Matematika fizika II

Prof. Tatjana Vukovi

asistent: Saa Dmitrovi
soba: 658
 Kurs pokriva vie oblasti:
Elementi opte topologije
Hilbertovi prostori
kvantna mehanika
Teorija konanih grupa
fizika molekula
fizika kondenzovanog stanja

Lijeve algebre kvantna mehanika

Diferencijalna
fizika elementarnih geometrija
estica
Mnogostrukosti Teorija fizika
relativnosti
nuklearna
Lijeve grupe i kvantna
kvantna teorija
teorija poljapolja
 Elementi opte topologije

Topologija je grana matematike koja

izuava osobine geometrijskih objekata
koje ostaju nepromenjene pod
deformacijama

koristi koncepte iz matematike analize:

konvergencija,
limesi nizova i funkija (kako f-ja vie
promenljivih tako i vektorskih funkcija)
razni tipovi neprekidnosti
 Elementi opte topologije

U realnoj analizi svi ovi pojmovi intuitivno

su vezani za pojam bliskosti taaka

Opsta topologija polazi od teorije skupova

Dakle prvo treba definisati pojam bliskosti
taaka u skupu.
Zgodno je uvesti pojam rastojanja

Metriki prostori
 Metriki prostori

Ureeni par (X,d) skupa X i metrike d

naziva se metriki prostor

Elementi skupa X se nazivaju take a

d(x,y) rastojanje izmeu taaka x i y.
Primer: Skup relanih brojeva X=R sa metrikom
zadatom kao d(x,y)=|x-y|

R
x y
 Metriki prostori

Ako je metriki prostor sa metrikom d a

Y X, onda je i Y takoe metriki prostor sa

istom metrikom.
Metriki prostor (Y,d) naziva se potprostorom od (X,d).

Posmatrajmo rastojanje izmeu dve proizvojljne take x, y Y

Ako postoji konana gornja granica r = sup d(x; y)

x, y Y

kae se da je Y ogranien a r se naziva dijametrom od Y .

 Metriki prostori

Rastojanje izmeu dva podskupa Y1 i Y2 skupa X:

d(Y1 ,Y2 )=inf d( y1 , y2 )
y1 Y1 , y2 Y2

Okolina radijusa r sa centrom u taki x je skup
B(x,r)={y X | d(x,y) < r}

Granina taka x X podskupa Y je svaka taka za koju

vai da je d(x,Y)=0

Zatvara Y je unija svih graninih taaka od Y.

 Metriki prostori
Y je zatvoren skup: Y=Y
Komplement zatvorenog skupa je otvoren skup.

B (x,r) je primer otvorenog skupa

Druga definicija otvorenog skupa preko unutranje take

skupa Y: to je taka x Y za koju postoji okolina
B(x, ) Y
IntY -unutranjost skupa Y je skup svih unutranjih taaka

Ako je Int Y = Y skup Y je otvoren skup.

 Definicija Grupe

29 October 2017 11
 Lema preureenja
U svakoj vrsti i svakoj koloni tablice
mnoenja grupe svaki element je javlja
tano jedanput.

29 October 2017 12
 Primeri grupa

Beskonane grupe linearnih operatora u Vn(F) :

1. GL(n,F) grupa nesingularnih operator u Vn(F)

2. SL(n,F)={ A GL(n,F) | det A=1}

bitna u specijalnoj teoriji relativnosti
vezana za Lorencovu grupu

29 October 2017 13
 Primeri grupa
Beskonane grupe linearnih operatora u Vn(F) :

3. U(n) grupa automorfizama unitarnog

prostora Un u odnosu na mnoenje operatora
4. SU(n)={ A U(n) | det A=1}
specijalna unitarna grupa
SU(2) -kvantna, nuklearna (opisuje izotopski spin), teorija
elementarnih estica
SU(3) 4,5,6,

29 October 2017 14
 Primeri grupa
Beskonane grupe linearnih operatora u Vn(F) :

5. O(n) grupa automorfizama euklidskog

prostora En u odnosu na mnoenje operatora
6. SO(n)={ A O(n) | det A=1}
specijalna ortogonalna grupa

29 October 2017 15
 Grupa SO(n)
SO(2) - rotacije u ravni

29 October 2017 16
 Grupa SO(n)
SO(3) - rotacije u E3

29 October 2017 17
 Primeri grupa
Konane grupe:

Sn grupa svih permutacija n elemenata operacija mnoenja permutacija |Sn|

=n! vana kod identinih estica
Takaste grupe G O(3)
elementi su: rotacije
inverzija
ravni refleksije

SL(n,F)={ A GL(n,F) | det A=1}

bitna u specijalnoj teoriji relativnosti
vezana za Lorencovu grupu

29 October 2017 18
 Primeri grupa

Takaste grupe

tako se zovu jer ostavljaju jednu taku

prostora nepokretnom
to je koordinantni poetak

Aksijalne Takaste grupe:

ostavljaju jednu itavu osu nepokretnom!

