ERGONOMSKO PROJEKTOVANJE

Ergonomski pristup u dizajniranju sistema1

Postoji vie naina na koji mogu da se predstave osnovne faze prilikom dizajniranja sistema. Jedan od
takvih pristupa prikazan je na slici 5. On se najee koristi prilikom dizajniranja kompleksnih sistema koji
obuhvataju sloene fizike komponente.
Sistemski pristup dizajniranju koji e biti opisan, pre svega je razvijen i korien za oblikovanje vojnih i
kosmotehnikih sistema. Iako sistemske karakteristike jednog tako sloenog pristupa nisu jo uvek iroko
prihvaene, za dizajniranje drugih tipova i sistema i proizvoda, esto su osnovne faze ovakvog pristupa
dizajniranju prisutne na ovaj ili onaj nain.
Prilikom razvoja nekih jednostavnijih sistema ili proizvoda, pojedine faze koje su zastupljene u
dizajniranju sloenih sistema mogu biti i relevantne. Svaki aspekt dizajnerskog procesa treba prethodno
detaljno ispitati kako bi se utvrdilo da li je on relevantan ili nije u datom sluaju.
Slika 5. Osnovne faze dizajniranja sistema (Sanders i McCormick)
Iako je na slici 5 prikazan proces dizajniranja na jasno struktuiran nain, u praksi se esto osnovne faze
dizajniranja meusobno preklapaju i izvode na iterativan nain. Deava se da odluke donete u kasnijim fazama
dizajnerskog procesa predstavljaju modifikaciju odluka donetih u nekoj od prethodnih faza dizajniranja.
U nastavku e biti predstavljene osnovne faze dizajnerskog procesa prema Sandersu i McCormick-u.

Faza 1: Utvrivanje ciljeva i specifikacije performansi

Pre nego to se sistem detaljno definie potrebno je utvrditi cilj njegovog postojanja. Recimo, cilj
sistema moe biti uspostavljanje komunikacionih veza izmeu meusobno udaljenih radnih jedinica.
Specifikacije performansi se odnose na to ta sistem treba da ispuni da bi bio ostvaren postavljeni cilj.
Recimo, specifikacije performansi mogu biti prenoenje audio i vizuelne informacije, povezivanje 100 radnih
jedinica, obezbeivanje podrke prilikom transmisije poverljivih informacija, odreivanje konteksta u kojim e
sistem raditi ukljuujui definisanje potrebnih vetina za postojeu ili zamiljenu populaciju, organizaciona
ogranienja i sl.
Mogu se identifikovati dve osnovne ergonomske aktivnosti koje se odnose na ovu fazu dizajniranja. To
su identifikovanje potencijalnih korisnika povezanih sa aktivnostima (i identifikovanje potreba korisnika) koje
oni u sistemu treba da obavljaju. Identifikacija potreba korisnika se najee obezbeuje putem intervjua,
opservaciom i pomou upitnika.

Faza 2. Definisanje sistema

Osnovna aktivnost tokom druge faze dizajniranja sistema se odnosi na detaljno definisanje svih
funkcija koje sistem treba da izvri kako bi ispunio postavljene ciljeve i bio u skladu sa specifikacijama
performansi.
Kao podrka u kompcetualizaciji sistema esto se razvija dijagram toka funkcija. Ovaj dijagram opisuje
veze izmeu pojedinih funkcija sistema. Predstavljanje u osnovi pomou kvadrata u kojima su upisane
pojedine f-je i strelicama koje ukazuju na povezanost izmeu tih funkcija. esto se prave i dodatni dijagrami
toka funkcija kako bi se analizirale podfunkcije neophodne za izvrenje svake f-je identifikovane na dijagramu
vieg nivoa.
U sluaju razvoja gradskog transportnog sistema, primera radi, neke od funkcija koje sistem treba da
izvri obuhvataju: prodaju karata, ekiranje karata, kretanje putnika ka platformi za ulazak u prevozno
sredstvo, otvaranje i zatvaranje vrata vozila kako bi se omoguio ulazak i izlazak putnika iz transportnog
sredstva (uzimajui u obzir i populaciju putnika sa hendikepom), kontrlolu kretanja vozila, kretanje putnika ka
izlasku iz stanice i obezbeenje komunikacionog sistema za odreivanje rasporeda vonje.
1

Prvo predavanje, 12. 02. 2009.

| Ergonomski pristup u dizajniranju sistema

Analiza funkcija se odnosi na to koju funkciju je neophodno izvriti kako bi se ispunio postavljeni cilj
sistema, ali ne i na to kako e ta f-ja biti obavljena (npr. Da li e tu funkciju obavljati ovek ili maina).
Ergonomi u ovoj fazi treba da obezbede da identifikovana funkcija zadovoljava realne potrebe i
mogunosti korisnika. Pored toga, oni treba da prikupe detaljne informacije koje se tiu karakteristika
sposobnosti i ogranienja potencijalnih korisnika koje e biti koriene u narednoj fazi dizajniranja.

Faza 3. Bazini dizajn

U ovoj fazi razvoja sistem poinje da poprima svoj osnovni oblik.

Osnovne ergonomske aktivnosti u ovoj fazi su: alokacija f-ja u odnosu na ljude, hardver i softver,
specifiranje zahteva za ljudskim performansama, analiza zadataka i obavljanje posla.
Redak je sluaj da se nabrojane 4 aktivnosti obavljaju samo jednom. One su najee imperativnog
karaktera i obavljaju se u skladu sa potrebama kako dizajnersko reenje napreduje.
Alokacija funkcija je u nekim sluajevima opcionog karaktera to znai da se ostavlja mogunost
opcionog odreivanja da li e neka f-ja u datom trenutku biti izvrena ljudskim radom ili radom maine.
Alokacija funkcija na oveka ili fiziku komponentu predstavlja rezultat razmatranja superiornosti u izvrenju
neke funkcije od strane jednog oveka sa jedne ili maine sa druge strane.
Reenje vezano za alokaciju funkcija takoe moe proistei i iz sprovedenog razmatranja ekonomske
opravdanosti predloenih opcija.
Postoji skup preporuka koje se odnose na to u kojim sluajevima je bolje odabrati oveka za izvrsenje
funkcije a u kojima maine.
Izbor oveka se moe smatrati opravdanim kada je potrebno predvideti ili osetiti pojavu neke
neoekivane ili nepredviene situacije u okruenju, rezonovati induktivno (generalizovati na osnovu
posmatranja), razviti potpuno novo reenje ili detektovati stimuls u uslovima vizuelnog uma.
Maine se sa druge strane mogu odabrati za one funkcije koje se zasnivaju na praenje neke specifine
situacije, uvanju i korienju kodiranih informacija, potrebi primene znaajne fizike sile ili pouzdanom
izvoenju neke repetitivne aktivnosti.
Ponekad nije tako jednostavno utvrditi prioritet koji proistie iz boljeg izvoenja neke operacije od
strane oveka ili maine, tako da ekonomski moment u takvim situacijama postaje dominantan kriterijum za
alokaciju funkcije.
Opte govorei to je maina sloenija to je manje pouzdana. Iz tog razloga je potrebno predvideti
mogunost preuzimanja kontrole nad sistemom od strane oveka u sluaju kvara i dezintegracije, kao to je to
kod modernih aviona. Takav tip alokacije funkcija gde je operatoru ostavljena mogunost izbora automatskog
ili runog upravljanja nad sistemom naziva se dinamika alokacija funkcija.
Futuristiki sistem alokacija funkcija bi mogao da se odvija automatski tako to bi automatska jedinica
sistema mogla sama da prepozna kada je operator proptereen (ili nedovoljno optereen) i da u skladu sa tim
operatoru dodeli ili oduzme kontrolu nad sistemom.
Imajui prethodno reeno u vidu na dizajnerima je da donesu odluku o alokaciji funkcija obuhvatajui
prethodno navedene aspekte.
Nakon to je dizajnerski tim zavrio identifikaciju funkcija koje treba da obavi ovek, naredni korak se
sastoji u specifiranju zahteva u pogledu ljudskih performansi potrebnih za izvrenje tih funkcija. Preciziraju se
takve stavke kao to su potrebna tanost, brzina, vreme potrebno da se uvebavanjem dostigne potreban
kvalitet, zadovoljostvo korisnika i sl.
Opta procedura za analizu zadataka se sastoji u pravljenju liste svih zadataka koji treba da budu
izvreni kako bi na zadovoljavajui nain bile ostvarene sve funkcije u kojima uestvuje ovek.
Svaki zadatak se dalje ralanjava na korake koji su neophodni za izvrenje svakog zadatka
pojedinano.
Svaki korak se nakon toga analizira koko bi se utvrdili detalji kao to su: stimuls koji inicira korak,
odluke koje ovek treba da donese kako bi se uspeno zavrio korak, neophodne akcije u toku koraka

| Ergonomski pristup u dizajniranju sistema

informacije neophodne za realizaciju koraka, povratna informacija nakon zavretka koraka, potencijalni izvori
greaka ili stresa, utvrivanje kriterijuma za ocenu uspenosti.
Pored navedenog potrebno je utvrditi kritine zadatke, obaviti procenu teine izvrenja, proceniti
neophodan broj ljudi i potrebna znanja i vetine za zahtevanu operativnost sistema kao i potrebno vreme za
obuku kadrova.
Sprovoenje opisane analize je od sutinskog znaaja kako bi se obezbedilo da sistem bude operativan
i pogodan za odravanje, odnosno bezbedan i efikasan za upotrebu.
Analiza zadataka je polazna osnova za dizajniranje interfejsa ovek-maina, pisanje uputstava za
upotrebu, determinisanje personalnih zahteva, razvoj programa obuke, odnosno za oblikovanje i procenu
sistema.
Tokom godina dolo je do razvoja kompjuterske podrke za dizajniranje kako bi se pomogla
dizajnerima u donoenju bazinih dizajnerskih odluka.
CAFES (Computer-aided function allocation evalution system) je jedan od najsofisticiranijih alata za
podrku dizajniranja. On sadri nekoliko modula koji su od velike pomoi tokom procesa dizajniranja.
Jedan od najzahtevnijih CAFES modula je modul za alokaciju funkcija (FAM). Osnovni cilj FAM-a je da
usmerava dizajnere prilikom alokacije funkcija i zadataka. Korienje ovog modula zahteva obilje ulaznih
podataka kao to su: vreme poetka i zavretka zadatka, atributi zadatka (npr. kritinost), dijagram toka
funkcija, kao i razliiti teinski kriterijumi.
Nakon unoenja zahtevanih podataka u kompijuterski program, FAM vri kalkulacije i daje korisne
informacije kao to su verovatnoa uspenosti zadatka ili grupe zadataka, uinak, radno optereenje za svaku
osobu u sistemu, rang lista razliitih alokacija strategija, vremenska linija koja pokazuje ko ta radi i kada u
sistemu, procenat zavrnih zadataka u posmatranom trenutku odnosno prekida ili zadataka koji se simultano
obavljaju. Na osnovu tih informacija dizajner moe uoiti potencijalne probleme, izmeniti prethodno usvojenu
alokaciju funkcija i koristiti program sve dok zadovoljavajua alokacija strategija ne bude razvijena.
Jo jedan CAFES modul je WAM koji se koristi za procenuradnog optereenja. Dizajner treba da unese
podatke u program koji se tiu sekvenci pojedinih zadataka i njihovo trajanje kao i to koji se kanali oveka
koriste za obavljanje zadatka. Ovo se posebno odnosi na ruke, noge, auditorni, verbalni i komutivni kanal.
WAM zatim poredi vreme potrebno za izvrenje zadatka sa raspoloivim vremenom. Program takoe
identifikuje zadatke u kojima neki od kriterijuma radnog optereenja nije ispunjen (odnosno registruju mesta
u kojima dolazi do preoptereenja).
Oblikovanje posla i dizajn opreme su meusobno uzajamno povezani i uslovljeni iz razloga to
projektovana oprema direktno utie na nain na koji e se neki posao obavljati pri emu i prethodno
definisanje naina izvrenja posla neposredno utie na to kako e oprema funkcionisati.
Viedimenzionalno oblikovanje posla podrazumeva delegiranje odgovornosti na radnika u obavljanju
kontrole svoga rada, zatim delegiranje odgovornosti na celokupnu radnu jedinicu, obezbeivanje mogunosti
samostalnog izbora metode rada od strane radnika izmeu nekoliko predloenih alternativa i rotiranja
poslova.
Prilikom oblikovanja poslova treba imati u vidu da pojedinim radnicima vie odgovara istovremeno
obavljanje identine radne aktivnosti, dok drugi radnici iziskuju obogaivanje radnog sadraja u cilju smanjenja
monotonije.

Faza 4. Dizajn interfejsa

Nakon bazinog dizajniranja pristupa se dizajniranju interfejsa ovek-maina i/ili ovek-softver.

Ukoliko se u ovoj fazi naprave neprikladna dizajnerska reenja u odnosu na korisnika, ovek e trajno biti
izloen dodatnom naprezanju i nelagodnosti pri emu e i performanse sistema biti umanjene. Nasuprot
tome, ukoliko se u ovoj fazi donesu adekvatne dizajnerske odluke korienje e biti olakano a radni uinak
vei.
Ergonomi obino u ovoj fazi sarauju sa konstruktorima u istom timu na dizajniranju interfejsa.
Ergonomi u ovoj fazi predlau razliita alternativna reenja koja su u saglasnosti sa mogunostima i
ogranienja ljudi. Takoe, oni procenjuju implikacije na performanse ljudi u sluaju kada dizajnersko reenje
predlau konstruktori.
| Ergonomski pristup u dizajniranju sistema

Ergonomska dizajnerska reenja najee nisu data u vidu detaljnog projekta ve sadre skup
odreenih specifikacija. Primer: ergonom predlae oblast u kojoj treba smestiti ruicu, specifira njene
dimenzije, predlae oblik i odreuje silu potrebnu za otvaranje i zatvaranje, dok na konstruktoru ostaje da gde
e tano ruica da bude postavljena i na oji nain privrena.
Tokom dizajniranja interfejsa, ergonomi obavljaju tri primarne aktivnosti u vezi sa projektovanjem:
pribavljanje i interpretaciju podataka vezanih za ljudski faktor i ljudske performanse, sprovoenje atributivne
ocene predloenih dizajnerskih reenja i sprovoenje detaljno studije radnih performansi oveka.

Faza 5. Dizajn pomonog materijala

U ovoj fazi dizajniranja panja se usmerava na planiranje prateeg materijala koji e predstavljati
podrku za ostvarivanje planiranih radnih performansi. Ovim su obuhvaena uputstva za upotrebu, dodatni
pribor, programi i sredstva za obuku.
Skoro svi kompleksni sistemi iziskuju odreenu obuku i dokumentaciju kao pomo korisnicima
sistema.
Jedan vid dokumentacije u kojima su date smernice za rukovanje i odravanje sistema su uputstva za
upotrebu. Uputstva za upotrebu mogu biti data u vidu kompleta knjiga kod sloenih sistema pa seve do
pojedinanog papira kod jednostavnih sistema, odnosno proizvoda.

Faza 6. Testiranje i ocena

U kontekstu razvoja sistema ocenjivanje podrazumeva sistemska merenja vezana za sistem koji se
razvija (konstrukciju, procedure, osoblje) kako bi se verifikovalo da li se izvravaju funkcije koje bi trebalo da
se izvravaju.
U sutini, skoro svaka odluka koja se donosi tokom dizajniranja sistema obuhvata neku vrstu ocene,
kao npr. donoenje odluke da li u datoj situaciji koristiti vizualni ili auditorni signal.
Skoro u svim sluajevima je neophodno sistematsko ocenjivanje sve do faze zavretka faze razvoja,
odnosno sve dok se ne pone sa proizvodnjom.
Ocenjivanje treba sprovoditi sa istom kategorijom osoba koje treba da koriste dati sistem kao recimo
sa pilotima, osobama koje imaju vozaku dozvolu, hendikepiranim osobama itd.
Kriterijum ocenjivanja treba da bude relevantan za datu upotrebu sistema. Obino su kriterijumom
obuhvaene radne performanse, fizioloki efekti, nesreni sluajevi, efekti na zdravlje, vreme potrebno za
obuku, zadovoljstvo poslom, miljenje i stavovi, ekonomski kriterijumi itd. esto se za ocenu moe koristiti i
vie kriterijuma istovremeno.
Posebnu panju treba posvetiti oblikovanju eksperimentalne procedure okja treba u to veoj meri da
odgovara realnim okolnostima. U vezi sa tim testiranja treba sprovoditi u uslovima koji su bliski onima u
kojima e se sistem inae koristiti.

Ergonomija u planiranju i realizaciji dizajnerskih projekata2

Istraivanje Robertsona je pokazalo da se primena ergonomskih saznanja u kapitalnim projektima
pokazala kao odlina poslovna investicija. Ukoliko se ljudski faktor obuhvati na samom poetku izrade
projekta, trokovi projekta se nee uveati.
Projekti se sprovode svakodnevno u svim fabrikama i poslovnim institucijama. Najee to nisu
kapitalni projekti, ve manji projekti koji se esto nazivaju osnovnim, ili lokalnim projektima. Bazini projekti
po pravilu krae traju od kapitalnih projekata.
Svaki proces koji obuhvata bitnu promenu, rekonstrukciju ili plansko odravanje nekog vanog dela
opreme u praksi se najee tretira kao projekat.
U osnovne projekte obino spadaju proirenje kapaciteta, modifikacija fabrike ili neko njeno
unapreenje. Bazine (osnovne) projekte obino sprovodi lokalni projektni tim.
2

Drugo predavanje, 19. 02. 2009.

| Ergonomija u planiranju i realizaciji dizajnerskih projekata

Globalno posmatrano, uloga ergonomije u izradi projekata se najee vezuje za redukovanje

opasnosti od potencijalnog povreivanja korisnika ili radnika, kao i obezbeivanje adekvatnih uslova i reenja
kako bi projektno reenje bilo u skladu sa sposobnostima, ogranienjima i zahtevima ljudi.
Smatra se da odgovornost za primenu ergonomskih reenja u bazinim projektima imaju supervizore
ili oni izvrioci koji su proli obuku iz oblasti ergonomije. U kasnijoj fazi, lokalni projekti iz svih radnih jedinica
se podvrgavaju kontroli specijalista iz oblasti ergonomije.
Nasuprot uobiajenom ubeenju, uloga upravljanja projektima je mnogo vie od prostog na vreme i
u skladu sa budetom. Upravljanje projektima, kao mehanizam, takoe treba:

integrie ljudski faktor u proces realizacije projekta,

obezbedi zastupljenost ergonomskog pristupa prilikom konstruisanja,
obezbedi specifikaciju svake ergonomske stavke prilikom dizajniranja detalja
identifikuje sve ergonomske aspekte tokom realizacije svake faze projekta
obezbedi ergonomsku procenu opreme i postrojenja pre putanja u rad
obezbedi pos-projektnu analizu kako bi se omoguilo da nova saznanja do kojih se
dolo tokom realizacije projekata budu obuhvaena u narednim projektima sa ciljem
kontinualnog poboljanja primene ergonomskih pristupa i reenja. (Attwood i
saradnici)

Ergonomski alati namenjeni upravljanju i realizaciji dizajnerskih

projekata
Slika 84 ilustruje ergonomske alate koji se koriste za potrebe projektovanja. Ova slika takoe prikazuje
stadijume projekata na kojima je predvieno da se koriste pojedini alati. U nastavku e ukartko biti opisani
ergonomski alati i njihova primena u pojedinim fazama projektovanja.
Slika 84 ergonomski alati koji se koriste za za planiranje, dizajn i razvoj sistema (Attwood i saradnici)

Baza podataka evidencija ljudskog faktora

Baza podataka evidencije ljudskog faktora se sastoji od radne tabele u koju se belee ergonomski
faktori vezani za dizajn neposredno po njihovom identifikovanju.
Ovu bazu podataka popunjavaju odreeni lanovi projektnog tima prema odredjenom redosledu.
Baza podataka evidencije ljudskog faktorase najpre formira od strane koordinatora projekta koji kao
pomoni alat koristi generiku (osnovnu) kontrolnu listu u fazi planiranja poslova.
Ovu bazu podataka zatim popunjavaju lanovi razvojnog tima kako bi specificirali odgovarajua
svojstva opreme, ukljuujui i dizajn ambalae.
Baza podataka evidencije ljudskog faktora se dalje prosleuje do projektanata i pogonskih inenjera u
fazi kreiranja pojedinih detalja dizajnetskog reenja.
Koordinator projekta ima odluujuu odgovornost u smislu obezbeivanja uslova da sve bitne
ergonomske stavke budu obuhvaene ovom bazom podataka o pojedinim fazama kako je prethodno
navedeno.

