NormaBase Plus

1
NormaBase Plus
Program za izradu predmera, predrauna i kalkulaciju cena
Copyright (c) Radimpex software
Novembar, 2005
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158
Sadraj
1. Uvod
1.1 Potrebna konfiguracija raunara
1.2 Instalacija programa
1.2.1 Pojedinana instalacija programa
1.2.2 Mrena instalacija
1.3 De-instalacija programa
1.4 Pokretanje programa
2. Baze podataka
2.1 Baza resursa (Resursi)
2.1.1 Promena podataka o resursima
2.1.2 Sortiranje resursa
2.1.3 Filter za brzo pronalaenje resursa
2.1.4 Selektovanje resursa
2.1.5 Rad sa cenovnicima
2.1.6 Dodavanje novih i brisanje postojeih resursa
2.1.7 Provera zauzetosti resurs
2.1.8 Eksport/Import baze resursa
2.2 Baza normi (Norme)
2.2.1 Struktura radova
2.2.2 Kreiranje kataloga normativa
2.2.3 Rad sa stablom
2.2.3.1 Dodavanje naslova
2.2.3.2 Ubacivanje pod-naslova
2.2.3.3 Brisanje naslova, pod-naslova i normativa
2.2.3.4 Promena naziva naslova i podnaslova
2.2.3.5 Promena poloaja naslova, pod-naslova i normativa u stablu
2.2.3.6 Privju sadraja elemenata stabla
2.2.4 Rad sa normativima
2.2.4.1 Dodavanje novih normativa
2.2.4.2 Editovanje postojeih normativa
2.2.5 Filter za brzo pronalaenje normativa
2.2.6 Eksport-Import baze normativa
2.3 Baza pozicija (Pozicije)
2.3.1 Struktura radova
2.3.2 Kreiranje baza pozicija
2.3.3 Rad sa stablom
2.3.3.5 Promena poloaja naslova, pod-naslova i pozicija u stablu
2.3.3.7 Kopiranje pozicija
2.3.4 Rad sa pozicijama
2.3.4.1 Dodavanje novih pozicija
2.3.4.2 Editovanje postojeih pozicija
2.3.4.3 Analiza cene za poziciju
2.3.5 Filter za brzo pronalaenje pozicija
2.3.6 Eksport-Import baze pozicija
2.4 Jedinice mera
2.5 Valute
4
4
4
5
10
20
21
22
22
23
25
25
27
28
32
33
33
35
35
37
40
40
40
41
41
42
42
44
45
46
48
50
53
53
55
57
57
57
57
58
58
59
60
61
61
63
65
70
72
75
76
3
3. Projekti
3.1 Otvaranje novog projekta (Novi)
3.2 Otvaranje starog projekta (Otvori)
3.3 Pravljenje kopija ve postojeih projekata (Snimi kao)
3.4 Brisanje projekata (Brisanje)
3.5 Eksport projekta (Eksport)
3.6 Import projekta (Import)
4. Izvetaji
4.1 Formiranje izvetaja
4.1.1 Promena poetne baze pozicija
4.1.2 Ubacivanje pozicija u izvetaj
4.1.3 Numeriki podaci
4.1.4 Dokaznice mera
4.1.5 Preuzimanje dokaznica iz AutoCad-ovih crtea
4.1.6 Ubacivanje sklopova normi u poziciju izvetaja
4.1.7 Obrada izvetaja
4.1.7.1 Editovanje pozicija izvetaja
4.1.7.2 Postavljanje uslova za analizu cene u poziciji izvetaja
4.1.7.3 Analiza cena za pozicije izvetaja
4.1.7.4 Oznaavanje pozicija
4.1.7.5 Lokalna baza resursa
4.1.7.6 Specifikacija
4.1.7.7 Rekapitulacija
4.2 Podaci o projektu (Podaci)
4.3 tampanje izvetaja (tampa)
4.4 Primeri formiranja izvetaja koji se mogu desiti u praksi
4.4.1 Projektantski predmer i predraun
4.4.1.1 Potpuno nov izvetaj
4.4.1.2 Kreiranje novog izvetaja na osnovu kopije postojeeg
4.4.2 Elaborat analize cena
4.4.2.3 Analiza cena za tui predmer
4.4.3 Spajanje izvetaja
5. Setup
5.1 Stilovi tampe
5.2 Podeavanje rada programa
5.3 Pravljenje kopije baze podataka (Backup)
6. Situacije
6.1 Otvaranje realizacije projekta
6.2 Formiranje situacija
6.2.1 Naknadni radovi
6.2.2 Rekapitulacija
6.2.3 Specifikacija
6.2.4 Uslovi za naplatu situacija
6.3 Formiranje graevinske knjige
6.4 Naknadno editovanje sadraja izvetaja
6.5 tampanje situacija i graevinske knjige
78
78
78
79
79
80
81
84
84
88
90
92
94
98
118
119
120
121
125
129
135
138
140
142
143
151
151
151
158
159
159
169
172
177
180
180
193
193
196
196
197
201
203
204
206
206
213
214
1. Uvod
1.1
Potrebna konfiguracija raunara
Program NormaBase Plus je potpuno samostalan program koji radi pod operativnim sistemima: Windows
2000 i Windows XP. Minimalna konfiguracija raunara je praktino odreena minimalnim zahtevima ovih
operativnih sistema, pa e program raditi na svim raunarima na kojima su instalirani i rade ovi operativni sistemi.
Program sa svim bazama, nakon instalacije, na disku zauzima oko 100 MB prostora, pa je to ujedno i teoretski
minimum potrebnog slobodnog prostora. Za sam rad programa e biti potrebno jo prostora i njegova veliina zavisi od
veliine i broja projekata koje ete raditi.
Od izlaznih ureaja za tampu, program podrava sve ureaje koji su podrani samim Windows operativnim
sistemom i instaliranim drajverima.
1.2
Instalacija programa
Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajui hardlock. Kako

postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti tipovi hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski
ogranieni), to morate znati i serijski broj instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog
CD-a pripremi instalaciju za Va hardlock. Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip
instalacije tako i reim rada programa.
Pre instalacije programa, neophodno je da hardlock postavite na raunar. U zavisnosti od tipa hardlock-a koji
posedujete, prikljuite ga na paralelni (LPT), odnosno USB port Vaeg raunara. Hardlock-ovi za paralelni port, imaju
na svojoj zadnjoj strani enski deo, koji omoguava i prikljuenje printera iza njega.
Postavljanje LPT harldock-a na paralelni port raunara
Postavljanje USB harldock-a na USB port raunara

Vano:
Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, to u sluaju da ste uz program dobili USB hardlock, nakon
njegovog prvog postavljanja na raunar (na hardlock-u ne gori lampica), Windows e automatski pokrenuti wizard za
instalaciju svojih drajvera. Ovu automatsku proceduru Windows-ove instalacije drajvera obavezno prekinite. Indikator
da je USB hardlock i njegov originalni, a ne Windows-ov drajver ispravno instaliran, je upaljena lampica na
hardlock-u. Znai, pri prvom postavljanju hardlock-a na raunar, lampica nee goreti, sve dok ne spovedete instalaciju
programa u okviru koje se automatski vri i instalacija originalnog drajvera.
1.2.1
Pojedinana instalacija programa
Kada ste hardlock prikljuili na Va raunar, sa instalacionog CD-a pokrenete program \NormaBase
Plus\Setup.exe, nakon ega e program prvo proveriti da li je ranije ve instaliran drajver za hardlock, i ako nije
automatski e ga instalirati. U sluaju da imate USB hardlock, i da prvi put radite instalaciju programa na dati raunar
(na hardlock-u ne gori lampica), program ce izdati sledeu poruku:
Ovom porukom se od Vas oekuje da USB hardlock prvo izvuete, a odmah zatim ponovo postavite na raunar
(resetovanje porta). Nakon ove operacija aktivirajte dugme OK, nakon ega e lampa na hardlock-u zasvetleti to je
znak da je hardlock i njegov originalni drajver ispravno instaliran.
U sluaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati raunar, ili da umesto USB, imate LPT hardlock, program e
preskoiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpoeti sa instalacijom programa. Na ekranu e se pojaviti dijalog box
sledeeg izgleda.
Iz zatvorene liste, izaberite jezik instalacije, i nakon toga aktivirajte dugme OK.
Za nastavak instalacije, aktivirajte dugme Next.
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa. Dobro ga prouite, i samo
u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie
dostupno i dugme Next, ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.
U ovom dijalog box-u, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji programa. Klikom mia na
ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui, i aktivirajte dugme Next.
U edit box-u Vlasnik licence: upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podataka ispisivati na svakoj strani
hartije vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika
licence. Kompletne podatke o projektantu, kao i o korisniku Vaih usluga, imaete mogunost da potpuno proizvoljno
definiete u zaglavlju projektne dokumentacije.
U edit box-u Registracioni broj: paljivo zadajte taan serijski broj inatalacije, koji ste dobili od Vaeg distributera.
Nakon ovoga, aktivirajte dugme Next.
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni
ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni direktorijum: zadate potpuno proizvoljno
mesto na disku, ili da klikom na dugme, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju.
U sluaju da je na raunaru ve instaliran program NormaBase Plus, tada e se umesto prethodno prikazanog dijalog
box-a pojaviti sledei.
Kako je program ve instaliran, to neete moi da zadate novo mesto na disku za instalaciju programa. U gornjem delu
ovog dijalog box-a, imate mogunost da izborom jednog od ponuena dva prekidaa, ili instalirate samo izvrni
program, ili pak i kompletnu bazu programa. Vodite rauna da e izbor ove druge opcije dovesti do gubitka svih
podataka iz baze koje ste imali u prethodnom radu sa programom. Radni podaci se uvaju u dve datoteke i obe su
smetene u direktorijum (pod uslovom da ste odabrali defalt putanju za instalaciju):
C:\Program Files\Radimpex\NormaBase Plus\Normabase\DB Source\
NormaBaseDB.mdb
NBReportDB.mdb
globalna baza pozicija, globalna baza normativa, globalna baza resursa, baza valuta, baza
jedinica mera, lokalne baze svih projekata (praktino svi podaci koji se mogu menjati u toku
rada sa programom izuzev stilova tampe)
stilovi tampe (podaci koji su zadati u okviru naredbe Stilovi tampe vidi poglavlje 5.1)
Kada ste odredili mesto na disku, odnosno eljeni nain inastalacije, za nastavak aktivirajte dugme Next.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da
miem kliknete na dugme Finish, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se
pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj instalaciji.
Aktivranjem dugmeta OK, instalacioni program e otpoeti instalaciju dodatnih komponenti. Saekajte par minuta,
sve dok se na ekranu ne pojavi poruka o uspenoj instalaciji dodatnih komponenti.
Ako ste u toku instalacije programa pogreili pri zadavanju registracionog broja, dugme Finish e biti nedostupno za
aktiviranje. U samom djalog box-u, program e napisati informaciju da je zadat pogrean registacioni broj.
10
U ovom sluaju Vam preostaje, da se pomou dugmeta Back, vratite na dijalog box za zadavanje registracionog
broja, i da ga zadate ispravno.
Napomena:
U sluaju da prilikom instalacije, program ne uspe da instalira drajver za hardlock, o emu ete biti upozoreni
odgovarajuom porukom, neophodno je da prekinete proces instalacije i da sami instalirate drajver za hardlock. To se
postie tako to ete sa instalacionog CD-a, iz direktorijuma \Hasp, fajl hdd32.exe iskopirati na disk Vaeg
raunara. Nakon toga, sa diska pokrenite program hdd32.exe koji e izvriti instalaciju drajvera. Po uspeno zavrenoj
instalaciji drajvera, sa instalacionog CD-a opet pokrenite program \NormaBase Plus\Setup.exe, i onda vie neete
imati problema sa instalacijom programa.
1.2.2
Mrena instalacija
Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu njima bude uspostavljen
barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U
prvom se na disk servera instalira serverska instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na
svim terminalima na kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut (aktivan)
Licence menager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a.
Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a, i smetanje izvrnih programa, to performanse servera uopte ne
utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva
hardlock-a to bre odvijala.
Instalacija HASP License Manager-a
Obzirom da pri instalaciji, program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad, to je potrebno da se na
server log-ujete kao Administrator. Na serveru je prvo potrebno instalirati program HASP License Manager. Sa
instalacionog CD-a pokrenite program \Hasp\LMSETUP.EXE.
11
Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:
Ponuena su dva naina instalacije:

-
Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows aplikaciju
Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis.
Preporuujemo da, ako je to na Vaem raunaru ikako mogue, licence menager instalirate kao servis.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije
Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje Next, pojavie se
dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni direktorijum HASP License Manager-a.
12
Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se program stavi u Startup
Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda
se HASP License Manager mora svaki put startovati preko: Start Programs HASP License Manager
HASP License Manager.
Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se do kraja instalacije
HASP License Manager-a.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa
Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri svakom podizanju (restartu)
raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo
kakvom administracijom.
Rad sa HASP License Manager-om
Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:
13
Crvena ikona oznaava da je

HASP License Manager aktivan
Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License Manager-a.
Izborom ikone X u gornjem desnom uglu ovog dijalog box-a, prozor HASP License Manager-a moete opet
minimizovati. U sluaju da ovaj program nije stratovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom hardlock-u ni sa
jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad izvrnog programa.
Serverska instalacija na Windows mrei
Kada ste instalirali licence menager i mreni hardlock prikljuili na server, sa instalacionog CD-a pokrenete program
\NormaBase Plus\Setup.exe. Na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
14
Za nastavak instalacije, aktivirajte dugme Next.
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa. Dobro ga prouite, i samo
u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie
dostupno i dugme Next, ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.
15
Klikom mia na ikonu Mrena, postavite ovaj tip instalacije za tekui, i aktivirajte dugme Next.
U edit box-u Vlasnik licence: upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podataka ispisivati na svakoj strani
hartije vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika
licence. Kompletne podatke o projektantu, kao i o korisniku Vaih usluga, imaete mogunost da potpuno proizvoljno
definiete u zaglavlju projektne dokumentacije.
U edit box-u Registracioni broj: paljivo zadajte taan serijski broj inatalacije, koji ste dobili od Vaeg distributera.
Nakon ovoga, aktivirajte dugme Next.
16
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni
ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni direktorijum: zadate potpuno proizvoljno
mesto na disku, ili da klikom na dugme, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju.
Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak aktivirajte dugme Next.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da
miem kliknete na dugme Finish, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se
pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj instalaciji.
17
Ako ste u toku instalacije programa pogreili pri zadavanju registracionog broja, dugme Finish e biti nedostupno za
aktiviranje. U samom djalog box-u, program e napisati informaciju da je zadat pogrean registacioni broj.
U ovom sluaju Vam preostaje, da se pomou dugmeta Back, vratite na dijalog box za zadavanje registracionog
broja, i da ga zadate ispravno.
Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu izvriti klijentsku instalaciju
programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima.
Klijentska instalacija
Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk servera, i iz direktorijuma
gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete instalacioni program Setup.exe. Znai klijentska instalacija
se ne vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvrena serverska instalacija. Ako
niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku
servera u direktorijumu \NormaBase Plus Server\.
18
Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte dugme Next.
U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska instalacija, i aktivirati dugme
Next.
19
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima,
potrebno je da miem kliknete na dugme Finish, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na
ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.
Aktivranjem dugmeta OK, instalacioni program e otpoeti instalaciju dodatnih komponenti. Saekajte par minuta,
sve dok se na ekranu ne pojavi poruka o uspenoj instalaciji dodatnih komponenti.
Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sproveditie i na ostalim raunarima u mrei, na kojima elite da
koristire program.
20
1.3
De-instalacija programa
U sluaju da elite da ponitite instalaciju programa, tada je potrebno da iz Start menija aktivirajte opciju
Settings => Control Panel.
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Add/Remove Programs, i otvorie se dijalog box
sledeeg izgleda.
U prikazanoj listi svih instaliranih programa, selektujte program NormaBase Plus, i aktivirajte dugme
Change/Remove. U sluaju da elite da uklonite serversku instalaciju, selektujte program NormaBase Plus Sevrer.
Kako je ovo destrutivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.
21
Aktiviranjem dugmeta Yes, otpoee postupak de-instalacije, a na ekranu e se ubrzo pojaviti informacija o
uspenom deinstaliranju programa.
Aktiviranjem dugmeta OK , program NormaBase Plus e biti definitivno uklonjen sa raunara, a Windows e se
vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za de-instalaciju ranije instaliranih programa.
1.4
Pokretanje programa
Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog pokretanja programa
obavezno stavite na LPT, odnosno USB port vaeg raunara. Sam program se pokree iz Start menija izborom
opcije: Programs -> Radimpex -> NormaBase Plus. U start meniju, u okviru grupe Radimpex nalazi se i
program Normabase Plus Wizard koji slui za ureenje stilova tampe o emu e biti vie rei u poglavlju 5.1.
Napomena za korisnike starog programa NormaBase
Kako ste u radu sa naim starim programom sigurno menjali sadraj baza pozicija i normativa, a svakako imate i niz
uraenih projekata, to je pre poetka rada sa novim programom, potrebno da sve podatke iz starog programa
prekonvertujete i ubacite ih u novi program. Procedure konverzije su detljano opisane u poglavljima:
2.1.8,2.2.6,2.3.6 i 3.6.
22
2. Baze podataka
Kako je koncepcija programa da se prilikom formiranja izvetaja koriste ve ranije kreirane pozicije, to baze
podataka predstavljaju vrlo vaan deo programa. Pre nego to krenemo sa objanjavanjem kao se radi sa njima,
objasniemo osnovne pojmove.
Izvetaj, bez obzira da li on predstavlja predmer i predraun ili eleborat analize cena, sastoji se od niza pozicija. Sama
pozicija u sebi moe sadrati proizvoljan broj normativa, a opet svaki od normativa moe sadrati proizvoljan broj
resursa. Iz ovoga proizilazi, da je po dubini, pozicija najiri pojam, normativ neto ui a resurs najui.
Glavna baza pozicija <= Glavna baza normativa <= Glavna baza resursa
U programu postoje tri tipa glavnih baza, i to: baza pozicija, baza normativa i baza resursa, pri emu sve tri baze
predstavljaju jednu celinu, i meusobno su povezane. Pored ovoga korisniku je ostavljena i mogunost da sam kreira
svoje baze podataka prema svojim specifinim potrebama.
Pri promeni podataka budite obazrivi, jer u veini dijalog box-ova ne postoji dugme Cancel, pomou koga moete
odustati od svih prethodno izvrenih izmena. U programu je ovakvo reenje bilo neophodno, obzirom da se ovde
direktno radi sa relacionom bazom, i druga tehnika reenje prosto nisu mogua. U sluaju manjih izmena, imaete
mogunost da odustanete od njih jedino klikom mia na dugme X koje se nalazi u gornjem desnom uglu svih dijalog
box-ova.
2.1
Baza resursa (Resursi)

Izborom naredbe Baza => Resursi, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za rad sa globalnom bazom resursa

U prikazanoj listi se nalaze resursi koji odgovaraju trenutno aktivnom tipu resursa. U programu su jasno razdvojena tri
tipa resursa:
-
materijali,
radna snaga
mehanizacija
Izborom odgovarajue kartoteke, u dijalog box-u se naizmenino prikazuje lista svih raspoloivih resursa iz te grupe.
23
Klikom mia na kartoteku Materijal, u dijalog box-u je prikazana lista svih materijala
Nain rada sa listom, za sva tri tipa resursa je potpuno isti. Oni su u programu jasno razdvojeni zbog preglednosti i
razliitog tretmana koji imaju pri analizi cena.
Jedan resurs definiu sledei podaci:
-
ifra resursa
naziv resursa
jedinica mere u kojoj se on izraava
cena resursa.
datum kada je vrena poslednja promena cena
2.1.1
Promena podataka o resursima
Svi podaci o postojeim resursima se mogu lako promeniti izmenama u odgovarajuim elijama liste.
Postupak izmene podataka se vri tako, to se prvo miem klikne na eliju iji podatak se eli promeniti, tako da ona
postane selektovana, i potom sa tastature zada novi podatak.
24
Za promenu je selektovan naziv resursa koji ima ifru 070100

Ovde je vano napomenuti, da se ifre resursa mogu slobodno menjati, bez posledica da e sadraj normativa u kojima
se ti resursi pojavljuju biti poremenjen. Svakako da je jedini uslov da novo zadata ifra nije ve zauzeta nekim drugim
resursom.
Klikom mia na neku od elija u okviru kolone J.m, pojavie se zatvorena lista, to znai da se ovaj podataka ne
zadaje slobodnim kucanjem sa tastature, ve izborom iz zatvorene liste.
Zatvorena lista iz koje se moe odabrati jedna od jedinica mera koja postoji u bazi
U sluaju da jedinica mera koju elite da zadate ne postoji u bazi, potrebno je da aktivirate naredbu Opti podaci =>
Jedinice mera, i da je tamo prvo dodate u bazu (vidi poglavlje 2.4).
Jedini podatak koji se ne moe menjati u tabeli je datum poslednjeg auriranja cena (kolona Datum), obzirom da se
on automatski generie pri promeni cene datog resursa.
25
2.1.2
Sortiranje resursa
Zbog preglednosti i breg pronalaenja eljenog resursa, programom je omogueno i sortiranje po bilo kojoj
od kolona u tabeli. Sortiranje se odvija tako to se miem klikne na naziv eljene kolone, nakon ega e svi podaci biti
sortirani po datoj koloni. Uzastopni klk mia preko naziva iste kolone, dovodi do naizmeninog sortitanja po uzlaznom,
odnosno padajuem redosledu.
Mala strelica sa desne strane polja rezervisanog za naziv kolone J,m,

oznaava da je treuntno zadat kriterijum sortiranja po ovoj koloni, i to u padajuem redosledu.
2.1.3
Filter za brzo pronalaenje resursa
U cilju lakeg pronalaenja eljenih resursa, programom je pored sortiranja, omogueno i brzo pretraivanje
baze resursa. Aktiviranjem dugmeta Filter, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za postavljanje tekueg filtera

Filter se postavlja tako to se u odgovarajuim poljima zadaje uslov koji prikazani resursi u listi moraju da ispune.
Postavljeni (aktivni) filteri su naznaeni plavim ispisom njegovog naziva.
26
Programom su predvieni sledei filteri
... koji sadre
zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u tabeli e biti prikazani

samo resursi koji u sebi sade zadati string. Ako elite da se pretrauje vie
stringova, tada ih treba meusobno razdvojiti zarezom. Na primer: malt, cem.
Za ovako zadati filter, u listi e biti prikazani svi cementni malteri. Svakako da
redosled zadavanja stiringova razdvojenih zarezom, uopte nije bitan.
... ija ifra poinje sa
zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u tabeli e biti prikazani

samo resursi ija ifra otpoinje sa zadatim stringom. Ako u ovom edit box-u
ispred eljenog stringa zadate znak % tada e u tabeli biti prikazani svi resursi
ija ifra sadri zadati string na bilo kom mestu u ifri. Ako na primer zadate
13 tada e u tabeli biti prikazani svi resusrsi ija ifra otpoinje sa 13. Ako
pak zadate %13 tada u u tabeli biti prikazani svi resursi ija ifra sadri 13
na bilo kom mestu u ifri.
... sa jednicom mere
izborom eljene jedinice mera iz ove zatvorene liste, u tabeli e biti prikazani
samo resursi sa ovde odabranom jedinicom mera. Na poetku ove liste se nalazi
prazno polje bez jedinice mera, koje slui za ponitavanje prethodno odabrane
jedinice mera iz liste. Na ovaj nain e ovaj filter biti poniten.
... ija je cena u rasponu
ovaj filter sadri dva para podataka. U prvom edit box-u se zadaje poetna, a u
sledeem, krajnja vrednost opsega u kome se mora cena nalaziti. Da bi interval
bio jasno definisan, potrebno je da iz dve zatvorne liste odaberete odgovarajue
matematike operatore. Na primer: > 100 < 200. Ovako postavljeni filter
dovee do prikaza u tabeli samo resursa ija je cena vea od 100 a manja od
200. Svakako da filter moete postaviti i korienjem samo jednog operatora i
samo jedne vrednosti. Na primer: < 200. Ovako postavljeni filter dovee do
prikaza u tabeli samo resursa ija je cena manja od 200. Ponitavanje ovog filtera
se vri izborom praznog polja, koje se nalazi na poetku obe zatvorene liste za
izbor matematikih operatora.
... ija je cena postavljena u periodu
ovaj filter funkcionie na potpuno isti nain kao prethodno opisani, stim to se
ovde u edit box-u ne zadaje granina cena, ve datum, koji definie eljeni
vremenski interval. Klikom mia na strelicu koja se nalazi sa desne strane ovih
edit box.ova, otvara se kalendar za laki izbor eljenog datuma. Na primer: >
11/17/2004 < 2/11/2005. Ovako postavljeni filter dovee do prikaza u tabeli
samo resursa ija je cena zadate posle 17-tog novembra 2004-te godine, a pre 11tog februara 2005-te godine. I ovde moete filter postaviti korienjem samo
jednog operatora i samo jedne vrednosti. Na primer: =11/17/2004. Ovako
postavljeni filter dovee do prikaza u tabeli samo resursa ija je cena zadata 17tog novembra 2004-te godine. Ponitavanje ovog filtera se vri izborom praznog
polja, koje se nalazi na poetku obe zatvorene liste sa matematikim
operatorima.
... koji su u upotrebi
postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u tabeli e biti prikazani

samo resursi koji su upotrebljeni u normama. Znai, iz tabele e biti izbaeni svi
mrtvi resursi, odnosno oni koji se ne upotrebljavaju ni u jednoj normi. Ovaj
filter radi zajedno sa filterom ... koji nisu u upotrebi, i jedan drugi iskluuju.
... koji nisu u upotrebi
postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u tabeli e biti prikazani

samo mrtvi resursi, odnosno oni koji se ne upotrebljavaju ni u jednoj normi.
Ovaj filter radi zajedno sa filterom ... koji su u upotrebi, i jedan drugi
iskluuju.
Svi ponueni filteri se mogu koristiti kako pojedinano, odnosno samostalno, tako i zajedno sa ostalim postavljenim
filterima.
27
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u tabeli e biti prikazani samo resursi koji ispunjavaju
zadati filter.
U tabeli su prikazani svi resursi koji ispunjavaju jedini postavljeni filter: ... koji sadre: cem, malt
Uzastopni klik mia na check box Aktivan, dovodi do naizmeninog prikaza resursa sa trenutno postavljenim
filterom, ili bez njega. Kada je check box Aktivan postavljen na iskljueno stanje, tada e u tabeli biti prikazani svi
resursi koji postoje u bazi.
2.1.4
Selektovanje resursa
U ovom dijalog box-u postoji niz komandi koje se odnose samo na selektovane resurse. Iz tog razloga,
programom je omoguena kako pojedinana, tako i viestruka selekcija. Pojedinana selekcija se odvija klikom mia na
eljeni red, u okviru kolone koja se nalazi ispred ifara resursa.
Klik mia u okviru obeleene kolone, izaziva selekciju datog resursa
28
Red u kome se nalaze podaci za trenutno selektovan resurs, naznaen je posebnom bojom. Za viestruku selekciju su
predvieni tasteri Ctrl i Shift, dok jednovremeni pritisak na tastere Ctrl + A, dovodi do selekcije svih resursa
koji pripadaju trenutno aktivnoj kartoteci (Materijal/Radna snaga/Mehanizacija). Znai, viestruka selekcija je
omoguena samo u okviru jedne (tekue) kartoteke.
2.1.5
Rad sa cenovnicima
Programom je omogueno da u bazi imate proizvoljan broj cenovnika, odnosno da za svaki resurs imate
proizvoljan broj cena. U tabeli se prikazuju cene iz tekueg cenovnika, a promena tekueg cenovnika se vri iz
zatvorene liste u gornjem desnom uglu dijalog box-a.
Zatvorena lista za promenu tekueg cenovnika

Aktiviranjem dugmeta Edit otvara se dijalog box za promenu podataka o tekuem cenovniku.
Izgled dijalog box-a za editovanje tekueg cenovnika
29
U edit box-u Naziv cenovnika imate mogucnost da zadate proizvoljan naziv cenovnika. Zadati naziv e se pojaviti u
zatvorenoj listi za promenu tekueg cenovnika. Iz zatvorene liste Valuta bira se jedna od valuta koje postoje u bazi
programa. U sluaju da valuta koju elite da zadate ne postoji u bazi, potrebno je da aktivirate naredbu Opti podaci
=> Valute, i da je tamo prvo dodate u bazu (vidi poglavlje 2.5). U polju Datum je prikazan datum koji je program
sam izgenerisao u trenutku pravljenja ovog cenovnika. Ovaj podatak se ne moe menjati. Veliko edit polje u donjem
delu dijalog box-a je predvieno za zadavanje eventulanih komentara koji e blie odrediti sadraj cenovnika.
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a sve eventualno zadate izmene e biti prihvaene od
strane programa.
Kako svaki od cenovnika ima definisanu i valutu, to se u koloni Cena, uz cenu ispisuje i oznaka date valute. Pored
toga, u donjem delu djalog box-a predvien je i prostor za prikaz naziva i datuma kreiranja cenovnika, kao i prostor
rezervisan za prikaz komentara koji je eventualno pridruen cenovniku.
Deo dijalog box-a za prikaz eventualno zadatih komentara o tekuem cenovniku

Dugme Brii je predvieno za brisanje tekueg cenovnika iz baze, dok se aktiviranjem dugmeta Dodaj otvara
dijalog box za kreiranje novog cenovnika.
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka o novom cenovniku
30
Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i prethodno opisani za editovanje podataka o tekuem cenovniku. Jedina razlika je u
tome to ovde postoji i check box pomou koga imate mogunost da preuzmete cene iz cenovnika, koji je bio tekui
neposredno pre aktiviranja naredbe za dodavanje novog cenovnika. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno
stanje, za promenu e biti dostupan i edit box Faktor promene.
Deo dijalog box-a za kopiranje cena iz tekueg cenovnika

U zavisnosti od odabrane valute novog, i postojee valute tekueg cenovnika, za faktor promene program po defaultu nudi koeficient koji predstavlja meusobni odnos ovih valuta. Koliki je odnos ovih valta iskljuivo zavisi od kursa
koji je definisan u okviru naredbe Opti podaci =>Valute (vidi poglavlje 2.5). Svakako da za faktor promene
moete zadati proizvoljnu vrednost.
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a novo kreirani cenovnik postavljen za tekui. Ako je
check box za kopiranje cena bio postavljen na iskljueno stanje tada e sve cene biti prazne, a ako je bio postavljen na
ukljueno stanje, tada e sve cene iz prethodno tekueg cenovnika, biti preuzete i pomnoene sa zadatim faktorom
promene.
Cene u novo kreiranom cenovniku Dinarski su kreirane teko sto su cene iz cenovnika
Default linearno pomnoene sa zadatim faktorom promene 85 (1 Euro=85 Dinara)
31
Sledea grupa komandi za rad sa tekuim cenovnikom, odnosi se samo na grupu selektovanih resursa. Ako aktivirate
dugme Promeni cene, nakon to ste prethodno selektovali eljenu grupu resursa (jedan ili vie njih), otvorie se
dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za promenu cena

Kako je viestruka selekcija omoguena samo unutar jedne (tekue) kartoteke, to u sluaju da elite da promenite
odjedanput cene za sve resurse u bazi, potrebno je da check box Promeni za ceo cenovnik, postavite na ukljueno
stanje. Znai, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, tada e se promena odnositi samo na slelektovane
resurse, a ako je postavljen na ukljueno stanje, tada e se promena odnositi na sve resurse (svi resursi iz svih
kartoteka).
Dva check box-a u gornjem delu dijalog box-a ukazuju na mogunosti koje imate u ovoj naredbi. Naime, zadati faktor u
edit box-u Faktor promene, e uticati na cene selektovanih resursa na nain kako je to zadato aktivnim check box-om.
Ako je check box Procentualno postavljen na ukljueno stanje, tada e zadati faktor predstavljati procenat za koji e
cene biti korigovane. U suprotnom sluaju, ako je na ukljueno stanje postavljen check box Linerano, cene svih
selektovanih resursa e biti pomnoene sa zadatim faktorom. Za faktor promene se moe zadati negativan broj, jedino
ako on prestavlja procentualno smanjenje cene.
Napomenuemo jo jedanput da se promene odnose samo na tekui cenovnik, odnosno na cene koje su bile prikazane u
tabeli neposredno pre aktiviranja ove naredbe.
Pored prethodno opisanog naina auriranja cena, predviena je i mogunost uspostavljanja meusobne veze izmeu
svih globalnih cenovnika u bazi. Izborom dugmeta Prebaci cene, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za prebacivanje cena iz jednog u drugi cenovnik

I ova naredba se moe odnositi ili na ceo cenovnik (na sve resurse iz svih kartoteka), ili pak samo na grupu prethodno
selektovanih resursa. Stanje check box-a Prebaci ceo cenovnik, regulie nain rada programa po ovom pitanju.
32
U gornjem delu dijalog box-a su prikazani nazivi cenovnika izmeu kojih se vri prebacivanje cena, dok dugme =>
odreuje smer prebacivanja. Uzastopnim klikom mia na dugme =>, ono menja svoj izgled i jasno ukazuje na
odabrani smer prebacivanja.
Dugme koje regulie smer prebacivanja cena

Levo se nalazi naziv tekueg cenovnika, i on se ne moe menjati, dok se iz zatvorene liste na desnoj strani, za
prebacivanje moe odabrati bilo koji od cenovnika koji postoji u glavnoj bazi. Ispod naziva cenovnika, ispisane su i sve
informacije koje ukazuju na karakter tih cenovnika. U edit box-u Faktor promene, zadaje se vrednost sa kojom e
cene iz izvornog cenovnika biti linearno pomnoene i postavljene u odredini cenovnik. U zavisnosti od valuta u kojima
su ovi cenovnici izraeni, za faktor promene program po default-u nudi koeficient koji predstavlja meusobni odnos
ovih valuta. Koliki je odnos ovih valta iskljuivo zavisi od kursa koji je definisan u okviru naredbe Opti podaci =>
Valute (vidi poglavlje 2.5). Svakako da za faktor promene moete zadati proizvoljnu vrednost.
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a cene u odredinom cenovniku e biti postavljene na
nain kako je to zadato u ovom dijalog box-u.
Pomou dugmeta Brii cene, imate mogunost da za grupu selektovanih resursa uklonite cene iz tekueg cenovnika.
Znai, ovo je samo alat da se brzo uklone sve suvine, i eventualno pogreno zadate cene.
2.1.6
Dodavanje novih i brisanje postojeih resursa
Dodavanje novog resursa u glavnu bazu se odvija pomou dugmeta Dodaj resurs. Njegovim aktiviranjem,
otvara se dijalog nox sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka o novom resursu
33
Postupak ubacivanja novog resursa u bazu se sastoji u tome da se u edit box-ovima zadaju eljeni podaci, a zatim
aktivira dugme OK. Pri ovoj operaciji, program e iskontrolisati da li u bazi ve postoji zadata ifra, i ako postoji
spreie dodavanje resursa izdavanjem odgovarajue poruke. U sluaju da zadata ifra ne postoje u bazi, novo dodati
resurs e biti trajno smeten u bazu. Ovde emo napomenuti da pre aktiviranja naredbe Dodaj, vodite rauna koja je
kartoteka trenutno aktivna, jer e novo dodati resurs, pri kasnijoj analizi cena, imati karkter koji je odreen tekuom
kartotekom (Materijal/Radna snaga/Mehanizacija).
Za brisanje resursa iz baze, potrebno je prvo dati resurs (jedan ili vie njih) selektovati, a zatim aktivirati dugme Brii
resurs. Obzirom da je ova naredba destruktivna, odnosno dovodi do trajnog gubljenja podataka o izbrisanom resursu,
to e program uvek izdati i poruku kojom se od korisnika zahteva potvrda brisanja. Ukoliko se selektovani resurs za
brisanje koristi barem u jednoj od normi, program e spreiti brisanje i opet izdati odgovarjuu poruku. Znai, da bi
neki od resursa uklonili iz baze, potrebno je i da ga izbacite iz svih normi u kojima on uestvuje.
2.1.7
Provera zauzetosti resurs
Ako se odluite da neki od resursa trajno uklonite iz baze, bilo bi dobro da prethodno proverite u kojim sve
normativima je on upotrebljen. Za ovu namenu je i razvijena naredba Zauzetost resursa, ijim aktiviranjem se
pojavljuje lista svih normativa u kojima se selektovani resurs pojavljuje.
Izgled dijalog box-a za prikaz liste normativa u kojima selektovani resurs uestvuje
2.1.8
Eksport/Import baze resursa
Ove dve komande omoguavaju dvosmernu vezu sa drugim korisnicima programa Normabase Plus.
Naime, imate mogunost da razmenjujete, kako resurse tako i njihove cene sa drugim kolegama. Izborom naredbe
Eksport, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za eksport baze resursa
34
Kako se i ova naredbe moe odnositi ili na sve resurse (svi resursi iz svih kartoteka), ili pak samo na prethodno
selektovanu grupu resursa, to stanje prekidaa u gornjem delu dijalog box-a regulie ponaanje programa po ovom
pitanju. Stanje check box-a Eksportuj cenovnike, odreuje da li elite da eksportujete samo resurse ili pak i njihove
cene. Ako se odluite za eksportovanje i cena, tada sa sledea dva prekidaa definiete da li elite da eksportujete samo
cene iz tekueg cenovnika ili pak iz svih cenovnika koji se nalaze u bazi. Aktiviranjem dugmeta OK, ubrzo e se
pojaviti i dijalog box za snimanje datoteka.
Izgled dijalog box-a za snimanje baze resursa

Sada je potrebno u edit box-u Ime fajla zadati naziv datoteke, i odabrati mesto na disku gde e datoteka sa zadatim
imenom biti snimljena. Aktiviranjem dugmeta Snimi, datoteka e biti kreirana i svi poptrebni podaci smeteni u nju.
Izborom naredbe Import, otvara se dijalog box za uitavanje datoteka sa diska.
Izgled dijalog box-a za uitavanje baze resursa

