nije mogue doneti

113

bilo kakav zakljuak o stepenu razlika izmeu vrednosti na skali. Drugim reima, jednake razlike izmeu ordinalnih vrednosti ne znae i jednako kvantitativno tumaenje tih razlika. Zbog ovog limitirajueg faktora, ordinalne skale, isto kao i nominalne, se kvalifikuju kao nemetrijske skale npr.: kategorizacija ispitanika u istraivanju po godinama: od 18-34 =1, od 35-54 = 2 i preko 55 god = 3. Dakle, iako su intervali utvreni, u praksi ispitanik koji ima 35 godina, na ovoj skali dobie vrednost 2 a ispitanik koji ima 33 godina dobie vrednost 1, iako je izmeu njih razlika u starosti samo 2 godine. Ova razlika izmeu opisanih vrednosti hipotetikih ispitanika (2-1) je veoma razliita u odnosu na razliku izmeu ispitanika koji ima 52 godine (dakle na skali ima vrednost 2) i ispitanika koji ima 22 godina (na ordinalnoj skali vrednost 1). U ovom drugom sluaju razlika izmeu ispitanika je 30 godina?! Dakle, i u prvom i u drugom sluaju, razlike na ordinalnoj skali su 2-1, s tim to se u prvom sluaju dva ispitanika razlikuju u starosti samo 2 godine, a u drugom 20 godina. Intervalne skale su numerikog (metrijskog) karaktera, tj. jednake razlike izmeu vrednosti na skali imaju jednako znaenje. Npr. razlika izmeu ispitanika koji ima 59 godina i onog koji ima 54 godine, je identina kao i razlika izmeu ispitanika koji ima 24 i onog koji ima 19 godina (dakle razlika u oba sluaja je 5). Zbog svojih metrijskih karakteristika, varijable koje su operacionalizovane posredstvom intervalne skale jesu kvantitativne varijable. Limitacija intervalnih skala jeste u tome to one ne poseduju apsolutnu nulu. Drugim reima ne postoji proporcija (ratios) izmeu vrednosti u smislu uporeenja tih vrednosti sa apsolutnom nulom. Poto nema apsolutne nule, kod intervlanih skala vrednosti nemaju apsolutni smisao, ve je re samo o odnosu izmeu vrednosti na skali koji je uvek relativan npr.: na skali Farenhajt razlika izmeu 80 F i 90 F je ista kao i razlika izmeu 50 F i 60 F. Meutim, ne moe se rei da je 80 F duplo vie temperatura od 40F, zato to nema apsolutne nule. Ovo se jasno vidi kad Farenhajte transformiemo u Celzijuse. Naime, u Celzijusima 80F = 26,7C a 40F = 4,4C. Odnos izmeu 80F i 40F je 2:1 dok je odnos izmeu 26,7C i 4,4C 6:1 (tanije 6,1). Dakle, na jednoj skali je ista razlika u temeraturi dupla, a na drugoj skali ta ista razlika estodupla. Ovo se

114

deava samozato to ova skala nema apsolutnu nulu. P.S. Dobar primer je takoe i kalendar, jer on nema nultu taku. Intervalne skale svakako u drutvenim i politikim naukama imaju veliku upotrebljivost. Naime, one su najee upravo zato to se varijable koje mere odreeno ponaanje ili stav formiraju na osnovu nekoliko drugih varijabli, a dobijena varijabla upravo ima karakter intervalne skale, u smislu, da postoje intervali i ekvidistanca izmeu vrednosti, ali ne postoji apsolutna nula. Veliki broj skala u naukama o ponaanju jesu kvazi-intervalne, npr. skala za merenje IQ. Problem sa ovim skalama jeste u tome to npr. u ovom sluaju ne moe se rei da je razlika izmeu skorova 90 i 100 jednaka kao razlika izmeu skorova 100 i 110. Otud se za ove skale kae da su kvazi. Racio skale poseduju sve karakteristike kao i intervalne skale s tim to ove skale imaju i apsolutnu nulu. Drugim reima, imaju karakteristiku da proporcija izmeu vrednosti ima jednako znaenje u odnosu na apsolutnu 0 npr. lestvica prihoda je racio skala jer ima apsolutnu nulu (onaj ko nema nikakvih prihoda). Prema tome, sve razlike izmeu vrednosti unutar skale imaju jednake proporcije i jasan odnos prema nultoj taki. U drutvenim naukama se neretko koristi jedan specifian tip racio skale tzv. skala uestalosti. Tako se veliki broj varijabli moe operacionalizovati posredstvom ove skale, koja ima sve prednosti intervalnog merenja npr. uspenost u prodaji moe se meriti kao broj prodatih komada, umesto da se prodaja izraava u eurima ili dolarima. Odsustvo iz kole moe se meriti preko broja odsutnih itd. Skala uestalosti je prema tome karakteristina jer ne poseduje jedinice merenja, ve jednostavno se bazira na prebrojavanju tj. uestalosti nekog dogaaja. Drugim reima, vrednost 35 na skali uestalosti nije dvosmislena kao to moe biti vrednosti 35 na monetarnoj lestvici u nekoj valuti. Drugi tip racio skale koji takoe ne poseduje jedinice je skala procenata. O ovoj skali e jako puno biti rei u narednim poglavljima tako da je neemo posebno ovde elaborirati 5) Format pitanja U anketi se koristi nekoliko razliitih formata pitanja,

a sam format se odabiru u skladu sa prirodom pitanja, mernim karakteristikama

115

skale, kometencijama ispitanika, a ponekad i nedostatkom izbora. Postoje nekoliko tipinih formata koji se koriste. Prvo to je izbor jedne od ponuenih opcija kao npr. Pitanje 3) Da li se, pored redovnog posla, bavite jo nekim poslom, djelatnou, koja Vam omoguava dodatne prihode? a) b) c) d) Da, bavim se Ne, nemam mogunosti Ne, nemam elje Ne, nije potrebno

Drugi tip pitanja jesu pitanja u formi matrice. Neretko se ovaj format koristi za dvovalentne odgovore kao u primeru pitanja 4. Pitanje 4 lanstvo u organizacijama Da li ste lan: DA Politike partije 1 Religijske konfesije 1 NVO 1 Sportske organizacije 1

NE 2 2 2 2

Meutim, pitanja u formi matrice se najee koriste za ispitivanje stavova na skao u primeru pitanja 5. Pitanje 5 STAVOVI U U Niti se Ne potpupotpuno- Slaem slaem, (Ne slaem nosti sti se se ni ne znam) se se ne slaem slaem slaem zabraniti 1 2 3 4 5 8 2 2 3 3 4 4 5 5 8 8

Abortus treba zakonom. Nije u redu da nevjenani 1 parovi ive zajedno. Razvod braka treba zabraniti 1 zakonom.

Pitanja u formi matrice se jednako koriste i kada su skale razuenije u smislu broja moguih vrednosti za koje se ispitanici opredeljuju kao u primeru 6.

116

podruja? (za svako od podruja zaokruite odgovarajuu ocjenu na skali od 1-10, pri emu ocjena 1 znai "ni malo", a 10 znai "jako ponosan"). Ni malo nijesam ponosan 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 jako sam ponosan 7 8 9 7 8 9 7 8 9 7 8 9 7 8 9 ne znam 10 10 10 10 10 99 99 99 99 99

Pitanje 6 Ocijenite koliko ste kao graanin Crne Gore ponosni na dolje navedene razliite aspekte ili

Aspekt / Podruje - stav 1. Na crnogorsku istoriju 2. Na demokratske institucije u CG 3. Na privredne uspjehe CG 4. Na socijalnu sigurnost i socijalna zatitu u CG 5. Na crnogorske uspjehe u sportu

3 3 3 3 3

4 4 4 4 4

5 5 5 5 5

6 6 6 6 6

Neretko u istraivanju se koristi format pitanja koji se moe nazvati izbor u parovima. To je situacija kada elimo da merimo stavove na jedan distinktivan nain pri emu ponudimo ispitaniku dve tvrdnje a on-a mora da se opredeli ili za jednu ili za drugu tvrdnju kao to je to sluaj sa pitanjem br. 7.
Pitanje 7) U tabeli su date tvrdnje u parovima. Molimo Vas da se odluite za po jednu tvrdnju koja vie odgovara onome to Vi o datom problemu mislite? (U srednjoj koloni, u svakom redu od A do G, upiite 1 ili 2, prema tome da li je Vaem stavu blia prva ili druga tvrdnja) 1 Svako treba da preuzme vie odgovornosti za brigu o sebi. Nezaposleni treba da prihvate svaki ponueni posao ili im treba oduzeti naknadu za nezaposlenost. Takmienje je dobro. Ono podstie ljude da rade vie i da razvijaju nove ideje. Drava bi trebalo da daje vie slobode preduzeima. Treba smanjiti razlike u platama kako bi svi imali podjednako. Treba jaati privatno vlasnitvo u malim i srednjim preduzeima Svaki pojedinac treba da bude odgovoran za obezbjeivanje svoje penzije 2 Drava treba svakome da obezbijedi ono to mu je potrebno. Nezaposleni treba da imaju pravo da odbiju posao koji ne ele. Takmienje je tetno. Ono budi najgore u ljudima. Drava bi trebalo da vie kontrolie preduzea. Treba poveati razlike u platama kako bi se povealo zalaganje pojedinaca. Trebalo bi poveati dravno vlasnitvo u malim i srednjim preduzeima. Drava bi trebalo da se pobrine da svi steknu pravo na penziju.

A B C D E F G

Forma matrice se koristi i kada elimo da ispitamo hijerarhiju stavova pri emu ispitaniku nudimo da se opredeli za samu hijerarhiju kao to je to sluaj sa pitanjem br. 8 Pitanje 8) Koje dvije od dolje navedenih aktivnosti smatrate za Vas najvanijom? (Izaberite ta je za Vas prvo, a ta drugo po vanosti) Aktivnost / prioritet po vanosti 1. Ouvanje reda u dravi 2. Vee uee graana u odluivanju o bitnim pitanjima Prvi izbor 1 1 Drugi izbor 2 2

117

3. Borba protiv rasta cijena 4. Zatita slobode govora 5. Ne znam/ne mogu da procijenim

1 1 1

2 2 2

Konano, forma matrice se koristi i za tzv. semantiki diferencijal a ovo je situacija kada neka ispitivana osobina ima dva pola, i ispitanik se na datoj lestvici opredeljuje za neku od vrednosti na sva pola kao to je to dato pitanju 9. Pitanje 9.Ocenite u kojoj meri osobine odlikuju/ne odlikuju X kandidata za predsednika? Poten 3 2 1 0 -1 -2 -3 Nepoten Inteligentan 3 2 1 0 -1 -2 -3 Neinteligentan Energian 3 2 1 0 -1 -2 -3 Spor/Trom Odluan 3 2 1 0 -1 -2 -3 Neodluan Hrabar 3 2 1 0 -1 -2 -3 Kukavica Gore su navedene uobiajeni formati koji se koriste za pitanja, treba imati u vidu da u ovom pogledu ima dovoljno prostora za kreativnost, a da u metodolokoj praksi postoji i druga reenja. S obzirom na to da anketni metod poiva na kvantifikaciji, posebno je vano kada formiramo lestvice procene da li emo formirati skale od etiri, pet, sedam ili deset moguih vrednosti. Ovo opet zavisi od istraivakog iskustva i distinktivnosti izmeu pretpostavljenih numerikih vrednosti koje imaju smisla za pojedine stavove. 6) Pitanja u upitniku Ovaj aspekt je jako vaan. Dakle, u samom upitniku mi formuliemo pitanja i ajteme i od pravlilnog razumevanja naih pitanja zavisi kakve emo odgovore dobiti. Ovo je razlog zbog kojeg se posebna panja obraa samoj formulaciji pitanja. U ovom pogledu, najpre je vano da znamo ko je na ispitanik? Da li je to obian graanin, ili je pak neko ko ima dosta informacija o samom problemu. Npr. jedno je ako o funkcionisanju sudstva pitamo obine graane, a drugo je ako pitamo zaposlene u sudstvu. Jedno je ako o funkcionisanju univerziteta pitamo zaposlene, a drugo je ako pitamo studente i zaposlene na univerzitetu. Dakle, u zavisnosti ko je na ispitanik, drugaije emo birati rei, drugaije stvari emo pitati i drugaiju formu i skale emo koristiti. Sa ovog stanovita razlikujemo kompetentnog i nekompetentnog

118

respodenta. Dalje, sam upitnik mora da sadri instrukcije u kojima se ispitaniku daju vane napomene oko samog pitanja pojanjavajui ta se zapravo eli ispitati. U metodolokoj literaturi postoji itav niz pravila o tome ta je kljuno vano za dobro postavljena pitanja i mi emo ovom prilikom da potenciramo kljuna pravila o kojima je potrebno voditi rauna kada se formuliu pitanja u instrumentu. Preduga pitanja Uopteno govorei, pitanja u upitniku moraju da budu kratka. to su pitanja dua i to sadre vei broj rei i fraza, poveava se i rizik da ispitanici ne razumeju pitanja. U ovom pogledu, kljuno je vano da se izbegnu kondicionali u formulisanju pitanja kao npr. Ukoliko bi se predsedniki izbori odrali danas, pre nego li u januaru ili februaru, za koga bi ste Vi glasali? Dakle, pitanje ima viak bez potrebe. Mnogo je bolje pitati: Ukoliko bi se izbori za predsednika odrali danas, za koga bi ste glasali? Dvosmislena pitanja Pitanja ne smeju biti dvosmislena, ili tanije, mora se u pitanju jasno definisati ta ispitanik procenjuje. U suprotnom moemo doi u situaciju da su razliiti ispitanici razliite stvari procenjivali, a onda sami odgovori i interpretacija istih nam predstavlja problem. Npr. pitanje: Da li ste se ikada alili na zdravstvene usluge? Ovo pitanje je dvosmisleno, naime, ono o emu ispitanik razmilja na ovako postavljeno pitanje jeste: Kome da se alim? Komijama, prijateljima ili javnim slubenicima? Po kom pitanju da se alim? Na cenu, uslugu, profesionalnost osoblja, kvalitet leenja itd. Pitanja sa dva odgovora Ovo su pitanja na koja jednostavno nije mogue dati jedan odgovor. Npr: Da li mislite da Vlada troi suvie novca na zatitu ivotne sredine ili mislite da je vano voditi rauna o ekologiji? U ovoj situaciji ne poistoji jasna distinkcija izmeu ogovora da i ne pa prema tome su ispitanici dovedeni u problem da izraze vlastiti stav. Kako bi izbegli pitanja ovog tipa, najbolje je analizirati pitanja kada koristimo veznike disjunkcije i konjukcije (i/ili)
119

 Sugestivna (pristrasna) pitanja Pitanja u upitniku ne smeju biti sugestivna. Jednostavno zato, to e sugestija uticati na ispitanike i njihove odgovore. Npr ako pitamo: Vi ste protiv toga da se Crna Gora ue u NATO, zar ne? Dakle, u ovoj situaciji se utie na odgovor ispitanika i samo pitanje poveava verovatnou pozitivnog odgovora. Umesto ovoga mnogo je bolje pitati: Neki ljudi misle da je bolje da Crna Gora ue u NATO a drugi misle da je to pogrean potez. Kakav je Va stav po ovom pitanju? Pristrasnost rasporeda Ovo je jedna tipina greka koja se neretko javlja u istraivanjima kada pitanja (ajtemi) idu u paketu u formi matrice. Npr. Ako formiramo 10 ajtema koji mere konzervativizam, pri emu u formi matrice stavimo prvih pet pozitivnih i drugih pet negativnih aktema. U ovom sluaju pozitivni ajtemi su tvrdnje sa kojima bi teorijski oni koji su konzervativni trebali da se sloe, a negativni su oni sa kojima se konzervativci ne bi sloili. Istraivaka praksa pokazuje da uvek kao rezultat imamo vie konzervativaca ako analiziramo samo pozitivne ajtema nego ukoliko analiziramo negativne ajteme. Drugim reima, slaganje sa tvrdnjama je mnogo prirodnije za ispitanike nego ne slagati se u situaciji kada postoji u matrici jasna distinkcija izmeu dve kategorije pitanja. Ovo je razlog zbog koga jednostavno sve ajteme i pozitivne i negativne trebamo izmeati i na taj nain izbegavamo da raspored bude pristrasan. Argumetnacija Iako nam jeste cilj da pitanje bude jasno ispitanicima, te s toga pitanja neratko sadre proprarne informacije, treba voditi rauna o tome da u pitanju ne dajemo snanu argumentaciju oko neke posebne pozicije. Npr. nije dobro formirati pitanje na sledei nain: Budui da nesumnjivo postoji velika opasnost od nuklearnih centrala i obzirom da veliki broj ljudi smatra da je besmisleno ulagati u izgradnju nuklearnih postrojenja kad apostoje mnogo bolji naini da se obezbedi ekoloki ista energija, da li ste vi za ulaganje u izgradnju nuklearnih centrala? Dakle, ovde osim to smo sugestivni, samo pitanje je dato na nain da se daju snani argumenti za jedan stav i ovo svakako utie na odgovor ispitanika

120

 Mimikrija Odreene teme i pitanja koja su predmet naunog interesovanja su veoma osetljive. Takva pitanja su npr. pitanja o stavovima prema rasama i nacijama, sexualna orjentacija i sexualnom ponaanja, ili pitanja o linim i dodatnim prihodima itd. U ovim situacijama pitanja moraju biti veoma oprezno formulisana i odabrana jer moe doi do mimikrije, a ovo je situacija u kojoj ispitanici daju socijalno poeljne odgovore, tanije, oni kau ono to smatraju da je zvanian ili veinski stav. Tipian primer je istraivanje koje je na Kosovu obavljeno 1989 godine, u kome je 85% Albanaca izraavalo privrenost Srbiji i bratstvu i jedinstvu. Forsiranje odgovora O velikom broju stvari ispitanici jednostavno nemaju stav. Razlozi su razliiti i u njih ne treba ulaziti, ali jednostavno, treba prihvatiti injenicu da ljudi nemaju stav prema odreenim temama i problemima. U ovoj situaciji, pitanje uvek mora biti tako definisano da jedan od moguih odgovora u pitanju njima mora dati ansu da izraze odsustvo stava. Dakle, jedan od odgovora u pitanju mora uvek biti ne znam, nemam stav ili neto slino. Ukoliko se ovakva jedna opcija mogueg odgovora ne ponudi ispitanicima, oni e izraavati nekakv stav iako ga u osnovi nemaju i to ozbiljno moe dovesti u pitanje analizu i interpretaciju rezultata istraivanja. 7) Struktura upitnika Upitnik predstavla jedan struktuirani nain da prikupimo podatke od ispitanika. Prema tome, kao takav, upitnik treba da poiva na odreenoj strukturi koja je se u istraivakoj praksi pokazala efikasnom. Struktura upitnika treba da ima sledee elemente: Objanjenje Istraivanje ima za cilj da doe do odgovora na neka nauna ili praktina pitanja. Ukoliko smo uzorkom izabrali respodente koji treba da nam prue informacije o temi ili problemu, samim ispitanicima moramo da objasnimo o kakvom istraivanju je re i ta su ciljevi istraivanja. Drugim reima mi ispitanicima moramo jasno, nedvosmisleni i iskreno da kaemo sledee:
121

o Ko sprovodi istraivanje o ta je cilj istraivanja o Zato i kako su ba oni izavrani uzorkom o Koji su oekivani rezultati istraivanja o Na koji e nain rezultati israivanja biti upotrebljeni Dakle, u ovim stvarima, ma koliko tema bila osetljiva, praksa pokazuje da se mnogo vei stepen kooperativnosti ispitanika i iskrenost njihovih odgovora dobija u situaciji kada se ispitanicima daju sva neohodna objanjenja, to dovodi do situacije da oni imaju oseaj da uestvuju sa vama u zajednikom projektu. Alternativan pristup, ne davanje objanjenja ili ak davanje krivog objanjenja, dovodi do problema u kooperativnosti i kvalitetu ispunjenih upitnika Pitanja za zagrevanje Prvi set pitanja u upitniku ne smeju biti sutinksa pitanja. Drugim reima to moraju biti pitanja opteg karaktera koja imaju dve osnove funkcije. Prvo, da zagreju ispitanika i podignu nivo njegove koncentracije, i drugo, da ga uvedu u temu tj. ono to e biti predmet dalje diskusije. Substancionalna pitanja Nakon pitanja za zagrevanje sledi set sutinskih pitanja, tanije onih pitanja i ajtema koji iscrpljuju nae istraivako pitanje. Demografska pitanja Praksa je da se demografska pitanja nau na kraju upitnika iako, doista, u nekim situacijama i kulturama bolje reenje moe biti da demografska pitanja idu na samom poetku upitnika (sa Crnom Gorom, ovo je sluaj). Tipovi istraivanja Anketno istraivanje se moe razlikovati po nainu na koji se obavlja proces intervjuisanja tj. prikupljanja podaaka. U praksi postoji nekoliko naina:

122

Intervjuisanje licem-u-lice Ovo je svakako najbolji mogui nain da

se realizuje istraivanje. Ovo zato to se u ovom tipu istraivanja niti jednog trenutka ne gubi kontakt izmeu istraivaa i respdenta. Intervjuisanjem licem-ulice, anketar daje sva neophodna objanjenja ispitaniku ako je potrebno i vodi rauna da ispitanik razume svako pojedino pitanje. Kvalitet je i u tome, to ovim nainom anketiranja, i sam anketar moe da prui dodatne informacije o ponaanju i stavovima ispitanika i za ovu svrhu se obino koristi poseban papir (track record) koji ispunjava sam anketar. Osnovni problem ovog tipa istraivanja jesu visoki trokovi anketiranja. o Ostavljanje upitnika Ovo je situacija u kojoj anketar lino ostavlja

upitnike ispitaniku, a onda nakon odreenog dogovorenog vremena se vrati kod tog ispitanika i uzme ispunjen upitnik. Prednost ovog tipa istraivanja je u utedi vremena i efikasnosti prikupljanja podataka. Takoe, nakon preuzimanja upitnika, anketar pregledanjem upitnika moe da zatrai od respodenta da se na neka pitanja koja su neispunjena popune, i eventualno isprave neke greke koje je ispitanik napravio. Problem ovakvog pristupa je u tome to se u jednom trenutku (periodu) gubi kontakt sa instrumentom, i tako gubi kontrola nad procesom prikupljanja podataka. o Slanje upitnika potom Ovaj tip istraivanja je jako popularan u

zapadnoj evropi i USA. Osnovne prednost ovakvog istraivanja su: Niski trokovi istraivanja Uticaj anketara na ispitanika ne postoji Anonimnost je na veem stepenu zagarantovana Manji broj ljudi u istraivakom timu Meutim, obzirom da istraivanje ovog tipa poiva na ideji da ispitanici popune upitnik i poalju ga istraivaima potom, osnovni problem ovog tipa istraivanja je u relativno malom broju vraenih upitnika. Ovo pravi posebne probleme u

123

pogledu uzorkovanja. U naoj situaciji ova istraivanja je gotovo nemogue uraditi. to zbog kulture slanja pote, to zbog niskog stepena pismenosti, to zbog netanih adresa koje graani prijavljuju. o Internet istraivanja Ovaj tip istraivanja je dakle, omoguen

ekspanzijom interneta i broja korisnika. Postoje dva naina da koristimo internet u istraivanjima. Prvo, to je postupak u kome se upitnik alje na internet adrese ispitanika. On je u poslednje vreme jako popularan, a osnovna prednost je lakoa distribucije upitnika i niski trokovi istraivanja. Osnovni problem meutim jeste injenica da internet koristi ogranien broj ljudi kao i injenica da je broj ispunjenih i vraenih upitnika jako mali. Praksa pokazuje da je ovaj tip istraivanja adekvatan u situaciji kada su analitike jedinice organizacije, a ne pojedinci i ukoliko postoji odreeni znaaj istraivanja sa stanovita njegovih rezultata za same organizacije koje su u fokusu. Drugo, moemo koristiti sajt nae organizacije koji poseuju korisnici i na samom sajtu postaviti upitnik koji e ispitanici popunjavati. U ovoj situaciji retko moemo obezbediti reprezentativnost i uzorkovanje, ali je sam postupak eksplorativne svrhe. o Telefonska istraivanja U ovim istraivanjima koristimo telefon kao neretko dovoljan za

kanal posredstvom koga obavljamo razgovor sa ispitanicima. Najee se u ovim istraivanjima za uzorkovanje koristi tehnika sluajnog biranja brojeva (tzv. random digit dialing: RDD). Naime, obzirom da da u XXI veku gotovo svi imaju telefon, sluajnim izborom se okreu brojevi ispitanika i obavlja se anketiranje. U svom savremenijem obliku telefonsko intervjuisanje je podrano od strane raunara, naime, raunari su povezani sa telefonom i oni su programirani da po sluajnom izboru biraju brojeve, pri emu ni sami intervjueri ne znaju koga su dobili sa druge strane. Pri tom, svi odgovori se automatski digitalno belee to znatno tedi vreme za obradu podataka. Ovaj sistem se naziva CATI (Computer Assisted Telephone Interviewing). Uz veliki broj prednosti CATI metod ima i odreene nedostatke, prvo, u danas se sve vie koriste mobilni telefoni pa je

124

potencijalne ispitanike teko pronai kui, i drugo, u autoritarnim kulturama gde je jo prisutan konspirativni sistem miljenja, ispitanici mogu odbijati saradnju usled straha od anonimnosti, ili mogu davati umesto pravih, socijalno poeljne odgovore. Trening i abuka anketara U anketnim istraivanjima su nam u veem broju sluajeva potrebni anketari koji e na terenu prikupiti podatke. S obzirom na to da je cilj da dobijemo to validnije podatke, nuno je u istraivakom procesu da obuimo anketare da valjano obave svoj posao. Priprema anketara ima dva spekta. Prvo, to je formiranje vodia za anketare gde se oni pismenim putem detaljno informiu o svim askpektima istraivanja, i drugo, to je obuka anketara na osnovu vodia koja najee ima za cilj da anketarima da sledea uputstva: Koristite neformalnu terminologiju u procesu anketiranja jer to obezbeuje neposrednsot u komunikaciji i objektivnije odgovore Upoznajte se sa upitnikom, naime, proite sami upitnik vie puta kako bi ste u istraivanju u svakom trenutku znali gde se nalazite i ta je cilj svakog pojedinog pitanja Ne izraavajte vlastito miljenje jer e ovo jednostavno uticati i na stavove ispitanika a to svakako ne elimo Neka ispitanik odredi brzinu i duinu razgovora, naime, neki ispitanici su brzi i efikasni, dok neki drugi trae vie vremena da razmisle o pitanjuima. Anketar mora da potuje dinamiku i da niti ubrzava niti usporava proces Nemojte da menjate red rei ili redosled pitanja. Izbor rei i redosled pitanja je paljivo dizajniran sa svrhom u procesu formiranja upitnika i ovo treba otpratiti na terenu

125

 Nemojte da koristite memoriju prilikom intervjuisanja, naime, iako ste svako pitanje nauili napamet, nemojte da ga tako postavljate nego ga proitajte Paljivo pratite odgovore ispitanika rekao Ukoliko ispitanika pria nairoko, potrudite se da na neutralan nain definiete njegov odgovor Nemojte da prihvatite odgovore ne znam ili nemam stav, a da probate da dobijete odgovor na postavljeno pitanje Ukoliko ispitanik eli da menja pitanja ili da ne ide po redosledu na jedan umeren dajte do znanja da to nije mogue Nikada, ali nikada, nemojte rei ta su drugi ispitanici odgovarali na pojedina pitanja Budite spremni da uvek date objanjenje o kakvom istraivanju je re, ko ga sprovodi, i ta je cilj ako vas ispitanik pita Pilot istraivanje Svako ozbiljno nauno istraivanje mora proi fazu pilot istraivanja. Ovo zato to mi elimo da testiramo upitnik i eventualno otklonimo sve probleme koji mogu nastati u procesu samog istraivanja. Proces pilot istraivanja ne poiva na strogom uzorkovanju, ali ipak se mora voditi rauna da se dobije jedna heterogena grupa ispitanika. Dalje, pilot isptraivanje obuhvata relativno mali broj ispitanika i taj broj se kree izmeu 50 i 100. Zapamtiti da cilj pilot istraivanja nije da se analiziraju odgovori ispitanika i izvlae zakljuci, ve je cilj da se preispita sam instrument istraivanja. Prema tome pilot istraivanje obuhvata sledee: Pripremanje nekoliko verzija upitnika u kojima se na drugaiji nain postavlja redosled pitanja ili red rei u pitanjima. Identifikuju se problematina pitanja i razmatraju se mogue alternative i zakruite pravi odgovor a ukoliko su pitanja otvorena, zapiite tano i precizno ta je ispitanik

126

 Na postaljena otvorena pitanja analiziraju se odgovori sa ciljem da se ova pitanja transformiu u zatvorena pitanja Procenjuje se duina trajanja intervjua Procenjuje se efikasnost terenskog rada s obzirom na sve terenske probleme koje je mogue testiranjem identifikovati Prikupljaju se miljenja i sugestije anketara kako bi se poboljao upitnik ili terenski rad Formira se finalni upitnik Monitoring Kada se krene sa procesom istraivanja neophodno je obezbediti sistem praenja tereskog rada. Ovo nam omoguava da streknemo uvid u sve probleme i eventualno napravimo nune korekcije. Terensko istraivanje je posebno osetljiv deo istraivanja u kome istraivanje izlazi iz kancelarije i mi nemamo precizan uvid u proces prikupljanja podataka. Ono to elimo da izbegnemo jeste da proces terenskog istraivanja bude crna kutija i da mi nakon ovog procesa dobijemo podatke, a da nemamo realnu procenu u kvalitet dobijenih podataka. Monitorng istraivanja prema tome podrazumeva nekoliko kljunih provera: Provera da li su kao respodenti izabrani upravo oni pojedinci koji su uzorkom predvieni Provera prikupljenih anketa u pogledu kvaliteta podataka, potpunosti i logike kontrole Provera propratnih informacija koja legitimizuju ankete, kao to je datu, vreme trajanja intervjua i sl. Provera identifikacionog broja svakog intervjua kako bi se kasnije izvrila terenska kontrola Objanjenja vezano za odbijanje uea u anketi i odbijanja da se da odgovor na odreena pitanja

127

Verifikacija Nakon obavljenog terenskog prikupljanja podataka nuno je obaviti postupke verifikacije kako bi bili sigurni da je terensko prikupljanje podataka valjano uraeno. U ovom postupku mi praktino preispitujemo da li su anketari valjano obavili svoj posao na terenu kako bi izbegli efekat crne kutije. Tri su kljuna aspekta koje elimo da proverimo: Da li je anketar zaista obavio razgovor sa ispitanikom Da li je anketar korektno predstavio i objasnio o kakvom je istraivanju re Da li je anketar postavio sva pitanja u intervjuu i da li je korektno beleio odgovore ispitanika Sistem provere moe biti obavljen na razliite naine, ali su u praksi najee primenjuju tri naina: Putem pozivanja telefonom ispitanika koji su sluajno izabrani Putem direktnog odlaska na adresu ispitanika Korienjem CAPI (Computer Assisted Personal Interviewing) tehnike, tanije, ukoliko tehnoloke mogunosti dozvoljavaju, svaki anketar ima raunar u kome direktno belei odgovore ispitanika, pri emu, mi imam precizno nakon istraivanja podatke o izboru ispitanika, trajnju intervjua, dinamici istraivanja i sl. Proces verifikacije se mora obaviti. Ma koliko da imamo poverenja u anketare, i ma koliko da smo sigurni da su podaci autentini, jednostavno, verifikaciju treba prihvatiti kao metodoloki standard bez kojeg nismo u stanju da objektivno procenimo kvalitet dobijenih podataka.

