Dravni Univerzitet u Novom Pazaru

Seminarski rad
Tema: Predikatske formule

Mentor: prof dr Zoran d. orevi

Student: Mirza Ramovi

Predikatske formule Novi Pazar, 2009

Str 2

Predikatske formule
1 PREDIKATSKE FORMULE...........................................................................................................................4 1.1 KVANTORI .................................................................................................................................................4 1.2 TERMI. FORMULE.......................................................................................................................................5 1.3 INTERPRETACIJA ........................................................................................................................................8 1.4 ISTINITOSNA VREDNOST FORMULE. MODEL...................................................................................................10 1.5 VALJANE FORMULE...................................................................................................................................15 2 LITERATURA.................................................................................................................................................24 1 PREDIKATSKE FORMULE...........................................................................................................................4 1.1 KVANTORI.................................................................................................................................................4 1.2 TERMI. FORMULE.......................................................................................................................................5 1.3 INTERPRETACIJA ........................................................................................................................................8 1.4 ISTINITOSNA VREDNOST FORMULE. MODEL...................................................................................................10 1.5 VALJANE FORMULE...................................................................................................................................15 2 LITERATURA.................................................................................................................................................24

Str 3

Predikatske formule

1 Predikatske formule

Za formalizaciju matematikih teorija nije nam dovoljan iskazni raun. Razlog je u tome, to u matematici obino imamo neki skup objekata i ispitujemo razne relacije izmeu objekata tog skupa. Tako, neki objekti mogu biti u relaciji (imati neko svojstvo), a neki ne, ili svi objekti mogu biti u relaciji. Evo primera logikog zakljuivanja, koji se primenjuje u matematici, a nije u okviru iskaznog rauna: Svaki prirodan broj je ceo broj. 7 je prirodan broj. 7 je ceo broj. tj. iz premisa "svaki prirodan broj je ceo broj" i "7 je prirodan broj" zakljuujemo "7 je ceo broj".

1.1 Kvantori
Tipina reenica u matematici je sledea: "x ima svojstvo " gde je x neki objekat, recimo, skupa D i je neko svojstvo (relacija) relevantna za elemente iz skupa D. Uobiajena oznaka za ovu reenicu je (x). Uopte, ako je relacija duine n skupa D, reenicu "(x1,...,xn) je u relaciji " oznaavo: (x1,...,xn) i zovemo n - arni predikat ili n arni relacijski znak. Ako su i neka svojstva elemenata skupa D, tada (x) (x) je tano za sve elemente x D za koje su oba svojstva ispunjena. Oznaimo sa S1 podskup skupa D elemenata koji imaju svojstvo , a sa S2 podskup od D elemenata koji imaju svojstvo . Tada S1 S2 skup elemenata x za koje je (x) (x) tano. Slino, S1 S2 je podskup skupa D za ije elemente x je (x) (x) tano. Skup elemenata x koji (x) je komplement od S1 u D. Reenica "za svaki x D, (x)" je primer jedne matematike reenice. Ako je D konaan skup, recimo D = {a1,...,an}, tada je reenica upravo: (a1) (a2) ... (an). Ako je D beskonaan skup, onda to nije. Za gornju reenicu uvodimo oznaku (x D)(x) ili krai zapis (x)(x) gde deo ( x) zovemo univerzalni kvantifikator. Reenica "Postoji x D, (x)" je takoe, uobiajena reenica u matematici. Ovu reenicu piemo (x D)(x) ili krae (x)(x) i x zovemo egzistencijalni kvantifikator. Ako je D konaan skup, tj. D = {a1,...,an}, onda (x)(x) piemo i (a1) (a2) ,..., (an).

Str 4

Predikatske formule Uoimo reenicu: " Nije da postoji x sa svojstvom ". Ovu reenicu piemo ( x)(x) ili "bukvalno" koristei prethodno prevedeno bie: (x)(x). Dakle, (x)(x) i (x)(x) isto znae. Prema tome, (x)(x) isto znai kao i (x) (x), pa moemo uvesti u naa razmatranja, samo univerzalni kvantifikator, a egzistencijalni definisati pomou univezalnog kvantifikatora na sledei nain: (x) je zamena za (za svako x). Izuavanje kvantora (kvantifikatora) kao logikih operacija, pored ve poznatih (iz iskaznog rauna) logikih veznika bie predmet naeg razmatranja. Razmotrimo sada primer dat na poetku. Neka (x) znai: x je prirodan broj ( je predikat: "biti prirodan broj"), (x) znai: x je ceo broj ( je predikat: "biti ceo broj"), konstanta a je 7 (fiksiran broj). Tada na primer piemo: (za svako x)((x) => (x)) (a) (a) (za svako x)((x) => (x)) (a) => (a). Lako se vidi, da ispravnost ovog zakljuka ne zavisi od konkretnog znaenja simbola a, , . Recimo, neka (x) znai: x je kvadrat, (x) znai: x je etvorougao i a je neka je neki odreeni kvadrat recimo, kvadrat stranice 2. Tada dobijamo ispravnu logiku posledicu da je kvadrat stranice 2 etvorougao. Slino, kao i u iskaznom sluaju gde su logika zakljuivanja zavisila od logikih veznika, moemo takva zakljuivanja koja zavise jo i od kvantora predstaviti u apstraktnoj formi, kao to smo to uradili u ovom primeru. U tom cilju polazimo od jezika - polaznih znakova od kojih "pravimo" terme i sloene reenice (formule).