Selektovanjem eljenog fajla, i aktiviranjem dugmeta Uitaj, otvorie se jo jedan dijalog box.
35
Kako baza koja se uitava moe sadrati iste ifre resursa, kao i baza u koju se ovi resursi uitavaju, to pomou gornja
dva prekidaa definiete ponaanje programa u ovakvim situacijama. Ako baza koja se uitava u sebi sadri i cene, tada
e za promenu biti dostupan i check box Prebaci cene. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, i
aktiviranjem dugmeta OK, naredba e biti zavena, a u glavnoj bazi resursa e biti dodati i svi novi cenovnici koji su
sadrani u uitanoj datoteci. Ako naziv cenovnika koji se uitava ve postoji u glavnoj bazi resursa, tada e on dobiti
novo indeksirano ime. Na primer: Devizni (1).
2.2
Baza normi (Norme)

Nakon izbora naredbe Baza => Norme, ekran e dobiti sledei izgled.
Izgled dijalog box-a za rad sa bazom normi

Ceo prozor je podeljen na dva dela. U levom se nalazi razgranata struktura stabla, dok je desni rezervisan za prikaz
sadraja tekueg normativa. Meusoban odnos veliine ova dva prozora se moe podeavati razvlaenjem njihove
meusobne granice u levo, odnosno u desno.
2.2.1
Struktura radova
Kako je baza normi jako velika, to je sutinski problem u funkcionisanju ovakvog programa, obezbediti nain
za brzo pronalaenje eljenog normativa. Zbog toga je u programu napravljena razgranata struktura, tipa stabla, koja
ima ulogu brzog pronalaenja eljene grupe normativa u zavisnosti od sadraja koji se u njima pojavljuje.
Na prvom nivou strukture radova, svi radovi su podeljeni na odreeni broj glavnih grupa (najiri pojmovi), a potom
svaka od njih na odreeni broj podgrupa (neto ui pojmovi). Otvaranje podgrupa se vri duplim klikom mia preko
naziva grupe radova na prvom nivou.
36
Prikaz drugog nivoa podele

Ova podela glavnih grupa na odreeni broj podgrupa, predstavlja drugi nivo podele. Opet, svaka od ovih podgrupa
moe biti podeljena na odreeni broj jo sitnijih podela (jo ui pojmovi), i tako redom.
Prikaz treeg nivoa podele

Uopte uzevi, struktura radova po dubini moe imati proizvoljan broj nivoa podele, stim to se za neke grupe radova,
struktura moe zavriti i na prvom nivou.
37
Prikaz poslednjeg nivoa podele

Ispred imena svakog od naslova iz strukture radova se nalaze grafiki simboli koji ukazuju na to da li data podela ima
po dubini jo pod-podela ili ne. Simboli u vidu bele kjnige predstvaljaju prvi nivo podele, dok simboli u vidu plave
knjige, predstavljaju naslove iz pod-podele.
Na krajevima strukture radova, za svaki od najuih pojmova, nalaze se delovi baze podataka u kojoj su sadrani
normativi koji se odnose samo na taj najui pojam (ispred normativa se nalaze simboli belog lista hartije). Iz ovoga
proizilazi i uloga strukture radova, koja omoguava da se prostom logikom od najireg ide ka najuem pojmu, i iz tog
dela baze podataka vri izbor eljenog normativa.
2.2.2
Kreiranje kataloga normativa
Kako je baza normativa jako velika i jedinstvena za sve vrste radova, to je programom predvien alat za lako
grupisanje normativa, odnosno sakrivanje grupa normativa koje korisniku nisu potrebne. Ispod stabla sa razgranatom
strukturom radova, nalazi se zatvorena lista za izbor tekueg kataloga.
Zatovrena lista za izbor tekueg kataloga
38
Na prvom mestu ove liste, nalazi se stvaka <Prikai sve grupe radova>, koja obezbeuje prikaz svih grupa radova iz
baze normativa (naslovi na prvom nivou podele koji su oznaeni simbolima belih knjiga). Izborom nekog drugog
kataloga, spisak glavnih grupa radova (belih knjiga) e biti suen.
Za tekui je postavljen katalog Vodovod i kanalizacija

Znai, katalog praktino predstavlja neku vrstu filtera vidljivosti, odnosno regulie koja od glavnih grupa radova (bele
knjige), e biti vidljiva na ekranu, a koja ne.
Sledeom grupom naredbi, koje se odnose na rad sa katalozima, imate mogunost da program prilagodite svojim
potrebama. Aktiviranjem dugmeta Brii katalog, trenutno prikazani katalog e biti uklonjen. Napomenuemo da
brisanje kataloga ne podrazumeva brisanje grupa radova i pripadajuih normativa iz baze, ve samo brisanje tog stanja
vidljivosti.
Izborom dugmeta Ukljui grupu, otavara se lista sa svim glavnim grupama radova koje nisu ve ukljuene u tekui
katalog.
Lista za dodavanje novih glavnih grupa radova u tekui katalog

Ubacivanje nove glavne grupe radova u tekui katalog, vri se jednostavnim selektovanjem eljene grupe i aktiviranjem
dugmeta OK. Svakako da je i u ovoj listi omoguena viestruka selekcija pomou tastera Ctrl i Shift.
Dugme Dodaj katalog slui za kreiranje potpuno novog kataloga. Njegovim izborom, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
39
Izgled dijalog box-a za kreiranje novog kataloga

U edit box-u Naziv kataloga, potrebno je da mu zadate ime, a pomou check box-a Kopiraj Vodovod i
Kanalizacija, imate mogunost da kreirate kopiju tekueg kataloga. Jasno da e naziv ovog check box-a menjati svoj
naziv, u zavisnosti od imena tekueg kataloga. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, novi katalog e
biti potpuno prazan, te ete pomou dugmeta Ukljui grupu imati mogunost da u njega naknadno ukljuite sve
eljene glavne grupe radova. Ako je pak ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, tada e novo kreirani katalog
predstavljati kopiju tekueg. Naknadnim dodavanjem, ili pak uklanjanjem glavnih grupa radova, novi katalog moe
dobiti drugaiji sadraj. O nainu uklanjanja glavnih grupa radova (belih knjiga) iz tekueg kataloga, bie vie rei u
sledeem poglavlju.
Ovde emo napomenuti da se novi katalog moe napraviti i kao kopija svih glavnih grupa radova koje se nalaze u bazi
normativa. Ako elite da na taj nain napravite novi katalog, tada je potrebno da pre aktiviranja naredbe Dodaj
katalog, za tekui prikaz postavite stanje Pikai sve grupe radova. Naknadnim uklanjanjem svih nepotrebnih glavnih
grupa radova iz ovako napravljene kopije svih grupa radova, i na ovaj nain moete definisati sadraj novog kataloga.
Za promenu naziva postojeih kataloga, predviena je ikona koja se nalzi sa leve strane zatvorene liste za promenu
tekueg kataloga.
Ikona za promenu naziva tekueg kataloga

Njenim aktiviranjem, naziv tekueg kataloga u listi, postae dostupan za promenu. Zadavanjem novog imena i
pritiskom na taster Enter ili Tab, novo zadato ime kataloga e biti prihvaeno.
40
2.2.3
Rad sa stablom
Pored toga to je u bazi mogue pravljenje novih i menjanje postojeih normativa, korisniku je omoguena i
izmena same strukture radova. Kako su katalozi samo filter za vidljivost, odnosno definiu koja glavna grupa radova
(bele knjige), e biti prikazana u stablu a koje ne, to e se sve izmene u stablu odraziti direktno na bazu normativa.
Znai, bilo koja izmena u stablu nekog od kataloga, videe se i u ostalim katalozima, ako oni sadre datu glavnu grupu
radova. Jasno da e se napravljene izmene videti i kada su na ekranu prikazane sve glavne grupe radova (stanje
vidljivosti: Prikai sve grupe radova).
Za rad sa stablom je predvien ceo sistem naredbi iz padajueg menija, koji se otvara na desni klik mia preko eljenog
dela stabla.
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko eljene stavke u stablu
U zavisnosti od grane u stablu, koja je selektovana desnim klikom mia, izbor ponuenih naredbi u padajuem meniju
e imati razliito dejstvo.

Aktivranje komande Dodaj naslov, otvorie novu granu u stablu, na istom nivou na kome se nalazi i
prethodno selektovani naslov. Znai ako je selektovan naslov na prvom nivou podele i aktivirana naredba Dodaj
naslov, novo dodati naslov e takoe biti na prvom nivou podele. Ako se pak prvo selektuje naslov na drugom nivou
podele, i potom aktivira naredba Dodaj naslov, novo dodati naslov e sada biti na drugom nivou podele. Analogija
vai i za sve ostale dubine u strukturi stabla. Novo dodati naslov, bez obzira na kom je nivou u stablu dodat, dobie
default naziv Nova grupa, koji je potebno odmah promeniti zadavanjem eljenog imena. Napomenuemo da je
dodavanje naslova na prvom nivou podele (bela knjiga), mogue jedino kada je na ekranu prikazano stablo nekog od
kataloga.

Aktivranje komande Ubaci podnaslov, otvorie novu granu u stablu, na prvom nivou ispod trenutno
selektovanog. I novo dodati pod-naslov, bez obzira na kom je nivou u stablu dodat, dobie default naziv Nova
grupa, koji je potebno odmah promeniti zadavanjem eljenog imena. Napomenuemo da ubcivanje pod-nalsova nee
biti mogue, jedino ako je selektovan neki od normativa.
41

Naredba Brii slui za uklanjanje naslova i normi iz baze. Brisanje naslova na prvom nivou podele (bele
knjige), ima razliite posledice, u zavisnosti od toga da li je na ekranu prikazan neki od kataloga, ili je pak za tekui
prikaz odabarno: Prikai sve grupe radova. Ako je na ekranu prikazano stanje Prikai sve grupe radova, tada e
brisanje belih knjiga za posledicu imati njihovo definitivno uklanjanje iz baze, bez mogunosti povratka. Obzirom da je
ovo destruktivna naredba, program e zahtevati njenu potvrdu.
Izbor dugmeta OK, trajno e ukloniti celu selektovanu grupu radova (bele knjige), njene pripadajue pod-naslove i
normative. Samim tim, obrisane glavne grupe radova e biti uklonjene i iz svih kataloga u kojima su se eventualno
nalazile.
Ako je pak na ekranu prikazan neki od kataloga, program e selektovanu glavnu grupu radova za brisanje, bez ikakvog
upozorenja ukloniti iz datog kataloga, dok e njen kompletan sadraj ostati u bazi, i bie vidljiv u stanju prikaza
Prikai sve grupe radova, i svim ostalim katalozima u kojima se eventualno koristi.
Sve ostale stavke u stablu (pod-naslovi i normativi), na zahtev za brisanje, uvek e biti trajno uklonjeni iz baze, bez
mogunosti povratka podataka. Iz tog razloga, program e uvek izdati odgovarajue upozorenje i zahtevati potvrdu ove
desturktivne operacije. Ako se za brisanje selektuje pod-naslov, tada program otvara dijalog box sledeeg izgleda, i nudi
dve mogunosti.
Postavljanje prvog prekidaa na ukljueno stanje dovee do brisanja datog pod-naslova i svih pod-naslova i normativa
koji mu pripadaju. Ako pak na ukljueno stanje postavite drugi prekida, tada e iz stabla biti obrisan samo selektovani
pod-naslov, a svi pod-naslovi i normativi koji mu pripadaju, bie pomereni za jedan nivo ulevo.
U sluaju da se odluite za viestruku selekciju stavki u stablu, korienjem taster Ctrl i Shift, tada e u otvorenom
padajuem meniju biti dostupna samo naredba za brisanje. Program e i u ovom sluaju izdati odgovarajue upozorenje,
ali ipak budite obazrivi sa ovom naredbom jer moete nepovratno izgubiti podatke.

Pomou naredbe Edit, moe se editovati kako sadraj naslova i pod-naslova, tako i samog normativa. Ako
je u stablu selektovan neki od naslova, odnosno pod-naslova, izbor ove naredbe e na datom mestu u stablu otvoriti edit
box, unutar koga moete izvriti eljene izmene. Ako je pak selekotvan neki od normativa, naredba Edit e otvoriti
dijalog box za promenu njegovog sadraja. O radu programa u ovom reimu, bie vie rei u poglavlju 2.2.4.2.
42
2.2.3.5 Promena poloaja naslova, pod-naslova i normativa u stablu

Pre nego to krenemo sa obajnjavanjem ove naredbe, napomenuemo da premetanje naslova i pod-naslova
(stavke u stablu koje su oznaene simbolima belih i plavih knjiga), podrazumeva premetanje i svih njihovih pod-nivoa,
odnosno svih elemenata unutar njih. Promena poloaja naslova, pod-naslova i normativa u strukturi radova, odvija se
drag-ovanjem. Za sve ove elemente u strukturi radova, postupak je isti, te emo ih u daljem tekstu nazvati
zajednikim imenom element. Znai, prvo se miem selektuje eljeni element (jedan ili vie njih), i zatim ne
otputajui levi taster mia, on dovede na eljeno mesto. U trenutku drag-ovanja, u zavosnosti od trenutnog poloaja
mia, program e specijalnim simbolima oznaiti mesto gde bi selektvani element bio smeten, ako bi se levi taster
mia u tom trenutku otpustio:
-
Ako je trenutni poloaj mia takav da se nalazi tano na sredini ispisanog naziva datog elementa u stablu, tada e
program u toku dragovanja prikazati ili simbol precrtanog kruga ili pak simbol malog prevougaonika. Simbol
precrtanog kruga oznaava da selektovani element ne moe biti smeten unutar elementa iznad koga se trenutno
nalazi mi, dok simbol malog prevougaonika oznaava da e selektovani element biti smeten unutar elementa iznad
ijeg naziva se trenutno nalazi mi. Simbol precrtanog kruga e se pojaviti uvek kada mi u toku drag-ovanja
pokazuje tano na sredinu sadraja normativa, obzirom da normativ ne predstavlja pod-naslov i unutar njega se ne
moe nita smestiti. Simbol precrtanog kruga e se pojaviti i u situaciji kada pokuate da glavni naslov sa prve
podele (bela knjiga), smestite unutar nekog drugog glavnog naslova na prvom nivou podele, to programom nije
dozvoljeno.
Ako je trenutni poloaj mia takav da se nalazi neposredno iznad ili ispod naziva nekog elementa u stablu, tada e
program u toku dragovanja prikazati simbol horizontalne crtkaste linije, to oznaava da e na tom mesu selektovani
element za premetanje biti postavljen. Znai, na istom nivou podele kao i element u stablu iznad ili ispod koga se
mi trenutno nalazi.
Kako je premetanje naslova, pod-naslova i normativa omogueno na potpuno proizvoljno mesto u strukturi, to ako
elite da ih prebacite na neki pod-nivo, pre aktiviranja ove naredbe morate prvo otvoriti taj nivo (naslov ispod koga
treba da se izvri premetanje mora biti prikazan na ekranu), a tek onda selektovati eljeni element za premetanje.
Ako se odredite za premetanje nalazi na delu stabla koji se trenutno ne vidi na ekranu, tada je potrebno da u toku
drag-ovanja, znai bez otputanja levog tastera, mi dovedete u okolinu gornje ili pak donje ivice trenutno prikazanog
dela strukture, u zavisnosti od toga da li se odredini deo stabla nalazi iznad ili ispod trenutno prikazanog dela. Program
e scroll-ovati listu na dole, odnosno na gore, sve dok mie ne pomerite van okoline donje, odnosno gornje ivice,
trenutno prikazanog dela strukture.

Kako duina naslova i podnaslova moe biti velika, a prozor za prikaz sadraja strukture radova konane
veliine, to je napravljen mehanizam za prikazivanje kompletnog sadraja svih stavki u stablu. Jednostavnim
dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na dugaak naslov (bez klika na taster mia), program e otvoriti mali prozor u
kome e biti prikazan sadraj datog naslova, odnosno pod-naslova.
43
U otvorenom prozoru se vidi kompletan sadraj pod-naslova na koji mi pokazuje

Kako je normativ u stablu prikazan konanim brojem poetnih karaktera, to dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na
njega (bez klika na taster mia), u otvorenom prozoru moete dobiti i njegov kompletan sadraj.
U otvorenom prozoru se vidi kompletan sadraj normativa na koji mi pokazuje

Za detaljan prikaz sadraja normativa, potrebno je da ga selektujete klikom na levi taster mia. Naime, selektovanjem
eljenog normativa, u desnom prozoru e biti prikazan njegov kompletan sadraj.
44
Kompletan sadraj trenutno selektovanog normativa.

Na desni klik mia preko desnog prozora, otvorie se mali prozor za podaavanje stanja ovog privju-a.
Padajui meni za podeavanje stanja privju-a u desnom prozoru

Prikazani check box-ovi predstavljaju kolone iz prikazane tabele, te njihovim postavljanjem na iskljueno, odnosno
ukljueno stanje, definiete koje e se kolone prikazivati, a koje ne. Levi klik mia na bilo koju poziciju van prikanog
prozora, dovee do njegovog zatvaranja, a novi privju e odgovarati stanju postavljenih check box-ova..
2.2.4
Rad sa normativima
U ovom poglavlju emo opisati nain promene sadraja postojeih normativa u bazi, kao i mogunost
kreiranja potpuno novih normativa. Broj normativa u bazi je neogranien, a jedini uslov je da oni moraju imati,
meusobno razliite ifre.
45
2.2.4.1 Dodavanje novih normativa

Za dodavanje novih normativa postoje dva naina. Prvi je da desnim klikom mia selektujete podnalov unutar
koga elite da smestite novi normativ, i iz otvorenog padajueg menija aktivirate naredbu Dodaj Normu.
Izborom ove naredbe, kreira se nova norma potpuno praznog sadraja

Drugi nain je zgodan kada elite da napravite novu normu koja je slina sa ve postojeom. U tom sluaju je potrebno
da desnim klikom mia selektujete normativ koji je slian, i iz otvorenog padajueg menija aktivirate naredbu Kopiraj
Normu ....
Izborom ove naredbe, kreira se nova norma potpuno istog sadraja kao i selektovana
Bez obzira za koju ste se od ove dve naredbe odluili, otvorie se dijalog box potpuno istog sadraja kao i kada se eli
editovanje postojee norme, a jedina razlika e biti u tome, da li e podaci o novoj normi biti popunjeni ili ne.
46
Izgled dijalog box-a za dodavanje nove norme

U svakom sluaju, neophodno je da zadate ifru nove norme, koja nije ve zauzeta u bazi, dok ostale podatke o
noramativu moete zadati potpuno proizvoljno, bez ikakvih ogranienja.
2.2.4.2 Editovanje postojeih normativa

Duplim klikom mia preko prikazanog normativa u stablu, ili pak izborom naredbe Edit iz padajueg
menija koja se pojavljuje na desni klik mia preko eljenog normativa, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za editovanje sadraja normativa
47
Sam normativ sadri sledee podatke:
-
ifru
jedinicu mere
tekstualni opis i
grupu resursa koji uestvuju u izvrenju opisanog normativa, po jedinici mere..
Ovi podaci su prikazani na ekranu za tekuu normu, i njihov sadraj se moe menjati u odgovarajuim edit box-ovima.
Za ifru norme je predvieno sedam znakova iako su one standardno ifrovane sa est brojeva. Sa sedmim karakterom u
ifri, koji moe biti i slovo abc-ede, imate mogunost da pravite varijacije postojeih normativa, stim to ete zadrati
prvih est brojeva u ifri, koji e ukazivati na poetni normativ iz koga je izveden novi.
Pomou dva dugmeta, sa desne strane edit box-a predvienog za zadavanje jedinice mere, imate mogunost da u ovaj
edit box ubacite specijalne karaktere: 2 i 3 koji se esto koriste pri zadavanju jednice mera (na primer m2 i m3).
Napomenuemo da pri zadavanju tekstualnih opisa, za prelazak u drugi red ne koristite taster Enter kako bi zadati
tekst mogao biti lepo prelomljen za bilo koju zadatu irinu kolone pri tampi.
Lista resursa koji uestvuju u izvrenju datog normativa, nalazi se u donjem delu dijalog box-a. Svakom redu u listi
odgovaraju podaci za jedan resurs. U prvoj kolni se nalazi ifra resursa, a u drugoj podatak o koliini utroka datog
resursa po jedinici mere opisanog posla. Na osnovu zadate ifre resursa, u produetku se ispisuje jedinica mere i naziv
samog resursa. U poslednjoj koloni se nalazi komentar koji se moe pridruiti bilo kom resursu, ali je njegova
prevashodna uloga da opie koju vrstu posla obavlja radna snaga. Primetiete da se u pojedinim normativima jedan isti
radnik pojavljuje vie puta u listi resursa, radei razliite vrste poslova. Otuda je i proistekla potreba za ubacivanjem
komentara o vrsti posla koju obavlja radna snaga.
Podaci u kolonama ifra, Utroak i Operacija se mogu slobodno menjati, dok se sadraj kolona J.m. i Naziv
ne moe menjati jer je odreen iskljuivo zadatom irfrom resursa. Izmena bilo kog od ovih podataka se vri tako to se
u odgovarajuoj eliji tabele zada nova vrednost i unos potvrdi pritiskom na taster Enter ili Tab.
Pored editovanja podataka, mogue je u normativ ubacivati nove resurse, a takoe i obrisati neke od postojeih. Za
ubacivanje resursa u normativ postoje dva naina, u zavisnosti od toga da li znate ifru resursa ili ne. Ako je znate, tada
je dovoljno da u poslednjem (praznom redu tabele), zadate ifru, a potom unos potvrditi pritiskom na tester Enter ili
Tab. U sluaju da ne znate ifru, to e svakako biti ei sluaj, potrebno je da aktivirate dugme Dodaj resurs.
Tada e Vas program prebaciti u glavnu bazu resursa.
Glavna baza resursa koja je pozvana pritiskom na dugme Dodaj resurs
48
Koristei mogunosti pretraivanja ove baze, kako je to ve opisano u poglavlju 2.1, lako ete pronai odgovarajui
resurs. Kada ga klikom mia selektujete, potrebno je da aktivirate i dugme Ubaci u normu. Tada e glavna baza
resursa biti zatvorena, a izabrani resurs smeten u listu resursa koji uestvuju u datom normativu. Napomenuemo da je
i u proceduri ubacivanja resursa u normativ, omoguena viestruka selekcija.
Brisanje resursa iz liste se odvija tako to se prvo klikom mia selektuje red u kome su sadrani njegovi podaci, a zatim
aktivira dugme Brii resurs. Kako je ovo destruktivna naredba, program e izdati i odgovarajue upozorenje.
Ispod tabele sa resursima koji uestvuju u izvrenju datog normativa, ispisana je informacija Ukupno vreme:, koja
govori o pottebnom broju norma sati za izvrenje datog posla.
Za izvrenje posla opisanog ovim normativom, po jedinici mere,

potrebno je: 0.948+4.411+0.89+4.655=12.716 norma asova
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a sve izvrene izmene trajno snimljene u bazu.
2.2.5
Filter za brzo pronalaenje normativa
U cilju lakeg pronalaenja eljenih normativa, aktiviranjem dugmeta Filter, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda.
49
Filter se postavlja tako to se u odgovarajuim poljima zadaje uslov koji prikazani normativi u stablu moraju da ispune.
Postavljeni filteri su naznaeni plavim ispisom njegovog naziva.
Prikai norme iz grupa - U ovom delu dijalog box-a postoji samo jedan filter, i on se odnosi na sadraj naslova i podnaslova u stablu.
... koje sadre
zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u stablu e biti prikazani

samo naslovi i pod-naslovi, koji u sebi sadre zadati string. Ako elite da se
pretrauje vie stringova, tada ih treba meusobno razdvojiti zarezom. Na
primer: opek, zid. Za ovako zadati filter, u listi e biti prikazani svi naslovi i
podnalsovi koji se odnose na zidanje opekom.. Svakako da redosled zadavanja
stiringova razdvojenih zarezom, uopte nije bitan.
Prikai norme U ovom delu dijalog box-a postoji vie filtera, i oni se svi odnose na sadraj normativa
... koje sadre

samo normativi koji u svom tekstualnom opisu sadre zadati string. Ako elite da
se pretrauje vie stringova, tada ih treba meusobno razdvojiti zarezom. Na
primer: zem, prebac. Za ovako zadati filter, u listi e biti prikazani svi
normativi koji se odnose na prebacivanje zemlje. Svakako da redosled zadavanja
... ija ifra poinje sa

samo normativi ija ifra otpoinje sa zadatim stringom. Ako u ovom edit box-u
ispred eljenog stringa zadate znak %, tada e u stablu biti prikazani svi
normativi ija ifra sadri zadati string na bilo kom mestu u ifri. Ako na primer
zadate 13 tada e u listi biti prikazani svi normativi ija ifra otpoinje sa 13.
Ako pak zadate %13 tada u u stablu biti prikazani svi normativi ija ifra
sadri 13 na bilo kom mestu u ifri.
... koje su u upotrebi
postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u stablu e biti prikazani

samo normativi koji su upotrebljeni u pozicijama (o bazi pozicija e biti vie rei
u poglavlju 2.3). Znai, iz stabla e biti izbaeni svi mrtvi normativi,
odnosno oni koji se ne upotrebljavaju ni u jednoj poziciji. Ovaj filter radi
zajedno sa filterom ... koje nisu u upotrebi, i jedan drugi iskluuju.
... koje nisu u upotrebi
postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u stablu e biti prikazani

samo mrtvi normativi, odnosno oni koji se ne upotrebljavaju ni u jednoj
poziciji. Ovaj filter radi zajedno sa filterom ... koje su u upotrebi, i jedan drugi
iskluuju.
filterima.
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u stablu e biti prikazani samo normativi, i njima
pripadajui naslovi i pod-naslovi, koji ispunjavaju zadati filter.
50
U stablu su prikazani svi normativi koji ispunjavaju jedini postavljeni filter: ... ija ifra poinje sa: 1212.
Uzastopni klik mia na check box Aktivan, dovodi do naizmeninog prikaza normativa sa trenutno postavljenim
filterom, ili bez njega. Kada je check box Aktivan postavljen na iskljueno stanje, tada e u stablu biti prikazani svi
normativi koji postoje u tekuem katalogu.
2.2.6
Eksport-Import baze normativa
Ove dve komande omoguavaju dvosmernu vezu sa drugim korisnicima programa: Normabase Plus.
Naime, imate mogunost da razmenjujete normative sa drugim kolegama. Izborom naredbe Eksport, otvara se
Izgled dijalog box-a za eksport baze normativa

Kako se ova naredbe moe odnositi ili na sve normative u bazi, ili pak samo na prethodno selektovanu grupu normativa,
to stanje prekidaa u ovom dijalog box-a regulie ponaanje programa po ovom pitanju. Aktiviranjem dugmeta OK,
ubrzo e se pojaviti i dijalog box za snimanje datoteka.
51
Izgled dijalog box-a za snimanje baze normativa

Sada je potrebno u edit box-u Ime fajla, zadati naziv datoteke, i odabrati mesto na disku gde e datoteka sa zadatim
Izborom naredbe Import, otvara se prvo dijalog box za uitavanje datoteka sa diska.
Izgled dijalog box-a za uitavanje baze normativa

Kako je programom podrano uitavanje baze normativa i iz stare verzije programa NormaBase, to je potrebno da u
ovom sluaju prvo iz zatvorne liste Tip fajla, odaberete eljeni format datoteke za uitavanje i da se pozicionirate na
mesto na disku gde je instalirana stara verzija programa.
Za uitavanje je odabrana baza normativa iz stare verzije programa
52
Kako baza normativa u straroj verziji programa nije bila jedinstvena, ve podeljene u vie datoteka prema vrsti poslova,
to u sluaju da ste na stari korisnik, i da elite da sve normative iz stare, prebacite u novu verziju programa, potrebno je
da redom uitate sve eljene datoteke. Bez obzira na to da li ste se odluili za uitavanje datoteke starog ili novog
formata, aktiviranjem dugmeta Uitaj, otvorie se jo jedan dijalog box.
Izgled dijalog box-a za import baze normativa

Ponueni prekidai definiu nain na koji e normativi biti smeteni u glavnu bazu programa. Oni imaju sledee
znaenje:
Ubaci stablo zajedno sa normama
Postavljenjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, u glavnu bazu nromativa e

biti ubaeni i svi naslovi i podnaslovi koji vode do normi koje se ubacuju. U
protivnom, na prvom nivou stabla e biti kreirana bela knjiga sa indeksiranim
nazivom Import (1), i sve novo ubaene norme e biti smetene unutar nje.
Ne zamenjuj postojee norme -
Ovaj prekida radi zajedno sa prekidaem Postojee norme zameni, odnosno

jedan drugi iskljuuju. Stanje ova dva prekidaa definie ponaanje programa u
situaciji kada pronee da ifra normativa koji su ubacuje, ve postoji u glavnoj
bazi normativa. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj
postojee norme e ostati nepromenjen, odnosno ubacivanje normi ije su ifre
ve zauzete e biti preskoeno.
Postojee norme zameni -
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj postojee norme e

biti zamenjen sa normom koja se ubacuje. U ovom sluaju e aktivan postati i
prekida Zadri postojei poloaj u stablu, koji regulie poloaj nove norme u
stablu. Ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada e nova norma
biti smetena na isti poloaj u stablu koji je imala i stara norma. U suprotnom,
nova norma e dobiti novi poloaj u zavisnosti od stanja prekidaa Ubaci stablo
zajedno sa normama.
Ne zamenjuj postojee resurse -
Ovaj prekida radi zajedno sa prekidaem Postojee resurse zameni, odnosno

situaciji kada pronee da ifra resursa koji je sadran u normativu koji su
ubacuje, ve postoji u glavnoj bazi. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno
stanje, sadraj postojeeg resursa e ostati nepromenjen, odnosno ubacivanje
resursa ije su ifre ve zauzete e biti preskoen.
Postojee resurse zameni -
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj postojeeg resursa e

biti zamenjen sa resursom koja se ubacuje.
53
Prebaci cene -
Ovaj prekida e biti aktivan samo kada se uitava baza normativa iz stare
verzije programa NormaBase. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje,
zajedno sa svim ubaenim resursima e biti ubaene i njihove cene. Naime, u
glavnoj bazi programa e biti kreirana i dva nova cenovnika: Dinarski i
Devizni.
Ukloni prelome iz tekstova -
verzije programa NormaBase. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, iz
starih opisa normativa e biti uklonjeni svi zadati Enter-i koji su regulisali
prelazak u drugi red. Na ovaj nain e svi uitani opisi normativa, biti lepo
prelomljeni za bilo koju zadatu irinu kolone pri tampi.
2.3
Baza pozicija (Pozicije)

Izborom naredbe Baza => Pozicije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za rad sa bazom pozicija

Isto kao i kod baze normativa, ceo prozor je podeljen na dva dela. U levom se nalazi razgranata struktura stabla, dok je
desni rezervisan za prikaz sadraja tekue pozicije. Logika rada sa bazom pozicija je gotovo ista kao i kod baze
normativa, stim to jasno postoje neke specifinosti, koje su proistekle iz same razlike u karakteru normativa i pozicija.
Zbog preglednosti ovog uputstva, prinueni smo da neka objanjena, koja su ve napisani u poglavlju 2.2, a vae i u
radu sa bazom pozicija, ponovimo.
2.3.1
Struktura radova
Kako baza pozicija moe biti jako velika, to je sutinski problem u funkcionisanju ovakvog programa,
obezbediti nain za brzo pronalaenje eljene pozicije. Zbog toga je u programu napravljena razgranata struktura, tipa
stabla, koja ima ulogu brzog pronalaenja eljene grupe pozicija u zavisnosti od sadraja koji se u njima pojavljuje.
Na prvom nivou strukture radova, svi radovi su podeljeni na odreeni broj glavnih grupa (najiri pojmovi), a potom
svaka od njih na odreeni broj podgrupa (neto ui pojmovi). Otvaranje podgrupa se vri duplim klikom mia preko
naziva grupe radova na prvom nivou.
54
Prikaz drugog nivoa podele

Ova podela glavnih grupa na odreeni broj podgrupa, predstavlja drugi nivo podele. Opet svaka od ovih podgrupa moe
biti podeljena na odreeni broj jo sitnijih podela (jo ui pojmovi), i tako redom.
Prikaz treeg nivoa podele

Uopte uzevi, struktura radova po dubini moe imati proizvoljan broj nivoa podele, stim to se za neke grupe radova,
struktura moe zavriti i na prvom nivou.
55
Prikaz poslednjeg nivoa podele

Ispred imena svakog od naslova i pod-naslova iz strukture radova, nalaze se grafiki simboli koji ukazuju na to da li
data podela ima po dubini jo pod-podela ili ne. Simboli u vidu tri mala prvougaonika predstvaljaju naslove, odnosno
pod-naslove.
Na krajevima strukture radova, za svaki od najuih pojmova, nalaze se delovi baze podataka u kojima su sadrane
pozicije koji se odnose samo na taj najui pojam (ispred pozicija se nalaze simboli belog lista hartije). Iz ovoga
proizilazi i uloga strukture radova, koja omoguava da se prostom logikom od najireg ide ka najuem pojmu, i iz tog
dela baze podataka vri izbor eljene pozicije.
2.3.2
Kreiranje baza pozicija
Sutinska razlika izmeu baze pozicija, i baze normatiiva je u tome, to pozicije nemaju jedinstvenu ifru kao
normativi, te program dozvoljava postojanje vie, meusobno ne povezanih baza pozicija. Postavljanje tekue baze
pozicije se vri izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi ispod stabla.
Zatvorena lista za promenu tekue baze pozicija

56
Sledeom grupom naredbi, koje se odnose na rad sa bazom pozicija, imate mogunost da program prilagodite svojim
potrebama. Aktiviranjem dugmeta Brii bazu pozicija, tekua baza pozicija e biti obrisana. Kako je ovo
destruktivna naredba, odnosno obrisanu bazu vie neete moi da vratite, to e program zahtevati potvrdu ove
destruktivne akcije.
Dugme Dodaj bazu pozicija slui za kreiranje potpuno nove baze pozicija. Njegovim izborom, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za dodavanje nove baze pozicija

U edit box-u Naziv baze pozicija, potrebno je da joj zadate ime, a pomou check box-a Kopiraj bazu pozicija
ANALIZA, imate mogunost da kreirate kopiju tekue baze pozicija. Jasno da e naziv ovog check box-a menjati svoj
naziv, u zavisnosti od imena tekue baze pozicija. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, nova baza
pozicija e biti potpuno prazna, te ete pomou programom predvienih naredbi, imati mogunost da kreirate, kako
potpuno proizvoljno stablo, tako i potpuno proizvoljan sadraj pozicija. Ako je pak ovaj check box postavljen na
ukljueno stanje, tada e novo kreirana baza pozicija predstavljati kopiju tekue.
Za promenu naziva postojeih baza pozicija, predviena je ikona koja se nalazi sa leve strane zatvorene liste za
promenu tekue baze pozicija.
Ikona za promenu naziva tekue baze pozicija

Njenim aktiviranjem, naziv tekue baze pozicija u listi, postae dostupan za promenu. Zadavanjem novog imena i
pritiskom na taster Enter ili Tab, novo zadato ime e biti prihvaeno.
57
2.3.3
Rad sa stablom
Sama logika strukture radova, kao i mogunosti koje se pruaju u manipulaciji sa stablom, je potpuno ista
kao i u radu sa bazom normi. Znai, sve to je opisano u poglavlju 2.2.3 vai i ovde. Svakako da e ovde sve te
mogunosti imati i veu primenu, obzirom da e se ova baza tokom rada sa programom sigurno proirivati mnogo ee
i bre nego baza normativa. Pored toga to je u bazi mogue pravljenje novih i menjanje postojeih pozicija, korisniku
je omoguena i izmena same strukture radova.
Za rad sa stablom je predvien ceo sistem naredbi iz padajueg menija, koji se otvara na desni klik mia preko eljenog
dela stabla.
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko eljene stavke u stablu
U zavisnosti od grane u stablu, koja je selektovana desnim klikom mia, izbor ponuenih naredbi u padajuem meniju
e imati razliito dejstvo.

Aktivranje komande Dodaj naslov, otvorie novu granu u stablu, na istom nivou na kome se nalazi i
prethodno selektovani naslov. Znai ako je selektovan naslov na prvom nivou podele i aktivirana naredba Dodaj
naslov, novo dodati naslov e takoe biti na prvom nivou podele. Ako se pak prvo selektuje naslov na drugom nivou
podele, i potom aktivira naredba Dodaj naslov, novo dodati naslov e sada biti na drugom nivou podele. Analogija
vai i za sve ostale dubine u strukturi stabla. Novo dodati naslov, bez obzira na kom je nivou u stablu dodat, dobie
default naziv Nova grupa, koji je potebno odmah promeniti zadavanjem eljenog imena.

Aktivranje komande Ubaci podnaslov, otvorie novu granu u stablu, na prvom nivou ispod trenutno
selektovanog. I novo dodati pod-naslov, bez obzira na kom je nivou u stablu dodat, dobie default naziv Nova
grupa, koji je potebno odmah promeniti zadavanjem eljenog imena. Napomenuemo da ubacivanje pod-nalsova nee
biti mogue, jedino ako je selektovana neka od pozicija.

Naredba Brii slui za trajno uklanjanje naslova i pozicija iz baze, bez mogunosti povratka podataka. Iz
tog razloga, program e uvek izdati odgovarajue upozorenje i zahtevati potvrdu ove desturktivne operacije. Ako se za
brisanje selektuje pod-naslov, tada program otvara dijalog box sledeeg izgleda, i nudi dve mogunosti.
58
Postavljanje prvog prekidaa na ukljueno stanje, dovee do brisanja datog pod-naslova i svih pod-naslova i pozicija
koji mu pripadaju. Ako pak na ukljueno stanje postavite drugi prekida, tada e iz stabla biti obrisan samo selektovani
pod-naslov, a svi pod-naslovi i pozicije koji mu pripadaju, bie pomereni za jedan nivo ulevo.
U sluaju da se odluite za viestruku selekciju stavki u stablu, korienjem taster Ctrl i Shift, tada e u otvorenom
padajuem meniju biti dostupna samo naredba za brisanje. Program e i u ovom sluaju izdati odgovarajue upozorenje,
ali ipak budite obazrivi sa ovom naredbom jer moete nepovratno izgubiti podatke.

