IVKO MIKI IVKO MIKI

O ANTROPOLOSKOJ ISTRAENOSTI ILIRSKOG STANOVNITVA SUR L'TAT DES RECHERCHES ANTHROPOLOGIQUES DES HABITANTS ILLYRIENS

. , . VIII, , . 2. Extrait de la publication Rites d'inhumation chez les Illyriens, Confrences scientifiques de l'Acadmie serbe des sciences et des arts, vol. VIII, Classe des sciences historiques 2.

197 9.

ivko MIKI (Sarajevo)

0 ANTROPOLOKOJ TSTRAENOSTI ILIRSKOG STANOVNITVA U ovom referatu ce biti govora o antropolokim nalazima sa lokaliteta-tumula koji su dali osteoloku grau_koja je prethodno publikovana i samim tim ve doprinela bliem upoznavanju antropomorfolokih osobina ilirskog prahistorijskog stanovnistva_:_Broj falvih lokaliteta je jo uvek vrlo mali, tako da se najveim delom moramo osloniti na starija iskopavanja, sa kraja prolog i poetka ovog veka. Starija nalazita, sa kojih su antropoloki ostaci ve nekoliko puta publikovani ili revidirani, u Sloveniji su Magdalenska gora, kocijanske jame i Vae, zatim nalazi sa Glasinca i iz Jezerina u Bosni. Posle poslednjeg rata u Sloveniji je iskopavano nekoliko ilirskih praistorijskih nalazita, prvenstveno tumula (na Brinjevoj gori i Vujim njivama, npr.), koji su dali znaajne antrolopoke ostatke o kojima e tokom izlaganja biti jo rei. Poto su sahranjivanja ilirskog praistorijskog stanovnitva vezana prvenstveno za tumule, da ukratko pomenemo istorijat iskopavanja tih specifinih grobnih konstrukcija, od njihovih prvih poetaka. Iskopavanja praistorijskih tumula u Jugoslaviji poinju u drugoj polovini prolog veka. Tako je, npr., jo 1853. godine major Nettelblad iz Mecklenburga prekopao pet tumula na Stini. Potom, godine 1891. na Stini kopa J. Penik, a od 1905. do 1914. godine vojvotkinja Mecklenburg.1 Na nalazitu Vae prva iskopavanja 1878. godine zapoeo je J. Versteneck/ Godina 1881. znaajna je za poetak radova na Magdalenskoj gori u Sloveniji i na Glasincu u Bosni. Na Magdalenskoj gori prva iskopavanja izvodi F. Schulz od 1881. do 1883. godine, zatim J. Penik od 1892. do 1895. godine,

' S. Grabovcc, Arheoluka najdita Slovenijc, Ljubljana 1975. str. 197. S. Grabovec, op. cit. str. 204.

