O graevinarstvu 2+2

Nastavnik: dr Branislav Pujevi, redovni profesor Graevinskog fakulteta u Beogradu

Cilj predmeta
Cilj predmeta je da se studenti upoznaju sa osnovnim elementima projektovanja i izgradnje graevinskih konstrukcija, skladinih objekata i prateih transportno-manipulativnih objekata i povrina u industrijskim i logistikim kompleksima.

Okvirni sadraj predmeta

Izrada tehnikih crtea. Osnovni principi projektovanja hala. Izrada dispozicionih reenja. Osnovni konstruktivni elementi hala, tehnologija gradnje, temelji, krovni pokrivai i fasadne obloge. Elementi krovne konstrukcije. Glavni nosai, spregovi i ukruenja. Poduni i kalkanski zidovi. Osvetljenje hale. Grejanje i provetravanje. Vrata i prozori. Podovi i zidovi. Bezbednost i evakuacija. Poarna zatita. Pratei prostori (upravne zgrade, garae, parking prostori, saobraajno-manipulativne povrine) u industrijskim i logistikim kompleksima.

Literatura
Buevac D., eline konstrukcije u zidarstvu, Graevinska knjiga, 1992. Martinovi K., Zgradarstvo I, II, III i IV deo, Graevinska knjiga, 1991. Materijali sa predavanja i vebanja

Nain provere znanja

Prisustvo:
0 izostanaka 2 izostanak 4 izostanka 6 izostanka

10 bodova (min 6)
10 bodova 8 boda 7 boda 6 boda

Seminarski rad: Domai: Pismeni:

30 bodova (min 15) 10 bodova (min 5) 50 bodova (min 25)

Nain provere znanja

Minimalan broj bodova za izlazak na pismeni ispit je ostvarenih 51% iz predispitnih obaveza, odnosno 26 od moguih 50 bodova. U semestru je predviena izrada seminarskog rada koji vredi 30 bodova.
Predaja seminarskog rada je obavezna za izlazak na pismeni deo ispita

Ispit se polae pismeno u tri ispitna roka

Ocenjivanje
51 do 60 bodova 61 do 70 bodova 71 do 80 bodova 81 do 90 bodova 91 do 100 bodova ocena 6 ocena 7 ocena 8 ocena 9 ocena 10

U predispitnim obavezama potrebno je ostvariti minimum 26 bodova

Seminarski rad
Tema seminarskog rada e biti zadata na vebama. Seminarski rad se pie u WORD-u u zadatom formatu, na min 4 a najvie 10 strana. Za pisanje seminarskog rada mogu se koristiti knjige iz oblasti graevinarstva, internet sajtovi i predavanja.

O graevinarstvu
Graevinarstvo je oblast tehnike koja se bavi unapreenjem i prilagoavanjem ivotne sredine ljudima.

Prolost
Od piramida u Egiptu do danas graevinarstvo je uvek teilo da unapredi civilizaciju i pobolja uslove ivota ljudske zajednice Svaki naredni istorijski period je u graevinskom smislu bivao sve izazovniji za graditelje

Sadanjost
Savremeno graditeljstvo je suoeno sa novim izazovima:
izgradnja objekata (zgrade, mostovi, brane, saobraajnice) izuzetnih razmera upotreba novih materijala primena novih tehnologija

Sve to zahteva primenu konceptualnog dizajna, planiranja i unapreenja tehnologije graenja i upravljanja projektima uz primenu raunara

Budunost
Graevinarstvo, kao oblast, e imati veoma vanu ulogu u budunosti nae drave, prvenstveno u: izgradnji infrastrukture - puteva i eleznica; vodosnabdevanju i regulisanju vodotoka; zatiti ivotne sredine; urbanom ureenju, izgradnji i revitalizaciji naselja;

Oblasti graevinarstva
Konstrukcije Hidrotehnika Saobraajnice Geotehnika Ekologija Tehnologija graenja Geodezija Menadment

Konstrukcije
Projektovanje
Kao projektant, biete u prilici da analizirate i projektujete razliite objekte: - stadijume, arene, nebodere, fabrike hale, - mostove, - brane, - tunele Svi ti objekti moraju biti u stanju da prime projektno optereenje: sopstvenu teinu, koristan teret, vetar, dejstvo zemljotresa i da uticaje od njega prenesu na tlo

Konstrukcije
Konstrukterstvo
Kao konstrukter, na osnovu dobijenih uticaja usled projektnog optereenja, primenom znanja iz oblasti tehnike i menadmenta, pretvoriete projekat u realnu konstrukciju od: - betona i armiranog betona, - elika , - drveta, - kombinacije materijala

Hidrotehnika
Voda je osnov svakog ivota i stoga predstavlja veoma vaan resurs Inenjeri za hidrotehniku i vodno-ekoloko inenjerstvo bave se problemima vezanim za kvalitet i kavantitet voda, tj.
vodosnabdevanjem naselja, zatitom od poplava, navodnjavanjem, odvoenjem odpadnih voda, regulacijom reka, projektovanjem brana, kanala, cevovoda, crpnih postrojenja i sl.

Saobraajnice
Putevi, aerodromi i eleznice
Inenjer za saobraajnice, bavi se projektovanjem saobraajnica: - puteva, - aerodroma, - eleznica, - gradskih saobraajnica.

Geotehnika
Manje-vie svi graevinski objekti su fundirani na, ili u zemlji ili su pak nainjeni od zemljanog materijala. Tako su na zemlji zgrade, saobraajnice, mostovi. Tuneli, duboki temelji i ukopani cevovodi su u zemlji. Od zemljanog materijala se rade nasipi i zemljane brane. Geotehnika je oblast graevine koja se bavi problemima vezanim za fundiranje tj. problemima vezanim za sve tipove zemljanih radova u graevinarstvu.

Menadment tehnologija graenja

Izvoenje svih objekata zahteva da inenjeri vladaju tehnologijom graenja, osnovama organizacije i rukovoenja radovima. Takoe se od njih oekuje da poznaju osnove ekonomskog poslovanja. Inenjer za menadment se specijalizuje za gore navedene poslove.

Geodezija
Geodezija i geoinformatika
Geodetski inenjer bavi se : - premerom zemljita i katastrom, - kartografijom, - geodetskim snimanjima u cilju - praenja ponaanja objekata, - dobijanja razliitih podataka o terenu Koriste se savremene metode osmatranja i merenja primenom raunara