MICHEL DE MONTAIGNE

ESEJ O PRIJATELJSTVU

Michel Eyquem de Montaigne jedan je od najveih proznih pisaca XVIst., ali i Francus e ni!evnosti uop"e. Ve" od ranog dejetinjstva #iva $iro o humanisti i o#razovan. % isto vrijeme Montaigne predstavlja izvrsnog renesansnog pisca i Francus og politiara. &va puta #iva iza#ran za gradonaelni a 'ordeau()a. *aetni je nove nji!evne vrste, eseja, $to je i naziv za njegovo najve"e djelo. +a on smrti svog oca, Montaigne u naslije,e do#iva veli u #i#liote u, u oju se povlai -./-g . 0amo poinje sa pisanjem eseja na ojima radi do raja !ivota. Esej je otvoreno #ogata 1orma oja nema stri tno granica, u prvi plan stavlja slo#odno retanje misli, slo#odno asociranje, ali ono $to je najva!nije je da ni ad ne pretendira da da onane sudove o neemu. Esej uvije nosi jednu crtu autors e su#je tivnosti. 2es essais je djelo oje se satoji od tri njige oje predstavljaju sumu Montaigneovih razmi$ljanja o najraznovrsnijim temama. 0e teme crpi iz razliitih izvora, a to su njige, ljudi oji se nalaze o o njega i on sam. +jegova razmisljanja su upotpunjena latins im i gr im citatima, $to on o#ja$njava3 +e"u da lo$ije o#ja$njavam ono $to je ne o prije mene #olje o#jasnio. 4i$u"i o mnogo#rojnim temama Montaigne se#e stavlja u sredi$te z#ivanja. 5n sam je svoja glavna preo upacija. 4o u$ava se#e o#je tivno promatrati u raznim situacijama i dolazi do saznanja da su ovje ova priroda i njegova svijest veoma omple sne. 6ada Montaigne izdaje sve tri njige, prve dvije nadopunjava i daje ne e nove omentare na ono o emu je ve" pisao, sto je pone ad potpuno ontradi torno onom predhodno napisanom. Me,utim, svoje stare stavove ostavlja s namjerom da po aze da se ovje ova misao mijenja. 7edan od najemotivnijih Montaigneovih eseja je esej 85 prijateljstvu9, u ojem opisuje pravo i is reno prijateljstvo. +a osnovu tog eseja ,mozemo predpostaviti da #i se i on slo!io sa 4lautom3 96oli o samo po$tovanja i pohvala zaslu!uje prijateljstvo: 5no je to oje ra,a, odr!ava i hrani najljep$e osjeaje oje su ljuds om tijelu svojstveni:; <4laut = 6oje je uop"e pravo znaenje rijei 8prijateljstvo9> Mnogi "e re"i da je prijateljstvo jedna veli a dru$tvena za#luda, ali zar ono ne predstavlja spremnost da se pred ne im otvorite u potpunosti, spremnost da slu$ate, da !rtvujete dio se#e #ez rajnje oristi> 5no $to mi o#ino nazivamo prijateljima i prijateljstvom, samo su prisni odnosi s lopljeni ili ne im sluajem ili ne e ugodnosti radi, pre o oje se na$e du$e me,uso#no i dr!e. &a, sla!em se sa Montaigneom, ve"ina prijateljstava oje imamo su s lopljena radi ne e ugodnosti, ne a a i radi oristi, ali da li mi uop$te ova vim odnosima pripisujemo ade vatan naziv> *ar prijateljstvo ne #i tre#alo imati ne o du#lje, uzvi$enije znaenje> % prijateljstvu o ojem ja govorim du$e se mje$aju i stapaju jedna u drugu, ta o da #ri$u i vi$e ne mogu prona"i sastava ojim su spojene>