188

ivko Mkic

O antropolokoj istraenosti ilirskog slanovnitva

189

a od 1905. do 1913. iskopavanja finansira i vodi vojvotkinja Mecklenburg, koja je u 22 tumula nala preko hiljadu grobova. 3 Prva iskopavanja na Glasincu zapoeo je pomenute 1881. godine dr Hochstteter, iskopavanja obnavlja 1888. . Truhelka, a od 1892. do 1897. godine F. Fiala je iskopao 816 tumula u kojima je naao 1069 skeletnih i 224 spaljena groba. 4 Iskopavanja tumula u Srbiji, u njenom zapadnom delu, vrio je M. Valtrovi, a njegovi rezultati istraivanja su objavljeni u Starinaru X, 1893. godine. A. Weisbach i L. Gluck, vojni Iekari Austro-Ugarske monarhije, 1901. godine publikovali su svega 63 lobanje,-" najverovatnije zbog loe ouvanosti, od pomenutih preko hiljadu skeletnih grobova, koliko ih je F. Fiala na Glasincu iskopao. Njihov rezultat je da je praistorijsko glasinako stanovnitvo izrazito dolihokrano, i to sa 73% prema 27%. Mada tendenciozno interpretirane, o emu e jo biti rei, ove podatke su kasnije preuzeli N. upani6 i V. Dvornikovi7 iznosei da Ilire i pomeane Trako-Ilire, koji u istonoj polovini Balkana prelaze u iste Traane i Skite, obeleila je starija antropologija kao omanju i crnomanjastu rasu, ali to je miljenje posle brojnih praistorijskih iskopavanja iz haltatske epohe (Glasinac kod Sarajeva) temeljno izmenjeno haltatski Iliri su jo dolihoidi sa blizu 75%. Iznosedi ovakvu tvrdnju, N. upani je samo nekritiki prihvatio interpretaciju i preuzeo podatke A. Weisbacha i L. Glilcka, na osnovu ijih rezultata se prvobitno i dolo do zakljuka o izrazitoj dolihoidnosti praistorijskog glasinakog stanovnitva. Meutim, ovde treba odmah napomenuti da duinsko-irinski index lobanje predstavlja samo jedan od elemenata koji su bitni za o dreivanje jednog antropomorfolokog tipa, a ne nikako jedini i najvaniji pokazatelj, kako se njime u starijoj antropologiji zapravo i manipulisalo. Nedavno je nainjena jedna revizija antropolokih ostataka sa glasinakih nalazita/ kako u arheolokom tako i u antropolokom smislu, u kojoj je od svih glasinakih Iobanja iz antropoloke zbirke Zemaljskog muzeja u Sarajevu, za svega 24 lobanje, odnosno 18 Iobanja, bilo mogue izvriti pouzdano arheoloko datiranje. Od ukupno 63 lobanje koje su publikovali A. Weisbach i L. Gliick samo

< S. Grabovec, op. cit., str. 200. 4 Ove podatke izvukao je autor referata iz publikacija F. Fiale o njego vim iskopavanjima na Glasincu, iz Glasnika Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, Sarajevo. 5 A. Weisbach, L. Gliick, Crania Bosniaca, GZM 12, 1901, str. 351398. 6 N. upani, K fizio-etniki metamorfozi narodov s posebnim ozirom na Slovne, Etnolog VVI, 1933, str. 65. 7 V. Dvornikovi, Karakterulogija Jugoslovemi, Beograd 1939, str. 293. 8 B. ovi, . Miki, Praistorijske lobanje iz grobova glasinakog podruja, Godinjak XI knjiga 9, Centra za balkanoloka ispitivanja ANU BiH, Sarajevo 1973, str. 2992.

se 21 moe potpuno sigurno III s velikom verovatnoom pripisati praistorijskim stanovnicima glasinakog podruja. Pored njih, kao donekle pouzdane, moemo oznaiti jo 3 lobanje. Od ostalih 39, jedna je iz rimskog doba, 2 pouzdano a 5 verovatno iz srednjeg veka; ostali primerci su hronoloki neodreeni i neupotrebljivi. 9 U pomenutoj reviziji dalje stoji: Ovakav rezultat pokazuje sam po sebi koliko su nepouzdani zakljuci o antropolokim osobinama praistorijskih stanovnika glasinaokog podrueja izvedeni na osnovu Weisbach-Gluck-ovih radova. Ne moe se rei da A. Weisbach i L. Gliick nisu uopte uvaavali injenicu da u glasinakim tutnulima, pored praistorijskih, ima i rimskih i srednjovekovnih gro bova. Naprotiv. Oni s tom injenicom raunaju i operiu u svojim zakljucima. Problem je u tome to su oni zanemarili vezu izmedu osteolokog i arheolokog materijala, a svoje zakljuke zasnivaju samo na antropolokim osobinama ispitivanih Iobanja, pripisijui svoju grupu .starih brahicefala', .najstarijim Ilirima', .doihoide' Rimljanima, a ,mlade brahicefale' Slovenima, ne vodei uopte rauna kakav je arheoloki materijal naen uz lobanje koje je u ove tri osnovne grupe svrstao. in U jo veu greku upali su kasniji autori, koji su celokupan od A. Weisbach-a i L. Gluck-a obraeni materijal iz glasinakih grobova pripisivali glasinakim Ilirima, te otuda izvodili jo ire zakljuke o rasnim osobinama i poreklu Ilira uopte.11 Po rezultatima arheolokog del revizije, serija od 18 arheoloki pouzdano datiranih Iobanja pripada VI veku stare re, znai periodu gvozdenog doba na Glasincu. Njihov broj je mali i ne daje pravo na zakljuak ire vrednosti. Vrednost ove serije je u tome to ona daje rezuhate koji se vidno razlikuju od Weisbach -Glckovih. Dalje je konstatovano, da odredenu vrednost ovoj reviziji daje injenica, da veina Iobanja potie iz jednog ueg vremenskog perioda. Najzad ne treba zanemariti i to da u dva sluaja (Mlad i itluci II) imamo sigurno datirane lobanje koje, po svoj prilici, pripadaju uim rodovskim zajednicama. Drugim reima, ovako revidirani osteoloki materijal iz tumula glasinakog podrueja vise otvara problme nego to ih reava; ali, to je u jednom smislu i bio cilj revizije.12 U Sloveniji prva publikacija ilirskih antropolokih nalaza pojavila se 1903. godine, u kojoj je U. G. Vram 13 prikazao haltatskc lobanje iz stare Karantanije, odnosno Koruke.
" B. oviZ. Miki, op. oit., str. 40. "' B. CoviZ. Miki, str. 41. 11 B. ovi.Miki, videti napomenu 45 koja se odnosi na radove N. upania, . Truhelke, J. Szombathya, t. Schwidetzky i R. Bataglia. '- B. oviZ. Miki, str. 42. ::1 U. G. Vram, Crani dlia Carniola Aiii Rum Soc. Anthrop. IX 1903, str. 151 159.

