DK 25.4 JUGOSLOVENSKI ‘Ukupno strana 8 Jus NOSECI SLOJEVI PODLOGA ZA PUTEVE OD STANDARD MEHANICKI STABILIZOVANOG TLA U.E9.022 ‘Tehnitki uslovi za izradn vee SA PRIMENOM od 114971, [_—_—$$ $ — _________.. ReSenje br. 18-2928/1 of 25-V-197'. siwvent Hist SERI be. 25/1970. Road foundations mechanicaly stabilized sail. Technical requirements samo ut odobrente Jugosloversog ravoda et standardizaciju — Beogred Preltampavanje i prevodenje u celost it w trvodima 22 3 32 33 34 35 36 Predmet standarda Ovaj standard propisuje nagin izrade nosed: s za puteve, vjeva od mehanigki stabilizovanog tla pociogama Definicija Noseéi slojevi podloge su deo kolow sme konstrukeije iamedu 7» vrai posteljie, prema JUS U.E9.020, SUS U.S4.050i JUS U.S4.05:. suze da prenesu saobratajno optereéenje na posteljicu i da obex. bede stabilnost zastora (habajuceg sloja) Kolovozne Konstrukeije Mchanitka stabilizacija tla predstavija tehnolotki proces Kojim se odabrani lokaini Sijunkovito- Apeskoviti i kameni materijah obraduju uz dodatak veziva (prafinasta glina ili kamena praSina; u daljem tekst »vezivos), dayuéi meSavini veéu mebanitku siabilnost u sastavu kolovoznih podloga. Opite odredbe Mehanitka stabilizactja pri izradi nosedih slojeva primenjuje se uglavnor na tla Koja se sastoje pre- teino od meSavine Sijunka i peska, a sadrde i podesne materijale koji slude kao veziva. Pri tome s¢ ‘mote Koristiti i veStacki usitajeni kameni materijal, kao Sto su otpaci iz kamencloma i dr. ukoliko se nalazi u blizini. Trajnost mehanitki stabilizovanih slojeva zavisi u prvom redu od graniulometrijskog sastava ste th, zatim od dobrog meSanja i efikasnog sabijanja, pri optimalnoj vialnosti. Pre potetka radove ‘cbs prethodno izvrSiti sva potrebna geomchanitka isptivanja tla prema standardima za geomehanigka ispitivanja. ‘Mchaniéki stabilizovani noseéi sloj sme se polagati samo na dobro nosive posteljicu. Debljina noseéeg sloja zavisi na prvom mestu od nosivosti posteljice, zatin: od mikroklime (klime predela), od stanja Podzemne vode, moguénosti odvodnjavanja i posebno od velicine saobracajnog opteregenja, a prcmna ‘Tehaiékim propisima za projektovanje puteva, SI. ist SERJ br. 12/69, Ako je nosivost posteljce take mala, da po njoj ne mogu saobraéati Kamioni za prenos maierijala za noseti sioj, onda se posteljica mora poboliSati na pogodan natin. Ovo poboljSanje se moze izvrSiti na vie nagina. Katkada je dovoly- no samo dobro sabijanje Ua ili utiskivanje ‘zvesne koligine Sijunkovitog peska. Ako je granica teéenja materijala posteljice visoka sso%e se iavrSiti stabilizacija kretom prema JUS U.E9.026, u sloju debljine najvise 30 cm. Ako je posteljica sastavijena od Koberentnog tla Koje je osetljive prema mrazu, onda se mehaui&ki stabilizovani sloj ne sme staviti direiino na nju, U tom sluéaju se izmedu noseéeg sloja i posteljice stavlja jedan zaftitni sloj protiv mraza (tamponski sloj), koji ne sme imati veziva. Ukupna debljina nosesih «tabilizovanih slojeva za datu velitinu i intenzitet saobraéaja odreduje se na osnovu poznatih metoda ... dimenzionisanje kolovoznih konstrukeija i iznosi 15 do 30cm. Debjina pojedinib slojeva u sabijenom stanju mora da bude jednaka najmanje dvostrukoj velitini najkrup- nijeg zrna upotrebljenog u meSavini, Noseti slojevi