Preispitivanje ljudskog faktora u fazi planiranja

Neposredno nakon kreiranja osnovne ideje, odnosno globalnog osmiljavanja projekta, ljudi
obuhvaeni projektom na osnovu prethhhodnog iskustva, imaju osnovnu predstavu kako fabrika (oprema,
| Ergonomski alati namenjeni upravljanju i realizaciji dizajnerskih projekata

proizvod...) treba da izgledaju. Oni ve u ovoj poetnoj fazi mogu priblino da procene da li predvieno
inenjersko reenje moe dovesti do kompleksnih operacija koje treba izvriti, ili obavljanja radnih zadataka
koji prevazilaze ljudske sposobnosti
Sa ovom vrstom preispitivanja treba ii sve dotle dok se ne ostvari potpuno razumevanje svih moguih
aspekata u vezi sa samom sutinom sistema ili proizvoda, odnosno uslova pod kojim e biti korieni.
(Woodson).
Pomoni ergonomski alat, koji se oblikuje i koristi u ovoj fazi, sastoji se iz liste pitanja za proveru
namenjenih identifikovanju osnovnih ergonomskih informacija vezanih za predloeno novo reenje.
Neka od osnovnih pitanja koja u ovoj fazi treba postaviti, vezana su za uslove radnog okruenja (buku,
vibracije, osvetljenje, mikroklimu) predvieni radni prostor za izvrenje radnog zadatka, radno optereenje,
efekte na zdravlje, bezbednost i sl.
Ukoliko se na bilo koje od postavljenih pitanja iz kontrolne liste odgovori sa da (ili mogue je),
stavka o kojoj je re se tada pridodaje u bazu podataka evidencije ljudskog faktora, kako bi bila razmotrena
kasnije kada vie informacija ostane raspoloivo.

Analiza okruenja zdravlja i bezbednosti

Cilj analize okruenja, zdravlja i bezbednosti (OZB) je da se identifikuju potencijalne opasnosti i naini
za njihovu kontrolu i eliminisanje. Ukoliko se na evidentirane opasnosti ne moe delovati preventivno i ako se
ne mogu drati pod kontrolom, tada ceo projekat mora biti obustavljen.
Jedan deo OZB analiza se zasniva na toksikolokim razmatranjima. Meutim, veina OZB analiza je u
svojoj osnovi inenjerskog karaktera, i sa naglaskom na evidentiranje fizikih tetnosti u odnosu na oveka.
U ovoj fazi projekta mnogo vie informacija treba da bude dostupno kako bi se dao odgovor na
kontrolna pitanja nego to je to sluaj u fazi planiranja. Kao dodatak postavljenim pitanjima u fazi planiranja, u
ovoj fazi rada na projektu treba dati odgovor na jo neka pitanja od vitalnog znaaja. Neka od tih pitanja se
odnose na karakter posledica, planiranje kritinih zadataka, postupak u kritinim situacijama, otklanjanje
greaka i slino.
Kompletiranje OZB analize je u nadlenosti koordinatora projekta, ali ovu analizu obino sprovodi
osoba koja je u projektu zaduena za ergonomska pitanja ili pitanja bezbednosti na radu.

Ergonomska obuka za lanove projektnog tima

Ergonomska obuka lanova projektnog tima treba da obezbedi bazino razumevanje ljudskog faktora
u svim oblastima vezanim za dizajn ureaja i opreme. Pored toga, obuka treba da obezbedi participantima da
identifikuju probleme i bitne detalje u vezi projekta. Osnovni cilj ovakvih kurseva je da se participanti
upoznaju sa osnovnim saznanjima iz domena granica ljudskih mogunosti i sposobnosti, da im se prue
neophodna znanja kako bi mogli da prepoznaju ergonomski problem neposredno po njegovom pojavljivanju,
zatim da se prezentuju ideje i sluaji iz prakse koji se odnose na to kako se problemu moe pristupiti iz
ergonomske perspektive, odnosno da se participantima priblie alati koji omoguavaju integraciju
ergonomskog pristupa u projektu.
im se definiu zahtevi koje obuka treba da ispuni, neophodno je definisati i obezbediti podrku za tu
obuku (prostorije, lica koja e tu obuku sprovoditi, simulatore, dokumentaciju za obuku, specifine alate za
obuku i drugi materijal.
U sluaju kapitalnih projekata, ergonomsku obuku za lanove projektnog tima treba sprovoditi dva
puta tokom trajanja projekta.
Prvu obuku treba sprovesti u fazi specificiranja stavki vezanih za projekat, znatno pre poetka
projektovanja detalja.
Drugu obuku treba organizovati na samom poetku faze koja se odnosi na projektovanje detalja.
| Analiza okruenja zdravlja i bezbednosti

U najveoj meri polaznici ovog kursa treba da budu iz redova dizajnera opreme i nabavljaa opreme.
U sluaju bazinih projekata, obuku treba sprovoditi u odreenim ciklusima (najee svakh 6 meseci)
za stalne lanove projektnog tima.
Novi zaposleni radnici treba da se ukljue na priv dostupan kurs.

Ljudski faktor u analizi rizika

Iako analizu rizika treba sprovesti jo u fazi formulacije problema, ona se moe detaljnije sprovesti tek
kada postanu poznati konstrukcioni detalji kako bi semogli uzeti u obzir rizici usled verovatnoe pojave otkaza
elemenata konstrucionog sistema i operatora u datom okruenju.
Osnovni cilj analize rizika je da se identifikuju kritini elementi procesa.
U sluaju kapitalnih projekata, analiza rizika se sprovodi pre faze projektovanja detalja.
Kod bazinih projekata, analiza karte procesa i instrumentacije se sprovodi u fazi razvoja.
U cilju procene rizika potrebno je razviti i koristiti odreene alate koji e pomoi timu za analizu rizika
u identifikaciji ergonomskih faktora koji iziskuju dodatan oprez prilikom preispitivanja opreme ili nekog njenog
dela.
Korieni pomoni alat treba da bude jednostavan za upotrebu, tj. da iziskuje minimalno vreme za
obuku, pri emu on ne treba da bude obuhvaen nekom prethodnom preporukom ili standardom. U tu svrhu
se moe koristiti npr. analiza kritinih zadataka.
Analiza rizika je sekvencijalan proces koji se sprovodi korak po korak, tj. za svaku mainu ili deo
opreme ponaosob.
Kvalitetno sprovedena ergonomska analiza rizika ima tu osobinu da brzo i precizno pravi razliku
izmeu delova sistema koji su relevantni za ljudski faktor i onih koji nisu. Ovom analizom se razmatra samo
ona oprema koja obuhvata interfejs ovek maina. Panja se fokusira na onu opremu koja moe biti
posebno rizina za proces operatora, ili radnike u odravanju.
Sprovoenje analize rizika iziskuje da u projektni tim bude ukljuena osoba koja poseduje praktino
iskustvo iz oblasti ergonomije. U sluaju izrade velikih projekata neophodno je uee specijaliste u oblasti
ergonomije sa ogromnim teorijskim i praktinim iskustvom. Ostalim lanovima projektnog tima, koji nisu
strunjaci iz domena ergonomije, treba obezbediti krae kurseve ime bi stekli osnovna znanja koja se odnose
na evidenciju potencijalnih rizika.
U svom radu lanovi tima za analizu rizika koriste odreene kontrolne ergonomske liste za proveru.
One omoguavaju da se njihovom primenom na efikasan nain utvrdi da li odreena oprema iziskuje neki vid
ergonomske intervencije.
Svaka lista za proveru sadri pitanja kojima se identifikuju najvanije ergonomske karakteristike
posmatrane opreme ili sistema, tako da tim moe brzo doneti odluku da li postoji potencijalni problem i koju
akciju sa tim u vezi treba preduzeti. Lista za proveru se obino oblikuje za sledeu opremu:

ventili
otvori
pumpe
kompresori
protivpoarni sistemi
reaktori
suare
rezervoari
pei
kotlarnice
filteri
postrojenja koja rade pod visokim optereenjem i sl.

| Ljudski faktor u analizi rizika

Ukoliko se identifikuju elementi koji zahtevaju posebnu panju i dodatno razmatranje, zapaanja se
belee u posebnu evidenciju namenjenu za analizu rizika, kao i bazu podataka evidencije ljudskog faktora.
Ukoliko se uoe segmenti sistema koji iziskuju intervenciju, tada je potrebno preduzeti odreene
korake. Pre svega potrebno je da se tim za procenu rizika usaglasi oko reenja koje se zasniva na njihovom
poznavanju ljudskog faktora. Ostvarena poboljanja i preporuke se zatim belee u evidenciju namenjenu za
analizu rizika i u bazu podataka evidencije ljudskog faktora sa ciljem naknadnog korienja za druge potrebe i
porjekte. Zatim tim za procenu rizika preporuuje temeljno ispitivanje dizajna koj se odnosi na interfejs ovek
maina. Takoe, tim za procenu rizika preporuuje da se obavi analiza kritinih zadataka kako bi se
ergonomski problemi procenili normalnim, odnosno sistematskim pristupom. Na taj nain se obezbeuje
odgovarajue ergonomsko reenje tako da se mogunost za pojavu greke ili pojave povreivanja smanjuje ili
potpuno eliminie.
esto su potrebne dodatne informacije i specifina znanja kako bi se reio neki problem koji je
identifikovan ergonomskom analizom rizika. U tom smislu, reenje za takve probleme esto se trai izvan
okvira koji su predvieni analizom rizika.

Oblikovanje i razvoj procedura

Oblikovanje i razvoj procedura se vri sa ciljem da se obezbedi da kroz prethodnu sprovedenu analizu
identifikovane funkcije i zadaci oveka budu organizovani i struktuirani na nain koji obezbeuje pouzdanost,
bezbednost i minimalni rizik po zdravlje i pojavu profesionalnih oboljenja pri korienju dizajnirane opreme.
Detaljno razraena procedura usmerava aktivnost procesnog radnika korak po korak kroz zadatak
prilikom korienja sloenih postrojenja.
Svaki zadatak ne iziskuje razradu procedure. Ukoliko zadatak obuhvata svega nekoliko jednostavnih
koraka, ukoliko se on izvodi frekventno, ili ukoliko su konsekvence od pojave greke minorne, tada nije
neophodno oblikovati proceduru. Nasuprot tome, ukoliko je zadatak koji se obavlja kompleksan, ukoliko se
obavlja povremeno i ako su konsekvence od pojave greke ne zanemarljive, tada se preporuuje oblikovanje
procedure.
Sa stanovita projekta svaki kritian zadatak koji operator ili radnik treba da obavi, iziskuje proceduru.
Globalno posmatrano, kritini zadaci su svi oni zadaci ije neadekvatno izvravanje moe uzrokovati negativne
posledice na pouzdanost sistema, efikasnost, bezbednost i trokove. (Woodson)
Zadatak za koji se izrauje procedura treba da bude specificiran pre faze projektovanja detalja, s
obzirom da nain na koji se oprema koristi utie na njen dizajn. Primera radi, izgled panela kojim se kontrolie
rad kompresora, treba da odraava redosled sekvenci po kojima se oprema koristi.
U fazi razvoja projekta se jasno odreuje koji e procesi biti podrani radom operatora a koji e se
obavljati automatski. to se pre adresiraju zadaci operatora i identifikuju potencijalne opasnosti, to je mogue
dizajnirati kvalitetniji interfejs, bez naknadnih dodatnih trokova.
Redosled aktivnosti i nain na koji se obavljaju pojedine operacije treba da budu u saglasnosti sa
ergonomskim principima obavljanja radnih zadataka. Iz tog razloga potrebno je da se obavi analiza kritinih
zadataka i analiza veza.

Tehnike analize zadataka

esto je neophodno analizirati radni zadatak kako bi se obezbedilo da dizajn opreme podrava nain
na koji operator radi. Ukoliko se zadatak ne obavlja na ispravan nain, brojne su posledice koje se mogu
odraziti na funkcionisanje sistema i imati negativne posledice po operatore. Dva osnovna alata se za takvu
analizu najee primenjuju:

analiza kritinog zadatka

analiza veza

| Oblikovanje i razvoj procedura

Cilj analize kritinih zadataka je da obezbedi struktuirani sistematski pristup koji bi dizajneri opreme i
procesa koristili za identifikovanje i analizu zadataka koji su kritini za bezbedno izvrenje procesa upravljanja
mainom, odnosno korienja proizvoda.
Tehniku analize zadataka je mogue primeniti na postojei zadatak ili na zadatak koji jo ne postoji. U
oba sluaja, ova tehnika se primenjuje na identian nain. Razlika je samo u koliini informacija koje su
dostupne za analizu.
U sluaju novih projekata zadatak jo uvek nije precizno ukljuen. ak i u tom sluaju, mogue je
izvriti analizu zadataka, a da bi se to uinilo analitiar ili tim koji sprovodi analizu moraju imati znanja o
sledeem:

Postrojenju u kojem e operator raditi

Opremi koju e operator koristiti
Okruenju u kojem e se obavljati radni zadatak
Aktivnostima koje e operator obavljati, sa aspekta procedure

esto se zadaci, koji su slini onima koje treba izvravati u novom postrojenju mogu koristiti kao
model za jo nepostojee zadatke koje treba podvrgnuti analizi.
U sluaju projekata proces analize kritinih zadataka se obavlja u dva koraka. Prvi se odnosi na
identifikaciju kritinih zadataka, a drugi na analizu tih zadataka.
Kritini zadaci su oni koji:

Iziskuju rad u ekstremno tekim uslovima okruenja u duem vremenskom periodu

Iziskuju rad u skuenom prostoru tokom dueg vremenskog perioda
Obuhvataju runo rukovanje materijalom u duem vremenskom periodu
Imaju izraen potencijal za pojavu tetnih posledica po zdravlje, bezbednost i okruenje

Zahtevaju od radnika korienje kritinih procedura.

Analiza veza omoguava da se ispita organizacija ljudskih zadataka u smislu logikog grupisanja i
struktuiranja aktivnosti.
Analiza veza se preporuuje kako na nivou radnog mesta, kao celine, tako i na nivou projektovanog
interfejsa.
Cilj analize veza je da se obezbedi takav razmetaj opreme koji e omoguiti operatorima i radnicima
da odravaju efikasan rad.
Loe dizajnersko reenje primorava operatora da radi simultano izmeu razliitih radnih jedinica.
Nasuprot tome, dobro dizajnersko reenje omoguava radniku da u okviru iste radne jedinice zavri posao, a
da tek onda po potrebi pree u drugu radnu oblast kako bi zavrio naredni skup zadataka.
Potrebno je da dizajner predvidi lokaciju opreme na taj nainv da rastojanja koja operator treba da
pree tokom aktivnosti budu svedena na minimum.

Proces obezbeenja ergonomskog kvaliteta i kontrole kvaliteta

Obezbeenje i kontrola kvaliteta (OK/KK) su tekui procesi koji prate proces dizajniranja sve do
zavretka procesa projektovanja detalja.
Struna lica iz oblasti OK/KK treba da imaju opte tehniko obrazovanje i znanja koja se tiu kako
dizajniranja procesa i opreme, tako i ergonomije.
Operater OK/KK sa stanovita ergonomije obavlja vei broj aktivnosti. Pre svega, oni su zadueni za
ergonomsku obuku projektnog tima, radnika i nabavljaa opreme. Cilj ove obuke je podizanje svesti kod
osoblja o tome kako mogunosti i ogranienja ljudi utiu na dizajn opreme i postrojenja sa kojima treba da
rade.
Oni takoe kontroliu da li su svi identifikovani ergonomski problemi koji su zabeleeni u bazi
podataka evidencije ljudskog faktora na odgovarajui nain reeni od strane projektanata i ugovaraa.
Ergonomsko OK/KK osoblje procenjuje i uticaj promena u dizajnu na rad operatira i radnika odravanja sa
| Proces obezbeenja ergonomskog kvaliteta i kontrole kvaliteta

stanovita mogunosti prilagoavanja i ljudskih sposobnosti. Isto tako, oni treba da sarauju i sa OK/KK
specijalistima iz drugih disciplina (posebno bezbednosti) to dodatno doprinosi realizaciji reenja koje se
odnose na ljudski faktor.

Ergonomsko ispitivanje pre putanja u rad

Ergonomsko ispitivanje pre putanja u rad predstavlja vrstu kontrole nad postrojenjem ili fabrikom
koje se sprovodi primenom kontrolnih lista.
U sluaju kapitalnih projekata, ispitivanje pre putanja u rad se sprovodi kada je zavreno oko 90% od
ukupne konstrukcije. Analognu kontrolu treba sprovesti i u sluaju bazinih projekata.
Nadzorni tim treba da bude sastavljen od specijalista iz oblasti ergonomije, odravanja, bezbednosti i
projektanata.
Potrebno je naglasiti da pitanja iz kontrolne liste koja se odnose na vizuelne performanse operatora
treba popunjavati kako nou (da bi se procenilo da li je obezbeena dovoljna koliina svetlosti) tako i danju
(da bi se obezbedilo da bljetanje koje potie od suneve svetlosti ne predstavlja dodatan problem).
Esencijalni deo ispitivanja pre putanja u rad je provera statusa svih ergonomskih stavki od samog
poetka projekta. Preispitivanje baze podataka evidecnije ljudskog faktora je od kljunog znaaja za ovu
aktivnost.
Preduzimaju se dodatne aktivnosti za one stavke koje nisu prole nadzor ili zahtevaju temeljnije
ispitivanje.

Ergonomska reenja za izvoae radova i zaposleno osoblje

U fazi konstruisanja, dizajner treba da ispuni dva osnovna ergonomska cilja: da realizuje projekat bez
povreda ljudi koji izvode radove ili zaposlenih na projektu, odnosno da obezbedi vlasniku postrojenja da ona
budu efikasna i bezbedna za rad ljudi.
Prvi cilj znai da treba obratiti panju na bezbednost radnika. Drugi cilj znai da treba obezbediti
instalaciju samo one opreme koja minimizira potrebu za naknadnim prepravkama usled nebezbednog i
neefikasnog rada.
Davanje ergonomskih obavetenja putem obuke i korienja marketa pomae da se razvije svest kod
izvoaa radova i zaposlenog osoblja o ljudskom faktoru. Ujedno se pruaju informacije radnicima o postupku
koji treba preduzeti ukoliko se u realnim uslovima susretnu sa nebezbednim i neefikasnim dizajnerskim
reenjem.

Postprojektna analiza
Osnovni clij postprojektne analize je da se pribelei ono to je naueno tokom izrade projekta,
pozitivno i negativno, to je od posebne koristi za realizaciju procesa projektovanja. Na taj nain, budui
projekti se mogu planirati, oblikovati i realizovati efikasnije, pri emu se kvalitet finalnog proizvoda
kontinualno poboljava.
Kako bi proces postprojektne analize bio efikasan, neophodno je da se nova saznanja sakupljaju
tokom svake faze izrade projekta. Nova znanja treba prikupiti na kraju svake faze projekta, u trenutku kada se
projekat predaje narednoj odgovornoj osobi za narednu fazu izrade.
Kao to je poznato, obim i sadrina memorisanog materijala se tokom vremena smanjuju, tako da
nepribeleena zapaanja najee tokom vremena ostaju izgubljena i neupotrebljiva za dalji rad. Nakon est
meseci od trebutka kada je projekat kompletiran, odgovorne osobe za realizaciju pojedinih faza izrade
projekta treba da se sastanu da diskutuju i podele steeno znanje tokom izrade projekta.
| Ergonomsko ispitivanje pre putanja u rad

10

Nova saznanja treba uobliiti u konani projektni izvetaj.

Kod kapitalnih projekata, koordinator procesa je najpogodnija osoba za voenje procesa
postprojektne analize. Kod bazinih projekata, lokalni projektni tim je zaduen za prikupljanje steenih znanja.

Dizajn radnog mesta3

Radno mesto je prostor u kome se obavlja radni proces u kome radnici izvravaju radne zadatke i
ostvaruju raznovrsne komunikacije i interakcije.
Dizajn radnog mesta je od posebnog znaaja za kompaniju iz razloga to ono utie na efikasnost,
tanost i pouzdanost radnika.
Dizajn radnog mesta je takoe od velikog znaaja za radnika jer ono utie na percepciju radne sredine
korisnika, odnose na radu, bezbednost, lakou i komfor sa kojim radnik obavlja radni zadatak.
Prilikom dizajniranja radnog mesta potrebno je obuhvatiti faktore kao to su:

Vrsta posla koju radnik obavlja

Karakteristike zaposlenih
Drutveni i kulturoloki ambijent

Od posebnog znaaja za dizajniranje radnog mesta su faktori kao to su:

dimenzije radnog mesta,

veliina karakteristinih elemenata radnog mesta i radnih prostorija
poloaj sredstava za rad u odnosu na radnika
razmetaj opreme
sama oprema
mogunost interakcije izmeu zaposlenih koju dozvoljava radno mesto

Osnovni tipovi radnih mesta

Prostori u kojima se obavljaju radne aktivnosti mogu biti veoma raznovrsne kao to su:

Zgrade
Prevozna sredstva (automobila, aviona i sl.),
Poljoprivredne maine (kombajni, traktori i sl.),
Ispod nivoa zemlje (rudnici),
Ispod nivoa mora (ronioci),
Na otvorenom prostoru (saobraajna policija, kontrolori na parkinzima),
Specifina radna mesta (padobranci i sl.).