128

OSNOVNE STATISTIKE METODE U DRUTVENIM NAUKAMA Statistika u drutvenim naukama se koristi u kvantitativnim istraivanjima. Kvantitativna istraivanja spadaju u onaj tip istraivanja koja su pozitivistikog tipa i koji se drutvenim i politikim fenomenima bave na nain da kvantitativno (brojano) operacionalizuju indikatore. Osnovni zadatak statistike u drutvenim naukama jeste da meri drutvene fenomene, i sa ovog stanovita pozitivizam kao paradigma kojom je kvantitativan pristup inspirisan poiva na pretpostavci da drutveni fenomeni jesu merljivi. Da bi se obezbedila merljivost drutvenih fenomena, vano je nai njihove kvantitativne dimenzije. Na taj nain kvantitativni pristup u procesu operacionalizacije svaki fenomen vidi posredstvom veeg ili manjeg broja varijabli koje predstavljaju kvantitativne aspekte ispitivanog fenomena. Svaki od ovih aspekata jeste u osnovi jedna od kvantitativniih dimenzija fenomena o kome je re. Univarijantna statistika Pod univaraijantnom statistikom se podrazumeva primena onih statistikih procedura posredstvom kojih se opisuje jedna varijabla. Ona slui za razumevanje jednog aspekta ispitivanog fenomena i deskriptivna je po svojoj sutini. Deskriptivna statistika koristi numerike i grafike metode u cilju opisa i otkrivanja obrazaca nekog seta podataka, sumarizacije podataka i njihovog predstavljanja u prikladnoj formi. Najosnovniji vid deskriptivne statistike jeste korienje tyv. Tabela frekvencije. Tabele frekvencije u osnovi predstavljaju distribuciju vrednosti u numerikom ili procentualnom obliku.

129

Tabela 1 Grupa I distibucija odgovora na pitanje br. 1

N ,0 ,1 ,2 ,3 ,5 ,7 1,0 1,2 1,4 1,7 1,8 1,9 2,0 Total 17 2 2 1 1 1 2 3 1 2 5 3 10 50

% 34,0 4,0 4,0 2,0 2,0 2,0 4,0 6,0 2,0 4,0 10,0 6,0 20,0 100,0

Ukoliko podatke prikaemo grafiki, distribucija odgovora prve grupe na prvo pitanje izgleda kao i u grafikonu 1

Grafikon 1 I grupa I pitanje -%

34

20 10 4
0 0.1

4
0.2

2
0.3

2
0.5

2
0.7

4
1

6 2
1.2 1.4

4
1.7 1.8

1.9

Jedno od kljunih pitanja koje se tie frekvencije jeste pitanje distribucije vrednosti. Sa ovog stanovita, statistika polazi od jedne pretpostavke, a to je ideja o normalnoj (simetrinoj) distribuciji. Normalna distribucija znai da su vrednosti ravnomerno rasporeene na nain da se potuje tzv. gausova kriva (ova distribucija se naziva i zvono). Ovakav vid distribucije znai da su srednje vrednosti najfrekventnije a kako se

130

kreemo ka krajevima manja je frekventnost vrednosti na marginama. Drugim reima, normalna distribucija ima karakteristike da aritmetika sredine nalazi na vrhu i da podjednako deli ostale vrednosti. Normalna distribucija igra veoma vanu ulogu u statistici. Veliki broj fenomena (varijabli) imaju verovatnou distribucije koja ima karakteristike normalne distribucije (npr. krvni pritisak). normalne distribucije: Takoe, gotovo sve statistike metode polaze ili podrazumevaju normalnu distribuciju. Evo jednog primera

Histogram

Frequency

1 Mean = 5,00 Std. Dev. = 1,7581 N = 23 2,00 4,00 6,00 8,00

VAR00002

Obzirom da distribucija vrednosti esto nije simetrina u statistici se esto koriste transformacije varijabli kako bi se ostvarila simetrinost u distribuciji a sa ciljem da se upotrebe odreene statistike metode. Tako npr, distribucija rezultata na kolokvijumu nije bila simetrina:

131

U ovakvim situacijama primernjuje se itav niz metoda transformacije varijable kako bi se na osnovu jedne varijable koju karakterie asimetrina distribucija formirala varijabla koja ima simetrinu distribuciju. Najlaki nain da bi se varijabla transformisala na ovaj nain jeste kategorizacija vrednosti tako to se kategorije definiu u cilju formiranja ravnomerne distribucije. U konkretnom sluaju, skor od 015 na kolokvijumu ima karakteristike distribucije koja je nakrivljena (skewnees) u levo (kaemo negativno nakrivljena) moemo transformisati u pet stepena tako to e u novoformirane kategorije kreirati simetrinu distribuciju. U donjoj unakrsnoj tabeli su date vrednosti i kategorijzacija tih vrednosti na petostepenoj skali. U ovoj tabeli moemo uoiti da su npr., zarad postizanja simetrinosti distribucije u kategoriju pet uli samo oni studenti koji su imali maksimalan skor od 15 poena, a isti je sluaj i sa kategorijom jedan u koju su uli samo oni koji nemaju niti jedan poen. Isto tako moe se videti redistribucija ostalih skorova. Evo prikaza u tabeli 2.

132

Tabela 2: Tranformacija skorova u pet grupa UKUPNO (Banded) 1 ,0 ,3 ,9 2,2 2,4 2,8 3,1 3,7 4,2 4,5 4,7 4,8 4,9 5,2 5,4 5,7 5,8 6,0 6,4 6,5 6,7 6,8 7,1 7,4 7,6 7,9 8,1 8,3 8,5 8,7 8,8 8,9 9,2 9,3 9,4 9,5 9,7 9,9 10,0 10,1 10,2 10,3 10,5 10,9 11,1 11,4 11,6 5 1 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 0 0 0 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 2 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 2 1 2 1 1 1 2 1 1 1 1 2 1 1 2 2 3 1 1 3 3 1 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5 1 2 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 2 2 1 1 1 2 1 2 1 1 1 2 1 1 1 1 2 1 1 2 2 3 1 1 3 3 1 Total

133

11,7 11,8 11,9 12,0 12,1 12,5 12,6 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 13,6 13,7 13,8 14,0 14,2 14,3 14,5 15,0 Total

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 23

1 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 42

0 0 0 0 1 1 1 1 3 2 1 1 2 5 1 1 0 0 0 0 20

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 5 8

1 2 1 1 1 1 1 1 3 2 1 1 2 5 1 1 1 1 1 5 101

Kao rezultat transformacije varijabli dobjamo novu varijablu koju odlikuje prilino izbalansirana distribucija vrednosti:

Grafikon 3 Transformisani skor na testu

134

Nasuprot normalnoj distribuciji razliukujemo tzv. asimetrinu distribuciju a ovakav oblik distribucije podrazumeva raspodelu vrednosti na nain da su krajnje vrednosti frekventnije od srednjih vrednosti (takozvana U - kriva suprotna Gausovoj krivi). U ovim sluajevima mere centralne tendencije imaju malu vrednost obzirom da je standardna devijacija velika. Evo primera sa kolokvijuma: Grafikon 4 Primer asimetrine distribucije grupa 2/pitanje 7

NAPOMENA: Asimetrina distribucija je jedan od kljuniih problema kada se koriste statistike procedure kako univarijantne tako i multivarijantne.

Mere centralne tendencije Mere centralne tendencije predstavljaju statistike vrednosti sumarnog tima koji imaju za cilj da veliki broj vrednosti na jednoj varijabli sumarno iskau zajednikom kvantitativnom odrednicom. Sve mere centralne tendencije imaju dve karakteristike. Prvo, centralnu tendenciju tj. centriranu vrednost koja numeriki i sumarno daje podatak o jednoj varijabli i, drugo, varijabilnost tj. rasprostranenost vrednosti oko centralne tendencije. Tipine mere centralne tendencije su aritmetika sredina, medijana i modus.
135

Aritemetika sredina predstavlja jednu od najeih mera centralne tendencije koja se koristi za statistiku zakljuivanja ili slui kao osnov za primenu sofisticiranijih statistikih metoda. Aritemtika sredina predstavlja sumu vrednosti konstinuiranog niza podeljenog sa ukupnim bojem vrednosti. Formula za izraunavanje aritmetike sredine je:

i1

xi

n
xi

Tako npr. Za niz brojeva 5,3,8,5,6 aritmeti;ka sredina je:

i1

5 3 8 5 6 27 5 5

5 .4

Medijana predstavlja srednji broj kontinuiranog niza brojeva kada su vrednosti poreane od najnie do najvie ili od najvie do najnie. Ukoliko je niz brojeva neparan, onda je medijana broj u sredini. Ukoliko je broj paran, onda je medijana srednja vrednost srednja dva broja. Npr. Ako se varijabla sastoji od izraunava: 2, 4, 5, 5, 6, 7 , 20 7 brojeva 5,7,4,5,20,6 i 2 onda se medijana

M = 5 (broj u sredini posmatrano s krajeva)

Ukoliko je pak varijabla sa parnim brojem brojeva (n=6) , npr. varijabla 4,5,5,6,7,20 onda se medijana izraunava: 4, 5, 5, 6, 7, 20 M = (5+6)/2 = 5.5

136

Modus najea vrednost koja se pojavljuje u jednom setu brojeva. Npr, ako je set brojeva: 3,4,6,1,8,8,9,3,4,6,8,2,3,8,8,0,9,8,4,5,6,8,3,3,4,7,8,9,8,0,8,5,8, Onda je modus = 8, dakle, broj koji se najvie puta pojavio u nizu. Evo primer skora rezultata na kolokvijumu gde moemo videti sve mere centralne tendencije kao i kljune mere varijabilnosti.

SKOR na kolokvijumu - eksplorativna statistika

Statistic Aritmetika sredina 95% Nivo OD poverenja DO 5% Odseena sredina Mediana Variansa Standardna devijacija Minimum Maximum Opseg (Range) Skewness (iskrivljenost) Kurtosis (spljotenost)
10,06 8,87 11,26 10,35 11,0 17,72 4,21 0,0 15,0 15,0 -1,207 ,812

Std.error
0,5953

,337 ,662

Obzirom da je varijabilnost veoma vana karakteristika svake distribucije, u statistici postoje numerike mere varijabilnosti. Prema tome, mere centralne tendencije samo parcijalno opisuju podatke, te su prema tome mere varijablinosti nune za potpuni opis neke varijable. Drugim reima, centralna tendencija uz mere varijabilnosti nam pomae da vizualizujemo oblik jedne distribucije. Opseg (Range) je najjednostavnija mera varijabilnosti i on odgovara razlici izmeu najvee i najmanje vrednosti u nizu. Npr, ako je niz brojeva 2,3,5,8,20,40, onda je Opseg = 40 2 = 38

Standardna devijacija je jedna od kljunih mera varijabilnosti koja ukazuje u kojoj su meri vrednosti udaljene od aritmetike sredine. Da bi izraunali standardu devijaciju

137

nuno je prvo izraunati varijansu a ona pretpostavlja da je n brojeva u datom uzorku jednak sumi kvadrata distance od aritmetike sredine podeljeno sa ukupnim brojem vrednosi minus 1 ( n-1). Varijansa se izraunava po sledeoj formuli:

s2

i 1

( xi x) 2 n 1

Npr. ako je niz brojeva 1,2,3,4,5, onda je varijansa:

(13)2 (23)2 (33)2 (43)2 (53)2 41014 s 2,5 51 4

2

Na osnovu varijanse se izraunava standardna devijacija, a ona predstavlja pozitivni kvadratni koren varijanse. Evo formule:

s s2
Dakle, u prethodnom primeru za niz brojeva 1,2,3,4,5, standarnda devijacija je

s 2.5 1,58
U interpretaciji standardne devijacije najvanije je utvrditi koji procenat varijanse je unutar jedne odnosno dve standardne devijacije. Tako npr. u okviru nae varijable koja opisuje skor na kolokvijumu, srednja vrednost je 10,06 a standardna devijacija 4,21 pa sledi:

x s 10,06 4,21 5,85 x s 10,06 4,21 14,27

138

Ukoliko pogledamo distribuciju skora, moemo videti da 70,2% studenata ulaze u okvir 1 SD. U statistici postoje standardi, naime, ukoliko je distribucija normalna vai da: Oko 68% distribucije vrednosti e biti obuhvaene +/- 1S Oko 95% distribucije vrednosti e biti obuhvaene +/- 2S Oko 99,7% distribucije vrednosti e biti obuhvaene +/- 3S Evo kompatrativnog prikaza aritmetike sredine i standardne devijacije za obe grupe sa kolokvijuma po pitanjima postavljenim od najvie do najnie vrednosti

I grupa N Mean STD Skewness Kurtosis

pitanje 2 pitanje 6 pitanje 7 pitanje 5 pitanje 4 pitanje 3 pitanje 1

50 50 50 50 50 50 50

1,602 1,560 1,518 1,446 1,444 1,418 ,944

,7139 ,6704 ,6586 ,7343 ,7514 ,7999 ,8744

-1,584 -1,607 -1,379 -1,046 -1,129 -,969 ,059

,792 1,197 ,555 -,526 -,384 -,808 -1,864

II grupa N Mean STD Skewness Kurtosis

pitanje 7 pitanje 4 pitanje 6 pitanje 2 pitanje 5 pitanje 3 pitanje 1

51 51 51 51 51 51 51

1,537 1,335 1,196 1,125 ,984 ,927 ,896

,6618 ,7405 ,8175 ,7644 ,8580 ,7922 ,7155

-1,615 -,803 -,524 -,316 ,040 ,069 ,074

1,201 -,879 -1,490 -1,555 -1,753 -1,672 -1,482

T-test Jedno od najeih pitanja koje se postavlja kada je statistika u pitanju jeste, da li postoje statistiki znaajne razilike izmeu dve aritmetike sredine statistiki npr. u sluaju naeg kolokvijuma, da li su statistiki znaajne razlike izmeu srednje vrednosti sudenata prve i studenata druge grupe. Drugim reima, nije dovoljno da uoimo da postoje brojane razike izmeu dve aritmetike sredine da bi tvrdili da su

139

ove razlike statistiki znaajne. Ovo konkretno pitanje bi ukazivalo na to da ukoliko su ove razlike statistiki znaajne, onda je test za jednu od ove dve grupe bio tei, tanije za onu grupu kod koje merimo manju aritmetiku sredinu. Za ovu svrhu se koristi Ttest. On predstalvja jednostavan nain da se izrauna statistika znaajnost razlika izmeu aritmetikih sredina. Obzirom da se razliite aritmetike sredine mogu koristiti kao osnov za merenje mi razlikujemo nekoliko T-testova. Upareni T-test se koristi kada poredimo aritmetike sredine na dve varijable za istu grupu. On testira nultu hipotezu koja glasi ne postoje statistiki snaajne razlike izmeu jednog para aritmetikih sredina. Ukoliko je statistika znaajnost (p vrednost) vea od 0.05, onda je nulta hipoteza potvrena. Meutim, ako je p vrednost manja od 0.05, onda je nulta hipoteza opovrgnuta, ili tanije u tom sluaju tvrdimo: ne moe se rei da ne postoje statistiki znaajne razlike izmeu jednog para aritmetikih sredina. Evo kako izgleda upareni T-test za prvu grupu sa kolokvijuma sa parovima prvog i svih ostalih pitanja:
Upareni t-test grupa 2

Paired Differences 95% Confidence Interval of the Difference Mean -,0314 ,1980 -,4078 -,0569 -,2686 -,6098 Std. Std. Error Deviation Mean ,7662 ,1073 ,7447 ,8178 ,6074 ,9356 ,8526 ,1043 ,1145 ,0850 ,1310 ,1194 Lower -,2469 -,0114 -,6378 -,2277 -,5318 -,8496 Upper ,1841 ,4075 -,1778 ,1140 -,0055 -,3700 t -,292 1,899 -3,562 -,669 -2,050 -5,108 df 50 50 50 50 50 50 Sig. (2-tailed) ,771 ,063 ,001 ,507 ,046 ,000

Pair 1 Pair 2 Pair 3 Pair 4 Pair 5 Pair 6

pitanje 1 - pitanje 3 pitanje 2 - pitanje 3 pitanje 3 - pitanje 4 pitanje 3 - pitanje 5 pitanje 3 - pitanje 6 pitanje 3 - pitanje 7

U datoj tabeli moemo videti da smo npr. u sluaju poreenja prvog III i IV pitanja opovrgli nultu hipotezu, ali da smo poreenjem I i III pitanja potvrdili nultu hipotezu. Nezavisni T-test, ima istu svrhu i logiku kao i upareni s tim to se on upotrebljava u situaciji kada elimo da izmerimo da li postoje statistiki znaajne razlike jedne iste

140

varijable (aritmetike sredine) kod dve razliite grupe (klase). Npr, uporeujemo aritmetike sredine ukupnog skora kod prve i druge grupe na kolokvijumu:
Nezavisni t-test Levene's Test for Equality of Variances

Sig.

df

t-test for Equality of Means Std. Error Sig. (2Mean Differenc tailed) Difference e

95% Confidence Interval of the Difference

Lower Pretpostvljam o jednakost varijanse Ne pretpostavlja mo jednakost varijanse

Upper

0,181

0,671

2,425

99

0,017

1,9914

0,8211

0,3622

3,6207

2,424

98,638 0,017

1,9914

0,8214

0,3614

3,6214

U ovim situacijama se najpre koristi Levenov test jednakosti varijanse koji nam ukazuje koji t-test treba da interpetiramo. Ukoliko je p-vrednost manja od 0.01, onda pretpostavljamo jednakost varijanse- Ukoliko je meutim p vrednost levenovog testa vea od 0,01 onda koristimo rezultate t-testa koji ne pretpostavljaju jednakost varijanse. Prema tome, u ovom sluaju t = 2,435 df, 99 p < 0.05, ime odbacujemo nultu hipotezu i tvrdimo: ne moemo rei da ne postoje statistiki znaajne razlike izmeu grupe I i grupe II na kolokvijumu.

Ispitivanja veza izmeu varijabli Uobiajen zadatak u statistici jeste ispitivanje odnosa izmeu dve varijable. Odnos izmeu dve varijable moe ii od potpune nepovezanosti, do sluajne povezanosti, preko odreene veze koja moe postojati, do uzrono-posledine povezanosti. Ispitivanje ovih veza je veoma vano iz praktinih razloga, npr. od kojih faktora zavisi glasanje za neku partiju, ili da li od mesta boravka (selo-grad) zavisi apstinencija na izborima, ili od kojih faktora zavisi opredeljenje za nezavisnu Crnu Goru itd. Postoji itav niz statistikih metoda koji se bavi upravo ovim pitanjima povezanosti izmeu

141

varijabli. Najjednostavnija metoda je tzv. unakrsna tabela (krostabulacija). Evo jednog primera sa naeg kolokvijuma:
Unakrsna tabela SKOR/POL

x 2 = 4,76, df = 4, p = 0,312

Dakle, tabela pokazuje rezultate na kolokvijumu za studente i studentkinje. U njoj su dati i fiziki brojevi i procenti. Analize distribucije ukazuje da razlike koje
2 primeujemo nisu statistiki znaajne i za ovu svrhu se koristi x - test (Pearson Chi-

Square). Ovaj test ispituje hipotezu da li je distribucija vrednosti po redovima i kolonama nezavisna. Ako je statistika znaajnost mala (p<0.05), to nam ukazuje da je mogue da postoji izvesna veza izmeu varijabli (u ovoj situaciji pola i rezultata na kolokvijumu). Ako je pak p>0.05 onda moemo rei da ne postoji veza izmeu varijabli, to je na sluaj, ili drugim reima, u naem sluaju ne postoje statistiki znaajne razlike izmeu studenata istudentkinja kada su rezultati kolokvijuma u
2 pitanju. x - test ispituje utvrenu distribuciju u odnosu na normalnu distribuciju a

formula je:

(utvrdjena ocekivana) 2 x ocekivana svecelije

2

Ovaj test je je jako zgodan za poetne analize kada ispitujemo povezanost izmeu varijabli ali svakako nije dovoljan da samo na osovu njega pouzdano tvrdimo da su dve varijable u vezi.

142

Korelacije izmeu dve varijable je drugaiji parametar koji nam ukazuje na moguu povezanost izmeu njih. Ovde je vano imati u vidu da se radi o statistikoj povezanosti, pri emu nije nuno da se radi o realnoj povezanosti, naime, sluajne korelacije su esto deavaju i u tome treba biti oprezan. Najjednostavniji nain da se shvati korelacija jeste ideja preklapanja varijanse, pri emu podrazumevamo da izmeu sve klase pojava postoji interferentno polje (tzv. Venovi dijagrami). Ovo interferentno polje pokazuje korelaciju izmeu varijabli ili onaj deo kojim jedna varijabla objanjava drugu varijablu. Ukoliko je interferentno polje vee, vei je i stepen korelacije, ukoliko je ono manje manja je i korelacija. Takoe, treba obratiti panju da na ovom dijagramu krugovi nisu iste veliine, to znai da nije jednaka varijansa za ove dve varijable.

Matrematika formula za izraunavanje varijanse je:

r xy

objasnjena var ijansaY ukupnom var ijansomY

Ukoliko postoji reciprocitet u smislu da sve vrednosti na jednoj varijabli odgovaraju vrednostima na drugoj varijabli korelacija je jednaka jedan (P = 1). Kriterijumi za vrednosti pearsonove korelacije su:

143

P 0,30 niska korelacija P > 0,30 a 0,50 srednja korelacija P > 0,50 visoka korelacija Evo primera korelacija iz naeg kolokvijuma: Korelaciona matrica I Grupa

Iz ove korelacione matrice se vidi da su sve korelacije izeu varijabli visoke. U prevodu, vei broj poena na jednom pitanju odgovara veem broju poena na drugim pitanjim i obrnuto. Ovo pokazuje da je test znanja imao relativno vrstu strukturu. Takoe, treba primetiti da je korelaciona matrica u tabeli redudantna jer se korelacija izmeu svake od para varijabli moe uoiti u dve elije.

Multivarijantna statistika - Regresiona analiza U praksi drutvenih istraivanja mi najee elimo da ispitamo odnose izmeu varijabli. Meutim, veoma je redak sluaj da se jedna varijabla moe iskljuivo objasniti nekom drugom (ali samo jednom) varijablom. Ovo zato to su druveni fenomeni sloeni po svojoj prirodi i to jedan fenomen (drutvena injenica) u

144

najveem broju sluajeva zavisi od veeg broja drugih varijabli. Za ovu svrhu se koristi multivarijantna analiza. Kada se ispituje odnos izmeu varijabli neophodne je prvenstveno da se razume multivariantni prostor. To znai da vei broj varijabli u jo veem moguem broju konstelacija, kreira specifine obrasce, koji (ne)utiu, tj. ne odreuju drutvenu injenicu koju elimo objasniti. Ideja na kojoj multivarijanta analiza poiva u statistici jeste da se jedna varijabla (zavisna) moe objasniti veim brojem drugih varijabli (nezavisnim) koje se zovu prediktori. Prema tome, statistiki, multivarijante metode ispitjuju da li i u kojoj meri svaka pojedina varijabla jeste prediktor zavisne varijable u datoj konstelaciji zavisnih varijabli. Regresiona analiza je najuestalija statistika metoda posredstvom koje se utvruje odnos izmeu prediktora i nezavisnih varijabli. Statistika poznaje nekoliko tipova regresionih analiza, pri emu sve one imaju isti princip i poivaju na istoj ideji tj. da se na osnovu vrednosti prediktivnih varijabli predvidi vrednost zavisne varijable. Razliite regresione metode su nastale jednostavno zato to zavistna varijabla moe imati razliite karakteristike u metrikom smislu. Najee, zavisna varijabla je ili binarnog tipa (dakle ima dve vrednosti 1 i 0 , npr. da i ne ), i u ovoj situaciji se koristi logistika regresija, ili je pak zavisna varijabla numerika varijabla tj. skala intervalnog tipa, i u toj situaciji se koristi multipl linearna regresija. Ukoliko je zavisna varijabla ordinalna skala (npr. kategorije prihoda ), onda se koristi ordinalna (tzv. PLUM regresija). U novije vreme, razvijeni su postupci za jo dva tipa regresione analize. Prvo, to je multinomijalna (tzv. pulmonijalna) regresija, koja je po svojoj prirodi veoma slina logistikoj regresiji, ali s tim da ona operie sa tri vrednosti na zavisnoj varijabli. Konano, kao izraz potrebe za regresionom analizom kada veza izmeu zavisnih i nezavisne varijable nije linearnog tipa, nastala je nelinearna regresija. Ova regresiona analiza je veoma specifina i nije predmet naeg bavljenja na ovom mestu. Multipl (viestruka) linearna regresija se izraunava sledeom formulom:
Y B0 B1 x1 B2 x 2 ......Bn x n Ei

Regresioni koeficijenti su parcijalni zato to je pretpostavka da e se vrednost zavisne varijable promeniti ukoliko se povea vrednost jednog (ali samo i iskljuivo tog)

145

prediktora za 1. Pretpostavka je, dakle, da izmeu prediktivne i zavisne varijable postoji povezanost i u skladu sa ovom pretpostavkom, moe se ispitati regresiona linija koja postoji izmeu svakog pojedinog prediktora i zavisne varijable. Za ovu svrhu najee se koristi grafiko prikazivanje odnosa izmeu sve varijable i to tzv. Scatter dijagram. Evo primera jednog scatter dijagrama:
y

Iz ovog dijagrama se vidi da kako rastu vrednosti prediktivne varijable rastu i vrednosti zavisne varijable, te je verovatno ova varijabla dobar prediktor. No, ovde je dat odnos samo izmeu dve varijable, i ovo bi bio primer bivarijantne regresije, koja je retka obzirom da je ekstremno mali broj sluajeva u drutvenim naukama da jedna varijabla jeste dovoljna za predikciju zavisne varijable. Upravo, viestruka regresija podrazumeva da nekoliko varijabli jesu prediktori. Ali u toj situaciji svaka od varijabli ima drugaiji odnos prema zavisnoj varijabli, a uz to, uspostalvlja se i odnos izmeu samih zavisnih varijabli. Evo kako to izgleda na Venovim dijagramima:

Y
x 2

x 1

146

Dakle, jednim svojim delom prediktivne varijable objanjavaju varijansu zavisne varijable i od ove povrine zavisi regresioni (B) koeficijent za svaku od njih. Meutim, u jednom delu interferencije preklapaju se varijanse sve tri varijable i ovo je vrednost regresionog konstantnog koeficijenta (B intercept). Konano, oito je da postoji korelacija izmeu samih prediktora (x1i x2). Evo primera kako je mogue predvideti rezultate na kolokvijumu samo na osnovu bodova koje su studenti prve grupe dobili na pitanjima 3 i 4. U tabeli najpre moemo videti da su koeficijenti statistiki znaajni i da su veoma dobri za predikciju rezultata na kolokvijumu:
Linearna regresija - predikcija rezultata na kolokvijuma na osnovu I i III pitanja (grupa I)

Nestandardizovani koeficijenti B (Constant) IV pitanje VI pitanje Std. Error

(Sig.)