Pomou naredbe Edit, moe se editovati kako sadraj naslova i pod-naslova, tako i same pozicije. Ako je u
stablu selektovan neki od naslova, odnosno pod-naslova, izbor ove naredbe e na datom mestu u stablu otvoriti edit box,
unutar koga moete izvriti eljene izmene. Ako je pak selekotvana neka od pozicija, naredba Edit e otvoriti dijalog
box za promenu njegovog sadraja. O radu programa u ovom reimu, bie vie rei u poglavlju 2.3.4.2.
2.3.3.5 Promena poloaja naslova, pod-naslova i pozicija u stablu

Promena poloaja naslova, pod-naslova i pozicija u strukturi radova, odvija se drag-ovanjem. Za sve ove
elemente u strukturi radova, postupak je isti, te emo ih u daljem tekstu nazvati zajednikim imenom element. Znai,
prvo se miem selektuje eljeni element (jedan ili vie njih), i zatim ne otputajui levi taster mia, on dovede na
eljeno mesto. U trenutku drag-ovanja, u zavosnosti od trenutnog poloaja mia, program e specijalnim simbolima
oznaiti mesto gde bi selektvani element bio smeten, ako bi se levi taster mia u tom trenutku otpustio:
-
Ako je trenutni poloaj mia takav da se nalazi tano na sredini ispisanog naziva datog elementa u stablu, tada e
program u toku dragovanja prikazati ili simbol precrtanog kruga ili pak simbol malog prevougaonika. Simbol
precrtanog kruga oznaava da selektivani element ne moe biti smeten unutar elementa iznad koga se trenutno
nalazi mi, dok simbol malog prevougaonika oznaava da e selektovani element biti smeten unutar elementa iznad
ijeg naziva se trenutno nalazi mi. Simbol precrtanog kruga e se pojaviti uvek kada mi u toku drag-ovanja
pokazuje tano na sredinu sadraja pozicije, obzirom da pozicija ne predstavlja pod-naslov i unutar nje se ne moe
nita smestiti.
program u toku dragovanja prikazati simbol horizontalne crtkaste linije, to oznaava da e na tom mesu selektovani
element za premetanje biti postavljen. Znai, na istom nivou podele kao i element u stablu iznad ili ispod koga se
mi trenutno nalazi.
Kako je premetanje naslova, pod-naslova i pozicija omogueno na potpuno proizvoljno mesto u strukturi, to ako elite
da ih prebacite na neki pod-nivo, pre aktiviranja ove naredbe morate prvo otvoriti taj nivo (naslov ispod koga treba da
se izvri premetanje mora biti prikazan na ekranu), a tek onda selektovati eljeni element za premetanje.
Ako se odredite za premetanje nalazi na delu stabla koji se trenutno ne vidi na ekranu, tada je potrebno da u toku
drag-ovanja, znai bez otputanja levog tastera, mi dovedete u okolinu gornje ili pak donje ivice trenutno prikazanog
dela strukture, u zavisnosti od toga da li se odredini deo stabla nalazi iznad ili ispod trenutno prikazanog dela. Program
e scroll-ovati listu na dole, odnosno na gore, sve dok mie ne pomerite van okoline donje, odnosno gornje ivice,
trenutno prikazanog dela strukture.
59

Kako duina naslova i podnaslova moe biti velika, a prozor za prikaz sadraja strukture radova konane
veliine, to je napravljen mehanizam za prikazivanje kompletnog sadraja svih stavki u stablu. Jednostavnim
dovoenjem mia u poloaj da pokazje na dugaak naslov (bez klika na taster mia), program e otvoriti mali prozor u
kome e biti prikazan sadraj datog naslova, odnosno pod-naslova.
U otvorenom prozoru se vidi kompletan sadraj pod-naslova na koji mi pokazuje

Kako je pozicija u stablu prikazana konanim brojem poetnih karaktera, to dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na
nju (bez klika na taster mia), u otvorenom prozoru moete dobiti i njen kompletan sadraj.
U otvorenom prozoru se vidi kompletan sadraj teksta pozicije na koju mi pokazuje

Za detaljan prikaz sadraja pozicije, potrebno je da je selektujete klikom na levi taster mia. Naime, selektovanjem
eljene pozicije, u desnom prozoru e biti prikazan njen kompletan sadraj.
60
Kompletan sadraj trenutno selektovane pozicije.

Na desni klik mia preko desnog prozora, otvorie se mali prozor za podaavanje stanja ovog privju-a.
Padajui meni za podeavanje stanja privju-a u desnom prozoru

Izborom jedne od stavki u padajuem meniju, imate mogunost da odaberete eljenu vrstu prikaza sadraja pozicije.
Znaenje ponuenih opcija e Vam biti mnogo jasnije, kada se u poglavlju 2.3.4, upoznate sa samim nainom rada sa
pozicijama.
2.3.3.7 Kopiranje pozicija

Kako pozicije nemaju jedinstvenu ifru kao normativi, to su u padajuem meniju koji se otvara na desni klik
mia preko bilo kog elementa u stablu, dodate i dve nove naredbe Copy i Paste, pomou kojih imate mogunost da
pravite kopije postojeih pozicija.
61
Naredbe za pravljenje kopija postojeih pozicija

Napomenuemo da se pomou naredbi za kopiranje, delovi stabla i njima pripadajue pozicije, mogu kopirati i iz jedne
baze pozicija u drugu. To je praktino i jedini nain da se grupa pozicija iz jedne, prebaci u drugu bazu pozicija.
2.3.4
Rad sa pozicijama
U ovom poglavlju emo opisati nain promene sadraja postojeih pozicija u bazi, kao i mogunost kreiranja
potpuno novih pozicija.
2.3.4.1 Dodavanje novih pozicija

Za dodavanje novih pozicija postoje dva naina. Prvi je da desnim klikom mia selektujete podnalov unutar
koga elite da smestite novu poziciju, i iz otvorenog padajueg menija aktivirate naredbu Dodaj Poziciju.
Izborom ove naredbe kreira se nova pozicija potpuno praznog sadraja
62
Pored toga, dodavanje pozicija se moe vriti i u samom korenu stabla, odnosno pozicije ne moraju pripadati ni jednom
naslovu na prvom nivou podele. To se postie tako to se desnik klikom mia oznai prazan deo stabla.
Desnim klikom mia preko praznog dela stabla, i izborom ove naredbe,
program e u korenu stabla kreirati potpuno praznu poziciju
Drugi nain je zgodan kada elite da napravite novu poziciju koja je slina sa ve postojeom. U tom sluaju je
potrebno da desnim klikom mia selektujete poziciju koja je slina, i iz otvorenog padajueg menija aktivirate naredbu
Kopiraj Poziciju.
Izborom ove naredbe kreira se nova pozicija potpuno istog sadraja kao i selektovana
Bez obzira za koju ste se od ove dve naredbe odluili, otvorie se dijalog box potpuno istog sadraja kao i kada se eli
editovanje postojee pozicije, a jedina razlika e biti u tome, da li e podaci o novoj poziciji biti popunjeni ili ne.
63
2.3.4.2 Editovanje postojeih pozicija

Duplim klikom mia preko prikazane pozicije u stablu, ili pak izborom naredbe Edit, iz padajueg menija
koja se pojavljuje na desni klik mia preko eljene pozicije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za editovanje sadraja pozicije

Podaci koji su sadrani u poziciji, grubo se mogu podeliti na tri dela, i to na:
-
numeriki (koliina, jedinica mere, jedinina cena, ukupno i dva prekidaa u delu dijalog box-a Vrsta cene).
tekstualni (deo u kome se opisuje nain izvrenja rada) i
kalkulantski (deo u kome se definie koji su sve normativi potrebni za izvrenje datog posla.
Pored ovih podataka, u sastavni deo pozicije spadaju i koeficijenti u delu dijalog box-a Koeficijenti korekcije, o
ijem znaenju i ulozi e biti vie rei kasnije, kada budemo govorili o analizi cena.
Numeriki podaci imaju sledee znaenje:
Jed. mere -
jedinica mere u kojoj se izraava data pozicija. Pomou dva dugmeta, sa desne strane ovog edit box-a,
imate mogunost da u ovaj edit box ubacite specijalne karaktere: 2 i 3 koji se esto koriste pri
zadavanju jednice mera (na primer m2 i m3).
Koliina
ukupna koliina radova opisanih datom pozicijom, koju je potrebni izvriti
J.cena -
cena kotanja izvrenja date pozicije po jedinici mere
Ukupno -
ukupna cena kotanja cele pozicije (Ukupno = Koliina x J.cena)
Kako se programom NormaBase Plus, pored kalkulacija mogu raditi i obini predmeri i predrauni, to stanje
prekidaa u delu dijalog box-a Vrsta cene, odreuje karakter pozicije po ovom pitanju. Ako je na ukljueno stanje
postavljen prekida Slobodna, tada ete u edit box-u J.cena moi da zadate potpuno proizvoljnu jedininu cenu
pozicije, dok e deo podataka koji se odnosi na analizu cene biti neaktivan. Ako je pak na ukljueno stanje postavljen
prekida Normom, tada e postavljena vrednost u edit box J.cena, biti nedostupna za promenu, to e znaiti da je
jedinina cena dobijena analizom, na osnovu sadraja normativa koji uestvuju u izvrenju date pozicije.
64
Tekstualni sadraj pozicije se nalazi u gornjem levom delu dijalog box-a. Napomenuemo da pri zadavanju tekstualnih
opisa, za prelazak u drugi red ne koristite taster Enter kako bi zadati tekst mogao biti lepo prelomljen za bilo koju
zadatu irinu kolone pri tampi.
Normativi koji uestvuju u poziciji
Normativi koji uestvuju u izvrenju date pozicije (jedan ili vie njih), smeteni su u listi koja se nalazi u donjem delu
dijalog box-a. Analogija ove liste je skoro ista kao i kod liste resursa u normativima. Svakom redu u listi odgovaraju
podaci za jedan normativ. U prvoj koloni se nalazi ifra normativa, u drugoj uee datog normativa po jedinici mere
opisane pozicije, a u sledee tri kolone koeficijenti za materijal, rad i mehanizaciju koji mnoe uee date vrste resursa,
na nivou normativa. Na osnovu zadate ifre normativa, u produetku se ispisuje jedinica mere u kojoj se on izraava,
kao i poetni deo njegovog tekstualnog sadraja. Ovde je vano napomenuti da se norme, u zavisnosti od zadate ifre
trae u glavnoj bazi, i da u sluaju da data ifra ne postoji, tada podaci nee odgovarati potrebnim, odnosno data norma
nee uestvovati u izvrenju date pozicije.
Podaci u kolonama ifra, Uee, K,mat, K,rad i K,meh se mogu slobodno menjati, dok se sadraj kolona
J.m. i Opis ne moe menjati jer je odreen iskljuivo zadatom irfrom normativa. Izmena bilo kog od ovih podataka
se vri tako to se u odgovarajuoj eliji tabele zada nova vrednost i unos potvrdi pritiskom na taster Enter ili Tab.
Pored editovanja podataka, mogue je u poziciju ubacivati nove normative, a takoe i obrisati neke od postojeih. Za
ubacivanje normativa u poziciju postoje dva naina, u zavisnosti od toga da li znate ifru normativa ili ne. Ako je znate,
tada je dovoljno da u poslednjem (praznom redu tabele), zadate ifru, a potom unos potvrditi pritiskom na tester Enter
ili Tab. U sluaju da ne znate ifru, to e svakako biti ei sluaj, potrebno je da aktivirate dugme Dodaj normu.
Tada e Vas program prebaciti u glavnu bazu normativa.
Glavna baza normativa koja je pozvana pritiskom na dugme Dodaj normu

Koristei mogunosti pretraivanja ove baze, kako je to ve opisano u poglavlju 2.2.4, lako ete pronai odgovarajui
normu. U sluaju da eljena norma ne postoji u bazi, u ovom dijalog box-u ete imati mogunost da je prvo kreirate, pa
potom selektujete za ubacivanje u poziciju. Kada je klikom mia selektujete, potrebno je da aktivirate i dugme Ubaci
u poziciju. Tada e baza normi biti zatvorena, a izabrani normativ smeten u listu normativa koji uestvuju u izvrenju
date pozicije. Napomenuemo da je u proceduri ubacivanja normativa u poziciju, omoguena i viestruka selekcija.
Brisanje normativa iz liste se odvija tako to se prvo klikom mia selektuje red u kome su sadrani njegovi podaci, a
zatim aktivira dugme Obrii norme. Kako je ovo destruktivna naredba, program e izdati i odgovarajue upozorenje.
I u proceduri brisanja normativa, omoguena je viestruka selekcija.
65
Pored editovanja liste normativa, klikom mia na odgovarajui red u listi i aktiviranjem dugmeta Edit, na ekranu
moete dobiti kompletan sadraj ovako selektovanog normativa.
Izgled dijalog box-a za editovanje sadraja normativa, koji su ukljueni u datu poziciju
Podaci o normativu su organizovani na potpuno isti nain kao i u glavnoj bazi normativa, stim to je ovde dodata jo i
kolona 'K,res' sa koeficijentima koji mnoe utroak svakog od resursa. Ostali podaci o normativu su organizovani na
potpuno isti nain kao i u glavnoj bazi normativa. Pored pregleda, u ovom dijalog box-u je mogue vriti i izmene u
sadraju normativa, stim to e se ove promene odraziti i na glavnu bazu normativa. Prethodni komentar emo malo
pojasniti. Kada se u poziciju ubaci normativ, tada se njegov sadraj ne prepisuje iz glavne baze normi u glavnu bazu
pozicija, ve se u poziciji samo pamti ifra date norme, njeno uee u poziciji, koeficijenti korekcije za rad, materijal i
mehanizaciju, kao i koeficijenti u okviru dodate kolone K,res. Upravo zbog ovakve organizacije, je i dodata kolona
K,res koja omoguava da jedan isti normativ korisitite u vie pozicija sa razliitim utrocima resursa. Tipian primer
primene ovih koeficijenata je kada elite da neki od resursa iskljuite iz date pozicije, a da pri tom izvorni sadraj
normativa ostane nepromenjen. Tada je dovoljno da za dati resurs stavite da je K,res = 0.0.
2.3.4.3 Analiza cene za poziciju

Ako je u delu dijalog box-a Vrsta cena, na ukljueno postavljen prekida Normom, tada e za aktiviranje
biti dostupno i dugme Analiza cene. Njegovom izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
66
Izgled dijalog box za prikaz analize cena

U vrhu dijalog box-a prikazan je sadraj pozicije i jednica mere u kojoj se ona izraava, a zatim su redom obraeni svi
normativi koji uestvuju u njenom izvrenju. Kako kotanje pozicije predstavlja sumu kotanja svakog od normativa
koji uestvuje u njenom izvrenju, to emo prvo objasniti nain prorauna koanja normativa po jedinici mere.
Za svaku od normi, u osenenom redu se prikazuje njena ifra, tekstualni opis i jedinica mera u kojoj se ona izraava. U
prvom redu ispod je zaglavlje, koje svojim nazivima ukazuje na sadraj prikazanih kolona.
ifra -
ifra resursa koji uestvuje u datoj normi
Opis -
za materijale se u ovoj koloni ispisuje njihov naziv, dok se za radnu snagu ispisuje tehnoloka operacija koju
dati radnik izvrava
J.m. -
jedinica mera u kojoj se izraava dati resurs
Utroak - podatak o koliini utroka datog resursa po jedinici mere posla, opisanog datim normativom. Ovo je podatak
koji je definisan sadrajem normativa (vidi poglavlje 2.2.4.2)
Uee - uee datog resursa po jedinici mere opisane pozicije. Ovo je proizvod podatka K,res koji je pridruen
svakom od resursa u normativu, i podataka definisanih u listi normativa pozicije.
Uee = K,res x Uee x K
K,res
podatak koji je pridruen svakom od resursa u okviru datog normativa (podatak je sadran u
okviru kolone K,res kada se edituje sadraj datog normativa)
Uee podatak iz liste normativa (podatak koji se nalazi u okviru kolone Uee u tabeli normativa koji
uestvuju u izvrenju date pozicije)
K
koeficijent korekcije iz liste normativa koji zavisi od tipa resursa (podaci koji se nalaze u okviru
kolona K,mat, K,rad i K,meh, u tabeli normativa koji uestvuju u izvrenju date pozicije). Za
materijal to je podatak iz kolone K,mat, za radnu snagu podatak iz kolone K,rad, a za
mehanizaciju podatak iz kolone K,meh.
Cena -
cena datog resursa u tekuem cenovniku glavne baze resursa. Valuta u kojoj su izraene cene u tekuem
cenovniku, ujedno je i valuta u kojoj se izraava cena kotanja cele pozicije. Napomenuemo da se promena
tekueg cenovnika vri iz zatvorene liste, u okviru naredbe Resursi (vidi poglavlje 2.1.5).
67
Faktor -
vrednost koerekcionog koeficijenta za dati tip resursa, zadatog u delu dijalog box-a Koeficijenti korekcije.
Za materijal to je vrednost koeficijenta Mat., za rad koeficijenta Rad., a za mehanizaciju koeficijenta
Meh.. Znai, koeficijenti u delu dijalog box-a Koeficijenti korekcije deluju na celu poziciju, odnosno
zajedniki su za sve normative.
Ukupno - ukupna cena kotanja datog resursa po jedinici mere pozicije. To je proizvod svih vrednosti sadranih u
kolonama:
Ukupno = Utroak x Uee x Cena x Faktor.
Na kraju liste sa spiskom svih resursa koji uestvuju u datom normativu, ispisana je cena kotanja datog normativa:
Ukupno za normu:, koja predstavlja sumu svih vrednosti u koloni Ukupno.
Ispod poslednje prikazane analize cena, za normative koji su sadrani u datoj poziciji, ispisuje se informacija o ceni
kotanja date pozicije, po jedinici mere.
Informacija o ceni kotanja pozicije po jednici mere

Ukupna cena kotanja pozicije predstavlja sumu cena kotanja svih normativa koji uestvuje u njenom izvrenju. Zbog
lakeg uvida u strukturu cene, u ovom prikazu su razdvojene cene kotanja za sva tri tipa resursa, i prikazuju se u dve
odvojene kolone Bez poreza i Sa porezom. U ovom delu programa, cene sa i bez poreza e uvek imati istu
vrednost, dok ete pri formiranju izvetaja, imati mogunost da definiete i vrednost poreza.
U donjem levom uglu ovog dijalog box-a postoje dva prekidaa pomou kojih umesto prethodno prikazane detaljne
analize cena, od programa moete zahtevati i takozvanu Sintetiku analizu cena.
68
Prekidai za izbor vrste analize cena

Za razliku od detaljne analize cena, gde su resursi grupisani po normama u kojima uestvuju, u sintetikoj analizi oni su
razvrstani po tipovima kojima pripadaju. Ispod osenenog reda sa nazivom datog tipa resursa, prikazuje se lista svih
resursa iz date grupe, koji uestvuju u izvrenju pozicije. Napomenuemo da se u ovoj listi ne prikazuju samo razliiti
resursi, ve se moe desiti sluaj da se jedan isti resurs pojavi vie puta, ukoliko on uestvuje u razliitim normama.
Znai, ukupan broj resursa koji se prikazuje u ovoj listi odgovara zbiru resursa koji uestvuju u svim normama u okviru
date pozicije.
U prvoj koloni ove liste, se prikazuje ifra resursa, a zatim njegov naziv, odnosno opis tehnoloke operacije koju radna
snaga izvrava. U produetku se ispisuje utroak datog resursa, a zatim proizvod kolona iz detaljne analize cena:
Uese x Cena x Faktor i na kraju kolona Ukupno.
Ispod poslednje prikazanog resursa koji uestvuje u datoj poziciji, ispisuje se informacija o ceni kotanja date pozicije,
po jedinici mere.
69

Pomou dugmeta tampa imate mogunost da prikazanu analizu cena u ovom dijalog box-u odtampate, dok je
dugme OK predvieno za povratak u dijalog box za editovanje sadraja pozicije.
U delu dijalog box-a Struktura cene, prikazana je informacija o struktura cene kotanja cele pozicije.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuje struktura cene kotanja pozicije

U produetku naziva kolona Mat., Rad i Meh., izmeu zagrada je ispisana vrednost koeficijenata korekcije koji
su zadati na nivou pozicije. U ovom delu programa, ovi koeficijenti e uvek odgovarati zadatim vrednostim u delu
dijalog box-a Koeficijenti korekcije, dok e u proceduri formiranja i edtovanja izvetaja ovi koeficijenti biti
pomnoeni i sa svim koeficijentima na nivou izvetaja (o ovome e biti vie rei u poglavlju 4.1.7.2). U redu Cena
(trokovi), ispisuje se cena za sva tri tipa resursa bez uzimanja u obzir zadatih koeficijenata korekcije, dok je u redu
Cena (zvanina), svaka od iznad prikazanih vrednosti pomnoena sa zadatim koeficijentima korekcije. U ovom delu
programa, u redu Porez, sve vrednosti e biti nula, dok ete pri formiranju izvetaja, imati mogunost da definiete i
70
vrednost poreza. U redu Ukupno, prikazuje se cena kotanja za svaki tip resursa, i to su sabrane vrednosti iz redova
Cena (zvanina) i Porez.
Akiviranjem dugmeta OK, dijalog box za editovanje sadraja pozicije e biti zatvoren, i na ekranu e se opet pojaviti
stablo sa strukturom baze pozicije.
2.3.5
Filter za brzo pronalaenje pozicija

U cilju lakeg pronalaenja eljenih pozicija, aktiviranjem dugmeta Filter, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.

Filter se postavlja tako to se u odgovarajuim poljima zadaje uslov koji prikazane pozicije u stablu moraju da ispune.
Postavljeni filteri su naznaeni plavim ispisom njegovog naziva.
Prikai pozicije iz grupa - U ovom delu dijalog box-a postoji samo jedan filter, i on se odnosi na sadraj naslova i podnaslova u stablu.
... koje sadre

samo naslovi i pod-naslovi, koji u sebi sadre zadati string. Ako elite da se
pretrauje vie stringova, tada ih treba meusobno razdvojiti zarezom. Na
primer: opek, zid. Za ovako zadati filter, u listi e biti prikazani svi naslovi i
podnalsovi koji se odnose na zidanje opekom.. Svakako da redosled zadavanja
Prikai pozicije U ovom delu dijalog box-a postoji vie filtera i oni se svi odnose na sadraj pozicija.
... koje sadre

samo pozicije koje u svom tekstualnom opisu sadre zadati string. Ako elite da
se pretrauje vie stringova, tada ih treba meusobno razdvojiti zarezom. Na
primer: zem, iskop. Za ovako zadati filter, u listi e biti prikazane sve pozicije
koje se odnose na iskop zemlje. Svakako da redosled zadavanja stiringova
razdvojenih zarezom, uopte nije bitan.
... ija oznaka poinje sa

samo pozicije ija oznaka otpoinje sa zadatim stringom. U ovom delu programa
ovaj filter e biti neakativan, obzirom da je oznaavanje pozicija (zadavanje
rednog broja), predvieno samo u izvetaju (vidi poglavlje 4.1).
71
... ija je jedinina cena u rasponu
ovaj filter sadri dva para podataka. U prvom edit box-u se zadaje poetna, a u
sledeem krajnja vrednost opsega u kome se cena po jedinici mere mora nalaziti.
Da bi interval bio jasno definisan, potrebno je da iz dve zatvorne liste odaberete
odgovarajui matematiki operator. Na primer: > 100 < 200. Ovako
postavljeni filter dovee do prikaza u stablu samo pozicija ija je jedinina cena
vea od 100 a manja od 200. Svakako da filter moete postaviti i korienjem
samo jednog operatora i samo jedne vrednosti. Na primer: < 200. Ovako
postavljeni filter dovee do prikaza u stablu samo pozicija ija je jedinina cena
manja od 200. Ponitavanje ovog filtera se vri izborom praznog polja, koje se
nalazi na poetku obe zatvorene liste.
... ija je ukupna cena u rasponu
ovaj filter sari dva para podataka. U prvom edit box-u se zadaje poetna, a u
sledeem krajnja vrednost opsega u kome se mora ukupna cena pozicije nalaziti.
Da bi interval bio jasno definisan, potrebno je da iz dve zatvorne liste odaberete
odgovarajui matematiki operator. Na primer: > 100 < 200. Ovako
postavljeni filter dovee do prikaza u stablu samo pozicija ija je ukupna cena
kotanja vea od 100 a manja od 200. Svakako da filter moete postaviti i
korienjem samo jednog operatora i samo jedne vrednosti. Na primer: < 200.
Ovako postavljeni filter dovee do prikaza u stablu samo pozicija ija je ukupna
cena kotanja manja od 200. Ponitavanje ovog filtera se vri izborom praznog
polja, koje se nalazi na poetku obe zatvorene liste.
... sa slobodnim cenama
postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u stablu e biti prikazane

samo pozicije u okviru kojih je u delu Vrsta cene na ukljueno stanje
postavljen prekida Slobodna. Znai, iz stabla e biti izbaene sve pozicije ija
je jedinina cena odreena sadrajem normativa. Ovaj filter radi zajedno sa
filterom ... sa cenama prema normama, i jedan drugi iskluuju.
... sa cenama prema normama
postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u stablu e biti prikazane

samo pozicije u okviru kojih je u delu Vrsta cene, na ukljueno stanje
postavljen prekida Normom. Znai, iz stabla e biti izbaene sve pozicije ija
je jedinina cena odreena slobodno. Ovaj filter radi zajedno sa filterom ... sa
slobodnim cenama, i jedan drugi iskluuju.
filterima.
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u stablu e biti prikazani samo normativi, i njima
pripadajui naslovi i pod-naslovi, koji ispunjavaju zadati filter.
72
U stablu su prikazane sve pozicije koje ispunjavaju jedini postavljeni filter: ... koje sadre: opek, zid.
Uzastopni klik mia na check box Aktivan, dovodi do naizmeninog prikaza pozicija sa trenutno postavljenim
filterom, ili bez njega. Kada je check box Aktivan postavljen na iskljueno stanje, tada e u stablu biti prikazane sve
pozicije koje postoje u tekuoj bazi pozicija.
2.3.6
Eksport-Import baze pozicija
Ove dve komande omoguavaju dvosmernu vezu sa drugim korisnicima programa: NormaBase Plus.
Naime, imate mogunost da razmenjujete pozicije sa drugim kolegama. Kako se naredba Eksport, uvek odnosi na
tekuu bazu pozicija, to je pre njenog aktiviranja potrebno da prvo za tekuu postavite bazu pozicija koju elite da
eksportujete. Nakon njenog aktiviranja, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za eksport pozicija

Izborom jednog od ponuena dva prekidaa, odluujete da li e biti eksportovane samo selektovane pozicije, ili pak i
sve njima pripadajue norme. Aktiviranjem dugmeta OK, ubrzo e se pojaviti i dijalog box za snimanje datoteka.
73
Izgled dijalog box-a za snimanje baze pozicija

Izborom naredbe Import, otvara se prvo dijalog box za uitavanje datoteka sa diska.
Izgled dijalog box-a za uitavanje baze pozicija

Kako je programom podrano uitavanje baze pozicija i iz stare verzije programa NormaBase, to je u tim
sluajevima, potrebno da prvo iz zatvorne liste Tip fajla, odaberete eljeni format datoteke za uitavanje i da se
pozicionirate na mesto na disku gde je instalirana stara verzija programa.
Za uitavanje je odabrana baza pozicija iz stare verzije programa
74
Bez obzira na to, da li ste se odluili za uitavanje datoteke starog ili novog formata, aktiviranjem dugmeta Uitaj,
otvorie se jo jedan dijalog box.
Izgled dijalog box-a za import baze pozicija

Ponueni prekidai definiu sadraj i nain na koji e nova baza pozicija biti smetena u program. Ako je za uitavanje
bila odabrana baza pozicija iz starog programa NormaBase, tada e za izbor biti dostupan jedino prekida Ukloni
prelome iz tekstova. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, iz starih opisa pozicija e biti uklonjeni svi zadati
Enter-i koji su regulisali prelazak u drugi red. Na ovaj nain e svi uitani opisi pozicija, biti lepo prelomljeni za bilo
koju zadatu irinu kolone pri tampi.
Ako je pak za uitavanje odabrana baza pozicija koja je eksportovana iz novog programa Normabase Plus, program
tada prvo analizira njen sadraj, i u sluaju da pored pozicija, sadri i njima pripadajue normative, nudi mogunost i
njihovog uitavanja. Znai, tek postavljanjem prekidaa Sa normama na ukljueno stanje, i ostali prekidai postaju
dostupni za izbor. Oni imaju potpuno isto znaenje kao i okviru naredbe za uitavanje normativa.
Ubaci stablo zajedno sa normama
Postavljenjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, u glavnu bazu normativa e

biti ubaeni i svi naslovi i podnaslovi koji vode do normi koje se ubazuju. U
protivnom, na prvom nivou stabla e biti kreirana bela knjiga sa indeksiranim
nazivom Import (1) i sve novo ubaene norme e biti smetene unutar nje.
Ne zamenjuj postojee norme -
Ovaj prekida radi zajedno sa prekidaem Postojee norme zameni, odnosno

situaciji kada pronee da ifra normativa koji su ubacuje, ve postoji u glavnoj
bazi noramtiva. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj
postojee norme e ostati nepromenjen, odnosno ubacivanje normi ije su ifre
ve zauzete e biti preskoeno.
Postojee norme zameni -
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj postojee norme e

biti zamenjen sa normom koja se ubacuje. U ovom sluaju e aktivan postati i
prekida Zadri postojei poloaj u stablu, koji regulie poloaj nove norme u
stablu. Ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada e nova norma
biti smetena na istom poloaju u stablu koji je imala i stara norma. U
suprotnom, nova norma e dobiti novi poloaj u zavisnosti od stanja prekidaa
Ubaci stablo zajedno sa normama.
75
Ne zamenjuj postojee resurse -
Ovaj prekida radi zajedno sa prekidaem Postojee resurse zameni, odnosno

situaciji kada pronee da ifra resursa koji je sadran u normativu koji su
ubacuje, ve postoji u glavnoj bazi. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno
stanje, sadraj postojeeg resursa e ostati nepromenjen, odnosno ubacivanje
resursa ije su ifre ve zauzete e biti preskoen.
Postojee resurse zameni -
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj postojeeg resursa e

biti zamenjen sa resursom koja se ubacuje.
Prebaci cene -
verzije programa NormaBase. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje,
zajedno sa svim ubaenim resursima e biti ubaene i njihove cene. Naime, u
glavnoj bazi programa e biti kreirana i dva nova cenovnika: Dinarski i
Devizni.
Ukloni prelome iz tekstova -
verzije programa NormaBase. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, iz
starih opisa normativa e biti uklonjeni svi zadati Enter-i koji su regulisali
prelazak u drugi red. Na ovaj nain e svi uitani opisi normativa, biti lepo
prelomljeni za bilo koju zadatu irinu kolone pri tampi.
Izborom dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u listi za izbor tekue baze pozicija, uitna baza pozicija e
biti postavljena za tekuu.
Uitana baza pozicija je smetena u glavnu bazu programa i postavljena za tekuu
2.4
Jedinice mera
Izborom naredbe Opti podaci => Jedinice mera, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
76
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Jedinice mera

U prikazanoj listi su smetene sve jedinice mera koje postoje u glavnoj bazi programa. Ovde prikazane jedinice mera se
koriste u glavnoj bazi resursa (vidi poglavlje 2.1.1). Sve jedinice mera koje su u upotrebi, oznaene su aktivnom
ikonom, dok su ne upotrebljene jedinice mera oznaene neaktivnom (bledom) ikonom. Sve ne upotrebljene jedinice
mera se mogu pomou dugmeta Obrii, ukloniti iz baze programa, dok e ovo dugme biti neaktivno kada je
selektovana neka od upotrebljenih jedinica mera..
U sluaju da elite da dodate novu jedinicu mera, tada je potrebno da u edit box-u Nova jedinica mere zadate njen
naziv, i da potom aktivirate dugme << Dodaj.
2.5
Valute
Izborom naredbe Opti podaci => Valute, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Valute

Svi podaci o postojeim valutama se mogu lako promeniti izmenama u odgovarajuim elijama tabele. Postupak
izmene podataka se vri tako, to se prvo miem klkne na eliju iji podatak se eli promeniti, tako da ona postane
selektovana, i potom sa tastature zada novi podatak. Jedini podatak koji se ne moe menjati u tabeli je datum poslednjeg
auriranja vrednosti valute (kolona Datum), obzirom da se on automatski generie pri promeni vrednosti date valute.
Napomenuemo da se vrednost svih valuta izraava u odnosu na Euro, koji predstavlja referentnu valutu u programu.
77
Na osnovu ovde zadatih vrednosti valuta, program e popunjavati default podatke, na svim mestima u programu gde
se bude zahtevala konverzija iz jedne u drugu valutu. Meutim, kako ete na svim tim mestima imati i mogunost da
promenite postavljene dafault vrednosti, zadavanjem novog odnosa datih valuta, to nije neophodno da ovde zadate
vrednosti valuta budu stalno aurne.
78
3. Projekti
Pod projektom se ovde podrazumeva izvetaj koji se odnosi na izvoenje konkretnog objekta. Svi projekti se
smetaju u bazu programa, a posebnim naredbama je omogueno njihovo eksportovanje iz baze programa u eksterne
datoteke, kao i utavanje projekta iz eksternih datoteka u bazu programa. Znai, da bi se projekat uopte mogao
obraivati sa programom, on se mora nalaziti u bazi programa. Svaki projekat je potpuno nezavistan, kako od ostalih
projekata, tako i od glavne baze programa, te svaki od njih ima svoju lokalnu bazu pozicija, normativa i resursa.
3.1
Otvaranje novog projekta (Novi)
Za otvaranje potpuno novog projekta, predviena je naredba Projekat => Novi. Njenim izborom, otvara se
Izgled dijalog box-a za otvaranje novog projekta

Kako je pri otvaranju novog projekta potrebno odgovoriti na niz pitanja, to je nakon zadavanja naziva novog projekta,
potrebno aktivirati dugme Next >>, nakon ega e se otvoriti sledei dijalog box.
Izgled dijalog box-a za definisanje osnovnih podataka o projektu

Ovaj dijalog box je potpuno istog izgleda kao i dijalog box u okviru naredbe Podaci o projektu (vidi poglavlje
4.2), to znai da se svi ovde zadati podaci mogu nakandno promeniti pomou te naredbe. Znaenje ponuenih
parametara je detaljno objanjeno u poglavlju 4.2. Izborom dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren a nov
projekat otvoren. Ujedno, nov projekat e postati i tekui.
3.2
Otvaranje starog projekta (Otvori)
Pomou naredbe Projekat => Otvori, imate mogunost da za tekui projekat postavite bilo koji od
izvetaja koji su ranije kreirani, i postoje u bazi programa.
79
Izgled dijalog box-a za otvaranje postojeeg projekta

U prikazanoj listi se nalaze svi ranije kreirani izvetaji. Radi lakeg prepoznavanja njihovog sadraja, za trenutno
selektovani izvetaj u listi, u desnom delu dijalog box-a se prikazuju svi opti podaci koji su zadati pri njegovom
otvaranju (vidi prethodno poglavlje 3.1).
Kolona Aktivan je predviena za pruanje informacije koji je izvetaj trenutno aktivan. Naime, u svakom trenutku
rada sa programom, uvek je jedan od izvetaja aktivan, odnosno spreman za obradu. Napomenuemo da je naziv
tekueg izvetaja ispisan u gornjem levom uglu glavnog prozora programa Normabase Plus.
Selektovanjem eljenog izvetaja u listi, i aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a odabrani
izvetaj e postati tekui.
3.3
Pravljenje kopija ve postojeih projekata (Snimi kao)
esto se u praksi ukazuje potreba za pravljenjem izvetaja koji je slian nekom ve ranije napravljenom.
Tada je jako praktino, od ve ranije kreiranog izvetaja napraviti kopiju, na kojoj e se izvriti samo neophodne
korekcije. Za ovu namenu je razvijena naredba Projekat => Snimi kao.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Snimi kao

Ovde je u edit box-u Naziv novog projekta, potrebno zadati ime koje ne postoji u bazi projekata, i sadraj aktivnog
(ranije otvorenog) izvetaja, bie iskopiran pod novim imenom.
3.4
Brisanje projekata (Brisanje)
Izborom naredbe Projekat => Brisanje, otvara se dijalog box potpuno istog izgleda kao i okviru naredbe
za otvaranje postojeih projekta.
80
Izgled dijalog box-a za brisanje projekata iz baze

Brisanje izvetaja se odvija tako to se on prvo selektuje u listi, a potom aktivira dugme Ukloni projekat. Kako se na
ovaj nain bez povratno gubi sadraj selektovanog projekta, program e izdati odgovarajue upozorenje i zahtevati jo
jednu potrvdu ove destruktivne akcije.
Napomenuemo jo jednom da se brisanjem projekata, njihov sadraj ne moe vie nikako povratiti, pa je stoga za
preporuku, da projekat koji Vam vie ne treba, prvo eksportujete u eksternu datoteku pomou naredbe Projekat =>
Eksport, pa da se tek onda odluite za njegovo brisanje iz baze.
3.5
Eksport projekta (Eksport)
Ova naredba ima viestruku primenu. Prva je da na ovaj nain imate komunikaciju sa drugim korisnicima
programa NormaBase Plus, a druga je da sve stare projekte sauvate van baze programa, na sigurnom mestu. Izborom
naredbe Projekat => Eksport, otvara se dijalog box za eksport trenutno aktivnog izvetaja u eksternu datoteka.
Izgled dijalog box-a za eksport izvetaja u eksternu datoteku

imenom biti snimljena. Aktiviranjem dugmeta Snimi, datoteka e biti kreirana i svi poptrebni podaci o aktivnom
izvetaju smeteni u nju.
Napomenuemo da se eksport izvetaja u Word i Excel odvija u okviru procedure tampanja izvetaja (vidi
poglavlje 4.3).
81
3.6
Import projekta (Import)
U sluaju da iz bilo kog razloga elite da izvetaj iji su podaci u eksternoj datoteci, uitate u bazu programa
radi dalje obrade, potrebno je da aktivirate naredbu Projekat => Import.
Izgled dijalog box-a za import izvetaja iz eksterne datoteke

