KOŽA (CUTIS)

(INTEGUMENTUM COMMUNE)
 Koža

Najveći organ površine 1,5 - 2m2

Složena građa
Brojne funkcije
 Građa kože

• koža
1. epidermis
2. corium, dermis, cutis
3. subcutis, hypodermis

• Kožne tvorevine
 Građa kože
Hidrolipidni film
1.epidermis Epidermalni 2.Epidermo-
pupoljak kutana zona

3. dermis, cutis dermalna papilla

4. hypodermis
 Građa kože

Pokoža - epiderms
Koža, krzno- corium, dermis, cutis
Potkožni sloj – subcutis, hypodermis

Na površini kože tanki kiseli hidrolipidni film,

štiti kožu od gubitka vlage i prodora stranih
materija i mikroorganizama
 Građa kože
Kožne tvorevine

dlake
nokti
znojne i
lojne žljezde
Kožne tvorevine

Dlake

Lojne žljezde

Znojne žljezde
Kožne tvorevine
 Osobine kože

Prekriva celu spoljašnjost tela

čini 18% telesne težine;

Na prirodnim otvorima prelazi u odgovarajuće

sluzokože (očni kapci, usta, čmar, genitalni
organi i uretra)
 Osobine kože

Debljina : 2 - 4mm (potiljak, dlanovi, tabani)

0.2 - 0.6mm (kapci, prepucium)
Boja : rasa, starost, podneblje (stanje
organizma)
otpor kože
(uzrokuje ga građa derma i epiderma)
trake od 2mm nose 2kg
ili od 10mm nose 8-10kg
 Funkcije kože

1. Zaštitna
gubitak vode i elektrolita
mehanički uticaji
imunološka
2. Regulacija telesne temperature
3. Izlučivanje preko kože
4. Penetracija kroz kožu
5 .Medijator čula (posrednik čula)
6. Sinteza D vitamina
Hidrolipidni sloj
 Hidrolipidni film

HIDROFILNA komponenta iz
znojnih žljezda i
međućelijskih prostora
LIPIDNA komponenta iz
lojnih žljezda
trigliceridi (25%), masne kiseline (25%), voštani estri
(22%), skvalen i mono- i digloceridi (po 10%), ostali
lipidi (8%)
pH: 4.1 na poglavini – 7.2 na stopalima
Epidermis

pokoža
 Epidermis

Niz ćelijskih slojeva

• Keratinociti do korneocita
koje u svom razvoju (diferencijaciji) idu ka
orožavanju (keratinizaciji) izumiranju
• Ćelije “imigranti”
Merkelove, melanociti, Langerhansove
• Slobodni nervni završeci
receptori za bol
Shema epiderma
EPIDERMIS - pokoža

Receptori za bol
 Ćeliski slojevi epiderma

Matični sloj – stratum grminativum, basale,

cylindricum.
Malpighi-ev mukozni sloj – stratum spinosum
s. filamentosum
Zrnasti sloj – stratum granulosum
Providni sloj – stratum lucidum
Rožasti sloj – stratum corneum
Otpadni sloj – stratum disjunctum
 Germinativni sloj

Matični sloj – stratum grminativum, basale,

cylindricum.
Malpighi-ev mukozni sloj – stratum spinosum
s. filamentosum
 Stratum germinativum
(matični sloj epiderma)

Bazalni sloj

1. Kerationociti – jedan sloj ćelija,

Mitotski aktivne
 Funkcija keratinocita

• Samoobnavljanje
• Diferencijacija
u ćelije svih slojeva epiderma do izumiranja
• Sinteza keratina
(protein bogat sumporom)

Vreme samoobnavljanja; od keratinocita do korneocita

28-30 dana, na licu 13-14 dana
 Bazalni sloj (keratinociti) u starenju

Broj keratinocita se smanjuje – smanjen je vek

ćelija (smanjen broj ćelija drugih slojeva)
Mitotska aktivnost se ne menja

Keratinociti se “skraćuju” i “proširuju”