moraju imati nagib u zavisnosti od vrste Zastora, a prema Tehnitkim propis/si> 2a projektovanje puteva, SI. list SFRJ or. 12 od 1969. godine. Popretai nagib gornjeg noseéeg sloja trebs da iznosi 2,57 ako je zastor ugliovodonitni ili 2% ako je zastor od betona. Osim toga, da ne bi nastu- pilo razmekSavanic posteljice usled procedne vode, mora se posteljici dati popreéni nagib od 4 do 6%, 4 prelazna manji popretni nagib za noseGe slojeve vrbi se u tamponskom sloju. Stepen zbijenosti svakog sloja mora se nalaziti u granicama od 95 do 98% najvete zbijenosti Koja se ‘moze ostvariti pri optimalnom sadrZaju vode, prema taé. 7.125.‘Strana 2 JUS U.E9,022 Osobine materijala tla Podela materijala sobzirom ns krupaoéu zona Materijal tla koji dolazi u obzir za mehanitku stabilizaciju eit se s obzirom na krupnoéu zina na sledeée grupe: — Sljunak, kamena sitne? i tucanik velidine zrna od 2 do 75 mm; — pesak, veligine za ispod 2 mm do 0,02 mm; praSina, velifina zrna ispod 0,02 do 0,002 mm; — sina, velitine zma ispod 0,002 mm, Plastitnost Sobzirom na plastitnost materijali tla mogn biti: — plastiéni, to su koherentni materijali i — neplastifni, to su nekoherenta! materijai PlastiGni materijali mogu biti visoko, srednje ili nisko plastitni, Smatra se da se visoko rlastiéne vrste tla ne mogu stabilizovati, dok se srednic i nisko plasti¢ni, kao i neplastigni materijali mosu po pravilu stabilizovati ‘Ako je materijal veoms plastiéan, moze se smatrati da je njegovs stabilizacija praktitno nemoguéa. U tom shutaju traze se u blizini neplastiéni materiali, kao Sto su Sijunak i pesak, otpaci iz. kamenoloma i Sljunkara, ili nisko, ili srednje plastitni materijali, koji sluze kao dodatni materijali, da bi se visoko plastigan materijal poboliSeo. Sdruge strane. nepiastitne vrste tla praktitno nemaju kohezie i stoga se njima mora pre stabi dodati verivo. Smicajna dyrstoéa Smicajna Evrstoéa materijala koja se odreduje prema JUS U-BI.028 zavisi od njegove kohezije i unutraSnjeg trenja, Za koherentne vrste tle kao Sto su ilovaga i glina, smicajna Evrstoéa, ednosno nosivosi. zavisi pretekno od Kohezije. Kohezije i s tim u vezi i smicajna évrstoéa koherentnih vista tla brzo opada sa porastom sadrtaja vi Za nekolierentne vrste, kao Sto su Sijunak i pesak, smicajna Evrstoéa zavisi pretezno od unutrainjeg trenja koje 2ayisi od opteroéenja, je smicajna évrstoéa ovih materijaia u povrSinskom sloju mala. Podesnim granulometrijskim sastavom (Sime se smanjuju Supljine) i dobrim zbijanjem smicajna trstoga se znatno poveéava, Vodopropustlfivest Viste tla imaju ranititu vodopropustijivost koja se og-sduje prema standardu JUS U.BLO34. Ona je toliko manja ukoliko je vista tls Koherentnija. Tako je, na primer, vodopropustjivost peska i Sijunka veoma velika, dok su masne gline praktiéno vodonepropustljive . Osetijivost prema _mrane Sitmozrne vrste tla su osetljive prema mrazu, ako im je stepen neravnomernosti U> 1S sadrdi vide od 3% zmaca manjih od 0.02 mm. Kapilarma voda koja se usled kapilaraog dejstva sakuplja u ovim vrstama tla smrzava seu zoni mrnje- nija, pa se stvaraju slojevi ii sotiva leda. Usied toga pri kravljenju, ti materijali se prezasite vodoms, postaju suvile meki i gube svoju nosivost Pod izvesnim okoinostima neotporni su prema