SINDI PEINTER, ISTORIJA SREDNJEG VEKA (284-1500), BEOGRAD

1997, 213-490

Krstai i njihove drave

Za vreme poslednje etvrtine 11.v Evr. se proirila ideja o voenju rata protiv
muslimana radi duhovnih i materijalnih dobrobiti. U paniji je Alfonso VI, kralj
Leona i Kastilje, pomognut franc. krstaima, hitao ka Toledu. Robert Gviskard
i njegov brat Roer su bili zaokupljeni osvajanjem Sicilije. Mornarice enove i
Pize napadale su muslim. na Korzici i Sardiniji, kao i njihova severnoafr.
pristanita. Dok su hriani na zapadu potiskivali muslimane, na istoku je
situacija bila drugaija. Od sredine 9.v abasidske kalife su bile obine popete
kojima su upravljali vojni zapovednici. U drugoj polovini 11.v Turci Selduci
prigrabili su vlast nad kalifatom i 1071. u bici kod Mancikerta porazili vizant.
vojsku, zarobivi cara Romana IV. Ova pobeda dovela je do turskog osvajanja
cele Male Azije. Novi vizantijski car Manojlo VII (1071-1978) traio je od pape
Grgura VII pomo u borbi protiv Turaka. Kako je Grgur VII bio usred sukoba sa
carem Henrihom IV, nije bio u mogunosti da se okrene drugim smelim
poduhvatima. God 1094. car Aleksije Komnin (1081-1118) uputio je slinu
molbu Urbanu II (1088-1099). Zamisao papstva je nadahnula i usmerila veliki
pohod protiv Turaka. Car je eleo odred vitezova koji bi mu pomogli da
povrati azijske provincije. Papa je zaeo zamisao o jednom napadu na tursku
silu u Siriji i Palestini iji bi cilj bio da povrati hri. sveta mesta. U to vreme
Alfonso VI je tek bio zauzeo Toledo, a Roer de Otvil dovrio osvajanje Sicilije.
Papa Urban je 27. nov. 1095. propovedao krstaki pohod pred saborom u
Klermonu. To bi bio sveti rat i svi koji u njemu poginu stei e opte
oprotenje grehova. Papa je bio odluan da u pohod poalje najbolju vojsku
koju je znao- teko naoruane zap.evropske vitezove. Kako je znao da nema
barona koji je sklon da se pokorava drugom, naimenovao je kao vou vojske
Ademara episkopa Le Pija. Baronske voe su bile: Robert, vojvoda
Normandije, Hugo, grof Vermandoa, Stefan, grof Bloa i artra, grof Robert
Flandrijski, Gotfrid Bujonski, vojvoda Donje Lorene, tulski grof Rajmond de
Sen il, Boemund, sin Roberta Gviskarda. Propovednici u unutranjosti su,
suprotno papinoj ideji, davali krst i siromanim vitezovima, pustolovnim
seljacima. Vojske seljaka su ka svetoj zemlji krenule ve u prol. 1096. Kako
nijedna od od ovih vojski nije sa sobom nosila ni namirnice ni novac, mogli su
da se izdravaju jedino primajui pokolon ili pljakajui. Ugarski kralj ih je
snabdeo tako da u njehovoj zemlji nije bilo neprilika. U Bugarskoj je dolo do
opteg pustoenja. Videvi ovu nedisciplinovanu gomilu, Aleksije ih je urno
prebacio u Malu Aziju, gde su ih Turci smrvili. Neke druine nisu ni stigle do
Konstantinopolja. 2 odreda su zapoela pustoenje Ugarske i bila unitena.

1
Trei, pod vostvom barona pljakaa, doekao je kralj Ugarske na granici i
naterao u bekstvo. Ova 3 odreda su pre naputanja Nemake, izvrila opti
pokolj Jevreja. Narodni krstaki pohod bio je uzaludan, ali ostaje
velianstvena manifestacija vere. Krstaki baroni i njihovi pratioci krenuli su
ka Konstantinopolju razliitim putevima. Gotfrid Bujonski izabrao je kopneni
put uz Dunav kroz Ugar. i Bugarsku. Tulski grof je iao preko Venecije i niz
jadr. obalu do Draa. Robert Normandijski, Stefan de Bloa, Robert Flandrijski i
Hugo od Vermandoa, sili su niz ital. poluostrvo do Apulije odakle su preli u
Dra. U Apuliji su im se pridruili Boemund, njegov neak Tankred i jo neki iz
doma Otvil. Boemund nije krenuo iz verskih zanosa, ve da bi u Siriji ili
Palestini zadobio feud. Car Aleksije se uznemirio kada je doznao kakav je
sastav krst. vojske. Dobio je vojsku sa mnogo baronskih voa, iji je cilj bio
da povrate Svetu zemlju, i tek uzgred da mu pomognu. Beomund je bio i
njegov ogoreni neprijatelj. Aleksije je snabedevao krstae hranom i prevozio
ih u zamenu za vazalnu zakletvu njihovih voa. Prvi baron koji je stigao u
Konstantinopolj bio je Hugo od Vermandoa. Zapadni izvetaji govore da je
Hugo bio zatoen sve tok nije pristao da poloi zakletvu. Gotfrid je zato
zapoeo da pljaka okolinu i nije prestao dok Hugo nije stigao kod njega.
Gotfrid je traio taoce od cara ali je on to odbio i dao Gotfridu i njegovoj
vojsci sklonite u carigr. predgrau. Neto je razgnevilo krstae pa su spalili
predgrae i zapoeli pljakanje. Car se sporazumeo s Gotfridom i dao mu
taoce, a ovaj je poloio zakletvu na vernost. Gotfrid i Hugo su uskoro krenuli
put M. Azije. Ostali baroni su uz manje neprilika proli kroz carevu zemlju i
stigli u Malu Aziju. Krst. vojska je maja 1097. zapoela opsadu Nikeje, nekada
turske prestonice. Kada je ovaj grad mesec dana kasnije pao, krstai su ga
predali caru. Vojska je zapoela dugaak mar za Palestinu. Krstai su izabrali
izvrsno vreme da napadnu zap. krajeve abasidskog carstva. Muslimanski
glavari ove oblasti su se odmetnuli od sultana u Bagdadu i sukoboljavali se
meusobno. Vei deo M. Azije pripadao je sultanu Ruma i sitnim emirima u
Alepu, Antiohiji i Damasku. Krstai su marirali kroz zemlju u velianstvenom
neredu. Vojska je bila podeljenja u 2 kolone- sev. pod komandom Roberta
Normandijskog i Beomunda, i ju, pod Gotfridom Bujonskim i Rajmondom
Tulskim. Dve kolone nisu mnogo odravale vezu. Krajevi kojima su prolazili
bili su opustoeni u ratovima izmeu Grka i Turaka, a Turci su pri tome
unitavali sve to se nalazilo na putu kojim je vojska trebalo da proe. Zato je
vojska uskoro poela da oskudeva u hrani za ljude i konje. Boemund je 1. jula
saznao da se pribliava snana turska vojska. Poslao je glasnike 2. koloni i
poeo da rasporeuje vitezove u formaciju. Tursku vojsku su inili strelci na
konjima. Oni su opkolili vitezove i zasuli ih strelama. Turci su napali i slabo
naoruanu peadiju, pljakajui logor i ubijajui neborce. Poloaj krstaa je

2
izgledao beznadean kada su se iznenada pojavili Gotfrid Bujonski i njegovi
vitezovi i smesta napali Turke. Ovo je unitilo tursku taktiku. Mnotvo je
pobijeno, a ostali su se razbeali. Ova velika pobeda, nazvana bitkom kod
Dorileja, slomila je duh Turaka u narednom periodu. Jedina opasnost za
krstae bio je nedostatak hrane. Na sreu, vojska je stigla do prijateljskih
hri. jermenskih drava. Tada je Gotfridov brat Balduin, u pratnji malog
odreda napustio vojsku kako bi za sebe uspostavio feud oko Edese. Ostatak
vojske je nastupao ka jugu, prema Antiohiji. Tamo su otpoeli opsadu i pored
nedostatka sredstava. Meutim, poto su krstai potukli 2 turske vojske koje
su pokuavale da oslobode Antiohiju, deo posade grada se obeshrabrio.
Boemund je uspeo da potkupi zapovednika jedne kule da mu je preda. Potom
je predloio ostalim baronima da izvre napad. Grad je trebalo da pripadne
onome ko prvi ue u njega. Tako je osvojena Antiohija. Za par dana stigle su
turske snage i opsele krstae u gradu. Krstai su 28. juna 1098. izleteli iz
grada u napad i uspevi da uhvate Turke u ogranien prostor uspeli da ih
pobede. Ostavivi Boemunda u njegovoj sumnjivo zadobijenoj tvravi da
stvara feud u sev. Siriji, vojska je nastupala niz obalu, ne obazirui se na
turske posade u obalnim gradovima. Juna 1099. njhova vojska je stigla do
Jerusalima i opsela ga. U grad su uli 13. jula i usledio je stravian pokolj
stanovnitva. im su se uvrstili u Jerusalimu, izabrali su kralja koji e vladati
zemljom koju su osnovali. Poto je Rajmond Tulski uz put dolazio u sukobe sa
Boemundom i Robertom Normandijskim, za kralja je izabran neutralni Gotfrid
Bujonski. Gotfrid je nedugo potom uinio oma Daimbertu, arhiepiskopu Pize
i patrijarhu Jerusalima i na ovaj nain prihvatio crkvu kao sizerena
kraljevstva. Ve prvog meseca po osvajanju Jerusalima krstai su morali da
ga brane. Kada je pao u krstake ruke, Jerusalim nije bio turski, ve pod
vlau inovnika fatimidskog kalife u Egiptu, koji su smesta hteli da ga vrate.
Gotfrid se sukobio sa Egipanima u blizini Askalona, na krajnjem jugu
Palestine. Lako je izvojevao pobedu i Prvi krstaki rat je bio zavren. Gotfrid
je poiveo manje od god. dana posle osvajanja Jerusalima. Nasledio ga je
brat Balduin, grof Edese, koji je postao stvarni tvorac latinskog Jerusalimskog
kraljevstva. Uz pomo ital. pomorskih eskadri, Balduin (1100-1118) pokorio je
sve gradove na obali, osim Tira i Askalona. Takoe je preao Jordan i osnovao
tamo tvrave. Boemund i njegov neak Tankred su proirili Antiohijsku
kneevinu na tetu muslimanskih gospodara Alepa. Na obali izmeu ju.
granica Boemundovih zemalja i Bejruta, najsevernije tvrave Jerusalimskog
kraljevstva, grof Rajmond Tulski i njegov sin Bertram osnovali su grofoviju
Tripoli. Kada je Balduin II, roak Balduina I, zauzeo Tir, krstake drave su
drale itavu obalu Sirije i Palestine. Gotfrid je kao feude razdelio osvojene
zemlje, pa i mnoge koje jo nisu bile osvojene. Balduin je nastavio ovaj

3
proces. Postojale su 4 velike baronije- Jafa, Karak, Galileja i Sidon i 10ak
manjih feuda. Kraljevski domen su inili Jerusalim i luke Tira i Akre.
Uspostavljena je u potpunosti izgraena feud. hijerarhija. Stvarna vlast u
Jerusalim. kraljevstvu pripadala je Visokom sudu, skuptini feudalaca. Ovo
telo je biralo kralja koji nita nije smeo da uini bez njegovog odobrenja.
Delovao je kao glavni sud u svim parnicama barona, zatim kao izvrni savet i
zakonodavno telo. Svaki baron je imao sopstveni feud. sud u okviru svog
feuda. Baron je kralju dugovao feud. slubu, ali njenu prirodu i irinu
odreivao je Visoki sud. God 1162. najmoniji meu jerusalimskim kraljevima
Amalrik I (1162-1174), u sutini je izmenio prirodu Visokog suda. On je
proklamovao da svi uivaoci feuda moraju da uine lie- oma kralju, prema
kome imaju glavnu obavezu. Ako bi se neki baron suprotstavio kralju,
dunost njegovih vazala bila je da ga primoraju na pokornost ili pomognu
kralju u borbi protiv njega. Svi feudalci su postali lanovi Visokog suda, pred
koji su mogli da izmesu i svoje sporove sa sizerenima. Moe se ukratko
zakljuiti kako je latin. kraljevstvo bilo savrena feud. drava u kojoj kralj nije
imao drugih moi izuzev onih koje je feud. pravo davalo sizerenu. Druga
vrsta sudova, koji su nazvani puki (birgerski) sudovi, imala je jurizdikciju nad
neplemenitim stanovnitvom. Svaki gospodar je imao puki sud za svoj
domen. Gospodarev agent, vikont, predsedavao je sudom, ali je odluke
donosilo 12 sudija koje je gospodar imenovao izmeu puana sa svojih
zemalja. Podreeni sudovi pod domaim sudijama brinuli su o potrebama
zateenog stanovnitva.

Veza izmeu jerusalimskih kraljeva i 3 krstake drave u Siriji- kneevine

Antiohije i grofovija Tripolija i Edese- nisu nikada jasno uspostavljene.
Gospodari ovih drava su inili oma jerusalim. kraljevima, koji su obino
ostvarivali pravo tutorstva u sluaju njihovog maloletstva, ali ovi vladari nisu
bili podloni Visokom sudu. Svaki ovaj feud imao je sopstveno feud. obiajno
pravo i svoj sud. Jerusalim. kraljevstvo je svoju vojnu mo crplo iz brojnih
izvora. Tu su bili baroni i njihovi vazali koji su vrili redovnu vojnu slubu.
Poto su plodne povrine bile veoma ograniene, a kralj i njegovi baroni
izvlaili velike prihode od trgovine, postali su uobiajeni novani feudi koji su
odravali veliki deo feud. vojske Kraljevstva. Znatan deo stalnih posada
davala su 2 velika vojnika reda- templari i hospitalci. Za vreme vladavine
Balduina I, jedan franc. vitez, Hugo de Pajen, sa jo 8 pristalica, poloio je
obinu kanoniku zakletvu, posle ega su zapoeli slubu kao policijska
pratnja hodoasnika na putu od obale do Svetog grada. Uskoro su dobili kuu
u blizini Solomonovog hrama, zbog ega su postali poznati kao templari
(hramovci). Papa i crkveni sabor su 1128. formalno ustanovili templare kao

4
vojni i verski red, i sv. Bernar iz Klervoa je za njih sastavio pravilo zasnovano
na cistercitskom. Templari su postali monaki red, ija je glavna dunost bila
borba protiv muslimana. Njihov primer su sledili ljudi koji su sluili u Bolnicu
sv Jovana u Jerusalimu. Mada su nastavili da vode bolnicu, postali su i
vojniki red, pod imenom hospitalci (jovanovci). 1198. osnovan je i 3. red,
tevtonski vitezovi. Dva starija reda su od jerusalim. kraljeva dobijala
prostrane povrine zemlje u najizloenijim oblastima. Ove zemlje su branili iz
velikih tvrava. Meu njima je najpoznatija bila Krak de evalije, koja je
drala granicu izmeu Turaka i grofovije Tripoli. Dva reda su irom Evrope
stekla veliku i vrednu imovinu, kako bi finansirali svoje aktivnosti u Svetoj
zemlji. Ovi redovi su bili 1 od glavnih oslonaca latinskog Jerusalimskog
kraljevstva. Stalne vojne snage kraljevstva bile su pojaavane veoma
promenljivim br privremenih postetilaca- krstaa i naoruanih hodoasnika.
Verovatno nije bilo vremena kada se u Svetoj zemlji nije nalazio izvestan br
vitezova spremnih da se sa muslimanima bore godinu ili due, posete Hristov
grob i vrate kui. Neki su ostajali i postajali vazali jerusalim. kralja. Vano je
imati na umu da Jerusalim. kraljevstvo ne bi moglo nastati, a kamoli opstati,
bez mornarica ital. gradova. One su uspostavile vlast nad morem i
spreavale muslim. flotu da se razmahne. Vojsku Prvog krst. rata je
namirnicama za mar na Jerusalim snabdevala jedna ital. flota, a njene trupe
su uestvovale u osvajanju Svetog grada. Krstake drzave su u najboljem
sluaju bile granine postaje kojima je bila potrebna potpora iz Evrope, a ital.
gradovi su odravali vitalne veze za njihovo postojanje. Od osnivanja
Kraljevstva 1099. do njegovog konanog unitenja 1291, iz Evrope je u
pomo odbrani otilo nekih 8 pohoda. Prvi je poeo 1101. pod vostvom
arhiep. Milana, akvitanskog vojvode Viljema IX, burgundskog vojvode Oda i
Stefana od Bloa. Vojvoda Burgundije je bio veteran ratova sa pan.
muslimanima. Krstai nisu mogli da se dogovore o izboru puta kroz Malu
Aziju, ve su putovali u 3 odreda, razliitim putevima. Naposletku su ih Turci
sve unitili. Akvitanski vojvoda i nekoliko vitezova su uspeli da stignu do
Antiohije. Sultan Alepa je 1144. pokorio grofoviju Edesu. Ova muslim. pobeda
je podstakla papu da propoveda krst. rat. Uspeh ovog poziva je postignut
ubeivakim moima sv. Bernarda od Kervola. Dva glavna monika Zap.
Evrope, Luj VII, kralj Franc, i Kondrad III, kralj Nem, su na sebe stavila krst. Od
velikih franc. feudalaca kralju se pridruio samo flandrijski grof, dok je Konrad
bio u sukobu s veinom nema. kneeva. Stoga vojske nisu bile velike. Sicil.i
kralj Roer im je ponudio flotu do Svete zemlje, ali su ipak nastavili kopnom.
Deset dana poto su napustili Nikeju, Kondradovu vojsku su Turci gotovo
unitili. Konrad je uspeo da se povue u Nikeju i ukrca na brod za Palestinu.
Luj, koji je dospeo u Nikeju kad se Konrad u nju vratio, zapoeo je put kroz

5
Malu Aziju. Turci su ga napali i kralj je odustao od kopnenog puta, i ukrcao se
na brodove za Antiohiju. Kako nije bilo dovoljno brodova, deo peadije je
nastavio kopnom i bio zbrisan od strane Turaka. U Jerusalimu su se sastali Luj
i Konrad. Feudalci Kraljevstva imali su malo interesa za daleku Edesu, pa su
ubedili dvojicu kraljeva da napadnu Damask. Pohod nije nita postigao.

Sredinom 12. veka za Jerusal. kraljevstvo nastali su crni dani. Poslednji jak
kralj, Amalrik I umro je 1174. ostavljajui presto sinu Balduinu IV (1174-1185)
koji je oboleo od lepre. Kada je 1184. postao potpuno nesposoban da vlada,
Visoki sud je za kralja krunisao njegovog neaka kao Balduina V (1185-1186),
koji je ubrzo umro. Presto su prigrabili majka Balduina V i njegov ouh Gvido
Lusinjanski (1186-1192). Kraljevstvo su od 1186. do 1243. drale kraljice ili
kraljevi ija je vlast poivala na pravu njihovih ena. Od 1243. do 1291.
kraljevi su bili odsutni- Fridrih II (1225-1243), njegov sin i unuk i kraljevi Kipra
Hugo III (1268-1284) i Anri II (1285-1324). U razdoblju od 1186. do 1243.
kruna je obino bila predmet spora izmeu sestara. Na nesreu za
Kraljevstvo uzdizanje Gvida Lusinjanskog, dolo je u vreme kada se mo
muslimana znatno poveala. Veliki turski vojskovoa Saladin 1169. postao je
gospodar Egipta i 1174. uzeo Damask. On je do 1186. bio gospodar i Egipta i
muslim. Sirije. On je u junu 1187. poveo snage radi upada u Jerusal.
kraljevstvo, promarirao zap. obalom Galilejskog jezera i opseo Tiberijadu.
Grad je pao, a njegova gospodarica- ena Rajmonda, grofa Tripolija, povukla
se u zamak koji je opsedao deo Saladinove vojske. Jerusalim. kralj Gvido je
odluio da sve svoje snage upotrebi u pokuaju da porazi Saladinovu vojsku.
Posade tvrava u Kraljevstvu bile su liene gotovo svih svojih ljudi. Vojska je
sakupljena u Safariji, selu nedaleko od Tiberijade. Turci su odneli pobedu.
Grof Rajmond i mala druina su se probili i umakli. Bitka kod Tiberijade je u
potpunosti unitila vojnu mo latin. Jerusalim. kraljevstva, tako da je Saladin
bez veih tekoa osvojio itavu unutranjost Palestine i Sirije, ukljuujui
Jerusalim. Kada je vest o propasti kod Tiberijade dospela do Evrope, papa je
poeo da propoveda novi krst. rat. Na sebe su krst stavili: Henri II, kralj
Engleske (1154-1189), Filip Avgust, kralj Franc. (1180-1223), i car Fridrih I
(1152-1190). Meutim, kraljevi Franc. i Engl. su bili zaokupljeni sopstvenim
razmiricama, tako da je Fridrih poao bez njih 1189. Krenuo je kopnom preko
Balkana i M. Azije. Turci su stalno napadali, ali su bivali uvek odbijeni.
Ikonijum, glavni grad sultanata Rum, zauzeo je na prepad. Pad prestonice je
obeshrabrio sultana Ruma da je ponudio Fridrihu slobodan prolaz preko svojih
zemalja. Veliki car Fridrih se udavio prilikom kupanja u reci Kalikadnu. Tako
se, urkos tome to su stigli do Antiohije, veliki broj krstaa vratio kui. Henri II
je umro pre nego to je dovrio pripreme za krst. rat, ali je njegov naslednik

6
Riard I (1189-1199) Lavlje Srce, u leto 1190. sa Filipom Avgustom poao u
pohod iz Vezleja u centralnoj Franc. Dva kralja su isplovila iz Mesine u prol.
1191. Filip je plovio pravo ka Svetoj zemlji, dok je Riarda usporila oluja koja
je odnela nekoliko brodova i brod na kome se nalazila njegova verenica,
prema obali Kipra, gde je Grki vladar pokuao da ih zarobi. Riard se iskrcao
na Kipar, zarobio vladara i prisvojio ostrvo. Darovao je 1192. ostrvo Gvidu
Lusinjanskom kako bi mu nadoknadio gubitak Jerusal. kraljevstva, kog je bio
lien nakon to mu je umrla ena. Gvida je kao kralja Kipra nasledio brat
Amalrik, iji su potomci vladali ostrvom sve do 15.v, kada je postali venec.
kolonija. Gvido je organizovao Kiparsko kraljevstvo kao feud. dravu sa istim
zakonima i obiajima koje je imala latinska Jerusal. kraljevina. Leta 1189.
snage Jerus. kraljevine su opsele Akru. God. dana kasnije su im se pridruili
ostaci vojske Fridriha I, a po. leta 1191. god su stigli Filip Avgust i Riard.
Poto su Filip i Riard nastavili sa svaom, bilo je teko organizovati opti
napad na grad, ali je konano posada ostala bez hrane, pa se predala. Filip je
otiao kui. Riard je nastupao do nadomak Jerusal, ali se nije oseao
snanim za zapoinjanje opsade. Otiao je u ju. Palestinu i sagradio zamak u
Askalonu. Potom je sa Saladinom zakljuio mir. Hri. hodoasnicima je
dozvoljen slobodan pristup u Jerusalim, a Jafa i jo nekoliko priobalnih
gradova su bili vraeni svojim latin. gospodarima. Ovo je bilo slabo
dostignue za jedan krst. rat. Potonji ratovi su postigli jo manje. Papi
Inoentiju III (1198-1216) jedna od glavnih ambicija bila je pokretanje krst.
pohoda koji bi Jerusal. kraljevini obnovio slavu. Uspeo je da na palubama
venec. brodova poalje vojsku na put. Meutim, Venecijanci su bili
zainteresovaniji za svoje trgov. poduhvate nego za osloboenje Svete zemlje.
Tako su uspeli da prinude krstae da oruje okrenu protiv njihovog glavnog
trgovakog takmaca- Carigrada. Grad je napadnut i u potpunosti opljakan.
Krstake voe su potom uspostavile carigr. Latinsko carstvo. Zap. feudalci su
vladali ovim gradom sve dok im ga vizant. car nije preoteo 1261. Due su
opstale razne vazalne drave Latinskog carstva koje su stvorene u Grkoj.
Franc. plemi, ofroa de Vilarduen, postao je gospodar Ahaje, u kojoj se
nalazio vei deo Peloponeza. Ova drava prela je u ruke anuj. gospodara
Napulja posle smrti Gijoma de Vilarduena 1278. god. Atinsko vojvodstvo je
ostalo u posedu franc. gospodara sve do 1311, kada ga je osvojila kompanija
najamnika iz Katalonije. Inoentije III nije bio obeshrabren zbog skretanja
krst. rata 1204. Oprostio je krstaima i prihvatio pridodavanje jo jednog
kraljevstva latin. hrianstvu. Nastavio je da propoveda krst. pohod na
Palestinu. Vojska je stigla u Palestinu 1218. Tadanji jerusal. kralj Jovan
Brijenski sumnjao je da e sa krstakom vojskom biti dovoljno snaan za
napad na Jerusalim, te je imao drugi naum. Uz podrku ital. flote, oni su bili u

7
stanju da napadnu znaajnu egip. luku Damijetu i moda je zamene za
Jerusalim. Poto je poela opsada, egip. sultan je krstaima ponudio ono to
su traili- svu zemlju Jerusalim. kraljevstva do reke Jordana ukoliko napuste
Egipat. Meutim, papski legat, koji je pratio ekspediciju, odbio je da prihvati.
Damijeta je zauzeta i vojska je nadirala ka sultanovoj prestonici. Uskoro su se
nali beznadeni u rukavcima Nila, tako da su morali da prihvate umanjenu
ponudu slutana- siguran prolaz kui, u Akru.

Naredni krst. rat je bio neobian dogaaj. Fridrih II je 1215. obeao da e

povesti krst. rat mislei, da nikada ne nae vremena da izvri obeanje. Iako
su ga trojica papa pourivala, on je odlagao. God 1225. Fridrih se oenio
Izabelom, erkom Jovana Brijenskog, i prisvojio titulu jerusal. kralja, ali je
propustio da poe na Svetu zemlju. Papa je 1227. izoptio Fridriha. Car je
potom poao na Palestinu, bez izmirenja sa crkvom. Kada je stigao u
Jerusalim, tamonji patrijarh ga je estoko napao kao izoptenika, ali mu to
nije smetalo. Nastupao je po Palestini i vodio pregovore s egip. sultanom koji
je drao Jerusalim. Sultan se na kraju sporazumeo sa Fridrihom. Fridrih je
trebalo da primi Jerusalim, Vitlejem, Nazaret i jo neke gradove- tj. Sveti grad
i irok koridor oko njega. I hri. i muslimani trebalo je da imaju slobodu
ispovedanja u Jerusalim, a Fridrih se obavezao da nee pomagati bilo koji
krst. rat protiv sultana ili njegovih zemalja. Ovaj ugovor je uasnuo
patrijarha. Tek to je Fridrih uao u Jerusalim, a na grad je ve stavljena
papska zabrana. Fridrih je uskoro saznao da je njegov tast, Jovan Brijenski,
upao na njegove ital. zemlje na elu papske vojske. Pourio je kui i komedija
je zavrena. Fridrih je ipak uspeo vie nego mnogi krstai, vratio je Jerusalim.
Njegov ugovor sa sultanom trebalo je da traje 10 god. Kada se kralj pribliio,
papa je poeo da propoveda jo jedan krstaki pohod. Tibo, kralj Navare i
grof ampanje, 1239. stigao je u Palestinu u pratnji biveg vojvode Bretanje
Pjera Moklerka. Posle zime u Akri i par akri s muslimanima, zakljuili su novo
primirje i vratili se kui. Ubrzo je stigao mlai brat engl. kralja Henrija III,
Riard, erl Kornvola, sa krstakom vojskom. Poto su Tibo i Pjer previe urili i
nisu uspeli da sprovedu u delo svoj ugovor sa sultanom, Riard je bio u
stanju da dovri posao i pri tom smatra da je postigao neto. Ovo je bio mali
dobitak. Egipani su se 1244. razmahali Palestinom i jo jednom osvojili
Jerusalim. Pad Jerusalima je doveo do poslednjeg velikog krst. pohoda. Kralj
Luj IX je stavio krst na sebe i sakupio veliku vojsku. Hteo je da udari na
Egipat kao sredite muslim. moi. Damijeta je osvojena i vojska je zapoela
nastupanje preko delte Nila, ali je tu zapela. U potpunosti su ih porazile egip.
trupe. Luj je, sa veinom plemia zarobljen. Kralj je platio otkup i proveo
etiri godine u Palestini, gde je izgradio nekoliko tvrava. Jerusal. carstvo je

8
svedeno na nekoliko tvrava na obali. Mongoli su 1258. zauzeli Bagdad. Bili
su pagani, skloniji hri. nego muslim, tako da su bili voljni da pregovaraju sa
latin. dravama. Meutim, Latini su smatrali civilizovanije Egipane manje
opasnima. Mongoli su nekoliko god. zadravali Egipane. Onda je egip. sultan
1260. porazio Mongole i bio spreman da se okrene protiv latin. drava. 1291.
pokorena su poslednja uporita Jerusal. kraljevstva. Duga, junaka odbrana
Akre 1291. je veini hri. dala vremena da pobegnu na Kipar. Snage
templara u Palestini su propale branei tvravu u Akri, a odred hospitalaca se
povukao na Kipar. Par god. kasnije premestili su svoje sredite na Rodos, gde
su opstali do 1522. kada su ih nadvladale Osmanlije, prisilivi ih da se
povuku na Maltu. Pre pada Jerusalim. kraljevstva tevtonski vitezovi su veinu
svojih dejstava premestili u Prusku, gde su se borili protiv pagana i sticali
bogatu kneevinu.

Oivljavanje gradova

Tokom 11. i 12.v odigrala se promena u privrednom sistemu na kom je

poivala civilizacija Zap. Evrope. Osnovno obeleje promene bila je
postepena obnova novane privrede. Dolo je do porasta prometa i trgovine,
oivljavanja specijalnih zanata i razvoja gradova. U drutvo svetenika,
vitezova i seljaka ulaze trgovci, poslovni ljudi i zanatlije.

Trgovci i sajmovi

Opte opadanje trgovine u Zap Evropi, pokrenuto gra. ratovima u 2. i 3.v,

ubrzano germ. najezdama, dostiglo je vrhunac u 10.v. Pravcima preko
Sredozemlja uglavnom su zagospodarili muslimani. Oni su drali obale Afr. i
pan. i ostrva zap. Sredozemlja. Pravac uz Jadransko more do Venecije ostao
je otvoren zahvaljujui vizan. mornarici. Manji broj jevr. trgovaca delovao je
izmeu muslimanskih i hri. zemalja, ali trgovina velikih razmera je isezla.
Na severu, vikinkim napadima uniteno je ono malo trg. naselja koja su
postojala na obalama Evrope. Oivljavanje trgovine najpre se javlja u Ital.
Kroz ceo 9. vek Venecija je prevozila ito, vino i drvo u Carigrad, dobijajui
zauzvrat gotove proizvode koje je prodavala susedima u sev. Italiji. Ve u 10.
veku mlet. trgovina je cvetala. Gradovi u unutranjosti sev. Italije poeli su da
razvijaju sopstvene proizvodne delatnosti, naroito tkaku. Meutim, dok god
je jedini raspoloivi trg. put vodiu u Carigrad, trite za ove tkanine bilo je
skueno. Za otvaranje novih puteva ka novim tritima uglavnom su zasluna
priobalna naselja iz zap. Italije. U 10.v stanovnici enove i Pize poeli su da
preduzimaju trg. putovanja du obale prema Franc, uprkos stalnoj opasnosti

9
od muslim gusara. Do prvih god 11.v enovu i Pizu su pljakale muslim.
eskadre, ali 1016. njihove udruene pomorske snage isterale su mislim. sa
Sardinije. Dok su enova i Piza osvajale Korziku i Sard. i napadale musli. luke
u Afr, norman. pustolovi iz ju. Italije poseli su Siciliju. Zavretkom norman.
osvajanja 1091. zap. Sredozemlje je skoro sasvim otvoreno za hri. trgovce.
Razvoj enove i Pize veoma su ubrzali krst. ratovi. Jedna enovlj. flota
probila se 1097. do Antiohije. Uskoro su brodovi enove i Pize redovno plovili
do novo ustanovljenog Jerusal. kraljevstva dovozei krstae, hodoasnike i
opskrbu, dok su ratne flote ova 2 grada postepeno preotimale od muslimana
nadzor nad ist. Sredozemljem. enova i Piza dobile su slobodan pristup
tritima Latinskog kraljevstva i dobile su od toga veliku zaradu. Iz Bagdada,
najveeg svetskog trgov. sredita, roba s Istoka slivala se u Damask, a odatle
do ital. trgovaca u lukama Sirije i Palestine. Iz enove i Pize proizvodi Istoka
prevoeni su dalje du obale do Marseja, Narbone i Barselone. Dok se sev.
Italija pretvarala u sredite oivele sredoz. trgovine, Flandrija je imala istu
ulogu u sev. Evropi. Oblast sadanje Belgije i severozap. Francuske bila je
uvena po vunenim tkaninama. U karolinko doba ove tkanine bile su jedan
od retkih proizvoda kojim a se ivo trgovalo. Vikinki napadi teko su pogodili
Flandriju, ali su do pol. 10.v grofovi zaveli red u oblasti. Uskoro je proizvodnja
tkanina postala ivlja nego ikad. Flandr. proizvodi lako su stizali na trita.
Skandin. trgovci su se u Flandriju sputali sa robom poput krzna, sokolova za
let i menjali ih za tkanine. U Flandriji su imali na raspolaganju Rajnu i njene
pritoke koje su sluile kao putevi za Franc. i Nemaku. Do sred 11.v Flamanci
su prodavali svoje tkanine irom sev. Evrope, a njihovi najznaajniji gradovi:
Bri, Gan, Lil, Ipr i Aras, doivljavali su procvat kao trgov. i proizvodna
sredita. Ubrzo se na flaman. movarama nije moglo proizvesti dovoljno
sirove vune, te trgovci odnose tkanine u oblasti gde se proizvodi vuna,
vraajui se odatle sa sirovom vunom. Ju. Engleska bila je jedan od njihovih
glavnih izvora snabdevanja u 11.v, a ve u 12. cisterciti su poeli da gaje
ovce u sev. Engleskoj i u Velsu. Engleska je postala glavni proizvoa vune u
Zap. Evropi. Tako je Flandrija postala veliko sredite trgov. prometa. Pored
tkanina, postojao je jo jedan veliki proizvod za trgovinu. Anglosaksonci su
pili pivo od itarica koje su sami gajili. Meutim, kada je Edvard Ispovednik
postao kralj, njegovi prijatelji Normani nisu mogli da se naviknu na tako
neukusno pie i eleli su vino na koje su navikli. Laari nastanjeni pored Sene
u Parizu tovarili su vino u Gatineu i sputali ih niz Senu do Ruana, a ruanski
trgovci su ih dalje prevozili za London. Uskoro je trgovina vinom izmeu
Ruana i Engles procvetala. Kada je Henri II, grof Anua i vojvoda Akvitanije,
postao kralj Engleske 1154. glavni izvoznici vina za Englesku postali su dolina
Loare i oblast oko Bordoa.

10
Do kraja 11.v Flandrija i sev. Italija postale su iva sredita trgov. prometa, ali
razmena izmeu tih sredita bila je veoma slaba, to je uzrokovano loim
saobraajem. Pomorski put od Ital. do Flandrije bio je opasan. Gibraltarskim
tesnacem i dalje su gospodarili muslim. gusari, a Biskajski zaliv bio je poznat
po olujama. Ital. trgovci poeli su da koriste ovaj pravac tek u 14.v. Najlaki i
najupotrebljiviji put vodio je morem do Marseja, pa preko Provanse do doline
Rone, a onda pratei doline Rone i Sone, izbijao je u ist. i sred. Francusku.
Odatle je iao do Rajne, Mozela, Sene i njenih pritoka ili Loare. Trgov.
saobraaj ovim kopnenim putevima bio je opasan i skup. Na stvarnu cenu
prevoza morali su se dodati usputni trokovi za udovoljavanje prohtevima
feud. gospodara. Po. 12.v. jedna vlasteoska porodica videla je u tome priliku
da doe do velikih prihoda. Bili su to grofovi ampanje, gospodari kljune
oblasti izmeu gornjeg toka Sone i pritoke Rajne, Sene i Loare. Oni su
pretvorili svoje posede u ogromnu trnicu. U nekolicini svojih gradova (Troa,
Provansi, Lanji na Marni) osnovali su sajmove. Grofovi su odreivali mesto na
kom e se sajam odrati, sudije da reavaju sporove i uspostvaljali
menjanice novca da vode rauna o velikom broju razliitih valuta koje su
donosili trgovci. Sajmovi su tako organizovani da je svaki dan bio predvien
za trgovanje odreenom grupom proizvoda. U danima trgovanja novac nije
menjao ruke, ali rauni su paljivo voeni. Poslednjeg dana sajma, trgovci bi
doneli svoj novac u menjanicu, zamenili ga u zvaninu valutu sajma, trojsku
livru, i podmirili raune. Grof je naplaivao carinu za svu robu prodatu na
sajmu, ubirao novane kazne za krenje pravila sajma i uzimao prihode od
rada menjanice. Vlastelinima du glavnih puteva kojima su trgovci stizali
nudio je feude u novcu, tj. godinju platu, u zamenu za zakletvu vernosti i
prihvatanje slube koja se prevashodno sastojala u zatiti trgovaca na putu
ka njegovim sajmovima. Sajmovi u ampanji postali su mesto gde su se
sastajali trgovci iz Ital. i sa severa. Oko 200 godina ovi sajmovi su bili
najvanije trnice u Zap. Evropi, ali nisu bili jedini. Tokom 12.v pojavila se u
Zap. Evropi itava mrea sajmova. Episkop Vinestera odravao je sajam na
dan Sv Gila odmah pored svog stonog grada. Trgovci koji bi se iskrcali u
Sautemptonu uoi sajma morali su da nose robu u Vinester ili da saekaju
sa prodajom dok se sajam ne zavri. U ist. Engleskoj, u Bostonu sajam je bio
velika trnica vune. Na velikim sajmovima najee su obavljani poslovi koje
danas zovemo veleprodaja. U 14.v dolo je do opadanja sajmova u ampanji
i razvoja drugih veza izmeu Ital. i severozapada. To je delimino uzrokovao
dolazak ampanje pod vlast franc. kraljeva koji su poveali cene, tako da je
poslovanje postalo neisplativo. Pojavili su se i konkurentni putevi. Mleani su
poeli da alju galije morskim putem za Engl. i Flandriju. Ovi veliki, naoruani
brodovi bili su u vlasnitvu mlet. drave, a trgovci su na njima zakupljivali

11
prostor. Zatim je, sred. 14.v, skupina severnonema. gradova formirala trgov.
savet poznat kao Hanzeatska liga. Oni su sklopili savet sa gradovima cele
Nemake i uspostavili suvozemnu vezu s Italijom. Pravac uz Ronu nije sasvim
naputen, ali se zavravao kod Liona, gde se odravao veliki sajam koji je
donekle zamenio one odravane u ampanji.