Germinativni sloj - “imigrantske” ćelije

2 .1.Merckel-ove ćelije
mehanoreceptorne ćelije
Receptori za dodir
2.2. Langerhansove ćelije
dendritične
(deo monocitno-makrofagnog sistema)
 Germinativni sloj - “imigrantske” ćelije

2.3. Melanociti (jednoćelijske žljezde)

u melanozomima stvaraju pigment melanin.
Dendriti melanocita uronjeni u keratinocite
ubrizgavaju u njih melanozome
keratinociti nosači melanina nazivaju se
melanophore

Melanociti nastaju iz nervnog tkiva u toku embrionalnog razvoja

Melanocit

melanozomi
 Druge ćelije epiderma u starenju

Broj melanocita se smanjuje – poremećena

pigmentacija

Broj ćelija imunskog sistema se menja –

poremećena (nespecifična) imunska funkcija
epiderma
 Trnasti - Malpighi-ev sloj

Ćelije su sve pljosnatije ka površini

Keratinociti se dele i potiskuju spinozni sloj
prema površini pa se i ovaj sloj ubraja u
germinativnu zonu
 Zrnasti sloj – stratum granulozum

živi, ali “star” deo epiderma

1- 3 reda pljosnatih ćelija, u kojima se nalaze

nepravilne keratohijalinske granule, i keratin
još veće težine
od onog što se stvara u prethodnim slojevima.
 Zrnasti sloj – stratum granulozum

• Na prelazu između granuloznog i rožastog

sloja se gube jedra i organele

Stvaranjem keratina
(bazalni, trnasti i zrnasti sloj)
kerationociti završavaju svoju funkciju i
izumiru
 Svetli sloj – stratum lucidum
(neživi deo epiderma)

Na dlanovima i tabanima

Jedan ili više redova vretenastih ćelija u kojima

je keratohijalin otopljen, zbog čega je ovaj
sloj sjajan
 Orožali sloj - stratum corneum
neživi deo epiderma

25 redova orožalih ćelija – corneociti

Ćelije ljuspastog oblika, bez jedra, sa čvrstim

ćelijskim omotačem,
u unutrašnjosti ćelije (umesto citoplazme) keratinski
konci (filamenti) potopljeni u matriks.
 Orožali sloj - stratum corneum

Keratin pruža otpor prodoru materija u oba

smera

Između ćelija su
lipidi i humektantne materije (NMF-Natural
Moisturezing Factor),
isoosmolarne sa živim slojem epiderma.

Zbog toga površina kože nije kruta i krhka

 Orožali sloj - stratum corneum

U donjim slojevima ćelije su spojene

u gornjem delu nisu i zato otpadaju

(deskvamacija, disjunkcija)
EPIDERMO-KUTANA MEMBRANA
(Bazalna membrana)
EPIDERMO-KUTANA ZONA
 Bazalna membrana
Struktura
Čine je trilamelarne* membrane bazalnih
keratinocita i
kolageni fibrili
Prati talasastu papilarnu liniju derma

Zbog složene strukture i funkcije naziva se i Zona

bazalne membrane

*Lamella = listić, pločica, ljuspa

 Bazalna membrana
• keratinocit sa sinonimi
Epidermo – kutana membrana
e.k.membranom (Zona bazalne membrane)
(Epidermo-kutana zona)
struktura
Trilamelarna
membrana
keratinocita
konci kolagena
 Epidrermo-kutana zona
Funkcija
1.Spaja derm i epiderm i opire se spoljašnjim
uticajima
2.“Drži” epiderm i određuje smer rasta
epiderma
3.Obezbeđuje signale rasta i diferencijacije

4.Funkcioniše kao polupropustljiva membrana

Epidrermo-kutana zona

Hranljive i ostale materije

iz krvnih sudova derma

difuzijom prolaze u epiderm

Epidermo - kutana membrana, zona
(Bazalna membrana)

