Dinamika translacionog

kretanja

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 1

Osnovni zakoni

• Prvi Njutnov zakon:

m   p  const
U odsustvu delovanja sile, impuls je konstantan.
• Drugi Njutnov zakon:
d(m  )
 F  ma
dt
Promena impulsa proporcionalna je sili i vrši se u pravcu dejstva sile.
• Treći Njutnov zakon:
Fa   Fr
Sile kojima dva tela deluju jedno na drugo istog su intenziteta i pravca,
a suprotnog smera.
• Sila trenja proporcionalna je normalnoj sili između tela i podloge:
Ftr    N
• Kada se telo kreće kružno, rezultantna sila je centripetalna:
m  2
Fr  m  ar   m  2  r
r
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 2
Rad i energija

• Zakon održanja impulsa u izolovanom sistemu:

n
 mi i  const
i 1
• Pri pomeranju tela nekom silom vrši se rad:
A   F  ds

• Kada je sila konstantna i zaklapa ugao  sa pređenim putem:

A  F  s  cos
• Energija nekog tela se meri radom koji ono može da izvrši. Rad koji se
izvrši na telu povećava njegovu energiju: Ek  A
• Mehanička energija može biti kinetička i potencijalna:
1 1
Ek   m  2 Ep,g  m  g  h Ep,o   k  x 2
2 2
• Zakon održanja energije u izolovanom sistemu:
 E j  const
k,p
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 3
Zadaci

• Z1. Dva tela različitih masa m i M (M>m) prebačena su pomoću

neistegljivog kanapa zanemarljivo male mase preko nepomičnog kotura
po kome mogu da klize bez trenja. Intenzitet ubrzanja slobodnog
padanja je g. Odrediti:
a) intenzitet ubrzanja sistema,
b) intenzitet sile zatezanja kanapa.
Rešenje:
a) M  a  M  g  Fz  M m
a  g
m  a  Fz  m  g  M m Fz
m Fz
b) 2mM
Fz  m  (a  g )  g M
M m
m g
M g

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 4

Zadaci

• Z2. Na strmoj ravni nagibnog ugla  = 30° nalazi se telo mase

m1 = 0,2 kg. Koeficijent trenja između tela mase m1 i strme ravni je
 = 0,173. To telo je preko kotura povezano sa telom mase m2 = 0,8 kg
koje visi sa strme ravni. Ubrzanje slobodnog padanja iznosi g = 10 m/s2.
Odrediti:
a) intenzitet ubrzanja sistema,
b) intenzitet sile zatezanja u užetu. N1 Fz Fz
Rešenje:
a) m  a  F  F  m  g  sin  Ft r m1 m2
1 z tr 1

Ftr    N1    m1  g  cos   Q1 Q2
m2  a  m2  g  Fz
m2  m1  (   cos   sin  ) m
a  g  6,7 2
m1  m2 s
b)
Fz  m2  ( g  a)  2,64 N
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 5
Zadaci

• Z3. Automobil A se kreće po uzbrdici nagibnog ugla  = 12°. Na

rastojanju d = 24 m ispred njega nalazi se parkiran automobil B. Ako je
brzina automobila A iznosila 0 = 64,8 km/h u trenutku kada je zakočio i
počeo da proklizava, odrediti:
a) brzinu pri kojoj dolazi do sudara ako koeficijent trenja između
automobila i podloge iznosi  = 0,1,
b) minimalno rastojanje između automobila da ne dođe do sudara.
Ubrzanje slobodnog padanja iznosi g = 9,81 m/s2.
Rešenje: B
a) d
mA  a  mA  g  sin     mA  g  cos  N1
a  3 m/s 2 A
Ft r 
  0 2  2  a  d  13,4 m/s
b) 2
Q1
0
d2   54 m
2a
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 6
Zadaci

• Z4. Telo mase m1 nalazi se na vrhu strme ravni nagibnog ugla  = 45°.
Odrediti koeficijent trenja između tela i podloge ako je vreme slobodnog
pada sa vrha strme ravni dva puta manje od vremena potrebnog da telo
sklizne niz strmu ravan.
Rešenje: N1 m1
Ft r
m1  a  m1  g  sin   Ftr
l m1
Ftr    m1  g  cos 
a  g  (sin     cos  ) Q1 h Q1
2l 2h 
t2   2  t1  2 
a g
4h l h g g
   sin   a
g a l 4a 4  sin 

4  sin 2   1
  0,5
4  sin   cos 
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 7
Zadaci

• Z5. Telo mase m u početnom trenutku miruje u podnožju brda. Pod

dejstvom sile koja u svakoj tački putanje ima pravac tangente na
putanju, čovek izvlači telo na vrh brda konstantnom brzinom. Visina
brda je h, dužina osnove brda je l, a koeficijent trenja je . Odrediti:
a) rad sile reakcije podloge i rad gravitacione sile,
b) rad sile trenja na putu od podnožja do vrha,
c) rad koji izvrši čovek na putu od podnožja do vrha.
Rešenje:
N F
a)
AN  N  s  cos 90  0 m h
Ft r
AQ  Q  s  cos(  90)  Q  s  sin   Q
AQ  Q  h  m  g  h l
b) c)
AFtr  Ftr  s  cos180   Ftr  s F  Ftr  Q  sin 
AFtr    m  g  cos   s    m  g  l AF  F  s   AFtr  AQ