Uspon gradova

Gradovi u privrednom smislu, kao naselja trgovaca i zanatlija koji se

izdravaju radei svoj posao i kupujui hranu od zarade, uglavnom su iezli
iz Zap. Evrope tokom germ. najezdi. Postojala su naselja u kojima je prilino
veliki broj ljudi iveo zajedno. U Francuskoj, stari rimski gradovi jo su bili
sedita episkopa i grofova, a esto su se u njima nalazili i vani manastiri.
Iako u antikim gradovima nije bilo pravog gradskog ivota, oni su bili
sredita i svetovne i crkvene vlasti. Kraljevi, grofovi, episkopi i dr. velikai
podsticali su svoje podlonike da postanu specijalizovane zanatlije. Iako je
prvobitna namera bila da ovi ljudi proizvode samo za svog gospodara, oni su
ubrzo poeli da prodaju ono to proizvedu preko gospodarevih potreba. Tamo
gde se vie takvih sedita nae na uem prostoru moglo je da nastane
prilino veliko zanatsko naselje. Dok god su zanatlije bili kmetovi, njihova
proizvodnja bila je ograniena. Neslobodni zanatlija nije imao razloga da
proizvodi vie nego to mu je trebalo da plati rentu. Prepreke proizale iz
neslobodnog poloaja bile su jo ozbiljnije za nekog ko eli da se bavi
trgovinom. Do kraja 11.v, skupine zanatlija, tgovaca i onih koji su to eleli da
postanu poele su da dobijaju od gospodara povlastice neophodne za
uspeno poslovanje. U poetku, podsticaj je verovatno dolazio od trgovaca i
zanatlija. Kasnije je podsticaj dolazio od samog gospodara. Osnovne
povlastice potrebne jednom naselju trgovaca i zanatlija bile su da moraju
postati slobodnjaci sa pravom vlasnitva i neogranienog kretanja. Obino je
osnivakom poveljom grada odreivano da je svaki stanovnik grada slobodan
i da svako ko u njemu poivi godinu i jedan dan postaje slobodan. Trgovci i
zanatlije eleli su da im se omogui da plaaju rentu za svoju kuu ili
skladite proizvodom svog posla- novcem. Nisu mogli biti uspeni u poslu ako
su bili obavezni na rabotu svom gospodaru. Iznos rente po jednom posedu
obino je bio odreen u povelji. Graanin je morao i da se obezbedi od
samovoljne zaplene imovine. Ovu vrstu garancija bilo je teko obezbediti, jer
je gospodar na razne naine mogao da iznudi novac od svojih zakupaca.
Povelja je obino predviala da nameti ne mogu prei odreeni iznos.
Mogunosti gospodara da uzima novac kad hoe svedene su na najmanju
meru. Trgovci su eleli da se sporovi brzo reavaju, pa su mnogi vlastelini
davali graanima pravo presuivanja u tim sluajevima pred tzv. sudom

12
pranjavih stopala, odnosno trgovakim sudom. Davanje takve povlastice
nuno je povlailo sa sobom pravo na neku vrstu polit. organizacije. Gradsku
upravu su najee inili provo, odnosno gradonaelnik, i vee uglednih
graana. Gradski zvaninici skupljali su dabine za kralja i obavljali dunosti
erifa unutar grada. Mnoge povelje davale su mogunost stanovnicima da
stvaraju gilde, dok se u drugim podrazumevalo da gilde ve postoje. Gilde su
bile organizacije koje su graani stvarali da slue njihovm zajednikim
interesima. Nudile su razliite vrste osiguranja. Gilda je obino delovala kao
versko bratstvo, pripremajui verske svetkovine i pomaui mesnu crkvu. Sa
privredne strane, gilda je svojim lanovima obezbeivala monopol u
gradskim poslovima. esto je predstavljala svoje lanove u odnosima sa
vlastelinom. Slubenici gilde bili su, po pravilu, i gradski zvaninici, tako da
su isti ljudi obavljali 2 funkcije. U poetku gradovi su imali samo po 1 guldu
kojoj su pripadali i zanatlije i trgovci, ali vremenom se ove 2 skupine
razdvajaju. Trgovac je mogao da zaradi mnogo vie novca od zanatlije i da
postane mnogo bogatiji. Uz to postojala je i mogunost sukuba interesa.
Trgovci koji su donosili robu esto su eleli da je naplate vie nego to su
zanatlije bile spremne da plate. To je dovodilo do izlaska zanatlija iz gilde i
stvaranja zanat. gildi. dok je prvobitna gilda prerastala u trgov. gildu. Zanat.
gilde za znaajnije delatnosti nastale su u veini gradova do kraja 12.v. U
13.v se razvijaju zapanjujuom brzinom. U sloenim proizvodnim
delatnostima posebna gilda predstavljala je svaku fazu proizvodnje. Po
pravilu, lanovi jedne gilde iveli su zajedno u istoj ulici. Osnovni zadaci
zanatskih gildi bili su kao i u trgovakoj. Gilda je izmeu ostalog nadzirala
privredne aktivnosti lanova. Propisivala je cenu i kvalitet proizvoda koji su
se morali odravati, kao i naine proizvodnje, a sve sa ciljem da se sprei
konkurencija. Nijednom lanu nije bilo dozvoljeno da robu proizvodi jeftinije ili
bre od ostalih. Gilda je kontrolisala broj ljudi koji se bave odreenim
zanimaljem, onemoguavajui time da ponuda robe prevazie potranju.
Vremenom su uvedene kalfe, plaeni radnici, kao stepen izmeu egrta i
majstora. Poto bi okonao slubu, egrt je morao da provede odreeni br
godina kao kalfa koji radi kod majstora pre nego to sam postane majstor.
Majstori su poeli da postavljaju sve tee prepreke za ulazak u njihove
redove. Do kraja 14. vu mnogim gildama jedino su sinovi majstora ili muevi
majstorskih erki imali nade da e postati majstori. Mnogi ljudi su provodili
ceo ivot kao kalfe. Gilda se donekle starala i o njima. Kalfe su pokuavale da
organizuju sopstvene organizacije za odbranu svojih interesa, ali, poto su
gradske vlasti podravale majstore, nisu imali naroitog uspeha. Vostvo
trgov. gilde esto se nije moglo razlikovati od vostva grada. Kad su stvorene
zanatlijske gilde, one su se suprotstavile polit. monopolu i zahtevale su

13
uee u vlasti. U 14.v zanat. gilde flamanskih gradova digle su pobunu i
razbile vojsku koju je protiv njih poslao kralj Franc, saveznik bogatih
trgovaca. Na kraju su u veini gradova predstavnici svih gildi uli u upravno
vee. Gilde su mesumljivo mnogo doprinele da ljudi uu u poslove i da se
odri standard kvaliteta. Igrale su veoma vanu ulogu u razvoju gradskog
ivota, proizvodnje i trgovine. Imale su i nedostataka. Poto je svaka gilda
imala gradski monopol u svom zanimalju, uvek je bila u iskuenju da podigne
cene i snizi standard kvaliteta. U Engleskoj, gde je kralj. vlast bila jaka,
kvalitet, mera i cena osnovnih namirnica bili su strogo propisani. Tamo gde
su jedina vlast bili gradski zvaninici koje su kontrolisale gilde, one su mogle
da zloupotrebe svoj monopol. Uz to, propisi gilde spreavali su svako
poboljanje naina proizvodnje, osim ako svi lanovi mogu i ele da ih uvedu.

Sutinska politika ovlaenja u gradovima imao je vlastelin. Mnogi gradovi,

veina njih, nikada nisu stekli iru samostalnost. Feud. kneeve i velmoe
bilo je lako ubediti da dodele ekon. povlastice i niu pravdu, ali nisu bili voljni
da prepuste jo neto od svojih ovlaenja. Gradovi koji su stekli ira polit.
prava uglavnom su to uinili silom, a ne ubeivanjem. Najraireniji oblik
iskazivanja ove sile bio je savez graanja povezanih zakletvom koji je nazvan
komuna. Komune su se pojavile u Ital, gde gradski ivot nije doiveo takvo
opadanje kao na sev. U Lombardiji i Toskani naroito, sauvala se predstava o
gradu-dravi koji se zasniva na sutinskom jedinstvu grada i okoline. Gradom
je obino vladao njegov episkop, a plemii iji su se posedi prostirali okolo bili
su njegovi vazali. Bez obzira da li su iveli u gradu ili na svojim seoskim
imanjima, plemii su morali da se interesuju za grad. poslove. Polit. prevlast
episkopa potkrepljivali su carevi Svetog rim. carstva. Meutim, pred kraj
11.v, vodei stanovnici gradova postali su nemirni pod episkop. vlau.
Trgovci i zanatlije stvarali su saveze, s episkopovim vazalima iz redova
plemstva radi ruenja njegove vlasti. Kada takva komuna digne oruani
ustanak, episkop je bio nemoan i morao je udovoljiti zahtevima. Episkopi su
gubili polit. mo i komune su uspostavljale vlast. To je dovelo do ogorenih
borbi s carevima tokom 12. i 13.v. Komune su odnele konanu pobedu i
gradovi su postigli praktino potpunu nezavisnost. Oseanje ponosa zbog
pripadnosti gradu koje je nadahnjivalo stanovnike ovih ital. gradova dovelo je
do breg polit, privred. i kulturnog napretka. Pripadnici komuna napali su
seoske plemie koji im se nisu pridruili i naterali ih da se potine vlasti
komuna. Zatim su vei gradovi pokuali da stave pod svoju vlast manje
susede. Na kraju, velike komune su povele beskonane meusobne ratove u
tenji da proire svoju teritoriju. Unajmljivali su profesionalne vojnike da
ratuju umesto njih, dok su se oni posveivali poslovima i unutranjoj polit.

14
Ubrzo su Ital. preplavile skupine profesionalnih ratnika predvoene iskusnim
zapovednicima- kondotjerima i spremne da slue onome ko plati najvie.
Gradovi su brzo napredovali i u trgovini i proizvodnji. U Lombardiji i Toskani
cvetali su zanati, pre svega oni vezani za proizvodnju metalnih predmeta i
tkanina. U gradovima u unutranjosti razvile su se velike trgov. kue iji su
poduhvati obuhvatali prostor od Sirije do Engleske. Stanovnici gradova bili su
izuzetno ponosni na svoje polit. i privred. uspehe i nastojali su da svima
pokau bogatstvo i naprednost svojih gradova. Po gradovima su se
pojavljivale katedrale, gradske venice i privatne kue. Gradska venica
esto je bila ukraena slikama koje su predstavljale pobede komune nad
njenim neprijateljima. Oduevljenje koje je dovelo do napretka na mnogim
poljima, dovelo je i do ogorene meustranake borbe u unutranjoj politici
ital. gradova. Poto su komune stekle nezavisnost, pojavile su se
suprotstavljene stranke koje su neretko poputale iskuenju da stvaraju
saveze sa spoljnim silama. Tako je u gradovima jedna stranka, zvana gibelini,
podravala cara, dok je druga, gvelfi, bila u savezu sa papstvom. Sukobi su
bili ogoreni. Mnogi gradovi pokuali su da ree ovaj problem dovodei sa
strane neutralnog vrhovnog magistrata, zvanog podesta, koji e dovesti
stranke u red. To je bilo uspeno, ali je na kraju u Lombardiji i Toskani
prevladala stranka despota, odnosno diktatora. Poreklo diktatora bilo je
razliito. Ferara je dola u posed drevne plemike kue Este. U drugim
gradovima kondotjeri su upotrebili svoje vojnike da preuzmu vlast. U Firenci
despoti su u sutini bili polit. voe. Trgovaka i bankar. porodica Medii
ostvarila je apsolutnu vlast zahvaljujui linom uticaju i privrednoj snazi, iako
je republikansko i demokratsko ureenje zvanino ostalo netaknuto.
Venecijom je kroz celo srednjovekovno razdoblje vladala oligarhija plemia i
bogatih trgovaca. Krajem 11.v komune su poele da se pojavljuju u Franc. i
Flandriji. Ova udruenja imala su male izglede ako dignu pobunu protiv
svetovnog vlastelina, jer je vlastelin obino mogao da skupi dovoljno snaga,
ali episkopima je to retko polazilo za rukom. Uspenosti ustanaka protiv
episkopa doprinosilo je i to da su kralj i feud. kneevi eleli da umanje polit.
mo episkopa, pa su bili skloni da pomau komunama. Do po. 12.v Sen
Kentan, Bove, Hoajon, Laon i dr. gradovi bili su pod vlau komuna.

Komuna je sama birala svoje zvaninike i nijedan predstavnik vlastelina nije

imao nikakva ovlaenja na njenoj teritoriji. Njene obaveze prema vlastelinu
bile su vrsto odreene. Obino je to bilo plaanje utvrenog godinjeg
iznosa i davanje odreene vojne pomoi. Gradski zvaninici raspolagali su
visokom pravdom i punim pravima na vrenje vlasti u gradu. Geograf. oblast
na kojoj se prostiralo gradsko naselje i teritorija pod nadzorom gradske vlasti

15
retko su se poklapale. Trgovci i zanatlije obino su se naseljavali van zidina
vlastelin. zamka ili episkopskog grada stvarajui takozvano podgrae
(fauburg). Kako je ovo naselje raslo, stanovnici su gradili zidine za odbranu.
Kada bi se prostor unutar zidina popunio, nastajalo bi novo podgrae. Poto
je gradnja zidina bila izuzetno skupa, prostor unutar njih uvek je iskoriavan
do krajnjih mogunosti. Pre 14.v skoro sve kue su graene od drveta, pa je
grad lako mogao da izgori, ali i da se brzo obnovi. Glavna arhitektonska
osobina grada bile su njegove crkve, kojih je bilo veoma mnogo. Ako se grad
nalazio uz episkopsko sredite, visoko nad ostalim zgradama uzdizala se
katedrala. Posle crkava najvie su se isticali 1 ili vie zamkova. U ital.
gradovima bilo je mnogo utvrenih kula-domova u kojima su iveli plemii.
Na sev. plemii nisu iveli u gradovima. U Parizu su se nalazila 2 velika
kraljevska zamka, Luvr i Bastilja, i jedna manja tvrava koja je sluila kao
sedite kraljev. provoa. U Londonu su osim kraljev. zamka tj. Londonske kule,
bila 2 vlastelinska utvrenja. Zamak koji je pripadao gospodaru grada bio je,
po pravilu, delom izvan zidina, kako bi se mogao snabdevati i dobijati
pojaanje spolja. Pored crkava i zamkova najvanije zgrade u gradu bila su
sedita gildi. U 14. i 15.v neki trgovci gradili su raskone kamene kue.
Oivljavanje trgovine dovelo je do poveanja potreba za kovanim novcem. U
Zap. Evropi nije bilo rudnika zlata, pa od ovog plemenitog metala novac nije
kovan sve do 14.v. S izuzetkom nekoliko ital. zlatnika, u Zap. Evropi tokom
ranog sr. veka novac je bio od srebra. Osnovna kovanica bio je srebrni denarij
(u Eng- peni), 12 njih inilo je jedan solid (iling), a 20 solida jednu livru
(funta). Postojala je i marka koja je vredela 12 solida i 4 denarija. Solidi, livre i
marke korieni su samo za obraunavanje i nisu postojali kao pravi novii.
Svaki vlastelin koji je kovao novac uspostavljao je sopstvene standarde
teine i istoe i menjao ih po svom nahoenju. Meu vanije valute sev.
Francuske i Engleske u 12. i 13.v mogu se ubrojati eng. funta sterling i livre
Pariza, Tura, Anua i Provansa. Svaki vlastelin iole veeg znaaja imao je
pravo da kuje novac. U 13.v kralj Luj IX propisao je da njegov novac, pariska
livra, mora biti prihvaen u svim njegovim zemljma, ali time nije zabranjen
opticaj drugih valuta. U 12. i po. 13.v meudravni novani promet
prevashodno su obavljala 2 velika vojnika reda, templari i hospitalci.
Raspolagali su ogromnom imovinom u Zap. Evropi, a injenica da si imali
duhovni ugled i vojnu mo uticala je da se sve to je u njihovom posedu bude
smatrano bezbednim. Primali su novac u jednoj zemlji i isplaivali ga u
drugoj. Do 13.v bilo je trgovaca iji su se poslovi toliko iroko rasprostirali da
su oni mogli uestvovati u meudravnom novanom prometu. Razvoj
bankarske delatnosti odvijao se sporo zato to je crkva zabranjivala kamate
na pozajmice, proglaavajui zelenatvo grenim. Crkva je u 9. i 10.v bila

16
sumlnjiava prema svakoj trgovakoj delatnosti. Iako je do 11.v uglavnom
prihvaeno da trgovcu treba nadoknaditi to to prenosi robu od mesta do
mesta, jo se nije ni pomiljalo na ono to nazivamo pekulacijom. Bilo je
greno kupiti neto i onda ekati da dostigne viu cenu. Crkva se drala
shvatanja da sve ima svoju "pravednu cenu". Vremenom je ovo uenje
shvatano sve slobodnije. Toma Akvinski smatrao je pravednom onu cenu koja
je odreena potrebama prodavca, a ne njegovom pohlepom. U 11. i 12.v
zelenaki poslovi bili su u rukama Jevreja, koje hri. zakon nije obavezivao.
Oni su potpuno zavisili od milosti feud. kneza ili velikaa koji im je pruao
linu sigurnost i pomagao da naplate dugove. Jevreji su pozajmljivali novac
vlasteli, vitezovima, ak i crkvenim organizacijama, uz visoku kamatu, pa su
sticali ogromnu zaradu. Gospodar je ipak mogao da im zapleni kapital kad
god mu zatreba novac. Do 13.v trgovci su poeli da nalaze naine
zaobilaenja zakona o zelenatvu. Ital. trgovac pozajmio bi novac engl.
vlastelinu, a ovaj je vraao dug dajui vunu po nioj ceni u koju je
uraunavana zajmodaveva kamata. Pojava zajmodavca hrianske vere
uinila je Jevreje suvinim i oni su u 13.v proterani iz Engleske i Franc. Do 14,
v mnogi trgovci imali su vie kapitala nego to su mogli korisno da ga
upotrebe u svom poslu i traili su kako da ga iskoriste. Neki su kupovali
zemlju. U Veneciji mogle su se kupovati dravne obveznice. Nekoliko
trgovakih kua ili udruenja uloilo je svoj novac u bankarska poslovanja.
Najpoznatija je bila kua Medii. Poeli su kao firent. trgovci, poslujui sa
skoro svim, ali naroito tkaninama. Razvili su "sistem plasmana robe".
Finansirali su tkaku proizvodnju velikih razmera i prodavali njene proizvode.
Imali su ispostave, odnosno podrunice, razasute po itavoj Evropi. Bavili su
se i poslovima u meudravnom novanom prometu. Najsigurniji posao su im
bile pozajmice kneevima. Formalno pozajmice nisu davane uz kamatu, ali
njihov znaaj i nije bio u tome. Vanije je bilo to su pozajmicama kupovane
povlastice i naklonost. Trgovina vunom s Engl. bila je veoma unosna, ali
nijedan strani trgovac nije mogao da trguje u Engl. bez kraljeve naklonosti.
Tako da je bilo teko odbiti pozajmicu koju on trai, a one su retko vraane.
Pozajmice vladarima bile su krajnje neizvestan posao i velike trgov. kue su
ih izbegavale. U 14.v, iz trgovine engl. vunom izrasla je jedna od prvih trgov.
"kompanija". U prvoj pol. veka ital. trgovake kue dole su do zakljuka da
posao sa vunom nije vredan izdataka za pozajmice koje je stalno traio engl.
kralj. Posao su na neko vreme preuzeli nema. trgovci. Najzad, eng. vlasti su
preuzele organizaciju trgovine na sebe. Propisano je da se sva engl. vuna
mora prevoziti u jednu odreenu kontinen. luku koja je nazivana "osnovna
luka", a prevoz su mogli vriti samo trgovci koji su lanovi "Kompanije
osnovne luke". Tako je kralj obezbedio monopol na izvoz vune grupi svojih

17
podanika i od tada je potrebne pozajmice uzimao od njih. Osnovna luka
najpre je bio Bri. Kasnije, nakon osvajanja, luka prelazi u Kale.

Izmenjeno drutvo

Oivljavanje trgovine i obnova novane privrede imali su veliki uticaj na

srednjovek. drutvo. Upeatljiva posledica je stvaranje srednje klase-
buroazije ili graanstva. Unutar ove klase postojale su velike razlike. Bogati
trgovac bio je drut. i ekon. daleko od mukotrpnog ivota kalfe. Zajedniko im
je to su merili bogatstvo po pokretnim dobrima; novcu ili robi. Svi su iveli u
gradovima zajedno, pod upravom grad. vlasti. Trgovac je obino imao vie
gotovog novca od plemia. Plemii su trgovce smatrali krtim zato to su
paljivo troili. Bogatstvo plemia je bila zemlja, a novac prihod od nje.
Plemiima je posebno smetalo to su trgovci kupovali zemlju. U Franc,
kraljevski dekreti zabranjivali su svakom iji otac i deda nisu bili plemii da
kupuje zemlju za koju se davala vojna sluba, ali ova odredba nije dala
mnogo rezultata. Postojali su i tzv. zakoni protiv raskoi, kojima je ljudima
zabranjivano da ive preterano raskono. Po tim zakonima neke raskoi bile
su samo za plemie. Meutim, trgovci su nastavili da ive na visokoj nozi i
kupuju zemlju od ostvarenih vikova. Nekad us kupovali i kraljev. diplomu
kojom je dodeljivano plemiko zvanje. Sa razvojem gradova pojavio se i
gradski proletarijat. Iako je kalfa bio ispod bogatog trgovca, bio je i iznad
nekvalifikovanog radnika. Kako su se potrebe gildi za novim lanovima
smanjivale, seljaci koji su pobegli u grad jednostavno su postajali obini
radnici. Njihov poloaj je bio bedan. Nisu imali politika prava ni zatitnika
interesa. Rat gradova i nastanak trita za poljoprivr. proizvode koji je iz
njega proizaao izmenili su i organiz. seoskog drutva. Jedna strana promene
bio je porast br. kmetova koji su oslobaani. Oni su se pojavili sa rastom
gradova koji je omoguio seljaku da proda viak proizvoda. U 12. i 13.v
masovno oslobaanje kmetova postalo je uobiajeno. Vlastelin bi izdao
povelju da su stanovnici nekog sela slobodni. Zatim bi navodio spisak
obaveza koje su mu seljaci dugovali i ono to su dugovali kao kmetovi.
Izuzetak su predstavljale obaveze smatrne obelejem kmetskog poloaja koje
su izmenjene. Kmet nije mogao da se eni bez gospodarevog pristanka,
slobodni seljak je mogao ali je morao da plati gospodaru. Sva lina imovina
seljaka na imanju ostajala je gospodaru. S ekon. gledita, seljak
osloboenjem nije dobijao nita. Meutim, poto bi osobodio svoje kmetove,
vlastelin nije vie mogao da poveava dabine. Ma koliko obaveze bile teke
seljak vie nije podlegao samovolji gospodara. Kmetstvo je ostalo u Engl do
15.v, u Franc do 18.v, a u delovima ist. Evrope i due. Bez obzira da li je
pojedinac ostao kmet ili postao slobodan seljak, nastankom trita za

18
poljopri. porizvode njegov poloaj se izmenio. Javlja se elja da seljak plaa
rentu vlastelinu zaradom od proizvoda. Po pravilu su u nov. dabine
pretvarana naturalna davanja koja je seljak dugovao u zamenu za zemlju
koju obrauje i usluge koje koristi na imanju. Zatim je dolo do zamene
rabote koja je seljacima teko padala. Vlastelin koji uzima novac umesto
radne obaveze mogao je da iznajmi ratnike koji e obraivati njegov domen i
da ih plati po uinku. Do kraja 13.v veina seljaka u Franc. i Engl. plaala je
novanu rentu. U poetku je uvoenje rente imalo za cilj da pojednostavi
odnose meu vlastelom i seljacima. Meutim, sada kada je drao zemlju u
zamenu za rentu, seljaku je svaki skok cena ili pad vrednosti novca iao na
ruku. Podstaknute irenjem trita, cene su tokom 13.v rasle polako, ali
stalno. U 14.v Crna smrt je smanjila broj radnika, to je dovelo do porasta
cena i nadnica. Mnogi vlastelini sa kontinenta, ukljuujui i franc. kraljeve,
ozbiljno su obezvredili svoje valute. Posledica je bila pad stalnih renti na
dobrobit seljaka. Poto su vlastelini poeli da unajmljuju najamnike za obradu
njihovih domena, uvideli su da to nije dobar izbor. Nadzornici koji su
nadgledali domen esto su potkradali gospodare. To se moglo spreiti
sloenim sistemom raunovodstva koji su paljivo proveravali drugi
slubenici. Bilo je lake izdeliti domen na parcele i izdavati ga zakupcima.
Tada je vlastelinu bio potreban samo sakuplja rente. Tako su plemii postali
samo zemljoposednici koji ive od rente. Zato su tee podneli rast cena i pad
stvarne vrednosti rente. Prve posledice razvoja novane privrede po klasu
vitezova bile su povoljne i izmenile su njihove ivote. Vitez je mogao da
proda viak proizvoda sa svog domena i rente dobijene od svojih podlonika.
S time je mogao sebi da priuti rasko. Promena je bila jo upeatljivija kod
velikaa koji je imao mnotvo imanja. Vie nije morao da se seli od jednnog
do drugog domena, troei zalihe svakog od njih. Stvorio je stalno boravite
na jednom mestu i iveo od prodaje proizvoda s ostalih imanja. Oivljavanje
trgovine znatno je uvealo razliku izmeu nieg plemstva, odnosno vitezova i
sitnih vlastelina, i feud. kneeva. Velike zarade dolazile su od nadzora nad
velikim sajmovima ili posedovanja gradova, a to je bilo u rukama kneeva.
iroka upotreba novca je izmenila odnos izmeu seniora i vazala. Senior je
mogao vikom novca da unajmi vojnike da se bore uz njega i slubenike da
upravljaju njegovim poslovima. Umesto feudalne vojske koja se vraala kui
po isteku roka od 40 dana, senior je mogao da obezbedi vojnike koji e ga
sluiti dok ih plaa. Seneal koji je bio vazal uvek je imao na umu gledite
svojih sadrugova vazala, dok seneal iz srednje klase nije imao takve
naklonosti. Postojala je i tenja da se vazalske obaveze zamene plaanjem u
novcu. Senior je od vazala primao novac umesto slube u ratnom pohodu.
Odnosi su postajali sve vie isto finansijski. Tokom 12. i 13.v viteki ivot je

19
postao donekle civilizovaniji. Lagodniji ivot uini oveka manje divljim i
zainteresuje ga za neto pored ratovanja, a zbog poveane moi feud.
kneeva bilo je manje feud. ratova. Znaajan je i postepen civilizatorski uticaj
crkve. Boji mir i Boje primirje odigrali su izvesnu ulogu u proreivanju i
ublaavanju feud. ratova. Same plemkinje odigrale su ulogu u celom
procesu. Poto im se poloaj u drutvu poboljavao koristile su ugled da
civilizuju divlje ratnike sa kojim su morale da ive. Glavno sredstvo sa kojim
su irene ideje dama, a koje su slobodno koristili i svetenici, bila je tadanja
svetova knjievnost. Viteka etika se izmenila i u smisli zarobljenih vitezova.
Vie nisu bacani u tamnice u okovima dok ih ne otplati rodbina, ve se prema
njima ophodilo kao prema gostima. Do sred. 12.v napad na nenaoruanog
oveka poeo se smatrati neispravnim, ak sramotnim. Svaki dobar vitez
doputao je protivniku da navue oklop pre nego to ga napadne, tako da
vie nisu morali putovati u oklopima. Insistiranje crkve da je ratovanje radi
plena greno takoe je uticalo na savest vitezova. Poto je meu feud.
kneevima zavladalo relativno mirno vreme, vitezovima je bilo dosadno. Zato
su poeli da ugovaraju manje-vie prijateljske bitke zvane turniri. Oni su se
malo razlikovali od pravih bitaka, ali je cilj bila samo zabava i lina korist.
Pojedinane borbe vremenom postaju deo turnira, i nazivane su megdani.
Dame poinju dolaziti na turnire kao gledaoci, a posle turnira prireivana je
gozba na kojoj je po rangu najvia meu damama davala nagradu vitezu koji
se najbolje borio. U praksi, veina vitezova ostala je i dalje zainteresovana za
svaku mogunost zarade. Uticaj crkve na viteku klasu najjasnije se vidi u
krstakim ratovima. Crkvi je bilo veoma teko da ubedi vitezove da se ne
bore, ali je prilino lako usmerila njihovu ratobornost prema svojim
neprijateljima.

Feudalne monarhije

Posledice oivljavanja trgov, razvoja gradova i obnove nov. privrede poele

su da utiu na dravne ustanove. Kraljevi su sada imali prihode koji su,
delom, dolazili od oporezivanja, pa su mogli da unajmljuju slubenike i
vojnike. To je znailo da njihova delatnost vie nije zavisila od slubi koje su
za njih vrili feud. vazali. Pol. prilike dodatno su uslonjene pojavom srednje
klase. Relativno jednostavan svet kraljeva, plemia i seljaka u kom su iveli
od plodova zemlje prestao je da postoji. Tokom ovog perioda, 3 zap.evropske
drave, Engl, Franc i Sveto rimsko carstvo, poprimile su opta polit. obeleja i
razvile polit. ustanove koje e za njih biti karakteristine u narednih 5
vekova. Razvojni put od 11. do 13.v ovih drava nije bio postojan.

20
Najsnanija monarhija 11.v, Sv. rim carstvo, postala je najslabija, dok je Franc
od najslabije prerasla u najmoniju i najcentralizovaniju. U Engl, kralj Stefan
od Bloa (1135-1154) jedva je zadrao krunu u sukobu sa Matildom i nikako
nije uspevao da obuzda barone koji su uveavali svoju feudalnu mo. U
Nemakoj, kneevi su sticali mo pod mlakom vlau Lotara od Suplinburga
(1125-1137). Jedino je u Francuskoj monarhija napredovala. Luj XI (1107-
1137) primorao je na pokornost svoje vazale u vojvodstvu Il d Frans i naterao
velike feud. kneeve da obrate vie panje na monarhiju. Nesreom, njegov
naslednik Luj VII (1137-1189) jedva je uspevao da ouva poloaj koji je
nasledio. Istovremeno, posle Lotarove smrti, nema. kneevi su se, birajui
za kralja pripadnika kue Hoentaufena, postarali da izaberu njegovog
slabanog brata Konrada. U drugoj pol 12.v nastupilo je novo pol. doba koje
su najavila 3 kralja velikih sposobnosti. Kada je Konrad umro 1152. nasledio
ga je sinovac Fridrih (1152-1190), vojvoda vapske. Dve god kasnije, Henri,
vojvoda Normandije, grof Anua i, po enidbenom pravu, vojvoda Akvitanije,
postao je kralj Engleske. 1180. Luja VII nasledio je na franc. prestolu Filip
Avgust (1180-1223).

Francuska

Poslednje to je uradio kralj Franc. Luj VI bilo je da ugovori venanje sina Luja
s Eleonorom, vojvotkinjom Akvitanije. inilo se da je ovo ogromno vojvodstvo
dragocen dobitak. Pokazalo se da je ono izvor slabosti za monarhiju Kapeta.
Vojvode Akvitanije u stvarnosti su kontrolisale samo par manjih podruja oko
svojih vanijih gradova Poatjea, Bordoa i Bajona. Ostatak su drali moni i
nemirni vlastelini. Eleonorin sin Riard Plantagenet pokazae kasnije kako je
sposoban ratnik mogao donekle da zauzda vlastelu i obezbedi stvarnu vlast
na posedu. Vlast Luja u Akvitaniji ostala je samo formalnost. Eleonora i Luj
nisu se slagali kao linosti. On je bio blag i poboan vladar ija je prva briga
bila zatita crkve. Eleonora je bila obuzeta predstavama vezanim za kult
dvorske ljubavi. Po glasinama, Eleonora je bila u odnosima sa svojim stricem
Rajmondom, knezom Antiohije, i sa senealom Francuske ofroa
Plantagenetom, grofom Anua. Ipak raskid sa Lujem usledio je jer mu je
rodila 2 erke, ali ne i sina. 1152. sabor franc. episkopa oglasio je brak
nevaeim zbog previe bliskog krvnog srodstva. Eleonora se zatim udala za
Henrija, vojvodu Normandije i grofa Anua. Iako gubitak nominalne vlasti nad
Akvitanijom nije bio ozbiljan udarac za Kapete, prelazak vojvodstva u ruke
gospodara Normandije i Anua bio je opasan. Postalo je jo opasnije 2 god
kasnije kada je Henri postao kralj Engleske. Luj tu nije mogao nita da uini.
Proglasio je brak protivpravnim, poto on, kao feud. sizeren, nije dao svoj
pristanak. Drugi brak s kastiljsk. princezom opet je Luju VII doneo samo 2

21
erke, pa je 1164. god uzeo i 3. enu, Adelu od Bloa, ija su braa bili Anri,
grof ampanje, Tibo, grof Bloa, i Viljem od Bloa, episkop Remsa. Lujeve 2
erke iz braka s Eleonorom, Marija i Aliks, udale su se za grofove ampanje i
Bloa, ime je stvoren savez izmeu kralja i kue Bloa koja je ranije bila
neprijateljska prema Luju i njegovom ocu. Kralj je uskoro potpao pod uticaj
svojih uraka. Neko vreme izgledalo je da e vojvode Normandije i grofovi
ampanje podeliti Franc. meu sobom. Luj se trudio da ouva poloaj
dinastije. Nastavio je oevu politiku uveavanja ugleda kroz zatitu crkve od
vlastelina. Henriju II je nanosio mnogo tete spletkama. Podrao je
Henrijevog protivnika arhiepiskopa Tomasa Beketa, a podsticao je i veliku
pobunu barona koju su predvodila 3 starija Henrijeva sina. Nije postigao vei
uspeh. Henri je uguio pobunu i uvrstio vlast nad ogromnim posedima- Engl,
Norman, Bretanja, Men, Anu i Akvitan. Kralj Luj je odluio da se povue i
provede dane pod okriljem kue Bloa. Luj VII je dobio s Adelom od Bloa sina
Filipa (Avgust). Kada je napunio 15 godi, Filip je odluio da umanji uticaj kue
Bloa na svog oca i kraljevstvo. Da bi oborio ujake s vlasti, oenio se neakom
Filipa od Alzasa, grofa FLandrije, i pokuao da se sporazume s Henrijem II.
Postao je stvarni gospodar kraljevstva god. dana pre nego to je, oevom
smru 1180, i zvanino nasledio kraljev. dostojanstvo. Iako je doao na vlast
uz pomo Henrija II, Filip je shvatio da mora slomiti mo Plantageneta. U
poetku Filip je nastavio oevu politiku spletkarenja. Podsticao je Herijeve
sinove protiv njega. U vreme Henrijeve smrti 1189. oba sina koja su ga
nadivela, Riard i Jovan bili su u savezu s Filipom. Meutim Riardov dolazak
na vlast nije iao na ruku Filipu. Po. 1190. Riard i FIlip su zajedno krenuli u
III krstaki pohod. Vodili su rat na Siciliji i svaali se celim poduhvatom, sve
dok u julu 1191. Filip nije objavio da naputa Palestinu i odlazi kui. Naime,
grof Flandrije je umro i Filip je pourio da obezbedi deo naslea koji je
pripadao njegovoj eni. A mogla se ukazati i prilika da oduzme Riardu neke
zemlje dok je on u Palestini. Filip je predao senealu Normandije dokument,
tvrdei da je to ugovor na koji je RIard pristao na Siciliji i po kom Filip dobija
veliki deo Normand. Kada je seneal to odbio, Filip je pozvao vlastelu u napad
na Normandiju. Poto je Riard bio krsta, njegove zemlje su bile pod
papskom zatitom, pa je vlastela odbila da krene u napad. Filip je tada
sklopio savez s Riardovim bratom Jovanom. Trebalo je da Filip pomogne
Jovanu da postane kralj Eng, a Jovan bi mu za uzvrat predao kontinent.
posede svoje kue. Riard je pourio da se vrati iz Palestine. Pokuao je
kriom da proe kroz zemlje svog neprijatelja, vojvode Austrije, ali je
zarobljen. Vojvoda ga je prodao caru Henrihu VI. Riardovi sledbenici su
potkupili nema. kneeve, koji su zatraili da on bude puten i 1194. Riard
je osloboen uz otkup. Kad je 1199. Riard poginuo u sukobu s jednim sitnim

22
vlastelinom u Poatuu, Filipova nastojanja da umanji mo Plantageneta jo
nisu bila odmakla od poetka. Kralj FIlip je brzo shvatio da e Riardov
naslednik Jovan bez Zemlje biti manje teak protivnik. Bio je slabija linost od
Riarda, a imao je i suparnika koji je polagao pravo na engl. krunu. BIo je to
njegov bratanac Artur, vojvoda Bretanje i grof Anua, sin njegovog starijeg
brata Defrija. FIlip je ekao priliku i pokuavao da stekne Arturovo
prijateljstvo. Prilika se ukazala kada se Jovan oenio verenicom jednog od
njegovih vazala Huga Lusinjanskog, grofa La Mara u Poatuu. Gnevni grof
poalio se Filipovom sudu. Jovan je odbio da se odazove na sud, pa su mu
presudom oduzeti posedi koje je drao kao vazal franc. krune. Filip je zatim
sklopio savez s Arturom, dao mu neto vojske i napao Normandiju, a Artur je
uao u Poatu. Dok je Artur opsedao zamak Mirabo, gde je ivela njegova
baba kraljica Eleonora, Jovan ga je napao i zarobio. Artur je otpremljen u
Jovanov zamak Falez i tu mu se gubi trag. Arturovi vazali iz Bretanje i Anua
traili su da se njihov gospodar oslobodi, a kad je to odbijeno, preli su na
stranu kralja Filipa. FIlip je potkupljivao zapovednike zamaka, a kad to nije
uspevalo, dovodio je najamnike. Filp je postepeno zauzeo velike gradove u
Normandiji. Preao je u Turenu i zauzeo utvrenja inon i Lo. Do kraja 1205.
gospodario je Normand, Menom, Anuom i Turenom, a potinili mu se i
veina vlastelina iz Poatua. Jovan je nastojao da u Engl. sakupi novac kako bi
povratio posede u Franc. i sklopio je niz saveza sa svojim sestriem, carem
Sv. rim. carstva Otonom (1208-1215), sa kneevima iz doline Rajne i sa svim
franc. vazalima koji su se dali podmititi. Ova mona koalicija napala je 1214.
Jovan je upao u Anu, dok je Oton krenu na Pariz sa sev. Filip je doekao
Otona kod Buvina i razbio njegovu vojsku. Ovim je na due od veka
otklonjena opasnost da e Englezi povratiti Normandiju, Men ili Anu. Pod
vlau engl. kralja ostale su jedino priobalne oblasti Akvitan- Gaskonja i
Gijena. Osvajanje Normandije, Mena, Anua i Turene bilo je znaajan korak u
irenju monarhije Kapeta. Sama Normand. davala je prihode koji su bili
jednaki prihodima s kraljev. domena pre osvajanja. Prihodi su pre dolazili od
grofovije Artoa, koju je Filip stekao kao naslee njegove 1. ene od njenog
strica grofa Flandrije.

Posle ovog proirenja kraljev. domena pokazalo se da je slabo razvijena

organizacija monarhije Kapeta sasvim nedorasla novim zadacima. Filip je
stvorio 2 nove vrste adminis. slubenika: baile i seneale. Svakom od njih
poveravana je uprava nad jednim prilino velikim okrugom. Oni su delili
pravdu i skupljali kraljeve prihode, a za to dobijali platu. Bili su i kraljevi
predstavnici u odnosima s vazalima na domenu. esto su premetani iz
okruga u okrug kako se ne bi razvila podudarnost interesa izmeu njih i ljudi

23
kojima su upravljali. Baili su izuzimani iz srednje klase i dugovali su svoj
poloaj kraljev. milosti, pa su bili odani njegovim interesima. Seneali su
upravljali okruzima u susedstvu neprijateljske teritorije, pa su zato
raspolagali znatnim vojnim snagama. Bili su vlastelini ili vitezovi koji su mogli
da zapovedaju kraljevom vojskom i vode lokalne borbe kad zatreba. Imali su
ista zaduenja kao i baili. I seneali su imali saradnike koji su im pomagali u
upravljanju okruzima. Njihov br se brzo poveavao i oni su se pretvorili u
moan inovniki sloj. Kralj Filip Avgust je postavio vrste temelje monarhiji
koju e dalje izgraivati naredne 4 generacije kraljeva iz kue Kapeta. Filipov
unuk kralj Luj IX (1226-1270), poznatiji kao Sveti Luj, oenio je svog brata
Alfonsa naslednicom poslednjeg iz drevne loze grofova Tuluze i, kada je
Alfons umro bez naslednika, grofovija Tuluz ula je u kraljev. domen. Sin
Svetog Luja Filip III (1270-1285), ugovorio je venanje svog najstarijeg sina
sa naslednicom ampanje, pa je i taj posed postao kraljevski. Da su kraljevi
zadrali za sebe sve zemlje koje su dole u njihove ruke, kralj. domen bi
1328. obuhvatao vie od pola Franc, ali do toga nije dolo zato to je sin
Filipa Avgusta, Luj VIII (1223-1226), oiveo obiaj davanja apanaa kraljevim
mlaim sinovima. Sve feudal. monarhije muio je problem izdravanja
kraljevih mlaih sinova. Svaki princ je eleo svoja lina imanja i vazale i
nezavisnost koju mu je davao sopstveni posed. Na sreu, prvi Kapeti su imali
male porodice. Samo zahvaljujui malobrojnosti sinova, politika obdarivanja
posedima, nije imala ozbiljnijih posledica. Delei zemlje trojici svojih mlaih
sinova, Luj VIII je samo postupio po obiajima svoje loze. Robertu je dao
grofoviju Artoa, Alfonsu grofoviju Poatu, a Karlo je dobio Anu i Men. Kasniji
kraljevi dali su svojim mlaim sinovima grofovije Klermon, Valoa, Evre,
Alenson, Morten i Angulem. Kad je Luj IX doao na presto, zemljom su
odjekivale pritube naroda sa domena zbog iznuivanja i tiranije kraljev.
slubenika. Baili su morali da imaju iroka ovlaenja da bi kontrolisali
nemirno plemstvo, ali samo paljivim nadzorom mogle su se spreiti
ogromne zloupotrebe tih ovlaenja. Dajui zemlje u apanau, kralj im je
obezbeivao gospodara koji e moi da zavede efikasnu upravu. Ipak, ova
politika oslabila je krunu. Davanjem apanaa stvorena je skupina novih feud.
kneeva. Do 1328. od drevnih veleposeda opstala su samo 4: Flandrija,
Bretanja, Burgundija i Akvitanija, ali postojao je vei broj znaajnih apanaa.

Oivljavanje trgovine i obnova novane privrede znatno su uveali mo feud.

kneeva. ovek koji je drao bogate gradove i sajmove mogao je od nov.
prihoda da unajmi slubenike koji e predano raditi u njegovom interesu i
vojnike koji e se spremno boriti. Niem plemstvu nije bilo pomoi. Filip
Avgust i njegovi naslednici koristili su svoje prihode da unajme slubenike i

24
najamnike iz srednje klase. U tim uslovima, nijedan sitni vlastelin sa domena
koji bi pokuao da prkosi nije imao izgleda. Meutim, ostali feud. kneevi
takoe su uveavali svoju mo na isti nain. Oni posedi koji su ostali pod
sopstvenim kneevima- Bretanja, Burgundija, Flandrija i Gaskonja- jo su bili
praktino nezavisne drave, iji je stepen potinjenosti franc. kruni bio
neodreen. Isto se moe rei za apanae. Iako su pokuaju da se okrnji
nezavisnost kneeva bili esti oni nisu imali uspeha. Gospodare poseda samo
je oma i vernost vezivala za franc. krunu. Luj IX je bio poboan i savestan
vladar. Trudio se da svakom oveku obezbedi prava, ali i da zadri svoja. Tako
je umesto da pokua da istera Engleze iz Gaskonje, sklopio mir s kraljem
Henrijem III. Henri se odrekao svih zahteva za Normandijom, Menom,
Anuom i Poatuom, a Luj mu je priznao pravo da dri Gaskonju kao vazal
franc. krune. Meutim, Luj nije poputao u pogledu potovanja onoga to je
smatrao pravima krune. Zahtevao je da se albe na odluke sudova njegovih
vazala mogu upuivati njegovom sudu. Njegovi slubenici nadgledali su
vlastelinske organe uprave. Odan crkvi, Luj je prezirao feud. ratove. Sputao
ih je raznim ogranienjima. Svaki plemi morao je da uputi izazov protivniku
mnogo pre nego to pone rat. Morao je i da obavesti protivnikove roake i
upita ih da li oni nameravaju da uestvuju u ratu. Ako bi jedna strana traila
primirje, druga je morala da pristane. Voenje linih ratova postalo je previe
sloeno. Kasnije je Luj u potpunosti zabranio line ratove.

Filip III (1270-1285) i Filip IV (1285-1314) nastavili su politiku Svetog Luja.