po konvenciji to je z-osa
29 October 2017 19
 Aksijalne Takaste grupe

Najlake ih je shvatiti kao grupe simetrija

nekih pravilnih geometrijskih tela

Grupa Cn : grupa rotacija oko z-ose za ugao

koji je umnoak od 2 s/n s=0,1,n-1
s
Oznaka za takav element: Cn

generatorske relacije: (Cn)n=e

29 October 2017 Abelova grupa
20
 Aksijalne Takaste grupe

Primer Grupa C3

29 October 2017 21
 Aksijalne Takaste grupe

Grupa Dn : grupa ima dva generatora

Prvi je Cn: rotacija oko z-ose za ugao 2 /n

Grugi generator: rotacija oko ose normalne na

z, obino se ona izabere za x-osu
oznaka za takav element: U

generatorske relacije: (Cn)n=e U2=e (U Cn)2=e

29 October 2017 22
 Aksijalne Takaste grupe

Primer Grupa D4

29 October 2017 23
 Aksijalne Takaste grupe

Grupa Cnv : grupa ima dva generatora

Prvi je Cn: rotacija oko z-ose za ugao 2 /n

Grugi generator: vertikalna ravan refleksije

obino se izabere da je to xOz-ravan
oznaka za takav element: v
generatorske relacije: (Cn)n=e v2=e ( v Cn)2=e
29 October 2017 24
 Aksijalne Takaste grupe

Primer Grupa C4v

29 October 2017 25
 Aksijalne Takaste grupe

Grupa Cnh : grupa ima dva generatora

Prvi je Cn: rotacija oko z-ose za ugao 2 /n

Grugi generator: horizontalnu ravan refleksije

tj. xOy-ravan
oznaka za takav element: h
generatorske relacije: (Cn)n=e h2=e h Cn= Cn h
29 October 2017 Abelova
26 grupa
 Aksijalne Takaste grupe

Primer Grupa C4h

29 October 2017 27
 Aksijalne Takaste grupe

Primer Grupa D4h

29 October 2017 28
 Aksijalne Takaste grupe

Grupa Dnd : grupa ima tri generatora

Prvi je Cn: rotacija oko z-ose za ugao 2 /n

Drugi generator: vertikalna ravan refleksije v

Trei generator: rotacija Ud

generatorske relacije: (Cn)n=e v2=e Ud 2=e

29 October 2017 29
( C )2=e ( U )2= C -1
 Aksijalne Takaste grupe

Primer Grupa D3d

29 October 2017 30
 Aksijalne Takaste grupe

Primer Grupa D h

29 October 2017 31
 Aksijalne Takaste grupe

Grupa S 2n : generator h C2n

Primer S4

29 October 2017 32
 Takaste grupe

Grupa O : samo rotacije

29 October 2017 33
 Takaste grupe

Grupa Oh : rotacije i dodata inverzija

29 October 2017 34
 Takaste grupe

Grupa T : samo rotacije

29 October 2017 35
 Takaste grupe

Grupa Th : rotacije i dodata h

29 October 2017 36
 Takaste grupe

Grupe Td, I , Ih ....

29 October 2017 37
 Koseti

Def. Neka je H<G. Podskup

aH={a, a h2, a h3, }, gde aH ,
naziva se levim susednim kosetom
podgrupe H (levi koset). Analogno
Ha ={a, h2 a, h3 a, } je desni koset
 Koseti

H se smatra kosetom odreenim sa a=e

Svaki element iz H moe biti uzet za
predstavnika koseta
Koseti su ili jednaki ili disjunktni

H<G Imamo razbijanje cele grupe na
kosete
 Transverzala podgrupe H
Skup koji sadri po jednog predstavnika iz
svakog koseta od H:
{t1=e,t2, t3, , tm}

Oigledno transverzala nije jednoznano

odreena!
 Lagranova teorema
Red podgrupe je delitelj reda grupe

Dokaz ....

|G|=m |H|
m se naziva indeksom podgrupe H u G
 posledice

Svaki element g reda p konane grupe G

je generator cikline podgrupe
H=Cp={e=gp, g, g2,, gp-1}

Red svakog elementa konane grupe je

delitelj reda grupe!
 posledice

Ako je red grupe prost broj ona nema

netrivijalnih podgrupa

Takva grupa je dakle ciklina

 Klase konjugacije
Def. meusobno konjugovanih elemenata
Skup svih meusobno koljugovanih
elemenata naziva se klasom konjugacije
Red klase je broj elementa u klasi
Koljugacija je relacija ekvivalencije!
Dokaz
 Klase konjugacije

Klase konjugacije su najmanji podskupovi G koji

su invarijantni pod dejstvom cele grupe
unutranjih automorfizmom

Broj klasa konjugacije u konanoj grupi je

konaan i obeleava se sa p
C1,C2,C3,...,Cp

Druga oznaka C(a)

C(e)=C1
 Lema o redu klasa

Red klase je delitelj reda grupe.