95% Confidence Interval for B Lower Bound Upper Bound

,980 2,502 3,505

,546 ,421 ,472

1,797 ,079 5,938 ,000 7,420 ,000

-,117 2,078 1,655 3,350 2,555 4,455

Ako sada primenimo formulu za studenta koji je imao 1,5 boda na pitanju br. 4 i 1,8 boda na pitanju br. 6, onda moemo da predvidimo njegov skor na kolokvijumu na sledei nain: SKOR = 0,98+ (2,50x1,5) + (3,51x1,8) = 0,98+ 3,75+6,32= 11,05 Dakle, ovaj student bi na osnovu naeg saznanja o bodovima na dva pitanja imao ukupan skor od 11,05 poena. Ovde treba imati u vidu standardnu greku za svaki od regresionih koeficijenata kao i 95% nivoe poverenja. Za razliku od linearne regresije koja operie sa zavisnim varijablama koje su numerike i kotinuirane, logistika regresija operie sa binarnim varijablama, dakle, vrednostima 1 i 0. Ovo su varijable koje u stvari operacionalizuju dogaaje u drutvenom ivotu koji e se ili desiti ili nee (osoba X e ili glasati ili nee za neku partiju, osoba X e ili kupiti ili nee neki proizvod, student X e ili nee zavriti fakultet itd. ). Kada naa zavisna varijabla poseduje ove karakteristike, onda koristimo
147

logistiku regresiju koja u osnovi ima isti zadatak kao i linearna, tj. da na osnovu nekoliko prediktivnih varijabli izrauna verovatnou da se neki dogaaj zaista i desi. Matematika formula za logistiku regresiju je:

Verovatnoca(dogadjanja ) log( B0 B1 x1 B2 x2 ......Bn xn Verovatnoca(nedogadjanja )

Moemo primetiti da je desna strana jednaine ista kao i kod linearne regresije, s tim to leva strana jednaine opisuje nezavisnu varijablu kao logaritamsku verovatnou odnosa dogaanja odnosno nedogaanja (log of odds ratio). Evo jednog primera primene logistike regresije glasanja ZA nezavisnu Crnu Goru na nedavnom referendumu: Prvo, iz tabele vidimo da neke od varijabli nisu dobri prediktori (sever, centar, pol i donekle statost) a da su nacionalna pripadnost i obrazovanje sasvim solidni prediktori. Drugo, obzirom da prediktori kao varijable nemaju iste metrijske karakteristike, preporunjivo je standardizovati varijable (z skorovima) kako bi se koristili nestandardizovani regresioni koeficijenti (B) u matematikoj formuli za razun verovatnoe. Drugi podatak (EXP B) predstavlja poveanje verovatnoeza dogaaj ukoliko se prediktor povea za jedan. Takoe, on nema negativne vrednosti i treba ga interpretirati na nain da ukoliko je njegova vrednost manja od jedan, poveavanje vrednosti na ovom prediktoru smanjuju verovatnou dogaaja, dok vrfednsoti preko jedan poveavaju ovu verovatnou. Iz donje tabele se moe videti da je nogo vea verovatnoa da e Albanci glasati za nezavisnost u odnosu na Muslimane i Crnogorce, dok je za Srbe obrnuta slika i za njih je vea verovatnoa da e glasati protiv nezavisnosti. Obrazovanje je takoe prediktor, il idrugim reima, vii stepen obrazovanja poveava verovantou glasanja za nezavisnost.

148

Logist tika Regresija Prediktori za referendum a msko DA B Srbin Crnogorac Bosnjak_Musli iman Albanac Obrazovanje sever centar Pol Starost Constant S.E. df Sig. Exp(B) 95,0% C.I.fo or EXP(B) Lower ,042 1,863 2,812 7,156 1,005 ,465 ,705 ,638 1,000 Up pper ,211 7 7,934 14 4,302 75,636 1,110 1,119 1,528 1,124 1,018

-2,366 1,347 1,847 3,147 ,055 -,327 ,037 -,166 ,009 -1,354

,412 ,370 ,415 ,602 ,025 ,224 ,197 ,145 ,005 ,609

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

,000 ,000 ,000 ,000 ,030 ,144 ,852 ,250 ,056 ,026

,094 3,844 6,342 23,265 1,056 ,721 1,037 ,847 1,009 ,258

Konano evo jo dva prim mera. Prvo primer ordinalne re o, o egresije biv varijantnog tipa koja g a poka azuje vero ovatnou d mukar odnosn ene da rci no udju u o odreenu kategoriju u priho oda. Drugo logistik regresiju tj. raun verovatno da mu o, ku u, n oe ukarci odn nosno ene e uu u odreen kategori zaniman Uz to su podaci o regresi ne ije nja. o ionim koef ficijentima a dati u prikladn grafik formi koja olak noj koj kava razum mevanje i onima ko nemaju oji u stikih zna anja. statis Rodn razlik u prih ne ke hodima u Crnnoj Gori (N Nestandard dizovani regresioni i koef ficijenti, PL LUM regre esija)
4 3 2 1 0 -1 -2 -3 -4 -0.187 7 -0.907 -0.147 -0.68 87 -1.178 -1.603 -2.043 -2.334 -2.784 1.225 05 0.50 5 1.005 0.465 1.496 21 1.92 652 2.361 2.6 3.416 3.649

3.102

muk ko ensko

-3.099 -3.331

149 9

Rodn razlike u zanima ne anju u Crn Gori (S noj Standardiz zovani regr resioni koe eficijenti Logi istika reg gresija)
3.5 3 2.5 2 1.5 1 0.5 0

3.135 9 1.889

53 2.95

2.455 1.078 0.927 0 7 0.407

MUKO ENSKO

0.319

0.529 0 0.339

150 0

KVALITATIVNO TERENSKO ISTRAIVANJE

Kvalitativno terensko istraivanje ima za cilj da ispita drutveni ivot u njegovom prirodnom okruenju. Kljuni cilj kvalitativnog pristupa jeste razumevanje drutvenih injenica a ne njihovo objanjavanje. Drugim reima kvalitativno istraivanje nema za cilj da utvrdi uzrono-posledine veze izmeu drutvenih pojava, ve pre da opie i razume sve specifinosti, okolnosti i prirodu drutvenih fenomena na nain na koji one postoje u stvarnom drutvenom ivotu. Prema tome, metodoloki se kvalitativna istraivanja razlikuju od kvantitativnih kako po ciljevima, tako i po prirodi podataka koji se prikupljaju te konano i po nainima na koji se podaci obrauju. Ovaj tip drutvenih istraivanja rezultat je prvenstveno nunosti i priznanja da kvantitativni pristup u drutvenim naukama ima svoja ogranienja, i da se bez kvalitativne metodologije ne moe doi do itavog niza veoma vanih i relevantnih informacija o drutvenim pojavama. Kljuna pitanja na koja kvalitativno terensko istraianje eli da odgovori jesu kako i zato a ne, kao to je to saluaj sa kvantitativnim istraivanjima koje odgovaraju na pitanje koliko tj, u kojoj meri (stepenu). U analizi drutvenih dogaaja, Lyn Lofland identifikuje sledee socijalne relate kao adekvatne za kvalitativan pristup: 1. Prakse: razliita ponaanja individua kao to je razgovor npr. 2. Epizode: dogaaji kao tp su razvodi ili bolesti 3. Interakcija: odnos i komunikacija izmeu dvoje ljudi 4. Uloge: analiza poloaja koji ljudi zauzimaju i ponaanja koja iz tih uloga proistiu (zanimanje, porodina uloga...) 5. Relacije: Ponaanja koja su rezultat odnosa izmeu pojedinanih uloga (majka-sin, menader-zapoljeni, lekat-pacijent) 6. Grupe: Ponaanje u malim grupama (koletiv, sportski tim, prijatelji) 7. Organizacije: formalne organizacije kao to je preduzee npr. 8. Naselja: analiza drutvenog ivota u selu, delu grada, getu isl. 9. Drutveni svet: Protivreni drutveni svetovi kao to je npr. berza 10. Subkulture i ivotni stilovi: analiza ivota posebnih drutveniih grupa

151

Lista koju nudi Lofland nije niti konana niti iscrpna. Ona samo upuuje na neke kljune socijalne dogaaje koje imanentno zahtevaju kvalitativni pristup. U osnovi, kljuni kriterijum za uvoenje kvalitativnog pristupa treba da bude specifinost naunog interesovanja koja se ogleda u potrebi da saznamo obrasce, tj. prirodu funkcionisanja, oseanja, unutranje razloge i sve ostale elemente koji izgrauju te obrasce. Evo i primera, u jednom od istraivanja koje je bilo kvantitativnog tipa mi smo utvdili da postoji statistiki znaajna razlika izmeu razliitih nacionalnih skupina da se glasa za crnogorsku nezavisnost na referendumu. Pri tom, istraivanje ovog tipa nije u stanju da nam da razloge zato je nacionalne pripadnost referentna za stav prema referendumu. Realizacijom fokus grupa kao jedne od metoda kvalitativnog terenskog istraivanja, utvrdili smo da su razlozi za svaku od nacionalnih skupina sasvim specifini. Naime, oni koj ise izjanjavaju kao Srbi kao razlog za glasanje protiv nezavisnosti navode tradicionalnu vezanost za Srbiju i oseaj identiteta sa veinskom skupinom koja ivi u Srbiji. Sa druge strane, pristalice nacionalnih manjina smatraju da e ostvariti vii stepen svojih prava u manjoj dravi nego li u veoj i ovo je razlog za glasanje za samostalnost. Crnogorsi, konano, su bili podeljeni, ali veinski oni koji su bili za nezavisnost izraavaju potrebu da dravnom samostalnou odrede i vlastiti nacionalni ientitet. Odgovore a sva ova pitanja zato nije bilo mogue utvrditi kvantitativnim pristupom, ve upravo primenom kvalitativne metodologije koja je dovoljno fleksibilna da ispita unutranje razloge za odreene stavove i ponaanja. Izmeu kvalitativnog i kvantitativnog metodolokog pristupa postoje znaajne razlike. One se mogu sumirati u sledeem:

152

Kvalitativno terensko istraivanje Objanjavanje Razumevanje Nomotetski pristup Idiografski pristup Kljuno pitanje je koliko, u kojoj meri, u Kljuno pitanje je kako i zato, kom stepenu isl. motivi, percepcija, mehanizmi i obrasci Brojevi, procenti, skorovi, indexi itd Znaenja, obrasci, mehanizmi itd Ispitivanje veza i odnosa izmeu varijabli Ispitivanje strukture znaenja Teorijski okvir kao uslov za Odsustvo teorijskog okviraoperacionalizaciju kretanje odozdo Deduktivni pristup Induktivni pristup Optost generalizacija Pojedinanost odsustvo generalizacije Pasivna uloga istraivaa Aktivna uloga istraivaa Rigidna struktura Fleksibilnost polustruktuiranost ili nestruktuiranost Definisani odgovori ispitanika Nedefinisani (otvoreni)odgovori ispitanika Limitiran spisak tema i istraivakih Otvoren spisak tema i pitanja istraivakih pitanja Unapred poznate hipoteze Mogunost uspostavljanja i proveravanja hipoteza u hodu Ogranien skup varijabli Neogranien skup varijabli Reprezentativnost Odsustvo reprezentativnosti Dakle, pod kvalitativnim terenskim istraivanjem podrazumevamo onaj metodoloki pristup koji ima za cilj da na idiografski nain opie drutvene fenomene. Kljuna karakteristika kvalitativnog pristupa i metodologiji jeste otvorenost istraivakog procesa prema novim saznanjima a kljuni cilj, osim eksploracije, jeste razumevanje koje se postie traganjem za znaenjima i otkrivanjem obrazaca. Za razliku od kvantitativnog pristupa koje se oslanja na premisama pozitivizma u teorijskom smislu, i koji trai jasan konceptualni okvir, kvalitativno istraivanje polazi od fleksibilnih teorijskih koncepata i otvoreno je za nova saznanja. Meutim, samo kvalitativno terensko istraivanje moe se zasnivati na nekoliko razliitih teorijskih paradigmi. Vanije teorije na kojima se zasniva kvalitativno terensko istraivanje Naturalizam pretpostavlja (slino pozitivizmu) da objektivna stvarnost postoji kao takva i da se o njoj na objektivan nain moe doi do validnih saznanja o drutvenim i politikim fenomenima. Stvarnost se nalazi tamo i istraiva

Kvantitativno istraivanje

153

jednostavno mora na adekvatan metodoloki nain da je ispita kao da stvarnost kao takva zaista jeste. Etnografija je teorijski pristup koji se fokusira na detaljnu i preciznu deskripciju drutvenih fenomena ne tragajui za bilo kakvim objanjenjima. Ovaj pristup je izrazito deskriptivan i njegova prednost se sastoji u velikoj koliini informacija o pojedinanim fenomenima Fenomenologija, kao jedan od najstarijih kvalitativnih pristupa, poiva na pretpostavci da je drutvena stvarnost pre konstrukcija pre nego da je neto to postoji po sebi. Fenomenologija je usmerena na strukturu znaenja i ima za cilj da razume drutveni svet na nain na koji ga doivljavaju akteri. Kada ljudi govore o svetu, oni ne govore o tome kakav svet zaista jeste, ve govore o svetu kakvim ga oni vide i doivljavaju. Drugim reima, ljudi unose znaenja u svet objektivnih injenica i tako unose smisao u same injenice. Etnometodologija, koja izrasta iz fenomenologije, je teorijski pristup koji prouava drutveni ivot na nain da otkriva implicitne i preutne, pretpostavke i dogovore. Ovaj pristup ima za cilj da svesno narui preutne dogovore jer time otkriva njihovo postojanje. Etnometodologija se, prema tome usmerava, na drutveni svet koji postoji a koji je skriven. Ona prouava kljune dimenzije drutvenog ivota, aspekte koji se uzimaju zdravo za gotovo (taken-for-granted) i one koje se podrazumevaju (it goes without saying) Institucionalna etnografija je istraivaka platforma posredstvom koje se lina iskustva pojedinaca koriste kako bi se otkrili odnosi moi i ostale karakteristike institucija u kojima pojedinci funkcioniu. Ovaj pristup je karakteristian i veoma funkcionalan u situacijama kada se eli otkriti odnos izmeu pojedinaca i institucija, naroito u situaciji kada je neka grupa marginalizovana i stigmatizovana sveukupnim drutvenim odnosima. Institucionalna etnografija je slina etnometodologiji po tome to polazi od pojedinca i njegovog iskustva kako bi dola do drutvenih

154

institucionalizovanih praksi. Ovaj pristup poinje od mikro-novoa svakodnevnog ivota sa ciljem spoznaje makro-nivoa tj. institucionalne prakse. Participativno akciono istraivanje je metod koji ispitanicima daje mogunost kontrole nad istraivakim procesom. Osnovna ideja participativnog istraivanja nije objektivna spoznaja stvarnosti, ve promena samog objekta istraivanja zahvaljujui istraivakom procesu. Participativno akciono istraivanje je karakteristino po tome to ono ukida ekskluzivno pravo istraivau da bude superioran u istraivakom procesu. Participativno akciono istraivanje je paradigma se najee realizuje u kada je predmet istraivanje marginalizovana drutvena grupa. U okviru ovog tipa istraivanja, istraiva slui kao resurs za one koji su predmet istraivanja i daje im ansu da oni budu aktivni i efikasni u ostvarivanju svojih interesa Teorija utemeljana na injenicama (Grounded Theory Approach) je indusktivni pristup prouavanja drutvenog ivota koji bez teorijskih pretpostavki ulazi u stvarnost i ima za cilj da u procesu prikupljanja i analize empirijskih podataka izgradi teoriju koja objanjava neposredni predmet istraivanja. Ovakav pristup se veoma razlikuje od deduktivnog pristupa koji polazi od teorije, postavlja hipotezu i u procesu istraivanja testira hipotezu.

Metode na kojima se zasniva kvalitativno terensko istraivanje Posmatranje Nije svako posmatranje nauno posmatranje. Kao metod u drutvenim naukama, posmatranje mora da isputni itav niz strogih uslova da bi imalo epitet naune metode. Tako, posmatranje mora da ima sledee karakteristike: Selektivnost Sistematinost Preciznost Proverljivost (stvaranje i ouvanje lanca empirijske evidencije)

155

 Strunost u pogledu znanja i iskustva istraivaa U procesu posmatranja istraiva moe u manjoj ili veoj meri da uestvuje u drutvenim procesima koji su predmet istraivanja. Istraiva u procesu posmatranja moe biti: Potpuni uesnik Uesnik posmatra Posmatra uesnik Potpuni (isti) posmatra Osnovne porednosti metode posmatranja su: Blizina predmetu istraivanja Konkretnost Empatija Neograniena koliina informacija nadohvat ruke Mogunost otkrivanja novih pretpostavki i saznanja koja nisu postulirana Osnovni nedostaci metode posmatranja su: Nedostatnost (ovaj metrod esto ne ide sam ve u kombinaciji sa drugim kvalitativnim ili kvantitativnim metodama) Percepcija: o Stereotipi o Referentni okvir o Oekivanja o Selektivnost o Interesovanja Objektivnost (tekoe u odravanju distance istraivaa u odnosu na predmet istraivanja)

156

 Kontrola nad informacijama (informacije dolaze manje vie anarhino a istraiva nema kontrolu nad ovim) Preciznost (bez sistematskog generisanja informacija, i preciznost je znatano umanjena) Pouzdanost (uvek se postavlja pitanje da li relevantno ono to smo posmatrali i da li su nam promakle vani aspekti koje nismo uhvatili

Analiza sluaja Analiza sluaja podrazumeva dubinsko ispitivanje jednog jedinog sluaja (analitike jedinice). Ovaj metod je deskriptivan po svojoj prirodi, i prema tome idieografski po karakteru. Kljuni cilj analize sluaja jeste skupljanje velike koliine preciznih informacija o jednom fenomenu koje esto reflektuju drutvene prakse, institucionalne mehanizme i drutvene obrasce. Postupci (koraci) u realizaciji analize sluaja su: Izbor sluaja kriterijumi tj. bira se onaj sluaj koji je ima potencijala da reflektuje sve ono to je paradigmatino za drutvenu pojavu koja je predmet istraivanja. Osnovn opravilo pri izboru je uzeti sluaj gde se ono to je problem ili predmet pojavljuje u ekstremnim varijantama Planiranje U zavisnosti od sluaja informacije se mogu prikupti na razliite naine i upotrebom razliitih tehnika. Prikupljanje i obrada informacije na osnovu analize sluaja mora da se paljivo planira Empirijska evidencija Ova metoda zahteva da se sve informacije prikupe na nain da ostane lanac empirijske evidencije kao uslov proverljivosti zakljuaka do kojih smo doli istraivanjem Metodoloki oprez Prilikom donoenja zakljuaka povui jasnu vezu izmeu empiriskog tiva i konkluzije. Biti oprezan. vati se od neumerene generalizacije

157

Prednosti analize sluaja su: Koliina informacija precizan opis Jasan fokus usmerenost na jedan jedini sluaj ograniava mogunost greaka u empirijskom targetiranju Ekonominost i pristupanost predmetu istraivanja Mogunost otkrivanja i postavljanja novih hipoteza ireg znaaja Precizan i jasan uvid u drutvene dimenzije pojedinanog Neodstaci analize sluaja su: Nereprezentativnost Nemogunost generalizacije Viak informacija koje nisu relevantne Tekoe uspostavljanja veze izmeu teorije i empirije Konceptualni problemi (pojam kao apstraktna odrednica za klasu a ne za pojedinano) Intervju Kvalitativni intervju je interakcija izmeu intervjuera i respodenta posredstvom koje intervjuer ima generalan plan istraivanja ali nema rigidan set pitanja koja poraju biti postavljena po unapred definisanom redu i unapred definisanim reima. Uobiajeni ciljevi intervjua su: Uoptavanje Izgradnja objanjenja Pronalaenje obazaca Formulisanje teorijskih hipoteza Posmatranje drutvenih dogaaja Evaluacija teorije i drutvenih praksi

158

U primeni itervjua kao metode postoje sedam faza i to su: Tematizovanje preciziranje svrhe intervjua i pojmova koji se istrauju Dizajn Definisanje procesa intervjuisanja posredstvom koga se precizirana svrha ostvaruje (posebno razmotriti etiku dimenziju) Intervju Realizacija intervjua Transkript Kreiranje pisanog prepisa intervjua Analiziranje Odreivanje znaenja skupljenog materjala u skladu sa svrhom istraivanja Verifikovanje Proveravanje validnosti i relijabilnosti kako materjala tako i donesenih zakljuaka Izvetavanje Prenoenje steenog znanja u pisanoj formi Gtrupni intervju (fokus grupe) Fokus grupe predstavljaju intevju kada se grupa pojedinaca intervjuie u isto vreme. Osnovna svrha grupnog intervjua jeste da se posredstvom grupne dinamike doe do informacija o stavovima prema odreenom problemu (pitanju) u odnosu na koji obino subjekti imaju drugaije, razliite ili suprotstavljene stavove. Osnovna pravila i procedure za realizaciju grupnog intervjua su: Izbor teme tema mora biti relevantna za subjekte, tj. oni moraju biti zainteresovani i kometentni da daju odgovore Izbor uesnika Uesnici u diskusiji se biraju na osnovu odreenih parametara i struktura koje odgovaraju saznajnim ciljevima Organizacija Jedan od osnovni hproblema fokus grupa jeste injenica da morate u odreeno vreme da okupite odreeni broj ljudi koji e izdvojiti stanovitu koliinu vremena za razgovor.

159

 Izvoenje Za realizaciju grupnog intervjua veoma je vano da moderator bude iskusan, pripremljen, da vodi rauna o grupnoj dinamici i da poznaje temu (problem) istraivanja Evidencija Grulni intervju se po pravilu snima audio-vizuelnim sredstvima Analiza Kvalitetna analiza materjala dobijenog grupnim intervjuima je jedan od najveih problema ove metode. U analizi mora da uestvuje moderator Izvetavanje Zakljuci do kojih smo doli analizom moraju na adekvatan nain da se pretoe u posmeni izvetaj Korisni saveti za izvoenje gupnih intervjua: Grupe ne smeju da budu manje od 8 a nikako vee od 12 respodenata Intervju ne sme da traje manje od 1.5h a ne vie od 2.5 h Intervjuer je moderator u diskusiji i on treba to je mogue vie da omogui normalnu diskusiju izmeu ispitanika U svakoj gupi uvek ima prialica i utologa. Jedan od kljunih zadataka moderatora je da umiri i kontroloe prialice a da afirmie utologe Kljuni zadatak moderatora je da ne dozvoli nametanje miljenja jednih od strane drugih ispitanika i obrnuto Vea zainteresovanost respodenata za temu moe da proizvede rasprave moderator mora da previdi od koga dolaze napadi i na vreme da intervenie Audio vizuelna sredstva tokom grupnih intervjua ne smeju biti postavljena tako da bodu oi respodentima Prostorija i vreme u koje se odrava grupni intervju moraju biti paljivo izabrani U procesu analize intervjua biti posebno oprezan da se jednako uvai miljenje, i stavovi svih ispitanika Zakljuke koji se donose treba proveriti vie puta na osnovu empirijske grae kritikim pristupom

160

 Prilikom pisanja izvetaja koristiti citiranje ispitanika u velikoj (pristojnoj) meri Grupni intervju kao metod ima sledee prednosti: Socijalno orjentisanost - Bavljenje problemom istraivanja tako to se uvaava komunikacija (diskusija) kao drutvenu realnost u okviru koje se i sam drutveni ivot odvija Fleksibilnost mogunost realizacije za veliki broj tema, mogunost odbacivanja apriornih teorijskih pretpostavki, promena pitanja i tema u toku izvoenja itd. Validnost Ovo je jedna od osnovnih prednosti, naime, po prirodi grupnog razgovora, podaci koje smo dobili su validni Brzina Do rezultata se dolazi za kratko vreme Jasnoa Rezultate razumeju svi koji su upueni u temu tj. za razumevanje rezultata nisu potrebne nikakve vetine ili znanja Praktinost - Rezultati su veoma upotrebljivi u praksi Ekonominost ovaj metod nije skup Nedostaci grupnih intervjua su: Nedostatak kontrole Grupni intervju se lako moe pretvoriti u anarhinu i besmislenu diskusiju Tekoe u analizi podataka Transkripte je teko napraviti, a i kada ih napravimo teko ih je procesuirati Vetine Moderator mora da poseduje posebne vetine i iskustvo Heterogenost grupa Razlike unutar grupa mogu da naprave velike probleme kako sa stanovita izvoenja intervjua, tako i sa stanovita analize i donoenja zakljuaka Organizacija Neretko je teko formirati grupe u odnosu na postavljene kriterijume

161

 Diskusije mora da se vode u prikladnim prostornim uslovima Obrada podatako dobijenih intervjuom se sastoji iz sledeih elemenata: Formiranje kodova pisanje zabeleki Formiranje anlitikih koncepata Pronalaenje reda unutar koncepata Izgradnja objanjenja (obrazaca) Kretanje napred-nazad Obrada nije linearan proces, moramo se stalno kretati od podataka do pojmova i obrnuto Kodiranje je analitiki postupak posredstvom kojih podaci bivaju sintetizovani, konceptualizovani i integrisani tako da formiraju teoriju. Kodiranje ima za cilj formiranje pojmova i kategorijam kao i u uspostavljanju konceptualnog reda izmeu njih. Proces kodiranja je identifikacija i definisanje koncepata. Zahvaljujui postupku kodiranja iz podataka se pojavljuje klasifikacija fenomena ili njegovih aspekata. Otvoreno kodiranje je inicijalni postupak posredstvom koga unosimo elementarni red u veliku koliinu informacija. Fokusirano kodiranje je proces izbacivanja manje produktivnih i manje znaajnih kodova i fokusiranje na manji broj kljunih selektovanih kodova. Dobar kod treba da poseduje pet kljunih karakteristika: 1. Oznaku (labelu) 2. Definiciju teme na koju se odnosi 3. Opis u smislu kako da znamo da se pojavila odreena tema 4. Opis bilo kakve kvalifikacije ili iskljuivanja u procesu identifikacije teme 5. Primmere, kako pozitivne tako i negativne, kako bi se eliminisala mogua konfuzija kada traimo temu

162

Primer otvorenog kodiranja: Mu otvorio privatnu firmu nakon to je izgubio posao Gubitak posla Moj mu je nakon propasti njegove firme otvorio jedno privatno preduzee. ]erka sada zavrava studije, apsolvent je na pedagokom fakultetu, ja sam na birou za zapoljavanje, jer firma u kojoj sam radila je otila u steaj tako da sam ostala bez posla. Me|utim to mi nije u nekom linom Novo pozitivno iskustvo iskustvu donelo nita negativno, naprotiv mnogo emu me nauilo i pokazalo mi je, i donelo neke stvari u mom ivotu, tako da moda u nekom Promena u percepciji oseanju ako bih se setila toga kako sam to zamiljala pre deset godina tu mogunost da ostanem bez posla Ideja sudbine posle dvadeset i neto godina rada, to bi mi se inilo strano. Me|utim, kad se sve to desilo, sve mi je to Nova interesovanja sad manje strano i naprotiv ne bih sada nita promenila u svemu tome, mislim da je to jedno divno iskustvo za mene, donelo mi je mnogo drugih stvari kojima sam poela da se bavim, za koje do tada Identifikacija sa nisam znala, nisam znala da postoje u meni prethodnim poslom interesovanja za sve to, tako da to se toga tie radila sam inae u komercijali i posao mi je bio dosta dinamian. Kontaktirala sam du cele Jugoslavije, Zadovoljstvo novim imala sam svuda puno poslovnih i linih prijatelja, i periodom u ivotu to mi je proirivalo moj ivot, ali eto sada mi prija i Nema elje za vraanjem ova druga faza u kojoj se nalazim tako da znam da se na staro to vie na slian nain ne bi moglo vratiti, i to isto ne Nema oekivanja u bih mogla raditi. ta e mi ivot donositi u budue? budunosti Ne znam.. Ka fokusiranom kodu: Gubitak posla Mu otvorio privatnu firmu Steaj firme Novo pozitivno iskustvo Promena u percepciji Ideja sudbine Nova interesovanja Identifikacija sa prethodnim poslom Zadovoljstvo novim periodom u ivotu Nema elje za vraanjem na staro Nema oekivanja u budunosti