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 8

Zadaci

• Z6. Telo mase 𝑚 = 1 kg počinje da se kreće iz stanja mirovanja uz

strmu ravan nagibnog ugla  = 30 i dužine 𝑙 = 10 m pod dejstvom
stalne sile 𝐹 = 12 N koja deluje u pravcu kretanja. Nakon što telo dođe
do vrha, prestaje delovanje ove sile. Odrediti:
a) ubrzanje tela tokom njegovog kretanja na strmoj ravni,
b) maksimalnu kinetičku i potencijalnu energiju tela tokom njegovog
kretanja,
c) ukupne gubitke energije izazvane delovanjem sile trenja.
Koeficijent trenja između tela i podloge je 𝜇 = 0,1, a ubrzanje slobodnog
padanja 𝑔 = 10 m/s 2 . Smatrati da delo nastavlja kretanje nakon što
dođe do vrha strme ravni.
Rešenje:
a)
m  a  F  m  g  sin     m  g  cos  N F
F m
a   g  sin     g  cos  Ft r
m  Q
a  6,13m/s 2
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 9
Zadaci

b) m
  2  a  l  11, 07 m/s
m  2
Ek   61,34 J
2 
Ep  m  g  h  m  g  l  sin   50 J
m m  h 2
h    cos   9,57 , Ek min   45,95 J
s 2
Ek max  Ek  Ep  111,34 J
Ep max  Ek  Ep  Ek min  65,38 J

c)
AFtr   Ftr  l  m  g  cos   l  86, 6 J

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 10

Zadaci

• Z7. Malo telo mase m koje nepokretno leži na horizontalnoj glatkoj

podlozi počinje u trenutku t = 0 da se vuče po podlozi silom 𝐹 = 𝑘 ∙ 𝑡
(k je poznata pozitivna konstanta). Sila sa horizontalom zaklapa ugao 
i usmerena je naviše. Naći brzinu tela u trenutku odvajanja od podloge i
dotad pređeni put.
Rešenje:
m  a  F  cos  F
d k  cos  
m  k  t  cos   d   t  dt
dt m
k  cos  2
  t (  0   0)
2m
u trenutku odvajanja:
m g m  g 2 cos 
F  sin   m  g  t1  1   2
k  sin  2  k sin 
k  cos  3 m 2  g 3 cos 
s     dt   t  s1   3
6m 6k 2
sin 
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 11
Zadaci

• Z8. Telo malih dimenzija sklizne bez početne brzine sa vrha lopte
poluprečnika r = 0,3 m. Trenje se zanemaruje. Odrediti:
a) za koliko je telo smanjilo svoju nadmorsku visinu u odnosu na
prvobitni položaj u tački u kojoj se odvaja od površine lopte i nastavlja
kretanje kroz vazduh,
b) koji ugao opisuje radijus vektor tela u toku njegovog kretanja po lopti.
Rešenje:
r h
a) cos  
r N
 2
r h
m   m  g  cos   N 
r
u trenutku odvajanja: N  0   2  g  r  cos 
Q
2 2
m  m  g  ( 2  r  h)  m  g  2  r  m   m g h
2 2
r  h  2  h  h  r / 3  0,1 m
b) 2
  arccos   48,19
3
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 12
Zadaci

• Z9. Iz tačke A gurne se vagon po šinama položenim po putanji ABC,

koja u tački B prelazi u polukrug poluprečnika r. Odrediti:
a) minimalni intenzitet početne brzine 0 koju treba saopštiti vagonu u
tački B da bi prešao put ABC ne odvajajući se od podloge, C
b) intenzitet brzine vagona u tački C.
Zanemariti gubitke zbog sile trenja. 
Rešenje: N
Q h
a)  2
m  m  g  cos   N
r A B
N  0   2  g  r  cos  g  (h  r )
0 2 2
 m   m  g  h  0,min  g  (h  r )  2  g  h  5  g  r
2
m
2 2
0,min  5  g  r
b)
m 0,min
2
m C
2
 m g 2r   C  g  r
2 2
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 13
Zadaci

• D1. Telo mase m1 = 1kg se nalazi na strmoj ravni nagibnog ugla  = 30°
i povezano je neistegljivim koncem zanemarljive mase preko lakog
kotura sa telom mase m2 = 3 kg koje leži na horizontalnoj površini ispod
strme ravni. Koeficijent trenja između svakog od tela i podloge je
 = 0,15. Ako se telo mase m1 vuče uz strmu ravan silom F = 12 N,
odrediti: F m1
a) ubrzanje sistema,
b) silu zatezanja u koncu. m2
Ubrzanje slobodnog padanja je g = 10 m/s2. 
Rešenje:
a) a  0,3 m
s2
b) F  5, 4 N
z

