4.

CAM i CNC tehnologije

4.1. Projektovanje tehnolokih i proizvodnih procesa pomou
raunara
4.2. Osnovna struktura CAM sistema
4.3. Tehnoloki modeli i tehnoloke modelske forme
4.3.1. Struktura sistema za projektovanje tehnologije
4.3.2. Tehnoloki modeli
4.3.3. Tehnoloke modelske forme
4.4. Proizvodni modeli i proizvodne modelske forme
4.5. Osnove CNC tehnologija
4.5.1. Uvod u CNC programiranje
4.5.2. Koordinatni i merni sistemi maina alatki
4.5.3. G-kd i M-kd
4.5.4. APT programiranje
4.6. Generisanje CNC programa i tehnoloke dokumentacije
4.7. Primeri
4.1. Projektovanje tehnolokih i proizvodnih procesa pomou
raunara

CAM sistemi programski sistemi za raunarom podranu

proizvodnju.

CAM sistemi predstavljaju programske alate koji podravaju

intenzivnu upotrebu raunara za planiranje i projektovanje
proizvodnih i tehnolokih procesa i operacija i upravljanje
proizvodnjom, odnosno proizvodnim procesima.

CAM sistemi su logian nastavak CAD sistema (CAD/CAM

sistemi).
Primena CAM sistema:
1. planiranje proizvodnje, i
2. upravljanje proizvodnjom

Pasivna (indirektna) primena CAM sistema:

. projektovanje tehnolokih postupaka pomou raunara (CAPP
sistemi),
. automatsko generisanje programa za NU maine alatke
(Computer Assisted NC Part Programming),
. baze podataka o obradljivosti (Computer Machinability Data
System),
. sistemi za standardizaciju i normiranje (Development of Work
Standards) (kreiranje e-kataloga),
. odreivanje ili procena ekonominosti (Cost Estimating),
. planiranje proizvodnje i potreba/zaliha (Production and Inventory
Planning),
. balansiranje proizvodnih tokova (Computer Aided Line
Balancing).
Aktivna primena CAM sistema:

praenje i upravljanje proizvodnim procesima (process

Monitoring and Control),
upravljanje kvalitetom (Quality Control),
upravljanje obradnim i izradnim procesima (Shop Floor
Control),
upravljanje zalihama (Inventory Control),
,,just-in time proizvodni sistemi.
4.2. Osnovna struktura CAM
sistema

Osnovne funkcije pasivnih CAM sistema

Automatsko generisanje modela pripremka na osnovu
modela proizvoda: (a) rotacioni deo
(b) prizmatini deo
 Generisanje i optimizacija putanje alata:
(a) merni alat
(b) rezni alat
Generisanje i optimizacija
putanje alata:
(c-d) rezni alat,
(e-f) pomone putanje
primene robota,
(g) robotski alati za bojenje,
(h) zavarivanje primenom
robota
Informacija o vremenu trajanja obrade
Simulacija i vizuelizacija proizvodnih procesa
 Generisanje NC programa kojima se vri raunarsko
upravljanje proizvodnom opremom, u potpunosti je
automatizovano. To se izvodi posebnim funkcijama CAM
sistema na osnovu geometrijskog i tehnolokog modela.
Savremeni PLM sistemi podravaju itav niz obrada i
tehnologija za izradu modela: obrada rezanjem, probijanje,
zavarivanje, obrada elektroerozijom, obrada laserom, seenje
plamenom, seenje vodenim mlazom, itd. Posebno moni
moduli su za: struganje, glodanje, buenje i elektroerozionu
obradu.

Opta ema postupka post-procesiranja

Datoteka za
upravljanje
CNC
mainom i
CL datoteka
 Generisanje proizvodne dokumentacije HTML format

Nadogradnja znanjem (Knowledgeware) (Knjiga autora G.D. poglavlje 5)

Brza izrada prototipova (Rapid Prototyping) (Knjiga autora M.P.)

Automatsko upravljanje proizvodnim procesima

4.3. Tehnoloki modeli i tehnoloke modelske forme

4.3.1. Struktura sistema za projektovanje

tehnologije

Primer obrade metala rezanjem (OMR):

izbor vrste i metoda obrade,

izbor vrste i redosleda operacija i zahvata,

izbor maina alatki,

izbor alata,

izbor ili odreivanje reima obrade,

izbor strategije obrade i generisanje putanje alata,

odreivanje vremena obrade,

generisanje programa za NC maine, i

odreivanje trokova i ekonominosti obrade.