190

ivko Miki

O antropolokoj istracnosti ilirskog stanovnitva

19|

Lokalitet kocijanske jame nalazio se pre II svetskog rata na teritoriji Italije pod nazivom San Canziano. Ostatke haltatskog oveka sa ovog nalazita prvi je publikovao R. Battaglia 11 pred sam poetak rata, da bi potom usledila jedna revizija njegovih podataka, data od strane italijanskih antropologa pre desetak EOdina.15 Godine 1968. jo jedan stranac, J. L. Angel, 10 dao je jednu publikaciju o antropolokim ostacima praistorijskih ljudi iz Slovenije, koja je u stvari zbirni prikaz svih nalaza koji su do sedamdesetih godina ovog veka bili otkrivem i l i ve publikovani. Republika Slovenija ima veliku antropoloku tradiciju i imena B. Skerlja, N. upania i T. Poganika ne mogu se ni u ovako kratkom istorijskom prikazu mimoii, jer njihov rad predslavlja osnov paleoantropologije i etnogeneze balkanskih naroda. Od aktivnih antropologa iz Slovenije za okvir ovoga refera ta znaajni su radovi V. Brodar i Z. Dolinar. Da pomenemo samo neke: V. Brodar je obradila antropoloke nalaze iz tumula u Brinjevoj gori,17 koje je arheolog S. Pahi18 opredelio u period izmeu 1600. i 1500. godine staire ere. Zakljuak antropologa glasi da su od pet skeleta odraslih individua iz tumula broj X na Brinjevoj gori tri pripadala mukom polu, dva enskom polu; mukarci su odgovarali kromanjonskom tipu, ene mediteranskom, itd. Z. Dolinar je obradila Ilirske ostatke iz tumula u Vujim njivama,'lJ koje je po arheolokim prilozima S. Gabrovec opredelio u period izmeu 450. i 350. godine s tare re2" znai pred dolazak Kelta u ovo podruje. Konstatovano je da je od 22 groba 21 skeletni i jedan spaljeni; pet je dejih, dok su ostali zrelijeg doba (maturus). Zbog loe ouvanosti samo se nekoliko lobanja moglo meriti. Tako su dve lobanje dolihoidne, a jedna je izrazito brahikrana i po svojoj morfologiji dinarskog tipa kratka je, visoka i pozadi vertikalno zaseena (planoccipitalia tipina dinarska odlika). Ona je pripadala individui ija je visina iznosila od 177 do 183 cm (izmereno na osnovu dugih kostiju skeleta). Antropoloki obraenog i publikovanog ilirskog osteolokog materijala je vrlo malo za zakljuak ireg okvira. Izuzimajui ovde