1.2 Termi. Formule

Terme i formule gradimo na taj nain to polazimo od izvesnih polaznih znakova (simbola). Dogovorno polazi znaci jesu: x0, x1, x2, x3,... individualne promenljive a0, a1, a2, a3,... znaci konstanata f11, f21,..., f12, f22,..., fij,... funkcijski znaci (operacijski znaci), gde gornji indeks znai duinu funkcijskog znaka (slova). R11, R21,...,R12, R 22,..., Rij,... predikatski (relacijski) znaci, gde gornji indeks znai duinu relacijskog znaka (slova) , , , , , , logiki veznici (, ) pomoni znaci. Sledeom induktivnom definicijom dajemo definiciju terma (izraza). Str 5

Predikatske formule

Definicija 1.2.1 1. Promenljive i znaci konstanata su termi. 2. Ako su t1, t2,..., tn termi i f funkcijski znak duine n, onda je re f(t1, t2,..., tn) term. 3. Termi su samo one rei koje se dobijaju konanom primenom 1. i 2. ove definicije. Primeri terma: rei x5, a2, f2(x1, a5), f3/5(f1/2(x2), f2/1(x1, x2), x7, i slino jesu termi. Primetimo da u izgradnji terma uestvuju samo promenljive, konstante i operacijski znaci (jasno i pomoni znaci). Sada prelazimo na definiciju predikatske formule, koju kratko zovemo formula. Prethodno definiimo tzv. elementarnu (atomnu) formulu koja se gradi samo pomou terma i relacijskih simbola. Definicija 1.2.2 Ako su t1, t2,...,tn termi i R relacijski znak duine n, onda re R(t1, t2,...,tn) zovemo elementarna formula. Polazei od elementarnih formula induktivno definiimo predikatske formule. Definicija 1.2.3 1. Elementarna formula je formula. 2. Ako su A i B formule, onda su i (AB), (AB ), (AB), (AB), A, (x)A, (x)A, gde je x izvesna promenljiva formule. 3. Formule su samo one rei koje se dobijaju konanom primenom 1. i 2. ove definicije.

Na osnovu definicije formule neposredno utvrujemo da su sledee rei formule: R(x1), (R(a2, x1) R(f(x1, a1), x5)), (x3)(R(f (x1, x2, x3) => (x2)(R(xn) R(x2, x1))).

Str 6

Predikatske formule

Zaista, uoimo recimo, drugu re. Kako je R(a2, x1) elementarna formula ( jer su a2 i x1 termi i R relacijski znaci duine dva) i R(f(x1, a1), x5) takoe, elementarna formula to se lako utvruje (jer su f(x1, a1) i x5 termi, f je funkcijski znak duine dva, R je relacijski znak duine dva), to je i R(f(x1, a1), x5) formula na osnovu take 2. definicije formule. Tada imamo da je konjunkcija te dve formule sa spoljnim zagradama, takoe formula (taka 2. definicije formule). Evo nekoliko rei koje nisu formule: R(x1), R(R), R(x1) (za svako x2)R(x1, f(x2)) i slino. Prva od ovih rei nije formula, jer je R relacijski znak duine dva, za drugu je jasno, a trea nema spoljnih zagrada. Radi jednostavnijeg pisanja usvajamo sline konvencije (dogovore) kao i za iskazne formule - brisanje (izostavljanje) raznih zagrada. Takoe, razne relacijska slova oznaavamo malim grkim slovima , , ,... odnosno za funkcijske znake koristimo oznake: *, o, f, g,... Ako je relacijsko slovo duine dva umesto (t 1, t2) gde su t1 i t2 termi, piemo t1t2. Slino, za funkcijska slova duine dva: umesto *(t1, t2) piemo t1 * t2. U vezi sa promenljivim koje uestvuju u izgradnji neke formule razlikujemo tzv. vezane i slobodne promenljive tj. vezane i slobodne pojavljivanje promenljive u datoj formuli. Pre nego to preciziramo ove vane pojmove uvodimo pojam - oblast dejstva kvantifikatora. Ako je formula oblika (x)A ili (x)A (x je neka promenljiva), i A neka formula, onda formulu A zovemo oblast dejstva kvantifikatora (x) odnosno (x). Definicija 1.2.4 Pojavljivanje promenljive x u datoj formuli zovemo vezano pojavljivanje ako je to pojavljivanje oblika (x) ili (x), ili se promenljiva x nalazi u oblasti dejstva nekog od kvantifikatora (x), (x). Ono pojavljivanje promenljive x koje nije vezano zove se slobodno pojavljivanje. Na primer u formulama (x, y), (x, f(y)) (x)(x), (x)((x) (x, y)) imamo: u prvoj formuli su obe promenljive x, y slobodne. U drugoj formuli prvo pojavljivanje promenljive x (s leva u desno) je slobodno, dok je drugo i tree pojavljivanje vezano (jer je drugo oblika (x), a tree je pod dejstvom kvantifikatora (x)). Pojavljivanje promenljive y u toj formuli je slobodno. U treoj formuli promenljiva y je slobodna, a sva pojavljivanja promenljive x su vezana.

Str 7

Predikatske formule U izgradnji formule videli smo da uestvuju svi prolazni znaci. Ipak, fiksirajui skupove konstanti, funkcijskih i relacijskih znakova dobijamo formule u zavisnosti od tako izabranih skupova, kaemo i od tog jezika. Definicija 1.2.5 Jezik je skup L iji elementi imaju svojstvo: nijedan lan iz L nije konaan niz nekih elemenata iz L. Elemente jezika zovemo slovima, simbolima ili znacima. U okviru jezika razlikujemo tri vrste simbola: simboli konstanti, funkcijske znake i relacijske znake. Drugim reima jezik L ima particiju L=R gde je skup konstanti, skup funkcijskih (operacijskih) znakova i R skup relacijskih znakova (neki mogu biti i prazni skupovi) i definisana je za svaki znak L duina (arnost) tog znaka, tj. postoji preslikavanje ar : L = {0, 1, 2,...} tako da je ar(c) = 0 za sve c dalje, ar(f) = m, ar() = n, (m, n > 0), za sve f i R. Funkcija ar se zove funkcija arnosti ili signatura. Ako je recimo ar(f) = n i f kaemo da je f funkcijski simbol duine n ili f je n - arni funkcijski znak. Primeri jezika su {*}, {+,}{+, , 0, <}, gde prvi jezik sadri samo jedan funkcijski znak * duine dva. Druga dva funkcijska znaka, oba duine dva. Trei ima konstantu nula, funkcijske znake * i , oba duine dva, i relacijski znak < duine dva. Preciziranjem jezika L mi moemo da govorimo o termima i predikatskim formulama u okviru jezika L.