S obzirom da su radna mesta koja su locirana u zgradama najbrojnija, u okviru ovog kursa detaljnije e
biti obraena na radna mesta koja su locirana u zgradama. Poseban naglasak e biti na kancelarijska radna
mesta.
Razlikuju se tri osnovna tipa kancelarijskih radnih mesta:

Privatne kancelarije
Polu-podeljeni kancelarijski prostor
Pejzane kancelarije

Tree predavanje, 26. 02. 2009.

| Dizajn radnog mesta

11

Pejzane kancelarije su namenjene velikom broju zaposlenih. Osnovna karakteristika ovih kancelarija
je da zaposleni rade u okviru jedinstvene prostorije, pri emu ni jedno radno mesto nije ograeno sa etiri
strane, niti poseduje vrata koja se otvaraju i zatvaraju.
Koncept pejzane kancelarije moe biti ostvaren pomou posebnog nametaja koji se tako aranira da
vizuelno odvaja radna mesta pojedinanih radnika ili primenom deliminih pregrada.
Prilikom dizajniranja pejzanih kancelarija preporuuje se korienje ema za particionisanje radnih
mesta koje omoguavaju determinisanje rasporeda radnih mesta prema usvojenom pravilnom rasporedu.
U novije vreme, dizajneri kreiraju haotian raspored radnih mesta zanemarujui primenu korisnih
ema za particionisanje. Na taj nain se odstupa od sistematske organizacije radnih mesta pri emu se radnici
razmetaju na pojedina radna mesta po principu sluajnog izbora. Ovo dovodi do konfuzije kod zaposlenog
osoblja, a posebno kod posetilaca, emu posebno doprinosi odsustvo klasinih prolaza.
Privatne kancelarije su namenjene malom broju zaposlenih. To su manji prostori ija je osnovna
karakteristika da su sve etiri bone strane radnog prostora okruene zidovima (pregradama) i da poseduju
vrata koja se otvaraju i zatvaraju.
Polu-podeljeni kancelarijski prostor je takoe namenjen veem broju zaposlenih. Ono predstavlja
kombinaciju pejzanih i privatnih kancelarija.

Opte preporuke za dizajn efektivnih kancelarijskih radnih mesta

Primeniti privatne kancelarije samo kada je to potrebno, odnosno u sluajevima kada je neophodno
savetovanje supervizora, kada su poverljivi razgovori svakodnevna praksa ili kada vrsta radnog zadatka iziskuje
dugotrajan rad bez ometanja.
Polupodelkjeni radni prostor ili pejzane kancelarije primeniti u sluajevima kada uslovi za primenu
privatnih kancelarija nisu u potpunosti prisutni, ili kada su potpuno odsutni.
Kancelarije otvorenog tipa omoguavaju bolju sinhronizaciju, smanjuju oseaj teskobe i omoguavaju
izgradnju jednostavnijih sistema za ventilaciju.
Pored toga, one obezbeuju veliku fleksibilnost pri dizajniranju radnog prostora, odnosno skrauju
vreme i napor pri redizajniranju u uslovima kada je neophodna reorganizacija radnih mesta.
Obezbediti providne pregrade sa svojstvom apsorpcije zvuka, kada je neophodno obezbediti vizuelnu
kontrolu radnog mesta od strane supervizora (kontrolora). Ovakve providne pregrade spreavaju prostiranje
buke koja potie od susednih radnih mesta pri emu stvaraju oseaj izdvojenog radnog mesta kod zaposlenog
koji na takvom radnom mestu radi.
U privatne kancelarije se ne preporuuje smetanje vie od dva zaposlena radnika.
Ukoliko radnici rade grupno na reavanju zajednikog zadatka potrebno je obezbediti opte radne
prostorije i/ili konferencijske sale.
Nije uputno razdvajati radnike pregradama ili zidovima ukoliko je neophodno da dele iste ureaje ili
opremu na kontinualnoj osnovi.
U isti radni prostor ne treba postavljati radnike koji rade sa opremom koja proizvodi buku i radnike
koji tu opremu koriste samo povremeno, ili je ne koriste.
Lokacije kancelarije utvrditi na principu pogodnosti korienja od strane neposrednih izvrilaca,
pomonog osoblja, radnika na odravanju i klijenata. Prioritet treba da bude utvren na osnovu oekivane
frekvencije kontakata.
Potrebno je centralizovati biblioteku, kopirnicu, prostorije za odmor, restoran, i druge prostorije koje
se zajedniki koriste. Lokacija ovih prostorija treba da bude rezulta uravnoteavanja pogodnosti korienja u
odnosu na sve zaposlene. Isti princip treba primeniti i za odreivanje lokacija izlaznih vrata iz velikih
kancelarijskih prostorija koje koristi vei broj zaposlenih.
Svim zaposlenima treba obezbediti pogled kroz prozor.
| Opte preporuke za dizajn efektivnih kancelarijskih radnih mesta

12

Sve radne funkcije koje su uzajamno povezane treba fiziki objediniti na istom spratu.
Radnike i korisnike usluga uvek treba fiziki razdvojiti (kao to su alterska radna mesta) izuzev u
sluajevima kada je neophodna njihova neposredna interakcija. Potrebno je predvideti zasebne hodnike koji
su izdvojeni od glavnog ulaza namenjenih za klijentelu koja zahteva poverenje i ljubaznost.
Kancelarijski radni prostor treba tako dizajnirati da hodnici prevashodno budu pravi. Treba izbegavati
upotrebu vijugavih prolaza koji su zbunjujui za korisnika.

Dizajn radnog mesta sa video displej terminala (VDT)4

Interakcija ovek kompjuter se u najkompleksnijoj formi moe sagledati primenom kontrolnog lista za
sistem ovek kompjuter,odnosno VDT kontrolnim listama,na ovaj nain se stie sveobuhvatan uvid u stanje
sistema ovek kompjuter odnosno mogu se identifikovati razliiti elementi interakcije ovek kompjuter koji
predstavljaju smetnju za kvalitetan i konforan rad korisnika.
U cilju procene i unapredjenja interfejsa ovek kompjuter danas su u irokoj upotrebi razliite kontrole
lista one omoguavaju brz i svestran uvid u postojee stanje interfejsa oveka i kompjutera ali isto tako njihova
primena omoguuje da prilikom dizajniranja sistema ovek komjuter budu inkorporirani
(obuhvaeni,primenjeni) neophodni ergonomski principi i zahtevi.
Primena VDT kontrolnog lista i rad na realizaciji zahteva koji proizilaze iz njihove primene dovodi do
optimalnih uslova rada korisnika za video displej terminal,rad ini efikasnijim uz manje naprezanje i
eleminisanje tetnih efekata po zdravlje oveka.
Kontrolne liste predstavljaju alat koji sadri elemente u formi pitanja,postavljanjem tih pitanja
proverava se i utvrdjuje da li i u kojoj meri posmatrani sistem ovek-kompjuter odstupa od preporuka kao i to
da li obuhvata sve neophodne elemente za optimalan i komforan rad.Pored toga pojednine forme kontrolnog
lista takodje omoguavaju VDT korisniku da samostalno regulie i podesi pojedine komponente radnog mesta
sa video displej terminalom na nain koji mu omoguava dugotrajan rad bez preteranog zamaranja.
Skoro svaka VDT kontolna lista poseduje odredjen broj oblasti odnosno strukturnih segmenata u okviru
kojih se ralanjavaju pojedine stavke,odnosno pitanja vezana za pojedinu oblast.
Osnovne strukturne oblasti koje su zastupljene u VDT kontrolnim listama su:
Radno mesto
Radno okruenje
Ambijent
Radna praksa
Oblikovanje posla
Organizovanje posla
Radni prostor
Dodatna oprema
Ostala oprema
Korisnik
Vidjenje
Radni poloaj
Radna stolica
Radne povrine
Tastatura
Osvetljenje
Pauze u radu
4

Vebe 1

| Dizajn radnog mesta sa video displej terminala (VDT)

13

Obuavanje
Trudnoa i VDT
Monitor
Sredstva za unos podataka
Elektrika
Softver
Direktiva evropske unije 09/270/EC predvidja da se rad i uslovi rada VDT operatora ocenjuju i prate
primenom kontrolnih lista za sistem ovek kompjuter,prema ovoj direktivi neophodna je primena dve vrste
kontrolnih lista,prvu popunjava operator (VDT korisnik),dok drugu kontrolnu listu popunjava struna osoba
koja analizira njihov rad.

Procedura istraivanja
S obzirom na prethodno izneto u cilju ispitivanja i ocene interakcije odnosno interfejsa u sistemu ovek
kompjuter,vezano za rad VDT korisnika i VDT operatora koristi se posebno dizajnirana kontrolna lista koja je
po svojoj sadrini opteg karaktera to znai da ova sveobuhvatna kontrolna lista objedinjuje pitanja iz oblasti
koje su zastupljene u drugim kontrolnim listama ovog tipa.
Kontrolna lista koja se koristi za ocenu i dizajn VDT radnog mesta u ovom zadatku je sastavljena od
pitanja iz prethodno navedenih oblasti.Ove oblasti su ujedno zastupljene VDT kontrolnim listama kao to su:
OEHS,WSDLI,LHC,DOSH,NYCOSH,OSHA 1997,OSHA 2001,OML i kontrolnoj listi Somersa i saradnika.
Prema svojoj strukturi za ovu namenu formirana kontrolna lista sadri pitanja na koje odgovore daje
VDT korisnik i pitanja na koje odgovor daje ispitiva uvidom u stanje sistema.Na ovaj nain se dobija
predstava o stanju sistema na osnovu subjektivnih odgovora ispitanika,ali isto tako se stie uvid u stanje
sistema ovek kompjuter zasnovano na objektivnom pristupu ispitivaa.
Kontrolna lista sadri ukupno 161 pitanje na koje odgovor daju VDT korisnik i istraiva.
Pored metode opservacije zasnovane na direktnom uvidu u stanje sistema od strane ispitivaa-studenta
(nezavisnom od primene kontrolne liste) i metode intervjuisanja ispitanika,koja se koristi radi dobijanja
dodatnih objanjenja vezano za rad korisnikarr u cilju ocene ispitivanih VDT radnih mesta bie koriena i
metoda indirektne opservacije zasnovana na snimanju postojeeg stanja (pomou fotoaparata).
Pored popunjavanja dela kontrolne liste koja je namenjena za ispitivaa (studenta),zadatak ispitivaa se
sastoji i u tome da za prouavana VDT radna mesta belei zapaanja koja se odnose na karakteristine
segmente interfejsa (metoda opservacije).Svaki ispitanik nakon popunjenog upitnika takodje ima mogunost da
iznese zapaanja vezana za interakcij na VDT radnom mestu koje ispitiva zapisuje (metoda
intervjuisanja),pored toga digitalnim fotoaparatom student treba da snimi svako prouavano VDT radno mesto
(indirektna opservacija).
Kontrolna lista za sistem ovek-kompjuter
Pounjava student,za radno mesto br. ...

Preporuke za dizajn kancelarija otvorenog tipa5

U kancelarije otvorenog tipa spadaju pejzane kancelarije i delovi polupodeljenih kancelarijskih
prostora koji ne sadre privatne kancelarije.
Preporuuje se upotreba blago zakrivljenih pregrada-particija kako bi se izbegao rigidan izgled koji se
postie korienjem iskljucivo pravolinijskih pregrada.

etvrto predavanje 05.03.2009.

| Procedura istraivanja

14

ak i u sluajevima kada se koriste zakrivljene pregrade potrebno je obezbediti kontinuitet i jasnu

uoljivost prolaza , pri tone je posebno bitno da nema slepih zavretaka. Ovo ne samo iz razloga to bi osobu
koja pokuava da dodje do odredjene lokacije doveli u zabunu, ve i iz razloga bezbednosti u sluaju potrebe
hitnog naputanja radnih prostorija.
Primenom transparetnih sekcija u gornjem delu particija (slika 166) mogue je obezbediti uvid u
unutranjost radnog mesta i pri tome obezbediti redukciju neeljenih spoljnih zvukova.
Slika 166. Primena tipskog mogularnog reenja kancelarijskog radnog mesta otvorenog tipa
Particioni moduli treba tako da budu dizajnirani da mogu vrsto stajati bez potrebe za privrivanjem
za primarnu strukturu zgrade.
Particione module treba tako dizajnirati da u skladu sa potrebom bude omoguena laka naknadna
ugradnja materijala koji dodatno apsorbuje zvuk.
Obezbediti visoke pregrade kada je potrebno minimizirati vidjenje prolaznika unatar radnog prostora
du glavnih prolaza,osim u sluajevima kada je vizuelna komunikacija neophodna ( slika 167).
Slika 167. Dimenzionisanje visokih pregrada u kancelarijama otvorenog tipa(Woodson).
Koristiti visoke i niske particije po potrebi ali uvek sa cirkulacijom vazduha,na nivou stopala.
Slika 168.particije koje obezbedjuju cirkulaciju vazduha na nivou stopala u kancelarijama otvorenog
tipa.
Particije treba da poseduju postolja (noge),podesive po visini kako bi se pregrade mogle podizati i
sputati po potrebi,obezbedjujui na taj nain ventilaciju ispod panela.
Particije treba da sadre podrku za elektrine kablove,kao i deo za ambijentno osvetljenje,koji ujedno
slui za osvetljavanje i oznaavanje prolaza (slika 169.)
Slika 169.Neophodni elementi koje treba da sadri svaki modul u kancelarijama otvorenog tipa.
Svaki modul u kancelarijama otvorenog tipa treba da sadri:povrinu sa pisanje crtanje i kompjuterski
monitor,fijoke za pratei pribor,ladice za knjige i stampani materijal,police za odlaganje linih stvari,podrku
za telefon,osnovno i dopunsko osvetljenje.
Kao celina kancelarije otvorenog tipa,treba da sadri:elektrine utinice,uredjeje za
klimatizaciju,esmu(fontanu),prostor za odmor,mesto za odlaganje garderobe i presvlaenje,protivpoarne
sisteme i alarm.

Preporuke za dizajn privatnih kancelarija

Radne stolove treba tako pozicionirati da zaposleni ne budu okrenuti frontalno prema prozoru,dok
obavljaju radni zadatak ili komuniciraju sa drugom osobom.
Ukoliko privatna kancelarija ne poseduje prozor,potrebno je da boni zidovi budu transparentni ili
podeljeni po vertikali na dva dela pri emu je neophodno da gornji deo bude providan.U tom sluaju se mogu
koristiti zavese (zastori) u kratkim vremenskim intervalima kada je potrebno obezbediti privatnost.
Svaka privatna kancelarija treba da poseduje zadovoljavajue opte osvetljenje.Ukoliko je privatna
kancelarija manja od 4,6 m2,plafon i zidove treba obojiti svetlijim bojama,kako bi obezbedili adekvatnu
distribuciju svetlosti.
Svaka privatna kancelarija treba da poseduje kontrolu ventilacionog ili klimatizacionog sistema.Ne
preporuuje se kontrola temperature u prostoriji,pomou komandnog uredjaja koji je zajedniki za buku u
kancelariji.
Svaka privatna kancelarija,treba da sadri oznaku.

| Preporuke za dizajn privatnih kancelarija

15

Dimenzije radnog mesta

Prema tradicionalnom pristupu veliina radnog prostora po zaposlenom zavisi od njegovog statusa u
organizaciji.
Povrina kancelarijskog prostora po zaposlenom se tokom protekle decenije smanjila u nekim
sluajevima,ak za polovinu,pored ekonomskih razloga,ovaj trend je motivisan sve veim prelaskom sa
tradicionalne hijerarhijske strukture na timski rad.
Minimalna povrina privatne kancelarije treba da iznosi 2,3 X 2,3 m.Ova povrina je dovoljna za
smetaj manjeg radnog stola i 4 stolice koje ga kruuju.
Za izraunavanje ukupne povrine radnog mesta u kancelarijama potrebno je uzeti u obzir povrinu
koju zauzima nametaj i povrinu koju zauzima zaposleni,obavljajui uobiajene radne pokrete (odmicanje
stolice od radnog stola,okretanje saginjanje,dohvatanje prolaz pored nametaja i sl.)
Za radno mesto sekretarice uobiajena je L konfiguracija radnog prostora obino se predvidja i deo
prostora za pristup drugih lica,karakteristine dimenzije radnog mesta sekretarice prikazane su na slici 170.
Slika 170. Dimenzije radnog mesta za obavljanje sekretarskog posla
Minimalne dimenzije radnog mesta koje su prihvatljive za bilo koju vrstu kancelarijskog posla
prikazane su na slici 171.
Slika 171. Minimalne dimenzije kancelarijskog radnog mesta koje ne podrazumeva esto neposrednu
komunnikaciju sa drugim licima.
Minimalne dimenzije radnog prostora u okviru radnog mesta namenjene za pisanje prikazane su na
slici 172.
Slika 172. Minimalne dimenzije radnog prostora u okviru radnog mesta za pojedinanog operatora.
Kada dva izvrioca treba da sede na radnom mestu jedan do drugog,tada trebanajpre dizajnirati radni
prostor za jednog radnika,pomnoiti taj prostor sa 2,a zatim predvideti dodatan prostor,za smetajzajednike
opreme.
Slika 173. Proirene dimenzije radnog prostora u okviru kancelarijskog radnog mesta,kada je
pridodatdodatan operator.
U proizvodnji prema konzu povrina koju treba predvideti za radno mesto operatora za mainom
moe se izraunati iz sledee formule. MPR= PPR+ OPR+RPR
Gde je sa MPR oznaen ukupan prostor neophodan za rad maine,PPR predstavlja povrinu poda koju
zauzima maina (duina x irina ) OPR oznaava prostor,za delatnost operatora i radove na odravanju dok
RPR,predstavlja prostor,predvidjen za proces rada.
OPR se odredjuje tako to se obraunava 46-61 cm oko maine za aktivnosti odravanja i 61-91cm za
aktivnosti operatora.
RPR obuhvata prostor neophodan za dolazei i odlazei privremeni spremnik,materijal,otpad,materijal
za recikalu,alat,kalupe i sl.

Ulazi, izlazi i prolazi

Karakteristini elementi svake radne prostorije odnosno radnog mesta,jesu izlazi,ulazi i prolazi.
Osnovni ergonomski ciljevi koje ulazi, izlazi i prolazi treba da ispune pri dizajniranju jeste da omogue
bezbedno kretanje ljudi bez spoticanja i padanja,brzu evakuaciju u sluaju poara,spree naletanje i udaranje
u tehnike uredjaje u predmete pored puta i sl.
Osnovni zahtev u pogledu protivpoarne bezbednosti se ogleda u mogunosti neometane
evakuacije,pri izbijanju poara.Iz tog razloga ulazna vrata zgrade i sva vrata na stepenicama,treba dizajnirati

| Dimenzije radnog mesta

16

tako da se otvaraju u smeru ka izlazu.Ovakav pravac otvaranja vrataje kompatibilan sa smerom evakuacije u
sluaju poara.U suprotnom ljudi koji se spaavaju,prouzrokovali bi blokiranje vrata.
Vreme trajanja evakuacije zavisi od srednje gustine ljudi razmetenih u radnoj prostoriji,koja utie na
poetnu brzinu evakuacije udaljenja ljudi od izlaza,propusne sposobnosti puteva i broja izlazaka u minuti u
sluajevima prinudne evakuacije.
Vreme evakuacije ljudi iz radne prostorije moe se odrediti iz sledeeg izraza.T=L/v gde je L duina
puta u metrima,od najudaljenijih radnih mesta,do izlaznih vrata,dok je v brzina kretanja ljudi u metrima po
minuti.
Brzina kretanje ljudi u uslovima prinudne evakuacije iznosi do 40m u minuti ukoliko se kretanje
obavlja u slobodnom prostoru po horizontalnom putu ,do 25 m u minuti ukoliko se kretanje obalja kroz
prolaze na horizontalnom putu,do 15m u minuti ukoliko se kretanje obavlja po stepenicama.
Prilikom evakuacije dolazi do formiranja kolone ljudi odnosno kretanja po putu u jednoj liniji na irini
prolaza.Broj kolona n predstavlja odnos irine puta S u metrima i minimalne irine C jedne kolone odnosno n
=S/C.
Obino se uzima da minimalna irina jedne kolone iznosi 0,6m.
Sa druge strane potreban broj kolona,zavisi od broja osoba koje se evakuiu,tj. n=N/(fi*T),gde je N
broj osoba koje se evakuiu,fi je srednja propustljivost jedne kolone (u osobama po minuti),a T je vreme
evakuacije u minutama.
Obino se uzima,da vreme evakuacije iznosi 3min.
Srednja propustljivost jedne kolone fi se obino uzima da iznosi 25 osoba po minuti u prizemnim i
jednospratnim gradjevinama,20 osoba u minuti u dvospratnim gradjevinama,15 osoba u minuti u zgradama sa
vie od 2 sprata.
Obrazac za irinu puta (prolaza) dobijamo izjednaavanjem obrazaca za broj kolona,tako da je
S=M*C/fi*T .Upitna ukupna irina puta je veliina koja se odnosi na potrebnu irinu puta,za evakuaciju svih
osoba.
Minimalna irina puta (prolaza),iznose prema preporukama 2m.
U globalu ,irina unutranjih prolaza treba da odgovara irini vrata.Vrata ne smeju biti ua od
prolaza,jer bi to u kritinim situacijama uzrokovalo guvu i usporavanje kretanja.
Minimalna irina vrata koja se koriste za transport materijala iznosi 1,2m,minimalna visina vrata iznosi
2m.
Izuzetak predstavljaju dimenzije prolaza izmedju maina,preporuena veliina prolaza izmedju maina
iznosi 1m pri dvosmernom kretanju,odnosno 0,75m pri jednosmernom kretanju.
Prolaze izmedju maina treba oznaavati obojenim trakama (najee zute ili bele boje ) unutar tih
traka se ne smeju nalaziti bilo kakvi objekti.
U sluaju prolaza,koji se prostiru navie ili nanize neophodno je dizajnirati rukohvate ukoliko visinska
razlika izmedju dve koordinate prolaza iznosi metar ili vie.
Celokupan sistem ulaza izlaza i prolaza treba da ispuni kriterijume mikro klime osvetljenja i akustike.