" R. Battaalia, Resti umani scheletrici de S. Canziano, Atti Mus. Civ. Stor. Nat. Trieste. 13. 1939, str. 165211. 13 C. CorrianS. Rendida, I resti scheletrici umani rinvenuti nella caverne di San Canziano del Timova. Atti Ist. Veneto Scienze, Lattere ed Anti CXIX, CI. Mat. Nat, 1961, str. 69129. 1 6 J. L. Angel Human skelelal material from Slovenia, Am. School prhist. Res. Bull, 1968. 1 7 Arheoloki vestnik XIIIXIV/196263, str. 353. '* Arheoloski vestnik XIIIXIV/196263, str. 363. ' Arheoloski veslnik VII/1956, str. 131136 = Arheloki vestnik VII/1956, str. 81.

192

ivko Miki

O antropolokoj istraenosti ilirskog stanovnitva

193

pomenute nalaze iz Bosne i Slovenije, iz drugih naih republika ilirski osteoloki materijal, bilo iz skeletnih ili spaljenih grobova, nalazimo samo po]edinano. Jedan od razloga je vrlo slaba ouvanost kotanih ostataka iz tumula, ali razloge ovakvog stanja vrlo uske i nedovoljne antropoloke istraenosti ilirskog praistorijskog stanovnitva treba traiti kako u datim arheolokim okolnostima tako i u ranijem sistemu istraivanja. Weisbach-Glckovi rezultati o antropolokoj seriji sa Giasinca, kao i navedeni radovi 21 G. Vrama, R. Battaglia, C. Corrian-a, S. U. Rendide i J. L. Angela o antropolokim nalazima iz Slovenije haltatskog (odn. latenskog) perioda, uzeti su u okviru jedne velike antropoloke studije praistorijskog stanovnitva od neolita do kraja metalnog doba, koju je izradio Antropoloki institut iz Mainza (BRD).22 Statistikim probama multivarijabilne metode na osnovu jedanaest lobanjskih mera za antropologiju neolita i bronzanog doba izraunata je Penrose-distanca i za antropologiju gvozdenog doba, dobijena iz 71 velike antropoloke serije. 23 Nalazi iz Bosne (Glasinac i Jezerine) svrstani su pod redni broj 64, a nalazi iz Slovenije (Magdalenska gora, Vae i Skocijanske jame) pod redni broj 63. Ostalih 69 serija su iz zapadne Azije, Evrope, i manjeg del Bliskog i Dalekog Istoka. Lokalizacija svih serija data je na priloenoj karti, a na tabelama se pored imena lokaliteta nalaze podaci o autorima i publikacijama antropolokog materijala, uz podatke o hronolokoj pripadnosti.21

Odnosi se na napomene broj 5, 13, 14, 15 i 16. Versleichend-statistische Untersuchunaen zur Anthropologie des Neolithikums, "Hrsa. von I. Schwidetzky, HO"MO 18. Band, 3. Heft, 1967, str. 1337.30. 33 Vergleichend-statistische Untcrsuchungen zur Anthropologie der Eisenzeit (letztes Jahrtausend v. u. Z.), I. Schwidetzky, HOMO 23. Band, 3. Heft, 1972, str. 245272. -> Preuzeto iz HOMO 23. Band, 3. Heft, 1972, 246247. Naziv metalno doba i njegovo shematino hronoloko opredcljenje u poslednji milenijum stare re (od 1000. do 0. godine) izvreno je u skladu sa metodologijqrn statistike za multivarijabilno izraunavanje Penrose-distance, koja se dobija paralelnim usklaivanjem zracunatih srednjih vrednosti obuhvaenih serija za odgovarajue lobanjske mre. Za ovu statistiku analizu uzeto je jedanaest lobanjskih mera po prihvaenim R. Martinovim metodskim pravilima, i to: Mera br. 1 najvea duina lobanje, mera 8 najvea irina lobanje, mera 9 najmanja irina cela, mera 17 visina basion-bregma, rnera 45 zigomatina irina, mera 48 visina gornjeg del lica, mera 51 orbitalna irina, mera 52 orbitalna visina, mera 55 visina nosne duplje, mera 54 irina nosne duplje, i niera broj 66 gonijalna irina mandibule, sa izdvajanjem mukih lobanja u iednu grupu za praenje, a enskih u drugu grupu.
12

