Organizacija Ujedinjenih nacija

Generalna skuptina daje konanu odluku o

nacrtima meunarodnih ugovora, odluuje o
budetu organizacije, stvara pomone organe
Ekonomski i socijalni savet priprema
meunarodne ugovore u oblasti ljudskih prava,
prati ova pitanja, daje odgovarajue preporuke,
saziva meunarodne konferencije, usklauje rad
specijalizovanih ustanova
Pomoni organi: Savet za ljudska prava
Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava

Poeo s radom u junu 2006. godine umesto Komisije za

ljudska prava.
Osnovan Rezolucijom Generalne skuptine kao pomoni
organ
Sedite u enevi
Ima 47 lanova koji se biraju na period od 3 godine.
Minimum 3 zasedanja godinje, ne krae od 10 nedelja.
Radi na principima: univerzalnosti, nepristrasnosti,
objektivnosti i konstruktivnog meunarodnog dijaloga i
saradnje.
Odgovoran za unapreenje univerzalnog potovanja ljudskih
prava, treba da ukazuje na situacije krenja i donosi
preporuke, da omogui dijalog i saradnju i da prui brz
odgovor na krizne situacije, radi na unapreenju
obrazovanja, pruanju tehnike pomoi.

Komiteti osnovani posebnim ugovorima o ljudskim pravima

radi nadzora nad njihovom implementacijom.
Autonomni organi koji su povezani sa sistemom UN jer ova
organizacija snosi njihove trokove, Sekretarijat UN im
prua administrativne usluge, a ona su duna da podnose
izvetaje o svom radu GS preko EKOSOK-a.
lanove biraju same drave koje su ratifikovale konvenciju
lanovi su nezavisni strunjaci i deluju u linom svojstvu.
Ispituju i ocenjuju izvetaje drava ugovornica o merama
koje su preduzele i o napretku u uivanju prava.
Razmatraju predstavke pojedinaca koji trvde da su rtve
pojedinih povreda.
Odluke nisu presude, ve preporuke, ali svojom moralnom
snagom utiu na drave.

Komitet za ljudska prava (PGP)

Komitet za ukidanje rasne diskriminacije (Konvencija
o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije)
Komitet protiv torture (Konvencija protiv torture)
Komitet za ukidanje diskriminacije prema enama
(Konvencija o diskriminaciji ena)
Komitet o pravima deteta (Konvencija o pravima
deteta)
Komitet za prava radnika-migranata (Konvencija o
zatiti prava svih radnika-migranata )
Komitet za prava osoba sa invaliditetom (Konvencija
o pravima osoba sa invaliditetom)
* Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava

1. Afriki sistem zatite u okviru

organizacije Afrike unije a na osnovu Afrike
povelje o ljudskim pravima i pravima naroda
(1981.)
2. Ameriki sistem zatite u okviru
Organizacije Amerikih drava i na osnovu
Amerike konvencije o ljudskim pravima
(1969.)
3. Evropski sistem:
a) OEBS
b) EU
c) Savet Evrope

Maj 1949. osnivanje Saveta Evrope

Nekoliko meseci kasnije rasprava o tekstu
meunarodnog ugovora kojim e se
obezbediti zatita ljudskih prava.
Pojedinac nije bio subjekt meunarodnog
prava.
4. novembar 1950. u Rimu -Evropska
konvencija o ljudskim pravima i osnovnim
slobodama zakljuena i otvorena za potpis i
ratifikaciju (stupila na snagu 1953. godine).
Danas, sve drave koje stupaju u lanstvo
Saveta Evrope moraju da ratifikuju EKLJP.

U Savetodavnoj skuptini Saveta Evrope (danas Parlamentarna

skuptina) raspravljalo se o dokumentu kojim bi se omoguio
pristup pojedinca meunarodnom pravosuu.

Francuski poslanik Filip rekao je:

injenica [je] da svaki pojedinac koji je rtva povrede

ima mogunost da se obrati Sudu. Za mene je u tome
sutina, to je ono to predstavlja jemstvo slobode i
samu definiciju demokratskog suha. To znai da kad se
povredi neka od osnovnih sloboda, pojedinac, pa bio on
i najjadniji i najslabiji, moe da se obrati Sudu, pred
kojim e biti jednak s najveom od drava i
najmonijom meu vladama.