Osnovne karakteristike i oblikovanje pokazivaa6

Osnovna namena pokazivaa u kontekstu interakcije oveka i maine sastoji se u registrovanju,
interpretaciji i praenju promene stanja maine,oveka i njihovog okruenja tokom radnog procesa ili nakon
obavljenog rada ukoliko je to neophodno.

Peto predavanje 12.03.2009.

| Osnovne karakteristike i oblikovanje pokazivaa

17

Pokazivai se mogu klasifikovati na razliite naine u vei broj grupa,zavisno od usvojenog

kriterijuma klasifikacije.Jedna od osnovnih podela je na statike i dinamike pokazivae.
Osnovna namena statikih pokazivaa se sastoji u prikazivanju stanja koje se tokom vremena ne
menja ili se menja u izuzetno dugim vremenskim intervalima.U ovu grupu spadaju znaci,slike,karte i sl.
Osnovna namena dinamikih pokazivaa se sastoji u prikazivanju promene stanja (kao to je
praenje promene relevantnih parametara za funkcionisanje maine).
Podela dinamikih pokazivaa se moe obaviti na osnovu veeg broja razliitih kriterijuma,kao dva
osnovna kriterijuma se mogu izdvojiti vrsta ula kojima ovek prima odredjenu informaciju i nain
interpretacije signala.
U odnosu na vrstu ula koja uestvuju u prijemu signala,vezanih za promenu stanja,dinamiki
pokazivai se mogu podeliti u etiri osnovne grupe,to su: vizuelni,auditorni,dodirni i mirisni.
U praksi ovek najee obavlja tri vida oitavanja sa pokazivaem to su kvantitativno,kvalitativno i
kontrolno oitavanje.
U cilju kvantitativnog oitavanja najee se primenjuju analogni i digitalni pokazivai,digitalni
pokazivai se javljaju u formi mehanikih brojaa i elektronskih pokazivaa (LED,CRT,LCD i plazma
displeji).Takodje je mogua i kombinacija analognih i digitalnih pokazivaa.

Analogni pokazivai
Istraivanje svojstava i unapredjenje karakteristika analognih vizuelnih pokazivaa traje vie od pola
veka.Ova istraivanja su uslovila pojavu prvih preporuka vezanih za dizajn pokazivaa koja su dalje dovele do
formiranja standarda koji se odnose na pokazivae (kao to je recimo britanski standard BS3693).
Primer analognih vizuelnih pokazivaa koji se koriste u automobilu prikazan je na slici 11.
Slika 11. Analogni vizuelni pokazivai,korieni u Mercedesu S klase
Prilikom oblikovanja pokazivaa neophodno je uzeti u obzir dve vazne osobine koje treba da
poseduje svaki pokaziva,to su:lakoa (brzina) i tanost oitavanja.
Dimenzije brojanika treba da budu takve da omogue konforno i jednostavno oitavanje sa
odredjene udaljenosti.este su situacije gde se primenjuje veliki broj anologno vizuelnih pokazivaa pri emu
je od posebnog znaaja izvriti njihovo pozicioniranje na odgovarajui nain.Na slici 12. je prikazan raspored
analognih vizuelnih pokazivaa korien u nuklearnoj podmornici.
Slika 12.Konzola sa pokazivaima u nuklearnoj podmornici
Pokazivai su na ovom primeru klasifikovani u tri grupe.U prvoj grupi (levi deo konzole) locirani su
pokazivai vezani za prikazivanje stanja,propulzionog sistema.Sredinji deo konzole sadri pokazivae
namenjene za prikazivanje stanja reaktorskog postrojenja u treoj grupi (desni deo konzole) nalaze se
pokazivai namenjeni za praenje stanjaelektrinog distribucionog sistema.
U vezi sa veliinom skale je i veliina brojanika.Za praktine potrebe britanski standard predvidja da
se duina skale L u odnosu na rastojanje sa kojeg se oitava odredjuje iz formule. D=14,4*L (primera radi
ukoliko je neophodno da se brojanik nalazi na rastojanju od 1m od operatora potrebno je da rastojanje na
skali izmedju minimalne i maksimalne vrednosti iznosi najmanje 7cm).
Rastojanje izmedju oznaka (-) na skali predstavlja jedan od fundamentalnih faktora koji utie na
itljivost.Ovo rastojanje je u funkciji od veliine skale i broja oznaka na njoj.
Ukoliko se rastojanje izmedju dve susedne oznake na skali smanji tada se menja i vidni ugao pod
kojim se uoava rastojanje izmedju oznaka to uzrokuje pojavu veeg broja greaka u oitavanju.
Frekvencija greaka u oitavanju sa pokazivaa raste linearno sa logaritmom opadanja vidnog ugla .
Murrell je pokazao da u veini sluajeva vidni ugao od dve lune minute predstavlja kritinu taku za
oitavanje ,medjutim u sluajevima kada je osvetljenje nedovoljno kritina vrednost vidnog ugla raste,tako da
je neophodno dodatno poveati razmak izmedju oznaka skala.
| Analogni pokazivai

18

Morgan preporuuje debljinu oznaka od 0,125 do 0,,875 zavisno od uslova osvetljenja.

Veina istraivaa predlae porast numerikih vrednosti za po 1 ili 10 jedinica (1,,2,33, ili 10,,20,,,,30
itd.)koje su ujedno najlake za upotrebu.Sistem obeleavanja kod koga postoji porast za po 2 jedinice je neto
manje efikasan dok se progres za po 4,8 ili 25 jedinica (ili decimalni)porast ne preporuuje.
Najmanje oznake na skali treba da omogui posmatrau da se izvri interpolacija izmedju glavnih
oznaka,tako da i iz tog razloga podela skale treba da bude dovoljno osetljiva.
Kazaljka brojanika treba da bude zailjena pri emu vrh kazaljke moe skoro da dodiruje ali ne sme
da prekrije donji deo oznake.
Ukoliko se kazaljka postavi na veem rastojanju od povrine brojanika moe se pojaviti paralaksa.
Veliina alfanumerikih oznaka na brojaniku zavisi od veeg broja faktora kao to su rastojanje
oitavanja,kontrast,osvetljenost i doputeno vreme oitavanja.
Smith navodi da je za oitavanje najpogodnija veliina alfanumerikih oznala izmedju 7 i 27 luna
minuta.To znai da za rastojanje pokazivaa od jednog metra veliina oznaka treba da iznosi najmanje
2,5mm(7lunih minuta).U vezi sa tim itljivost od 90 % se moe postii sa alfanumerikim oznakama veliine
3,5mm (10,5min),a 100% se postie ukoliko veliina oznaka iznosi 7mm (24,5minuta).

Digitalni pokazivai
Digitalni pokazivai se globalno mogu klasifikovati u dve kategorije:mehanike brojae i elektronske
pokazivae.
Kod mehanikih brojaa brojevi su tampani na obrtnom valjku ili na komadiima metala koji se
obru oko valjka,na slici 13. Je prikazan mehaniki broja.
Elektronski pokazivai imaju vee mogunosti za prikazivanje informacija tako da je njihova primena
raznovrsnija.
Na slici 14 je prikazan elektronski pokaziva koji se koristi za praenje radnih aktivnosti i efikasnosti
rada operatora u call-centru.

Mehaniki pokazivai
Postoje dva bitna aspekta mehanikih pokazivaa (brojaa),kako se brojevi menjaju i dizajn samih
brojeva.
Ukoliko se brojvi ne menjaju dovoljno brzo,pri okretanju oko valjka,mogu se pojaviti neeljene
situacije u kojima je samo jedan deo broja prikazan na primer donji deo broja 8 i gornji deo broja 9.Ovo
svakako produava vreme oitavanj i mogunost pravljenja greke.

Elektronski pokazivai
Elektronski pokazivai obuhvataju vizuelni displej za iju izradu mogu biti koriena razliita
tehnoloka reenja koji su najee povezani sa kompjuterskom jedinicom.
U zavisnosti od tehnologije koja je koriena za izradu displeja elektronski pokazivai se mogu
podeliti u 4 osnovne grupe,to su: LED pokazivai,koji koriste diode koji emituju svetlost, CRT pokazivai sa
katodnom cevi, LCD pokazivai koji koriste teni kristal i plazma pokazivai.
Slika 13.Mehaniki broja sa 5 alternativnih mesta
Slika 14.

| Digitalni pokazivai

19

LED pokazivai su matrini pokazivai na kojima se alfanumeriki simboli ispisuju pomou dioda koje
emituju svetlost.Ova tehnologija se bazira na karakteristikama nekih poluprovodnikih materijala da emituju
svetlost razliite talasne duine (boje),koja zavisi od materijala koji se koristi kada se elektrina energija
propusti kroz njega.
LED tehnologija se u poetku zasnivala na korienju crvene boje kojom su ispisivane poruke uz
mogunost kreiranja jednostavnijih animacija,zatim je 1994godine NICHIAR kompanija iz Japana izumela plavu
diodu,koju danas proizvodi svega nekoliko firmi.Godinu dana kasnije pomenuta kompanija je proizvela diodu
koja je mogla da emituje istu zelenu svetlost,na taj nain je omogueno dobijanje RGB signalakao kod
televizijskih prijemnika,odnosno dobijanja realne slike prikazanih objekata.Na taj nain je omogueno
prikazivanje 16,000,000 boja sa dubinom od 10,12 ili ak 16bita po boji.
LED pokazivai su nali iroku primenu u radnim prostroijama,ali i na otvorenim prostorima za
prikazivanje raznovrsnih informacija,emu su upravo doprinele izuzetne karakteristike vezane za kvalitet
svetlosti,koju proizvode LED diode.Ovi pokazivai se u razvijenim zemljama sveta uobiajeno koriste za
pruanje razliitih informacija vezanih za transport,kao to su natpisi na auto putevima koji pokazuju na guvu
u saobraajui alternativne pravce kretanja.Aerodromi,eleznike i autobuske stanice najee sadre ovu vrstu
pokazivaa.U prevoznim sredstvima gradskog i medjugradskog autobuskog saobraaja esto se primenjuju ovi
pokazivai koji putnicima pruaju bitne informacije u vidu pokretnih poruka.Stadioni i sportske hale su
najee opremljeni ovom vrstom pokazivaa.LED pokazivai velikih dimenzija,se esto postavljaju na
zgradama za praenje manifestacija od znaaja uivo,kao i za prikazivanje reklamai drugog informativnog
materijala.
Dodirni ekran tehnologija (touch screen) je takodje povezana sa upotrebom LED pokazivaa.
LED pokazivai imaju mogunost jednostavnog umreavanja,tako da mogu biti upravljani iz jednog
centra.
Multimedijalni LED displej pokazuju minimalnu zavisnost od uticaja spoljne svetlosti usled
mogunosti regulisanja osvetljenosti pomou kompjuterske jedinice sa kojom su povezani i visokog nivoa
osvetljenosti koji moe biti ostvaren pomou LED dioda.
Horizontalni i vertikalni ugao gledanja ovih pokazivaa obino iznosi 75 stepeni odnosno 120 stepeni.
Izradjuju se sa frekvencijom osveavanja od 50Hz i 100Hz.
CRT pokazivai se zasnivaju na korienju katodne cevi. Iako je ova tehnologija koncipitana
1897.godine od strane nemakog naunika Brauna ona je svoju prvu praktinu primenu nala kod televizijskih
prijemnika kasnijih etrdesetih godina prolog veka.
Povrina CRT pokazivaa (prednji deo katodne cevi) pokrivena je fosfornim takama.Na zadnjem
kraju katodne cevi nalaze se tri elektronska topa za crvenu(R), zelenu(G), plavu(B) boju koji alju elektronske
snopove u pravcu pojedninih taaka.
Zavisno od inteziteta zraka dobija se svetlija ili tamnija taka tamne boje na ekranu,kombinovanjem
inteziteta samo pomenute tri boje takozvani (RGB sistem) dobija se bilo koja zeljena boja .
Elektronski snop se usmerava pomou elektromagneta promenljive jaine koji se nalaze na bonim
delovima katodne cevi.
Ekranski fosfori su hemijske supstance koji emituju svetlost kada se pobude mlazom
elektrona.Razliiti fosfori emituju svetlost razliitih boja.Svaka taka se sastoji iz tri fosforne estice koje su
ponaosob namenjene za proizvodnju crvene zelene i plave boje .Ove grupe od tri fosfora,sainjavaju jedan
piksel (osnovni element slike).
Analogno tri hromatskoj teoriji koja se zasniva na postojanju tri tipa receptora osetljivih na svetlost
crvene,zelene i plave boje ,pomou kojih se formira odredjena slika na perceptivnom nivou oveka,monitori
sa katodnom cevi koriste RGB sistem za formiranje slike objekata na ekranu na osnovu generisanja samo
pomenute tri boje.
Kada se elektronski escitira crveni zeleni i plavi fosfor piksela u odredjenoj proporciji dobijaju se
razliite boje vizuelnog spektra,ukoliko se escitacija crvenog zelenog i plavog pigmenta izvri maksimalnim
intezitetom dobija se bela svetlost.

| Elektronski pokazivai

20

Generisanjem talasnih duina,crvene R,zelene G i plave B boje u odredjenoj proporciji dobija se bilo
koja boja C sto se moe izraziti sledeom jednainom C=xR+yG+zB,gde su sa malo x,y,z oznaeni koeficijenti
proporcije tri talasne duine koje se meaju da bi se dobila odredjena boja.
Rezolucija CRT monitora predstavlja broj piksela na radnoj povrini izraena u vidu proizvoda broja
piksela u horizontalnom i vertikalnom pravcu.
Maksimalna rezolucija CRT monitora odnosno maksimalni nivo reprodukcije detalja prikazane slike
ne zavisi samo od najvie frekvencije skeniranja,drugi inilac koji utie na rezoluciju je rastojanje izmedju
susednih fosfornih taaka iste boje na unutranjoj povrini katodne cevi (to je rastojanje manje jasnije se
mogu uoiti detalji).
Nedovoljno rastojanje izmedju taaka moe dovesti do toga da pojedini detalji postanu zamagljeni
(kao npr. sitniji tekst).
Fliker predstavlja brze vidljive fruktuacije slike na ekranu,to se zapaza kao treperenje slike,pojava
flikera na ekranu se moe negativno odraziti na vidljivost.Ova pojava nema negativnih efekata na vidljivost
ukoliko je osveavanje na ekranu na nivou od 50-60 puta u sekundi jer vizuelni sistem oveka takve promene
ne zapaa.Pojedini standardi kao na primer VESA poveavaju frekvenciju osveavanja na 75 ili 80Hz kako bi se
izbegla pojava flikera.
Osnovni nedostatak CRT pokazivaa se vezuje za problem njegovih velikih dimenzija (gabarit je
uslovljen duinom katodne cevi koja je utoliko dua ukoliko je povrina ekrana vea),usled toga CRT monitori
zauzimaju relativno veliki deo radne povrine u novije vreme se ine napori i ulau znatna materijalna sredstva
u istraivanja usmerena na skraenje duine katodne cevi.Pored toga visokonaponska kola i jaka magnetna
polja predstavljaju izvor elektromagnetnog zraenja.
Spektar zraenja koji potie od CRT monitora je veoma irok,pored vidljivog dela spektra CRT ekrani
emituju
jonizujue
nejonizujue,infracrveno,mikrotalasno,radiofrekventno,veoma
i
ekstremno
niskofrekventno zraenje.Brojna istraivanja su pokazala da zraenje koje proizvode CRT ekrani nema tetnih
posledica na operatore (OSHA1995 i 1997 Oborne i Ho).Postoje takodje i stavovi(OROSHA) da u pogledu
nejonizujueg zraenja nema jo uvek nedvosmislenih potvrda da CRT ekrani proizvode bezbedan nivo
zraenja.U pogledu zdravlja posebno se istie problem vezan za potencialne posledice na trudnou.U tom
smislu se navodi mogunost tetnog dejstva ekstremnonisko freventnog CRT zraenja (OSHA 1995),smatra se
da ova vrsta zraenja moe imati negativne bioloke efekte kroz dejstvo na tkivo zagrevajui ga kao to to ini
mikrotalasna penica (ali u znatno manjoj meri).
Elektrostatiko polje CRT ekrana nosi pozitivno naelektrisanje dok je polje koje operator produkuje
sa negativnim statikim elektricitetom.Na taj nain izmedju njih se stvara elektrostatiko polje u sluajevima
kad je strujanje vazduha nedovoljno uz nisku relativnu vlanost vazduha,rezultujue elektromagnetno polje
generie naelektrisane estice koje se taloe na koi operatora izazivajui ponekad iritaciju koe i osip (Ho).
Atsumi i saradnici su ispitivali dejstvo elektrostatikog polja na operatora.U sluaju kada je statiko
naelektrisanje VDT ekrana iznosilo 6-10kV ovi autori su zabeleili pritube operatora,koji su se odnosile na
oseaj prisustva stranog tela u oima,suzenje,pri emu je zabeleena i pojava crvenila u oima.Kada je statiko
naelektrisanje CRT ekrana eleminisano prethodno navedeni simptomi su nestali.
U cilju smanjenja negativnog dejstva, statikog elektriciteta (OROSHA) preporuuje korienje
antistatikih podnih obloga.
Pored pomenutog u cilju smanjenja tetnog dejstva elektromagnetnog zraenja CRT monitiora u
estoj su praktinoj primeni zatitni ekranski filteri,ovi filteri se postvljaju na povrinu ekrana monitora.Zatitni
ekranski filteri imaju osobinu da redukuju i tetno dejstvo bljetanja kako od prirodnih,tako i od vetakih
izvora svetlosti.
U novije breme se u cilju spreavanja bljetanja na CRT ekranima primenjuje tehnologija koja se
zasniva na obavijanju svake take ponaosob sopstvenim filterom.