mrazu i materjali sa zrnima vetim od 0,02 mm, ako sadt#e najmanje 25% zrma krupnose 0,05 do 0,02 mm. Tio osetljivo prema mrazu mod: se dodatkom materijala krupnijeg od 0,02 mm, ali ne krupniieg od 75mm, natiniti otpornijim prema mraz, ili ns Koji drugi Oprobani natin. ‘Stepen neravnomernosti Stepen neraynomernosti je odnos preénike otvora sita kroz koje prolazi priblizno 60% meSavine prema presniku otvora kroz koje prolazi pribiizno 10% mek me dior, Kada je stepen neravnomernosti U<5 (pesak, les) material je sastavijen od mnogo zrnaca priblizno jednakih veliina, Kada je U=$ do 15 (glina, lesna ilovaéa) materijal ima stednju ravnomemnost zmaca, Materijali sa U> 15 imaju neravnomeran sastav, Sastay meSavine za mehanitku stabilizaciju Uticaj suse, vlage i mraza na sastay mesavine MeSavine povoljne za mekanisic stabilizaciju su pesak i vezivo, ili Sljunak i pesak ivezivo, ili kamena sitned i vezivo. Kao vezivo moze se upotrebiti prirodna praSinasta glina granulacije 0.42 do veStacka Kamena prasina granulacije 0,06 do 0,074, ki stabilizovana podloga izloZena je sledeéim Stetnim uticajima: subi (isusivanju), vlazi (kvaenju) i stapanju (kravljenju)JUS U.E9,022 Strana 3 IsuSivanje smanjuje koheziju. Posto je kohevija sitnih frakeija veéa, webs u oblastima gde su suse udeo tih frakcija da bude Sto veéi. Viaga takode smanjuje koheziju, ali u znatno veéoj meri nego isuSivanje. Tada prvenstveno dolazi do izrazaja trenje izmedu krupnih zrnaca. U oblastima gde su padavine manje vise raspodeliene preko cele godine, dejstvo viage je znatajnije od dejstva si Stoga u tim oblastima treba birati meSavine sa minimum veziva, pa i bez veziva. Ovakvi noseéi slojevi ne smeju biti direktno izlozeni saobraéainom optereéenju, veé se moraju zastititi (odgovarajuéim zastorom), Pri kravijenju stvara se velika kolitina vode u_stabilizovanim slojevima, Zato u slutaju opasnosti od smrzavanja treba upotrebiti zrnastve meSavine sa Sto manje veziva ili bez veziva. Granulometrijski.sastay povoljaih meSavina Granulometriski sastav meSavine treba da bude takav, da Supljine izmedu krupnijih za budu ispunjene sitnijim zrncima, tako da se dobije meSavina sa Sto manje Supljina. Za sastav dobrog noseéeg sloja vainjji je ispravan granulometrijski sastav no procenat veziva, stoga se pri dobrom sastavu ne dodaje vezivo. U sledeéoj tabeli navedeni su. granulometrijski sastavi povoljnih tipova meSavina 2a ‘tamponske slojeve j za noseée slojeve. Od navedenia tipova meSavina za noseée slojeve tip C se smatra narotito povoljnim. } Tipovi __tamponskih slojeva | | A | B pet eee F | Procentualni udeo zrna koja prolaze kroz otvore recta odnosno sita 700 | = ] |. 100 = Tipovi nosetin slojeva = 100 = 100 | 100 90do 100) — 100. | 65 do 100 82 do 100 — | $240 100. 90do 190 75 do 94 70 do 100 — 70 do 100 76 do 100 | 70do 100 | 56 do 76 100 SSdo 85 | 45do 75 62 do 100 100 | 66do 88 | 58do 88 | 47do 66 70do100 | 50do 80 =e | 46 do 75 | 68do 100 | 48do 57 | 38do 67 | 32do 46 S0do 80 40do 70 | 30do | 35do 60 | 55do 100 | 36do 54 | 26do 54| 20do 36 | 35do 65 30do | 25do | 25do 50 | 40do 75 | 28do 42 I7de 42| 14do 28 25do 50 20do $0 | 20do | Todo 28 | 12d0 35 | 15do 24 Sdo 24 | Sdo 15 15do 30 10do ¥| 10do [Odo 10| Odo 10| 7do 10 | 05do 10 /03do 7 Sdo 15 | Sdo 15 | 30 90 do 100 Podaci iz tabele prikazani su na slikama do 3 u kojima su na apscisu nanete veligine otvora reSeta odnosno sita, u logai-nskoj razmeri, a na ordinatu graniéne vrednosti procentualnog uéeséa U meSavini mase zrna koja prolaze kroz odgovarajuéa reSeta odnosno sita. Na si. | prikazan je dijagram granulometrijskog sastava meSavine tipova A i B koje sluke za tamponske slojeve. 