21

194

-iv-ko Mikic

0 antropoiu.skoj islraenosLi llirskog stanovniLva

195

196 ________________ _

ivko Miki

0 antropolokoj istraenosti ilirskog stanovnitva

197

Posle formiranja dendrograma za prikazane antropoloke serije, uz izraunavanje Penrose-distance sa odgovarajuim statistikim analizama, dobijen je sledei rezultat: Dendrogram za 49 velikih serija pokazuje grananje na istonu i zapadnu grupu praistorijskog stanovnitva zadnjeg milenijuma stare ere. Zapadna grupacija se deli na severni (evropski deo) i juni deo (od Sardinije do Pakistana). Istona grupacija se razlikuje od zapadne pre svega po velikim irinskim merama, isto kao to se poev od neolita i u bronzanom dobu razlikuju severni i juni deo mcusobno unutar zapadne grupacije stanovnitva. Severni deo zapadne grupacije odvaja se od junog del, kod koga su irinske mere u porastu. Kako u zapadnoj tako i u istonoj grupaciji ocrtava se ,zona kratkoglavih europeida' sa manjirn vrednostima duinsko-irinskog indeksa na severu i jugu, a viim u srednjem delu. U poslednjem milenijumu stare ere javlja se tendencija ujednaavanja evropskog stanovnitva. Takoe se razlika izmeu istone i zapadne grupacije kontinuirano smanjuje. Ova tendencija tee uporedo sa lobanjskom irinom i duinsko-irinskim indeksom procs brahikranizacije odvija se na istonom delu bre nego na zapadu. 25 Posmatrano po periodima, poveanje lobanjske irine, odnosno tok procesa brahikranizacije, najbolje pokazuje sledea tabela76

po kojoj se oigledno vidi da je u vremenskom razdoblju dugom preko etiri milenijuma tendencija poveanja lobanjske irine jedan kontinuiran evolutivni procs. Iz tabele srednjih vrednosti lobanjskih mera i indeksa obuhvaene 71 serije^' moe se izvesti paralela sa istim podacima Glasinake serije iz VI veka stare ere. Tabelarno prikazano, rezultat bi bio sledei (vidi tabelu na sledeoj strani). Analizu ove tabele treba izvriti po vertikalnim kolonama. Kod lobanjske mere br. 1 vrednost glasinake serije je najblia istonoj grupi, dok je vrednost mere br. 8 blia zapadnoj grupi.
-' Schwidetzky, I. Vergleichend-statistische Untersuchungen zur Anthropologie der Eisenzeit (Letztes Jahrtausend) HOMO, 23. Band. 3. Heft, 1972, str. 266. 2 " Schwidetzky, I. navedeno delo, str. 265. -; Schwidetzky, I. navedeno delo, str. 264,