| Elektronski pokazivai

21

Pronalaenje tenih kristala se vremenski vezuje na kraj 19-tog

veka7

...ali se sa njihovom primenom za izradu displeja poelo 70-tih godina prolog veka.
Teni kristali su gotovo providne supstancije koje imaju osobinu i vrste i tene materije. Kada svetlost
prolazi kroz teni kristal struktura njihovih estica pokazuje karakteristike koje su identine prolasku svetlosti
kroz vrste materije.
Naelektrisnjem tenih kristala menja se njihov molekularni predak (to je inae karakteristika tenih
supstanci) , a samim tim se menja i nain na koji svetlost prolazi kroz njih.
Pokazivai sa tenim kristalima su vieslojni pri emu svaki sloj ima odredjenu f-ju. Pored sloja sa
tenim kristalom je kolorni filter sa crvenom, zelenom i plavom bojom koji omoguava kreiranje obojenih
objekata na ekranu.
Osnovna uloga tenog kristala sastoji se u tome da u zavisnosti od orijentacije molekula (koja se menja
promenom napona) propusti odgovarajuu koliinu izvora bele svetlosti.
LCD pokazivai najboljih karakteristika su oni koji koriste tehnologiju tranzistora tankog filma (TFT).
Kod ovih monitora je za svku boju piksela namenjen po jedan tranzistor koji poboljava kvalitet rada u smislu
skraenja vremena odziva, poveanja luminacije i poveanja kontrasti.
S obzirom da se svaka elija LCD pokazivaa ukljuuje i iskljuuje pojedinano, problem filtera je
zastupljen u mnogo manjoj meri nego kod CRT monitora.
LCD monitori mogu sa frekvencijom osveavanja od 50 Hz, a da se pri tome ne ostvari loiji kvalitet
slike od CRT monitora koji rade na 75 Hz.
LCD monitori imaju odredjene nedostatke,pre svega moe se pojaviti problem neujednaene
osvetljenosti u pojedinim delovima ekrana. Ugao gledanja je daleko manji nego kod CRT displeja. Deava se
takodje da pojedini pikseli na ekranu otkau. Kod DSTM displeja sa tenim kristalima koji koriste tehnologiju
pasivnih matrica kada se prate brzo promenljivi sadraji pojavljuje se efekat razmazne slike (slian efekat se
dobija i sa brzim pokretima kompjuterskog mia) Takodje, na CRT pokazivaima je mogue ostvariti vei
kontrast nego sa DSTM pokazivaima koji koriste teni kristal.
Osnovna prednost pokazivaa sa tenim kristalima (posebno onih koji se koriste na VDT radnim
mestima) je u njihovim malim dimenzijama po dubini. Usled toga oni zauzimaju znatno manji prostor od CRT
monitora . Ovi pokazivai praktino ne emituju zraenje. Bljetanje je svedeno na minimum tako da je u tom
ssmislu manje zamaranje vizuelnog sistema.
Na sl. 16 prikazan je LCD pokaziva koji se koristi za rad sa presonalnim kompjuterom.
LCD pokazivai se takodje primenjuju kod digitalnih fotoaparata i kamera, prenosivih kompjutera,
mobilnih telefona, GPS sistema , za potrebe u medicini i industriji.
Prvobitni pokazivai sa plazmom su dizajnirani jo 1964. god. od strane Bitzer i Sloton a na
univerzitetu Ilinois. Nakon dueg vremena proizvodnje monoftomatskih plazma pokazivaa , firma FUJITSU je
1992.god. dizajnirala plazma displej koji je emitovao slike objekata u punom koloru.
Plazma pokazivai su svetlosno-emisioni displej kod kojih se svetlost formirapomou fosfora koji se
pobudjuje pranjenjem plazme izmedju ravnih staklenih ploa ovi pokazivai sadre meavinu internih
gasova kao to su Ar, Ne koji se pri visokom naponu jonizuju i prelaze u stanje plazme.
Svaki piksel ili elija plazma pokazivaa se sastoji od malog kondenzatora sa tri elektrode. Elektrinim
pranjenjem pomou elektroda postie se jonizacija internih gasova u eliji i njihov prelazak u stanje plazme.
elije plazme tada poinju da emituju ultraljubiastu svetlost koja udara u crveni, zeleni i plavi fosfor sa

esto predavnje 19.03.2009.

| Pronalaenje tenih kristala se vremenski vezuje na kraj 19-tog veka

22

prednje strane to dovodi do kreiranja boje piksela. Svaka elija je podeljena na 3 podelije koje ponaosob
sadre, kao i CRT monitori, crveni, zeleni i plavi fosfor.
Plazma displeji omoguavaju kreiranje 256 intenziteta svake boje . Emisiona sposobnost ovih
pokazivaa im omoguava izvanredne performanse boja i irok vidni ugao.
Osnovni nedostatak plazma pokazivaa je u tome to su njihovi pikseli krupni tako da se jo uvek ne
upotrebljavaju za rad sa personalnim kompjuterima. Pord toga, njihov relativno kratak vekkoji je do skoro
iznosio svega 10 000 sati, nije omoguivao njihovu masovniju upotrebu za obavljanje svakodnevnih radnih
aktivnosti (s obzirom na visoku trinu cenu ovih proizvoda).
Plazma pokazivai se najee primenjuju za multimedijalne prezentacije namenjene veem broju
ljudi.
Mogu se ostvariti visoke rezolucije kao i kod CRT i LCD pokazivaa kao i visok nivo kontrasta.
Izradjuju se sa velikim dimenzijama povrine za pokazivanje (dijagonalom moe iznositi 200cm).
Ukupna debljina displeja iznosi manje od 10cm.
Na sl.17. prikazan je plazma pokaziva firme PANASONIC.
U praksi je veoma est sluaj da se za upravljanje i kontrolu rada sistema kombinuju analogni i
digitalni pokazivai.

Kvalitativni pokazivai
Kvalitativni pokazivai se primenjuju u cilju pokazivanja orijentacione vrednosti promenljive veliine
ije se stanje prati, odnosno njenog trenda, brzine ili nivoa promene. Njihova osnovna namena se sastoji u
odredjivanju statusa odredjene varijable u smislu diferenciranja odredjenog broja kritinih oblasti u kojima
posmatrana varijabla moe da se nalazi (kao recimo kod temperaturnog pokazivaa motornog vozila) koji
najee sadri oblasti hladno, normalno i toplo, zatim za praenje veliine u okviru dozvoljene odredjene
oblasti (kao recimo odravanje brzine kretanja motornog vozila ispod 120 km/h odnosno za utvrdjivanje
pozicije veliine koja se posmatra).
Kao u sluaju kvantitavnih pokazivaa oblik kvalitativnih pkazivaa takodje ima uticaja na oitavanje.
Medjutim, ukoliko je za dati oblik pokazivaa kvantitativno oitavanje zadovoljavajue, isti takav oblik se
moe pokazati nezadovoljavajuim za kvalitativnu vrstu oitavanja.
U eksperimentu Elkin-a proseno vreme oitavanja je bilo najkrae kada je korien analogni pokativa
sa prozoretom za kvalitativno oitavanje, dok se ovaj oblik pokazivaa pokazao najnepovoljnijim kvalitativno
oitavanje. Slino tome, proseno vreme kvantitativnog oitavanja je bilo krae kod krunih nego kod
vertikalnih pokazivaa dok je u sluaju kvalitativnog oitavanja proseno vreme oitavanja kod krunog oblika
pokazivaa bilo due nego kod vertikalnog pblika pokazivaa.
Oblik kvalitativnih pokazivaa se obino koristi u cilju kodiranja informacije kako bi ona mogla biti
prepoznata.
Kod razliitih metoda kodiranja koji su konstruktoru dostupni, boje se primenjuju kao najefikasniji
kodni sistem . one se neposredno reflektuju u injenici da najvei broj pokazivaa za kvalitativno oitavanje
sadri kolorni kod. Takvi pokazivai se nazivaju pokazivai sa kolornim kodiranjem.
Maksimalni broj boja koji treba koristiti za kolorno kodiranje iznosi priblino 10. Taj broj se moe
poveati ukoliko stimulus varira u nekoliko drugih dimenzija kao npr.u veliini , nivou osvetljenosti, nijansi i
istoi boja. Nakon odredjivanja potrebnog broja boja za kodiranje, pristupa se odredjivanju vrsti boja koje e
se koristiti za odredjenu namenu. Neophodno je da izabrane boje budu kompatibilne sa operatorovim
shvatanjem ta one prestavljaju. Veina boja koje se koriste za izradu savremenih pokazivaa su izabrani na
principu tkzv.uobiajenog oseaja.
U sluaju pokazivaa koji se koriste za rad kontrolnih prostorija primenjuju se pored ve pomenutih
vrsta kodiranja jo i kodiranje alfanumerikim oznakama osvetljenou, blinkiranjem kao i lokacijama
kodiranja.
| Kvalitativni pokazivai

23

Neophodno je pridravati se odredjenih preporuka prilikom izbora naina kodiranja : neophodno je da

postoji konzistentnost bilo kog odabranog koda nad svim pokazivaima koji se primenjuju u kontrolnoj
prostoriji ili za rad odredjenog uredjaja ije se stanje prati tokom vremena. Kodovi treba da budu laki za
uenje i da su u saglasnosti sa bilo kojim konvencijama ili stereotipima koji vae za odredjenu populaciju
korisnika. Kod takodje, treba da bude jednostavanpri emu je neophodno obezbediti lako razlikovanje
pojedinih elemenata koji sainjavaju kodni sistem.
Primenjeni alfanumeriki kod ne treba da bude dugaak.
Ukoliko se primenjuje istovremeno dva ili vie razliitih kodova za isti sistem, tada primenjeni kodovi
ne smeju da dovedu do bilo kog vida konfuzije kod operatora.
Nieg zasienja gore treba da se koriste za kodiranje informacija koje su manje bitne , odnosno koje
nisu kritine za operaciju ili zahtevaju hitno reagovanje.

Mimiki, sekvencijalni , devijacioni i petlja pokazivai

Mimiki pokazivai slue za grafiku prezentaciju odredjenog sistema. Ova prezentacija moe da
odraava ili funkcionalne veze izmedju elemenata (npr.ematska prezentacija toka procesa) ili geografski
tj.topografski rasporedelemenata sistema (npr.fiziki razmetaj elemenatapostrojenja procesne industrije)
U sluaju automatizovanog procesa proizvodnje neophodno je da operator poznaje stanje procesa
koje je u nekom trenutku postignutokako bi mogla biti ostvarena rana detekcijabilo kog neuobiajenog
dogadjaja koja zahteva detekciju manuelnog ili poluautomatskog alata ili otkrivanja mesta u
automatizovanom sistemu gde se pojavila greka.
Sekvencijalni pokazivai mogu ovu vrstu informacije obezbediti na eksplicitan nain.
Sekvencijalni pokazivai najee sadre grafiku formu prikaza kao to je recimo karta toka procesa ili
mreni dijagram. Posebno tamo gde je redosled dogadjaja kompleksnog karaktera. Oni prikazuju redosled
dogadjaja u formi mape, ukazujui na potrebne korekcije od strane operatora. Sa druge strane, oni daju
pozitivnu indikaciju neophodnu za dobijanje tekueg procesa.
Devijacioni pokazivai slue za otkrivanje greaka u izvrenju zadataka koji se kontrolie. Ovi
pokazivai ukazuju kada nivo varijable, ija se promena prati, dostie granini nivo ili zalazi u podruje izvan
predvidjene granice. Takodje pokazuju stepen devijacije. Izradjuju se najee u formi histograma pri emu je
svaka varijabla predstavljena u formi stubia ija visina ukazuje na dimenziju devijacije u odnosu na granini
nivo. Na ovim pokazivaima mogu biti prestavljena kako pozitivna tako i negativna odstupanja. Osobine ovih
pokazivaa omoguavaju brze intervencije u sistemu ukoliko je to neophodno.
Petlja pokazivai se uglavnom primenjuju u fabrikama precizne industrije. Oni obino prikazuju status
pojedinih procesnih varijabli. Posebno su korisni kada se koristi jedan limitirani broj varijabli ije se stanje
prati. Mogu da pokazuju i numerike vrednosti merenih veliina. Sluaju informacije vezano za specifine
kontrolne petlje u okviru sistema koje su najee u f-ji sistema odravanja.

Pokazivai za kontrolna oitavanja

Kontrolno oitavanje se odnosi na upotrebu pokazivaa sa ciljem da se utvrdi da li je oitana vrednost
u podruju koje je karakteristino za normalan rad maine.
Iako ovi pokazivai mogu sadrati alfanumerike vrednosti, oni po svojim karakteristikama spadaju u
grupu kvalitativnih pokazivaa posebne namene. Ova vrsta pokazivaa sadri informacije u kodiranom obliku.

| Mimiki, sekvencijalni , devijacioni i petlja pokazivai

24

Za oitavanja koja se svode na poredjenje odredjenihvrednosti, uobiajena tehnika se svodi na

araniranje postojeih pokazivaa umesto pravljanja konstrukcionih izmena na njima.
Ukoliko se dva ili vie instrumenata za kontrolno oitavanje koriste na panelima, njihovo
pozicioniranje treba da bude takvo da se pojava bilo koje devijantne vrednosti na nekom od njih moe brzo i
lako uoiti. U tom smislu esto se primenjuje konfiguracija pokazivaau nizu kod kojih su podruja
karakteristina za normalno stanje varijabli orijentisana i istompravcu recimo kao poloaj kazaljke na 12 ili 9
asova.
Na sl.19.prikazano je poziciono kodiranje pokazivaa za kontrolno oitavanje.
Sl.19. primer adekvatnog pozicioniranja grupe pokazivaa za kontrolno oitavanje koje omoguava
jednostavno uoavanje pojave devijantne vrednosti (kao to je to u sluaju sredinjeg pokazivaa u nizu).
Purke je predloio interesantan dizajn brojanika koji je prvenstveno namnejn za kontrolna oitavanja.
Osnovna konstrukciona karakt.tog brojanika se sastoji u tome da se klinasto oblikovana zastavica visokog
kontrasta u odnosu na osnovu pojavljuje u trenutku kada kazaljka dostigne odredjeni nivo kao to je opasnost.
Zastavica nije vidljiva kada maina radi u normalnom ili bezbednom stanju. Purke je pokazao da se upotrebom
takvog pokazivaa znaajno redukuju greke pa vreme oitavanja smanjuju u skladu sa pokazivaem na
kolornom kodiranju kod koga je kolorno podruje neprekidno vidljivo.

Statusni pokazivai, signalna i upozoravajua svetla

Ukoliko se kvalitativni pokazivai striktno koriste za identifikaciju odredjenog statusa sistema (a ne i za

druge svrhe kao to je rcimo praenje trenda) onda se takvi pokazivai nazivaju statusni.
Ovi pokazivai prikazuju separatna, diskretna stanja kao to su ukljueno ili iskljueno, stop ili kreni
(kao kod saobraajnih semafora), oprez i sl.
Kao najee primenjeni statusni indikator koristi se svetlosna signalizacija.
Ovi pokazivai su takodje kodirani najee bojom i lokacijom.

VII nedelja predavanja 26.03.2009.

Treptua ili konstantno upaljena svetla se koriste u razliite svrhe,kao to je ukazivanje na

opasnost,identifikacija kretanja aviona u nonim uslovima,pomou navigacije ili za privlaenje panje na
odredjene lokacije(kao recimo na panelu sa instrumentima.
U sluaju kada se koriste trepua svetla frekvencija treperenja treba da bude znatno ispod one,pri
kojem se trepue svetlo zapaa kao kontinualna svetlost,ovaj nivo se naziva kritina fuziona frekvencija i
iznosi priblino 30 treptaja u sekundi.
Woodson i Conover preporuuju frekvenciju treptaja od 3-10 puta u sekundi sa trajanjem od
najmanje od 0,05 sekundi.Markowiz navodi da se uspeno mogu primeniti i neto nie vrednosti treptaja od 12 puta u sekundi,to je u skladu sa mogunostima vizuelne diskriminacije kod oveka.
Neke od preporuka za korienje signalnih i upozoravajuih svetala su:
| Statusni pokazivai, signalna i upozoravajua svetla

25

-signalan odnosno upozoravajua svetla treba koristiti u sluaju potrebe ukazivanja na neko
potencialno opasno stanje
-ukoliko se svetlosna signalizacija koristi na to da se ukae na to postojee stanje koje se tokom
vremena ne menja,tada se kontinualna svetlost moe koristiti sve dok uslovi ne postanu kritini za
funkcionisanje sistema.
-za prikazivanje urgentnih stanja ili ukazivanje na promenu stanja takodje treba koristiti trepuu
svetlost.
-u sluaju kada se razliite frekvencije treptaja koriste za ukazivanje na razliite nivoe neke
varijable,tada ne treba koristiti vie od tri nivoa treperenja svetlosti.
-osvetljenost koju proizvodi trepue svetlo treba da budenajmanje dva puta vea od osvetljenosti
neposrednog okruenja.
-upozoravajue svetlo treba da bude u granicama od 30 stepeni u odnosu na normalnu liniju
gledanja operatora
-za boju upozoravajueg svetla uobiajno treba izabrati crvenu jer onakod veine ljudi simbolizuje
opasnost
-upozoravajue svetlo treba da obuhvata najmanje jedan stepen vidnog ugla

Reprezentacioni pokazivai
Veina reprezentacionih pokazivaa se primenjuje za prikazivanje promenljivih uslova i stanja (pre
svega u grafikoj formi.
Osnovni elementi koji se nanjima prikazuju pokazuju tendenciju promene pozicije (konfiguracije) na
pozadinsko okruenje displeja.
Kao primer ove vrste pokazivaa moe se navesti pokaziva u avionu koji prikazuje poloaj drugog
aviona ili pozicije na kopnu.
Reprezentacioni pozivai ematski reprezentuju odredjenu situaciju,omoguavajui operatoru da je
realnije sagleda i predvidi mogue ishode.
Prilikom upravljanja avionom pilot treba da asimilira i integrie informacije prikazane na
dodimenzionalnom (2D) pokazivau u koherentnu (3D)sliku tj. da kreira mentalni model okruenja (drugim
reima pilot treba da stvori predstavu o tekuoj situaciji u 3D).
Jedna od metoda koja se koristi za predstavljanje 3D informacija na 2D pokazivau sastoji se u
primeni odredjenih tehnika iz domena umetnosti,kako bi se dobila iluzija postojanja dubine.Takvi pokazivai
koji prikazuju trodimenzinalnu sliku okruenja nazivaju se 3D pokazivai perspektive.
Ispitujui razlike u primeni 2D i 3D pokazivaa perspektive za izbegavanje situacije kolizije aviona Ellis
i saradnici su nali da je u najveem broju sluajeva primena 3D pokazivaa skratila vreme odluivanja pilota
za 3-6s u odnosu na 2D pokaziva.
Na slici 20.prikazani su 2D i 3D pokaziva perspektive

Hood pokazivai
Hood pokazivai(head up sistem)su takva vrsta pokazivaa koja moguava oitavanje sa displeja,bez
potrebe za skretanje pogleda usmerenog na praenje tekue situacije odnosno bez potrebe,za povijanjem
glave na dole ili u stranu,kako bi pokaziva bio u vidnom polju.
Hood je tehnologija koja se moe primeniti za prikazivanjebilo koje vrste pokazivaa
tj.kvalitativni,kvantitativni kontrolni ili bilo koje druge vrste displeja.

| Reprezentacioni pokazivai

26

Hood su pokazivai inicijalno razvijeni za potrebe vojne industrije,odn.vojne avijacije.Bilo je

potrebno obezbediti da pilot oitava informacije sa displeja a da se pri tom ne ometa praenje situacije izvan
aviona.U borbenoj situaciji svako skretanje pogleda,ak i kratkog vremenskog trajanja moe uticati na
odlaganje pravovremene reakcije pilota sa katastrofalnim ishodom.Danas su skoro svi taktiki borbeni avioni
opremljeni ovom vrstom pokazivaa.
Hood pokazivai poinju da se primenjuju sve vie u automobilskoj industriji ali se koriste i z a druge
namene(recimo kod ak personalnih kompjutera).
Postoje dve osnovne vrste hood pokazivaa kod prve vrste hood pokazivaa slika odredjenog dipleja
je fiksirana na odredjeni segmenat asijei ne moe se pomerati sa pokretom glave,ve se poloaj slike koriguje
u zavisnosti od orijentacije vozila.Ovakvi hood pokazivai su pre svega zastupljeni u automobilima i putnikim
avionima .
Kod druge vrste hood pokazivaa slika prikazanog displeja se pomera sa pokretima glave.Za ovu
vrstu hood pokazivaa neophodna je dodatna oprema,najee u vidu kacige,sa optikim sistemom koji prati
pogled operatora i u skladu sa tim koriguje poziciju projektovanog pokazivaa.
Osnovna ideja vezana za primenu hood pkazivaa se sastoji u tome da korisnik moe gledati sliku
spoljanjeg okruenjai informacije sa hood-a bez promene akomodacije oka.est je sluaj kod ovakvih
sistema,da objekti iz spoljanjeg sveta izgledaju manji i udaljeniji nego to stvarno jesu,to predstavlja
nedostatak ovakvih pokazivaa.
Na slici 21 prikazan je HUD pokaziva koji se koristi u formuli 1.