8 38 Masa 2rna koja proiaze u Vo 8 8 2 S88 se Veligina otvora sita (rezeta) u mm Slika 1oy, n azpjo.d ploy Duuz DsDAy ke 8 8 of azpjosd sfoy DU2 BSDA) 8 8 Yeliéina otvara sita iregeta) u mm elifina otvora sita(reseta) u mm ‘Na sl. 3 prikazan je dijegram granulometrijskog sastava meSavina tipova F, G i H Koji sue za noseée a 3 3 i a uo 2 & : 5 & &, Z U,E9. 02 noseée slojeve. ‘Stresa 4 JUSfs JUS U,E9.022 Strana 5 U savremenoj praksi prema gustini saobraéaja, mestu primene mehanitke stabilizacije u sastavu Kolovoznih podloga sa uspehom se primenjuju: — z noseée slojeve za puteve 3., 4. i 5. razreda odgovara prirodni (zaobljeni) peskovito-Sijunkoviti ‘materijal, granulisan ili ne, mehani&ki stabilizovan, a za donji noseéi sloj odgovara za puteve 1, 2.43, razreda, — za noseée slojeve 2a puteve 1.12. razreda odgovara droblieni Sijunkoviti ili kameni materijal me- hanigki stabilizovan sa visokim konstruktivnim osobinama. ‘Takode mogu se primeniti i drugi granulometrijski sastavi Koji su u praksi dali dobre sezuttate. Indeks plastitnosti, granica tetenja i granica valjanja Indeks plastignosti Jp=v1-—wp je razlika izmedu granice te¥enja i granice valjanja. Indeks plastic nosti za materijale za mehani¢ki stabilizovane slojeve treba da bude: za suve zone see Iec8, za viazne zone ‘ Ip<6, za vrlo vlazne zone 2 pcs. Informativno navode se granice valjanja glavnih vrsta materijala tha: — Gista glina wp veéa od 20, — plastina glina wp od 10 do 20, — glinoviti pesak we manji od 10, — mefavine za mehanitku stabilizaciju wp od 4 do 6. ‘SadrEaj vode ‘Mehani¢ki stabilizovani slojevi treba da su sabijeni pri optimalnom sadrzaju vode odredenom prema JUS U.BI.038. Za wobitajene mesavine optimalni sadrzaj vode iznosi 6 do 12%. Dodatni materijal ‘Ako vista tla koja se nalazi na licu mesta ne odgovara zahtevaniin osobinama, onda se mora dodati pogodan materijal radi poboliSanja. Ako je vrsta tla sastavijena od veoma finih zma (glina), onda Se dodaje Sljunak i pesak, a ako je saswaviena prete2no od peska i Sijunka, onda se dodaju fine frak- cije zrna (glina, les i dr.) Koritéenje kamene sitnedi [Ako se u blizini nalazi kamena sine? (otpadak iz kamencloma) preporuduje se njegovo kori8éenje zbog velikog unutrainjeg trenja, s tim da najkrupnija zrna ne budu veéa od 3 do 4 em. Yezivo Za vetivo se upotrebljava prasinasta glina ili kamena pratina koje prolaze kroz sito 0,074 mm. Postupak mehanitke stabilizacije Potrebas mehanizacija Za manje yadove na mehanitkoj stabilizaciji nosetih slojeva potrebne su sledese maSine:. buldozeri, grejderi, tichanitki wovarivati, frezeri, tanjirate, drljaée (kultivatori), riljaéi, kamioni, traktori, Hletki valjei, vibracioni valjei ) vale) se pumpanim gumama, cisterne’ za vodu i druge specijalne maine. Na terenu mora se nalaziti i terenska laboratorija. Za veéi obim radova upotrebljava se savremena mehanizacija za