1.3 Interpretacija
Iz definicije formula imamo, da je formula re sastavljena od unapred utvrenih polaznih slova (simbola) po tano utvrenom pravilu. Da bismo takvoj rei - formuli dali neko znaenje, uvodimo pojam interpretacije formule. Dakle, formula dobija znaenje (smisao) samo tada kada imamo neku interpretaciju njenih slova. Interpretacija formule kvantifikatorskog rauna je znaajan pojam. Zato prvo dajemo opisnu definiciju. Pod interpretacijom formule F podrazumevamo ureenu dvojku (D, ), gde je D neprazan skup, koji zovemo domen interpretacije, a preslikavanje iji je domen skup konstanti, operacijskih slova i relacijskih slova formule , pri emu je slika konstante element skupa D, slika operacijskog slova f iz formule F je operacija domena D duine j,

Str 8

Predikatske formule slika relacijskog slova R iz formule F je relacija domena D duine j. Pri tome znake , , , , interpretiramo kao odgovarajue operacije iskazne algebre a simbole (), kao "svaki" odnosno "neki", promenljive interpretiramo kao elemente skupa D. Pomone znake (, ) kao leva, odnosno desna zagrada. Na primer, neka je data formula R(f(f(x, y)), f(f(x), f(y))). Dajemo nekoliko interpretacija ove formule. 1. Neka je D=R (skup realnih brojeva). Operacijske znake f, f, f interpretiramo redom kao | |, +, + (moduo, sabiranje, sabiranje). Relacijski znak R kao (manje ili jednako), tj. (f) = | |, (f = +, (f) = +, (R) = ). Tada data formula u ovoj interpretaciji ima oblik: |x + y| |x| + |y| 2. Neka je R+U{0} domen (R+ - skup pozitivnih realnih brojeva), i funkcijski simboli f, f, f neka su redom operacije domena , , + (kvadratni kore, mnoenje, sabiranje). Relacijski znak R interpretirajmo kao = (jednakost). Tada data formula ima oblik: xy = x y 3. Neka je D=R (domen je skup svih realnih brojeva). Operacijske znake f, f, f duine redom 1, 2, 2, interpretiramo kao sin, , + (sinus, mnoenje, sabiranje). Relacijski znak R duine dva kao = (jednakost). Tada data formula u ovoj interpretaciji postaje: sin(x y) = sin x + sin y Primetimo da je data formula iz naeg primera u interpretaciji 1. tana, ma kako interpretirane slobodne promenljive x i y iz domena D=R, dok u interpretacijama 2. i 3. stvari stoje drugaije. Interpretacija formule je, dakle, odreena domenom D i funkcijom . Definicija 1.3.1 Interpretacija I formule F je ureena dvojka I = (D, ) gde je D neprazan skup (domen) interpretacije, a preslikavanje iji je domen skup svih konstanti, operacijskih i relacijskih znaka formule F, pri emu je slika konstantnih simbola neki fiksirani element skupa D, slika funkcijskog znaka je operacija skupa D odgovarajue duine, slika relacijskog znaka je relacija skupa D odgovarajue duine. Iz ove definicije vidimo da je domen preslikavanja u stvari jezik formule F, a interpretacija jezika je struktura, tj. relacijsko - operacijska struktura datog jezika. Na primer, neka je data formula:

Str 9

Predikatske formule (x, y) (x, y). Jezik ove formule je L = {}, gde je relacijski znak duine dva. Prema interpretaciji formule, ili to ovde isto znai, interpretacija jezika L = {} te formule, je svaki neprazan skup sa nekom binarnom relacijom tog skupa. Dakle, strukture na ovom jeziku su: (R, =) - skup realnih brojeva sa relacijom jednakost, (N, | ) - skup prirodnih brojeva sa relacijom "se sadri" i dr. U strukturi (R, =) naa formula postaje x =y y = x, a u strukturi (N, | ), ona je x|y y|x U prvom sluaju, tj. x = y y = x, ta formula je tana za proizvoljne x, y iz R. U sluaju strukture (N, | ) za y =2, t = 6 formula je netana, dok je recimo, za x = 2, y = 7 ona tana. Uopte, formula (x, y) (y, x) je tana, ako se na proizvoljnom domenu relacijski znak interpretira kao simetrina relacija domena. Uoimo formulu (x) (y)(x y = x y = 1 ). Jezik ove formule L = {1, , = }, gde je 1 konstanta, operacijski znak duine dva i = relacijski znak duine dva. Neka je (R, 1, , =) interpretacija jezika L tj. formule. (R je skup realnih brojeva, 1 je jedinica u R, taka je mnoenje, a = je jednakost). Ovde smo iste znake upotrebili za interpretirane simbole jezika L, to u optem sluaju nije ispravno. Videli smo da za jedan isti jezik postoji vie interpretacija, tj. razliitih tumaenja. Ipak, esto koristimo iste oznake radi jednostavnijeg pisanja, naravno samo ako to ne dovodi do nesporazuma. U ovoj interpretaciji naa formula je tana.

