Leksiko znaenje

Semantika (semiologija, semasiologija)

je nauka koja se bavi leksikim
znaenjem rei.

Kako leksiko znaenje

funkcionie i koje sve
komponente u njega ulaze?

Leksiko znaenje:
- predstavlja odreeni pojam,
- odaje neku reakciju poiljaoca i izaziva reakciju
kod primaoca, i - upuuje na odreene realije.
PODIGAO JE RUKU
PRUILI SU MU
RUKU
IZ DRUGE RUKE

SEDI NA STOLICI
SEDI NA DVE
STOLICE
...

EIR NA GLAVI
GLAVA FIRME
GLAVA MOTORA

DOBAR PRIJATELJ
DOBAR RUAK
DOBAR LEK
DOBAR DAN

VELIKA MUVA
VELIKI SLON
OTVORENO /
ZATVORENO
ISTINA / LA

DELIMINO OTVORENO /
DELIMINO ZATVORENO
DELIMINA ISTINA / DELIMINA
LA

Komponente leksikog znaenja

DENOTACIJA
KONOTACIJA
REFERENCIJA

DENOTACIJA
Denotacija je ODNOS koji postoji izmeu pojedinanih rei i
pojedinanih delova vanjezikog sveta, kako ih shvataju
govornici nekog jezika.
Denotat je klasa stvari u vanjezikom svetu na koje se
odnosi neka re i on je jednak naoj predstavi nekog
pojma. Denotat rei knjiga je predstava tipine knjige.

ig
knj
a

PRIMARNA DENOTACIJA: kua, drvo, sto.

SEKUNDARNA DENOTACIJA:
jednorog, kiborg, aneo fiktivno postojanje
fonema, neutron teorijsko postojanje
toplota, ljubav, pesma, inteligencija apstraktno
postojanje

Denotacija nekih rei je zajednika za vie jezika, a neke

rei imaju razliitu denotaciju u razliitim jezicima.

Fizike denotate opisujemo pomou fizikih svojstava

i njegove funkcije u odreenoj drutvenoj sredini.

Kako odrediti denotaciju leksema STOLICA i KRAVA?

Kako odrediti denotaciju leksema STO?

Fizike osobine i funkcija: odreeni deo nametaja koji
mora formirati ravnu u osnovi horizontalnu povrinu na koju
se mogu staviti druge stvari i koja stoji na jednoj ili vie nogu.
Da li je funkcija za leksemu sto ista u srpskom i u engleskom jeziku?

Denotacija je ODNOS koji postoji izmeu pojedinanih rei i

pojedinanih delova vanjezikog sveta, kako ih shvataju
govornici nekog jezika.
Denotacija je obino osnovno znaenje neke lekseme koje se navodi u renicima

KONOTACIJA
KONOTACIJA predstavlja dodatno znaenje koje neke rei dobijaju u
odreenim kontekstima. Denotaciji rei se obino suprotstavlja njena
konotacija.
ta znae rei mrav i goljav?
ta znae rei kua i dom,

plav i modar,

Imaju istu denotaciju, a konotacija im se razlikuje.

konj i at,

barjak i zastava,

kia i dad,

juriti i jurcati,

brz i hitar?

Razlike izmeu denotacije i konotacije

- Denotacija predstavlja neutralan, hladan opis specifinih znaenjskih obeleja.

- Konotacija ukazuje na svojstva koja izazivaju posebne emocije, koje nas izbacuju
iz
neutralnog psiholokog stanja, u prijatnom ili neprijatnom smeru.
- Denotacija je kognitivno znaenje, a konotacija afektivno.
- Denotacija je ista za sve lanove jezike zajednice, a konotacija moe varirati od
oveka do oveka.

ta je denotacija rei KIA, a ta njena konotacija?

Iako neke rei imaju posebne konotacije (dom, at, dad i sl.)
zbog izrazite fluidnosti konotacije, nemogue je utvrditi,
recimo u reniku (kao to to inimo sa denotacijom), stalnu
konotativnu vrednost leksikih elemenata jednog jezika.
Iako je re konj neutralna, a at prijatno konotirana u reenici Ba si
konj to si to uradio. rei konj pridajemo posebnu, neprijatnu
konotaciju.

Konotacija se u najveoj meri ostvaruje izdvajanjem i

isticanjem jednog ili vie obeleja odreenog denotata.
Na ta se odnosi re kua, a na ta re dom?
U emu je slinost i u emu je razlika u znaenju izmeu glagola UMRETI i
ODAPETI? A PREMINUTI, CRKNUTI, LIPSATI, RIKNUTI, BACITI KAIKU ...
Ekspresvne rei imaju jaku konotaciju, a meu njima one sa emotivnim
funkcijama (umreti). Ali ekspresivnu konotaciju moe da ima svaka re,
recimo kada neko ne govori o neijem NOSU ve o KLJUNU, re kljun
koja inae nije ekspresivna, u tom kontekstu jeste.

REFERENCIJA
REFERENCIJA predstavlja odnos izmeu konkretno
upotrebljene lekseme i nekog tano odreenog vanjezikog
entiteta, oznaenog terminom REFERENT, koji na taj nain biva
izdvojen iz celokupne klase utvrene denotacijom.
Stolica slui za sedenje.
Ova stolica u izlogu je skupa.

Odnos izmeu denotacije i referencije

- Denotacija i referencija su sline po tome to obe na svoj nain, dovode u vezu
leksemu, kao jeziki entitet s nekim entitetom van jezika.
- Slino denotaciji, referencija se odnosi pre svega na semantike jedinice, a od
funkcijskih jedinica jedino na line zamenice, koje su u strukturi referencijskog
segmenta distributivno ekvivalentne imenicama.
- Smisao i denotacija odreuju referenciju, ali i referencija ponekad moe povratno
uestvovati u utvrivanju denotacije, a time i smisla. Prema tome, stalna
interakcija jezikom sistema i njegove upotrebe ogleda se ne samo u tome to
semantika prethodi gramatici, nego i u okolnosti da pragmatika kao upotreba
sistema moe uticati na semantiku, sam sistem.
- Ovo nije daleko od esto navoene, sporne i krajnje empiricistike, konstatacije L.
Vitgentajna da znaenje lekseme opredeljuje njena upotreba.

Veba
1. Kakvu konotaciju imaju rei u sledeim nizovima:
DECA DEICA DEURLIJA

2. Pronaite rei koje imaju isti denotat ali razliitu

konotaciju za rei:
DEVOJKA, DEKO, ENA, OVEK, MUKARAC, MRAK, KIA,

3. Pronaite u renicima ili smislite po pet rei koje

imaju neutralnu i neneutralnu konotaciju, i opiite
njihova
znaenja (i neutralno i konotativno) u kontekstu.
Konotativno znaenje ne mora da se nalazi u
reniku.

Zadatak 1 (10 bodova)

Zadatak treba poslati mejlom na adresu
dusankavujovic@sbb.rs ili predati lino na asu, najkasnije
do 05. novembra 2013. godine. Zadatke predate posle tog
termina neu moi da uvaim.
a. Pronai pet rei sa denotativnim znaenjem, a bez
konotacije i predstaviti njihovu denotaciju (dati osnovno
znaenje rei).
b. Pronai pet denotativno-konotativnih parova i
komentarisati njihovu denotaciju i konotaciju.
c. Pronai 5 rei sa konotativnim znaenjem (u primarnom ili
sekundarnom znaenju) i objsaniti kako se razvila njihova
konotacija.
Primeri koje smo uradili na vebama ne dolaze u obzir.