Auditorni dodirni i odfaktorni pokazivai

Auditorni pokazivai se prvenstveno primenjuju za davanje odredjenih informacija u vidu signalnih i
upozoravajuih tonova.
Alarmi i upozoravajui alarmni pokazivai treba da ispune odredjene zahteve u pogledu inteziteta i
frekvencije zvukova koji se koriste,kao nosioci informacije.
U pogledu inteziteta zvuka potrebno je istai da do izvesne granice zvuk veeg intenziteta moe
imati pozitivno delovanje na pobudjivanje panje i iniciranje pravovremenog odgovora.Ova osobina posebno
dolazi do izraaja u uslovima postojanja auditornog uma,medjutim signali izuzetno visokog inteziteta mogu
dovesti do pojave stresne situacije i na taj nain umanjiti performanse izvrenja zadatka .Neophodno je
izabrati,takav intezitet upozoravajueg signala koji e omoguiti njegovo jasno razlikovanje od ostalih
ambijentnih zvukova.
Doll i Folds su obavili istraivanje frekvencija zvukova koji se koriste za auditorne pokazivae u
avionima.Ovo istraivanje je pokazalo visonantne vrednosti frekvencija zvukova auditornih pokazivaa u
kokpitima obuavanih letelica.Primera radi F-15 koristi ton 1600Hz,dok F-16 koristi konstantan zvuk od 250Hz
za isto auditorno upozorenje,pored toga relativno veliki broj ne govornih zvunih signalase koristi u kokpitima
aviona,tako F-15 koristi 11razliitih audio signala dok C-5a koristi 12 signala koji ukazuju na razliito stanje.
Prilikom dizajniranja i selekcije auditornih pokazivaa neophodno je pridravati se sledeih
preporuka:
-koristiti frekvencije izmedju 200-5000Hz odnosno izmedju 500-3000Hz iz razloga to je ulo sluha
najosetljivije u srednjem frekventnom opsegu
-koristi frekvencije ispod 1000Hz kada je potrebno da signal predje vee duinsko odstojanje iz
razloga to vee frekvencije nemaju veliki domet.
-koristiti frekvencije ispod 500Hz kada je potrebno da signal krivuda izmedju razliitih prepreka ili
prolazi kroz pregrade.
-koristiti signal koji sadri od 1-8tonskih pulsacija u sekundi jer se takva vrsta zvuka moe lako
razlikovati od ostalih zvukova u okruenju.
-ukoliko je potrebno koristiti vie razliitih zvukova za opisivanje veeg broja razliitih stanja,tada se
preporuuje korienje razliitih tonova srednjeg inteziteta.
| Auditorni dodirni i odfaktorni pokazivai

27

-koristiti vie razliitih zvunih izvora (trube,zvona,alarmi) kada je potrebno obezbediti razlikovanje
zvukova koji istovremeno opisuju razliita stanja sistema .
Iako u svakodnevnom ivotu veoma esto koristimo ulo dodira dodirni pokazivai se relativno retko
koriste za prenoenje informacija .Primarna uloga dodirnih pokazivaa u dananje vreme zasniva se na zameni
drugih vrsta pokazivaa pre svega za potrebe slepih i gluvih osoba.
Najee primenjeni tipovi stimulusa koji se koriste od dodirnih pokazivaa su mehanike vibracije i
elektrini impulsi.
Osnovni fiziki parametri koji se koriste za prenoenje informacija putem dodirnih pokazivaa su
intezitet vibracije,lokacija vibracije,trajanje vibracije.
Elektrini impulsi mogu biti kodirani na vie naina putem lokacije elektrode nivoa pulsacije
trajanjem intezitetom ili fazom.
Primena elektrinih impulsa ima odredjenih prednosti u odnosu na mehanike vibracije iz razloga to
je sa elektrodama jednostavno rukovati(mogu se postaviti na bilo koju taku tela),pored toga osetljivost na
elektrinu stimulaciju nije u zavisnosti od temperature koe dok je osetljivost na mehanike vibracije u funkciji
od temperature koe.
Olfaktorni pokazivai nisu nali iroku upotrebu u praksi ipak oni se sa uspehom mogu koristiti u cilju
davanja informacija vezanih za odradjena upozorenja,tako na primer kompanije za distribuciju gasa najee
dodaju poseban miris gasu,kako bi se on lako mogao detektovatiuloliko dodje do njegovog oslobadjanja u
okolni vazduh.
Ova vrsta pokazivaa se u praksi primenjuje kao suplement drugim vrstama pokazivaa pre svega
onim koji slue kao upozoravajui natpisi.

Kompjuteski podrano ergonomsko dizajniranje(CAED)

Kompjuterski podrano dizajniranje (CAD) je postalo veoma popularno medju inenjerima iz razloga
to omoguuje mnogo vie fleksibilnosti od konvecionalnog naina projektovanja iako je ono opte prihvaeno
u proizvodnji i industriji najvei deo CAD sistema potpuno ignorie vanu komponentu projektovanja sistema
ovek maina tj.samog oveka.Tradicionalno ergonomi su morali da ekaju sve do stadijuma izrade makete
kako bi mogli da primene ergonomska reenja odnosno da izvre detaljnu procenu oblikovanog prototipa.
Znaaj ergonomskog input-a za dizajniranje je u mnogim granama industrije prepoznat kao
esencijalan,pritisak nekih eksternih faktora kvalitetnog dizajniranja kao to su ekonomski,socijalni i
zakonodavni doveli su do zahteva da se ergonomski inputi inkorporiraju jo u poetnim fazama dizajniranja po
mogustvu jo u fazi kreiranja koncepta.
Logian zakljuak koji se nametao,kao rezultat pomenutih zahteva je bio taj da je neophodno razviti
CAD sisteme koji bi omoguili modeliranje i maina i ljudi.Prepoznajui potencial takvog reenja u nekim
sluajevima je jo kasnih 60-tih godina prolog veka,nainjen pokuaj razvoja CAD sistema koji su uzimali u
obzir ljudski faktor pri projektovanju.Ovakvi prvobitni pokuaji su imali razliit stepen uspeha.Ipak oni su
posedovali dizajnerske alate koji su omoguavali ocenu radnog poloaja i konfora,procenu potrebnog
slobodnog prostora,rastojanja vezana za dohvat,kao i vidjenje.Oni su takodje omoguavali da ergonomski
zahtevi i reenja budu inkorpoirani u najranijim fazama dizajniranja,kao to je recimo pravljenje skice.
Savremeni CAED sistemi treba da ispune nekoliko bitnih osnovnih zahteva,pre svega oni treba da
omogue trodimenzionalno modeliranje opreme i radnog prostora sa prikazom na ekranu VDT.Takodje oni
treba da sadre trodimenzionalne modele ljudi sa mogunou pravljenja varijacija u dimenzijama obliku i
poloaju za razliite populacije korisnika.Osim toga od posebnog je znaaja da budu zastupljene tehnike za
procenu bazirane na ljudskim modelima koje omoguavaju ocenu dohvata radnog poloaja,vidjenja,konfora i
podeenosti opreme.Visoko interaktivni korisniki interfejs koji omoguava oblikovanja prema linim
preferencama korisnika je jo jedna od bitnih solucija koja takodje treba da bude zastupljena u ovim
sistemima namenjenim dizajniranju.
| Kompjuteski podrano ergonomsko dizajniranje(CAED)

28

CAED sistemi koji su nali iroku praktinu primenu su : Anybody,Apolin,Boeman,Buford,

Car,Combiman,Crew
chief.
Cyberman,Ergoman,ErgoSHAPE,
ErgoSpace,
Franky,Jack,
Manequin
,Mintac,Sammie,Tadaps i Werner.
Postojei sistemi se dosta razlikuju po tome u kojoj meri su prethodno pomenuti zahtevi
ergonomskog projektovanja ispunjeni.Prisutne su razlike u pogledu mogunosti primene ovoh sistema kao i
kapaciteta kojima raspolau.

Oblikovanje opreme i radnog mesta

Sistem za oblikovanje radnog mesta se koristi za generisanje 3D geometrijskih prezentacija radnog
okruenja kao i specifine opreme koja se na tom radnom mestu koristi.
Modeli znaajne kompleksnosti mogu biti brzo napravljeni zahvaljujui irokom izboru parametarski
definisanih primitivnih oblika,kao to su kocka,poliprizme,konusi i slino.
Podaci neophodni za oblikovanje 3D modela radnog mesta mogu biti preuzeti iz inenjerskih crtea i
uneti preko takozvanog primitivnog menija za modeliranje zatim modelirani off-line u definisanom formatu
za podatke ili importovani preko IGES ili DXF formata drugih CAD sistema.
Na slici 30. Prikazana je 3D prezentacija jednog sistema ovek-maina nastala importovanjem
podataka iz drugog CAD sistema.
Slika 30.Model aviona importovan iz Uniras sistema u Sammie
Vana karakteristika ovih sistema je mogunost interaktivnog geometrijskog editovanja koje
omoguava modifikaciju modela u skladu sa odredjenim dizajnerskim solucijama,pri tome strukturna validnost
modela ostaje nepromenjena,to je od posebe vanosti.Primera radi ukoliko se projektuje radni sto kao
kombinacija radne ploe sa etiri noge tada e prilikom poveanja povrine radne ploe noge stola biti
automatski repozicionirane,kakooo bi se zadrao validan model.

Modeliranje oveka
CAED modeli oveka predstavljaju 3D reprezentaciju ljudskog tela,kod ovih modela zadaju se
ogranienja pokreta u zglobovima u skladu sa realnim.Pri emu dimenzije i oblik ljudskog tela mogu varirati
kako bi adekvatno bili reflektovani opsezi oblika i dimenzija odredjene nacionalne ili profesionalne populacije
korisnika.

VIII nedelja predavanja 02.04.2009.

Ljudski model najee sadri 18 zglobova, 21 krutu vezu opciono, ake mogu sadrati 16 veza i 18
zglobova.
Hijerarhijska struktura modela pri okretu ostaje ne promenjena. To znai da u koliko se kod modela
oveka izvri podizanje nadlaktice, podlaktica i aka na odgovarajui nain prate kretanje nadlaktice.
Veliina, oblik tela i opseg doputenih poloaja su u funkciji kod antropometrijske i biomehanike
datoteke izabrani od strane korisnika.

| Oblikovanje opreme i radnog mesta

29

Podaci koji se mogu zadati odnose se na linearne dimenzije izmedju pojedinih zgolobova parametre
teine i teita, pojedinih telesnih segmenata, kao i na apsolutne i normalne granice za svaki stepen slobode
bilo kog zgloba ljudskog tela.
Prikazani ljudski model moe biti iterativno menjan tako sto se vri promena ukupnog telesnog
percentila, individualnih percentila koji se odnose na izabranu vezu zadavanjem eksplicitnih dimenzija kao i
upotrebom korelacionih jednaina.
Sistem ima mogunost indikacije da li je selektovani ugao u zglobu u granicama za normalan pokret,
u maksimalno moguim granicama ili je takav pokret neizvodljiv. Kao dodatna opcija mogue je editovanje
ogranienja u zglobu u skladu sa odabranom dizajnerskom solucijom kao sto je npr. Ogranienje opsega
pokreta zgloba u sluaju hendikepiranih osoba, selekcija konforne zone, simulacija ogranienja uzrokovanih
noenjem masivne odee ili postojanjem odreenih neuobiajenih radnih uslova kao u sluaju kada deluju
gravitacione sile na korisnika ograniavajui mu slobodu pokreta.
Antropometrijske varijable omoguavaju procenu neophodnog prostora za smetaj oveka i dohvat.
Opcija koja se odnosi na ljudsko vianje omoguava korisniku da prikae vidno polje modela na
ekranu.
Ovakvi alati obezbeuju korisniku da predvidi najverovatniji radni polozaj koji e biti forsiran
usvojenim dizajnerskim reenjem.
Primer: Vienje glavnih pokazivaa neophodnih za vonju moe biti ogranieno poloajem volana
uzrokujui znaajno sputanje vozaa po visini. Ovakav poloaj oveka e biti identifikovan od strane dizajnera
koji moe registrovati ostvarene uglove u zglobovima a zatim uporediti sa preporuenim vrednostima iz
literature. Na osnovu toga je mogue sprovesti analizu kojom bi se utvrdile pozicije u kojima bi visoki voza
trpeo znatno optereenje u predelu vrata, ramena, u donjem delu ledja ili u butnom delu. Shodno tome
dizajnersko reenje moe biti interaktivno modifikovano tako to e biti sputeno sedite vozaa, poveana
visina krova, izvrena repozicija volana ili omoguena njegova podesivost po visini.

KONTAKTNE RUTINE
Upotrebom ove opcije vri se automatska identifikacija da li su dva vrsta tela u meusobnom
kontaktu. Ukoliko je to sluaj sistem indukuje trepuu svetlost kako bi privukao panju na problem. Ova
opcija se obino koristi za kontrolu veliine i oblika slobodnog prostora predvidjenog za pozicioniranje modela
oveka. Alternativno, vizuelnom kontrolom iz razliitih uglova moe se postii identian rezultat.

ALGORITMI DOHVATA
Kontrola dohvata moe biti izvrena jednostavnim pozicioniranjem ruku ili nogu na eljeni komandni
organ u komandnom prostoru ime se utvruje da lu ake ili stopala u kontaktu sa kontrolnim ureajem ili
nisu.
Ovakav metod moe biti naporan u sluaju postojanja velikog broja komandnih organa. Iz tog
razloga je razvijen algoritam koji omoguava predvianje izvodljivih poloaja ruku i nogu u prostoru za datu
lokaciju modela ili koordinata koje su u podruju dohvata.
Jedan od veoma esto korienih pristupa za automatizovano odreivanje dohvata je volumetrijski.
On se uspeno moe koristiti za odreivanje dohvata obe ruke i lumbalnog dela.
Na sl.31 dat je primer volumetrijskog odreivanja dohvata desne ruke
| KONTAKTNE RUTINE

30

Sl 31. Volumetrijsko odreivanje dohvata desne ruke pilota helikoptera

TESTOVI VIENJA
Ono to vidi model oveka je pod potpunom kontrolom korisika. Primera radi moe se izvriti
selekcija levog, desnog ili sredinjeg poloaja oka i specificirati eljeni vidni ugao.
Kao i u sluaju dohvata testovi vienja se mogu obaviti runo usmeravanjem glave ili oiju ili se sa
druge strane mogu specificirati koordinate koje treba da budu u vidnom polju modela. Ovakav automatizovan
prisup omoguava prikaz rezultujuih vidjenja modela zajedno sa vidnim uglom i rastojanjem od oka do
objekta. Linije pogleda mogu biti pridodati modelu kako bi bili odreeni optimalni, prihvatljivi i maksimalni
vidni uglovi i rastojanja bazirani na bilo kom skupu preporuka koji odgovara odradjenom dizajnerskom
scenariju. Ovakav koncept omoguava 3D mapa vienja koje dodatno prikazuju delove vidnom polja u vidu
oblasti i zapremina koje ostaju neopaene. Kao posledica usvojenog poloaja i dimenzija odreenih struktura i
izraznog okruenje (npr. Provera eksterne vidljivosti iz vozila kroz izabrano prozorsko staklo.)
Ovakav pristup omoguava dizajeneru da moe izvriti proveru da li su visoki vozai u mogunosti da
uoe oznake pored puta bez povijanja prema napred ili recimo da li voza iz lokomotive moe videti oznake
pored ina bez pomeranja iz sedeeg poloaja.

OGLEDALA I REFLEKSIJA
Opcija za modeliranje ogledala moe se koristiti moe se koristiti za dizajniranje ogledala razliitih
vrsta vozila.
Mogue je takoe utvrditi da li refleksija u odredjenim situacijama predstavlja problem ili ne.
Parametri za oblikovanje ogledala kao to su fokalna duina, konveksnost/ konkavnost, veliina i
orijentacija su sve veliine koje se mogu iterativno podeavati kako bi se mogao obezbediti adekvatno vidno
polje na povrini ogledala.
Na sl. 32 prikazana je 3D procena vidnog polja sa pozicije vozaa automobila. Na levoj prikazanoj slici
prikazani su komandni organi i pokazivai koje voza percipira sa svoje pozicije u toku vonje kao i ono sto vidi
kroz prednje i bono staklo. Na desnoj slici prikazano je ono to voza vidi u desnom retrovizoru. Sl 32 opcija
3D vienja koju omoguava Same.

MEMORISANJE POLOAJA
Kada je izvrena selekcija odgovarajuce veliine i oblika ljudskog tela i kada je njegov radni poloaj
podeen da odgovara zahtevima zadatka i fizikim ogranienjima koja potiu iz okruenja od posebne vanosti
da se takva pozicija sauva. Ovakava opcija postoji i ona omoguava da dizajner proceni sekvence tipinih
radnih poloaja kao na primer pri vonji u putu kada voza pritiska kvailo i ubacuje vozilo u prvu brzinu ili
kada gleda unazad pritiska kvailo i ubacuje vozilo u rikverc.

| TESTOVI VIENJA

31

KORISNIKI DIJALOG
Sistemi su visoko interaktivni zasnovani na korienju grafikih menija koji su laki za upotrebu.
Komande se mogu aktivirati miem nakon to se selektuje opcija iz menija direktnim unoenjem skraenice
odreene komande putem tastature i korienjem makro komandnog procesora. Komande su menijima
grupisane na logian nain u skladu sa funkcijom koju vre.U nastavku e biti opisani neki od osnovnih menija
koji se koriste u CAED sistemima.
Meni radnog mesta sadri komande koje omoguavaju interaktivno pozicioniranje modela ili neke
komponente modela na radnom mestu. Objekti mogu biti premeteni ili rotirani oko svoje ose ili u odnosu na
globalni koordinantni sistem. Jedna od uobiajenih alternativnih funkcija za specificiranje distance
premetanje objekta u mm se sastoji u tome da se objekat pomou mia jednostavno privue na eljenu
lokaciju. Ovakav pristup znatno ubrzava rad.
Meni ovek sadri vei broj podmenija kao to su meni antropometrija, koji slui za
antropometrijsko podeavanje karakteristika ljudskog modela, meni pokreta zgolobova koji je namenjen za
regulisanje promena radnog poloaja, meni koji se odnosi na vienje sa zadatkom eksplicitnog prikazivanja
onog to ljudski model moe da vidi, kao i meni dohvata za definisanje i kontrolu oblasti dohvata oveka u
trodimenzionalnom prostoru.
Meni za editovanje ranog mesta je namenjen za zadatke koji se pre svega odnose na porcenu
razliitih aspekata radnog mesta. U tom smislu od posebne je vanosti da se omogui promena veliine ili
oblika modela odnosno nekog njegovog dela. U tom cilju se primenjuje skaliranje, pomicanje i
redimenzionisanje du razliitih koordinatnih sistema. Pored toga oblik objekta se moe interaktivno menjati
kursorskim pomicanjem vrhova, ivica i povrina objekta. Takodje modelima moe biti pridruena i dodatna
oprema kao to su izme, kaciga, torba i sl. Ovi objekti postaju logiki povezani sa ovekom kada se menja
njegov radni poloaj.

DIZAJN USLOVA RADNE SREDINE (VEBE)

Podrazumeva oblikovanje faktora kao to su osvetljenje, relativna vlanost vazduha, temperatura,
zapraenost i vibracije.
Konforno i bezbedno radno okruenje koje radnicima omoguuje efikasnost rada podrazumeva da se
uslovi radne sredine dizajniraju u saglasnosti sa odredjenim kriterijumima i preporukama koji se definiu i
odreuju za svaki od pomenutih radnih uslova ponaosob. U nastavku e biti opisani kriterijumi odnosno
postupak za dizajniranje uslova radne sredine vezano za osvetljenost, buku, relativnu vlanost vazduha,
temperaturu i zapraenost.