Holandski poslanik mal:

Nekad su se, na bezbrojnim kanalima u mojoj

zemlji, mogle videti lae, koje vuku neumorni
konji, ija je upornost postala poslovina. Njihov je
rad bio pun strpljenja, jer je najvanije bilo ne
prekinuti i ue koje je povezivalo lau s konjem na
obali kanala ... Ova jednostavna slika odraava
moja oseanja u pogledu rada u koji se uputamo.
Koraajmo polako, kako se ue ne bi prekinulo.

Prava i slobode zajemene Konvencijom:

l. 2 - pravo na ivot
l. 3 - zabrana muenja
l. 4 - zabrana ropstva i prinudnog rada
l. 5 - pravo na slobodu i bezbednost
l. 6 - pravo na pravino suenje
l. 7 - pravo na kanjavanje na osnovu zakona
l. 8 - pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota
l. 9 - sloboda misli, savesti i veroispovesti
l. 10 - sloboda izraavanja
l. 11 - sloboda okupljanja i udruivanja
l. 12 - pravo na sklapanje braka
l. 13 - pravo na delotvoran pravni lek
l. 14 - zabrana diskriminacije

I Protokol mirno uivanje imovine (l. 1), pravo na obrazovanje

(l. 2), pravo na slobodne izbore (l. 3)
IV Protokol zabrana dunikog zatvora (l. 1), sloboda kretanja
(l. 2), zabrana proterivanja sopstvenih dravljana (l. 3), zabrana
grupnog proterivanja stranaca (l. 4)
VI Protokol ukinuta smrtna kazna, osim u vreme rata (l. 1)
VII Protokol zatita u postupku proterivanja stranaca (l. 1),
pravo na albu u krivinim stvarima (l. 2), pravo na naknadu za
pogrenu osudu (l. 3), pravo da se ne bude osuen ili kanjen
dvaput u istoj stvari (l. 4), jednakost suprunika (l. 5).
XII Protokol opta zabrana diskriminacije (l. 1)
XIII Protokol potpuna zabrana smrtne kazne (l. 1)
XIV Protokol mogunost pristupa EU Konvenciji.

Neka prava su apsolutno zatiena

Neka prava su toliko osnovna da se ne

mogu podvri nikakvim ogranienjima i ne
mogu se suspendovati
EKLJP pravo na ivot, zabrana muenja,
zabrana ropstva i prinudnog rada, zabrana
retroaktivnog krivinog zakonodavstva,
zabrana izricanja smrtne kazne, zabrana
ponovnog suenja licima ve osuenim ili
osloboenim povodom istog krivinog dela

1. DEROGACIJA (STAVLJANJE VAN SNAGE)

2. INHERENTNA OGRANIENJA

3. FAKULTATIVNA OGRANIENJA

Stanja opasnosti vanredne okolnosti kao to su rat,

unutranji neredi i pobune veih razmera, prirodne
katastrofe ugroavanje ivota i opstanka nacije
doba rata (EKLJP)
Grki sluaj ESLJP standard javne opasnosti:
A. Opasnost mora biti stvarna i neposredna
B. Njene posledice se moraju odnositi na celu naciju
C. Mora biti ugroeno odvijanje organizovanog ivota
zajednice
D. Kriza ili opasnost moraju biti izuzetni

1. mere se mogu primenjivati samo u

najnunijoj meri koju zahteva situacija
proporcionalnost preduzetih mera i pretnje,
njihov prostorni domaaj i duina trajanja
2. ovakve mere moraju biti u skladu s obavezama
drave koje ona ima prema meunarodnom
pravu (l. 15. st. 1 EKLJP)
3. o preduzetim merama drave moraju
obavestiti nadlene organe predviene samim
meunarodnim ugovorom (Generalni sekretar
Saveta Evrope prema EKLJP)

Neka prava i slobode ograniene su stalno, samom

formulacijom zajemenog prava.
primer: sloboda oveka je neprikosnovena vrednost,
ali u sluajevima koji su zakonom precizirani neka lica
mogu biti liena slobode i tada ona trpe posledice to
su svojim ponaanjem povredila neki opti interes.
EKLJP l. 2 pravo na ivot (liavanje ivota usled
upotrebe sile koja je apsolutno neophodna u nekim
situacijama ), l. 4 prinudni rad (postoji rad koji se ne
smatra prinudnim, kao to je rad uobiajen u sklopu
lienja slobode), l. 5 garantuje slobodu i bezbednost
linosti (do lienja slobode moe doi u tano
navedenim situacijama).

