ZBOKNIK

ZA

NARODNI IVOT I OBIAJE

J U N I H SLAVENA.

NA SVUET IZDAJE

JUGOSLAV. AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI.

SVEZAK II.

EEDIO

DE. ANT. RADI.

U ZAGREBU 1897.
KNIABA JUGOSLAVENSKE AKADEMIJE (DIONIKE ) .
TISAK DIONIKE TISKARE.

Cijena for, 2*50.

 ecueil des matcriaux
sur
La vie et les coutumes tlu peuple slave du Midi
(Oroates, Serbes, Slovenes) "

Publication semestrieile
de la
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti"
(Acaemie des Sciences et des arts des Slaves du Sud)

Zagreb (Agpam), Croatie.
Prix de Abonnement: 5 fr. 4 mk.
Oa s'abonne en envoyant un mandat-poste la Uprava Jugoslavenske
akademije, Zagreb (Agram), Croatie.
Toutes les communications relatives la redaction, lettres, livres etc.
devront etre adressees au Directeur du Zbornik za narodni ivot
etc." {Jugoslavenska akademija). Zagreb (Agram), Croatie.

Sommaire du tome presant (dirige par Dr. A. Radi):

Radi A., Dr.: Questionnaire d'Ethnographie et Sociologie
(precede d'un traite sur le peuple" et l'Ethnologie p. i 88
Lovreti J.: La vie et les coutumes des paysans d'Otok.
(Otok est un village en Croatie Orientale, de 4.000
habitants peu pres; on y decrit aussi les villages
voisins. La description est faite d'apres le Que
stionnaire precedant et contient les parties suivantes:
Caractere geographique du pays, Caractere anthro-
pologique du. peuple, Habitation, costumes et vivres,
Travaux et instruments, Vie privee, Coutumes et
usages. [A suivre.]) . . . . . . . . . . p. 91459
Radi A., Dr.: * Bibliographie. . . . . . . . . . . p. 462509
Notices..' . . . - . - 1 : . . . . . . ... .. . p. 510515

On sire l'echange avec toutes les revues savantes.

 ZBOKNIK
ZA

NARODNI IVOT I OBIAJE

J U N I H SLAVENA.

NA SVUET IZDAJE

JUGOSLAV. AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI.

SVEZAK II.

EEDIO

DE. ANT. RADI.

U ZAGREBU 1897.
KNIABA JUGOSLAVENSKE AKADEMIJE (DIONIKE ) .
TISAK DIONIKE TISKARE.

Cijena for, 2*50.

I-Jib to
 Sadraj.
Rasprave.
Badi A. Dr.: Osnova za sabirane i prouavane
grae o narodnom ivotu
(I. Zadaa Zbornika za narodni ivot i obiaje junih
Slavena". 113. II. Osnova za sabirane grae o
narodnom ivotu. 1372. III. Nain sabirana
grae o narodnom ivotu. 7285. IV. Prouavane
grae o narodnom ivotu. 8588.)

Graa.
Lovreti Josip (i Juri Bartol): Otok, Narodni ivot i
obiaji
Uvod 91. P r i r o d a 93. (Kraj i mjesta 93.
Vode 9.4. Vrijeme 95. Tlo 98. 98.
ivotiiie 99.)
T j e l e s n i u s t r o j 103. (Openiti ustroj tijela 103.
Posebne pojave 104.)
i v o t n e p o t r e p t i n e 114. (Selo 114. Kua
i dvorite 115. Zgrade izvan dvorita 133.
Hrana i sue 137. Pie 153. Odijelo i obua
153. eslafie i nakit 193. Ogrjev i posvjet
207. Lijekovi 209.)^
Rad. Sprave i orue. 224. (Lovske sprave 224
Polodjelske sprave i orue 230. Sprave za pri
reivane ivea 233. Sprave za voznu 241.
Sprave i orue za izraivane razne grae 249.) Poslovi.
253. (Lov. 253. Gojene blaga i ivadi 254.
Obraivane zemle 267. Kuni poslovi 283.
Graevine 285. Izraivane grae, sprava i orua
291. enski poslovi 292. Prijegled dnevnoga
rada i poinka 306. Trgovina 309.)
i v o t 309. (ivot u zadruzi 309. ObiteJ i rod
327. ivot sa susjedima 353. ivot prema dobi
354. ivot prema zanimanu i imetku 364.Kako
ivu bolesni i nakazni Judi 373. Zloinci i drugi ravi
ludi 374. Vjerski ivot 376. kola 377.)
O b i a j i . Svakidani obiaji. 378. (Obiaji kod jela
i posla 378. Pravni obiaji 385. Obiaji u
druenu s luima 285.) Groini obiaji 390. (Domai
obiaji 390. Javni obiaji 402.) Porod. enidba.
Smrt. 411. (Porod 411. enidba 421.)
IV SADRAJ.

Strana
Vjesnik.
Radi A. Dr.: Knievne novosti 462509
K n i g e 462. (Broz-Bosanac: Hrv. nar. pjesme.
462. Olszewski St.: Knstliche Verwandschaft bei
den Sdslaven. 468. Olszewski St.: Krakowiacy.
469. Fedorowski M.: Lud bialoruski na Rusi
litewskiej. 470. Materyaly antropologiezno-areheolo-
giczne i etnograficzne. T. II. 470. Achelis Th.:
Moderne Vlkerkunde. 472. Meyer E. H.: Deutsche
Volkskunde. 472.)
P o v r e m e n a i z a i i a . 473. ( -
". I. II., 473.
" i t. d., VIIXIV., 476.
Cesky Lid". IllVI., 491. Narodopisny Sbornik
ceskoslovansky". I., 492. Sbornik muselnej slo
venske] spolonosti". I. 12., 497. Slovenske
Pohl'ady". XVII. 112, 497. Wisla". III., 498.
Lud". IIII., 501. 8 .
III., 505. Zeitschrift des Vereines fr Volkskunde".
VII., 505. Niederlausitzer Mittheilungen". IV.,
506. Melusine". VIII., 507. - Bulletins de So-
ciete d'anthropologie de Paris". IVe serie. VIII. 1.,
508. The Folklorist". I. 14., 509.)
Od Urednitva 510515
N a Z b o r n i k " . 510. (Ureene Zbornika".
I. sv. Zbornika". 510. Osnova za sabirane grae
itd." 511. Otok. 512. Govor u Otoku i oko
nega. 513.)
N a i s u r a d n i c i . 514.
Slike: Josip Lovreti. 90. 1. Marica Brnatovi. 92. - 2. Pavo
Subai. 93. 3. i 4. Otok. 114 i 115. 5. Ereza i babak.
116. 6. Bunar. 116. 7. Kua Mikov-Kovaevi. 118. 8.
Kua. 119. 9. Soba 122. 10. Kuari. 125. 11. Drugi,
mali kuari. 126. 12. Ambar. 128. 13. tagal i tale. 129.
14. Starinska drvena kua. 130. 15. Starinska drvena kua.
131. 16. Oaiiak prid elom tavana. 132. 17. Kua na
stanu. 113. 18. Vraj na stanu. 134. 19. Govedska tala
na stanu. 135. 20. Okol na stanu 136. 21. Muko dite u
rubinici. 153. 22. Momak u srmanoj ajini i zlatom vezenom
ruvu. 23. Stariji Otoanin poslenim danom. 157. 24. Di-
vojka u sitno sabranoj, zlatom vezenoj kouli i u svili. 159.
25. Divojka u odnici. 161. 26. Divojke, jedna u svilom, druga
u zlatom vezenoj kouji. 163. 27. i 28. Divojke u zlatom
vezenim koulama i u velikoj svili. 165. 29. Opleak i skuti
narastavce. 167. 30. Divojka u vapskom opleku i sukni.
169. 31. Redua u zori, sukni i pregi. 171. 32. Mlada
 SADRAJ. V

ena u kouieu i stara ena u dugakom kouvu riez rukava.

173. 33. Ruvo stare ene. 175. 34. Stojnici ili poiiavci.
177. 55. Komlatinke na Veliki petak (bez oznake strane)
1923. 36. Pletenica bez nakita, 194. 37. Pletenica na-
kitita. 197. 38. Suvara. 236. 39. oban, svinar i orda.
257. 40. troja. 260. 41. Nabijane kudije. 294. 42.
Predene. 297. 43. Stative (sa tkajlom) i ekrk. 304. 44.
Ruekonoa. 307. 46. Otoki gajda. 367. 46. Oajda u
svatova. 367. 47. Otoka Ciganka. 372. 48. etelice idu kui
na doeonicu. 382. 49. i 50. Krstari (bez oznake strane)
404405 i 406407. 51. Kralice (bez oznake str.) 408409.
52. Porodija ide na uvod. 420. 53. Vojno (mladoena)
436. 54. Muki svati. 438. 55. Mlada u zavoju. 453.
56. Svatovi idu kumu na veeru (bez oznake str.) 454455.
Glasovi za pjevane: Na Cvitnicu (Ja urani, jelo!) 403. Filip ovica
(Filip i Jakob goru lomio.) 404. Dodole (Naa doda moli Boga.)
405. Krstari (1. U ura bana prid kuom grana. 2. Ovdi
nama kau.) 406 i 407. Krajiari (Oj, goro jelova! 1) Ajd
poei kralu! 2) Ajd poei, kralu!) 409 i 410. Rani majka
dva sina nejaka. 427. Sitno evie, al ga malo! 429.
Otpremlaj se, mladi vojno! 439. Oj svatovi, draga brao
moja! 440. Igrali se vrani koni. 442. Uzovnici, zazovnici,
stante malo! 443. Uzovnici, zazovnici, budte veseli! 443.
Oj orlovi, orlovi! 447.

a
 Vee tiskarske i droge pogrjeke.
(Sitniji broj nad brojem strane pokazuje redak o d o z g o r a , a p o d brojem
strane pokazuje redak odozdola. O s o v n i m pismenima tampane su pogrjeke,
a poloenim ispravci. N a s l o v i poglavja i drugi, koji su pomutnom tiskani
u izgovoru narjeja, pa krive rastavnice ne ispravjaju se.)
91 5 (i dr.) Komletincima Kom]etinci(ma) ili Komfatinci(ma) (94), Kuita
udno, ali sam tako uo. Ur.) 1006 svilema svilena 109l5 zu} uj 1128 aba
aba 112l3 sklopci sklopci 113[52 drtavica drhtavica 1162 (pod slikom) drvnak
drimk 12J-4, mau maom 127 zara ard 2
128.2 staga} taga^ 1358 se 1362
bai bai 136, zumbuJa8 sumbula 9137 bae bae 139 pretisne pritisne
143 jacima jajcima 145 ili ili 149 vratre vatre 146I3 pe pa 15214 pepelu u
pepelu 15415 gl. si. 59. i 60 gl. si. 49. i 50 1581(i dana dane 16014 vezoze 1
ve
zove 1767 zobju zobju (zobjom) 177 2 poinu poimju /'poimaju) 178 kuina
kuina 17818 su su su 180 2 7
(i dr.) kousi kouvi (Jurio) I81 l2
2s
crvei crveni 18113
otoanke Otoanke
21
182' pliplitova priplitova 182 16 185 na rastavce nara-
stavce 183 ledi le(im)a 185" otrag ostrag (odostrag) 18612 svgani svagdani
1947 da da 198 u17vrii / r m 2007 po pa 8 2017 206 sulufe zolufe 2102 i
211i6 ; * 215 tekui ci tekuici R219 (bit e) napajaju 219, s uta-
cana utucana 2197 ae ae 220 si se 22219 frast /rasi 2241* obije odbije
227G prigrebom prigrabnom 228i0 izvrsti *#wi 2305 kopai kopai 2B118 skopa
skapa -jBli plenice (bit e) plenice 2 23512 ceri etirdi 2357 palevi palcevi
23713 ju je 242 polovici polovici 243 krajiac hajiac 244J0 grbava, drveta
grbava drveta 25312 kajiica (tako rkp.; bit e) kajiaca? kajiica 25414 konima
konma 255i4 sveti svete 25616 obliu oliu 26512 aba aba 26712 letva letava
26825 si je 2698 uvratima uwatma<ma> 280,0 zagorjanike gorjanike 2815 glo-
ara glogava 28118 nagorge nagorke 2818 badneve bubneve 284 u do do |>a co
286 u obradvaju obradve 28710 nemu iwi 28811 ali aZi * 290' isituje2 izituje
29920 naslane naslone 30919 ie ise 310 (iza Jovanovia Jwn'c 311 Guvii
uvrci 3179 1kod 7(2 318 ie ie 337x dotepacom 17dotepancom 3442 toga,
al 0#a; 346 pue pua J 3486 zaminicu zaminu J 353 komija komiju 36120
Otoku tt Otoku 36513 prvi veera jpraw 9
veeru 3668 pintara 21
piwiera 368' stoke
marve J 404' prikriju pokriju J 439 sie sm'e J 449 biem kangijom J.
 Osnova za sabiraiie i prouavane grae o
narodnom ivotu.
NAPISAO DR. A. EADI.

I. Zadaa Zbornika za narodni ivot i obiaje junih

Slavena".
Ovaj nacrt nije rasprava. S toga, a i s toga, to treba da bude
kratak i to jasniji, ne e u hem biti potankoga razlagana razli
itih mnijefia: biti e u neku ruku apodiktian, aprijoran. Kritici je
dakako otvoreno po|e.

1. Narod.
Zadaa je Zborniku za narodni Mvot i obiaje junih Slavena":
1., da se u hem sabere sve, to se moe, o narodnom ivotu junih
Slovjena; 2., da se ta sabrana graa znanstveno obradi. Da se ovo
ovako u kratko reeno uzmogne razumjeti, potrebno je, da se potane
objasne pojedine rijei, koje su metnute u ovu zadau Zbornika".
Kazali smo: da se sabere sve o narodnom ivotu". Sto je narod?
ISTe misli se tu itav narod ili hrvatski, ili srpski, ili slovenski, ili
bugarski, ve se misli onaj vei dio naroda, koji recimo za
sada ivi po selima, rukama radi, koji u velikoj veini ne nosi
francuskoga odijela, koji nije uio nikakih, ili gotovo nikakih kola.
I ovo su, istina, razlike, koje dijele narod od gospode, inteligen
cije, no ni svaka za se, ni sve zajedno nijesu, kako emo vidjeti,
prava razlika, po kojoj bismo mogli prepoznati ovjeka iz naroda
od gospodina. Prava je razlika druga kultura. G-ospoda imadu
svoju, narod svoju kulturu. A kad kaemo kultura, mislimo ba
ono, to je zadaa, da se u Zbornikuu sabere: Mvot, nain ivota.
ivot je ovdje samo kratica. Kad upoznamo narodni Mvot, znat
emo, esa narodu treba za ivot, kako radi i poivaj tko mu je
ZBORNIK ZA NAK. IVOT I I . 1
2 DB. A. RADI,

drag, a tko mrzak, to mu je pravo, a to krivo, kako se veseli i

alosti, o em snatri, esa se boji i emu se nada. . . . Poredimo li
ivot i obiaje, ueerie i vjerovarie, znane i mijene narodno s go
spodskim, vidjet emo, da je u jednom i drugom u velikoj veini
samo ono jednako, zajedniko, to je jednako u svih naroda, u svih
Judi: i narod jede i pije, i narod se veseli i plae, i narod vjeruje,
misli neto i zna neto i u gospode sve to vidimo; ali kako se
narod vlada kod jela, kako se veseli, tomu se gospoda smiju;
to narod vjeruje i misli, to je gospodi glupo; gospoda narod ale
i govore, da bi ga trebalo prosvijetliti, t. j . uiniti, da se narod
vlada, da vjeruje i misli onako, kako je to u gospode. To je poznato,
razlika je oita.
No kako je razlika oita, tako nije oito, otkuda i kako je ta raz
lika nastala. Mnogi e odmah pomisliti na ono, to smo gore spo
menuli, t. j . da je svoj toj razlici uzrok k o l a : narod je neuk,
narod je u neznanu. No jazu onomu, koji dijeli narod od gospode
nije uzrok samo n e z n a n e narodno. Kad bi n e z n a n e bilo uzrok,
onda bi isti jaz postojao i izmeu gospode i n i h o v i h ena,
gospoa, izmeu gospode, koja su u i l a visoke kole, i izmeu
gospode, koja tih kola nijesu uila, kao to su trgovci, bankiri it.,
jer po svom znanu ne stoje ni nihove ene, ni trgovci i bankiri
mnogo vie od naroda: mnoge gospodske ene i gospoda bankiri
znadu upravo toliko rimskoga prava, grke mitologije, skolastike
teologije, riemake filozofije, astronomije i integrala, koliko i zadni
ovjek iz naroda, pa ipak ne vidimo, da bi na nih ona u e n a
gospoda onako gledala, kako gledaju na narod.
Drugi bi tko pomislio, da je jazu izmeu gospode i naroda uzrok
bogatstvo na jednoj, a siromatvo na drugoj strani. Da razlika
u imetku pravi meu Judima razliku, da jedne od dfugih udajuje,
o tom nema umne. No ovomu jazu, o kojem govorimo, nije krivo
siromatvo naroda. Zar nema gospode, koja nita nemaju, a uza to
i nita ne znaju? I druga ih gospoda ipak ne zovu prostim" na
rodom. Kad bi razlika u imetku inila ovaj jaz, morao bi se taj
jaz pojaviti i meu bogatim i siromanim dijelom naroda, ili bi
gospodi samo sirotina narodna bila prosti" narod. No toga nema.
Bogati lihvar iz naroda ne vidi ono u svom siromanom duniku,
to gospoa vide u ovjeku iz naroda.
Ni to nije uzrok velikoj razlici izmeu gospode i naroda, to
narod teko rukama sebi kruh slui, a gospoda ga, zasluuju gla
vom, umom. Istina je, da runi rad na jednoj, a umni na drugoj
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 3'

strani u istinu dijeli Jude moda i vie, nego to ih dijeli razlika

u imetku. No otuda ne slijedi, da i m o r a dijeliti. Silnih legija
radnika, koji se ujevima svojih ruku prehrariuju, nitko ne broji u
prosti" narod, nitko na nih onako ne gleda, kako gospoa gle
daju na narod. S. druge strane da se posluimo neto neobinijim
primjerom mnoga ciganka ne zna za ujeve, ve gatanem u karte
sebi kruh slui. Nije li i to nekaki umni rad? Pa ipak nitko nije
ciganke nazvao gospoom.
Spomenuli smo o d i j e l o . To je neto, to moe svaki dan pro
mijeniti. Pa gle! Najsigurniji e biti, da te ne ubroje u prosti"
narod, ako obue gospodsko odijelo. I zbilja: neka ovjek iz naroda
pone pomalo oblaiti gospodsko odijelo, rei e se, da se .civili-.,
zuje, da nije posve prost". I pravo e imati: taki je ovjek iz
naroda izgubio ve polovinu narodne due da tako kaemo,
i obina mu ovjeja plitkost, koja sudi samo po povrini, ne ini
krivo. No ipak bi krivo sudio, tko bi drao, da samo odijelo ini
onu razliku, o kojoj govorimo. Da ovjek iz naroda pone oblaiti
nenarodno odijelo, mora ve biti dobro pripravjen, ne ide to na
jedanput: mora, kako smo rekli, izgubiti neto od narodne due.
I tako ni neukost, ni siromatvo, ni teki runi rad, ni odijelo
nije uzrok onomu jazu, koji dijeli narod od gospode. Sve su ovo
uz druge stvari uvjeti onoga, to zovemo k u l t u r o m , sve ovo
zajedno ini zbija kulturu. Ali smo mi pokazali, da iz razlike kakove
u ovim stvarima ne mora izlaziti, pa zbija i ne izlazi i onakova
razlika, kakova ima izmeu gospode i naroda. Mi smo pae vie
puta spomenuli i jaz, koji, rekosmo, vlada izmeu ova dva dijela
naroda. I zbija je jaz. Drugaija je ona razlika, koje ima i meu
gospodom prema znanu, imetku, radu. Ta se razlika jedna, da
kako, lake, druga tee, dade ipak u kratko vrijeme izjedna
iti : znane se popuni, imetak se stee, mjesto da radnik zuji ruke,
raunat e u raunarnici i razlike e gotovo nestati. No da narod
prestane biti narodom, da bude blizu gospodi i gospoda jiemu,
morao bi promijeniti duu. A da se dua narodna promijeni, za to
treba stojea, kako je trebalo stojea, dok su se gospoda tako uajila
od naroda, kako su sada udajena Uzroci dakle, to ine jaz, o kojem
govorimo, nijesu takovi, da bi se mogli brzo i lako maknuti; ti
uzroci ne nastaju danas, nego traju i razvijaju se samo nihove po-
sjedice. 0 tim emo uzrocima kazati sada koju rije. Bit emo
kratki.
4 . A. RADI,

Nije teko pomisliti sebi (daleko smo od toga, da bismo to stalno

znali) vrijeme, kad u Hrvata i june nihove brace nije bilo pro
stoga" naroda i gospoe: bio je samo narod, itav recimo na
dananu - prost. Tim nije kazano, da medu pojedincima nije bilo
nikake razlike: i onda je moglo i moralo biti tako, da su jedni bili
pametniji, mudriji, bogatiji od drugih. Pace je moralo biti i druge
ruke razlika: i onda je bilo glavara (recimo: upana), starjeina itd.
No nemamo nikakoga razloga misliti, da bi n. pr, upan drao one,
koji nijesu imali one vlasti i asti, koju je on imao, prostim" na
rodom ; nemamo razloga misliti, da bi s visokoga gledao na obiaje,
vjerovane, znane nekakvoga prostoga" naroda: i on se gostio
recimo na grobu svoga pokojnika, i on je vjerovao, da e taj
mili mu pokojnik doi o ponoi, pa mu je i on pripravio na stolu
soli i hjeba kako je inio i ostali narod. Poi emo i daje. Do
pustit emo, kako je ovjek ovjeku vuk da je taj upan ili
drugi koji glavar bio silnik, da je, ako je bio jai, pa jo k tomu
imao od naroda vlast, svomu slabijemu susjedu inio krivicu,
otimao mu. Sve je to moglo biti, svega je toga i bilo, ali ne
mamo nikakoga razloga misliti, da bi taj glavar drao sebe kao
ovjeka viim od ostaloga naroda i da bi na osnovu toga i
u ime toga prisvajao sebi pravo drati se prema ostalomu
narodu i postupati s nim drugaije (t. j . po se boje, a po one
ostale nepovojnije), nego s nekim sebi ravnim.
Pomislio bi tkogo^ da se takova misao o nekoj visini, o nekom
pravu nad ostalim narodom nije s toga pojavila, to je sve bilo jednako
neuko, neprosvijeeno, to glavar onaj zbija nije bio u prosvjeti
nimalo vie nad ostalim narodom. Otuda bi slijedilo, da prosvjeta
raa i mora raati onakovom miju o nekoj visini i o nekom ne
jednakom pravu. Mi to u ime prosvjete jednostavno poriemo. Inae
bismo se morali odrei itavoga prosvjetnoga rada i nastojaiia o
vjejega, to ga do sada poznamo. Prosvjetom se ovjek podie i
pred samim sobom, to je .istina, ali ako prosvjeta jedne po
die^ ona tim ne snizuje drugih. Da je tomu tako, o tom e
nas uvjeriti dajne razmatrane.
'Pa ipak pored svega toga stoji irienica, da se narod i zove
. slojem naroda" i u istinu smatra najniim. To jasno
dokazuje:frazeologija svih evropskih jezika, u kojima je pridjev naj
nii sloj naroda" za narod gotovo stalan. Ili moda taj superlativ
nita ne znai i nema sadraja?
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 5

Mi ne emo dokazivati, da su gospoda itav'sredni vijek smatrala,

i danas jo gdjeto zbija smatraju narod kao |ude niim; ne emo
dokazivati, da su sebi prisvajali neko pravo nad narodom: to je
utvrdila povjest. Eazlikujmo dobro sredovjena i kasnija. hasija, i ne
pravde prema slabijemu od nasi|a i nepravde protiv naroda: to
nije jedno, tu je ogromna razlika. To e nam jedna jedina rije
razjasniti: slabiji se u srednem vijeku i kasnije sve do danas branio
u svojoj kuli i drugaije. A narod? Narod se je bunio. Isto ine,
no jedan se, kau, brani, a drugi se buni. itajmo povjest tih buna.
Imamo ju i mi.
*
Preskoimo koje stojee.
Iz devetoga vijeka poslije Hrista imademo latinsku listinu hrvat
skoga vladara s lijepim hrvatskim imenom: listinu Trpimirovu. U
desetom vijeku ve su na hrvatskom tlu sabori kranskih hrvatskih
biskupa, a zakjuuje se, da se Hrvatima ima sluiti kranska sluba
boja latinskim jezikom. Svi su spomenici o tom sauvani u latin
skom jeziku, a da li su bili i za koga su bili sastavjeni i jezikom
hrvatskim, ne znamo, a za ovaj nam posao i ne treba znati. Hrvati
su, hrvatski velikai, potpisani na tim listinama, pa imamo dosta
razloga drati, da su i razumjeli, to su potpisali.
Sve ovo jasno govori, da su Hrvati doli u susjedstvo stranoga
im naroda. Tomu susjedu za voju, a narodu svomu (a moda i sebi)
na nevoju, tjeraju glavari narodni iz crkve narodni jezik. Sudimo,
da su se sprijatejili, moda sprijatejiti morali s tim susjedom. Uve
deno je ve i kranstvo. Promijenilo se mnogo.
Susjed su taj bili Eimjani. Eimsko je carstvo propalo, no Eimjani
su ostali. Ti Eimjani eto, Latini, nameu Hrvatima svoj jezik. No
prije nego to se nametne jezik, mora se za to pripraviti tlo: treba
onoga, komu ga hoe nametnuti, predobiti za sve svoje, treba ga
uvjeriti, daje ono, to mu nua, bo|e. Tako je i bilo. Dugo je tre
balo, dok je hrvatski vladar sa svojim velikaima mogao s Latinom
povjerjivo raspraviti, dakako latinskim jezikom; dugo. je trebalo,
dok se je Latinima toliko prijubio, da je jezik svoga naroda istjerao
iz crkve. No, kako nas kasniji dogaaji ue, ipak se prijubio i pri
znao tue za boje, Jepe, zgodnije, kako hoete. Uz riega i nemu
najblie pristajali su i drugi. Pa kad je ono tue boje i Jepe, posve
je prirodno, da je ono narodno gore, runije. Oni su se toga
odrekli, oni su se od svoga naroda odijelili. To su, u kratko kazano,
prva hrvatska gospoda. Tako je bilo po svoj Evropi.
6 DR. A. RADIO,