Njihovi slubenici nastavili su da krnje ovlaenja plemia, a lini ratovi su
zabranjivani. Pod sinovima Filipa IV dolo je do reakcije. U nekoliko oblasti
plemii su se okupili i zapretili pobunom ako im se ne obea da e njihova
prava biti potovana. Zato su izdate mnoge povelje kojima su zajamene
povlastice plemstvu pojedinih provincija. Baili nisu vie mogli da sude u
sporovima u koje su umeani plemii, nego su morali da ih proslede kralj.
sudu. Kraljevska administracija razvijala se veoma brzo pod Svetim Lujem i
naslednicima. Na posedima koje je osvojio od Jovana bez Zemlje, Filip je
zatekao sloeni i efikasni finans. sistem koji su uspostavili kraljevi an. loze.
Verovatno je da su on i njegovi naslednici koristili ovaj sistem kao uzor na koji
su se ugledali u poboljanju sopstvene administr. Prvi korak u tom pravcu
bilo je odreivanje grupe dvorskih slubenika i kraljev. inovnika kojima je
zadatak bio obavljanje godinjeg pregleda rauna. Filip IV je ustanovio da je
to preobiman posao za malo vremena, pa je stvorio stalno telo za nadzor
finansija. Takoe je premestio riznicu iz Hrama u svoj zamak Luvr i postavio u
njoj slubenike sa zaduenjem da primaju i isplauju novac. Sudstvo je
otprilike prolo isti put kao i finansije. Za vreme Luja VII i Filipa Avgusta,

25
sporovi su iznoeni pred lanove kraljev. doma, barone, prelate i vitezove, a
njima je pomagalo par inovnika koji su bili pravni strunjaci. Ovaj sud
putovao je po zemlji s kraljem i bio deo njegovog dvora. U vreme Svetog Luja
sud se skrasio na jednom mestu i zasedao gotovo redovno. Baroni i prelati
uestvovali su u postupku samo ako je to zahtevao znaaj stranaka u sporu.
Sporovi su iznoeni pred telo sastavljeno od profesionalnih pravnika za koje
je uskoro ustaljen naziv pariski parlament. Do Filipa IV parlam. je podeljen u 3
odeljenja. Pored finansijai sudstva, kralj je imao i grupu savetnika sa kojima
je veao. Uopte uzevi, kraljevsku adminis. vodili su ljudi koji su bili
strunjaci za to. Uveanje organa centralne vlasti dovelo je do porasta br
inovnika. Svaki feud. gospodar imao je skuptinu svojih vazala, zvanu kurija,
i kraljevi kue Kapeta nisu bili izuzetak u tome. Ovo telo se sastajalo u
odreene dane, ali i ee ako je kralj eleo da se posavetuje o nekom
vanom pitanju. Zakoni koji su se ticali interesa kraljevih vazala izdavani su
tek poto se kralj posavetuje s ovom skuptinom. Obaveza seniora da trai
savet i vazala da taj savet da bila je duboko ukorenjena u feud. obiaje, a sud
je bio sredstvo kroz koje se ovo savetovanje odvijalo. Upredo s porastom
moi, ugleda i dostojanstva monarhije, prisustvo velikih vazala u ovom sudu
postajalo je sve ee. Otkako je opte oporezivanje poelo da potiskuje isto
feud. prihode, nii plemii, koji obino nisu bili neposredni kraljevi vazali,
postali su zainteresovani za kraljevsku politiku. Kraljevi su shvatili da je lake
sakupljati poreze i sprovoditi nove zakone ako se prethodno s njima sloe oni
kojih se to ticalo. Zato se kruna povremeno savetovala s raznim skupinama
koje nisu bile predstavljene u kuriji. Filip IV organizovao je prvu skup.
stalea. Ovo telo je podralo kraljevu polit. i omoguilo mu da se suoi s
protivnicima kao voa jedinstvenog naroda. Filip i naslednici nastavili su da
sazivaju ovo telo kad god bi se ukazala potreba. Pokazalo se korisnim kada je
kralju bio potreban novac ili kad je eleo da uvede zakone koji nisu bili u
skladu s postojeim obiajima. Samo uz podrku naroda, vladar je mogao da
zaobie tradiciju i izmeni obiaje, a da pri tom izbegde otpor. Skup. stalea
jaala je kraljevu vlast. Tek je kasnije shvaeno da bi skuptina mogla da
kontrolie kralja tako to e mu svoje doputenje uskratiti. U vreme vladavine
Filipa IV moemo pronai korene kako apsolutne monarhije tako i svemonog
inovnitva.

Engleska

Kad je Henri, vojvoda Normandije i Akvitanije i grof Anua, stupio na engl.

presto 1154, kraljev. vlast nikad od vremena norm. osvajanja nije bila slabija.
Baroni su od Stefana i Matilde iznudili zemlje u kralj. domenu, zakletve
vernosti, i slubu sitnih vlastelina i brojne nasledne poloaje. Iskoristili su

26
gra. rat da podignu na svojoj zemlji utvrene zamkove. ak je i sam Henri,
dok je ratovo s Stefanom od Bloa, kupovao podrku barona obeavajui
zemlje i povlastice. Da su baroni zadrali to su dobili za vreme Stefana i
Matilde i da je Henri odrao obeanja, engl. monarhija bi bila ozbiljno
oslabljena. Henri ne da nije pokuao da ispuni obeanja, nego je odbio da
ispotuje mnoge povlastice koje je podelio njegov neposredni prethodnik. On
i Stefan od Bloa dogovorili su se da sve nezakonite zamkove treba sruiti.
Henri je to koristio da svaki zamak koji mu se inio opasnim proglasi
nezakonitim i srui ili uzme za sebe. to se tie naslednih poloaja, Henri je
uglavnom zanemarivao zahteve onih kojima su bili dodeljeni i postavljao
svoje ljude. Za samo par god. povratio je vei deo onog to je monarhija
izgubila tokom vlade kralja Stefana. Henri se posvetio uveanju kralj. moi na
svim poljima. Bio je reen da do kraja iskoristi prava koja je imao kao feud.
sizeren engl. barona. Feud. obiaj zahtevao je od vazala da trai dozvolu od
seniora pre nego to uda ki. Henri I je obeao da e prekinuti s tom praksom
koja je smatrana nedolinom, ali nije. Henri II otiao je korak dalje od dede u
zloupotrebi svojih prava. Nametnuo je baronima obavezu da trae dozvolu za
enidbu sinova i naplaivao je njeno izdavanje. Takoe, Henri je obratio
naroitu panju na bolje korienje vojne slube svojih vazala. Viljem Osvaja
zasnovao je engl. vojnu organizaciju na uverenju da je oko 5000 vitezova
dovoljno da odbrani kraljevstvo od ustanaka Saksonaca, upada Velana i
najezdi Vikinga. Do vremena Henrija II to se izmenilo. Vie se nije znalo ko je
Saksonac, a ko Norman, tako da nije bilo govora o saks. ustanku. Skandin.
kraljevine vie nisu bile opasne, a sa Velanima i kotima uspeno su mogli
da izau na kraj i baroni iz pograninih okruga. Kralju Henriju bila je potrebna
vojska za kontinent, protiv franc. kralja Luja VII i njegovih vazala iz kue Bloa.
Meutim, feudal. kontigenti iz Engl nisu mogli da budu dobro korieni u
Normandiji. Osim toga bili su obavezni da slue samo jedan krai rok. Henri
je pokuao da trai manji br ljudi na dui rok. Najpogodnije reenje bilo je da
dozvoli vazalima da, umesto slanja vazala, plate odreenu svotu od kog bi on
mogao da uzme najamnike. Nedostatak je bio to su baroni esto vie
zaraivali od poziva u rat nego kralj. Henri je 1166. sproveo istragu da bi
utvrdio koliko pojedini baroni stvarno imaju vitezova, da bi to iskoristio da od
njih trai titarinu za puni broj. Dolo je do spora s baronima koji je reen
tako da baroni moraju da plaaju za onoliko vitezova koliko su imali pre smrti
Henrija I, ali ne i za one koji su feude dobili kasnije. Najvei doprinos Henrija
II razvoju engl. monarhije bilo je proirenje ovlaenja kraljev. sudova.
Potrudio se da uvea obim posla sudija koji su slati po kraljevstvu. Do tada,
krivino delo moglo je stii na sud jedino "tubom", odnosno pokretanjem
zvanine optunice od strane oteenog ili nekog njegovog roaka. Takvim

27
sistemom mnogi zloinci bivali su nekanjeni. Henri je uveo naelo da
postupak mogu pokrenuti vlasti. Naredio je da se 12 ljudi iz svake stotine i 4
iz svakog grada pojave pred njegovim sudijama ili erifom i daju izjave pod
zakletvom o tome da li sumnjaju da je neko iz njihovog okruga poinio
zlodelo od poetka njegove vladavine. Ljude koje bi oni osumljiili hapeni su
i izvoeni pred kraljeve sudije, gde im je sueno iskuavanjem u vodi. Henri
nije preterano verovao u nepogreivost ovog sistema, pa je predvieno da,
ako 12 porotnika ostane pri optubi, osumljieni mora da ode u izgnanstvo
iako se pokazalo da je nevin. Ovaj izum bio je pretea velike porote. Doprineo
je da mnogo vie krivinih dela stigde na sud i poboljao je javni red. Kralje.
prihodi su se znatno uveali jer je kruna plenila imovinu osuenih zloinaca.
Uneo je izmene i u gra. pravo. Pod zatitu svojih sudova stavio je
posedovna prava. Propisao je da u sluaju da neko izbaci stanovnika sa
poseda silom bez sudskog naloga, oteena strana moe da se ali
kancelaru. On je onda izdavao nalog erifu da sakupi 12 ljudi i dovede ih pred
kraljeve sudije, kako bi pod zakletvom potvrdili ili porekli da je ovek izbaen
silom i bez pravnog osnova. Ako bi bio nevin, vlasnik imanja je plaao globu,
ako nije, on bi plaao glubu, pa je kruna svakako imala zaradu od toga.
Suenja ove vrste nazivana su posedovna veanja, pri emu su "vee" inila
ona 12orica koji su donosili odluku. Veoma je uvean obim posla kraljev.
sudova, a da pri tom nisu naruena sudska prava barona. Jedan kraljev izum
nije bio tako bezazlen za barone. Sporovi u vezi s vlasnitvom nad zemljom
reavani su na feud. sudu, ako su obe stranke bile vazali istog seniora, ili na
okru. sudu, ako su seniori bili razliiti. Jedini nain donoenja presude bio je
sudski dvoboj. Parniari su morali da dovedu jednog vazala koji veruje da je
njegov gospodar u pravu i da se bori za njega. Uvek su dovodili najbolje
ratnike. Dvoboj je preputao mnogo toga sluaju i nije odgovarao oveku koji
ve dri zemlju i misli da je u pravu. Zato mu je kralj ponudio mogunost da
odbije dvoboj i zatrai nalog ili dopis od kancelara, kojim je erifu stavljeno u
zadatak da skupi 24 viteza koji bi pod zakletvom doneli odluku. Ovaj
postupak nazvan je Veliko veanje. Pravne novine koje je uveo predstavljaju
poetak opteg prava. Opte pravo podrazumeva pravo koje se primenjuje u
celom kralj. i koje je opte vaee za sve ljude. Svaki narodni i feud. sud
radio je po svom obi. pravu, ali kraljevske sudije sprovodile su kraljeve
zakone ma gde bili. Feud. sud koji je bio svestan da mu kralj. sud moe uzeti
sluaj, obino je pokuavao to spreiti tako to je i sam primenjivao opte
pravo. Tako je ovo pravo istisnulo druge. OVaj proces zaustavlje je u 13.v,
kada su baroni zahtevali da kralj i njegove sudije napuste ovaj nain
pravljenja novih zakona. Od tog vremena, odrede op. prava mogle su se
izmeniti ili proiriti samo statutom koji kralj objavi u parlamentu. Baroni nisu

28
bili zadovoljni vladavinom Henrija II. Teko su im padala njegova nastojanja
da uvea njihove feud. obaveze i da preuzme sluajeve iz njihovih sudova. S
druge str, Henri je doao u sukob sa svojim nastarijim sinom Henrijem. Zbog
toga je, po uzoru na Kapete, svog najstarijeg sina krunisao za savladara. Iako
mu je dao kraljevsku titulu, nije mu dao ni zemlje ni zamkove, pa ni stalne
prihode. Princ nije bio zadovoljan i skovao je zaveru s tastom, kraljem Franc.
Lujem VII, i nezadovoljnim baronima iz Engl. i Normandije. Iz toga se izrodila
pobuna barona, pomognuta Lujevim napadom na Normand. i napadom kralja
kotske na Engl. Henri je uz malo odanih barona uspeno odbarnio kraljevinu
i uguio pobunu. Oprostio je sinu, ali je nekoliko barona provelo duge godine
u tamnici, dok su pobunjeniki zamkovi razoreni. Od tad, engl. kruna nije
imala nevolja s baronima, do vremena kralja Jovana bez Zemlje. Sinovi
Henrija II, Riard (1189-1199) i Jovan bez Zemlje (1199-1216) nastavili su
oevu politiku. Zahtevali su velike relife, zaraivali su to su vie mogli od
poziva na vojnu slubu i prodavali su naslednice onom ko da najvie.
Nastavili su da ire nadlenosti kralj. sudova i primenu op. prava. Riard je
bio privlaan ovek i veoma lo kralj. Poto je vodio krst. pohod, uglavnom je
bio u dobrim odnosima s crkvom. A bio je i najsposobniji vojskovoa
vremena. Tokom vlade od 10 godina, u Engl. je proveo manje od god dana.
Rat je bio njegovo zadovoljstvo, a Engl. ga je zanimala samo kao izvor
sredstava za krst. pohod i ratove protiv Filipa Avgusta. Nije imao mnogo
nevolja sa svojim baronima. Jovan bez Zemlje bio je sposoban i savestan kralj
i krajnje neprijatan ovek. Mnogo se posveivao dravnim poslovima, lino
uestvujui u radu sudova i blagajne i iznalazei naine da pobolja dravnu
upravu. Gradovi u Engl. su rasli, trgovina je cvetala, a trite za
poljoprivredne proizvode se uveavalo. Trgovci iz gradova i feud. klasa su
izvlaili velike prihode iz poljopr. Meutim, prihodi krune bili su uglavnom
unapred odreeni i malo su se uveavali. Henri II ubirao je porez na prihod i
imovinu da bi finansirao krst. pohod, a Riard je uinio isto da isplati svoj
otkup. Jovan je poeo da ubira taj porez da bi stvorio ratnu blagajnu. Pokuao
je da pobolja prikupljanje carinskih dabina. Poeo je da smenjuje erife i
dovodi umesto njih upravnike, koji su za posao primali platu, a sav novac koji
sakupe upuivali u blagajnu. Ovo je ilo na tetu baronima. Jedini sluaj kad
je lino predvodio vojsku u bitku bio je onaj napad u kom je zarobljen Artur.
Mada je izveo uspene pohode u kot, Vels i Irsku, njegovi poduhvati na
kontin. bili su promaaji. Izgubio je Normandiju od franc. kralja Filipa Avgusta,
a onda u pokuaju da ga skri zajedno s carem Otonom, doiveo je sraman
poraz. Takoe, nije znao da prata, to ga je dovelo u poloaj da ne veruje ni
jednom baronu, niti oni njemu. Ovo uzajamno nepoverenje produbljivala je
njegova sklonost ka podmuklim potezima. Bio je pohotan i surov, zavodio je

29
ene i keri svojih vazala. Kada se, u jesen 1214, vratio poraen iz pohoda na
kontin, svi njegovi protivnici meu baronima udruili su se protiv njega i
odrali veliki sastanak sa ciljem da organizuju pobunu. Sa njima se sastao i
Stiven Lengton, arhiep. Kentenberija. Veovao je da moraju postojati zakoni
koje e potovati kralj, baroni i narod. Ubeivao je barone da odbace svoje
line razmirice s kraljem i da saine nacrt jednog plana reformi koje e
odgovarati svim baronima u zemlji. Poetkom prol. 1215. baroni su digli
oruanu pobunu. Pobunjenici su uz pomo graana zauzeli London, pa je
Jovan popustio. Sastali su se na livadama pored Temze blizu Vindzora. Baroni
su predali pisani program reformi, tzv. "Baronske odredbe". Jovan je prihvatio
zahteve i naloio da se na program stavi njegov peat. Zatim su kralj i
inovnici uzeli da formalno uoblie povelju koja bi sadrala ove reforme. Tako
je nastao dokument Velika povelja sloboda. Odredbe ove povelje mogu se
podeliti u 4 grupe. Jedan lan se bavi odnosom crkve i dr. kojim je Jovan
obeao crkvi sva prava koja joj prripadaju. Sledi 15 odredbi o feud. odnosima
izmeu kralja i vazala. 35 odredbi odnosi se na postupke i rad kralj. vlasti.
Ova 3 dela V. povelje sloboda predstavljaju program reformi koje su baroni
podneli. etvrti deo trebalo je da zadovolji njihove line prohteve. Baronima
su obeana prava koja im pripadaju i predvieno je da oni biraju odbor od 25
lanova sa zadatkom da obezbedi potovanje tih prava. Veina odredbi V. p.
sloboda bila je znaajna samo za savremenike. Malo njih imalo je smisla vek
kasnije. Postojala su 2 izuzetka. Prvi je Jovanovo obeanje da (osim
proizvoenja kraljevog najstarijeg sina u viteza, udaje njegove najstatije
erke i plaanja ako padne u zarobljenitvo) nee ubirati vanredni porez bez
pristanka saveta sastavljenog od svih njegovih najzna neposrednih
podlonika. Kraljevi su potovali ovu odluku i na njoj se zasniva nadzor
parlamenta nad pores. sistemom. Drugi izuzetak je lan 39, koji kae da
nijedan slobodan ovek ne sme biti gonjen ili oteen na bilo koji nain, osim
po pravosnanoj presudi njemu ravnih ili po zakonu zemlje. Ova reenica
prestavlja temelj angloamer. predstave o linoj slobodi. Vlasti ne mogu da
preduzmu nikakve mere protiv pojedinca dok prethodno ne bude sproveden
odreeni zakonski postupak. Ovo obeanje se odnosilo na svakog slobodnog
oveka. Izdavanjem ove povelje, Jovan bez Zemlje je priznao da je zakon
iznad kralja.

Sin Jovana bez Zemlje Henri III (1216-1272) bio je slab vladar, pod uticajem
prijatelja i miljenika koje je loe birao. To su bili strani pustolovi, njegovi i
roaci njegove ene. Posle smrti Jovana b.z. kraljica Izabela od Angulema
udala se za Huga Lusinjanskog, grofa La Mara, sina njenog verenika od koga
ju je Jovan svojevremeno oteo. Njeni mlai sinovi doli su da okuaju sreu

30
na dvoru svog polubrata. Uz to, Henri je bio oenjen Eleonorom, erkom
grofa Provanse, iji su roaci doli u Engl. da obezbede sigurno uhlebljenje.
Svi su dobili slube i zemlje od kralja Henrija i uvukli ga u skupe poduhvate u
inostranstvu. Henri je bio i poboan, pa nije mogao da se oglui o papine
pozive za pomo u ogorenoj borvi protiv cara Fridriha II Hoentaufena. Papa
je ubedio Henrija da mu dozvoli da skuplja velike svote novca u Engl. i
umeao je kralja u teko ostvarljive planove za osvajanje Sicilije, obeavi
mu da e ona pripasti njegovom 2. sinu. Baronima je teko padalo njegovo
oslanjanje na strane roake, prihvatanje podreenog poloaja prema papi i
rasipnitvo. Henri je umeo i da bude nagao, pakostan i samovoljan, pa je
esto krio ono to su baroni smatrali svojim pravima. Glavni polit. problem
njegove vladavine bio je u nastojanju barona da ostvare nadzor nad kraljem
za dobrobit kraljevstva, ali i za linu korist. U po. Henrijeve vlade, baroni su
ograniili svoj otpor na pokuaje da ubede kralja da mudrije troi novac.
Poto to nije uspelo, poeli su da odbijaju da mu odobre vanredne poreze, a
na kraju su, pod vostvom Simona de Monfora, erla Lestera preduzeli
odlune mere. Naterali su kralja da prihvati da na elo njegove uprave budu
izabrani baroni i da 1 baron u svojstvu pravnog savetnika nadzire kralj.
upravu. Ovo je bilo previe za Henrija i pokuao je silom da skri protivnike.
Pokuaj se zavrio njegovim zarobljavanjem. Par godina Simon de Monfor i
saveznici vladali su Engl. u Henrijevo ime. Ipak saveznici su se estoko
svaali oko plena i opirali svakom pokuaju da se njihova grabljivost ogranii.
Henrijev sin Edvard iskoristio je ovo i stupio u pregovore s Simonovim
protivnicima, pobegao je iz zatoenitva i okupio vojsku. Bio je dobar ratnik i
dravnik. Rasterao je Simonove sinove i njihovu vojsku, a zatim je porazio i
Simonove snage kod Ivsema. Simon je poginuo, a njegova stranka unitena.
Jedan od prvih zadataka s kojim se suoio Edvard I (1272-1307) bio je da
povrati sve to je kruna izgubila tokom ga. ratova za vreme njegovog oca.
Baroni su iskoristili taj period da prisvoje povlastice iz oblasti pravosia.
Edvard je odluio da povrati kralj. prava koja su prisvojena tokom gra. rata i
sprei njihovo dalje prisvajanje. Naredio je svakom vlastelinu koji je polagao
pravo na neku od onih povlastica koje su pravno bile franize, to znai da su
se odnosile na neto to je mogla da dodeli samo kruna, da se pojavi pred
njegovim sudijama i dokae svoje pravo na nju. Vlastelin je morao ili da
pokae kralj. povelji ili da dokae da je uivao tu povlaticu jo za vlade kralja
Riarda. Edvard veini vlastelina nije oduzimao franize, nego je obino
potvrivao njihovo nezakonito prisvajanje u zamenu za novac. Nakon to bi
vlastelin jednom izneo franize na koje je polagao pravo, nije mogao da
polae pravo na druge bez kralj. darovnice koja bi to potvrivala. Tako je
spreio dalje prisvajanje javnih prava od str. privatnih lica. Druga Edvardova

31
mera zaustavila je uslonjavanje feud. hijerarhije i uslovila lagano opadanje
njenog znaaja. Do druge pol. 13.v, zbog stalnog usitnjavanja starih feuda
radi stvaranja novih, feud. sistem postao je neverovatno sloen. Zbog ovoga
je sprovoenje feud. obaveza postalo gotovo nemogue. titarina koji je
plaao stvarni dralac zemlje gubila se negde meu njegovim gospodarima
pre nego to uopte stigne do kralja. Edvard je ovo reavao uglavnom tako
to je zanemarivao meugospodare i ubirao porez od oveka koji zaista dri
posed. Odluio je i da sprei dalje umnoavanje sitnih feuda. Po Edvardovom
statutu, kupoprodaja zemlje je dozvoljena, pod uslovom da kupac postane
vazal prodavevog seinora, ime je dalje usitnjavanje feuda zaustavljeno.
Sve vie ljudi dralo je zemlju neposredno od krune. Do Edvar. vladavine, u
engl. dravnoj upravi konano su se izdvojila specijalizovana tela. Pod
Henrijem I je ustanovljena blagajna, pod Henrijem II porastao je znaaj kralj.
sudova. Iako su blagajna i kralj. sud imali razliite funkcije, u njima su radili
isti ljudi. Oko kralja bila je grupa dvorskih slubenika i slugu koji su mogli da
rade kao baroni blagajne, sudije ili savetnici, kako su prilike zahtevale.
Vremenom, svaki od ogranaka se specijalizovao. Postojala su 4 barona
blagajne koji su vrili nadzor nad raunima i sudili sporove koji su se ticali
kralj. prihoda. Zamenik kancelara, zaduen da peati naloge kojima su
dunici pozivani da isplate svoja dugovanja, postao je nezavisni slubenik sa
nazivom kancelar blagajne. Pojavila su se 2 odvojena kralj. suda. Sud optih
albi, sastavljen od 4 sudija, reavao je sve gra. sporove meu podanicima
krune. Sud kraljeve klupe reavao je sporove, graanske i krivine, u koje je
bio umean sam kralj. Postojala je i grupa zakletih savetnika koji su veali s
kraljem. Najzanajnija novina pod Edvardom I bila je pojava skuptine koja je,
po formi i zadacima, mnogo liila na kasnije parlamente. Normanski i prvi
an. kraljevi imali su obiaj da sazivaju svoj Veliki savet, skuptinu svih svojih
prelata i barona, u odreenim formalnim prilikama ili kada se ulae posebna
potreba za tim. Zakone su izdavali tek poto se posavetuju s ovim telom.
Savet ije je sazivanje propisivala Velika povelja sloboda trebalo je da ine
svi neposredni podlonici, ali, u stvarnosti, prisustvovanje sastancima bilo je
previe skupo za ljude s manjim posedima i pitanje je da li bi oni dolazili ak i
da su pozvani. Taj lan nije unoen u kasnija izdanja povelje. Telo od kog je, u
vreme Henrija III, traena saglasnost za vanredne poreze i koje je tako esto
odbijalo da ih prihvati, bilo je upravo onaj stari Velik savet prelata i barona.
Za vlade Henrija III i Edvarda I, sastanci tog saveta esto su oznaavani kao
parlament. Dakle, veina parlamenata nisu bili nita drugo do skuptine
prelata i barona. Tokom vlade Henrija III, vitezovi izabrani po okrunim
sudovima pozivani su u nekoliko navrata da uestvuju na sastancima Velikog
saveta kao predstavnici nie feud. klase- pavazala. Moe se rei da je pojava

32
predstavnika okruga i gradova u svojstvu redovnih lanova parlamenta
proizala iz fiskalnih poredba. U sr. vekovnoj Engl. postojala su 2 osnovna
vida opozerivanja. Doprinosi (aids) su se zasnivali na vitekom feudu ili na
prihodima, a ubirani su od ljudi koji su iveli na selu, dok su dabine (tallage)
prikupljane sa kraljevskog domena, na kom se nalazila veina gradova. U
Edvar. vreme postalo je uobiajeno da se, radi davanja saglasnosti za
odreeni doprinos, saziva skup vitezova koji su u tu svrhu izabrani u
okrunim sudovima. Ponekad su se sastajali zajedno s baronima, a ponekad
odvojeno. S dr. strane, dabine su, od vremena Henrija II, ubirane od gradova
na osnovu dogovora s pores. obveznicima. Najee su kraljevi prestavnici
odlazili u gradove i ugovarali plaanje dabina, ali ponekad je ceo postupak
bio taj da su predstavnici gradova pozivani na zajedniki sastanak radi
davanja saglasnosti na dabine. Kada je kralj eleo da oporezuje svetenstvo
o tome je savetovao sa skupom prelata i predstavnika nieg svetenstva.
Kralj Edvard I, odluio je 1925. da okupi sve ove inioce u jedno zajednoiko
telo. lanovi Velikog saveta, prelati i baroni kraljevstva, pozivani su
poimenino, u skladu s obiajima. Svakom episk. nalagano je da povede sa
sobom dekana svog svete. kolegijuma, arhiakone, jednog prestavnika
kolegijuma i 2 prestavnika parohijskog svetenstva iz svoje dijeceze. erifi su
dobili upustvo da poalju 2 viteza koje izabere okruni sud i po 2 graanina iz
svakog grada. Ovo se obino naziva "modelom parlamenta". Do kraja vlade
Edv. I, postalo je opte prihvaeno shvatanje da samo parlament moe da
donese izmene ili dopune opteg prava i da je njegov pristanak neophodan
da bi se mogao ubiranti neki porez. Parlament je ujedno bio najvii sud u
zemlji, gde su donoene presude u najznaajnijim sporovima. Smatralo se da
parlament predstavlja kraljevstvo kao celinu. Meutim, mnogi parlamenti bili
su i dalje sastanci samih prelata i barona, bez naroda. ak i kad je narod
prisustvovao parlamentu, potpadao je pod uticaj prelata i barona. Tokom
Edvar. vlade preduzeta su 2 koraka u pravcu ujedninjavanja cele Brit. u jedno
kraljevstvo. Drugi je uspeo u potpunosti. Za vreme Henrija I, nizije junog
Velsa i bogate rene doline koje se proteu na zapad uz Engl u Vels bile su u
rukama norman. vlastelina. Velani su se drali u planinama i povremeno
odatle vrili napade. Engl kraljevi preduzimali su pohode na njih. Te vojske
prolazile su kroz doline, dok su Velani ostajali u brdima. Tokom gra ratova
za vreme Henrija III, Velani su pomagali Monforovu stranku. Kad je doao na
presto Edv I reio je da ih pokori. Sakupio je feud. kontigente iz Engl i uao u
Vels s juga i istoka. Oko celog sredinjeg plan masiva podigao je niz velikih
zamkova sa snanim posadama. Velani su mu se pokorili i Vels je izdeljen na
okruge. Smrt Margarete, poslednjeg izdanka starije loze kot. kraljevske
kue, 1290. pruila je Edvardu priliku da proiri uticaj na sever. Pravo na kot.

33
presto istaklo je 10ak suparnika, pa je od Edv I zatraeno da odlui ko je
punopravni naslednik. Presto je dodeljen Donu Baliolu, engl. plemiu. Don
je kraljevinu kotsku primio kao feud od Edvar, ali kada je engl. kralj pokuao
da stvarno primeni svoje sizerenstvo koti su ustali i proterali Baliola. Edvard
je napao kotsku i zagospodario zemljom. Kada je krenuo da ugui jedan
ustanak u kotskoj Edvard je umro na kot. granici. Time je voa ustanka
Robert Brus dobio na vremenu. Dok je Edvard II (1307-1327) vrio pripreme
za pohod na njega, on je zauzeo sve engl. tvrave u kot, osim zamka
Sterling. Edvard je krenuo u pohod protiv Brusa i pretrpeo veliki poraz.
kotska je jo jednom postala nezavisna drava pod vlau Roberta Brusa.

Sveto rimsko carstvo

Pre nego to e umreti 1125. poslednji vladar salijske loze, car Henrih V
(1106-1125), predao je svoje line posede sestriu Fridrihu od Hoentaufena,
vojvodi vapske, i odredio ga za naslednika. Poto su Fridrih i njegov otac
podravali salijske kraljeve u sukobima s kneevima i papstvom, ove dve
stranke udruile su se pod vostvom arhiepiskopa Majnca kako bi zaobile
Fridriha i izabrale za kralja Lotara, vojvodu Saksonije. Lotar (1125-1137) bio
je samo figura na kralj. i carskom prestolu. Tokom cele vlade vodio je rat s
Fridrihom od Hoentaufena. Lotar je svoju ki i naslednicu udao za glavara
mone kneevske kue, Henriha Gordog, vojvodu Bavarske, koji je time
postao potencijalni naslednik prestola. Ipak i njega su kneevi i papstvo
smatrali opasnim, njima je bio potreban slab kralj. Zbog toga su se okrenuli
suparnikoj kui Hoentaufena. Odabrali su glavarevog mlaeg brata koji je
izabran za kralja kao Konrad III (1137-1152). Time je gra. rat izmeu kua
Velfa i Hoentaufena dobio na estini i Konradova vlada pretvorila se u
razdoblje bezvlaa. Nem. kneevima odgovarao je slab kralj, ali oni nisu
eleli unutranje nemire, bilo im je potrebno razdoblje mira kako bi uvrstili
ono to su prigrabili na raun salijske kue. Bezvlae je ilo naruku gomili
sitnih plemia iji su zamkovi sad prekrivali zemlju. Otud, kad je Konrad umro
1152. kneevi su bili spremni da postave za kralja nekog ko e moi da odri
red. Izabrali su Fridriha od Hoentaufena, zvanog Barbarosa, vojvodu
vapske i sina Lotarovog ogorenog protivnila. Fridrih je bio glava kue
Hoentaufena, Konradov sinovac i praunuk Henriha IV. Bio je i blizak roak
novog voe kue Velfa, Henriha Lava, vojvode Saksonije i Bavarske. Fridrih je
bio i prvorazredni dravnik. Kada je Fridrih doao na presto, kraljev. domen
salijskih kraljeva sveden je na bednu meru. Pod vlau Konrada i Lotara,
nem. kneevi su uspeli da se uvrste kao polunezavisni vladari. Jedini vrst
oslonac Frindriha u Nema. bilo je njegovo vojvodstvo vapska. Mogao je da
se posveti vraanju salijslih domena i da pokua da umanji mo kneeva, to

34
bi ga uvuklo u rat s roakom Henrihom Lavom, koji je bacio oko na Goslar.
Druga mogunost je bilo usvajanje politike irenja u kraljevini Burgun. i Ital.
Poto se dobro uvrsti na jugu, mogao je da ojaa do te mere da ostvari
obnovu nem. monarhije. Odabrao je ovu mogunost. vapsku je dao
Konradovom sinu Fridrihu, a Goslar Henrihu Lavu. Od Austrije je nainio
vojvodstvo kao ravnoteu Henrihovoj moi u Bavarskoj, a ojaao je i poloaj
Henrihovog suparnika na severu Alberta, zvanog Medved, jo jednog izdanka
kue Belunga. Fridrih je tako podeljenu Nem. prepustio kneevima i zahtevao
da mu poloe zakletvu vernosti i prihvate feud. obaveze prema njemu kao
svom sizerenu, ali im je ostavio odreene ruke u zauzdavanju sitnijih
vlastelina koji su sada morali da postanu njihovi vazali. Nemaka je postala
feud. drava. Fridrih se 1156. oenio Beatrisom od Burgundije i preuzeo u
njeno ime to kraljevstvo. Sledea je bila obnova vlasti u Lombardiji. U toj
oblasti grad. plemstvo i trgovci oduzeli su polit. vlast episkopima i uspostavili
samoupravne komune. Poto su episkopi bili grofovi, carevi predstavnici,
mnoga ovlaenja koja su komune preuzele pripadala su caru. Komune u
Lombardiji delilo je ogoreno meusobno suparnitvo. Milano, najmoniji od
gradova, uspostavio je odreenu prevlast, ali ga je ugroavala grupa gradova
pod vostvom Kremone. Zato gradovi nisu mogli uspeno da se odupru caru.
Fridrih je umarirao u Lobard. i traio prava koja su mu pripadala kao nosiocu
langob. krune. Nije eleo da vrati episkope, ali je zahtevao da uestvuje u
izboru nosilaca vlasti u komunama, da ti zvaninicu budu ustvari njegovi
predstavnici i da mu se redovno daju prihodi. Zahtevao je i da se ovlaenja
grad. zvaninika ogranie unutar grad. zidina i da se u seos. oblastima o
carevim pravima staraju carski slubenici. Ital. izvan Lombardije gospodarila
su 3 oveka: Fridrihov ujak Velf VI, gospodar Toskane i Spoleta, papa Viljem I,
kralj Sicilije. Viljemov deda Roer I stvorio je od norm. kraljevine na Siciliji
snanu feud. dravu koja je obuhvatala Siciliju i Apen. poluostrvo juno od
Rima. Roder je bio veran saveznik Grgura VII u borbi protiv Henriha IV, a
kraljevi Sicilije su teorijski dobili svoju dravu kao feud od pape. Ni papa, ni
kralj, nisu eleli obnovu carske vlasti u Ital. Kad je Milano digao ustanak
sklopili su savez sa njim protiv Fridriha. Car je ipak bio prejak, a uivao je i
podrku Velfa VI. Milano je 1162. osvojen i razoren. Fridrih je prepustio
Lombar. divljim nema. vitezovima koji su vladali vrstom rukom. Ponaanje
ovih carskih predstavnika nateralo je komune da preduzmu oajnike mere.
Prele su preko nesuglasica i okupile se u savez nazvan Lombardijska liga.
Kada je Fridrih 1176. krenuo na njih, razbile su njegovu vojsku kod Lenjana.
Ovaj poraz proizaao je u velikoj meri iz nevolja u Nem, odakle su Henrih Lav
i njegovi saveznici odbili da poalju pomone kontigente caru. Sve je poelo
ubrzo nakon to je Fridrih porazio Milani 1162, prilaenjem gospodara

35
Toskane Velfa VI papskoj stranci, ime su ponovo pogorani odnosi izmeu
kua Velfa i Hoentaufena. Kad je Fridrih vapski umro bez naslednika 1167.
vojvodstvo je pripalo caru, koji je jo jednom dobio sigurno uporite u Nema.
Odatle je krenuo da povrati stare salijske domene na sev. i preuzeo je od
Henriha Lava Goslar. Zato kad je Fridrih traio pomo u ratu protiv Lombard,
vojvoda je u zamenu za nju traio Goslar, to je Fridrih odbio. Posle Lenjana
car se vratio u Nemaku da skri protivnika. Prilika je bila jer se Henrih Lav
upustio u sukob s jednom grupom episkopa. Fridrih ga je kao svog vazala
zato pozvao na dvor i liio ga svih feuda koje je drao. Henrih Lav se povukao
kod tasta, engl. kralja Henrija II, i Fridrih je postao gospodar Nem. Vojvodstvo
Saksonija podeljeno je na pola, zap. deo, Vestfalija, pripao je arhiepiskopu
Kelna, dok je ist. deo dodeljen Bernardu od Anhalata. Bavarska je predata
Otonu od Vitlsbaha. Fridrih se potom vratio u Ital, ali je ovog puta koristio
diplomatiju, a ne rat. Zakljuio je sa Lobar. ligom 1183. mir, po kom je
komunama ostavljena nezavisnost, ali su njihovi zvaninici prihvatili da budu
carski prestavnici, a gradovi su plaali i godinju nadoknadu za vrenje
carske vlasti na svom podruju. Liga je obeala i da e pomoi Fridrihu da
uspostavi vlast u Toskani i Spoletu. Carev naredni korak bio je da papstvo lii
njegovog glavnog saveznika tako to e se sporazumeti sa Sicilijom. Fridrihov
sin i naslednik Henrih oenjen je Konstancom, sestrom kralja Viljema I i
tetkom tadanjeg kralja Viljema II. Ovaj savez omoguio mu je da se ne
obazire na papstvo. Toskana, Spoleto i Ankona izdeljeni su na okruge i na
njihovo elo postavljeni su nem. grofovi. Oni su vrili sudsku vlast i prikupljali
razne prihode. Jedini pokuaj otpora caru bio je papa, ali bez veeg uspeha.

Fridrih Barbarosa zasnovao je novo carstvo. Njegovi prethodnici su ciljali na

snano, centralizovano nem. kraljevstvo. Pod Fridrihom, Nem. je postala
feudalna monarhija u kojoj je on, van svog vojvodstva vapske i nekih
kraljev. domena poput Goslara, bio samo sizeren kneeva. Najvei deo
Fridrihovih prihoda stizao je izvan Nem: iz Burgundije, Lombardije, Toskane,
Spoleta i Ankone. Sredita njegove pol. moi bile su vapska i sred. Italija.
Posle pada salijske loze, pobedniki raspoloene pape tvrdile su da je car.
titula beneficijum koji dodeljuje papstvo. Cara je birao papa i on nije mogao
da vri car. vlast dok ne bude krunisan u Rimu. Oivljavanje rim. prava
omoguilo je Fridrihu i savetnicima da jasno uoe kako su rim. carevi sami po
sebi bili izaslanici Boga na zemlji, nezavisni od pape. Preuzeo je mere da
naglasi svetos car. poloaja. Karlo Veliki proglaen je za sveca 1165. god. To
je uradio jedan antipapa, pa odluka nije dugo ostala na snazi. Fridrih je bio
prvi vladar koji je koristio pojam "sveto carstvo". U Nem. su postojale snage
koje su bile spremne da podre pokuaj oivljavanja kralj. vlasti u zemlji.