198 ________________

ivko Mikic

0 antropolokoj istraenosti ilirskog stanovnitva

199

Lobanjske mere br. 17 i br. 45 vie odgovaraju zapadnoj nego istonoj grupi. Index 8/1 glasinake serije se dodiruje sa istonom grupom, to je sluaj i sa indeksom 17,8. Znatno manje vrednosti od obe grupe ima index 45/8, koji je ipak neto blii zapadnoj grupi. Na osnovu ovih 7 primarnih antropomorfolokih pokazatelja, lobanjskih mera i indeksa, proizilazi da glasinaka serija iz VI veka stare ere odnosom 4:3 vie naginje ka zapadnoj grupaciji evropskog praistorijskog stanovnitva poslednjeg milenijuma stare ere. Iz iste tabele moe da se izvue jo jedan zakljuak o gracilnosti glasinake serije. Njega potvruju srednje vrednosti svih lobanjskih mera, koje su upadljivo nie od obe antropoloke grupacije. Izvesni podaci o telesnoj visini ilirskog glasinakog stanovnitva dobijeni su sa iskopavanja na lokalitetu Popilijak-Sjeversko, koja je izvrio Centar za balkanoloka ispitivanja ANU BiH 1975. godine. U jednom tumulu veih dimenzija, koji je sadravao 14 sahranjenih individua, na odraslim skeletima oba pola izmerena duina in situ iznosi izmeu 160 cm i 170 cm. S obzirom da je ovaj tumul datovan u periodu VII i VI veka (Glasinac IV/b-c)w mogla bi se hronoloki izvesti paralela sa serijom od 18 glasinakih lobanja. Kako dobijeni podaci o rastu spadaju u kategoriju niskog, onda bi to bio jo jedan pokazatelj koji potvruje gracilnost ilirskog praistorijskog stanovnitva sredinom poslednjeg milenijuma stare ere na glasinakom podruju. S obzirom da je nedavno izvrena paralela kroz Penrose-distancu Weisbachovih29podataka (Glasinac II) i revizije dobijenih podataka (Glasinac I) sa li jugoslovenskih serija od mezolita do srednjeg veka, kao i sa nekoliko serija iz susednih oblasti, da se ukratko osvrnemo i na te rezultate, koje e najbolje pokazati sledea tabela:
- 11 Videti izvetaj o iskopavanjima u Arh. Pregledit br. 17 za 1975. godinu. "' Schwidetzky, I.Miki, .: Die Illyrer des Glasinac Eine archaologische und anthropolocischc Revision. HOMO 26. Band, 3'4. Heft, 1975. str. 141 150.

Razlika izmeu Glasinca I i Glasinca II je sa 0,041 vrlo mala, ali u isto vreme i najnia vrednost tabele. Korelacijski poredak razlike Glasinca I i II iznosi RH0=+0,951 (za 11 jugoslovenskih serija odvojeno 0,918), lei dakle vrlo visoko i prema tome statistiki je potvrdena. To bi znailo da do bitnijeg pomeranja u poretku glasinake serije kroz reviziju ni j e dolo.'0 Ovde bi odmah trebalo jo naglasiti da razlika izmeu srednjih vrednosti lobanjskih mera i indeksa, izraunata iz Weisbach-Gliickovih mernih podataka (Weisbach i Gliick nisu vrili statistiku obradu), i podataka dobijenih revizijom pokazuje minimalno razmimoilaenje. To ukazuje na injcnicu da su se ovi autori nridravali Martinovih metods-kih pravila pri merenju, a da je tendencioznost ispoljena u interpretaciji antropoloke grade.31 Revidirana serija daje kod svih mera neto manje srednje vrednosli, Razlika prikazana u procentima standardne devijacije po Howcllsu" iznosi 24, 32 i 27% u
311 Schwidctzky, I.Miki, t., 31 Podvukao autor rcferata. 3

navedeno delo. str. 152.

- Howells, \V. W.: Some uses of the standard dviation in anthropometry. Hum. Biol. 8, 1936, str. 592600. . . . .

200

zh-ko Mikic

odnosu 33 b ukupnc sigme prenia revidiranim podacima 17, 20 na i 21/5. Ta minimalna razlika se vidno oituje na sledeoj tabeli:

Po rezultatima srednjih vrednosti (x) primarnih lobanjskih mera, i to mre br. 1, br. 8 i br. 9 i indeksa 8/1 po revidiranim i starim rezultatima (Weisbach-Glick), ustanovljena razlika je statistiki signifikantna. Posle ove konstatacije se moe prii diskusiji prethodne tabele o rezultatima Penrose-distance. Serija Glasinca I, sa razlikom od .041 u odnosu na Glasinac II, po svojim antropomorfolokini karakteristikama najblia je seriji iz Skocijanskih Jama (.026), zatim iz Donje Doline (.038), Jezerina (.040), i seriji iz Kranja (.059; ovde se javlja jedna hronoloka razlika, ali koja se zbog nedovoljne istraenosti ne moe ire diskutovati) sa nae teritorije. Iz susednih oblasti srodnost sa ovim rezultatima pokazuju serije sa nalazita Hallstatt (.052) i sa nalazita iz Austrije, Cehoslovake i Maars'ke (.091). To bi znailo da je stanovnitvo koje je zahvatalo geografski prostor ogranien nabrojanim lokalitetima, okvirno, sredinom poslednjeg milenijuma stare re imalo svoju slinost u jednom antropomorfolokpm smislu. Ovde je neophodno nagiasiti da je ovo zkljuak koji je dobijen na osnovu analiza dosadanjeg postojeeg, dodue jo uvek nedovoljnog broja antropolokih serija praistorijskog stanovnitva, i za sada je dokumentovan u svom ovako postojeem obliku. Diskusija serije Glasinac II po podacima Penrose-distance daje sasvim indentine rezultate, tako da nju nije potrebno odvojeno izvoditi. Do sada u Jugoslaviji ircba da je iskopano blizu dve hiljade lumula, a od toga broja jedna polovina otpada na glasinako podruje, za koje je izneseno miljenje da je od starijeg gvozdenog
!1