Starenjem :
membrana se izravnava,
(površina se smanjuje)
smanjuje se ishrana epiderma
Regulacija rasta i razvoja epiderma
 Regulacija rasta i razvoja epiderma
Regulacija
proliferacije i diferencijacije
Započinje u embrionalnom i nastavlja se tokom
celog života
Ključna uloga u postanatalnom periodu
za održavanje strukture i funkcije kože je
epidermalno – dermalna interakcija
 Regulacija rasta i razvoja epiderma
1. diferencijacija keratinocita u korneocite
2. Relativno konstantan broj ćelija
3.Interakcija između keratinocita i ćelija
“imigranata”
4. Povezanost (adhezija)
keratinocita međusobno i sa bazalnom
membranom i bazalne membrane sa
dermom
 Regulacija rasta i razvoja epiderma
Interakcija se ogleda u
interakciji produkata keratinocita i
fibroblasta
Ova interakcija se ispoljava i u formiranju
epidermalnih tvorevina (dodataka) i u
formiranju zajedničkih antigena
Faktori rasta (growth factors) citokini i
neuropeptidi učestvuju u održavanju
epidermalne homeostaze
 Faktori regulacije

EGF (epidermal growth factor) – sintetizuje se

van kože u organizmu
TGF (transforming growth factor ) – sintetizuju
ga keratinociti
KGF (keratinocyte growth factor) – sintetizuje se
u dermu, pripada familiji fibroblastnih faktora
rasta
bFGF (basic fibroblast growth factor) -
sintetizuju ga keratinociti, deluje na
melanocite
 Faktori regulacije

Keratinociti luče citokine IL-1, IL- 6, IL- 8 i

GM-CSF (granulocyte-makrophage colony
stimulating factor)
dejstvo:
1. Normalna regulacija epiderma
2. Procese zapaljenja
3. Zarastanje rana
Faktori regulacije

Hormoni
Vitamin A i retinoidi
Vitamin D3
Kalcijum
 Hormoni

Androgeni i estrogeni STIMULIŠU deobu

keratinocita
Testosteron i estrogeni stimulišu produkciju
kolagena
Estrogeni
Smanjuju veličinu i aktivnost lojnih žljezda
Usporavaju rast dlake
Stimulišu sintezu hijaluronske kiseline
Dermis, cutis, corium
 Dermis

Gusto vezivno tkivo

u kome se nalaze krvni i limfni sudovi
kože

Osnovne ćelije su fibroblasti

koje stvaraju komponente ekstracelularnog
matriksa
 Dermis
15 - 20% telesne težine
građa
• Amorfni hidratizirani gel
• Fibrozna komponenta
• ćelije
• Receptori, nervi
• Krvni i limfni sudovi

fibra (lat.) = vlakno; morphe (gr.) = oblik ; a-morfan =

bezobličan;
 Dermis - Ćelije

fibroblasti
stvaranje i razgradnja fibrozne i amorfne
komponente)
fibrociti
makrofagi (nespecifična odbrana)
limfociti (specifična odbrana),
Leukociti (nespecifična odbrana)
Plazmociti (specifična odbrana – antitela)
Mastociti (alergijske reakcije ranog tipa)
 Dermis

1.Amorfna komponenta
Osnovna masa u kojoj su uronjena vlakna.
Sastoji se od, mukopolisaharida, mukoproteina
(glikoproteini), glukoze, vode i elektrolita što
sve čini viskozni gel.
2. Fibrozna komponenta
kolagena, elastična i retikulinska vezivna vlakna

• mucosus (lat.) = sluzav

 Dermis

Amorfni hidratizirani (dosta vode) gel je takav zahvaljujući

hijaluronskoj kiselini (polisaharid u sastavu glikoproteina)

Starenjem

se smanjuje količina hijaluronske kiseline,

zamenjuje je dermatin sulfat→ smanjuje se

hidratacija (vlažnost)
 Dermis - Fibrozna komponenta

1.Kolagena vlakna
Omogućavaju rastezanje kože
2. Elastična vlakna
Kruta, obrazuju kontinuiranu mrežu u dermu,
vraćaju kožu posle istezanja.
3. Retikulinska vlakna su tanka, smeštena u
površnom dermu, oko adneksa i sudova
 Dermis (slojevi)