36
Gradovi koji su ubrzano rasli nisu krili svoje neprijateljstvo prema kneevima
i podrku snanoj monarhiji. Fridrih Barbarosa udavio se 1190. prelazei
jednu reku u M. Aziji, kao voa prethodnice III krst. pohoda iji je cilj bio da
povrati Jerusalim od Turaka Selduka. Nasledio ga je sin Henrih VI (1190-
1197), koji je jo ranije proglaen za kralja Nem, a time i za naslednika.
Razvlaeni poglavar kue Velfa, Henrih Lav, naao je u novom engl. kralju i
uraku Riardu I saveznika. Poeo je da podstie nemire u Nem. U Ital,
papstvo je jo gajilo neprijateljstvo prema kui koja mu je oduzela dobar deo
poseda. Papino protivljenje bilo je naroito ozbiljno za Henriha zbog izazova
koji je stajao pred njim- sicil. krune. Kralj Viljem II (1166-1189) umro je ne
ostavivi potomstvo i presto je pripao njegovom roaku Tankredu (1190-
1194), grofu Leea. Tankred je bio vanbrano dete i njegova ujna Konstanca,
ena Henriha VI, imala je vie prava na presto, ali Sicilijanci nisu hteli da na
vlast doe nemaki vladar. Postojala je i stranka koja se zalagala za
Konstancu. Henrih Vi nije obraao panju na svoje nem. kraljevstvo. Zadrao
se u njemu tek da preuzme zarobljenog engl. kralja Riarda od austr.
vojvode, da se dogovori o njegovom otkupu i dobije prvih nekoliko rata.
Naterao je Riarda da mu poloi zakletvu vernosti, dajui mu sasvim
formalnu titulu kralja Burgundije. Ipak, po povratku kui Riard je posto jo
vei neprijatelj kue Hoentaufena. Zatim, 1194. Henrih je napao Siciliju.
Zauzeo je celo norman. kraljevstvo i postavio nema. inovnike na kljuna
mesta u dravnoj upravi. Dostigao je vrhunac moi. Carstvoje obuhvatalo
Nemaku, Italiju i Siciliju. Sa norman. kraljevsvom preuzeo je i snove o
osvajanjima na Sredozemlju. Poeo je da planira osvajanje Grke i krst.
pohod u Palestinu. Meutim, pre toga morao je da postigne dogovor s papom
i nem. kneevima. Budua celovitost ogromne drave zavisila je od izbora
njegovog mladog sina Fridriha, naslednika sicil. krune, za kralja Nema.
Shvatao je koliko bi znaajno bilo uvoenje naela naslednosti nem. krune,
odnosno oduzimanje mogunosti kneevima da odluuju o nasledniku.
Ponudio im je da ako pristanu da oglase nem. monarhiju naslednom, on e
prihvatiti potpunu naslednost njihovih feuda. Veliki crkveni kneevi, koji su u
znatnoj meri kontrolisali izbor i krunisanje nem. kralja i koji nisu bili
zainteresovani za nasleivanje feuda, nagovorili su ostale kneeve da se sa
tim sloe. Prihvatili su da kruniu Fridriha, ali nisu otili ni korak dalje. Henrih
se onda okrenuo papi. Ponudio mu je godinje prihode od svih crkava
carstva, u zamenu za zemlje na koje je papstvo polagalo pravo, ali
mogunost da 1 ovek vlada Italijom osim Rima, bila je previe za papu.
Pregovori su prekinuti pobunom na Siciliji. Henrih ju je uguio, ali je nakon
toga umro. U vreme njegove smrti nem. inovnici koji su vladali na Siciliji i u
Ital. vrsto su drali svoje poloaje. Henrihov mlai brat Filip od Hoenaufena

37
pourio je u Nem, gde je prihvaen za namesnika svog sinovca Fridriha.
Meutim, kua Velfa nije htela da propusti priliku. Drugi sin Henriha Lava,
Oton, iveo je na engl. dvoru. Kralj Riard mu je dao novca i poslao ga u
Nem. Velikoduno delei novac Oton je oko sebe skupio grupu kneeva i
1198. izabran je za kralja Nemake. Ovo je navelo pristalice Filipa od Hoen.
da zatrae od njega da uzme krunu i on je taj savet spremno posluao. Tako
je izbio novi gra. rat. Iste god, kua Hoen. pretrpela je jo jedan udarac. Na
papski presto izabran je Inoentije III (1198-1216) koji je bio vrsto reen da
sprei spajanje Sicilije i Carstva. Zato je Inoentije pruao podrku Otonu.
Oton ipak nije bio bistar, a Filip je bio sposoban i uopte omiljen i potovan.
Oton se ubrzo povukao u Engl. i Inoentije se teka srca posvetio moguem
dogovoru s Filipom. Situacija se izmenila 1208. kada je Filipa ubio jedan lini
prijatelj. Oton je brzo uspostavio kontrolu nad Nem. i papa ga je 1209.
sveano krunisao za cara. Inoentije se brzo razoarao u njega, jer nije vratio
papstvu zemlje na koje je polagalo pravo, iako je obeao. Poeo je i da
prikuplja snage za napad na Siciliju. Inoentije ga je izoptio i liio carske
krune. Samo je Fridrih od Hoentaufena, kralj Sicilije, mogao da porazi Otona.
Inoentije je okelvao. Za Fridriha se verovatno zaloio kralj Filip Avgust.
Inoentije je na kraju kruunisao mladog Fridriha za cara. Fridrih je uao u
Nem. 1211. sastavi se usput s Filipom Avgustom i sklopivi s njim savez. U
bici kod Buvina 1214. Otonova mo je slomljena i Fridrih je postao gospodar
Nem. U svom sev. kraljevstvu ostao je do 1220. da bi ga organizovao tako da
se ubudue njime manje bavi, i vraao se tamo retko. U organizaciji svog
nem. kraljevstva, Fridrih je nastavio optu politiku svog dede. Kneevima je
dao praktino sve to su traili. Njhovi posedi postali su nasledni i data im je
puna sudska vlast. ak je kneevima predao poslednji vrsti bedem kralj.
vlasti- nem. gradove. Par god kasnije, kada je njegov najstariji sin Henrih, u
svojstvu kralja Nemake, pokuao da preusmeri ovu polit. i sprei rasulo
kraljev. vlasti, Fridrih je stao na stranu kneeva i Henrih je umro u oevoj
tamnici. Poto su dobili ta su eleli od Fridriha, kneevi se vie nisu zanimali
za njegovu sudbinu, odbivi da mu pomognu u njegovim ital. pohodima.
Gotovo odmah poto je 1220. napustio Nem, reen da od Ital. napravi
centralizovanu dr. kojom e dominirati norman. kraljevina Sicilija, postao je
smrtni neprijatelj papstva. Nekih 16 godina radio je na uvrivanju svoje
vlasti u sicil. kraljevstvu i u srednjoj Ital. U Ital. nemake inovnike koje su
postavili njegovi deda i otac zameni je Sicilijancima, koji su bili jo manje
omiljeni. Nastojao je da se sporazume s papom. Ponudio je da mu vrati dobar
deo zemalja na koje je Stolica svetog Petra polagala pravo. Papa nije mogao
da preduzme odgovornost za svoj deo pogodbe, koja je podrazumevala da
Fridrih ima odreene ruke u ostatku Ital. Fridrih je reio da dovede Lombar. u

38
pokornost, pa je i nju ispunio svojim predstavnicima Sicilijancima. Uz podrku
pape obnovljena je Lombard. liga, koja je povela rat protiv cara. Fridrih nije
mogao da porazi svoje protivnike. Naputeno od nem. kneeva, nije imao
dovoljno ljudi i novca da porazi snage Lige na otvorenom i da onda natera na
predaju gradove. Njegova vladavina postala je duga pripovest o
izoptenjima, pomirenjima sa crkvom, opsadama i bitkama. Kada je 1250
umro Lombardija i dalje nije bila pokorena.

Smrt Fridriha II praktino je oznaila kraj kue Hoent. Njegov sin Konrad
(1250-1254) je kao vladar Nem. bio bespomona figura. 1251 otiao je u
Italiju, ali je 1254 umro ne postigavti mnogo. Njegov polubrat Manfred,
vanbrani Fridrihov sin, postao je kralj Sicilije. Papa, koji je izoptio Konrada i
propovedao krst. rat protiv njega, bio je neprijateljski raspoloen i prema
Manfredu. Papa se povezao s engl. kraljem Henrijem III i ponudio je sicil.
presto njegovom drugom sinu Edmundu od Lankastera. Kada je postalo jasno
da engl. baroni nee odobriti Henriju sredstva za napad na Sicil, papa je
uputio poziv Karlu, grofu Anua i Provanse, bratu franc. kralja Luja IX. Karlo je
1266. osvojio Siciliju i uspostavio vlast an. dinastije nad njom. Za to vreme,
nemaki kneevi su izabrali dvojicu meusobno sukobljenih stranih kneeva,
od kojih ni jedan nije imao stvarnu podrku u Nem. Zatim su 1273. izabrali za
kralja Rudolfa, grofa Habsburga, sitnog vlastelina koji nije bio ni knez. Iako je
Rudolf (1273-1292) veoma uspeno iskoristio vlad. poloaj da postavi
temelje buduoj veliini svoje kue oenivi svoga sina naslednicom Austrije,
nije nita uradio da uvea mo nem. krune. Nem. kneevi postali su
gospodari kraljevstva i nisu imali nameru da dozvole obnovu stvarne kralj.
vlasti. Nem. je psotala labav savez kneeva pod maglovitim sizerenstvom
izbornog kralja.

Srednjovekovna teokratija na vrhuncu

Duhovna, intl. i svetovna mo srednjovek. crkve dostigla je najviu taku u

13.v. Kanonsko pravo je neprekidno sistematizovano, obogaivano i
prilagoavano, primivi pun oblik u Dekretalima pape Grgura IX. Poto je
zanos monakih redova vremenom splasnuo, mesto duhovnih predvodnika
zauzeli su novi prosjaki redovi. Pojavio se i otpor, duhovnoj i svetovnoj moi
crkve i papstva. Bilo je to doba jeresi koje su snano podravali najiri slojevi.
Uz to, svetovni vladari postajali su sve moniji, a njihovo opiranje papskom
diktatu sve opasnije. Sreom po crkvu, blisko saveznitvo izmeu duhovne i

39
svetovne opozicije, jeretika i svetovnih vladara, pojavilo se u 13.v samo u
naznakama. Crkva je triumfovala nad svojim protivnicima.

Papska monarhija u punom cvatu

Kolegijum kardinala uzdigao je 1198. na papski presto Lotara Kontija, koji je

preuzeo dunosti kao Inoentije III (1198-1216). Studirao je teologiju u Parizu
i pravo u Bolonji, a sluio je u kuriji s petoricom papa. Mada obuzet
najuzvienijim predstavama o pap. dostojanstvu i nepokolebljiv u nastojanju
da uvea pap. mo i ugled, nije bio fanatik. Pol. mo crkve zanimala ga je
mnogo vie od njene duhovne ispravnosti i lako je posezao za svetovnim
maem kad god je trebalo ostvariti neki polit. ili duhovni cilj. Bio je najvei
srednjovek. papa, ali upravo on je postavio temelje kasnijem brzom opadanju
papstva. im je doao na presto, Inoentije je uvuen u unutranja pol.
zbivanja 2 velike drave, Carstva i Franc. Pokojni car Henrih VI (1190-1197)
drao je u trenutku smrti veliki deo batine sv Petra i kraljev. Sicilije, koja je
bila pap. feud. Papa je bio reen da povrati pap. zemlju i da Siciliju odvoji od
Carstva. Zato je uzeo pod zatitu mladog kralja Fridriha II i podrao je
njegova prava na kralj. Siciliju, dok je u Carstvu podrao Otona od Brunsvika
protiv Filipa Hoentaufena. Meutim, kad je ubistvom Filipa Otonu otvoren
put do pobede, pokazalo se da je Inoentije previe oekivao. Oton nije hteo
da vrati pap. zemlje, a nije krio ni namere da eli osvojiti Siciliju. Papa je onda
podrao Fridriha II, kom je polo za rukom da se domogne car. prestola. Papa
ipak nije spreio ujedinjenje Sicilije i Carstva. Osim toga, na carski presto
doao je Fridrih II, slavoljubiv, surov i gotovo nevernik. Inoentijevo uee u
nadmetanju za car. krunu moralo je da se odrazi na njegove odnose s drugim
dr. Oton je bio neak engl. kraljeva Riarda i Jovana b.z. Dok god je
podravao Otona, Inoentije je morao da odrava dobre odnose s Jovanom. S
dr. strane, Filip Avgust je uvek bio prijateljski raspoloen prema kui
Hoentaufena, pa je Ino. prema njemu bio nepoverljiv dok se papska pol.
nije poklopila s njegovom. Pored neslaganja s F. Avgustom oko suparnika u
borbi za car. presto, Ino. je nasledio i jedan spor koji se ticao linog ivota
franc. kralja. Kralj FIlip se 1193. oenio danskom princ. Ingeborg, to zbog
velikog miraza u gotovini, to u nadi da e mu dan. mornarica pomoi u
napadu na Eng. Poto nije mogao da podnese kraljicu, 2 god. kasnije, ubedio
je skup franc. prelata da ponite brak pod izgovorom da su suprunici u
previe bliskom srodstvu. Poto izmeu njih nije postojalo krvno srodstvo,
ova odluka je bila vie trijumf pol. moi nego in crkv. prava. Ingeborg i njeni
roaci iz Danske poalili su se u Rimu i papa Celestin III (1191-1198) oglasio
je ponitenje braka nevaeim. Kralj Filip se svejedno oenio Agnezom,
erkom vojvode Merana u ju Bavarskoj. Papa Inoentije je Filipu uputio

40
legata sa zadatkom da ga ubedi da popusti, uz pretnju da e staviti Franc
pod pap. zabranu (interdikt) ako odbije. Poto je kralj odbio da se pokori,
januara 1200. papa je izvrio svoju pretnju. Filip nije eleo da izloi opasnosti
svoj uticaj u Franc, pogotovo poto je Agneza umrla u julu, pa je pristao da se
potini i prokletstvo je skinuto u Sept. Filip je priznao samo da je ponitenje
braka nevaee, zadravi pravo da ponovo pokrene spor. Tek kada su se
1213. pojavili vrsti pol. razlozi za dogovor izmeu Filipa i Inoentija,
Ingeborg je formalno ponovo postala fanc. kraljica.

Od po. vladavine, engl. kralj Jovan b.z. bio je izvor nevolja za papu. Poto je
podravao Otona, Inoentiju je bilo stalo da natera Jovana da Otonu isplati
naslee koje mu je ostavio Riard. Jovan je Otonu dao pozajmicu i isplatio
neke njegove dugove, ali nije hteo da mu preda itavo naslee. Papa je
smatran i zatitnikom udovica, a Jovan se nije potrudio da obezbedi
ostavtinu za Berengariju Navarsku, udovicu svog brata. Pisma koja mu je
papa zato slao Jovan je zanemarivao. Na kraju se za Berengariju postarao
kralj Filip, koji joj je, po osvajanju an. zemalja, dao kao ostavtinu grad Le
Man. Jo jedan sukob bio je nezakoniti polubrat Jovana b.z. Defri
Plantagenet, arhiepiskop Jorka. Defri se stalno svaao sa svetenstvom i
bratom, koji ga je terao s poloaja kad god bi se naljutio. Papa je stalno mirio
svae. Jovanovu naklonost nije uivao ni arhiep. Dablina Don Kamin. Kralj je
njega oterao u izgnanstvo i odbacio svaku mogunost da se on vrati na
poloaj. Papa je opet pisao uzaludna pisma, sve dok kralj Jovan nije ocenio da
je vreme da se stare svae okonaju kako bi se poele nove. Kada je 1204.
ostalo upranjeno mesto epis. u Vinesteru, Jovan se postarao da njega
zauzme njegov miljenik Piter de Ro, i to tako to je 2. kandidata i njegove
pristalice zatvorio u jednu kraljevsku tamnicu. Piter je bio lukav i sposoban
diplomata i uspeo je da ubedi papu da potvrdi njegov izbor. Inoentije je
godinama pokuavao da izbavi zarobljene u tamnici. Smrt Huberta Voltera,
arhiep. Kenterberija, jula 1205, bila je povod za nov sukob engl. kralja i pape.
Kralj je odluio da na upranjeno mesto dovede jo jednog miljenika, Dona de
Greja episkopa Norvia. Otiao je u Kenterberi i naterao monahe koji su inili
kolegijum katedrale da se obaveu da do dec. nee preduzeti nita u vezi s
izborom arhiep. Meutim, jedan deo kolegijuma sastao se u tajnosti, izabrao
za arhiep. svog zamenika priora i uputio ga u RIm da od pape trai potvrdu
izbora. Kralj je saznao i otiao u Kenterberi gde su se prestravljeni monasi
odrekli svog izbora i posluno izabrali Don de Greja, koji je onda krenuo za
Rim. Tako se Inoentije suoio sa sluajem dvostrukog izbora. Ponitio je i
jedne i druge izbore. Naloio je svim zainteresovanim stranama da poalju u
Rim opunomoene izaslanike. Jedna pol. izaslanika se izjasnila za Dona de

41
Greja, a dr. za zamenika priora. Ino. je tada predloio da se izabere trei.
Stiven Lengton, kanonik iz Jorka. Monasi su prihvatili ovaj predlog i Stiven je
izabran jednoglasno. Tada je od kraljevih predstavnika zatraeno da daju
kralj. potvrdu, ali su izjavili da su ovlaeni da potvrde jedino izbor Dona de
Greja. Papa je pismom obavestio kralja o izboru i traio od njega da prihvati
Stivena. Kralj je odgovorio da je Stiven izabran bez njegovog pristanka.
Poslao je u Kenterberi svoje ljude, koji su isterali monahe i zaplenili imovinu
opatije Hristova crkva u ime kralja. Juna 1207. Inoentije je posvetio Stivena
Lengtona za arhiep. Kenterberija i predao mu episkopske oznake. Marta
1208. Engleska je stavljena pod papsku zabranu, a nov. 1209. Jovan je
izopten. Dve strane su neprekidno pregovarale. Jovan je u po. uporno
tvrdio kako nikad nee prihvatiti Stivena, ali je od 1208. poeo da poputa.
Pristao je da prihvati Stivena ako se papa sloi da itava stvar ne moe da se
smatra presedanom i da ubudue nijedan izbor arhiep. Kenterberija nee biti
punovaan bez kraljevog pristanka. Jovan se drao ovog stava do kraja
sukoba. Inoentije nije bio rad da potpuno udovolji kraljevim zahtevima, a ni
kralju se nije urilo s razreenjem. On je, im je stavljena zabrana, prisvojio
imovinu crkve i svetenstva. Zabrana i izoptenje nisu ga uznemirili, ali
narod je bio zabrinut. Tek kad je 1213. F. Avgust poeo da sakuplja vojsku za
napad na Eng, Jovan je prihvatio poraz. Priznao je Lengtona i obeao da e
nadoknaditi novac koji je iznudio od crkve. Predao je svoje kraljev. papi, koji
mu ga je onda vratio kao papski feud. U ovom periodu Jovan je imao
problema s nemirnim baronima, pa mu je papina podrka mnog znaila.
Inoentije je ak udaljio sa poloaja Lengtona, koji je imao razumevanja za
barone i oklevao da sprovede mere koje je papa preduzeo protiv njih. Jovan
nikad nije vratio znatniji deo novca koji je oduzeo crkvi. Inoentije je 2 put
birao kraljeve, primorao Filipa A. da prihvati Ingeborg za kraljicu i naterao
Jovana b.z. da se pokori. U manjim dravama bilo je jo pobeda. Kralj
Aragona postao je pap. vazal, a papa je naterao i kralja Portug. da potvrdi
izjavu vernosti koju je dao njegov prethodnik. Kralj Kastilje primoran je da se
rastavi od ene zbog bliskog srodstva i postane Inoentijev vazal.
Prihvatanjima vazalstva uveavan je papski ugled, a donekle i njegovi
prihodi. Papa Inoentije je uspeo da pokrene 3 krst. pohoda, 2 protiv
nevernika i jedan protiv jeretika iz ju. Franc.

Opte poboljanje organizacije i uveanje bogatstva i moi paps. monarhije

predstavljali su neprekidan proces. U 12.i 13.v delatnost pap. kurije i njeniih
predstavnika dostigla je ogromne razmere. Sistem pap. sudija-delegata
nalazio je sve iru primenu. Da bi se neki spor preneo na pap. sud, trebalo je
samo poslati papi pismo u kom bi ukratko bile izloene injenice vezane za

42
sluaj i predloeni odgovarajui delegati. Podnosilac molbe slao je u Rim svog
predstavnika, koji je esto bio sluaj za kanon. pravo, a ako nije, mogao je
na licu mesta da angauje nekog ko e voditi parnicu. Bilo je preporuljivo
podeliti poklone lanovima paps. suda. Zahvaljujui ovom relativno
jednostavnom nainu podnoenja molbi Rimu kanon. pravo postalo je opte
prihvaeno u punom smislu te rei. Papa je kroz ovaj sistem bio u dodiru s
problemima unutranje organiz. crkve i njenih odnosa sa laikim svetom.U
ovom istom periodu papa je sve ee koristio svoje legate. Kad god je eleo
da negde ima predstavnika sa irokim ovlaenjima, papa bi uputio legata.
Legati su postavljani da vode velike pap. poduhvate, poput guenja
albianske jeresi i krst. pohoda. Dok su legati kojima su poveravani posebni
zadaci obino uzimani s pap. dvora, legatska prava ponekad su dobijali i
lokalni prelati. Postavljanje lokal. prelata za legate bio je nain da se
posebnim ovlaenjima ojaa uticaj crkve tamo gde je bilo potrebno. Stvarni
nosioci papinog uticaja u svakom kutku Evr. bili su legati iz redova pap.
dvorana. Ovo irenje pap. delatnosti zahtevalo je odgovarajui razvoj centr.
organa uprave u Rimu. Moda je najvan. ogranak pap. dvora bila
kancelarija. S izuzetkom kada je iz Rima upuivan legat (nuncio), papski
nalozi, presude, zahtevi i prekori dostavljani su pismom. Papa je lino diktirao
vana pisma, ali uobiajenu prepisku sastavljali su njegovi slubenici. Bilo je
neophodno da se dokumenti izdaju u odreenoj formi i uz upotrebu
odreenih formulacija kako bi se spreila mogunost falsifikovanja. Jedan od
naina da se falsifikatori obeshrabre, a da papa dobije i uvid u sopstvenu
prepisku i prepisku svojih prethodnika bio je da se sva pisma belee u
registre. Poto se pap. kancelarija razvila pre i bre od kancel. laikih
monarhija, ona im je u velikoj meri sluila kao uzor.

Uveavanjem broja slubenika i obima posla pap. administracija postala je

skuplja, pa su pape stalno nastojale da pronau nove izvore prihoda i da
uveaju priliv iz starih. Imanja i gradovi domena donosili su im godi. rentu.
Raspolagali su prihodima od mostarina, carina na robu prodatu na sajmovima
i od rada sudova. Pored davanja drugih slubi, veina pap. vazala plaala je i
godinju rentu. Pape ranog sr. veka imale su nekoliko izvora izvan svojih
sopstvenih zemalja. Poevi od 9.v, razni manastiri traili su i dobijali pap.
zatitu od svetovnih ili duhovnih gospodara. Ova bratstva uzimana su pod
tajnu zatitu pape i za to su plaala odreeni novac svake god. Ukupni prihod
iz ovog izvora nije bio veliki. Neke drave plaale su papstvu godi. porez koji
je nazvan Petrov novi. Teorijski svako domainstvo u ovim zemljama
plaalo je jedan denarij godinje. Ovaj porez postojao je u Eng. u 10 v. i
pretpostavlja se da ga je kralj Knut preneo u Dansku. Na Norv. i vedsku

43
verovatno ga je proirio jedan engl. kardinal koje je tamo bio legat u 12.v.
Plaan je i u Poljskoj. Vei deo poreza zavravao je u depovima lokalnih
sakupljaa, a do pape je stizala manja svota. Inoentije III uinio je odluan
pokuaj da izmeni ovakvo stanje, ali nije postigao uspeh. Izvor prihoda bio je
i tribut koji su plaali kralj. i kneevi koji su postali vazali papstva. Do kraja
12.v. godi. tribut su davali Portugal, Kastilja, Aragon, Sicilija i Engleska.
Kraljevi nisu ba redovno plaali svoj tribut. Najkasnije od 11.v pape su
poele da trae darove od prelata, bilo iz hri. sveta u celini ili iz odreene
oblasti. Ova davanja nazivana su subsidije i sastojala su se od gotovine koja
je, teorijski, dobrovoljno poklanjana. Mada su subsidije traene samo ako je
postojao neki odreen razlog za prikupljanje sredstava, njega nikad nije bilo
teko nai. Pape su u 13.v. poele da uzimaju od svetenstva porez na
prihod. Ovaj izvor pap. prihoda proistekao je iz mera koje su preduzete da bi
se finansirali krst. pohodi. Vremenom su takvi porezi ubirani kad god bi papi
zatrebala velika svota za bilo ta, ako je to moglo nekako da se proglasi
znaajnim za crkvu. Vei deo prikupljenog novca nije ni stizao do pape.
Kraljevima se nije svialo to se na ovaj nain iscrpljuje bogatstvo njihovih
kraljev, pa je papa obino morao da im obea deo prikupljenog novca kako bi
dobio dozvolu za ubiranje poreza. Jedan od najznaajnijih izvora pap. prihoda
bio je u vezi sa nastojanjem pape da uspostavi nadzor nad postavljanjem
ljudi na poloaje u crkvi. Poto je borba oko investiture okonana
kompromisom koji je bio povoljan za svetovne vladare, pap. je izabralo nov
pravac delovanja. Do kraja 12.v. pape su poele da tvrde da, ako neki prelat
umre u Rimu, papa ima pravo da postavi njegovog naslednika. Ovo pravilo je
brzo proireno na svakog prelata koji umre na 2 dana pre puta do Rima. Papa
je smatrao i da mu pripada pravo naimenovanja u sluaju spornog izbora.
Poto su svi izbori u kojima sveten. kolegijum ne postigne potpunu
jednoglasnost, mogli da budu proglaeni spornim, to je znailo da papa ima
iroka ovlaenja u pogledu naimenovanja. Ino. III je oglasio kako papa ima
pravo raspolaganja nad svim crkvenim beneficijumima i na njemu je bilo da li
e to pravo da iskoristi ili ne. Prisvajanje ovih prava dovelo je dotle da je u
13.v. veinu prelata u hri. svetu postavljao papa. Ne moe se rei da je ovo
pobeda nad svetovnim vladarima, jer je papa skoro uvek postavljao onoga
koga kralj predloi, u zamenu za usluge poput sitnih povlastica za svoje
slubenike na putovanju kroz tu zemlju. Kralj i papa saraivali su na
obostranu korist. Pape su rano poele da primaju darove prilikom
naimenovanja ili potvrivanja naimenovanja. Ovi darovi pretvoreni su u
stalnu obavezu koja je nazivana uslunina, a njeno neplaanje kanjavano je
izoptenjem. Pre 13.v, papstvo je imenovalo ili potvrivalo naimenovanja
uglavnom arhiep. i opatima velikih manastira koji su neposredno zavisili od

44
pape. Broj prelata koji su plaali usluninu vremenom se poveavao, jer su
Ino III i njegovi naslednici proirivali svoja ovlaenja u pogledu
naimenovanja. Iznos same uslunine utvren je tako da je odgovarao 1/3
godinjeg prihoda od odreenog poloaja, ali je ukupna suma s dodatnim
davanjima iznosila skoro ceo 1godinji prihod. Ovo je donosilo velike prihode
papstvu, ali i znatne tekoe crkvi. Dijeceza na ijem se elu u kratkom roku
smeni nekoliko epis, doivljavala je finans. slom. U vezi s usluninom bili su i
prvi plodovi, koji su se takoe odnosili na deo prihoda od 1. god uivanja
nekog poloaja. Papstvo je polako obezbedilo sebi monopol na ubiranje prvih
plodova. Njih su plaali prelati koji nisu plaali usluninu. Veoma unosan, i
moralno sumnjiv, izvor pap. prihoda bila je prodaja oprotajnica. Prema
uenju crkve, grenik koji se istinski pokaje, prizna svoj greh i dobije oprotaj
nije vie bio u opasnosti da zavri u paklu, ali na njegovoj dui ostaje beleg
koji se mogao otkloniti ili boravkom u istilitu ili vrenjem nekog
bogougodnog dela, odnosno pokore. Pokora se mogla vriti putem molitve,
posta ili hodoaa. Br. dana u istilitu od kojih je grenik oslobaan zavisio
je od strogosti pokore. Crkva je rano poela da prima darove u pobone svrhe
od pokajnika koji nisu bili fizi. sposobni za drugu vrstu pokore. Vremenom,
okajavanje grehova davanjem novca crkvi postalo je uobiajeno. Pokora kroz
darove ostala je kod lokalnog svetenstva i pap. nije imalo nita od toga. Na
prvom mestu u spisku bogougodnih dela koja je ovek u sr. veku mogao da
izvri nalazio se odlazak u krst. pohod. Svaki krsta dobijao je sveobuhvatni
oprotaj, odnosno potpuno osloboenja istilita za grehe koje prizna i kojih
se pokaje. Iako su padom Akre, krst. ratovi praktino zavreni, jo su
pravljeni planovi za nove pohode, pa je nastavljena i prodaja krst.
oprotajnica. Deo prikupljenog novca odlazio je onima koji su prihvatili
obavezu da krenu u pohod, ali dosta je zavravalo i u papskoj riznici.
Oprotajnice su nuene na prodaju i u dr. svrhe. Po. 14.v papstvo je uvelo
praksu da se oprotajnice izdaju odreenim godinama koje su proglaavane
jubilejima ili svetim godinama. Na kraju papstvo je poelo da prodaje
oprotajnice "kao da je jubilej". Jubilejske oprotajnice donosile su papstvu
izuzetno velike prihode.

Glavni finan. slubenik papstva bio je komornik. On je rukovodio ogrankom

pap. administracije zaduenim za finansiranje koji je nazvan camera.
Pomagali su mu jedan rizniar i grupa veoma obuenih inovnika. Oni su
beleili dohodak iz svih izvora pap. prohoda i pregledali su raune onih koji
su prikupljali prihode na terenu. Do 14.v. prikupljanje prihoda uglavnom je
bila dunost prelata iz odreene oblasti ili legata koji u upuivani iz Rima sa
zadatkom da prikupe neku odreenu dabinu. Kasnije se poelo sa

45
postavljanjem stalnih prikupljaa koji su sabirali sve vrste prihoda u okrugu i
predavali ih prestavnicima organizacije koje su imale mogunosti da prebace
novac u Rim. Do sredine 13.v. monopol na ovu funkciju imali su vitez.
templari. Do oko 1250. ital. trgovake kue toliko su razvile svoju mreu
predstavnitva da su mogle da preuzmu ovaj posao i uskoro su to inile u
potpunosti. Prebacivanje i uvanje pap. prihoda predstavljalo je znaajnu
stavku u bankarskoj delatnosti preduzea poput kue Medii.

Albiani i valdovci

U doba kada je mo papstva i crkve dostigla najviu taku, pojavile su se 2

ozbiljne pretnje njihovom vodeem poloaju. U 12.v. Petar Lombard i Gracijan
postavili su teologiju i kanon pravo. na vrste osnove, poto su paljivo
prouili znanja svog doba i pomirili sve razliite poglede koji su se u njima
mogli pronai. Sentencije i Dekretali postali su osnovni i najmerodavniji
udbenici na kojima je poivalo svako prouavanje i prenoenje znanja iz svih
oblasti. Ipak Petar Lombard i Gracijan doiveli su da su njihove navodno
konane istine postale prevaziene gotovo im su zapisane. U vreme ove
dvojice znalo se veoma malo o Aristotelovoj misli, ali ve u narednom
narataju Zap. Evropa upoznala je sva njegova dela. Osvojivi veliki deo
helenisti. sveta, Arabljani su usvojili i na razne naine obogatili njihova
znanja. Arap. filozof Avicena, koji je iveo kraj. 10. i po. 11.v, nainio je
detaljne komentare Aristotelovih dela, uinivi ih sastavnim delom arap.
misli. U dr. pol 12.v Avicenini delo nastavio je Averoes, ueni ovek iz muslim.
panije, koji je nainio sopstvene komentare spisa gr. filozofa. U to vreme
mnogi ueni ljudi iz Evr. postali su svesni dostignua arap. filozofije. Mnogi
meu njima imali su u pan. svoje poverenike koji su za njih nabavljali arap.
rukopise i prevodili ih na lat.

Teoloki sistem hri. crkve zasnivao se na neoplatonizmu i proli su vekovi

dok on nije poprimio oblik koji je imao u 12.v. Sama injeica da se Aristot.
misao razlikovala od Platonove bila je dovoljna da narui postignuti sklad, ali
jo vei nespokoj izazvao je oblik u kom je ona dola u Zap. Evr. Bili su to
spisi jednog pagan. filozofa koje su komentarisali muslim. uenjaci, sa sve
slabim latin. prevodom. Ovo "novo znanje" predstavljalo je ozbiljnu pretnju
teologiji kakvu je uspostavio Petar Abelar i , zajedno s njom, intelektualnoj
prevlasti crkve. Po. 13.v. neke od najoduevljenijih sledbenika Averoesa
poeli su da optuuju za jeres. Novo uenje dolo je izvan hri. Evrope i
uticalo je na ui krug uenih ljudi. Mnogo opasnije bile su ideje koje su imale
duboke korene u idealima i uenjima samog hrianstva. Predstava o
siromatvu kao nezaobilaznom iniocu idealnog hri. ivota bila je jedno od

46
temeljnih naela monatva. Sve je pripadalo zajednici kao celini. Meutim,
dok je redovno svetenstvo naglaavalo znaaj siromatva, mirsko
svetenstvo nije bilo optereeno takvim idealizmom. Bogatstvo crkve stalno
se uveavalo, a nain ivota sve raskoniji. Abelar je jasno uoio problem i
zalagao se za to da se crkva odrekne sve imovine izuzev onog to je
najneophodnije za izdravanje svetenstva i obavljanje slube. U 12.v mnogi
hriani postali su uznemireni zbog upadljive razlike izmeu raskoi mirskog
svetenstva i apostolskog ideala siromatva. Neki od tih ljudi, ubeeni da je
siromatvo neophodno za spasenje, stvorili su skupine posveene voenju
skromnog ivota. Pristalice siromatva su svojim nainom ivota naruavale
ugled mirskog svetenstva. Iako su episkopi smatrani naslednicima apostola,
redovno svetenstvo bilo je ono koje se zavetovalo na uvanje apost. ideala
u potpunosti. Veina mona. redova ipak nije bila u tome sasvim dosledna.
Monah kao pojedinac nije mogao da poseduje imovinu, monaki redovi su
mogli, pa je veina monaha ivela dosta lagodno. Cisterinci su bili neto
drugo. Oni su kao red upranjavali siromatvo i jednostavnost. Zbog toga ih
nisu podnosili redovi koji su bili odani raskoi i mirsko svetenstvo. Cisterinci
ih sa druge strane nisu napadali, mada su se gnuali raskoi. Tako da ni njih
niko nije mogao da napadne. Postojale su grupe koje su bile agresivnije i koje
su predstavljale neposrednu pretnju za crkvu. Bilo ih je 2 vrste. Jedni su bili
samo pristalice siromatva koje su verovale da je siromatvo neophodno za
spasenje i propovedali to verovanje. Drugi su bili jeretici ija su osnovna
verovanja bila razliita od crkvenih, a koji su stekli naklonost irokih slojeva.
Jedna od mnogih sekti koje su bile takmaci hri. u Rim carstvu bilo je
manihejstvo. Manihejsko uenje je delimino podsealo na zoroastrijanizam,
pa je smatrano da je poteklo iz Persije. Tokom 4. i 5.v ova sekta bila je jaka u
ist. delu Carstva i u sev. Africi. U 11. v, potpomognuti propovednicima s
Balkana, oni su se ponovo pojavili pod imenom katari, odnosno "isti". Iako
su im najsnanija uporita bila u Lombardiji, Toskani i ju Francuskoj, njihove
zajednice rairile su se po itavoj Franc. i Nem. Njihov pokuaj da uu u Engl.
zavrio se neuspehom. Prvobitni manihejci nisu bili jeretici ve pagani. Mada
su delovi njihovog uenja bili slini odreenim hri. verovanjima, oni su u
sutini bili sledbenici jedne posebne vere. Bliske veze s hrianima i vekovi
nadmetanja s hri. poveali su slinost izmeu njihovog verovanja i
hrianstva. Sve je zamreno i injenicom da su neke skupine jeretika, kao
to su bili valdovci, prihvatile neto od verovanja i obiaja katara. Izgleda da
su pravi katari bili pre manihejci nego hriani, ali su bili dovoljno slini
hrianima da bi ih u Zap. Evropi proglasili za jeretike. Osnovno obeleje
katar. uenja bilo je verovanje u 2 vrhovna boanstva: Boga i Satanu. Bog je
bio tvorac i vladar duhovnog sveta, a Satana materijalnog. Ovo uenje bilo je

47
u sutini manihejsko i nehriansko. Poto je sve materijalno stvorio Satana,
ivot je morao biti asketski. Njemu posveeni morali su da se dre celibata,
nisu smeli da jedu ivotinje, da imaju svojinu bilo koje vrste. Sledbenici su bili
podeljeni u 2 klase: savreni (perfecti) i verni (credentes). Savreni su bili
obavezni da vode ivot zasnovan na strogom aksetizmu. inili su sveteniki
sloj, a uvoeni su u zvanje ceremonijom koju su obavljala dvojica savrenih i
koja je nazivana konsolamentum. Verni su uglavnom mnogli da ive kako su
hteli. Jedino su bili obavezni da se odreknu poslunosti hri. crkvi i da prime
konsolamentum pre nego to umru. Ova ceremonija istila je od svih
prethodnih grehova, ali nije mogla da se ponavlja. Verovalo se da je najbolje
izvriti samoubistvo posle ceremonije kako bi se otklonila opasnost od
sagreenja. Katari nisu verovali u veno prokletstvo. Dua je morala uvek
iznova da ivi u ljudskim telima, dok god ne dostigne spasenje. Smatrali su
da je tumaenje mise kao ina prinoenja rtve pogreno, jer Hrist nije
odobravao rtve. Verovali su da je uenje o mistinom pretvaranju hleba i
vina u Hristovo telo i krv bogohulno. Odbacivali su krtenje novoroenadi.
Poricali su mo svetaca da pomau ljudima. Svaki polni odnos, pa i onaj koji
je posveen obredom venanja, bio je smrtni greh. Ubistvo bilo kojeg ivog
bia bilo je greno. Odbijali su da poloe bilo koju zakletvu. Odbijanje
znaajnijih obeleja hri. vere bilo je dovoljan razlog da katari postanu
neprijatelji crkve, a njihovo odbacivanje zakletvi inilo ih je naroito opasnim
u vreme kada je stabilnost drutva umnogome zavisila od zakletvi koje su
vezivale ljude. Glavni razlog uspeha katara bio je asketski ivot. Predstavljali
su upadljivu suprotnost katolikom svetenstvu koje je ivelo u raskoi i iji
moral nije bio besprekoran. Mnoge je privukla i sloboda koju su uivali verni.
Mogunost da se ivi po elju, bez brige o grehu, i da se onda postigne
spasenje kroz jednu ceremoniju na samrtnoj postelji bila je naroito privlana
na jugu Franc.

Tokom 12.v. u raznim delovima Zap. Evr. pojavile su se skupine ljudi koji su
propovedali apostolsko siromatvo i iveli u skladu s njim. Neka od njihovih
verovanja bila su slina katarskim. Najistaknutiji predstavnici bili su im Petar
iz Brisa i Anri iz Lozane. U po. Anri je bio samo oduevljeni pobornik reformi
koje su napadale rasko svetenstva, a onda je u ju. Francuskoj upoznao
Petra i preuzeo od njega razne katar. ideje. Najznaajniji voa jeretikog
pokreta bio je Petra Baldo. Bio je lionski trgovac. Onda je 1173. sluajno uo
nekog minstrela kako izlae priu o svetom Aleksiju, sinu jednog bogatog rim.
plemia koji se odrekao svog zvanja da bi iveo u celibatu lao lutajui
prosijak. Valdo je iste noi odluio da poe primerom sv. Aleksija. Vratio je
sav nocac koji je zaradio zelenatvom, a novac je razdelio lionskoj sirotinji.

48
Poto se reio imovine, poeo je da prosi. Njegova ena smatrajui da joj je
naruen ugled, oobratila se arhiep. Liona. Petru je nareeno da ne prosi ni od
koga osim od svoje ene. im je poeo da sledi ivot apostola, Petar je eleo
da ga detaljno proui u osnovnom izvoru- Bibliji. Poeo je da propoveda nain
ivota o kom je uio Hristos onako kako ga je on shvatio. Pridruilo mu se jo
pripovedaa. U to vreme, priznavano je samo crkv. tumaenje Biblije. Prema
kanon. pravu, niko nije mogao da dri propovedi bez dozvole svog episkopa.
Arhiepiskop je to iskoristio da uutka Petra i sledbenike, zabranivi im da
javno propovedaju. Petar je krenuo u Rim da se ali papi. Zatekao ga je kako
predsedava III lateranskom saboru, sazvanom da bi se raspravljalo o
katarima. Papa je odobrio njihovu nameru da ive u siromatvu, ali im je
zabranio da propovedaju bez dozvole svog episkopa. Petar i sledbenici nisu
se obazirali na papinu zabranu. Propovedali su jo veim arom. Papa ih
je1181. osudio kao jeretike zajedno s katarima, pa ih je iste god novi
arhiepisk. Liona proterao iz svoje dijeceze. Oni su se proirili po susednim
oblastima i postali su snani u junoj Franc. Tu su se takmiili oko
preobraenika s lokalnim katarima, koji su nazivani Albianima, poto im je
sredite bio grad Alba. Osnovni cilj sledbenika Petra Valda, koji su nazivani
lion. siromasila ili valdovcima, bio je da ive savrenim ivotom u skladu s
Hristovim uenjem. Propovedanje su smatrali sastavnim delom apost. ivota.
Propovedali su bez dozvole i time odbili da se potine crkv. vlastima. Par
godina nisu uinili nikakav dalji korak i nisu napadali crkvu. Tek kad su
optueni kao jeretici i kad su poeli da ih proganjaju, preli su u protivnapad.
Objavili su da je Hrist uio nainu ivota koji vodi spasenju i da se njegovo
uenje moe proitati u Novom zavetu. Da bi dostigli spasenje ljudi su samo
morali da ive u skladu s onim to je Isus uio. Crkva sa svojim svetim
tajnama bila je stoga potpuno beskorisna. Tvrdili su da su naslednici
apostola, poto su iveli apostol ivotom. Postali su pravi jeretici i napali su
same temelje katol. uenja. Najjednostavniji nain crkve u borbi protiv
jeretika bila je sila. Jeretike su mogli da osude crkveni organi, a kaznu su
izvravale svetovne vlasti. U oblasti gde je jeretika bilo malo i gde nisu
uivali podrku svetovnih kneeva, bilo ih je lako iskoreniti silom. U ju.
Franc, gde su bili najjai, na ovaj nain se malo moglo postii. Veina plemia
iako nije bila u njihovim redovima, bila im je naklonjena. Stoga se vlastela
ju. Franc. ogluila o zahteve crkve. U Toskani i Lombardiji bilo je slino. U
nekim gradovima katari su bili na vlasti. Druga mogunost bila je da se
jeretici ubede u pogrenost svog uenja. U dr. pol. 12.v mnogi svetenici
pokuavali su to da urade odravajui otvorene rasprave o jereticima, ali nisu
imali uspeha. Vei uspeh mogao se oekivati ako bi se reformom svetenstva
uklonile zloupotrebe na koje su se jeretici obruavali. Ni ovo nije dalo vee

49
rezultate. Crkva je mogla da umesto uklanjanja nedostojnog svetenstva, da
svoju organizaciju ojaa ljudima koji bi se mogli takmiiti sa savrenima u
asketizmu. To je bila ideja pri osnivanju dominikanskog reda i verovatno je to
uticalo na Ino. III da prizna franjevce. Ino III je prvo pokuao mirno da rei
problem jeretika u ju. Franc. U oblast su upueni propovednici predvoeni
opatom Sitoa, nekoliko prelata i legat Petar od Kastelnoa. Nisu postigli uspeh.
Najmoniji vlastelin u oblasti, Rajmond VI, grof Tuluze, bio je prilino
naklonjen jereticima i odbijao je da preduzme mere protiv njih. Inoentije je
do 1204. posluao savet da se jeretici mogu skriti jedino silom. Pozvao je F.
Avgusta da povede vojsku protiv jeretika, ali franc. kralj je bio previe zauzet
ratom protiv Jovana B.z. Pozvan je opet 1205. i 1207. ali bez uspeha. Na
jugu, legat Petar od Kastelona izoptio je 1207. grofa Tuluze. Sledee god.
legata je ubio jedan od grofovih podlonika. Crkva je grofa smatrala krivim.
Ino, je potvrdio grofovo izoptenje i oslobodio njegove podanike zakletve
vernosti. Obnovio je poziv F. Avgustu. Napad Filipa na zemlje jednog vazala
bez stvarnog povoda predstavljao bi oigledno krenje feud. obiaja. Isto
tako, nije eleo da se uvrsti naelo da je izoptenje dovoljan razlog za neije
svrgavanje. Ako bi crkva optuila grofa Rajmonda za jeres, Filip je, kao
sizeren, bio spreman da uzme pod svoje starateljstvo grofoviju Tuluzu.
Meutim, Rajmond nije bio jeretik. Kralj Filip, sa dr. strane, nije imao nita
protiv ako njegovi vazali ele da napadnu Tuluzu kao krstai. Ino je poeo da
propoveda krst. pohod. Sakupila se vojska u kojoj su bili arhiep. Remsa,
Sensa i Ruana, 6 episkopa, vojvoda Burgundije, grofovi Never i Sen Pola i
Simon de Monfor, gospodar Monfor lAmorija, koji je imao i zvanje erla
Lestera u Eng. Pod vrh. zapovednitvom novog legata Arnolda Amalrika, krst.
vojska je krenula prema jugu po. leta 1209. Grad Bezije je zauzet 21. jula i
svi su pobijeni. Ljudi u itavoj oblasti bili su ispunjeni uasom. Rajmond Roer
predao je neosvojivi Karkason i postao zarobljenik. Legat je uskoro napustio
vojsku. Uzdignut je na poloaj arhiepiskopa Narbone i posvaao se s
krstaima oko svojih svetovnih ovlaenja u gradi i okolini. Vostvo je
preuzeo Simon de Monfor. Stari porodini posed kue Monfor prostirao se s
obe strane granice izmeu kralj. domena loze Kapeta i vojvodstva
Normandije. Simon nije uspeo nikad da se doepa engl. grofovije Lester koja
mu je po pravu pripadala. Nakon predaje Karkasona Simon je izabran za
vikonta Bezija i Karkansona. On je krenuo da zauzima redom uporita u
grofoviji Tuluzu. Sva ova osvajanja praena su pokoljima jeretika. Do 1212.
Simon je osvojio itavu grofoviju, osim gradova Tuluze i Montbana. Uspeh
Simona uznemirio je Petra II (1196-1213), kralja Aragona i grofa Barselone.
Petar je bio gospodar Monpeljea i sizeren grofovije Provanse. Polagao je i
prava na deo grofovije Tuluze, poznat pod nazivom vojvodstvo Narbona, u

50
koju je spadala i obast Bezijea, kao i grofovije Foa i Komin. On je 1213.
sakupio vojsku i krenuo u ju. Franc. Ulogorio se ispod tvrave Mire. Simon je
pobedio kralja Aragona, koji je poginuo na bojnom polju. Grofovi Foa, Tuluze i
Komina povukli su se s bojnog polja. Pobedom kod Mirea, Simon de Monfor
zagospodario je grofovijom Tuluzom s izuzetkom grada Tuluze. Tuluzu je
1215. u krst. pohodu osvojio i Simonu predao Luj, najstariji sin Filipa A. Iste
god, IV later. sabor odluivao je o pravnim posednicima zemalja u grofoviji.
Rajmond VI izgubio je sve zemlje. Njegov sin postao je markiz Provanse na
delu oevih zemalja koje je ovaj drao kao carski vazal. Ova odluka nije se
svidela Ino III. On je nagovestio da bi mladom Rajmonu VII mogle da budu
vraene porodine zemlje ako dokae da je dostojan. Za sada, Simon je bio
grof Tuluze. Posle 3 god Tuluza je digla ustanak i Simon je poginuo. Njegov
sin, Amalrik preuzeo je grofoviju, ali nije uspevao da je odri, pa je predao
franc. kruni. Na kraju Rajmond VII povratio je grofoviju, ali tek poto je udao
svoju ki naslednicu za Alfonsa, grofa Poatua, mlaeg brata Luja IX. Posle
Alfonsove smrti, i Poatu i Tuluza ukljueni su u kralj. domen. Krsta. pohod
protiv albiana je uspeo. Sada je samo trebalo stvoriti efikasnu crkv.
organizaciju koja e ih izvoditi na sud da ih istrebi. Ta organizacija dobijena je
postepenim razvojem inkvizicije.