Selektovanjem eljenog fajla, i aktiviranjem dugmeta Uitaj, sadraj datog izvetaja e biti uitan u bazu programa, i
on e postati aktivan, odnosno tekui izvetaj.
Pored izvetaja koji su eksportovani iz programa NormaBase Plus, ovom naredbom je omogueno i uitavanje
izvetaja iz stare verzije programa NormaBase, kao i tuih izvetaja koji su eksportovani u program Excel. Koji od
tipova izvetaja e biti uitan, odreeno je izborom eljenog formata iz zatvoren liste Tip fajla.
Ako se odluite za uitvanje podataka iz 'Excel'-ovog fajla, program e otvoriti jo jedan dijalog box.
82
Izgled dijalog box-a za mapiranje 'Excel'-ovih kolona

Svakako da za uspeno uitavanje 'Excel'-ovih fajlova morate znati i format u kojima su oni napisani. Znai, pre
aktiviranja ove naredbe, potrebno je da dati fajl pregledate u 'Excel'-u, kako bi ispravno odgovorili na postavljena
pitanja u ovom dijalog box-u.
U zatvorenoj listi 'Radni list' nalazi se lista svih 'Sheet'-ova koji su sadrani u 'Excel'-ovom fajlu. U jednom trenutku
moe uitati sadraj samo jednog radnog lista.
U zatvorenoj listi 'Valuta', nalaze se sve valute koje postoje u bazi programa. Izborom jedne od valuta, ona e biti
pridruena izvetaju koji e biti ubaen u bazu programa. Taan izbor ovog podatka nije neophodan, obzirom da ete
imati mogunost da naknadno, u okviru naredbe 'Formiranje izvetaja', valutu po potrebi promenite.
U delu dijalog box-a 'Kolone izvetaja', potrebno je za svaki element izvetaja (Oznaka, Opis, Jedinica mera, itd),
odrediti u kojoj koloni 'Excel'-ovog fajla se on nalazi. Na vrhu svake od ovih zatvorenih lista, ispred oznaka kolona: A,
B, C, itd., nalazi se prazno mesto, koje oznaava da tu vrstu podataka ne treba uitavati.
Primer ispravno zadatih podataka u dijalog box-u za mapiranje
83
Napomenuemo da e dokaznice mera program moi da ispravno protumai jedino ako se radi o 'Excel'-ovom fajlu koji
je eksportovan iz naeg programa 'NormaBase Plus'. U svim ostalim sluajevima, on e biti protumaen kao obian
tekst koji je u okviru procedure editovanja sadraja dokaznice potrebno preurediti.
Postavljanjem prekidaa 'Ukloni prelome iz tekstova' na ukljueno stanje, iz 'Excel'-ovih opisa e biti uklonjeni svi
zadati Enter-i koji su regulisali prelazak u novi red. Na ovaj nain e svi uitani opisi, biti lepo prelomljeni za bilo
koju zadatu irinu kolone pri tampi.
Kada ste zadali sve potrebne podatke, izborom dugmera 'OK' otpoee uitavanje selektovanog fajla i taj projekat
(izvetaj) e postati tekui.
Kako format u kome je kreiran Excel-ov fajl moe biti potpuno proizvoljan, a moe biti i nedosledan u smislu da se iste
kolone ne koriste uvek za istu vrstu podataka, to je nakon uitavanja, potrebno izvriti jo neke male izmene, u samom
sadraju uitanog izvetaja:
- Sve tekstove koji ne pripadaju pozicijama (naslov izvetaja, sadraj itd.), potrebno je obrisati iz uitanog izvetaja
- U uitanom izvetaju je potrebno kreirati naslove glavnih grupa radova i unutar njih ubaciti odgovarajue pozicije
Napomena:
Pre uitavanja 'Excel'-ovih fajlova pregledajte nazive radnih listova ('Sheet'-ova), i ukoliko sadre neke specijalne
znakove (!, %, ?, itd.), preimenujte ih u obine nazive koji u sebi sadre samo slova. Takoe, ako Excel-ov fajl poinje
sa praznim redom, obriite ga jer i to ponekad moe izazvati zaglavljivanje programa pri uitavanju.
84
4. Izvetaji
Programom NormaBase Plus se kreira univerzalan izvetaj, koji moe predstavljati i predmer i predraun,
i elaborat analize cena. Kako smo se trudili da program bude to univerzalniji, on se moe koristiti na razliite naine, u
zavisnosti od organizacije i podele posla unitar Vae firme. U praksi mogu nastupiti sledei sluajevi:
-
posebna grupa radi samo predmer i predraun, a posebna samo analizu cena
jedan ovek radi istovremeno i predmer i predraun i analizu cena
Pored ovoga esto se javlja i potreba za formiranjem analize cena za tender, odnosno predmer, dobijen od investitora. U
svim ovim sluajevima, NormaBase Plus e Vam biti od velike pomoi.
Sutina celog postupka formiranja izvetaja se sastoji u tome da pored baze normi i resursa koji su neophodni za analizu
cena, postoji to sveobuhvatnija baza gotovih pozicija. Znai, sam postupak formiranja izvetaja se svodi na to da se u
bazi gotovih pozicija pronae odgovarajua, i prebaci u izvetaj. Ovaj postupak se ponavlja onoliko puta, koliko
pozicaja treba da sadri izvetaj.
U zavisnosti od vrste podataka koje izabrana pozicija sadri u sebi, zavisie i ta predstavlja izvetaj koji se kreira. Ako
pozicija sadri samo opis, jedinicu mere, koliinu i eventualno jedininu cenu, to e znaiti da formiramo predmer i
predraun, a ako sadri i norme, tada e to pored predmera svakako biti i eleborat analize cena.
4.1
Formiranje izvetaja
Nakon izbora naredbe Izvetaj => Formiranje, ekran e dobiti sledei izgled.
Izgled dijalog box-a za formiranje izvetaja

Ceo prozor je podeljen na dva dela. U levom se nalazi razgranata struktura tekue baze pozicija, a u desnom struktura
izvetaja koji se kreira. Ako ste otvorili novi izvetaj, desni prozor e biti prazan. Meusoban odnos veliine ova dva
prozora se moe podeavati razvlaenjem njihove meusobne granice u levo, odnosno u desno.
Iznad ova dva prozora se nalazi naziv, koji ukazuje na njihov sadraj. Svaki od ova dva prozora, uzastopnim klikom
mia preko njegovog naziva, moe se maksimizovati, odnosno minimizovati. Maksimizovanjem jednog od prozora, iz
drugog prozora se uklanja struktura radova, i u njemu se sada prikazuje sadraj tekue pozicije iz maksimizovanog
prozora.
85
Makismizovanjem levog prozora, u desnom se prikazuje sadraj tekue pozicije iz levog prozora
Makismizovanjem desnog prozora, u levom se prikazuje sadraj tekue pozicije iz desnog prozora
Desnim klikom mia preko prozora u kome je prikazan privju tekue pozicije, otavara se padajui meni za promenu
sadraja prikaza tekue pozicije (vidi poglavlje 2.3.3.6).
86
Padajui meni za podeavanje stanja privju-a u levom prozoru

Napomenuemo da je uobiajeno stanje, kada su oba prozora minimizovana.
Uobiajeno stanje programa, kada su oba prozora minimizovana

Sva objanjenja data u poglavlju 2.3 za rad sa bazom pozicija, vae i ovde. Naime, i izvetaj je neka vrsta baze
pozicija, te se u oba prozora, pruaju potpuno iste mogunosti. Znai, moete podeavati sadraj, kako stabla sa
strukturom radova, tako i samih pozicija u oba prozora. Sve izmene u levom prozoru (baza pozicija), ostae trajno
upamene kao i da ste ih izvrili pomou naredbe Baza => Pozicija. Desnim klikom mia preko eljenog dela stabla,
otvorie se padajui meni za izbor eljene naredbe, i ona e biti sprovedena nad jednim od prozora, u zavisnosti od toga
iz kog prozora je desnim klikom mia selektovana stavka u stablu.
87
Obzirom da je desnim klikom mia selektovana stavka iz stabla u desnom prozoru,

izbor bilo koje od naredbi iz padajueg menija e se odnositi na izvetaj koji se kreira.
Znai, u oba prozora je postupak rada potpuno isti, stim to se u levom prozoru radi sa bazom pozicija, a u desnom sa
izvetajem koji se kreira.
U cilju lakeg pronalaenja eljenih pozicija, kako u bazi pozicija, tako i u samom izvetaju, to u glavnom dijalog box-u
za formiranje izvetaja, postoje dva dugmeta Filter. Oni rade na potpuno isti nain, kao i kod baze pozicije (vidi
poglavlje 2.3.5), stim to se jasno, jedan filter odnosi na levi prozor (baza pozicija), u drugi na desni (izvetaj). Jedina
razlika je u tome to se u okviru dijalog box-a za postavljanje filtera u desnom prozoru, moe zahtevati i filter za
oznaku pozicija, obzirom da je oznaavanje pozicija (zadavanje rednih brojeva), mogue samo u izvetaju (vidi
poglavlje 4.1.7.4).
Check box-ovi za nezavisno ukljuivanje i iskjuivanje filtera u oba prozora
88
4.1.1
Promena poetne baze pozicija
Kako je cela sutina pri formiranuju izvetaja, u tome da se u levom delu prozora pronae odgovarajua
pozicija i ona prebaci u desni deo prozora (izvetaj), to pomou naredbe Promeni izvor, imate mogunost da u levom
delu prozora, za poetno stanje postavite neku drugu bazu pozicija, bazu normativa, ili pak neki od starih izvetaja.
Svakako da se u toku formiranja izvetaja, izvor moe neogranieni broj puta menjati (sadraj levog prozora), jasno u
zavisnosti od trenutnih potreba. Izborom dugmeta Promeni izvor, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za promenu tekue baze pozicija

U prikazanoj listi se nalaze nazivi svih baza pozicija koje se sadrane u programu. Selektovanjem eljene baze pozicije i
aktiviranjem dugmeta OK, njen sadraj e biti postavljen u levom delu prozora koji slui za formiranje izvetaja.
Iz zatvorene liste koja se nalazi u vrhu ovog dijalog box-a, imate mogunost da umesto baze pozicija, zahtevate prikaz
svih izvetaja, odnosno normativa, koji su sadrani u programu.
Zatvorena lista za promenu tipa izvora

U sluaju, da u levom delu prozora za formiranje izvetaja, elite da se pojavi sadraj nekog od kataloga normativa,
dijalog box e dobiti sledei izgled.
89
Lista svih kataloga normativa koji postoje u glavnoj bazi programa

Kako e izborom nekog od kataloga normativa, doi do konverzije baze normativa u bazu pozicija, to postavljanjem
check box-a koji se nalazi u dnu ovog dijalog box-a, imate mogunost da ovu konverziju zapamtite trajno, odnosno da
kreirate novu bazu pozicija ovakvog sadraja. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, konverzija e biti
izvrena privremeno i bie dostupna sve dok ne izaete iz programa. U suportnom, ovako kreirana baza pozicija e biti
potpuno ravnopravna sa ostalim bazama pozicija u programu.
Konverzija se odvija tako to se razgranata struktura radova iz kataloga normativa u potpunosti zadrava, odnosno kao
takva prebacuje u bazu pozicija, a opis i jednica mera normativa pridruuje odgovarajuoj poziciji. Pored toga, svakoj
od pozicija se u listi normativa dodaje i kompletan sadraj datog normativa.
Izborom eljenog kataloga normativa i aktiviranjem dugmeta OK, otvorie se i dijalog box u kome je potrebno zadati
ime baze pozicija koja e biti kreirana.
Bez obzira da li ste izabrali bazu pozicija, bazu normativa ili neki stari izvetaj, dijalog box za promenu izvora e biti
zatvoren, a u levom prozoru za formiranje izvetaja e se pojaviti struktura odabranih radova.
Napomena:
U sluaju, da u levom delu prozora za formiranje izvetaja, postavite sadraj nekog starog izvetaja, tada e sve naredbe
za editovanje njegovog sadraja biti nedostupne. To je tako namerno uraeno, kako ne bi dolo do sluajne izmene u
sadraju starih izvetaja. Znai, postavljanje nekog starog izvetaja u levi prozor, ima iskluivu namenu da se neke od
njegovih pozicija ubace u novi izvetaj.
90
4.1.2
Ubacivanje pozicija u izvetaj
Sam tok formiranja izvetaja je univerzalan za sve pozicije, odnosno postupak se ponavlja onoliko puta
koliko pozicija ima u izvetaju. Sutina postojanja poetne baze je u tome da se napravi to bolja biblioteka pozicija,
odnosno baza koja e sadrati ve ranije kreirane pozicije. Svakako da e ona to duim radom sa programom biti sve
bogatija, a samo kreiranje izvetaja bre i lagodnije. U idealnom sluaju, pod pretpostavkom da e se u novom izvetaju
koristiti samo pozicije koje su ranije kreirane, odnosno postoje u bazi pozicija, postupak bi se sveo na prosto
prebacivanje odabranih pozicija iz poetne baze u izvetaj. Jedine izmene bi bile u koliinama radova. Meutim, i za
menje idealne sluajeve koji e se deavati u praksi, postupak se svodi na to da se ve postojee pozicije prebacuju, a
nove dopiu i sauvaju u poetnoj bazi za sledei put.
Dakle, pri kreiranu izvetaja mogu nastupiti dva sluaja, i to da pozicija ve postoji u poetnoj bazi ili da ne postoji. U
oba sluaja, treba se proetati kroz strukturu baze pozicija i otvoriti deo baze sa asocirajuim naslovom (svakako da nije
nikakav problem i otvoriti potpuno novo podruje u strukturi radova poetne baze pozicija i u tom delu dopisati novu
poziciju). Nakon kreiranja nove pozicije u poetnoj bazi, postupak postaje isti kako i kada se eljena pozicija nalazi u
bazi.
Za prebacivanje pozicija iz poetne baze u izvetaj, postoji vie naina. U daljem tekstu emo objasniti nain ubacivanja
jedne po jedne pozicije u izvetaj, a sva objanjenja e vaiti i kada je umesto jedne pozicije, viestrukom selekcijom u
levom prozoru, selektovano vie njih. Takoe, isti postupak vai i kada je umesto pozicije, za ubacivanje u izvetaj
selektovan jedan ili vie naslova, odnosno pod-naslova. U sluaju da je u levom prozoru, umesto pozicije selektovan
neki od naslova, odnosno podnaslova, tada e ceo taj deo stabla, zajedno sa pripadajuim pozicijama, biti ubaen u
izvetaj.
Ubacivanje pozicija u izvetaj pomou dugmeta Iskopiraj u izvetaj >>
Prvi nain za ubacivanje pozicija u izvetaj je izbor dugmeta Iskopiraj u izvetaj >>, koje se nalazi ispod strukture
radova poetne baze pozicija. Njegovim aktiviranjem, trenutno selektovana pozicija u levom prozoru e biti prebaena
u izvetaj, zajedno sa naslovom na prvom nivou podele, kome data pozicija pripada u bazi pozicija.
Dugme za prebacivanje pozicije iz poetne baze u izvetaj

to se tie naslova, koji se pri prebacivanju pozicija iz poetne baze u izvetaj, pojavljuju u strukturi upotrebljenih
radova u izvetaju, mogu nastupiti dva sluaja. Ako se pozicija prebacuje iz dela baze iz koga je ve ranije prebaena
neka od pozicija, tada se jasno u strukturi radova izvetaja nee pojaviti naslov koji ve postoji, a ako se pozicija
prebacuje iz nekog drugog dela, tada e se pojaviti i novi naslov.
91
Ubacivanje pozicija u izvetaj drag-ovanjem
Drugi nain za ubacivanje pozicija u izvetaj je prostim drag-ovanjem, odnosno prevlaenjem eljene pozicije iz
levog u desni prozor. Postupak se odvija tako to se eljena pozicija iz levog prozora selektuje miem, i zatim ne
otputajui levi taster mia dovede na eljeno mesto u desnom prozoru (stablo izvetaja). Otputanjem levog tastera
mia, selektovana pozicija e biti smetena u izvetaj, i to na mesto koje je odreeno trenutnim poloajem mia. Ako na
ovaj nain elite da pozicije smestite u okviru nekog naslova ili podnaslova izvetaja, jasno da ga morate prvo sami
kreirati pomou naredbi koje su predviene za ovu namenu (desni klik mia u okviru desnog prozora i izbor naredbi
Dodaj naslov i Ubaci podnaslov).
U trenutku drag-ovanja, u zavosnosti od trenutnog poloaja mia, program e specijalnim simbolima oznaiti mesto gde
bi selektvani element bio smeten, ako bi se levi taster mia u tom trenutku otpustio:
-
Ako je trenutni poloaj mia takav da se nalazi tano na sredini ispisanog naziva datog elementa u stablu izvetaja,
tada e program u toku dragovanja prikazati ili simbol precrtanog kruga ili pak simbol malog pravougaonika.
Simbol precrtanog kruga oznaava da selektivani element ne moe biti smeten unutar elementa iznad koga se
trenutno nalazi mi, dok simbol malog prevougaonika oznaava da e selektovani element biti smeten unutar
elementa iznad ijeg naziva se trenutno nalazi mi. Simbol precrtanog kruga e se pojaviti uvek kada mi u toku
drag-ovanja pokazuje tano na sredinu sadraja pozicije, obzirom da pozicija ne predstavlja pod-naslov, i unutar nje
se ne moe nita smestiti.
program u toku dragovanja prikazati simbol horizontalne crtkaste linije, to oznaava da e na tom mestu
selektovani element za ubacivanje u izvetaj biti postavljen. Znai, na istom nivou podele kao i element u stablu
izvetaja, iznad ili ispod koga se mi trenutno nalazi.
Kako je ubacivanje pozicija omogueno na potpuno proizvoljno mesto u strukturi izvetaja, to ako elite da ih ubacite
na neki pod-nivo, pre aktiviranja ove naredbe morate prvo otvoriti taj nivo (naslov ispod koga treba da se izvri
ubacivanje mora biti prikazan na ekranu), a tek onda selektovati eljeni element za ubacivanje.
Ako se odredite za ubacivanje nalazi na delu stabla izvetaja koji se trenutno ne vidi na ekranu, tada je potrebno da u
toku drag-ovanja, znai bez otputanja levog tastera, mi dovedete u okolinu gornje, ili pak donje ivice trenutno
prikazanog dela strukture izvetaja, u zavisnosti od toga da li se odredini deo stabla nalazi iznad ili ispod trenutno
prikazanog dela.
Ubacivanje pozicija u izvetaj kopiranjem
Poslednja mogunost koja se nudi za ubacivanje pozicija u izvetaj, je aktiviranje naredbe Copy u levom prozoru, i
potom aktiviranje naredbe Paste u desnom prozoru.
Prebacivanje pozicija iz izvetaja u bazu pozicija
Kako se u praksi moe desiti sluaj da neku od kreiranih pozicija elite da trajno sauvate u bazi pozicija za kasnije
korienje u nekom drugom izvetaju, to je programom predviena i opcija prebacivanja pozicija, naslova i pod-naslova
iz desnog u levi prozor. Postupak je potpuno isti, stim to je za ovu namenu umesto dugmeta Iskopiraj u izvetaj >>
predvieno dugme Iskpiraj nazad <<.
92
Dugme za prebacivanje pozicije iz izvetaja,

u poetnu bazu za kasnije korienje u nekom drugom izvetaju
Svakako da se pozicija izvetaja moe prebaciti u poetnu bazu, i njenim dragovanjem iz desnog u levi prozor.
4.1.3
Numeriki podaci
Obzirom da je podatak o koliini radova koje je potrebno izvriti u okviru neke pozicije, razliit od izvetaja
do izvetaja, to je uobiajeno da se ovaj podatak ne uva u poetnoj bazi pozicija (u svim pozicijama ovaj podatak
najee ima vrednot 0). Stoga, pri ubacivanju pozicija u izvetaj imate dve mogunosti. Prva je da neposredno pre
ubacivanja pozicije u izvetaj, u edit box-ovima koji su za ovu namenu predvieni, za poziciju koja je selektovana za
ubacivanje u izvetaj, prvo zadate koliinu, pa da je tek onda prebacite u izvetaj, na jednan od programom predvienih
naina, koji su opisani u prethodnom poglavlju. Druga mogunost je da se ne obazirete na podatak o koliini koja je
zadata u okviru poetne baze pozicija, ve da pozicije sa koliinom 0 prebacite u izvetaj, pa da naknadno u proceduri
editovanja sadraja pozicija izvetaja, zadate potrebne koliine za svaku od pozicija iz izvetaja. Sve prethodno reeno
za koliinu, vai i za jedininu cenu kotanja pozicije, pod uslovom da se radi o projektantskom predmeru i predraunu
radova (ako je u okviru naredbe Izvetaj => Podaci, prekida Slobodno postavljen na uljueno stanje vidi
poglavlje 4.2).
Ispod levog prozora sa prikazanom strukturom radova poetne baze pozicija, nalazi se grupa edit box-ova, u kojima se
prikazuje sadraj numerikih podataka (koliina, jedinina cena, ukupna cena kotanja), za trenutno selektovanu
poziciju iz poetne baze.
93
Numeriki podaci za trenutno selektovanu poziciju iz poetne baze

U prvom edit box-u je prikazana koliina radova, zatim sledi ikona za kreiranje dokaznica mera, ispis jedinice mera u
kojoj je data pozicija izraena, edit box sa jedininom cenom, i na kraju ispis ukupne vrednosti date pozicije. Edit box
za koliinu e uvek biti dostupan zu unos nove vrednosti, dok stanje edit box-a sa jedininom cenom zavisi od
podrazumevanog ponaanja programa po pitanju odreivanja cena (vidi poglavlje 4.2). Znai, ako je u okviru naredbe
Izvetaj => Podaci, na ukljueno stanje postavljen prekida Normom, ovaj edit box e biti nedostupan za unos,
dok e u sluaju postavljenog prekidaa Slobodno na ukljueno stanje, on biti dostupan za unos. Napomenuemo, da
zadavanjem novih vrednosti u ovim edit box-ovima, nee doi do promene tih podataka u samoj selektovanoj poziciji,
ve e te vrednosti biti preuzete pri ubacivanje te pozicije u izvetaj. Znai, ubaena pozicija u izvetaj nee za koliinu
i jedininu cenu imati vrednost iz poetne baze pozicija, ve iz sadraja ovih edit box-ova.
Ispod desnog prozora sa prikazanom strukturom izvetaja, nalazi se takoe grupa edit box-ova, u kojima se prikazuje
sadraj numerikih podataka (koliina, jedinina cena, ukupna cena kotanja), za trenutno selektovanu poziciju iz
izvetaja.
Numeriki podaci za trenutno selektovanu poziciju iz izvetaja
94
Znaenje ovih edit box-ova je potpuno isto kao i prethodno opisanih, koji se nalaze ispod levog prozora. Jedina razlika
je u tome, to izmene podataka u ovim edit box-ovima, odmah menjaju i sadraj samih pozicija u izvetaju. Znai,
potpuno je isto da li ete ove podatke promeniti u ovim edit box-ovima, ili pak u dijalog box-u za editovanje sadraja
pozicija izvetaja (desni klik mia preko pozicije iz izvetaja, i izbor naredbe Edit). Da li e edit box za jedininu cene
pozicije biti dostupan za promenu ili ne, odreeno je stanjem prekidaa koji definiu vrstu cene
(Normom/Slobodno), u svakoj od pozicija izvetaja posebno.
Izgled dijalog box-a za editovanje sadraja pozicija iz izvetaja
4.1.4
Dokaznice mera
U sluaju da radite projektantski predmer, te su Vam potrebne i dokaznice mera, to izborom ikone, koja se
nalazi sa desne strane edit box-ova za zadavanje koliine, otvara se dijalog box za kreiranje dokaznica mera.
Izgled dijalog box-a za kreiranje dokaznica mera
95
Bez obzira da li ste odabrali formiranje dokaznice mera za poziciju iz poetane baze, ili pak iz izvetaja, nain rada je
potpuno isti. Jedina razlika je u tome to e kreirana dokaznica u poetnoj bazi pozicija (levi prozor) imati trenutno
dejstvo, dok e njen sadraj u desnom prozoru biti trajno zapamen u izvetaju (ista ikona postoji i pored edit box-a za
zadavanje koliine, u dijalog box-u za edtovanje sadraja pozicije izvetaja)..
Sam dijalog box je podeljen na dva dela. U levom se zadaju proizvoljne formule i komentari, a desni je rezervisan za
prikaz rezultata prorauna. Format unosa formula i tekstova gotovo da je potpuno proizvoljan, a dostupne su i sve
operacije za manipulaciju sa selektovanim tekstovima i formulama (kopiranje Ctrl +C, isecanje Ctrl +X,
premetanje Ctrl +V, brisanje Del).
Iako smo rekli da je format unosa formula i tekstova proizvoljan, ipak se treba pridravati nekih pravila:
-
U redu u kome poinje formula, ispred nje se ne sme nalaziti komantar, jer e tada i cela formula biti protumaena
kao komentar
Formula se moe prostirati u proizvoljnom broju redova i moe sadrati i prazna mesta u sebi.
Prazno mesto se ne moe stavljati jedino izmeu cifara jednog broja.
Svaka formula se mora zavriti znakom =, nakon ega e se u desnom prozoru pojaviti rezultat.
Za raunske operacije su predvieni sledei simboli:

+
*
/
(
((
(((
)
))
)))
=
sabiranje
oduzimanje
mnoenje
deljenje
mala otvorena zagrada
srednja otvorena zagrada
velika otvorena zagrada
mala zatvorena zagrada
srednja zatvorena zagrada
velika zatvorena zagrada
znak jednakosti
Pored unosa formula i komentara, omogueno je i pravljenje meuzbirova za vie formula. Tada, u prvom redu ispod
poslednje zadate formule, treba pritisnuti dugme =+ i u desnom prozoru e se pojaviti meuzbir svih prethodno
sraunatih formula. Svakako da rezultati pojedinih formula mogu imati i negativnu vrednost, to e u tom sluaju
dovesti do oduzimanja tog rezultata od ostalih, prilikom prorauna meuzbirova.
Dugme za postavljanje meuzbira
96
U desnom delu dijalog box-a Preraun, meuzbirovi su oznaeni postavljanjem znaka = ispred njegove sraunate
vrednosti. U redu u kome je pritiskom na dugme =+, zadato izraunavanje meuzbira, nije dozvoljeno zadavanje
nikakvih komentara i formula, jer e ovakva akcija dovesti do uklanjanja meuzbira. Uklanjanje meuzbira se vri tako
to se taj red selektuje, i pritiskom na taster Del on obrie.
U donjem levom uglu dijalog box-a, nalaze se i dva prekidaa koji reguliu ponanaje programa u toku kreiranja
dokaznica mera. Ako je prekida Preraunavaj korektne izraze postavljen na ukljueno stanje, tada e program na
svaki zadati znak jednakosti =, stalno vriti proraun brojnih izraza, dok e u suprotnom sluaju, proraun biti
sproveden tek izborom dugmeta Izvi preraun.
Ako je prekida Prati greke u brojnim izrazima postavljen na ukljueno stanje, nakon svakog zadatog znaka
jednakosti =, program e ispitati ispravnost zadate formule i u sluaju da postoji neka greka, jasno e je markirati
postavljenjam simbola [#Error].
Postavljeni simbol [#Error], jasno ukazuje na greku u formuli

Ako u formulama postoje greke, tada e aktivno postati i dugme [#Error], ije aktiviranje dovodi do uklanjanja svih
simbola greaka iz dokaznice mera.
Dugme za uklanjanje svih simbola greaka iz dokaznice
97
Sada Vam preostaje da popravite sadraj formule sa grekom, i da nastavite sa daljim kreiranjem dokaznica mera.
Naredbe Uitaj i Eksprotuj imaju primenu kada se iste koliine koriste u vie pozicija. Tipian primer je kada se
recimo povrina zidova rauna za malterisanje, a potom je istu tu koliinu potrebno prikazati u poziciji u kojoj se
opisuje kreenje. Svakako da se u praksi moe nai jo niz ovakvih primera. U takvim sluajevima, kada se prvi put
unese kompletna dokaznica, treba izabrati dugme Eksprotuj nakon ega e se otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za snimanje sadraja dokaznice u eksterni fajl

U dnu dijalog box-a se nalazi edit box Opis dokaznice u kome moete zadati proizvoljan tekst uz dokaznicu. On e
Vam pri kasnijem uitavanju dokaznice opisno govoriti o njenom sadraju (na primer Povrina zidova u prizemlju, i
sl.). Sada u polju Ime fajla treba zadati ime koje ne postoji u tekuem direktorijumu, i kliknuti na dugme Snimi.
Naredba Uitaj ima obrnuto dejstvo, odnosno ima ulogu da uita neku od ranije kreiranih i snimljenih dokaznica.
Izgled dijalog box-a za uitavanje, ranije kreiranih dokaznica

Klikom mia na jedno od ponuenih imena datoteka u listi, u polju Opis dokaznice, pojavie se opis koji bi trebalo da
Vam ukae na sadraj selektovane dokaznice. Duplim klikom mia preko imena eljene datoteke, ovaj dijalog box e
biti zatvoren, a na ekranu e se pojaviti sadraj uitane dokaznice. Napomenuemo da se uitavanjem dokaznica nee
izgubiti sadraj prethodno uitanih ili zadatih dokaznica. Naime, poloaj kursora u dijalog box-u neposredno pre poziva
naredbe Uitaj, odreuje poziciju na kojoj e se uitati selektovana dokaznica. Na ovaj nain imate mogunost da u
okviru jedne iste dokaznice uitate vie ranije snimljenih dokaznica.
98
Naredbe Uitaj i Eksportuj ne treba povezivati sa snimanjem dokaznica u izvetaj, ve ih treba shvatiti samo kao
olakicu da se jedna ista dokaznica ne ispisuje i rauna vie puta u raznim pozicijama. to se tie njenog pamenja u
bazi pozicija odnosno izvetaju, to izbor ove dve naredbe nee imati nikakvog uticaja.
Podatak o ukupnoj koliini radova koji su obraeni dokaznicom mera

U desnom prozoru se ispod svih rezultata i meuzbirova prikazuje ukupna suma koja e izborom dugmeta OK biti
prebaena u polje za unos koliine. Dugme Cancel je predvieno za odustajanje od kreirane dokaznice i povratak na
osnovni izgled dijalog box-a za kreiranje izvetaja.
4.1.5
Preuzimanje dokaznica iz AutoCad-ovih crtea
Kako je AutoCad jedan od naj rasprostranjenijih programa za projektovanje, to se ukazala potreba za

pravljenjem jednog modula programa koji je u stanju da iz sadraja AutoCad-ovog crtea izvue sve potrebne
podatke za dokaznice mera. Nakon due analize ovog problema, koristei i svoje dosadanje iskustvo u pravljenju
programa za projektovanje, doli smo do zakljuka da principijelno postoje dva pristupa problemu. Jedan nain je da
opteretimo arhitektu pri samom projektovanju, tako to bi pomou naeg programa on morao svim crtakim entitetima
da pridruuje i odreene materijale. Drugi nain je da arhitekta potpuno slobodno crta kao i do sada, a da taj posao
poverimo strunjaku koji formira predmer radova. Prvi nain bi doveo do odreene automatike u formiranju dokaznice
mera, mogli bismo recimo pomou programa da zahtevamo analizu sadraja crtea, i da nam na primer izbaci sve
povrine podova na kojima su keramike ploice, duinu svih zidova na kojim je odreeni tip izolacije, i tako redom.
Bez obzira to ovaj postupak na prvi pogled izgleda efektnije, doli smo do zakljuka da bi on teko zaiveo u naim
uslovima, a mogao bi da prouzrokuje i mnoge greke koje je kasnije jako teko otkriti. Iz ovog, a i iz drugih razloga,
smo se odluili za drugi princip, u kome sav posao oko dokaznica mera poveravamo strunjaku iji je to i posao.
Glavna prednost u ovakvoj postavci problema je u tome to se dokaznice mogu vaditi iz proizvoljnog AutoCad-ovog
crtea, bez obzira na nain na koji je on nacrtan, a kontrolu nad tanou podataka moete sami direktno sprovoditi.
Pored toga, ne morate biti ni strunjak za korienje programa AutoCad. Dovoljno je da upoznate samo neke njegove
osnovne principe.
Logika sprovedena u ovom programu je skoro identina kao i kod manuelnog vaenja dokaznica sa crtea na hartiji
pomou razmernika, stim to e jasno rad na raunaru biti mnogo bri, precizniji i pregledniji.
Dugme AutoCad, koje se nalazi u okviru dijalog box-a ze kreiranje dokaznica, bie aktivno samo ako je na vaem
raunaru ispravno instaliran program AutoCad.
99
Dugme za vezu programa Normabase Plus i AutoCad

Njegovom aktiviranjem, Normabase Plus e pokrenuti program AutoCad, i automatski uitati nau aplikaciju
Dokaznica.arx, koja slui za kreiranje dokaznica mera.
Izgled AutoCad-ovog radnog okruenja u koji je uitan

program za kreiranje dokaznica mera Dokaznica.arx
U sluaju da na raunaru imate vie instaliranih verzija programa AutoCad,NormaBase Plus e uvek pokrenuti
verziju sa kojom ste poslednji put radili.
Sada je potrebno da pomou AutoCad-ove naredbe File => Open uitate crte, na osnovu ijeg sadraja elite da
kreirate dokaznicu mera.
100
U AutoCad je uitan crte iz ijeg sadraja je potrebno kreirati dokaznice