mehanitku stabilizaciju i u stacio- niranom drobilisnom postrojenju se obraduje odabrani lokalni kameni materijal i vezivo. Ova postro- jenja se prema potsebi pomeraju duz trase. Popravka postojedih sIjunéanih ili tucani&kih zastora Koji &e sluzit io noseéi slojevt Postojedi Sljuntans ili tucanitki zastorrilja se pomoéu greidera ili teSkoy riljaéa. Dubina rijanja treba da je priblino jednaka dubini postojeéih udarnih rupa na zastoru, Tariljani materijal odbacuje se pomoéu ofa greidere na stranu kolovoze i tamo stvara neprekidna figura. Od ovog materijala uzimaju se suzorei i odreduje granulometrijski sastay i indeks plastiénost. Posteljica (planum) se pomoéu grejdera profilite i dobro uvalja. Eventuaino nedostajuéi materijal Kolitinski ii u pogledu granulometriskog sastava dodaje se neprekidnoj figuri pored Kolovoza. Materijal se mea pomocu grejdera viSestrukim razastiranjem i ponovnim pravijenjem neprekidne figure. Razastrt material. ako je to potrebno, zaliva se vodom sve dok procenat vode ne bude vei od optimalnog, Zatim se ponovo mesa i kada je meSavina gotova one se razastire po postelici, profilige pomoeu fgrejdera i odmah se prethodno valja valikom sa pumpanim gumama, Zatim se zavrSno valja glatkim Yalikom mase 8 do 12 fona, Pri tome trebs voditi racuna da sadréaj vode u meSavini ne prekorati optimainu vrednost‘Strang 6 JUS U.E9, 022 Stoga pri ki8i treba prekinuti valjanje, a poste ki8e satekati da se meSavina prosuli ‘Ako se kolovoz proBiruje, u profirenjc se stavlja propisans meSavina i ugraduje u slojevima pomoéu ‘vibracionih sprava, kako bi se spretilo svako sleganje i Stete posle prve zime usled smrzavanja. Iarada uovog mehani&ki stabilizovoanog sloja 631 Opste odredbe ‘Odabrana vesta tla za noseéi sloj nanosi se u odredenoj Kolitini i deponuje u poduine neprekidne igure na pazijivo profilisanu i propisno zbijenu posteljicu ili na veé izradeni noseéi sloj. Ovaj materijal mora imati propisan granulometrijski sastav i indeks plastinosti, Ispravaost sastava i indeks plastitnosti proverava se u toku gradenja uzimanjem uzoraka na svakin 400 m puta, Priprema i meSanje materijala vrSise rotevatorskom tehnikom, kada se perthodno razastre u potrebnoj debijini kameni materijal (skelet), a potom razastre vezivo. MeSanjem na licu mesta obezbeduje se mebanitke stabilnost. Ako se meSavina proizvodi u stacionarnom drobilignom postrojenjt., sloja svodi se na transport, razastiranje u odredenoj debijini i sabijanje sloja, Debljina slojeva Ako noseéi sloj ima debljinu do 10 om, on se sastoji iz jednog mehanitki stabilizovanog sloja. Ako noseéa konstrukeija ima vesu debliinu sastoji se od vise slojeva Tako, na primer, ako je noseéa Konstrukeija 20 cm, izraduje se u dva sloja debljine 7 cm i jednog sloja 6 em. Ukoliko se mehaniéki stabiina meSavina proizvodi u stacioniranom postrojenju, debljina sloja moze biti i veéa od 10cm, ali ne veéa od 20emu sabijenom stanju. Ova debliina se postize nabijanjem valjcima sa pumpanim gumama ili vibracionim valjcima, MeSanjei razastiranje Podutine neprekidne figure prvo se razastiru grejderom, a zatim se usitnjava i meSa materijal tanji- ratom ili nekom drugomn pogodnom masinom, Najpovolinije meSanje se postize ako dodatni kobe- rentni material (praSinasta ilovata ili