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 14

Zadaci

• D2. Telo mase m1 koje se nalazi na horizontalnoj ravnoj površini vezano

je neistegljivim užetom za telo mase m2 koje leži na strmoj ravni
nagibnog ugla . Koeficijent trenja između tela i podloge je . Ubrzanje
slobodnog padanja je g. Odrediti:
a) intenzitet ubrzanja sistema,
b) intenzitet sile zatezanja u užetu. m1
Rešenje:
a) m
m2  (sin     cos  )    m1 2
a  g
m1  m2 
b)
m2  (sin     cos  )    m1
Fz  m1  g     m1  g
m1  m2

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 15

Zadaci

• D3. Dva tela mase m1 = 3 kg i m2, vezana su neistegljivim koncem preko

kotura. Mase kotura i konca, kao i trenje u koturu se mogu zanemariti.
Tela se nalaze na suprotnim stranama nepokretne prizme koje
zaklapaju ugao 1 = 30° i 2 = 40° sa horizontalom. Koeficijenti trenja
između tela i prizme su 1 = 0,15 i 2 = 0,1. Odrediti za koje vrednosti
mase tela m2 će se sistem kretati nalevo.
Ubrzanje slobodnog padanja je g = 10 m/s2.
Rešenje:
m2  1,54 kg

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 16

Zadaci

• D4. Prvo telo nalazi se na strmoj ravni nagibnog ugla  = 30°.

Koeficijent trenja između tog tela i podloge je  = 2 / 3 . To telo je preko
kotura zanemarljive mase povezano sa drugim telom koje slobodno visi.
Ako je masa prvog tela M, a drugog m, odrediti pri kom odnosu njihovih
masa će se prvo telo podizati uz strmu ravan.
Rešenje:
m 3

M 2

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 17

Zadaci

• D5. Telo mase m = 5 kg počinje da se kreće po horizontalnoj podlozi

pod dejstvom stalne sile F =10 N koja deluje paralelno podlozi. U
trenutku t = 10 s od početka kretanja, prestaje delovanje ove sile.
Odrediti put koji je prešlo ovo telo od početka kretanja do zaustavljanja.
Koeficijent trenja između tela i podloge je  = 0,1, a ubrzanje slobodnog
padanja g = 10 m/s2.
Rešenje:
s  100 m

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 18

Zadaci

• D6. Telo mase m, vezano kanapom, rotira oko jedne tačke po krugu koji
leži u vertikalnoj ravni u polju Zemljine teže. Za koliko se razlikuju sile
zatezanja u kanapu kada se telo nalazi u najnižoj i najvišoj tački
putanje. Trenje i istezanje kanapa zanemariti.
Rešenje:
Fz  6  m  g

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 19

Zadaci

• D7. Automobil bi trebalo da se popne, bez upotrebe motora, drumom

nagiba  = 15° za dužinu s = 52 m. Ukupni koeficijent trenja točkova
automobila po drumu je  = 0,2. Koliku brzinu  treba da ima automobil
na početku uspona? Ubrzanje slobodnog padanja iznosi g = 9,81 m/s2.
Rešenje:
m
  21,5
s

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 20

Zadaci

• D8. Drveni blok je pokrenut iz podnožja uz strmu ravan nekom

početnom brzinom. Blok se zaustavi posle vremena 𝑡1 i potom klizi
naniže i dopre do podnožja strme ravni za vreme 𝑡2 . Ako je količnik
vremena penjanja i spuštanja 𝑡1 /𝑡2 = 𝜇 = 1/4, gde je 𝜇 koeficijent trenja
između bloka i strme ravni, izračunati nagibni ugao strme ravni prema
horizontali.
Rešenje:

tg 
 
   2 1
1 2
  15,82

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 21

Zadaci

• D9. Posmatra se kretanje bloka na strmoj ravni nagibnog ugla  = 30.

a) ako je poznato da se blok kreće niz strmu ravan ravnomernom
brzinom, koliki je koeficijent trenja?
b) ako se blok kreće uz strmu ravan i poznata je njegova početna brzina
0 = 3 m/s, koliki će biti pređeni put do zaustavljanja?
c) kolika je relativna promena mehaničke energije u slučaju pod b) na
kraju njegovog kretanja?
Ubrzanje slobodnog padanja iznosi g = 10 m/s2.
Rešenje:
a)
  tg  0,58
b)
0 2
s  0, 45 m
2 g
c)
E2  E1
E   50%
E1
Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 22
Zadaci

• D10. Lokomotiva mase m počinje da se kreće po pravoj pruzi u jednom

smeru tako da se intenzitet brzine menja po zakonu  = 𝑘 ∙ 𝑠 (k je
poznata konstanta, a s pređeni put). Naći ukupan rad svih sila koje
deluju na lokomotivu za prvih T sekundi kretanja.
Rešenje:
m  k 4 T 2
A  Ek 
8

Tehnička fizika 1 – 2019/2020, doc. dr Miloš Petrović 23