Ekonomska kriza sistema Privatna inicijativa mukarac Promene na profesionalanom, i ivotnom planu Pozitivan stav prema prolosti, neizvesna budunost Identifikacija sa prethodnim poslom

163

Paralelno sa procesom kodiranja istraiva pravi i beleke u procesu izvoenje, i analize intervjua. Naime, proces kodiranja obezbeuje istraivau veliki broj ideja, tema i potencijalnih veza meu pojavama. Zapisivanje ovih ideja u procesu kodiranja i elaboriranje samih ideja zove se beleenje. Beleke su istraivaevi tragovi analize, razmiljanja, interpretacije, pitanja i direktiva za dalju analizu podataka. Beleke se koriste za elaboraciju kodova i posredstvom ovih kodova direktno su povezani sa podacima. One omoguuju definicije i opise. Beleke, takoe, sumiraju potencijal za pojavljivanje moguih veza izmeu pojava. Beleke se mogu klasifikovati i kategorizovati na osnovu razliitih kriterijuma. Klasina tipologija: Kodirane beleke indiciraju labele za kodove, obezbeuju informacije o znaenjima i definicijama kodova i pruaju uvid u detaljne informacije dobijene od razliitih tipova kodova Teoretske beleke elaboriraju konceptualna znaenja, veze izmeu pojmova, teorijske pretpostavke i sve ostale aspekte koji su teorisjki relevanti. Operacionalne beleke se bave pitanjima meroda i procedura kao npr. pitanja kako su dobijeni podaci ili situacije koje su definisale generisanje podataka Lofland & Lofland (1995) tipologija Elementarne beleke predstavljaju detaljan analitiki opis nekog specifinog pitanja Sortirajue beleke se piu u fazama kada se elementarne beleke analiziraju i kada identifikujemo kljuna pitanja i varijable Integrativne beleke koriste sortirajue beleke na nain da artikuliu veze ismeu kljunih fenomena i pojmova do kojih smo doli sortirajui beleke

164

Jedan od osnovnih zadataka kvalitativnih istraivanja jeste identifikacija obrazaca. Pod obrascima podrazumevamo repeticiju odreenih modela ponaanja koji se odvijaju u drutvu, pri emu moemo identifikovati uloge, procese, pravilnosti, socijalne situacije i zakonitosti u odnosima izmeu aktera. U praksi postoje est standardizovanih naina u procesu traganja za obrascima i to su: Uestalost: Koliko esto se politiko nasilje pojavljuje? Magnituda: Koji su nivoi nasilja? Koliko je ono brutalno? Struktura: Koji sve tipovi nasilja postoje (simboliko, verbalno, zastraivanje...) Procesi: Da li postoji neki poredak unutar elemenata strukture? Uzroci: Koji su uzroci nasilja? Posledice: Kakve su posledice nasilja po rtve? Korisni saveti za analizu inzervjua: Pojmovi koji dolaze iz literature mogu biti korisni ya analizu vaih podataka, poreenja i formiranja pretpostavki Poznavanje razliitih teorija moe poveati senzitivnost istraivaa u procesu analize intervjua Poznavanje filozofksih teorija moe biti korisno za poveanje sposobnosti apstraktnog miljenja i afirmaciji intuicije i inspiracije Voditi rauna o diskursu i nivoima znaenja Empatija i posveenost problemu istraivanja je jedan od osnovnih uslova za uspenu analizu intervjua Dok s jedne strane istraiva mora da se uivi u problem, sa druge strane mora da zadri distancu koja garantuje objektivnost Verujte u ishod i verujte u znaaj istraivanja, jer e u suprotnom rezultati vaih analiza imati veoma mali domet

165

Uvoenje reda unutar kvalitativniih podataka

podaci KODOVI

KONCEPTI Procedure poreenja

Napred-nazad

Procedure uspostavljanja redosleda Otkrivanje obrazaca Izgradnja objanjenja Interpretacija Teorijska refleksija

166

ANALIZA SADRAJA U istraivanju drutvenih i politikih procesa i pojava esto se koristi metod poznat kao analiza sadaja. Kao i sve ostale metode koje se koriste, i ovaj metod mora da uvai kljune pretpostavke ili drugim reima mora da ispuni odreene kriterijume u svojoj primeni kako bi opravdao kvalifikaciju naune metode. Drugim reima, pre upotrebe ove metod istraiva je duan da obavi sve procedure koje karakteriu strukturu naunog istraivanja od teorijske konceptualizacije, preko operacionalizacije, do formiranja konkretnih indikatora. Naravno, ova procedura mora biti inspirisana preciznim istraivakim pitanjem koje nam jasno ukazuje na to ta elimo da saznamo. Nisu sva istraivaka pitanja pogodna za primenu metode analize sadraja. U ovom pogledu, kao i u primeni ostalih istraivakih procedura kljuno je da se uspostavi odnos komplemtarnosti izmeu teorije, istraivakog pitanja i metoda. injenica je da je analiza sadraja vie nego adekvatna za osvetljavanje velikog broja drutvenih i politikih pitanja kao npr.: Da li je politika kampanja prevashodno orjentisana na linost kandidata ili na poitika pitanja koja su u fokusu? Kakav je uticaj poslanika u parlamentu na odluke Vlade? Da li mediji podravaju neku jednu od politikih opcija u izbornom procesu? Kakva je politika i ideoloka orjentacija partija koje uestvuju na izborima? Koji pogled na svet u knjievnosti je dominantan u Crnoj Gori u prvoj polovini XX veka? Na koji nain su u umetnosti (u nekom periodu) predstavljeni mukarci a na koji ene? Ovo su samo neka od pitanja koja imanentno po svojoj prirodi potrauju analizu sadaja kao metod posredstvom kojeg bi se verovatno dolo do nauno verifikovanog odgovora. Postoje dva kljuna kriterijuma koji su moraju ispuniti kako bi metod analize sadraja mogao biti primenjen. Prvo, mora da postoji neki oblik komunikacije i drugo, ta komunikacija mora da se nalazi u nekom fizikom obliku

167

(knjige, zapisnici, novine, asopisi, filmovi, slike itd.). Tako bi u najkraem analiza sadraja mogla biti definisana kao analiza snimljene komunikacije izmeu pojedinaca ili grupa ili preciznije, pod analizom sadraja podrazumevamo sistematsko prebrojavanje, procenjivanje, interpretiranje i analizu materjalnih formi komunikacije izmeu pojedinaca ili grupa. Budui da je komunikacija u epicentru, polazne osnova analize sadraja mora biti procena svih relevantnih aspekat akoji tu komunikaciju sainjavaju. Prvo, to je izvor, tj. moramo prvo postaviti pitanja KO je odailjalac poruke. Drugo, to je primalac, tanije, moramo znati KOME je poruka upuena. Tree, to je sama poruka, koja odgovara na pitanja TA je predmet komunikacije i koja ima svoju formu i svoj sadraj, i etvrto to je kanal, tj. KAKO je poruka poslata, i koja u stvari predstavlja medij same poruke a koji odreuje materjalnu formu u kojoj se poruka nalazi. Sve poruke se mogu klasifikovati u tri kategorije obzirom na to KO ih alje i KOME su upuene. 1. Poruke koje su nastale iznutra i upuene su unutra (npr. uputstva za partijske aktiviste koja se data od strane partijskog rukovodstva u toku kampanje) 2. 3. Poruke koje su nastale unutra ali su usmerene ka spolja (npr. politika izjava rukovodstva partije koja je upuena svim glasaima) Poruke koje su nastale nastale spolja i upuene su spolja (lana k u novinama koji je napisao novinar o nekoj politikoj partiji a upuen je svim glasaima) 4. Poruke koje su nastale spolja a upuene su unutra (lanak u novinama upuen rukovodstvu neke partije) Analizom sadraja se mogu analizirati razni aspekti koji sainjavaju istraivako pitanje. Najee, predmet analize sadraja su: stavovi

168

ponaanja odnosi izmeu pojedinaca i drutvenih (politikih) grupa ideologije pogledi na svet odnos institucija i organizacija prema vanim drutvenim i politikim pitanjima teme i problemi koji su prominentni u odreenom vremenskom periodu

Tako npr, posredstvom analize sadraja politikih izjava funkcionera moemo da ispitamo kakve stavove u odnosu na dravnu ili privatnu svojimu ima SDP. Ili, na osnovu zapisnika sa sednica parlamentarnih odbora moemo da istraujemo ponaanje predstavnika naroda u parlamentu. Ili npr. posredstvom analize filmova moemo videti kakv je stav veinske populacije prema marginalizovanim drutvenim grupama. Ili pak, moemo analizirati programe partija ne bi li identifikovali gde se one nalaze u postoru levo-centar-desno. Isto tako moemo analizirati knjievnost u Crnoj Gori od 90-tih do danas kako bi smo utvrdili koji pogled na svet je dominantan u periodu tranzicije. Moemo analizirati novinske lanke kako bi utvrdili odnos Crkve prema dravnim institucijama ili nekim vanim politikim pitanjima. Isto tako, moemo analizirati sve novinske lanke (ili uzorkovane) u 2006. kako bi smo identifikovali koji su drutveni problemi bili najuestaliji u tom periodu itd. Da bi upotrebili analizu sadraja kao metodu potrebno je, kao to smo rekli, da postoji fiziki nosioc poruke kao to su novisnski lanci, knjige, memorandumi, zapisnici, filmovi, posteri, video-trake, snimljeni inervjui, web sajtovi, vladini dokumenti, fotografije, slike, reklame, govori, dnevnici, pisma itd. Neki od ovih fizikih nosioca poruke jesu pristupaniji (novinski lanci npr.) a neki su manje pristupani (lina pisma). Isto tako, analiza same poruke se unekoliko metodiki razlikuje obzirom na njen oblik. Tako npr. razliite su procedure za analizu fotografija od onih koje se koriste za analizu pisanih dokumenta. Meutim, metodoloki, isti su principi i to je ono to analizu sadraja definie kao jedinstvenu metodu. Prvi korak u primeni analize sadraja mora biti izbor i definicija populacije koja je predmet naunog interesovanja. Ovaj izbor u najveoj meri odreuje samo

169

istraivako pitanje kao reper naeg naunog interesovanja. Tako npr. nae pitanje moe biti razvoj politikih ideja u bivoj SFRJ u prvoj polovini 90-tih u knjievnosti. U ovoj situaciji moemo populaciju definisati kao sva knjievna dela nastala u ovom periodu, ili pak kao sve pisce koji su pisali u ovom periodu. Ili npr. ako hoemo da analiziramo politiku kampanju u dnevnim novinama, populaciju moemo definisati kao svi lanci u politikim rubrikama, ili svi lanci u svim rubrikama, ili pak lanci u dnevnim (vs. nedeljnim i mesenim) novinama itd. U svakom sluaju prilikom izbora populacije poruka vano je da izaberemo i ispotujemo odreene kriterijume. Ti kriterijumi su najee tip komunikacije, izvor i prijemnik poruke, lokacija, uestalost, distribucija i vremenski period komunikacije. Kriterijumi se uspostavljaju u direktnoj korespodenciji sa istraivakim pitanjem koje smo postavili na poetku. Drugi korak je izbor sluajeva koje emo analizirati. U nekim situacijama mogue je analizirati sve poruke koje su prihvatljive sa stanovita izabranih kriterijuma. Ovo je naravno mogue samo u situacijijama kada je broj ovih poruka ogranien i kada je fiziki mogue sve njih obraditi u istraivakom procesu. Npr. ukoliko bi analizirali politike poruke u crnogorskoj knjievnosti u poslednjoj deceniji XX veka, verovatno a bi uzeli u obzir sve napisane romane, jednostavno zato to ih nema tako mnogo i zato to ih je mogue u razumnom vremenskom periodu sve analizirati. Meutim, ako elimo da analiziramo poruke politikih partija u istom periodu, imajui u vidu broj i koliinu ovih poruka, morali bi smo umesto da analiziramo sve poruke da napravimo neku vrstu uzorka. Procedura uzorkovanja se u ovom pogledu ne razlikuje od one koju sprovodimo kada radimo anketno istraivanje. U ovoj situaciji, definisali bi medije (recimo dnevni novine) i po odreenom kriterijumu napravili bi uzorak novina u tih deset godina o kojima je re. Uzorak koji se najee koristi za potrebe analize sadraja je sluajan ili sistematski sluajan uzorak. Meutim, postoje situacije kada je prihvatljivi i stratifikovan i klaster uzorak. U svakom sluaju, pri izboru sluajeva koje emo analizirati, procedura uzorkovanja je veoma esto prisutna kada sprovodimo metod analize sadraja. Trei korak u primeni metode analize sadraja jeste izbor analitike jedinice tj. moramo napraviti izbor koja je to centralna jedinica koja je predmet naeg interesovanja i merenja. Ovde pre svega treba imati u vidu da nije nuno da postoji

170

identitet izmeu jedinice analize i jedinice posmatranja. Tako npr. jedinica analize moe biti politika partije a jedinica posmatranja pojedinci koji ine rukovodstvo partije. U praksi, jedinica analize u procesu analize sadraja je jednostavno specifian element ili karakteristika u datoj komunikaciji koji je predmet ispitivanja, brojanja ili procenjivanja. Najbaziniji element komunikacije je npr. re. Tako izabrana re moe biti jedinica analize neke komunikacije. Npr. moemo ispitati koliko puta su paetijski lideri u svojim govorima upotrebili re mir tokom rata 90-tih na prostoru bive Jugoslavije. Najjednostavnije bi bilo da izbrojimo koliko je svaki lider puta u svojim govorima upotrebio ovu re i da na osnovu toga kaemo koja se od partija najvie a koja najmanje zalagala za mir u ovom periodu. Za neto potpuniju analizu, bilo bi potrebno meriti i prisustvo alternativnih rei (rat npr.), ali i onih koje imaju isto znaenje (kompromis ili bratsvo i jedinstvo npr). Konano, u datom primeru morali bi da analiziramo jo dva elementa, prvo, znaenje koje se pridaje ovoj rei (mir kao socijalni mir, ili mir kao odsustvo ratne opcije, ili kao mir izmeu nacija ili vera itd.) i kontekst u kome se ova re upotrebljava (npr. jedan insert iz politikog govora: Mi jesmo za mir, ali nismo za mir po svaku cenu. Mi se zalaemo za mir koji podrazumreva pravedno reenje za na narod. To je reenje koje elimo mirnim putem da ostvarimo. Meutim, pravda ima veu vrednost od samog mira. Prema tome ako ne moemo mirnim putem, mi emo samostalnost pravde radi da ostvarimo i drugim sredstvima). Jedinica analize esto moe biti tema a ne pojedinana re. Tema predstavlja specifian oblik kombinacije rei i ideja i sadrana je u frazama reenicama i paragrafima. Neke od tema koje mogu biti predmet analize sadraja su problem izbeglica ili zdtravstvena politika ili nacionalna drava itd. U ovoj situaciji procedure je slina kao i kada je jedna re analitika jedinica. Najjednostavniji nain obrade bio bi brojanje koliko puta je neka od tema zastupljena u recimo novinskim lancima. Meutim, i u ovoj situaciji veoma je vano analizirati znaenja koja se vezuju za temu i kontekst u kojoj se tema pominje. Znaenja mogu biti pozitivna ili negativno u osnovi, ali takoe mogu da sugeriu i ukazuju na neka kvalitativna svojstva teme (recimo restriktivna zdravstvena politika). Kontekst bitno odreuje smisao i specifinu teinu teme. Jedna je stvar ako se zdravstvena politika kao tema pominje iz

171

manipulativnih razloga pri emu je poruka upuena odreenim drutvenim kategorijama kojima je to pitnaje vano, a druga je stvar ukoliko je zdravstvena politika jedan od kljunih elemenata politike kampanje neke od partija. Aalitika jedinica esto moe biti ajtem tj. fiziki nosioc komunikacije u celini, npr. jedna knjiga u celini, ili svi govori kandidata za predsednika u jednoj politikoj kampanji. U ovoj situaciji se dakle analizira jedna celina, a ne posebna re ili tema. Prema tome ne postoji neka posebna karkateristika koja je predmet istraivanja u okviru komunikacije, ve se neka celina komunikacije analizira u svim pojedinim aspektima. Ovaj tip analize je pogodan kada elimo da odgovorima na neka konkretna pitanja, npr. Zato je Milo ukanovi odbio premijersko mesto nakon pobede na izborima. Moemo u ovom kontekstu analizirati sve govore i izajve koje je dotadanjoi premijer uputio, a po mogustvu i stenografske beleke iz internih izvora i dati odgovor na ovo pitanje. U ovoj situaciji analiza je usmerena na sve izjave ovog tipa jer je tek na ovaj nain mogue dati precizan odgovor na postalvjeno pitanje. etvrti korak jeste pikupljanje materjala (fizikih nosioca poruke) i njegova priprema a proces analize. U ovoj fazi najpre je potrebno striktno primeniti kriterijume koji su postaljeni za izbor analitikih jedinica, i/ili proces uzorkovanja i po datim kriterijumima prikupiti empirijski materjal. Takoe, u ovoj fazi je potrebno izvriti klasifikaciju i sistematizaciju prikupljenog materjala, i za ovu svru potrebno je svakako potovati metodoloke principe na kojima sistematizacija i klasifikacija kao procedure poivaju. Kao ishod ove procedure, sav materijal biva klasifikovan po nekom kriterijumu a uobiajeni kriterijumi su datumi, tip poruke, tip medija, unutraspolja onos i veliina (duina poruke). Konano u ovoj fazi, materjal je neophodno pripremiti za izvvoenje same analize, a ova procedura najee odrazumeva da se materjal prebaci u digitalnu formu (ukoliko to nije sluaj u izvornom obliku). Ovo zato to sama analiza materjala zahteva transkript materjala ili pak drugi oblik digitalizacije kada je re o porukama vizuelnog tipa. Peti korak jeste sama analiza sadraja poruka koje su izabrane klasifikovane i date u digitalnom obliku. U procesu analize sadraja razlikuju se dva osnovna pristupa a to su supstancionalna i strukturalna analiza sadraja

172

Supstancionalna analiza sadraja je bazirana na analizi rei, tema i ajtema koji su fokusirani na samu supstancu tj. sadraj komunikacije. U procesu same analize, kada je o ovom tipu analize sadraja re, prvi korak jeste formiranje renika na osnovu kojeg definiemo svaku pojedinanu observaciju koju podvodimo pod definisane kategorije. Tako npr. moemo analizirati udbenike iz istorije u Srbiji kako bi uvideli odnos prema Hrvatskoj koji postoji u vremenu kada su udbenici pravljeni. U analizi samih sadraja udbenika moramo kao jedinice observacije uzeti i rei koja imaju skrivena znaenja dakle, ne samo re srpski vojnici, nego i re etnici, agresori, snage srpskog reima itd. Sve ove rei bi predstalvjale jedinice observacije koje spadaju u jednu kategoriju a to je srpska vojska. Neretko supstancionalna analiza sadraja mora da se usmeri ne samo na one observacije koje postoje nego i na one koje ne postoje. Tako npr. u udbenicima srednje kole u Palestini, jednostavno nema Izrale na mapi ve je ovo podruje obojeno zelenom bojom, a isto tako Tel Aviv kao grad ne postoji na ovim mapama. Ovo odsustvo takoe moe biti veoma indikativno sa stanovita odnosa izmeu dve drave. Analiza sadraja mora imati u vidu i komparativne razlike koje mogu postojati u analizama istih sadraja, i ovakav pristup veoma esto daje vredne informacije o prirodi politikih odnosa. Tako npr. ako se uzmu nacrtane granice izmeu Srbije i Hrvatske iz udbenik geografije u Hrvatskim udbenicima i te iste granice iz udbenika u Srbiji, moe se videti drastina razlika, i ovo govori veoma mnogo o politikim odnosima izmeu dve drave. Poseban problem analize sadraja jesu skrivena znaenja. Ukoliko bi se analiza usmerila samo na manifestna znaenja, neretko bi analiza bila nepotpuna, neprecizna i nedosledna. Upravo je ovo razlog da se u procesu analize sadraja posebno mora voditi rauna o skrivenim tzv. latentnim znaenjima. Dakle, pod manifestnim znaenjima podrazumevamo ona koja se nalaze na povrini i koja se kao takva mogu lako identifikovati i analizirati. Sa druge strane, latentna znaenja su skrivena, nisu tako oita a jesu data u poruci i ostvaruju efekat u komunikaciji koji je namenjen. Ova znaenja se u zdravorazumskoj komunikaciji kvalifikuju kao itanje izmeu redova. Svaka poruka i komunikacija sadri neka a postoji komunikacija koja je krcata latentnih znaenja. U ovom pogledu, analiza sadraja ulazi u kritinu fazu i njeni

173

rezultati u velikoj meri zavise od sposobnosti istraivaa tj. onog koji vri analizu sadraja. Pod sposobnostima istraivaa se najee podrazumeva: opte obrazovanje individualne sposobnosti poznavanje problema motivacija Najvei problem kada je re o skrivenim znaenjima jeste situacija kada iz istraivakih raloga moramo da izvrimo evaluaciju, tj. kada moramo da ova znaenja kvalifikujemo kao dobra ili loa, za ili protiv, levo-desno isl. Neretko je nuno izvriti kvalifikaciju i sa stanovita intenziteta (mnogo, srednje, malo, nema isl.). U ovim situacijama neophodno je uspostaviti jasnu vezu izmeiu kvalifikacije koja je data i empirijske evidencije koja tu kvalifikaciju opravdava. Npr. ako analizom medija u kamapnji utvrdimo da neke dnevne novine podravaju kandidata, to se manifestno moe utvrditi analizom znaenja kolumi koje su afirmativne u odnosu na datog kandidata i odsustvo kritikih kolumni. Meutim, latentno to je mogue utvrditi na nain to se kolumne kritiki odnose prema problemu kriminala i korupcije ne pominjui kandidata a u isto vreme je borba protiv kriminala i korupcije kljuna poluga u izbornoj kampanji kandidata. U ovom primeru bi za svaku od jedinica observacije morali, mimo klasifikacije manifestno-latentno, da damo i ocenu intenziteta, dakle, stepen u kome je podrka kandidatu data (malo, mnogo, srednje itd.). No, bilo da je re o manifestnim ili latentnim sadrajima, analiza sadraja zasniva se na kodiranju, a kodiranje je proces transformacije sirovog materjala u standardizovanu formu koja je odgovarajua za kompjutersku obradu. U osnovi, kodiranje je identino kao i kada je re o obradi transkripta koji se dobijaju intervjuima, i oni se kreu od otvorenih do preciznijih kodova, pri emu je krajnji reper, koncept ili kategorija koja je rezultanta procesa teorijske konceptualizacije i operacionalizacije.

174

U realizaciji supstancionalne analize sadraja, jedna od esto primenjivanih tehnika jeste uporeivanje parova. Uporeivanje parova se realizuje tako to se izaberu suprostavljene izjave koje se procenjuju od veeg broja evaluatora. Tako npr. izaberu se izjave 1,2,3,4,5 i svaka sa svakom se uporeuje, na nain to svaki evaluator ocenjuje koja je re ili fraza intenzivnija kada se uporede izjava 1 sa izjavom 2,3,4 i5, zatim izjava 2 naspram izjava 3,4, i 5 itd. to je vei broj evaluatora, vea je i pouzdanost merenja. Kao ishod za svaki iskaz se moe meriti aritmetika sredina koja se sastoji iz svih procena svih sudija. to je vea srednja vrednost, to je dati iskaz intenzivniji u aspektu znaenja koji je bio predmet procenjivanja. Problem sa vom tehnikom je arbitrarnost ili drugim reima, krajnji rezultat u osnovi zavisi od individualnih procena evaluatora. Problem je utoliko izraeniji ukoliko su procene evaluatora od jedne do druge za isti par veoma razliite. Takoe, postoji problem validnosti u smislu uspostavljanja jasne i nedvosmislene veze izmeu iskaza i procene. Strukturalna analiza sadraja predmet naunog interesovanja nije ta je reeno ve kako je reeno. Ova tehnika je usmerena na strukturalne elemente komunikacije koje su relevantne u pogledu odgovora na istraivako pitanje. Tako npr. u procesu realizacije strukturalne analize sadraja moemo se baviti analizom koja koliina vremena je posveena u elektronskim medijima nekom specifinom politikom pitanju. Ili npr. koliki broj kolumni u novinskim lancima se posveuje politikoj temi koja je predmet naeg interesovanja. Ili jo preciznije, kolika je povrina fotografija u dnevnim novinama, ili npr. koliku povrinu zauzimaju naslovi koji se bave nekim specifinim temama itd. U svim gore navedenim situacijama primenom strukturalne analize sadraja mi smo pre usmereni na formu ili ti strukturu odreenog sadraja nego li na sam sadraj i njegovu tematiku. U ovoj situaciji je tema ili ajtem manifestnog tipa i kao takva ne trai posebnu panju (oita je), predmet merenja je neki strukturalni aspekt u kome se tema ili ajtem nalaze. U tome se ogleda i osnovna prednost strukturalnog pristupa, naime, ne postoji problem validnosti sa skrivenim i protivrenim znaenjima, te je saznanja do kojih se dolazi analizom mnogo jednostavnije potkrepiti empirijskim dokazima a time jasno i nedvosmisleno ispotovati epistemoloki princip

175

proverljivosti. Evo kako izgleda npr. jedna matrica za strukturalnu analizu sadraja, pri emu je predmet analize zastupljenost jedne partije u pisanim medijima: Povrina u cm

Pri tom pod ID sledi koding shema za novine (npr. 1 = Vijesti, 2 = DAN itd.); tip lanka (1 = izvetaj, 2= autorska kolumna itd.); tema (1 = socijalna politika, 2 = spoljna pilitika itd.) itd. Osnovna prednosti strukturalnog u odnosu na supstancijalni pristup jesu: jednostavnost funkcionalnost vei stepen validnosti i pouzdanosti nalaza ekonominost u novcu i vremenu nii stepen znanja i vetina istraivaa

U praksi supstancijalni i strukturalni pristup ne moraju se meusobno iskljuivati, ve ih je mogue sprovoditi komplementarno za ispitivanje istog istraivakog pitanja. U ovoj situaciji, dobijeni rezultati i nalazi mogu imati povean stepen validnosti i pouzdanosti, ili pak ukoliko nisu u skladu, mogu dovesti do preispitivanja nalaza do kojih smo istraivanjem doli. esti korak u primeni metoda analize sadraja jeste donoenje zakljuaka i njihovo kritiko preispitivanje. U ovom procesu se sumarizuju sva saznanja i nalazi i uz elemente kreativnost se dolazi do interpetacije svih analiza i donose zakljuci. Pri

Broj kolumni

Preferencija

Tip lanka

Uestalost

Grafika

Sadraj

Naslov

Datum

Tema

ID

176

tom je neohodno sve zakljuke vie puta preispitati i odmeriti, kako ne bi imaginacijom nadomestili praznine u empirijskom sadraju na osnovu koga dolazimo da samih zakljuaka. U tom pogledu, kljuno je da za svaki od zakljuaka imamo sistematizovanu empirijsku evidenciju kako bi smo obezbedili proverljivost samih zakljuaka i na taj nain izvrili njihovu validaciju. Prednosti i nedostaci analize sadraja Kljuna prednost analize sadraja jeste ekonominost ove metode kako sa stanovita vremena tako i sa stanovita novca. Dolaenje do materjala koji je odgovarajui za analizu sadraja je u najveem broju sluajeva jednostavno i jeftino za razliku od recimo anketnog istraivanja koje je skupo i extenzivno. Druga prednost je bezbednost i proverljivost. Naime, ukoliko elimo da preispitamo nae nalaze, relativno je jednostavno ponoviti procedure i utvrditi da li su oni zaista onakvi kakvim mi tvrdimo da jesu. Isto tako, ukoliko neko eli da proveri nae zakljuke, moe to postii analizom pripremljenog matrjala ime je obezbeena proverljivost kao vaan epistemoloki kriterijum. Nasuprot, ukoliko se ele proveriti nalazi anketnog istraivanja procedura bi bila veoma sloena i skupa a pitanje da li je uopte mogua obzirom na protok vremena izmeu dva istraivanja koje uvek utie na rezultate. Trea prednost je prilagodljivost, naime, mi se moemo orjentisati na odreeni vremenski period, ili na neku specifinnu temu koja se nalazi u formi komunikacije. Samo istraivako pitanje moemo prilagoavati sadraju koji je predmet analize. etvrta, i veoma vana prednost analize sadraja, jeste odsustvo uticaja istraivaa. Naime, u procesu analize sadraja mi nismo pripremili posebne instrumetne posredstvom kojih prikupljamo podatke od ispitanika, a u ovoj situaciji uvek postoji mogunost da u samom istraivakom procesu oblikujemo predmet saznanja. Naprotiv, materjal koji se koristi u analizi sadraja postoji nezavisno od samih istraivaa, pa je prema tome kriterijum objektivnosti mogue dostii u znaajno veoj meri.