Drava se ovlauje da po razliitim

osnovama, u optem drutvenom interesu,
ogranii vrenje pojedinih prava i sloboda
putem tzv. restriktivnih klauzula.
Drava odluuje samo o obimu primene
konkretnog prava.
EKLJP - sloboda kretanja, sloboda misli,
savesti i veroispovesti, sloboda izraavanja,
sloboda mirnog okupljanja, sloboda
udruivanja, pravo na potovanje privatnog i
porodinog ivota

1. ogranienje mora biti predvieno zakonom,

propisano zakonom, u skladu sa zakonom;

2. legitimnost cilja -zatita optih vrednosti kao

to je nacionalna bezbednost, javna sigurnost,
javno zdravlje, javni moral, prava i slobode
drugih, i

3. mora biti neophodno u demokratskom

drutvu (nuna drutvena potreba srazmerna
eljenom zakonitom cilju). i

1. OBAVEZNOSTI l. 1 EKLJP (drave jeme svakome

ko je u njihovoj nadlenosti prava i slobode odreene
EKLJP-om). Izuzetak: l. 15 EKLJP (derogacija u
vanrednim okolnostima) i l. 57 EKLJP (rezerve)
2. SUPSIDIJARNOSTI (zatita se prua pred dravnim
organima, Sud ne utvruje injenice niti ispitivanjem
da li je unutranje pravo ispravno primenjeno, ve
ispituje da li postoji povreda EKLJP)
3. INKORPORACIJE (EKLJP postaje deo unutranjeg
pravnog poretka drave)
4. POZITIVNE OBAVEZE DRAVE (zahteva od drave ne
samo uzdravanje, ve i izvesno injenje)

Osnovan 1959. godine, reformisan 1998. godine.

l. 34 EKLJP Sud moe primati predstavke od

svakog lica, nevladine organizacije ili grupe
lica koji tvrde da su rtve povrede prava
ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz
nju, uinjene od neke Visoke strane
ugovornice.
Drave se obavezuju da ni na koji nain ne
ometaju delotvorno vrenje ovog prava.
l. 33 postupak moe pokrenuti i drava
ugovornica koja moe ukazati Sudu na svaku
povredu odredbi EKLJP za koju smatra da se
moe pripisati nekoj drugoj strani ugovornici.

Aktivna legitimacija (direktne, posredne

rtve, anonimnost)
Iscrpljenost unutranjih pravnih lekova
Rok od 6 meseci
Kompatibilnost sa Evropskom konvencijom
(ratione materiae, personae, temporis)
Oigledna neosnovanost
Zloupotreba prava
Zabrana litispendencije

Konvencija je u izvornom tekstu predvidela

postojanje tri organa: Komisije, Suda i
Komiteta ministara.
Evropska komisija za ljudska prava danas vie
ne postoji. Ukinuta je stupanjem na snagu 11
Protokola novembra 1998. godine.
Komisija je sluila kao svojevrsni filter pa su
do Suda dolazili samo oni predmeti koje uputi
Komisija.
Faze: odluivanje o prihvatljivosti predstavke
odluivanje o meritumu spora.

Broj sudija onoliko koliko ima drava ugovornica

(danas 47).
Izabrani u linom svojstvu; nezavisnost u obavljanju
posla (ne predstavljaju dravu, zabranjeno je
bavljenje poslovima koji su nespojivi sa
nezavisnou, nepristrasnou i zahtevima stalne
slube).
Bira ih Parlamentarna skuptina na sednici, veinom
glasova prisutnih lanova.
Listu od 3 kandidata predlae drava (u Srbiji
struna komisija obrazovana u okviru Ministarstva
spoljnih poslova).
Duina mandata: 6 godina (mogu reizbor).

5 odeljenja (po minimum 9 sudija).

Sastav: rodna ravnopravnost, geografska
opredeljenost, razlike meu pravnim
sistemima drava, broj predstavki (najvie
Rusija, Turska, Poljska, Ukrajina i Rumunija).
1. ODBOR 3 sudija
2. VEE 7 sudija
3. VELIKO VEE 17 sudija

Odluuje o prihvatljivosti predstavke.

Postupak se zavrava kada se jednoglasno
donese odluka o neprihvatljivosti predstavke
(95% predmeta).
Ako:
1. nema jednoglasnosti ili
2. odbor jednoglasno donese odluku o
prihvatljivosti predstavke
ona se upuuje Veu na odluivanje.