Globalna struktura procesa projektovanja tehnologije OMR
Struktura procesa projektovanja tehnologije OMR u uem smislu
Osnovni zadatak procesa projektovanja tehnologije OMR
podrazumeva definisanje postupaka za izradu gotovog
proizvoda, odnosno stvaranje tehnolokog modela na osnovu:

a) inicijalnih podataka i informacija,

b) skupa dozvoljenih i moguih transformacija,
c) raspoloivih proizvodnih resursa,
d) raspoloivih informacionih resursa, i
e) raspoloivih resursa znanja.
 4.3.2. Tehnoloki modeli

Geometrijski model ne sadri sve neophodne

karakteristike za pokretanje izrade proizvoda. Zato
mu je neophodno dodati specifine karakteristike
koje definiu tehnoloki postupak izrade. Skup
takvih specifinosti odreuje tehnoloki model
proizvoda. On se sastoji od skupa tehnolokih
modelskih formi, kreiranih na osnovu geometrije
proizvoda.
4.3.3. Tehnoloke modelske
forme
Primer geometrijskih tehnolokih modelskih formi
Tehnoloke modelske
forme dodatnog
materijala i parametara
zavarenih spojeva
Primeri putanja
alata u operacijama
glodanja, struganja i
buenja
 4.4. Proizvodni modeli i
proizvodne modelske forme

Proizvodna modelska forma je

osnovni strukturni element,
karakteristika ili osobina sistem i
procesa koji se modelira.
Prema vrsti proizvodne
modelske forme delimo na:
forme proizvodnog prostora,
forme proizvodne opreme,
forme proizvodnih operacija,
forme transportnih sredstava,
instalacione forme,
skladine forme,
forme ljudskih resursa.
Primer proizvodnih modelskih formi u stablu (strukturi)
proizvodnog modela
Vizuelizacija proizvodnih modelskih formi tipa povrina i prostora
a) Povrina montane linije, b) povrina skladita,
(c, d) razmetaj namenskih prostora
Primena proizvodnih modelskih formi prilikom kreiranja
instalacija i tokova materijala
 Vizuelizacija proizvodnih prostora
(a) Radna mesta i stanice, (b) proizvodne elije,
(c) proizvodne linije
Vizuelizacija proizvodnih prostora
4.5. Osnove CNC
tehnologija
Tehnologija numeriki upravljanih maina alatki (NUMA),
kakvu danas poznajemo, pojavila se sredinom XX veka.

Prva NC maina alatka razvijena je na Massachusetts

Institute of Technology (MIT) 1952. godine

U domaoj strunoj terminologiji koristi se skraenica

NUMA za englesku NC (Numerical Control), kao i KNUMA
za kompjuterski upravljane maine alatke, odnosno CNC
(Computer Numerical Control).

U praksi je ei sluaj korienja izvornih skraenica NC i

CNC.
Prva NC maina alatka
 U proizvodnji NC maine nisu u veem obimu bile
primenjivane do poetka 1960-tih.

Osnovni motiv za razvoj ovakvih maina alatki leao je u

injenici da je u to vreme nastala izraena potreba za
proizvodnjom sve sofisticiranijih proizvoda u veim
serijama, uz istovremeno odriv visok kvalitet.

Pokazalo se da velike serije nisu problem, ali pad ili

nestabilnost kvalieta jeste (tome su u najveoj meri
doprinosili ljudski faktori).

Manji uticaj ljudi na izvoenje proizvodnih operacija mogao

se ostvariti jedino podizanjem nivoa automatizacije, a u
tom periodu je primena raunara u te svrhe sve vie
uzimala maha.
Razvojem NC maina postignuti su osnovni ciljevi:

poveanje produktivnosti,

podizanje nivoa kvaliteta i tanosti delova,

snienje i stabilizacija proizvodnih trokova,

izvoenje (veoma) sloenih obradnih i proizvodnih

zadataka i operacija koje na drugi nain nisu izvodljive
 Upravljanje NC mainama alatkama odvija se putem
raunarskog programa unetog u upravljaku jedinicu maine.