Schwidet7kv. 1 Mikic, 1 navedeno deio, str. 151

O antropolokoj istraenosli ilirskog stanovnitva

201

202

ivko Miki

O antropolokiij istraenosti ilirskoii stanovnitva

203

doba, odnosno VI veka stare ere nastanjivalo ilirsko pleme Autarijata.3' Bez obzira na ovako visok broj arheoloki istraenih tumula, oni su dali vrlo malo slabo ouvanih antropolokih osiataka. Serija glasinakih Iobanja iz VI veka zasada predstavlja najreprezentativniju antropoloku seriju kako sa teritorije centralnog ilirskog podruja'5 tako i sa ireg iiirskog rgion a. Osnovne antropoloke karakteristike ove populacije bi bile sledee: onii i srednji rast, mezokrani lobanjski tip, koji ide prema brahikranom sa jasnom tendencijom ka brahikranizaeiji po vidno izracnoj pianocdpitnliji (videti lobanjc na priloenoj tabli), tako da bi ve po ovim pokazateljima mogla da se uvrsti u zonu kratkoglavih Europeida. Dinarska komponenta, mada jo uvek sa primesama mediteranske gracilnosti, jasno je izraena kako kod giasinake serije \?. VI veka stare ere tako i, npr., na nalazima iz Vujih njiva u Sloveniji iz IV veka stare ere, to bi ukazivalo da se ova pojava dinarizacija praistorijskog stanovnitva tokom poslednjeg milenijuma stare ere odvijala uporedo na irem prostranstvu planinskog podruja Balkana.

Rsum

Etant donn que les enterrements des habitants illyriens prhistoriques sont lis principalement aux tumulus, il faut mentionner quel tait l'historiat des fouilles de ces constructions spulcrales spcifiques ds leurs dbuts. Les fouilles des tumulus prhistoriques en Yougoslavie commencent dans la deuxime moiti du sicle pass. En 1853, le commandant Nettelbland de Mecklenburg a touill cinq tumulus Stina. Ensuite, en 1891 J. Panik y fouille aussi, de l'anne 1905 jusqu' 1914, la duchesse de Mcckienbuig y fouille aussi. 1 Sur la localit de Vae, J. Versteneck a commence les premires touilles en 1878.2 L'anne 1881 est remarquable pour le commencement des travaux Magdalenska gora en Slovnie et Glasinac en Bosnie. Les premires fouilles Magdalenska aora ont t effectues par F. Schulz (18811883), ensuite J. PenikT(13921895) et la duchesse de Macklenburg 3(19051913) et elle a trouv dans 22 tumulus plus de mille tombes. Les premires fouilles Glasinac ont t commences en 1881, par le dr. Hochstetter, ensuite en 1888, par . Truhelka et entre 1892 et 1897, F. Fiala a fouill 816 tumulus, dans lesquels il a trouv 1069 tombeaux de squelettes et 224 incinrs/ Les Recherches des tumulus en Serbie occidentale ont t effectues par M. Valtrovi et ses rsultats ont t publis Starinar, nr. X,
1893.