Ve bi nam ovo, kazano ovako kratko, to se moe krae, moglo

poneto razjasniti, kako izmeu jednoga i drugoga dijela naroda
nastaju razlike, koje nijesu osnovane ni na znanu, ni bogatstvu,
ni na zanimanu, nego na tuoj kulturi. A ta ja razlika mnogo
otrija, to i nije samo razlika, to je opreka, koja raa na jednoj
strani prijezirom i zametavariem, na drugoj mrnom i zaviu. Baz-
likujmo dobro. Ne raa kultura, prosvjeta prijezirom i zameta
vanem, nego tim raa t u a k u l t u r a . Drugo je, ui li te tvoj
ovjek, tvojim jezikom, ui li te poznavati i Jubiti ono, to je tvoje
i negovo, emu obojica kau: nae, a opet je drugo, kad te ui
tu dina e, koji sve svoje hvali i ui te Jubiti, a sve tvoje kudi i
ui te sve tvoje prezirati. Tu se s kulturom, prosvjetom raa i neto
drugo, tu kultura, dok jedne podie, druge ponizuje. Tu je korijen
onomu i onakomu mijeriu o narodu, o kojem govorimo.
No nije tu cijeli uzrok onomu mijenu o narodu. Da je izmeu
gospode, koja su4 se pri}ubila tuincima, i izmeu naroda morao pui
upravo jaz, onaj jaz, koji je tako strano zijevao itav sredni vijek
i kasnije, onaj jaz, koji je progutao toliko uzdaha za pravicom i
ovjetvom, toliko suza nad krivicom i neovjetvom, pa se ipak nije
zajazio, da je taj jaz morao pui, o tom emo se uvjeriti, pro
motrimo li ono, to su uenici, novi narodi evropski, primali od
uite|, batinika grko-rimske prosvjete.
Hrvati su kao i drugi evropski narodi primali od Bimjana rimsku
kulturu i kranstvo.
Poznato je, koliko su Grci, a po nima i Bimjani drali do sebe
i do svoje kulture: sve, io nije bilo Grk i Bimjanin, sve je to bilo
b a r b a r . Teko je kazati onaj prijezir, koji je u Bimjana vladao
prema barbarima, narodima tuega jezika, bez rimske kulture. Po
znato je, a i posve je naravno, da su Eim|ani i nove ev
ropske narode, Gale, Germane i druge, kad su doli s nima
u dodir, zvali barbarima i prenijeli na njih sav svoj rimski
kulturni prijezir. To je tako ulo u obiaj, da su se germanske
poglavice i vladari i sami zvali barbarima, kad su ih Bimjani sa
svoje kulturne visine konsekventno tako zvali. Je li po tom udo,
da su i oni barbari", koji su se iz stotine i stotine razloga p r e
bili Eim|anima i liihovu mislenu, nova dakle gospoda, poela pre
zirati svoj narod, iz kojega su nikli? Nije udo, ali je nezgrapnost,
anomalija, koja nije mogla ostati trajna.
Tu je eto prvi duboki korijen jazu izmeu gospode i naroda.
Bimjani su imali razloga prezirati barbare: tu je bila razlika ple-
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVALE, GRAU NARODNOM IVOTU. 7

mena, rase, razlika jezika, obiaja, dravnoga ureena, itavoga i

vota. Svaki narod, bio on zadni, dri do sebe. To je uvjet riegovu
opstanku. A ako je zbi|a hrabriji, trezniji, sposobniji za rad i stva
rane, ako narod postane sebi svega toga svjestan, raa se posve
naravno neogranieni prijezir loijega susjeda. Ovaj posve prirodni
plemenski prijezir prenesla m gospoda, kako smo vidjeli, na dio
svoga istoplemenoga naroda.
No nije s am od rimske kulture batirieni prijezir prema barba
rima snizio toliko narod u oima gospoe. Taj je prijezir bitno po
jaao i podravao i drugi elemenat, dragi sastavni dio nove evropske
kulture. 0 tom jo rije.
Novi su evropski narodi primali od batinika grko-rimske kul
ture i novu vjeru, kranstvo. Kranstvo je niklo meu Jevrejima.
Grci su i Eimjani, znamo, prezirali narode drugoga plemena. No
ne znamo, da bi taj svoj prijezir opravdavali neim natprirodnim.
Kod Jevrej naprotiv vidimo itavu teoriju o inferijornosti ostalih
plemena i naroda: oni su od Boga izabrani narod. To je stoer
jevrejskoga vjerovana. Ovu su misao, o i z a b r a n o m narodu, o
jedino spasonosnom vjerovanu prenijeli krani na sebe. Istina je,
oni su zvali i primali u svoje redove sve narode, ali, dok ti
narodi nijesu bili meu nima, sasipali su na nih sav svoj
s v e t i gnev, grdili su i proklinali nihove bogove, obiaje, cijeli
ivotj sve, to je svakomu narodu najmilije. Sto znai u kran
skoj terminologiji narodi" (gentes, etbnici)? Nije li ovjek iz na
roda" (ethnicus) najgore, to kranin moe pomisliti? A kako su
mislili o itavim (nepokrtenim) narodima", tako su mislili i o
dijelu naroda, koji je ostajao uz svoje bogove, obiaje i ivot. i
tajmo samo |etopisee, kako piu o svom narodu, koji jote nije bio
pokrten. Uzmimo samo Nestora: on pie o svojim Drev}anima, Kri-
viima, i kako se sve ne zovu sva ta plemena kao Herodot o
barbarima, ako ne pie i gore. A kako je daleko od Rima! No
kranin je. Taj je nepokrteni dio naroda bio najvie po selima,
uz svoj plug i motiku, taj nije mogao tako lako primati svega onoga,
to su primala riegova besposlena gospoda. To su bili selaci, ili,
kako su Latini govorili, pagani, a mi danas po liima velimo -
p o g a n i . to znai u hrvatskom jeziku pogan? Znai isto, to i
gad, gadan. Narodu su naemu tako ivo crtali te pagane, selahe, da
je narod od nih, od pagan, od pravoga svoga bia stvorio nekakva
straila (poganica, buganci itd.). Sejaci su eto doli na mjesto
barbara i naroda" (gentes). to se prije mislilo, govorilo o bar-
i8 DR. A. RADIO,

barima i narodima", to se sada misli i govori o se]acima. Povoda

je i prilika bilo dosta. Se|aei su dugo drali svoje, dugo su davali
povoda izjevima kulturnoga gospodskoga svega onoga, to bijei
povjest. I to je sada narod" : selak. Sto je taj selak (paganus) una
prijed bio gospodi, jasno kae jedna jedina hrvatska rije: pogan.
*
Ne mislim ni iz daleka, da je ovdje kazano sve, to je potrebno,
da se razjasni, kako je nastao pojam naroda u onom smislu, u kojem
se ovaj Zbornik'1 posveuje narodu. Kazano je samo glavno od
glavnoga. Da natuknem samo koji primjer. Dravni se ivot narodni
razvijao tako daleko od utjecaja naroda, narod je dravni stroj tako
malo shvatao, da ga je poeo smatrati, a i danas ga jo smatra
nekim stranim i nesmi|enim fatumom. Zbornik" e ovaj donijeti
za to primjera na pretek. Narod nije bio u javnom ivotu nita.
Kako je u svezi sa svim tim feudalni sistem stvorio od naroda roba,
to samo spomiiiem.

2. N a i o o z n a n s t v o .
Spomenuto je, da su Grci i Bimjani prezirali b a r b a r e . No sam
prijezir nije bio dosta, da odvrati pogibao, koja je jednima i dru
gima od barbara prijetila. Zemja nema pregrada, narodni ivot ide
svojom strujom, pa su barbari dolazili sve to vie u dodir s Grcima
i Bimjanima. Bilo bi udo, da nitko od Grka i Rim|ana ne bi uza
sav prijezir napokon ipak izblie pogledao, to u t i barbari. I tako
je Grk Hero dot opisao ivot i obiaje istonih evropskih i azijskih
barbara, a nalo se i Rimjana. koji su, bilo uz put, bilo namjerice
kazali i napisali, to su mogli doznati o zapadnim barbarima, Ga
lima i Germanima (Cesar, T a c i t ) . Tako su radili i kasniji Jeto-
pisci grki i latinski: bi|eei dogaaje svoje drave bijeili su uz
put i ono, to su mogli doznati o tuim narodima, koji su u te do
gaaje utjecali. Ovo se inilo bez ikake p o s e b n e n a k a n e , ovo je
samo o p i s i v a n e n a r o d a ili etnografija, za razliku od historije,
jer barbari i nima slini narodi nemaju historije. Bilo je kasnije i
posebnih djela o pojedinim narodima, ali im je jedva to drugo bilo
pred oima do lih obina radoznalost, e|a za novou. Bijeilo se je
ono, to je bilo udno i neobino, kako se i danas u knigama, a
jo vie u asopisima za ire opinstvo opisuju obiaji divjih" naroda.
Ozbi]nije su shvatili taj posao k r a n s k i vjerovjesnici u Aziji
i Americi. Nima je bilo upravo nuno, da upoznadu, da u neku
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU- 9

ruku proue obiaje i vjerovaria onih naroda, koje su htjeli pr.eo-

biti za kranstvo. No i oni imadu pred oima posebnu, p r a k t i n u
ije}: oni se bave tuim tim obiajima i vjerovahem samo od ne-
voje, samo da ih u z m o g n u to prije i to uspjenije u n i t i t i .
Ovako je bilo sve dotle, dok se jote nitko nije usudio dirnuti u
apsolutnu vrijednost evropske kulture, kojoj je osnov u batirienoj
kulturi grko-rimskoj i u kranstvu.
Mi smo hotimice zamueali, da se je nova evropska kultura gra
dila na dva r a z l i n a , pae oprena osnova: na kulturi grko-
rimskoj i na kranstvu. Samo je sila krute zbije prisilila ove dvije
kulture, da su se jedna pored druge irile b i j u i n e p r e s t a n o
b o j : kranstvo bije neprestani boj protiv grko-rimskoga recimo
tako poganstva, a poganstvo smeta kranstvu. Ako se slau
p r e d s t a v n i c i jedne i druge kulture, to su samo p r e d s t a v n i c i .
Vie je puta bilo razdora i krvavoga boja meu ovom novom
gospodom. Kako su gospoda na oko bila j e d n o , esto na prvi po
gled ne moe razabrati, u ime koje se kulture koji bori. U ime esa
se bore Hus, Luther? Barem govore o z l o p o r a b a m a , o neprav
d a m a , pozivaju se na pismo, na poetak pravoga kranstva. Nama
je to dosta, za nas se i ne radi o drugom do lih o konstatovanu raz
dora. A. nije li vrijedno izblie pogledati, kako uz s'ubene pred
stavnike kranstva stoje gospoda, kako se nalazi gospode (velikaa,
plemia), koja pristaju, uz ove novotare? Nije li zanim|ivo, kako
Hus tjera t u i n s t v o ? Nije li po gotovo za nas zanimljivo, kako je
gotovo uz sve novotare, pa i uz Husa narod?
Ovim smo samo htjeli natuknuti, kako je u Evropi nastao meu
samom gospodom razdor, borba. Nije to lina svaa, neprijatej-
stvo, kojega je uvijek bilo i bit e. Tu se voi borba o misli, tu
se pita: kako gleda na svijet, na Jude uope, a onda dakako i
na m e n e . to sam meu judima. Dosta je iz te borbe spomenuti
samo jedan dogaaj, francusku revoluciju. Rekao tko, to mu
drago, u toj borbi pobjeuje kranstvo, pobjeuju misli, koje su se
rodile iz kranske nauke. Ne smeta nita, to novotari navajuju i
na kranstvo. No stvar na nas izblie ne spada. Za nas je najzna-
tnije to, to u svim tim borbama sudjeluje i narod, onaj prezreni
narod, za koji nitko i pitao nije. Mnogi novotari ne pomijaju, a
je kranstvo i u svojoj domovini bilo novotarija, a je trailo i
nalo oslona u narodu (gospoda su pomou tuinca Rimjanina Hrista
raspela, a narod je za nim . hrlio), i rairilo se meu narode":
k r a n s t v u su svi n a r o d i j e d n a k i .

*****=
10 DR. A. RADI,

Tako je kranstvo dalo misao, ideju, koju je poprimila zna

nost, pa stala izuavati s jednakom Jubavju, ili ako hoete, s jed
nakim indiferentizmom, sve narode. Kranstvo je omoguilo ovu
jednakost, koja nije mogla niknuti iz grko-rimske kulture
s nezinim pojmom o barbarima. No treba priznati, da je znan
stvena objektivnost morala ovu kransku ideju rairiti, morala je iz
ne odstraniti obijeje vjersko: znanosti su svi narodi jednaki bez ob
zira na to, to vjeruju. Znanost se ne bavi n. pr. vjerovanem kojega
naroda zato, da to vjerovane uniti ili promijeni, ve zato, da mu
nae izvor, mjesto meu drugim vjerovanima i tako o c i j e n i n e-
govu v r i j e d n o s t prema sveukupnomu duevnomu blagu ovje
anstva.
Kad je tako napokon oboreno milene, da je nova evropska kul
tura nada sve vrijedna; kad je pomou kranstva nestalo preziranih
barbarskih naroda; kad je znanstvena objektivnost odstranila vjersko
obi|eje: nastalo je u etnografiji novo doba. Meu tim su otkrivene
nove zemje, naeni novi narodi. Ne popisuju se sada samo udne i
neobine stvari, da se udovoji radoznalosti, ve se bijei sve sa
stalnom n a u n o m cijeju, etnografija dobiva svoju zadau, dok je
prije nije imala. Poreuje se ivot, obiaji i vjerovaria svih naroda,
pa se trai, da se nau o p e n i t i zakoni, po kojima n a r o d
ivi i misli. Tomu su naunomu poslu dali ime etnologija, nauka
o narodima, narodomanstvo.
Znanost ne sustaje na svom putu traena, dok ikoliko moe na
prijed. Tako znanosti nije dosta, da nae zakone, po kojima, u
kratko reeno, narod ivi i misli, ve trai i u z r o k e tim zako
nima. Kako su se od druge polovine naega stojea razvile p r i-
ro'dne nauke, kako je sebi pozitivizam prokrio put u sve znanosti,
kako su se pojavima duevnoga ivota stali traiti uzroci u tvarnom
svijetu, poeli su se i duevnomu ivotu naroda traiti
uzroci u tjelesnom u s t r o j u ovjeka. Po tjelesnom se ustroju
dijeli |ustvo na rase (plemena). Koliko se nauka bavi prouavanem
tjelesnoga ustroja kojega naroda, da se odredi, kojoj rasi pripada,
zove se antropologija. Poreuje li znanost tjelesni ustroj s duevnim
ivotom naroda, pa otuda zakjuuje togod o svezi izmeu tjelesnoga
ustroja i duevnoga ivota, neki ju zovu psihikom antropologijom.
Budui da danas nema u Evropi naroda, koji bi bio tako ist,
da bi pokazivao u tjelesnom svom ustroju bijege jedinstvene rase,
teko je na osnovu sadanih tjelesnih bijega odrediti, od koje je
upravo rase koji narod potekao. S toga se uim Ju u pomo kosti
 OSNOVA ZA SABIRAE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 11

iz pradavnih grobova, pa se po nima sudi. Kako su razlini narodi

jedan uz drugoga ivjeli, mijeale su.se nihove kulture; jedni su od
drugih primali nain grarie, orue, posue itd. Te se stvari iska
paju, poreuju, prouavaju i dosuuju ovoj ili onoj kulturi, ovomu
ili onomu narodu. Ove nauke: nauka o p r a d a v n i ni (prehistory a)
i nauka o s t a r i n a m a (arheologija) znatno pomau narooznanstvu.
*
Za im je ilo prouavane naroda? 1 to pita, pita, za im ide
znanost uope. emu je historija, emu geologija, psihologija i druge
nauke ? Neki misle, da znanost nema druge cijeji do lih te, da neto
saznamo, da zadovojimo svojoj terii za znariem, da naemo istinu.
To bi bila i s t a znanost, kako je zovu. Istina je, znanost ne ide
za drugom cije|u do lih za istinom. Ali se ta zadaa znanosti krivo
shvata, kad se misli, da se istina samo zato trai, da znamo istinu,
pak, kad ju naemo, prekrstimo ruke i uivamo, to smo nali istinu.
Nekoga n. pr. zanima slinost slovjenske rijei plug i ilemake pflug,
pa stane svim pomagalima jezikoznanstva i kulturne historije traiti,
to je istina: jesu li tu rije uzeli Slovjeni od Germana, ili Germani
od Slovjena. I nae, recimo, da je plug slovjenska rije, a od Slo-
vjena su je primili Germani. Misli li tko, da e taj uenak uivati
samo u tom, to zna istinu: plug je slovjenska rije? Ne vje
rujem. Istina je sama po sebi tako hladna, da ovjek u noj samoj
i ne moe uivati. Istina je gorka, alosna ali samo s obzirom
na ovjeje eje i tene. Kad bi bilo protivno, matematiari bi bili naj
sretniji Jui, matematika bi bila najuzvienija znanost, ona bi Judima
podavala najvie uitka, jer su hezine istine najpouzdanije. Pa ipak
nitko ne uiva ba u tom, to zna istinu: dva puta dva je etiri.
Iz ovoga vidimo, da znanost trai istinu, ali je ne trai samo zato,
da ju zna, ve zato, da se nom slui u ivotu. Mi ne pojmimo
ovjeka, koji bi traio istinu, a ne bi znao, emu e mu ta istina
posluiti.
Ovo smo morali spomenuti, premda ovamo ne spada. Ali smo to
morali istaknuti s toga, to se ba n a r o o z n a n s t v u u novije
vrijeme prigovara, da je samo moda, da nije znanost, da se bavi
tricama. Ako koga narodni ivot zanima samo toliko, koliko mu je
zanimjivo n. pr. to, da se koji div|i narod pozdravja trkarlem no
sova; ako koji ueeriak misli, da je jedna takova inenica, kao to
je to trkane nosovima, nekaka istina, pa da je, kad ju naemo i
utvrdimo, sve gotovo: onda je narodoznanstvo moda, onda nije
znanost.
12 DR. A. RADI,

No ve je ona etnografija, kako smo je natuknuli u Heroota i

sredovjenih Jetopisaca, a osobito n. pr. u Taeita, i ako nema po
sebne naune cijeji, odgovarala nekoj potrebi. A kasnije traene
istine" o razlinim narodima ima i te kaku cijej. Kad se je u Evropi
stao drmati stari red, kad se stalo sumnati o postojalira pravnim
uredbama drave i obite|i, kad i kransko vjerovane nije ostalo ne
taknuto: poeli su uenaci traiti poetak, izvor svega toga u ured
bama, obiajima i vjerovanu drugih, primitivnih naroda i iznositi
ili dokaze protiv staroga mijena, ili osnov za nove uredbe. Tako
su se s obzirom na ureene drave i obite|i izuavale uredbe i obi
aji raznih naroda, pa je nastala nova znanost: socijologija. S ob
zirom na kransko vjerovane izuavale su se vjere raznih naroda,
da se pobije, ili da se dokae kransko vjerovane. S obzirom na
kriievnost i nezine motive poele su se iznositi na svjetlo duevne
tvorevine narodne i stav|ati o bok grkim i rimskim klasinim
i po riima sastavjenini (pseudoklasinim) umjetnim" djelima. No
ne emo nabrajati: svaka se grana kulture, svaka se misao stala
poreivati s kulturom, mijenem narodnim. Tako je napokon dolo
do toga, da se stalo govoriti i o kulturi narodnoj, za koju se do
sada i mislilo nije, da je uope ima. No to je sve moglo biti tek
onda, kad je grko-rimska kultura zajedno s kranstvom ne samo
prestala biti jedinim mjerilom vrsnoe, ve je dola da tako ka
emo na optueniku klupu. Dugo je neogranieno gospodovala,
dugo je trebalo, dok joj se tko usudio prigovoriti. Nitko ne misli,
da se ta kultura mora bezuvjetno osuditi, ali se nastoji, da se izmeu
lie i evropskih naroda urede rauni". Kad ona nije mjerilo vrsnoe,
zar je jo uvijek opravdano, da se narod, koji se nije noj prijubio,
ve ostao koliko je mogao uz svoje obiaje, s toga prezire
i zametava? Ako i narod ima svoju kulturu, treba ispitati,
u em stoji, kakova je; treba j o j , pa bila kakova mu drago,
odrediti mjesto uz druge, a ne pod drugima. Tako e se
doi do uvjerena, da svi narodi, koliko mogu prema pri
likama, u kojima ivu, rade na zajednikom djelu Judske
prosvjete. Tako e se skrhati otrac prigovaranu tuinaca,
koji kulturne tekovine susjednih naroda pripisuju samo
sebi. Tako emo saznati, i m a l i narod i koliko ima u svom
biu uvjeta za ivot i razvitak. Tek onda, kad na strani go
spode nestane prijezira, a na strani naroda mrzne, kojoj vie nee
biti razloga, moi e itav narod slono raditi. A vidimo i ujemo,
kako je itavoj Evropi na ustima rije narod, kako narod i sam
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 13

trai jednako pravo za sve. No sve je deklamovane uzaludno, dok

ne bude, kako rekosmo.
To je zadaa i cijej narooznanstva. Ne mislimo, da e taj posao,
i po tom pomirba gospode i naroda, t. j . razliitih kultura, biti
skoro gotova, da e se te kulture skoro izravnati, nivelirati. No to
je naa cije|.

Oni su prigovori narodoznanstvu postali glasniji, otkaa su se poeli

osnivati narooznanstveni asopisi pod engleskim nazivom folh-lore
(narodna nauka, znane"). Budui da se gdjeto sabirala graa bez
osnove i prave cijep, stalo se pitati: to je to folh-lore? Je li to
znanost? Pojedini su sabirai, viei, da zanimane za same ine-
nice, kakova je spomenuto pozdravjaiie trkanem nosova, zbilja nije
znanost, stali svoj rad braniti govorei, da to i nije znanost, da je
to samo graa. Tako je nastala nepotrebna smutna. Da uzmognemo
razumjeti, o em se radi, postavimo ovo pitane: Jesu li diplome
(listine) znanost? Historik e nas u udu pogledati i odgovoriti: Di
plome nijesu znanost, ali bez diploma nema historijske znanosti. Tako
je i s folk-lorom: tko samo sabire grau o narodnom ivotu, taj se
ne bavi znanou; ali tko tu grau prouava s onom cijelu, kako smo
razloili, taj se bez umne bavi znanou. Kakova je to znanost, ka
kova joj je metoda, to je dodue isto teorijsko pitane, koje spada
u filosofiju, no i o tom emo kazati rije, dvije na drugome mjestu.
No prvi je posao sabirane grae.

IL Osnova za sabirane grae o narodnom iTotn.1

Da se upozna narodni ivot i mijene, jednom rijeju: narodna
kultura, treba najprije sabrati grau, t. j . ono, to e se prouavati
s onom eijeju, koju smo u preanem lanku spomenuli. Da graa
bude to potpunija i tonija, treba sabirati po nekoj osnovi.
Ova osnova ima tri odjela, a svaki je odio razdijejen u razdjele.2
1
Svatko e, tko se dade na sabirane grae o narodnom ivotu po
po ovoj osnovi i po ovim pitanima, proitati najprije daje dodani -in
sabirana grade o narodnom Mvotu". Ako je uz koju rije ili pitane
zvjezdica s brojem, to znai, da tn11 treba pogledati, to se pod onim
(arapskim) brojem kae u Nainu .
2
Neka nitko ne misli, kako ne mislim ni sm, da je ova osnova
potpuna. Kad bi ova osnova mogla biti potpuna, ne bi trebalo sabi
rati. Zato e se ova a osnova popunati u posebnom dijelu Zbornika"
(Pitana i odgovori ).
14 DR. A. RADI,

PEVI ODIO.

U prvom e se odjelu, koji opsie tri razdjela, bijeiti stvari, koje

samo pomau r a z u m i j e v a i i u narodnoga ivota i mi}ena.
One se razlikuju od ostalih, koje se da|e bijee, tim, to ih nijesu
stvorile ni ovjeje ruke, ni ovjeje pomijane ili um, ve su takove,
kakove jesu, od p r i r o d e . ovjek ih ne moe ni mijenati po svojoj
vo|i. Uza sve to ovjek bez nih ne moe biti, a kako bez nih ne
moe biti, tako se po nima pozna.
0 ovim e stvarima biti govora jo i u nekim poglav|ima XII.
razdjela, no drugo se ima opisivati ovdje, drugo tamo. Ovdje se pita,
to u kraju ima pa i bez obzira na to, je li narodu poznato ili
nije, bez obzira na to, to narod o tom misli. Ovaj odio moe
sabira sam napisati, a da nikoga ne pita za to drugo, osim za
i m e n a i nazive. Neka nitko ne misli, da razdjeli ovoga odjela
imadu biti zemjopisne, prirodopisne, antropologijske, jezikoznanstvene
itd. rasprave (monografije). 0 tom se ovdje ne radi, tim se bave
posebne nauke. Nas ne zanima n. pr., u koji razred bija spada vrati,
koliko mu cvijet ima pranika itd., to je posao uena bijara. No
nas zanima to, to se vratiem mau ulita, pa nas samo zato zanima
i to, da saznamo, kakovo je to bile, mirii li, smrdi li itd. Zato
pitana ne idu svagdje onim redom, kako bi to znanost traila, ve
se za sve pita s obzirom na narodni ivot. Koliko je i gdje je to
mogue, znanstveni je red pridran.
Potarie e se kazati kod svakoga razdjela.

I. Priroda (narav) oko ovjeka.

Bez svega ovoga, o em se ovdje pita, ne moemo sebi ovjeka
pomisliti. Moe sebi pomisliti ovjeka bez kue, pluga opanaka . . . ,
ali ne moe pomisliti ovjeka, koji ne bi ivio na zem|i, a da ta zem|a
nije ili gorovita ili ravna, obratena ili pusta itd. ovjeji je ivot,
a i sam ovjek drugaiji prema tome, u kakovoj zem|i ivi. Tako je
drugaiji ovjek, koji ivi u gorama, a drugaiji, koji ivi u ravnici.
Drugaije se obuva ovjek, gdje je movarno, a opet drugaije, gdje
je suho i kamenito.
S toga, ako hoemo potpuno poznati ovjeka i hegov ivot, mo
ramo znati i sve ovo, o em se a|e pita. Sve se ovo zajedno zove
priroda.
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 15

Pored toga moramo znati mnoge stvari, za koje se ovdje pita,

zato, da upoznamo n a r o d n i jezik, jer bez poznavana narodnoga
jezika ne moemo pogotovo razumjeti narodnoga mijena.

1. Kraj i mjesta.
a) Iz kojega je kraja*1 ili mjesta graa? U kojoj je kraj zemji,
pokrajini (u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Bosni . ..), upaniji, ko
taru, okruju, opini? Dokle taj kraj ide, do kojega sela, gore, rijeke?
Kako kraj (ili mjesto) zovu domai Judi, kako poda}i susjedi ? Kako
ga zovu gospoda (t. j . slubeno na pismu)?
b) Koja su nase|ena mjesta u tom kraju?*2 Koliko koje ima
dua?*3

2. Gore i vode.
a) 1. Je li kraj gorovit ili ravan? Kako se zove cijela gora (ako
ima koja), pojedini nezini dijelovi, breulci, vrhunci, doline?*4 Zna li
se, zato se tako zovu?
2. Kako se kae najviemu mjestu na gori (vrh, hrbat, sleme),
kako daje redom sve do nizine?*5
3. Lomi li se gdje kamen ili kopa kameni ugjen, za to se kopa
i vrijedi li to ? ge li se vapno ? Nalazi li se gdje moda zlata,
srebra ili drugoga kakvoga kamena?
b) 1. Kako se zovu rijeke, potoci, izvori, jezera, bare, movare,
jame?
2. Kako se zovu mjesta uz rijeke, potoke itd. i na nima (to je
zavoj, rukav, breg, poloj, , uvel. . .)?*6
3. Ima li u kraju kakovo toplo, slano, kiselo, Jekovito vrelo ? Ima li
kraj od nega kaku korist?