Da bi Autocad-ov crte bio to pregledniji, za preporuku je da ukinete vidljivost svim layer-ima na kojima su kote,
pomoni tesktovi, itd.
U okviru programa postoji samo jedna naredba, koje se ne poziva iz menija, ve zadavanjem njene sintakse sa
komandne linije. Naredba Dokaznica se poziva tako to se na komandnoj liniji zada:
Command: DOK
i unos potvrdi pritiskom na taster Enter.
Izgled dijalog box-a za kreiranje dokaznica mera iz AutoCad-ovog crtea
101
U gornjem delu dijalog box-a se nalazi prostor rezervisan za unos proizvoljnih komentara i formula. Sva pravila za unos
tekstova i formula vae kao i u dijalog box-u za kreiranje dokaznica u okviru programa NormaBase Plus. Jedina
razlika je u tome to se u ovom dijalog box-u ne izraunavaju formule ve vade koliine iz Autocad-ovog crtea.
Naime, proraun formula ovde nije ni potreban, obzirom da je koncepcija da se u ovom dijalog box-u kreira samo saraj
dokaznice, zatim on preko Clipboard-a (Ctrl+C i Ctrl+V) iskopira u dokaznicu programa NormaBase Plus i
tamo prorauna.
Pomou etiri dugmeta: Du,Obim, Povr i Kom, koja se nalaze u donjem delu ovog dijalog box-a, iz dijalog
box-a se izlazi na crte, i sa njega prikupljaju podaci koji su predvieni tom naredbom. Po zavretku ovih naredbi,
progam se vraa na osnovni izgled dijalog box-a, i u edit box-u za unos formula, na poziciji koja je odreena trenutnim
poloajem kursora, postavlja izraz koji je sastavljen od niza sabiraka koji su oitani sa crtea. U zavisnosti od toga koja
je naredba aktivirana, ti sabirci predstavljaju duine, obime, povrine (jedino naredba Kom kao rezultat sa crtea
vraa samo jedan broj). Na ovaj nain se formiranje dokaznica vri interaktivno, odnosno imate mogunost da jedan deo
formule zadate sa tastature a jedan pomou izbora bilo koje od ovih naredbi. Svakako da je broj poziva ovih naredbi u
toku kreiranja jedne formule potpuno neogranien. Odnosno, u toku formiranja jedne formule moete meati kucanje sa
tastature i izbor bilo koje od ovih naredbi, proizvoljan broj puta.
Primenu ovakvog naina rada emo pokazati na primeru formiranja jedne formule kojom treba da se srauna zapremina
svih zidova od opeke, pri emu su jedni debljine 25 cm a drugi 38 cm. Pod pretpostavkom da je spratna visina recimo
2.8 m, tada bi ta formula trebala da ima sledei izgled:
2.8*(0.38*(L1)+0.25*(L2))
gde je L1- suma duina svih zidova debljine 38 cm, a L2 - suma duina svih zidova debljine 25 cm. Za formiranje
ove formule postupak bi bio sledei: prvo se u edit box-u za unos formula zada sa tastature: 2.8*(0.38*(, zatim se
aktivira naredba Du. Sada se na crteu selektuju svi zidovi debljine 38 cm i oznai kraj ove naredbe. Kako je suma
duina ubaena u formulu, sada sa tastature treba otkucati nastavak formule )+0.25*(. Ponovo se aktivira naredba
Du ali se sada na crteu selektuju svi zidovi debljine 25 cm. Po zavretku naredbe i suma ovih duina e biti dodata
u produetku formule, pa je preostalo da sa tastature zadamo jo: ))=".
U ovom primeru se nismo uputali u objanjavanje samog toka naredbi za vaenje koliina sa crtea, ve smo samo
slikovito opisali interaktivan rad pri kreiranju proizvoljnh formula. Svakako da je postupak isti i kada se umesto
naredbe Du, pozovu naredbe : Obim, Povr i Kom.
Sve duine, obimi i povrine koje se oitavaju sa crtea, bie izraene u AutoCad-ovim crtakim jedinicama. Zbog
toga se u dijalog box-u, pored prethodno opisanih naredbi nalazi i edit box SF, u kome se zadaje faktor skaliranja.
Podrazumevana vrednost ovog faktora je 1.00, stim to mu jasno moete zadati proizvoljnu vrednost. Ako je na
primer Va crte kreiran tako da jednoj crtakoj jedinici odgovara 1 cm, a elite da dokaznice mera izrazite u metrima,
tada za faktor skaliranja treba da zadate vrednost SF=0.01. Drugim reima, sve oitane vrednosti sa crtea e biti
linearno pomnoene sa zadatim faktorom skaliranja.
U edit box-u Dec imate mogunost da odredite preciznost, odnosno broj decimala sa kojim e svaka od oitanih
vrednosti sa crtea biti prikazana u dijalog box-u.
Aktiviranjem dugmeta OK ovaj dijalog box e biti zatvoren a kompletan sadraj dokaznice e biti upamen, te e se
pri sledeem pozivu ove naredbe prikazati u dijalog box-u. Dugme Cancel je predvieno za odustajanje od svih
prethodno unetih formula i tekstova.
Oitavanje sume duina sa crtea
Izborom dugmeta Du, dijalog box se uklanja sa ekrana, a komandna linija dobija sledei oblik:
Prva taka (Selekcija/krAj) <krAj>:
Kao i kod ostalih AutoCad-ovih naredbi, izbor jedne od ponuenih podopcija sa komandne linije, se vri zadavanjem
velikog slova u njenom imenu i pritiskom na taster Enter. Na kraju komandne linije, izmeu uglastih zagrada se
nalazi podrazumevana opcija, odnosno akcija koja e biti sprovedena ako se pritisne taster Enter. Napomenuemo da
102
izbor podopcije krAj, u okviru gore prikazanog osnovnog oblika komandne linije, dovodi do povratka u dijalog box
naredbe Dokaznica.
Za oitavanje duina sa crtea postoje dva naina. I to ili crtanje polilinije ije e duine segmenata biti oitane, ili pak
selektovanje nekog od entiteta sa crtea. Podrazumevana opcija je crtanje polilinije, te se od korisnika oekuje da na
crteu odredi njenu poetnu taku. Nakon izbora prve take, program e sa komandne linije zahtevati da zadate sledeu
taku (jasno da se prilikom izbora taaka sa crtea mogu koristiti i OSNAP kriterijumi).
Sledea taka (Luk/Nazad):
Na komandnoj liniji je sada ponuena i podopcija Luk, pomou koje je mogue definisati lunu geometriju segmenta
poligonalne linije. Znai, ako je prvi segment poligonalne linije prav, tada treba odabrati taku sa crtea koja e sa
prethodno zadatom formirati prav segment poligonalne linije, a u sluaju da elite da prvi segment bude luni, onda
treba aktivirati podopciju Luk. Ako ste se odluili za luni segment, program e promeniti oblik komandne linije:
Taka sa luka:
Kako je geometrija lunog segmenta odreena sa tri take, nakon izbora take sa luka, program e sa komandne linije
zahtevati da odredite i krajnju taku luka.
Krajnja taka:
U preceduri odreivanja take sa luka, pomeranjem mia po oblasti crtea, program e stalno u DRAG modu iscrtavati
geometriju lunog segmenta koja odgovara trenutnom poloaju mia.
Bez obzira, da li ste se odluili za lunu ili pravu geometriju prvog segmenta, nakon definisanja njegovog oblika, na
komandnoj liniji e se pojaviti jo jedna podopcija.
Sledea taka (Luk/Nazad/krAj) <krAj>:
To je podopcija Nazad, ijim bi aktiviranjem program ponitio definisanje geometrije prethodnog segmenta, i vratio
nas jedan korak unazad. Jasno da se ova opcija koristi samo u sluaju kada napravite greku, odnosno pogreno
izaberete neku taku.
Dalji postupak je u svemu isti pa program nee menjati sadraj komandne linije, odnosno stalno e zahtevati unos
sledee take, sve dok pritiskom na taster Enter ili pak klikom na desni taster mia (izbor podrazumevane podopcije
krAj), ne oznaite kraj definisanja poligonalne linije.
Kada ste zadali sve prelomne take polilinije, komandna linija e dobiti svoj osnovni oblik u ovoj naredbi, a u redu
iznad (takoe na komandnoj liniji) bie ispisane oitane vrednosti sa crtea svih duina segmenata prethodno zadate
polilinije.
12.32+4.56+2.11
Prva taka (Selekcija/krAj) <krAj>:
Kada je na ekranu prikazan osnovni izgled komandne linije u okviru ove naredbe, izbor podrazumevane podopcije
Kraj e dovesti do povratka u dijalog box naredbe Dokaznica.
Pored prethodno opisanog naina oitavanja duina, crtanjem poligonalne linije, izborom podopcije Selekcija se ulazi
u proceduru selektovanja entiteta na crteu. Za izbor ove podopcije treba sa tastature zadati slovo S i pritisnuti taster
Enter. Na komandnoj liniji e se javiti poruka:
Selektovanje objekata:
a kursor e dobiti oblik select box-a. Procedura selektovanja se odvija tako to se u select box (mali pravougaonik na
kursoru) zahvati entitet iju duinu treba oitati i klikne na levi taster mia. Program e stalno sa komandne linije
zahtevati selektovanje novih entiteta, sve dok klikom na desni taster mia ili pritiskom na taster Enter ne oznaite kraj
procedure selktovanja. Tada e komandna linija dobiti svoj osnovni oblik, a u produetku formule e se pojaviti i
duine svih selektovanih entiteta.
103
Svakako da je pored pojedinanog mogue vriti i grupno selektovanje entiteta. Klik mia na mesto na crteu na kome
select box-om nije zahvaen ni jedan entitet crtea, program e protumaiti kao prvi ugao pravougaone oblasti, pa e sa
komandne linije zahtevati i odreivanje dijagonalnog temena.
Specify opposite corner:
Na ovaj nain e u grupu selektovanih objekata ui svi entiteti koji su zahvaeni zadatom pravougaonom oblau.
Napomenuemo jo i to, da ako se za entitet selektuje segment polilinije koja je nacrtana pomou naredbe Polyline,
tada e program oitati njenu kompletnu duinu (duinu svih segmenata), a ako se selektuje segment linije koja je
crtana pomou naredbe Line, tada e biti oitana samo duina selektovanog segmenta. Svakako da se pomou
podopcije Selekcija mogu selektovati i lukovi nakon ega e u formulu ui duina datog luka.
Sve duine koje su oitane na crteu obeleene su crvenom bojom. Ovo markiranje je jako zgodno jer se ima i vizuelna
predstava o svim entitetima ije su duine oitane. Naime, svi selektovani entiteti i zadate dui, se iscrtavaju na
posebnom layer-u koji je program automatski otvorio u okviru tekueg crtea.
Pored leyer-a koji su postojali u okviru Vaeg crtea, program je otvorio i nova etiri layer-a. Praktino svakoj od
naredbi za izlazak na crte, koje se nalaze u okviru dijalog box-a Dokaznica, je dodeljen poseban layer na kome se
iscrtavaju selektovani entiteti.
NBASE_DUZINE
iscrtavaju se sve duine premerene sa crtea pomou naredbe Du
NBASE_KOMADI
iscrtavaju se sve entiteti selektovani na crteu pomou naredbe Kom
NBASE_OBIMI
iscrtavaju se svi obimi premereni sa crtea pomou naredbe Obim
NBASE_POVRSINE
iscrtavaju se sve konture povrina koje su premerene sa crtea pomou naredbe Povr
Svakom od ovih layer-a je zadata posebna boja, pri emu svakako imate mogunost da ih podeavate po svojoj elji.
Komande za promenu tekue boje layer-a

Znai, na jednom layer-u entiteti mogu biti nacrtani razliitim bojama (recimo duine zidova debljine 25 cm jednom
bojom, duine zidova debljine 12 cm drugom, i tako redom.
Oitavanje sume obima sa crtea
U sluaju da u sadraju formule treba da se pojavi jedan ili vie obima, tad je potrebno aktivirati naredbu Obim.
Komandna linija dobija sledei oblik:
104
Prva taka (Selekcija/Pravougaonik/Krug/krAj/<krAj>:
I ovde je podrazumevana opcija crtanja poligolane linije, odnosno oekuje se definisanje konture zadavanjem prelomnih
taaka. Nakon izbora prve tacke, komandna linija dobija potpuno isti oblik kao i u okviru naredbe za merenje duina.
Jedina razlika je u tome to se nakon izbora tree take, na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija Zatvori. Izborom
podopcije Zatvori se vri automatsko zatvaranje konture, komandna linija dobija svoj osnovni oblik u ovoj naredbi, a
u redu iznad se pojavljuje sraunata vrednost obima za zadatu konturu. Da li e obim biti prikazan kao jedan broj, ili
pak kao suma duina svakog od segmenata sa obima, regulie stanje check box-a Razloen izraz u dijalog box-u
naredbe Dokaznica, neposredno pre aktiviranja ove naredbe.
Check box koji regulie nain prikaza oitanih obima sa crtea

Ovaj check box ima uticaj samo na naredbe Obim i Povr.
Pored prethodno opisanog postupka definisanja konture putem prelomnih taaka, pomou podopcije Selekcija je
mogue ui u proceduru selektovanja polilinije koja predstavlja konturu za koju je potrebno sraunati obim. Nakon
izbora ove podopcije, komandna linija dobija sledei oblik:
Selektujte poliliniju:
Sada u select box treba zahvatiti bilo koji deo polilinije, nakon ega e se u formuli pojaviti novi sabirak koji prestavlja
sraunati obim. Program e i dalje sa komandne linije traiti da selektujete novu poliliniju, sve dok klikom na desni
taster mia ili pritiskom na taster Enter ne oznaite kraj ove procedure selektovanja, i ne vratite se na osnovni izgled
komandne linije u ovoj naredbi. Napomenuemo da se u ovoj proceduri, pored polilinije mogu selektovati i obine
linije, ali e onda biti uslov da se mogu selektovani samo segmenti koji su meusobno povezani.
Kako su pravougaonik i krug esti oblici u graevinarstvu, to su na komandnoj liniji prisutne i podopcije
Prvougaonik i Krug, za olakano crtanje ova dva geometrijska oblika.
Izborom podopcije Prvougaonik ulazi se u preceduru definisanja pravougaonika.
Prvi ugao (Centar/Traka):
Programom je predvieno tri naina za definisanje geometrije pravougaonika. Prvi nain podrazumeva izbor dve take
koje odreuju jednu dijagonalu pravougaonika, dok se druga dva naina mogu pokrenuti izborom podopcija Centar i
Traka koje se nalaze na komandnoj liniji, kada se ue u proceduru definisanja pravougaonika.
U prvom, podrazumevanom nainu, program oekuje da zadate taku koja odreuje prvi ugao pravougaonika. Nakon
izbora ove take, program e zahtevati da zadate i suprotan ugao pravougaonika:
105
Suprotni ugao:
Pri pomeranju mia, program e stalno u DRAG-modu iscrtavati pravougaonik ija je dijagonala odreena trenutnim
poloajem mia. Izborom drugog temena pravougaonika, naredba e biti zavrena.
Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije Pravougaonik, na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija
Centar. Ovo je zgodan nain za definisanje proizvoljnog pravougaonika kada elimo da se njegova srednja taka
(presek dijagonala), nae na odreenom poloaju na crteu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije prvo
zahteva da se odredi taka u kojoj e se nalaziti presek dijagonala pravougaonika.
Centar pravougaonika:
Nakon izbora take koja odreuje centar pravougaonika, program e zahtevati da odredite i jedno njegovo teme.
Ugao:
I u ovom sluaju, program u DRAG-modu iscrtava pravougaonik ija geometrija odgovara trenutnom poloaju mia.
Za crtanje pravougaonika programom je predvien jo jedan nain. Naime, kada se izborom podopcije Pravougaonik
sa komandne linije ue u proceduru crtnja pravougaonika, na komandnoj liniji se pored podopcije Centar javlja i
podopcija Traka. Njenim aktiviranjem program e sa komandne linije zahtevati da zadavanjem dve take prvo
odredite srednju liniju pravougaonika.
Prva taka:
Druga taka:
Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program e u drag modu iscrtavati pravougaonik ija geometrija
odgovara trenutnom poloaju mia, a sa komandne linije a zahtevati da izaberete taku na crteu koja odreuje irinu
trake.
Trea taka (irina):
I krug je isto kao i pravougaonik relativno est oblik u graevinarstvu, pa je i za njegovo konstruisanje predviena
posebna podopcija u okviru naredbeza iscrtavanje polilinije. Izborom podopcije Krug, program e sa komandne linije
traiti da prvo odredite taku koja definie njen centar, a zatim i taku sa krunice (poluprenik):
Centar kruga:
Taka sa kruga:
Prilikom odreivanja take sa krunice, program e u DRAG-modu iscrtavati krunice ija geometrija odgovara
trenutnom poloaju mia.
Oitavanje sume povrina sa crtea
Naredba Povr radi na potpuno isti nain kao i prethodno opisana, stim to se sada umesto obima sraunava povrina
odreena zatvorenom konturom. Napomenuemo da se razvijeni oblik povri (ako je check box Razloen izraz
postavljen na ukljueno stanje) moe dobiti samo za krug, trougao i etvorougao. U svim ostalim sluajevima oitana
povr e biti predstavljena samo jednim brojem.
Oitavanje broja komada sa crtea
U sluaju da u formuli treba da figurie i podatak o broju komada odreenih elemenata crtea (na primer broj istih vrata,
prozora, i sl), tada aktivirajte naredbu Kom. Komandna linija dobija sledei oblik:
Selektovanje objekata:
106
Program e stalno zahtevati da selektujete novi entitet sve dok klikom na desni taster mia ili priiskom na taster Enter
ne oznaite kraj procedure selektovanja i vratite se u dijalog box naredbe Dokaznica. Svi selektovani elementi se
zbrajaju, tako da se kao rezultat ove naredbe prikazuje samo jedan broj.
Dugme Brii sve slui za uklanjanje trenutnog sadraja dokaznice iz prozora. Njegovom aktiviranjem, program e
zahtevatim potvrdu ove destruktivne naredbe.
Izborom potvrdnog odgovora, pored sadraja dokaznice, program e i iz sadraja crtea ukloniti sve entitete koji su
prethodno kreirani pomou naredbe Dokaznica.
Primer:
Prizemlje:
3.2*(0.25*(12.58+9.76+12.58+9.76+1.10+4.90+5.10)+0.07*(2.15+1.71+0.60+1.60+2.28+2.00))= 46.94
-0.25*2.2*(1.10+1.10+3.14)= -2.94
-0.25*1.5*(1.54+0.60+0.60+1.35+1.55+1.55)= -2.70
Sprat:
2.8*(0.25*(12.58+12.58+9.76+9.76+3.14+3.12+4.10+5.10+3.98)+0.12*(4.46+3.31+5.04+3.31+0.93+3.33))= 51.73
-0.25*2.2*(1.60+0.76+0.81+1.10)= -2.35
-0.25*1.5*(1.55+1.55+1.09+0.60+1.15+1.14+1.35)= -3.16
Sve prethodno izneto ilustrovaemo na jednom primeru. Uzeemo za primer da je u okviru pozicije u kojoj se opisuje
zidanje opekom, potrebno kreirati dokaznicu mera.
Pozicija izvetaja za koju je potrebno kreirati dokaznicu mera
107
Kliknite miem na ikonu koja se nalazi sa desne strane edit box-a za zadavanje koliine radova, i otvorie se dijalog box
za kreiranje dokaznica mera.
Izgled dijalog box-a za kreiranje dokaznica mera

Sada kliknite miem na dugme AutoCad, nakon ega e biti pokrenut program AutoCad.
Izgled AutoCad-ovog radnog okruenja u koji je uitan

program za kreiranje dokaznica mera Dokaznica.arx
Sada emo pomou AutoCad-ove naredbe File => Open uitati crte, na osnovu ijeg sadraja emo kreirati
dokaznicu mera.
108
U AutoCad je uitan crte iz ijeg sadraja emo kreirati dokaznicu

Sa komandne linije programa AutoCad, pozvaemo naredbu za kreiranje dokaznica mera.
Command: DOK
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vaenje koliina iz Autocad-ovih crtea

Kako je u okviru pozicije, zidanje zidova od opeke izraenu u m3, to je znai potrebno da sraunamo kubaturu svih
zidova koji su od opeke. Kako su zidovi u podrumu od betona, to emo prvo sraunati kubaturu zidova u prizemlju. U
gornjem delu dijalog box-a, u prostoru predvienom za kreiranje sadraja dokaznice, sa tastature emo otkucati sledei
sadraj.
109
Prvi broj 3.2 predstavlja visinu prizemlja, a broj 0.25 debljinu zidova od 25 cm
Kako je crte nacrtan tako da jednoj AutoCad-ovoj jedinici odgovara 1 metar, to emo za scale factor ostaviti
podrazumevanu vrednost SF=1. Sada emo aktivirati dugme Du i izai na crte da preuzmemo sve duine zidova
u prizemlju koji su debljine 25 cm.
Zumirani deo crtea u kome je osnova prizemlja

Sada emo redom nacrtati sve polilinije koje na crteu predstavljaju zidove debljine 25 cm.
110
Crvenom bojom su oznaeni svi zidovi debljine 25 cm

Svakako da smo pri preuzimanju duina zidova vodili rauna da se zajedniki delovi zidova koji se sueljavaju ne
dupliraju. Klikom na desni taster mia oznaiemo kraj procedure oitavanja duina sa crtea, nakon ega e nas
program vratiti u dijalog box naredbe Dokaznica.
Iza otvorene male zagrade postavljene su sve prethodno oitane duine sa crtaa
Sada emo zatvoriti malu zagradu i dopisati sa tastature nastavak dokaznice.
111
Zadata vrednost 0.07 ispred otvorene male zagrade predstavlja debljinu zidova od 7 cm
Kako bi se oitane duine zidova debljine 7 cm, razlikovale od prethodno markiranih zidova debljine 25 cm, to emo
pre ponovnog izbora naredbe Du, promeniti tekuu boju layer-a za oitavanje duina, u plavu.
Za tekuu boju layer-a je odabrana plava

Opet emo aktivirati dugme Du i izai na crte da preuzmemo sve duine zidova koji su debljine 7 cm.
112
Program sa komandne linije oekuje da nacrtamo polilinije preko svih zidova koji su debjine 7 cm
Sada emo redom nacrtati sve polilinije koje na crteu predstavljaju zidove debljine 7 cm.
Plavom bojom su oznaeni svi zidovi debljine 7 cm

Klikom na desni taster mia oznaiemo kraj procedure oitavanja duina sa crtea, nakon ega e nas program vratiti u
dijalog box naredbe Dokaznica.
113
Iza otvorene male zagrade postavljene su sve prethodno oitane duine sa crtaa
Sada emo zatvoriti i malu i veliku zagradu, ime e sadraj ovog dela dokaznice biti kompletiran. Za prelazak u novi
red pritisnuemo Enter i zadati poetni sadraj dokaznice u kojoj e biti obuhvaeno odbijanje otvora u zidovima.
Prvi broj 0.25 u novoj formuli predstavlja debljinu zida u kome se nalazi otvor, a drugi njegovu visinu
Negativan predznak e svakako dovesti do toga da se pri proranu ukupe vrednosti dokaznice, svi otvori odbiju od
ukupne koliine.
Kako bi se oitane duine otvora razlikovale od prethodno markiranih duina zidova na crteu, to emo pre ponovnog
izbora naredbe Du, promeniti tekuu boju layer-a za oitavanje duina, u magentu.
114
Za tekuu boju layer-a je odabrana magenta

Ponovu aktivirajmo naredbu Du i nacrtajmo polilinije preko otvora koji su u zidovima debljine 25 cm, a visine 2.2
m.
Magentom su oznaeni i svi otvori visine 2.2 m u zidovima debljine 25 cm

Klikom na desni taster mia oznaiemo kraj procedure oitavanja duina sa crtea, nakon ega e nas program vratiti u
dijalog box naredbe Dokaznica.
115
Iza otvorene male zagrade postavljene su sve prethodno oitane duine otvora
Zatvaranjem male zagrade i postavljanjem znaka jednakosti, zavriemo i ovu formulu. Na isti nain odbiemo i
prozorske otvore koji su visine 1.5 m, u zidovima debljine 25 cm.
Kompletan sadraj dokaznice za zapeminu zidova od opeke u prizemlju

Na isti nain, kreiraemo i dokaznicu sa kubaturom zidova od opeke na spratu.
116
Kompletan sadraj dokaznice mera sa kubatorom zidova od opeke na celom objektu

Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, razmena podataka izmeu ovog dijalog box-a i dijalog box-a u okviru
programa NormaBase Plus je preko clipboard-a. Zbog toga emo prvo miem selektovani kompletan sadraj
dokaznice (jednovremeni pritisak na tastere Ctrl i A) i potom je jednovremenim pirtiskom na tastere Ctrl i C
iskopirati u clipboard.
Kompletan sadraj dokaznice je prvo selektovan a zatim iskopiran u clipboard

Sada emo jednovremenim pritiskom na tastere Alt i Tab prei u otvoreni prozor za kreiranje dokaznica mera
programa NormBase Plus. Jednovremenim pritiskom na taster Ctrl i V kompletan sadraj dokaznice e biti
ubaen u program NormaBase Plus.
117
Kompletan sadraj dokaznice je preko clipboard-a iskopiran u program NormaBase Plus

Sada je preostalo da eventualno pomou dugmeta =+ postavimo i meuzbirove.
Definitivan izgled dokaznice mera

Izborom dugmeta, OK ovaj dijalog box e biti zatvoren a sraunata vrednost iz dokaznice pridruene koliini radova
date pozicije.
118
Definitivan sadraj pozicije sa kreiranom dokaznicom
4.1.6
Ubacivanje sklopova normi u poziciju izvetaja
Izbor ove naredbe ima smisla, jedino ako je za gotov predmer (tender), potrebno napraviti analizu cena.
Znai, ova naredbe ima primenu, kada je za poziciju izvetaja, koja sadri samo tekstualni opis, jedinicu mere i koliinu
radova, potrebno napraviti analizu cena, pridruivanjem jednog ili vie normativa, koji definiu tehnologiju izvrenja
date pozicije.
Dugme za prikaz liste normativa trenutno selektovane pozicije u poetnoj bazi

Izborom ikone, koja se nalazi sa leve strane dugmeta Iskopiraj u izvetaj >>, otvara se plivajui dijalog box sa
sadrajem liste normativa trenutno selektovane pozicije u levom prozoru.
119
Plivajui dijalog box sa sadrajem liste normativa

U vrhu plivajueg dijalog box-a, ispisani su i koeficijneti korekcije na nivou cele selektovane pozicije (Mat, Rad,
Meh), obzirom da se i ovi koeficijenti, zajedno sa kompletnim sadrajem liste normativa ubacuju u poziciju izvetaja.
Postupak ubacivanja liste normativa u poziciju izvetaja, odvija se drag-ovanjem. Prvo je potrebno u poetnoj bazi
pronai odgovarajuu poziciju i selektovati je levim klikom mia. Kada je njena lista normativa prikazana u plivajuem
prozoru, potrebno je miem kliknuti u okviru kolone ifra plivajueg dijalog box-a, i ne otputajui levi taster mia,
ceo sklop normi prevui u eljenu poziciju izvetaja. Otputanjem levog tastera mia, selektovana lista normativa e biti
smetena u poziciju izvetaja, na koju u tom trenutku pokazuje mi. Znai, u sadraju pozicije izvetaja, e se pojaviti i
svi normativi koji su na ovaj nain dodati, kao i koeficijenti korekcije na nivou pozicije.
Naglasiemo da se ovim nainom u poziciju moe ubaciti samo lista normativa i koeficijenti korekcije, a ne i ostali
podaci (jedinica mere, opis, itd.). Uostalom, to je i eljeno ponaanje, obzirom da se postojei opis pozicije u tuem
predmeru (tenderu), ne sme menjati.
Svakako da je ovu naredbu mogue kombinovati i sa pojedinanim ubacivanjem normativa pomou naredbe Dodaj
normu, koja se nalazi u okviru dijalog box-a za editovanje pozicije izvetaja. Zatvaranje plivajueg dijalog box-a se
postie, klikom mia na dugme X, koje se nalazi u njegovom gornjem desnom uglu.
4.1.7
Obrada izvetaja
Sadraj izvetaja koji se kreira je potpuno nezavistan od glavne baze programa. Znai, u trenutku
prebacivanja pozicije, iz poetne baze pozicija u izvetaj, program kompletan sadraj date pozicije prebacuje iz
globalne baze programa u lokalnu bazu izvetaja. Ako pozicija sadri i normative, tada program prvo analizira dali dati
normativ ve postoji u lokalnoj bazi izvetaja, i samo ako ne postoji, on ga ubacuje. Isto vai i za resurse. Ako dati
normativ nije postojao u lokalnoj bazi, te se ubacuje u nju, za svaki od sadranih resursa, se proverava da li postoji u
lokalnoj bazi resursa, i ako ne postoji on se ubacuje u nju. Zajedno sa svim podacima o resursima, iz globalnog
cenovnika se u lokalni cenovnik izvetaja pod imenom Deafult, prepisuje i cena. Iz kog globalnog cenovnika e biti
ubaene cene u lokalni cenovnik Default, zadato je u okviru naredbe Izvetaj => Podaci (vidi poglavlje 4.2). O
radu sa lokalnim cenovnicima izvetaja, bie vie rei kasnije u poglavlju 4.1.7.5. Kako svaki izvetaj ima svoju
lokalnu bazu, to e se sve izmene u izvetaju odnositi samo na njega.
120
4.1.7.1 Editovanje pozicija izvetaja

Duplim klikom mia preko prikazane pozicije u stablu izvetaja, ili pak izborom naredbe Edit u okviru
padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko eljene pozicije izvetaja, otvara se dijalog box sa kompletnim
sadrajem selektovane pozicije.
Izgled dijalog box-a za editovanje sadraja pozicije izvetaja

Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i dijalog box za editovanje sadraja pozicija u poetnoj bazi (vidi poglavlje
2.3.4.2). Jedina razlika je u tome to je ovde aktivan i edit box Oznaka, za numeraciju pozicija izvetaja.
Edit box za postavljanje rednog broja pozicije izvetaja
121
Preporuujemo da oznake pozicija ne zadajete runo, obzirom da je programom omoguena procedura automatskog
oznaavanja, i pozicija i naslova u stablu. O ovome e biti vie rei malo kasnije (vidi poglavlje 4.1.7.4).
Obzirom da se u izvetaju radi sa lokalnom bazom resursa, a programom je predvieno i zadavanje naknadnih uslova
koji utiu na analizu cena, to e se esto javiti sluaj da pozicija ima razliitu jedininu cenu u izvetaju, od one koju je
imala u poetnoj bazi. Ovo se jasno odnosi samo na pozicije kod kojih se jedinina cena dobija analizom, odnosno na
osnovu sadraja normativa i resursa koji uestvuju u njoj. Znai, za ovu pojavu ima vie razloga. Prvi je to su
prikazane cene u poetnoj bazi odreene na osnovu zadatih cena u globalnoj bazi resursa i to za trenutno tekui
cenovnik, a jedinina cena u izvetaju je odreena na osnovu cena resursa u lokalnoj bazi izvetaja. Kako se cene u
lokalnoj bazi mogu naknadno menjati, a pored toga, izvetaj moe imati i vie razliitih cenovnika, to je jasan uzrok
zbog ega dolazi do razlike u jedininim cenama. Pored toga, programom je omogueno i naknadno postavljanje uslova
koji utiu na analizu cene. Naime, u poetnoj bazi postoje koeficijenti samo na nivou pozicije, dok kod izvetaja,
koeficijente (uslove) moete zadavati i na nivou celog izvetaja, naslova, podnalsova, i jasno na nivou same pozicije.
Takoe, u jedininim cenama pozicija izvetaja, moe biti uraunat i porez.
Na kraju emo jo jednom napomenuti, da se izmene numerikih podataka (koliina, dokaznica mera i jedinina cena),
mogu izvriti i bez ulaska u dijalog box za editovanje sadraja pozicije, direktno u edit box-ovima koji se nalaze u
glavnom dijalog box-u za formiranje izvetaja.
Edit box-ovi za promenu numerikih podataka u poziciji izvetaja

Edit box za promenu jedinine cene e biti aktivan jedino ako je u datoj poziciji zadato slobodno odreivanje jedinine
cene.
4.1.7.2 Postavljanje uslova za analizu cene u poziciji izvetaja

esto se u praksi ukazuje potreba za naknadnom promenom parametara koji utiu na analizu cena. Ovakvo
postavljanje uslova se u programu moe sprovesti kako na nivou samo jedne pozicije, tako i na nivou cele grupe
pozicija, odnosno na nivou celog izvetaja. Izborom naredbe Uslovi, u okviru padajueg menija, koji se otvara na
desni klik mia preko bilo koje od staki u stablu izvetaja, otavara se dijalog box sledeeg izgleda.
122
Izgled dijalog box-a za postavljenje uslova

Ponueni edit box-ovi imaju potpuno isto znaenje, kao i edit box-ovi u dijalog box-u za editovanje sadraja pozicije
(deo dijalog box-a Koeficijenti korekcije). Ako je desnim klikom mia selektovana samo jedna pozicija izvetaja,
tada e vrednosti u ovim edit box-ovima biti potpuno iste kao i u samom dijalog box-u za editovanje pozicije izvetaja.
Znai, u ovakvim sluajevima ovo je samo olakica za unos ove vrste podataka, bez ulaska u dijalog box za editovanje
pozicije izvetaja. Zadavanje koeficijenata korekcije pomou ove naredbe, imae naroitu primenu u sluaju viestruke
selekcije. Naime, selektovanjem vie pozicija izvetaja, imate mogunost da svim tim pozicijama odjedanput zadate iste
koeficijente. Ako pojedini koeficijenti imaju razliite vrednosti u selektovanim pozicijama, tada e ti edit box-ovi biti
ne-aktivni.
Ne-aktivni edit box, ukazuje da sve selektovane pozicije

nemaju isti koeficijent korekcije za radnu snagu
U ovim sluajevima, program funkcionie tako to e selektovanim pozicijama biti pridruene samo vrednosti iz
aktivnih edit box-ova. Jasno da se nova vrednost moe zadati i u ne-aktivnim edit box-ovima, nakon ega e i oni
postati aktivni.
Isti dijalog box se otvara, i ako se desnim klikom mia selektuje neki od naslova, odnosno podnalova u stablu izvetaja,
i iz padajueg menija odabere naredba.Uslovi. Jasno da se viestrukom selekcijom moe selektovati i vie naslova,
odnosno podnaslova. Prema tome, uslovi (koeficijenti korekcije), mogu se postaviti i na nivou pozicije, i na nivou
naslova, odnosno podnaslova. Napomenuemo da postavljanje uslova na nivou naslova, odnosno pod-naslova, ne
ponitava prethodno zadate uslove na nivou pozicija koje pripadaju datom naslovu, odnosno pod-naslovu, ve ih
linearno mnoe (K = K, izvetaja x K,naslova x K,pod-naslova x K,pozicije).
Zbog preglednosti, i to lakeg uvida u postavljene koeficijente na nivou naslova i podnaslova, programom je
predviena procedura za njihovo brzo prikazivanje na ekranu.
123
Dovoenje mia u poloaj da pokazuje na naslov ili podnalsov,

otvara se mali prozor u kome se ispusuje vrednost postavljenih uslova
Uslovi se mogu postaviti i na nivou celog izvetaja.
Naredba za postavljanje uslova na nivou celog izvetaja

Njenim izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
124
Izgled dijalog box-a za postavljanje uslova na nivou celog izvetaja

Pored mogunosti zadavanja koeficijenata korekcije na nivou celog izvetaja, ovom naredbom je mogue definisati i
vrednost poreza. Pored toga, u vrhu dijalog box-a se nalazi zatvorena lista sa svim cenovnicima koji se nalaze u lokalnoj
bazi izvetja. Lokalni cenovnici se kreiraju pomou naredbe Resursi, koja se nalazi u dijalog box-u za formiranje
izvetaja, i o tome e biti vie rei malo kasnije (vidi poglavlje 4.1.7.5). Izborom iz zatvorene liste jednog od lokalnih
cenovnika, programu se praktino zadaje koje e cene resursa koristiti pri analizi cena.
Ovde je vano napomenuti, da se postavljanjem uslova ne menjaju cene resursa u lokalnoj bazi izvetaja, ve se samo
postavlja jo jedno pravilo po kome e se eventualno na zahtev korisnika vriti analiza cena.
Za ponitavanje prethodno zadatih uslova, na nivou pozicija, naslova i pod-naslova, predviena je posebna naredba.
Naredba za ponitavanje prethodno zadatih uslova

Njenim izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
125
Izgled dijalog box-a za ponitavanje uslova

Kako je i ovoj proceduri predviena viestruka selekcija, to stanje prekidaa Ceo izvetaj regulie da li e se
ponitavanje uslova odnositi na ceo izvetaj (sve pozicije, svi naslovi i pod-nalsovi), ili pak samo na selektovane stavke
u stablu. Pored toga, prekidai ispred naziva tipova resursa, odreuju koji e koeficijenti biti poniteni, a koji ne.
4.1.7.3 Analiza cena za pozicije izvetaja

Analiza cena za poziciju izvetaja je gotovo ista kao i ranije objanjena u bazi pozicija (vidi poglavlje
2.3.4.3). Jedina razlika je u nainu prorauna podataka u koloni Faktor, i u tome to se u izvetaju moe zadati i
obraun poreza.
Izgled dijalog box-a za editovanje pozicije izvetaja

Ako je u delu dijalog box-a Vrsta cena, na ukljueno postavljen prekida Noromom, tada e za aktiviranje biti
dostupno i dugme Analiza cene. Njegovom izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
126
Izgled dijalog box za prikaz analize cena pozicije izvetaja

U vrhu dijalog box-a prikazan je sadraj pozicije i jednica mere u kojoj se ona izraava, a zatim su redom obraeni svi
normativi koji uestvuju u njenom izvrenju. Kako kotanje pozicije predstavlja sumu kotanja svakog od normativa
koji uestvuje u njenom izvrenju, to emo prvo obajsniti nain prorauna kotanja normativa po jedinici mere.
Za svaku od normi, u osenenom redu se prikazuje njena ifra, tekstualni opis i jedinica mera u kojoj se ona izraava. U
prvom redu ispod je zaglavlje, koje svojim nazivima ukazuje na sadraj prikazanih kolona.
ifra -
ifra resursa koji uestvuje u datoj normi
Opis -
za materijale se u ovoj kolni ispisuje njihov naziv, dok se za radnu snagu ispisuje tehnoloka operacija koju
dati radnik izvrava
J.m. -
jedinica mera u kojoj se izraava dati resurs
Utroak - podatak o koliini utroka datog resursa po jedinici mere posla, opisanog datim normativom. Ovo je podatak
koji je definisan sadrajem normativa (vidi poglavlje 2.2.4.2)
Uee - uee datog resursa po jedinici mere opisane pozicije. Ovo je proizvod podatka K,res koji je pridruen
svakom od resursa u normativu, i podataka definisanih u listi normativa pozicije.
Uee = K,res x Uee x K
K,res
podatak koji je pridruen svakom od resursa u okviru datog normativa (podatak je sadran u
okviru kolone K,res kada se edituje sadraj datog normativa)
Uee podatak iz liste normativa (podatak koji se nalazi u okviru kolone Uee u tabeli normativa koji
uestvuju u izvrenju date pozicije)
K
koeficijent korekcije iz liste normativa koji zavisi od tipa resursa (podaci koji se nalaze u okviru
kolona K,mat, K,rad i K,meh, u tabeli normativa koji uestvuju u izvrenju date pozicije). Za
materijal to je podatak iz kolone K,mat, za radnu snagu podatak iz kolone K,rad, a za
mehanizaciju podatak iz kolone K,meh.
127
Cena -
cena datog resursa u tekuem cenovniku lokalne baze izvetaja. Valuta u kojoj su izraene cene u tekuem
cenovniku, ujedno je i valuta u kojoj se izraava cena kotanja cele pozicije. Napomenuemo da se promena
tekueg cenovnika izvetaja vri iz zatvorene liste u okviru naredbe Uslovi.
Faktor -
suma pomnoenih odgovarajuih koeficijenata, u zavisnosti od vrste resursa. Kako se u izvetaju, uslovi
(korekcioni faktori), mogu zadati na nivou celog izvetaja, naslova, pod-naslova i na nivou same pozicije, to
se ukupan korekcioni faktor izraunava prema sledeoj formuli.
Faktor = K,izvetaja x K,naslova x K,pod-naslova x K,pozicije
K,izvetaja -
vrednost koerekcionog koeficijenta za dati tip resursa, zadatog na nivou celog izvetaja
K,naslova -
vrednost koerekcionog koeficijenta za dati tip resursa, zadatog na nivou naslova kome data
pozicija pripada
K,pod-naslova - vrednost koerekcionog koeficijenta za dati tip resursa, zadatog na nivou pod-naslova kome
data pozicija pripada
K,pozicije -
vrednost koerekcionog koeficijenta za dati tip resursa, zadatog na nivou pozicije u delu
dijalog box-a Koeficijenti korekcije
Svi navedeni koeficijenti deluju na celu poziciju, odnosno zajedniki su za sve normative.
Ukupno - ukupna cena kotanja datog resursa po jedinici mere pozicije. To je proizvod svih vrednosti sadranih u
kolonama:
Ukupno = Utroak x Uee x Cena x Faktor.
Na kraju liste sa spiskom svih resursa koji uestvuju u datom normativu, ispisana je cena kotanja datog normativa:
Ukupno za normu:, koja predstavlja sumu svih vrednosti u koloni Ukupno.
Ispod poslednje prikazane analize cena, za normative koji su sadrani u datoj poziciji, ispisuje se informacija o ceni
kotanja date pozicije, po jedinici mere.
Informacija o ceni kotanja pozicije izvetaja po jednici mere

128
Ukupna cena kotanja pozicije predstavlja sumu cena kotanja svih normativa koji uestvuje u njenom izvrenju. Zbog
lakeg uvida u strukturu cene, u ovom prikazu su rezdvojene cene kotanja za sva tri tipa resursa, i prikazuju se u dve
odvojene kolone Bez poreza i Sa porezom. U zavisnosti od zadate vrednosti poreza, u okviru naredbe Uslovi,
ukupna cena kotanja e biti uveana za dati procenat.
U donjem levom uglu ovog dijalog box-a postoje dva prekidaa pomou kojih umesto prethodno prikazane detaljne
analize cena, od programa moete zahtevati i takozvanu Sintetiku analizu cena.
Prekidai za izbor vrste analize cena