glina) ima viaznost u blizini granice plastitnosti. Stoga se pri toplom vremenu matcrijal mora kvasiti, Uslov je da tanjiraga usitni taj materijal u grudvice veli- Sine do 20 mm. Zatim se materijel meSa pomoéu motornog grejdera prebacivanjemn materijala u vi8e nayrata (4 do 8 puta) i to od ivice ker osovini kolovoza i obratno. Kolitina vode u materijalu za vreme meSanja treba da je tolika da materijal obrazuie pri enjeBenju u Saci grudve, ali se ne sme lepiti za ruku. Potom se pomoéu grejdera materijala. razastire u sloju odredene debijine (sa 2 do 3 prolaza grejdera), Sabijanje Razastria meSavina prvo sc sabije vilestrokim prolazom zavrino valja glatkim valjkom. Za sabijanje zmnastib mater ‘upotrebljavaju se vibracioni valjci ili vibracione plote. Sabijanje se radi od ivice ka sredini, tako da se svaki prolaz valjka ili plote preklapa za polovinu Sirine maSine za sabijanje. Meterijal pri valjanju mora imati propisanu via2nost (vidi taé. 5.4). Da bi se dobila potpuno ravna i propisno profilisana povrSing, doterivanye se vi8i veé dok stabilizovani sloj ne bude tako sabijen cu ims zapreminsku mast propisamy po Proktoru. PovrSine svih noseéif slojeva moraju bitiravne, a pri nanoSenju sledeceg sloja mora se prethodno donji sloj malo nakvasiti. Za vreme rada na mebanitkoj stabilizaciji, mora biti osigurano efikasno odvodniavanje, a po zavr- ‘bankine da bi se spretilo svako zadr?avanje vode. Pri jatoj ki8i treba janja radova treba predhodno proveriti sadréaj vode u meSavini. Isto tako treba proveravati sadrzaj vode za vreme vruéina. Po zavrletku izrade noseéeg sloja u sloju se mora odr%nvati stalno potrebna viainost povremenim prskanjem povriine sloja vodom. Smanjenje Viaznosti usled isuSivanja sme da bude naivise 1 do 2 jedinice od optimalne je iaradena u %. Ako se preko noseéeg sloja odmah predvida izvada zastora, kvaSenje nije potrebno. Ispitivanje 1 Veste ispitivanja U vezi sa izraclom nosetih slojeva po ovom standardu potrebno je obavijatisledea ispitivany 8) prethodna ispitivanja sastava i osobina tla u cilju utvrdivanja njegove podobnosti za mehanitku stabilizacija koje obavija projektartske organizacija; >) ispitivanje materijala koji se ugraduje u nosese slojeve i proveravanje tih slojeva koje obsvija izvodat radova i Kontrolni caper ‘nvestitora; ©) kontrolna ispitivan’s kva:icete obavijenih radova od strane izvodate radova i kontrolnog organa investitora. valjanje ka sa pumpanim gumama, a zatim se la nosecih slojeva umesto glatkih valjaka 2JUS U, E9.022 Strana 7 Prothodna ispitivanja Prethodna ispitivanja obuhvataju sledeée dve faze: 1) grubo ispitivanje na licu mesta da bi se odabrale vrste tla koje treba ispitati u laboratorijii ») ispitivanja u laboratorij. Grubo ispitivanje na licu mesta Predmet ispitivanja Grubo ispitivanje materijala na licu mesta obubvata sledeta ispitivanja: — ocena granulometrijskog sastava, cocena plasti*nosti i — ocena sadréaja vode. cena granulometrijskog sastava Da bi se dobila pribligna slika o granulom=trijskom sastavu vrste tla, rasprostre #e uzorak na ravan povrSinu j ognim pregledom oceni niegov sastav, razlikujuéi pri tome: Miljunak (eventualno kamena sitneZ : tucanik ukotiko ih ima u blizini) velifine zmaga od 2mm i vides — pesak, praSinu i glinu velitine zmaca ispod 2mm. ‘Osim toga ustanovi se izgled | ok rrnaca Sljunka ili karne.