3. Zemje.
a) Kako se zovu ume i pojedina mjesta i mjestaca u nima?
Zato se tako zovu (ako se zna)?*4
b) Kako se zovu panaci, livade, riive (oranice), vinogradi? Zato
se tako zovu?

4. Zrak i vrijeme.
a) Kako se zove koji dio godine (prolee, protuletje, ]eto, bable
leto, jesen, podjesen . . .)?*Q
16 DR. A. RADIO,

b) Kako se zove koje vrijeme? Koji vjetrovi ponajvie duvaju ?

Kako se zovu razne vrsti kie, snijega, tuce (leda)?*7
c) Je li uope hladno ili vrue?*8

5. Tlo.
a) Je li tlo kamenito, pjeskovito, ilovasto? Ostaju li iza kie mo
vare, bare, jame? Je li kraj izvrgnut poplavi? Kakova je prema
tomu vrijednost i cijena zemji, ako se prodaje?
b) Koliko je te zem|e dosta za prehranu mua i ene s dvoje,
troje djece ?

6. Bije (dra, trave),* 9

a) Kakvo bije, dra, trava raste u okolici u tolikoj mnoini, da
se lako opaa ? Kakoga bija, draa, trave ima najvie uz putove, u
dvoritu, u vrtu?
b) Koje se bijke beru za kakovu potrebu i to: 1. za hranu lu
ima (n. pr. g|ive, jagode, kupine); 2. za lijek;*10 3. za hranu ili
steju (traju) blagu; 4. za bojadisane ili farbane;*11 5. za pokrivane
stana (rogoz, a); 6. za drugu potrebu u gospodarstvu; 7. za
nakit; 8. za igru djeci; 9. za drugu potrebu (za arane, za sve
dene u crkvi itd.)?
c) Koje se bi|ke unituju radi tetnosti (n. pr. dra u itu)?
d) Za koje se bijke nikako ne mari, a ipak ih 1. ili ima mnogo
(n. pr. lopuh), 2. ili bi mogle biti na kakovu korist (habovina ili
hebed, sipale, tmule ili tmine itd.), ili su 3. otrovne (humak i r.) ?
e) Ima li mnogo bija, kojemu narod ni imena ne zna, ve kae
samo: nekakov dra, travaP" Ima li meu tim i takvoga, kojega
ima mnogo, ili je (koliko sabira zna) drugdje dobro poznato?

7. ivotine.* 12
a) Ima li u kraju divjih sisavaca ili eetverononih ivotina: 1. koje
se love i ubijaju za hranu (jeleni, srne, zeevi); 2. koje se love i
ubijaju poradi grabejivosti (medvjedi, vuci, lisice, tvorci, ivje make)
ili druge tete (pojski mievi . . .)? Je li teta, to ju ine zvijeri
(vuci, lisice . . . ), velika? (Koliko od prilike poko|u komada blaga ili
ivai u kojem selu?) 3. Ima li drugih sisavaca, za koje se mnogo
ne mari ? (Ima li puhova, jazavaca,- hraka?). Je li svih tih ivotina
bilo prije vie? Otkada i zato ih je mane?
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 17

b) Koje ptice ive u kraju, i to: koje ive 1. u selu i oko kude;
2. po pojima i livadama; 3. po umama i gorama i to: a) na suhu,
) u vodi? Koje se sele iz kraja, kada se sele i vraaju? Koje su
od ovih korisne, koje tetne i zato? Je li ptica bilo prije vie?
Ima li ih, kojim narod ne zna za ime?
c) Koje su ribe poznate (po veliini redom)? Imali mnogo riba?
Kakovih je najvie i kada ih je najvie?
Ima li u kraju rak?
d) Kakih ima u kraju gmazova (gutera, zmij, kornae, aba)?
Je li koja od ovih ivotina za kaku korist? Ima li otrovnih
zmija? Kakove su? Stradaju li mnogo od riib Judi i ivotihe? Jesu li
druge od ovih ivotina ovjeku na kakovu tetu ili nepriliku?
e) Kakih ima , i to: 1. na ovjeku; 2. u ovjejoj hrani,
itku, odijelu, stanu; 5. u domaem blagu, na riem i oko riega;
4. na povru. (u vrtu), itu, travi, vou i drveu; 5. gdje dru
gdje?
Ima li kakih otrovnih kukaca? Prave li gusjenice veliku
tetu?
f) Kakih ima pueva i glista? Jesu li od kake koristi ili tete?

IL T j e l e s n i u s t r o j n a r o d a .
1. Openiti ustroj tijela.
a) 1. Jesu li Jui visoki, srerie visine, niski ?*13 2. Je li
glava duga, sredna, okrugla?*14 3. Kakovo je lice i nos?*14
b) Kakove je boje: 1. kosa, 2. koa, 3. oi?*15 4. Ima li Judi kovr_
aste (ruaste) kose?*16 5. Ima li |ui neobino rutavih ili kosmatih
(n. pr. na prsima)?

2. Posebne pojave.
a) 1. Jesu li Judi jaki ili slabi? Koliku teinu moe obian o
vjek nositi ? Ima li neobino jakih Judi? Jesu li prije bili jai Judi?
2. Jesu li Jui debeli ili mravi?*16 5. Imau li mnogo djece?*17
Ako nemaju, nije li moda to drugo, a ne neplodnost kriva?
4. U kojoj dobi obino umiru? Umire li mnogo djece? Ima li starih
Jui i koliko su stari? Jesu li prije Jui uje ivjeli?*18
Podatak. 1. Kako se zovu dijelovi tijela ? (Kako se zove cijelo
tijelo jednom rijeju: tijelo, ivot, stas? Kako se zove sve na o-
ZBORNIK ZA NAR. IVOT I I . 2
18 DR. A. RADIO,

vjeku i u ovjeku o glave do pete? 2. Kako se zovu Jui po boji

kose, koe, oiju; po stasu, debjini, po obliku lica, nosa usnica itd. ?
3. Kako se zovu razne mahne ili falinge (kad je tko elav, pleiv,
grbav, rebav, epav, antav, kad u kri gleda . ..) ?
b) Bolesti.*19 1. Koje su najobinije bolesti? Od kojih bolesti
najvie umiru djeca i Judi? -2. Koje su bolesti poznate?
I. Vanske bolesti, a) Ozlee. (Kako se kae, kad se tko kako
ozledi": stue, potue, ofuri, opee, poree, kad tko okilavi, kad
mu nebo spane? Kako se zove ozleeno mjesto, kad zacijeli" : braz
gotina, Mek. ) Kad ujede", ugrizne" . . . . zmija, pas, pela,
) Eane (irevi, uljevi), ) Bolesti koe (liaj, svrab, sramotne bo
lesti).
II. Unutrane bolesti, a) Bolesti pojedinih udova tijela: glave,
vrata, oiju, uiju, nosa, usta, nokata, pa kad kosa ispada; prsoboja,
bolesti eluca, kosti, ) Bolesti cijeloga tijela (groznica), ) Velika
bolest* (nevoja). ) enske bolesti (cvijet, trudovi, bolesti prsiju).
III. Duevne bolesti, <x) Kako se zove bolest (i ovjek sam),
kad ovjek misli, da vidi kojekakve (strane) Jude, ivo tine i dr.
stvari (fixa idea, halucinacije) ? ) Kako se zove bolest, kad je o
vjek bez razloga veseo, pa pjeva, plee . . . ili je ) bez razloga a-
lostan (melankolija) ? ) Kako se zove bolest (i ovjek), kad ovjek
nita ne zna i ne pamti (latinski stupor, kajk. bedek)? s) Kako se
zovu Judi, koji su od poroda glupi, pa uza to tjelesno slabi ili na
kazni (maleni, a zdepnati, navorana lica, velikih usnica itd.,
cretin)?*20
Ima li u kraju ovakih duevno bolesnih Judi?

III- J e z i k .
Budui da sva grada o narodnom ivotu treba da bude zabijeena
rijeima narodnoga govora, ne e u ovom razdjelu biti posebnih po
tankih pitana: kaki je jezik, vidjet e se iz itave grae. Glavno je,
da se narodni govor vjerno bi Jei.

*
1. Kojemu narjeju pripada govor.
Je li govor tokavski, akavski ili kajkavski ? Kako ga zove sm
narod (hrvatski, srpski . . . ili jo kako)? Kako ga zovu susjedi
blii i daji? Obijeuju li ga kako, rugaju li mu se i zato?
 OSNOVA ZA SABIRAHE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 19

2. Izgovor i naglas.
Koji se glasovi izgovaraju drugaije nego u knievnom govoru?*21
Izgovaraju li se rijei kako drugaije nego u knievnom govoru (ne
zavlae" li, ne govore li na nos" ili kako drugaije)?*22

3. Rijei.
Za koje stvari narod zna, a se drugdje drugaije zovu?
Dodatak. Ima li kaki tajni govor (kod prosjaka, razbojnika)?
Kaki je?

BUGI ODIO.
U ovom se odjelu opisuje sve, to ovjek svojim rukama stvara
i prireuje, a od toga ivi. Ovdje se ve vidi, to ovjek, kojega
smo ivot nakanili opisati, zna i moe, a se uzdri u ivotu.
To je materijalna kultura narodna. Jo ne pitamo, kako ivi, to
misli i uti: hoemo samo da vidimo, kako je uivio svoje prebi
valite, krov nad glavom, kako se hrani i odijeva i kako radi..
Odio ima dva razdjela: prvi radi o ivotnim potreptinama, drugi
radu.

IV. i v o t n e potreptine.
1. Selo i okolina.
;a) Okolina. 1. Kako se jednom rijeju zove prostor oko sela?*28
2. Kuda se i s koje strane dolazi i moe doi u selo?*24
3. Kako lee sela (uz rijeku, potok, na brdu . . .)?
4. Gdje su prema selu ume, gora, pariaci, livade, nive (oranice),
vrtovi, zavrtnice? Kuda se u iiih ide?24
5. Gdje je grobje? Kakovo je? Gdje je prije bilo?
6. Ima li blizu sela kakav grad, ruevine, stara crkva, kip (statua)
itd kakovo znatno mjesto, drvo . . .?
b) Selo. 1. Sto se misli, kad se kae selo" ? (Misle li se samo
kue i dvorita, ili cijeli kraj oko sela? Znai li selo" isto, to i
svi Judi, sav svijet iz sela" ?)
2. Kako stoje u selu kue jedna prema drugoj (jesu li u kakovu
redu, ili su ratrkane?)
2. Kua i dvorite.* 26
a) Dvorite. 1. to se zove dvorite (dvor, avlija...)? Ima li ve
like razlike meu dvoritem jednim i drugim i kakova je?
20 DK. A. RADI,

2. Je li dvorite ograeno i kako je ograeno? Gdje to u liem

stoji (gdje je kuca, hambar, tala, drvnak ili drvoejep, gnojite, srne-
tite. . .)? Je li prazno ili golo, ili je obrateno travom ili draem
(kakovim?) ili zasaeno drveeem?
3. Kuda se iz dvorita ide k susjedu ? Ima li u ogradi (u plotu,,
tarabama) prijelaz, vrata . . ., ili se mora na ulicu (brg), pa onda
k susjedu? Kuda se iz dvorita izlazi na po|e, u umu?
d. Sto je iza dvorita? Je li iza nega vrt,, pa zavrtnica i pasrLak
(panik") i to je daje?
b) Kua i pokustvo.*26 1. to se sve misli, kad se kae kua" ?'
2. Od esa je kua sagraena (zdelana" . . . kako li?)? im je
pokrita? Je li prizemna" (ili kako se to kae?) ili na sprat (na
kat", na pod". . .)?
3. Koliko ima odijejenih pregrada (soba)? Kako se koji pregrad (ili
odio) zove ? emu koji slui i to je u kojem?*27 Ima li uz kuu
(sobu,, i kuhinu") kakovo mjesto, gdje se sprema mlijeko, sir,
meso . . .?
4. Ima li u kui (pod krovom) zahod" (ekret")? Kaki je? Ako-
ga nema pod krovom, gdje je ?
5. Kako se zove jednom rijeju sve, to je u kui ( pokustvo u\
pohitvo" . . .)? Kakovo je?
c) Druge zgrade za Jude. Ima li osim kue jo kakih zgrada za
|ude (komore, erdaki, kuari . . .) ? Kakove su, tko ivi u riima i
to je u nima?
Dodatak. Gdje se kada ivi, t. j . gdje e koga nai, kad doe
u kuu u pro|ee, Jeti....., u jutro,' o podne . . .?
d) Zgrade za sijeno, itak, ive, sprave i orue. Ima li osim
kue jo kakovih zgrada za itak, ive, sprave i orue, kao to je-t
taga], hambar, sua; pivnica, repnica, ko, trap; pecara, kaara,
vanska pe, |etna kuhina? Gdje je sve to, od. esa je i kakovo je?
Kakove su stvari u tim spremitima?
e) Zgrade za ivotine. Ima li posebnih zgrada za ivotine ? ^
se zove zgrada (ili samo odio) za svaku vrst blaga ili peradi. . .
(tala, hlijev, svinac, kureica, pelinak, volnik" . . .)? Kakova je
koja i to je u kojoj ?
f) Stoje jo oko kue? Ima li moda stupa za tuene jema ili
kakova druga sprava ili prilika (n. pr. rvan ili zrni)? Kakova je?
g) Zdenac (bunar). Odakle se nosi voa? Ako je zdenac u dvo
ritu, kakav je? Ako je izvan dvorita, gdje je i kakav je?
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. . 21

h) Drvnak (drvocjep). Ima li drvnak i kakav je?

i) G-nojite i smetite. Je li gnojite i smetite kako ureeno?
3. Zgrade izvan dvorita.
Ima li kakovih zgrada izvan dvorita, kao to je stan, klijet . . . ?
4. Hrana i posuCte.*28
a) Spremane i prireivale mesa, smoka i soiva. 1. Kako se
zove jednom rijeju, sve, to je za jelo, ili to se jede? Kako se
zove vie vrsti jela zajedno (smok, soivo, varivo, kuhilo...) ?
2. Kako se ubijaju (koju . . .) i rairiaju (raspravjaju, paraju . . .)
volovi, svine, ovce, perad, ribe, r a c i . . . ? Kako se zove cijeli taj
posao, kako kod svake ivotine ? (Volovi se tuku, gule. . .; svine
se kolu, smude, struu . . .) Tko taj posao obavja? Kako se zove
koji komad mesa (piece, pisana peenica, kuk, , slezena, baca,
krilo ..**)?
3. Kako se razlieno meso soli, sprema i sui? Kako se nadijevaju
kobasice? Kako se koje zovu?
4. Kako se see", kopa, cisti, ribje"... i sprema kupus (zeje),
repa, krumpir . . .?
5. Sto se jo sprema za zimu |udem za hranu?
6. Brano i soivo. Kakvoga sve ima brana (meje, muke) ? Kako
je koje mliveno? U em i kako se tue jeam, ito . . . za kau?
7. Mlijeko. Kako se doji? to se radi redom s mlijekom dok od
nega ne postane sir, maslo . . .? U em se to i kako se to radi?
Kako se zove sve ono, to nastaje, dok se mlijeko ini ili putro
(kako li se to zove?) tepe . . . (sirutka, stepki . . .)?
8. Bere li narod za jelo jagode, gjive i to jo? Spremaju li se
kako stvari?
b) Prireivane hrane (jela).
1. Kako se jednom rijeju zove prireivane jela, kako kod pojedinih
jela, kako porugjivo, kad je jelo pokvareno?
2. to se jede prijesno, t. j . bez peena i kuhana (suho meso,
|ive, kiseli kupus, luk . . .) ?
3. to se pee, pri (s malo vode ili bez vode)?
a) Kakoga ima peciva od brana (meje ili muke)? Kako se mijesi
i pee kruh (h|eb) i drugo pecivo? to sve za to treba i kako
se zove?
) to se pee na goloj vatri (ognu) ili na eravici (na ug|ev|u),
na raznu?
22 BR. A . RADI,

Y) to se pee u posudama? Kako se zove sm posao i jelo?

3. Sto se kuha (vari) u voi, mlijeku. ,. ?
4. Kako se drugaije prereuje jela?
c) Kada se koje jelo jede ? Ima li za posebne dogaaje (za babine,,
svadbu . . .) posebnih jela ?
d) Gdje se kada jede? Kada se jede (t. j . u koje doba dana)?
Kada se obilnije jede i pije (kad se kosi i uope tee radi)? Sto
se jede, kad se obilnije jede? Kada se sveano gosti?*80

5 Odijelo i obua.* 31 .
Kako se jednom rijeju zove sve, sto ovjek oblai (odijelo",
oprava", ruho". . . . ) ?
Koja se sela ovoga kraja jednako nose?*32
a) Odijelo za djecu.
1. Kako oblae djecu, dok ne prohodaju, i to: a) muku, ) ensku?
2. Kako se oblae djeca otkad prohodaju, pa dok ne pou na
posao, i to: a) muka, ) enska ?
b) Muko odijelo.
1. Svakiane muko odijelo, i to: a) J'eti, ) zimi.
2. Kako se odijevaju Judi (mukarci), kad idu meu svijet: na
sajam, u crkvu . . . ?
3. Kako su odjeveni Judi, kad se kae, da su sveano odjeveni,
t. j . da su obukli, to naj|epe i najboje imadu?*33'
4. Oruje.
c) ensko odijelo.
Kako se odijeva: 1. djevojka, 2. nova mlaa (snaa), 3. uata
ena, 4. starija ena i starica, i to kod svake: kako se odijevaju
a) svaki dan kod kue kod posla, ) kad idu meu Jude (n. pr. u
poje), ) kad su sveano odjevene ?*S;i ) Kako se odijevaju ene,
kad su u alosti (kad koga kaju, kad za kim prosto" nose) ?
d) Obua.
1. Idu li Judi i ene bose i kada ?
2. Kakova je obua za a) muke, ) za enske? Kako se obuvaju:
obuvaju li obojke ili arape?
e) Ostalo, to k odijelu spada.
Ima li jo to, to bi spadalo k odijelu? Nose li rukavice ili na
rukvice kake? Tko ih nosi i kada? Nose li kiobrane i suncobrane
(ambrele)?
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 23

f) Postepna.
1. Kako se zove sve; to je na poste|i (krevetu) ? 2. Kako je ure
ena poste|a ?
g) Ostale tkanine.
1. Stomaci. 2. Buniei. 3. Torbe, vree. 4. Obojci. 5. Gunevi za
kone. 6. Ostalo.
Dodatak. 1. Dri li svako selo svoju noriu za najjepu, ili pri
znaju, da je susjedna nosna Jepa? Kakova je razlika u odijelu po
jedinih susjednih, sela?*34
2. Prodaje li se domae odijelo? Prodaju li ga ene jedna drugoj,
kupuju strani |ui? Sto bi stojao koji komad, kaci bi se prodavao?
Koliko bi se u novcu po prilici moglo raunati muko, djevojako,
ensko . . . itavo odijelo bez uresa (dukata, kralua)?
3. Starinsko odijelo. Sjeali se tko, da je odijelo bilo kada dru
gaije? Ima li moda tko takoga odijela? Sto se misli, zato se
promijenilo? (Je li novo odijelo |epe, zgodnije, jevtinije?)
4. Zato narodno odijelo propada? Propada li u kraju narodno
odijelo? Je li propadanu krivo siromatvo, tedna, blizina graa
(zato narod voli ako voli gradsko odijelo: s toga, to mu je
]epe, ili to je jevtinije?), nagovarane gospode (uiteja, uite|ica,
upnika), naredbe o moeriu lana i konop|e?
5. Kupovno odijelo.
Gdje narod kupuje odijelo, koje se kod kue ne pravi ?*s6 Gdje
su majstori, koji prave narodno odijelo, uili svoj zanat? Dade li
se to o tom rei: ravnaju li se majstori po narodu, ili ene i Jui
primaju, to majstor naini i kako naini ?

6. Itfakit i efane.
a) Nakit.
1. Kako se zove jednom rijeju, to }udi na sebe i na odijelo meu,
da bude Jepe ? Kako se zove taj posao (kititi se, cifrati se) i Judi,
koji to preko mjere rade (kicoi)?
2. im se kite momci i ludi? Kite 3i se: a) stvarima od ivo-
tiria (perjem, svinskim klovima, rogovima), ili ) cvijeem i kakim,
ili pak: ) stvarima od kovine (prstenem [tko nosi prstene i kakovo
je?], ugmetima ili pucetima) i ) im jo?
3. im se kite djevojke i ene? Kite li se i one a) ivotinskim
stvarima i kakim, ili ) cvijeem, ili ) kovinama (dukatima, kra-
luima ili kvaruima, dundom) ili ) im drugim?
24 DR. A. RADIO,

b) eJaAe.
1. Kosa i brada u ludi. a) Strigu li |udi kosu i briju li bradu i
brke? Tko ih strie i brije? Kada se i kako se to radi i to za to
treba? Ima li kod strieiia (n. pr. djece) kakih obiaja?*36 ) Kako
se cejaju?
) Ima li spomena, da su |udi nosili dugu kosu ? Kako su je nosili ?
Kada je to i zato je to prestalo, ako tko zna? Pamti li tko, kada
se poelo ovako, kako je sada? Zna li se, kako je to poelo?
2. Kosa i glava u Bena. a) Kako ekaju i pletu kosu (vlasi) enska
djeca, djevojke za udaju, kako ene? Oejaju li se za kakovu zgodu
drugaije ?
) Kako je ureena glava u djevojke, kako u ene i po em se pozna
jedna od druge?
) Nose li tuu kosu? Tko to nosi? Eeu li kosu i prodaju li ju?

7. Ogrjev i posvjet.
a) Ogan i ogrjev. 1. Kako se dobiva (uie) ogan (vatra)?
Ima li igica (ibica) ili se jo ogan kree ? Oim se i na em kree ?
2. Dobiva se moda ogan tako, da se drvo o drvo tare ili ribje?
Treba li se taki ogan, koji se sam od sebe uge, za kakav posebni
posao ?
3. Pri em se grije? Grije li se kod otvorena ognita, ili kod
pei, ili ima oboje? Kada se grije pri jednom, kada pri drugom?
Kakovih ima pei? Ima li pe u vie kunih odjela (u sobi, ko
mori)? Kako se |udi griju? (Stoje li, sjede li)? Je li kako prire
eno oko pei, da se moe sjesti?
4. im se loi ili kuri (drvom ? . . . kakovim ?) ? Kako se to ini i
to za to treba (trijea, test, suna)?
b) Posvjet. 1. Ima li za posvjet lampa, iale, Joere, crijep, svijea?
Kakovo je sve to, to u tom gori?
2. Eai li se i to se radi pri svjetlu? (Prede li se, ije li se, to li)?
3. Oim se svijeti, kad se ide u talu (pojatu, hlijev), izvan kue po
dvoritu ili na putu?
4. Kako se prije svijetilo? Kakove su prije bile sprave za dobi
vane (uizane) ogria?
8. Puene.
a) Znade li tko, da nitko jo nije puio ? Kada se je to poelo ?
Tko pui? (Kada djeca poiriu puiti? Pue li ene)?
 OSNOVA ZA SABIRMNE I ISTRAIVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 25

b) U em se pui ? (Pui 11 se smotani duhan ili se u to mee ?

Kakovih ima ll ili fajf? Kako se zove sve na luli i u luli, pa i
ono, to puenem nastaje, n. pr. bagu)?
c) Sto se pui mjesto duhana (krumpirovo, orahovo lie)?
d) Koliko jaki i sredni pua zapui na godinu?
e) Sriofa (cuare) li se burmut (tubak, riofanac)?
9. Lijekovi (vratva).
a) Kako se lijee bolesti bez lijeka?
1. Kod kojih bolesti mora bolesnik mirovati, u toplom biti? Kod
kojih ne smije i cesa ne smije jesti?
2. Koje se bolesti lijee ravnanem (ili, kako negdje kau, ram
nahem), t j . tako, da se bolesnik tare, gnete (masaa) ? Kako se to
ini i tko to ini ?
3. Kako se jo lijei bez lijekova?*37 (Putali se krv? Tko puta,
kako ? Eeu li se koje rane, tko i kako ree ? Kako se vadi trn,
zub, kost iz grla? Kako se pomae kod teka poroda?)
4. Eazlikuje li se lijeene (vraene) od bajana (pregovararia)?*38
b) to se upotrebjuje za lijek*39 1. od Mvotina a) ivih (mlijeko,
balega ili neist), ) ubijenih (u); 2. od bila i to: a) cijela
bijka, ) korijen, ) lie, ) plod, s) sokovi (ocat ili sirce, rakija,
vino)? 3. Lijeene vodom. Lijei li se kako vodom kod kue?
Idu li Judi u topliee?
c) Kako se lijei koja bolest?*40 1. Prireivane lijeka.
2. Lijeene.*41 3. Pojavi kod lijeena (t. j . to se opaa na bo
lesniku, kad mu se da lijek).
10. Tamanene ivotma i gamadi.* 42
a) Kako se truju ili tamane zvijeri (vuci, lisice, pa domae ivotine
(psi, make, kokoi) bez ubijana i potajno (da se n. pr. susjedu
osveti)? Kako se tamane mievi, parcovi ili takori.
b) Kako se tamani kuna gamad (ui, buhe, stjenice)?

V. Rad.
Ovaj razdio ima dva dijela: u prvom e se opisati, kake su
sprave i orue, kojima se radi, a u drugom, kako se nima radi.
A. SPEAVE I OEUE.
1. l o v s k e s p r a v e .
Kakih ima sprava za lov|ene i ubijane zvjeradi, ptic, rib?
26 DE. A. RADIO,

2. Polojelske sprave i orue.

a) Sprave i orue za obraivane zem|ita. Kakim se spravama i
oruem obrauje zemja i usjev (1.plugom, 2. branom, vajem, motikom)?
b) Kakim se spravama i oruem pobire prirod (im se kosi,
arie) ?
c) Oim se prirod (sjeme) trijebi, isti, vija (vjetrerlaom) ?

3. Sprave za prireivala vune, lana, konople.

(Opisati ih treba onim redom, kojim se to radi, a taj se red
vidi daje u dijelu B, pogl. 8, str. 29.).
4. Sprave za prireivane ivea.* 43
Koje su sprave potrebne, a se prirod (itak: kukuruz, penica,
jecam, proso; kupus, groe, voe) priredi tako, a se od riega moe
gotoviti jelo? a) Sprave za Jutene itka (n. pr. stupa za tuene"
jema). b) Zrvan, mlin. c) Sprave za suene voea (jiva).
d) Prea (tijesak) za groe, masline. e) Sprave za peene rakije.
5. Sprave za vonti.
a) Sprave za voznu po suhu. 1. Kakovih ima kola (za voene
Judi, drva, sijena)? Sto sve k nima spada? 2. Kakove su saone
(sni) ?
b) Sprave za voznu po vodi. 1. Kako se i na em prevaaju i
vo tine s kolima (na kumfama"; dereglijama; to su tumbasi" ;
kakih ima laa ili korab)? 2. Kako se prevaaju mane stvari
i |ui (na amcima, oa unu)?