Na osnovu organizacije i izgleda vlakana derm

se deli na
1. Stratum papillare (površni, papilarni deo)
utisnut u epiderm :
-a. Nežna kolagena, elastična i retikulinska
vlakna i veliki međuprostor
-b. Kapilari
-c. Nervni završeci
Dermis (Stratum papillare)

-d. Meissner-ova
telašca
receptori za dodir
(dlanovi, tabani,
prednja strana
podlaktice, usne, polni
organi, obrve)
 Dermis (stratum reticulare)

2. Stratum retikulare
(Donji, mrežasti deo)
a. Mreža elastičnih vlakana u koju su upleteni
deblji snopovi kolagenih vlakana
b. Krvni i limfni sudovi
c. Nervi
d. Lojne žljezde
e. Mišići podizači dlake (musculi arrector pili)
Stratum retikulare

f. Kraus-ova (telašca)
klipovi – receptori
za hladno
 Dermis

Kroz ceo derm

prolaze folikuli sa
dlakama i lojne
žljezde
Stаrenje derma

starenje kože
 Prirodno starenje - endogeno

Preovlađuju katabolički procesi

Koža nije homogeni organ

 Prirodno starenje kože

E:Keratinizacija se usporava posle tridesete

Promene pigmentacije (smanjen broj melanocita)

D:Smanjenje fibrozne komponente (kvantitativno),

Hemijski stabilan, zadebljan kolagen (kvalitativno)
Amorfna masa sa manjim sadržajem vode
Posledice:
Bore, suva koža,
Indukovano – prevremeno starenje

Izlaganje suncu
(UV i Infracrveni zraci i toplota)
Pušenje
Endokrini poremećaji
 Indukovano – prevremeno starenje

Izlaganje suncu.

“Da li umirete da dobijete preplanuo ten?”

(“are you Dying to Get a Suntan”)

Statusni simbol u modi od 1940-1970 (Coco

Chanel) као znak zdravlja, mladosti,
aktivnosti....
 Indukovano – prevremeno starenje

Izlaganje suncu.

UV zraci : stvaranjem slobodnih radikala (50%) i

direktno oštećenjem DNK (50%)

Infracrveni zraci : malo se zna. Tip B i tip C

absorbuje epiderm, zagrevaju kožu
 Indukovano – prevremeno starenje

Izlaganje suncu
Toplota
(na suncu 15-20 minuta, u dermu 400C)
Aktivacija metaloproteinaza koje razgrađuju
kolagen i elastin. Degeneracija kolagena.
Povećava sintezu elastina i fibrilina –
solarna elastoza
Stimuliše sintezu TGF-, IL-6, IL-12
 Indukovano – prevremeno starenje

Elastično vlakno Solarna elastoza

(normalno)
Distrofični elastinski
elastin
materijal u retikularnom
sloju derma

fibrilin
 Bore

Prirodno starenje
Koža bleda, suva, mekana i fino naborana

Indukovano starenje
Na otvorenim delovima kože
Bore duboke, jake, promenjena pigmentacija
 indukovano – prevremeno starenje

Pušenje

(dim sadrži > 4000 (četirihiljade) različitih

hemikalija)
Katran sadrži > 1017 slobodnih radikala / gram
Gasoviti deo > 1015 slobodnih radikala / gram
 Antioksidantni odbrambeni mehanizmi
kože
Koža metaboločki vrlo aktivna i izložena
unutrašnjim i spoljašnjim mehanizma
oksidativnog stresa
Osim kože i digestivni i respiratorni sistem.
Antioksidativni mehanizmi
1.Grupa enzima (superoksid desmutaza,
peroksidaza, katalaza)
2. Antioksidanti male molekulske težine
 Indukovano – prevremeno starenje