DIZAJ OSVETLJENJA
Skoro svi poslovi koji se obavljaju u industriji kontrolisani su vidom. Iz tog razloga je znaaj adektnog
osvetljena u uslovima izvrenja radnih zadataka posebno izraen.
Veina industrijskih poslova se obavlja u fabrikama u kojima je usled ogranienog vremena trajanja i
inteziteta dnevnog svetla neophodna upotreba vetakog. Sa druge strane pojedini poslovi kao to su oni u
rudnicima ili magacinima ispod povrine zemlje, takvi su po svom karakteru da je rad bez vetakog
osvetljenja praktino nemogu. Stoga dizajn sistema vetakog osvetljenja ima veliki uticaj na rad i konfor
onih koji se nalaze u takvom ambijentu.
| KORISNIKI DIJALOG

32

Prilikom odreivanja potrebnog nivoa osvetljenja neophodno je uzeti u obzir vrstu aktivnosti koju
radnih obavlja, godine starosti ranika, zahteve z pogledu brzine i tanosti obavljanja zadataka i refleksiju
povrine. Ukoliko su detalji koje treba razlikovati manji potreban je vii nivo osvetljenja. Funkcionalna
sposobnost oka se smanjuje sa godinama starosti tako da je za rad starijih radnika potrevno jae osvetljenje.
Vie osvetljenja je neophodno i u sluaju kada se zahteva velika brzina ili ranosti rada kako i kada je refleksija
manja.
Postupak za odreivanje potrebnoh nivoa osvetljenja (formiran na osnovu iis procedure) je relativno
jendostavan i sastoji se u primeni tri naredne tabele.
U tabeli 1 su poslovi ravrstani u devet tipinih kategorija koje su oznaene slovima od A do I,
kategorije od A do C ne obuhvataju vizelne zadatke. Za svaku kategoriju je dat interval od tri nivoa osvetljenja
(nizak-srednji-visok) i primer ili kratak opis tipinih aktivnosti.
Tabela 1- preporuene vrednosti nivoa osvetljenosti radnih prostorija
Tabela 1 se koristi tako to se u njenoj desnoj koloni prvo pronae karakteristian posao koji je
najpribliniji onom za koji treba odraditi osvetljenost, zatim je neophodno odrediti sumu teinskih
koeficijenata u zavisnosti od karakterisike radnika i radnog zadataka.
U tabeli 2 su za sledee karakterisike godine (starosti, brzina ili ranost,reflekcija) oznaeni tehniki
koeficijenti sa -1, o i 1. Bira se po jedan teinski koeficijenat za svaku karakterisiku u zavisnoti od datih uslova,
a zatim odreuje zbir npr 1-1+1=1 koji predstavlja ukupni teinski koeficijenat redovan za dalji rad.
Tabla 2. Teinski koeficijenti koji se uzimaju u obzir prilikom izbora nivoa osvetljenja.
Konaan izbor jedne od tri vrednosti za nivoa osvetljenja u srednjoj koloni odabrane kategorije iz
tabele 1 se obavlja na osnovu vrednosti za ukupan teinski koeficijenat i tabele 3. Za odbaranu kategoriju
posla i vrednosti ukunog teinskog koeficijenta u tabeli 3 usvaja vrednost intervala (najnia, srednja, najvia), a
zatim se oitava vrednost nivoa osvetljenja iz tabele1.
Primer Za itanje udbenika treba usvojiti kategoriju T iz tabele 1 teinske koeficijente -1 za godine
starosti ispod 47, 0 za znaajnu brzinu i tanosti pri itanju i -1 za reflekciju bele hartije od 80 posto. Iz tabele 3
vidimo da za kategoriju posla D i ukupni teinski faktor -2 treba usvojiti najniu vrednost intervala koja iznosi
200 luksa (tab 1).
Kada govorimo o upotrevi dnevnog svetla za dizajn osvetljenja radnih prostorija neophodno je
navesti odreene preporuke kojih se treba pridravati kako bi se postigli odgovarajui pozitivni efekti prilikom
ove vrste osvetljenja:
1.

2.
3.

4.
5.
6.

sunevi zraci ne smeju padati direktno na radno mesto jer takva svetlost moe uzrokovati
oteenje ula vida ili onemoguiti izvrenje radnoh zadatka. Pored toga takva svetslost
moe biti tatna za pojedine materijale koji se upotrebljavaju u procesu proizvodnje
Najpogodnije je ukoliko svetlost pada sa severa jer je ona najdifuznija I najmanje se manja
tokom vremena
Osvetljenost radnog prostora dnevnom svetlou ne zavisi samo od ukupne povrine prozora
ve I od drugih faktora kao to su poloaj po visini, I nagib pojedinih prozora ,odnosa
povrine prozora I dimenzija prostorije udaljenosti prozora od radnog mesta I sl.
Neophodno je uskladiti svetlost koja neposredno prodire u radnu prostoriju sa onom koja se
reflektuje od okolnih zidova.
Kod jednospratnih fabrikih objekata zadovoljavajui efekti se mogu postii ukoliko se on
pokrije testerastim krovom.
U sluaju viespratnih objekata kod kojih prozori mogu biti smeteni na spoljanjim zidovima,
treba uzeti u obzir sleee : a) odnos dimenzija radne povrine I dimenzija prozora mora
biti vei kod niih spratova nego kod viih, b) ukoliko je mogue, gornja ivica prozora reba
da dosee do plafona radne prostorije, c) donji nivo prozora ne bi trebao biti nii od nivoa
radne povrine, d) nivo osvetljenosti sa prozora e biti ynatno povean ukoliko se

| DIZAJ OSVETLJENJA

33

upotrebi dihtundirajue staklo, e) u veini sluajeva je najpogodnije ukoliko svetlost

dolazi sa leve strane.
Prilikom dizajniranja osvetljenja radnih prostorija treba imati u vidu da razlika u osvetljenosti
pojedinih zona radne prostorije nastaje iz vie razloga. Osnovni razlozi za ovu pojavu su :
1. Na pojedinim radnim mestima pored opteg postoji I dopunsko osvetljenje dok na drugim radnim
mestima moe u zavisnosti od karaktera posla postojati samo opte osvetljenje.
2. Raspored prozora jedne vee radne prostorije moe biti takav da onemoguava podjednaku
osvetljenost dnevnom svetlou.
3. Nivo osvetljenosti u celoj prostoriji moe varirati zbog varijacija napona u elektroenergetskom
postrojenju promena napona u el. Mrei od +- 1% (u granicama od +-5%) uzrokuje razliite
promene svetlosnog fluksa u zavisnosti od vrste sijalica koje se koriste u prostoriji.
Kao opte smernice za izbor boje osvetljejnja mogu se izdvojiti sledei moment :
1. Izbegavati upotrebu monohromatske svetlosti na uobiajenim radnim mestima
2. Bez obzira na to to je obojena svetlost pogodna kada se njome osvetli celokupno vidno polje, a
ne samo radni prostor, prvenstveno treba koristiti belu ili meanu svetlost za osvetljenje,
3. Fluoroscentne svetiljke su veoma pogodne za osvetljenje jer daju boju koja se veoma priblizava
dnevnoj svetlosti.

Dizajn uslova radne sredine u kojoj postoji buka

tetno dejstvo buke na ljudski organizam I radne performance je viestruko . Iako standardi
preporuke za sada ne obuhvataju svaki pojedinani tetni efekatkoji ona uzrokuje. U njima se
preteno tretiraju ona tetna dejstva koja se odnose na vrstu radne delatnosti neposredno
sporazumevanje govorom, posredno sporazumevanje sredstvima komunikacije I oteenje ula
sluha.
Dizajn uslova radne sredine u kojoj postoji buka se obavlja u odnosu na odredjene kriterijume
vezane za buku I njeno tetno dejstvo. Kriterijumi I veliine koje e ovde biti navedene su u
saglasnosti sa vaeim domaim pravilnikom o merama I normativima za zatitu na radu od buke
u radnim prostorijama.
Neophodno je pre svega definisati one nivoe buke koji se koriste prilikom procene njenog
tetnog dejstva. Nivo buke koji se izmeri mernim instrumentom u odredjeno vreme se naziva
izmereni (merodavni) nivo buke.Oznaka Lmi . Vrednosti sluajno odabranih kratkotrajnih merenja
od ukupno n uzoraka predstavljaju izmerene (merodavne) vrednosti buke Lmi.

XIX nedelja predavanja 09.04.2009.

Doputeni nivo buke Lg je pravilnikom propisani nivo buke koji se ne sme prekoraiti u cilju zatite
radnika od povreda i oteenja ili od prekomernog ometanja na radu.
Stabilna buka (buka stalnog nivoa) je ona buka kod koje se energija zvuka u vremenu menja
neznatno.
| Dizajn uslova radne sredine u kojoj postoji buka

34

U sluaju kada u radnoj prostoriji postoji stabilna buka ocena njenog tetnog dejstva se obavlja
prema sledeem postupk:1 Izmeriti po n vrednosti merodavnog nivoa buke Lmi na odredjenom odabranom
broju radnih mesta 2.Odrediti za svako odabrano radno mesto srednju vrednost merodavnih nivoa buke Lm
prema obrascu
Dobijeni merodavni nivo buke Lm predstavlja vrednost koja je merodavna za ocenu tetnog dejstva.
3.U zavissnosti od vrste posla koji se obavlja ili zahteva u pogledu komunikacije odrediti doputene vrednosti
Lg nivoa buke na osnovu tabela za odredjivanje doputenih nivoa buke. 4.Kriterijum za ocenu tetnog dejstva
buke predstavlja uporedjivanje izraunatih merodavnih nivoa na pojedinim radnim mestima sa doputenim
vrednostima uzetim iz gore navedenim tabelama.Ukoliko bilo koja vrednost merodavnog nivoa buke je vea
od vrednosti dozvoljenih nivoa tada je radno mesto tetno za radnika i rad koji se obavlja tako da se
preduzimaju neophodne mere za eleminisanje ovog tetnog dejstva.
Preciznija procena tetnog dejstva buke na onim radnim mestima na kojima je prekoraen dozvoljeni
nivo obuhvata dalju frekventnu analizu takve buke.
Kartografija buke se moe uspeno koristiti u poetnim analizama jednog sloenog radnog
okruenja,kao to je to mainska hala.Uzimaju se uzorci nivoa buke u radnom podruju ili u blizini maine u
zavisnosti od karaktera buke a zatim se crtaju u formi karte (mape) buke kao to je to prikazano na slici 4.
Slika 4.Primer karte buke
Upotrebom mapa radjenih u takvoj formi mogu se identifikovati zone kritinih nivoa buke(posebno
na mestima gde ljudi rade ili na kojima se zadravaju odredjeno vreme kako bi bilo mogue uoiti gde je
neophodno primeniti preventivne mere ili planski izolovati uzroke visokog nivoa buke,takodje izradjena karta
buke moe posluiti kao polazna osnova za redizajn maina u fabrikoj hali kako bi se nivo buke
uravnoteijo.Karte buke predstavljaju auditorni ekvivalent,planova osvetljenja prilikom analize osvetljenosti
na radnom mestu.

Dizajn mikroklimatskih faktora

Relativna vlanost vazduha se retko koristi samostalno kao pokazatelj mikroklime radne sredine ve
se kombinuje sa jo nekim paremetrima kao to je to temperatura i eventualno strujanje vazduha prilikom
procene termalnog konfora .
Relativna vlanost vazduha u radnim prostorijama moe varirati od minimalnih vrednosti 10-20 % do
visokih vrednosti 80-90% i vie,topao vazduh sa niskom relativnom vlanou omoguava odavanje velikih
koliina toplote dok topao i vlaan vazduh oteava ovaj proces.
ovek moe podneti temperature spoljanje sredine preteno u granicama od -50 do +65 stepeni
celziusa bez veih posledica po ivot mada je to mogue u izuzetno kratkim intervalima i do 100 stepeni.Izvan
tih granica razmena toplote organizma sa okruenjem je naruena tako da se moraju preduzeti mere koje e
spreiti nastanak takvog stanja.
Prethodno navedene ekstremne vrednosti vlanosti vazduh i temperature treba izbegavati prilikom
dizajniranja uslova radne sredine.Niska relativna vlanost vazduha poveava ostljivost na neprijatne
mirise,pored suvoe drela nosa i koe ona moe uzrokovati iritaciju oiju kada je relativna vlanost vazduha
ispod 30% to posebno dolazi do izraaja nakon 4 asa provedenih u takvom okruenju.
Povisena i visoka tenp. Vayduha mogu uyrokovati yamor,sunanicu,opekotine,toplotne
greve,iscrpljenost i nesvesticu.Niska temp. Vazduha moze prouzrokovati snizenje telesne temp. Drhtanje,
promrzline i nesvesticu.
Mikoroklimatske uslove treba dizajnirati tako da se ostvari termalni komfor.Prema ISO 7730
standardu, termalni komfor se definise kao stanje svesti koje se izrazava zadovoljstvom termalnim
okruenjem.
Termalni komfor se moe oblikovati primenom dijagrama nove efektivne temprature. Ovaj dijagram
obuhvata varijable kao to su suva i vlana temperatura (mere se pomou suvog i vlanog termometra koje
sadri recimo ahasmanov psihrometar), relativna vlanost vazduha i pritisak vodene pare.
| Dizajn mikroklimatskih faktora

35

Na slici 9 prikazan je dijagram nove efektivne temperature.

Osenena oblast na dijagramu nove efektivne temperature, predstavlja komforni standard koji je
donela ASHRAE.Istraivanje Roblesa je rezultiralo razvojem modularne komforne obvojnice (MKO).Ova
obvojnica se nalazi izmedju linija 24 i 27 stepeni nove efektivne temperature i grafiki je prezentovana u
obliku romba.
Prema Sandersu i McCormicu koncept termalnog komfora je skopan sa izvesnim potekoama.Ove
tekoe proizlaze iz razloga to termalni komfor ne zavisi samo od parametara klime okruenja ve i od
metabolizma oveka, rada koji obavlja, odee koju nosi i sl.
Opte posmatrano, MKO vrednosti su vie od vrednosti u okviru ASHAE standarda, to se dijagrama
lako moe uoiti.Ovo iz razloga to je Rokles istraivanje sproveo na osobama koje su bile lako odevene dok su
osobe koje su uestvovale u istraicanju na osnovu kojih je donet ASHAE standard nosile tipinu radnu
odeu.Osim toga, MKO se odnosi na osobe koje se sede dok se ASHAE standard odnosi na osobe koje
obavljaju laganu fiziku aktivnost kao to su kancelarijski poslovi.

Dizajn uslova radne sredine u kojij postoji praina

Razliiti radni procesi indukuju veu ili manu koliinu praine.Dizajn uslova radne sredine u kojoj
postoji zapraenost, se pre svega svodi na odredjivanje nivoa kontaminacijeradne sredine preine, pa zatim na
odredjivanje mera koje treba preduzeti da bi se izbegle tetne posledice po radnika.
Postupak za ocenu tetnog dejstva i dozvoljeng izlaganja radnika praini koja nastaje u procesu
proizvodnje se sastoji u sledeem:
1.

Ukoliko nije poznata vrsta praine neophodno je najpre hemijskim i drugim laboratorijskim
analizama utvrditi vrstu odnosno prirodu praine koja se nalazi u radnom okruenju.
2. Utvrditi merenjem pomou odgovarajueg instrumenta koncentraciju praine za svaku radnu
operaciju.ovo treba uiniti posebno za sve praine koje se nalaze u radnom okruenju.
3. Izraunati ekspoziciju radnika Ei za svaku vrstu praine i prema formuli:
Gde su sa A,B,...,N oznaene radne operacije koje radnik obavlja tokom osmoasovnog
radnog dana u atmosferi koja sadri jednu vrstu praine.Sa t je oznaeno vreme trajanja svake
pojedinane operacije.
4. Odrediti na osnovu standarda ili preporuka max dozvoljene koncentracije MDKi za svaku prainu
koja je prisutna u radu.Vrednosti MDK za razliite praine se daju tabelarno.
5. Ukoliko je Ei vee od MDKi za i=1,2..,N tada se konstatuje da je radnik izloen tetnom dejstvu
odredjene praine tako da je neophodno preduzeti odgovarajue mere za otklanjanje nastalih
negativnih efekata.Sa m je oznaen broj vrsta praine kojima je isti radnik izloen u svom radu.
Preporuuje se odredjivanje i mase estica praine jer je poznato da izvestan broj
oboljenja zavisi od mase estica praine a ne samo od njihovg broja.

| Dizajn uslova radne sredine u kojij postoji praina

36

Primena antropometrije u ergonomskom dizajniranju8

Velike varijacije u telesnim dimanzijama predstavljaju poseban izazov za dizajnere maina, alata i
drugih proizvoda. Antropometrija predstavlja oblast ergonomije koja ima za zadatak da uskladi dimenzije
proizvoda sa fizickim karakteristikama oveka, kao to su dimenzije pojedinih delova tela, njihova masa,
inercijalna svojstva i volumen.
Dizajniranje za prosenu osobu predstavlja dizajnersku iluziju. esto je potrebno uzeti u obzir visoke
osobe (kao recimo prilikom obezbedenja dovoljnog prostora ispod povrine stola za smetaj nogu), ili niske
osobe (kao recimo u slucaju kada je potrebno obezbediti da odredeni deo proizvoda bude u granicama
dohvata).
Svakako, nije lako obezbediti da proizvod uvek odgovara i najvioj i najnioj osobi. U takvim
sluajevima dizajner se mora zadovoljiti time da proizvod odgovara vecini ljudi. Dakle, najee se pravi izbor
u kome se ekstremi (najvie i najnie osobe) zanemaruju.
Na sl.174.prikazan je neodgovarajui razmetaj komandnih organa na strugu kao posledica realizacije
neodgovarajueg dizajnerskog reenja koje nije bilo bazirano na primeni antropometrijskih podataka. Sl.174.
Primer struga kod koga je operator trebalo da bude znatno nii od proseka kako bi komandni organi bili u
dohvatu.

Odredivanje percentila
Granine vrednosti dimenzija ljudske populacije koje ce biti obuhvaene dizajnerskim reenjem
treba paljivo odabrati, u zavisnosti od svakog pojedinanog proizvoda. Usled uticaja ekonomskih, estetskih i
drugih razloga, proizvodi se u antropometrijskom smislu najee ne dizajniraju tako da odgovaraju
celokupnoj populaciji. U vecini slucajeva se odabira da proizvod u pogledu dimenzija zadovoljava zahteve 90 %
ljudi (kao to je to recimo slucaj prilikom dizajniranja automobila).
Ukoliko se odabere da je proizvod dimenziono uskladen sa 90 % populacije, to onda znaci da 5
% najvie i 5 % najnie populacije ljudi moe imati potekoca prilikom koricenja proizvoda.
Varijabilnost ljudskih dimenzija se sa zadovoljavajucom tanocu moe opisati matematickom
funkcijom poznatom kao normalna raspodela.
Uobicajena praksa je da se antropometrijske veliine izraavaju veliinom koja se naziva
percentil. Percentil predstavlja velicinu koja ukazuje na procenat populacije koja ima telesne dimenzije do
odredene velicine (odnosno tu veliinu ili manju). Na primer, ukoliko 95-i percentil iznosi 190 cm, to znai da
je 95 % populacije nie od 190 cm.
Velicina X koja odgovara p-tom percentilu se izracunava iz relacije
Xp = m + s z
gde je m srednja vrednost, s standardna devijacija, dok je z vrednost koja se daje tablino i bira se u
zavisnosti od odabrane vrednosti za p.
Percentili se raunaju za svaku odabranu telesnu dimenziju od znacaja za dizajniranje. Primera
radi, ukoliko srednja vrednost odabrane dimenzije telesnog segmenta iznosi 35,1 cm a standardna devijacija
1,5 cm, tablina vrednost za z za 95-i percentil iznosi 1,645, tako da vrednost 95-og percentila posmatrane
velicine iznosi 37,6 cm.

X nedelja predavanja, 16.04.2009.

| Primena antropometrije u ergonomskom dizajniranju

37

Procedura za primenu antropometrije u dizajniranju

Ergonomsko dizajniranje sa antropometrijskog aspekta podrazumeva realizaciju sledecih
koraka:
1. Odrediti ciljanu populaciju kojoj je proizvod namenjen: mukarci, ene, deca, Srbi, Skandinavci,
Azijati, lica sa hendikepom, pojedine profsije i sl.
2. Za ciljanu populaciju obezbediti odgovarajucu antropometrijsku bazu podataka.
3. Odrediti antropometrijske velicine merodavne za dizajniranje. Primera radi, poznavanje
visine coveka u stojecem poloaju nije relevantno za dizajniranje radnog mesta gde je sedeci poloaj
primaran.
4. Odrediti opseg percentila koji ce biti koricen za dizajniranje proizvoda. Primera radi, opseg od 5-og
do 95-og percentila ce biti odgovarajuci za 90 % populacije. Takode treba razmotriti mogucnost obuhvatanja
najviih i najniih osoba. Jedna od opcija je svakako reenje u kojem je proizvod moguce podesiti za upotrebu
sa antropometrijskog aspekta.
5. Uzeti u obzir prilikom dizjniranja i faktor noenja obuce i odece. Primera radi, za noenje enske
obuce treba predvideti dodatak od 45 mm a za noenje muke obuce dodatak od 25 mm.
6. Prilikom dizajniranja treba uskladiti predvideni ivotni vek proizvoda sa trendom promene
antropometrijskih mera. Ukoliko je trend promene pojedinih antropometrijskih velicina suvie brz, moe se
desiti da ce naredne generacije korisnika oteano koristiti proizvod za koji prilikom dizajniranja nije uzeta u
obzir takva mogucnost promene.
7. Kriterijum dizajnirnja u odnosu na 50-i percentil treba uzeti u obzir samo onda kada proizvod (ili deo
proizvoda) nije moguce podeavati tokom upotrebe. Primer je recimo poloaj rucice za otvaranje vrata na
kolima.
Na sl.175. prikazane su osnovne antropometrijske veliine koje imaju estu primenu u dizajniranju. Sl.
175. Antropometrijske veliine za dizajniranje prema MCCoonilleu i saradnicima.