177

Analiza sadraja svakako ima i odreene nedostatke. Prvo, to je uslov da komunikacija koja je predmet analize mora biti data u nekoj fizikoj formi. Sasvi me jasno da mimo ove forme postoji komunikacija koja moe biti jednako vana ili ak vanija, ali da ista nije zapisana, snimljena tj. nije prenesena u fiziku formu koja omoguuje analizu. Drugi, i veroavtno kljuni, nedostatak je problem arbitrarnosti, naime, analiza sadraja poiva na arbitrarnom kodiranju u procesu evaluacije izvesnog sadraja i u tom smislu uvek se moe postaviti pitanje da li je dati sadraj adekvatno procenjen i kodiran to bitno dovodi u pitanje pouzdanost zakljuka. Praksa je u tom pogledu pokazala da razliiti evaluatori jedan isti sadraj razliito procenjuju. Sledei problem jeste kontekstualnost, naime jedan isti iskaz ima potpuno razliiti smisao obzirom na kontekst u kome je dat. Sam kontekst se mora analizirati, ali u svakom sluaju on ima vie nivoa, civilizacijski, drutveni, politiki, mikrosocijalni itd. Npr. jednan isti iskaz o ratu ima potpuno drugaiju konotaciju u vremenu kada rat traje i onda kada prestane. Ili ti iskaz o marksizmu je imao jedan smisao ako je dat 80-tih ili 90-tih godina itd. Veliki problem analize sadraja jesu latentna znaenja u poruci. Ona su jednako vana, ako ne i vanija od manifestnih, a nikad anije lako uspostaviti korespdenciju izmeu njih i empirijskg materjala koji ih pravdava, jer su ama znaenja skrivena iza rei i iskaza. Konano, jedan od problema analize sadraja jesu sematniki nivoi koje poruka sadri. Ovo posebno vai za politike iskaze, koji gotovo uvek imaju vie nivoa znanja i kom god novou da se obratimo u procesu analize mi emo biti u pravu, ali se postavlja pitanje da li smo iscrpeli analizu time to smo identifikovali jedan ili nekoliko od svih novoa. Sve u svemu, analiza sadraja je jedna veoma korisna metoda koja je u irokoj upotrebi naroito u analizi politikih pojava i procesa, prvenstveno zbog toga to je komunikacija u samoj prirodi politikih procesa. Politiki naunici, novinari, diplomate, socijalni radnici i ostali, moraju pre ili kasnije da se bave analizom nekog

178

oblika komunikacije, a ako je ve tako mnogo je bolje da se to radi potovanjem standardizovanih na nauci zasnovanih procedura nego anarhino i arbitrarno.

179

Bei Milo Veselin Pavievi ANALIZA SLUAJA No 1 MERENJE SOCIJALNE/ETNIKA DISTANCA U CRNOJ GORI Uvodne napomene Drutveni ivot, kao primarna stvarnost pojedinaca koji taj drutveni ivot izgrauju, predstavlja u biti mreu odnosa izmeu pojedinaca. Pojedinci, lanovi drutva, nisu usamljene individue ve pripadaju odreenim drutvenim grupama, koje predstavljaju rezultat drutvenog grupisanja po razliitim osnovama. Svaki konkretan totalitet ima svoju istoriju, kulturu, oblike socijalne organizacije, stratifikacijske mehanizme i itav niz kljunih i akcidentalnih mehanizama koji su odgovorni za drutveno grupisanje. Isto tako, odnosi izmeu pripadnika razliitih drutvenih grupa mogu biti razliiti. U neizdiferenciranom drutvu, hipotetiki, svi pojedinci bi bili pripadnici jedne bazine drutvene grupe, ili drugim reima kljuna odlika ovog drutva bila bi istost izmeu njenih lanova. Moderno drutvo je, meutim, iziferencirano po itavom nizu kriterijuma. U modernom drutvu socioloki primarno razlikujemo pripadnike razliitih klasa, razliitih slojeva i interesnih skupina koje se nalaze meusobno u razliitim odnosima. Takoe, drutvo je neretko diverzifikovano po razliitim kulturolokim i istorijskim kriterijumima, naime, na ovaj nain razlikujemo pripadnike razliitih nacionalnih i religijskih skupina. Drugim reima, zahvaljujui diferencijaciji koja karakterie moderno drutvo, postojanje, i odnosi izmeu razliitih drutvenih grupa (skupina) posebno je vano pitanje. Takoe, odnosi izmeu ovih drutvenih grupa i pojedinaca koji te grupe sainjavaju mogu biti razliiti. Tanije, oni mogu biti manje ili vie bliski, tolerantniji ili manje toleranti itd. Razlozi za socijalnu koheziju ili pak socijalnu dezintegraciju mogu biti razliiti i oni se kreu u dijapazonu od istorijskih premisa, preko vrednosnih i ideolokih razlika do odreenih mikro-sociolokih uslova. Prema tome, pozadina problema drutvenog grupisanja jeste opasnost od meugrupnih konfilkata i drutvene dezintegracije, ili drugim reima, u
180

uslovima kada postoje znaajne socioloke i kulturoloke razlike izmeu drutvenih grupa, postoji latentana opasnost od gubljenja mehanizama socijalne kohezije koji su kljuni za funkcionisanje itavog drutva kao totaliteta. U tom svetlu, jedan od vanih zadataka drutvene nauke jeste utvrivanje odnosa izmeu drutvenih grupa, odnosno pripadnika koji te grupe sainjavaju. Ti odnosi se u realnom drutvenom ivotu pojavljuju kao spremnost na uspostavljanja manje ili vie bliskih odnosa sa pripadnicima drugih drutvenih grupa. Upravo je ovo kljuna ideja za pojam socijalne distance. Kada govorimo o socijalnoj distanci, mi prvenstveno podrazumevamo meru odnosno stepen u kome se odreene socijalne grupacije distanciraju jedni od drugih u drutvenom prostoru, odnosno stepen u kome su pripadnici jedne grupe spremni da uspostavljaju konkretne odnose sa pripadnicima drugih grupa. Kriterijumi za (ne)prihvatanje pripadnika drugih drutvenih grupa jesu stavovi koje pripadnici jedne drutvene grupe imaju prema drugim drutvenim grupama. Sami stavovi su ezultanta velikog broja drutvenih faktora na kojima su zasnovani, kao takvi predstavljaju duspozicije tj. odlikuje ih odreena vrstina zasnovana kako na znanjima tako i na emotivnim i voljnim sadrajima. Svaki stav, u osnovi, predstavlja uverenje koje poiva na mehanizmu simplifikacije i stereotipne percepcije. Ovo su kljuni razlozi usled kojih izmeu drutvenih grupa postoje prilino solidni (vrsti i dugotrajni) stavovi koji odreuju prirodu i dubinu komunikacije i odnosa izmeu drutvenih grupa.

Etnika distanca Etnika distanca je samo jedan od oblika socijalne distance, tanije, etnika distanca jeste socijalna distanca u situaciji kada su referentne drutvene skupine etnike zajednice. U vienacionalnom drutvu, etnika distanca je posebno vana, jer njenim merenjem se moe utvrditi nivo socijalne kohezije i mogunost potencijalnih konflikata na naciponalnoj osnovi. Merenje etnike distance nije novijeg datuma. Kao istraivaku platformu, merenje etnike distance prvi je definisao ameriki sociolog

181

Bogardus10 a soncept i operacionalna platforma koju je on definisao i danas je u osnovi ostala ista. Metodoloki, kljuna ideja merenja etnike distance jeste sistem dvovalentnih pitanja, pri emu svako sledee pitanje predstavlja vei stepen bliskosti sa stanovita potencijalnih odnosa izmeu pojedinaca koji pripadaju razliitim druptvenim grupama. Ajtemi su sistematski dati na nain da u nekoliko (7-9) pitanja pripadnici jedne drutvene grupe izraavaju bliskost odnosno distancu sa pripadnicima drugih drutvenih grupa. Princip je da ispitanici u istraivanju prihvataju ili odbijaju socijalne veze sa pripadnicima neke od etnikih skupina. Na taj nain svi ajtemi sainjavaju jedinstevenu (Bogardusovu) skalu, koja izraava kumulativno odnos izmeu pojedinih etnikih skupina. U originalnoj verziji Bogardusova skala je imala 7 pitanja11. Kasnije, brojni istraivai su modifikovali Bogardusovu skalu uvodei nove, ili drugaije ajteme. Modifikacija Bogardusove skale se pokazala nunom zato to je svako drutvo u kulturolokom smislu specifino, tj. socijalni relati koji definiu bliskost iz kulturolokih razloga mogu biti drugaiji. Na prostoru bive Jugoslavije, istraivanje etnike distance prvi put su realizovali Rot i Havelka (1973)12 i oni su koristili modifikovanu Bogardusovu skalu koja se sastoji iz sledeih ajtema: 1. Da stalno ivi u mojoj Republici 2. Da stanuje u mom susedstvu, u istoj zgradi ili ulici 3. Da se druim s njim kao sa prijateljem 4. Da moja sestra (brat) stupi u brak 5. Da ja stupim u brak 6. Da mi bude pretpostavljni na poslu 7. Da ima rukovodei ili neki drugi vaan poloaj u mojoj Republici

Merenje etnike distance u Crnoj Gori

10 11

Bogardus, Emory S. (1925b). Measuring Social Distances. Journal of Applied Sociology, 9, 299-308.

(1) Blisko sreodstvo putem braka, (2) lansto u klubu, (3) sused u ulici, (4) rad u istom zanimanju, (5) dravljanstvo, (6) samo kao posetilac zemlji, (7) iskljuenje iz zemlje; Bogardus je merio distancu Amerikanaca prema etitri etnike skupine. 12 Rot, N., Havelka, N., (1973): Nacionalna vezanost i vrednsoti kod srednjokolske omladine, Institut za psihologiju i IDN, Beograd.

182

U Crnoj Gori etnika distanca je merena vie puta u relativno skorijem periodu. Rezultati merenja koji su pred Vama predstavljaju poslednje merenje etnike distance koje je realizovano 2004. godine13. Za ovu svrhu koriena je modifikovana Bogardusova skala koja se sastoji iz devet ajtema14: 1. Da stalno ivi u mojoj dravi 2. Da stanuje u mom susjedstvu (u istoj zgradi ili ulici) 3. Da mi bude saradnik na poslu 4. Da mi bude prijetpostavljeni na poslu 5. Da bude vaspita mojoj djeci 6. Da se s njim druim i posjeujem 7. Da ime rukovodei poloaj u mojoj dravi 8. Da budemo u daljem srodstvu putem braka sa roacima 9. Da budemo u bliskom srodstvu putem vlastitog braka ili braka djece Istraivanje iz 2004. godine na osnovu kojeg prezeniramo rezultate merenja etnike distance, je ouhvatilo i merenje vrednosnih orjentacija u Crnoj Gori. Istraivanje je pokazalo da izmeu stavova o etnikim skupinama i vrednosnih orjentacija postoji uslovljenost, ili drugim reima da stavovi prema pripadnicima razliitih etnikih skupina jesu sastavni deo ire strukture stavava koji proistiu iz vrednosnih orjentacija. U istraivanju vrijednosnih orjentacija mi smo se usmerili na tri kljune dimenzije a to su tradicionalizam, etatizam/egalitarizam i graanska svijest/liberalizam. Svaka dimenzija je metodoloki operacionalizovana u odgovarajuu skalu a svaka skala se sastoji od veeg broja tvrdnji (iskaza) koje su manje vie identine tvrdnjama koje se koriste u veem broju naunih istraivanja ovog tipa. Same tvrdnje prijedstavljaju petostepene ordinalne skale Likertovog tipa,

13

Cetar za Demokratiju Ljudska Prava (CEDEM), Vrijednosne orjentacije i etnika distanca, Maj 2004, Podgorica 14 Kuzmanovi, B je ovu skalu prvi put primenio u Crnoj Gori (2001): Etnika distanca u Crnoj Gori, u Djukanovi, B., Kuzmanovi, B., Lazi. M., Bei, M., Nacija i Drava, CID, Podgorica.

183

kako je to i uobiajeno za istraivanje vrijednosti. Izbor ovih vrijednosnih orijentacija nije nimalo sluajan. Tradicionalizam kao vrijednosna orijentacija je logian izbor obzirom na injenicu da je slom realnog socijalizma doveo do snanog procesa retradicionalizacije drutva. Ovo nije samo sluaj sa Crnom Gorom, ve gotovo sa svim drutvima u tranziciji. Egalitarizam/Etatizam jesu zapravo dvije vrijednosne orijentacije u teorijskom smislu. Meutim, ukupna istraivaka praksa je pokazala da ove dvije orijentacije doista ine jedan amalgam, te je prema tome osnovni empirijski zahtev da se ove dvije vrijednosti u metodolokom smislu istrauju kao jedna celina. Analitiki, ove vrijednosti prijedstavljaju ostatak iz perioda realnog socijalizma, obzirom da su egalitarizam i etatizam veoma vani elementi ideologije socijalistikog drutva. Konano, liberalizam/graanska svijest prijedstavlja vrijednosnu orjentaciju koja se u teorijskom smislu nalazi na drugom polu u odnosu na tradicionalizam s jedne, i etatizam/egalitarizam s druge strane. Liberalistika vrijednosna orijentacija prijedstavlja inovaciju u strukturi drutvene svijesti i u isto vrijeme indikator stepena svih drutvenih promena koje nastaju u periodu drutvene transformacije. Tako se prisustvo/odsustvo ove vrijednosne orijentacije treba posmatrati u kontekstu svih napora da se prijevazie retradicionalizacije drutva s jedne, kao i socijalistika revindikacija s druge strane. Metodoloki, sve tri vrijednosne orjentacije su tretirane potpuno ravnopravno, tako da nema nikakvih sumnji da su rezultati koje smo dobili objektivni, ili tanije, sve vrijednosne dimenzije su imale jednak metodoloki tretman.

184

Instrument ive u budu postanu bude va budu Budu budu budu Da li biste suprunik vodei vai vae vama vaspitai vai eljeli da trajno vaem prijatelji politiari srodnici (ako biste osobe iz ive u susjedstvu, kolege pret- vaoj vaoj u ili se s u zemlji na sklapali istoj ili posta- djeci ovih njima osnovu ili etnikih zemlji zgradi ili saradnici vljeni druite grupa ... ulici braka ponovo na poslu na sklapali poslu brak) Srbi DA NE Crnogorci DA NE Muslimani DA NE Bonjaci DA NE Romi DA NE Hrvati DA NE Albanci DA NE Italijani DA NE Njemci DA NE Amerikanci DA NE Rusi DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE

Rezultati merenja etnike distance u Crnoj Gori Istraivanje je obavljeno u periodu od 15. do 23. maja 2004. Primijenjen Cedem-ov, standradni dvoetapni stratifikovani uzorak. Ukupno je anketirano 1005 ispitanika iz 9 optina: Pjevalja, Berana, Bijelog Polja, Podgorice, Nikia, Cetinja, Herceg-Novog, Bara i Ulcinja. Najjednostavniji nain merenja etnike distance jeste utvrivanje ukupnog broja pozitivnih (da) odgovora ispitanika na postavljena pitanja (tabela 1).

185

Tabela 1 Ukupna etnika distanca opta distribucija u % DA odgovora Crnogor Francuz Albanac Bonjak Njemac Amerik Englez Itlijan
186

Hrvat

Srbin

Rom

T v r d nj e Da stalno ivi u mojoj dravi Da stanuje u mom susjedstvu (u istoj zgradi ili ulici) Da mi bude saradnik na poslu Da mi bude prijetpostavljeni na poslu Da bude vaspita mojoj djeci Da se s njim druim i posjeujem Da ime rukovodei poloaj u mojoj dravi Da budemo u daljem srodstvu putem braka sa roacima Da budemo u bliskom srodstvu putem vlastitog braka ili braka djece

97, 95, 83, 69, 75, 77, 64, 72, 75, 66, 67, 76, 7 0 3 2 5 6 9 6 4 0 2 9 97, 94, 77, 60, 70, 63, 65, 72, 75, 67, 68, 76, 1 5 3 9 4 3 3 8 7 4 0 7 96, 93, 80, 63, 72, 61, 69, 74, 76, 72, 71, 78, 7 7 0 3 9 8 1 3 1 9 4 3 93, 88, 63, 48, 56, 45, 58, 61, 62, 58, 58, 63, 5 3 3 9 6 8 3 4 9 9 9 6 92, 87, 57, 43, 51, 39, 50, 54, 56, 52, 53, 57, 7 2 9 3 7 3 5 9 2 6 5 2 97, 95, 79, 60, 70, 57, 69, 75, 77, 70, 70, 78, 4 3 8 6 5 0 2 0 4 0 6 8 95, 82, 52, 39, 44, 35, 36, 38, 41, 38, 36, 40, 1 6 7 3 4 7 8 5 1 4 6 0 87, 83, 44, 30, 42, 23, 52, 55, 56, 51, 51, 58, 4 2 6 8 8 1 2 0 5 4 2 6 84, 79, 38, 24, 35, 17, 45, 47, 49, 43, 44, 51, 8 8 8 9 3 7 7 6 0 9 8 5

Ukoliko izraunamo ukupnu distancu preko devetostepenog skora dobijamo koeficijente za svaku skupinu, pri emu sam koeficijent izraava ukupnu distancu koja postoji prema svakoj pojedinoj etnikoj skupini. Evo prikaza:

Rus

Grafikon 1 Ukupna etnika distanca

5 4.5 4 3.5 3 2.5 2 1.5 1 0.5 0
0.87 0.5 3.06 3.07 3.16 3.35 3.6 3.63 3.66 3.75 4.42

4.59

Prema tome, prema Crnogorcima je najmanja distanca (oni su veinska nacionalna skupina), ali odmah uz njih su i Srbi, ili moe se rei da u trenutku kada je istraivanje realizovano nije postojala etnika distanca prema Srbima. Dalje se vidi redosled od Italijana do Roma, prema kojima je najvea distanca. Treba primetiti da su razlike izmeu Italijana, Bonjaka i Rusa male, a isto tako, razlika u distanci od Francuza do Amerikanaca nije velika, dok se Albanci i Romi izdvajaju po visokoj distanci. Ukoliko pak umjesto totalne distance analiziramo meuetniku distancu (tabela 2) moe se videti da su Crnogorci su najnetolerantiji prema Romima a zatim prema Albancima dok prema Srbima iskazuju veoma malu distancu. Srbi posle Albanaca iskazuju najveu distancu prema Amerkancima, a tek zatim prema Englezim i Romima. Treba uoiti da je ukupna distanca Srba prema gotovo svima vea u odnosu na sve ostale nacije. Nacionalne manjine su u pricipu tolerantije, ali treba obratiti panju na Bonjake koji iskzuju relativno visoku distancu u odnosu na Albance (interesantno) i zapadnjake. Hrvati su generalno najtolerantiji a Muslimani iskazuju najveu distancu prema Rusima.

187

Tabela 2 Meunacionalna distanca Nacionalnost spitanika Crnogorci Srbi Crnogorac Srbin Bonjak Albanac Musliman Hrvat 0,17 0,62 1,11 1,45 1,13 0,09 0,97 0,16 1,60 2,76 1,43 1,64 Narod Bonjaci/ Albanci Hrvati Romi Muslimani 3,31 4,42 3,29 4,67 4,20 5,87 5,06 5,06 0,04 2,11 2,09 2,85 2,31 0,35 2,08 4,55 0,09 3,87 2,73 4,10 1,73 1,82 0,18 3,09

Nastavak tabele: Nacionalnost Narod ispitanika Amerikanci Francuzi Rusi Njemci Englezi Italijani Crnogorac 3,15 2,86 2,92 3,20 3,02 2,57 Srbin 3,32 5,40 4,50 4,95 5,06 4,25 Bonjak 2,24 2,69 2,98 2,42 2,29 2,35 Albanac 1,90 2,20 3,65 1,90 2,18 1,71 Musliman 3,28 3,28 3,37 3,33 2,86 3,94 Hrvat 1,82 1,73 2,73 2,18 2,09 1,64 Ukoliko se etnika distanca izraunava prijeko ukupnih skorova, ond amoemo dati slijedei komparativni prikaz etnike (ne)tolerancije (grafikon 2) moe se yakljuizti da oni koji se izjanjavaju kao Srbi gotovo su dvostruko etniki netolerantiji u odnosu na sve ostale skupine. Najtolerantnija etnika skupina su svakako Hrvati.
Grafikon 2 Etnika (ne)tolerancija
4.5 4 3.5 3 2.5 2 1.5 1 0.5 0

4.03 2.87 2.06 2.19 1.72 2.78

Crnogorac

Srbin

Bonjak

Albanac

Musliman

Hrvat

188

Istraivanje je pokazalo da razliite socijalne skupine karakterie vea/manja etniku distancu izraeno koeficijentima koji mere ukupnu distancu. Utvrivanjem ukupne distance na osnovu godina ispitanika kao kriterijuma, moemo rei da u Crnoj Gori postoje znaajne razlike (grafikon 3). Podaci pokazuju da mlae kategorije (1834) pokazuju najviu distancu prema domimcilnim nacionalnim skupinama u Crnoj Gori (Bonjaci/Muslimani, Albanci, Hrvati i Romi) i u ovom smislu znatno veu distancu u odnosu na nacije iz zemalja zapadnog kulturnog kruga. Nasuprot njima, stariji ispitanici (preko 55), su znatno tolerantniji prema nacionalnim grupama koje ive u Crnoj Gori, i u poreenju sa mlaim kategorijama netoleratniji prema strancima (F = 3,78, df, 2, p 0,05) Kada je re o obrazovnim katagorijama stanovnitva (grafikon 4), moe se uoiti da neobrazovanije kategorije ispitanika pokazuju veu distancu u odnosu na obrazovanije kategorije, a ovo je posebno izraeno kada je re o nacionalnim skupinama koje pripadaju zemljama zapadnog kulturnog kruga (F = 6,41, df, 2, p 0,01)
Grafikon 3 Starosna struktura i etnika distanca
6 5 4
18-34

3 2 1 0

35-54 Preko 55

189

Grafikon 4 Etnika distanca i obrazovanje

5 4.5 4 3.5 3 2.5 2 1.5 1 0.5 0

Bez i osnovno

Srednje i vie

Visoko

190

Konano, kao to je napred reeno, istraivanjem smo posebno analizirai odnos izmeu ukupne distance i vrijednosnih orjentcija. Za ovu svrhu ukupnu distancu delimo u tri kategorije (malu, srednju i visoku) i posmatramo skorove na skalama tradicionalizama, etatizama i gradjanske svijesti (grafikon 6). Rezultati pokazuju da vei stepen etnike distance korespondira visokim skorom na skalama tradicionalizma i etatizma, dok sa druge strane, to je skor graanske svijesti vei, utoliko je i ukupna distanca manja (F = 25,3, df, 2, p 0,01).

Grafikon 6 Vrijednosne orjentacije i etnika distanca

4.4 4.2 4 3.8 3.6 3.4 3.2

Tradicionalizam Etatizam Gradjanska svijest

Niska distanca 3.64 4.12 4.2

Srednja distanca 3.73 4.18 4.06

Visoka distanca 3.97 4.33 3.86

191

Instrumentalizacija merenja etnike distance Sistematsko merenje etnike distance u vienacionalnom drutvu ima poseban znaaj. Etnike skupine i njihovi odnosi u velikoj meri odreuju sveukupnu drutvenu dinamiku, a poremeaj u ovim odnosima predstvalja jedan od kljunih indikatora koji prete sveukupnoj drutvenoj koheziji. Merenje etnike distanced korienjem Bogardusove skale na nain na koji smo mi to prezentirali, u tom smislu ima i posebnu analitiku vrednost. Naime, osim na ovaj nain utvruje etnika (ne)tolerancija na nivou ukupne populacije, mogue je iymeriti distancu i u pogledu svakog posebnog oblika socijalne komunikacije koji je predmet merenja. U sociolokom i politikom smislu, socijalna koheyija i druptveni konsenzus predstavljaju osnov na kome drutvo poiva. Sistematsko praenje etnike distance u Crnoj Gori, kao vienacionalnom drutvu, predstavlja jedan od efikasnih naina za merenje meunacionalnih odnosa. Na osnovama informacija koje prua merenje etnike distance, mogue je formulisati i realizovati niz instrumenata i mera koje institucije sistema mogu efikasno da implementiraju u funckiji izgradenje graanskog drutva.

192

Milo Bei Veselin Pavievi Sran Darmanovi ANALIZA SLUAJA No 2 INDEX DEMOKRATIJE KONCEPTUALNI OKVIR I METODOLOKA PLATFORMA O demokratiji se moe mnogo govoriti, od antike do savremene politike teorije fascinantan je broj definicija demokratije. Naravno, u zavisnosti od konkretnih iskustava i kulture razliitih drutava, te razliitih istorijskih konteksta i samo lice demokratije moe biti sasvim drugaije. Nama nije cilj da se na bavimo ovim pitanjima. Na zadatak je vie metodolokog nego teorijskog karaktera. U tom smislu skloni smo da demokratiju prije razumijemo kao proces nego kao stanje. Drugim rijeima, vjerujemo da demokratija nije drutveno stanje koje se moe ostvariti univerzalnim i metodiki unificiranim postupkom. Prije e biti da je demokratija u jednom svom konanom obliku nikada dostignuto stanje, odnosno drutveni i politiki sistem koji se nalazi u stalnom procesu. Bez obzira na razliite teorijske pristupe, demokratija u osnovi poiva na ideji jednakosti, a gotovo da nije nuno dokazivati da je jednakost nemogue ostvariti u svom punom obliku. Sama ideja jednakosti u savremenim pristupima se prije svega tumai kao jednakost ansi a ne kao jednakostishod. Meutim, praksa pokazuje da i jednakost ansi, koju nije teko postaviti u formalnom obliku, ve na prvom koraku biva bitno ograniena usljed drutvenih odnosa koji su prvenstveno olieni u odnosima moi koji postoje u svakom drutvu. Takoe, isonomija kao tenja i svijet mogueg i isomeria kao potreba i tenja velikog dijela javnosti, veoma esto ine da se vjera u demokratiju zamjenjuje tenjom za autoritarnou a ovo ponajbolje moemo vidjeti na osnovu iskustva post-socijalistikih drutva. Kada je o samom konceptualnom okviru rije, trudili smo se da sa jedne strane on bude usklaen sa shvatanjem demokratije u njenom sutinskom tj. supstancijalnom smislu kao i sa idejom demokratije u proceduralnom smislu. Konceptualni okvir na kome je baziran Indeks je unaprijed pripremljen za proces operacionalizacije i kasnije
193

mjerenja, a epistemoloka iskustva u drutvenim naukama ukazuju da se razlike u teorijskim pristupima nerijetko gube kada se doe na teren realnih drutvenih procesa i odnosa. To pokazuje i iskustvo koje smo imali prilikom formiranja indeksa, naime razliiti teorijski pristupi koje smo uzimali u obzir u svom opercionalnom okruenju su pokazivali srodnost pri emu nije bilo tako teko prevazii razlike o kojima je rije i koje se empirijskom pogledu pokazuju kao lane. U konkretnoj situaciji, demokratija jeste i proces i sama sutina tj. jednakost koju treba ostvariti. Proces ne postoji po sebi i za sebe, ve je usmjeren na sutinu, a ideja jednakosti u svakom drutvu moe biti ostvarena samo posredstvom odreenih procedura i drutvenih mehanizama. Ovo nije eklekticizam, ve nunost integrativnog pristupa koji odreuje sama priroda procesa operacionalizacije i empirijskog kvantifikovanja, i uvjereni smo da smo ovu tezu nedvosmisleno dokazali u definisanju Indeksa demokratije. Bez pretenzija da budemo kreatori novih definicija mi pod demokratijom razumijemo oblik drutvene i politike organizacije drutva koji obezbjeuje jednakost svih graana, bez obzira na njihov materijalni i socijalni status, njihovo etniko porijeklo ili politiko i religijsko uvjerenje, a koji se postie posredstvom efikasnih institucija, potovanjem demokratskih procedura, participacijom graana u politikom i ukupnom drutvenom ivotu, te postojanjem mehanizama kontrole i smjenjivosti politike vlasti. Ovakva definicija nije niti originalna a vjerovatno ni najbolja mogua, ali je za nae, operativne svrhe sasvim dovoljna kao poetna i referentna taka. U metodolokom smislu, kljuna stvar je svakako izbor indikatora budui da su oni nosioci tj. empirijske estice koje u svom kumulativnom obliku pruaju nune informacije na osnovu kojih se kreira Indeks. Indikatori su pokazatelji stanja demokratije u odnosu na aspekte koji predstavljaju operacionalizaciju samog pojma demokratije u drutveno-politikom prostoru. Da bi identifikovali indikatore, najprije je potrebno odrediti podruja a zatim dimenzije kao generike kategorije koje okupljaju same indikatore. Konano, svaku dimenziju je nuno sagledati sa stanovita svih hipotetikih aspekata. Kada je o podrujima rije, ovde se svakako misli na drutvena polja koja se mogu posmatrati pojedinano, a koja kasnije slue kao osnov za komparaciju i za proizvodnju sumarnog Indeksa. Na osnovu analiza iskustava u mjerenju demokratije u