Papa Grgur IX (1227-1241) zamenio je 1233. sve posebne pap. delegate

jednom redovnom i stalnom organizacijom za borbu protiv jeretika. Fratri,
franjevci i dominikanci, razmeteni su po dijecezama da otkrivaju jeretike i
da im sude. Ovi inkvizitori bili su praktino u potpunosti izuzeti iz lokal. crkv.
vlasti i odgovarali su neposredno papstvu. Inkvizicija je imala 2 cilja:
spasavanje due jeretika i spreavanje da on iskvari druge. Da bi se postigao
cilj bila su dozvoljena sva sredstva. Svi dobri katolici podsticani su da
potkazuju jeretike. Glavni cilj ispitivanja bio je da se izvue dobrovoljno
priznanje krivice. Ako prizna, optueni je morao ili da ide na hodoae ili
javno bievanje, ili noenje nekakvog obeleja poput krsta. Liavan je svoje
celokupne imovine, koja je obino deljena izmeu kralja ili nekog drugog
kneza i crkve. U Franc. je uglavnom kruna uzimala sve, zato je i podravala
inkviziciju. Ko odbije da prizna, bio je muen. Po zakonu, muenje je moglo
da bude primenjeno samo jednom, a priznanje je moralo da bude
dobrovoljno. Ako nije bilo priznanja, muenje je "nastavljano", a ne
"ponovljeno". Ako optueni izdri muenje, bio je predavan svetovnim
vlastima, uz zahtev da ne bude ubijen ni osakaen. Podrazumevalo se da
svetovne vlasti nee potovati zahtev. BIli su spaljivani na lomai.

Fratri

51
Dva velika monaka reda odigrala su veliku ulogu u suzbijanju jeresi i jaanju
crkvene organiz. Poreklo i poeci franjevaca gotovo su istovetni s
valdovcima. Franja je bio sin trgovca iz Asizija. Kada je dao novac da se
popravi jedna crkva, usled neslaganja s ocem, napustio je kuu. 1208. je
poverovao da je dobio zapovest da vodi apostol. ivot i da propoveda.
Propovedao je pokajanje i veliao apostolski ivot. Ljudi su ga voleli jer ih je
nadahnjivao. Okupio je oko sebe sledbenike i izradio je za njih pravila po
kojima e se upravljati. Razlika izmeu ovih pravila i uobiajenih mona.
regula bila je u tome to je Franja propovedo potpuno siromatvo i to je
naglaavao da su njegovi sledbenici lutalice. 1210. otiao je u Rim i traio od
pape Ino III da odobri njegova pravila. Ino je smatrao da su Franjina pravila
previe stroga i oklevao je da ih odobri. Moda iz straha da se ne ponovi
pria kao s valdovcima, usmeno je odobrio pravila i dozvolio propovedanje.
Franjevci su se irili veoma brzo. Iako je njihovo sedite bilo u kolibama oko
crkve Portiunkula u Asiziju, lutali su po celoj Ital. Misije su 1217. upuenje
preko Alpa i u Tunis i Siriju. 1219 krenuli su i u Franc, Nem, Ugar. i paniju.
Imali su problema jer su smatrani jereticima zbog naina ivota. Sam Franja
otiao je s krstaima u Damijetu, a odatle za Palestinu. 1220 vratio se u Ital,
jer su njegovi sledbenici nameravali da izmene pravila. Samo je mali br.
vernika bio sreman da ivi u potpunom siromatvu, a samo je manja grupa
mogla da postoji bez odgovarajue organizacije. Franja se protivio
posedovanju bilo kakve imovine, a u organizaciju nije verovao. Smatrao je da
njegovi sledbenici ne smeju imati bilo kakve povlastice i duhovni autoritet.
Nameravao je da se preobraenja vre propovedanjem i primerom, ne
izoptenjem. Kada se vratio, zatekao je sledbenike u jednoj zgradi i odmah ih
odatle isterao. Ipak veina je htela promenu. Ve je uvedeno pravilo po kome
su novi lanovi morali da odslue jednu god pre nego to konano budu
primljeni u red, a iz njega se nije moglo izai. Franja se odrekao vostva
1224. a umro 1226. im se povukao, sledbenici su poeli s izmenama. Fratri
su mogli da imaju nametaj, knjige i dr. stvari. Mogli su da koriste zgrade, ali
su vlasnici ostajali oni koji su ih ustupili ili papstvo. Bonaventura, izabran za
vou 1257. poeo je sa izmenama neprijatnog naslea. Napisao je itije sv.
Franje i naredio da se ranije biografije unite. Smatrao je da bi fratri trebalo
da imaju velike manastire u vanim gradovima i da uivaju pap. povlastice.
Papstvo je 1322. proglasilo Franjino uenje o apostol. siromatvu jeretikim.
Oni fratki koji su se protivili promenama nazivani su duhovnim franjevcima,
odnosno spiritualistima. vrsto su se drali ideja osnivaa. Njih su estoko
progonila njihova sabraa. Neki su spaljeni na lomai kao jeretici.
Neogranieno irenje takvog reda predstavljalo bi smetnju. Mirsko
svetenstvo nije elelo da neko ukazuje na razlike izmeu ivota apostola i

52
njihovih nalsednika. Stoga su pravila reda prilagoavana kako bi odgovarala
potrebama crkve.

Sv. Dominik, osniva drugog velikog prosjakog reda, roen je u Kastili i tamo
je postao svetenik. On je odluio da osnuje red koji e se posvetiti
ostvarenju ideje da obrazovani ljudi koji vode apostolski ivot ubeuju
jeretike da nisu u pravu. Otiao je na IV later. sabor 1215. i traio papinu
dozvolu da osnuje monaki red posveen propovedanju. Poto je Sabor
doneo odluku o zabrani osnivanja redova, papa mu je predloio da usvoji
pravilo sv. Avgustina, koje je bilo toliko nejasno da se na njemu mogla
zasnovati bilo kakva crkv. organizacija. Tako je osnovan red dominikanaca,
crni fratri (franjevci- sivi fratri). Iako je pravilo dominikanaca zahtevalo
siromatvo, nije se mnogo insistiralo na tome. Prevashodni zadatak reda bilo
je propovedanje i zbog toga su njegovi fratri morali da budu dobro upueni u
teologiju. Osnivali su kole razliitog stepena kako bi obrazovali svoje
lanstvo. Posle 2 god u koli vetina, fratar je prelazio u kolu prirode, gde je
ostajao 3 god pre nego to ode u najviu k. teologije. Najvanije teol. kole
nazivane su "opte" poto su u njih dolazili uenici iz celog reda, a obino su
bile povezane sa nekim univerzitetom.

U 13.v. osnovano je jo par prosjakih redova, koji su veinom bili malobrojni

i kratkotrajni. Samo 2 imala su trajan znaaj. Jedan franc. svetenik osnovao
je 1155. red pustinjaka na brdu Karmel. Oko 1238. oni su se prebacili iz
Palestine na Kipar, Siciliju i ju. Franc. U Engl. su se pojavili 1241. Njihovo
pravilo izmenjeno je 1247. uz pomo dvojice dominikanaca, tako da vie nisu
bili pustinjaci. Poeli su da ive u zajednicama, imali su manastire u
gradovima, mogli su da prose, propovedaju i sluaju ispovedi. Lionski sabor
1274. priznao ih je za prosjaki red. Nazvani su karmeliti ili beli fratri, a ciljevi
i uloga bili su im slini kao kod dominik. Drugi red, fratri pustinjaci reda sv.
Avgustina, nastao je udruivanjem nekoliko grupa ital. pustinjaka i fratara u
jedan red. Lionski sabor 1274. priznao je avgustince za prosjaki red.
Prosjaki redovi bili su znaajan inilac u okviru crkve. Njihov najznaajniji
poduhvat bila je odbrana duhovne i intelektualne supremacije crkve od
napada jeretika i novog znanja. Njihov osnovni zadatak u borbi protiv jeresi
bilo je voenje inkvizicije. Neko vreme dominikanci i franjevci pokuavali su
da rade zajedno, ali su poeli da se svaaju, pa je papa morao da im zabrani
da progone jedni druge. Podelili su oblasti delovanja. Fratri su imali vodeu
ulogu i u prilagoavanju uenja crkve novim znanjima. Aleksandar iz Hejlsa,
franjevac na Oksfordu, prvi je uinio ozbiljan pokuaj da pomiri Aristotela s
teologijom i njegovo delo Summa postavilo je temelje radu kasnijih uenjaka.
Vodei meu njima bili su domin. Albert Veliki i Toma Akvinski. Albert je bio

53
plodan pisac, koji je napisao i jedan komentar Aristotela, doprinosei tako
usklaavanju njegovih ideja s idejama crkve. Taj posao zavrio je Toma
Akvinski, ije veliko delo Summa Theologica obuhvata celokupnu teologiju i
etiku. Aristotelova misao postala je deo hri. uenja, a teolo. sistem
srednjovek. crkve dobio je konaan oblik. Spoj logike i misli koji je Toma
stvorio ostao je do danas osnova katol. vere. Dok su se Aleksandar iz Hejlsa,
Albert i Toma bavili ukljuivanjem Aristot. u hri. teologiju, drugi fratri
koristili su njegova dela kao osnovu za obogaivanje samog znanja.
Najznaajniji su bili trojica uenih ljudi koji su predavali na Oksfordu: Robert
Grostest, Adam Mar i Roder Bejkon. Oni su bili naunici. Mada su Robert
Grostest i Roer Bejkon moda donekle doveli u pitanje dominaciju
prihvaene dogme u intelektualnom ivotu, oni su svakako znatno uveali
ugled svetenika kao uenih ljudi. U ukupnoj delatnosti fratara najvie
zadivljuju njihove mislije u daleke zemlje. Iako manje upeatljiv od posebnih
zadataka koje su fratri obavljali, njihov svakodnevni rad irom Zap. Evrope
bio je isto tako znaajan. Fratri su se esto svaali s mirskim svetenstvom.
Samo zahvaljujui stalnoj podrci papstva uspeli su da odre svoje poloaje.
Znaajna je njihova uloga na univerzitetima. Privrenost papstva bila je
razumljiva. Fratri su inili jednu veliku, organizovanu vojsku pod njegovim
neposrednim zapovednitvom. Prosijaki redovi su bitno uticali na jaanje
papske monarhije.

Stogodinji rat

Izmeu 1066. i 1904. odnosi Engl. i Franc. bili su uglavnom neprijateljski. Par
sluajeva saveznitva bili su savez izmeu kraljice Elizabete i Anrija IV,
Holandski rat 1672-1678 i Krimski rat. Doba rata od 1337. do 1453. naziva se
Stogodinjim ratom. To nije bio 1 rat, nego niz njih.

Uzroci rata

Pariskim mirom 1259, kralj Henri III (1216-1272) odrekao se svojih zahteva za
Normandijom, Menom, Anuom, Turenom i Poatuom, ali mu je franc kralj Luj
IX (1226-1270) priznao pravo da zadri deo Akvitanije koji je jo bio u engl.
rukama, kao feud franc. krune. Dogovoreno je da e jo 250 kvadratnih km
Akvitanije, ukljuujui Peigor i oblast Limuzen, biti dodato posedu engl. kralja
ako Alfons, grof Poatua i Tuluze, umre bez naslednika. Stvarna vlast engl
kralja, koju je vrio njegov seneal Gaskonje, bila je ograniena na
neposrednu okolinu Bordoa i Bajone. Ostatak ovog poseda, vovjodstvo
Gaskonje, preputeno je lokalnoj vlasteli.

54
Do po. druge pol. 13.v. franc. kraljevi uspeli su da umanje nezavisnost svojih
velikih vazala. Njihovo najubojitije oruje u ovom procesu bilo je uvrivanje
pravila da se albe na odluke sudova vazala mogu prosleivati kralj. sudu u
Parizu, odnosno paris. parlamentu. Razmatranje takvih albi znailo je slanje
na posede tih vazala kraljevih slubenika, koji e voditi rauna o spornoj
imovini i izvravati presude. Ovo se nije svialo velikim vazalima, a naroito
je vrealo engl. kralja. Izmeu seneala Gaskonje i kraljevskih slubenika
izbijale su svae u koje su se meali njihovi krunisani gospodari. Franc kralj je
1294. i 1324. zauzeo vojvodstvo Gaskonju, izgovarajui se da je tamonji
vojvoda buntovan vazal. Oba spora su reena pregovorima i vojvodstvo je
vraeno engl. kralju. Kapeti nisu odrali ni obeanje iz 1259. Alfons od Poatua
umro je bez naslednika, ali engl. kralj nije dobio obeane zemlje. Mada je
vojvodstvo Gaskonja bilo glavni uzrok napetosti meu 2 kralja, nije bilo i
jedini. U 13. i 14. veku problem je bilo gusarenje, kojim su se bavili mnogi
mornari. Mornari iz Franc. i Engl. vrebali su jedni druge. Ovo gusarenje bilo je
ozvanieno takozvanim "ovlaenjima o uzvraanju". Ako su kraljevi eleli
mir, lako su prelazili preko arki meu pomorcima, ak i kada bi se izrodile u
prave pomorske bitke, ako su eleli da izazovu neprijateljstva, albe mornara
bile su veoma zgodan izgovor. Nesuglasica je bilo i zbog sloene polit.
situacije u grofoviji Flandriji. Po. 14.v, zbog polit. i privredne dominacije
bogatih trgovaca, zanatlije u gradovima esto su dizale bune i ustanke. Grof
Flandrije nije imao reenje pa se umeao franc. kralj. Flandrija je bila glavno
trite za engl. vunu, pa engl. kralj nije eleo da franc. kralj zagospodari
Flandrijom. Poto je kralj Franc. podrao bogate trgovce, engl. kralj se stavio
na stranu zanatlija.

Odnosi su postali jo sloeniji 1328, kada je Edvard III postao jedan od

moguih naslednika franc. prestola. Smru 1316. kralja Luja X (1314-1316)
Franc. se nala u velikim nevoljama, poto je kralj ostavio samo jednu erku i
trudnu udovicu. Vlast je u svojstvu namesnika preuzeo brat pokojnog kralja,
Filip. Kraljica je rodila sina, ali je on ubrzo umro. Franc. se prvi put suoila s
pitanjem da li ena moe naslediti presto. Prema opte prihvaenim feud.
obiajima vremena, erka je mogla naslediti oev posed i mnogi su to hteli
primeniti i na krunu. Pobedilo je miljenje onoga ko je ve bio na vlasti. Tako
je Filip (1316-1322) krunisan za kralja Franc. Lujeva erka Jovanka udala se
za svog roaka Filipa, grofa Evrea, dobila kraljevinu Navaru, koju je njen deda
stekao brakom, i rodila sina koji e mnogo god zadavati muke naslednicima
njenog suparnika. Njegovim postojanjem otvarano je novo pitanje bez
odogovora. Kada je 1322. kralj Filip V umro, ostavivi 2 erke, nasledio ga je
brat Karlo (1322-1328). Poto ni Karlo nije imao sina, njegovom smru 1328.

55
izumrla je muka linija starije loze kue Kapeta. Za one koji su verovali da
ena ne moe poneti krunu niti je preneti na sina, naslednik prestola je bio
Filip, grof Valoa, sin Karla, grofa Valoa, mlaeg brata kralja Filipa IV. Ako se
prihvati da ena moe preneti prava na krunu, postojao je blii roak. Engl.
kralj Edvard II bio je oenjen Izabelom, erkom Filipa IV i sestrom trojice
poslednjih kraljeva, a eng. kralj Edvard III bio je njen sin. Izabela i ljubavnik
Roder Mortimer organizovali su 1328 ubistvo Edvarda II i vladali su
Engleskom u ime mladog Edvarda III. Izabela se pobunila protiv dolaska Filipa
od Valoa na franc. presto, ali bez uspeha. Edvard III je 1329. otiao u Franc i
poloio zakletvu vernosti Filipu VI za svoje vojvodstvo Gaskonju, ime ga je,
naizgled, priznao za kralja Franc. Kada je 1330 napunio 18 Edvard III (1327-
1377) uhapsio je majku i Rodera Mortimera i preuzeo vlast u svoje ruke.
Mortimer je ubijen, a kraljica je ivela pod straom na jednom imanju. Mada
je znao da odabere sposobne ljude koji e voditi administraciju, lino se malo
interesovao za pojedinosti iz oblasti dr. poslova. Bio je izvanredan
zapovednik i taktiar. Zbog slabog dodira sa stvarnou, nije bio dobar
strateg. U sutini bio je vitez s krunom na glavi. Franc kralj Filip VI (1328-
1350) imao je iste slabosti, samo naglaenije, a nije imao dobre osobine da
to nadoknadi. Stalno je bio u dugovima. Bio je gord, uvredljiv i bolesno
sumnjiav prema svakome. Bilo je jasno da i najmanji povod moe dovesti do
rata. Povod je pronaen u vojvodstvu Gaskonja. Pravnici s Filipovog dvora
procenili su 1330. da zakletva vernosti koju je Edvard III dao 1329. nije bila
odgovarajua, poto je on poloio obinu zakletvu, a ne zakletvu kojom bi
priznao Filipa za prvog meu svojim seniorima (lie oma). Edvard je odbio
da ispravi ovaj nedostatak, pa je dolo do diplom. spora. Istovremeno, broj
albi upuenih iz Gaskonje paris. parlamentu naglo je porastao. Filip je
podsticao i franc. vitezove da pomau kotima s kojima je Edv. bio u ratu.
Protesti eng. kralja primljeni su ravnoduno. Filip je procenio da je as da
istera Engleze iz Gaskonje i 1337. objavio je konfiskaciju vojvodstva. Edvard
je na to objavio rat Filipu. Mada Edv. nije odmah uzeo titulu kralja Eng i Franc,
jasno je pokazao da to namerava. Franc. je imala vie ljudi, a bila je i
produktivnija i naprednija zemlja. Meutim, u 14.v. ukupne snage nisu mnogo
uticale na stvarnu mo drave. Klju je bio u tome ko kontrolie te snage.
Franc. je jo uvek najvie raunala na plemiku konjicu, kojoj su podrku
pruale gradske milicije i neto najamnika sa samostrelima, dok je Engl.
stvorila efikasnu peadiju sastavljenu od seljaka, tj slobodnjaka. Verovatno je
da su prihodi Edvarda II bili neto vei od prihoda protivnika. Kada vodi rat u
Francuskoj, engl. kralj oslanjao se, u velikoj meri, na svoje Gaskonjce.

Osvajanja Edvarda III

56
Dok je Edv skupljao vojsku, njegovi poverenici radili su na stvaranju saveza
nem. kneeva protiv Franc. Ludvig od Vitlsbaha (1314-1347), vojvoda
Bavarske i car Sv.rim carstva, pristao je da imenuje Ed. za carskog vikara u
oblasti donje Rajne ime mu je, teorijski, predao vlast nad kneevima kojima
je davao novanu pomo. Eng. kralj je 1338 preao na kontinent ali zbog
vremena odustao je od napada. Idue 1339. Edvard je opet doveo vojsku, a i
Filip je okupio svoje snage. Nijedan se nije oseao dovoljno snanim za
otvorenu bitku. Jednog dana grupa engl. vitezova ujahala je u grad u kom se
ulogorio Jovan, vojvoda Normandije i naslednik franc. prestola. Hteli su da ga
otmu. Ipak zarobili su samo grupu franc plemia, ali dok su izlazili iz grada
podigla se uzbuna. Engl. su oslobodili zarobljenike, koji su obeali da e se
sami kasnije vratiti u zarobljenitvo, i napustili su grad. Plemii su kasnije
doli, predali se i bili otkupljeni. Pohod iz 1339. bio je beskoristan, jer se 2
vojske nisu ni sukobile. Edvard je poeo da gubi novac, a time se smanjila i
naklonost nem. vojvoda. Do 1341. car i vazali sporazumeli su se sa Franc, pa
su flamanske zanatlije ostali Edv jedini prijatelji u toj oblasti. I Filip je potroio
sav novac. Izgledalo je kao da je rat gotov. Iznenada 1341. nova varnica.
Jovan, vojvoda Bretanje, umro je bez naslednika, pa su na vojvodstvo
polagali pravo erka njegovog mlaeg brata i njegoc najmlai brat Jovan,
grof Monfora. Filip je presudio da Bretanja pripadne neaki pokojnog vojvode
i njenom muu Karlu od Bloa. Jovan od Monfora pourio je u Engl. i obezbedio
podrku Edvarda III. Tako je poeo rat za bretonsko naslee, koji e trajati 23
god. Mada je do 1346. Jovan umro, a njegova udovica poludela, Edvard je
nastavio borbu u ime njihovog malog sina. Eng. posade zaposele su mnoge
zamkove u Bretanji i povele otri rat protiv gradova koji su se izjasnili za
Karla od Bloa. Dok su se eng. i franc. zapovednici borili u Bretanji, snage
kralja FIlipa pokuavale su, bezuspeno, da osvoje vojvodstvo Gaskonju. Po
leta 1346. Ed je s vojskom krenuo ka Gaskonji, ali su ga vetrovi oduvali nazad
na obalu Kornvola. Objavio je da e ii kuda ga vetar odnese pa se 11, jula
iskrcao uz La Ogu u Normandiji. 20 jula osvojio je grad Kean, kada su stigle
vesti da Filip okuplja snage u Parizu. Ed je imao malo ljudi, pa se vraa kui.
Meutim mornari su otili pre njega. Ostalo mu je samo da se probije do
Flandrije i nae utoite meu tamonjim saveznicima dok se ne skupi nova
flota koja bi odvezla vojsku. Eng. vojska krenula je prema Seni, ali im je Filip
onemoguio prelazak. Uspeli su da preu reku kod Poasija. Uspeli su da
preu i Somu. Bili su umorni i za poterom iza njih. Zaustavili su se 26. avg. u
blizini seoceta Kresi u grofoviji Pontije i svrstali se u bojni red. I pored
poetne odluke da odmori i napadne sutra, Filip je promenio ideju, i naredio
bratu grofu Alensonu, voi prethodnice da napadne neprijatelja. itav
Alensonov odred je uniten. Ostatak franc. vojske uspeo je da se pripremi za

57
juri. Meu njima je bio Jovan Luksemburki, kralj eke, koji je, uprkos kralj.
titulu, u stvari bio voa najamnika u slubi kralja Filipa. Kralj Jovan bio je slep.
Jovan je poginuo meu svojim vernim vitezovima. Ukupno je izvedeno 15-16
napada franc vojske. Uvee je veina franc vojske pobegla na jug. Ujutro, erl
Solzberija pokrenuo je deo eng. vojske i razbio peadiju franc. gradova koja
je ila prema bojitu, ne znajui da je bitka zavrena. Ed. nije znao kako da
iskoristi pobedu. Sev. Franc bila mu je preputena na milost i nemilost, ali
nije se usuivao da krene u osvajanje sa svojom umornom vojskom. Najbolje
je bilo osvojiti neku luku da slui kao stalni mostobran za budue pohode.
Opseo je luku Kale. Posle duge opsade s kopna, doveo je flotu i zatvorio prilaz
gradu s mora. Krajem jula 1347. kralj Filip krenuo je s vojskom prema Kaleu,
ali nije se usudio da napadne Ed. utvrene poloaje. 2. avgusta uputio je
engl. kralju poziv da prihvati borbu na otvorenom. Ed je odbio. Filip se
povukao i Kale se predao 4 avgusta. Deo stanovnitva Ed je iselio i zamenio
doseljenicima iz Engl. Kale je ostao neosvojiva engl. tvrava do 1558.

Kralj Filip VI umro je 1350. Nasledio ga je njegov sin Jovan Dobri (1350-1364).
Bio je slabije pameti i obuzet vitekim idealom. U svemu je video izdaju.
Jedine osobine bile su mu luda hrabrost i donkihotovsko shvatanje viteke
asti. Bio je neprijatan ovek i beskoristan kralj. Brzo je stekao velikog
neprijatelja. Imao je miljenika, pan. princa koji je nazvan Karlo panski, koga
je postavio za konetabla Francuske. Franc. plemstvo nije ga volelo. Karlo, grof
Evrea i kralj Navare, jedan od kneeva kralj. krvi, namamio je konetabla u
zasedu i ubio ga. Karlo od Navare (Karlo Loi) bio je prijatelj kralj. sina s kojim
je pijanio. Nedugo posle ubistva konetavla, kralj Jovan uo je da u njegov sin
i Karlo e u Ruanu. Krenuo je s vojskom u Ruan, upao u dvoranu i naredio da
se Karlovi pratioci pobiju na njegove oi, a on baci u tamnicu. Kralj je ubrzo
ipak oslobodio Karla Loeg, koji je stupio u savez s Edom III. Karlovo kralj.
Navara bilo je daleko, ali njegovi posedi u Norman. bili su prepuni utvrenih
zamkova ije su kapije otvorene engl. vojsci.

Usledio je niz primirja posle pada Kalea i do 1355 nije bilo veih operacija.
Engl. su tada izveli 2 pohoda na franc teritoriju. Ed III krenuo je ka
unutranjosti Franc. Edvard, princ od Velsa, koji je nazvan Crni princ (zbog
oklopa), preao je iz Gaskonje u ju Franc predvodei dobru vojsku. Mladi
Edvard opljakao je i popalio grofoviju Tuluzu. Franc zapovednik te oblasti
nije uinio nita. U dec. Crni Princ vlatio se u Bordo s velikim plenom. Postoje
razlozi za tvrdnju da su, tokom prol. 1356. Englezi doli na ideju da
istovremeno izvedu 2 pohoda na Franc. Najmoniji meu eng. baronima,
Edvardov roak Henri, vojvoda Lankastera, trebalo je da pree u Bretanju s
jednim manjim odredom, okupi oko sebe eng. ete koje su se ve tu nalazile,

58
napadne Norman. i spusti se na jug prema Loari. Tu bi se spojio s Crnim
princem koji je trebalo da preduzme pohod na sev. Gaskonje. Ne zna se dal je
ovaj plan postojao. Vojvoda Henri iskrcao se u Bretanji sred juna i napao
Norman, ali je po jula saznao da mu se pribliava kralj Jovan s vojskom.
Henri se povukao u Bretanju, dok je Jovan uzaludno opsedao jedan od 4
zamka u Normandiji koje je ovaj prethodno osvojio. Crni princ je krenuo iz
Gaskonje tek sred avgusta. Negde 1. sept. stigao je do Loare, ali nije mogao
da pree reku. To ga je spreilo da se spoji s vojvodom Henrijem u Bretanji.
Zato je pljakao dolinu Loare i 11 sept krenuo nazad za Bordo s plenom. Kralj
Jovan hteo je da napadne Crnog princa, ali on nije eleo bitku zbog
izmorenosti vojske. Nijedna ni druga str. se nije potrudila da sazna gde je
protivnik. Posle krae borbe u kojoj su zarobljena 2 znaajna franc. grofa, Crni
princ se urno okrenuo prema jugosit. i nadi da e se izvui iz dodatnih
sukoba. Morao je ili da napusti kola s plenom ili da se bori. Spremio se za
bitku. Nou 18. sept. Crni je skovao plan. Uputio je kola s plenom putem
prema Bordou, odluivi da u zoru krene za njima s vojskom ako Franc. ne
napadnu. Princ Edvard zauzeo je poloaj jugoistono od grada Poatjea.
Englezi su odneli pobedu. Vitezovi kraj. dvora bili su izginuli, a kralj Jovan i
njegov sin Filip su zarobljeni. Crni je pored plena imao i kralj Franc, njegovog
sina, jednog arhiep, 13 grofova, 5 vikonta, 16 plemia baronskog ranga i
dr.Vratio se u Bordo. Bitkom kod Poatjea zavrila se I faza Stogod rata.
Trebalo je da doe do mirovnog ugovora kojim bi bilo dogovoreno
oslobaanje franc kralja. Dofen, koji je preuzeo vlast u oevom odsustvu,
imao je pune ruke posla zbog pobune graana Pariza, ustanka seljaka sev od
Pariza i rata s Karlom Loim od Navare. Na kraju su dofen i K. Loi ujedinili
svoje snage da bi uguili ustanke koji su pretili itavoj plemikoj klasi. Kako
Crni princ u Bordou, tako i njegov otac u Londonu, ponaali su se ljubazno
prema kralju Jovanu. Ostalim zarobljenicima plem. roda bilo je dozvoljeno da
idu kud god hoe u okviru ostrvskog kraljevstva. Kralj Jovan je pristao na
mirovni ugovor 1359. Njegov otkup utvren je na 4 miliona kruna. Gaskonja
je proirena tako da je obuhvatala drevno vojvodstvo Akvit u celini, a Ed je,
pored toga, dobio i Turenu, Anu, Men, Normand, sizerenstvo nad Bretanjom i
oblast oko Kalea. Dogovoreno je da se on odrekne prava na franc. presto, a
Jovan vrhovne vlasti nad Ed posedima u Franc. Niko nije oekivao da e ovaj
ugovor biti potovan. Dofen ga je smatrao za alu, pa su on i Crni poeli
stvarne pregovore. Iz njih je prozaao pregovor u Bretinjiju, koji su dvojica
vladara potvrdila neto kasnije u Kaleu. Otkup je smanjen na 3 mil. Ed je
dobio zemlje vojvodstva Akvit, grofoviju Pontije i oblast oko Kalea. Nakon
izvrenja primopredaje teritorija i isplate oktupa, trebalo je da se

59
istovremeno Ed i Jovan odreknu svojih prava na franc presto, odnosno na
engl. posede u Franc.

Oporavak Francuske

Nije postojala mogunost da uzgovor iz Bretinjija bude realizovan. Franc

vlasti nisu mogle da obezbede 3 mil kruna, a teritorijalne promene bile su
izuzetno zamrene. Poto niko nije mogao da se sporazume oko granica
okruga koji su u ugovoru, prestojali su dugogodinji pregovori. Franc
vlastelini nisu bili voljni da postanu Edv. vazali i odugovlaili su realizaciju
ugovora. Najvee nevolje predstavljali su kapetani engl. posada, koji nisu
hteli da napuste utvrenja iako im je nareeno. U vreme kada je ugovora iz
Bretinjia potvren u Kaleu isplaeno je 400000 od 3 mil, Edv je to prihvatio
kao prvu ratu i oslobodio franc. kralja. Kraljev brat, 2 sina i mnogi plemii
ostali su u Eng. kao jemstvo da e otkup biti plaen. Dofen je, da bi doao do
novca za otkup, prodao svoju sestru vojvodi Milana. Ali kad se kralj vratio u
Pariz novac je potroen na slavlje. Skupljanje otkupnine ilo je veoma sporo,
ali se osmehnula srea. Jovanov dr. sin Luj, vojvoda Anua, koji je zamenio
svog oca kao talac, iveo je u Kaleu i uivao slobodu kretanja. Neposredno
pre bitke kod Poatjea, oenio se jednom lepoticom koja se sada nastanila u
jednom od zamkova nedaleko od Kalea. Mladi Luj je rtvujui svoju ast,
otiao iz Kalea i pridruio se nevesti. Otac i brat su mu bili zgroeni
postupkom. Kralj Jovan je kao pravi vitez otiao ponovo u zarobljenitvo.
Umro je u Londonu 1364. Novi kralj Fanc bio je Karlo V (1364-1380). Bio je
inteligentan i nije voleo bitke. U 16 god vlade povratio je ono to su njegovi
otac i deda izgubili.

Izmeu 1364. i 1367. odigrala su se 3 znaajna dogaaja. Dva su oznaila

kralj nevolja koje su morile franc krunu, a 3. je nagovestio tekoe u
budunosti. Mladi Jovan od Monfora odneo je 1364. pobedu nad snagama
Karla od Bloa, koji je poginuo na bojitu. Time je problem Bretanje reen. Iste
god, jedna kralj. vojska razbila je Karla Loeg u bici kod Korela. On je predao
veliki deo svojih poseda u Normandiji, prihvativi u zamenu daleke posede
oko Monpeljea. Vie nije prestavljao ozbiljnu opasnost za vlast. Znaajniji je
bio uspon nove brgun. kue. Poslednji iz drevne loze vojvoda Burg. umro je
1361. ostavljajui kao naslednike potomke svoje dve babe, kralja Jovana i
Karla Loeg. Karlo je verovao da je njegovo pravo naslea jae. Poto je Jovan
prisvojio vojvodstvo, on je podigao pobunu koja je skrena kod Korela. Jovan
je zadrao Burg. u kralj. domenu, ali je predao vlast nad njom svom mlaem
sinu FIlipu. Karlo je svog brata uinio vojvodom Burgundije. Mladi vojvoda
bacio je oko na najbogatiju naslednicu koja se mogla nai. Bila je to

60
Margareta, erka Luja III, grofa Flandrije. Trebalo je da nasledi: grofovije
Flandriju Retel i Never. Flandr je bila jedan od najdragocenijih poseda u
Evropi, a Never glavna grofovija vojvodstva Burgun. Vremenom je trebalo da
nasledi i posede svoje bake: grofoviju Artoa i carsku grofoviju Burgundiju,
koja e kasnije biti poznata pod imenom Fran. Komt. Meutim, Margaretin
otac je eleo savez s Engl. i verio ju je s Edmundom od Lenglija, erlom
Kembrida, etvrtim sinom Ed III. Karlo nije hteo to da dopusti. Lako je ubedio
papu, saveznika franc krune, da oglasi kako su Margareta i Edmund u previe
bliskom srodstvu. Onda je 1367. papa dozvolio Margareti da se uda za Filipa
Burgund. Filip, koji je dobio nadimak Smeli zbog bitke kod Poatjea, postao je
gospodar Burgund, Flandr i Fran-Komta. Karlo V se vrsto drao svojih
obaveza da formalno izvrava odredbe ugovora iz Bretinjija. Pregovori o
razgranienju su nastavljeni bez urbe, kao i prikupljanje novca za otkup. Po
novom ugovoru iz 1366. Karlo se obavezao da redovno isplauje rate. Edvard
je za uzvrat oslobodio taoce kralj. krvi. Karlo je bio odluan da ponovo pone
rat i vrati ta je izgubljeno, ali da to uradi drei se pravila. Lako je naao
povod. Crni princ, koji je u oevo ime vladao Akvitanijom, bio je surov
upravitelj. Ubrzo su dvojica od najzanajnijih barona Gaskonje, Jovan I od
Armanjaka i Arno Amanije, gospodar Albrea, uputili albe parlam. u Parizu.
Crni princ je 1369. oglaen za nevernog vazala i kanjen oduzimanjem
Akvitanije. Rat je ponovo poeo. Rat u narednih 5 god bio je veoma udan.
Engl. su primenjivaliu pljakake pohode velikih razmera. Tako se 1373. trei
sin Edv III, Jovan od Gana, iskrcao s vojskom u Kaleu, proao kroz ampanju i
produio na jug sve do Bordoa. usput je sve pustoio. Usput im je nestalo
namirnica pa su u Bordo stigli iscrpljeni. Po nalogu Karla V, Francuzi su
izbegavali bitke. Dok su Engl. nadmono, ali bez ikakvog cilja, krstarili
zemljom, Karlovi zapovednici postepeno su osvajali njihove tvrave. Opte
rukovoenje akcijama protiv eng. Akvitanije pripalo je Karlovom mlaem
bratu Luju, vojvodi Anua i namesniku Langdkoka, ali posao na terenu
uglavnom su obavljali lokal. zapovednici. Najuveniji meu njima bio je
Bertran Digeklen, sitni bretonski plemi. Bio je beznadean sluaj za
otvorene bitke, ali je bio genije za zasede i prepade. Kada je rat obnovljen,
kralj Karlo postavo je Digeklena za konetabla Franc. i dao mu odreene ruke
u borbi protiv Engleza. Najvea vetina mu je bilo zauzimanje zamkova.
Jedan od uspenih zapovednika bio je i Luj, vojvoda Burbona, knez kralj. krvi i
jedan od najmonijih vlastelina u Franc. Franc. vojske nizale su uspehe.
Edvard III je ostario, a Crni princ nije bio dobrog zdravlja, dok njegovi
zapovednici nisu uspevali da se nose sa Digeklenom i njegovim saborcima.
Padom La Reola 1374, vojvodstvo Gaskonja svedeno je na priobalje izmeu
ua Garone i Pirineja.Karlo V je povratio i vie nego to su njegovi

61
prethodnici izgubili. Pobeda nad Englezima nije osobodila Franc. ratnih
strahota. Kada vie nisu imali potrebe za najamnicima, srednjovek. vladari
jednostavno su prestajali da ih plaaju. Mnogi najamnici kralja Edvarda kada
su prestali da primaju platu, poeli su da ive lutajui i pljakajui. Pretvorili
su se u zverski okrutne razbojnike. U poetku nazivani slobodne ete, oni su
postali ozbiljna pretnja u razodblju mira posle ugovora u Bretinjiju. S novim
prestankom rata 1373 opet su ostali bez posla i ponovo su pljakali. U
sukobima sa plemiima pojedinih oblasti koji bi krenuli na njih, ete su
redovno odnosile pobedu. Protiv njih je Digeklen vodio svoju poslednju bitku.
Njegove snage su pobedile, ali on je poginuo.

Crni princ umro je 1376, Edvard III 1377, a Karlo V 1380 god. Izmeu 2 str
nije zakljuen nikakav zvanini mirovni ugovor, sve dok 1396 nije zakljueno
20ogodinje primirje povodom sklapanja braka izmeu engl. kralja Riarda II
(1377-1399) i Izabele, erke franc. kralja Karla VI (1380-1422). U to vreme
vladari su bili previe zauzeti unutranjim nevoljama da bi stvarno vodili rat.
Vladavina Riarda II protekla je u pobunama barona i jednog ozbiljnog
narodnog ustanka, a zavrila se svrgavanjem kralja, kog je nasledio njegov
roak Henri, vojvoda Lankastera, sin Jovana od Gana, stupivi na presto kao
Henri IV (1399-1413). Nikad nije bio siguran na prestolu, jer je Jovan od Gana
bio tek 3. sin Edvarda III. Henri IV bio je punopravni naslednik Riarda II samo
ako se prihvati naelo da se kruna prenosi po mukoj liniji. Henrija IV izabrao
je za kralja parlament, a baroni koji su ga doveli na presto uvek su ga
podseali na to da mogu i da ga svrgnu. Pol. situacija u Franc. bila je jo
sloenija. Kada je Karlo V umro, njegov sin Karlo VI bio je maloletan, pa je
vlast preuzela grupa kneeva kralj. krvi: Luj, vojvoda Anua, Jovan, vojvoda
Berija, Filip, vojvoda Burgundije i Luj, vojvoda Burbona. Svae meu njima
nisu prestajale. Kad je Luj od Anua umro 1384. Filip od Burgundije praktino
je postao gospodar kraljevstva dok mladom kralju nije dosadilo njegovo
tutorstvo i lino preuzeo vlast. Kralj Karlo VI vratio je na poloaje saradnike
svog oca i obasuo je poloajima i posedima svog mlaeg brata Luja, vojvodu
Orleana. Karlo VI bio je mentalno nestabilan. Poto je 1392 potpuno poludeo,
vojvoda Burgundije postao je namesnik. Kad bi mu se razum vraao vladao
je, ali u stvarnosti samo je sluao savete svog brata Luja. Drava je bila
neprekidno u haosu, dok su se vojvode od Burgundije i Orleana borili oko
vlasti. Beri i Burbon igrali su posrednike uloge meu njima. Filip od
Burgundije umro je 1404. a nasledio ga je sin Jovan, sposoban i nemilosrdan
knez. Vojvoda Jovan je odluio da se rei suparnika. Jedne veeri 1407, Luja
od Orleana napala je grupa probisveta i ubila. Ovim inom nasilja Franc je
podeljena na 2 stranke. Mladi vojvoda Orleana, Karlo, i njegov tast grof

62
Armanjaka postali su ogoreni protivnici burg. vojvode. Plemii su bili vie
naklonjeni stranci orleanista, dok su gradovi, naroito Pariz, vie voleli
vojvodu Burgundije. Par god vojvoda Jovan je drao Pariz i vlast u svojim
rukama, ali 1413. armanjaci, stranka vojvode Orleana, osvojili su grad i
vojvoda je morao da se povue na svoje posede.