6. Sprave i orue za izraivane razne grae.* 43

a) Sprave i orue, to ga ima svaka gotovo kua. 1. Kakih ima
sprava za posao, kad treba stvar, koja se radi, privrstiti (n. pr.
kobila11, da se privrsti drvo), podloiti (n. pr. babica", na kojoj
se kosa klep|e), orue nabrusiti? 2. Kakvoga ima orua a) za
izraivane (sijeerie tesane, pijerie) drva, ) kosti,*44 v) kamena,
) ejeza i dragog kova?
b) Zanatlijske (majstorske) sprave i orue. Kakih sprava i orua
trebaju 1. drvojele (majstori, koji izrauju stvari od drva) i to:
a) koji grade zgrade ili stane (kako se zovu?), ) kolari, ) bavari;
2. Jcovai; 5. lonari; 4. majstori, koji izrauju Jeou, i to:
a) koari, ) opanari, ) izmari . . .; 5. Mobuari.
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE NARODNOM IVOTU. 27

7. S i t n o d o m a e orue.* 4 4
B. P O S L O V I .
1. Lov.
a) Tko se bavi lovom? Ima li Judi, koji se bave samo lovom i
kakovim? Tko se ponajvie bavi lovom i kada?
b) to se lovi? Koje s ivotme love ili su se prije lovile?
c) K a k o se lovi ? Kako se lovi 1. zvjerad, 2. ptice, 3. ribe, raci,
abe, pijavice?

2. Gojeiie s t o k e (blaga) i ivai.

a) Gojene blaga. 1. Koje se ivotme zovu blago ili stolca? Kakovo
se blago (volovi, krave, ovce, koze, korii, svirie) goji (hrani) i koje
najvie? Kako, kada (koliko puta) i im se blago hrani? Kada se
i gdje se pase?'(Pase'li svaki svoje, ili se uzima zajedniki pastir?)
Kako se i im isti? Kako se i to se radi, kad se krava teli, ko
bila drijebi it., pa kako se postupa s teletom ili drugim mladim
(kako dugo sisa, kako se odbija)? Brine li se to narod za boju
tragu (pieinu) i kako? Kako je bilo prije, kako sada? 2. Blago
Jcod posla. Koje blago obav|a koji posao 9 (Oru li n. pr. samo vo
lovi ili koni, ili jedno i drugo, ili zajedno? Koje je obinije?)
Upreu li se kobile i krave? Kako se upreu volovi (u jaram), kako
koni (u hamove). Kako se tjeraju (gone)?
b) Gojene ivadi. Kakova se ivad (kokoi, pure ili tuke, guske,
race ili patke) goji? Cim se hrani. Kako se nasaaju" (ili kako
se to veli?) jaja?* 46 .Oim se hrane mladi? Ima li ivad pastira?
D o d a t a k I. Pele. Ima li pelaea? U em se dre (u ulitima,
konicama) ? Gdje se dre konice ? Kako se s pelama radi, kad se
roje? Kako se uzima med (due li se peele i kako)? to se radi
s medom? Kako se pravi vosak, a to od voska?
Dodatak II. Psi i make. Dre li }udi rada u kui pse i make?
Kako s nima postupaju?
Dodatak III. 1. Nazivi Mvoiina po dobi. Sto je tele, junac,
Mrijebe, prase i kako se sve zovu ivo tine po dobi? 2. Pmena
Mvotina. Kako se zovu volovi (irona, adona), krave (milava, se-
rava), koze, ovce, svirie, koni i druge ivotiiie (psi, make, pa ivad,
ako joj se daje ime)? 5. Kako se ivotihe dozivju (mame; im
i kako se mami n. pr. kori, kad ga hoe na pai uhvatiti?) i tje
raju? Kako se nutkaju na to (da n. pr. piju)?* 46
.28 DE,- A. RADIO,

Dodatak IV. Kako se postupa sa MvotinamaP Vole li Judi i-

votirie i po em se to vidi? Tuku li ivotiiie? Kako se na to gleda?
Dodatak V. Lijekovi sa ivoiine.*i7 1. Koje su bolesti kod i-
votin? 2. im se i kako se lijee? Sto se uradi s blaetom ili dru
gom ivotinom, kad crkne (krepa, parne)?
3. Obraivane (objelavane) zemje.
a) Priredjivane zemjita. 1. Kad se hoe od zemjita, gdje je
uma, grmje, ikara, kamen, jame, nainiti riiva, livada, vinograd,
to treba uraditi ? (Treba li iskriti, pa pogati ?) Zna li se za obra
ene zemje, koje su nekada bile ume, ikare, jame? Imali kakog'a
spomena, kako se to obradilo? 2. Kako se prireeno zemjite
daje dri u redu? (Treba li ga gnojem, ubretom gnojiti ili tubriti?
Oim se jo gnoji ? Kako se s gnojem na gnojitu radi, mijea li se
sve zajedno, ili je svaki gnoj za se, pa koji je za kaki usjev? Kada
se gnoj vozi na poje?) Treba li zemje natapati? (Kako se to ini?)
Sto se jo radi sa svakim zemjitein?
3. Koliko (jutara, rali) ima koja kua kojega zemjita (oranica,
livada)?*48
b) Sijane i obraivane usjeva.*49 1. to se najvie sije i sadi,
t. j . od esa narod ba ivi? 2. Sto se sve, kada se, kako se
i kakim oruem sije, sadi i obrauje a) u vrtu, ) u poju, ) u
vinogradu, ) . . . ?
c) Spremane (brane) priroda.*50 Kada se i kako se koji prirod
bere (kukuruz, groe), she (jeam, penica), kod kue trijebi, vri,
vija (ito), pretace (vino)?
d) od kojega se pravi platno. Sije li se kakovo bi|e, od
kojega se pravi vlakno? Kada i kako se sije, plijeve, pue, rila ili
trusi (sjeme), namae (ili to drugo), sui, dok nije za stupu (ili
kako se to zove?), da se tue?
e) Duhan i cvijee. 1. Duhan. Kako se je sadio i spremao duhan?
Sadi li se jo? 2. Cvijee. Sadi li tko cvijee? Gdje se sadi i
kakvoga ima?
f) Livade (sjenokoe). 1. Eazlikuju li se livade po travi? Kakih
ima trava i za koje je blago od koje trave sijeno?
2. Kada se kosi, tko i kako kosi, koliko se puta kosi, kako se zove
svaka kona (koa) i sijeno (otava, otavi)?
3. Kako se spravla (ili kako se jeli ?) pokoena trava (prevraa se,
nateple), kako se vozi, u to se slae (na tagal, u kup, plasnicu) ?
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 2

g) Voe (sad). Kakovo se i gdje se sadi voe (jabube, kruke,,

kakovih sve ima?) Kako se cijepi (kalami)?

4. Kuni poslovi.
a) Kako se dri u redu kuca (kuhina i posue, kuca i pokustvo)
i dvorite? Oim, kada i kako se mete i posprema ili redi soba, ku-
hiria? b) Mete li se kada i dvorite, pa i ulica (breg) pred kuom?
c) Bijele li se stijene u kui? Cim (vapnom, posebnom emjom) i kada
(pred uskrs) se to ini ? d) Kako se bijeli (pari, Mi) i gladi odijelo ?

5. Graevine (zgrade, staiie).

a) Kako se prireuje graa? (Kako se i cim sijee, tee (carba)
pili, mjeri . . . drvo; kako se kopa, klee . . . kamen i druga graa?)
b) Tko (domai Jiii, ili tui) i kako gradi (dela) 1. zgrade za
lude (kuu, stan); 2. zgrade za Mvotine (talu, taga}, sviriae
ili kotae);* 51 3. mlinove (suvare);*5i - 4. druge zgrade, ako
kakih ima; 5. Sitnije gradne oko kue (kapija ili.brena vrataT
tarabe).
c) Kako se kua, ureuje iznutra i izvana (spoja, zdvora)? (Kaki
su prozori? Je li popoena, t. j . ima li pod od drva, kamena, zem}e?
Bijeli li se iznutra i izvana?)
d) Graevinski uresi. Koji su dijelovi na zgradi posebno ure
eni (iskieni, iscifrani, kao to su stupovi, daske na zaeju", pro
zori) i kako? Ima li uresa (cifrarija) na sitnijim granama?

6. Izraivane sprava i orua.

a) Tko. (svaki spretniji ovjek ili doma izuceni majstor), od cesa,.
im i kako izrauje sve ove (prije spomenute) sprave i orue?*63
b) Ima li na spravama i oruu kakih (izrezuekanih) uresa (cifrarija)?

7. Liene i farbane graevina i sprava.

Koje se graevine, sprave i orue lice (mau) i im se lie: a) da
budu trajnije, b) da budu |epe?

8. enske* 54 rukotvorine.
a) Lan i konop|a od stupe do snovae. to se radi s lanom
i konopjom, otkad je sve prireeno za stupu, t, j . otkad je sve tako
prireeno, da se moe dobiti prvo vlakno, pa dok se ne snuje za
tkane? Tu treba: 1. tui u stupi, 2. trti na trliei, i tako redom.*
30 DR. A. RADI,

b) Od snovae do brda. 1. Kako se prea snuje, t. j . za to

prireuje, a se uzmogne naviti (namotati) na razboj ili (tkalaki)
stan? Ima li vie naina snovana po tom ve, kakovo treba a bude
platno ? 2. Kako se osnova (kako li se zove ?) navija na razboj ?
3. Kako se navada u nienice (ili kako se to zove?) i na (tkalako)
brdo?
c) Tkane. 1. Sto sve treba prirediti i sveudi} prireivati za tkane
(sukati na sukau preu t. j . pouicu" ili utak, vtek" na cjev
ice)? 2. Kako se tke (kae li ee: the, tka ili e t. j . tce?)
svako platno, t. j . to je u tkanu svakoga platna jednako?
3. Tkane razne vrsti platna ili beza jedne boje ili farbe, i to:
1. vuneno tkane, II. laneno, III. konopjene*66 4. Tkane razne
vrsti platna ili beza u vie boja ili farba*57
d) ivane. Onim redom, kojim je odijelo i drugo ruho na svome
mjestu u ovoj osnovi (IV. razdio, pogl. 5., str. 22. i 23.) nabrojeno i
opisano, neka se ovdje opie krojene i ivane svakoga komada. Neka
se osobito pazi na to i tono bijei, kako se zove koji komad kod
ivana (to su n. pr. kod ivana abice", vuklinki" itd.) i kako
se zove samo ivane (jedan put se upjika", drugi put se rubi" itd.).
9. Kiene tkana.
a) Kakovih ima oblika za kiene ruha? 1. Kako se zovu
jednom rijeju oni oblici (ili forme, figure), koje se u platno utki-
vaju ili uivavaju ? (Zovu li se mustre, kako li ?). Kako se zove
svaka aa sebe? (Jedna se n. pr. zove na velike roe", druga se
zove s kovakoga"). 2. Koje se ruho ovako kiti? Koje se mustre
upotrebjuju za koje odijela ili drugu stvar? (Kiti li se n. pr. jed
nako torba i runik ili obrisa, rukavi kao i stan?). 3. Izmijaju li
ene (ili tko drugi) mustre iz glave, ili ih otkuda dobivaju, pa ot
kuda? 4. Tko zna sve te poslove (tko zna prebirati", liagati",
vesti*, ili tvesti" ?) 5. Imaju li susjedna sela svako svoje
mustre i svoj nain u tom poslu? Kakav je to nain?
b) im se kiti tkane, t. j . kakova se prea upotrebjuje za izra
ivane mutara (pismo", vuna)? Kakova se prea upotrebjuje za
kiene kojega ruha, kakova za koju mustru?
' c) Kako se kiti? 1. Kako se kiti tkane na razboju? Kako
se to zove: utkivane", prebirarie", kako li? Ima li vie naina
toga posla, t. j . je li kod svake mustre jednaki posao, ili drugaiji ?
2. Kako se kiti gotovo platno ? Ima li vie naina, pa kako se koji
zove, na em se (na erefu", na rameh") im (vunom?) i kako
 OSNOVA ZA SABIRAE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 31

(bode li se vretenom, izvezuje li se, ili se samo naivava") se

radi ?

10. Prijegled dnevnoga i godinega rada i poinka.

a) Dnevni rad i poinak. 1. Kada svijet obino ustaje? Tko
prvi ustaje u zadruzi ? to je prvi posao ovjeku i eni kad ustane?
(Umivaju li se i e|aju svaki dan? Slue li se kod umivana sa
punom ili im drugim?) Kako se obuvaju i oblae? Kako dugo to
traje? Idu li na tate na rad? Kako dugo bez prestanka (bez huje")
rade ? Poiva li se iza rada i kako dugo ? 2. Spavane. a) Kada se
ide spavati (kada Jeti, kada zimi) ? Spava li se u istom odijelu, u
kojem se danu radi? U em spavaju Judi, u em ene? Gdje tko
spava (u sobi, komori, ardaku, kuaru, u tali, na tagju, pod ve
drim nebom)? Ako se ne spava u krevetu, kako se priredi leaj?
) Spava li ih po vie zajedno u istom krevetu ili na istom leaju
i tko spava s kim? Spava li mu i ena u jednom krevetu? Je li
to uvijek i svagda? Spavaju li s roditejima djeca? Ako spavaju,
do koje dobe? Gdje spavaju mala djeca, gdje odrasli momci i dje
vojke ?*68 3. istoa i red. oc) Kada se pere tijelo, noge? Kupaju li
se? Gdje se i kako kupaju? (Kupa li se muko i ensko zajedno,
posve golo ili kako ?) ) Kada se presvlae u isto odijelo ? 4. Kako
se probavja vrijeme po nedjejama i svecima?*59
b) Godini rad. 1. Koji se poslovi obavjaju u koje doba godine
(u projee, Jeto)?*60 U kakovu bi poslu prema tomu naao ovjeka,
kad bi doao u kuu u kojegod doba dana i godine? 2. Pri
preme sa goine svetkovine. to se i kako se sprema za Boi,
Uskrs?*61
c) Vanredni poslovi. Kad se se ovjek sprema na aji ili krai
put, (n. pr. na protene ili g6) kako se sprema, to uzme sa so
bom? Kako se ivi na putu i protenu? Kamo idu (u koja mjesta?)
na protene (sabor) ? Ima li jo kaki vanredni posao ? Ide li se
n. pr. na skupnu (seosku) rabotu, na patrolu" ? Kako se zato o
vjek spremi?
C. DODATAK,
1. Trgovina.
a) Domaa trgovina. 1. Trguju li domai Judi im ? (Prodaju li
duhan, ocat ili sirce, brano, petroleum ? Dri li tko domai krmu ?)
Kako je ureena ta trgovina? 2. Od koga Judi posuuju novce.
Tko ih daje na posudbu ? Kolike su kamate (interes)?*02
32 DR. A. RADIG,

b) Sajmovi. Kamo ide narod na sajam? to na sajmu kupuje i

prodaje?*63
2. Poslovi s upravnom oblau.
Imau li Judi mnogo posla i kakvoga s oblau (s opinskim
uredom, s kotarskom ili okronom oblau) ? Kako Judi k oblasti
dolaze (kako se obuku, kako pozdrav Jaju, nose li mito), a kako ih
oblast prima? Kakvoga posla imade narod sa svojim popom?

TEEI ODIO.
Iz odgovora na pitana u prvom odjelu moemo spoznati, gdje
narod ivi; to je oko nega, te mu ili koristi ili kodi; ima li to,
im bi mogao sebi pomoi: nahraniti se, nainiti sebi krov,, izlije
iti se. Iz odgovora na pitana u drugom odjelu moemo se uvje
riti, da li se narod onim, to mu priroda daje, zbija slui i kako
se slui. Tu vidimo, kako se je narod uredio u kraju i domu, im
se hrani, kako i to radi i oda zla se brani, kako se odijeva, dok
ne pone misliti i raditi ve i o tom, kako bi sve oko sebe i udob
nije i Jepe uredio, kako bi se nakitio. No poznamo li spoznavi
to itavoga ovjeka? Ne poznamo. Ne poznamo, jer mu jo ne za
gledasmo u duu. To e biti posao sabiraev u treem odjelu.

Ti moe gledati ovjeka, kako se bogato i. udobno i lijepo uredio;

moe ga motriti kod. posla, kako ga ili vjeto ili lijeno obavja,
ali jo ne zna, ne tue li taj ovjek svoje ene i djece ; ne zna,
ima li znanca i prijateja; ne zna, znade .li taj ovjek u drutvu
zapjevati, u razgovoru se zabaviti; ne zna, to mu sve mui duu
i pamet: ne poznaje mu due. Istina, \ije se on bez due ni
uredio, nije bez due ni posla obavjao ni najjednostavnijega, a kamo li
da bi se bez due okitio! Na svim se ovim djelima opaa trag ne-
gove due. Ali je kod svih ovih poslova dua mogla kao spavati:
tjelesne su potrebe bile na prvome mjestu, one su mogle duu
kao zaguiti, tako da poznavajui samo tjelesne ivotne potrebe i
rad naroda ne bismo ipak znali: krije li se pod riegovim grudima
srce vuje ili ovjeje, dua vraja ili boja, pamet kao pilea ili
prava ovjeja. Srce se, dua i pamet ovjeja pravo pokazuje tek
po tom, kakav je ovjek prema drugim Judima, to ejkuje
i pomija u najskromnijim dubinama due svoje, to dri
 OSNOVA A SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 3

o ovom svijetu i ivotu. U tom se javja nutrina ovjeja, u

kratko dua, a ove pojave ine ono, to se zove duevnom kul
turom ili prosvjetom itavoga ovjeanstva ili pojedinih naroda. Ovaj
se dakle trei odio bavi duevnom kulturom narodnom.

Duevne su pojave veoma raznolike, mnogo ima zgoda, ina, misli,

po kojima se dua poznaje, a ovjek je jedan, jedna je u nem
dua, pa togod ovjek ini ili misli, svemu je poetak u toj jednoj
dui. Pa ipak esto ujemo: Kakvo ti je sre?" kad tko poini
to okrutno, neovjeno. Narodna pjesma pjeva, da djevojina nedra
miriu duom djevojakom. A kad tko to ludo misli ili ini, ude
mu se i pitaju ga: Gdje ti je pamet?" Po tora bi mogao tko
pomisliti, da je izvor i pobuda iiienu ovjejemu sad u srcu, sad
u dui, sad u pameti. I ako tomu nije tako; i ako je u ovjeka
samo jedna dua, kako rekosmo, iz koje izviru sve pojave duev
noga ivota, ipak je narod na ovim rijeima dobro oznaio razli
ite vrste duevnih pojava. Zato emo duevne pojave podijeliti
na tri dijela, od kojih e svaki uz neke promjene i dodatke ispunati
od prilike ono, to narod misli, kad jedne duevne pojave izvodi iz
srca, druge iz due, tree iz pameti.
Prvi dio.
Narodno srce,
One pojave due ovjeje, koje po narodnom rm|eiiu izviru iz
srca, jav|aju se poglavito u rueiiu, u ivotu s Judima. Tko
zlo postupa sa svojim rodite|ima; tko ne pozna sirotirie i prosjaka;
tko ne pozna susjeda i ne zna za prijateja; tko se :ne zna razve
seliti i zabaviti, taj nema srca. Sve e se ovo i ovakovo crtati
u ovom dijelu.
ivot je s |udiraa vrlo razliit, ovjek se s ovjekom sastaje
i ivi u vrlo razliitim zgodama. Da se to jasnije i potpunije uz
mognu upoznati, treba i ove duevne pojave razdijeliti jedne od
drugih, a razdijelit emo ih na etiri razdjela. 0 svakom rije, dvije
posebice na svome mjestu.
VI. ivot.
Ovdje se evo tek sastajemo s rijeju Mvot, koja je u naslovu na
ega Zbornika". One duevne pojave, koje smo postavili pod ovaj
naslov, nekako su u sredini ove osnove. A da im to mjesto i pri
pada, o tom emo se uvjeriti, ako stvar malo blie pogledamo.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 3
34 ton. . bic,

Sve, to se je crtalo u dosadariim razdjelima, samo je pri

prava za ivot: za sreu svakoga i sjeriega u obite|i i meu
|udima; ostalo, to iza ovoga razdjela slijedi, ili izvire iz ovoga
ivota, ili se prema nemu ravna, kako emo na svome mjestu vidjeti.
1. ivot u zadruzi.* 64
a) 0 zadruzi uope. 1. Ima li i koliko ima (u tom kraju ili
mjestu) zadruga (druina), t. j . kua, gdje ivi vie oeiienih Judi
zajedno? Koliko ih jo ima? Kako se zovu (prezimenom)? Kako se jo
zovu kue u selu? Koje su i po koliko ih je bilo prije u zadruzi?
2. Po koliko oeiienih Judi, koliko udovica, djece, siroadi ima u za
druzi ? Po koliko je prije toga bilo ? 3. Jesu li svi u rodu, ili ve ne
znaju, jesu li, ili nijesu li bili u rodu ? ivu li Jepe oni, koji znadu, da
su si rod, ili oni, koji su si tui? Znade li se za koga, da je kao tuinae
doao u zadrugu ? Kako je to bilo ? Je li taki tuinae u miru u za
druzi ivio, ili mu se to prigovaralo, ili moda a riegovoj djeci?
b) Red u zadruzi. 1. Gospodar. Tko ravna i uprav|a zadrugom,
ili tko je u zadruzi prvi (gospodar, gazda, starjeina) ? Kako se ivi
u zadruzi, kad je gospodar star, dobar ovjek, a kako onda, kad
je mlad, zao (pijanica), kako, kad je ena gospodar (ako toga ima)?
Po em se vidi, je li gospodar dobar i pravedan, ili zao i krivian
(kako dijeli pastirima brano" ili hranu, kako zadrugarima ili dru
ini kod stola)? Kazni li (katiguje li) gospodar koga, pa kako i
zato? Kako je to prije bilo? Ima li meu gospodarom i ukua
nima svae, tuiie i zato? Je li ast biti gospodar? U em je go
spodaru tee, a u em lake nego drugomu druinetu ? Sto je negov
posao u koje doba dana i godine. 2. Gospodarica. Ima li svaka
zadruga gospodaricu? Po em se pozna, kakova je gospodarica u
kui? Je li to lako ili teko, ili pak ast biti gospodaricom? U em
joj je tee, u em lake nego drugoj eni u zadruzi? to je nezin
posao u koje doba dana i godine?
c) Druina (ukuani, zadrugari). 1. Pojedinac u eadruei.
a) D ru i n e p r e m a z a d r u z i uope. Je li ovjek u zadruzi
zadovo|niji od samca (t. j . ovjeka, koji ivi sam sa enom)? to
se u zadruzi najvie hvali, a to kudi? Je li po tom zadrugarima
stalo do zadruge i po em se to vidi (uvaju li potene i glas za
druge, ili ju pak psuju i grde; gledaju li, da ne bude svae, pa
pretrpe li rada togod za to; uvaju li imetak zadruni, ili krau)?
Kakav posao ima koji zadrugar u zadruzi (jedan je konar, drugi
kravar)? to je posao muki, a to enski u zadruzi? Kojim se
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVALE GRADE NARODNOM IVOTU.

redom dijele poslovi (po starosti ili kako)? ) Kako j e djeci

u z a d r u z i ? Kako se dre zadrugari prema tuoj zadrunoj djeci?
Po em se vidi, postupaju li s djecom lijepo ili runo? Ima li u
zadruzi svae djece radi i zato? U em je ivot djetetu laki ili
tei u zadruzi nego u oea samca? Stoje djeci posao u zadruzi?
) D j e v o j k e i momci u z a d r u z i . Je li razlino momkovane
i djevovaiie u zadruzi od momkovaria i djevovaria u oca samca?
U em se vidi razlika? Je li se u zadruzi lake ili tee oeniti ili
iz'ne udati? ) Nova m l a d a ( s n a h a , snaa) u zadruzi.
Mladuje li se (snahuje li se) drugaije u zadruzi ? U em je raz
lika? s) Kako je u d o v c u , udovici i s i r o t i (djetetu bez
oca i majke) u zadruzi? (Tko udovca pere i redi)? -=- Q Kako je
u zadruzi b o l e s n i k u i l u a k u ? Gdje bolesnik lei? Tko se
riima brine i kako? vi) Kako je s l u z i u zadruzi? Po em se
u negovu ivotu pozna, da je sluga, a ne domae ruine?*65 Je Ji
bo|e sluzi u zadruzi ili kod samca? 2. Mm i ena u zadruzi.
U em je ivot oeneDoga para (mua i ene, obiteji) razlian od
ivota samceva (ovjeka, koji ivi sam)? (Sto je lake, a to tee
muu i eni u zadruzi?) Gdje su, ako liijesu u zadrunoj fdruin-
skoj) sobi? Gdje spavaju? Jesu li vie sami (u svojoj komori) ili
meu zadrugom ? Sto imadu u zadruzi svoje (osebinu ili osebuek,
kako li se to zove)? Mogu li se brinuti, koliko treba, za svoju
djecu? (Kad je ena na druinskom poslu, gdje su joj djeca, tko
na riu pazi?) Kada i to rade za sebe? (Kada obrauju svoj ose
buek", kada ena tke, ije itd. sebi, muu i djeci?) Nastaje li otuda
svae?
d) Zadruga na okupu. 1. Zadruga pri djelu. Koje poslove
radi itava zadruga zajedno (Judi i ene)? Koje poslove rade Judi
(muki), ali s v i , a koje ene? (Tko redi kuu? Tko loi ili kuri
pe? Tko kuha i pri tom pomae, kad treba n. pr. donijeti vode,
naeijepati drva? Tko hrani, pase i isti blago i talu, pazi na
iva?)*66 2. Zadruga pri jelu. Jede li itava zadruga u isto
vrijeme i zajedno? Gdje se i kada se jede? Tko prostire i nosi jelo
na stol? Gdje sjede (ili stoje) |udi, ene, djeca? Ima svaki par svoju
licu, no, moda i kruh? Tko dijeli kruh i meso?*67 3. Zadruga
u veselu. Je li itava zadruga kada na okupu osim pri jelu? Imali
u zadruzi kod svretka po|skoga ili drugoga posla kakih posebnih
obiaja, kojih kod samca nema?
Dodatak. I. Je li preana zadruga i ivot u noj bio u mnogom
drugaiji i u em?*68
36 DR. A. RADI,

Dodatak II. Kako se u zadruzi obavjala tlaka (kmetija, rabota

zamajskoj gospodi)?
Dodatak III. Dioba zadruga. Kada se je prva zadruga razdije
lila ? Zato seje razdijelila? Zato se zadruge dijele?*09 Kako se
dijele?*70 Kako se razdijejeni |udi po malo ureuju, kako ivu, to
govore, to u. sebi misle (ako se moe doznati), to o nima govore ?
2. ivot u obiteli (familiji).
a) Mu i ena. 1. Koje poslove obav}a mu, koje ena?'
2. Kako zove mu enu i ona nega (po imenu, ili kako) ? Kako se
zovu, kad su sami, kako pred drugima (po tragu")? Kae li ena
muu vi" ili ti" ? 3. Po em se pozna, ivi mu sa enom
sreno, a po em ivi li nesrecno ? ivu li srenije, koji su se uzeli
iz |ubavi (jer su se vojeli) ili i drugi ivu upravo tako? Zato se
najvie svaaju ? Nije li tomu krivo to, to mu ide k tuoj eni
(inoi), ili to ena prima tuega ovjeka? Tue li mu enu?
Vole li, da se drugi (susjedi) mijeaju u riihovu svau i boj ? Tue li
se pred sudom ? Sto svijet na to ? Ostavi li kada ena mua, pa
kamo ide od njega (k rodite|ima? to oni na to)? Kako ivi bez
mua, a mu bez ne? 4. Ima li Judi i ena, koji zajedno ivu
bez zakona (vjenana)? Kako ivu? Je li im teko pred svijetom?
b) Roditeji i djeca. 1. ele li sebi |ui djece? Ako ele i
ne ele, zato jedno i drugo? ele li vie muko ili ensko dijete?
Eaaju li se mrtva djeca? Otkuda to? Dogodi li se, da ena sama
ne doji djeteta? Tka ga onda doji? Kad ena samica (koja osim
mua nema u kui nikoga) otie na poje, tko joj pazi na malo dijete
i doji ga? (ini li to koja susjeda?) Kako malu djecu zabav|aju? (Go
vora li im to ili pjevaju ?) Zibju li djecu ? Kako jo postupaju s malim
djetetom ? Kako ga ue hodati ? Bavi li se otac vie djetetom ili mati i
tko se jo nim bavi ? Kako se dijete hrani i odijeva, dok ne odraste ?
(Kada djeci obuku gae, eir, opanke, kako i odrasli |udi imau ?)
Daje li se djeci mnogo ili u svem na voju ? Kako zovu djecu od mila
(srce, duo)? Kako se i im najobinije kazne (katiguju) djeca? Kojoj
se djeci veli, da su pokvarena? Zato su pokvarena? (Kako se kae
kvarenoj djeci: pae, prase ?). Protjera li tko svoje dijete i zato ?
Daju li se djeca u slubu, od koje godine i u kakovu ? Odlaze li
djeca sama i zato? Kako se postupa s pastoradi? Pazi li i kako
se pazi na momke i djevojke, da prije vjenana (zakona) ne budu
momci sa enama, a djevojke s Judima? Dogaa li se to ipak?
Grijee li djeca drugaije (sama sobom, sa ivotinama) ? Paze li na
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 37

to roditeji ? Do kada su roditeji gospodari djeci ? 2. Kako djeca

zovu oca i majku? Kau li im vi", ili ti"? Kako su djeca s rodite]ima,
kad odrastu? Kako su posebice s ocem, kako s materom; kaki su
sinovi u tom, a kakove keri? Jesu li esti primjeri zloestoga po-
stuparia? Sto je ponajvie tomu uzrok? Je li tko protjerao oca ili
mater na prosjaene ili moda ubio ? Koliko je primjera poznato ?
Odlaze li rodite]i sami od djece (od sina) i kmo? Ima li i koliko
ima primjera, daje otac ostavio imetak tuemu ovjeku, a nije sinu?
c) Rodbina. 1. Tko se broji u rodbinu? (Koja su imena rod
binska?*71 Koja se imena daju poradi rodbinstva, a ipak nijesu
rodbinska?)*72 to se zove blia (velika) rodbina? (Kako se jo
kae ?) 2. Po em se pozna, da rodbina lijepo (dobro) ivi meu
sobom? (Dolaze li jedni k drugima, pomau li jedan drugome, su
sreu li se lijepo na putu i kako je sve to?)