194

svijetu i u okruenju kao i na osnovu velikog broja individualnih intervjua obavljenih sa strunim sagovornicima mi smo za mjerenje (a kasnije indeksiranje) odredili sljedea drutvena podruja. DEMOKRATINOST POLITIKIH PROCESA VLADAVINA PRAVA I ZAKONA EKONOMSKE SLOBODE I EKONOMSKA PARTICIPACIJA OBRAZOVANJE MEDIJI NACIONALNE I VJERSKE MANJINE POLOAJ ENA POLOAJ OSOBA SA INVALIDITETOM Dakle, rije je o osam podruja i izbor ovih podruja nije arbitreran ve je utemeljen kako na sutinskim karakteristikama drutva na osnovu demokratskih kriterijuma, tako i na specifinim potrebama crnogorskog drutva. Prema tome, mi emo u procesu mjerenja posebno posvetiti panju svakom od ovih podruja i u krajnjem ishodu dobiti po jedinstvenoj metodolokoj proceduri mjeru demokratije za svako od njih. Meutim, da bi se svako podruje kvantifikovalo, nuno je bilo odrediti aspekte na osnovu kojih je svako od njih mogue sagledati kroz razliite dimenzije. Aspekti su prema tome nuno analitiko sredstvo koje slui kao vizura za odreivanje samih dimenzija iz kojih se svako pojedino podruje sastoji. Aspekti koji su koriteni kao kriterijum za odreivanje dimenzija su : JEDNAKOST I RAVNOPRAVNOST PARTICIPACIJA I ZATITA TRANSPARENTNOST KONTROLA ODGOVORNOST REPREZENTATIVNOST EFIKASNOST I PROFESIONALNOST

195

 AUTONOMIJA Prema tome, za svako od podruja koja predstavljaju jedinice posmatranja za mjerenje demokratinosti drutva, utvrdiemo stepen u kome su u datom podruju obezbijeeni jednakost i ravnopravnost graana, njihova participacija i zatita, stepen u kome je podruje transparentno (javno), kao i stepen u kome je obezbijeena kontrola datog podruja od strane graana, zatim, mjeriemo stepen odgovornosti u tom podruju, kao i stepen u kome je obezbijeena reprezentativnost graana, te da li je i u kojoj mjeri dato podruje efikasno i profesionalno u svome radu i konano mjeriemo stepen autonomije za pojedina podruja. Dalje, da bi metodoloki postupak mogao da bude operacionalizovan u obliku empirijskih indikatora, bilo je nuno da se svako podruje zahvaljujui aspektima koje smo gore identifikovali sagleda na viedimenzionalan nain. injenica je da dimenzije za svako od podruja moraju biti razliite, a ovo zbog same prirode svakog od njih. U tom smislu, konsekventno sagledavanje svakog od podruja sa stanovita opisanih aspekata, kao i unificirana metoda kvantifikacije omoguavaju da se doe do kompatibilnih informacija koje je mogue kasnije na komplementaran nain sagledati zahvaljujui empirijskim indikatorima. Izloena procedura moda izgleda kompleksno, ali u krajnjem ishodu pokazaemo da je ona u osnovi jednostavna, a po naem sudu i nuna kako bi se sama ideja mjerenja ostvarila na valjan i metodoloki unifikovan nain. Prema tome, u daljem tekstu baviemo se svakim pojedinanim podrujem, prikazaemo dimenzije iz kojih se sastoji, te konano indikatore koji su konane estice mjerenja a koje su identifikovane zahvaljujui analitikoj moi aspekata o kojima smo govorili. No, prije toga jo nekoliko vanih metodolokih napomena. Ideja vodilja pri kreiranju Indeksa bila je da se na dva odvojena fronta realizuje samo mjerenje stanja. Prvo, to je stanje demokratije na osnovu subjektivne percepcije samih graana, i drugo, to je identifikacija objektivnih indikatora na osnovu istih teorijskih i opercionalnih kriterijuma. Ovom prilikom na mandat pokriva samo jedan od ova dva dijela a to je kreiranje indeksa i mjerenje na osnovu percepcije graana. Ovakav pristup ima jednu metodoloku prednost kao i jedan kljuni metodoloki nedostatak.

196

Prednost je u tome to demokratija u krajnjem ishodu mora biti legitimizovana od strane samih graana, budui da su graani krajnji cilj svih demokratskih reformi. Nedostatak je svakako u tome, to u datoj politikoj konstelaciji, pri emu prije svega mislimo na otre politike podjele i nedostatak politikog i drutvenog konsenzusa, ocjene jednog dijela javnog mnjenja umnogome potencijalno ne odgovaraju realnom stanju. Ovo zbog toga to kritiki raspoloen a politiki inspirisan dio javnosti nerijetko umjesto ocjenjivanja realih postignua tendira da na nivou percepcije uspostavi direktnu spregu izmeu stanja demokratije i vlasti. Otud se kritika vlasti, koja je na nivou svijesti ad hoc uspostavljena reflektuje na svaku pojedinu ocjenu koja je data kada je stanje demokratije u pitanju. Drugo, injenica je da izmeu percepcije i objektivnog stanja postoje izvjesna odstupanja i pokuaemo ovaj problem da elaboriramo u svakom pojedinom sluaju. Bilo kako bilo, mislim da se svi moramo sloiti da je mjerenje ovog tipa validno jedino u ovom trenutku. Kad ovo kaem mislim prije svega na stanje u samim institucijama crnogorskog drutva koje zbog nedostatka sistematskog prikupljanja informacija o sebi samima nijesu u stanju da nam prue materijal koji je mogue prevesti na jezik Indeksa. Ovaj zadatak je svakako vaan i njega emo ostvariti u narednom periodu. Proces indeksiranja je tekao u dvije faze. Prvo, prikupljeni su empirijski podaci posredstvom etiri istraivanja (dva podruja po istraivanju) na reprezentativnim uzorcima od po 1020 ispitanika. Zahvaljujui iskustvu koje CEDEM ima u ispitivanju javnog mnjenja, nema sumnje da su uzorak i podaci koje smo dobili na terenu u skladu sa strogim empirijskim zahtjevima i standardnim grekama koje svaki uzorak posjeduje. Uzorak je multi-level i random tipa, koriten je princip stratifikacije podjele populacije na tri regiona, pri emu smo dobili reprezentativne uzorke za sva tri regiona to omoguava dublji analitiki uvid u stanje demokratije za svaki region pojedinano. Svakako da je proporcija svakog regiona u ukupnom uzorku proporcionalna u odnosu na distribuciju na nivou itave populacije. Drugo, u procesu formiranja Indeksa a na osnovu pilot istraivanja, u samim instrumentima koritene su petostepene ordinalne skale likertovog tipa, a u samom indeksiranju ove skale su pretoene u sistem bodovanja od 20 do 100. Ono to je kljuno jeste da je za svako pojedino istraivanje, kao i za svako pojedino podruje koriten identian metodoloki postupak, ime je

197

omoguena komparacija dobijenih podataka. Sve u svemu, kao rezultat procedura koje smo opisali dobili smo Indeks demokratije za koji detaljno prezentiramo podatke na stranicama koje slijede.

DEMOKRATINOST POLITIKIH PROCESA

Prvo podruje drutva koje je neposredni predmet naeg mjerenja jeste podruje politike koje svakako ukljuuje vlast kao jednu od centralnih kategorija. Kao i u ostalim zemljama post-socijalizma, podruje politike je jedno od prvih koje je ulo u proces transformacije. Krut, jednopartijski i autoritaran sistem koji je predstavljao sr real-socijalizma je takorei preko noi zamijenjen viepartijskim sistemom, ime su stvorene pretpostavke za funkcionisanje viepartijskog pluralizma. Usljed nedostatka iskustva i prakse ovaj oblik politike organizacije je u prvih nekoliko izbora pokazivao veliki broj nedostataka i to prije svega sa stanovita osnovne funkcije pri emu se prevashodno misli na reprezentativnost graana i njihovih partikularizovanih interesa. Kada je o Crnoj Gori rije, tu u poreenju sa ostalim post-socijalistikim drutvima moemo identifikovati jednu specifinost, naime dok je u ostalim mladim postkomunistikim demokratijama u nekoliko prvih izbora (po pravilu prijevremenim) dolazilo do estih smjena vlasti u Crnoj Gori je jedna partija spretno uspijevala da zadri vlast. Razloga za ovo ima mnogo a mi emo spomenuti samo nekoliko. Jedan od njih se svakako ogleda u injenici da je sadanja vladajua politika klasa u kriznoj i zavrnoj fazi vladavine Komunistike partije unutar ove partije uspjela da neutralizuje konzervativne snage i nametne nov i u svoje vrijeme revolucionaran tempo sa prateim modernizacijskim idejama. Pri tom i jedna demografska varijabla je bitno odredila dalje tokove, naime, politika elita koja je preuzela kormilo Komunistike partije Crne Gore krajem osamdesetih je tada bila izrazito mlada (kasne 20-te i rane 30-te godine), ili drugim rijeima, ista ova elita, i danas na vlasti spada i dalje u red mlade politike klase. Drugo, nema sumnje da je vladajua partija u Crnoj

198

Gori jako dobro uspijevala da se odri na vlasti podravajui nacionalnu ideju poetkom 90-tih, da bi u drugoj polovini prethodne decenije promijenila ideoloku matricu postajui nosilac graanske i dravotvorne opcije. Istovremeno, vladajua partija u Crnooj Gori je blagovremeno ukljuivala ostale partije razliitih politikih orjentaciju u samu strukturu vlasti, ime je uspijevala da odri vlastitu svjeinu. Konano, pravovremena i efikasna identifikacija sa idejom evropskih integracija je u ideolokom smislu obezbijedila perspektivu vladajuim strukturama. Ovo su samo neki od razloga a svakako da se moe nabrojati i veliki broj drugih meu kojima su neki bili funkcionalni sa stanovita odranja vlasti, ali negativni sa stanovita demokratizacije i drutvenog razvoja. Jedna od negativnih strana injenice da jedna partija vlada u tako dugom periodu jeste klijentizam. Povezujui se sa vlau veliki broj pojedinaca je pod sumnjivim okolnostima u inae teko transparentnom procesu prvobitne akumulacije kapitala, u uslovima rastakanja socijalistikog drutva stekao znaajno bogatstvoI pored svih napora koje Vlada poslednjih godina ulae kako bi ovu vrstu nevidljive koalicije izmeu vlasti i kapitala raskinula, ini se da su veze izmeu njih prilino stabilne i vrste. Klijentizam svakako predstavlja ozbiljnu prepreku za uspjenost efikasnih demokratskih reformi jer znaajno utie kako na socijalnu polarizaciju u drutvu tako i na politiku delegitimizaciju vlasti. Dalje, problem vlasti dugog trajanja je svakako i u tome to su mogunosti kadrovskog inoviranja ograniene, a istroeni i umorni kadrovi teko dolaze do novih ideja pri emu je nedostatak inicijative sasvim oit. Konano, kada je jedna struktura na vlasti dui vremenski period, a ovo je sluaj sa Crnom Gorom, dovodi se u pitanje prisustvo jednog od bazinih demokratskih kriterijuma, a to je smjenjivost vlasti. Sa druge strane ukupna ponuda na politikom tritu Crne Gore nije naroito bogata. Drugim rijeima, jedna od kljunih poluga crnogorske vlasti jeste nedostatak kvalitetne alternative. Vladajua partija u Crnoj Gori gotovo da nema demokratsku alternativu, budui da se najsnanije opozicione partije jo uvijek vezuju za nacionalnu (srpsku) ideju nosei sa sobom i u kadrovskom i u ideolokom smislu breme direktnih veza sa Slobodanom Miloeviem i njegovom politikom. Svakako da sa ovim

199

optereenjima politika opozicija u Crnoj Gori nema puno demokratski orjentisanih pristalica a prema tome i nema naroitu perspektivu. Izrazita podjela crnogorskog drutva na pristalice nezavisne Crne Gore i one koji su za opstanak zajednice sa Srbijom je, kao to smo gore iznijeli, jedan od kljunih problema koji optereuje politike i ukupne drutvene odnose. Ova podjela je otra, a godina u kojoj smo izvrili mjerenja vezana za Indeks demokratije je posebno vana obzirom da se rasplet ovog sukoba ovih dana oekuje na referendumu. Ovaj podatak je naroito vaan sa stanovita mjerenja, zato to se u strukturi dobijenih podataka mogu primijetiti jasne razlike u ocjenjivanjima onih koji podravaju zajedniku dravu i onih koji podravaju nezavisnu Crnu Goru. Dakle, izrazita podijeljenost politike zajednice i nedostatak politikog konsenzusa svakako ograniavaju krajnje domete efikasnih demokratskih reformi. Kada je o politikoj strukturi drutva rije, mi smo na osnovu primjene analitike aparature koja se ogleda u aspektima o kojima smo govorili identifikovali etiri kljune dimenzije koje sainjavaju ovo podruje a to su : Kontrola i zakonitost vlasti Transparentnost (javnost) vlasti Odgovornost i smjenjivost vlasti Profesionalizam u radu organa vlasti Dakle, svaka od dimezija je bila predmet posebnog mjerenja posredstvom mree indikatora. U sledeem dijelu daemo prikaz svakog podruja kao i indikatora koji su uzeti kao jedinica mjerenja za data podruja.

200

Kontrola i zakonitost vlasti Demokratinost vlasti u jednom drutvu postoji samo ukoliko su obezbijeeni mehanizmi kontrole vlasti i ukoliko vlast djeluje u skladu sa zakonom. U ovom pogledu eljeli smo da ispitamo strepen u kome je vlast zakonita u svom radu kao i stepen u kome postoji kontrola vlasti od strane graana. U tabeli 1. moe se vidjeti mjerenje svih indikatora koji su ukljueni u mjerenje ove dimenzije Tabela 1 Kontrola i zakonitost vlasti - prikaz svih indikatora15 N Efikasnost graanske kontrole dravne vlasti Efikasnost graanske kontrole lokalne (optinske) vlasti Kontrola javnosti i vlasti nad tajnim slubama i slubama bezbjednosti Zakonitost u radu organa vlasti Odsustvo korupcije i kriminala u dravnoj vlasti Odsustvo kriminala i korupcije u lokalnoj (optinskoj vlasti) 941 942 893 900 910 898 A.S. 2.18 2.26 2.32 2.46 1.95 2.04 Skewnes s 1.147 .847 1.160 1.269 1.301 1.068 1.053 .752 .618 .499 1.189 .994 SD

Dakle opseg (range) ocjena za sve indikatore koji mjere podruja zakonitosti i kontrole vlasti se kree od 1.95 do 2.46. Najbolju ocjenu biljeimo kod indikatora koji mjeri zakonitost u radu vlasti (2.46) to govori o tome da je u ovom pogledu postignut najbolji rezultat kada je rije o ovoj dimenziji. Takoe, oito je da tajne slube i slube bezbjednosti nemaju onu snagu i onaj uticaj koji je postojao u vrijeme socijalizma budui da je ovaj indikator drugi po rangu u ovom mjerenom podruju (2.32). Kada je rije o kontroli vlasti, moemo vidjeti da graani efikasnije kontroliu lokalnu (2.26) nego dravnu vlast (2.18). Konano, korupcija i kriminal

15

Koeficijenti se kreu u rasponu od 1 - 5

201

Dakle opseg (range) ocjena za sve indikatore koji mjere podruje zakonitosti i kontrole vlasti kree se od 1.95 do 2.46. Najviu ocjenu u ovoj dimenziji biljeimo kod indikatora koji mjeri zakonitost u radu vlasti (2.46). Takoe, oito je da tajne slube i slube bezbjednosti nemaju onu snagu i uticaj koji je postojao u vrijeme socijalizma budui da je ovaj indikator drugi po rangu u podruju (2.32). Kada je rije o kontroli vlasti, moemo vidjeti da graani efikasnije kontroliu lokalnu (2.26) nego dravnu vlast (2.18). Konano, korupcija i kriminal su ocijenjeni kao najvei problem kada je vlast u pitanju (1.95). Ovaj nalaz u potpunosti korespondira sa svim ranijim istraivanjima koja su za predmet imala ispitivanje drutvenih problema u Crnoj Gori (Izvjetaji CEDEM-a od 2000 do 2004.)

Transparentnost (javnost) vlasti U okviru ove dimenzije traili smo odgovor na pitanje u kojoj mjeri je vlast transparentna u svom radu. Ova dimenzija je posebno vana imajui u vidu da se u njoj ogleda sutinska razlika izmeu demokratskog i autoritarnog socijalistikog drutva kome transparentnost u radu vlasti nije bila ni norma ni uzor. Sa druge strane, transparentnost vlasti u jednom specifinom kulturolokom okruenju kao to je Crna Gora ima poseban znaaj. Naime, sa relativno malom populacijom (670 000) neformalni kanali komuniciranja imaju mnogo vei znaaj u poreenju sa sredinama gdje je populacija brojnija i znaajno urbanija. Drugim rijeima, u Crnoj Gori postoje mehanizmi alternativne transparentnosti, koji naravno u specifini politikim konstelacijama nerijetko poivaju na glasinama i pogrenim informacijama svake vrste. No, bilo kako bilo, bez ikakve sumnje, u pogledu transparentnosti vlasti u odnosu na period real-socijalizma napravljen je veliki napredak. Problem transparentnosti u radu vlasti kada je rije o tranzicionim drutvima je naroito izraen zbog toga to se posredstvom drutvene transformacije deava proces preraspodjele ukupnog ekonomskog bogatstva koje je akumulirano u realsocijalistikom periodu. Time se kroz privatizaciju deava proces alokacije ekonomskih resursa a ovo dalje dovodi do nove statifikacione strukture drutva. Kada

202

je rije o Crnoj Gori praksa je pokazala da najvei broj problema postoji u domenu transparentnosti procesa privatizacije. Najvei broj preduzea u Crnoj Gori privatizovan je primjenom zakonom propisane tenderske procedure a ta procedura je po definiciji i regulativama transparentna. Meutim, u procesu realizacije samih tendera, pokazalo se da transparentnost procesa privatizacije nikada ne moe dostii onu taku koja bi zadovoljila javnost i sve one koji su skeptini u pogledu pravednosti ovog procesa. Ali, ovo nije novina budui da je i komparativno iskustvo u Srbiji pokazalo gotovo istu tendenciju. Naime, posredstvom tenderske prodaje, u krajnjoj liniji autoritet vlasti je taj koji odluuje o tome koja je ponuda bila najpovoljnija u svakom pojedinanom privatizacijskom inu, a autoritet i kompetentnost ne garantuju jedinstvene kriterijume u ovim postupcima, ili drugim rijeima, argumenata za izbor odreenog partnera je uvijek dovoljno i oni se uvijek ine valjanim. Osim tenderske prodaje preduzea, proces privatizacije u Crnoj Gori je tekao dijelom i kroz vauersku privatizaciju, pri emu je odreen broj akcija podijeljen svim crnogorskim graanima i ustanovljenim fondovima. Opet, u ovom procesu, za koji nema sumnje da je imao dobru namjeru izjednaavanja svih graana, desio se problem u legitimizaciji fondova koji su uspostavljeni ne bi li akumulirali akcije sistemom ulaganja graana. Pri tome, nema nikakve sumnje da su odreene interesne skupine imale prolaz u procesu formiranja fondova ime su obezbijedile prednost u ukrupnjavanju kapitala (akcija) koji posjeduju graani. Ekonomska dimenzija je znaajna ali ipak samo jedna strana problema. Praksa je pokazala da socijalno- psiholoko nasljee real-ocijalizma predstavlja znaajnu posredujuu varijabu sa stanovita javnosti u radu vlasti. Drugim rijeima, u prethodnom periodu, niti je bila uspostavljena transparentnost vlasti niti su graani iskazivali potrebu da imaju uvid u njen rad. Ovo nasljee je sastavni dio ukupnog drutvenog konteksta u procesu drutvene transformacije, pri emu vlast na svim nivoima ne pokazuje posebnu potrebu da bude transparentna, a jednako ni graani ne pokazuju posebnu potrebu da steknu uvid u rad vlasti. Vremenski gledano od sredine 90-tih situacija je znaajno poboljana, prije svega zbog snanog razvoja NVO sektora. Ovaj sektor ima poseban znaaj za demokratizaciju crnogorskog drutva iz dva osnovna razloga. Prvo, on je u stanju da

203

akumulira energiju mladih i obrazovanih graana i da je stavi u funkciju kritike i kontrole vlasti, i drugo, NVO sektor svoje postojanje, i rezistentnost duguje povezivanju sa komplementarnim organizacijama u Evropi i svijetu, pri emu je aktivistima NVO-a isporuena potrebna logistika i ekspertiza, koja je direktno u funkciji kontrole i jaanja demokratskih procesa u drutvu. Kada je o samom mjerenju rije, u tabeli 2 dat je prikaz svih indikatora koji su uzeti u obzir prilikom istraivanja. Podaci pokazuju da su najbolji rezultati postignuti u mjerenju objektivnosti medijskog izvjetavanja u praenju rada Vlade i Parlamenta (2.81). Zatim slijedi dostupnost informacija nadlenih organa i slubi. Oito je da je u ovom pogledu postignuto znaajno poboljanje u odnosu na prethodni period. Kada je javnost rada vlasti u pitanju, neto je bolji rezultat u mjerenju javnosti rada lokalne (2.51) u odnosu na dravnu vlast (2.49). Na dnu ljestvice u pogledu javnosti rada vlasti nalaze se sami graani, i to sa stanovita mogunosti uvida u procese i donoenje vanih politikih odluka (2.39), te dostupnost informacija nadlenih organa i slubi graanima (2.37). Sve u svemu, opseg (range) izmeu svih indikatora se kree od 2.37 do 2.81 to je generalno na neto viem nivou u poreenju sa prethodnom dimenzijom. Tabela 2 Transparentnost (javnost) vlasti - prikaz svih indikatora Indikatori Javnost u radu dravne vlasti Javnost u radu lokalne vlasti Objektivnost medija u praenju rada Vlade i Parlamenta Mogunost uvida graana u proces i donoenje vanih politikih odluka Dostupnost informacija nadlenih organa i slubi novinarima Dostupnost informacija nadlenih organa i slubi graanima N 936 938 940 952 817 902 A.S. 2.49 2.51 2.81 2.39 2.60 2.37 Skewnes s 1.222 .491 1.191 .423 1.222 .028 1.193 1.157 1.113 .465 .295 .494 SD

204

Odgovornost i smjenjivost vlasti Pitanje smjenjivosti vlasti u sluaju Crne Gore je svakako vie nego relevantno obzirom na injenicu da za razliku od svih ostalih post-socijalistikih drutava u Crnoj Gori nije dolo do promjene vladajue partije od prvih izbora do dananjeg dana. Pri tom, treba imati u vidu da smjenjivost vlasti jeste princip demokratskog drutva, ali kao princip on ne znai da vlast mora biti de facto smijenjena na nekim izborima, ve da demokratski mehanizmi moraju obezbijediti smjenjivost vlasti. Dakle, u ovom pogledu treba praviti razliku izmeu mogunosti (smjenjivost) koju treba da obezbijedi politiki sistem i fakticiteta (smjena vlasti) kao posljedice koja nije nuna. Odgovornost vlasti je, sa druge strane svakako veoma vana, jer demokratsko drutvo mora da obezbijedi mehanizme koji e garantovati da e se vlast ponaati odgovorno u odnosu na graane budui da su oni sami izvor legitimiteta vlasti. U ovom pogledu, opet se kao problemsko mjesto u sluaju post-socijalistikih drutava javlja injenica da je vlast u real-socijalizmu svoju odgovornost postavljala u odnosu na vie ciljeve, a ne u odnosu na graane i njihove konkretne interese. Prema tome, na socijalno-psiholokom planu, sama vlast u Crnoj Gori nerijetko i dalje postavlja vie interese kao prioritetne, a shodno tome i sami graani posmatraju vie interese kao normu, zanemarujui vlastite graanske potrebe. Dakle, proces demokratizacije drutva ne podrazumijeva jednostavno uspostavljanje demokratskih mehanizama, ve nuno, i to sluaj Crne Gore ubjedljivo pokazuje, zahtijeva svojevrsnu graansku emanicipaciju i promjenu u socijalno-psiholokom tkivu drutva. Kada je o samim rezultatima mjerenja rije, ova dimenzija, obzirom da ima dvije pod-dimenzije (odgovornost i smjenjivost) ima relativno veliki broj indikatora (tabela 3). Rezultati pokazuju da u okviru nje najveu vrijednost biljeimo kada je legitimnost vlasti u pitanju (2.91). Odmah zatim slijedi smjenjivost lokalne vlasti na izborima i u skladu sa demokratskim procedurama (2.89), to je sasvim razumljivo obzirom da je, za razliku od dravne vlasti, na lokalnom nivou dolo do promjena nekoliko garnitura u poslednjih 16 godina.

205

Tabela 3 Odgovornost i smjenjivost vlasti - prikaz svih indikatora Indikatori Dravna vlast u slubi graana Lokalna vlast u slubi graana Odgovornost i savjesnost dravne uprave u pruanju usluga graanima Odgovornost i savjesnost lokalne samouprave u pruanju usluga graanima Odgovornost i savjesnost poslanika u Skuptini Odgovornost i savjesnost ministarstava i ministara Smjenjivost dravne vlasti na izborima i u skladu sa demokratskim procedurama Smjenjivost lokalne vlasti na izborima i u skladu sa demokratskim procedurama Legitimnost vlasti Odgovornost vlasti i zatita interesa graana N 958 943 931 923 937 921 919 913 895 941 A.S. 2.35 2.46 2.44 2.53 2.26 2.43 2.71 2.89 2.91 2.30 Skewnes s 1.216 .572 1.181 .479 1.187 .436 1.173 1.141 1.183 1.370 1.328 1.420 1.271 .327 .581 .389 .163 -.003 .019 .648 SD

Meutim, interesantno je da odmah iza ovog indikatora, po rangu slijedi smjenjivost dravne vlasti na izborima i u skladu sa demokratskim procedurama (2.71) to je po naem sudu veoma znaajan podatak u svjetlu injenice da vladajua struktura u Crnoj Gori nije promijenjena od kada je dolo do sloma real-socijalizma. Dalje, lokalna samouprava je efikasnija u pogledu pruanja usluga graanima (2.53) u odnosu na dravnu vlast (2.44). Isto tako u Crnoj Gori lokalna vlast je u veoj mjeri u slubi graana (2.35) u odnosu na dravnu vlast (2.35). Odgovornost i savjesnost ministara i ministarstava je bolje ocijenjena (2.43) nego odgovornost i savjesnost poslanika u Skuptini (2.26) i ujedno, ovaj indikator je najslabije ocijenjen kada je o datoj dimenziji rije. Konano, vrijednost indikatora koji se odnosi na odgovornost vlasti u zatiti interesa graana je svakako mala i iznosi 2.30.

206

Profesionalizam u radu organa vlasti Savremeno drutvo predstavlja jednu vrstu organizovane tehnokratije. Strunost, profesionalnost i kompetentnost su, prema tome, sastavni dio efikasne demokratske vladavine. U skladu sa ovim, jedna od dimenzija naeg mjerenja je bila upravo ocjena profesionalizma i strunosti u radu organa vlasti na svim nivoima. Dodatno, sastavni dio ove dimenzije jeste i odnos veine prema manjini kada su u pitanju struni i kompetentni argumenti. Svakako da i u ovom pogledu drutvo u tranziciji pretpostavlja ozbiljan diskontinuitet sa real-socijalizmom, drutvom u kome je ideoloka primarnost uvijek imala prioritet u odnosu na strunost i profesionalizam to je bio jedan od kljunih razloga za ekonomski kolaps samog socijalizma. Prema tome, uspjena demokratizacija drutva pretpostavlja uspostavljanje drugaijih kriterijuma u pogledu involviranja strunosti i kompetencija u ukupan politiki ivot drutva, bez obzira na ideoloke i politike razlike izmeu politikih partija i ostalih aktera. Tabela 4 Profesionalizam u radu organa vlasti- prikaz svih indikatora

Indikatori Profesionalnost i struna osposobljenost inovnika u vladinim slubama i ministarstvima Profesionalnost i struna osposobljenost inovnika u lokalnoj vlasti Profesionalnost i struna osposobljenost inovnika u Skuptini i njenim tijelima Uvaavanje manjine od strane veine na svim nivoima vlasti

N 898 903 886 905

A.S. 2.74 2.65 2.69 2.44

Skewnes s 1.280 .124 1.206 1.191 1.255 .172 .083 .489

SD

Rezultati mjerenja ove dimenzije pokazuju prije svega da je opseg (range) bolji u poreenju sa ostalim dimenzijama koje smo gore analizirali i da se kree od 2.44 do 2.74 (tabela 4). Najbolju ocjenu u ovom pogledu dobili su inovnici u vladinim slubama i ministarstvima ija je profesionalnost i strunost komparativno najbolje ocijenjena (2.74), i svakako mnogo bolja u poreenju sa istim aspektom ocjenjivanja

207

rada inovnika u lokalnoj vlasti (2.65). Po ocjeni, izmeu ove dvije vrijednosti nalazi se procjena strunosti i kompetencija inovnika koji rade u Skuptini i njenim telima (2.69). Konano, najniu ocjenu je dobilo uvaavanje manjine od strane veine na svim nivoima vlasti (2.44), iz ega slijedi da je potreba za kvalitetnijom komunikacijom izmeu veine i manjine u Crnoj Gori veoma izraena.