Dokaz
Posledice:
Svi elementi iz iste klasu su istog reda
Dakle svi imaju iste osobine vezane za grupnu
strukturu
Bilo koji element iz C(a) moe biti uzet za
generator
 Lema o proizvodu klasa

Skup proizvoda elemenata iz dve klase konjugacije sastoji se

od celih klasa kolugacije:
CiCj= ij ckijCk
ckij su konstante, tj. prirodni brojevi

Ci={a,b,} Ci={a-1,b-1,}

Ako je Ci= Ci onda se C i naziva ambivalentnom klasom

 Invarijantne podgrupe

H<G g G gHg-1<G

Def. N je invarijantna podgrupa u G ako za svako

gG gNg-1=N
Alternativne definicije:
1. NG ako gG gN=Ng
2. NG ako sa svakim svojih elementom sadri i
celu njegovu klasu konjugacije.
 Prosta grupa

Nema invarijantnih podgrupa sem trivijalnih

Click togrupa
Poluprosta edit Master title style
Nema invarijantnih abelovih podgrupa,
sem trivijalnih.
 Faktor grupa

NG aN bN
Skup svih koseta je i sam grupa

Def. Grupa iji su elementi koseti od neke

invarijantne podgrupe N, a grupno
mnoenje definisano sa (aN)(bN)=abN za
svako a,bG , naziva se faktor grupom i
oznaava sa G/N
 Faktor grupa

Red faktor grupe jednak je indeksu

podgrupe
Lema: Jezgro homomorfizma f (f : G->G)
je invarijantna podgrupa u G.
Dokaz
 Faktor grupa
Teorema: Neka je f homomorfizam G na G.
Tada se svi elementi jednog koseta od
ker f preslikavaju u isti element f(G), a
razliiti koseti se slikaju u razliite
elemente iz f(G). Ova bijekcija faktor
grupe
G/ker f na podgrupu f(G) je izomorfizam.
Dokaz
 Indukcija reprezentacija

Teorema: Neka je G, a D(G) jedna ir-a od

G. Subdukovana reprezentacija DG je
visestruki direktni zbir (ili multipl) cele jedne orbite
reprezentacija od N:
DG =c N
O
 Indukcija reprezentacija
Teorema: Reprezentacija G grupe G indukovana
pomou ireducibilne reprezentacije invarijantne
podgrupe N moe biti redukovana u obliku
G= cDG

gde je cbroj pojavljivanja ir-e u razlaganju

DG
Teorema: Svaka ir-a iz O indukuje reprezentaciju
ekvivalentnu a G
 Indukcija reprezentacija
Dakle govorimo o reprezentaciji
idukovanoj pomou orbite
Reprezentacije DG koje se javljaju u
razlaganju G nazivaju se
asocirane reprezentacije od G u odnosu
na orbitu O
 Indukcija reprezentacija
Asocirani skupovi ir-a od G ine jednu
particiju skupa svih ir-a od G.
Naalost nemogu se uvek sve ir-e grupe G
dobiti indukcijom sa N.
Moramo da posmatramo malu grupu L za

 Indukcija reprezentacija

Def. Ireducibilna reprezentacija dL

male grupe L je dozvoljena
reprezentacija ako je njeno suzenje na N
visestruka reprezentacija tj.
dL = c
 Indukcija reprezentacija

Teorema: Neka je G, a L i O mala grupa i

orbita ir-e i {dL | = 1, 2, ... }
skupsih dozvoljenih reprezentacija male grupe.
Tada su reprezentacije DGdL G
indukovane iz dozvoljenih reprezentacija male
grupe neekvivalentne ireducibilne reprezentacije
grupe G i cine ceo skup A asociran orbiti O
 Indukcija reprezentacija

Isti asocirani skup se dobija iz dozvoljenih

reprezentacija male grupe bilo koje od
reprezentacija iz orbite O
 Algoritam za konstrukciju IR-a

Polazeci od skupa neekvivalentnih ir-a G:

1. Grupisu se ir-e od N u orbite s-
konjugacije.
2. Izabere se po jedna iz svake orbite i odredi
se njena mala grupa.
3. Odrede se dozvoljene reprezentacije malih
grupa
4. Indukcijom iz dozvoljenih reprezentacija
male grupe dobijaju se ir-e od G.
Algoritam za konstrukciju IR-a
Kada je L=N tacka 3 je nepotrebna
Procedura se neprimenjuje za L=G