Prvobitne verzije NC maina zahtevale su unos programa putem

buene trake.

Komponente klasinih NC
sistema
 Programi su se pisali pomou raunara, prebacivali na
papirne trake uz pomo tzv. buaa trake, a zatim nosili do
maine i uitavali ih u upravljaku jedinicu pomou itaa
trake.

Brojni problemi:
velika mogunost oteenja buene trake,
oteano uvanje i skladitenje,
nemogunost provere ispravnosti programa pre putanja
u rad, itd.
Kompjuterski numeriki upravljane maine alatke (KNUMA), ili
CNC maine, upravljaju se pomou raunara, odnosno
kompjuterizovane upravljake jedinice na samoj maini.

Komponente savremenih CNC sistema

Karakteristike:

efikasnija priprema, organizacija i izvoenje proizvodnih

operacija.

upravljaka jedinica sada sadri u sebi raunar, pa se

programi mogu memorisati, modifikovati i dograivati, a
rezultati takvih intervencija mogu se odmah simulirati i
proveriti, pre nego to proizvodnja pone.

programiranje CNC maine alatke izvodi se pomou raunara,

a u upravljaku jedinicu se prenosi putem disketa (sve ree, s
obzirom da ova tehnologija sve vie gubi na znaaju), optikih
diskova, USB memorijskih ureaja i putem raunarske mree.

upravljake jedinice poseduju sopstvenu tastaturu i ekran, pa

je programiranje mogue izvriti i direktno na CNC maini.
Prednosti CNC nad NC tehnologijom:

programi se na razliite naine mogu uneti u upravljaku

jedinicu maine i u njoj sauvati,

programi se lake modifikuju i dograuju,

ispravnost programa se moe simulirati i na samoj maini,

skraeno je vreme programiranja i pripreme procesa obrade,

kompleksnost delova koji se proizvode je vea,

upravljake jedinice podravaju 3D geometrijske modele kao

osnovu za automatsko generisanje programa,

CNC maine mogu se povezivati u mreu i tako komunicirati

sa glavnim kompjuterom, koji moe biti potpuno dislociran.
 Nasuprot prednostima, postoje i neke uslovne mane CNC
tehnologije:

CNC maine mogu zahtevati znaajna inicijalna ulaganja,

obuka za operatore moe biti sloenija i skuplja (mada je
ukupno vreme obuke najee krae, a povratak uloenih
sredstava bri),
trokovi odravanja su vei.

Nedostaci su mnogo manjeg znaaja od dobiti koju prua

CNC tehnologija.

Klasine NC maine sada su u potpunosti potisnute.

85% procenata maina alatki koje se danas proizvode

pripadaju CNC klasi.
 Direktno numeriko upravljanje (engl. Direct Nimerical
Control - DNC) i distribuirano numeriko upravljanje (engl.
Distributed Nimerical Control - DNC) su tehnologije koje
odreuju nain komuniciranja upravljake jedinice CNC maina
sa glavnim raunarom.

U direktnom numerikom upravljanju programi se mainama

prosleuju po potrebi (zahtevu), lokalnom raunarsko-
komunikacionom mreom, onom brzinom koju omoguava
upravljaka jedinica i sama mrea

Eliminisana je potreba, prvo, za buenom trakom, a kasnije i

za drugim manje pouzdanim medijumima.

Duina programa koja se prenosi je znatno poveana.

Direktno numeriko upravljanje
Distribuirano numeriko upravljanje podrazumeva dislociran
glavni raunar i mrenu komunikaciju (ukljuujui Intranet i
Internet) sa tzv. DNC satelitima, odnosno raunarima za
direktno numeriko upravljanje i/ili grupama CNC maina

Distribuirano numeriko upravljanje

Karakteristike:

omogueno je programiranje i uvanje programa na

centralnim raunarima i njihovo distribuiranje na radna
mesta po potrebi
u okviru upravljakih jedinica CNC maina postoje hard
diskovi, pa se sa centralnog raunara mogu proslediti na
stotine
programa i aktivirati saglasno termin planu

CNC tehnologija se danas primenjuje u mnogim industrijskim

oblastima i procesima:
obradni procesi: struganje, glodanje, buenje, bruenje,
elektroeroziona obrada, seenje plamenom, laserom i
plazmom,
probijanje, prosecanje, savijanje i dr.;
procesi zavarivanja i montae;
upravljanje proizvodnom i transportnom opremom:
robotima, kranovima, vozilima i sl.
4.5.1. Uvod u CNC programiranje
Programiranje CNC maina alatki moe se izvoditi na dva
naina:
runo i
automatski.