~ sitnedi ili tecanika, Ocena plastitnosti Jz uzorka vrste tla izdvoje se za velitine 2 mm i vike, pa se iz ostatka nagine lopte pretaika oko 10 mm, ukoliko sadréa} vode materijala 10 omoguéuje (ako je materijal suv treba ga. prethodno oviaiiti). Ova Loptu treba dianom ruke kotrljati po nekoj ravnoj povrSini, da bi se dobio cilindar pretnika 3mm, Ako se pri malom sadrZaju vode dobiveni cilindar moze sklupéati u mala loptu koja se pritisnuta edu prste ne drobi, smatra se da je materijal visoko plastiban, AKo se pak mala lopta drobi pod pritiskom prstiju, smatra se da je maierijal srednje plastitan. Ako se cilindar ni pri velikom sadrZaju Yode ne moze sklupéati u malu loptu, materijal je nisko plastiten ‘Ako se iz lopte nzvedene u prvom stavu uopate ne moze dobiti cilindar pretnike 3 mm, material nije plasti¢an. ‘Ocena sadrZaja vode Da bi se ocenilo da li sadréaj yode w vrsti ta priblizno odgovara optimalnom sadr¥aju, ili je manj ili vedi od njege, uzme se puna Saka materijala sz koge su prethodno izdvojena krupna ziua. Od oveg ‘aterijala se napravi lopta od 6 do 8 em, Ako sadréaj vode priblidno odgovera optimaln om saéz% Sobiée se Veoma koherentns lopta, Koja se ne lepi za ruke. Kad se ta lopta pritisne waci ne pojeviga se kapi vode lzmedu prstilu, ¢ kada se baci na tlo ne raspaca se, vee se samo plastiéno deformige. ‘Ako je sadriaj vode manji od optimelnog sadriaja, Jopts nive Koherentna, nego se raspada. U tom slutaju se meavini mora dodati voda ‘Ako je sadrZaj vode vec! od optimalnog sedréaja, elina pri Saku il fak orianja ze nju. U tom sutaju materijal se moze koristti tek knda se prosusi ‘Sva gruba ispitivanja na lieu mesta mogu se vrSiti i na druge pogoéne natine, Ispitivanja u laboratoriji ‘Uzimanje uzoraka ‘Ako se tlo sastoji iz slojeva raaligitih vreta tla, azorci se uzimaju iz svake vrste odvojeno. Ako su pak razne vrste tla pomesane, uzorci se uzimaju sa taznih mesta, pa se meSanjem obrazuje proseéan uzorak. U sluéaju kada je tlo prekriveno slojem humusa ili drugog nabatenog materijala, taj sloj se mora ukloniti pre uzimanja uzoraka, Ako se u blizini nalaze materijali koji se mogu koristiti kao dodatni materijali, uzorci se uzimaju i od tih materijala. Pri tome treba obratiti paznju da se worei_uzimaju sredini terase tle ili iz sreaine gomile. Uzorke ne treba uzimati sa osulina, jer je tu materijal obiéno segregiran, pa ne moze ,-edstavljati prosetan uzorak toge tla, ‘Mase uzoraka zavise od ‘veliGine najveceg zmna i iznose za. — najvese zmo mm: 7 50 30 1S 7 2 04; = masa uzorka kg 30 20 10 2 02 05 028. Svaki neporemesent uzorak mora se staviti u teglu, posebau limenu kutiju ili vodoneprop. ‘yreéu. Najbolje su kutije koje se hermeti¢ki zatvaraju. Uz svaki uzorak stavlja se zapisnik u kome mora biti naznateno: — ime lica koje je wzelo uzorak i njegovo preduzeée; — poreklo, mesto, km puta i dr; — oznaka da li je materijal tla ili dodatni materijal; — dubina uzimanja wzorka: — datum uzimanja uzorke — naziv objekta koji treba da se gradi (put ili pista) i njegove karaiceristike (npr. gustina seobraéaja). U ostalom postupak wzimanja uzoraka mora biti u skladu sa standardom JUS U.BIO10.8 Strana JUS U.E9. 