Endokrini poremećaji

disbalans seksualnih hormona, aldosterona,

hormona štitne žljezde, insulina,
glukokortikoida

disbalans vitamina A, D,
C u sintezi kolagena)
 Slobodni radikali

vodonik peroksid H2O2 ,

Hidroksilni radikal OH-,
hipohlorna kiselina HOCl
Nastaju u toku ćelijskog disanja, fagocitoze idr..
Metaboliti kiseonika
Vrlo reaktivni
Toksični za proteine, lipide, ugljenehidrate i DNK
izazivaju oksidativni stres
u organizmu
 Fiziološko dejstvo hormona na kožu

Estrogeni
1.Koža meka, glatka, bolje vaskularizovana –
toplija
2.U pubertetu zajedno sa androgenima određuje ženski
tip kosmatosti
3.Stimulacije reapsorpcije vode i natrijuma
(naročito vidljivo u trudnoći – dejstvo estrogena placente)
disbalans hormona izaziva povećanje ili
smanjenej ovih efekata
 Fiziološko dejstvo hormona na kožu
Testosteron
1.Stimuliše anaboličke procese
2.Povećava debljinu i čvrstinu kože
3.Stimuliše sekreciju lojnih žljezda – akne
4.Ćelavost – smanjen rast dlaka na temenu
(genetski određeno)
disbalans hormona izaziva povećanje ili
smanjenej ovih efekata
 Indukovano – prevremeno starenje

Endokrini poremećaji
Aldosteron
Hipoaldosteronizam – hiperpigmentovana
koža ( n.povratna sprega, povećano lučenje ACTH i MSH)
Insulin
Dijabet – hiperosmolarnost (dehidratacija)
Tiroksin
Miksedem – povećana količina hijaluronske
kiseline i intersticijumske tečnosti.
 Indukovano – prevremeno starenje

Endokrini poremećaji

Glukokortikoidi
Iimunosupresivno dejstvo (derm i epiderm)

Inhibicija deobe epidermalnih ćelija (atrofija

nakon lokalne primene)
Krvni i limfni sudovi kože
 Krvni i limfni sudovi kože

Dermis
kapilari
• Subpapilarani
vaskularni pleksus
• Duboki vaskularni
plexus (splet)
• Limfni sudovi mrežasto
raspoređeni u
subpapilarnom delu,
ulivaju se u veće
 Krvni sudovi kože

• Nutritivna uloga
(razmena)
• Uloga u termoregulaciji, vazomotorni
refleks (simpatikus)

• Regulacija krvnog pritiska (simpatikus)

 Krvni sudovi kože u starenju

Samo starenje je posledica oštećenja funkcije

vaskularnog sistema
Papilarna kapilarna mreža se menja što izaziva
smanjenje ishrane epiderma – mnogi procesi
postaju anaerobni.
Svi delovi kože i sve funkcije kože su
izmenjene starenjem krvnih sudova kože
 Subcutis

podkožno tkivo
 Subcutis

a. Pretežno masno tkivo (panniculus

adiposus)
Grupe masnih ćelija u mreži vezivnih ćelija,
čine lobulus-e (režnjeve)
b. Krvni i limfni sudovi
c. nervi

• Panniculus (lat.) = krpa, zakrpa, dronjak

• Adiposus = mastan
 Subcutis
d. Golgi-
Mazzonijeva
telašca, receptori
za pritisak
e.Vater-Pacinijeva
telašca, receptori
za duboki
senzibilitet
 Subcutis

f. Koren dlake
g. Zavijutci velikih znojnih žljezda

h. Mišići
Skalpa, lica, vrata,
Glatki mišići mammila
 Starenje kože

Smanjene funkcija keratinocita

Ravnanje epidermo-kutane membrane
Smanjenje hidratacije (smanjenje hijaluronske
kiseline)
Skvrčavanje i nabiranje kože (degeneracija
fibrozne komponente derma)
Povećanje masnog tkiva (celuluit)