Sumarni pokazatelji podruja demokratinosti politikih procesa Sumarizacija rezultata svih podruja i njihova komparacija je jedan od osnovnih ciljeva koje smo postavili u ovom istraivanju. U tabeli 5, kao i u grafikonu 1 dati su komparativni podaci za sva etiri podruja koja su bila predmet mjerenja16. Pri tom podatak o svakoj dimenziji predstavlja sumarizaciju indikatora koji su uzeti kao predmet mjerenja za datu dimenziju. Tabela 5 Politika i vlast - sumarno po dimenzijama N Kontrola i zakonitost vlasti Transparentnost (javnost) vlasti Odgovornost i smjenjivost vlasti Profesionalizam i kompetentnost u radu organa vlasti 1001 1006 1008 973 K 44.7342 51.0421 50.5161 52.4147 SD 19.86720 20.20850 20.44158 22.24105 Skewnes s .816 .346 .391 .194

16

Koeficijent je optimizovan i kree se u dijapazonu od 20 do 100

208

Grafikon 1 DEMOKRATI^NOST POLITI^KIH PROCESA

Kontrola i zakonitost vlasti

44.7 52.4
Profesionalizam i kompetentnost u radu organa Vlasti

51.0
Transparentnost (javnost) Vlasti

50.5
Odgovornost i smenljivost Vlasti

Rezultati pokazuju da su najbolji rezultati sa stanovita demokratizacije politikih procesa postignuti u domenu profesionalizma i kompetentnosti u radu vlasti (52.4), a zatim slijedi transparentnost u radu vlasti (51.0) i odgovornost i smjenjivost vlasti (50.5), pri emu je razlika izmeu ove dvije poslednje dimenzije minimalna. Konano, sa stanovita demokratinosti politikih procesa, u Crnoj Gori najvei problem predstavlja dimenzija kontrole i zakonitosti vlasti (44.7), pri emu ocjena za ovu dimenziju znaajno zaostaje u odnosu na ostale. Ovaj podatak ima svakako veoma vane politike implikacije ali je po naem sudu veoma vaan i sa pragmatinog stanovita. Drugim rijeima, prvi koraci koje treba preduzeti u pogledu poboljanja u oblasti demokratinosti politikih procesa treba da se kreu u pravcu obezbjeivanja veeg stepena kontrole i zakonitosti vlasti. Sa analitikog stanovita, tanije sa stanovita aspekata koji su uzeti u obzir prilikom mjerenja ove dimenzije najvei problem predstavlja prisustvo kriminala i korupcije u vlasti. U poreenju sa zemljama u okruenju, iako nemamo preciznih komparativnih pokazatelja, sa ovog stanovita ne moe se rei da je Crna Gora specifina, tj. problem korupcije i kriminala, je svakako jedan od kljunih problema svih tranzicionih drutava. Konano, kada govorimo o podruju demokratinosti politikih procesa , vano je imati u vidu da se opseg (range) koeficijenata po dimenzijama kree od 44.7 do 52.4 to je svakako nisko obzirom da je maksimalna vrijednost koeficijenta 100.

209

INDEKS DEMOKRATIJE SUMARNI PREGLED Kao mlado demokratsko drutvo koje u sebi nosi breme socijalistike prolosti kao i izraene elemente pred-modernog tradicionalizma, Crna Gora je uinila velike napore i zaista postigla solidne rezultate u pogledu sveukupne demokratizacije drutvenih odnosa. U tom smislu procjena uspjenosti za razliita podruja drutvenog ivota predstavlja napor da se identifikuju kljuni problemi i prepreke daljeg napretka procesa demokratskih reformi. Prikaz cjelokupnih rezultata postignutih za sva podruja drutvenog ivota dat je u tabeli 33 i grafikonu br. 7: Tabela 47 INDEKS DEMOKRATIJE PODRUJA POLITIKA I VLAST VLADAVINA PRAVA I ZAKONA EKONOMSKE SLOBODE I EKONOMSKA PARTICIPACIJA DEMOKRATIJA U OBRAZOVANJE DEMOKRATINOST MEDIJA POLOAJ NACIONALNIH I VJERSKIH MANJINA POLOAJ ENA POLOAJ OSOBA SA INVALIDITETOM N 1009 1008 1015 1015 968 969 953 941 K 49.6360 50.2121 51.0196 62.0820 56.2856 68.5106 63.7301 62.0163 SD 18.79712 19.19056 17.36644 16.54734 17.70974 16.72803 17.99563 17.73708 Skewnes s .448 .456 .510 -.096 .351 -.420 -.091 -.140

210

Graf. 7 INDEX
POLITIKA I VLAST POLO@AJ OSOBA SA INVALIDITETOM
49.6 62.0 50.2

VLADAVINA PRAVA I ZAKONA

63.7

51.0

POLO@AJ @ENA

EKONOMIJA

68.5

62.1

NACIONALNE I VERSKE MANJINE

56.3

OBRAZOVANJE

MEDIJI

Na osnovu svih rezultata mjerenja koja su preduzeta ovim istraivakim poduhvatom, najprije moemo rei da postoje podruja drutvenog ivota u kojima su rezultati sasvim zadovoljavajui. Tu prije svega mislimo na poloaj nacionalnih i vjerskih manjina (68.5). Prema tome kada je o manjinskim narodima rije slobodno se moe rei da je crnogorsko drutvo napravilo vidan napredak i uspjelo da obezbijedi demokratsku multikulturalnost koja garantuje stabilnost politikog sistema. Ovaj podatak ima jo veu vrijednost u svjetlu injenice da je u svim republikama bive SFRJ krai ili dui period bijesnio rat sa nacionalnim predznakom. Nema sumnje da su sve primjenjene metode ukljuivanja i uvaavanja manjinskih naroda dovele do politikog i drutvenog konsenzusa koji su prepoznali kako veinski tako i manjinski narodi i da su sveukupni rezultati u ovom pogledu van svake sumnje, obzirom na okolnosti i uticaj okruenja, vie nego zadovoljavajui. Poloaj ena je takoe ocijenjen veoma visoko (63.7) ali ovaj podatak ima svoja ogranienja. Pri tom najprije mislimo na injenicu da percepcija i stvarnost u ovoj oblasti stoje u ozbiljnom disbalansu, a razlog za to je sama priroda rodne supremacije. Kulturni obrasci i neizbalansirani kriterijumi procjene su svakako doveli do mnogo viih ocjena u ovom pogledu nego to to stvarnost zasluuje. Bilo kako bilo, problem rodnih odnosa na osnovu percepcije nije izraen, a svakako da je ovo jedno

211

od podruja kome treba posvetiti naroitu panju u narednom periodu traganja za objektivnim pokazateljima. Demokratinost u obrazovanju je na osnovu komparativnih podataka takoe na solidnom nivou (62.1). Ovdje je pozitivno nasljee iz perioda realnog socijalizma svakako odigralo kljunu ulogu, te je dalji napredak baziran na dobrim pretpostavkama bio sasvim razumljiv. U svakom sluaju, podaci govore da nema naroitih razloga za zabrinutost kada je obrazovni sistem u pitanju. Konano, kada je rije o pozitivnim ocenama, jo jedno podruje zasluuje prelaznu ocenu a to je odnos prema osobama sa invalditetom (62.0). Ovdje se takoe moe sa oprezom prihvatiti prelazna ocena obzirom da tradicija crnogorskog drutva u dobroj mjeri skriva ivot osoba sa invaliditetom. No, kada je o percepciji rije, dobijeni podatak je sasvim zadovoljavajui. Kada su mediji u pitanju, rezultati su polovini (56.3). Na osnovu paljivog mjerenja medijske scene po dimenzijama, zakljuujemo da je u ovom podruju nuno uiniti napredak u pogledu obezbjeivanja vieg stepena autonomije i nezavisnosti medija, i to prije svega u oslobaanju medija od uticaja politikih partija i struktura koje su na vlasti. Prostora za ovu vrstu korekcije ima vie nego dovoljno, od zakonske regulative do djelovanja institucija civilnog drutva. Analizirajui sferu ekonomije, moemo izraziti nezadovoljstvo postignutim rezultatima (51.0). U svim mjerenim dimenzijama rezultati nijesu u skladu sa demokratskim standardima, a najvei problem sa ovog stanovita jeste odsustvo ekonomske jednakosti i autonomije preduzea koji su prvenstveno izazvani postojanjem ekonomskih monopola koji uivaju zatitu drave i privilegovanih grupa, uticajem pojedinanih i partijskih interesa na preduzea kao i uticajem drave i vlasti u pravcu diskriminacije pojedinih i favorizovanju drugih preduzea. Dakle, trebalo bi u ovom smislu preduzeti ozbiljne korake koji bi obezbijedili autonomiju i ekonomsku jednakost preduzea a sve u funkciji ukupne demokratizacije crnogorskog drutva. Vladavina prava i zakona u Crnoj Gori nije na zadovoljavajuem nivou (50.2). U ovom pogledu najveu prepreku predstavlja neprofesionalan i neefikasan sudski sistem, pri emu rezultati naeg mjerenja ukazuju da je upravo prisustvo

212

korupcije i djelovanje u interesu uticajnih pojedinaca i grupa osnovni problem koji uzrokuje neefikasnost i deficit profesionalizma. Ovaj problem je posebno izraen i posebno teak, i njemu bi zaista trebalo posvetiti posebnu panju. ini se da se u ovom pogledu ne mogu traiti ad hoc rjeenja, te da jedino sistemski pristup koji bi ukljuivao monitoring i mobilizaciju itavog drutva moe da pokrene pozitivne procese u rjeavanju ovog problema. Konano, najmanji napredak u procesu demokratizacije drutva na osnovu naih rezultata postignut je na podruju demokratizacije politikih procesa (49.6). Drugim rijeima, kljuni problem daljeg napretka demokratije crnogorskog drutva je reforma politikog sistema. Pri tom, na osnovu naih podataka, najvei problem lei u odsustvu kontrole i zakonitosti u radu vlasti. Analitiki, problem kontrole i zakonitosti vlasti lociran je u prisustvu korupcije i kriminala u pojedinim strukturama vlasti, kao i u odsustvu efikasne graanske kontrole vlasti. Problemi su dakle izraeni, ali i ne naroito razliiti od problema ostalih tranzicionih drutava. Prema tome, prioriteti u pogledu demokratizacije crnogorskog drutva moraju se usmjeriti na politiko polje i preduzimanje mjera koje bi pospjeile kontrolu i zakonitost vlasti. Sve u svemu, demokratija u Crnoj Gori je na dobrom putu, a opet optereena velikim brojem problema koji karakteriu i ostala post-socijalistika drutva. Brza transformacija jednopartijskog u viepartijski sistem, privatizacija i trine reforme koje su nuno proizvele drutvene nejednakosti, te negativno nasljee autoritarne prolosti, predstavljaju prepreke koje se ne mogu zaobii i preskoiti, ve se sa njima itavo drutvo mora boriti na svim frontovima. Za uspjenu demokratizaciju crnogorskog drutva potrebna je mobilizacija svih drutvenih institucija kao i organizacija civilnog drutva, te mobilizacija graanstva na svim nivoima. Takoe, analitian i kritiki intoniran istraivaki rad, kao to je ovaj koji mi prezentujemo, svakako e doprinijeti boljem uvidu i preciznijoj identifikaciji slabih taaka koje trae brzu i efikasnu intervenciju. Konano, jedan od najveih problema sa kojim se Crna Gora suoava jeste vidan izostanak drutvenog i politikog konsenzusa koji bi umirio strasti na podijeljenoj politikoj sceni i koji bi u duhu saradnje i identifikacije zajednikih ciljeva vodio ka kontinuiranom napretku sveukupne demokratizacije

213

crnogorskog drutva. Vrijeme je u tom pogledu ogranien resurs, jer generacije koje dolaze sve e manje imati razumijevanja za vie istorijske ciljeve, a sve vie izraenu potrebu za ivotom u demokratskom drutvu.

214

Analiza sluaja No 4
IZVETAJ MONITORINGA MEDIJA U TOKU REFERENDUMA U CRNOJ GORI 2006.

METOD MONITORINGA MEDIJA Medija monitoring predstavlja metodoloki osmiljen nain da se proceni stepen vrednosno-politikog opredeljenja, odnosno neutralnog, odnosa kako tampanih tako i elektronskih medija. Sam metod je unificiran tj. na identian nain se primenjuje za sve medije, ime je u potpunosti omoguena komparacija. Po svojoj prirodi monitoring medija ima dve dimenzije, prvo, to je kvalitativna procena usmerenja odnosno vrednosno-politike orijentacije i drugo, to je kvantitativna procena, ili tanije merenje onih parametara koji podleu kvantifikaciji. Kada je o vrednosno-politikom usmerenju re, svaka individualna jedinica merenja moe biti kvalifikovana u sledeim modalitetima : izrazito za nezavisnost umereno za nezavisnost neutralno umereno za zajednicu izrazito za zajednicu

U svom operacionalnom obliku monitoring dnevne tampe se sastoji iz tri aspekta : - analiza naslovnih strana i to : o sa vrednosno-politikog stanovita (usmerenosti) o sa kvantitativnog stanovita (povrine koju naslovi zauzimaju) o sa stanovita prioriteta (redosled naslova) - analiza informativno politikih rubrika: o kvalitativna procena usmerenosti svake kolumne pojedinano o kvantifikacija rubrika posredstvom merenja povrine - analiza svih ostalih rubrika i to: o broj i povrina rubrika o vrednosno usmerenje svih rubrika i njihova kategorizacija Kada je re o elektronskim medijima, posebno se analiziraju centralne informativno-politike emisije na svim TV stanicama a posebno sav preostali program i to po programsko sadrajnim kategorijama, a sami kriterijumi analize su :

215

trajanje termin usmerenje programska kategorizacija

OEKIVANI REZULTATI: Na osnovu ovako postavljene metodoloke aparature monitoring medija e omoguiti: - procenu stepena prisustva obe opcije u razliitim modalitetima na svakom mediju izraenu na kumulativan nain - procenu stepena prisustva svake opcije u razliitim modalitetima na svakom mediju po rubrikama ili kategorijama programa - Poseban uvid u orijentaciju kljunih programskih sadraja koji oblikuju javno mnjenje. - Precizno kvantifikaciju dobijenih vrednosti - Ponderisanje svih vrednosti eksternim parametrima na osnovu koje se moe dobiti opti prikaz uticaja medija na javno mnjenje. Drugim reima, monitoring medija e jasno pruiti uvid u programsku orjentaciju, i politiku usmerenost svakog pojedinog medija u Crnoj Gori. U ovom smislu, mi i ne oekujemo potpunu neutralnost medija, a to posebno vai za privatne medije koj ii nemaju ovu vrstu obaveze. No, obzirom na znaaj medija u ovako osetljivom politikom procesu, posao koji je pred nama ima poseban znaaj jer je svakako vano da nakon referenduma ostane trag o tome kako su se mediji ponaali u toku kampanje, a pri tom pre svega mislimo na saznanje o tome koliko su mediji doprineli nekoj od politikih opcija koje su se nadmetale na referendumu.

ANALIZA NASLOVNIH STRANICA DNEVNIH NOVINA Rezultati merenja naslovnih strana pokazuje da postoje znaajne razlike izmeu pojedinih dnevnika. Najpre, treba konstatovati da su pitanja vezana za referendum u Crnoj Gori gotovo u potpunosti iskjljuena sa naslovnih strana dnevnih novina koje dolaze iz Srbije (Blic i Veernje novosti). Relativno mali broj naslova koji se odnosi na referendum u Crnoj Gori (2.5% Blic i 6.0% Veernje Novosti) upravo ukazuje posredno i na stepen interesovanja politike javnosti u Srbiji za Crnogorski referendum.

216

BLIC
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 1.50% 0.60% 0% 0.40% 97.50%

V. Novosti
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 0% 0.50% 3.90% 1.60% 93.90%

Sa stanovita odnosa snaga tanije odnosa izmeu broja naslova u korist jedne ili druge opcije, najnebalansiraniji pristup merimo kod dnevnika DAN. U ovim dnevnim novinama u 43% sluajeva naslovi su izrazito u korist bloka za Zajednicu SCG uz 26.8% naslova koji su umereno za Zajednicu (kumulativno 70%). Komplementarno, samo 1.9% naslova je bilo u korist bloka za nezavisnost, uz 28.4% naslova koji se mogu kategorisati kao neutralni.

DAN
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 0.80% 1.10% 26.80% 28.40% 43.00%

Sa druge strane, na naslovnoj strani u korist bloka za nezavisnu Crnu Goru prednjai Republika, koja je u gotovo preko 1/5 sluajeva imala naslove koji su izrazito za nezavisnost, uz gotovi isto toliko naslova koji su umereno za nezavisnost. Zastupljenost

217

naslova koji su u korist bloka za dravnu Zajednicu u Republici je 1,4%, dok je neutralnih naslova preko 58,7%.

REPUBLIKA
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 19.30% 20.60% 0% 1.40% 58.70%

I kada je o POBJEDI re, moe se rei da su naslovne strane ovog dnevnika bile u korist bloka za nezavisnost i to u modalitetu izazito u 12.9% sluajeva a u modalitetu umereno u 18.3% sluajeva. Na naslovnim stranama ovog dnevnika samo u 3.4% sluajeva je bilo naslova koji su u korist bloka za dravnu Zajednicu, uz 65.5% neutralnih naslova. Komparativno, od svih crmnogorskih medija Pobjeda je imala najvei broj neutralnih naslova, i time opravdava status javnog servisa. Meutim, ako se uporedi odnos izmeu zastupljenosti blokova u naslovima ovog dnevnika, nesumnjivo da je prednost data bloku za samostalnost. POBJEDA
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 18.30% 12.90% 1.60% 1.80% 65.50%

Iako i kod dnevnika VIJESTI proporcionalno na naslovnim stranama merimo prednost naslova koji su u korist bloka za nezavisnost, moe se rei da su naslovne strane ovog dnevnika najizbalansiranije. Naime, u poreenju sa 24.5% naslova koji su u korist nezavisnosti (20.6% izrazito i 3.9% umereno), 15.8% naslova u VIJESTIMA je bilo u korist bloka za dravnu Zajednicu (2.9% umereno i 12.9 izrazito), dok je gotovo 60% naslova bilo neutralno po svom karakteru.

218

VIJESTI

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 3.90% 2.90%

12.90%

59.70%

20.60%

Posmatrano sa stanovita INDEX-a (odnosa naslova sa predznacima DA i NE), jasno se mogu utvrditi odnosi koje smo gore opisali. Odnos u korist nezavisnosti na naslovnim stranama Republike je 1 : 28.8, Pobjede 1 : 9.3, dok je u Vijestima taj odnos 1 : 1.6. Sa druge strane, taj odnos je u korist bloka za Zajednicu u DAN-u 1 : 37.3. Iako podatak za Blic i Novosti ima malu vrednost, obzirom na mali broj naslova koji su se bavili pitanjima referenduma, interesantno da su naslovi u BLIC-u bili u korist nezavisnosti i to u odnosu 1 : 4.9 dok je taj odnos potpuno drugaiji u Veernjim Novostima. Tj. on je 1 : 11.1 u korist Zajednice.

Naslovne strane - indeks

-1.6

Vijesti

-1

37.3

Dan

-9.3

Pobjeda
Novine

-28.8

Republika

-4.9

Blic

-1
-40 -30 -20 -10 0

11.1
10 20 30 40 50

Vecernje novosti

ANALIZA POLITIKO-INFORMATIVNIH RUBRIKA DNEVNIH NOVINA

Za nezavisnost

Za zajednicu

219

Rubrika politika i informacije je bila posebno predmet merenja u svim tampanim medijima. Rezultati pokazuju da su i ovom pogledu tampani mediji iz Srbije relativno nezainteresovani za referendumska pitanja u Crnoj Gori. Meutim, kao i u sluaju naslova, interesantno je da u malom fondu kolumni koja su se u ovim dnevnicima bavile pitanjima Crnogorske nezavisnosti, BLIC da prednost opciji za nezavisnost budui da je kumulativno 8.1% tekstova bilo u korist nezavisnosti naspram 6.7% tekstova koji su bili u korist dravne Zajednice. U Veernjim Novistima je obrnut sluaj te od svih kolumni koje se u okviru ove rubrike bave pitanjima referenduma 16.2% su u korist bloka za Zajednicu naspram 5.4% kolumni koje su u korist crnogorske nezavisnosti.
BLIC
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 3.60% 4.50% 2.50% 4.20% 85.20%

V. Novosti
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 4.00% 1.40%

7.60% 8.60% 78.40%

Kada je re o tampanim medijima iz Crne Gore, trendovi koje smo identifikovali analizirajui naslovne strane potvreni su, ali su proporcionalno ove razlike manje u odnosu na nasloe. U dnevniku DAN gotovo 48.8% tekstova u rubrici politika i informacije su izrazito orijentisani u korist dravne Zajednice uz preko 28.1% tekstova koji su umereno za ZSCG. Komparativno samo je 3.1% tekstova u izrazito korist nezavisnosti uz 2.3% tekstova ove orijetnacije koji su umereno za nezavisnost. Ono to u ovom pogledu DAN znaajno distingvira od ostalih dnevnih novina jete injenica da u ovoj rubrici beleimo samo 17.7% kolumni koje su neutralne po svom karakteru. Dakle, nema sumnje da je dnevnik DAN u svojim politiko-informativnim rubrikama intenzivno podravao blok za dravnu Zajednicu. 220

DAN
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 2.30% 3.10% 17.70% 28.10% 48.80%

Dnevnik koji u najveoj meri podrava nezavisnost je svakako REPUBLIKA. U rubrici koja se bavi politikom i informacijama u ovom dnevniku 15.8% tekstova su izrazito za nezavisnost uz 43.4% kolumni koje su umereno za nezavisnost. Sa druge strane, samo 0.9% tekstova su izrazito za Zajednicu uz 6.5% onih koje su umereno za Zajednicu, te konano uz 33.4% tekstova koji su neutralni u odnosu na referendumska pitanja.
REPUBLIKA
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 15.80% 0.90% 6.50% 33.40% 43.40%

Pobjeda, iako umerenija od Republike, jasno favorizuje blok za crnogorsku nezavisnost. Naime, skoro polovina tekstova koji su informativno-politikog karaktera u korist su bloka za nezavisnost (17% - izratito i 31.2% - umereno). Sa duge strane 18.6% tekstova su u korist bloka za Zajednicu, pri emu je umerenih 10.4% a onih koji su izrazito za Zajednicu 8.2%. U Pobjedi, u okviru ove rubrike utvrdili smo da je gotovo 33.2% tekstova bilo neutralno.

221

POBJEDA

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost

8.20% 10.40% 33.20% 31.20% 17.00%

Kod Vijesti beleimo sline vrednosti kao i kada je re o nalsovnim stranicama ovog dnevnika. Naime, gotovo 1/3 kolumni u Vijestima su izrazito za nezavisnost uz 7.1% kolumni koje su umereno za nezavisnost. Takoe, preko 30% tekstova u Vijestima su neutralne po svom karakteru, dok je 27.9% tekstova u korist bloka za Zajednicu i to 23.6% izrazito i 4.3% umereno. Dakle, nema sumnje da su Vijesti u poreenju sa ostralim dnevnim novinama uspostavile najbolji balans u predstavljanju suprostavljenih opcija.
VIJESTI
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 7.10% 33.20% 4.30% 31.80%

23.60%

Posmatrano sa stanovita INDEX-a, utvreni disbalansi se jasno mogu videti. Oni su najizrazitiji u sluaju DAN-a ( 1 : 14.2 u korist ZSCG), a zatim kod Republike ( 1 : 8 u korist crogorske nezavisnost). U Novostima je taj odnos 1 : 3 u korist ZSCG dok je u Blicu on 1 : 1.2 (u korist crnogorske nezavisnosti). Kod Pobjede merimo odnos 1 : 2.5 u korist nezavisnosti dok je kod Vijesti, takoe, u korist nezavisnosti odnos 1 : 1.5.

Politika i informacije - indeks

-1.5

Vijesti

222

ANALIZA VESTI DANA TV STANICA

Ovde je re o analizi ne itavih centralno-informativnih emisija (CIF), ve samo onih vesti koje se najavljuju kao vijesti dana u centralno-informativnim emisijama TV stanica. Obzirom da Montena i TVCG2 nemaju vesti dana u svojim CIF, podaci su obraeni za preostale TV stanice. TV Elmag uz MBC je bio najizbalansiraniji u ovom pogledu. Preko 64% vijesti dana u CIF emisiji TV ELAMG bilo je neutralno. Na obe strane, u modalitetu izrazito, 11.6% vesti dana bilo je u korist bloka za Zajednicu u odnosnu na 5.6% vesti u ovoj kategoriji koji su bile u korist bloka za nezavisnost. Dalje, u vestima dana na Elmagu prednost je imao blok za Zajednicu i zbog toga to je 7.1% vesti dana bilo umereno za nezavisnost u poreenju sa 10.9% vesti dana koje su bile umereno za Zajednicu. No, vano je primetiti da je gotovo 65% vesti dana u informativnim emisijama na Elmagu bilo neutralno po svom karakteru.

223

ELMAG
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 7.10% 5.60% 11.60% 10.90% 64.80%

Sa druge strane, najvei stepen favorizovanja neke jedne od opcija kada je o vestima dana re, merimo kod TVCG1 i to u korist crnogorske nezavisnosti. Pored 68.7% vesti dana koje su bile neutralne, utvrdili smo da je 28.5% vesti dana na ovoj televiziju bilo za crnogorsku nezavisnost, a od toga 19% umereno i 9.5% izrazito u korist suverenista. Sa druge strane samo je po 1.4% vesti dana u oba modaliteta bilo za Zajedincu.
TVCG 1
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 9.50% 19.00% 1.40% 1.40% 68.70%

TV IN je etiri puta vie vijesti dana imao u korist bloka za nezavisnost (pogledati index). Pored preko 64% vesti dana koje su neutralnog karaktera, na IN-u je bilo 8.6% vesti dana koje su izrazito u korist crnogorske nezavisnosti, uz 20.1% vesti dana koje su umereno za nezavisnost. Sa druge strane, u korist bloka za Zajednicu, 4% vesti dana bilo je izrazito a umereno uz 3.2%. Dakle, nema sumnje da je TV IN preferirala opciju za dravnu nezavisnost u ovom pogledu.

224

TV IN

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost

4.00% 3.20% 64.20% 20.10% 8.60%

TV MBC je uz ELMAG uspistavila najbolji balans izmeu opcija u vestima dana dajui istu prednost nezavisnost koju je Elmag dao opciji za Zajednicu. U CIF-u ove televizije 18.3 % vesti dana su izrazito bile za nezavisnost uz 16.6% vesti dana koje su umereno bile za crnogorsku nezavisnost. Sa druge strane 9.5% vesti dana su izrazito bile za Zajednicu uz 10.1% vesti dana koje su umereno za Zajednicu. Neutralnih vesti dana na CIF-u TV MBC bilo je 45.6%.
MBC
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 16.60% 18.30% 9.50% 10.10% 45.60%

Ukoliko pogledamo indexne vrednosti, jasno je da su u vestima dana osim na Elmagu na svim ostalim TV stanicama prednost data bloku za crnogorsku nezavisnost. Na Elmagu je Index 1 : 1.8, u korist ZSCG i ovo se moe okvalifikovati kao uravnoteen odnos. U ostalim sluajevima merimo prednost suverenistike opcije i to u odnosu 1 : 8 na TV MBC, 1 : 10 na TV CG1 i 1 : 4 na TV IN.

Vesti Dana - indeks

225
-10.1
1 TVCG1

ANALIZA CENTRALNO-INFORMATIVNIH EMISIJA TV STANICA Na svakoj od TV stanica analizirane su itave centralno-informativne emisije i utvren je odnos referendumskih opcija. Drugim reima, pojedinano je analiziran svaki izvetaj u centralno-informativnim emisijama. U ovom pogledu, najizbalansiranija je bila Montena. U CIF-u ove TV stanice, bilo je 10.2% izvetaja koji su izrazito bili za ZSCG uz 6,7% izvetaja koji su bili umereno za ZSCG. Sa druge strane, izmerili smo 12.1% izvetaja koji su izrazito za nezavisnost uz 11.4% izvetaja koji tu umereno za nezavisnost. Konano, gotovo 60% izvetaja u CIF-u na Elmagu bilo je neutralno.