&a li je zaista mogu"e #iti privr!en i predan prijatelju, istins om prijatelju, na nain na oji nam to Montaigne opisuje> &a li uistinu pravo prijateljstvo predstavlja 8stapanje dvije du$e u jednu9> 8% ovim #lagorodnim odnosima, usluge i do#roinstva, oji odr!avaju duga prijateljstva, ne zaslu!uju a ni da se uzmu u o#zir, iz razloga $to su nam volje #ile potpuno slivene u jednu9 6a o vidimo za Montaignea su ovo odli e pravog prijateljstva, oje je od njega a i divinizovano. Me,utim, ne #ih se u potpunosti slo!ila s njim. &a, ovje mo!e #iti ja o privr!en i #liza s prijateljem, a do te mjere da je spreman sve dijeliti s njim, me,utim da li "e ta privr!enost postojati i onda ada #i to moglo negativno uticati na njegov opstana > 7er a o znamo, ovje se ra,a ao egoista, i oli o god on djelovao i po u$avao #iti altruista jednostavno taj egoizam je dio njega i uvije po#je,uje. ? da li uop$te tre#a i mo!e postojati prijateljstvo izme,u oeva i djeca, izme,u #ra"e> 8% odnosu djece prema oevima ponajprije je po$tovanje. 4rijateljstvo se odra!ava op$tenjem oje ne mo!e postojati izme,u njih, z#og suvi$e veli e razli e, i ono #i se mo!da su o#ljavalo sa prirodnim du!nostima.9. 6ao i Montaigne smatram da pravo prijateljstvo izme,u roditelja i djece ne mo!e postojati, prvensteveno radi njihove inegaliteta. +jihov odnos se zaniva na uzajamnom po$tovanju i lju#avi. 4rijatelji dijele ne a zajedni a shvatanja, razmi$ljanja, i !elje, a i ada se ne sla!u, ia o mislim da su, od istins ih prijatelja, ta ve razli e u mi$ljenjima rijet e, one slu!e samo da zaine jedinstvo oje vlada. &o sa roditeljima, djeca nemaju nu!no ne a zajedni a razmi$ljanja, a #ih i re la da je to vrlo rijet o, i ta injenica $to nam je ne o roditelj ne znai da se se sla!emo sa njegovim stavovima. Iduce pitanje oje Montaigne razmatra je3 &a li je mogu"a lju#avna veza zasnovana na prijateljstvu> 8@tavi$e, u lju#avi je samo pomamna !udnja za onim $to nam izmie <...= Aim u,e u granice prijateljstva, to jeste u podudarnost volja, ona sahne i opni.9 +e #ih se slo!ila sa Montaigneom ni u ovom pogledu. Ipa smatram da ada dvoje ljudi stupi u lju#avnu vezu, ta veza nije zasnovana samo na ulnoj lju#avi, uvije postoji ne$to du#lje i jae. 4ostoje zajedni e oso#ine, ne a zajedni a mi$ljenja, !elje, jednostavno ne$to $to ih vrsto povezuje. 4a za$to onda sa ta vom oso#om ne #i moglo postojati i prijateljstvo> 7er oli o je poznato, najvr$"e veze su upravo one oje se rode iz prijateljstva:9 4rijateljstvo je vjera #ez 'oga i Budnjeg dana. Vjera ojoj lju#av nije strana.;< 0ahar 'en 7elloun= %zimaju"i sve u o#zir, ipa mislim da "u se slo!iti sa Florijom Emilijom3 8Mo!da je upravo ova du#o a lju#av ega se ti najvi$e pla$i$. Mnogo je mu$ araca ojih je vi$e strah da gaje ulnu lju#av sa !enom, nego da gaje du#o o prijateljstvo. I onda im je zauzvrat prijateljstvo rivo $to ne mogu gajiti i ulnu lju#av s njom.9 @to se tie #ra a, o ojem Montaigne ta o,er pi$e, mislim da on tre#a predstavljati zajednicu zasnovanu na harmoniji, prijateljstvu, lju#avi i predanosti, ali isto ta o tre#a #iti zasnovana na ja oj ulnoj osnovi. % vecini slucajeva, s vremenom, lju#av se polah o gasi, ali prijateljstvo ostaje, i z#og toga supru!nici ne tre#aju da dopuste da se zajednica 8uspava9, ugasi, vec sva im danom vise doprinosti da ona opstane i !ivi. +a osnovu svega, mogu za ljuiti da je prijateljstvo ja o relevantna stvar u ljuds om !ivotu, za ne e a i sveta, ne$to $to je jednostavno ovje u neophodno.

C4rijateljstvo istodo#no sluzi mnostvu razlicitih stvari. 6amo god podjete, ono ce uvije ostati vase. +ijedna prepre a za prijateljstvo nije neprelazna. 5no ni ad ne #iva nepravovremenoD ono ni ad nije ni ome na putu. 4rijateljstvo nam je potre#no ao i poslovine zivotne nuznosti ) vatra i voda.C EIEEF5+