Henri V i Jovanka Orleanka

Kad je 1413. umro engl. kralj Henri IV, nasledio ga je sin Henri V (1413-
1422). Bio je sposoban zapovednik i hrabar vojnik. Van bojita bio je krajnje
neprijatan. Zaljubljenost u rat i uverenje da e spreiti ustanke engl. barona
ako ih zaposli u Fran, naveli su Henrija da obnovi rat. Lako je naao povod.
Jo uvek je polagao prava na franc. krunu. Obe stranke iz Franc. su pokuale
da obezbede njegovu pomo u gra ratu, ali je on postavljao ogromne
zahteve. eleo je itavu Akvitaniju, Anu, Men, Turenu i Normandiju, uz
sizerenstvo nad Bretanjom i Flandrijom. Avg 1415. engl. kralj se iskrcao u
Normandiji i zapoeo opsadu grada Arflera. Grad je pao 22. sept. Epidemija
dizenterije desetkovala je i snage engl. kralja. Odluio je da se vrati kui, ali
da bi nervirao neprijatelja izabrao je put preko Kalea. U meuvremenu, franc.
vojska se okupljala. Odluka Henrija da poe prema Kaleu bila je
nepromiljena. Kada je shvatio da franc. vojska ide k njemu, zbog iscrpljene
vojske koja nije mogla dalje, morao je da prihvati borbu. Nominalni
zapovednik franc. vojske bio je konetabl, gospodar Albrea, ali poto je bio
beznaajan vlastelin, nije mogao nareivati kneevima kraljev. krvi. Dolo je
do bitke u kojoj je taktika primenjena kod Poatjea ponovljena skoro u
potpunosti. Henri je polako dobijao bitku. Ali, upravo kada je polednji franc.
odred krenuo prema njegovim redovima, obaveten je da mu se jedan deo
neprijateljskih snaga pribliio s lea i upao u njegov logor. To je bio samo
lokalni vlastelin, gospodar Aenkura, s grupom seljaka. Henri se ipak
zabrinuo i naredio da se pobiju svi zarobljenici, koji su veinom bili znaajni
plemii. Poto je njihova otkupnina znaila bogatstvo, strelci su odbili da ih
pobiju. Henri je naredio vitezovima sa svog dvora da izvre pokolj, to su i
uinili. Gospodar Aenkura nije predstavljao opasnost, a 3. franc. odred
odluio je da ne napadne i povukao se. Franc. gubici bili su izuzetno veliki.
Henri je i pored pobijenih zarobljenika, jo uvek imao taoce, a meu njima
vojvode Orleana i Burbona. Najznaajnija rtva s engl. strane bio je kraljev
roak Edvard, vojvoda Jorka. Porazom kod Aenkura stranka armanjaka
praktino je zbrisana i vojvoda Burgundije opet je postao gospodar Franc.
Ono to je ostalo od njegovih neprijatelja predvodio je naslednik prestola
dofen Karlo. U nastojanju da povrate mir kako bi se suoili s engl. pretnjom,
dofen i vojvoda Jovan odrali su niz sastanaka. Na jednom od sastanaka,

63
jedan stari orlean. oficir osvetio je smrt svog vojvode tako to je ubio vojvodu
Burgundije. Novi vojvoda Filip, nazvan Dobri, odmah je sklopio savez s
Henrijem V. Poto je burg. stranka drala Pariz i kralja, ona je, maja 1420. u
gradu Troa, zakljuila ugovor s Henrijem V. Ovim ugovorom dofen Karlo je
razbatinjen. Kraljica je primorana da izjavi kako on nije sin Karla VI.
Dogovoreno je da se Henri V oeni kraljevom erkom Katarinom i tako
postane naslednik franc. prestola. U meuvremenu, dok mu je tast jo bio
iv, Henriju je uz Akvitaniju predata i Normandija. Vojvodi Burgundije
zajamena su sva prava i povlastice koje je uivao u svojim zemljama, to se
graniilo s potpunom nezavisnou.

Tokom 1422. umrli su i Karlo VI i Henri V, pa su, u skladu s ugovorom iz Troa,

krune Franc i Engl. pripale Henrijevom sinu Henriju, starom par meseci.
Strievi kralja- Jovan, vojvoda Bedforda i Hemfri, vojvoda Glostera- postali su
namesnici Franc, odnosno Engl. Franc. je bila podeljena na 3 drave. Vojvoda
Bedforda vladao je u ime svog sinovca Normandijom, Menom, Il d Fransom i
ampanjom,s tim to su engl. posade stvarno drale Pariz i oblasti zap. od
njega, dok su ampanju posele burg snage kao Bedfordovi saveznici.Vojvoda
burgundije bio je gotovo nezavisan. Vojvoda Bretanje zvanino je priznao
Henrija VI za gospodara, ime je njegova teritorija ula u sastav engl.
poseda, ali je bio nepouzdan vazal. Sva Franc. juno od Loare, s izuzetkom
Gaskonje, priznavali su za kralja dofena Karla, koji je za prestonicu uzeo Bur.
Veliki deo admin. slubenika franc. krune preselio se u Bur i odatle
organizovalo dr. upravu u preostale 2 treine kraljevstva. Dofen je bio u
povoljom poloaju. Vii slojevi u Engl. nisu bili zainteresovani za franc.
posede svog kralja-deaka. Bedfordovi pokuaji da uveanjem poreza u
oblastima kojima je upravljao obezbedi novac za vojsku nisu imali uspeha,
osim to je postao omraen. Vojvoda Burg. bio je zainteresovan jedino za
naine na koje bi uveao svoju mo u ist. Franc i Nizozemskoj. On je Bedfordu
obeavao pojaanja, ali ona nisu stizala. Vei deo vlastele sa zemalja kojima
je upravljao Bedford ostao je veran dofenu i otiao je na jug zemlje s njim.
Dofena je prihvatila i veina zapovednika vojske. Oni su svuda po
Bedfordovim oblastima, naroito ist. od Pariza, drali neke tvrave u
dofenovo ime. Karlo je bio boleljiv i pitom mladi, duboko povreen
ugovorom iz Troa, a posebno izjavom majke da je kopile. Oko njega bili su
pohlepni i ambiciozni ljudi. Jedno vreme, najmoniji meu njima bio je ore,
vojvoda La Tremoala. Njegovi glavni posedi nalazili su se u sev. Poatuu i
nagovorio je Karla da boravi u inonu, gde je bio okruen pristalicama. On i
njegovi prijatelji uopte nisu eleli da Karlo povrati presto. Bili su zadovoljni
troenjem prihoda iz 2/3 kraljevstva. Jedina ozbiljna smetnja moi vojvode La

64
Tremoala, bila je jedna ena, Jolanda od Aragona, vojvotkinja Anua, ija se
erka udala za Karla. Jolanda je bila vet politiar. Karijera vojvode La
Tremoala okonana je upravo bodeima Jolandinih prijatelja.

Bedford se 1428. nosio s zamrenim problemom. eleo je da proiri zemlje

svog sinovca ju. od Loare, ali dolinom reke gospodarila su 2 mona kneza,
Vojvoda Orleana i Anua. Karlo, vojvoda Orleana, bio je zarobljen kod
Aenkura i bio je u zatoenitvu u Eng, ali vojvodstvo su estoko branili
vojvotkinja i vojvodin nezakoniti polubar, grof Dinoa, kopile od Orleana.
Bedford je procenio da je bolje zaratiti s Orleanom nego sa Anuom, pa je s
vojskom uao na zemlju i opseo tamonja utvrenja, ukljuujui i Orlean.
Lokalna milicija i neto profesionalnih vojnika branili su se dosta uporno, ali
neveto. Pad kljune tvrave u dol. Loare u engl ruke inio se sve
verovatnijim. Izgledalo je da dofenovi sledbenici nemaju nikakav borbeni
moral ni zajedniki cilj. inilo se da je niz poraza slomio samopouzdanje
franc. vojske. U isto vreme kada se Bedford izborio sa svojim nedoumicama,
na ist. granici ampanje zapovednik Vokulera Robert de Bodrikur jo je stajao
pred zamrenim problemom. Njemu je dosaivala jedna mlada i odluna
seljanka iz sela Domremi. itav vek nakon to je ampanja dola u posed
krune, Domremi se nalazio na kralj. domenu. Zatim je pripao Luju od
Orleana, koga je narod voleo. Oseanja seljaka bila su na str. dofena i
njegove borbe. U Dimremiju je ivela jedna prosta, neobrazovana i duboko
pobona devojka, Jovanka. Bila je uverena da su joj sveci zapovedili da
razbije opsadu Orleana i da krunie dofena u Remsu. Otila je do Vokulera da
bi ispriala Robertu o svojim vizijama i nagovorila ga da je poalje dofenu.
Nije eleo da dvoru dosauje s njom. Ali ona je bila odluna. Uspela je da
ubedi neke od Robertovih ljudi, pa im je zapovednik rekao da mogu da je
vode u inon ako stvarno veruju u te gluposti. Poto su proli kroz oblasti pod
Engl. i Burgunanima, Jovanka i njena pratnja stigli su 23. febr 1429. u inon.
Moda je uspela da ubedi Karla da je zakonito dete. Dofen je bio sumnjiav
prema enama s vizijama pa je naredio slubenicima da je ispitaju. Postojao
je grub, ali pouzdan nain da se utvrdi da li je neka ena vetica, pa su
pokuali s tim metodom. Naime, poto vetice redovno opte s avolom,
nijedna devica nije mogla da bude vetica. Kada je odbor sastavljen od
plemenitih matrona potvrdio Jovankinu nevinost, slubenici su ubedili Karla
da nije vetica. Karlo je Jovanki dao priliku, pogotovo poto je ona brzo
uspela da ubedi par njegovih zapovednika, ukljuujui i jednog kneza kralj.
krvi Jovana II, vojvodu Alensona. Alenson je kretao sa snagama da nosi
namirnice u Orlean, pa je Jovanka krenula s njim. Zapovednici koji su sluili u
dofenovoj vojsci bili su razliitog porekla. Izgleda da je, uprkos razlikama,

65
Jovankina prosta vera delovala na sve njih. Njeno samopouzdanje nadahnulo
je i same vojnike, poverovali da Franc. mogu da pobede Engleze. udo koje
Jovanka jeste izvela, bilo je povratak samopouzdanja. Posada Orleana izvrila
je ispad, unitila engl utvrenja i oterala opsadu. Ubrzo su istu sudbinu
doivele engl. snage koje su opsedale druge tvrave u vojvodstvu, a engl.
vojska koja im je ila u pomo razbijena je u otvorenoj bici. U roku od
nekoliko nedelja, dol Loare oiena je od neprijatelja, a Bedfordove vojne
snage privremeno onesposobljene. Razbijanjem opsade Orleana, Jovanka je
ispunila 1 od zadataka iz vizija. Drugi zadatak bio je krunisanje dofena u
Remsu. Jovanka je zahtevala da se odmah preduzme pohod na Rems i u
tome je uivala snanu podrku arhiep. tog grada, koji je bio kraljev glavni
savetnik za crkv pitanja. Krajem juna, Karlo je krenuo na pohod. Bedford je
oajniki pokuavao da okupi snage za odbranu Pariza i Normand, dok su
Burgunani bili potpuno nespremni za efikasna dejstva. Dok je Karlo prolazio
zemljom, gradovi su mu otvarali kapije. Rems je zaposeo 16. jula i sutradan
je krunisan. Mada su kruna i skiptar bili u rukama Engleza i mada se nije
pojavio nijedan franc. svetovni per, dovoljno je bilo sveto ulje kojim je kralj
miropomazan i koje je predstavljalo sutinu krunisanja. Dofen Karlo postao je
franc kralj Karlo VII (1422-1461). Jovankino oduevljenje nije jenjavalo.
Noene njenim borbenim arom, franc. vojske stigle su pred zidine Pariza.
Meutim, engl. posade rsto su se drale u gradu i manjim tvravama oko
njega. U meuvremenu, kralj i dvor su zapadali u apatiju. Ratovanje u dol
Loare, pohod na Rems i kasnije borbe osiromaili su blagajnu. Poto je Karlo
postao kralj, inilo im se da je diplomatija prikladnije oruje od maa. Ako bi
uspeli da pridobiju Bretanju i Burgun, rat bi za Engl. bio izgubljen. Ratna
dejstva su postepeno utihnula. to je jo gore, Burgunani su sada uspeli da
okupe svoje snage i otpoeli su svoj protivnapad pokuajem da zauzmu
uporita koja su sev od Pariza ve drali zapovednici u Karlovoj slubi. Jovan
Luksemburki, jedan od zapov. u vojsci vojvode Filipa, opseo je grad Kopjenj.
Jovanka je sa neto vojske krenula prema gradu da pojaa posadu. Povela je
jedan ispad iz grada protiv opsadnika. Burgunani su razbili Jovankine snage
koje su poele da se povlae. Meutim, Jovanka je odbila da prizna poraz i
nastavila s jo nekolicinom da se bori. Plaei se da e Burgunani prodreti u
grad ako kapija ostane dugo otvorena, zapov. posade naredio je da se
zatvori, tako da su Jovanka i sledbenici bili zarobljeni. Ueni doktori paris.
univerziteta, koji su bili razliite pristalice Burgunana, zahtevali su da se
Jovanka preda inkviziciji, kako bi joj bilo sueno kao vetici. Bedford je
otkupio Jovanku od Jovana Luksemburkog, zatvorio je u zamak u Ruanu i
naredio Pjeru Koonu, episkopu Bovea, da sprovede suenje. Jovanka je
osuena kao jeretik. Jovanka je bila rtva hladnokrvne osvetoljubivosti kue

66
Lankaster. Iako ga je mnogo zaduila, Karlo nije nita uinio da je spase. Tek
kad je par god kasnije shvati da mu ne slui na ast to to krunu duguje
nekom ko je osuen za jeres, Karlo je preduzeo mere da skine ljagu s
Jovankinog imena. Tek potpuno preinaenje Koonove odluke proglaenjem
Jovanke za sveticu u 20. veku, zaokruuje njenu priu i ini je prihvatljivom.
Posle njene smrti, rat je nastavljen, jednako besciljan kao i pre nje. Karlo nije
imao ni line snage ni sredstava da preduzme neki odluan korak, a Bedford
je mogao samo da se brani od stalnih malih upada franc. zapovednika. Karlo
je shvatio da mora sklopiti mir s Burg. Vojvoda Filip nije lako odustajao od
saveza s Engl, iako je njegova naklonost prema njima slabila. To je bilo i
posledica delovanja Hemfrija, vojvode Glostera, najmlaeg brata Henrija V.
Njegova biblioteka bila je temelj velike Bodlejske biblioteke u Oksfordu. U to
vreme bogate grofovije Eno, Holandija i Zelandija razmetene oko grofovije
Flandrije (pod Filipom od Burg), bile su pod vlau jedne mlade ene, roake
vojvode FIlipa. U sloaju da ona umre bez naslednika, grofovije bi pripale
njemu. On je udao za jedmog mladia, koji je trebao da slui njegovom cilju.
Meutim grofica se nije slagala sa svojim muem. Pobegla je u Engl, gde je
privukla panju Hemfrija od Glostera. Ona je uspela da obezbedi ponitenje
svog braka i uda se za Glostera. Na to je Filip od Burg odmah upao u njene
zemlje, proterao Glostera, a nju bacio u tamnicu i preuzeo njeno naslee. Taj
sluaj loe se odrazio na njegove odnose s Bedfordom. Sada je jedina veza
zajednitva dvojice vojvoda bila Bedfordova ena, Filipova sestra. Kada je
ona 1434 umrla, mir Karla i FIlipa postao je mogu. Posle dugih pregovora
koje je vodio grof Rimon, Filipov zet, vojvoda Burgundije pristao je da
razgovara o uslovima mira, ali je zahtevao da na sastanku budu prisutni i
njegovi saveznici Englezi. Avg 1435 tri strane su se sastale u Arasu. Postalo
je jasno da mir s Engl nije mogu. Bedford je zahtevao da Henri VI bude
priznat za kralja Franc. i da Karlo pristane da posede pod svojom vlau dri
kao Henrijev vazal. Engl. su napustili pregovore 1. septembra. Onda je
vojvoda Filip mogao mirno da pone ozbiljne pregovore i 20 sept zakljuen je
ugovor u Arasu. Filip je dobio 2 grofovije uz granicu svojih poseda u Burg,
Makon i Okser, i 2 uz granicu Flandrije. Dok god je Karlo bio iv, vojvoda je
bio osloboen zakletve vernosti za posede koje je drao kao vazal franc
krune. Karlo je pristao da se javno pokaje za svoj udeo u ubistvu vojvode
Jovana. Bedford je ubrzo umro, ali su ljudi koji su uvali franc posede Henrija
Vi uspeli da ih odre jo 15 god. Poslednja bitka na sev voena je kod
Forminjija u Normandiji 1450. Porazom erla ruzberija kod Bordoa 1452
okonana je eng. vlast nad Gaskonjom. Henriju je od njegovog franc
kraljevstva ostao jo samo grad Kale s okolinom. Mada su engl kraljevi do
ora III i dalje nosili titulu kralja Franc, bilo je to prazno dostojanstvo.

67
Od feudalne do nacionalne monarhije

U 14. i 15.v dolo je do propadanja srvekovnih ustanova i otpoeo je prelaz u

novu civilizac. epohu. Sr.vek ustanove bile su na vrhuncu u 13.v, ali ve tada
su se pojavljivali zaeci onih ustanova koje e ih kasnije naslediti. U 14. i 15.
v meu propadajuim sr.vekovnim ustanovama ukorenile su se i poele
razvijati nove. S iezavanjem feudalnog poimanja sveta menjao se i odnos
vladara i naroda i ustanova kroz koje se taj odnos ispoljavao. Ustanova
stalekih skuptina irila se po celoj Evropi i postala je sastavni deo dr.
uprave. Stalei su brzo shvatili da im pravo da neto odobre daje i pravo da
to odbiju. Oni su postali sredstvo za ograniavanje moi, kako vladara tako i
njegovog inovnitva.

Engleska u poznom srednjem veku

Monarhija engl. kraljeva iz loze Plantageneta koji je zasnovao Henri II dostigla

je vrhunac pod Edvardom I (1272-1307). On je do krajnjih granica koristio
stare feud. izvore kralj. prihova, ali i poreze na imovinu i cainske dabine. U
ratu je koristio feud. kontigente, ali i peadiju sakupljenu ragrutacijom i ete
plaenih vojnika. Njegovu dr. upravu vodilo je efikasno inovnitvo
kraljevskih slubenika koji su u potpunosti bili potinjeni kralju. Nekada
znaajan poloaj pravnog savetnika prestao je da postoji, a zamenio ga je
poloaj vrhovnog sudije, koji je imao ovlaenja iskljuivo u oblasti prava.
Nijedan dr. slubenik nije imao mo da ugrozi kraljevu linu vlast.
Najzanajnija ustanova u okviru inovnitva bilo je telo zakletih savetnika koji
su veali sa kraljem i obavljali svakodnevne poslove dr. uprave. Ova skupina
odluivala je o znaajnim plitikim pitanjima i izraivala nacrte zakona. Ona
je bila najvanija snaga u parlamentu. Sam parlament sazivan je da odobri
poreze i da potvrdi zakone ije je nacrte pregledalo vee. On je korien da
proiri kraljeva ovlaenja, a nije mu doputeno da ih ograniava. Edv je bio
snaan vladar, posle ije smrti je neizbeno moralo da doe do reakcije
protiv njegovog naina upravljanja.

Edvard II (1307-1327) bio je slab i uvek pod uticajem snanije linosti, bila to
kraljica Izabela od Franc, njegov miljenik iz Gaksonje Piter Gejvston ili engl.
porodica Dispenser. Prvih god vlade on je morao da prihvati tutorsrtvo jedne
koalicije barona koju je predvodio njegov roak Toma, erl Lankestera. Cilj ovih
barona, nazivanih Gospoda nalogodavci, bio je da ogranie kraljev uticaj na
kralj. administraciju. Postavljenja na visoke poloaje u dr. upravi morale su
da potvrde velmoe u parlamentu, odnosno Veiki savet. Ova koalicija se na

68
kraju raspala. Toma od Lankastera ubio je Pitera Gejvstona, ali je njega onda
pogubio kralj Edvard. Posle toga, kraljevstvom su, u kralj. ime, vladali
nadmeni Dispenseri, dok ih kraljica Izabela i ljubavnik Roder Mortimer nisu
zbacili i naterali kralja da se odrekne prestola u korist sina. Edvarda su ubili
ubrzo njegovi tamniari. Par godina mladi kralj je posmatrao kako njegova
majka i Mortimer bezobzirno pljakaju Englesku, ali kad su mu pogubili
omiljenog ujaka, mladi Ed je izgubio strpljenje. Uz vitezove sruio je kraljicu i
ljubavnika. Mortimer je pogubljen, a Izabela je zatoena na jednom imanju.

Duga vladavina Edvarda III (1327-1377) predstavlja znaajno razdoblje za

razvoj engl. politikih ustanova. Edvard je eleo dravnu upravu koju bi inili
kraljevski slubenici, poput onih iz vremena njegovog dede. Baroni su pak
eleli da najvii dr. slubenici odgovaraju velmoama u parlamentu i
zahtevali su da u kraljev. savetu baroni imaju znaajnog uea. U trenu kad
mu je novac bio neophodan, Ed III pristao je da baroni vre nadzor nad
njegovim ministrima, ali je brzo povukao obeanje. Tokom vladavine
sopstvene slubenike postavljao je po svom nahoenju, ali, kad su bili u
pitanju visoki dr. slubenici, prihvatao je injenicu da su njihove
odgovornosti vee od pukog izvravanja njegove volje. Pred kraj vladavine
dopustio je da baroni sprovedu svoju zamisao o odgovornosti ministara. Par
kraljevskih slubenika odgovaralo je zbog nepravilnih postupaka pred
velmoama u parlamentu. Ustanovljeno je naelo da kraljevi ministri mogu
biti kanjeni zbog izvravanja nezakonitih nareenja. Bili su to poeci
postupka nazvanog utvrivanje odgovornosti, odnosno suenje dr.
inovnicima od strane plemia u parlamentu na zahtev predstavnika naroda.
Vladavina Ed III bila je naroito plodna to se tie razvoja ustanove
parlamenta i njenih funkcija. Mada kralj nije bio voljan da prepusti baronima
nadzor nad svojim upravnim organima, Ed u osnovi nije bio zainteresovan za
unutra. upravu u Engl. On je bio vojnik i bavio se ratovima u Francuskoj. Bio
je spreman na gotovo svaki ustupak kako bi dobio ogromna sredstva koja su
mu bila potrebna za vojne poduhvate. Zbog vojnih uspeha postao je
nacionalni junak, a oputenim ponaanje stekao je naklonost naroda. To je
uticalo da proces razvoja parlamentarizma proe uglavnom bez trzavica. Za
vreme Ed vladavine sastav i organizacija parlamenta poeli su da poprimaju
oblike koji su opstali do danas. Jedna od najznaajnijih novina ticala se
prirode Velikog saveta, koji e postati Gornji dom. U Velikoj povelji sloboda
ovo telo je zamiljeno kao skuptina neposrednih vazala krune. Veliki savet
su neko vreme sainjavali baroni, odnosno neposredni podlonici. Meutim,
do sred 13.v, feudalizam je uglavnom sveden na niz formalnih postupaka.
Uslovna dravnina nije imala stvarnog znaaja, a mo se nije vie merila br

69
vazalnih vitezova kojim je neko raspolagao. Znaaj pojedinca uglavnom je
odreivan linim osobinama i prihodima u novcu. Henri III poeo je da poziva
u Veliki savet ljude koji nisu bili baroni sa kraljev. feudima u svom posedu.
Edvard I je pozivao ljude koji su mu se inili znaajnim. Za vreme Ed III
ustalio se obiaj da se u Vel. savet pozivaju sinovi ljudi koji su ranije sedeli u
njemu. Pravo nasleivanja sedita u Savetu vrsto je ustanovljeno tek u 15.v.
lanstvo parlamenta u Eng. poelo je da porpima konaan oblik u 14.v. To
lanstvo zasnivalo se na linom pravu. U istom razdoblju dolo je do
povlaenja crkvenog inioca iz parlamenta. Tokom Ed II i Ed III pojedini prelati
su traili da budu izuzeti, izgovarajui se da na temelju posedovanja zemlje u
svojstvu barona oni nemaju pravo na mesta u parlamentu. Kruna je prihvatila
pravilo da samo prelati koji poseduju baronije imaju pravo na poziv. Sistem
posedovanja zemlje bio je toliko prevazien da se na osnovu njega nije
mogla izvriti jasna podela. Na kraju je sastavljen spisak opata i priora koji
mogu da budu pozvani, ali nije imao mnogo veze s posedovanjem zemlje.
Izgleda da se zasnivao na bogatstvu i znaaju pojedinih manastira.
Predstavnici nieg svetenstva takoe su nestali iz parlamenta u 14. v. Ako bi
im zatrebao novac od svetenstva, kraljevi su se o tome dogovarali na
posebnim crkvenim saborima, pa je prisustvo njegovih prestavnika u
parlamentu postalo suvino. Do kraja Ed III vlade br crkvenih lica u
parlamentu bio je 21 episkop i 27 opata i priora. To je obino bilo dovoljno da
crkvi obezbedi veinu u Gornjem domu.

Za vreme Ed I parlament je bio sastanak kraljevog saveta s velikaima, za

vreme Ed II i Ed III prisustvovanje predstavnika okruga i gradova postalo je
ee. Sveanim sednicama punog parlam. prisustvovali su kralj, savet,
velikai i predstavnici. Gospoda koja su ulazila u Vel. savet bavila su se
mnogim poslovima koji nisu bili u nadlenosti predstavnika, pa su esto
odravali posebne sednice. I vitezovi iz okruga i graani odravali su svaki
svoje posebne sednice, kako bi se savetovali o pitanjima koja e biti izneta
na zajednikom zasedanju. Poto ove grupe nisu ulazile u sastav Vel. saveta,
poeli su da dre zajednike sastanke kako bi odredili svoj stav. Nazivani su
zbirno predstavnici naroda (commons). Tako su postepeno nastala 2 doma
parlamenta. Velikai iz Velikog saveta postali su Gornji (House of Lords), a
predstavnici okruga i gradova Donji dom (house of commons). Pre vlade Ed
III stvarno uee Donjeg d u radu parlamenta bilo je neznatno. U poetku su
dobijali poziv gde je bilo naznaeno da su oni tu samo da sluaju i odobre to
znaajniji kau. Postojao je nain na koji su predstavnici mogli da pokrenu
inicijativu. Mogli su da saine peticiju i podnesu je Gornjem d. Ako Gornji d.
odobri peticiju, prosleivana je kralju i savetu. Ovo je postalo uobiajeni

70
nain uvoenja novih zakona za vreme Ed III. Ako peticiju prihvati Gornji d i
prihvati je kralj, ona je bila ozakonjena. Meutim, Donji d u ovo vreme jo nije
mogao da utie na konaan oblik zakona. Stalni zahtevi kralja Edvarda za
novim sredstvima kako bi vodio rat u Franc. pruali su parlamentu mnogo
prilika da uvea svoju mo. Samo u par sluajeva izriito je reeno da su
sredstva odobrena u zamenu za ustupke, ali ovo se uvek podrazumevalo. Ed
je obeao da nee ubirati nikakve neposredne poreze bez odobrenja
parlamenta. ak je dozvolio parlamentarnim odborima da nadgledaju
troenje novca koji je odobren tako to e imati uvid u raune. esto je traio
miljenje parlamenta o znaajnim polit. pitanjima. Tokom njegove vladavine
parlament kao celina, postao je sastavni deo engl. dravne uprave.

Tokom vlade Ed III uvedene su znaajne novine u oblasti pravosua. Gornji

dom je postao najvii sud u kraljevstvu. U meuvremenu, jedan novi sud, sud
kancelara, poprimio je konani oblik. Ako se otkrije neka nepravda koja se po
vaeim zakonima nije mogla ispraviti, trebalo je da kralj smisli neki nain da
je ispravi. U stvari, ovo je bila dunost kancelara kao oveka koji se starao da
kraljeva savest bude ista. Opte pravo odnosilo se samo na pisane
dogovore i nije uzimalo u obzir usmene pogodbe, ali kancelarov sud mogao
je da nametne sprovoenje usmenih dogovora aku su postignuti na
odgovarajui nain. Moda najznaajnija novina u oblasti sudsvta za vreme
Ed vladavine bilo je uvoenje mirovnih sudija. Za vreme Ed I u svakom
okrugu uvedeni su slubenici koji su nazivani uvari mira, koji su nadgledali
kako erif i istrani organi obavljaju svoju dunost. Ubrzo, oni su ovlaeni da
primaju tube i izdaju naloge za hapenje optuenih osoba. Dobivi pravo da
sude optuenima za krivina dela 1329 oni su postali mirovne sudije.
Propisom iz 1388 predvieno je da se sve sudije iz jednog okruga moraju
sastati u sreditu okruga 4 puta god. kako bi sprovodili suenje i obavili
druge poslove. Tako su uspostavljene 3mesene sednice, koje e postati
znaajan deo engl. pravosudnog sistema. Sudije je postavljao kralj, a birane
su iz redova plemia i sitnijih zemljoposednika. Poto su pripadali istom
drut. sloju kao i vlastela i vitezovi koji su predstavljali svoje okruge u parl,
parlament je bio naklonjen mirov. sudijama. Kad parlament donese neki akt
koji je trebalo sprovesti na lokal nivou, taj zadatak obino je poveravan
sudijama. Vremenom su preuzeli ovlaenja sudija za prekraje koja su nekad
imali narodni i vlastelinski sudovi. Ubrzo su sudovi stotina nastali, a okru
sud bavio se beznaajnim gra. parnicama. Mirov sudije postali su najmoniji
organ lokal vlasti. Iako su bili kraljev. slubenici koje postavlja kruna, nisu
primali platu i bili su najodaniji interesima svog dru. sloja. Uvoenje mirov.
sudija oznailo je uspon polit. znaaja sloja sitnog seoskog plem. poznatog

71
pod nazivom gospoda (gentry). Dru. struktura Engl. bitno je izmenjena u 14.
v. Vrh drutva inilo je 50ak porodica iji se poloaj zasnivao na ogromnim
novanim prihodima. Ti prihodi dolazili su od drevnih kraljevskih darovnica,
feud. dabina i rente s ogromnih zemljoposeda, ali poneko, naroito lanovi
kraljev. porodice, dobijao je izdane god. svote od blagajne. Glavari ovih
porodica imali su kamene zamkove i mogli su brzo da okupe male privatne
vojske. Ove vojske sakupljane su po naelu pretplate i zatite. Pretplata se
odnosila na najamninu koja je isplaivana oveku pod uslovom da se odaziva
na svaki poziv poslodavca na oruje. Zatita je podrazumevala podrku ljudi
na vioj drut. lestvici ljudima neznatnijeg poloaja, naroito na sudu. Vojske
zasnovane na pretplati i zatiti bile su stalni izvor nereda. Velikai su
zastraivali sudije i porote kako bi zatitili svoje sledbenike. Ovi velikai bili
su ili perovi ili glavari porodica u usponu koje e ubrzo stei perstvo. Ispod
njih nalazila se sitna seoska gospoda. Teorijski, gospodin je bio onaj ko je
imao pravo na grb. Nije bilo teko doi do grba kad se ovek domogne
poloaja na kome je bilo prirodno da ga ve ima. Najbolje je odrediti
gospodina kao nekog ko ima dovoljno zemlje da moe da ivi ugodno od
rente, ne uestvujui lino u poljopr. proizvodnji. Mogao je da bude vitez,
mada je viteko dostojanstvo do 14.v. postalo retko. Oni su uglavnom
nazivani titonoama, ili stari naziv vlastelii. Vitezovi predstavnici okruga u
parlamentu, birani su meu znaajnijom gospodom. tavie, i prestavnici
gradova esto su bili gospoda iz okoline. Mirovne sudije su po zakonu morale
da budu gospoda. Ekon. i dru. interesi gospode uglavnom su se poklapali s
interesima perova, pa su ova 2 sloja uspeno saraivala.

U Engl. podela izmeu graana i gospode nije bila otra. Mlai sinovi gospod.
kua esto su postajali pomonici trgovcima i kasnije su i sami ulazili u
trgovake poslove. S dr. strane, porodicu trgovca koji kupi zemljoposed
gospoda su potpuno prihvatala ve u 1. ili 2. generaciji. Gospoda i trgovci
inili su jedinstvenu srednju klasu izmeu perova i irokih narodnih masa.
Bitan za pomen je i sloj dobro stojeih seljaka (yeomen). To su bili slobodnjaci
sa malim imanjem ili zakupci veih parcela. Oni su se lino bavili poljopr.
posovima, ali su esto uzimali i nadniare. Broj. i znaaj ovog sloja ratao je
tokom 14. i 15.v. Poto su prestali da obrauju svoje domene, vlastelini su ih
izdelili na mala slobodnjaka imanja ili na velike parcele koje su davane u
zakup. Kad je ovo dodato malim slob. imanjima koja su ve postojala, nastao
je irok sloj imunih seljaka. Ni ovaj sloj nije bio zatvoren. Seljaci su mogli da
postanu sve imuniji, a napredni su lako mogi da se umeaju meu gospodu.
Da bi seljak mogao postati gospodin trebalo je da stekne imovine toliko da
moe da ivi od renti i da obezbedi sebi grb. Razlika izmeu slobodnog i

72
imunog seljaka i onog koji je drao zamlju kao zakupac sastojala se u tome
to je slobodnjak imao pravo glasa na izborima za vitezove koji e
predstavljati okrug u parlam. Zahvaljujui tome to su davali kopljanike i
strelce za ratove, imuni seljaci stekli su znaajan poloaj u drutvu.

Kada je 1377 Edvard III umro, njegov najstariji sin Edvard, Crni princ, ve je
bio mrtav, pa je presto nasledio mlai Riard. U tom trenu, najmonija linost
Engl bio je 3. sin kralja Jovan od Gnana, vojvoda Laneastera. On se oenio
praunukom Edmunda od Lankestera, mlaeg brata Edvarda I i preko nje
doao do grofovija Lankester, Lester, Derbi i Linkoln, velike baronije
Pontifrakt i znatnih poseda u ju Velsu. Njegov pokuaj da se doepa krune
Kastilje, u ime svoje druge ene, kotao je Eng mnogo novca i vojske, a
njegovi pohodi po Franc. bili su skupi i besciljni. Ipak, Jovan je igrao
najznaajniju ulogu u upravljanju Engl tokom prvih god vlade svog sinovca.
Mladi Riard II (1377-1399) doao je na presto u vreme velikog
nezadovoljstva. Bubonska kuga, Crna smrt, harala je Engl 1348 i 1349. Njena
najozbiljnija posledica bila je veliki nedostatak radne snage na poljima, to je
uzrokovalo skok cena hrane. Preostali radnici odmah su traili vee nadnice.
Parlament je na to odgovorio Statutom o nadnicama, kojim su zamrznute i
nadnice i cene. Mada je ovaj statut bilo praktino nemogue sprovesti u delo,
nii slojevi bili su uznemireni. Osim toga, trokovi ratovanja u Franc
predstavljali su sve vee optereenje za blagajnu Engl i parlam. je bio
primoran da obezbeuje novac na sve naine. Vii slojevi su smatrali da ih
porez na imovinu nepravedno optereuje. Da bi teret ravnomerno rasporedio,
parlam. je raspisao glavarinu. Prvi takav porez bio je umeren, ali drugi
pokuaj 1381 doneo je nevolje. Traena svota bila je velika i loe
rasporeena. Dolo je do masovnog isbegavanja poreza. Slubenici blagajne
uputili su komisije da istrae sluaj. Ove komisije nale su se na udaru
stanovnitva i mnogi su ubijeni. Seljatvo ist Engleske diglo se na ustanak.
Seljaci iz Kenta, pod Vatom Tajlerom, zauzeli su zamak Roester. Osvojili su
grad Kenterberi, a onda su se pojavili pred Londonom. Sami ga nisu mogli
zauzeti, ali su im bili naklonjeni nii slojevi grad. stanovnitva i otvorili su im
kapije. Seljaci su par dana lutali ulicama, spaljujui kue dostojanstvenika. Na
kraju se mladi kralj sastao s pobunjenikim voama i obeao da e ispuniti
sve njihove zahteve: ukidanje neslobodne dravnine, odreenu rentu po aru
zemlje idr. Meutim, sutra na sastanku, neko iz kraljeve pratnje ubio je Vata
Tajlera. U meuvremenu, vii slojevi lond. stanovnitva koji su inili grad.
miliciju naoruavali su se. Lieni voe, seljaci su bili bespomoni. Ubrzo su
stigle velmoe iz unutranjosti sa vojnicima, pa su pobunjenici rasterani.
Parlam. je doneo razne ograniavajue statute ukljuujui i statut kojim je

73
uvreda velikaa proglaena za krivino delo. Uz to, vlastelini su uz podrku
vlasti, oiveli zaboravljene obavete podlonika. Kada je Riard II doao u god
kada moe da preuzme vladavinu, poeo je da preduzima mere da postane
apsol. gospodar Engl. Ispunio je inovnitvo svojim slugama. Mnoge svoje
miljenike uinio je perovima, a neke od njih uzeo u svoj savet. Tako je
obezbedio sebi vrst nadzor nad savetom i podrku snane stranke u
Gornjem d. Poto su izbore za vitezove-prestav. okruga sprovodili erifi i
poto je veina gradova bila na kralj. posedima, kralj je uvek mogao da
ispuni Donji d. svojim pristalicama. Po. Riardove vlade jedna skupina
barona, koja je sebe nazival Gospodom pozivarima, pokuala je da uspostavi
nadzor nad organima dr. vlasti, kao to su uinili Gospoda nalogodavci za
vreme Ed II. Oni su ipak 1397 pohapeni, izvedeni pred Gornjid i osueni na
smrt ili progonstvo. Zatim je parlam. primoran da prenese svoja ovlaenja
na jedan odbor ije je lanove birao kralj. Kralj je praktino doao do apsol.
vlasti. Ipak, Riardu se veoma urilo da svoju vlast ozakoni. Sazvao je kraljev.
sudije u Notingem i izneo pred njih niz pitanja koja su se odnosila na prirodu
kralj. vlasti. Poto je kralj postavljao i smenjivao sudije, oni su mu dali
odgovore koje je eleo. Da je tumaenje engl. zakona kakvo su dale sudije u
Notingemu opstalo, engl kralj bi praktino imao apsolutnu vlast. U nastojanju
da to postigne, Riard je otiao predaleko. A i suvie je jasno nagovestio kako
e da iskoristi novosteenu mo. Oglaeno je da su svi okruzi u Engl. krivi za
prestupe protiv krune i morali su da plate velike globe. Par god pre toga
Riard je prognao Henrija od Lankastera, sina Jovana od Gana, ali se
obavezao da e mu predati njegovo naslee kad mu otac umre. Kad je Jovan
umro, Riard je prigrabio posede. Posledica ovoga bila je pobuna barona pod
vostvom Henrija od Lankastera. Miljenici koje je uinio perovima mogli su da
obezbede RIardu glasaku veinu u savetu i parlam, ali oni nisu raspolagali
stvarnim snagama koje bi mu bile od koristi u gra ratu. Kralj je ubrzo ostao
sam i predao se protivniku. Parlam. se sastao i objavio da svrgava kralja zbog
krenja zakona koji vae i za kralja i za narod. Ovo je bio prvi sluaj da
palam. svrgava kralja. Henri od Lankastera je potom istakao svoje nasledno
pravo na presto, iako ga nije imao. Istinski naslednik bio je Edmund Mortimer,
erl Mara, praunuk Lajonela, vojvode Klarensa, starijeg brata Jovana od
Gana. Parlament je odbio Henrijev zahtev. Meutim, Edmund je tada jo bio
dete, dok je Henri bio predvodnik koalicije barona koja je pobedila u gra.
ratu i ija je vojska gospodarila kraljevinom. Stoga je parlam. izabrao Henrija
za kralja, ne uzimajui u obzir bilo kakva nasledna prava.

Henri IV (1399-1413) bio je vet vojskovoa i sposoban vladar, ali okolnosti

pod kojima je doao na vlast uticale su da njegova vladavina bude ispunjena

74
nevoljama. Presto je dugovao podrci monih barona koju je predvodio Henri
Persi, vojvoda Nortamberlenda, gospodar severoist Engleske. Zbog svoje
podrke velmoe su oekivale darove i povlastice. Poto one nisu stizale
dovoljno brzo, pripremali su se za novi ustanak. Jedna grupa barona digla je
pobunu s ciljem da vrati kralja Riarda. Henri je odmah organizovao ubistvo
svrgnutog kralja. Tokom cele vladavine morao je da se bori s baronima koji su
organizovali vie pobuna. U meuvremenu, Velani, koji su udeli za
osloboenjem, pronali su vou u Ovenu Glendoveru. On je u Velsu poveo
ustanak i sklopio saveze s nezadovoljnim baronima. Ustanak je uguen, ali
Henri je u pobedama istroio svoja sredstva. Parlam. nije propustio priliku da
iskoristi Henrijeve nevolje. Uvek je mogao da ga svrgne, kao to ga je i
postavio. Poto je Henriju stalno bio potreban novac, morao je i esto da trai
od parlam da mu ga i odobri. U zamenu, parlam. je iznudio sebi pravo da
odobrava postavljenja kraljev. slubenika i lanova saveta. Kralj Henri je bio
primoran da potvrdi i povlastice na koje je parlam polagao pravo: da se
protiv lana parlam ne mogu preduzeti nikakve mere zbog onog to je u
njemu izgovorio i da nijedan lan ne sme da bude uhapen dok putuje na
zasedanje, za vreme zasedanja ili u povratku kui. Henri je i preutno
prihvatio prava nadzora nad oporezivanjem i donoenjem zakona koja je
parlam stekao za vreme vlade Ed III.