1.4 Istinitosna vrednost formule. Model

Pored interpretacije formule, odnosno jetika neke formule izgraene na tom jeziku, postavlja se pitanje istinitosne vrednosti formule u toj interpretaciji - relacijsko operacijskoj strukturi. U navedenim primerima take 2.3 dali smo intuitivne odgovore na to pitanje. Sada prelazimo na preciziranje tog pojma u radu sa kvantorima. Oznaimo pisanim slovom D strukturu jezika L, a odgovarajuim tampanim slovom D domen te strukture. Neka je D struktura na odgovarajuem jeziku neke formule F. Istinitosna vrednost neke formule F se odreuje na taj nain to se prvo dodele vrednosti njenih slobodnih

Str 10

Predikatske formule promenljivih iz domena D, pa se zatim izrauna istinitosna vrednost koristei istinitosne tablice iz iskazne algebre za logike veznike kao i sledea pravila za kvantore: V((x)F) = T akko za sve x D, V(F) = T V((x(F) = T akko za neki x D, V(F) = T Formulu F na jeziku L bez slobodnih promenljivih zovemo zatvorena formula ili reenica. Piemo F Sent(L). Zatvorena formula je u svakoj interpretaciji iskaz, tj. uvek ima vrednost ili . Formula F na jeziku L je tana u strukturi D jezika L (interpretaciji), ako je njena istinitosna vrednost T ma kako interpretirali slobodne promenljive formule F u domenu. Formula F je netana u nekoj interpretaciji ako i samo ako je formula F tana u toj interpretaciji. Definicija 1.4.1 Ako je formula F tana u strukturi D (jezika L formule F), piemo D F, tada strukturu D zovemo model formule F. Uopte, neka je izvestan skup formula na jeziku L i neka je D struktura jezika L. Ako su formule iz skupa tane u strukturi D , onda tu strukturu zovemo model skupa formula . Ova neformalna ideja o tanosti ili zadovoljivosti formule u nekoj interpretaciji (strukturi) je intuitivno jasna. Ipak, mi emo dati formalizovane definicije tih pojmova. Prvo uvedimo pojam valuacije. Neka je a = <a0, a1, a2,...> beskonaan niz elemenata iz domena strukture D. Taj niz zovemo valuacija u D. Drugim reima valuacija u D je svako preslikavanje (niz) a:D gde je = {0, 1, 2,...} skup prirodnih brojeva, a D domen strukture D. Promenljive xi, (i = 0, 1, 2,...) u valuaciji a imaju vrednost ai. Sa a(b/n) oznaavamo valuaciju koja se dobija iz a zamenom an sa b, tj. a(b/n) = < a0, a1,...,an-1, b, an+1,...> Sada prelazimo na interpretaciju terma jezika L strukture D u odnosu na valuaciju a. Definicija 1.4.2 Oznaimo vrednost terma t u strukturi D (interpretaciji) u odnosu na valuaciju a = < a0, a1, a2,...> sa tcc[a]. Tada vrednost terma t u valuaciji a definiemo rekurzivno po sloenosti terma: (i) Ako je t promenljiva xi, onda tD[a] = ai. (ii) Ako je t znak konstante c k, onda tD[a] = ck.

Str 11

Predikatske formule

(iii) Ako je t term oblika f(t1,...,tn), onda je tD[a] = fD(t[a],..., t[a]), gde je c fiksirani element u domenu D, interpretirani konstantni simbol ck, iz jezika, a fD operacija duine n domena D koja je interpretacija operacijskog znaka f duine n. Na osnovu ove definicije imamo, da za proizvoljnu valuaciju strukture D i proizvoljan term t jezika te strukture, vrednost terma t u valuaciji a je jedinstven element domena D, tj. tD[a] D. Na primer, za term t = f (f(x3, c1), x1) jezika L = {c1, f, f} (c1 je konstantni simbol, f, f su operacijski znaci duine dva) i strukturu D = (R, 1, , +) jezika L, gde je R skup realnih brojeva, interpretiramo c = 1 R, a operacijski znaci f, f su redom interpretirani kao (mnoenje) i + (sabiranje) realnih brojeva. U valuaciji a = <a0, a1, a2,...> imamo tD[a] = (a3 + 1) a1 dok za valuaciju a' = <1, 3, 2, 2, -1,...> je tD[a'] = (2+1) 3 = 9 R. Prelazimo na definiciju relacije zadovoljenja formule. Definicija 1.4.3 Neka je L jezik formule F i D struktura (interpretacija) jezika L. Formula F je zadovoljiva u valuaciji a = <a0, a1, a2,...>, kaemo i a zadovoljava formulu F u D ili formula F je tana u valuaciji a strukture D, piemo D a F i definisemo rekurzivno (po izgraenosti formule F): (i) Da R(t1,...,tn) akko (t1D[a],..., tnD[a]) R, (ii) Da A akko nije Da A, (iii) Da A B akko ako Da A, onda Da B akko nije Da A ili Da B, (iv) Da (xi)A akko za svaki b B, D a(b/i) A. Uslov (i) ove definicije daje zadovoljivost elementarne (atomne) formule R(t1,...,tn) gde su t1,...,tn termi i R relacijskiznak duine n jezika L, a RD je odgovarajua relacija duine n dometa D. Drugim reima uslovi (i) - (iv) nam daju zadovoljivost po izgraenosti