3. ivot sa susjedima.
1. Kada i u em susjed susjeda (komija kora iju) treba ? Dolazi li
jedan k drugomu na razgovor i zabavu?*73 Po em se vidi, da su
sjedi lijepo ivu? Ima li u selu ]udi, koji su osobiti prijate]!? Po
em se to vidi? Kako takova prijateljstva nastaju? Ima li takvoga
prijatejstva meu enama? 2. Svaaju li se susjedi i zato naj
vie? Svaaju li se ene susjede i zato?*74 to na to liihovi ]udi.
(muzi)?

4, ivot p r e m a dobi.
a) Momkovane i djevovaiie. 1. Momkovane. Kako se zovu
muka djeca po godina redom, dok se ne oene? Kada kau, da je
muko dijete momak ili deko za enidbu? Kako ivu momci?
(Imaju li posebno odijelo, svoja drutva, igre, pjesme, obijesti ?
Kako na riih i na riihov ivot svijet gleda? Brane li momka, kad
togod poini: i ti si taki bio, i mi smo taki bili? Idu li momci
k udatim enama ?) Gdje se sastaju i upoznavaju momci i djevojke
itavoga sela zajedno ? 2. Djcvovane. Kako se zovu enska djeca
redom po godinama, dok ne postanu djevojke (dekle) za udaju?
Kada se kae, a je ensko dijete ve djevojka za udaju? Po em
se to vidi: po odijelu, e]ariu, dranu, draenu, po em jo? Kako
ivu djevojke? (Kako spremaju sebi ruho ili dare za udaju; kako i
kada idu u kolo ? Paze li ih i vole rodite]! i drugi ]ui vie nego
drugu djecu?) Dogodi li se, a djevojka zanese ili postane trudna
(debela)? Je.li to s momkom ili s ovjekom? to je s liom i kaki
38 DE. A. KADIO,

joj je ivot? Otie li ili pobjegne li djevojka k momku bez vjen

ana? Kako se to dogaa? Dogaa li se, da tako otie i pobjegne,
a momak ju protjera i ostavi? Sto je silom? 3. Momak i dje
vojka (ailcovane). Kako se kae, kad se momku djevojka, ili momak,
djevojci mili (vidi mu se", voli ju", kako li)? U em se to poka
zuje i vidi s jedne (s momkove) i druge (djevojine) strane? Kako
se prema tomu dre rodite|i? Kako dugo to traje o enidbe? Ima li
momaka, koji se ne ene, a djevojaka, koje se nikada ne udadu?
Zato se ne udavaju ? Kako ivu ?
b) Mlada (snaha). Kako ivi nova mlaa (djevojka, koja se tek
udala)? Kako se odijeva? Obavja li ( u kudi, gdje je samo svekar
i svekrva; za zadrugu je ve kazano ) posebne poslove i koje?
Kako dugo to traje?
c) ena. 1. ensko uope. Koliko je ivot enskoga ejadeta
razlian (laki ili tei, ugodniji, snosjiviji) od ivota mukoga eja-
eta? Sto o tom kau ene, a to |ui? Potuje li se i asti ena
mane od mua? Po em se to vidi? Zato je tako? Je li ugodniji
ivot udatoj eni, djevojci ili udovici? 2. Udata ena. Kaki je
ivot, rad, briga i veselje udate ene, osobito, koja ima djece?*76
Potuju li vie enu, koja ima djece, ili enu bez djece ? 3. Udo
vica. Kako ivi udovica a) bez djece, (i) s malom djecom, ) s od
raslim sinovima? Udaju li se vie udovice, ili ostaju udovice? Kada
se obino udaju poslije smrti muevleve (ovjekove) ?
d) Mu. 1. Muko uope ,*76 Stoje slobodno mukomu, a nije
enskomu?*77 2. Oenen ovjek*76 3. Udovac.-79
e) Starci. Dre li se starci starinskoga odijela i starih obiaja.
Sto je starcima posao? Kaki im je ivot meu svijetom? (Potuje li
ih mlai svijet i po em se to vidi ? Daje li im se kakovo mjesto
u razgovoru, drutvu, pri veselu, ili nitko za riih i ne pita? Kako
oni gledaju na mlai svijet: zaovolno, hvale li ga ili kude?*80
Kako govore o smrti?
5. ivot prema zanimaiiu i imetku.
a) Pastiri. 1. Za koje se ivotiiie uzima pastiri kako se zove
(kohar za koiie, kravar za krave) ? Uzimaju li se pastiri razline
dobe za razlino blago? Koliko koji dobiva plae? 2. Kako je
koji pastir obuen i to ima uza se (torbu, rog, anak) ? Sto dobiva
za hranu? Gdje jede i spava? Ide li kada meu Jude (u crkvu)?
3. Sto radi pastir itav dan? Kakav je s blagom, koje pase? Kako
dozivje svoje blago?*81 (Kako sebi sprema jelo, to djelucka i re-
 OSNOVA ZA SABIRAE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 39

zucka itd. ?) Ima li medu pastirima osobitoga neprijatejstva i svae,

pa zato? Ima li posebnih pastirskih pjesama, pripovijedaka-, ala,
igara, obiaja?*82 Kako ivi pastir na konaku (na stancima, na Je-
triem stanu za blago) ?
b) Zanatlije (majstori) i trgovci. 1. Zanatlije. Kakih u
selu ima zanatlija? Kako im je ureen posao? Nose li se drugaije?
Kako im svijet plaa?*83 Kako ivu: bo|e ili gore od drugih?
2. Trgovci. Kakove trgovine ima u selu? Tko je trgovac, ako nije
domai ovjek? (Je li ivut ili idov, je li ovjek naega naroda?)
Kako ivi sa svijetom ?
c) Lekari (vrai). Bazlikuje li narod pekara, koji lijei naravnim
nainom; od ovjeka (coprriaka, vjeca), za kojega kau, da ima po
sebnu mo (snagu) ili znane, kojim lijei ?*84 Ima li Judi i ena,
koje se bave Iijeeriem Judi ili blaga? Kako se zovu po svojoj vje
tini (Jekari, barbiri, ivinari) ? Sto im se plaa ? Kako ivu ? ivi li
koji samo o tom poslu? Potuju li ih Judi?
d) Gajdai (hegedui, svirci). Ima |udi, koji za plau sviraju
u svatovima (na svadbi) ili kod druge zgode? Kako se zovu? Kako
ivu ?
e) Sirotina i sirota. 1. Sirotina. Oesa nema, komu se kae,
da je sirotina ili siromah? Kako ivu kod kue, kako meu svijetom?
U em se osobito poznaje razlika od bogatijih (u jelu, odijelu, svet-
kovaiiu)? 2. Sirota. Ima li u selu siroadi, t. j . djece bez oca
i matere? Kako se mue, dok dou do enidbe i udaje, ako kada
do toga dou? Tko se za riih brine kod toga posla (tko snubi)?
ene li se i udaju li se teko?
f) Sluge. Tko sebi uzima slugu i za kaki posao? Tko ide u
slubu (sirotiria i sirota, odrasli, djeca)? Je li sramota ii u slubu,
ili moda samo za koju posebnu (n. pr. za sviriara) ? Koliko koji
dobiva plae i po em je plaa vea ili mana? Kaki je ivot sluzi?
(Kako se odijeva, gdje jede i spava, ide li kada na kakovo veseje
ili u crkvu?) Kako ga ukuani zovu, a kako on riih?*85
g) Prosjaci. Ima li u selu (ili prolaze li po selu) prosjaka ili bo-
gac ? Zato prosjace (jesu li slijepi, k|asti) ? Jesu li domai ili
tui ? Kako prose ? Mole li i to mole ? Pjevaju li uz gusle, pa to
pjevaju ? to im se daje (jaja) ? Daje li im svijet rada i prima li
ih. na noite? Gdje onda spavaju? Gdje ivu (stanuju), ako imadu
stalan stan? Bave li se osim prosjaeria jo im drugim (Iijeeriem,
vraeriem) ? Ima li meu riima tatova i pijanica ? Kada se i gdje
skupjaju? Imadu li kakovo svoje drutvo? Sto se o tom drutvu:
40 DR. A. RADI,

zna? Imau li svoj jezik, kojega drugi Jui ne razumiju? Ima li ih

oenenih ili udatih? Je li koji stekao imetak? to se jo zna o
nima ?
h) Cigani. Ima li cigan, koji stalno u selo ili u blizinu sela
dolaze, ili su ba nase}eni ? Jesu li erni ? Govore li i naim jezikom
i kojim jo? Kako se nose i ejaju (nemaju li duge kose)? im
se bave (kuju, gataju)? Dolaze li meu na svijet i po kakom poslu?
Kako je svijet s nima? ene li se moda nai s eiganima, ili ci
gari, s naima? Sto se jo o nima zna? Je li tko moda nauio
nihov jezik? Pa kaki je to jezik?*8C Je li narod poprimio koju rije
od cigan?
i) Gospoda. S kakvom gospodom imae narod posla (sa upnikom,
naelnikom, bi|enikom ili notaruom)? Kako se vladaju jedni prema
drugima, kad se sastanu na putu ? Dolaze li gospoda narodu u kuu
i kada? Kako ih primaju? Zovu li |udi gospodu za kuma ili na
kakovu drugu domau ast (na svadbu) ?
k) Odsutni. Ima li |ui, kojih dugo (vie godina) nema kod
kue? Gdje su i po kojem su poslu otili (vojnici, ise|enici u Ame
rici, hajoi u staro vrijeme) ? Misle li to na dom i to piu odanle,
gdje su? Sto im od doma odgovaraju?

6. Kako ivu bolesni i nakazni |udi?

a) Bolesni i nakazni na tijelu.*87 1. Ako ima gdje bolesnik,
osobito, koji dugo boluje, mari li tko za liega osim negovih? 0" em
se to pokazuje i vidi? 2. Ako je tko nakaza, t. j . takav, da je
grbav, epav (hrom), gluh . . ., kako se dre judi prema liemu:
ale li ga i miluju, ili mu se rugaju, ili kau: najbo|e bi bilo, da
ga Bog uzme ? Kaki su prema hemu hegovi najblii (otac, mati,
braa, rodbina)? Kako po svem tom ivi sa svojom nesreom: pod
nosi li ju lako?
b) Bolesni na pameti. 1. Kaki je ivot |udima, koji nijesu
posve pri pameti, koji su samo malo trknuti", iknuti", prismu-
eni", ili kako se jo zovu? Kaki im je ivot meu svojima, kaki
meu svijetom ? 2. Kako ivu potpuni luaci ? Kako s nima iii-
hovi, kako svijet?

7. Zloinci i drugi ravi }udi.

a) Zloinci. Kakovo se zlo ini u selu ? Kakih ima varalica ?
Prodaje li tko na krivoj mjeri? Prodaje li tko nezdravo meso ili
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE NARODNOM IVOTU. 41

itak? Ima li kriomara (koji potajno od financije prepremaju kake

stvari, pa kakove) ? Krae li se mnogo? Tko i to krade? Ima li
koriokraiea. Kaki su to Judi? Bavi li se tko kraom kao zanatom?
Pomae li tko u krai tatima (ciganima)? Ima li moda drutvo
razbojnika, hajduka ili je toga bilo u tom kraju ? Kako svijet s riima,
to o riima pripovijeda? Je li tko komu kuu kada upalio i
zato? Tuku li se Judi esto i zato? Je li tko koga ubio, pa
kako i zato? Je li se tko sam ubio i zato? Ubijaju li ene
plod (zamet, dijete) u utrobi (u trbuhu ili dropcu) ? Kako s v a k i
p o j e d i n i od ovih ravih |udi ivi kod kue i meu svijetom?
Ugibju li se svijetu i svijet riima i to se o riima govori?
b) Pijanice, vikai, svad|ivci, razbijai. Ima li takih Judi u
selu? Kako su postali takovi? Ima li i meu enama pijanica?
Kako ivu doma i meu svijetom ?
c) Imali u selu kurva, kurvia, svodila (t. j . ena, koje kod sebe
dre i k sebi mame ensko na nepoten posao)? Kako ivu?
8. Yjerski ivot.
a) Koje je narod vjere? Vri li i kako vri vjerske ine?
(Mole li Judi kod kue? Idu li u crkvu k slubi bojoj, na ispo
vijed? Poste li i kako? Idu li na proteria, sabore, hodoaa?
Vre li vjerske ine od unutrarie potrebe (pobonosti) ili samo od
navade? Ima li osobito pobonih Judi? Kako ivu i kaki imadu
glas meu svijetom? Ima li ludi bez Boga? Kakovi su to ludi?
Sto se o riima govori i misli?
b) Ima li u kraju kakova nova vjera ? Kako je postala, (ako
se zna), tko ju naua i tko uz nauarie pristaje? Kako ivu ti novo-
vjerci? Kako se dre prema drugomu svijetu i svijet prema riima?
9. kola.
a) Otkada ima u kraju kola ? Jesu li Judi odmah s poetka rada
djecu u kolu slali, a alu li ju danas? Saju li radije u kolu samo
muku djecu i zato? Ima li jos i koliko ima Judi, koji ne znaju
itati ni pisati ?
b) Je li tko prije, dok nije bilo kole, znao itati i pisati? Gdje
je nauio? Je li se to italo (kalendari, molitvenici)? Ima li jo
gdje kakova stara kriiga? Ima li tko moda kakovih starih pi
sama?
42 DR. A. RADIO,

V . Pravo.
Sabira e koji biti moda u zabuni, to su u ovom razdjelu
mnoga pitana slina pitariima o ivotu (u VI. razdjelu), ili to se
o istim stvarima pita, ali poneto drugaije. Zabuna ta ne bi bila
posve neopravdana: p r a v n i j e i v o t n a r o d a z b i} a samo
dio s v e u k u p n o g a ivota n a r o d n o g a . Pa zato, ako je tako,
nijesmo Pravo" uvrstili u koje poglav|e ivota", ve ga stavjamo
u posebni razdio? Ovo treba u kratko razloiti.
ivot je, kako smo ga crtali u VI. razdjelu, pun sukoba: pitali
smo za zloince, za svae itd. Svae imadu svoj uzrok. Ima n. pr.
zemljite, a ne zna mu prave ili nikake mee, ali misli: ovdje je
mea; a tvoj susjed: ondje je mea; ti mora prelaziti preko su
sjedova zemjita, a susjed toga ne da. Hoete li se neprestano sva
ati ? Lako je jo vama dvojici; vi ste moda prijateji, vi ete se
pogoditi po srcu, ali e iza vas doi djeca vaa: hoe li i ona
htjeti kao i vi? I tako se dva susjeda taru i glou i svaaju, dok
se ili rijeima, ili muke nekako ne pogode. Susjed tvoj, budui
da je i riemu proi preko tvoga, budui da i sm ima neto ivo
u dvoritu, emu ne moe uvijek biti za petama, bojei se za se i
za svoje, puta te u miru u tvom prolaerlu, a ti puta liega. I
tako danas popusti jedan, sutra drugi: nastaje mir. Ti se ve
ne e bojati prolazei preko susjedova zempta: ima pravo, jer
i susjed prolazi preko tvoga. Tvoj e se sin toga prava drati, pa
ma sin tvoga susjeda i ne prolazio vie preko riegova zem|ita: on
e imati staro pravo; on e, pa ma bio prema novomu susjedu
kao mravae, biti u svom pravu jak sve dotle, dok se toga prava
sam ne odree, dok se to pravo ne promijeni, ne otrgne", kako
kau: nijedan ne e moi nita protiv toga; oni su u nekakoj svezi,
imadu jedan s drugim posla, a po srcu mogu biti daleko; oni
ivu zajedno, ali tim ivotom vie ne ravna srce, nego pravo. Tu
je razlika meu ivotom, kaki smo crtali u VI. razdjelu, i meu
pravnim ivotom.
Odavle se vidi, da su pravnomu ivotu osnov ivotne potrebe.
No i ako je korijen pravu posaen u koristi, prvu je hranu dobio
iz srca, udi ovjeje. Svaki narod, koji ne ivi posve kao vuk, ima
nekako pravo; ali surov narod, ima i surovo pravo.
Pravo treba razlikovati od pravednosti ili pravice. Tko se
dri pravice, taj ne muze kravice", veli rije; ali tko se dri svoga
prava, taj e i te kako musti svoju kravicu. Pravednost (pra-
 OSNOVA TIA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 43

vinost) je samo u Boga i u dui pravenikovoj, a prava ima i

najvei zloinac; pravinost kae dui ovjejoj, kako bi trebalo da
bude, a pravo ti daje jakost, da brani ono, to u istinu ve ima.
Ovo je spomenuto zato, to pravinost ne spada u ovaj razdio,
ve joj je odreeno drugo mjesto,

A. P R I V A T N O PRAVO. 1 * 8 8

1. ObiteJ
a) ira obite} (zadruga). .a) S obzirom na osobe. Go
s p o d a r . 1. Moe li gospodar (domain, gazda) biti i neoerien i
mlai ovjek? 2. Moe li i ena biti gospodar, t. j . mjesto go
spodara i kada to ? 3. Izbira li druina (zadrugari, ukuani) go
spodara ili ta ast ide redom i kakovim? Prisvoji li tko sebi
sve po malo gospodarsku vlast? 4. Moe li gospodar kazniti dru-
ine (zadrugara), ili ima za to kakav kucni sud? 5. Je li go
spodar odgovoran za tetu ili kvar, to ju naini koje druine i za
kakovu jest, a za kakovu'nije? 6. Kakoga posla ima gospodar
s cijelim selom, oblau, popom ili s drugim Judima, a taj posao
na druge zadrugare ne spada? 7. Moe li domain bez dopu
tena zadruge kupiti togod ili prodati? 8. Moe li se gospodara
uzeti gospodarska vlast, pa tko to moe i zato se to moe?
9. Kad nema gospodara (kad umre), postavla li se o d m a h drugi,

1
U ovom je razdjelu pridrana u glavnom razdioba V. Bogiia,
kako stoji u negovu Zborniku sadanih pravnih obiaja u junih
Slovena", to ga je izdala jugoslavenska akademija znanosti i umjet
nosti u Zagrebu 1874. (na str. LXILXXII), ali je gjeto specijali-
zovana. Veina je pitana uzeta iz toga djela, samo su gdjeto druga
ije stilizovana. Da pravo kaem, meni je ova razdioba Bogiieva
mnogo smetala, a pridrao sam ju samo od nevole. Evo samo jedan
primjer. Susjedi" dolaze u Bogiia u pit. 177, pod glavnim naslovom
Obitel" i podnaslovom Dioba zadruge i nasledstvo". Pod glavnim
naslovom Stvari" dolaze opet pitana o susjedima (198, 200, 201 do
203), pa tako ne zna, to je za pravo pitalac htio, da se odgovori
na 177. pitane: Koji su onoaji meu susjedima: i imaju li oni
meu se kakva prava i dunosti?", budui da i podnaslovom Obitelu
pita o stvarima" (imetku itd.), a o susjedima" pita ovdje ovako
openito, a pod naslovom Stvari" pita potane. Koja onda d r u g a
prava" misli u 177. pitanu?
Neka su pitana primjena iz kvestijonara . Graboioskoga (Kvestjo-
narjusz la zbierajacych zwyczaje i pojecia prawne u luu po wsiach
i miasteczkah". nWistau t. III. str. 171209).
44 DR. A. EADI,

ili je, dok drugoga postave, koji zadrugar mjesto gospodara i koji ?
G o s p o d a r i c a . 10. Tko i kako postavja gospodaricu (domaicu)?
11. Mora li ba gospodarova ena biti gospodarica ili moe biti i
koja druga? Moe li i djevojka i udovica biti gospodarica? 12. Na
to se gleda kod postavjana gospodarice? 13. Sto smije gospodarica,
a ne smije druga ena? Z a d r u g a r i . 14. U kojoj dobi dobiva
momak (mladi) rije u zadruzi kao i drugi stariji zadrugari?
15. 0 em se zadrugari na okupu dogovaraju (odluuju, vijeaju,
dokanaju), a to moe gospodar ili gospodarica sama uiniti i od
rediti ? 16. Kad se dogovara, na ije ostane: onako, kako ih vie
hoe? 17. Mogu li zadrugari imati svoju osobinu (osebuek")?
Ima li u toj osobini i nepokretnih (negibuih) ili samo pokretnih stvari,
pa koje su to obino? 18. Idu li zadrugari u slubu? Slue li
zadruzi, ili sebi? Idu li na takovu slubu i djevojke? Ako koji za
drugar to zaslui izvan ruinskoga posla; ako to dobije ili nae
(n. pr. peelea u umi); ako kod obav]aria kakvoga ruinskoga posla
to vie stee, nego to je duan, je li to nemu ili zadruzi?
19. Moe li sebi koji zadrugar na zadrunom zem|itu gdjegod uz
kraj ili meu drugim usjevom togod posijati ili posaditi (n. pr.
krumpira) ? 20. to jo moe zadrugar sebi uzeti od ruinskoga
imetka (smije n. pr. za eju ubrati ili otrgnuti groa, voa, uzeti
jaje)? 21. Ako zadrugar ostane nekoliko godina izvan kue, gubi li
tim ili umaiiuje li svoje pravo na zadruni imetak? Moe li se po
vratiti, kad hoe, u zadrugu ? 22. Ako je gladna (slaba) godina,
je li zadrugar, koji ima togod, duan od toga dati zadruzi i vraa li
mu se to i kako? 23. Tko zadrugarima kupuje odjeu i obuu ?
24. Dijeli li se jetma (prirod) i kako se dijeli (na glave, kako li)?
25. U em zadrugari ne moraju sluati gospodara, pa ga i ne slu
aju, a u em ga (iz potovana, straha?) sluaju, a ne bi morali?
26. Kojim se redom zadrugari ene i udavaju? Sto zadruga mora
dati mladoeiii i udavai, to djevojci, kad se udaje, to udovici ?
Sluge u za rui. 27. Mora li sluga sluati samo gospodara, ili
i druge ukuane i koje? 28. Je li zadruga odgovorna za tetu,
to ju sluga poini, i za koju jest, a za koju nije? 29. Ako ga
zadrune ene rede i peru, kojim to ide redom? 30. Ako bi
sluga u zadruzi umro, bi li ga zadruga uredila i pokopala; iji bi
to bio posao?
) S obzirom na stvari. 1. Sto sve spada k zadrunomu imetku:
livade, riive, vinogradi, paiiaci, ume, ili i kue i mlini i kako se
zove taj imetak jednom rijeju: da li stoer, Jcorjenina, slmpcina,
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE NARODNOM TVOTU. 45