Smanjenje masnog tkiva u senilnoj kaheksiji

Receptori i nervi kože
 Receptori u koži

Bol
/svrab/
dodir

Dodir i pritisak
hladno

toplo

pritisak
Duboki
senzibilitet
 Nervi kože

• Somatska senzorna
Prenose draž sa receptora

• Simpatička vlakna
Inervišu
glatke mišiće krvnih sudova
Mišiće podizače dlake (mm.arrector pili)
Znojne i lojne žlezde
Kožne tvorevine
 Kožne tvorevine

• Folikuli sa dlakama Matrix (Epiderm i

• Nokti derm)
• Znojne
– Ekrine - od površinskog epiderma in utero
– Apokrine – od spoljašnjeg omotača dlake in utero
i ostaju uz dlaku post natalno
• Lojne žljezde – epitel spoljašnjeg omotača
dlake
Dlake, znojne i lojne žljezde
Nokti
 Delovi nokta

Corpus unguis - Nokatna ploča

Lunula (polumesečasto belo polje)
keratinizacija
Lectulum unguis (ležište nokta - vrlo
prokrvljeno)
Matriks nokta u vezi sa epidermom falange i
ležištem nokta
Matriks je zaštićen perionihijumom, eponihijumom
i kutikulom
Dlake - pili
 Dlake

Otporne na fizičke i hemijske agense

 Folikul / dlaka

• Omotači
• Matriks koga čine
keratinociti i melanociti
(zona rasta)
vezivno tkivo i krvni
sudovi (Papila)
 Folikul dlake

Folikul dlake je cilindrična epitelna struktura koja

silazi u derm i hipoderm koso u odnosu na
površinu kože
Osnovna funkcija folikula je stvaranje dlake

Uz duge dlake se razvijaju lojne žljezde i glatki

mišići podizači dlake
 Rast dlake

Složen proces
Anagena faza – faza aktivnog rasta
Katagena – prelazana faza, regresija folikula
Telogena – faza mirovanja ispadanje dlake
i početak novog ciklusa
 Hemijska građa dlake

Keratin 80%
Drugi proteini 17%
Lipidi 1%
Tragovi nukleinskih kiselina i minerali 0.5%

U patološkim slučajevima tragovi hemijskih-

toksičnih materija
 Funkcija dlake
Zaštita kože od mehaničkih, atmosferskih i
temperaturnih uticaja.

Raspršivanje znoja i loja po površini kože

Senzitivni organ (dodir)

Estetski značaj
(psihološki)
 Dlaka u starenju

Broj ciklusa dlake

je genetski određen i ne menja se

Trajanje ciklusa
se skraćuje starenjem
 Uticaj starenja na dlake

Promene cirkulacije (smanjenje hranljivih

materija)

Smanjenje hormonalne aktivnosti (androgena i

estrogena)

Broj ciklusa dlake je genetski određen, trajanje

se skraćuje starenjem
 Uticaj starenja na dlake

Dlake slabije rastu i slabijeg su kvaliteta

Gubitak pigmenta (seda dlaka)

Sve uglavnom genetski programirano

 Nokat
Čvrsta keratinska tvorevina
(mnogo sumpora – cistein, malo lipida i vode)
Razvija se in utero

Fiziološka uloga : štiti prste (pokriva nervne

završetke), pomaže pri hvatanju sitnih
predmeta i služi pri češanju
 Nokat i dlaka
Sličnost
Keratinske strukture, nastaju iz germinativnog
matriksa
Razlike
Rast nokta kontinuiran, ne otpada,
ima 10 puta više kalcijuma nego dlaka,
propustljiviji za vodu,
manje otporan na proteolitične enzime
bakterija
 Nokat i starenje

Kvalitet izmenjen
Sporiji rast
Deformisanost ivica (nožni)

Vrlo česte gljivične infekcije

Znojne i lojne žljezde
Znojne žljezde
 Znojne žljezde
glandulae sudoriferae

Apokrine i ekrine, luče znoj

u sekretornom delu – petlji žljezde,
koji se izlučuje putem izvodnog kanala
 Apokrine – gl. majores

od spoljneg omotača dlake

– Pazuh, grudne bradavice, genitalni
predeo, očni kapci

Modifikovane apokrine
– gl.ceruminaceae (u ušnom kanalu )
– gl. mamma (dojka)
 Apokrini znoj
viskozan
(proteini, lipidi, lipoproteini)
lepljiv
miris
od bakterijske razgradnje (kaprilna kiselina,
amonijak....)