Str 12

Predikatske formule formule u bazi, , ,. Inae, neformalno na osnovu ove definicije imamo, formula F je zadovoljiva u valuaciji a = <a0, a1, a2,...> strukture (interpretacije) D ako i samo ako posle zamene svih slobodnih promenljivih xi u formuli F sa ai dobijamo tano tvrenje u strukturi D. Za formule A B, A B, A B, (xi)A koje uvodimo definicijomm, kao zamene za, redom formule A B, (A B), (A B) (B A), (xi)A, sledea lema nam daje zadovoljivost u valuciji a. Lema 1.4.1 Za svaku formulu A i B jezika L i svaku valuaciju a strukture D jezika L je a) Da A B akko Da A ili Da B, b) Da A B akko Da A i Da B, c) Da A B akko Da A akko Da B, d) Da (xi)A akko postoji b D, D a(b/i) A. Dokaz: Na osnovu definicije formule A B i Definicije 1.3.4 imamo a) Da A B akko nije Da A ili Da B akko Da A ili Da B. b) Kako je A B zamena za (A B), to imamo Da A B akko Da (A B), akko nije Da A B akko nije (nije Da A ili D a B) akko Da A i nije Da B akko Da A i Da B. c) Kako je A B zamena za (A B) (B A), to imamo Da A B akko Da (A B) (B A) akko Da A B i Da A A akko Ako Da A, onda Da B i ako Da B, onda Da A akko Da A akko Da B. d) Kako je (xi)A zamena za (xi)A, to imamo Da (xi)A akko Da (xi)A

Str 13

Predikatske formule akko nije Da (xi)A akko nije za svaki b D, nije Da(b/i) A akko za neki b D, nije Da(b/i) A akko za neki b D, Da(b/i) A Primer: Neka je formula F oblika x2 < x3 (xi)(x2<x1 x1 < x3) ne jeziku L = {<}, gde je < binarni relacijski znak. Neka je struktura tog jezika D=(Q,<) (Q skup racionalnih brojeva, a < relacija manje u Q). Tada za valuaciju a = <a0, a1, a2,...> imamo Da F akko nije Da x2 < x3, onda Da (xi)(x2<x1 x1 < x3) akko nije Da x2 < x3 ili Da (xi)(x2<x1 x1 < x3) akko nije Da x2 < x3 ili postoji b Q, Da(b/i) x2<x1 x1 < x3 akko nije a2 < a3 ili postoji b Q, a2 < b b < a3. Dakle, Da akko Ako a2 < a3, onda postoji racionalan broj b da je a2 < b < a3. Za valuaciju, recimo a' = <1, 1/2, 1, 2, ...> bie D a' F akko Ako je 1 < 2, onda postoji racionalan broj b da je 1 < b < 2. Za valuaciju, a'' = < 1, 5, 3, 1,...> imamo D a'' F akko Ako je 3 < 1, onda postoji racionalan broj b da je 3 < b < 1. Nije teko videti da je formula F tana za svaku valuaciju strukture (Q, <), tj. da je D F Definicije 1.4.2 i 1.4.3 nam omoguavaju da karakteriemo, po semantikim svojstvima, neke formule jezika L. Definicija 1.4.4 (i) Formula F jezika L u strukturi (interpretaciji) D jezika L je tana, ako je Da F za sve valuacije a strukture D. Ako je formula F tana u D, piemo D F i strukturu D zovemo model za F. (ii) Formula F jezika L je valjana (opte vaea, univerzalna ili logiki ispunjena), ako je tana u svim interpretacijama. (iii) Formula F jezika L je zadovoljiva, ako postoji struktura D jezika L i postoji valuacija a u D da je Da F. Ako je F Sent(L), onda je F ili F ( ali ne obe) tana u jeziku L, tj. ili D F D F. Dokaz je jednostavan jer formula F ne sadri slobodne promenljive. Lema 1.4.2 Neka je t term ( t Term(L)) i a = <a0, a1, a2,...>, a' = <a0, a1, a2,...> dve valuacije u strukturi D jezika L, takve da je

Str 14

Predikatske formule

ai = a'i za sve i za koje se promenljiva xi javlja u termu t. Tada tD[a] = tD[a']. Dokaz: Neka je A Form(L) i a = <a0, a1, a2,...>, a' = <a0, a1, a2,...> dve valuacije u strukturi D jezika L, takve da je ai = a'i za sve i za koje se promenljiva xi javlja u formuli A kao slobodna promenljiva. Tada Da A akko Da' A.

1.5 Valjane formule

Ako je formula F valjana (Definicija 1.4.4. (ii) ), piemo F Valjane formule imaju slian znaaj u kvantifikatorskom raunu kao i tautologije u iskaznom raunu. One predstavljaju, kao i tautologije, logiki istinite reenice tj. izraavaju zakone logiki ispravnog zakljuivanja. S tim to su valjane formule opte vaei zakoni na bogatijem jeziku - jeziku operacijsko - relacijskih struktura. Primer valjane formule je (x, c) (x, c) Ta formula je na jeziku L = { c, } , gde je c konstantni simbol a relacijski znak duine dva. Dokaimo da je ona valjana. Neka je D = ( D,cD,D ) struktura jezika L (cD D je interpretacija konstantnog simbola c, a D ralacija duine dva domena D koja je interpretacija relacijskog znaka ). Neka je a = < a0, a1,a2,... > valuaciju u D i promenljiva x neka je xi. Tada Da D(x, cD) D(x, cD) akko Da D(x, cD) ili Da D(x, cD) akko D(ai, cD) ili nije D(ai, c) Kako je D(ai, cD ) tano ili netano, to je D(ai, cD) ili D(ai, cD) tano za proizvoljnu strukturu jezika L i proizvoljnu valuaciju ta strukture. Prema tome,data formula je valjana.