ivko Miki
SUR L'TAT DES RECHERCHES ANTHROPOLOGIQUES DES HABITANTS ILLYRIENS

L'auteur parle dans ce rapport des trouvailles anthropologiques provenant des localits tumulus. Ces trouvailles ont t dj publies et par consquent on a pu mieux connatre les parti cularits anthropo-morphologiques des habitants illyriens prhistoriques. Le nombre de ces localits est toujours insignifiant et nous sommes obligs d'utiliser les rsultats des recherches effectues la fin du sicle pass et au dbut de ce sicle. Les localits plus anciennes, desquelles les restes anthropologiques sont dj plusieurs fois publis ou rdigs, en Slovnie sont: Magdalenska gora, kocijanske jame et Vae, ensuite les trouvailles de Glasinac, Jezerine et Donja dolina en Bosnie. Aprs la guerre en Slovnie ont t fouilles quelques localits illyriennes prhistoriques, surtout les tumulus (par ex. Brinjeva gora et Vu'je njive) o on a dcouvert d'importants restes anthropologiques.
34 Ovo miljenje izneo je B. ovi u svom radu 0 izvorima za istoriju Autarijata, Godisnjak Centra V/3, Sarajevo 1967, str. 103122. 3r> Prihvaena i prcuzeta interpretacija B. uvia izneta na Siropozijumu o teritorijalnom i hronolokom razgranienju I l i i a u praistorijsko doba, Sarajevo 1964, str. 97.

En Yougoslavie a t recherchs jusqu' prsent a peu prs deux mille tumulus et une moiti provient de la rgion de Glasinac. On a tabli que cette rgion a t habite depuis l'ge du fer ancien, c'est--dire du VIe sicle av. J. Ch., par la tribu illyrienne des Autariates.34 Sans gard un nombre si important de tumulus archologiquement recherchs, ils ont donn trs peu de restes anthropologiques, mal conservs. La srie de crnes de Glasinac, date archeologiquement du VIe sicle av. J. Ch., reprsente pour l'instant une srie anthropologique la plus reprsentative du territoire illyrien central, de mme que de la rgion illyrienne plus vaste. La publication de Weisbach-Gliick sur les crnes de Glasinac est rdige rcemment et ainsi on a conclu qu'un type mditerranen-dinarique a habit la rgion de Glasinac au VIe sicle av. J. Ch./ et pas comme cela fut interprt auparavant et d'une manire tendancieuse. En comparaison avec les preuves statistiques pour l'anthropologie de l'ge du fer,1* globalement le dernier millnaire de l're ancienne, o on a distingu les deux groupes fondamentaux de population occidental et oriental le rsultat est le suivant: Sur la mesure du crne nr. 1, la valeur de la srie de Glasinac est la plus proche de celle du groupe oriental, tandis que la valeur de mesure nr. 8 est plus proche du groupe occidental. Les mesures des crnes nr. 17 et 45 conviennent plutt au groupe occidental qu oriental. L'index 8/1 de la srie de Glasinac touche le groupe oriental, ce qui est le cas aussi avec l'index 17/8. L'index 45,8 a devaleurs beaucoup moins importantes que ces deux groupes et il esl

204

ivko Mikic

un peu plus proche du groupe occidental. Se basant sur ces sept indicateurs primaires anthropo-morphologiques, ensuite les mesures des crnes et les indexes, il rsulte que la srie de Glasinac du VIe sicle av. J. Ch., par le rapport 4:3 incline plus au groupement occidental de la population europenne prhistorique du dernier millnaire de l're ancienne. On peut tirer encore une conclusion du mme tableau dans le texte sur la gracilit de la srie de Glasinac. Elle est confirme par les valeurs moyennes de toutes les mesures des crnes qui sont visiblement plus petites que dans les deux groupes de population. Les caractristiques fondamentales anthropo-morphologiques de cette srie seraient les suivantes: la taille petite ou moyenne, le type de crne msocrne qui va vers le brachyerne, avec la tendance claire vers la brachyernisation d'aprs la planocipitalisation bien distingue, ainsi qu' l'aide de ces indicateurs elle pourrait tre range dans la zone des Europides brachycphales. La composante dinarique, quoique toujours avec l'ingrdient de la gracilit mditerranenne, est clairement distingue dans la srie de Glasinac du VI e sicle av. J. Ch., et aussi dans les trou vailles provenant de la localit Vuje njive en Slovnie du* IV e sicle av. J. Ch., ce qui indique que ce phnomne la dinarisation de la population prhistorique durant le dernier millnaire de l're ancienne arrive paralllement sur une vaste rgion du territoire montagneux des Balkans.