226

MONTENA

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost

10.20% 6.70% 59.60% 11.40% 12.10%

Takoe, veoma dobar balans smo izmerili i kada je re o TV ELMAG. Na ovoj televiziji blo je veliki broj neutralnih izvetaja (75.3%). Meutim, naspram 9.5% izvetaja koji su bili izrazito za ZSCG kao i 6.7% izvetaja koji su bili umereno za Zajednicu, utvrdili smo da je 3.2% izvetaja bilo izrazito za nezavisnost uz 5.3% izvetaja koji su bili umereno za nezavisnost.
ELMAG
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 5.30% 3.20% 9.50% 6.70% 75.30%

TV MBC je u ovom pogledu imala pristojan balans ali je ipak favorizovala opciju za nezavisnost, obzirom da je 10.9% izvetaja u CIF-u bilo izrazito za nezavisnost uz 15.1% umerenih izvetaja koji su za ovu opciju. Sa druge strane, 7.5% izvetaja bilo je izrazito za Zajednicu uz 5.8% umerenih izvetaja u korist ove opcije. Ostatak od preko 60% izvetaja bilo je umereno.

227

MBC
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 15.10% 10.90%

7.50% 5.80% 60.80%

TV IN je svakako dao prednost opciji za crnogorsku nezavisnost. Na ovoj TV stanici 38 % izvetaja u CIF-u prednost je data bloku za nezavisnost (10% izrazito i 22.5% umereno). Sa druge strane, pored 58.7% neutralnih, bilo je 4.8% izvetaja koji su izrazito za Zajednicu uz 4% onih koji su umereno za Zajednicu.
TV IN

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost

4.80% 4.00% 58.70% 22.50% 10.00%

TVCG2 je u ovom pogledu prednjai u odnosu na ostale TV stanice dajui izrazitu prednost opciji za nezavisnost uz konstataciju da je na ovom TV kanalu u poreenju sa ostalim stanicama najvei broj izvetaja u CIF-u bio neutralan po svom karakteru (79.5%). U 4.4% sluajeva, izvetaji su na ovoj stanici bili izrazito u korist nezavisnosti uz 14.6% onih koji su bili umereno za nezavisnost. U korist ZSCG na TVCG2 bilo je samo je 0.9% umerenih izvetaja dok je izrazito za ovu opciju bilo simbolikih 0.5%.

228

TVCG2
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 4.40% 14.60% 0.50% 0.90% 79.50%

Konano, kada je o TVCG1 re, jasno je da je ova stanica dala prednost opciji za nezavisnost. Pored gotovo 67.6% neutralnih izvetaja, bilo je 18.2% umerenih izvetaja u korist suverenistikog bloka u poreenju sa 4.7% umerenih izvetaja u korist bloka za ZSCG. Na krajevima, izrazito za nezavisnost bilo je 8.7% izvetaja dok je istih za Zajednicu bilo samo 0.8%.
TVCG1
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za nezavisnost 8.70% 18.20% 0.80% 4.70% 67.60%

Ukoliko se analiziraju indexne vrednosti moe se videti da su sa izuzetkom Elmaga sve TV stanice dale prednost crnogorskoj nezavisnosti. Najbolji balans merimo kod Montene (1 : 1.4 u korist nezavisnosti) a zatim kod Emaga ( 1 : 1.4 u korist zajedince). U sluaju TV MBC odnos je 1 : 2, a u sluaju TV IN ( 1 : 3.7). Kada je re o TVCG1 odnos je ( 1 : 4.9) a najveu prednost u ovom pogledu suverenistima dala je TVCG1 gde je odnos u indexnim poenima 1 : 13.1.

229

Izvetaji u Centralno-informativnoj emisiji - indeks

-4.9

TVCG1

-13.1

TVCG2

-3.7

TV IN

-1

1.9

Elmag

-2

MBC

-1.4

Montena

-14

-12

-10

-8

-6

-4

-2

Za nezavisnost

Za zajenicu

ANALIZA INOFRMATIVNO-POLITIKOG PROGRAMA NA TV STANICAMA Kao poseban segment TV programa u okviru monitoringa medija analiziran je informativno-politiki program na svim TV stanicama, a ovo zbog znaaja ovog tipa programa za politike procese. U ovom pogledu izmerili smo najozbiljnije disbalanse u pogledu preferiranje neke od opcija gotovo na svim TV stanicama. Najvei disbalans u analizi informativno-politikog programa smo izmerili kada je re o TVCG1. Naime, gotovo 1/5 sadraja informativno-politikog programa na ovoj televiziji bilo je izrazito za nezavisnost uz preko 40% emisija koje su bile umereno u korist suverenista. Sa druge strane samo 1% (po 0.5) informativno-politikih emisija bilo je u korist unionistikog bloka. Neutralnih sadraja u ovoj kategoriji emisija na TVCG1 bilo je 39.4%.

230

TVCG1 Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost 19.50% 0.50% 0.50% 39.40% 40.10%

Takoe, i TV CG2 je u okviru informativno-politikog programa dala ozbiljnu prednost opciji za crnogorsku nezavisnost. Ono to je za TVCG2 u ovom pogledu interesantno jeste injenica da niti jedna jedina politiko-informativna emisija nije bila u korist opcije za dravnu Zajednicu. Sa druge strane, uz 57.2% neutralnih sadraja u ovoj kategoriji, 5.6% je bilo izrazito za nezavisnost uz 37.1% onih koji su bili umereno za nezavisnost.
TVCG 2
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost 5.60% 37.10% 0% 0% 57.20%

I TV MBC, kao i u sluaju drugog programa dravne televizije, nije imala niti jednu jedinu informativno-politiku emisiju koja je bila usmerena u korist bloka za dravnu Zajednicu. Drugim reima, nema sumnje da je TV MBC znaajno favorizovala opciju za dravnu nezavisnost kada je o ovom segmentu programa re. Ono to na neki nain ublaava pomenutu disproporciju jeste injenica da je na ovoj TV stanici gotovo 80% sadraja neutralno po svom karakteru. Meutim, ostaje podatak da je 18.8% informativno-politikih emisija na ovoj stanici bilo umereno za nezavisnost uz 1.5% onih koji su bile izrazito za ovu opciju.

231

MBC

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost

0% 0% 79.80% 18.80% 1.50%

Iako i u svom informativno-politikom programu TV IN prednost daje bloku za nezavisnost, merenjem smo utvrdili da je komparativno ova stanica uspostavila najbolji balans izmeu dve dravne opcije. Prednost o kojoj je re ogleda se u injenici da je na ovoj TV stanici 44.9% informativno-politikih emisija bilo umereno za nezavisnost, uz 8.5% koje su izrazito preferirale ovu opciju. Sa druge strane 5% programa u ovoj kategoriji bilo je umereno za Zajednicu i 1.9% onih koje su izrazito za SCG. Neutralnih sadraja u ovoj kategoriji u odnosu na ostale televizije bilo je najmanje (38.7%).
TV IN
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost 8.50% 1.90% 5.00% 39.70% 44.90%

Analizirajui informativno-politikio program TV Montene, moemo zakljuiti da je i ova TV stanica dala prednost opciji za nezavisnu Crnu Goru. Uz preko 62% neutralnih emisija, gotovo 1/5 informativno-politikog programa ove televizije bilo je umereno za nezavisnost uz 9.7% onih koje su izrazito za ovu opciju. Sa druge strane, samo 2.5% emisija u ovoj kategoriji je bilo umereno za Zajednicu uz 0.9% onih koje su izrazito za ovu opciju.

232

MONTENA
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost 9.70% 24.60%

0.90% 2.50% 62.30%

Konano, ELMAG je jedina TV stanica iji je informativno-politiki program favorizovao opciju za dravnu Zajednicu. Merenja pokazuju da je 26.9% informativnopolitikih emisija na ovoj televiziji izrazito bilo u korist Zajednice, uz 28.7% emisija koje su umereno favorizovale ovu opciju (kumulativno preko 55%). Sa druge strane, samo 3.3% emisija je bilo u korist crnogorske nezavisnosti (2.1% - izrazito i 1.2% umereno). Neutralnih emisija bilo je 41.2%.
ELMAG
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost 1.20% 2.10% 26.90% 28.70% 41.20%

Indexi ubedljivo pokazuju trendove koje smo utvrdili i gore pojedinano obrazloili. Odnos na TVCG 1 je 1 : 57.4 u korist nezavisnosti, ili drugim reima, ova stanica je u informativnopolitikom programu favorizovala crnogorsku nezavisnost 57 puta vie u odnosu na dravnu Zajednicu. Ovaj odnos je jako disproporcionalan i kada je re o TVCG 2 ( 1 : 42.7). Sledi MBC sa odnosom 1 : 20.3, pa ELMAG 1 : 16.7, ali u korist Zajednice. U korist nezavisnosti takoe su bili i Montena (1 : 10.1) i TV IN koji komparativno, kao to je reeno, ipak ima najbolji odnos izmeu opcija (1 : 7.8)

233

Iinofrmativno-politicki program na TV - indeks

-57.4

TVCG1

-42.7

TVCG2

-7.8

TV IN

-1

16.7

Elmag

-20.3

MBC

-10.1

Montena

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

10

20

30

Za nezavisnost

Za zajenicu

ANALIZA CELODNEVNOG PROGRAMA NA TV STANICAMA

Monitoring koji samo realizovali baziran je i na analizi celodnevnog programa na svim TV stanicama, tanije u periodu od 12h 24h. Ukoliko se pogledaju analizirane vrednosti, najpre se moe rei da je najvei deo programa na svim TV stanicama bio neutralan, tanije, TV stanice se najveim delom uopte nisu bavile referendumom. Tako se procenat neutralnih sadraja kree od 82.5% u sluaju TVCG1 do 94.9% u sluaju MBC. Komparativno, najveu prednost bloku za nezavisnosti dala je TVCG1, koja je 11.8% celokupnog programa imala emisije koje su umereno za crnogorsku nezavisnost, uz 5.5% emisija koje su bile izrazito za ovu opciju. Sa druge strane u korist bloka za ZSCG bilo je samo 0.2% programa, podjednako distribuiranih u oba modaliteta (umereno i izrazito). Neutralnih sadraja bilo je 82.4%.

234

TVCG 1

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost

0.10% 0.10% 82.50% 11.80% 5.50%

TV MONTENA je u 8.3% emisija svog programa umereno favorizovala crnogorsku nezavisnost uz 3.1% programa koji je bio izrazito u korist ove opcije. Sa druge strane, samo 0.7% programa je bio umereno u korist bloka za ZSCG uz 0.2% programa koji je bio izrazito za Zajednicu. Neutralno je bilo 87.7% programa. Dakle, sve u svemu, moe se rei da je MONTENA u okviru celodnevnog programa prednost dala bloku za crmnogorsku nezavisnost.
MONTENA

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost

0.20% 0.70% 87.70% 8.30% 3.10%

TV MBC nije imala niti jednu jedinu emisiju u korist bloka za ZSCG i ovaj podatak jasno govori o orjentaciji ove stanice. Meutim, sa druge strane ova stanica je imala najvei procenat neutralnih sadraja (gotovo 95%). Umereno za nezavisnost bilo je 4.7%% programa na ovoj TV stanici dok je izrazito za ovu opciju bilo samo 0.4% programa.

235

MBC
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost 4.70% 0.40% 0% 0% 94.90%

TV IN je u 6.5% svojih emisija umereno favorizovao blok za nezavisnost, uz 2.8% programa koji je bio izrazito za ovu opciju. Sa druge strane samo 1% programa je bilo korist bloka za Zajednicu i to 0.7 umereno i 0.3 izrazito. Netralniih sadraja, koji svakako dominiraju bilo gotovo 90%. Prema tome i TV in je prednost u svom celodnevnom programu dao bloku za crnogorsku nezavisnost.
TV IN
Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost 6.50% 2.80% 0.30% 0.70% 89.80%

TVCG2 je u najveem delu svoga programa bila neutralna (gotovo 94%). Od malog broja sadraja, prednost je data bloku za nezavisnost obzirom da je 5.0% programa bilo umereno u korist nezavisnosti uz sumbolinih 0.6% sadraja koji su bili izrazito za nezavisnost. Meutim, sa druge strane za zajednicu bilo je ukupno samo 0.5% programa i to samo u modalitetu umereno.

236

TVCG 2

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost

0% 0.50% 93.90% 5.00% 0.60%

Konano, ELMAG u okviru celodnevnog programa favorizovao blok za dravnu Zajednicu. Komparativno, 9.2% programa bilo je u korist bloka za Zajednicu i to 4.3% programa koji su umereno za ovu opciju uz 4.9 izrazitih sadraja. Sa druge strane za nezavisnost je bilo kumulativno samo 0.7% programa, od toga 0.4% umereno i 0.3% izrazito.
ELMAG

Izrazito za ZSCG Umereno za ZSCG Neutralno Umereno za nezavisnost Izrazito za Nezavisnost

4.90% 4.30% 90.20% 0.40% 0.30%

Analizirajui celodnevni program indexne vrednosti jasno pokatuju sve disbalanse o kojima smo govorili u prethodnim redovima. Najveu prednost bloku za nezavisnost dala je TVCG1 (1 : 82.4), a zatim sledi ELMAG (1 : 14.1) ali ovog puta u korist bloka za dravu Zajednicu. Na treem mestu je MONTENA ( 1 : 12.6) u korist nezavisnosti a sasvim blizu su TV CG 2 (1 : 10.6) i TV IN (1 : 10.3). Konano, iako u svom programu MBC televizija nije imala niti jednu emisiju u korist dravne Zajednice, u analizi celodnevnog programa, paradoksalno, upravo kod ove TV stanice beleimo najbolji balans (1 : 5.1 u korist nezavisnosti), a ovo zbog toga to je ova TV stanica imala najveu koliinu neutralnog programa.

Celodnevni program na TV - indeks

237
-82.4
1 TVCG1

UMESTO ZAKLJUKA Monitoring medija u toku referendumske kampanje je svakako predstavljao jedan sloen i obiman zadatak, a svakako i politiki osetljiv obzirom na znaaj pitanja dravnog statusa Crne Gore. U tom smislu, metodologija koja je sprovedena je imala za cilj da na to bolji, precizniji i adekvatniji nain izmeri u stepen u kome su se mediji zalagali za jednu li drugu opciju, odnosno stepen u kome su bili neutralni. Na osnovu svih izvedenih analiza, moe se rei da je blok za crnogorsku nezavisnost imao prednost u medijima. Ovo posebno vai kada je re o elektronskim medijima, gde je ta prednost izrazita. Sa izizetkom ELMAG televizije, sve ostale stanice su u veoj ili manjoj meri pruale podrku crnogorskoj nezavisnosti. Meutim, takoe se mora imati u vidu da su sve televizije uloile napor da budu neutralne, a ovo se najbolje moe videti preko koliine sadraja koji je neutralan po svom karakteru. Dakle, svi disbalansi koje smo izmerili moraju se posmatrati u konstelaciji sa dominacijom neutralnih sadraja, ili drugim reima, ove disproporcije nisu bile takve da na jedan neumeren i nametljiv nain bombarduju graane favorizovanjem jedne od dve opcije koje su uestvovale u referendumskoj utakmici. Problem je, meutim, izraeniji

238

kada je re o dravnoj televiziji, obzirom da je ova stanica kao javni servis imala obavezu da uspostavi balans izmeu dve dravne opcije. U sluaju ostalih televizija, ova obaveza nije postojala, tako da bi svaka kritika bila neumesna. Analizirajui dnevnu tampu, takoe, je kumulativno prednost imao blok za crnogorsku nezavisnost. Meutim, ovaj podatak je znaajno ublaen injenicom da je DAN kao drugi najitaniji dnevnik u Crnoj Gori izrazito podravao blok za dravnu Zajednicu. Sa druge strane dnevna novina koja je gotovo u istoj meri bila izrazito za nezavisnost (Republika) je kao znaajno manje tirana novina imala i manji uticaj na javnost. Iskreno, ove dve novine, koje su blago reeno bile neumerene u favorizovanju jedne odnosno druge opcije, vie su liile na politike pamflete suprotstavljenih politikih opcija, nego li na ozbiljne novine. Dalje, interesantno je da su Vijesti, iako nisu imale obavezu da budu neutralne poto nisu javni servis, imale najbolji balans u predstavljanju obe opcije. Drugim reima, moe se rei da su ove dnevne novine blago favorizovale opciju za nezavisnost, ali uz konstaticiju da je i suprotna opcija dobila sasvim primereno mesto u sadrajima ovog dnevnika. Pobjedi u ovom pogledu, takoe, moemo uputiti kritiku obzirom da je re o javnom servisu, a analiza je pokazala da je ovaj dnevnik znaajno favorizovao blok za crnogorsku nezavisnost. Referendum je zavren i Crna Gora je postala nezavisna drava. Rezutlati referenduma jasno pokazuju da je ubedljiva veina u Crnoj Gori bila za nezavisnu dravu. Da li je ovaj rezultat ostvaren uz pomo medija koji su podravali nezavisnost, ili su pak mediji jednostavno pratili veinsku volju naroda nije mogue odgovoriti. Bilo kako bilo, komparativno, mediji u Crnoj Gori nisu ni bolji ni gori u odnosu na iskustva zemalja u regionu. Sluaj Italije, kao skoranji, ili Srbije, zemlje koja je do skora bila u zajednici sa Crnom Gorom, zatim Hrvatske i Makedonije pokazuju da su javni servisi uvek naklonjeni politikoj opciji koju preferira vlast. Prema tome, osudi javnih servisa u Crnoj Gori nema mesta. to se privatnih medija tie, kao takvi, oni su imali pravo da favorizuju koga god hoe i u meri u kojima im odgovara. Kao vano iskustvo iz ovog procesa moemo podvui injenicu, da itanost/gledanost pre zavisi od mere koju jedan medij ima u odnosu na stvarnost. Drugim reima, nekontrolisano favorizovanje bilo koje opcije nanosi tetu kako nekom nediju tako i ociji koju podrava. Sluaj Vijesti ovo najbolje pokazuje. Na ovom iskustvu najbolji savet za sve medije u Crnoj Gori bio bi da odnos izmeu razliitih politikih snaga mediji ne posmatraju kao funkciju favorizovanja jedne od opcija, ve kao funkciju sistematskog i objektivnog informisanja javnosti koja je uvek u slubi itavog drutva i svih njegovih graana.

239

LITERATURA 1. Achinstein, P.The Nature of Explanation, New York and Oxford: Oxford University Press, 1983. 2. Albert, H. Treatise on Critical Reason, Princeton: Princeton University Press, 1985 3. Alston, W. Epistemic Justification. Essays in the Theory of Knowledge. Ithaca: Cornell University Press, 1989 4. Alston, W. Perceiving God: The Epistemology of Religious Experience, Ithaca: Cornell University Press, 1991 5. Alston, W. The Reliability of Sense Perception, Ithaca: Cornell University Press, 1993 6. Achinstein, P. The Nature of Explanation. New York and Oxford: Oxford University Press, 1983. 7. Armstrong, D. M. Belief, Truth and Knowledge. Cambridge: Cambridge University Press, 1973. 8. Audi, R. Epistemology, Routledge, London, 1998 9. Ayer, A. J. Language, Truth and Logic. New York: Dover Publications, 1952. 10. Ayers, M. Locke, v. I. Epistemology, Routledge, London, 1991 11. Barnes, B., D. Bloor, and J. Henry. Scientific Knowledge. Chicago: The University of Chicago Press, 1996 12. Boghossian, Paul A. "Knowledge, A Priori." U knjizi: Encyclopedia of Philosophy Supplement. izdao Donald M. Borchert. New York: Simon & Schuster Macmillan, 1996. 13. Bonjour, L. In Defense of Pure Reason, Cambridge University Press. Cambridge, 1998 14. BonJour, L. The Structure of Empirical Knowledge. Cambridge: Harvard University Press, 1985. 15. Bromberger, S. On What We Know We Don't Know. Chicago: University of Chicago Press, 1992 16. Brown, H. Rationality. London: Routledge, 1988 17. Burge, T. Reason and the First Person u knjizi Wright, C., Smith, B:C. and Macdonald, C. (Eds.), Knowing Our Own Minds, Clarendon Press, Oxford, 1998 18. Butchvarov, P. The Concept of Knowledge. Evanston: Northwestern University Press, 1970

240

19. Casullo, A. A Priori Justification. New York: Oxford University Press 20. Cavalli-Sforza, L. L., & Feldman, M. W. Cultural transmission and evolution: A quantitative approach. Princeton, New Jersey: Princeton University Press, 1981 21. Coffa, J. A. The Semantic Tradition from Kant to Carnap: To the Vienna Station. Cambridge: Cambridge University Press, 1991. 22. Davidson, D. The Myth of the Subjectiv, u knjizi Krausz, M. (ed.). Relativism: Interpretation and Confrontation, Notre Dame: Notre Dame University Press, 1989. 23. Descartes, R. Rasprava o metodi, Matica Hrvatska, Zagreb, 1951. 24. Donnellan, K. S. The Contingent A Priori and Rigid Designators. U knjizi Contemporary Perspectives on the Philosophy of Language. izdao P. French et al. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1979. 25. Donnellan, K. S. Kripke and Putnam on Natural Kind Terms, U knjizi Knowledge and Mind. Izdao: C. Ginet and S. Shoemaker. Oxford: Oxford University Press, 1983. 26. Dretske, F. Knowledge and the Flow of Information. Cambridge: MIT Press, 1981 27. Dummett, M. Frege, Philosophy of Language,Duckworth, London, 1973 28. Feurabend, P. Protiv metode, Veselin Maslea, Sarajevo, 1987. 29. Field, Hartry. Realism, Mathematics and Modality. Oxford: Blackwell, 1989. 30. Gadamer, H.G. Istina i metoda, Veselin Maslea, Sarajevo, 1978.b mn 31. Goldman, A. A Priori Warrant and Naturalistic Epistemology, u knjizi Philosophical Perspectives, No. 13, Epistemology, Blackwell, Oxford, 1999 32. Goldman, A. I. Epistemology and Cognition. Cambridge: Harvard University Press, 1986. 33. Habermans, J. Saznanje i interes, Nolit, Beograd, 1975. 34. Hale, B. Abstract Objects. Oxford: Basil Blackwell, 1987. 35. Hume, D. Istraivanje o ljudskom razumu, Naprijed, Zagreb, 1988. 36. Hempel, Carl G., and Paul Oppenheim. Studies in the Logic of Explanation (1948), Philosophy of Science 15: 135-175. Pretampano u: Aspects of Scientific Explanation and Other Essays, 245-295. New York: The Free Press, 1965. 37. Jackson, F. From Metaphysics to Ethics, Clarendon Press, Oxford, 1998 38. Kant, Immanuel. Critique of Pure Reason. Translated by N. K. Smith. New York: St Martin's Press, 1965.

241

39. Kelley, D. The Evidence of the Senses, Baton Rouge, Louisiana: Louisiana State University Press, 1986 40. Kitcher, P. The Nature of Mathematical Knowledge. New York: Oxford University Press, 1983. 41. Koen, M i Nejgel, E. Uvod u logiku i nauni metod, Zavod za udbenike, SR Srbije, Beograd, 1965. 42. Kripke, S. A. Identity and Necessity. U knjizi: Identity and Individuation, izdao: M. K. Munitz. New York: New York University Press, 1971. 43. Kripke, S. A. Naming and Necessity. Cambridge: Harvard University Press, 1980. 44. Lehrer, K. Theory of Knowledge. Boulder: Westview Press, 1990 45. Lemmon, E.J. Upoznavanje sa logikom, Niki, 1995. 46. Lewis, D. On the Plurality of Worlds. Oxford: Basil Blackwell, 1986. 47. Longino, H. Science as Social Knowledge. Princeton: Princeton University Press, 1990 48. Lotar, @.F. Fenomenologija, BIGZ, Beograd, 1980. 49. Lumsden, C. J., & Wilson, E. O. Genes, minds and culture, Mass, Cambridge: Harvard University Press, 1981 50. Ludlow, P. Externalism, Self-Knowledge and the Prevalence of Slow Switching, pretampano u: Ludlow and Martin 1998 51. Maddy, P. Realism in Mathematics. Oxford: Oxford University Press, 1990. 52. Maher, P. Betting on Theories. Cambridge, Cambridge University Press, 1993 53. Majer, B. Strukturalizam, Komunist, Beograd, 1976. 54. Markovi, M. Filozofski osnovi nauke, Beograd, 1981. 55. Merleau-Ponty, M. Phenomenology of Perception. C. Smith (Trans).. London : Routledge and Kegan Paul Ltd, 1962 56. Merleau-Ponty, M. The Visible and the Invisible. A. Lingis (Trans).. Evanston, Ill. : North-Western University Press, 1968 57. Miunovi, D. Logika i sociologija, Filozofske studije, Beograd, 1971. 58. Moser, P. ed. A Priori Knowledge. Oxford: Oxford University Press, 1987. 59. Mozer, C.A. Metodi anketiranja u istraivanju drutvenih pojava, Kultura, Beograd, 1962.

242

60. Novakovi, S. Hipoteze i saznanje, Nolit, Beograd, bez godine izdanja 61. Robert N. Philosophical Explanations. Cambridge: Harvard University Press, 1981 62. Pap, A. Semantics and Necessary Truth. New Haven: Yale University Press, 1958. 63. Pavkovi A. Svest i saznanje; ogledi iz savremene analitike filozofije izbor tekstova, Nolit, Beograd, 1980. 64. Peacocke, C. A Study of Concepts. Cambridge: MIT Press, 1992. 65. Petrovi, G. Engleska empiristika filozofija, Nakladni Zavod Matice Hrvatske, 1979. 66. Pijae, @. Strukturalizam, BIGZ, Beograd, 1978. 67. Plantinga, A. Warrant and Proper Function. New York: Oxford University Press, 1993. 68. Pollock, J. Contemporary Theories of Knowledge. Totowa: Rowman and Littlefield, 1986 69. Pollock, John L. Knowledge and Justification. Princeton: Princeton University Press, 1974. 70. Putnam, H. Two Dogmas' Revisited. U knjizi: Contemporary Aspects of Philosophy. izdao: Gilbert Ryle. Stocksfield: Orion Press, 1976. 71. Putnam, H. Analyticity and Apriority: Beyond Wittgenstein and Quine. Midwest Studies in Philosophy 1979 72. Putnam, H. Realism and Reason: Philosophical Papers, Vol. 3. Cambridge: Cambridge University Press, 1983. 73. Putnam, H. Mathematical Necessity Reconsidered. U knjizi: On Quine, izdao: P. Leonardi and M. Santambrogio. Cambridge: Cambridge University Press, 1995. 74. Quine, W. V. Word and Object. Cambridge: M IT Press, 1960. 75. Quine, W. V. Two Dogmas of Empiricism. U knjizi: From A Logical Point of View. Drugo izdanje New York: Harper and Row, 1963. 76. Quine, W. V. Epistemology Naturalized. U njegovoj knjizi: Ontological Relativity and Other Essays. New York: Columbia University Press, 1969. 77. Quine, W. V. Truth by Convention. U njegovoj knjizi: The Ways of Paradox and Other Essays. Cambridge: Harvard University Press, 1976 78. Quine, W. V. Carnap and Logical Truth. U njegovoj knjizi: The Ways of Paradox and Other Essays. Cambridge: Harvard University Press, 1976 79. Salmon, Wesley C. Scientific Explanation and the Causal Structure of the World. Princeton: Princeton University Press, 1984

243

80. Salmon, Wesley C., with Richard C. Jeffrey and James G. Greeno. Statistical Explanation and Statistical Relevance. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, 1971 81. Sesardi, N. Filozofija nauke izbor tekstova, Nolit, Beograd, bez godine izdanja 82. Shope, Robert K. The Analysis of Knowing. A Decade of Research. Princeton: Princeton University Press, 1983 83. Sosa, E. Knowledge in Perspective. Selected Essays in Epistemology. Cambridge: Cambridge University Press, 1991 84. Sosa, E. Minimal Intuition. U knjizi: Proceedings of the Notre Dame Intuition Conference. Edited by M. DePaul and W. Ramsey. Totowa: Rowman & Littlefield, 1997. 85. Swain, M. Reason and Knowledge. Ithaca: Cornell University Press, 1981 86. Vajthed, A.N. Nauka i moderan svet, Nolit, Beograd, 1976. 87. Warfield, T. Privileged Self-Knowledge and Externalism are Compatible. Prertampano u knjizi: Ludlow and Martin 1998. 88. Wittgenstein, L. Tractatus Logico-Philosophicus, Veselin Maslea, Svetlost, Sarajevo, 1987. 89. Zagzebski, L. T. Virtues of the Mind. An Inquiry Into the Nature of Virtue and the Ethical Foundations of Knowledge. Cambridge: Cambridge University Press, 1996

244