Zastita transformatora u trafostanici 35 10 KV ZATITA TRANSFORMATORA U transformatoru mogu nastupiti sledei unutranji kvaruvi: -kratki spoj, -zemljospoj, -medjuzavojni

spoj. Mada nije kvar, dugotrajno preoptereenje transformatora predstavlja opasnost za transformator. Kada govorimo o zatiti transformatora, uvek mislimo na zatitu uljnih transformatora. Transformatori predstavljaju spojne elemente izmedju generatora i mrea, ili izmedju pojedinih mrea, te zbog toga zatita transformatora mora biti selektivna. Za ratitu od vanjskih kratkih spojeva upotrebljava se prekostrujna vremenski neovisna zatita s proradnom strujom 1,2 do 2 In, uz naomenu, da ona ipak najvie slui kao rezervna zatita, ako iz bilo kog razloga zataje ostali zatitni uredjaji. Ostale zatite transformatora su: -diferencijalna zatita, -Buholcov relej, -zatitna kotla i -kontrolori toplote (temperaturna zatita). DIFERENCIJALNA ZATITA TRANSFORMATORA Diferencijalna zatita transformatora deluje kod kratkih spojeva u transformatoru. Redovno je stabilizirana, a prikljuuje se izmedju strujnih transformatora na strani gornjeg i donjeg napona energetskog transformatora. Sekundarne struje strujnih transformatora , biti vektorski jednake (jednake o vrednosti i istog smjera), jer je samo pod tim uslovom mogua upotreba diferencijalnog releja. Kako je proradna struja diferencijalnog releja obino podeena na 1,5 do 2,5 A, diferencijalni relej bi proradio ak i u normalnom pogonu, zbog spoja transformatora, koji je prouzrokovao fazni pomak struja, a i abog toga to smo morali upotrebiti strujne transformatore standardnih prenosnoih odnosa. Da bi smo diferencijalni relej ipak mogli prikljuiti na te strujne transformatore, ukljuiemo serijski sa strujnim transformatorima jedan novi strujni transformator prenosnog odnosa 3,5/4,12 A, spoja Dy 5, dakle istog spoja kao i energetski transformator. Zahvaljujui medjutransformatoru, sekundarne struje transformatora e biti iste vrednosti i u fazi u normalnom pogonu, tako da diferencijalni relej nee okidati u normalnom pogonu. Struja magnetiziranja transformatora tee samo u primarnom namotu, tako da je diferencijalni relej registruje kao struju greke (kvara), jer e sva struja tei kroz relej. Kako struja magnetiziranja iznosi najvie 10% od nazivne primarne struje, diferencijalni relej nee okinuti, jer njegova proradna vrednost barem 30% od nazivne struje primara. Medjutim, ako transformator ukljuimo upravo u trenutku kada napon prolazi kroz nulu, diferencijalni relej e sigurno okinuti. Maksimalna vrednos fluksa prilikom ukljuivanja dostie vrednost koja je cca 2,5 puta vea do nominalnog fluksa. Da bi fluks dostigao tako veliku vrednost mora struja magnetiziranja biti i 2000 puta vea od nominalne struje magtnetiziranja. Ako se pri tome ima na umu da nominalna struja iznosi oko 5% od nominalne primarne struje, onda e struja magnetiziranja prilikom ukljuivanja transformatora u najnepovoljnijem

trenutku iznositi 2000-0.05In=100 In. Kako ovako velika struja tee samo kroz primarni namot, diferencijalni relej e je registrovati kao struju greke u sugurno okinuti. Postoji vie naina da se izbegne okidanje diferencijalne zatite abog struje ukljuivanja. Tako se na primer, moe u krug diferencijalne zatite ukljuiti vremenski relej ije vremensko zatezanje iznosi 0,3 do 2 sekunde, tj. upravo toliko da struja ukljuivanja spadne na vrednost kada diferencijalni relej nee delovati. Sasvim je jasno da takav vremenski relej zatezao delovanje diferencijalnog releja i kod stvarnih kvarova kada ona mora to bre delovati. Ako medjutim, vremenski relej veemo tako da su mu kontakti otvoreni za vreme ukljuivanja transformatora (npr, 1,5 sekundu nakon ukljuivanja), onda diferencijalni relej deluje sa vremenskim zatezanjem u momentu ukljuivanja i trenutno u sluaju kvara na transformatoru. BUHOLCOV RELEJ Za razliku od veine releja, Buholcov relej je veoma robusne izvedbe. Ugradjuje se u spojnu cev izmedju kotla transformatora i konzervatora i u normalnom pogonu je ispunjen uljem, kao to je prikazano na slici(2). Poklopac transformatora je nagnut za cc 2% , tako da plinovi idu lake prema Buholcovom releju.

slika 2

Na slici 2 je prikazan smetaj buholcevog releja: 1-energetski transformator 2-konzervator 3-buholcov relej Svako i najmanje oteenje izolacije namota i izolacije medju lmovina ima za posledicu raspadanje uljai razvijanje plinova, koji na putu prema konzervatoru najpre dolaze u Buholcov relej, postepebno istiskujui ulje, usled ega gornji plovak u releju, sledei nivo ulja, pada dok ne zatvori kontakt signalnog strujnog kruga. Time se pog0nsko osoblje upozorava da u transformatoru postoji manji kvar. Ako, medjutim, u transformatoru nastupi vei kvar, na primer kratki spoj, nastaE veoma brzo strujanje ulja prema konzervatoru, tako da e donji plovak, koji se nalazi na pravcu i smeru strujanja uljanaglo pasti i zatvoriti svoj kontakt a time i okidni strujni krug, to e dovesti do okidanja sklopki transformatora. Jasno je da e Buholcov relej reagovati i prilikom isticaja ulja iz kotla, ili ako se zbog veoma niskih temperatura okoline ulje sasvim spusti u kotao. Zbog toga je, kod niskih temperatura,poeljno ostaviti transformatoru u praznom hodu (npr. preko noi).