kako li ? 2. Misle li zadrugari, da s tim imetkom mogu uiniti, to

ih je voja, n. pr. prodati ga kao Jetinu (prirod), ili dre, da ga mo
raju uvati i ostaviti nasjenicima ? 3. Koje se pokretne (gibue,
gibive) stvari (orue, pokustvo, stoka, prirod ili }etina) ne smiju
prodati, a koje smiju i kako se ove posjedrie zovu? 4. U kojem
se sluaju moe ipak to od onoga stoera prodati ? Tko treba da
na to privoli i kako se to dogaa?
b) Obite| "ua. a) S obzirom na osobe. V j e n a n e (e
nidba). 1. U kojim se godinama momci ene i djevojke udavaju?
2. Kada se dri, da je vjera sklop|ena? 3. Zato se obino vjera
razmetne (razvrgne) ? 4. Mora li ona strana, koja vjeru razmetne,
dati kakovu naknadu? 5. Kada je i zato slobodno vjeru raz-
metnuti ? 6. Sto bude, ako je momak bio ve s djevojkom, kojoj
je dao vjeru, i osramotio ju tako, da se to vidi? 7. to bude,
ako je tko drugi bio s djevojkom prije vjenana? 8. Kakovi se
roaci ne smiju uzimati ? 9. Tko se jo s kim ne smije eniti
(kum s klimom, pobratim s posestrimom)? 10. Ako je tko tue
dijete uzeo pod svoje (adoptovao), mogu li se riegova roena djeca
ili roaci s tim djetetom vjenati? Mu i ena. 11. Mora li
ena biti muu pokorna i u em se to vidi? 12. Ima li domazet
(ovjek, koji se prieni u koju kuu) istu vlast nad enom, kao i
drugi mu? 13. Pridraje li domazet svoje prezime, ili prima
enino ime? Kako se zovu djeca: po negovu ili po materinu prez
imenu? Eodite|i i djeca. 14. Moe li otac sa sinom, to mu
voja, n. pr. protjerati ga iz kue? 15. Ako je sinovima prema
leno oevo zemjite i cijeli imetak, a da bi mogli zajedno ostati na
liem, to bude? Koji sin ostaje na zemjitu i kako se to uredi?
16. Dri li narod, da su djeca duna hraniti u starosti svoje rodi-
te|e i sahraniti ih? Pod svoju uzeta (adoptovana) djeca.
17. Dogaa li se, da tko posini, ili pokeri (pod svoje uzme, adop
tira) tue dijete, pa zato se to ini? ine li to samo muki, ili.i
enski; uzimaju li za te muku ili ensku djecu? Ima li kod toga
kaki obiaj (obred)? Ima li pooeim isto pravo i dunost kao i pravi
otac, a isto tako imali to posinenik kao roeno dijete? Promijenili
posinenik svoje prezime? Kako je od sada posinenik prema svojim
pravim rodite|ima i oni prama riemii? Kolika je obina razlika u
godinama meu poocimom i posinenikom? Dogodi li se, da tko po
sini ovjeka s djecom? Nezakonske ene i djeca. 18. Ka
kovo pravo ima nezakonita ena u zadruzi, ako zadruga ikako i trpi
takovu enu ? 19. Kakovo pravo imau djeca nezakonske ene u
46 DR. A. KADI,

zadruzi? 20. Zovu li }udi nezakonsku enu i djecu po prezimenu

muevu i oevu, ili (dijete) po prezimenu oevu ili materinu ?
21. Dri-li se, da je nezakonska ena u mua samca kao i zakonska
ili mnogo mane? Potuje li tko taku enu? 22. Kakova je raz
lika, ako mati nezakonskoga djeteta ivi s ocem djetetovim, ili ako
ne ivi? ) S- obzirom na stvari. 1. Dri li narod, da je
imetak (imane) mua i ene zajedniko, je li samo muevo, ili svak
ima svoje? 2. ije je ono, to ena sa sobom donese (miraz,
duri)? 3. Kad se enidba razvrgne, to bude s mirazom i dje
com ? - 4. Po smrti eninoj komu ostaje miraz, ako ima djece, a
komu, ako nema djece? 5. Mogu li djeca imati to svoje, pa to
je to obino?
c) Dioba zadruge. 1. Ima li svaki zadrugar pravo traiti, da
ga odijele?*88 2. Ima li zadruga pravo dati kome dio, to ga
ide,' pa ga istjerati iz zadruge ? 3. Ima li zadruga (radi kakova
zloina n. pr.) pravo istjerati zadrugara iz zadruge i bez dijela?
4. Dijele li se na loze (ko|ena) ili na glave i na kakove: odrasle, pa
koji se broje meu odrasle ? Ako se dijele na glave, daje li se ipak
to vie onome, koji ima vie djece i od esa mu se daje: od po
kretnoga ili nepokretnoga? 5. Broje li se ene kod diobe, t. j . do
biva li udovac upravo toliko, koliko i oenen ovjek? 6. S kim
ostaju udovice, pa djevojke bez oca i brata? 7. Daje li se roditejima
odrasla momka ili djevojke troak za svadbu (krava ili to drugo)?
5. Kako se dijeli prirod Qetina), pa kako onaj, koji je jo na poju, a
kako onaj, koji je ve pobran i sprem|en ? 9. Dijele li se sami, ili zovu
dobre |ude" (precembae" ?) Tko su ovi |udi, pa plaa li im se i
koliko? 10. Moe li sin, koji se u drugu kuu prienio, i ki, koja
se udala, traiti oev dio iz zadruge, iz koje su otili? A ako nema
doma vie djece, ostaje li oev dio zadruzi, ili ovima, koji su iz za
druge otili?
d) Nasjedstvo. 1. Ako u obiteji ostane samo ki, to bude?
2. Kad zadruga izumre i nitko vie ne ostane, to bude s imetkom?
3. Kad tko naini oporuka ili testament usmeno ili pismeno, dri li
se upravo onako, kako je pokojni odredio, ili se to mijena, pa kada
i zato ? 4. Komu se obino ostavja imetak ? 5. Sto dobiva
ena po smrti muevoj, a mu po eninoj ?
2. Stvari.
a) Cijelo selo kao zadruga. 1. Ima li selo kakav zajedniki
(skupni) imetak? Je li taj imetak nepokretan (negibiv), kao to su
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 47

ume, poja, sjenokoe, panaei itd., ili je pokretan (gibiv), kao to

je n. pr. kakova sgrada, ivotiria (n. pr. seoski bik)? 2. Kako se tim
stvarima upravja ? (Tko uprav]a, tko obrauje, placa porez itd. ?)
5. Kako se sejani dre prema zajednikom imetku: uvaju li ga, ili
pak svak gleda, da to od nega otkine velei: opinsko je" ?
4. Moe li selo dati pravo na taj zajedniki imetak komu iz drugoga
sela i kako se to dogaa? Moe li se to pravo domaemu ovjeku
uzeti ? 5. Kako je ureena paa na zemjitima, od kojih, svako ima
gospodara, ali Dije ograeno ? Smije li tko svoje ograditi, pa i ogra
uje li? Sto na to drugi? 6. Tko pase blago cijeloga sela?*89 Kako
toga plaaju i tko mu daje brano" (hranu)?
b) Susjedi i meai. 1. Kako mora da je kua ili druga
zgrada sagraena prema susjedu : smije li biti na susjedovu naslo-
riena, smije li krov (streha) biti na susjedovoj strani? 2. Smije li
neist (od zahoda, gnojita) ii na susjedovu stranu ? 3. Mora li
susjed prema susjedu sm ograditi dvorite, ili svaki jednu stranu,
i koju? Ako koji ne ogradi svoju stranu, to onda? Smije li onda
susjed, koji nije ogradio svoje strane, susjedu, prema kojemu se nije
ogradio, zabav|ati radi kvara, to ga ini ivad i blago? 4. Smije li
grane sa susjedova rveta sizati na stranu drugoga susjeda? iji je
plod, koji pada na susjedovu stranu ? Kako se pogaaju, kad se plod
trese ili bere? 5, Kakova je mea, t. j . po em se pozna, dokle
je zemjite jednoga meaa, dokle drugoga, i kako se zove? Oija
je trava na mei? ije je drvo na mei, a iji plod od nega?
Smije li se mea pomaknuti i to bude, kad to tko uini? 6. Ako
je ije zemjite okrueno (opkojeno) tuim zemjitem sa svih strana,
moraju li mu susjedi dati prolaz k negovu zemjttu? Mora li na
knaditi tetu, koju tim poini ? Sto bude, ako susjed susjedu pogazi
i oteti usjev, kad obav|a posao na svom zemjitu (kad n. pr. ore
i obraa blago na uvratinama" ili na glaviima"). 7. Ako roj sjedne
na susjedovo drvo, smije li ga gospodar bez pitana ogrnuti"?
8. Ako potok ili rijeka dere jednu stranu, smije li gospodar uiniti,
da ne dere (n. pr. pozabijati kolce)? 9. Sto jo mora susjed susjedu,
ilisejanin se|aninu uiniti ili dopustiti? 10. Sto smije susjed susjedu,
mea meau i uope sejanin sejaninu uzeti bez pitana: smije li
n. pr. otrgnuti voa, groa, klas kukuruza, brati na tuem jagode,
gjive itd.? Ima li toga radi svae? 11. Sto smije uiniti ovjek
s blagom, koje nae u kvaru (teti) na svojem -zemjitu: smije li
ubiti, otjerati pa ne pustiti, dok se ne plati teta? Tko tetu pro-
cjenuje? 12. Kad tko na tuem ne znajui togod sagradi, posadi ili
48 DR. A. RAJDI,

posije; ili kad tko iz tue stvari izradi to (n. pr. iz tuega pana
ili drva korito): komu bude zgrada, usjev ili nova stvar?
c) Stvari uope. Stvari svaije i niije. 1. Koje se stvari
broje meu nepokretne (negibue), a koje meu pokretne? Je li
potrebno, da se to stalno zna, koje se kamo broje, pa zato je
potrebno? 2. Na koji nain moe ovjek doi do nepokretne ili
pokretne stvari (ostavi mu po smrti otac, kupi, nae)? Prisvoji li
tko sebi po|e, umu itd., pa kako to uini i to bude poslije toga?
3. Moe li svatko na tuoj zemji kopati ( ako se zna za to, i ako
ima toga )-blago? Tko nae takovo zakopano blago, je li samo
riemu, ili s kim dijeli? 4. Ako tko nae izgubjenu stvar, to uradi
s nom? Ako ih vie nae peelca (roj pela) na zajednikom (seo
skom) zemjitu, to uradi, da se to zna (usijee li u drvo znak)?
Komu bude pelac, ako ga nae na tuem zemjitu ? 5. Komu je
je ono, to voa (rijeka, potok) k tvojemu ili na tvoje donese (n. pr.
naini poloj")? 6. Kad se u rijeci ili potoku naini suho (otok),
ili kad posve presahne, komu je ono zem|ite? 7. Smije li svatko
loviti div|e ivotiiie (zece, ptice)? 8. Kad tko kakovu pokretnu ili ne
pokretnu stvar zaloi, kakovo pravo i dunost ima on i onaj, komu
je zaloio?
3. Obveze.
a) Pogodba i ugovor uope. 1. Koje rijei ima narod za utvrene
kakvoga dogovora (pogodba, ugovor, uglava, dokonek) i kako jedno
od drugoga razlikuje. 2. Smije li se u kakvojgod pogodbi zadana rije
pogaziti (kako li se jo kae?) i kada se smije (kad je n. pr. jedna
strana bila pijana itd.)? 3. Vrijedi li pogodba bez svjedoka i koliko ih
mora biti? 4. Zato se daje kapara (novac ili to drugo kod pogaana)?
5. Kad se dri, da je kakva god pogodba (i kod prodavana) gotova?
b) Kupovane i prodavane, i. Prodaju li se uz obine stvari i ne
obine (n. pr. usjev, koji jo nije nikao, tele u kravi, djeca)? 2. Pri
prodaji nepokretnih stvari (kua, zemjita) ima li rodbina ili susjed
pravo, da prije kupi, ili prekupi (ako jednako da ?) ? 3. Pri kupovanu
ivotine jami li prodava za falinge; pa ako se falinge pokau,
to bude?
c) Mijenane. Posuivane. 1. Sto se mijena (zem]e, ivotine)? 2. Kako
se veli, kad ti tko da stvar, a ti mu istu stvar vrati: je U on tebi
posudio", ili uzajmio", a jesi li ti posudio" ili uzajmio" ? 3. Kako
se zove onaj, koji daje na posudbu (vjerovnik?), i onaj, koji prima
(dunik?)? Sto se posuuje ili uzajmjuje (ito za sjeme, orue,
 OSNOVA A SA&IRANE t PROUAVANE OBAE* O NARODNOM IVOTU. 49

novci)? Moe li vjerovnik traiti novce, kad hoe, ili je obiaj, da

eka kaki rok, dok bude sajam?
d) Najam. 1. Sto se sve i kako daje u najam (ivotine, zemje,
Judi)? Za koje poslove idu |udi u najam? Daje li se kod pogodbe
teaka, majstora kapara i zato se daje? Koliko dobiva koji teak na
dan plae? Jede li s ukuanima, ili dobiva posebnu hranu i kod
posebnoga stola? Najm|uju li se ivotine za rad, ili za priputane"
(skakane", oploivane) i kakovo tu ima tko pravo? 2. Komu se i
kako daju u najam zgrade? 3. Kakovo tko ima pravo i dunost, kad
dade zemju u zakup ili iz polovine" ? 4. Daje li se blago na hranu
i kako se kod toga pogaa ? 5. Mora li sluga, koji je pogoen za koji
odreeni posao (n. pr. sviriar), obavjati u kui i druge poslove?
Je li odgovoran za tetu, koja nastane kod riegova posla ili blaga
(kad to n. pr. potare ili razbije, kad vuk razdere blae) ? Kada
nije duan naknaditi tetu? Smije li ga gospodar prije pogoena
roka protjerati, a smije li on prije roka otii ? Sto je s plaom,
kad sluga ostavi gospodara prije roka ?
e) Skupni poslovi. Ima li }udi, koji bi zajedno (skupa) koji posao
obavjali (lovili ribe, trgovali), ili se zajednikom stvarju (n. pr. za
jednikim mlinom) sluili. Kakove su tu pogodbe i kakovo je ije pravo?
f) Darovane. Ako je tko komu to darovao, moe li mu i kada
mu moe to uzeti?
B. JAVNO PRAVO.

Javni se ivot (unutrani dravni i meunarodni) naega (pa i ne

samo naega) naroda razvijao, kako smo u I. lanku samo spomenuli,
bez riegova utjecaja. Eimsko se pravo i danas ui u visokim naim
kolama. Po tom su se pravu krojili narodu zakoni bez obzira, hoe
narod znati i moi po hima se vladati. Jo bi bilo kako tako, da
su te nove zakone po rimskima krojili sinovi naega naroda: moda
bi koja pravna misao narodna u liih dola. No ti su zakoni primani
gotovi, onako, kako su ih -tuinci (po tuem uzoru) za sebe
priredili. Tako vrijede i danas. Narod je htio utjecati u javni ivot,
ali su to utjecarie gospoda zvala i drala bunom.
Tako se je narodno pravo poneto sauvalo tek u domaem i
votu: u obite|i, meu susjedima itd. pa smo to u prvom dijelu
ovoga razdjela i iscrpli. Sto je od javnoga prava ostalo, to dolazi,
koliko za na posao treba, u ovaj dio.
No ako se je javni ivot naroda razvijao bez utjecaja naroda,
narod ipak prosuuje zakone, po kojima mu se je vladati. To
ZBORNIK ZA NAR. IVOT . 4
50 DR. A. RADI,

prosuivane, to mijene o tuem pravu nije pravo, zato

smo mi tomu mijeriu odredili drugo mjesto u ovoj osnovi.1
1. Seoska opina.*88
Imade li selo kaki posao, kod kojega bi imao rije svaki odrasli
ovjek ili gospodar ? Dre li se za taj posao (za upravjarie zajedni
koga imetka itd.) kakovi dogovori, skuptine (i kako se jo zovu)?
Tko ima pravo doi u tu skuptinu? Kako se dogovara ili vijea?
(Tko ima prvu rije, kako da|e redom govore?) Kako postav|aju
onoga, tko je u tom zajednikom poslu prvi, pa i druge, koji su
s nim? Ako se tko ne e pokoriti onomu, to je u skuptini do
govoreno, to bude s nim ?
2. Graanski i kazneni postupak.
Je li obino traiti kakovu ukradenu ili sakrivenu stvar po ku
ama, na kojima je umna? Koju kaznu dri narod za veu ili za
veu sramotu: zatvor ili batine? Dogodi li se, da se tko osveti ili
da sam sebi odmah sudi? Ima li za to primjera? Dogodi li se, da
itavo selo osudi i kazni kakvoga zloinca i kako? Koji se zloini
mogu odmah popraviti? (Kad tat n. pr. vrati ukradenu stvar, je li
sve gotovo, ili je jo kriv?)
3. Kazneno pravo.
a) Ako tko to (n. pr. kakovu tetu) poini nehotice (ako mu se
pripeti"), je li jednako kriv kao i onaj, koji je hotomice uinio?
Mora li ipak nadoknaditi tetu? b) Ima li ovjek pravo uiniti neto,
to je grehota pred Bogom i rad ta ovjeka dua pee? c) Sto narod
dri za najvei zloin, to daje redom ? d) Je li jednako kriv onaj, koji
pomae kod zloina, ili koji n. pr. ukradenu stvar skriva, kao i
onaj, koji je poinio zloin ? Smije li se ukradena stvar kupiti ?
e) Ima li takovih zloina ili nedjela, koje jedan smije, a drugi ne smije
initi; ili, koji se jednomu ne uzim|u toliko za zlo kao drugomu;
ili ima li nedjela, koja je nekomu na tetu slobodno uiniti ? (Smije li
siromah ukrasti? Je li pijanac kriv za ono, to u pijanstvu uini?
Smije li se bogatau, opini, dravi ukrasti? Je li vea domaa
*) Ovo je, to je ovdje reeno, uzrok, zato pitana o Javnom
pravu" iz Bogiieeva djela nijesu ovamo primjena osim nih nekoliko,
koja ovdje dolaze. I neka od nih spadala bi po ovoj osnovi u*XII.
razd., ali su ovdje ostavjena s toga, to se tiu posebnih (specijalnih)
sluajeva, koji ne spadaju u XII. razdio.
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 51

kraa ili obina? Smije li susjed ili tko drugi tue dijete proi-
brati radi kakoga kvara ili nepodoptine ?) f) Ubiti plod (dijete) u
utrobi je li to samo grehota pred Bogom?

VIII. Obiaji.
Obiaji su u mnogom slini pravu. Kao to pravo ne nastaje
odmah, im doe u dodir s Judima, ve se ustali i utvrdi poslije
mnogih sukoba, tako i obiaj nastaje sve pomalo. Pravo prelazi s oca
na sina i daje, a i obiaji su od starine. Zato je razlika izmeu
obiaja i navike. Ima Jui, koji neprestano pjuckaju, koji za svakom
drugom rijeju u pripovijedanu govore ,,kae": to nije obiaj.
togod pojedinac u obinom ivotu radi po svom srcu, znanu i
pameti, to nijesu obiaji; a kad netko neto ini, pa mu je moda
i proti srcu, a esto ne zna, zato i emu tako radi radi po obi
aju. Trgovci se esto ba nemilosrdno udaraju po dlanovima kod
pogaana. Oemu to: ne bi li se mogli mirno pogoditi ? No taki je
obiaj.
Eekli smo, daje pravu osnov korist, ivotne potreptine. Za obi
aje se ne moe tako kratko kazati, kako su nikli i kako se daje
dre. No to nam ovdje i ne treba, to je posao posebnoga izuavana.
Nama bi samo to trebalo, da toliko spoznamo: to su obiaji, da
ih uzmognemo razlikovati od drugih pojava duevnoga ivota.
Kako se obiaji razlikuju od obinoga ivota, vidi se poneto iz
onoga, to je malo prije kazano kod primjera, o navici. Jo emo
jedan primjer spomenuti, po kojem se jo i to vidi, kako ivot
moe biti i bez obiaja. Ima obiaj u nekim krajevima, da se
vode malo odlije, prije nego se ovjek napije. No koliko se puta
dogodi, da edan ovjek na to zaboravi, pa ako i ne zaboravi, ne
mari!
I pravo nije isto, to i pravni obiaj. Ti imade pravo zabra
niti sejanima put preko svoga zemjita. Tebi tvoje pravo ostaje i
onda, ako se ne dri obiaja, po kojem se na takovu zabranenu
prolazu postavja n. pr kri.
Kako se razlikuju obiaji od zabava, vjerovana i drugih pojava
duevnoga ivota, kazat ee se na svome mjestu.
*
ivot, rekosmo, i pravo moe biti bez obiaja. Ali kaki bi to bio
ivot! Bio bi pust i prazan. Narod bez obiaja ako ga gdje
*
52 t>fe. A. RADI,

ima div|i. je i surov. Pomislite samo, kako godi srcu, kad kae:
tako su i nai stari radili! Tu se sjeti svoga djeda, oca, majke,
prijate|a, gostova. A nema kulture bez ueiia veze, koja te
vee s onima, to su prije tebe bili i za te radili. Tako
samo utei tu vezu pomija na djecu svoju i daleke potomke.
Ne ivi od danas do sutra, ve radi i gradi za vjekove. U obi
ajima je kao za vjena vremena saliven u tue sav duevni ivot
naroda.*90

A. ISVAKIDAtfl OBIAJI.

1. Obiaji kod poslova i raa.

a) Obiaji kod domaih poslova. 1. Ima li kakih obiaja
a) kod ustajaria, ) kod umivana (tko komu polijeva; kako se tare
ili brie obraz i lice; to se govori kod toga; kako se ne smiju prati
ruke i noge; u em se ne smiju prati itd.) ? 2. Obiaji kod jela
i pila. a) Gdje se kada jede ? Koliko se puta na dan jede i
kako se zove svaki obrok" (kako li se to zove)? Kako je-ureen
stol? Sjedi li se ili se stoji? im se jede? Kako je sve to u za
druzi, kako u jednoj obiteji, kako kod samoruga ovjeka? Sto se
kada jede i kako se koje jelo jede? (Kako se n. pr. jedu raci?)
Kojim se redom nose jela? ) Sto se kod jela ne smije? Sto se
ne smije zato, to nije u redu", to se ne pristoji", a to se ne
smije poradi kakvoga vjerovana ? (Smije li jelo stajati dugo na stolu
nenaeto? Kako ne smije hjeb biti okrenut i kako se ne smije re
zati?) ) IZ esa se pije? Kakih ima obiaja kod pila? (Odlije li
se vode, prije nego se napije?) Pije li se obino, dok se jede?
Udara li se aama, kad se pije i govori li to kod toga ?
3. Obiaji hod kunih poslova. Ima li kakih obiaja kod nalagana ili
loeria ogna (vatre) i uope kod ogiia, pepela; kod iena (po-
metana) kue, dvorita; kod praiia (pareiia) rubja i drugih kunih
poslova? 4. Obiaji koi gospodarskih poslova.*91 Ima li kaki
obiaj kod poimana ili svravana kakvoga posla na po|u (kod si
jana, orana, okapana, koiie, etve) ili kod blaga (n. pr. kad se
ubija ivine, kopi", kopi'' ili stroji drijebao, kad se oteli krava
itd.)? . Obiaji kod gradn. Ima li kaki obiaj kod graena
kue (ne koje li se n. pr. kokot ili pijevac, ili koko?) i drugih
zgrada ?
b) Obiaji kod zajednikih poslova. 1. Kod kojih poslova
pomae susjed susjedu i sejanin sejaninu bez plae i pogodbe?
 OSNOVA ZA SABIRAE I PROUAVALE GRAE O NARODNOM IVOTU. 53

Kakih tu ima obiaja? a) Moba. ) . . . (koji drugi taki

posao). 2. Sastaju li se Judi, ene, djevojke na takav zajedniki
posao, gdje svaki sebi radi? To moe biti a) Prelo. ) . . .
(to jo?) Ima li kod toga kakih obiaja?
2. Pravni obiaji.
a) Pravni obiaji u obiteji. Ima li kod vreria obitejskoga ka
kvoga prava kakih obiaja?*92
b) Obiaji kod stvarnoga prava. Ima li Laki obiaj kod po-
stavjaiia mee i uope meu susjedima i meaima? (Proibaju li
n. pr. dijete, da pamti, gdje je mea?) Ima li kaki obiaj kod na
enih stvari?
c) Obiaji kod obveznoga prava. 1. Kaki su obiaji kod
pogaana?*93 Pije li se Jikov i to se jo radi? 2. Kakovi su
obiaji kod zajednikih poslova, koje jedan drugomu u zamjenu
radi (kad se n. pr. dvojica sloe, pa najprije oru jednomu, onda
drugomu)? a) Sprega (kod orana). ) . . . (drugi takav
posao). 3. Obiaji kod posuivana i mijenana. a) Kako od prilike
doe ovjek i moli. da mu se posudi novaca? Je li dunik svomu
vjerovniku pokoran kako kau ? Po em se to vidi? Koji su
rokovi za plaane dugova? ) Sto se mijena i kako? d. Kakih
ima obiaja s luima, koji slue cijelomu selu? a) Mlinar.* 94
Kakovih ima obiaja kod predavana itka u mlin i kod vraana
brana? (Govori li n. pr. muterija mlinaru: Nemoj mi pol uzeti",
a kad napuni vreu, ne vue li palcem po noj ili po uglovima, da
se vidi, kako nije puna? Daju li ene kakovo mito mlinaru: peenku,
jaja itd., da im prije sameje? Sto jo ima?). ) Skupni seoski
pastir (rear ili orda). Kako se bira taki pastir? (Okreu li ga
n. pr. kad ga izaberu ? Plaa li likov ?) Kako ga redom gospodarice
opremaju na pau ? Kako prigovara branu" ili hrani, stoje do
biva? ) Seoski kova. Ima li obiaj, da se kovau odmah
ne plaa gotovim novcem, ve on u neko doba godine (kada?) po-
bire po selu klepovinu" (kako li se to zove?)? Kakih ima obiaja
kod toga?
d) Obiaji kod javnoga prava. Seoske skuptine i dogo
vori*95
e) Obiaji kod kaznenoga prava. Kako se Judi zakliriu, da
nijesu to uinili ? Ima li kod toga kaki obiaj u crkvi ili gdje
drugdje (okletina", kako li se to zove)? Ima obiaj, da ovjek,
na koga sumnaju, vadi maziju", t. j . vadi iz vrele (vrue) vode
54 DR. A. RADI,

gvoe (ejezo) ili kamen ? Mee li se prst na rane ubijena ovjeka,

da bi se doznalo, tko ga je ubio ? Kako se jo trai krivac i to je
jo u obiaju? Osveuju li se |udi za koje nedjelo, n. pr. za krv?
(Ima li gdje krvno kolo", t. j . skuptina starjeina (kmetova), koje
sude za krv i mire krvnika s rodbinom ubijenoga?)
3. Obiaji u openu (druenu) s Judima.*96
a) Drugovane. Pobratimstvo i posestrimstvo. 1. Drugo-
vane. Ima li momak (deko, ecak) i djevojka (dekla) posebnoga
druga ili drugu (pojdaa, pojaicu), s kojim ili s kojom se vie
drui nego s drugim momcima i djevojkama ? U em se to rugo-
varie i prijatejstvo pokazuje ? (Pokazuje li se n. pr. i u tom, da
druga ne e ili ba i ne smije uzeti momka, koji je nezinu drugu
ostavio ?). 2. Pobratimstvo i posestrimstvo. Ima li obiaj, da se
ovakovi drugovi i druge pobrate i posestre (poseju)? Kakav je to
obiaj (siu li n. pr. jedno drugome krv, daruju li togod jedno
drugome, obavja li se obiaj u crkvi)?
b) Kumstvo. Kakovih ima kumova (krsnih, vjenanih, firmanskih)
i jesu li svi jednaki? Kako i koga moli ovjek i uzima za kuma?
Ima li kakih obiaja u kumstvu? Kad kum doe u kuu, donese li
togod kumetu ili zecu" (zetcu)? Kako se kum i kume zovu?
Kako kumovi ivu?
c) Susjedstvo. Kako susjed susjedu kae? (Kae li mu samo
susjed", komija", ili ga zove po imenu?) Kako djeca zovu su
sjede? Potuju" li se, t. j . tko komu kae vi", a tko komu smije
rei ti"? Ako kau svakome ti", kako se pokazuje potovane sta
rijemu? Kako se susjedi pozravjaju, kad se sastanu? Kaki je obiaj
kod dolaeria u susjedovu kuu: kuca li se na vratima, to se iz
nutra odgovara, skida li se u sobi kapa ili eir (krjak)? Kako se
pita za zdravje i kuu ? 0 em se razgovara? Pitali susjed za enu
i djecu i razgovara li s liima, pa to i kako ? Kada nije zgodno doi
k susjedu (pod veer, rano u jutro)? Kada se i po to se ide naj
obinije k susjedu? Ide li se samo na razgovor? Sto se uzima za
zlo, ako susjed susjedu uskrati (n. pr. lulu duhana")*? Ako susjed
doe ba k jelu, to ree, pa ako i liega pozovu (kako ga zovu?),
jede li, a ako ne sjedne k jelu, kako se brani?
d) Prijatejstvo i poznanstvo. 1. Komu se kae, da ti je pri
jate}? Kako i u kojim zgodama postaju Jui prijateji? U em se
razlikuje ivot i opeiie s prijatejima od ivota s ostalim susjedima?
(U kojoj se potrebi utie k prijate}u? Kako se prima prijate} u
 OSNOVA ZA SABIRAE I PBOTJAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 55