Upotreba i funkcije pojedinih antropometrijskih veliina u

dizajniranju
Nazivi i osnovne funkcije nekih antropometrijskih veliina su:
1. Visina potkolenice. Ova veliina se koristi u vezi sa obavljanjem zadataka povezanih sa runim
rukovanjem materijala. Za radnika je posebno nepovoljno ukoliko je objekat koji treba preneti inicijalno
lociran u oblasti izmedu poda i visine potkolenice.
2. Visina zgloba prsta. Visina od poda do zgloba prsta kada je aka u stisnutom poloaju (sa rukom
ispruenom uz telo) se uzima kao referentna tacka najnieg poloaja objekta sa kojim operator moe rukovati,
bez povijanja tela ili savijanja noge u kolenu. Rastojanje izmedu visine zgloba prsta i visine ramena se smatra
najpovoljnijim za lokaciju objekata sa kojima operator treba da rukuje.
3. Visina lakta. Ova velicina se najcece koristi za odredivanje visine radnog stola i pozicioniranje
radnog zadatka.
4. Visina ramena. Objekti locirani iznad nivoa ramena su teki za podizanje, iz razloga to se aktiviraju
relativno slabiji miii. Na taj nain se poveava rizik od isputanja objekata.

| Procedura za primenu antropometrije u dizajniranju

38

5. Visina u stojeem poloaju. Koristi se za odredivanje visine prostora u kojem ovek boravi, odnosno
veliine slobodnog prostora od temena glave do gornje povrine radnog prostora.
6. Maksimalna visina dohvata. Ova veliina se najcece koristi za odredivanje maksimalne visine na
kojoj mogu biti pozicionirani komandni organi iznad nivoa glave.
7. Maksimalna duina dohvata. Sva oprema koja se koristi na radnom mestu treba da bude u opsegu
maksimalne duine dohvata.
8. Rastojanje od glutealne regije do kolena. Ova velicina se esto koristi za odredivanje prostora za
sedenje i duine slobodnog prostora ispod nivoa radne povrine.
9. Rastojanje od glutealne regije do lista noge (sa zadnje strane kolena). Ovo rastojanje se najece
koristi za odredivanje duine podloge za sedenje (kod radne stolice).
10. Rastojanje od poda do zadnje strane butine (prevoja izmedu podkolenice i nadkolenice, sa zadnje
strane kolena). esto se koristi za odredivanje opsega podeavanja stolica koje su podesive po visini.
11. irina butine u sedeem poloaju. Ova veliina se koristi za odredivanje debljine radnog stola,
odnosno gornje fioke radnog stola.
12. Visina lakta u sedecem poloaju. Najee se koristi za odredivanje visine stola za sedei poloaj
operatora.
13. Visina oka u sedecem poloaju. Pokazivai preteno treba da budu locirani ispod zamiljene
horizontalne ravni postavljene u visini oka.
14. Visina u sedeem poloaju. Ova veliina se koristi za odredivanje pozicije gornje povrine prostora
u kome se ovek nalazi u sedeem poloaju (pre svega kod automobila).
15. irina kukova. Najcece se koristi za odredivanje irine podloge za sedenje kod stolice.
16. Rastojanje od lakta do lakta. Ova veliina se najcece koristi za odredivanje irine naslona za
sedenje i poloaja oslonaca za ruke kod stolice.
17. irina hvata ake, unutranji prenik. Upotrebljava se za determinisanje obima drki runih alata.
18. Rastojanje izmedu zenica. Najece se koristi za dizajniranje optickih uredaja, kao to su dvogled,
mikroskop i sl.

Ergonomski dizajn proizvoda9

Prilikom dizajniranja proizvoda sa ergonomskim svojstvima potrebno je koristiti
odgovarajue ergonomske standarde,preporuke,kao i skup ogranienja koji se odnosi na proizvod koji
se dizajnira.
Interakcija oveka i proizvoda podrazumeva ne samo uzajamno dejstvo oveka sa
proizvodom ve i sa instrukcijama i uputstvima za upotrebu to je ilustrovano na slici 174.Na taj nain
se angauju ne samo ljudski fiziki resursi ve i perceptivni odnosno komunitotivni resursi.Jedno od
najbitnijih svojstava ergonomskog dizajniranja proizvoda je da se angaovanje pomenutih ljudskih
resursa svede na minimum.
Slika 174.Primer interakcije oveka i proizvoda
Ergonomski dizajn proizvoda na globalnom planu prema Bonneru podrazumeva
kontekstualno oblikovanje interfejsa koje se pre svega odnosi na: obezbedjenje adekvatne alokacije
funkcija izmedju oveka i proizvoda dizajniranje interfejsa koji na konzistentan nain podrava
komunikaciju sa korisnikom,dizajniranje interfejsa koji podrava oekivano ponaanje korisnika kao i
redukovanje koliine informacija za korienje interfejsa.

XI nedelja predavanja, 23.04.2009.

| Ergonomski dizajn proizvoda

39

Kontekstualno oblikovanje interfejsa

Obezbedjivanje adekvatne alokacije funkcija izmedju korisnika i proizvoda
Pored toga to je bitno da selekcija izvrenja odredjene operacije od strane oveka ili proizvoda bude
adekvatno izvrena ,posebnu panju treba posvetiti prenosu funkcije sa oveka na mainu i obrnuto.Ovo se
pre svega odnosi na one funkcije za koje je predvidjeno da ih mogu obaviti i ovek i proizvod.Adekvatno
dizajniran proizvod sa ergonomskog aspekta treba da omogui jednostavan transfer takve funkcije na oveka
ili mainu u skladu sa potrebom.
Dizajniranje interfejsakoji na konzistentan nain podrava komunikaciju sa korisnikom.
Konzistentnost interakcije oveka i proizvoda se esto obezbedjuje ispunjavanjem zahteva iz
kontrolnih lista oblikovanih za tu namenu.Prilikom dizajniranja konzistentnosti potrebno je uzeti u obzir
sledee heuristike:
-svi obojeni elementi treba da imaju isto znaenje za potrebe interakcije ovek-proizvod.
-sve tekstualne i numerike informacije treba da budu pisane istim stilom i da imaju isto znaenje.
-potrebno je obezbediti da svi grafiki elementi budu razumljivi korisnicima(razliitim grupama
korisnika) u razliitim kontekstima korienja
-obezbediti da instrukcije ne budu uzajamno kontradiktorne
-raspored komandnih organa i pokazivaa treba da bude u saglasnosti sa zahtevima zadataka koje
korisnik treba da obavi(u tu svrhu treba sprovoditi odredjenu formu analize zadataka)
-zadaci unosa podataka treba da budu bazirani na korienju identinih protokola pri emu interfejs
treba tako dizajnirati da unos podataka koji moe ugroziti rad sistema zahteva dodatnu potvrdu ili unos takvih
podataka treba da bude komplikovan za realizaciju.
Od posebne je vanosti obezbediti konzistentnost interfejsa sa oekivanjima korisnika.U tom smislu
potrebno je prilikom dizajniranja uzeti u obzir sledee heuristike:
-Obezbediti kompatibilnost sa drugim proizvodima sa kojima je korisnik eventualno imao iskustva
prilikom upotrebe,odnosno slinost u funkcionisanju sa takvim proizvodima
-obezbediti da odredjena upotreba proizvoda ne bude u suprotnosti sa izvrenjem drugih zadataka
koji su povezani sa upotrebom tog proizvoda
-obezbediti konzistentnost sa korisnikovim mentalni modelom proizvoda zadataka ili njegovim
prethodnim iskustvom
-obezbediti konzistentnost sa korisnikim stereotipima
Dizajniranje interfejsa koji podava oekivano ponaanje korisnika
Ljudi su u ponaanju prevashodno orijentisani ka nekom cilju tako da interfejs proizvoda treba da
podrava izvrenje tog cilja.To znai da su korisnici prvenstveno orijentisani ka izvrenju odredjenog zadatka
pri emu interfejs ne bi smeo da izvrenje tog zadatka uini frustrirajuim.U cilju obezbedjenja normalnog
ponaanja korisnika potrebno je prilikom dizajniranja uzeti u obzir sledee heuristike:
-interfejs treba da bude prilagodljiv u odnosu na razliite korisnikezadatke i okruenja
-interfejs treba da bude transparentan odnosno da omogui korisniku da se fokusira na zadatak,a ne
na proizvod.
-interfejs treba da bude lako razumljiv to znai da korisnik treba da zna ta i kako treba da radi kada
koristi neku funkciju proizvoda.
-interfejs treba da poseduje povratnu spregu u odnosu na zahteve korisnika.
-interfejs treba da nudi razliite nivoe interakcije,koji su oigledni i podrani odgovarajuim
instrukcijama
| Kontekstualno oblikovanje interfejsa

40

-interfejs treba da omogui korekciju greke koju korisnik eventualno napravi pri korienju
-interfejs treba da nudi samo relevantne informacije ,potrebne za izvrenje
-interfejs treba da bude fleksibilan u odnosu na razliite zahteve korisnika
Redukovanje koliine informacija za korienje interfejsa
Kongitivno optereenje pri korienju interfejsa treba izbei na nain to e se obezbediti
odgovarajui nivo funkcionalnosti proizvoda.Mnogi proizvodi nude irok dijapazon funkcija koji su prepoznate
od strane kupaca,kako korisne.Medjutim svega nekolicina od tih funkcija se u praksi realno i koristi iz razloga
to su one problematine za pamenje.

XII nedelja predavanja, 30.04.2009.

Ocena interfejsa
Interfejs predstavlja one delove proizvoda sa kojima covek stupa u neposrednu interakciju prilikom
korienja proizvoda.
Interfejs proizvoda ocenjuju korisnici i eksperti. U tu svrhu se koriste brojne ergonomske metode koje
svoje korene imaju u oblasti upotrebljivosti proizvoda.
Interfejs ovek-proizvod treba ocenjivati na svim stadijumima razvoja proizvoda odnosno dizajniranja.
Samo takav pristup moe obezbediti da finalan proizvod sadri interfejs, koji je bezbedan, konforan i efikasan
za upotrebu.
U nastavku e biti opisane ergonomske metode koje se koriste za ocenu interfejsa.

KOGNITIVNI PROLAZ
Kognitivni prolaz je metoda za ocenu interfejsa gde ekspert dizajnira scenario koji se sastoji od
zadataka. Ovi zadaci koji su vezani za upotrebu proizvoda se formiraju na osnovu prethodno utvrdjenih
specifikacija proizvoda ili na osnovu izradjenog protokola.
Korisnici fiktivno upotrebljavaju interfejs tako to izvravaju postavljene zadatke iz scenarija kao da
interfejs stvarno postoji.
Evaluator (ekspert) razmatra svaki korak koji korisnik napravi ,kako bi se izvrio postavljeni zadatak.
Posebno se registruju interakcije sa onim delovima interfejsa,kada je korisnik imao izraen problem ili
ak uopte nije uspeo da izvri zadatak.Takvi detalji ukazuju da delovi interfejsa iziskuju izvesnu
korekciju.Ukoliko korisnik pravi greke u redosledu upotrebe funkcija potrebno je razmotriti mogunost
izbacivanja stare ili ubacivanja nove funkcije ime bi se zadatak uini jednostavnijim.
Metodu konitivnog prolaza treba zapoeti prouavanjem specifikacija sistema u smislu zadataka koje
korisnici treba da obave pri korienju proizvoda.Na taj nain se mogu identifikovati ciljevi korisnika i svrha
svakog zadatka.Ciljevi korisnika se mogu segmentirati na podciljeve.Primera radi cilj otvaranje vrata se moe
segmentirati na podciljeve,pronalaenje kljua,otkljuavanje vrata,otvaranje vrata.Izvrenje svakog cilja
iziskuje odredjenu komunitivnu i fiziku delatnost oveka.

| XII nedelja predavanja, 30.04.2009.

41

Nakon oblikovanja scenaria i davanja materijala ispitanicima tokom samog testiranja identifikuju se
problemi,koje su korisnici imali prilikom korienja interfejsa,kako bi ostvarili specificirani cilj.Primera radi
pojedini kljuevi mogu da otvore bravu,ako se orijentiu iskljuivo na odredjeni nain.
Primena metode kongitivnog prolaza se preporuuje u ranim fazama razvoja proizvoda iz razloga to
se ona moe koristiti samo na osnovu poznavanja specifikacija proizvoda.

Heuristika ocena
Heuristika ocena je metoda za ocenu interfejsa koja se zasniva na proceni eksperta o tome da li svaki
elemenat interfejsaispunjava ustanovljene principe upotrebljivosti (heuristike).
Primena heuristike ocene podrazumeva da grupa eksperata procenjuje interfejs na osnovu liste
heuristika koja je prihvaena od svih uesnika ispitivanja.
Primena metode heuristike ocene podrazumeva da se najpre obezbede eksperti koji bi vrili procenu.
U tom smislu na osnovu sprovedene analize Nielsen preporuuje pribavljanje tri do pet eksperata jer
se pokazalo da taj broj strunjaka moe uspeno identifikovati veinu problema vezanih za korienje
proizvoda.
Ekspertima treba obezbediti papirne modele ili samo specifikacije proizvoda pri emu se i pored toga
to ne postoji gotov proizvod moe oekivati da e veina problema biti otkrivena,pored toga ekspertima
treba dostaviti scenario za upotrebu proizvoda kako bi imali predstavu o predvidjenom nainu
upotrebe.Ukoliko je za kkorisnike proizvoda predvidjeno uputstvo za upotrebu i on-line pomo takav materijal
takodje treba dati ekspertima na uvid.
Eksperti samostalno nezavisno jedan od drugog na osnovu heuristika ocenjuju interfejs oni kroz
scenario prolaze najmanje dva put,posmatraju svaki elemenat interfejsa(recimo svaku stavku iz menija ikonu i
sl.) i ocenjuju njihov dizajn lokaciju i druge karakteristike na osnovu usvojenih heuristika.
Nakon to svaki ekspert zavri sa evaulacijom,on obezbedjuje naruiocu povratnu informaciju o
interfejsu,to on ini najee na dva naina putem struktuiranog izvetaja i putem verbalnih nalaza.
Struktuirani izvetaj podrazumeva da ekspert pie izvetaj o njegovim nalazima tokom procene.Ova
forma izvetaja je verovatno najpogodnija za razumevanje i upotrebu imajui u vidu da je ekspert u njemu
prikupio i prezentovo u konciznoj formi sve zabeleke i zapaanja tokom ispitivanja,medjutim,treba imati u
vidu da izrada ove forme izvetaja zahteva neto due vreme.
Verbalni nalazi predstavljaju formu izvetavanja koja se zasniva na paralelnom radu eksperata tokom
ispitivanja i osobe ije zadatak da belei ono to ekspert primeti tokom heuristike ocene.
Nakon zavretka ispitivanja svih eksperata oni se posle izvesnog vremena sastaju da diskutuju njihove
nalaze.Uobiajeno je da se pie sumarni izvetaj koji sadri objedinjene probleme koji su evidentirani tokom
ispitivanja.Veina izvetaja sadri i heuristike koje su naruene problematinim segmentima interfejsa
obezbedjujui ujedno i ideju kako reiti takav problem.
Heuristika ocena se moe obaviti na bilo kom stadijumu tokom razvoja proizvoda. Ipak preporuuje
se njena primena u poetnim fazama dizajnerskog procesa kada ne postoji jo uvek forma proizvoda koja bi
bila podvrgnuta detaljnim testovima.

| Heuristika ocena

42

Dizajn komandnih organa10

Komandni organi su fiziki objekti pomou kojih se prenose upravljaki signali maini, uredjajima,
postrojenjima i drugim kompleksnim proizvodima.
Otpori pri rukovanju komandnim organima treba da budu manji od maksimalnih treba da budu manji
od maksimalnih miinih sila ruku i nogu. Otpori komandnih organa koji nastaju trenjem ili dejstvom
elektricne opruge pri aktiviranju komandnih organa treba da budu manji od : 2.5 Nm pri rotacionim pokretima
jedne ruke ka napolje, 2 Nm pri rotacionim pokretima jedne ruke ka unutra, 4 Nm pri rotiranju obe ruke, 10 N
pri potoskivanju i dizanju jednom rukom u vertikalnoj ravni, 10 Npri potiskivanju jednom rukom u
horizontalnoj ravni, 15 N pri privlaenju jednom rukom u horizontalnoj ravni, 40 N pri potiskivanju nogom pod
uglom od 65 stepeni prema horizontali, 60N pri uglu od 40 stepeni i 80 N pri uglu od 15 stepeni (u navedenim
sluajevima, minimalna sila treba d aiznosi najmanje 20 N).
Komandni organi treba d abudu u funkcionalnim oblastima (oblastima dohvata odgovarajuih
ekstremiteta, odnosno za opsluivanje komandnih organa ne treba da budu potrebni znaajni pokreti tela.)
Dizajniranje i nain funkcionisanja komandnih organa treba da budu u sagalsnosti sa odredjenim
ergonomskim principima. U nastavku su date ergonomske preporuke za dizajniranje pojedinih komandnih
organa.

Obrtna dugmad
Na sl.178. su date osnovne dimenzije potrebne za dizajniranje obrtnih dugmadi.
U tabeli 178 su dati osnovni parametri za dizajniranje obrtnog dugmeta.
Tabela 178. Vrednost osnovnih parametara za dizajniranje obrtnog dugmeta dati u mm i Nm;prve
vrednosti u kolonama se odnose na opsluivanje prstima, a druge celom akom.

Obrtni prekidai
Na sl.179. su date osnovne dimenzije potrebne za dizajniranje obrtnih prekidaa.
U tabeli 179 su dati osnovni parametri za dizajniranje obrtnog prekidaa.
Tabela 178. Vrednost osnovnih parametara za dizajniranje obrtnog prekidaa dati u mm i Nm i
stepene ;prve vrednosti u kolonama se odnose na okrugli, a druge na strelasti obrtni prekida.

Kolenaste poluge
Na sl.180 su date osnovne dimenzije za dizajniranje kolenastih poluga
Tabela 180. Vrednost osnovnih parametara za dizajniranje kolenaste poluge dati u mm i Nm kod
inicijalnih momenata;prvi broj oznaava vrednosti koje pripadaju minimalnim, a druge maksimalnim
prenicima poluge D.

Komandni tokovi
Na sl.181. su date osnovne dimenzije za dizajniranje komandnih tokova.
U tabeli 181 su dati osnovni parametri za dizajniranje komandnih tokova.
10

XIII nedelja predavanja, 07.05.2009.

| Dizajn komandnih organa

43

Tabela 181. Vrednost osnovnih parametara za dizajniranje komandnih tokova dati u mm i Nm i

stepenima ; prve vrednosti u kolonama se odnose na opsluivanje jednom rukom, a druge na opsluivanje sa
dve ruke.

Runa pritisna dugmad

Na sl.182 su date osnovne dimenzije za dizajniranje runog pritisnog dugmeta.
U tabeli 181 su dati osnovni parametri za dizajniranje runog pritisnog dugmeta.
Tabela 181. Vrednost osnovnih parametara za dizajniranje runog pritisnog dugmeta dati u mm i N; u
koloni za odredjivanje vrednosti za s prvi broj se odnosi na opsluivanje pojedinanim prstima dok se drugi
broj u koloni odnosi na opsluivanje sa vie prstiju.

Pedale
U tabeli 183 dati su osnovni parametri za dizajniranje pedala
Tabela 183. Vrednosti osnovnih parametara za dizajniranje pedale dati u mm i N.Inicijalne sile su date
za sluaj kada noga miruje na pedali dok u suprotnom sluaju minimalna sila moe biti manja i za 60%

Preklopni prekidai
Na slici 184 su date osnovne dimenzije potrebne za dizajniranje preklopnih prekidaa.
U tabeli 184 su dati parametri za dizajniranje preklopnog prekidaa
Tabela 184. Vrednosti osnovnih parametara za dizajniranje preklopnog prekidaa dati u mm i N.Prvi
broj se odnosi na opsuivanje prekidnog prekidaa bez rukavica,a drugi na opsluivanje sa rukavicama.Kod
prekidaa sa tri stepena srednji najee oznaava nulti poloaj.

Komandne poluge
Na slici 185 date su osnovne dimenzije za dizajniranje komandnih poluga
U tabeli 185 dati su osnovni podaci za dizajniranje komandne poluge
Tabela 185 vrednosti osnovnih parametara za dizajniranje komandne poluge dati u mm i N.Inicijalni
otpor ovde predstavlja silu koja treba da obezbedi stabilan poloaj komandne poluge u svakom trenutku
(putem trenja ili sl.) dok otpor opsluivanja predstavlja najveu silu pri pokretanju poluge.Korak je u tabeli dat
za tlanslatorno kretanje,dok za luno korak iznosi max 90 stepeni.Prvi broj u kolonama se odnosi na
opsuivanje jednom rukom a drugi na upotrevu sa dve ruke .

| Dizajn komandnih organa

44