Odluuje kada:
1. sluaj uputi Odbor
2. u pitanju jer meudravna predstavka

Odluuje veinom glasova.

Moe ustupiti sluaj Velikom veu uz saglasnost

stranaka u sporu kada se pokrene neko ozbiljno
pitanje od znaaja za tumaenje Konvencije ili
Protokola uz ovu, ili ako reenje pitanja pred
veem moe da dovede do rezultata koji nije u
saglasnosti s nekom prethodno donetom
presudom Suda.

1. odluuje kada mu predmet ustupi Vee

2. u drugom stepenu, kada mu u roku od 3
meseca od presude vea jedna od stranaka
uputi zahtev. Tada panel od 5 sudija odluuje
da li e predmet biti iznet pred Veliko vee i to
samo ako se predmet tie nekog vanog pitanja
vezanog za tumaenje ili primenu Konvencije i
Protokola, ili nekog drugog ozbiljnog pitanja od
opteg znaaja.
Odluuje veinom glasova.

Duina sudijskog mandata 9 godina (ukinut

reizbor)
Sudija pojedinac nadlean da pojedinanu
predstavku oglasi neprihvatljivom.
Odbor nadlean da odluuje o prihvatljivosti,
ali i o meritumu spora kada se u predmetu radi
o tumaenju ili primeni Konvencije i Protokola
koji predstavljaju utvrenu sudsku praksu
(repetitivni, klonirani sluajevi).
Vea mogu imati i 5, umesto 7 lanova.
Mogunost da Konvenciju ratifikuje EU.

Privremene mere:
1.

2.
3.

Vee ili, kada je to pogodnije, predsednik moe, na

zahtev stranke ili bilo kog drugog zainteresovanog
lica, ili na svoju inicijativu, izdati strankama bilo
koju privremenu meru za koju smatra da bi bila u
interesu stranaka ili pravilnog voenja postupka.
Komitet ministara e biti obaveten o izdatim
merama.
Vee moe zatraiti od stranaka informaciju o bilo
kojoj stvari u vezi sa primenom bilo koje mere koja
je naloena.

Prema ranijoj praksi suda privremene mere nisu bile

neposredno obavezujue za stranke.
Cruz Varas i drugi protiv vedske:
U odsustvu odredbe EKLJP kojom se omoguavaju
privremene mere, l. 39 Pravila suda ne moe se smatrati
obavezom za drave ugovornice.

Mamatkulov i Abdurasulovic protiv Turske, 2003:

svaka drava ugovornica mora potovati privremene mere
kojima se izbegava nastupanje nepopravljive tete za rtvu,
i mora se uzdrati od radnje ili neinjenja kojima se mogu
ugroziti autoritet i delotvornost konane odluke.

iscrpsti prethodno sva delotvorna pravna

sredstva u nacionalnom sistemu.

Privremena mera se moe doneti:

Kad nema nacionalnog pravnog leka;
Kad pravni lek postoji, ali je nedostupan podnosiocu;
Kad je dostupan, ali praktino nedelotvoran;

Npr. zbog ustaljene prakse

Kad ga izuzetne okolnosti ine nemoguim ili

nedelotvornim.

Npr. kad je osoba u zatvoru, bez kontakta sa spoljnim

svetom

Nadzor: Komitet ministara Saveta Evrope (ministri

spoljnih poslova drava lanica).
l. 46 EKLJP pravnosnane presude se
dostavljaju Komitetu ministara.
Ovo telo poziva odgovornu dravu da ga izvesti o
izvrenju presude, kao i o svim merama koje je
vlada preduzela.
Kada drava odgovori svojoj obavezi, Komitet
ministara to konstatuje u posebnoj rezoluciji.
Ukoliko drava ne ispuni svoju obavezu, kao
krajnja mera moe se upotrebiti i iskljuenje iz
lanstva Saveta Evrope.

1. Novana naknada (predvia i kamatu na

dosueni iznos)

2. Pojedinana mera konkretna inidba

(npr. izvrenje domae presude, putanje na
slobodu i sl.)

3. Opta mera donoenje ili promena

zakona

- PRAVINO ZADOVOLJENJE (predvia i

kamatu na dosueni iznos)

l. 47 na zahtev Komiteta ministara, Sud

moe davati savetodavna miljenja o
pitanjima koja se odnose na tumaenje
Konvencije i Protokola.
Mora biti obrazloeno.
Daje se u Velikom veu.
Donosi se veinom glasova i objavljuje.