kui itd. ?) 2. Komu se kae znanac ili pomanac? Kako nastaju

poznanstva? Imaju li |udi znanaca iz dalekih krajeva? Kako se ivi
sa znancima? (Kako se primaju itd.?)
e) Stranci i gosti. 1. Po kakovu poslu dolaze stranci (strani,
nepoznati Jui) u selo i kuu? Kako se vlada strani ovjek, kad
doe u kuu, i kako ga primaju? (to mu ponude?) Ima li kod
toga kaki obiaj? 2. Primaju li se i povore li se putnici,
koji trae noite (konak) ? Ima li kod toga kaki obiaj ?
f) Susretane. Kako se pozdravjaju Judi na susretu? Kako se po-
zravjaju znanci, kako stranci? Sto se pitaju? (Pitaju li: Ako Bog
da?" t. j . : kamo ide?) Tko se komu ugibje? (Mora li se ena
ugnuti mukarcu?) Ima li jo kaki obiaj?*97
g) Svae, psovke, kletve. Pomirba. 1. Ima li osobit nain
svae? (ene se n. pr. u nekim krajevima karaju").*98 Kakove se
psovke avaju u svai ? Koja je psovka najtea, najuvrjejivija (kurva,
tolvaj, tat)? to se kune drugomu (mati, otac, Bog; da strijela
udari)? 2. Traju li svae dugo? Tko nastoji oko pomirena?
Ima li kod pomirbe kaki obiaj ?
h) Druene mukih sa enskinem. 1. ZensJco uope. Ima li
poslova i stvari, kojih se ena ne smije taknuti, ili takih, za koje
se obino govori, da su muki? Ima li ipak ena, koje se laaju
(primaju) takih poslova i stvari, pa to o nima misle, govore i kako
ih zovu ? 0 em se pred enama ne smije govoriti i zato ? to ena
ne smije znati ? Je li ena uope ravna mukarcu, a po em se vidi,
da nije? 2. Stid. a) U kojoj dobi poiriu momci i djevojke
paziti na stid? Po em se to vidi? ) Stid u enskina. Paze li
ene na sram (stid)? Koji se dijelovi enskoga tijela dre za stidne
(sramotne) i kojih dijelova prema tome i ne sakrivaju? (Kako se
n. pr. kupju ?) Paze li ene na stid tako pomno, da bjee, kad bi
ih sluajno muko zateklo nepotpuno obuene? Paze li na to vie
udate ene ili djevojke? Ouvaju li se vie pred oenenim |udima ili
pred momcima? Ouvaju li se i pred samim enskinem i pred djecom?
Paze li i starice na se? Je li velika rzost i prostota otkriti ili se
taknuti enskomu sramnih dijelova? Dogaali se to toga radi?
) Stid u mukaraca. Paze li to mukarci na stid? Paze li vie
momci ili oeiieni Jui ? 3. Druene. Vladaju li se mukarci dru
gaije prema enskinu nego prema mukima? Gdje se to i po em
vidi? (Eazgovara li se s riima pristojnije ili grubije, ili nikako ?)
Kako se djeca vladaju prema enama? Potuju li ih vie nego mu-
56 DR. A. RADI,

karce? Ima li a openu ili druenu mukaraca sa enama kaki

obiaj? li mukarci enama ruke ili to slino?).

B. GODIISTI OBIAJI.

1. Domai (kuni) obiaji kod svetkovana.

a) Svetkovine pojedinih (kua) obiteji. 1. lim li svetko
vina (godova), koje bi svetkovali samo pojedini |udi u kui (n. pr.
dan naroeiia ili goovno", dan imeiiaka, to gospoda kau imen
dan", ili jo kaki takav dan)? Kako se slavi i koji su kod toga obi
aji ? 2. Ima li svetkovina, koje bi svetkovala cijela jedna kua
(n. pr. jcrsno imeu)? Kako se svetkuje ili slavi i koji su kod toga
obiaji ?
b) Svetkovine itavoga kraja (ili naroda). Kako se slave ili
svetkuju u kui (doma) goiiie svetkovine, bile one u kalendaru
ili ne bile, samo ako imadu ime i ako se slave? Kaki su kod svet
kovana svake posebice: (i. , 2./*" a) domai (kuni)
obiaji, f) gataria, arolije (ako kakih ima)?

2. Javni obiaji kod svetkovana.

Ima li u kraju obiaj, da se mukarci i ene, obino momci i
djevojke, i to svako posebice, ili zajedno dogovore i skupe, pa idu
od kue do kue, od sela do sela, ili pak samo po ulici (po cesti,
po putu) te pjevaju, igraju ili jo to rade? Jesu li ti obiaji ozbijni,
zabavni, a|ivi ? Kako se zove sama sveanost, kako oni, koji ju obav-
laju ? Kako se za liu spremaju i kako su odjeveni? Kakove se pjesme
pjevaju? Sabire li se togod (jaja, meso) i to se s tim radi? Ako
se goste, gdje je to i kako? Obdravaju li se ti obiaji redovito
svake godine, ili ve sve to mane? Sto je kod svakoga pojedinoga
krivo, da se gubi ? (Je li krivo siromatvo ? Viu li na te obiaje
sami domai }udi, n. pr. rodite]! i zato? Zabraiiuju li ih vlasti
svjetske i duhovne: gospoda od opine itd. i popovi, pa to kau:
zato,?)*100
Takovi su n. pr. obiaji:
a) Kolede, kad momad uoi BoHa idu od kue do kue te pje
vaju pjesme od holede, u kojima uza svaku vrstu pripijeva: Icoledo!
b) Krajice, kad se deset do petnaest lijepo obuenih i nakienih
djevojaka idu o Trojiinu dne (o Duhovima) od kue do kue te
igraju i pjevaju. Ima li vie takih obiaja?
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE NARODNOM IVOTU. 57

C. POROD. ENIDBA.. SMRT.*101

Obiaji, to su se stvorili i savili oko ove tri zgode u Judskom

ivotu, obuhvataju ve svih pojava duevnoga ivota: u liima se salio
i obini ivot, i pravo, i zabave, i .poezija i vjerovane; u riima je
iskustvo, znaiie i mudrost vjekova i pokojena. Ovo vrijedi poglavito
za enidbu. Pa premda bi po ovoj osnovi svaka od ovih pojava
spadala na svoje mjesto, ne smiju se kidati. Kidati iz ovih obi
aja zabave, poeziju i vjerovane znailo bi djevojci u punom
cvijetu i nakitu kidati biser ispod vrata, srce i djevojaku duu iz
riedara. A to bi bila grehota. Zato sve, to je s ovim obiajima sve
zano, pa pripadalo bilo kojoj grani duevnoga ivota, neka ostane i
u opisu s riima.
Po ovom bi tkogod pomislio, da bi ovi obiaji, kad je u riima
ujedirieno mnogo od svih pojava duevnoga ivota, spadali na
kraj, ili da bi barem Smrt spadala na kraj. Ali to ne bi bilo oprav
dano. I ako ovi obiaji obuhvataju mnogo od svih pojava duev
noga ivota, ne obuhvataju ipaK svih tih pojava: iz iiih vidimo jo
uvijek u glavnom samo to, kaki je ovjek meu |udima, i ako iz
nih na mnogo mjesta prosijava i to, kaki je ovjek prema sebi i
prema svijetu A nikako Smrt ne spada na kraj. Bez obzira na.;
estetiki dojam, koji bi na koncu crtana ivota narodnoga inila
slika smrti po samoj naravi stvari i po mi sjenu ( ovdje da
kako nedokazanom ) narodnom to ne bi bilo opravdano. Ne bi
bilo opravnano s toga, to narod ne umire. Umiru pojedinci, a
ivot narodni daje tee nosei sa sobom dakako i boli onih, to
na ovom kraju za milima plaue zaostaju". A tako smrt shvata i
narod. Ja barem ne znam za drugaije narodno, sentimetalno shva-
tarie smrti.
1. Porod.
a) Gatana i vjerovana o porodu. 1. Mu sa enom. Ako
je rau, ka bude sa enom, takav ili onakav (veseo ili nasmijan,
mrk, trijezan, pijan); ako ovo ili ono cmi (ako otro gleda, pojubi
enu, misli na enu) ili.ne uini (ne protare, kad se probudi, oiju):
kakovo e biti dijete (muko, ensko, bezbrino, pijanica...)?
2. Trudna ena. a) Kako ena sluti, gata i pozna, daje trudna?
) Na to sluti ili to se gata (ili dri) o porodu i djetetu (novo
roenetu), ako se trudnoj eni to dogodi (ako n. pr. zec pretri
ispred lie)? ) Sto joj drugi moraju uiniti (ponuditi n. pr., kad
58 D E . . RADI,

jedu, zalogaj), a to joj ne smiju (nita govoriti, kad ju dignu, ako

padne)? ) to ona ne smije misliti, uti, gledati, govoriti, jesti,
initi? s) to ini, da sazna to o porodu i djetetu (daje n. pr.
mukome i enskome djetetu po voku, pa gleda, koje e prije po
jesti)?
b) Porod. 1. Pripreme m porod. Raane. Kako se ena spremi
za porod? Gdje i kako rada (lei, sjedi, stoji, hoda)? Tko je kod
poroda? Sto se ini, ako ena teko raa? Kako se pomae i to
tko ini kod poroda?
c) Novoroene. 1. to se ini s novoroenetom ? 2. to
se gata po porodu i novoroenetu?
d) Porodija (zbabnica). 1. Kakvoga je posla oko porodi|e?
Kako je spremjena (gdje lei i kako je oko ne ureeno)? to jede?
2. Kako i to po sebi po stvarima i dogaajima oko sebe gata i
sluti (redom kao kod trudne ene)?
e) Kumovi. Tko se uzima za kuma ? Uzima li se muko i ensko
i tko jo? Tko nosi dijete na krteiie? Kakih jo ima obiaja?
f) Pohode. Tko dolazi k porodi|i i po to ? Sto joj se donosi (po
gaa...)? Ima li kakih obiaja o tom: tko smije i tko mora ii
s pogaom?" Je li to ast, sveanost? to se razgovara i ini?
g) Uvod. Kako dugo ostaje porodi|a u babinama (za platmi")?
Ima li kakih obiaja, kad izae prvi puta (kod kue, na putu i u
crkvi) ?
2. enidba.
a) Momak i djevojka prije svadbe.102 1. U kojoj dobi po
ine momak i djevojka misliti na enidbu? Kada se stariji stanu
aliti s mladiem i djevojkom spominui im enidbu i udaju? Ima li
po tom momaka i djevojaka, kojima bi se spremali svatovi, a oni
o tom i ne misle i ne znaju nita? eni li se koji momak i udaje li
se koja djevojka, a da si prije nije sam naao djevojke i s riom se
sporazumio? Po em se obino jasno vidi u drutvu mladei, koje
se je dvoje odabralo? Skriva li se to, ili se ba pokazuje? 2. Go
vore li roditeji (otac, majka) prije momku i djevojci o enidbi, ili
pak mladi sami spominu enidbu ? Kojom se to zgodom i kako pone
i govori i kako se kod toga momak vlada, kako djevojka ? U kojoj
se dobi o tom ozbijno (za istinu") govori mladei? Kako je to
bilo prije, kako je sada? 3. Ima li kakovih svaa, kad doe govor
na onu ili onoga, koju bi momak imao uzeti, ili za kojega bi dje
vojka imala poi? Gledaju li roditeji na eju svoje djece, ili sina
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 59

sile, a uzmu ovu ili onu, ili a djevojka poe za ovoga ili onoga ?
Koji su ba najobiniji razlozi i rijei kod tih razgovora i dokon-
aka? 4. to sve mora biti dogovoreno i ureeno prije nego se
poe ba u tom poslu* 103 u djevojinu kuu? Ispituje li se n. pr.
to potajno? 5. ene li se i iz dajih sela i krajeva, ili samo iz
istoga sela, ili pae iz rodbine? Koji su svemu tomu razlozi?
Ako se ene iz daleka, gdje se i kako mladi upoznaju? 6. Kako
tee svadba, ako je koje od mladih prisijeno?*104
b) Pripreme za svadbu.*105 1. to sve ima prirediti kua
momkova, a to djevojina? 2. to se ima prirediti momku?
3. to se ima prirediti djevojci?
c) Od snuboka do svatova. to se sve ini, otkad se je sve
kod kue momkove dogovorilo i o djevojci razvidjelo, pa sve dok se
ne sakupe svatovi?*108
d) Svatovi (svadba). to se ini, otkad su svatovi sakup]eni,
pa dok se ne dri, da je svadba gotova?*107 Dodatak. to se
je spremalo i inilo u kui za vrijeme svadbe, a k samim obiajima
svadbenim ne spada (kako se kuhalo itd., to se radilo po dvoritu,
to su djeca radila, jesu li susjedi dolazili itd.)?
e) ast poslije svadbe, (ako ima kakova).
f) Dodatak 7. Kako se slave svatovi, kad se udaje dje
vojka, koja je ve ivjela s momkom? 2. Kako se slave svatovi,
kad momak uzimje udovicu? 3. Kako se slave svatovi, kad dje
vojka ide za udovca? 4. Kako se slave svatovi, kad udovac
uzima udovicu?
3. Smrt.
a) Pripreme za smrt. Misle li Judi na smrt i spremaju li se
kako za nu, ako i nijesu ba bolesni? Daje li se to za ivota komu?
Kako se pred smrt staraju roditeji za djecu, mu i ena jedno za
drugo? Pravi li se testament? Odreuje li se to rijeima ili na
pismu o pogrebu?
b) Umirane. Mora li tko biti uz ovjeka, kad umire? Tko je
obino uz liega ? Dolazi li tko k liemu ? Kaki su obiaji i gataiia
kod umiraria?
c) Mrtvac u kui. 1. Kako se zove mrtav ovjek (mrtvac,
mrtavac, mrtvik)? 2. Kako se mrtvac priredi (metne na odar",
na skolke") ? to se komu (starcu, muu, eni, momku, djevojci, dje
tetu) obue i obuje i to se jo na li ili uza li metne ? 3. Je li preko
noi sm ? Tko je uza n i to se radi ? 4, Dolazi li tko, a ga
60 DR. A. RADIO,

vidi i to se tu ini? Jaue li tko nad riim (javce li ga" tko) i

kako ? 5. Sto se u kui mora ili ne smije initi, dok je mrtvac
na odru? Sto se gata, vjeruje i cara?
d) Ukop. 1. U to se mrtvac metne, u em e se zakopati?
Sto se prije s nim i na riem uini ? Kako se zabije lijes ? Sto se
ini, kad je mrtvac ve u lijea-5 2. Nose li ili voze mrtvaca
iz kue? Tko to ini i kako? Tko za nim ide i kako (pokrivene
glave)? 3. Kako se obavja ukop? d. Sto se poslije ukopa
ini na grobu? 5. Sto se ini odmah poslije ukopa u kui?
(Sto se ini s kolima, na kojima u mrtvaca vozili? Jede li se i
pije i kako?) 6. to se ini neko vrijeme poslije ukopa i u
koje dane? (Sto je daa?)*108 Kaki su kod svega ovoga (kod sva
koga napose) obiaji i gataiia?
e) Kajane (alovane za pokojnim). Nosi li se za pokojnima
drugo odijelo? Tko za kim nosi i kako dugo? Kakovo je to odijelo?
Po em se jo vidi, da je nekomu rietko umro?
f) Grobje. Kako je ureeno grobje i pojedini grobovi? to se o
grobju misli i pripovijeda? Dolazi li tko na grobje, kada dolazi i
po to?
IX. Zabave.
Od Smrti na Zabave! Da.
Taki su Judi, a jo uvijek motrimo ovjeka, kaki je medu judima.
Zabave za pravo nema bez |ui, bez drutva. Tko se. zabavja sam,
taj se ve povukao izmeu Jui u svoju duu, to je ve, rekli bismo,
pjesnik, zabava negova poezija. I zbija su neke zabave, to se u
ovom razdjelu spomiiiu, ve poezija. No ostavjene su ovdje zato, to
ipak slue drutvenoj zabavi. Nijesu i onako daleko od svoga roda:
za liima odmah dolazi Poezija.
Zabave ne spadaju u ivot, kako je ocrtan u VI. razdjelu. ivot
je pun briga i skrbi, borbe i muke, a toga u zabavama nema: o
vjek se zabavja tek onda, kad nema vie nikakve brige, kad za
pravo i ne misli na ivot. A kad zabave ne spadaju u ivot, jo
maiie spadaju u Pravo: pravo je samo dio obinoga ivota, i to
tvri, nesmijeniji, puniji briga dio.
Zabave nijesu isto, to i ohiaji. Na te sili i srce i Judi,
a na zabavu samo srce. to majci n. pr. Jubi ruku, to je i tebi
milo i majci drago i pred Judima lijepo: to se od tebe trai. A da
poskoi u kolu, na to te nuka samo tvoje srce. Ne vue li te
srce u kolo, majka e tvoja samo aliti i tugovati, to joj mlad
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 61

vene, ali ni ona ni tko drugi ne mogu toga od tebe traiti, niti
e to koga vrijeati.

1. Zabave u ope.
Je li svijet (mukarci, ene, momci, djevojke) cesto i mnogo bez
posla? Kada je tko bez posla? Ako svijet ne ide rada na razgovor
i zabavu, im se bavi, kad je bez posla ?

2. Razgovori i zabave zrelih Judi.

a) Sastajalita.*109 1. Gdje se sastaju mukarci, kad su bez
posla (u ijoj kui, na ulici, bregu", pred patrolnicom") ?
2. Gdje se sastaju ene ?
b) Razgovori, ale i zabave.*110 1. 0 em se razgovaraju
i im se ale mukarci ? Tko ponajvie govori ? Ima li tu i mladei
i djece? to rade djeca? 2. ene. (Kao pod 1.). 3. Kada (u
kojoj od prilike dobi) prestaju oeneni Judi i udate ene igrati (ple
sati tancati) i pjevati ? Gleda li se kod toga i na to, tko ima djece,
osobito ve odrasle, komu je tko (n. pr. sin, ki) umro?

3. Momake i djevojake zabave.

a) Momake zabave. Gdje se, kako i kada zabav|aju momci sami
(bez djevojaka)?
b) Djevojake zabave (Kao pod a.)
c) Zajednike zabave. Gdje se, kako i kada zabavjaju momci
s djevojkama?*111 Traju li te zabave dugo u no? Ima li kod nih,
to ne treba i to stariji i pametniji kude? Ima li roditej, koji
svoje djece ne putaju na zabave i na koje ne putaju?

4. (Djeje)* 112 igre (sigre).

a) Djeje igre uope. 1. Do koje se dobe djeca igraju kao
djeca? Nae li se koji vei momak ili djevojka, pa se stane s dje
com igrati? Sto na to svijet? 2. Kako stariji gledaju na djeje
igrane? Ue li djecu igrati se, gledaju li rada, kad se djeca igraju,
ili im brane igrati se? 3. Koje se igre igraju samo djeca, a
koje momci, djevojke, pa i stariji?
b) Igre za jaane.*112 Koje se igre djeca igraju 1 ba zato, da
se vidi, koje je dijete jae, 2. za koje se ini, da se igraju samo
radi jaana, ali se to ne kae? Koje se od ovih igara igraju a) bez
sprava, ) sa spravama (kamenom, drvom, uzetom)?
62 t)B. A. RADI,

c) Trane, skakane i brzo gibane.

d) Vjetina. (Takova je n. pr. igra trkiane", u kojoj se jedan
ili vie kamenia baci u vis, pa dok ovo s visine pada, ima igra
uhvatiti s tla drugi kameni ili nih vie i tako s punom rukom
doekati onaj kameni, to ga je prije bacio. Slina je i igra noka",
kad se no tako vjeto kojekako baca, a svaki se put zabode u
zemju).
e) Pog'aane. 1. Slijepo pogaane. (Slijepo se pogaa, hoe
li se na novcu, kad se baci, okrenuti gore glava" ili pismo".)
2. Bazumno pogaane. (Eazumno se pogaa, kad n. pr. treba da
pogodi, u koga je prsten, a ti motri oi, usta i cijelo drane: ne
e li se tko odati).
f) Paiia. (Ovaka je igra n. pr. Dizavica1, kad se svakomu igrau
dade ime: vo, magarac, narana itd., pa kad se koji digne i kae:
Evo se vo die, neka se digne i magarac", treba odmah da ustane
i onaj, kojemu je dano ime magarac. Takove su sve igre, gdje treba
togod brzo ili rei ili uiniti, a lako ovjek na to zaboravi ili se
odmah ne sjeti).
g) Mudrost. (Takova je igra n. pr. Ajvanlija2, gdje igrai imaju
imena, a jedan igra ide od jednoga do drugoga, pa psuje i grdi
n. pr. vuka, a koji igra do hega sjedi, n. pr. lisica, mora vuka
odmah braniti, pa kad igra stane lisicu grditi, ne smije se sama
braniti, kao ni vuk prije, ve ju mora da brani vuk. Tu treba
smijafci, to e na grdne odmah spremno i zgodno odgovoriti. Take
su i druge igre, gdje treba koga nadgovoriti.)
h) ale i psine. (Ove su igre od dvije vrste. 1. U jednima
se zbija takova ala, ili ba psina, te svatko od igraa, koji i znadu
igru, moe doi na red, da mu se smiju, da ga biju itd. Takova je
igra n. pr. Celivati mrcas, kad je jedan od igraa mrtvac, pa lei,
a drugi ga Jube raskreivi nad riim noge; toboni mrtvac obuhvati
kod |ub|ena nogama kojega od onih, to ga Jube, a kojega e,
to se je prije dogovorio s jednim drugim igraem, koji sve to gleda;
kad doe na red, koga ve hoe, da ga biju, nakaje se ovaj igra,
mrtvac dri onoga, a ostali udri! 2. U drugima samo jednoga,
koji ne zna igre, varaju. Primjera ne treba. Ovamo idu i sve
ostale igre, gdje nema ni pogaana, ni pane itd., ve izae neto
smijeno, a glavno je u igri smijeh i ala).
1
V. v. Vrevi: Srp. nar. igre, II, br. 4.
2
lb. br. 10.
s
lb. br. 42.
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVALE GRAE O NARODNOM IVOTU. 63

i) Dramatske igre. (Ovamo idu igre, u kojima se jedan (ili vie

igraa) pred drutvom vlada kao da je on netko drugi. Ovakova je
igra Babe i teda1, u kojoj se jedan momak obue i vlada kao djed
ili starac, a drugi momak kao starica, pa ovo dvoje kao da sprovode
Jubav).*114
5. Igra (ples, tanac).
a) Igrane (tancane) uope. 1. Igra li svijet raa ? Igraju li
samo momei i djevojke, ili i oerieni |ui i udate ene? Kada po-
inu djeca igrati meu o d r a s l i m a (ne meu sobom u igri)?
Ima li Judi, koji nikako i nikada ne igraju, pa i svojoj eni i djeci
zabranuju? 2. U kojim se zgodama i kada igra (u neje|u, na
svadbi; prije, ili poslije podne)? Gdje se igra (na ulici, u kui...)?
3. Igra li se bez svirke (gajdaa, hegeua, tamburice)?
b) Djeje igrane. Igraju li djeca (i oraslije djevojke) samo
da se i g r a j u , a uza to ili pjevaju i jo to rade? (Ovo se igrane
razlikuje od pravoga igrana tim, to ne samo da se moe igrati bez
svirke, nego se uz svirku nikada ni ne igra),
c) Momako i djevojako igrane.*116 1. Kako ih igra vie
zajedno u n e o d r e e n o m broju (u holu)? 2. Kako ih igra vie
zajedno, ali kad ih samo o d r e e n broj (dvanaestero, osmero, e
tvero, dvoje; ili dvanaestorica) igra? 3. Kako se igra, kad nije
odreen broj, koliko ih moe igrati, ali je odreen broj skupina
(sve po etvero, po osmero . . . : igra j e d n u igru zajedno) ?
4. Kako se igra, kad samo jedan igra?
6. Svirka.
a) Svirala. Kako se zovu stvari ili sprave, na kojima se svira,
i to: 1. u koje se pue (diple, dvojnice . . .); 2. u koje se
udara (tambura . . . ) ; 3. na kojima se gudi ili smica (gusle...) ?
* ^ Kako se zove posao kod svakoga svirala (u gusle se gudi,
na altvi" se fuka . . .)? 5. Kako se zovu pojedini glasovi, to
ih daje koje sviralo (koje sviralo i kada nbrenciu, to cilie"?...)?
6. Kako se koji glas zove? (Koji je glas debeo, tanak, krupan,
sitan ?)
b) Svirci. 1. Kako se zovu svirci (svirai) po sviralu, na kojem
sviraju (gajdai, tamburai . . .)? 2. Tko i na to umije svirati?
Kako se svira na koje sviralo ? Ima li Judi, kojim je to zanat ? Od
1
lb. br. 14.
64 DR. A. RADI,

koga ue? Ima li (od starine) kakovo drutvo (ili barem dvojica),
koje svira? Umiju li i ene svirati? 3. Kada se i gdje se svira?
Svira li tko samo sebi za zabavu?
c) Svirane. 1. Ima li svirke bez rijeci, t. j . svira li se to
tako, a se za svirku ne zna popijevka? Ima li popijevaka, koje se
samo uz s v i r a n e pjevaju, mrra|aju, gunraju, podcikuju, kako li
se to jo kae? Pjeva li se ba pravo uz svirane i kada? 2. Kako
se zove nain svirana, t. j . ono, to je u svirci veselo, alosno, milo ?
Kako se kae: sviraj drugu novtu" (notu), ariju" kako li ?
Tko izmija arije i otkuda dolaze?
d) Arije (note). Kakovih ima arija ili nota? Ima li koja i ime?
Kada se koja svira: za igru (tanac), ili se uz nu pjeva, ili se samo
onako svira?*117
7. Pjevane (popijevane).
a) Pjevane. 7. Pjeva li se mnogo? Tko pjeva najvie? Pje
vaju li kada i stariji Jui, pae starci i starice ? (Jesu li te pjesme
ili popijevke drugaije?) Kada i gdje se pjeva (na svadbi, kad se
vraa s posla . . .; na ulici, u kui . . .) ? 2. Pjeva li tko sam ?
Kako se pjeva, kad ih vie pjeva? (Pjeva li jedan tanko", drugi
debelo", kako li?) Pjevaju li momci i djevojke zajedno? 3. Ima
li popijevaka bez rijei, t. j . pjeva li se samo na rijei bez znaeha,
kao to su: la-la, tra-la-la, mu-mu itd. ? 4. Tko izmija arije
za popijevke?*119 Otkuda arije dolaze?
b) Popijevke (pjesne). Kakovih ima popijevaka? Kada se koja
pjeva i tko ju pjeva?*1'8
Drugi dio.
Narodna dua.
U Zabavama se ve poesmo rastajati s onim, to s r c u ovje
jemu daje zemja i Judi. Kad se srce ovjeje ili zasiti svijeta i
Judi, ili kad mu |ui ne dadu, to eli, stisne ovjek, kae se, srce,
ali zato dade poleta dui i dua trai d r u g i svijet, svijet
elja i nada, svijet mira i poinka, svijet sree, dok je ovaj
svijet samo svijet ili patn, ili uitka. S r c e moe b i t i veselo,
s r c e moe u i v a t i , a samo je dua s r e n a . Kakav je sebi
drugi taj svijet stvorila narodna dua, to se vidi iz narodne poezije
i narodnoga vjerovana.
Meu poezijom i vjerovanem (mitologijom) nema prave granice.
Nama i nije ovdje do toga, to je i opet posao posebnoga izuavana.
 OSNOVA ZA SAGIBANE I PROUAVANE GRADE O NARODNOM IVOTU. 65

Ipak moramo odrediti barem neku r a z l i k u u pojavama narodne

due.
Sve pojave duevnoga ivota, za koje kaemo, da izlaze iz narodne
due, razlikuju se od ostalih, koje smo dosada crtali, tim, to ovdje
ve nemamo posla s tim, kaki je ovjek prama p o j e d i n i m lu
dima, ve samo s ovjekom, kaki je sam u sebi i prema i
t a v o m u ovomu s v i j e t u i ivotu. Ovdje treba razlikovati dvoje.
Ako je ovjek srean, ili ako samo pomija sreu ili ju eli, ako
tuguje, pa sve to kazuje rijeima u pjesmi ili u pripovijeci; ako se
ovjek u dui kao igra s prirodom, nezinim pojavama, pojavama
ivota i sa samim stvarima; ako u samoj svojoj srei uiva, ili nad
samom svojom tugom tuguje poveavajui tako i sreu i tugu: onda
je to narodna poezija, pjesnitvo. Tu je ovjek sam sa sobom,
a priroda mu je ili samo |epa ako je srean ili samo tamnija
ako je nesrean.
No svijet ovjeka goni i bije, a esto ne zna, tko te bije i zato.
Nad tobom se nebo lomi, a drugomu se i kamene podaje. Gleda
na nebo i kune ga, moli se suncu, zakline zvijezde, ne pomae:
suen si na zlo. I ti poine vjerovati u svoje zlo, u vraga i vra
jega sina i liegovo leglo: vjetice, vrae . . ., kojima sve samo tee,
a ti ni da bi s mjesta. Moli im se i baje, zakline ih i tjera,
pa si katkad i pomogne. I tako ima ovjek u svijetu, u prirodi
neprijatej i pomonika, za koje ne zna, gdje su, to su i to sve
mogu. Duevni ivot, ili prosto ivot s ovim n e p o z n a t i m
s v i j e t o m , to emo nazvati narodnom vjerom ili vjerovanem.
Po ovom samo, to je ovdje kazano, ne e se moi sve opravdati,
to je stavjeno pod koji od ova dva naslova. Ali vie se ovdje ne
moe kazati.