022 Predmet ispitivanja Ispitivanja u laboratoriji obubvataju: — odredivanje granulometrijskog sastava, — odredivanje granice tetenja i indeksa plastitnosti, — odredivanje optimalnog sadrZaja vode. Odredivanje granulometrijskog sastava Granulometrijski sastav odreduje se prema standardu JUS U.BIO18. Prosejavanje materijala vr8i seu tri faze: — grubo proscjavanje sa sitima od $0 do 10 mm, — srednje prosejavanje sa sitima od 5 do 0,425 mm, = Fino prosejavanie sa sitom od 0.075 mm. Odredivanje granice tevenja i indeksa plastiGnosti Granica teéenja wy i indeks piastitnosti Ip odreduju se prema standardu JUS. U.BI.020. Odredivanje optimalnog sadriaia vode Optimalni sadr2aj vode odreduje se na osnovu najveée zbijenosti (najvece zapreminske mase) po modifikovanom postupku po Proktoru prema JUS U.B1.038. [pitanja koja obavijaizvodaé u toku radova Predmet ispitivanja ‘U toku izvodenja radova izvodat je duzan da stalno kontrolige sastav meSavine i njen sadr2aj vode. Osim toga, mora proveravati ravnost povrsine tamponskog i noseéih slojeva, kao i tagnost profila, Najzad mora proveravati zbijenost izradenih slojevs. Proveravanje ravnosti povr8ine i ta&nosti profila Ravnost povriine i taénost profila proveravaju se letvom dudine 4m sa ugradenom libelom. Proveravanje zbijenosti Ucorak iz izgradenog sloja uzima se pomotu cilindra, a zatim se odreduje zapreminska masa koja se uporeduje sa onom, koja je dobijena u laboratoriji prilikom utvrdivanja optimalnog sadrZaja vode prema tat. 7.225. Ukoliko se uzorak ne mote izvaditi cilindrom, iz izradenog noseteg sloja iskopa se rupa podesnog oblika i velitine, Vaganjem se ustanovi masa iskopanor materials, a 2apremina rupe odreduje se jednim od stedeéa dva nagina: — pomoéu Kalibriranog peska prema JUS U.BI.OI6 tat. 6; — Pomogu vode wu plastiénom omot prema istom standardu taf. 7. ‘Umesto stepena zbijenosti mogu se proveravati vrednosti modula stisljivosti kao pokazatelja koji zayisi od stepena zbijenosti. Pri tom se postupa prema JUS U.E9.020 ta2, 8.432, a. primenjuje se plota ¢ 16 em. U tom shutaju modulstsljivosti M, treba da lei u granicama od 860 do 1000 kp fem2. ‘Vera sa drugim standardima JUS U.BI.010 — Geomehanitka ispitivania. Uzimanje uzoraka JUS U-B1.012 — Odredivanje viaznosti tla JUS U-BL.OI6 — Odredivanje zapreminske tezine tla TUS U-BI.O18 — Odredivanje granulometrijskog sastava tla TUS U-Bi.020 — Odredivanje granice tetenja i valjanja tha JUS U.B1.036 — Odredivanje kapilarnog penjanja vode u tly JUS U-B1.038 — Odredivanje optimalnog sadrZaja vode u tla JUS B.B3.050 — Tehnitki uslovi za kamene agregate za izradu savremenih kolovoznih zastora JUS U-E3.020 — Tehnigki uslovi za izradu betonskih kolovoza JUS U.F4.014 — Tehni&ki uslovi za izradu asfeltnih betona JUS U-E9.020 — Klasitne i savremene podioge za puteve. Tehnitki uslovi za izradu JUS ULED.024 — Nose slojevi podlogs za Puteve od cementom siabilzovanog ta, Tehnitki ustovi za izradu JUS U.£9.026 — Noseéi slojevi od kretom stabitizovanog tla, Tehnitki uslovi za izradu JUS U.$4.050 — Tipovi kolovoznih konstrukeija za lak i srednji saobraéaj JUS U.S4.051 — Tipovi kolovomih konstrukeija za tebak saobraéaj ‘Febnitki propisi ze projektovanje javnih puteva, Sluzbeni list SFRJ br. 12/69. Siamapa’ Beopreasdl pranees saved ~ Beograd