Kada je 1413 Henri IV umro, nasledio ga je sin Henri V (1413-1422). On je

svoju vladavinu posvetio ratovanju protiv Franc. U engl. baroni su nastavili da
spletkare, ali nije bilo ozbiljnijih pobuna. Najopasnije meu tim zaverama
ispredane su oko mladog Edmunda Mortimera, erla Mara, pravnog
naslednika prestola. Sam Edmund nije prestavljao ozbiljnu pretnju, ali
njegova sestra Ana udala se za jednog princa iz kralj. kue: Riarda, erla
Kembrida, drugog sina Edmunda, vojvode Jorka, koji je opet bio etvrti sin
Ed III. Ovaj brak doveo je do saveza 2 porodice koje su bile meu monijima
u Engl. Riard od Kembrida pogubljen je 1415. zbog uea u jednoj zveri, a
njegov stariji brat Edvard, vojvoda Jorka, umro je tokom bitke kod Aenkura
par meseci kasnije. Edmund Mortimer umro je 1424. bez naslednika. Time je
Riard, vojvoda Jorka, sin i naslednik Riarda od Kembrida i Ane Mortimer,
postao ne samo posednik ogromnih imanja porodica Mortimer i Jork nego i
punopravni kralj po zakonu naslea.

Kada je Henri V umro 1422 njegov sin Henri VI (1422-1461) imao je par
meseci. Vlast su preuzeli njegovi strievi. Jovan, vojvoda Bedforda, postao je
namesnik Franc, a Hemfri, vojvoda Glostera, gospodin staratelj Engleske.
Zbog Hemfrijeve nemirne prirode, Engl je bila u neredu sve dok ga nisu
zamenili lanovi kue Bogort. Pred kraj ivota, Jovan od Gana oenio se

75
damom s kojom je ve imao dece. Uzeli su ime Bofort i parlam. je priznao
njihovu zakonitost, ali im je odrekao svako pravo nasleivanja prestola. Kao
snaan klan. Boforti su igrali vodeu ulogu u dr. upravi mladog Henrija VI.
Posle nekog vremena pridruila im se jo jedna snana linost. Bila je to
Margareta, erka Renea Dobrog, vojvode Anua, koja je postala Henrijeva
kraljica. Ona je bila ambiciozna i zaljubljena u mo. Henri VI bio je
dobroduan, nikad naroito razborit, a oko svoje 30e je poludeo. I pre toga
bio je sasvim nesposoban da vlada. Henri je svakom davao ono to je traio,
kralj. prihodi su rasipani, a ljudi su ekali u redovima za svaku slubu ili
penziju. Kralj nikad nije imao novca pa nije ni plaao svoje slubenike i
vojnike. Na vane poloaje dolazile su velmoe koje su plaale posadu iz svog
depa i vladale po svom nahoenju, ne obazirui se na kralja. Plemii i
njihove pratnje vodili su neprekidne ratove, pljakajui zemlju kad god su
eleli. U Engl je samo 1 ovek uivao ugled- Riard, vovjoda Jorka. Kad je
Henri poludeo, Riard je proglaen za namesnika i priznat za naslednika ako
Henri ne dobije sina. Kralj je ipak dobio sina i naslednika. Margareta je uz
pomo Boforta i dr. plemia, napala posede vojvode Jorka i proterala ga iz
Eng. Meutim Riard se vario u Eng vodei vojsku i poeo estok gra rat
poznat kao Rat rua. Ime potie od oznaka koje su dve str uzele: crvena rua
za Lankester, a bela za Jork. 5 god voen je promenljiv rat, ali 1460.
kraljevske snage potukle su jorkovce u bici kod Vejkfilda. Riard od Jorka
poginuo je u bici, a jedan sin mu je u zarobljenitvu muki ubijen. Ironino,
Riardova smrt predsavljala je smrtni udarac za njegove protivnike
lankesterovce. Njegov sin Edvard bio je najsposobniji vojskovoa doba, a bio
je i ambiciozan i surov, ali sposoban upravitelj. U roku od god dana od oeve
smrti, razbio je lankesterovce i uzeo krunu kao Ed IV (1461-1483). Kraljica
Margareta nije se predavala i gra rat je nastavljen. Na neko vreme ugrozila
je Ed poloaj, kada je pridobila njegovog najmonijeg sledbenika Riarda
Nevila, erla Vorika, ali kralj je na kraju porazio svoje protivnike. Margareta je
oterana u izgnanstvo, a njen sin Edvard je poginuo. Ed je kralja Henrija
zatvorio u londonsku Kulu, gde je i umro.

Edvard IV je umro 1483, ostavivi 2 sina i par erki. Za namesnika

maloletnog kralja postavljen je brat Ed IV, vojvoda Riard od Glostera. 2 god
posle Ed smrti bile su najtajanstvenije i itavoj engl. istoriji. Spisi iz tog
vremena pisani su pod Tjudorima. Prvi Tjudor doao je do krune tako to je
zbacio Riarda III. Riard je stupio na dunost zatitnika kraljevstva posle
bratovljeve smrti i izgleda da je poeo pripreme za krunisanje svog sinovca.
Meutim, iznenada, parlam je dvojicu mladih prineva proglasio nezakonitim
i vojvoda Riard je uzeo krunu. Nedugo po Riardovom krunisanju, mladi

76
prinevi su nestali. Novom kralju nije bilo sueno da dugo vlada. U jednom
zamku u brdima Bretanje s pogledom na Biskajski zaliv eznuo je za
domovinom 1 mladi Englez- Henri Tjudor, erl Rimonda. Henri je bio unuk
sitnog velkog gospodina Ovena Tjudora, koji je osvojio ruku Katarine od
Francuske, udovice Henrija V. Njegova majka Margareta Bofort bila je
poslednji izdanak te mone kue i ena monog engl. barona lorda Stenlija,
rodonaelnika loze erlova Derbija. Poto je Bofortima zabranjeno pravo na
naslee, Henrijevo pravo na presto bilo je slabo, ali za kuu Lankestera on je
bio jedini kandidat. Franc kralj Luj XI takoe je bio nezadovoljan vladavinom
kue Jork, koja je pomagala njegovom protivniku vojvodi Burgun. Luj je
izbavio Henrija iz tamnice, pomogao mu da skupi vojsku i uputio ga u Eng.
Tamo, na polju kod Bosvorta, 21 avg 1485 susrele su se 3 vojske. Prvom je
zapovedao mladi Henri Tjudor, drugom kralj Riard II, a treu, najveu, inili
su plemii pod vostvom lorda Stenlija, koji su pokuavali da odlue kojoj e
se strani pridruiti. Lord Stenli je krenuo u pomo svom posinku, na ta je
vei deo Riardove vojske preao na dr stranu. Kralj Riard III poginuo je na
bojitu. Pobednika Henrija Tjudora parlam proglasio je za kralja, a on je uinio
ustupak naslednom pravu time to se oenio Elizabetom, erkom Ed IV. Rat
rua malo je uticao na Engl. U njemu su se borili plemii na elu naoruanih
skupina svojih podlonika. Ratnici su vodili rauna da ne ometaju ivot
obinih ljudi bez potrebe. London i dr gradovi bili su ravnoduni prema ratu i
zatvarali su kapije zavaenim vojskama. Savim je verovatno da su ratovi
iscrpli strpljenje srednje klase- gospode iz okruga i graanstva. Kada je Henri
VII doao na presto, oni su bili siti plemikog bezvaa i spremno su pruili
podrku snanom kralju koji je mogao to da obuzda.

Vladavina Edv IV predstavljala je pripremu za vladavine njegovih naslednika

iz loze Tjudora. Kad je doao na presto, bio je daleko najbogatiji baron u Engl.
On je odmah konfiskovao posede kue Lankester i svih vlastelina koji su
pripadali lankesterovcima. U inostranstvu je vodio samo 1 rat i to veoma
unosan. Zbog toga nije morao da trai novac od parl. i retko ga je sazivao.
Vladao je samovoljno, ali nije povlaio poteze koji bi podstakli ljude da se
suprotstave jednom tako opasnom vladaru. Tako je parlam opet potisnut u
pozadinu i u Eng je nakratko nagovetena ohola vladavina kue Tjudor. Ipak,
pod kraljevima iz Loze Plantageneta i Lankestera parlam je pustio duboke
korene u engl polit. tradiciji i tada uspostavljeni presedani jo su pameni u
doba kad je trebalo suprotstaviti se apsolutzmu Stjuarta.

Francuska pod kuom Valoa

77
Franc dravna uprava za vreme vladavine Filipa IV (1285-1314) bila je po
mnogo emu slina onoj koju je u Engl uveo Ed I (1272-1307). Filip je imao
savet slian Edvardovom. Njegova chambre des computes vrila je funkcije
engl. blagaje, a njegov parl. funkcije 3 centralna suda. Skup stalea sadrala
je iste osnovne inioce kao i engl parlament i kruna ju je koristila uglavnom
na slian nain. Filipovi baili i seneali nisu se mnogo razlikovali od Ed erifa.
Oba kralja izvlaila su prihode iz dabina, kako sa feud. poseda tako i sa
svojih imanja, i optih poreza. U vojsku so obojica pozivali feud. kontigente,
ali su obino plaali njihovim pripadnicima za subu. Franc inovnitvo bilo je
daleko brojnije od engl. Franc nije bila u toj meri jedninstvena zemlja kao to
je bila Engl. Kraljevski organi pokrivali su kraljev. domen i nisu imali mnogo
veze sa zemljama kneeva. ak i na samom domenu, neke pokrajine imale
su razliite obiaje i interese. Pod Filipovim sinovima, mnoge pokrajine dole
su do povelja kojima su im zajamene posebne povlastice. Kralj Franc nije
mogao da vlada nad svojim domenom kao jedinstvenom teritorijom, a kamoli
kraljevinom u celini. Ove razlike postaju jo oiglednije ako se uporedi Franc
Filipa VI (1328-1350) s Engleskom Ed III (1327-1377). Franc inovnitvo
uveavalo se i postalo je ogromno. Uz to, oseanje posebnosti u pokrajinama
bilo je snanije nego ranije. Skup. stalea obino nisu prisustvovali
predstavnici iz celog kraljevstva nego samo iz sev dela, zvanog Langdoj, dok
su june pokrajine delovale kroz posebnu skup. stale Langdoka. Postojale
su i pokrajinske skuptine. Kad bi kralju zatrebao novac, traio ga je od koga
stigne. esto je sklapao niz pogodbi sa raznim pokrajinama. S terit pojedinih
kneeva dogovarao se na isti nain. Od njih je traeno da dozvole
prikupljanje poreza na svojim posedima u zamenu za deo prikupljenog novca.
U vreme kada je engl parl postajao nezaobilazan deo engl dr uprave
zahvaljujui svojoj saradnji sa Ed III, franc skupt stalea bila je tek jedno od
mnogih tela kojima se franc kralj obraao kada mu je bio potreban novac.

Redovni prihodi koje je kralj Filip VI ubirao sa svog domena bili su taman
toliki da pokriju trokove dr uprave u miru. Kad god je hteo da krene u rat,
morao je da trai dodatna sredstva. Od optih poreza, franc vlasti su se
najvie oslanjale na carinu na prodatu robu. Onda je 1343 uveden porez na
so (gabelle). On je funkcionisao tako to su kralj vlasti uspostavile monopol
nad prodajom soli i uzimale ostvarenu zaradu na ime poreza. Porez na so
uveden je kao privremena mera u pojedinim oblastima, ali kruna je ubrzo
poela da ga koristi irom kraljevine kad god bi dobila odobrenje za
prikupljanje novca. Uveden je i porez na ognjite koji je prvobitno nazivan
fouage, a kasnije taille. Vlasti ipak nisu imale dovoljno sredstava da pokriju
vojne trokove. Najee su se snalazile uzimanjem novca na zajam.

78
Opasnije posledice po privredu zemlje imala je sklonost krune ka menjanju
vrednosti novca. Novac je obezbeivan kako bi kralj jeftino izmirio svoje
obaveze, a onda je, uoi ubiranja nekog poreza, vrena novana reforma da
bi kraljevi prihodi bili prikupljeni u jakom novcu. Ovi postupci su naneli tetu
zemlji u celini. Kroz celu vladu Filipa VI i u prvim god vlade Jovana Dobrog
(1350-1364), buroazija je bila sve nespokojnija. Carine na prodatu robu bile
su za nju teko optereenje, a ona je takoe bila glavni zajmodavac kruni.
Mnoge su pogaale i promene vrednosti novca. Kako je franc vojska
doivljavala poraz za porazom, bur je bila sve manje raspoloena da plaa
trokove voenja rata. Nezadovoljstvo je dovedeno do vrhunca posle bitke
kod Poatjea. Kralj je pao u zarobljenitvo i bilo je jasno da e njegov otkup
odneti mnogo novca. Fini graanski svet, naroito iz Pariza, sasvim je
pobesneo. Imali su i vou, Etijena Marsela, provoa trgovca Pariza. Provo
trgovaca bio je gradonaelnik trgovakog naselja na desnoj obali Sene.
Marsel je bio sposoban ovek koji je saoseao sa mukama buroazije, ali i
niih slojeva. Poto mu je novac bio potreban da plati vojsku i pripremi otkup
za oca, dofen Karlo bio je primoran da sazove skup stalea posle bitke kod
Poatjea. Predvoeni Marselom i dr, prestavnici 3. stalea nastojali su da
vlastima nametnu odreene uslove. Stalei su odobrili carinu na prodatu
robu u iznosu od 8 denarija na svaku livru i porez na so, s tim da oni sami
odrede slubenike koji e novac prikupljati i isplaivati ga vojnicima. Dofen je
primoran da obea da e ubudue uvek traiti odobrenje za dodatna sredstva
od skup stalea. To je bio samo poetak. Na sledei sedniu stalea, u febr
1357, Marsel i prijatelji doli su dobro organizovani i reeni da izdejstvuju
donoenje odluka o sveobuhvatno, programu reformi dr uprave. Prvi korak
bio je zahtev da 22 najvanija inovnika budu razreena. Zatim su objavili da
bi skup. stalea trebalo odravati ee. Zahtevali su da za svaki vaniji pol.
potez skup. mora dati saglasnost. Vrednost novca ne bi smela da se menja
bez doputenja skup. Trebalo je smanjiti trokove za izdravanje dr. uprave
i ponititi darove koji su uinjeni iz kralj. domena od vremena Filipa IV. Sr.
klasi ovo je bilo naroito vano. Smatrali su da je kralj. domen neprirodniji
izvor prihoda za krunu i da kralj grei to ga umanjuje poklanjanjem delova
plemiima. Marseli i prijatelji u skup. stalea nainili su ozbiljnu greku
traei da se iz tamnice oslobodi Karlo Loi, kralj Navare i grof Evera. Karlo je
bio moan u oblasti Pariza zahvaljujui svojim posedima i zamkovima du
granice izmeu Il d Fransa i Normandije. im se naao na slobodi, zaratio je s
dofenom i time uveao opti nered. U meuvremenu, narod Pariza sve vie je
gubio strpljenje. Ljudi su polako navodili Marsela na nasilje. Jednog dana rulja
predvoena Marselom upala je u dofenovu kuu i ubila dvojicu visokih dr.
slubenika. Dofen je napustio Pariz. Karlo Loi je pokuao da zauzme Pariz, ali

79
Masel je poeo da gubi poverenje u njega i nije mu dao da ue u grad. Dok je
pari. milicija branila zidine, Karlo Loi i dofen koji su bili u meusobnom ratu,
opseli su grad s razliitih strana.

I seljacima je rat teko padao. Unitavana su im polja i uporno spaljivane

kue. Kraljev. vlast nametala je teke poreze. Uz to, ako njihov vlastelin
padne u zarobljenitvo, morali su da daju doprinos za njegov otkup. Najtei
teret rat podnosio je narod u izloenim oblastima, od kojih je najgore bilo u
sev. okrugu blizu engl. uporita u Kaleu. To je dovelo 1358 do seljakog
ustanka u oblasti oko Bovea, koji se proirio na susedne okruge. Seljaci su
zauzeli plemike zamkove i ubili mnoge plemie. Kad je uo za pobunu
seljaka, Marsel im je uputio glasnike radi sklapanja saveza i time napravio jo
jednu pogrenu procenu. Morao je da ima u vidu da e pregovori sa seljacima
otuiti i plemstvo i buroaziju. Seljaci su odmah poslali velike snage u okolinu
Pariza. Ova rulja napala je grad Mo, gde je ivela dofenova ena. Dame, sa
svojom nevelikom vojnom pratnjom, opkoljene su na gradskom trgu. Tu ih je
zatekao gaskonjski vojskovoa, ab de Greji, kaptal Bua, koji se vraao s
pohoda u Poljskoj. Izbavio je dame i pobio slejake. U meuvremenu, Karlo
Loi i dofen stali su u odbranu svoje klase, okrenuvi svoje vojske protiv
pobunjenika. Seljaci su brzo uniteni. Marselovi odnosi sa seljacima
uznemirili su one najkonzervativnije meu njegovim pristalicama u Parizu.
Jedne noi dok je obilazio strau, Marsel je ubijen i grad je predat dofenu.
Pokret Etijena Marsela predstavlja jedini ozbiljan pokuaj da skup. stalea
postane nezaobilazan i delotvoran inilac franc dravne uprave. Njihovi
izgledi da postignu trajnije rezultate bili su slabi. Kao prvo, skup stalea
prestavljala je samo Langdoj. Zatim, plemstvo kao glavna pol. i vojna snaga
u zemlji bilo je nezainteresovano za program reformi. tavie, neke odredbe
reformi bile su usmerene protiv plemia. To je bio pokret treeg stalea, koji
je bi najslabiji inilac u skup. stalea. Posle razdoblja nemira u kome se
ukazala prilika za Marsela, usledila je vladavina Karla V, sposobnog vladara.
Ba kao to je pronaao vete zapovednike da povrate zemlje koje su zauzeli
Englezi, Karlo V (1364-1380) postavio je sposobne ljude koji su poticali iz
srednje klase na najvie poloaje u dr. upravi. Zemlja u celini bila je
zadovoljna to se nalazi pod vrstom vlau koja uva unutr. mir i uspeno
vodi rat, pa nikio nije dovodio u pitanje kraljev. ovlaenja. Karlo je
mnogostruko uveao kralj. mo. Dugo razdoblje ratovanja teko je pogodilo
velike gradove sev Francuske u kojima je vlast komuna bila najjaa i mnogi
od njih suoili su se s bankrotstvom. Karlo je iskoristio priliku da bi istisnuo
organe komuna i neposrednije potinio gradove kralj. vlasti. Polo mu je za
rukom i da uspostavi redovno i polustalno oporezivanje. Poto je cele

80
vladavine vodio rat, troio je mnogo novca. Uspeo je da ubedi skup. stalea
da mu odobri ubiranje poreza bez vremenskog ogranienja i od tada ih je
ubirao kad je hteo, ne traei doputenje od stalea.

U prvim god vlade Karla VI (1380-1422) slubenici koji su sluili njegovog oca
nastavili su da vode dr upravu. Meutim, kneevi iz kralj. doma i njihovi
prijatelji gledali su ih s prezirom, kivni to ljudi niskog roda dre vlast u
rukama. Kad je Karlo poludeo, kneevi su preuzeli vlast i oterali protivnike.
Do kraja Karlove vladavine, stranke predvoene vojvodama Orleana i
Burgundije borie se oko vlasti, dok e manje mone vojvode Berija i
Burbona pokuavati da odre mir. Do ubistva Luja od Orleana, nije bilo
nasilja, a tok suparnitva odreivalo je kraljevo zdravlje. Kad je Karlo bio pri
razumu, vladao je vojvoda Orlena. Kad poludi, vladao je vojvoda Burgun. Oba
kneza koristila su razdoblje dok dre vlast da ostvare linu korist,
preduzimajui mere poput osobaanja svojih zemalja od plaanja kraljevskih
poreza. U god. koje su prethodile bici kod Aenkura, odigrao se niz dogaaja
koji je podseao na ono to se deavalo posle bitke kod Poatjea. Stvarnu vlast
u Parizu drao je vojvoda Burg, ali su dofen i njegova svita bili pristalice
stanke armanjaka. Pariski nii slojevi, predvoeni Simonom Kaboom, izveli
su niz napada na pripadnike stranke armanjaka, upadajui u dofenov dom.
Mada je vojvoda Burg. spreio da ustanak izmakne kontroli, rulja je ubila
jedan br plemia i dr. slubenika. Na kraju je vojvoda Burgundije napusti
grad, koji je pao u ruke armanjaka, i oni su uguili pobunu. U meuvremenu,
grupa dr. slubenika, naklonjena burgundijcima, bavila se izradom
programa reformi dravne uprave. Mada oni nisu imali veze s Kaboom i
sledbenicima, njihov plan poznat je kao Kaboove odredbe. Tvorci ovog
dokumenta su podrazumevali da dr vlast treba da vodi inovnitvo
sastavljeno od kralj. slubenika. Doputali su mogunost da ovo inovnitvo
nadzire kraljeve postupke kako bi ga spreilo da nanese tetu kruni, ali nisu
ni pomislili da dopuste bilo kome drugom meanje u poslove uprave. eleli
su da upravu uine potenom i efikasnom. Da bi se to postiglo, predlagali su
nain donoenja odluka po kome je uvek odluivao neki odbor ili savet, nikad
pojedinac. Svaki slubenik imao bi savet sa kojm bi veao. trebalo je da
lanove ovih saveta, kao i same slubenike, biraju najvia tela koja je
tradicionalno popunjavalo inovnitvo: parlam. i chambre des comptes. Bio je
to neprimenljiv plan koji nije ostvaren, ali pokazuje koliko su se pol. ideje
Franc i Engl udaljile.

Karlo VII (1422-1461) pozna te pod nadimkom Dobro slueni. Jovanka

Orleanka donela mu je krunu, a Rimon i saborci isterali su Engleze iz Franc.
O njegovim finan. vodio je rauna trgovac ak Kur, koji je uveao kral.

81
prihode i proirio franc. trgovaki uticaj na ist. Sredozemlje. Zahvaljujui
mudrosti Karlovih ministara izvrena je vojna reforma iji je najvaniji deo bio
uspostavljanje stajae vojske, a uspostavljen je i potpuni nadzor kralj. vlasti
nad oporezivanjem. Posle Karlove vladavine, kraljevi vie nisu imali potrebe
da sazivaju skup. stalea pre nego to raspiu poreze. Sam Karlo bio je
nejak vladar. obitavao je u inonu i dr rezidencijama u toj oblasti. Zaljubio se
u devojku Agnezu Sorel, koja je prva zvanino nazvana ljubavnicom franc.
kralja. Pod Karlom, poloaj kraljeve ljubavice postao je priznato i visoko
cenjeno dostojanstvo, sve do velike revolucije. Iako su Karlovi ministri ojaali
kralj. vlast na njegovom domenu, on jo nije bio moan vladra jer nije
uspostavio stvaran nadzor nad kneevima. Po ugovoru iz Arasa, vojvoda
Burgundije dobio je gotovo potpunu nezavisnost. Vovjoda Filip drao je pod
svojom vlau vojvodstvo Burgundiju i grofoviju Flandruiju u Franc, kao i
Slobodno vovjodsvto Burgundiju, grofoviju Holandiju i vojvodstva Eno i
Brabant u Svetom rimskom carstvu. Bretanja je bila jednako nezavisna.
Kneevi kralj. krvi ije su zemlje lele u unutranjosti kralj. nisu uivali toliku
nezavisnost kao Filip Dobri, ali bili su gospodari na svojim posedima u punom
smislu rei. Rene Dobri, vojvoda Anua, drao je grofoviju Provansu i
vojvodstvo Lorenu. Karlo, vojvoda Orleana, vladao je rasutim posedima svoje
kue. Vojvoda Burbona imao je vrsto povezan domen u sred Francuske.
Znaajniji posedi u Norman. pripadali su vojvodi Alensona. Nekoliko velmoa
uzivali su gotovo isto toliku mo kao i kneevi kralj. krvi. Najopasniji od njih
bili su baroni juga: grof Foa, ujedno i kralj Navare, gospodar Albrea i grof
Armanjaka. Svi ovi kneevi imali su sopstvene sudove, mali inovniki aparat
i privatne vojske. Stalno su sklapali saveze iz linih interesa koji su stavljali
na muke Karla i njegovu dravnu upravu. Ove lige protiv Karla uglavnom je
predvodio njegov sin, dofen Luj. Dok su samostalni kneevi sami ubirali
poreze ili su mogli da se pogode s kraljem da im ustupi deo kraljevskih
dabina koje ubira s njihovog poseda, i tako se bogatili, nie plemstvo bilo je
u tekom poloaju. Tokom 13. i 14.v veina nih izdala je svoje zemlje u zakup
za stalnu rentu. Svaki pad vrednosti novca umanjivao je njihove stvarne
prihode. Kad je rat zavren i Franc ponovo krenula putem napretka, dolo je
do skoka cena koji prati svako razdoblje naglog razvoja. Samo najvei meu
plemiima mogli su da nastave s plemikim nainom ivota koji je
podrazumevao troenje prihoda s imanja. Ostali si morali da trae nove
izvore prihoda. inilo se najprirodnijim stupiti u slubu kod nekog kneza. Kralj
i vojvoda Burgundije zaposlili su mnoge plemie kao vojnike i slubenike, a
takoe su deo delili kao penzije drugima iju su podrku eleli. Veina
koalicija usmerenih protiv krune razbijena je prostim darovanjem ogromnih
godinjih prihoda voama.

82
Kada je 1461 Karlo VII umro, dofen Luj nalazio se u izgnanstvu na dvoru
oevog neprijatelja Filipa Dobrog. Luj (1461-1483) bio je najneprijatniji ovek
koji se ikada naao na franc. prestolu. im je saznao da mu erka nee moi
raati, udao je za Luja, naslednika kue Orlean, kao bi ugasio tu keevsku
lozu. Okruio se ljudima niskog roda, mnogi od njih bili su prestupnici, i
postavio ih na najpoverljivija mesta u upravi. Uprkos svemu, bio je efikasan
kralj. Njegovi slubenici, mada surovi i gramzivi, dobro su ga sluili. Dobro se
obraunavao s kneevima. nedugo poto je doao na vlast, velika koalicija,
koja je sebe nazivala Liga opteg blagostanja, digla je pobunu, predvoena
kraljevim roenim bratom vovjodom Berija i vojvodama Burgun, Burbona i
Anua. Liga opteg blagostanja umirena je velikodunim deljenjem poseda i
penzija kneevima i njihovim najzanaajnijim sledbenicima. Luj je prepustio
Norman. svom bratu, ime je kral. domen odseen od Lamana, dok su kne.
posedi u Burg. povezani s posedima vojvode Bretanje preko zemalja svog
saveznika. Kneevi su bili ubeeni da su odneli pobedu. Teko su pogreili.
Kralj je posejao seme razdora izmeu brata i vojvode Bretanje, pa je ubrzo
poloaj brata u Normandiji postao toliko nesiguran da je prihvatio da dobije
Gaskonju u zamenu i time je odvojen od ostalih kneeva. Tamo na jugu,
ubrzo je umro od pia. Najopasniji meu kneevima bio je vojvoda Burg.
Prihodi od naprednih gradova Nizozemske uinili su ga najbogatijim vladarem
Zap. Evrope. Celog ivota vojvoda je sanja da povede hri. snage veliki
krst. pohod radi slamanja turs. moi, ali nikada nita nije uradio, osim to je
osnovao velianstveni viteki red Zlatnog runa. Filip je imao veliku i efikasnu
vojsku. Sreom po franc. monarhiju, vie je voleo da sanjari o krst. pohodima
nego da neguje praktine pol. ambicije. Vojvoda je umro 1467, a nasledio ga
je sin Karlo Smeli. on je bio reen da do kraja iskoristi pol. mogunosti koje je
njegov otac zanemarivao. Ako bi uspeo da ukljui Alzas i Lorenu u svoje
posede, obnovio bi sev. deo drevnog Lotarovog kraljevstva. Poto to uradi,
krenuo bi u osvajanje dol Rone ili vajcarske, to bi ga dovelo na vrata Italije.
ak i bez Italije, mogao je da stvori veliku dr. izmeu Francuske i Nemake.
eleo je da ne bude franc. knez, ve kralj Lotaringije. Ojaao je svoj poloaj
savezom sa kuom Jork, koji je uvren njegovim venanjem sa
Margaretom, sestrom Edvarda IV. Kralj Luj je upotrebio svoje spletkaroke
vetine u borbi protiv monog protivnika. Njegove uhode podgrevale su
nezadovoljstvo u vojvodinim zemljama i zemljama njegovih saveznika, dok je
svim vojvodinim neprijateljima stizala velikoduna pomo. Vojvoda je uspeo
da osvoji itav Alzas i Lorenu, bez par gradova. Mada car Fridrih III nije bio
voljan da ga obdari kraljev. dostojanstvom, priznao je Karlovo osvajanje ova
2 vojvodstva. Karlo je 1476 okrenuo svoje snage protiv vajcaraca, ali je
doiveo poraz. Zatim su vajc. vojnici, koje je plaao Luj, uli u slubu

83
vojvode Lorene i krenuli da razbiju opsadu Nansija, koji je Karlo opsedao. Luj
je potkupio i jednog od Karlovih najamnikih zapovednika da izda Karla.
Burgunani su pobeeni, a Karlo je poginuo. Njegova smrt pruila je Luju
priliku koju on nije znao iskoristiti. Naslednica burg. poseda bila je vojvodina
erka Marija, koja je bila pod zatitom stanovnika flaman. gradova. Onaj ko
se oeni njome stekao bi sve njene posede, ali morao ga je narod prihvatiti.
Naalost, Lujev sin Karlo, koji je trebalo da bude mladoenja, bio je tek beba i
Marija je odbila da ga uzme u obzir. Dok je Luj oklevao, car je delovao.
Maksimilijan Habzburki, sin i naslednik Fridriha III, oenio se Marijom i
postao gospodar njenih zemalja. Luj je mogao samo da oglasi brak
nevaeim jer on nije dao pristanak i da prigrabi vojvodstvo Burgundiju.
Flandrija je bila isuvie jaka da bi se zauzela na brzinu, pa je pripala
Maksimilijanu i zauvek odvojena od Franc. Ovaj brak bio je 1 od uzroka duge
borbe izmeu kraljevstva Franc. i kue Habzburga. Luj je bio uspean s
drugim kneevima. Ubedio je Renea Dobrog da mu testamentom ostavi
vojvodstvo Anu i grofoviju Provansu. Smru vojvode Berija, vojvodstvo Beri i
Gaskonja uli su u kraljev. domen. Luj je obezbedio prijateljstvo kue Burbona
udajom erke Ane za Petra, gospodara Booa, brata i naslednika vojvode
Burbona. Kada je 1483 Luj umro, jedini knez koji je imao stvarnu nezavisnost
bio je vojvoda Bretanje. Ovaj posed prenela je u ruke krune Ana de Bio, koja
je bila namesnik za svog brata Karla VIII tako to je dogovorila venanje Karla
i vojvotkinje Ane od Bretanje. Pred kraj vladavine Luja IX, franc monarhija
uveliko je ila ka apsolutizmu. Dr. upravu vodilo je inovnitvo koje je
gotovo u potpunosti zavisilo od kraljeve volje. Kralj je mogao da ubira poreze
po svom nahoenju. S tim prihodima izdravao je stajau vojsku koja je
uvala njegovu vlast. Od monih kneevskih kua opstale su samo orleanska
i burbonska, i obe su bile vezane brakom za kralj. porodicu.

Ostaci Carstva

Tokom 14. i 15.v Sv. rim. carstvo bilo je konglomerat praktino nezavisnih
drava. Nijedna nem drava nije bila dovoljno mona da bi ostvarila ak i
privremenu prevlast nad ostalima. Ako bi car poeleo da obezbedi neku
stvarnu vlast, ona je morala da se zasniva negde van Nem. Tokom ovog
perioda mo careva obino je poivala na posedovanju eke ili Ugarske, ili
obeju. Drevnu kraljevinu Burgundiju lagano je asimilovala Franc. Poslednji
kraljevi starije Loze Kapeta dokopali su se Liona i njegove okoline. Slobodna
grofovija Burgund. prela je u ruke franc. kneeva. Amber II, dofen Vijenoa,
zavetao je 1343 tu dravu franc. kraljevskoj kui kao stalnu apanau za
naslednika prestola. Provansa je pripala Luju IX posle smrti Renea Dobrog.
Mada su grofovi Savoje ostali nezavisni vazali Carstva, bili su pod franc

84
uticajem. Italiju je inio vei br. nezavisnih drava. Tokom itvog razdoblja,
kraljevinom Sicilijom vladala je kua Aragona, i to mlaa linija do 1409, kada
je Siciliju nasledio kralj Aragona. Kraljevina Napulj ostala je u posedu
potomaka Karla Anujskog do smrti Jovanke II 1435. Pre nego to je Jovanka
umrla, Luj III, vojvoda Anua, pokuao je da se doepa Napulja, a njegov brat
Rene Dobri uinio je jo jedan neuspeni pokuaj. Kraljevstva se doepao
Alfonso V (1415-1458), kralj Aragona i Sicilije, dok je Reneu za utehu ostala
prazna titula kralja Napulja. Sev. od Napulja prostirala se papska drava,
Toskana je bila podeljena izmeu Firence i SIjene. Na svc, najvee sile bile su
Venecija, enova i Milano. Znaajni gradovi-drave bili su Mantova, Ferara i
Modena. Ove drave imale su razliita pol. ureenja. Venecija i enova bile
su aristokr. republike. Milanom su vladale 2 vojvodske porodice, Viskonti i
Sforca, koje su teorijski bili predstavnici cara, a praktino su bili nezavisni
kneevi. Firenca je teorijski bila demok. republika, ali po 15.v njom je
zagospodarila kua Medii. Iako vladari iz porodice Medii nisu uzeli nikakvu
titulu, a vlas su sprovodili prevashodno kao polit. voe, njihova mo bila je
apsolutna. Firencom je vladala nasledna vojvodska dinastija. Sve ove drave
vodile su ratove jedna protiv druge. Uz to, spoljne sile, Francuska, Aragon i
poneki car, stalno su spletkarile po Ital. Ubrzo Italija e postati bojite izmeu
Franc i panije.

S izuzetkom vlade Ludviga od Bitlsbaha, vojvode Bavarske, od 1314 do 1347,

i vladavine 2 manja kneza koji su bili kraljevi Nemake, ali nikad nisu doli do
carske krune, Sv rim carstvom vladali su tokom 14. i 15.v predstavnici kue
Habzburga ili kue Luksemburga. Kneevi su 1273 izabrali za kralja Rudolfa
Habzburkog, sitnog barona iz vapske, Rudolf (1273-1291 je, mnogim
brakovima svoju kuu uinio monom. Njegov najstariji sin Albert (1298-
1308) koji ga je nasledio na prestolu, oenio se naslednicom vojvodstva
Austrije, dok se drugi sin Rudolf oenio naslednicom eke. eka ipak nije
ostala u rukama Habzburga. Henrih Luksemburki, koji je izabran za cara
1308. obezbedio je ruku naslednice eke za svog sina Jovana, onog slepog
ekog kralja koji je poginuo kod Kresija. Onda je 1347 Jovanov sin Karlo, kralj
eke, pobedio i svrgnuo Ludviga od Vitlsbaha i postao car. Njega su nasledili
jedan za drugim njegovi sinovi Venceslav (vaclav) (1378-1400) i Sigismund
(1410-1437). Sigismund se oenio naslednicom Ugarske i ostavio je sve svoje
zemlje svom zetu Albertu V Habzburkom (1438-1439), koji je uzeo carsku
titulu, ali je umro pre nego to je stigao da se krunie u Rimu. Krune eke i
Ugarske pripale su njegovom sinu, ali njegov dalji roak Fridrih bio je izabran
za cara. Fridrih III (1440-1493) bio je poslednji car krunisan u Rimu. Jedina
teritorija kojom je on neposredno vladao bilo je vojvodstvo Austrija, a i njega

85
je izgubio na due vreme. Oenio je svoga sina Maksimilijana sa Marijom
Burgundskom i time postavio vrste temelje buduoj moi svoje kue. Carevi
su se malo uinteresovali za blagostanje Nema i Italije i posveivali su
najveu panju izgraivanju sopstvenih kneevskih poseda. Jedino carsko
ovlaenje do kog im je bilo stalo bilo je pravo da upranjeni feud predaju
kome hoe. Uobliavanje samog Sv. rim carstva dostiglo je pun oblik
objavljivanjem uvene Zlatne bule od strane cara Karla IV 1356. Sedmorica
kneeva: arhiep Majnca, Trira, Kelna, grof palatin Rajne, vojvoda Saksonije,
markgrof Brandenburga i kralj eke odreeni su za izbornike koji su imali
zakonska oblaenja da odaberu cara. Kad car umre, oni su bili duni da se
sastanu u Frankfurtu na Majni i izaberu novog cara veinom glasova.
Izborniko dostojanstvo nasleivalo se po mukoj liniji, osim u ekoj ija je
kruna bila izborna. Nijedna izborna drava nije smela da bude podeljena
meu naslednicima. Izbornicima su data gotovo sva prava koja su pripadala
nezavisnim kneevima. Bulom je predvieno da izbornici budu neka vrsta
odbora koji e nadzirati celu Nem.

U ovom periodu stvara se vajcarska konfederacija. Sev vajcarska prvobitno

je pripadala vojvodstvu vapskoj, pa su u 14.v Habzburzi, najmonija kua u
vapskoj, pokuali da nametnu vlast u toj oblasti. Tri kantona, koji su nazivani
umskim kantonima stvorili su 1291 ligu radi odbrane od habzb ambicija i
naneli 1315 strahovit poraz Leopoldu II, vojvodi Austrije. Pridruilo im se jo
kantona, ukljuujui Lokarno, Cirih i Bern I 1386 Konfderacija je opet pobedila
Habzb. Zatim su preli u protiv napad i poeli da ire svoju teritoriju na raun
sitnih vlastelina, grofova Savoje i Habzburga. vajcarci su 1477 potkuli snage
Karla Smelog i priznati su u celoj Evr. kao velika vojna sila. Konfederacijom je
vladala savezna skuptina, ali kantoni su zadrali gotovo potpunu
nezavisnost. esto su se meusobno svaali, to je rezultiralo graanskim
ratovima. Snaga Konfederacije leala je u nepristupanom terenu i vojnikim
vrlinama.

Opadanje srednjovekovne crkve

U 14. i 15.v dolo je do raspadanja zap.evropske hri zajednice kakva je

stvorena u ranom sr veku. Temelji crkvene organizacije su poljuljani i ona je
ozbiljno oslabljena. Jeresi koje su suzbijene ipak su postale osnova
reformacije. Nevolje koje su zadesile crkvu bile su posledica stanja unutar nje
same. Crkvu su inili ljudi koji nisu mogli da se odupru izazovu svetovnog
ivota. Postepena sekularizacija drutva u celini bila je jo opasnija od
nedostataka crkve i svetenstva. irilo se znanje o rim. pravu kroz koje se
ogledala nadreenost svetovne drave. Znaajan je i razvoj ideje drave.

86
Skuptine stalea koje su nicale pokazivale su da su vladari i narodi poeli
sebe da shvataju kao pol. jedinke s odreenim interesima. Pol. ivot laikog
sveta postao je nezaobilazan i izuzetno opasan inilac u crkvenim poslovima.

Vavilonsko ropstvo papa

papstvo je posle duge borbe, pobedilo cara Fridriha II, unitilo kuu
Hoentaufena i slomilo mo Sv rim carstva. Tokom tog sukoba, kraljevi Franc
bili su saveznici papstva. Mada je kralj Luj IX odbio da prui pomo papstvu
protiv Fridriha II, dozvolio je svom bratu Karlu Anujskom da osvoji napuljsko-
sicil. kraljevinu. U vreme smrti kralja Filipa III i pape Martina IV 1285 franc
monarhija smatrana je jednim od najvrih bedema pap vlasti. Dok se
muio da izvue ostatke oeve krstake vojske iz zlosrenog pohoda na
Kataloniju, mladi Filip IV (1285-1314) imao je razloga da bude ogoren na
papstvo koje je podsticalo taj poduhvat. Filip, iako je bio poboan, okruio se
ljudima koji su izuavali graansko pravo i bili ubeeni u nadreenost
svetovne vlasti. Filip IV imao je manje sporove s papom Honorijem IV (1285-
1287) i papom Nikolom IV (1288-1291), ali nije dolo do ozbiljnije krize. Onda
se 1294 sastalo 10 kardinala koji su inili Kolegijum radi izbora naslednika
Nikole IV. Kolegijum kardinala drale su pod svojim nadzorom 2 rimske
plemike kue- Orsini i Kolona. Jedan od kardinala doao je na dotada
neuvenu ideju da se postigne kompromis poto se nisu mogli dogovriti. Za
papu je izabran jedan duboko potovani pustinjak iz napulj. kraljevine. On je
uzeo ime Celestin V. Pre nego to je papa uspeo da se oslobodi pritiska svog
prirodnog gospodara Karla II Anujskog, kralja Napulja, bio je primoran da
postavi 12 novih kardinala, od kojih 8 Franc i 4 Napolitanca. Celestin se posle
manje od god dana odrekao poloaja. Na ovo ga je nagovorio ili naterao
najenerginiji meu kardinalima Benedeto Gaetani, koji je u dec 1294 postao
papa Bonifacije VIII (1294-1303). On je bio izdanak jedne manje plemike
porodice, ohol i ambiciozan. Bio je reen da ojaa, kako svoj tako i poloaj
pap. kao ustanove, ali i da uvea bogatstvo porodice. Nevolju su stvorili
njegovi pokuaji da obezbedi pordicu na raun dr plemikih kua, naroito
Kolona. On je ovu pordicu prognao ili pozatvaro, a zemlju im oduze. Tako je
stekao mnotvo neprijatelja meu rimskim plemstvom. Nakon toga se
upustio u sukob s dvojicom najmonijih vladara u Zap Evropi. Franc kralj Filip
IV i engl kralj Edvard I pripremali su se 1295 godine za rat oko vojvodstva
Gaskonje i nameravali su da dou do neophodnih sredstava oporezivanjem
svetenstva u svojim zemljama. Bonifacije je na to 1296 izdao bulu Clericis
Laicos, kojom je svetenstvu u svim zemljama zabranjeno da bez saglasnosti
pape plaaju poreze vladarima. Kralj Filip je odmah stavio zabranu na izvoz
zlata i srebra iz kraljevstva, ime je presekao oticanje novca na papski dvor.