Za razliku od detaljne analize cena, gde su resursi grupisani po normama u kojima uestvuju, u sintetikoj analizi oni su
razvrstani po tipovima kojima pripadaju. Ispod osenenog reda sa nazivom datog tipa resursa, prikazuje se lista svih
resursa iz date grupe, koji uestvuju u izvrenju pozicije. Napomenuemo da se u ovoj listi ne prikazuju samo razliiti
resursi, ve se moe desiti sluaj da se jedan isti resurs pojavi vie puta, ukoliko on uestvuje u razliitim normama.
Znai, ukupan broj resursa koji se prikazuje u ovoj listi odgovara zbiru resursa koji uestvuju u svim normamau u
okviru date pozicije.
U prvoj koloni ove liste, se prikazuje ifra resursa, a zatim njegov naziv, odnosno opis tehnoloke operacije koju radna
snaga izvrava. U produetku se ispisuje utroak datog resursa, a zatim proizvod kolona iz detaljne analize cena:
Uese x Cena x Faktor, i na kraju kolona Ukupno.
Ispod poslednje prikazanog resursa koji uestvuje u datoj poziciji, ispisuje se informacija o ceni kotanja date pozicije,
po jedinici mere.
129

Pomou dugmeta tampa imate mogunost da prikazanu analizu cena u ovom dijalog box-u odtampate, dok je
dugme OK, predvieno za povratak u dijalog box za editovanje sadraja pozicije.
4.1.7.4 Oznaavanje pozicija

Da bi odtampani izvetaj koji se kreira bio to pregledniji, to je programom predvieno oznaavanje rednog
broja pozicija. Iz tog razloga, u okviru dijalog box-a za editovanje sadraja pozicija izvetaja, dodat je i edit box
Oznaka, unutar koga moete zadati potpuno proizvoljnu oznaku date pozicije.
Edit box za postavljanje rednog broja pozicije izvetaja
130
Zadavanjem oznake za datu poziciju, u stablu izvetaja e ispred njenog poetnog sadraja, biti dodata i zadata oznaka.
Pored pozicija, programom je predvieno i oznaavanje svih naslova i pod-naslova koji se nalaze u stablu izvetaja.
Naime, izborom naredbe Edit, koja se nalazi u okviru padajueg menija, koji se otvara na desni klik mia preko
naslova, odnosno pod-naslova u stablu izvetaja, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za editovanje naslova i pod-naslova

Zadavanjem proizvoljnog teksta u edit box-u Oznaka, i aktiviranjem dugmeta OK, u stablu izvetaja e ispred
datog naslova biti dodata i njegova oznaka.
Kako oznaavanje svih pozicija i naslova u izvetaju moe biti jako zametan posao, to smo razvili proceduru za
automatsko oznaavanje.
Ikona za automatsko oznaavanje izvetaja

Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za automatsko oznaavanje pozicija izvetaja.
131
Izgled dijalog box-a za automatsko oznaavanje

Gornji deo dijalog box-a je podeljen na tri celine i odnosi se na dubinu stabla izvetaja. U donjem levom uglu dijalog
box-a, nalazi se ematski prikaz stabla, iz koga se jasno moe videti znaenje ovih pojmova.
Glavni naslov - definie se sadraj oznake svih naslova na prvom nivou podele u stablu izvetaja.
Podnaslovi -
definie se sadraj oznake svih pod-naslova u stablu izvetaja. Napomenuemo, da u sluaju da

stablo izvetaja sadri po dubini vie podnaslova, tada e ovi podaci biti zajedniki za sve njih.
Pozicija -
definie se sadraj oznake svih pozicija u stablu izvetaja.
U svakom od ova tri dela, nalaze se po dve zatvorene liste potpuno istog sadraja. Prva je predviena za izbor stila
oznaavanja, a druga za postavljanje vrste simbola uz odabranu oznaku.
Zatvorena lista za izbor stila oznaavanja glavnih naslova
132
Iz sadraja liste se jasno vidi, koji su sve stilovi predvieni programom. Ako elite da glavni naslovi ne budu oznaeni,
tada je potrebno odabarti prazno polje koje se nalazi na poetku svake od zatvorenih lista. Sa desne strane ove liste
nalazi se i mala zatvorena lista za izbor simbola koji e biti pridruen odabranoj oznaci glavnog naslova.
Zatvorena lista za izbor simbola koji e biti pridruen odabranoj oznaci

I na poetku ove liste se nalazi prazno polje ijim izborom, ne zahtevate postavljanje simbola uz odabranu oznaku. Ako
se na primer, odluite za oznaavanje naslova velikim slovima abc-ede, i odaberete simbol male zagrade, onda e svi
naslovi, redom biti oznaeni na sledei nain: A) B) C) itd.
Ove dve zatvorene liste postoje i u delovima dijalog box-a koji su predvieni za izbor stila oznaavanja podnaslova i
pozicija, i njihovo dejstvo je potpuno isto. Jedina ralika je u tome to odabranu oznaku podnalova, odnosno pozicije
moete nadovezati na oznaku pripadjueg glavnog naslova, odnosno podnaslova. Naime, postavljanjem prekidaa
Nadovei koristei na ukljueno stanje, aktivna postaje i zatvorena lista sa njegove desne strane.
Zatvorena lista za izbor separaora,

koji e biti postavljen izmeu oznake glavnog naslova i podnaslova
133
U donjem desnom uglu dijalog box-a, odabrane oznake e biti prikazane, te ete lako sagledati odabrani stil.
Deo dijalog box-a predvien za prikaz odabranog stila oznaavanja

U donjem levom uglu dijalog box-a, nalazi se prekida Preskoi sve selektovane stavke, ijim postavljanjem na
ukljueno stanje imate mogunost da se odreene stavke u stablu (pozicije, naslovi i podnaslovi), preskoe pri
numeraciji. Naime, ako ovaj check box postavite na ukljueno stanje, sve stavke u stablu koje su bile selektovane
neposredno pre aktiviranja naredbe za automatsku numeraciju pozicija, bie preskoene. Ova opcija ima naroitu
primenu kada elite da odreene pozicije budu bez oznake.
Prekida za neoznaavanje prethodno selektovanih pozicija

Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u sadraju stabla e se pojaviti i sve zadate oznake.
134
Izgled automatski oznaenog izvetaja

Na kraju emo napomenuti, da e program zapamtiti poslednje odabrani stil oznaavanja, i nudie ga kao deafult pri
sledeem aktiviranju ove naredbe.
Svakako da je logino, da automatsko oznaavanje koristite tek kada formirate kompletan sadraj izvetaja, obzirom da
e dodavanje novih elemenata u stablu izvetaja naruiti logian redosled oznaavanja.
U sluaju da elite da uklonite oznake iz svih pozicija, naslov i podnalova, takoe je predviena automatska procedura.
Ikona za ponitavanje svih prethodno zadatih oznaka

Izborom ove ikone, program e izdati odgovarajue upozorenje, i zahtevati potvrdu ove destruktivne akcije.
135
4.1.7.5 Lokalna baza resursa

Izborom dugmeta Resursi, u okviru glavnog dijalog box-a za formiranje izvetaja, ulazi se u lokalnu bazu
resursa samog izvetaja.
Izgled dijalog box-a za rad sa lokalnom bazom resursa

Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i dijalog box za rad sa globalnom bazom resursa (vidi poglavlje 2.1), pa sva
prethodno data objanjenja, vae i ovde. Razlika je jedino u tome to se ovde prikazuju samo resursi koji uestvuju u
tekuem izvetaju, te naredbe za dodavanje i brisanje resursa nisu dostupne. U tabeli, za promenu e biti dostupne samo
cene, i njihova promena e direktno uticati na jedininu cenu svih pozicija u kojima dati resurs uestvuje, jasno pod
uslovom da je dati cenovnik postavljen za tekui u okviru naredbe Uslovi (vidi poglavlje 4.1.7.2).
Obzirom da se uz program jedino ne isporuuju i validne cene resursa, to emo na kraju objasniti predvienu proceduru
za auriranje cena. Uzeemo za primer da izvetaje kreirate u dinarima, a da je zbog inflacije, neophodno da cene
resursa u globalnoj bazi, pamtite u nekoj stabilnoj valuti, kao to je recimo Euro.
Pri otvaranju svakog izvetaja, u okviru podataka o projektu (vidi poglavlja 3.1 i 4.2), odaberite prebacivanje cena
iz globalnog cenovnika Default, koji je izraen u eurima, u lokalni cenovnik izvetaja Default.
Dijalog box za definisanje podataka o novo otvorenom projektu
136
Pri kreiranju prvog izvetaja, najbolje je da se ne obazirete na trenutne cene resursa. Kada prvi izvetaj kompletno
formirate, pomou dugmeta Edit, u okviru naredbe Resursi, lokalnom izvetaju Default, za valutu odaberite
Euro. Ovo je neophodno, obzirom da su ubaene cene iz globalnog cenovnika, izraene u eurima.
Lokalnom cenovniku Default, za valutu je odabran Euro

Kako ete cene resursa aurirati u dinarima, to je sada potrebno da pomou digmeta Dodaj, u okviru naredbe
Resursi, kreirate novi dinarski cenovnik.
Pomou naredbe Dodaj, u lokalnu bazu izvetaja je dodat novi, dinarski cenovnik
Kako je dinarski cenovnik sada postavljen za tekui, potrebno je da svim resursima koji uestvuju u izvetaju, zadate
aktuelne cene u dinarima. Pri formiranju ovog prvog izvetaja, to nee biti lak posao, ali je on svakako neophodan.
Kada su svi resursi dobili vaee cene u dinarima, potrebno je da ih sauvamo u glavnoj bazi, za njihovo korienje pri
formiranju sledeeg izvetaja. To ete postii, izborom dugmeta Prebaci cene, u okviru naredbe Resursi.
137
Naredba za prebacivanje cena iz lokalne baze izvetaja u globalnu bazu resursa

Podaci moraju biti zadati kao u gore prikazanom dijalog box-u, stim to vodite rauna da za faktor promene zadate
vrednost koja odgovara trenutnom kursu dinara. Napomenuemo da je default postavljena vrednost u ovom dijalog
box-u, odreena kursom dinara u okviru naredbe Valute (vidi poglavlje 2.5). Izborom dugmeta OK ovaj dijalog
box e biti zatvoren, a cene svih resursa koji uestvuju u ovom izvetaju, sauvane u globalnoj bazi resursa, u vrstoj
valuti.
Da bi jedinine cene pozicija u izvetaju dobile tane vrednosti u dinarima, potrebno je da pomou naredbe Uslovi, u
okviru glavnog dijalog box-a ze formiranje izvetaja, za tekui cenovnik odaberete Dinarski.
Za tekui cenovnik izvetaja je odabran novo kreirani cenovnik Dinarski

Svakako da u okviru jednog izvetaja moete imate vie razliitih cenovnika, te i izvetaji mogu biti izraeni u
razliitim valutama.
Pri formiranju sledeeg izvetaja, postupak e biti potpuno isti kao i pri formiranuju prvog, stim to e broj resursa sa ne
aurnim cenama biti manji. Odnosno, jedan deo resursa u glavnoj bazi, u okviru cenovnika Devizni, ve e imati
aurne cene, jer su one u njega prebaene iz prethodno kreiranog izvetaja. Na ovaj nain, ve posle nekoliko kreiranih
izvetaja, svi resursi koje koristite, u glavnoj bazi e imati aurne cene u vrstoj valuti.
Za to laku identifikaciju, koji resursi imaju aurne cene, a koji ne, moete se posluiti sortoranjem resursa po datumu
zadavanja cena..
138
Klik mia u okviru naslova kolone Datum, dovodi do sortiranja resursa po ovom kriterijumu
4.1.7.6 Specifikacija
Izborom dugmeta Specifikacija, u okviru glavnog dijalog box-a za formiranje izvetaja, otvara se dijalog
box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Specifikacija

Pomou ove naredbe moete dobiti listu svih resursa koji uestvuju u datom izvetaju, a moete dobiti i listu resursa
samo za odreeni broj selektovanih pozicija, naslova i pod-naslova. Naime, ako je prekida Specifikacija za ceo
izvetaj, postavljen na iskljueno stanje, tada e biti prikazani samo resursi koji uestvuju u pozicijama koje su bile
selektovane neposredno pre aktiviranja ove naredbe. U protivnom, bie prikazani resursi za ceo izvetaj.
U okviru prikazane tabele, ne moe se menjati ni jedan od podataka, jer su oni dobijeni na osnovu sadraja izvetaja. Za
svaki od resursa, u tabeli su prikazani sledei podaci:
139
ifra
Naziv J.m.
Koliina
Cena
Koef
Ukupno
ifra resrsa u lokalnoj bazi resursa

naziv resrsa u lokalnoj bazi resursa
jedinica mere u kojoj se izraava dati resurs
ukupna koliina datog resursa, potrebna za izvrenje svih pozicija u kojima dati resurs uestvuje (za radnu
snagu to je broj norma sati)
cena datog resursa u okviru tekueg cenovnika u lokalnoj bazi izvetaja
koeficijent ija se vrednost dobija kada se podatak iz kolone Ukupno podeli sa proizvodom podataka iz
kolona Koliina i Cena: Koef = Ukupno / (Koliina x Cena)
ukupna cena kotanja datog resursa, potrebna za izvrenje svih pozicija u kojima dati resurs uestvuje
Napomenuemo da ako je prekida Sa uslovima, postavljen na iskljueno stanje, tada e svi podaci u okviru kolone
Koef. imati vrednost 1.00, to znai da su vrednosti u koloni Ukupno dobijene analizom cena sa ignorisanjem
svih eventualno zadatih koeficijenata korekcije. Ako je pak prekida Sa uslovima postavljen na ukljueno stanje, tada
e dobijene vrednosti biti sraunate na osnovu analize cene sa potovanjem svih zadatih koeficijenata korekcije.
Prekida koji regulie, da li e prikazane vrednosti u koloni Ukupno,

biti dobijene analizom cena sa uslovima, ili bez njih
Na kraju tabele, prikazuju se ukupna cena kotanja datog tipa resursa (Materijal/Radna snaga/Mehanizacija). Podatak
Ukupno bez poreza predstavlja sumu svih prikazanih vrednosti iz kolone Ukupno, a podatak Ukupno sa
porezom, sumu ovih vrednosti uveanih za porez, koji je eventualno zadat pomou naredbe Uslovi.
140
Sumarni podaci kotanja za dati tip resursa

Na kraju emo napomenuti, da se klikom mia u okviru naslova bilo koje od kolona, od programa moe zahtevati
sortiranje resursa po tom kriterijumu.
Resursi su sortirani po ukupnoj ceni kotanja
4.1.7.7 Rekapitulacija
Isto kao i kod specifikacije, i rekapitulacija se moe dobiti, ili samo za selektovanu grupu pozicija, naslova i
podnalova, ili pak za ceo izvetaj. Zato, pre aktiviranja ove naredbe, izvrite selekciju eljenih delova stabla izvetaja,
pa tek onda pritisnite dugme Rekapitulacija, u okviru glavnog dijalog box-a za formiranje izvetaja.
141
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Rekapitulacija

Grupa prekidaa u donjem delu djalog box-a Opcije, odreuje sadraj prikaza u centralnom delu dijalog box-a. Ovi
prekidai imaju sledee znaenje.
Rekapitulacija za ceo izvetaj
ovaj prekida odreuje da li e se rekapitulacija odnositi na ceo izvetaj, ili pak

samo na grupu pozicija, naslova i pod-naslova, koji su bili selektovani
neposredno pre aktiviranja ove naredbe.
Prikaz samo za prvi nivo podele
u sluajevima da stablo izvetaja ne sadri samo glavne naslove na prvom nivou

podele, ve i pod-naslove, tada postavljanjem ovog prekidaa na iskljueno
stanje moete dobiti odvojeno rekapitulaciju i za sve pod-naslove.
Sa uslovima
ovaj prekida regulie nain prorauna vrednosti koje su prikazne u centralnom

delu dijalog box-a. Odnosno, da li e analiza cena biti sprovedena sa uzimanjem
u obzir svih zadatih koeficijenata korekcije ili ne.
Kako je za prikaz podataka u centralnom delu dijalog box-a, potrebno neko vreme da bi se sprovele detaljna analiza
cena za ceo izvetaj, to nakon promene stanja bilo kog od ponuenih prekidaa, aktivno e postati i dugme Obradi.
Tek nakon njegovog aktiviranja, u centralnom delu dijalog box-a e biti prikazani podaci koji odgovaraju novom stanju
prethodno opisanih prekidaa.
Rekapitulacija se prikazuje u vidu tabele, i za svaki od glavnih naslova, ili pak i pod-naslova, ako je to tako zadato
pomou prekidaa Prikaz za samo prvi nivo podele, prikazuju se sledei podaci.
Naziv
naziv datog naslova, odnosno pod-naslova, u stablu izvetaja
Norma h
ukupan broj norma sati koji je potreban da bi se izvrile sve pozicije obuhvaene
datim naslovom (obraene su samo pozicije ija je jedinina cena dobijena
analizom)
Paual
ukupna cena kotanja svih pozicija koje su obuhvaene datim naslovom (obraene
su samo pozicije ija je jedinina cena zadata slobodno)
Materijal -
ukupna cena kotanja materijala za sve pozicije koje su obuhvaene datim naslovom
(obraene su samo pozicije ija je jedinina cena dobijena analizom)
Rad -
ukupna cena kotanja radne snage za sve pozicije koje su obuhvaene datim
naslovom (obraene su samo pozicije ija je jedinina cena dobijena analizom)
142
Mehanizacija -
ukupna cena kotanja mehanizacije za sve pozicije koje su obuhvaene datim

naslovom (obraene su samo pozicije ija je jedinina cena dobijena analizom)
Porez -
ukupna vrednost poreza za sve pozicije koje su obuhvaene datim naslovom
Ukupno -
ukupna cena kotanja svih pozicija koje su obuhvaene datim naslovom (Ukupno =
Paual + Materijal + Rad + Mehaniz. + Porez)
Ispod reda u kome su prikazani podaci za poslednji naslov, odnosno pod-naslov, u strukturi izvetaja, nalazi se red sa
zbirnim vrednostima po svakoj od prikazanih kolona.
Red rezervisan za prikaz zbirnih vrednosti
4.2
Podaci o projektu (Podaci)
Izborom naredbe Izvetaj => Podaci, otvara se dijalog box potpuno istog sadraja, kao i dijalog box u
okviru naredbe za otvaranje novog projekta (vidi poglavlje 3.1).
Izgled dijalog box-a za definisanje osnovnih podataka o projektu
143
Uloga ove naredbe je da omogui nakanadnu promenu svih zadatih podataka u proceduri otvaranja novog projekta.
U levom delu dijalog box-a, nalazi se grupa podataka koja opisno ukazuje na sadraj projekta, dok se u desnom delu
dijalog box-a nalaze podaci koji odreuju default ponaanje programa pri kreiranju datog izvetaja. Znaenje
podataka u levom delu dijalog box-a je samo po sebi jasno te ih neemo posebno objanjavati. Napomenuemo da se
ovi podaci mogu koristiti pri tampi, odnosno pri kreiranju tipskog izgleda naslovne strane izvetaja (vidi poglavlje
5.1).
Podaci u desnom delu dijalog box-a imaju sledee znaenje:
Valuta
Podatak u gornjem desnom uglu dijalog box-a predstavlja oznaku valute u kojoj je izraen lokalni cenovnik izvetaja,
pod imenom Default. Pri otvaranju novog projekta, program e lokalnom cenovniku pod imenom Default pridruiti
valutu koja je koriena u prethodno kreiranom izvetaju. Ako Vam ova valuta ne odgovara za novi izvetaj, imaete
mogunost da je naknadno promenite u okviru naredbe Formiranje izvetaja (vidi poglavlje 4.1.7.5).
Glavni cenovnici
Pre nego to objasnimo znaenje ovog dela dijalog box-a, objasniemo osnovnu koncepciju programa po pitanju
cenovnika. Naime, pri ubacivanju svake od pozicija u izvetaj, program prvo proverava da li resurs koji uestvuje u
datoj poziciji ve postoji u lokalnoj bazi resursa izvetaja ili ne. Ako je ve ranije ubaen, on se preskae (ne ubacuje u
lokalnu bazu), a ako ne postoji, tada se ubacuje, a cena iz globalne baze resursa prepisuju u lokalnu bazu, i to uvek u
lokalni cenovnik pod imenom Default. Znai, vrlo je vano odrediti iz kog globalnog cenovnika e cene biti
prepisivane u lokalni cenovnik Default. U sve tri prikazane liste se nalazi spisak svih gloablnih cenovnika, i sada je za
svaki od tri tipa resursa, potrebno odabrati, izvorni glavni cenovnik. U produetku zatvorenih lista je ispisana
informacija o valuti u kojoj je odabrani globalni cenovnik izraen, te u sluaju da te valute nisu usaglaene sa valutom
lokalnog cenovnika (podatak ispisan u gornjem desnom delu dijalog box-a Valuta), imate mogunost da u
odgovarajuem edit box-u K=, zadate vrednost koeficijenta sa kojim e cene iz glavne baze biti linearno pomnoene.
Podrazumevano odreivanje cena
U ovom delu dijalog box-a, izborom jednog od ponuena dva prekidaa, reguliete status svake novo dodate pozicije u
izvetaju, po ovom pitanju. Odnosno da li e svaka novo dodata pozicija u izvetaju imati jedininu cenu koja se moe
slobodno zadavati od strane korisnika, ili e pak ona zavisiti od sadraja normativa i sprovedene analize cena.
Na kraju emo napomenuti da prethodno opisani parametri u desnom delu dijalog box-a imaju uticaj samo na izvetaje
koji se bave analizom cena, dok na izvetaje koji predstavljaju samo projektantske predmere i predrauna, nemaju
nikakv uticaj.
Napomena:
U sluaju da su valute odabranih glavnih cenovnika, neusaglaene sa valutom lokalnog cenovnika izvetaja Default,
program e izdati odgovarajue upozorenje.
Ovo upozorenje treba shvatiti samo kao informaciju da je u okviru naredbe Formiranje izvetaja, potrebno promeniti
valutu lokalnog cenovnika izvetaja u odgovarajuu (vidi poglavlje 4.1.7.5).
4.3
tampanje izvetaja (tampa)

Izborom naredbe Izvetaj => tampa, otvara se dijalog box za tampanje kompletnog sadraja tekueg
izvetaja.
144
Izgled dijalog box-a za tampanje izvetaja

U donjem delu dijalog box-a, nalazi se zatvorena lista za izbor jednog od ranije kreiranih stiova tampe (vidi poglavlje
5.1).
Zatvorena lista za izbor stila tampe

Sa desne strane ove liste, nalazi se dugme Edit, ijim izborom se ulazi u naredbu za podeavanje odabranog stila
tampe. Nain rada sa ovom naredbom je detaljno opisan u poglavlju 5.1.
Kako jedan isti izvetaj moe dobiti razliite forme pri tampi, to se u vrhu dijalog box-a nalaze kartoteke sa svim
vrstama izvetaja koji se mogu odtampati. U desnom delu dijalog box-a, nalazi se prostor za prikaz sadraja izvetaja,
iji je izgled odreen trenutno aktivnom kartotekom, odnosno odabranom vrstom izvetaja. Kako obrada izvetaja moe
potrajati, to je za njegovo prikazivanje u dijalog box-u potrebno aktivirati ikonu Redraw.
145
Ikona Redraw za prikazivanje sadraja izvetaja u dijalog box-u

Samo tampanje se odvija tako to se, u zavisnosti od eljene vrste izvetaja odabere odgovarajua kartoteka, i aktivira
dugme tampa. Nakon izvesnog vremena, pojavie se prozor sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a sa tampu odabrane vrste izvetaja

Veliina ovog prozora se moe menjati razvlaenjem njegovih ivica, dok se veliina uveanja prikaza izvetaja, postie
izborom eljenog procenta uveanja iz zatvorne liste, koja se nalazi u gornjem levom uglu ovog dijalog box-a.
146
Zatvorena lista za izbor procenta uveanja prikaza

Sa desne strane ove zatvorene liste, nalazi se edit box u kome moete sa tastature zadati proizvoljan procenat uveanja
prikaza. Za promenu tekue strane izvetaja, moete korisiti ili scroll traku uz desnu ivicu dijalog box-a, ili pak toki
na srednjem tasteru mia. Izborom dugmeta Print, otvorie se Windows-ov sistemski dijalog box za tampanje.
Sistemski dijalog box za tampanje dokumenta

Pored direktnog izlaza na tampu, programom je predvien i eksport datog dokumenta u Word, odnosno Excel.
Izborom dugmeta Export, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
147
Izgled dijalog box-a za eksport u Word i Excel

Napomenuemo da pri kasnijem uitavanju u Word, ovako eksportovanih sloenih i velikih izvetaja, moete imati
problema, obzirom da Word ima probleme sa velikom koliinom tabela koje e se nai u sadraju ovako
eksportovanog fajla. Zbog toga je, pored eksporta u Word, programom predvien i eksport u Excel, html, i
obian txt format fajla. Promena formata fajla za eksport, postie se izborom iz zavorene liste Tip fajla.
Aktiviranjem dugmeta Snimi, ovaj dijalog box e biti zatvoren a svi podaci eksportovani u odbrani format fajla.
Napomenuemo da je eksport u Excel omoguen jedino za tip izvetaja: Predraun.
Po zavretku tampe, odnosno eksportu fajla, potrebno je miem kliknuti na dugme X koje se nalazi u gornjem
desnom uglu print preview dijaloga, nakon ega e Vas program vratiti na osnovni dijalog box za tampanje izvetaja.
Za svaku od prikazanih kartoteka, u centralnom delu dijalog box-a, nalazi se niz dodatnih podataka, ijim podeavanjem
moete uticati na izgled i sadraj date vrste izvetaja.
Kartoteka Predmer
Stanje prekidaa tampaj dokaznice, odreuje da li e se u sastavu pozicija nai i kreirane dokaznice mera, ili ne. U
delu dijalog box-a Prelom strane, postavljanjem ponuenih prekidaa na ukljueno, odnosno iskljueno stanje,
regulie se prelom strane pri tampi predmera.
Grupe radova -
ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, tada e svaka nova grupa radova
otpoeti na novoj strani, dok e iskljueno stanje dovesti do kontinualne tampe.
Kompletne pozicije - ovim check box-om se regulie da li se sadraj jedne pozicije moe nastaviti na sledeoj
strani ili ne (ukljueno stanje oznaava da se pozicija ne sme prekidati i nastavljati na
sledeoj strani, dok iskljueno stanje omoguava kontinualnu tampu).
Kartoteka Tender
regulie se prelom strane pri tampi tendera.
Grupe radova -
148
Kartoteka Predraun
Izborom jednog od ponuenih prekidaa, u delu dijalog box-a Cene, odreuje se koja e vrednost za jedininu cenu,
dobijena analizom cena, biti prikazana u izvetaju Predraun.
Ukupna cena zbirno
za svaku od pozicija izvetaja, prikazae se ukupna cena dobijena analizom cena

(sabrane vrednosti za: materjal, radnu snagu, mehanizaciju i porez), ili pak slobodno
zadata cena.
Ukupna cena razdvojeno - za svaku od pozicija izvetaja, ukupna cena dobijena analizom cena, bie prikazana
razdvojeno za: materjal, radnu snagu, mehanizaciju i porez.
Samo materijal
za svaku od pozicija izvetaja, umesto ukupne cene dobijene analizom cena, prikazae
se samo cena materijala koji uestvuje u izvrenju date pozicije.
Samo radna snaga -
se samo cena radne snage koja uestvuje u izvrenju date pozicije.
Samo mehanizacija -
se samo cena mehanizacije koja uestvuje u izvrenju date pozicije.
Samo porez -
se samo iznos poreza.
regulie se prelom strane pri tampi predrauna.
Grupe radova -
Kartoteka Analiza cena
Izborom jednog od ponuenih prekidaa, u delu dijalog box-a Vrsta izvetaja, bira se vrsta analize cena.
Detaljna anliza cena -
za svaku od pozicija izvetaja, prikazae se detaljna

analiza cena (vidi poglavlje 4.1.7.3).
Sintetika analiza cena -
za svaku od pozicija izvetaja, prikazae se sintetika

analiza cena (vidi poglavlje 4.1.7.3).
Norme po pozicijama -
za svaku od pozicija izvetaja, prikazae se spisak

normativa koji uestvuju u njenom izvrenju
Norma asovi po pozicijama
za svaku od pozicija izvetaja, prikazae se ukupan broj

norma asova potrebnih za njeno izvrenje
Norma asovi po kategorijama radnika zbirno
za svakog radnika koji uestvuje u izvetaju, bie

prikazan potreban broj norma asova za izvrenje svih
pozicija koje su sadrane u izvetaju.
Norma asovi po kategorijama radnika razdvojeno za svaku vrstu radnika, bie prikazan spisak pozicija u
kojima on uestvuje, i potreban broj norma asova za
izvrenje date pozicije
149
U delu dijalog box-a Prelom strane, postavljanjem ponuenih prekidaa na ukljueno, odnosno iskljueno stanje,
regulie se prelom strane pri tampi tendera.
Grupe radova -
Kartoteka Specifikacija
U delu dijalog box-a Vrsta izvetaja, nalaze se prekidai ijim postavljanjem na ukljueno stanje, vrite izbor za koje
tipove resursa elite da se formira specifikacija. Svakako da je uobiajeno da sva tri prekidaa budu postavljena na
ukljueno stanje.
U delu dijalog box-a Prelom strane, postavljanjem ponuenog prekidaa Vrsta resursa na ukljueno, odnosno
iskljueno stanje, regulie se prelom strane pri tampi. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, tada e
specifikacija za svaki tip resursa otpoeti na novoj strani, dok e iskljueno stanje dovesti do kontinualne tampe.
U delu dijalog box-a Sortiranje, postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena tri prekidaa, odreujete
redosled prikazivanja resursa u tabeli.
Po ifri
lista resursa e biti poreana po rastuim brojevima u ifri resursa.
Po nazivu -
lista resursa e biti sloena po abecednom redu.
Po vrednosti - na prvom mestu u listi e se pojaviti resurs ije je novano uee najvee, a na poslednjem ije je
uee najmanje.
Postavljanje prekidaa Razdvojene po vrstama radova na ukljueno stanje, dovee do prikaza utroka resursa,
razdvojeno po svim glavnim grupama radova u izvetaju.
Kartoteka Rekapitulacija
Izborom jednog od ponuenih prekidaa, u delu dijalog box-a Cene, odreuje se koja e vrednost za jedininu cenu,
dobijena analizom cena, biti koriena pri izradi rekapitulacije.
Ukupna cena zbirno
za svaki od naslova na prvom nivou podele u strukturi radova izvetaja, prikazae se

ukupna cena kotanja dobijena analizom cena (sabrane vrednosti za: materjal, radnu
snagu, mehanizaciju i porez), ili pak slobodno zadate cene.
Ukupna cena razdvojeno - za svaki od naslova na prvom nivou podele u strukturi radova izvetaja, ukupna cena
kotanja dobijena analizom cena, bie prikazana razdvojeno za: materjal, radnu snagu,
mehanizaciju i porez.
Samo materijal
za svaki od naslova na prvom nivou podele u strukturi radova izvetaja, umesto

ukupne cene dobijene analizom cena, prikazae se samo cena materijala koji uestvuje
u izvrenju date grupe radova.
Samo radna snaga -

ukupne cene dobijene analizom cena, prikazae se samo cena radne snage koja
uestvuje u izvrenju date grupe radova.
Samo mehanizacija -

ukupne cene dobijene analizom cena, prikazae se samo cena mehanizacije koja
uestvuje u izvrenju date grupe radova.
150
Samo porez -

ukupne cene dobijene analizom cena, prikazae se samo iznos poreza.
tampa izvetaja se moe pokrenuti i izborom ikone tampa u okviru naredbe Formitanje izvetaja.
Ikona za tampu izvetaja

Pomou ove naredbe moete odtampati ili ceo izvetaj, ili pak samo odreene pozicije.
Prekida koji odreuje da li e biti odtampan ceo izvetaj ili pak samo selektovane pozicije
Naime, ako je prekida tampaj ceo izvetaj, postavljen na iskljueno stanje, tada e biti odtampane samo pozicije,
naslovi i podnaslovi koji su bile selektovani neposredno pre aktiviranja ove naredbe. U protivnom, bie odtampan ceo
izvetaj, na potpuno isti nain kao i pri pozivu naredbe Izvetaj => tampa.
151
4.4
Primeri formiranja izvetaja koji se mogu desiti u praksi
U ovom delu uputstva, kroz razne situacije koje Vam se mogu desiti u praksi, pokuaemo da pojasnimo
nain rada sa programom, kao i sva prethodno izneta objanjenja za formiranje izvetaja.
4.4.1
Projektantski predmer i predraun
U sluaju da se bavite izradom projektantskih predmera i predrauna, tada Vam vei deo sadraja ovog
uputstva nee trebati, obzirom da se kompleksnost ovog programa odnosi na deo koji se bavi analizom cena. Formiranje
projektantskih predmera i predrauna je krajnje jednostavno i svodi se na prosto pronalaenje eljenih opisa u poetnoj
bazi i njihovo ubacivanje u izvetaj koji se kreira.

Otvaranje novog projekta
Pomou naredbe Projekat => Novi (vidi poglavlje 3.1), prvo zadajte eljeno ime novom izvetaju, a
potom u sledeem dijalog box-u, za podrazumevano odreivanje cena odaberite Slobodno.
Dijalog box za definisanje podataka o novom projektu

Aktivirajte naredbu Izvetaj => Formiranje (vidi poglavlje 4.1).
152
Dijalog box za formirnje izvetaja

Kreiranje strukture radova izvetaja
Pre nego to krenete sa dopisivanjem i ubacivanjem pozicija u izvetaj, potrebno je da kreirate strukturu radova,
odnosno da grupiete pozicije prema grupama radova kojima pripadaju. Izborm naredbe Dodaj Naslov, koja se nalazi
u padjuem meniju koji se otvara na desni klik mia preko desnog prozora, definiite prvo sve glavne grupe radova koje
postoje u izvetaju.
U izvetaju su kreirana tri naslova na prvom nivou podele

U sluaju da elite da Vaa struktura radova bude podeljena i na pod-naslove, tada moete koristiti naredbu Ubaci
podnalov, koja se takoe nalazi u okviru padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko jednog od glavnog
naslova u izvetaju.
Postupak ubacivanja pozicija u izvetaj je univerzalan, i vai za sve pozicije izvetaja. U praksi se mogu javiti dva
sluaja. Ili u poetnoj bazi pozicija postoji pozicija istog sadraja, kao i potrebna u izvetaju, ili ne. Objasniemo oba
postupka.
153
Ubacivanje potpuno nove pozicije u izvetaj
Ako eljeni opis ne postoji u poetnoj bazi, tada iz padajueg menija, koji se otvara na desni klik mia preko glavnog
naslova unutar koga je potrebno smestiti poziciju, odaberite naredbu Dodaj Poziciju.
Dijalog box za kreiranja sadraja nove pozicije izvetaja

Sada je potrebno u velikom edit box-u Opis zadati tekstualni sadraj pozicije, a u edit box-u Jed. mere jedinicu
mere u kojoj se ona izraava. Ako data pozicija treba da sadri i dokaznicu mera, tada aktivirajte ikonu koja se nalazi sa
desne strane edit box-a Koliina, i u otvorenom dijalog box-u zadajte potreban sadraj dokaznice.
Dijalog box za kreiranje dokaznice mera

Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj djalog box e biti zatvoren, a proraunata koliina, odreena sadrajem dokaznice,
bie smetena u edit box Koliina. Sada je jo preostalo da u edit box-u J. cena zadate i jedininu cenu kotanja
date pozicije.
154
Kompletan sadraj nove pozicije

Izborom dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a nova pozicija smetena u okviru naslova koji je bio
selektovan neposredno pre izbora naredbe za kreiranje nove pozicije.
Novo kreirana pozicija je smetena u okviru zemljanih radova

Ako smatrate da e Vam sadraj ove nove pozicije trebati i kasnije, pri formiranju drugog izvetaja, imate mogunost
da njen sadraj smestite u poetnu bazu pozicija. To ete najlke postii drag-ovanjem. Znai, selektujte novu
poziciju u izvetaju, i ne otputajui levi taster mia, prevucite je u levi prozor, i to na poziciju naslova, ili podnalova, u
okviru koga elite da je smestite.
Ubacivanje pozicije iz poetne baze pozicija u izvetaj
Pomou naredbe Promeni izvor, za poetnu bazu pozicija postavite odgovarajuu bazu (uz program se isporuuje
baza pozicija Predmer koja je namenjena projektantima).
155
Za poetnu bazu pozicija, u levom prozoru je postavljena baza Predmer

Sada je potrebno pronai poziciju potrebnog sadraja u levom prozoru, i jednostavno je drag-ovanjem prevui u
desni prozor, i to u deo stabla u okviru koga je potrebno da se data pozicija nalazi.
Nova pozicija je prevuena iz poetne baze pozicija, i smetena u deo izvetaja Zemljani radovi
Sada je potebno da ovako ubaenoj poziciji zadate i ispravne numerike podatke. To moete postii i bez ulaska u
dijalog box za editovanje pozicija izvetaja, zadavanjem podataka, direktno u edit box-ovima ispod desnog prozora.
156
Edit box-ovi za promenu numerikih podataka, trenutno selektovane pozicije izvetaja

Napomenuemo da se u levi prozor, pomou naredbe Promeni izvor, moe postaviti i sadraj nekog starog izvetaja,
te i iz njega moete prevui eljenu poziciju u izvetaj. Svakako da je iz starog izvetaja, viestrukom selekcijom,
mogue prevui i celu grupu pozicija, ili pak u drastinom sluaju, i ceo izvetaj.
Ubacivanje starog izvetaja u sadraj novog
Prevlaenje celog izvetaja, iz levog u desni prozor, ima primenu kada elite da novi izvetaj kreirate izmenama na
nekom slinom postojeem izvetaju (ovo se moe postii i procedurom koja je opisana u sledeem poglavlju
4.4.1.2). U ovakvim sluajevima, u prazan sadraj novo otvorenog izvetaja, ne treba ubacivati strukturu radova i
nove pozicije, ve je potrebno pomou naredbe Promeni izvor, u levi prozor postaviti sadraj starog izvetaja od
koga elite da napravite kopiju.
Odabrani stari izvetaj, postavljen je u prozoru predvienom za poetnu bazu pozicija

Klikom mia, na bilo koju poziciju unutar levog prozora, i jednvremenim pritiskom na taster Ctrl i A, celo stablo
starog izvetaja e biti selektovano.
157
Ceo stari izvetaj je selektovan za prebacivanje u novi

Sada levim klikom tastera mia kliknite na bilo koju od selektovanih stavki u levom prozoru, i ne otputajui levi taster
mia, ceo stari izvetaj prevucite u desni prozor.
Kompletan sadraj starog izvetaja je iskopiran u novi

Sada je potrebno izvriti sve izmene u sadraju novo kreiranog izvetaja. Znai, imate mogunost da uklonite
nepotrebne pozicije, i da eventualno iz poetne baze pozicija u novi izvetaj ubacite sve pozicije koje nisu bile sadrane
u starom izvetaju. Takoe, potrebno je da svim pozicijama zadate nove numerike podatke (koliina, dokaznice mera,
jedinina cena), koji e odgovarati potrebama novog izvetaja.
158
Edit box-ovi za promenu numerikih podataka, trenutno selektovane pozicije izvetaja

Potreba za izvetajima slinog sadraja, obino se javlja kada se radi o velikom objektu sa vie lamela, ili pak
kada Vam se ini da izmenama na postojeem izvetaju moete lake kreirati sadraj novog izvetaja. Praktino, na ovaj
nain moete napraviti prototip izvetaja za jednu vrstu objekata, od koga ete stalno praviti kopije i na njima, malim
izmenama doi do eljenog sadraja novog izvetaja.
Prvo je potrebno da, pomou naredbe Projekat => Otvori, za tekui izvetaj postaviti stari izvetaj od koga elite da
napravite kopiju. Zatim, izaberite naredbu Projekat => Snimi kao, i zadajte ime novom projektu. Na taj nain,
kompletan sadraj tekueg izvetaja e biti iskopiran pod novim imenom, i novi izvetaj e postati tekui. Pomou
naredbe Izvetaj => Podaci, promenite podatke o starom izvetaju, i zadajte nove. Nakon izbora naredbe Izvetaj
=> Formiranje, u desnom prozoru e se pojaviti sadraj iskopiranog starog izvetaja, pod novim imenom.
Novi izvetaj je potpuno istog sadraja kao i stari
159
u starom izvetaju. Takoe, potrebno je da svim pozicijama zadate nove numerike podatke (koliina, dokaznice mera,
jedinina cena), koji e odgovarati potrebama novog izvetaja.
4.4.2
Elaborat analize cena
Postupak kreiranja izvetaja koji predstavjaju analizu cena, manje vie je potpuo isti kao i postupak kreiranja
projektanstkih predmera i predrauna. Razlika je samo u tome, da li pozicije izvetaja sadre i listu normativa ili ne. I
pri kreiranju analize cena, mogu nastupiti dva sluaja. Ili je analizu cena potrebno izvriti naknadno za ve postojei
predmer radova, ili je pak potrebno kreirati novi izvetaj ije e pozicije sadrati i opise i deo koji se odnosi na analizu
cena.