Runo programiranje se odvija primenom raspoloivog

programskog jezika, koji najee podlee ISO standardu, ili
APT (Automatically Programmed Tools) jezikom, razvijenim
na MIT-u.

APT programi se moraju obavezno post-procesirati, odnosno

prevesti na instrukcije koje upravljaka jedinica moe
prihvatiti.

Automatsko programiranje se izvodi specijalizovanim

postupkom u okviru CAD/CAM sistema, pri emu raunar
generie kd programa na osnovu geometrijskog i tehnolokog
modela proizvoda.
 CNC programiranje podrazumeva:
odreivanje putanje alata,
reima rezanja i
prevoenje plana obrade u spisak instrukcija razumljivih
upravljakoj jedinici maine.
Putanja alata je skup linija i taaka du kojih se alat kree i
u kojima se posebno pozicionira, ili se izvrava neka
funkcija maine, od svog baznog (parkirnog) poloaja u
radnom prostoru maine, pa tokom aktivne obrade dela,
sve do ponovnog vraanja u bazni poloaj.
Alat se du aktivnog (obradnog) dela putanje najee
kree u vie prolaza.
Prolaz predstavlja jedan ciklus kretanja alata po putanji.
Po zavretku jednog prolaza alat se pomera bono u
odnosu na putanju, ka radnom komadu, za veliinu dodatka
za obradu i izvodi naredni prolaz.
Taj postupak se ponavlja u onom broju prolaza koji
obezbeuje uklanjanje svog materijala sa pripremka
predvienog tekuim zahvatom ili operacijom.
 Putanja, pored linija, moe sadrati i skup karakteristinih
taaka u kojima se vri promena smera kretanja, promena
reima obrade, ukljuivanje ili iskljuivanje sredstva za
hlaenje i podmazivanje, izmena alata i sl.

Svaki zahvat i operacija imaju svoj skup putanja.

Odreivanje putanje alata znai odreivanje potpunog skupa

putanja i broja prolaza potrebnih za izvoenje obrade nad
radnim komadom.

Sastavni deo plana obrade, izmeu ostalog, ini i sekvenca

zahvata i operacija, spisak alata kojima e se obrada izvoditi,
nain stezanja, kao i reimi rezanja.
 Sledea lista obuhvata najtipiniju grupu i redosled aktivnosti
koja se moe sa manjim ili veim izmenama primeniti na
veliki broj praktinih problema:

prouavanje polaznih podataka i informacija (crtea ili

modela),

definisanje pripremka,

izbor maine,

odreivanje karakteristika upravljake jedinice,

izbor i sekvenciranje zahvata i operacija,

izbor, priprema i postavljanje alata,

analiza (geometrije) radnog komada,

definisanje putanje alata,

izbor reima rezanja,

proraun putanje alata,

pisanje programa,

testiranje, korekcije i verifikacija programa,

post-procesiranje,

izrada dokumentacije,

eksploatacija,

arhiviranje
4.5.2. Koordinatni i merni sistemi
CNC maina alatki

Koordinatni sistem CNC maine:

(a) pravilo desne ruke, (b) vertikalna i horizontalna maina
Koordinatni sistem CNC maine: vertikalna glodalica, strug
Pravilo desne ruke za zakretanje oko koordinatnih osa
Karakteristine referentne take CNC obradnog
sistema
Za pozicioniranje alata du putanje, u datom koordinatnom sistemu,
primenjuju se tri mda, odnosno merna sistema:

apsolutni,

inkrementalni, i

kombinovani
Koordinate taaka u apsolutnom mernom sistemu

Koordinate taaka u inkrementalnom mernom sistemu

4.5.3. G-kd i M-kd
ee koriene funkcije G-kda
ee koriene funkcije M-kda
4.5.4. APT programiranje
Programiranje CNC maina primenom viih programskih jezika unekoliko
pojednostavljuje itav postupak. Naime, sintaksa takvih jezika nije
zasnovana na G- i M- reima, ve na reima koje izvorno potiu iz
engleskog jezika. To programerima olakava pisanje programa.
Sve potrebne radnje neophodne za usaglaavanje sa karakteristikama
upravljake jedinice i maine, kao i prevoenje programa u upravljakoj
jedinici razumljiv G- i M-kd, automatski se izvode tokom post-
procesiranja.
Strukturu APT programa ine, slino kao i u sluaju programiranja u niim
programskim jezicima:
alfa-numeriki znaci,
promenljive,
rei,
reenice, i
potprogrami.
Alfa-numeriki znaci i potprogrami imaju istu ulogu kao i u G- i M-kd
programiranju. Sutinska razlika zadrana je u nainu opisivanja putanje
alata primenom promenljivih, slubenih rei i reenica.

Postoje tri osnovne grupe rei i reenica:

geometrijske,
kinematske, i
pomone.

Promenljiva je oznaka koju formira korisnik (programer) pomou slova i

cifara. Pomou njih se opisuju osnovni elementi putanje alata, tako to im
se dodeljuje znaenje i vrednosti pojedinih geometrijskih entiteta.
Opti oblik definicije promenljive u formi geometrijske reenice APT jezika
je:
promenljiva = geometrijski_entitet / geometrijski_podaci_o_entitetu
4.6. Generisanje CNC programa i
tehnoloke dokumentacije
Pored runog naina programiranja CNC maina, odnosno
kreiranja CNC programa u praksi se sve vie praktikuje i
automatsko generisanje programa. To je osnovni trend
modernog inenjerstva u ovoj oblasti, dok se runo
programiranje potiskuje. Automatsko generisanje programa za
CNC maine izvodi se u okviru posebih modula CAD/CAM
sistema, a na osnovu geometrijskog i tehnolokog modela
proizvoda.
Moduli CAD/CAM sistema u kojima se vri kreiranje tehnolokog
modela imaju vie funkcija. Meu njima su:
prepoznavanje modelskih formi,
generisanje putanje alata,
verifikacija putanje alata,
detekcija kolizije,
generisanje APT programa,
post-procesiranje prevoenje APT kd-a u G- i M-kd, i
generisanje tehnoloke dokumentacije.
Definisanje 3D modela pripremka Definisanje osnovnih parametara
radnog prostora

Definisanje koordinatnog sistema

radnog predmeta radne 0

Definisanje 3D modela izratka

 Parametri koji u potpunosti
Definisanje reima rezanja datog definiu izabrani tip alata
alata za odgovarajui materijal
obratka
Tipovi alata koji se mogu editovati
u okviru programskog okvira

Definisani geometrijski parametri i reimi

obrade za alat vretenasto glodalo D12
Host CAD prikaz putanja alata pri poetku i na kraju HS strategije

SolidVerify prikaz uklanjanja materijala i putanja alata HS

strategije
Izvrni file fine obrade horizontalne
povrine

Radna tehnoloka
lista
G-kd i M-kd: primer

Geometrija i putanja alata za NU logo

/ / izrada slova N
N01 G00 X237.50 Y-210.00 Z20.00 M13 / /pozicioniranje u donji levi ugao slova N
N02 G01 Z-6.25 F250.00 / / urezivanje na dubinu slova N
N03 G01 Y-110.00 / / rezanje leve strane slova N
N04 G01 X287.50 Y-210.00 / / rezanje kose linije slova N
N05 G01 Y-110.00 / / rezanje desne strane slova N
N06 G00 Z20.00 / / pozicioniranje alata iznad radnog komada

/ / izrada slova U
N07 G00 X312.50 Y-135.00 Z20.00 / / pozicioniranje u gornji levi ugao slova U
N08 G01 Z-6.25 F250.00 / / urezivanje na dubinu slova U
N09 G01 Y-210.00 / / rezanje leve strane slova U
N10 G03 X362.50 Y-210.00 I337.50 J-205.00 / / rezanje luka slova U
N11 G01 Y-135.00 / / rezanje desne strane slova U
N12 G00 Z20.00 / / pozicioniranje alata iznad radnog komada
N13 M17 / / iskljuivanje vretena i SHP