Sekundarne seksualne odlike

 Ekrine – gl. minores

od površinskog epiderma
– Brojne, svuda po telu,
– najviše dlanovi i tabani

Ekrini znoj 99% voda

ostatak soli, mlečna kiselina, amonijak
termoregulacija
 Funkcije znoja

Termoregulacija

Stvaranje kisele hemijske reakcije na

površini kože
Zajedno sa sekretom lojnih žljezda stvara
površinski emulzioni omotač,
koji oblaže i štiti rožasti sloj
 Regulacija znojenja

Kontrola u hipotalamusu
(nervni i endokrini sistem)

– sekrecija i ekspulzija mioepitelnim

ćelijama
 Regulacija znojenja

Ekrine inervisane postganglijskim simpatičkim

vlaknima
Stimulus: povišena temperatura i gustativni
nadražaj (ljuto)
Apokrine inervisane alfa-adrenergičnim
vlaknima
(simpatikus)
Stumulus: stres, jak bol, muka povraćanje
 Lojne žljezde
glandulae sebaceae

Nastaju uz folikul dlake, od spoljašnjeg

omotača dlake
Veličina obrnuto prporcionalna prečniku dlake
(najveće na čelu, nosu, grudima)
Aktivnost počinje u pubertetu,
traje 16 - 40.godine, zatim opada
Metaboliti testosterona stimulišu, estrogeni
inhibiraju lučenje loja
Lojne žljezde
 Mehanizam lučenja loja

Žljezde alveolarne građe,

Sekret nastaje raspadom sebocita

loj putem dlake izlazi na površinu kože,

potpomažu mišići dlake
Loj
trigliceridi, masne kiseline, voskovi, skvaleni i holesterolski
estri
 Funkcije loja

Deo kožne barijere

Sa ekrinim znojem gradi emulzioni omotač

Odžava fiziološku vlažnost rožastog sloja

Sprečava prodor hidrofilnih materija u kožu -

organizam
Ima fungistatički i bakteriostatički efekat
 Kontrola lojnih žljezda

Endokrina

Androgeni stimulišu, estrogeni inhibišu

Hormoni tiroideae stimulišu
U hipotireozi smanjeno lučenje loja
Somatotropni hormon stimuliše
(u akromegaliji povećano lučenje loja)
Lučenje znoja i loja u starenju

SMANJENO LUČENJE
Smanjena aktivnost žljezda
 Funkcije kože

1. Zaštitna
Sprečava gubitak vode i elektrolita
– Hidrolipidni sloj
– Rožasti sloj epiderma
– Zgusnuti sloj na epidermo-kutanoj granici
– Amorfni gel derma (Hijaluronska kiselina )
– Kolagen derma
 Funkcije kože

1. Zaštitna
Zaštita od mehaničkih uticaja
Svi delovi kože
Zaštita od UV zračenja
epiderm, melanin
Zaštita od hemijskih i mikrobioloških agenasa
hidrolipidni sloj
 Funkcije kože

1.2 Zaštitna, imunološka funkcija

– Nespecifična, Langerhansove ćelije

epiderma

– Specifična: T i B limfociti, tkivni makrofagi

(derm)
 Funkcije kože
2. Regulacija telesne temperature
vazomotorni refleks
sekrecija znoja i loja, perspiratio insensibilis
kožni pigment
3. Izlučivanje preko kože
preko znoja, loja i orožalog sloja epiderma
4. Penetracija kroz kožu
dermatoterapija i kozmetika (liposolubilne
materije)
 Funkcije kože

5 .Medijator čula (posrednik)

Receptori za bol, dodir, pritisak, toplo,
hladno, duboki senzibilitet

6. Sinteza D vitamina
U epidermu se stvara D3 pod uticajem UV zraka
SREĆNO !