Otvaranje novog projekta
Pomou naredbe Projekat => Novi, prvo zadajte eljeno ime novom izvetaju, a potom u sledeem dijalog
box-u, za podrazumevano odreivanje cena odaberite Normama.
Dijalog box za definisanje podataka o novom projektu

Kako emo poi od pretpostavke da su cene u globalnoj bazi resursa aurne u vrstoj valuti (Euro), to iz sve tri
zatvorene liste, u delu dijalog box-a Glavi cenovnici odaberete globalni cenovnik u vrstoj valuti Default.
Aktivirajte naredbu Izvetaj => Formiranje.
160
Dijalog box za formirnje izvetaja

Kreiranje strukture radova izvetaja
Pre nego to krenete sa dopisivanjem i ubacivanjem pozicija u izvetaj, potrebno je da kreirate strukturu radova,
odnosno da grupiete pozicije prema grupama radova kojima pripadaju. Izborom naredbe Dodaj Naslov, koja se
nalazi u padjuem meniju koji se otvara na desni klik mia preko desnog prozora, definiite prvo sve glavne grupe
radova koje postaje u izvetaju.
U izvetaju su kreirana tri naslova na prvom nivou podele

U sluaju da elite da Vaa struktura radova bude podeljene i na pod-naslove, tada moete koristiti naredbu Ubaci
podnalov, koja se takoe nalazi u okviru padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko jednog od glavnog
naslova u izvetaju.
Postupak ubacivanja pozicija u izvetaj je univerzalan, i vai za sve pozicije izvetaja. U praksi se mogu javiti dva
sluaja. Ili u poetnoj bazi pozicija postoji pozicija istog sadraja, kao i potrebna u izvetaju, ili ne. Objasniemo oba
postupka.
161
Ubacivanje potpuno nove pozicije u izvetaj
Ako eljeni opis ne postoji u poetnoj bazi, tada iz padajueg menija, koji se otvara na desni klik mia preko glavnog
naslova, unutar koga je potrebno smestiti poziciju, odaberite naredbu Dodaj Poziciju.
Dijalog box za kreiranja sadraja nove pozicije izvetaja

Sada je potrebno u velikom edit box-u Opis zadati tekstualni sadraj pozicije, a u edit box-u Jed. mere jedinicu
mere u kojoj se ona izraava. Ako data pozicija treba da sadri i dokaznicu mera, tada aktivirajte ikonu koja se nalazi sa
desne strane edit box-a Koliina, i u otvorenom dijalog box-u zadajte potreban sadraj dokaznice.
Dijalog box za kreiranje dokaznice mera

Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj djalog box e biti zatvoren, a proraunata koliina, odreena sadrajem dokaznice,
bie smetena u edit box Koliina. Sada je jo preostalo da uredite listu normativa koji uestvuju u izvrenju date
pozicije.
162
Lista noramtiva koji uestvuju u izvrenju date pozicije

Za ubacivanje normativa u poziciju postoje dva naina. Prvi je da, ako znate ifru datog noramtiva, direktno je zadate u
polju ifra, a drugi je da izborom dugmeta Dodaj normu, otvorite glavnu bazu normativa.
Dugme pomou koga se odabrana norma ubacuje u sadraj pozicije izvetaja

Izborom dugmeta Ubaci u poziciju, trenutno selektovana norma e biti ubaena u listu normativa pozicije izvetaja.
163
U listu normativa je ubaena norma 025004

Na isti nain, u poziciju izvetaja moete ubaciti i sve ostale normative koji uestvuju u izvrenju date pozicije. Kada su
sve norme ubaene u poziciju izvetaja, potrebno je da i u ostalim kolonama tabele zadate odgovarajue podatke:
Uese, K, mat, K, rad i K, meh. U delu dijalog box-a Koeficijenti korekcije, nemojte sada zadavati
koeficijente korekcije na nivou cele pozicije, obzirom da ih moete na laki nain zadati kasnije, kada ceo izvetaj bude
formiran. Takoe, ne obazirite se ni na trenutno iskalkulisanu jedininu cenu.
Izborom dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a nova pozicija smetena u okviru naslova koji je bio
selektovan neposredno pre izbora naredbe za kreiranje nove pozicije.
Novo kreirana pozicija je smetena u okviru zemljanih radova
164
Ako smatrate da e Vam sadraj ove nove pozicije trebati i kasnije, pri formiranju drugog izvetaja, imate mogunost
da njen sadraj smestite u poetnu bazu pozicija. To ete najlke postii drag-ovanjem. Znai selektujte novu poziciju
u izvetaju, i ne otputajui levi taster mia, prevucite je u levi prozor, i to na poziciju naslova, ili podnalova, u okviru
koga elite da je smestite.
Ubacivanje pozicije iz poetne baze pozicija u izvetaj
Pomou naredbe Promeni izvor, za poetnu bazu pozicija postavite odgovarajuu bazu (uz program se isporuuje
baza pozicija Analiza koja je namenjena kalkulantima).
Za poetnu bazu pozicija, u levom prozoru je postavljena baza Analiza

Sada je potrebno pronai poziciju potrebnog sadraja u levom prozoru, i jednostavno je drag-ovanjem prevui u
desni prozor, i to u deo stabla u okviru koga je potrebno da se data pozicija nalazi.
Nova pozicija je prevuena iz poetne baze pozicija, i smetena u deo izvetaja Zidarski radovi
Sada je potebno da ovako ubaenoj poziciji zadate i ispravan podatak o koliini radova. To moete postii i bez ulaska
u dijalog box za editovanje pozicija izvetaja, zadavanjem podataka, direktno u edit box-u ispod desnog prozora.
165
Edit box za promenu podataka o koliini radova, trenutno selektovane pozicije izvetaja
Podatak o jedininoj ceni nee biti dostupan za promenu, obzirom da je za ceo izvetaj zadato podrazumevano
odreivanje cena na osnovu sadraja normativa koji uestvuju u datoj poziciji. U sluaju da pojedine pozicije rade
koperanti, te se njihova cena ne moe odrediti analizom, tada je potrebno da za takvu poziciju, u okviru edit box-a za
editovanje pozicija izvetaja, na ukljueno stanje postavite prekida Slobodna.
Postavljenjem prekidaa Slobodna na ukljueno stanje, ova pozicija je proglaena za koperantsku

Za ovakve pozicije, u edit box-u J.cena sada imate mogunost da zadate cenu koju je odredio koperant.
Napomenuemo da se u levi prozor, pomou naredbe Promeni izvor, moe postaviti i sadraj nekog starog izvetaja,
te i iz njega moete prevui eljenu poziciju u novi izvetaj. Svakako da je iz starog izvetaja, viestrukom selekcijom,
mogue prevui i celu grupu pozicija, ili pak u drastinom sluaju, i ceo izvetaj.
166
Prethodno opisane postupke za ubacivanje poziija u izvetaj, potebno je ponoviti onoliko puta, koliko ima i pozicija u
izvetaju koji se kreira.
Auriranje cena u lokalnoj bazi izvetaja
Kada je ceo izvetaj formiran, aktivirajte naredbu Resursi, koje se nalazi u okviru dijalog box-a za formiranje
izvetaja.

Aktiviranjem dugmeta Edit, proverite da li je valuta tekueg cenovnika Default, Euro, i ako nije, obavezno je
postavite.
Lokalnom cenovniku Default za valutu je odabran Euro

Ovo je neophodno, obzirom da su ubaene cene iz globalnog cenovnika, izraene u eurima. Sada mogu nastupiti dva
sluaja, u zavisnosti od toga, da li izvetaj elite da izrazite u eurima, ili pak u dinarima. Ako elite da izvetaj ima cene
u eurima, tada je potrebno da cene tekueg lokalnog cenovnika Default aurirate, i da ih pomou naredbe Prebaci
cene prebacite u globalnu bazu resursa za kasnije korienje u novim izvetajima.
167

Ako pak elite da izvetaj ima cene u dinarima, tada je potrebno da pomou digmeta Dodaj, u izvetaj ubacite i novi
lokalni cenovnik Dinarski.
Pomou naredbe Dodaj, u lokalnu bazu izvetaja je dodat novi, dinarski cenovnik
box e biti zatvoren, a cene svih resursa koji uestvuju u ovom izvetaju, izraene u dinarima, tako to e postojee cene
u eurima, biti preraunate na osnovu zadatog faktira promene.
168
Za tekui je postavljen novo kreirani cenovnik u dinarima

Kako je dinarski cenovnik sada postavljen za tekui, potrebno je da svim resursima koji uestvuju u izvetaju, zadate
aktuelne cene u dinarima.

valuti.
Postavljanje uslova
Da bi jedinine cene pozicija u izvetaju dobile tane vrednosti, potrebno je da u zavisnosti od toga, u kojoj valuti elite
da izrazite ceo izvetaj, pomou naredbe Uslovi, u okviru glavnog dijalog box-a ze formiranje izvetaja, za tekui
cenovnik postavite lokalni cenovnik ije ste cene prethodno aurirali. U ovom primeru emo uzeti da su cene aurirane
u dinarima, odnosno da je ceo izvetaj potrebno izraziti u dinarima.
169
Za tekui cenovnik izvetaja je odabran novo kreirani cenovnik Dinarski

Svakako da u okviru jednog izvetaja moete imate vie razliitih cenovnika, te i izvetaji mogu biti izraeni u
razliitim valutama.
U ovom dijalog box-u moete postaviti i korekcione faktore koji e vaiti za sve pozicije izvetaja. Takoe, imate
mogunost i da vrednost poreza bude uraunata u cenu pozicija. Po izlasku iz ovog dijalog box-a, cene svih pozicija e
biti proraunate na osnovu prethodno postavljenih uslova.
U sluaju da sve pozicije izvetaja ne treba da imaju iste korekcione faktore, potrebno je da pomou naredbe Uslovi,
koja se nalazi u okviru padajueg menija, koji se otvara na desni klik mia preko pozicija i naslova u stablu, postavite
potrebne korekcione koeficijente (vidi poglavlje 4.1.7.2). Zbog to breg unosa ovih podataka, korisitite viestruku
selekciju.

Potreba za izvetajima slinog sadraja, obino se javlja kada se radi o velikom objektu sa vie lamela, ili pak
kada Vam se ini da izmenama na postojeem izvetaju moete lake kreirati sadraj novog izvetaja. Praktino, na ovaj
nain moete napraviti prototip izvetaja za jednu vrstu objekata, od koga ete stalno praviti kopije i na njima malim
izmenama doi do eljenog sadraja novog izvetaja.
Prvo je potrebno da, pomou naredbe Projekat => Otvori, za tekui izvetaj postavite stari izvetaj od koga elite da
napravite kopiju. Zatim, izaberite naredbu Projekat => Snimi kao, i zadajte ime novom projektu. Na taj nain,
kompletan sadraj tekueg izvetaja e biti iskopiran pod novim imenom, i novi izvetaj e postati tekui. Pomou
naredbe Izvetaj =>Podaci, promenite podatke o starom izvetaju, i zadajte nove. Nakon izbora naredbe Izvetaj
=> Formiranje, u desnom prozoru e se pojaviti sadraj iskopiranog starog izvetaja, pod novim imenom.
170
Novi izvetaj je potpuno istog sadraja kao i stari

u starom izvetaju. Takoe, potrebno je da svim pozicijama zadate nove podatke o koliini, koji e odgovarati
potrebama novog izvetaja.
Auriranje cena u lokalnoj bazi izvetaja
Kada je ceo izvetaj formiran, aktivirajte naredbu Resursi, koje se nalazi u okviru dijalog box-a za formiranje
izvetaja.

Sada mogu nastupiti dva sluaja, u zavisnosti od toga, da li izvetaj elite da izrazite u eurima, ili pak u dinarima. Ako
elite da izvetaj ima cene u eurima, tada je potrebno da cene tekueg lokalnog cenovnika Default aurirate, i da ih
pomou naredbe Prebaci cene prebacite u globalnu bazu resursa za kasnije korienje u novim izvetajima.
171

Ako je stari izvetaj, pored deviznog Default, imao i dinarski cenovnik, tada je potrebno da cene u dinarskom
cenovniku aurirate, obzirom da one zbog inflacije, sigurno nisu vaee za novo kreirani izvetaj.
Za tekui je postavljen postojei cenovnik u dinarima

Kako je dinarski cenovnik sada postavljen za tekui, potrebno je da svim novim resursima koji uestvuju u izvetaju,
zadate aktuelne cene u dinarima.
172

valuti.
4.4.2.3 Analiza cena za tui predmer

U ovakvim sluajevima, postupak rada zavisi od toga u kakvom je obliku postojei predmer. Odnosno da li je
on dobijen na hartiji ili pak u digitalnom obliku. Ako je predmer radova za koji je potrebno izvriti analizu cena, na
hartiji, tada Vam preostaje da ga prvo kreirate u programu NormaBase, na isti nain kao i da se radi o potpuno novom
izvetaju (vidi poglavlje 4.4.1.1). Dalji postupak e biti potpuno isti kao i da je predmer dobijen u elektronskom
obliku. Ako je tui predmer, dobijen u elektornskom obliku, tada je potrebno da ga prvo pomou naredbe Projekat =>
Import, ubacite u glavnu bazu programa. Ovako ubaeni izvetaj, pomou naredbe Projekat => Otvori postavite
za tekui, i potom izaberite naredbu Izvetaj =>Podaci.
Dijalog box za definisanje podataka o utanom projektu

Za podarzumevano odreivanje cena odabrate Normama, a iz sve tri zatvorene liste, u delu dijalog box-a Glavni
cenovnici, odaberete globalni cenovnik u vrstoj valuti Default.
Izaberite naredbu Izvetaj =>Formiranje, i u sadraju desnog prozora e se pojaviti uitani izvetaj.
173
U desnom prozoru je postavljen sadraj tueg predmera

Sada je potrebno da za svaku od pozicija izvetaja, u njen sadraj ubacite sve normative koji uestvuju u izvrenju date
pozicije. Ovo se moe postii na dva naina, u zavisnosti od toga da li sadraj date pozicije postoji u poetnoj bazi
pozicija ili ne. Svakako da potpuno isti sadraj opisa iz tueg predmera nikada neete pronai u svojoj poetnoj bazi, ali
to nije ni potrebno, obzirom da se opisi iz tueg predmera ne smeju menjati. Znai, dovoljno je pronai opis slinog
sadraja, ija je tehnologija izvoenja ista kao i opisana u izvetaju. Odnosno, potrebno je da lista normativa i
koeficijenata korekcije bude odgovarajueg sadraja. Pored toga, neophodno je i da u okviru dijalog box-a za editovanje
pozicija izvetaja, za nain odreivanja cene, odaberete Normom.
Pozicija slinog sadraja postoji u poetnoj bazi
Dugme za prikaz liste normativa trenutno selektovane pozicije u poetnoj bazi

Izborom ikone, koja se nalazi sa leve strane dugmeta Iskopiraj u izvetaj >>, otvara se plivajuu dijalog box sa
sadrajem liste normativa trenutno selektovane pozicije u levom prozoru.
174
Plivajui dijalog box sa sadrajem liste normativa

U vrhu plivajueg dijalog box-a, ispisani su i koeficijneti korekcije na nivou cele selektovane pozicije (Mat, Rad,
Meh), obzirom da se i ovi koeficijenti, zajedno sa kompletnim sadrajem liste normativa ubacuju u poziciju izvetaja.
Postupak ubacivanja liste normativa u poziciju izvetaja, odvija se drag-ovanjem. Prvo je potrebno u poetnoj bazi
pronai odgovarajuu poziciju i selektovati je levim klikom mia. Kada je njena lista normativa prikazana u plivajuem
prozoru, potrebno je miem kliknuti u okviru kolone ifra plivajueg dijalog box-a, i ne otputajui levi taster mia,
ceo sklop normi prevui u eljenu poziciju izvetaja. Otputanjem levog tastera mia, selektovana lista normativa e biti
smetena u poziciju izvetaja, na koju u tom trenutku pokazuje mi. Znai, u sadraju pozicije izvetaja, e se pojaviti i
svi normativi koji su na ovaj nain dodati, kao i koeficijenti korekcije na nivou pozicije.
Naglasiemo da se ovim nainom u poziciju moe ubaciti samo lista normativa i koeficijenti korekcije, a ne i ostali
podaci (jedinica mere, opis, itd.). Uostalom, to je i eljeno ponaanje, obzirom da se postojei opis pozicije u predmeru
(tenderu), ne sme menjati.
Svakako da je ovu naredbu mogue kombinovati i sa pojedinanim ubacivanjem normativa pomou naredbe Dodaj
normu, koja se nalazi u okviru dijalog box-a za editovanje pozicije izvetaja. Zatvaranje plivajueg dijalog box-a se
postie klikom mia na dugme X koje se nalazi u njegovom gornjem desnom uglu.
Pozicija slinog sadraja ne postoji u poetnoj bazi
U ovim sluajevima, jedino Vam preostaje da editujete sadraj date pozicije izvetaja i da sve normative, jedan po
jedan, ubacite u listu normativa.
Izborom naredbe Edit, koja se nalazi o okviru padajueg menija, koji se otavara na desni klik mia preko pozicije u
stablu izvetaja, otvorie se dijalog box sa sadrajem prethodno selektovane pozicije.
175
Sadraj selektovane pozicije izvetaja, iji slian sadraj

nije pronaen u poetnoj bazi
Prvo je potrebno da za vrstu cene odaberete Normom, a potom i da u listu normativa ubacite sve potrebne normative
koji uestvuju u izvrenju date pozicije.
Lista noramtiva koji uestvuju u izvrenju date pozicije

Za ubacivanje normativa u poziciju postoje dva naina. Prvi je da, ako zante ifru datog noramtiva, direktno je zadate u
polju ifra, a drugi je da izborom dugmeta Dodaj normu, otvorite glavnu bazu normativa.
176
Dugme pomou koga se odabrana norma ubacuje u sadraj pozicije izvetaja

Izborom dugmeta Ubaci u poziciju, trenutno selektovana norma e biti ubaena u listu normativa pozicije izvetaja.
U listu normativa je ubaena norma 025013

Na isti nain, u poziciju izvetaja moete ubaciti i sve ostale normative koji uestvuju u izvrenju date pozicije. Kada su
sve norme ubaene u poziciju izvetaja, potrebno je da i u ostalim kolonama tabele zadate odgovarajue podatke:
Uese, K, mat, K, rad i K, meh. U delu dijalog box-a Koeficijenti korekcije, nemojte sada zadavati
koeficijente korekcije na nivou cele pozicije, obzirom da ih moete na laki nain zadati kasnije, kada ceo izvetaj bude
formiran. Takoe, ne obazirite se ni na trenutno iskalkulisanu jedininu cenu.
Kada su svim pozicijama izvetaja pridruene norme potrebne za njihovo izvrenje, dalji postupak auriranja cena je
potpuno isti kao i u proceduri kreiranja potpuno novog izvetaja (vidi poglavlje 4.4.2.1).
177
4.4.3
Spajanje izvetaja
esto se u praksi javlja potreba za spajanjem vie izvetaja u jedan. Jedna od primena je svakako kada zbog
brzine rada, vie korisnika radi na jednom istom izvetaju. Tada ja mogue, vie malih izvetaja spojiti u jednu celinu.
Takoe, ova naredba ima primenu i kada se eli zbirna rekapitulacija za vie objekata.
Pri ovom spajanju vie izvetaja u jedan, mora se voditi rauna o usaglaenosti parametara koji utiu na analizu cena,
kao to su zadati uslovi na nivou celog izvetaja. Takoe, i cene resursa koji se ponavljaju u vie malih izvetaja e biti
preuzete iz izvetaja koji se prvo ubaci.
Pre nego to krenete sa spajanjem izvetaja, za preporuku je da prvo pomou naredbe Projekat => Novi, otvorite
potpuno novi projekat. Aktivirajte naredbu Izvetaj => Formiranje
Potpuno prazan sadraj novog izvetaja

Pomou naredbe Promeni izvor, u levi prozor postavite sadraj starog izvetaja koji elite da spojite sa ostalim
izvetajima.
Odabrani stari izvetaj, postavljen je u prozoru predvienom za poetnu bazu pozicija

178
Klikom mia, na bilo koju poziciju unutar levog prozora, i jednvremneim pritiskom na taster Ctrl i A, celo stablo
starog izvetaja e biti selektovano.
Ceo stari izvetaj je selektovan za prebacivanje u novi

Sada levim klikom tastera mia kliknite na bilo koju od selektovanih stavki u levom prozoru, i ne otputajui levi taster
mia, ceo stari izvetaj prevucite u desni prozor.
Kompletan sadraj starog izvetaja je iskopiran u novi

Ovaj postupak treba ponavljati sve dok se u novo otvoreni projekt ne ubace svi potrebni izvetaji.
179
U novi projekat je ubaen jo jedan stari izvetaj
180
5. Setup
5.1
Stilovi tampe
Izborom naredbe Setup => Stilovi tampe, otvara se dijalog box za definisanje stilova tampanja.
Izgled dijalog box-a za podeavanje stilova tampe

Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan putem kartoteka. Izborom
jedne od ponuenih kartoteka, vri se promena sredinjeg sadraja dijalog box-a. Donji deo dijalog box-a je zajedniki
za sve kartoteke, i funkcionie na potpuno isti nain, bez obzira na to, koja je od njih trenutno aktivna.
Stanje svih parametara, koji se mogu postavljati u ovom dijlog box-u, trajno se pamti i snima pod proizvoljno zadatim
imenom. Znai, na ovaj nain moete napraviti vie konfiguracija koje ete koristiti pri tampi izvetaja. Izborom
dugmeta Dodaj, otvara se dijalog sledeeg izgleda.
U donjem delu dijalog box-a, nalazi se prekida, ijim postavljanjem na ukljueno stanje imate mogunost da napravite
kopiju tekueg stila, i da potom malim izmenama na ovako kreiranoj kopiji, napravite novu konfiguraciju. Baz obzira
na stanje ovog prekidaa, u edit box-u Novi stil, potrebno je zadati eljeno ime novog stila i aktivirati digme OK. U
sluaju da zadato ime ve postoji u listi stilova tampe, program e izdati odgovarajue upozorenje.
U zatvorenoj listi Tekui stil, nalaze se sve snimljene konfiguracije.
181
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije kreiranih stilova tampe

Pomou dugmeta Obrii, vri se brisanje tekueg stila tampe. Znai, stil tampe koji elite da trajno uklonite iz
konfiguracione datoteke, prvo morate postaviti za tekui, a potom aktivirati dugme Obrii.
U daljem tesktu, objasniemo znaenje ponuenih parametara, u svim kartotekama ovog dijalog box-a.
Format papira
U kartoteci Format papira, imate mogunost da definiete veliinu stranice dokumenta. U zavisnosti od izlaznog
ureaja za tampu koji imate, iz zatvorene liste u delu dijalog box-a Veliina strane, odaberite jedan od ponuenih
formata hartije.
Zatvorena lista za izbor formata hartije

U sluaju da u listi nije ponuen eljeni format, postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Proizvoljni format,
imaete mogunost da u edit box-ovima irina i Visina zadate potpuno prozivoljne dimenzije papira. Svakako da
je uslov, da va izlazni ureaj za tampu podrava zadati format hartije.
182
Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije

Postvaljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, u delu dijalog box-a Orijentacija, moete
odabrati orijentaciju hartije: Uspravno ili Poloeno.
U desnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa etiri edit box-a, sa njegove gornje, donje, leve i
desne strane imate mogunost da definiete odgovarajue margine. Vodite rauna pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom
da svaki izlazni ureaj ima ogranienje po pitanju neto povrine za tampu. U ovoj proceduri, program e dozvoliti
zadavanje potpuno prozivoljne vrednosti, ali se zato pri tampi dokumenta moe desiti sluaj da drajver ne moe na tom
delu ivinog prostoru da izvri tampu. U ovakvim sluajevima, nakon zahteva za tampu, program e izdati
odogvarajue upozorenje.
Naslovna strana
U okviru ove kartoteke, imate mogunost da definiete izgled naslovne strane izvetaja. Kako se u programu, za jedan
isti projekat moe zahtevati vie razliitih vrsta izvetaja (predmer, predraun, analiza cena, itd), to Vam program daje
mogunost da za svaki od ovih izvetaja kreirate drugaiji izgled naslovne strane.
Zatvorena lista za izbor vrste izvetaja za koji se definiu podaci
183
Znai, podaci u sredinjem delu dijalog box-a se odnose na odabranu vrstu izvetaja iz zatvoren liste Izvetaj.
Procedura definisanja izgleda naslovne strane, za sve vrste izvetaja (predmer, predraun, analiza cena, itd), je potpuno
ista. Jedina razlika je u delu dijalog box-a Tip izvetaja. Naime, u ovom delu dijalog box-a bie potrebno definisati
dodatne podatke jedino za izvetaje: Predraun, Analiza cena i Rekapitulacija.
Kako smo poli od pretpostavke da je korisnicima naeg programa, najlake da kreiraju izgled naslovne strane u nekom
od opte poznatih programa, kao, to se Word ili Excel, to je ova koncepcija i usvojena u programu. Obzirom da
moramo imati i jasna pravila po kojima emo protumaiti sadraj tih dokumenata, neophodno je da se oni snime u
HTML formatu.
U delu dijalog box-a Naslovna strana (*.html, *.htm), ispisan je naziv HTML dokumenta,
u kome je definisan sadraj naslovne strane tekue vrste izvetaja.
U sluaju da elite, da za tekuu vrstu izvetaja, postavite neku drugu, ranije kreiranu naslovnu stranu, potrebno je da
aktivirate ikonu Open, koja se nalazi sa desne strane edit box-a sa informacijom o nazivu tekue naslovne strane.
Ikona za uitavanje ranije kreirane naslovne strane sa diska

Njenim izborom, otvara se dijalog box za uitavanje HTML datoteka sa diska raunara.
184
Izgled dijalog box-a za uitavanje neke druge, ranije kreirane, naslovne strane
Nakon izbora datoteke HTML formata, i aktiviranja dugmeta Uitaj, nova naslovna strana e biti postavljena za
tekuu.
Dugme Edit koje se nalazi pored ikone Open, slui za editovanje sadraja tekue naslovne strane. Znai, njegovim
izborom, otvara se Word, odnosno Excel, sa sadrajem tekue naslovne strane. Postupak editovanja je isti kao i
postupak kreiranja potpuno nove naslovne strane, te e on biti kasnije opisan.
Za laki uvid u sadraj tekue naslovne strane, u desnom delu dijalog box-a, prikazuje se njen sadraj.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz tekue naslovne strane

Stanje prekidaa tampaj naslovnu stranu, odreuje da li e data naslovna strana u okviru tampe date vrste
izvetaja, biti prikazana ili ne. U edit box-u Naslov izvetaja, imate mogunost da zadate taan naziv datog izvetaja,
i on e se pojaviti na mestu date skraenice, koja je eventualno koriena pri kreiranju izgleda naslovne strane (o ovome
e biti vie rei u tekstu koji sledi).
Postupak kreiranja potpuno nove naslovne strane se odvija tako, to jednostavno pokrenete Word ili Excel, i
kreirate novi dokument u kome e sa nai sadraj naslovne strane, za datu vrstu izvetaja (predmer, predraun, analiza
cena, itd.).
185
Za kreiranje sadraja naslovne strane, odabran je Word

Obzirom da je izgled naslovne strane jednim delom uvek isti (logo, podaci o firmi koja pravi izvetaj, itd.), a u drugom
delu, od izvetaja do izvetaja, ima drugaiji sadraj (podaci o objektu, investitoru, itd), to smo morali da napravimo
mehanizam za promenljive koje se mogu nalaziti u uzorku naslovne strane. Za tu namenu smo napravili poseban
program Normabase Plus Wizard. Njegovim startovanjem (Start => Programs => Radimpex => Normabase
Plus Wizard), otvara se plivajui dijalog box za ubacivanje skraenica promenljivog sadraja.
Dugme za maksimizovanje i minimizovanje plivajueg

dijalog box-a programa Normabase Plus Wizard,
Znai, sve to budete napisali u ovom dokumentu, alatima koji su raspoloivi u Word-u, odnosno Excel-u, za svaki
izvetaj e imati isti sadraj, dok e skraenice koje se postavljaju iz naeg plivajueg dijalog box-a, imati promenljiv
sadraj, od izvetaja do izvetaja.
186
Postupak ubacivanja skraenice se odvija tako to se prvo na ukljueno stanje postavi prekida ispred naziva date
skraenice, i potom aktivira dugme Ubaci u ..., koje se nalazi u donjem delu plivajueg dijalog box-a. Nakon ove
akcije, odabrana skraenica e biti ubaena na mesto u dokumentu, koje je odreeno trenutnim poloajem kursora.
U gornjem delu naslovne strane, pomou Word-ovih alata ubaen je logo firme,
a pomou plivajueg dijalog box-a, skraenica Naslov izvetaja.
Sve ubaene skraenice su posebno naznaene (osenene), to ukazuje da je njihov sadraj promenljiv. Svakako da
pomou Word-ovih, odnosno Excel-ovih alata, i za skraenice moete postavljati potpuno proizvoljnu veliinu i
vrstu fonta, podeavati ravnanje itd. Programom su predviene sledee skraenice:
Naslov izvetaja
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti zadati tekst u edit box-u Naslov izvetaja.
Ovaj edit box je dostupan za sve vrste izvetaja, koji se mogu odabrati iz zatvorene liste u vrhu
dijalog box-a.
Edit box za definisanje naziva svakog od programom predvienih izvetaja
187
Tip izvetaja
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti zadati tekst u edit box-ovima u delu dijalog
box-a Tip izvetaja. Ovi edit box-ovi su dostupni samo za sledee vrste izvetaja:
Predraun, Analiza cena i Rekapitulacija.
Edit box-ovi za definisanje naziva tipova izvetaja

Koji e od zadatih tekstova biti ispisan, zavisi od odabranog tipa izvetaja u dijalog box-u za
tampu izvetaja (vidi poglavlje 4.3).
Naziv
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti naziv pod kojim je kreiran izvetaj u glavnoj
bazi programa (na primer Test.nbi).
Ugovoreno
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti tekst DA ili NE, u zavisnosti od stanja
prekidaa Ugovoreno, u okviru naredbe Izvetaj => Podaci (vidi poglavlje 4.2).
Vrednost ugovora
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti ukupna cena kotanja datog izvetaja. Isti
podatak se ispisuje i u dijalog box-u naredbe Izvetaj => Podaci.
Objekat
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti zadati tekst u edit box-u Objekat, u okviru
naredbe Izvetaj => Podaci (vidi poglavlje 4.2).
Opis ponude
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti zadati tekst u edit box-u Opis ponude, u
okviru naredbe Izvetaj => Podaci (vidi poglavlje 4.2).
Investitor
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti zadati tekst u edit box-u Investitor, u okviru
Datum formiranja
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti zadati datum u edit box-u Datum formiranje
izvetaja, u okviru naredbe Izvetaj => Podaci (vidi poglavlje 4.2).
Komentar
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti zadati tekst u edit box-u Komentar, u okviru
Strana
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti redni broj tekue strane izvetaja (numeracija
stranica dokumenta). Ova skraenica nema uticaj na naslovnu stranu, ve se koristi pri
kreiranju zaglavlja i futera dokumenta, o emu e biti vie rei kasnije.
Ukupno strana
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti broj koji ukazuje na ukupan broj strana
izvetaja.
188
Datum tampe
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti trenutni datum.
Vreme tampe -
umesto ove skraenice, pri tampi e se pojaviti trenutno vreme.
Kako su programom predviene i skraenice koje se odnose na naziv i tip izvetaja, to proizilazi zakljuak da se jedan
isti prototip naslovne strane moe postaviti za sve vrste izvetaja.
Definitivan izgled naslovne strane u okviru stila tampe Default

U sluaju da za neku vrstu izvetaja nije predvien tip izvetaja, kao to je recimo Predmer, tada e pri tampi ova
skraenica biti ignorisana. Isto vai i za ostale skraenice koje su ubaene u prototip, a nisu primerene datoj vrsti
izvetaja.
Kada ste uredili svoju naslovnu stranu, potrebno je da je pomou naredbe File => Save As, u okviru Word-a,
odnosno Excel-a, snimite u HTML formatu.
Izgled dijalog box-a za snimanje kreiranog fajla u HTML formatu
189
Iz zatvorene liste Save as type, odabertite HTML format i zadajte naziv datoteke.
Kako program dozvoljava definisanje razliitih naslovnih strana, za svaki od programom predvienih izvetaja, to je
najlake da prvo kreirate naslovnu stranu za jedan tip izvetaja, a da potom iz Explorer-a, njen sadraj iskopirate pod
drugim imenom. Naknadnim izmenama na ovako kreiranoj kopiji, moete lako dobiti eljeni izgled naslovne strane za
drugu vrstu izvetaja. Svakako da ovo nije neophodno ako se odluite da sve vrste izvetaja imaju isti prototip naslovne
strane (ovo omoguavaju skraenice Naslov izvetaja i Tip izvetaja).
Napomena:
-
Sve datoteke HTML formata, u kojima su sadrane tekue naslovne strane, ne smete brisati sa diska raunara, jer e
time biti naruen stil tampe koji ih koristi. Ove datoteke moete uvati na bilo kom mestu na disku raunara, ali je
za preporuku da koristite direktorijum koji se nalazi unutar instalacionog direktorijuma: C:\Program
Files\Radimpex\NormaBase Plus\NormaBase\HTML\, i u kome se va nalaze HTML datoteke koje se isporuuju
uz program.
Pri kreiranju naslovnih strana u Word-u, odnosno Excel-u, postavljene margine se ignoriu, a potuju se margine
postavljene u okviru naredbe Stilovi tampe, programa Normabase Plus (kartoteka Format papira).
Zaglavlje
U okviru ove kartoteke, imate mogunost da za sve vrste izvetaja, kreirate izgled zaglavlja i futera, koji e se pojaviti
na svim stranicama izvetaja.
Zatvorena lista za izbor vrste izvetaja za koji se definiu podaci o zaglavlju, odnosno futeru
Logika rada je potpuno ista kao i prethodno opisana za naslovne strane. Naime, u Word-u, odnosno Excel-u, kreira
se izgled zaglavlja, odnosno futera u HTML formatu, i taj prototip pridruuje tekuoj vrsti izvetaja. Delovi dijalog
box-a koji se odnose na zaglavlje i futer su jasno razdvojeni, i rade potpuno nezavisno. U svakom od ovih delova
dijalog box-a, nalazi se po jedan prekida ije stanje odreuje da li e zaglavlje, odnosno futer, biti tampani na svakoj
strani izvetaja, ili ne. Pored toga, postoje i edit box-ovi koji definiu visinu zaglavlja, odnosno futera. Visina zaglavlja i
futera se dodaje na veliinu donje, odnosno gornje margine, koje su definisane u okviru kartoteke Format papira.
Izvetaj
U okviru ove kartoteke, imate mogunost da za sve vrste izvetaja (predmer, predraun, analiza cena, itd), kreirate nain
prikaza njihovog sadraja.
190
Zatvorena lista za izbor vrste izvetaja, za koji se definiu podaci o nainu prikaza njegovog sadraja
Ispod zatvorene liste za izbor vrste izvetaja, nalazi se prostor predvien za opti prikaz datog izvetaja, koji odgovara
trenutnom stanju parametara u desnom delu dijalog box-a.
Deo dijalog box-a, predvien za prikaz opteg izgleda izvetaja