87
Bonifacije je priznao kraljevima da oporezuju svetenstvo u sluaju velike
potrebe. Kako bi iskazao svoju naklonost franc monarhiji, Bonifacije je
proglasio Luja IX za sveca. Ali sloga nije dugo trajala. Jedan episkop iz ju.
Francuske navukao je na sebe bes kralja Filipa. Filip je papi uputio zahtev da
raini episkopa da bi on mogao da ga kazni. Bilo je jasno da zahtev ima pol.
pozadinu, pa je Bonifacije odbio da preduzme mere. Posle optubi s kraljem
Filipom, izdao je bulu kojom je potvrdio stavove iznesene u Clericis Laicos.
Filip je traio narodnu podrku i sazvao skup stalea kraljevstva. Bonifacije
je izdao jo jednu bulu u kojoj izlae uenje o vrhovnoj vlasti pape nad
kraljevima. Filipu je 1303 zapretio izoptenjem. Filip je odluio da udari prvi.
Oslonio se na Gijoma de Nogarea, majstora izmiljanja optubi. Bonifacije je
proglaen za jeretika i arobnjaka crne magije. Poto je prikupio dokaze za
svoje optube, Nogare je krenuo u Ital u drutvu jednog od Bonifacijevih
nerijatelja, Skjara Kolone. Kod Rima oni su okupili pristalice porodice Kolona i
neke razbojnike, i krenuli na Ananji gde je Bonifacije odseo kod roaka. Ova
skupina napala je grad 7 sept 1303 i zarobila papu. Iako su plemii iz okoline
naterali Nogarea da oslobodi papu, pretrpljeni strah je uzrokovao da je
Bonifacije uskoro umro. Novi papa Benedikt XI (1303-1304) naao se u
nezgodnom poloaju. Bio je prijatelj Bonifacija, ali nije eleo da ukrtsti koplja
s kraljem Filipom. Ponudio je da se sve brojne kazne koje je Bonifacije izrekao
franc. kralju povuku, ali da kralj kazni Nogarea. Benedikt je umro, a dogovor
nije postignut. Juna 1305 Kolegijum je izabrao novog papu, Bertrana de Goa,
episkopa Bordoa. Arhiepiskop Bordoa bio je podanik Filipovog protivnika
Edvarda I, pa u oima ital kardinala nije bio obeleen kao Francuz. Franc
kardinali inili su manjinu u Kolegijumu. Kada se popeo na pap. presto kao
Kliment V (1305-1313), on je bio ovek franc kralja. Kad je saznao da je
izabran, Kliment je sazvao sastanak kardinala u Lionu i tu je posveen i
ustolien. Onda je za svoje boravite uzeo grad Avinjon, sredite grofovije
Venajsan, u sastavu onog dela stare kraljevine Burg koji je pripao grofovima
Provanse. Dakle, bila je to teritorija Carstva, ali pod vlau kneeva iz
Anujske kue. Od 28 kardinala koje je prizveo Kliment, 25 su bili Francuzi.
Papstvo je pobedilo Hoentaufene, ali je samo palo u ruke Kapeta. Kada je
Kliment zaseo na papski presto, Nogare je poeo da zahteva da se mere koje
je preduzeo protiv Bonifacija proglase opravdanim. Papa je odlagao nekih 6
godina donoenje odluke o tom pitanju, ali je na kraju otvorio istragu o
Bonifacijevom ponaanju. Nogare je izveo svedoke, ubedljive s valjanim
dokazima. Iako tu nije bilo mnogo istine. Nogare je traio da se Bonifacijeve
kosti iskopaju iz zemlje i javno spale. Na kraju, stvar je reena kompromisom.
Papa je povukao sve crkv kazne koje su izreene Filipu ili njegovim slugama u
vezi s dogaajima i objavio da su kraljevi postupci bili ispravni. Filip IV i

88
njegove sluge upustile su se u jo jedan jednako "astan" poduhvat. Veina
templara koji su se nalazili u Palestini izginuli su u odbrani Akre 1291. Ostaci
ovog reda povukli su se na svoja imanja razbacana po itavoj Zap Evropi.
Poto je njihov red stvoren da bi branio Sv zemlju, nisu imali naroite
dunosti posle izgnantva iz Palestine. iveli su od prihoda sa svojih poseda,
provodei se. Kada bi bili u besparici, vladari su bacali oko na bogata imanja
koja vie nisu sluila svrsi u koju su data. Filipu je trebao javno bolji razog od
iste pohlepe. Njegovi strunjaci su objavili da je red napustio svoje staro
pravilo i usvojio drugo, prepuno bogohulnih jeresi. Kralj se zaprepastio. Svi
templari u Franc su pohapeni, a zgrade koje su pripadale redu pretraene
paljivo. Ed I i dr vladari obaveteni su o zlodelima templara i podstaknuti na
mere protiv njih. Ed je uhapsio voe reda u Eng i reio da saeka dalji tok
dogaaja. Pretraivanje zgrad templara nije bilo plodno. To nije obeshrabrilo
Filipove islednike. Poeli su da mue zarobljene templare te su poela da
pljute priznanja optubi. Sada su mogli da obavete papu Klimenta o otkriu.
Papa je poslao svoje punomonike da saine izvetaj i proslede ga jednom
posebnom savetu. im su izvedeni pred ovo telo koje su smatrali
nepristrasnim, templari su porekli to su priznali. Filip se zabrinuo. Poduhvat
je mogao propasti. Mada su o tubi protiv templara sada odluivali papski
punomonici, sudska ovlaenja nad samim templarima imali su lokal prelati.
Arhiepis. Sensa je, po Filipovom nalogu, osudio 50 templara na spaljivanje na
lomai i kazna je izvrena smesta. Najzad itava stvar je iznesena pred sabor
koji se sastao u Vijenu. Kliment je opet bio u nezgodnom poloaju. Red nije
osuen, ali je nareeno da se raspusti, a Filipu su upuene estitke zbog
revnosnog obavljanja dunosti. Franc kralj je par godina drao imovinu
templara u svojim rukama. Onda ju je predao hospitalcima, ali im je
ispostavio i raun za trokove koje je imao dok je tu imovinu stekao i dok je
njome raspolagao. Ed I je takoe zaplenio imovinu hrama, pokupio najbolje,
ostalo predao hospitalcima, a templare nije dirao. Sedite pape bilo je u
Avinjonu 72 god. Naslednici Klimenta V nisu uspevali da se oslobode nadzora
franc. kraljeva. Mada avinj. pape nisu bile izopaene, duhovnost im nije bila
jaa strana, a iveli su raskono. Podigli su velianstvenu palatu i opkolili su
grad visokim zidinama. Mnogi kardinali iveli su u raskonom predgrau
Vilnev na franc. obali reke Rone. Poto je papa odlaskom iz Rima izgubio
gotovo sve prihode iz zaostavtine sv. Petra morao je da trai druge izvore
srestava za svoj dvor. Veliko unapreenje sistema prikupljanja pap prihoda iz
itavog hri sveta dogodilo se upravo u vreme avinj. papa. Ovi porezi nigde
nisu dobro primani, a naroito se alila Engl, u kojoj je papa smatran
saveznikom franc kralja. Upravo u ovom razdoblju poelo je u engl
kraljevstvu da jaa neraspoloenje prema papstvu. Statut o provizorima iu

89
1351 oduzeo je papi pravo naimenovanja na crkv poloaje u Engl, a 2 god
kasnije Statut o pritubama zabranio je upuivanje albi na odluke engl
sudova bilo kojem stranom sudu. Nekih 20 god kasnije, ova polit kampanja
protiv pap vlasti poprimila je oblik iste jeresi u misli Dona Viklifa. Razdoblje
tokom kog je papa boravio u Avinjonu i koje se obino naziva vavil ropstvom
papa, nanelo je veliku tetu ugledu i uticaju papstva.

Raskol i sabori

Avinj. pape bile su svesne nepovoljnsti svog novog poloaja i svaki se zanosio
idejom o povratku u Rim. Ipak, Italija je bila u stalnim pol previranjima i
izgledalo je da povoljan momenat za povratak nee doi. Najzad, 1377 papa
Grgur XI (1370-1378) iskrcao se u Ital i krenuo prema Rimu. On je ovo
putovanje vie smatrao posetom, nego povratkom, ali je marta 1378 umro u
Rimu. Ovim se ukazala prilika Rimljanima, i reili su da nateraju franc
kardinale, tj veinu u Kolegijumu, da izaberu za papu Italijana. Naoruane
skupine su pritiskale kadinale. Konklav je 8 apr 1378 izabrao za papu ital.
prelata koji je uzeo ime Urban VI (1378-1389). Ustolien je par dana kasnije u
prisustvu 12 od 16 kardinala. Franc kardiali nisu bili zadovoljni izborom, pa se
9 avg 13 kardinala sastalo u Fondiju. Proglasili su Urbanov izbor nevaeim,
jer je izvren pod pritiskom, i izabrali su za papu Francuza, Roberta iz
eneve, tj Kliment VII (1378-1394). Tako je poeo Veliki raskol. Jedan papa
bio je u Rimu, drugi u Avinjonu. Crkva danas prihvata Urbana za pravog
papu. Poto je svaki papa tvrdio da je pravi, obojica su vrila postavljenja na
sve crkv poloaje nad kojima je papstvo imalo pravo naimenovanja. Ovo je
naroito vredelo za oblasti u kojima je besneo rat. Kad god bi Engl zauzeli
neku franc dijecezu, episkop koji je priznavao rims papu smenjivao je onog
koji je priznavao papu iz Avinj. Podela teritorija izmeu dvojice papa
rukovodila se pol. razlozima. Eng je bila jedan od najvrih pobornika rims
pape, dok je kotska apodravala njegovog suparnika. Tako su i crkva i hri
svet podeljeni.

Ova pat-pozicija izmeu dvojice papa podstakla je mnoe ljude da razmiljaju

o poloaju papstva. vrsti temelji novih pogleda na ovo pitanje postavljeni su
po 14.v u delima veeg br uenih ljudi. Na polju pol. misli, najvei meu
njima bio je Marsilio iz Padove, koji je po 2. decenije tog veka bio rektor
univerziteta u Parizu. Napisao je delo Defensor Pacis, u kome istrauje
osnove pol vlasti. Tvrdio je da sva pol mo proizilazi iz naroda kao celine.
Vladara bi trebalo da bira narod. Vladar bi trebao da bude sluga, a ne
gospodar. Smatrao je da je telo poput skup stalea bilo sasvim primereno
sredstvo izraavanja narodne volje. Nije verovao u naslednu monarhiju po

90
boan. pravu. Za njega, pravu crkvu inili su njeni vernici. Crkv organizaciju
na elu s papom stvorili su ljudi kako bi se starala o njihovim duhovnim
potrebama. Svetenstvo je, od pape, do paroh svetenika, trebalo da slui
narodu. Svetenstvo nije smelo da se mea u svetovne stvari. Vrhovna vlast
bio je narod u celini. U duhov stvarima narod je izraavao svoju volju kroz
opti sabor koji je bio vrhovna ustanova celog hri sveta. Marsilijevo uenje
naroito se dopalo Ludvigu Bavarskom. Poto je avinj papstvo podralo kuu
Luksemburga protiv njega, Ludvig je bio protivnik pape. Ludvigu su posluila
jo dvojica uenih ljudi, Jovan iz ardina i Viljem iz Okama. Ova trojica uenih
ljudi bili su krajnje radikalni i malo ljudi tog doba bilo je spremno da prihvati
njihove poglede. Meutim, kada su se suoili s podeljenim papstvom, mnogi
su poeli da razmiljaju o mogunosti sazivanja opteg sabora radi obnove
jedinstva crkve. Uz to, finans potraivanja avinjon papa stvorila su iroko
nezadovoljstvo i pria o raskoinom ivotu i iskvarenosti svetenstva je
obnovljenja. Zahtevano je okonanje raskola i reforma crkve. Poslednjih god
14.v, poto je raskol trajao ve skoro 20 god, dvojica papa uinila su dosta
prve pokuaje da se postigne sporazum. Namera je bila da se obojica
istovremeno povuku i dozvole zajednikom skupu kardinala s oba dvora da
izaberu novog papu, ali to nije uinjeno. Vei br kardinala s obe strane
izgubio je strpljenje i sazvao sabor 1409 u Pizi. Ovo je bio protivpravni potez.
Po tradic i zakonima rimokat crkve samo je papa mogao da sazove opti
sabor. Uprkos svemu, sabor se sastao i jo vie pogorao situaciju. Sabor je
jednoglasno oglasio dvojicu papa svrgnutim i naloio 24orici kardinala koji su
bili prisutni da izaberu novog. Njihov izbor bio je kratkog veka. Dr put izabrali
su Valtazara Kosu, koji je uzeo ime Jovan XXIII (1410-1415). Novi papa bio je
vojnik nedolinog ponaanja. Uz to, poto ni papa u Avinjonu ni u Rimu nisu
hteli da priznaju odluke sabora, hri svet sada je imao trojicu papa.

Sv rimski car i kralj eke, Venceslav Luksemburki, odrekao se 1410 carske

krune i izbornici su za njegovog naslednika izabrali njegovog mlaeg brata
Sigismunda, kralja Ugarske. Sluao je sa blagonaklonou one koji su tvrdili
da je jedino reenje nevolja crkve sabor koji bi sazvao car. Raskolu u crkvi
tada se pridruio jo jedan problem: Jan Hus i njegovi sledbenici izdvajali su
eku iz katol zajednice. Sigismuind je 1413 razaslao pozive za sabor koji je
trebalo da se odri u Konstanci u jesen sl godine. Pod pritiscima papa Jovan je
izdao bule kojima je potvrdio punovanost sabora. Rimski papa Grgur XII
(1406-1415) prihvatio je da poalje izaslanike na sabor, mada nije priznavao
njegovu punovanosti. Avinj papa Benedikt XIII (1392-1422) ostao je po
strani. Sabor u Konstanci bio je velianstven skup. Bila su prisutna 3
patrijarha, 29 kardinala, 33 arhiep, 150 episkopa, 100 opata i oko 300

91
doktora teologije. Prva na dnevnom redu bila je husitska jeres. Tek po 1415
sabor se upustio u probleme raskola. Okupljeni delegati su objavili da opti
sabor deluje na osnovu ovlaenja dobijenih neposredno od Hrista i da ga
ak i papa mora potopvati. Papa Jovan je suspendovan 14 maja 1415 pod
optubom za blud, rodoskrnavljenje i trovanje svog prethodnika. Sveano je
svrgnut 29 maja. Grgur XII takoe se odrekao prestola 4 jula. Ostao je samo
jedan papa, avinjonski Benedikt XIII. Tvrdio je da je upravo on jedini papa.
Mada su ga franc kralj i prelati sev Francuske napustili, juna Franc, Kastilja,
Aragon, Navara i kotska ostali su mu odani. U leto 1415 Sigismund je poveo
pregovore s Benediktom i sledbenicima. Spor se oduio i tek 1417 sabor je
svrgnuo Benedikta. Povukao se u jedan zamak i nastavio da se naziva papom
do smrti 1422. Nasledio ga je Kliment VIII (1423-1429) koji je ostao na
poloaju do 1429, kad se odrekao prestola. Sabor u Konstanci bio je
organizovan tako da bi pol. interesi vladara doli do punog izraaja. Delegati
su bili podeljeni po nacijama i svaka nacija je glasala posebno. U po bile su
4 nacije, franc, nemaka, ital i engleska, ali kada su pan vladari napustili
Benedikta, od njihovih delegata stvorena je 5. nacija. Mnogi lanovi sabora
nisu urili da izaberu novog papu. eleli su da sprovedu reformu u ustrojstvu
i zakonima crkve dok jo nema pape koji bi uloio pregovor. Meutim,
najenerginiji od vladara, engl. kralj Henri V, zahtevao je da se odmah izvri
izbor. eleo je papu koji e biti nakolnjen Engl i podrati njegove aktivnosti u
Franc. Da bi obezbedio brz izbor poslao je u Konstancu svog strica Henrija
Boforta, episkopa Vinestera. Sabor se najzad oprdelio za postupak pri izboru
pape. Kardinali i po 6 predstavnika iz svake nacije trebalo je da glasaju u 6
posebnih grupa. Da bi kandidat bio izabran, morao je da osvoji 2/3 glasova u
svakoj grupi. Sabor je izabrao Oda Kolonu, koji je stupio na dunost kao
Martin V (1417-1431). Jedan od osnovnih ciljeva sabora u Kostanci bila je
reforma crkve. Na saboru su uspostavljene 2 komisije sa zadatkom da izrade
preporuke u tom smislu. Iako je bilo pobornika reforme, veina delegata nije
blagonaklono gledala na njih. Preporuke koje su dostavile komisije i koje su
uvrene u saborske odluke uglavnom su samo potvrdile davno ustanovljene
odredbe kanon prava. Jedine radikalne izmene odnosile su se na funkciju
sabora. Propisano je da se naredni sabor odri za 5 god, drugi 7 god posle,
trei 10 godina kasnije, a onda na svakih 10 godina. U sluaju da doe do
raskola, sabor je morao da bude sazvan u roku od god dana. Sabor se bavio i
dr stvgarima. Dok je zasedao, on je obavljao redovne poslove pap kurije.
Reavao je sporove. Sabor u Kostanci zaleio je Veliki raskol i uinio nekoliko
ne ba uspenih pokuaja u pravcu crkv reforme. Takoe je objavio i
nadreenost opteg sabora papi i predvideo budua redovna sazivanja
sabora. Mada je papa Martin V dugovao svoj izbor sabour u Konstanci, nije

92
imao nameru da prihvati uenje o nadreenosti sabora. Uz njega je stajala
snana konzervativna skupina koja je verovala u tradic ustrojstvo crkve. Oni
koji su podravali nadreenost sabora imali su razliite pobude za to. Bez
obzira na to ta e se sa pastvom deavati u budunosti, ono je bilo i ostalo
mona polit snaga. Vladari su moda shvatili da je slabljenje pap moi
dugorono u interesu njihovih dinastija, ali u tom trenu uglavnom su nastojali
da obezbede podrku pape koji je trenutno vladao. Tokom celog spora politika
vladara bila je nestalna i promenljiva. Saborska stranka iznela je 3 glavne
teorije o osnovi crkvene vlasti. Jedna skupina je tvrdila da vrhovna vlast
poiva na itavoj zajednici vernika i da bi ona trebalo da se vri kroz sabor.
Druga grupa, najvea, verovala je da crkvu ini sve svetenstvo i da ono kroz
svoje predstavnike na saboru dri vrhovnu vlast. Neki su smatrali i da je
crkva episkopska republika.

Prvi sabor koji je predvien odlukama sabora u Konstanci sastao se u Paviji

1423. On se malo sukobljavao s papom i nije mnogo postigao. Sledei sabor
poeo je u Bazelu jula 1431. Njegov najprei zadatak bio je da vrati u
zajednicu hustiske jeretike iz eke. Osnovni zahtev husita bio je da se svi
vernici prieuju i hlebom i vinom. Kako se pokazalo da je sabor spreman da
prihvati ovaj zahtev, papa Eugenije IV (1431-1447) ga je raspustio. Sabor je
odbio njegovu odluku tvrdei da se sabor moe raspustiti samo ako on sam
na to pristane i pozvali su papu da prisustvuje sednicama. Onda je izglasan
niz reformi koje su bile usmerene protiv papstva. Jedna od ovih mera
praktino bi ostavila papu bez prihoda, poto je predviala ukidanje svih
davanja prilikom naimenovanja na crkv poloaje ili izdavanje papskih bula i
pisama. Drugom odlukom izbori episk vraeni su sveten kolegijumima. Sept
1437 papa Eugenije je opet proglasio sabor rasputenim i sazvao novi sabor
u Ferati. Kao zvanian razlog premetanja sabora u Feraru, a kasnije u
Firencu, oznaeno je prevazilaenje raskola s gr. crvkom. Suoen s brzim
usponom turs moi, vizant car je smatrao da jedini spas predstavlja unija sa
Zap Evropom. Posle duge rasprave, gr prestavnicu u Finreci pristali su na
papine uslove i proglaena je unija. Meutim, gr crkva u celini nikada nije
prihvatila ovaj in, pa nije imao znaaj. Ipak sabor u Ferari uspeo je da
odvue mnogo svetenih lica iz Bazela, a sept 1439 na njemu je sveano
objavljeno da sabor nije nadreen papi. Mnogi su i ostali u Bazelu. Januara
1438 sabor je suspendovao papu Eugenija i naredne god sveano je objavio
njegovo svrgavanje. Zatim je izabrao za papu svetovnog kneza, Amadea
Savojskog, koji je stupio na dunost kao Feliks V (1439-1449). Narednih 10
god sabor u Bazelu ostao je u zasedanju i podravao je svog papu. Tek 1449
njegovi lanovi su odustali od borbe i postigli sporazum s papom Nikolom V

93
(1447-1455). Papa Feliks odrekao se prestola i proglaen je za kardinala, a
sabor u Bazelu je rasputen. Pobeda je pripala papstvu. Utvreno je da sabor
nije nadreen papi, da ga moe sazvati samo papa i da ga on moe raspustiti
po svojoj elji. Crkva je u velikoj meri izbegla reformu. Kada je svaki trag
saradnje izmeu sabora u Bazelu i pape Eugenija nestao, jedan br vladara
samostalno su preduzeli mere da ozvanie odluke sabora u svojim zemljama.
Jedan sabor franc crkve usvojio je 1438 Pragmatinu sankciju iz Bura. Njom
je proglaena nadreenost sabora papi i odluieno je da e se sabor sastajati
svakih 10 god. Zabranjeno je plaanje anata i ukinuta su sva papska prava
na imenovanje ljudi na crkv poloaje u Franc. Odlueno je da episkope i
opate biraju kolegijumi. Pragmatinom sankcijom iz Bura kralj je postao
gospodar franc crkve. Iako je Luj XI opozvao Pragmatinu sankciju, njene
osnovne odredbe ule su u konkordate kojima su kasnije utvrivani odnosi
izmeu franc kraljeva i papa. Nema kneevi izdali su 1439 god Pragmatinu
sankciju iz Majnca, kojom su odluke sabora u Bazelu primenjene u Nemakoj,
ali dogovorom kneeva i pape iz 1448 vraena je veina paps ovlaenja.
Nemaki kneevi morali su da saekaju reformaciju da bi zagospodarili
svojim crkvama.

Jeresi

Dok su Vavilonsko ropstvo, Veliki raskol i saborski pokret potresali unutranju

organiz i opt ugled crkve, jeretici su se sve vie irili. Razvoj jeresi nije bio
jasno vidljiv savremenicima. Katarska jeres, najmonija i najopasnija od jeresi
ranog sr veka, uglavnom je unitena u Zap Evropi. Do prvih god 12.v katari
su iezli iz svojih ranijih uporita u Italiji i ju Francuskoj. Njigova jeres
nastavila je da se razvija istono od Jard mora sve dok Balkan nisu osvojili
Turci. U nekoliko navrata ona je bila zvanina vera u Bosni. Jeretici u Zap
Evropi 15. veka bili su veoma ratrkani i nigde nisu bili dovoljno brojni da bi
uspostavili prevlast. Iako su ponekad nailazili na razumevanje pojedinih
plemia, pa su neki stupali u njihove redove, uglavnom su okupljali
pripadnike niih slojeva drutva. Kroz ceo 15.v najznaajnija jeretika sekta
bili su valdovci. Krst pohod protiv albiana i inkvizicija skoro su u potpunosti
unitili valdovce iz Langdoka, ali njihov pokret nastavio je da se razvija u
oblastima istono od Rone i Sone. Bili su snani u prvobitnom sedtu, Lionu i
njegovoj okolini. Njhovo glavno uporite bili je u planin dolinama istonog
Dofinjija i Provanse. Bili su brojni i u planinama Savoje i Pijemonta. Mada su
teko uspevali da se odre u naseljenim delovima Ital, uspeli su da opstanu u
mnogim brdovitim oblastima. Brzo su se irili po Nemakoj i ekoj. Mada je
sredite moi valdovaca bilo u planin dolinama ist Francuske i sev Italije,
glavna arita jeresi tokom 14.v nalazila su se u Nemakoj i Nizozemskoj.

94
Ovo je donekle bilo posledica neuspeha paps nastojanja da se u tim
oblastima uvrsti inkvizicija, emu je doprinela nezainteresovanost tamonjih
kneeva. Veina jeresi tog razoblja zasnivala se na misticizmu, kojem je
narod u Nemakoj bio naroito sklon. Najrairenija bila je jeres Bratstva
slobodnog duha. Oni su bili panteisti koji su verovali da je Bog u svemu i da
se sve ive stvari vraaju Bogu posle smrti. Zato nisu mogli postojati ni
pakao ni istilite, kao ni greh. Verovali su da sva imovina treba da bude
zajednika i da je rad nepotreban. Smatrani su naroito mrskim jereticima i
estoko su proganjani svim raspoloivim sredstvima. U nastojanjima da
suzbije Bratsvo slobodnog duha, crkvenim vlastima predstavljalo je naroitu
tekou razlikovanje tih jeretika od pravovernih skupina koje su ivele slinim
ivotom. U 13 v. u Nizozemskoj je nastalo mnotvo neformalnih verski
zajednica, naroito enskih. One su nastajale tako to bi se skupina ena
okupila i poela da vodi zajedniki ivot, izdravajui se radom ili
prosijaenjem. zadravale su linu svojinu i mogle su da napuste zajednicu
kad god su htele. Takve ene nazivane su prosjakinjama. Grof Flandrije i dr
velmoe bili su im veoma naklonjeni, a u 14v njihove ideje proirile su se i po
Nemakoj. Najstaju i sline skupine mukaraca poznatih kao prosjaci. Iako su
iveli po zajednicama, mnogi od njih poeli su da lutaju kao pravi prosjaci.
Pripadnici Bratstva slobodnog duha i druge jeretike sekte esto su sebe
nazivale prosjacima, a i narod ih je poznavao pod tim imenom. To je stvaralo
zabludu. Neke pape pravile su jasnu razliku izmeu onih koji ive naseljeni u
zajednicama i onih koji lutaju. Prve je trebalo zatititi, a druge suzbiti. Samo
papstvo doprinelo je zabuni. Kada je 1369 godine uz podrku cara Karla IV, u
Nemakoj privremeno uspostavljena inkvizicija, nije imala zgrade koje bi joj
posluile kao sudovi i zatvori. Da bi se do njih dolo, konfiskovane su kue
prosjaka i prosjakinja. Uprkos naporima crkve, jeretike sekte su doivljavale
procvat. Moda najudnovatiji pokret koji je stavljao crkvu na muke u 14. i
15.v vili su bievaoci (flagellantes). Ovaj pokret proizaao je iz opteg uasa
koji je izazvala Crna smrt. Neki su verovali da se oveanstvo moe potedeti
kazne Boje samo vanrednim merama, pa su skupine ljudi putovale zemljom
biujui jedni druge. Oni su propovedali da e svako ko se izloi ovome 33
dana biti potpuno oien od svih svojih grehova. Ubrzo su i svetovne i
duhovne vlasti poele da zaziru od lutajue rulje. Zabrinutost je porasla kad
su ludalice poele da ubijaju Jevreje i pripadnike svetenstva koji bi im se
suprotstavili. Okt 1349 bievaoci su zvanino optueni i svim predstavnicima
vlasti nareeno je da suzbiju njihovo delovanje. Ostali su stalan problem u
pojedinim oblastima do duboku u 15.v. Najuveniji meu istim misticima
ranog sr veka bio je Joakim iz Fiore, iz dr polovine 12.v. On je verovao da mu
se ukazalo otkrovenje u kom je prorican skori dolazak carstva Bojeg i

95
potpuno duhov podmlaivanje oveanstva. Smestio je taj dogaaj u 1260.
godinu. Nadahnjivao je spiritaliste i oni su, zbog svojih mistikih ideja i
odbrane ideja svog osnivaa dospeli u sukob sa sopstvenim redom i sa
papstvom. Misticizam je uvek bio ozbiljan problem za srednjovek crkvu.
Misticizam je lako mogao da sklizne preko granice u jeresi. Najzapaeniji
meu pravovernim misticima 14.v bili su dvojica dominikanaca: Ekhard, koji
je iveo od 1260-1327 i njegov sledbenik Tauler, iveo od 1290-1361. Obojica
su se nadahnjivala neoplatonizmom i obojica su propovedala ideje koje su
bile na granici jeresi. Neka Ekhartova uenja proglaena su jeretikim iste
god kad je umro. Osnovne ideje Ekharta i Taulera nisu bile mnogo drugaije
od ideja Bratstva slobodnog duha, jer su i jedni i dr bili ubeeni u sutinsko
jedinstvo oveka i Boga. Meutim, svete tajne imale su znaajnu ulogu u
njihovoj misli i oni su bili estoki protivnici Bratstva. Tauler je postao voa
skupine koja se nazivala Boji prijatelji, sastavljene od laika i crkvenih lica iji
je cilj bio da reformiu crkvu iznutra, zaneseno ivei i propovedajui hri
ivot. Uprkos svojoj pravovernosti, sledbenici Ekharta i Taulera imali su udela
u pripremi terena za Martina Lutera.

Mada su i valdovci i pravoverni i jeretiki mistici, uradili mnogo na pripremi

naroda da lako primi uenja Lutera i Kalvina, naroito u Nem, najznaajnije
srednjovek pretee reformacije bili su Englez Don Viklif i eh Jan Hus. Nema
sumnje da je Viklif uticao na Husa i sledbenike. Luter je svakako koristi
Viklifov prevod Biblije u izradi svog prevoda. Don Viklif dobio je ime po
Viklifu u Jorkiru, mestu koje je bilo deo imanja Rimond u posedu kue
Lankestera. Bio je upravitelj Baliol koleda u Oksfordu 1360 god. Magistar
teologije postao je 1368, a doktor 4 god kasnije. Viklif je postao uven teolog
i vrlo je mogue da su njegovi pogledi na pitanja crkvene imovine provukli
panju Ed III. Jula 1374 on je uvren u kraljev. komisiju koja je upuena u
Bri radi pregovora s pap izaslanicima oko odreenih spornih pitanja izmeu
pape i eng. kralja. Najosetljivije pitanje je bilo Ed odbijanje da isplauje tribut
na koji se obavezao kralj Jovan kada je postao papski vazal. Komisija nije
nainila neki znaajan pomak u pregovorima i Viklif se vratio u Oksford. Tu je
poeo da pie niz dela o odnosima izmeu laike i crkvene vlasti. Glavni
oslonac Viklifove misli bilo je njegovo uenje o gospodarenje koje je
uglavnom preuzeo iz dela ranijih pisaca. Istinsko pravo gospodarenja pripada
samo Bogu, a ovek deluje kao njegov izaslanik na zemlji. Svi pravednici
imaju jednako pravo gospodarenja, odnosno pravo na zemaljska blaga. Sa
pojavom greha nastala je lina svojina. Meutim, crkva ne bi smela da koristi
ovu injenicu. Na njoj je bilo da se prikloni viem pravu koje je zabranjivalo
svaku linu imovinu. Viklif nije zagovarao oduzimanje celokupne crkv.

96
imovine, ve je smatrao da ona moe da je zadri ako je pravedno koristi.
Pravo i dunost da odredi koji e deo imovine crkva zadrati pripadali su
vladaru. U to vreme grupa engl plemia, predvoena Jovanom od Gana,
merkala je crkvenu imovinu. Viklif je 1376 pozvan u London da odbrani svoje
poglede pred svetom. On je podstican da iznosi svoje misli u crkvama
glavnog grada. Mladi i energini episk. Londona Viljem Kortni shvatio je ovo
kao izazov. Episkop je pozvao Viklifa da doe pred njega i objasni svoje
ponaanje. Viklif je doa u drutvu Jovana od Gana i sasluanje se pretvorilo
u svau vojvode Lankestera i episkopa. Neko je poslao izvetaj o Viklifovim
uenjima u Rim. Papa Grgur XI pronaao je 18 greaka u Viklifovim uenjima i
odmah je odaslao niz bula u Engl. Episkopima je naloeno da ga uhapse ako
je zaista izneo sve te tvrdnje, a Edv je nareeno da pomogne episk. Pre nego
to su bule stigle u Eng Edvard III je umro. Princeza od Velsa, majka mladog
Riarda II, zabranila je episk da osude Viklifa, ali oni su mu naloili da ne sme
da propoveda niti predaje osuena uenja. Uenja koja je Grgur osudio
odnosila su se na politike odnose izmeu crkve i drave i uivala su vrstu
podrku Jovana od Gana i njegove stranke. Viklif je ubrzo poeo da iznosi
nove teol poglede, naroito o prieu. Tvrdio je da hleb i vino zadravaju
svoju supstanciju, odnosno ostaju hleb i vino, i poto ih svetenik posveti.
Hrist je prisutan duhovno, ali ne kao supstanca. Zbog ovoga izgubio je
mnoge sledbenie. Mnogi od prijatelja s Oksforda su ga napustili, a Jovan od
Gana bio je razoaran. iako je vojvoda nastavio da titi Viklifa od hapenja,
vie nije podravao njegove teorije. Kortni je uspeo da izdejstvuje osudu
Viklifovog dela i njegovo isterivanje s Oksforda. Viklif se povukao u Lutervort.
Viklifovi teol pogledi uglavnom su se zasnivali na delima svetog Avgustina.
On je tu pronaao osnovu za naglaavanje potpune moi i vlasti Boje volje.
Verovao je u uenje o predodreenosti. Mada su svete tajne bile korisne i
bezopasne, njihovo postojanje bilo je sasvim nepotrebno. Cela crkva i njeni
obredi nisu mogli da imaju naroitu ulogu u veri koja se zasniva na uenju o
predodreenosti. Po njegovom uenuju bilo je neophodno da Biblija bide
dostupna svima, zato su neki njegovi sledbenici, po njegovim upustvima,
napravili 2 prevoda na engl, koji e imati znaajnu ulogu na putu ka
reformaciji. Viklifova pol. uemja ugroavala su imovinu i prihode crkve, a
njegovi teol pogledi potkopavali su njenu duhovnu vlast. Jo pre nego to je
umro, njegovi sledbenici poeli su da propovedaju njegova uenja irom Eng.
Najbrojniji su bili siromani svetenici. Neto kasnije pojavili su se i laici koji
su lutali zemljom i posvuda irili uenja. Njegovi sledbenici nazivani su
lolardi. Tri skupine su naroito dobro primale Viklifova uenja: radikalni ueni
ljudi, siromano seosko stanovnitvo i velmoe koje su se nadale da e se
doepati crkv. imovine. Kada je Henri IV doao na vlast izglasao je propis po

97
ijim odredbama, svako ko propoveda lolrdstvo prefavan je crkvi radi suenja
i, ako se dokae krivica, spaljivale su ga svetovne vlasti. Iako je nekoliko
lolarda spaljeno, propis nije sprovoen s naroitim oduevljenjem. Lolardsvo
je tajno opstalo u nekim oblastima sve do reformacije. Prkosei propisu koji je
predviao spaljivanje jeretika, znatan br plemia, meu njima i neki lanovi
Gornjeg d, ostali su otvoreni lolardi tokom cele vladavine Henrija IV.
Pripremali su precizan program konfiskacije crkv poseda i nadali su se da e
ga parl odobriti. Po vladavine Henrija V, njihov voa Don Oldkasl, gospodar
Kobama, pokrenuo je nekoliko lolardskih pobuna. Izgleda da su postojale
izvesne veze izmeu lolardske vlastele i sledbenika porodice Mortimer. Poto
su njegove zavere propale, Oldkasl je pobegao u Vels, gde se skrivao do
1417, kad je pogubljen. Njegova smrt oznaila je kraj pol. znaaja lolardstva.
Mada Viklifovi sledbenici nikad nisu imali velikog uticaja u Engl, njegove ideje
stekle su ogroman znaaj u dogaajima u jednoj dalekoj zemlji. Najstariji sin
cara Karla IV, Venceslav, vladao je kraljevinom ekom od 1378 do 1419.
Njegova sestra Ana bila je prva ena engl kralja Riarda II. Mnogi esi otili
su s Anom u Engl, meu njima i neki ueni ljudi. Ubrzo su saznali za Viklifova
uenja i ve 1380 neka njegova dela bila su poznata u ekoj. eki uenjak
Jeronim Praki preneo je 1401-1402 Viklifove teol spise iz Engleske, kako bi ih
prikljuio pol delima koja su stigla ranije. Sveti rim car i kralj eke Karlo IV
najvie se posvetio interesima svog e kraljevstva i nadao se da e od njega
nainiti glavnu dravu Carstva. On je 1347 osnovao univerzitet u Pragu,
veliko meunarodno obrazovno sredite. Meu ekim naunicima s
univerziteta Jeronim je naiao na najveu podrku Viklifovim idejama.
Svetenstvo se zabrinulo i trailo je miljenje o pravovernosti teza izvuenih
iz Viklifovih dela. Posle rasprave, one su osuene kao jeretike, uprkos
protivljenju manjine koju su inili eki naunici. Meu njima bio je i magistar
Jan Hus.

Roen je 1370, a diplomirao 1393 i magistrirao 1396. Do doktorata nije

stigao. Bio je reit propovednik, pisac sveanih pesama i pobornik verske
reforme. Snano je napadao zloupotrebe u crkvi i iskvarenost svetenstva.
Jedna grupa ljudi naklonjenih reformi crkve pomogla je darovima Vitlejemsku
kapelu u Pragu da bi ova crkva posluila kao sredite za propovedanje
hrianskog ivota. Hus je 1402 postavljen za propovednika u toj crkvi. Iako
je oigledno imao razumevanja za vei deo Viklifovog uenja, on se 1411 jo
uvek zaklinjao da ne veruje u osnovne postavke Viklifovih uenja. Nacionalna
oseanja eha dugo je vreao nadzor 3 strane nacije nad njihovim
univerzitetom. Spor oko Viklifovih dela dodatno je zaoptrio taj problem. Iako
veina e profesora nije prihvatala Viklifova uenja, oni nisu preduzimali

98
nikakve mere protiv onih koji su ga prihvatali, a naroito ne protiv ljudi poput
Husa koji su usvojili samo manji deo Vikl ideja. Nem naunici aktivno su se
zalagali za suzbijanje jeret ideja. e profesorima ukazala se 1409 prilika da
ostvare prevagu. Kardinali koji su sazvali sabor u Pizi zahtevali su od hriana
da zadre neutralnost izmeu dvojice papa dok se spor ne razrei. eki
profesori, na elu sa Husom, eleli su da zauzmu takav stav, ali ostale 3
nacije glasale su protiv. Poto je kralj Venceslav bio naklonjen neutralnosti i
eleo da ga u tome podri univerzitet, ubedili su ga da promeni univerzitetski
statut, tako da je eka nacija dobila 3 glasa. Zatim su e profesori izglasali
neutralnost i izabrali Husa za rektora. Njegov dolazak na poloaj rektora bio
je previe za arhiepisk koga su ve godinama uznemiravali njegovi napadi na
svetenstvo. Naunicima s univerziteta zabranjeno je da propovedaju, a na
Prag je stavljena paps zabrana. Presudna god u Husovoj karijeri bila je 1412.
Usled neslaganja s papom i previe radikalnih Husovih koraka, njega je papa
izoptio i naredio da se Vitlejemska kapela sravni sa zemljom. Kralj Venceslav
je prognao Husove sledbenike s univerzitta i iz Praga. Hus se povukao na selo
gde je nastavio da propoveda i napisao je par dela. Jedan od osnovnih ciljeva
sabora u Konstanci bio je da dokraji husitsku jeres. Car Sigismund ponudio
je Husu bezbedan dolazak na sednicu i povrata kui. Hus je stigao u
Konstancu 3 nov 1414, ali su ga prelati bacili u tamnicu. Sigismund je
nedovoljno pokuavao da ga oslobodi. Husu je naloeno da se izjasni o 45
teza izvuenih iiz Viklifovih dela i 42 iz svojih sopstvenih. Izjavio je da se
slae s nekim Viklifovim ubeenjima i odbio je da se odrekne sopstvenih
uenja. 6 jula 1415 rainjen je i predat svetovnim vlastima. Sigismund ga je
spalio. God dana kasnije spaljen je i Jeronim iz Praga. Hus je u znatnoj meri
bio obeleje ekog nacionalizma. Njegova smrt izazvala je bes i 500 plemia
zaklelo se u sept 1415 da nee prihvatiti nijednu odredbu sabora. Husitska
rulja je 1419 zauzela Prag i pobila gradsko vee. Usledio je niz krst pohoda
protiv husita, koje je predvodio car Sigismund. Husiti su pobeivali. Posle
smrti svog voe, husiti su se podelili u niz razliitih sekti. Pod husitskim
platom pojavile su se gotovo sve poznate jeresi, i neke nove. Sve skupine
husita uspele su 1420 da saine izjavu sa kojom su se svi sloili i koja je
poznata kao etiri praka lana. Njihovi zajedniki zahtevi svodili su se na
punu slobodu pripovedanja, davanje vina laicima pri prieu, konfiskovanje
velikih crkvenih poseda i strogo kanjavanje svih grehova. Vie od 10 god
pojedine husitske skupine uspeno su saraivale u ratu, uprkos meusobnim
verskim razlikama. Izazivale su paniku u susednim dravama Carstva.
Meutim, radikali su sve vie plaili konzervativno krilo koje je eznulo za
mirom. Husitsko i katoliko plemstvo udruilo se 1434 i skrilo snage
radikala, pa je 1436 zakljuen mir s Sigismundom. Prihvaen je za kralja

99
eke ali morao je da odobri verovanja konzervativnih husita. eka je ostala
u sutini jeretika drava, sve dok protivreformacija nije uhvatila maha u 16v.

100