Str 15

Predikatske formule Jedna vana klasa valjanih formula dobija se iz tautologije. Prethodno precizirajmo pojam formule dobijene iz tautologije. Definicija 1.5.1 Neka je F predikatska formula na jeziku L i neka su A1,...,An proizvoljne formule na istom jeziku. Za formulu F kaemo da je izvod iz tautologije F'ija su sva razliita iskazna slova p1,...,pn ako se formula F dobija kao rezultat zamene pi sa Ai u formuli F' za sve i {1,....,n} Na primer,formula (x)A(x) ((y)B(y) (x)A(x)) je izvod iz tautologije p (q p). Teorema 1.5.1 Svaka predikatska formula koja je izvod iz tautologije jeste valjana formula. Dokaz: Neka je F'(pi,...,pn) tautologija ija su sva razliita iskazna slova p1,...,pn i neka su Ai,...,An predikatske formule na jeziku L. Tada je formula F(A1,...,An) jezika L izvod iz tautologije F'. Dokaimo da je formula F valjana. Neka je D struktura (interpretacija) jezika L.Oznaimo sa V istinitosnu vrednost iskazne formule za neku vrednost iskaznih slova. Definiemo V(pi) = T akko Da Ai Tada za svaku podformulu G od F konstruisanu od formula A1,...,An koristei logike veznike , imamo Da G akko V(G') = T Zaista, ako je G oblika Ai tada Da Ai akko nije Da Ai (definicija 1.4.3 (ii)) akko nije V(pi) = (uvedena definicija) akko V(pi) = T Ako je G oblika Ai Aj imamo Da Ai Aj akko Ako je Da Ai, onda Da Aj akko Ako V(pi) = T, onda V(pj) = T akko V(pi pj) = T

Str 16

Predikatske formule Neka je G oblika P1 P2 ili P1, gde za podformule P1, P2 vai (po indukcijskoj pretpostavci) V( pi' ) = akko Da P1 (i = 1, ,...) , onda se slino dokazuje da za podformulu G vai Da G akko V(G') = T Za ostale veznike, koji se uvode definicijom, na osnovu Leme 1.4.1 (a),(b) i (c) sledi tvrenje Sada,poto je F' tautologija to je V(F') = za sve vrednosti slova,pa je za sve interpretacije i sve valuacije a. Dakle, formula F je valjana. Na osnovu ove teoreme dobijamo jednu iroku klasu valjanih formula. Ipak, nisu sve valjane formule izvod iz tautologije. Na primer, formula (x)A(x) A(x) je valjana formula,ali nije izvod iz tautologije. Valjane formule su i sledee formule 1. (x)A(x) (x)A(x) 2. (x)A(x) (x)A(x) 3. (x)(A(x) B(x)) (x)(A(x) (x)B(x) 4. ((x))(A(x) B(x)) <= (x)(A(x) (x)B(x) 5. (x) (A(x) B(x)) (x)A(x) (x) B(x) 6. (x) (A(x) B(x)) (x)A(x) (x) B(x) 7. (x) (A(x) B(x)) (x)A(x) (x)B(x) 8. (x) (A(x) B(x)) ((x)A(x) (x)B(x)) 9. (x) (A(x) B(x)) (x)A(x) (x)B(x) 10. (x) (A(x) B(x)) ((x)A(x) (x)B(x)) gde su A i B proizvoljne predikatske formule. Formule 1. i 2. su De morganovi zakoni. Za formulu 3. kaemo da se univerzalni kvantifikator dobro slae sa konjunkcijom, a za formulu 5. da se egzistencijalni kvantifikator dobro slae sa disjunkcijom. Dajemo dokaz formule 1. Neka je D struktura jezika L formule A. Tada Da (x)A akko nije Da (x)A akko nije za svaki b B, D Da(b/i) A gde promenljiva x je xi akko postoji b B da nije Da(b/i) A akko postoji b B, Da(b/i) A akko Da (x) A. Za formulu 6. obrtna implikacija u optem sluaju ne vai. Evo primera interpretacije formule

Str 17

Predikatske formule (x)A(x) (x)B(x) (x)(A(x) B(x)) gde ona nije tana. Neka je domen interpretacije skup realnih brojeva R i formule A i B redom x = 1, x = 2. Tada ta formula u ovoj interpretaciji je (x)(x = 1) (x)(x = 2) (x) (x = 1 x = 2) a ova formula je netana u R. Slino kao i u iskaznom sluaju,za predikatske formule vai tvrenje: Ako je A podformula predikatske formule F i ako je valjana formula, onda je valjana formula. Zaista, u proizvoljnoj interpretaciji, na osnovu pretpostavke, formule A i B su istovredne,pa su onda i formule F(...,A,...) i F(...,B,...) istovredne. Lema 1.5.1. Neka su A i B proizvoljne predikatske formule. Tada (i) Ako je A i A B onda B (ii) Ako je A, onda je (x)A Dokaz: (i) Neka su A i A B valjane formule i D struktura jezika formula A i B. Tada Da A B akko Ako Da A, onda Da B, Kako je, na osnovu pretpostavke (ii) Neka je Da A. Tada Da (x)A akko za sve b D, Da(b/i) A, gde promenljiva x je xi, to je tano za svaku valuaciju a, pa i za valuaciju a(b/i). Navodimo jo neke primere valjanih formula 1. 2. 3. 4. 5. 6. (x)(A(x) B) (x)A(x) B) - ako x nije slobodno u B (x)(A(x) B) (x)A(x) B) - ako x nije slobodno u B (x)(A(x) B) (x)A(x) B) - ako x nije slobodno u B (x)(A B(x)) (A (x)B(x)) - ako x nije slobodno u A (x)(A(x) B) (x)A(x) B) - ako x nije slobodno u B (x)(A B(x)) (A (x)B(x)) - ako x nije slobodno u A Dokaz: 1. Neka je D struktura jezika formula A i B i promenljiva x neka je xi. Tada D l=a ( x)(A(x) B) akko za sve b Kako x nije slobodna promenljiva u B, to imamo Da(b/i) B akko Da B akko za sve b D, Da(b/i) A(x) ili Da B