Kako svaka vrsta izvetaja moe imati razliite elemente, za koje se mogu podeavati stilovi ispisa tekstova, to se u
gornjem desnom delu dijalog box-a nalazi zatvorena lista za izbor tih elemenata.
191
Zatvorena lista za izbor elemenata tekstova u odabranoj vrsti izvetaja

Uzeemo za primer izvetaj: Predmer. Za ovu vrstu izvetaja, stilovi ispisa tekstova se mogu postavljati za sledee
elemente:
naslov
podnalsov opis numeriki podaci -
definie se stil ispisa svih naslova na prvom nivou podele, u strukturi radova izvetaja
definie se stil ispisa svih pod-naslova u strukturi radova izvetaja
definie se stil ispisa opisa radova, u svim pozicijama izvetaja
definie se stil ispisa numerikih podataka (koliina, jedinica mere), u svim pozicijama izvetaja
Napomenuemo da se element tekue vrste izvetaja, moe odabrati i klikom mia preko njegovog ispisanog sadraja u
delu dijalog box-a predvienom za prikaz opteg izgleda izvetaja. Tada e u zatvorenoj listi, taj elemnt automatski biti
postavljen za tekui.
Sve elementi, odnosno delovi izvetaja, podravaju isti skup stilova:
Font
Stil -
za dati element teksta, definie se vrsta i veliina fonta

za dati element teksta, definie se da li e odabrani font biti zadebljan, iskoen, podvuen (bold, italic,
underline)
Boja za dati element teksta, definie se boja odabranog fonta, kao i boja pozadine
Ravnanje - za dati element teksta, definie se nain njegovog ravnanja (levi blok, centrirano, desni blok, poravnate
obe ivice). Pored toga, u edit box-u Leva margina, moete dati element izvetaja uvlaiti za zadatu
vrednost.
Ivice za dati element teksta, definie se postojanje okvira (bez okvira, sa okvirom, sa 3D okvirom). U sluaju
da se odabere postavljenje okvira, za promenu e biti dostupan i edit box Debljina u kome se zadaje
debljina linije okvira.
Vidljivost stanje ovog prekidaa odreuje, da li e dati element izvetaja biti prikazan ili ne (prekidai: Prikai
naslov, Prikazi podnaslov, itd.).
192
Deo dijalog box-a za definisanje stilova tekstova

Potpis
U okviru ove kartoteke, imate mogunost da sve vrste izvetaja (predmer, predraun, analiza cena, itd), zavrite
ubacivanjem dela teksta, koji je uglavnom predvien za podatke o autoru izvetaja, i podatke o investitoru.
Zatvorena lista za izbor vrste izvetaja za koji se definiu podaci o potpisu

Logika rada je potpuno ista kao i ranije opisana za naslovne strane, zaglavlje i futer. Naime, u Word-u, odnosno
Excel-u, kreira se izgled potpisa u HTML formatu, i taj prototip pridruuje tekuoj vrsti izvetaja. Stanje prekidaa
tampaj potpis, odreuje da li e potpis, biti tampan na kraju izvetaja, ili ne, dok se u edit box-u Visina potpisa,
definie njegova visina.
193
5.2
Podeavanje rada programa
Izborom naredbe Setup => Settings-Ekran, imate mogunost da podesite grupu parametara koja utie na
nain funkcionisanja programa.
Izgled dijalog box-a za podeavanje naina funkcionisanja programa

U delu dijalog box-a Tekui jezik, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih moete odabrati jedan od programom
predvienih jezika. Iz zatvorene liste Aplikacije, vri se izbor jezika koji e program koristiti pri samom radu. Znai,
samo okruenje programa e biti na odabranom jeziku (meniji, dijalog box-ovi, itd.). Kako Vam se u praksi moe desiti
i sluaj da projekat radite za neko drugo trite, to bi svakako bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom
jeziku. Izborom eljenog jezika, iz zatvorene liste Izvetaja, svi nadalje generisani tekstovi na hartiji, bie ispisivani
na odabranom jeziku. Znai, sam izgled programa i dalje ostaje na istom jeziku, ali tekstualni izvetaji, se kreiraju na
jednom od ponuenih jezika. Napomenuemo da se izbor jezika ne odnosi na sadraj same baze podataka (opisi
pozicija, normativa, nazivi resursa, itd), ve iskljuivo na pratee tekstove koje program generie. Na kom jeziku e biti
ispisani opisi pozicija i normativa iskljuivo zavisi od sadraja same baze podataka.
Iz zatvorene liste Veliina fonta pri editovanju, imate mogunost da odaberete veliinu fonta koja e se koistiti u
ekranskom prikazu sadraja baze podataka, odnosno tekstova u opisima pozicija i normi.
5.3
Pravljenje kopije baze podataka (Backup)
Kako je baza podataka veoma vana za ispravno funkcionisanje ovog programa, to je napravljen mehanizam
za uvanje i oporavak sadraja baze podataka. Napomenuemo da se baza podataka uva u datoteci: C:\Program
Files\Radimpex\NormaBase Plus\Normabase\DB Source\NormaBaseDB.mdb. U ovoj datoteci se nalazi: globalna
baza pozicija, globalna baza normativa, globalna baza resursa, baza valuta, baza jedinica mera, lokalne baze svih
projekata (praktino svi podaci koji se mogu menjati u toku rada sa programom).
Izborom naredbe Setup => Backup, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
194
Izgled dijalog box-a za uvanje i oporavak baze podataka

U gornjem delu dijalog box-a Podeavanje automatskog bekapa, izborom jednog od ponuena tri prekidaa vrite
izbor uestalosti uvanja trenutnog sadraja baze podataka. Znai, imate mogunost da kopiju baze podataka program
automatski kreira jednom nedeljno, jednom meseno ili pak samo na Va eksplicitni zahtev.
U delu dijalog box-a Backup file path, je ispisana trenutna putanja do direktorijuma koji je predvien za uvanje
kopija baze podataka. Izborom ikone Open koja se nalazi sa desne strane ispisane putanje, imate mogunost da
zadate i neku drugu putanju do direktorijuma sa kopijama baze podataka. Ipak, za preporuku je da ne menjate
direktorijum koji je programski predvien za skladitenje kopija baze podataka.
Dugme Backup now, je predvieno za pravljenje kopije baze podataka na Va eksplicitni zahtev. Njegovom
aktiviranjem, otpoee proces pravljenja kopije trenutnog sadraja baze podataka. Datoteka sa kopijom baze podataka
e biti kreirana u direktorijumu koji je prethodno odreen, a njeno ime e biti odreeno na osnovu trenutnog datuma
kada je pravljena kopija (na primer: NormaBase_2005_10_23.bkp). Ovakvo dodeljivanje imena kopijama baze
podataka je od velike pomoi pri njihovoj identifikaciji.
U delu dijalog box-a Restore, je ispisana putanja do direktorijuma koji je predvien za uvanje kopija baze podataka.
Izborom ikone Open, koja se nalazi sa desne strane ispisane putanje, imate mogunost da zadate i neku drugu putanju
do direktorijuma sa kopijama baze podataka. Na osnovu sadraja zadatog direktorijuma, program e u zatvorenoj listi
ponuditi sve prethodno napravljene kopije baze podataka koje se nalaze u datom direktorijumu.
195
Zatvorena lista za izbor verzije backup kopije koja e biti uitana u program
Obzirom da e neposredno pre procedure oporovka baze podataka trenutni sadraj bate biti prvo obrisan, izborom
dugmeta Restore, program e prvo izdati odgovarakue upozorenje.
Aktiviranjem dugmeta OK otpoee oporavak iz selektovanog backup fajla. Na kraju, program e izdati
informaciju da je oporavak uspeno sproveden.
196
6. Situacije
Pored formiranja izvetaja, jedna od uloga programa NormaBase Plus, je i praenje realizacije projekata.
Ovo praenje je omogueno preko izrade situacija i graevinske knjige, kojima se aurira stanje izvrenih radova i
kalkulie novana suma za naplatu od investitora.
6.1
Otvaranje realizacije projekta
Otvaranje realizacije projekta se vri tek kada je izvetaj kompletno formiran i usvojen od strane investitora,
odnosno kada je potpisan ugovor o realizaciji posla. Zbog toga je potrebno, da pre otvaranja prve situacije, check-box
Ugovoreno , u okviru naredbe Podaci o projektu, postavite na ukljueno stanje.
Check box koji onemoguava vrenje naknadnih izmena u projektu

Kada je check box Ugovoreno postavljen na ukljueno stanje, pomou naredbe Izvetaj => Formiranje neete moi
vie da vrite nikakve promene u njegovom sadraju.
Prikazani komentar u zaglavlju prikazanog izvetaja Read-Only,

jasno oznaava da je onemoguena izmena sadraja ovog izvetaja
197
Ovakva procedura je neophodna, kako bi situacije za dati izvetaj uvek bile aurne i odgovarale trenutnom stanju
izvetaja.
Sam postupak otvaranja realizacije izvetaja se sprovodi tako to se prvo za tekui postavi izvetaj za koji se eli
pravljenje situacija (vidi poglavlje 3.2), a potom aktivira naredba Situacije => Formiranje. U sluaju da za dati
izvetaj, check box Ugovoreno, u okviru naredbe Podaci o projektu, nije postavljen na ukljueno stanje, program e
izdati sledee upozorenje.
Izborom dugmeta OK, program e u okviru naredbe Podaci o projektu, check box Ugovoreno postaviti na
ukljueno stanje i ui u dijalog box za formiranje situacija, dok e izbor dugmeta Cancel dovesti do odustajanja od
izbora ove naredbe.
6.2
Formiranje situacija
Izborom naredbe Situacije => Formiranje, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za praenje realizacije projekta

Ceo prozor je podeljen na dva dela. U desnom se nalazi sadraj tekueg izvetaja, dok je levi predvien za prikaz
sadraja trenutno aktivne pozicije izvetaja. Rad sa stablom izvetaja je potpuno isti kao i u proceduri formiranja
izvetaja stim to e od svih programom predvienih opcija, dostupna biti samo naredba za editovanje sadraja pozicije
izvetaja. Naime, duplim klikom mia preko prikazane pozicije u stablu izvetaja, ili pak izborom naredbe Edit iz
padajueg menija koja se pojavljuje na desni klik mia preko eljene pozicije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
198
Izgled dijalog box-a za editovanje sadraja pozicije izvetaja

Organizacija ovog dijalog box-a je jako slina kao i kod formiranja izvetaja. Podaci koji su preuzeti iz ivetaja:
jedinica mere, koliina, jedinina cena, ukupno, kao i sam opis pozicije i njegova oznaka, ne mogu se menjati. Donji
deo dijalog box-a, koji po izgledu i organizaciji odgovara ueu normativa u izvrenju date pozicije kod izvetaja,
rezervisan je za situacije. Pri prvom izboru naredbe Situacije => Formiranje, program sam otvara prvu situaciju sa
trenutnim datumom.
Nova situacija se otvara tako to se aktivira dugme Dodaj koje se nalazi u donjem delu dijalog box-a. Nakon ove
operacije, u listu se ubacuje novi red koji je rezervisan za prikaz podataka o datoj situaciji. Svakako da su ovako
otvorene situacije zajednike za ceo izvetaj, odnosno one se pojavljuju u svim pozicijama izvetaja, bez obzira na to
koja je pozicija bila aktivna kada je aktivirana naredba Dodaj. Znai, u svim pozicijama izvetaja e u listi
rezervisanoj za situacije biti isti broj redova i svaki od njih e se odnositi na istu situaciju.
U prvoj koloni ove tabele, prikazuje se redni broj situacije, a zatim u koloni Opis tekstualni opis koji e ujedno
predstavljati i naslov date situacije pri tampi. U sledeoj koloni se prikazuje datum kreiranja situacije koji program
automatski generie. Ovaj datum se svakako moe promeniti zadavanjem nove vrednosti u datom polju tabele, ili pak
izborom dugmeta sa strelicom na dole, koje se pojavljuje na klik mia unutar ovog polja.
Dugme za otvaranje kalendara i izbor datuma situacije

199
U koloni Izvreno, prikazuje se koliina izvrenih radova tekue pozicije, u okviru date situacije. U koloni
Vrednost se prikazuje novana vrednost izvrenih radova i ona predstavlja proizvod jedinine cene pozicije i
podataka koji se nalazi u koloni Izvreno. U poslednje dve kolone se takoe prikazuju koliina i vrednost izvrenih
radova, ali su ovi podaci izraeni kumulativno, odnosno predstavljaju ukupan zbir svih vrednosti koje se nalaze u
tekuoj, i svim prethodnim situacijama.
Na osnovu svega prethodno reenog, postupak formiranja situacija se sprovodi tako to se ue u bilo koju poziciju i
aktivira naredba Dodaj. Nakon ove operacije, u svim pozicijama izvetaja e biti kreiran novi red u listi situacija.
Sada treba editovati sve pozicije koje su potpuno ili delimino uraene, u periodu za koji se formira situacija, i u okviru
kolone Izvreno zadati odgovarajuu vrednost koliine izvrenih radova date pozicije. Postupak je isti i za formiranje
svake sledee situacije, pri emu jasno, u koloni Izvreno, morate zadati podatke u okviru reda koji odgovara datoj
situaciji.
Aktiviranjem komandnog polja Obrii, iz liste se moe ukloniti bilo koja situacija. Znai prvo morate miem
selektovati red u listi koji se odnosi na datu situaciju, pa tek onda aktivirati naredbu Obrii. Ovako obrisana situacija
e biti uklonjena iz svih pozicija u izvetaju. Kako je ovo destruktivna naredba, program e izdati odgovarajue
upozorenje i zahtevati potvrdu ove akcije.
Izborom dugmeta OK, dijalog box za editovanje sadraja pozicije izvetaja e biti zatvoren, i program e se vratiti na
osnovi izgled ekrana u okviru naredbe za formiranje situacija.
U levom prozoru se prikazuju podaci trenutno selektovane pozicije

Na desni klik mia preko levog prozora, otvorie se mali prozor za podeavanje stanja ovog privju-a.
200
Padajui meni za podeavanje stanja privju-a u levom prozoru

Prikazani check box-ovi predstavljaju kolone iz prikazane tabele situacija, te njihovim postavljanjem na iskljueno,
odnosno ukljueno stanje, definiete koje e se kolone prikazivati, a koje ne. Levi klik mia na bilo koju poziciju van
prikazanog prozora, dovee do njegovog zatvaranja, a novi privju e odgovarati stanju postavljenih check box-ova..
Rad sa situacijama je omoguen i bez ulaska u dijalog box za editovanje sadraja pozicije izvetaja. Naime, u donjem
levom uglu ovog dijalog box-a, takoe se nalaze komande Dodaj i Obrii za dodavanje i brisanje situacija. Pored
toga, ispod prozora sa strukturom radova izvetaja, nalazi se edit box koji slui za zadavanje koliine izvrenih radova
date pozicije.
Edit box za zadavanje koliine izvrenih radova trenutno selektovane pozicije izvetaja
Svakako da se ova koliina odnosi na tekuu situaciju. Izbor tekue situacije se vri iz zatvorne liste koja se nalazi u
donjem levom uglu ovog prozora.
201
Zatvorena lista za promenu tekue situacije

Ovaj nain rada preporuujemo, obzirom da je on mnogo bri i lagodniji od ulaska u proceduru editvanja svake od
pozicija izvetaja posebno. Ulazak u dijalog box za editovanje pozicija izvetaja e biti neophodan, jedino ako elite da
promenite naziv ili datum formiranja neke od situacija.
6.2.1
Naknadni radovi
esto se u praksi javlja potreba za izvrenjem radova koji nisu predvieni osnovnim ugovorom. Za ove
radove se prvo mora kreirati poseban izvetaj, koji sadri sve pozicije naknadnih radova. Postupak je isti kao i kod
formiranja izvetaja sa osnovnim radovima, stim to e jasno, ovaj izvetaj sadrati samo pozicije koje su predviene
naknadnim radovima. Kada je izvetaj sa naknadnim radovima kreiran i odobren od strane investitora, tada ga moete
prikljuiti osnovnom ugovoru za koji kreirate situacije. Znai, ponovo otvorite izvetaj sa osnovnim radovima, i u
okviru dijalog box-a za formiranje situacija, aktivirajte dugme Naknadni radovi.
Dugme za dodavanje izvetaja sa naknadnim radovima

202
Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box za izbor svih postojeih projekata koji se nalaze u bazi.
Izgled dijalog box-a za dodavanje izvetaja u kome se nalaze pozicije sa naknadnim radovima
Sada treba miem selektovati izvetaj u kome se nalaze podaci o naknadnim radovima, i aktivirati dugme OK, nakon
ega e sve pozicije iz izvetaja za naknadne radove, na prvom nivou strukture radova osnovnog izvetaja, biti ubaene
u naslov Naknadni radovi 1. Duplim klikom mia preko novo dodatog naslova Naknadni radovi 1, otvara se
struktura izvetaja kojim su definisane pozicije naknadnih radova.
U okviru naslova Naknadni radovi 1, smetene su sve pozicije iz prethodno uitanog izvetaja
Sve ove pozicije e imati istu listu situacija kao i pozicije glavnog izvetaja, i auriranje situacija u njima se sprovodi na
potpuno isti nain kao i kod pozicija glavnog izvetaja.
Na prethodno opisani nain se moe u sastav glavnog izvetaja ukljuiti proizvoljan broj izvetaja koji predstavljaju
naknadne radove.
203
U okviru naslova Naknadni radovi 2 ukljuene su sve pozicije iz novo dodatog izvetaja
Kako naknadni radovi najee nemaju veliki broj pozicija, za preporuku je da pri kreiranju ovih izvetaja ne kreirate
naslove i podnaslove sa vrstama radova, ve da ovi izvetaji imaju pozicije u korenu stabla. Ovo svakako nije obavezno,
ve je samo preporuka u cilju bolje preglednosti, obzirom da su naknadni radovi ve grupisani od strane programa.
6.2.2
Rekapitulacija
Izborom dugmeta Rekapitulacija, u okviru glavnog dijalog box-a za formiranje situacija, otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Rekapitulacija

Na ekranu se uvek prikazuju podaci sa jednu situaciju, i oni su jasno razdvojeni po glavnim grupama radova. Za koju
situaciju su na ekranu prikazani podaci, ispisano je u zatvorenom list box-u koji se nalazi u donjem delu dijalog box-a.
Klikom na strelicu sa desne strane ovog list box-a, otvara se lista svih situacija koje su do tada kreirane.
204

Nakon promene tekue situacije, neophodno je da aktivirate dugme Obradi, nakon ega e prikazani podaci u tabeli
odgovarti novo odabranoj situaciji. U okviru prikazane tabele, za svaki od glavnih naslova i izvetaju, prikazuju se
sledei podaci:
Vrednost
Vrednost
Preostalo
Ugovoreno
novana vrednost izvrenih radova za datu vrstu radova, u okviru date situacije
kumulativna novana vrednost izvrenih radova za datu vrstu radova, u tekuoj i svim prethodnim
situacijama
razlika izmeu vrednosti prikazanih u kolonama Ugovoreno i Vrednost. U sluaju da se u ovoj
koloni pojavi vrednost sa negativnim predznakom, to znai da je ugovorena vrednost radova
probijena, to nije redak sluaj u praksi.
novaana suma koja je ugovorom predviena za datu vrstu radova
Grupa prekidaa u donjem delu djalog box-a Opcije, odreuje sadraj prikaza u centralnom delu dijalog box-a. Ovi
prekidai imaju sledee znaenje.
Rekapitulacija za ceo izvetaj
ovaj prekida odreuje da li e se rekapitulacija odnositi na ceo izvetaj, ili pak

samo na grupu pozicija, naslova i pod-naslova, koji su bili selektovani neposredno
pre aktiviranja ove naredbe.
Samo zapoeti radovi
ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje tada e se na ekranu prikazati
sve vrste radova predviene po osnovnom ugovoru i dopunskim predraunima, bez
obzira da li je neki njihov deo do date situacije izvren ili ne. Ako je pak ovaj check
box postavljen na ukljueno stanje, tada e se prikazati samo vrste radova koje su
raene u trenutno aktivnoj i prethodnim situacijama.
Kako je za prikaz podataka u centralnom delu dijalog box-a, potrebno neko vreme da bi se sprovela analiza za ceo
izvetaj, to nakon promene stanja bilo kog od ponuenih prekidaa, aktivno e postati i dugme Obradi. Tek nakon
njegovog aktiviranja, u centralnom delu dijalog box-a e biti prikazani podaci koji odgovaraju novom stanju prethodno
opisanih prekidaa.
6.2.3
Specifikacija
Ova naredba ima smisla jedino ako izvetaj za koji se prati realizacija predstavlja elaborat analize cena,
odnosno ako su cene pozicija odreene analizom cena. Izborom dugmeta Specifikacija, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda.
205
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Specifikacija

Znaenje prikazanih podataka u tabeli je potpuno isto kao i kada se zahteva specifikacija u okviru naredbe za formiranje
izvetaja. Jedina razlika je u tome, to se ovde prikazane koliine reursa ne odnose na ceo izvetaj, ve na koliinu
radova koja je izvrena u okviru tekue situacije.

Stanje prekidaa Specifikacija za ceo izvetaj, odreuje da li e koliine resursa u okviru tekue situacije, biti
prikazane za sve pozicije izvetaja ili pak samo za grupu pozicija, naslova i podnalova koji su bile selektovani
neporedno pre aktiviranja ove naredbe.
Grupa prekidaa u donjem levom uglu djalog box-a, takoe odreuje sadraj prikaza u centralnom delu dijalog box-a.
Ovi prekidai imaju sledee znaenje.
tekua situacija
prikzane koliine se odnose samo na tekuu situaciju
tekua situacija kumulativno
prikazane koliine predstavaljaju zbir koliina iz tekue i svih prethodnih situacija
preostale koliine radova
prikazane koliine predstavlaju razliku izmee ukupne koliine predviene

izvetajem i kumulativne koliine tekue situacije.
206
6.2.4
Uslovi za naplatu situacija
Izborom naredbe Uslovi koja se nalazi u okviru glavnog prozora za formiranje situacija, otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a za postavljanje uslova pri naplati situacija

U edit box-u Avans treba uneti novaanu vrednost koja je data pri ugovaranju izvoenja radova. Svakako da ova
vrednost treba da bude izraena u istoj valuti kao i cena pozicija izvetaja. Vrednost avansa e biti koriena samo pri
formiranju okonane situacije i bie oduzeta od iznosa za plaanje koji je utvren po okonanoj situaciji.
U edit box-u Procenat umanjenja, potrebno je zadati procenat za koji e iznos za naplatu, po svakoj od situacija biti
umanjen. Procenat ovog umanjenja svakako zavisi od odnosa plaenog avansa i predviene ukupne novane vrednosti
celog objkta, odnosno vrednosti obima posla koji je ugovoren.
Znai, ovde zadati podaci e uticati samo na rekapitulaciju i to na njen finajsijski deo, koji se odnosi na obaun iznosa
na naplatu. Za sve situacije osim okonane, iznosi za naplatu e biti umanjeni za procenat zadat u edit box-u Procenat
umanjenja, dok e konana suma za naplatu po okonanoj situaciji biti umanjena za iznos zadat u edit box-u
Avans.
6.3
Formiranje graevinske knjige
Kako je sadraj graevinske knjige odreen opisom date pozicije, jedinicom mere u kojoj je ona izraena,
ugovorenom jedininom cenom, i dokaznicom mera izvrenih radova u okviru date situacije, to je ona direktno
povezana sa situacijama. Odnosno, prikazane koliine izvrenih radova u situaciji predstavljaju proraunute vrednosti iz
garevinske knjige. Zbog toga u programu ne postoji posebna naredba za pravljenje graevinske knjige, ve se ovaj
postupak odvija u okviru naredbe za formiranje situacija. Naime, ako elite da u sklopu situacija kreirate i graevinsku
knjigu, tada je potrebno da umesto zadavanja koliine izvrenih radova u odgovarajuim edit box-ovima, aktivirate
dugme za kreiranje dokaznica mera.
Komanda za kreiranje dokaznice mera iji e sadraj ui u graevinsku knjigu

207
Napomenuemo da pre aktiviranja ove naredbe, u listi situacija prvo selektujete red za iju situaciju elite da kreirate
dokaznicu, odnosno graevinsku knjigu, jer e proraunata vrednost biti smetena u kolonu Izvreno, u okviru reda
tekue situacije. Znai, u okviru jedne pozicije izvetaja, programom je predvien onoliki broj dokaznica mera koliko
ima i situacija.
Izborom naredbe Dokaznica otvara se dijalog box potpuno istog izgleda, kao i okviru procedure formiranja izvetaja.
Izgled dijalog box-a za kreiranje dokaznice mera, iji e se sadraj nai u sklopu graevinske knjige
Sam nain rada je potpuno isti kao i u proceduri formiranja izvetaja, stim to ovde treba kreirati dokaznice mera koje
se odnose na koliinu izvenih radova date pozicije u okvir tekue situacije. Ukoliko je data pozicija obuhvaena i
nekom od prethodnih situacija, tada se u vrhu dijalog box-a prikazuje informacija o sumi radova koji su obuhvaeni
svim prethodnim situacijama.
Prikazana vrednost predstavlja ukupnu koliinu izvrenih radova date pozicije u svim prethodnim situacija
Kako je esto u sadraju garevinske knjige potrebno prikazati i odreene skice, to se ovde nude dve mogunosti. Ili
ete na odtampanom listu graevinske knjige, slobodnom rukom na praznom prostoru nacrtati datu skicu, ili ete pak
iskoristiti mogunost da u satav dokaznice uvrstite sliku koja je kreirana u nekom od poznatih formata (*.bmp, *.jpg,
*.png, *gif, *.wmf).
208
Kako je za svaku poziciju predvien barem jedan list graevinske knjige to e u najveem broju sluajeva prazan
prostor biti dovoljan za runo crtanje skice. Ako to nije sluaj, tada je potrebno da prvo miem kliknete u okviru
poslednjeg reda dokaznice i da aktivirate ikonu za dodavanje prazne strane.
Ikona za dodavanje prazne strane u graevinskoj knjizi

Nakon izbora ove ikone, na trenutnoj poziciji kursora bie ubaen simbol <> koji oznaava da e za datu poziciju biti
ubaena prazna strana.
Simbol koji ukazuje na dodatu praznu stranu u graevinskoj knjizi

Brisanjem ovog simbola iz sadraja dokaznice, bie obrisana i ovako dodata prazna strane graevinske knjige. Svakako
da ovu ikonu moete aktivirati proivoljan broj puta, odnosno da moete dodati proizvoljan broj praznih strana u
graevinskoj knjizi date pozicije.
Za ubacivanje fajlova sa slikom u sastav graevinske knjige, potrebno je da aktivirate ikonu koja se nalazi sa leve strane
prethodno opisane ikone za ubacivanje praznih strana.
209
Ikona za ubacivanje crtea u sastav graevinske knjige

Nakon izbora ove ikone, otvori e se dijalog box za uitavanje fajlova sa diska raunara.
Dijalog box za uitavanje datoteka sa crteom

Napomenuemo, da ako za crtanje koristite recimo program AutoCad, tada je potrebno da prethodno dati crte,
pomou AutoCadove naredbe Export prebacite u jedan od ovde ponuenih formata. Isto vai i za bilo koji drugi
program za crtanje.
Kako irina crtea u datoteci moe biti proizvoljne veliine, a irina formulara graevinske knjige je fiksna, to iz
zatvorene liste u donjem delu ovog dijalog box-a imate mogunost da odaberete njenu irinu pri tampu.
210
Zatvorena lista za izbor veliine na koju e uitana slika biti skalirana

Izborom eljene datoteke, i aktiviranjem dugmeta OK, dati crte e biti smeten u graevinsku knjigu i to na mesto
gde se nalazio kursor neposredno pre izbora ikone za uitavanje.
Prikazani tekst oznaava sadraj i poloaj uitanog crtea

Za prikaz sadraja kompletnog lista graevinske knjige, predviena je ikona koja se nalazi u gornjem delu ovog dijalog
box-a.
211
Ikona ijim aktiviranjem se moe videti sadraj ubaenog crtea

Na kraju emo napomenuti, da se selektovani crte ne ubacuje u izvetaj ve samo postavlja referenca na njegov poloaj
na disku raunara. Zbog toga je vano napomenuti da sa ta datoteke ne sme uklanjati sa diska raunara jer e na taj
nain njen sadraj biti uklonjen iz sastava graevinske knjige. U sluaju da elite da uklonite prethodno ubaeni crte iz
dokaznice, tada je dovoljno obisati red u levom prozoru, u kome se nalazi ispisana informacija o poloaju datoteke na
disku raunara.
U desnom prozoru se ispod svih rezultata i meuzbirova prikazuje ukupna suma koja predstvalja zbir vrednosti iz
prethodnih situacija (podatak: Prenos), i ukupne koliine koja je obuhvaena ovom dokaznicom.
Podatak o ukupnoj koliini radova koji su izvreni u tekuoj i svim prethodnim situacijama
Izborom dugmeta OK, vrednost iz dokaznice e biti smetana u kolonu Izvreno, a vrednost Totalna suma u
kolonu Izvreno. Dugme Cancel je predvieno za odustajanje od kreirane dokaznice i povratak na osnovni izgled
dijalog box-a za editovanje sadraja pozicije.
212
Numerike vrednosti preuzete iz prethodno kreirane dokaznice

Komanda za kreiranje dokaznice mera, odnosno graevinske knjige, moe se aktivirati i klikom mia na ikonu koja se
nalazi sa desne strane edit box-a za zadavanje koliine izvrenih radova, u okviru glavnog prozora komande Situacije
=> Formiranje.
Ikona za aktiviranje naredbe dokaznice mera

I u ovom sluaju je potrebno da pre izbora naredbe Dokaznica, iz zatvorene liste, prvo za tekuu postavite onu
situaciju za koju pravite graevinsku knjigu.
213
6.4
Naknadno editovanje sadraja izvetaja
Na poetku ovog dela uputstva smo rekli, da se u proceduru formiranja situacija moe ui samo ako je u
okviru naredbe Podaci o projektu, za dati izvetaj, check box Ugovoreno postavljen na ukljueno stanje, odnosno
kada je onemoguena dalja promena sadraja tog izvetaja. Takoe, rekli smo i da je ovakva procedura neophodna,
kako bi situacije za dati izvetaj uvek bile aurne i odgovarale trenutnom stanju izvetaja. Meutim, kako se u praksi
moe javiti potreba za naknadnom promenom sadraja, kako izvetaja sa osnovnim radovima, tako i izvetaja u kojima
su sadrane pozicije naknadnih radova, to smo napravili mehanizam kako bi ipak omoguili ovakve izmene, vodei pri
tom rauna da i prethodno kreirane situacije datog izvetaja ostanu aurne. Iako sadraj izvetaja, za koji je otpoelo
praenje njegove realizacije ne bi trebalo da se menja, potreba za naknadnim izmenama u izvetajima se realno moe
desiti. Razlog za to moe biti bilo koji. Od potrebe da se promeni oznaka pozicije, naslov grupe radova, popravi neka
naknadno uoena tamparska greka, ili bilo ta tome slino. U ovakvim sluajevima je potrebno, u okviru naredbe
Podaci o projektu, check box Ugovoreno postaviti na iskljueno stanje, i potom aktivirati naredbu Izvetaj =>
Formiranje.
Iskljueno stanje check box-a Ugovoreno, omoguava izmenu bilo kog podatka u izvetaju
U sluaju da ste sa situacijama odmakli, i da ste u izvetaj ubacivali i naknadne radove, za njihovo prikazivanje na
ekranu, potrebno je da aktivirate dugme Filter.
Check box, ijim postavljanjem na ukljueno stanje,

na ekranu moete dobiti prikaz svih naknadnih radova koji su ubaeni u izvetaj
214
Aktivranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren a u desnom prozoru e se umesto strukture osnovnih
radova izvetaja, pojaviti svi prethodno ubaeni naknadni radovi.
Prikaz strukture svih ubaenih izvetaja sa naknadnim radovima

U ovom reimu rada, sada imate mogunost da izvrite sve eljene izmene u sadraju naknadnih radova. Od brisanja i
promene naziva njihovog naslova, da izmene bilo kog drugog podatka.
Kada ste izvrili sve eljene izmene u sadraju osnovnog izvetaja, ili pak u okviru naknadnih radova, potrebno je da u
okviru naredbe Podaci o projektu, ponovo na ukljueno stanje stavite check box Ugovoreno. Ponovnim
aktiviranjem naredbe Situacije => Formiranje, program e detektovati sve uinjene izmene i aurirati situacije, tako
da odgovaraju trenutnom stanju izvetaja.
6.5
tampanje situacija i graevinske knjige
Izborom naredbe Situacije => tampa, otvara se dijalog box za tampanje svih izvetaja koji se odnose na
praenje realizacije projekta.
Izgled dijalog box-a za tampanje izvetaja koji se odnose na realizaciju projekta
215
Organizacija ovog dijalog box-a je potpuno ista kao i u okviru naredbe Izvetaj => tampa. Jedina razlika je u tome
to se ovde tampa odnosi na izvetaje u okviru realizacije projekta.
Kako se svi izvetaji odnose samo na jednu od kreiranih situacija, to je pre same tampe, neophodno da iz zatvorene
liste odaberete situaciju za koju elite tampanje izvetaja.

Za svaku od prikazanih kartoteka, u centralnom delu dijalog box-a, nalazi se niz dodatnih podataka, ijim podeavanjem
moete uticati na izgled i sadraj date vrste izvetaja.
Kartoteka Situacije
Stanje prekidaa tampaj samo zapoete pozicije, odreuje da li e se u sastavu izvetaja nai sve pozicije iz
izvetaja ili pak samo one koje su obuhvaene tekuom i svim prethodnim situacijama. U delu dijalog box-a Prelom
strane, postavljanjem ponuenih prekidaa na ukljueno, odnosno iskljueno stanje, regulie se prelom strane pri
tampi situacija.
Grupe radova -
Kartoteka Rekapitulacija
Stanje prekidaa tampaj samo zapoete pozicije, odreuje da li e rekapitulacijom biti obuhvaene sve pozicije iz
izvetaja ili pak samo one koje su obuhvaene tekuom i svim prethodnim situacijama (glavne grupe radova u kojima je
vrednost izvrenih radova 0, nee biti prikazane).
Stanje prekidaa Okonana situacija, odreuje nain prorauna novane vrednosti za naplatu (vidi poglavlje
6.2.4). Znai, ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada e konana suma za naplatu po okonanoj
situaciji, biti umanjena za iznos zadat u edit box-u Avans, u okviru naredbe Uslovi. Ako je pak ovaj prekida
postavljen na iskljueno stanje, iznos za naplatu e biti umanjen za procenat zadat u edit box-u Procenat umanjenja, u
okviru naredbe Uslovi.
Kartoteka Gra. knjiga
Za tampu garevinske knjige nema dodatnih parametara koji utiu na njen izgled i formu.
tampa izvetaja koji se odnose na realizaciju projekta, moe se pokrenuti i izborom dugmeta tampa u okviru
naredbe Situacije => Formiranje.
216
Dugme za tampu izvetaja

Pomou ove naredbe moete odtampati ili ceo izvetaj, ili pak samo odreene pozicije.
Naime, ako je prekida tampaj ceo izvetaj, postavljen na iskljueno stanje, tada e biti obraene samo pozicije,
naslovi i podnaslovi koji su bile selektovani neposredno pre aktiviranja ove naredbe. U protivnom, bie obraen ceo
izvetaj, na potpuno isti nain kao i pri pozivu naredbe Situacije => tampa.

NormaBase Plus

Transféré par

Informations du document

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

NormaBase Plus

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

1

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Potrebna konfiguracija raunara

Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajui hardlock. Kako

Postavljanje LPT harldock-a na paralelni port raunara

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Postavljanje USB harldock-a na USB port raunara

Pojedinana instalacija programa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Za nastavak instalacije, aktivirajte dugme Next.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:

Ponuena su dva naina instalacije:

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Crvena ikona oznaava da je

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Za nastavak instalacije, aktivirajte dugme Next.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte dugme Next.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Baza resursa (Resursi)

Izgled dijalog box-a za rad sa globalnom bazom resursa

Promena podataka o resursima

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Za promenu je selektovan naziv resursa koji ima ifru 070100

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Mala strelica sa desne strane polja rezervisanog za naziv kolone J,m,

Filter za brzo pronalaenje resursa

Izgled dijalog box-a za postavljanje tekueg filtera

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u tabeli e biti prikazani

... ija ifra poinje sa

zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u tabeli e biti prikazani

... sa jednicom mere

... ija je cena u rasponu

... ija je cena postavljena u periodu

... koji su u upotrebi

postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u tabeli e biti prikazani

... koji nisu u upotrebi

postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u tabeli e biti prikazani

Klik mia u okviru obeleene kolone, izaziva selekciju datog resursa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Zatvorena lista za promenu tekueg cenovnika

Izgled dijalog box-a za editovanje tekueg cenovnika

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Deo dijalog box-a za prikaz eventualno zadatih komentara o tekuem cenovniku

Izgled dijalog box-a za definisanje podataka o novom cenovniku

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Deo dijalog box-a za kopiranje cena iz tekueg cenovnika

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:info@radimpex.co.yu * Tel 011 3809-158

Izgled dijalog box-a za promenu cena