Str 18

Predikatske formule akko Da (x)A(x) ili Da B akko Da (x)A(x) B. Formula 2. se slino dokazuje Formulu 3. dokazujemo na osnovu ve dokazanih valjanih formula (x)(A(x) B) (x)(A(x) B) (izvod iz tautologije (p q) (p q)) (x)A(x) B (valjana formula 1.) (x)A(x) B ( De Morganov zakon) ((x)A(x) B) (izvod iz tautologije (p q) (p Formule 4.5. i 6. slino dokazujemo kao formulu 3. Uoimo formulu (x)A(x) A(t) gde je t term, A(x) je proizvoljna kvantifikatorska formula koja sadri x kao slobodnu promenljivu,a formula A(t) se dobija iz formule A(x) ako se sva slobodna pojavljivanja promenljive x zamene termom t. Ta formula nije valjana. Zaista, za formulu A(x) oblika (y)(x<y) u interpretaciji (R,<), gde je R skup realnih brojeva,a relacija manje u skupu brojeva, i ako za term t uzmemo promenljivu y, onda formula u ovoj interpretaciji postaje (x) (y)(x<y) (y)(x<y) Ona je netana jer za svaki realan broj postoji realan broj vei od tog broja, dok ne postoji broj vei od samog sebe. Ako termi t nametnemo izvesna ogranienja, onda posmatrana formula jeste valjana formula. Definicija 1.5.2. Za term t kaemo da je slobodan za promenljivu xu formuli A(x), ako nijedna promenljiva terma t, posle zamene x sa t, ne postaje vezana u formuli A(t). Lema 1.5.2. Neka je term t slobodan za promenljivu xi u formuli A(xi). Tada Da A(t) akko Da(b/i) A(xi) gde je b = tD[a] Dokaz: Neka su xi,...,xik sve promanljive terma. Kako je term t slobodan za promenljivu xi u formuli A, to ni jedno pojavljivanje xi u A nije pod dejstvom kvantifikatora (xi ) ( j = 1,...,k). Neke promanljive u A mogu biti vezane. U tom sluaju sve vezane promanljive u
j

q))

Str 19

Predikatske formule
j

A(xi) zamenimo sa novim promenljivim xi koje se nalaze u a(xi) ili t, pa tako dobilenu formulu oznaimo sa A*(xi). Na osnovu pretpostavke o termu t imamo Da(b/i) A(xi) akko Da(b/i) A*(xi) a A(t) akko Da A * (t) Dokaimo Da A*(t), akko Da(b/i) A*(xi) gde je b = tD[a]. Dokaz izvodimo indukcijom po sloenosti formule A*(xi). Na osnovu indukcijske hipoteze dokaimo da za svaku podformulu B od A*(xi) vai Da B(t) akko Da(b/i) B(xi), gde je b = tD[a]. Ako je B atomna formula onda neposredno sledi na osnovu definicije 3.4.3. (i). Ako je formula B oblika B1 ili B1 B2 ,onda takoe sledi tanost na osnovu definicije 3.4.3. (ii), (iii) i indukcijske hipoteze za formule Bi(i = 1, 2). Neka je B oblika (xs) B1(xs) gde xs nije promenljiva iz terma t (poto je xs vezana u A*(xi)). Na osnovu indukcijske hipoteze imamo za proizvoljnu valuaciju a Da B1(xs, t) akko Da(b/i) B1 (xs, xi) gde je b = tD[a]. Kako xsnije promenljiva terma t, to na osnovu leme 1.4.2. imamo tD[a] = tD[a(c/s)] za sve c D (Intuitivno: u interpretaciji D term t ne zavisi od xs.) Pa za svako x c D imamo Da(b/i) B1(xs, t) akko Da(c/s, b/i) B1(xs, xi) gde je b = tD[a]. Na osnovu definicije 1.4.3. (iv) dobijamo a B(t) akko Da(b/i) B(xi) za b = tD[a]. Lema 1.5.3. Ako je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x), onda je formula

Str 20

Predikatske formule (x)A(x) A(t) valjana. Dokaz: Neka je struktura D interpretacija date formule i promenljiva x neka je xi. Tada Da (x) A(x) A(t) akko ako Da (x) A(x), onda Da A(t) akko za sve b D, Da(b/i) A(x), onda Da A(t) Pretpostavimo da je za sve b D, Da(b/i) A(x). Kako je term t slobodan za promenljivu x, to iz pretpostavke, specijalno za b = tD[a] imamo Da(b/i). Na osnovu leme 1.5.2. tada dobijamo Da A(t). Ovim je dokazano da je data formula valjana. Posledica 2. Neka je c konstantni simbol i term t slobodan za x u A(x). Tada su sledee formule valjane a) (x)A(x) A(c) b) (x)A(x) A(x) c) A(t) (x)A(x) Dokaz: Formule (a) i (b) za term t = c,odnosno t = x (a ti termi su slobodni za promanljhivu x u A(x)), na osnovu leme3.5.3. jesu valjane formule. (c): (A(t) (x)A(x)) ((x)A(x) A(t)) (koristili smo kontrapoziciju (p q) (p q) (x) A(x) A(t) Poslednja formula u ovom nizu ekvivalencije je valjana na osnovu leme 3.5.3. jer je term t slobodan za x u formuli A(x). Prema tome, formula (c) je valjana. Posmatrajmo formulu (x)(x = t (A(x) A(t))). Ako je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x) i relacijski znak = interpretiramo kao jednakost, onda je ta formula valjana. Zaista, neka je D proizvoljna struktura te formule i neka je a = < a0, a1, a2,... > priyvoljna valuacija u D. Kako je term t slobodan za x u A(x), to vrednost terma t u valuacija a tj. b = t D[a] D, ne zavisi od kvantifikatora u formuli A(x). Neka promenljiva x bude xi. Tada imamo Da (x) (x = t (A(x) A(t))) akko za sve b D, Da(b/i) x = t (A(x) A(t))

Str 21

Predikatske formule akko za sve b D, ako Da(b/i) x = t, onda Da(b/i) A(x) A(t) akko za sve b D, Ako b = tD[a], onda A(b) A(tD[a]) Za b tD[a] ,dobijamo da je vrednost formule T . Za b = tD[a], takoe imamo da je vrednost formule T , jer je u tom sluaju A(b) A( tD[a] ). Dakle, data formula je valjana. Koristei valjanu formulu koju smo malopre dokazali, imamo da su i sledee formule a) A(t) (x)(x = t (A(x)) b) A(t) (x)(x = t (A(x)) valjane, pod uslovom da je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x), a relacijski znak = interpretiramo kao jednakost. Zaista, za formulu (a) prvo dokaimo implikaciju A(t) (x)(x = t A(x)) Ako term t sadri x kao svoju promenljivu, onda formula A(t) ima x kao slobodnu promenljivu. U tom sluaju, za x u konzekventu ove implikavije moemo uzeti novu promenljivu koja nije slobodna u A(t), jer je x u konzekventu vezana promenljiva. Prema tome, moemo smatrati da x nije slobodna promenljiva u formuli A(t). Tada, na osnovu valjane formule 4. str 8. imamo (A(t) (x)(x = t A(x))) (x)(A(t) (x = t A(x))) na osnovu tautologije (p (q p)) (q (p r)) imamo (x)(x = t (A(t) A(x))) a ova formula je valjana (malo pre dokazana formula). Obratno, neka je (x)(x = t A(x)) tada, na osnovu valjane formule je (x)(x = t A(x)) (t = t A(t)) dakle, na osnovu MP imamo t = t A(t) pa koristei tautologije (T p) p, imamo A(t). (b) Koristei poznate valjane formule koje su izvod iz tautologije, kao i De Morganov zakon, imamo

Str 22

Predikatske formule (A(t) (x)(x = t A(x))) (A(t) (x)(x = t A(x))) A(t) (x)(x t A(x)) A(t) (x)(x = t A(x)) Poslednja formula u ovom nizu ekvivalencije je valjana formula (to je formula (a)), pa je i polazna formula valjana formula. Evo jednog jednostavnog primera primene formule (b), kao i drugih valjanih formula. Primer: Reiti jednainu po x u R (R-realani brojevi) x(x+2)(x+1)2 = 2 Reenje: x(x+2)(x+1)2 = 2 (x2 + 2x)(x2 + 2x +1) = 2 (y)(y = x 2 + 2x y(y + 1) = 2) (y)(y = x 2 + 2x y2 + y + 2 = 0) (y)(y = x 2 + 2x (y = 1 y = -2)) (y)(y = x 2 + 2x y = 1) (y = x 2 + 2x y = -2) x2 + 2x = 1 x2 +2x = -2 x2 + 2x - 1 = 0 (x + 1)2 +1 = 0 x2 + 2x - 1 = 0 x2 + 2x - 1 = 0 x = - 1 + 2 x = - 1 - 2 Na kraju neto o ogranienim kvantifikatorima. Ove kvantifikatore uvodimo radi jednostavnijeg pisanja formula. Poimo od primera. Neka je R skup realnih brojeva i f realna funkcija.Definicija neprekidne funkcije, kao to nam je poznato, glasi Funkcija f je neprekidna u taki a ako i samo ako za svaki > 0 postoji > 0 tako da za svaki x dom(f) , ako |x - a| < , onda | f(x) - f(a)| < ''. Prevod ove reenice na jezik formula je: f je neprekidna u taki a ()( > 0 (()( > 0 (x)(x dom(f) (|x - a| < |f(x) - f(a)| < ))) Koristili smo: ako je F formula, onda je (u)F, (u)F gde je u promenljiva, formula (definicija formule). Ako uvedemo izvesne skraenice za neke formule, po definiciji (u > 0)F kao zamenu za formulu (u)(u > 0 F) (u > 0)F kao zamenu za formulu (u)(u > 0 F), isto tako (u S)F zamena za (u)(u S F) (u S)F zamena za (u)(u S F)

Str 23

Predikatske formule

tada na prevod neprekidne funkcije u taki glasi: f je neprekidna u taki a ( > 0)( > 0)(x dom(f))(|x - a| < |f(x) - f(a)| < ) to je, naravno, krai zapis. Ovako uvedeni kvantifikatori (x S), (x S) i sl. zovu se ogranieni kvantifikatori. Ti kvantifikatori nam slue za krai zapis formula, i ne samo to, ve sa njima radimo slino kao i sa obinim kvantifikatorima. Na primer, za njih vai De Morganov zakon. Zaista, (x S)F (x)(x S F) (def. ogranienog kvantifikatora) (x) (x S F) ( De Morganov zakon) (x) (x S F) (x S) F (def. ogranienog kvantifikatora) Slino imamo (x S)F (x S)F. Dokazati da vai: f nije neprekidna u taki a akko ( < 0)( > 0)( x dom(f))(|x - a| < |f(x) - f(a)| )

2 Literatura
Elementi matematike logike i teorije skupova - dr Zoran D. orevi

Str 24