X. Poezija.
1. Pjesme.* 120
Ima li osim popijevaka, koje se pjevaju u sav glas, jo kakih
pjesama (ili kako se to zove?), koje se govore ili kazuju, ili barem
uz svirku (uz gusle) pjevaju? to je pjesma, a sto popijevka? Kae
li se jo kako (pjesna, basma, kako li)? Ima li osim onih popije
vaka, to se pjevaju na svadbi, kod etve i drugih obiaja, jo kakih?
Koje pjesme pjevaju (ili kazuju) slijepci i prosjaci,*121 koje pjevaju
|udi (momci i djevojke) p o j e d i n c e , koje se podcikuju u kolu?
ZBORNIK ZA NAK. IVOT II. 5
66 DR. A. RADI,

2. Pripovijetke.
Kad se pripovijeda, kako je bio jedan otac, pa imao tri sina itd.; ili
kako je bio jedan car, pa imao ker itd., kako se to pripovijedane
zove: je li to pripovijetka, pripovijest, bajka, to li je ? Tko takove
stvari pripovijeda i kada? Zna li se toga mnogo? Je li se prije vie
znalo? Koje jo svatko zna, a koje samo nekoji?*122
3. Prie.
a") Kad se pripovijeda, kako je u tom i u tom g r a d u ili mjestu
bio nekakav (a moda mu se zna i ime) 1. car, gavan, zlotvor,
ili 2. kakav junak (n. pr. Krajevi Marko), koji je tako i tako
ivio, pa se to i to s nim dogodilo: kako se zove takovo pripovi
jedane o takovu caru i negovu grau, ili o onome junaku i negovu
konu i t. d., je li i to pripovijetka, ili je pria, kako li se zove?
Ima li takih stvari u tom kraju i tko ih jo zna? 3. Dodatak.
Pripovijeda li se togod o junacima ili hajducima, koji su davno
ivjeli, ali ipak jo ima ludi, koji ih pamte?
b) Kad se pripovijeda, kako je p o s t a o ovaj ili onaj grad, ovo
ili ono jezero, ili gora, je li i to pria, to li je ? Ima li i takih
stvari u kraju?
4. Gatke.
a) Kad se pripovijeda, kako je n. pr. negda kum kumu slamu
krao, pa mu se slama rasipala, a ta se slama jo i sad vidi po
nebu rastepena; il kad se pripovijeda, kako je mati imala sedam
keri, pa ih uklela, a one su sada na nebu onih sedam zvijezda;
ili kad se pripovijeda, kako je mati imala ker, pa ju uklela, a ta je
ki sada kukavica, pa kuka: kako se to pripovijedane zove? Je li
to gatka, ili je i to pria, to li je? 0 em se jo tako to pripo
vijeda, da je tako i tako p o s t a l o , a svemu su tomu Judi bili
krivi?
b) Pripovijeda li se to, da je Bog ili v r a g ovo ili ono zato i
zato, tada i tada uinio, pa se to jo danas vidi? Zato n. pr. ima
kon na nogama one kvrge? Kau, da mu je vrag ondje ile pre
rezao, da ne bude tako brz. A zato ima koza kratki rep, a tuna
vrba sputene grane? to se jo o takim stvarima pripovijeda? Jesu
li lo gatke, gatne, to li su?
5. Basne.
Kad se pripovijeda o ivotinama, kao da su razgovarale, putovale
zajedno itd., zove li se to basna, kako li? Ima li i takih stvari?
 OSNOVA ZA SABlllANE I PROUAVANE GttAE 0 NAONOM IVOTU. 67

6. alive pripovijetke. ale.

a) Pripovijeda li se, kako su n. pr. Jui na mjeseini suili
smrznute opanke, pa rekli, kad su se opanci smrzli: Alaj su se
posuili!"? Pripovijeda li se, kako su na stazi nou koiie napajali,
ili u sobu u vrei sunce nosili ili to jo?
b) Pripovijedaju li se takove ale, u kojima ala stoji samo u
jednoj rijei? (Evo primjer: Putnik kae krmaru (birtau): Daj,
gazda, da se estito najedem za svoje novce 1", a kad bilo da
plati, nekoliko krajcara: to su bili negovi novci, jer ni krajcare
nije vie imao u kesi).
c) Kakvih jo ima ala ? (to je to : motihvas ? Motika-tikva-kvas.
Tri babe est pet to je to ? Tri babe, a est pet(a), jer svaka
ima dvije pete).
7. Zagonetke.
Kad tko koga pita n. pr.: Kad ide u poje, okrenuto je kuci, a
kad se kudi vraa, okrenuto je u po|e: to je to?", a misli p l u g ,
je li to zagonetka, zaganka, kako li se to zove? Ima li toga?*123
8. iLepota prirode i lui.
a) Kojim stvarima veli narod da su lijepe, krasne, divne? (Kae
li se narod kojemu kraju, okolici, gori, suncu, danu, mjeseini, cvi
jeu da je to lijepo? Po em se vidi, da to narod dri za lijepo?
Stane li tko n. pr. gdjekad i gleda li po kraju s kakvoga brda ?)
Kojim se jo rijeima to kazuje?
b) Kakove su rijei za Jepotu Judi i ena? Vidi li se i po em
se vidi, da narod dri do Jepote muke i enske? Gleda li se kod
mukarca na Jepotu? to o tom misle mukarci, to ene? Kakav
treba da bude mukarac i ena, da se moe kazati: lijep je, lijepa
je? (Kakav mora biti stas, boja lica, kose, oiju?)

XI. Vjerovana.
1 Postanak i opstanak svijeta.
a) i. Kako je postala zemja, sunce, mjesec, zvijezde, gore, ka
mene, more, rijeke, bije (trave) i ivotine? Kako se sve to dri?
Na em stoji zemja, sunce, mjesec, zvijezde? to je to, kad sunce
pomri? to je grom (strijela)?*124 2. Kako su postali Jadi? Je li
kada bilo drugaijih (velikih i jakih) jui?
68 DR. A. RADI,

2. Kakove snage ima u svijetu.* 126

a) to moe ovjeku zemja, sunce, mjesec, zvijezde, zrak, oblaci,
no, sjena (tena), t. j . ima li kakova snaga u ovim stvarima?
b) Imade li koja ivotiiia (n. pr. zmija) ili kakova stvar od ne
kakovu snagu? Kako ivu neke ivoline? Imadu li svoga cara, kraja,
vladara? Iraade li ivotina, koje se ne smiju ubiti i zato se ne
smiju ?
c) Imade li bila, koje bi bilo ne samo za lijek, nego koje ima i
drugu kakovu snagu? (Ima li n. pr. trava, koja moe otvoriti svaku
bravu ili kjuanicu? Ima li sjenovito drvo, koje se ne smije posjei,
jer bi ovjek umro?)
d) Ima li jo kakih stvari, koje bi imale kakovu snagu? (Ima li
n. pr. kaki takav kamen? Ima li nekaka voda trusovina? [Tko se
u toj voi umije i ne napije, tomu e svoja vjera omrznuti, taj e
zaboraviti svoju porodicu]. Kaku snagu ima n. pr. rosa? Sto ima
jakost protiv puke i sabje ?)
3. Kakovu snagu imadu neki Judi.
a) to neki judi mogu za ivota. i. Kakovi su to ]ui:
vrati, bajalice, vjeti, vjetice, vilenaci, repai, araiani i kako se
jo zovu Judi, koji ili vie mogu ili vie znadu od drugih |udi? to
sve mogu i kako su tu mo i snagu dobili? to se o nima pripo
vijeda? Ima li jo takih Judi? 2. Imadu li sveenici (popovi)
kakovu snagu? Kakovi su to dijaei, koji su svrili trinaestu kolu
(grabancijai) ? 3 Mogu li to |ui, koji su od poroda slabe pa
meti i slaba tijela (maleni, debeli, naguvana lica itd.)? Moe li se
ovjek roditi tako, da vie moe i zna od drugih |udi?
b) Ludi po smrti. to neki judi postanu po smrti (vukodlaci, vje-
ogorie . . .) ? to se o tom pripovijeda ?
4. Stvorovi kao Jui.
Ima li stvorova, koji su: kao Judi ili barem dosta slini Judima
(enama, djevojkama), a nijesn Judi? (Zna li se za Vile, Suenice,
Moru, Kugu, Monicu, Sreu, Karalcong'olu, Buru, Nedjelu, Smrt?
Za koje se jo ovake stvorove zna i to se o nima pripovijeda?)
5. Nemani i nakaze.
Zna li se za kakove strahovite ivotiiie (zmaja, pozoja . . .) ili na
kazne Jude (pasoglavce . . .), koji nesreu nose, svijet dave ili to jo?
 OSNOVA ZA SABIRNE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 69

, D r u g i svijet.
Zna li tko, gdje je drugi svijet? Je li tko tamo kada iao i vratio
se? Sto se tom pripovijeda?

7. Gatane,*126
a) Gatane po prirodnim pojavama. 1. Gatane po nebu,
suncu, mjesecu, zvijezdama i dobi godine. (to e biti, ako je nebo
krvavo; sunee grije, a kia pada; ako mjesec pomrei; ako zvijezda
pane; ako se repatica pokae; ako je na taj i taj dan u godini ta
kovo vrijeme?) 2. Gatane po pojavama na ovjeku.*127 (Sto e
biti, ako ti se tuca, ako te ruka svrbi, uho pisti . . . ? 3. Gatane
po ivotinama i bilu. a) Po i v i m i v o t i n m. (Ako se
maka lie . . . Ako pas zavija ili tuli . . . ) Po d i j e l o v i m a
u b i j e n e i v o t i n e (po jetrima, slezeni . . .).
b) Gatane po danima i svecima.* 128 1. Gatane po danima.
(Ako je tko u petak veseo . . .) 2. Gatane po svecima. (Ka
kovo je vrijeme na sv. Maarda . . .)
c) Gatane po ovjejem poslu.* 1 ' 27 (Kad ena tka, pa joj pukne
u osnovi ica . . . Ako djevojka zdjele greca, pokisnut e joj svatovi.)
d) Gatane po stvarima.* 1 2 0 (Komu cipele kripe, nije ili platio.
Ako se svijea sama utrne . . . Tko i kako gata u karte?)
e) Gatane po snu (po sananu).

8. B a j a n e .
Ako se kod koje bolesti (n. pr. kod uroka) togod ini (eravica
u vodu baca) i koci toga neto govori,' moli, kako se to zove? Je li
to bajane, pregovaram, to li je?* 1 2 0 Tko to ini i kako?

9. V r a d k e (arolije).* 1 2 0
Kad se to ini, a kod toga obino i govori zato, da to bude
ili da ne bude (da ne bude tue, da krava dobije mlijeko, da bi
momak djevojku ili mu enu volio, da ena ne rodi, da tko na
sudu izgubi, da tko umre . . . ) : to je to? Jesu li to wache, aro
lije, coprije . . . ? Tko to ini i kako?*1'29

1 0 . Sveci. C r k v e n e s t v a r i .
a) Sto se pripovijeda o kojem svecu i udesima, to ih je
uinio?
70 DB. . RADI,

b) to se kae, dri ili vjeruje o crkvi, crkvenom zidu, o sveenikoj

haji i crkvenoj odjei, o boanstvu (boestvii, hostiji) ? to se s tim
stvarima ini?
c) Koje se molitve mole, a u crkvi se (ni u koli) ne ue ?

Trei dio.
Narodna pamet (um).
Otkako smo ostavili ivot i Pravo, prolazili smo kao gutarom,
koju su stvorila stojea i stojea. Sto|ea su narodu kojeta natova
rila, a pamet je narodna tomu sudac. A da narodna pamet znade
i osuditi kojeta od onoga, za to smo pitali, svjedoi rije: Carals
baba, da ne bude mraza, al kad ona u jutro a snijeg do ko-
]ena". Tu iz stojetne gutare i magle dolazimo na istinu i to je
na zadiii razdio.

XII. Iskustvo, znane i mudrovarie.

1. Poznavane prirode.
a) Nebo i zrak. 1. Kad bismo ovjeka iz naroda upitali: t<
je i gdje je u i s t i n u sunce, mjesec itd., to bi odgovorio? Koj<
zvijezde pozna narod? 2. to bi rekao za grom, vjetrove, kiu
kako to nastaje?*130
b) Zemja i to je na noj. 1. Dolazi li tko u narodu ni
misao: kamo bi doao, kad bi iz svoga mjesta ravno iao? St
misli o tom, da su pod nama |udi? 2. Zanima li se narod z;
ivotine i bi|e i kako drugaije osim s obzirom na korist i tetu
Sto znade o ivotu ivotina. Znade li to o metamorfozi ivotm
(da n. pr. od gusjenica postaju leptiri)?

2. Brojene vremena i stvari.

a) Kako narod rauna vrijeme? Pazi li na mijene mjeseca? Kat
zove mjesece? Kako zna, kada dolazi koji svetac? Kako se dijeli dan
b) Do koliko se broji, kako se broji i rauna? Kako raunaju
piu brojeve nepismeni ]udi ? Kako je to nekada bilo (roboi) ?

3. Poznavana zemaja i naroda.

a) Koje su zem|e (carstva, orsagi) narodu poznate? Je li tko i
kraja bio gdje u tuini ? to o tom pripovijeda ?
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 71

b) Koje tue narode pozna narod po imenu, a koje pozna boje?

to misli, koliko ih ima? to o nima pripovijeda i misli?
c) Komu narod kae: to je na ovjek? Znadu li Jui, kako se
zove na narod?*131 Dri li to narod do toga, to je Hrvat, Srbin,
Slovenec? Ako meu Hrvate doe Srbin ili Slovenac (Kranac), kau
li da je na ? Ima li kakvoga pojma narod o tom: je nas ?
Ima li vie vabi, Maara, Talijana . . . . ? Kako narod ivi s do-
se]enicima tuega plemena?
4. Poznavane prolosti.
a) Kada i kako je postalo to mjesto (selo) ? Otkuda se narod
ovamo doselio ? b) Pamti li tko kakav rat (tabor), gladna (huda)
|eta, kugu ili koleru, stranu zimu ? to se o tom pripovijeda ?
5. Mijene o ludima i ivotu.
a) ObiteJ. Treba li se eniti? Je li ena ovjeku suena? Je li
svejedno poi za neraga kao za draga? Je li se bo|e eniti za
mlada, ili kasnije?
b) Domovina. Zna li narod to o domovini? Kako on to sebi
pomija? (Je li vrijedno togod dati, uiniti, pretrpjeti za domo
vinu?)*132
c) Drutvene uredbe.*132 1. Koju drugu vjeru (zakon) pozna
narod osim svoje? to misli: je li svejedno, koje je ovjek vjere?
to dri o drugim vjerama? Kako ivi s Judima druge vjere?
2. Oemu su gospoda? Kako to, a je toliko sirotine, koja nita nema
prema bogataima? Kako je do toga dolo? Bi li moglo biti i dru
gaije? 3. Tko je vladaru (caru, kraju,) i gospodi dao vlast, da
vladaju narodom? Bi li bez cara (kraja, vladara) moglo biti? Bi li
se narod mogao vladati i bez gospode? Bi li moglo biti bez an
dara i pandura? Bi li to bilo od toga. da nitko nikomu ne zapo
vijeda? Bi li moglo biti bez zakona? Ima li zakona nepravednih i
koji su to? Oemu se placa porez? Oemu vojska? Zato se vode ra
tovi (tabori)?
6. Milene o svijetu i ivotu.
a) 1. Je li na svijetu vie sree ili nesree, dobra ili zla, pravice
ili krivice? Tko je srean, dobar, pravian? Je li u svijetu sve to
bo|e ili sve to gore i zato ? 2. Mora li ovjek gledati na dobro
i pravinost, ili pak samo na svoju korist? Ako mora, zato mora?
Naplauje li, se dobrota, pravinost i potene na ovom svijetu, ili e
se naplatiti na drugom ?
72 PK. A. EADI,

b) Je li vrijedno ivjeti, ili je boje onomu, koga nema? Smije li

se ovjek i sam ubiti ?
7. Poslovice.*13
Kad se kae n. pr.: Trla baba lan, da joj proe dan"; ili: I
crne krave daju bijelo mlijeko": je li to poslovica, ili kako se to
zove (rije, rekli su stari . . .) ?

III. Nain sabiraiia grae o narodnom ivotu.

I. Graa sabrana kojekuda, t. j . iz razliitih krajeva, osobito ako
nije zabijeeno, otkuda je, male je vrijednosti. Tako sabrana graa
nije, a i ne moe biti potpuna, tu su samo zanimjive", udne"
stvari. A kako se iz Osnove" vidi, za na posao ne treba samo
zanimjivih" stvari. Zato svaki sabira neka sabire samo u jednom
kraju, ili ba samo u jednom selu.
II. Kad se kae kraj, misli se prostor ili zemjite, na kojem narod
ivi, a to zemjite ili 1. ima posebno ime (Posavina, Podravina),
ili se 2. na tom prostoru posve jednako govori, ili se 3. u tom
kraju narod jednako nosi, ili 4. spada pod jednu upu (parokiju).
Najzgodnije e biti, ako se kraj odabere po noiii, ili po upi, pa da
se uzmu i dvije i tri susjedne upe ujedno, ako su male. Po upama
e zato biti zgodno opisivati krajeve, to je upna crkva obino od
starine jedino mjesto, gdje se je narod iz izokolnih sela sastajao,
motrio susjednu nosnu, uope dolazio u dodir sa susjednim svijetom.
III. Tko dri, da e sabirui grau o narodnom ivotu sabirati
nekakove trice i gluposti, koje gospodi Bog sna za to trebaju, a
on e sa nih dobiti novaca, taj se neka okani ovoga posla. Tko
naprotiv misli, da je u narodu sve dobro, lijepo i ne znam kakova
premurost, i taj neka svoje ouev|erie ostavi za sebe, jer e sabi-
rui gledati kao i onaj prvi sve na druge naoali i stvar kvariti.
IV". S uspjehom e sabirati samo onaj, tko narod potpuno pozna.
Taj ne e pasti ni u jednu od spomenutih pogreaka, jer poznava
jui narod on e ga moi i razumjeti. Tko narod razumije, taj ga
ne e drati glupom marvom (to se uje), a tko ga pozna, ne e
ga drati svecem ni muracem.
V. Nikomu ne svjetujemo, da putuje u tui kraj, kojega ne pozna,
i da tako sabire grau. Sve neprilike, to ih bijee jadi, koji su se
bavili ovim poslom, dolaze otuda, to je sabira bio nespretan i to
nije pravo poznavao naroda. Pomislite! Doe ovjek u selo, gdje ga
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE NARODNOM IVOTU. 73

nikada nije bilo, bane u kuu, ne zna obiaja, kako e pozdraviti,

ni naina, kako e poeti razgovor, ve odmah: Dedte ovamo koju
babu! A ti, babo, sada pripovijedaj! Ili jo Jepe: Dedte, ima li
gdje snaa, koja lijepo pjeva? Ajde, snao, pjevaj! - Iona e pred
stranim ovjekom odmah pjevati, a on pie! To je gola prostota.
Tako radi ovjek, koji misli, da narod nije gospodar ni onoj du
evnoj sirotiiii svojoj, koje se netko Bog zna zato poelio, pa da i
tu sirotiriu mora na zapovijed dati na pazar za kakovu forintu. I
onda se jo pie: narod je glup, ne e kazivati, boji se ovoga i
onoga! To je prostota bez srama i bez srca. Tako se ne radi. Sl
VI. Najuspjenije bi mogli sabirati grau pametniji pismeni se-
|aci. Taki neka uzme Osnovu", neka ita i neka pie, to zna.
VII. Jednako e uspjeno sabirati Jui, koji su roeni u narodu,
pa u liem imadu roda, kumova, prijatej. To su vei dijaci koje-
kakih kola. Od nih se najvie oekuje.
VIII. Da nemaju mnogo svoga posla, mogli bi s uspjehom sabi
rati stariji uiteji i sveenici (popovi). Od ovih se oekuje mnogo.
IX. Od druge e gospode jedva to doi. Za to bi imali prilike
upravni inovnici, suci, odvjetnici i nihovi pisari, pa vlastela. No
koliko poznam, kako narod ivi s ovom gospodom i kakvoga posla
s hom ima, drim da e Zborniku," od lie slabo priticati.
X. Tko sm sve zna, za to se u Osnovi" pita; ili tko ima ta
kvoga roaka, kuma, znanca, kojemu moe rei: eder mi reci, kako
je ovo ili ono, taj e moi odmah sjesti i pisati.
XI. Tko je dobro poznat u kraju, ali se ipak ne drui toliko s na
rodom, da bi meu narodom bio kao meu svojima doma, taj e
drugaije raditi. Ne svjetujem nikomu, da odmah prvi puta pozove
ovjeka ili enu k sebi, ili da sam ba u tom poslu doe u kuu i
odmah stane pisati. Najprije neka zapone razgovor o drugoj stvari,
koja e ga lijepo dovesti do onoga, to hoe. Kad doe razgovor
na stvari, o kojima se pita, moi e sabira i pitati, pa ja ne su-
mriam, da e doznati sve, to bude htio. uvati se samo treba pi
tana iznebuha, tono rije: iz neba, pa u rebra! Ne e n. pr.
zaustaviti po bijelu danu ovjeka, pa ga upitati: Ouje, jesi li vidio
vukodlaka ?
XII. Osobito treba paziti, kad se bijei (pie). Sve treba da
bude upravo onako zapisano, kako narod kae. to koji
sabira misli o kojoj rijei, obiaju itd., to neka sa se uva, a
neka toga ne mijea s narodnim, neka ne popravla. Majstorstvo
i vjetina sabiraeeva vidjet e se ba u tom, bude li umio sve ba
74 DE. A. KADI,

onako zapisati, kako narod kae, govori, pripovijeda, tumai. Drugo

se od sabiraa ne trasi. Najboje e biti, bude li sabira pisao sve
onim govorom, kojim se u kraju govori. Ako mu se to ne e, ili
ako ne zna, neka barem ne uzima nijedne rijeci, koje narod
u onom krajn ne pozna i ne razumije.
XIII. Ovakovo tono bijeene nije ba laka, a nije ni tako teka
stvar. Tko dobro pozna kraj, narod i narodni govor ( bez toga
nema sabiraa ) tomu e posao biti dosta lak. Najprije e o stvari
ili pitanu iz Osnove" razgovarati i po razgovoru hod hue napisati.
Drugi put e napisano uzeti sa sobom, pa opet pitati i ono, to
je napisao, popraviti. Ne e biti zlo, bude li i vie puta pitao i pri-
spoab|ao.
XIV. Neke e stvari (n. pr. pjesme) morati sabira ili nauiti
na pamet, ili pisati rije po rije za kimgo, tko pjeva ili govori.
to e, ako te sejak upita: zato to pie? Ako te Judi dre za
svoga, ako ti vjeruju, ne e ti biti teko na to odgovoriti. Ako od
prilike sm zna, zato sabire i pie, pa se namjeri na pametniju
glavu, reci samo, kako je. Ne sumriam, da e se nai |udi, koji e
sve to razumjeti. No nikomu ne svjetujem, da se poslusi kakovom
varkom, osim ako nae babu ili ovjeka, koji uva tajnu: tajni lijek
i slino, l^udi po itavom svijetu imau svojih tajna: imau ih sve
enici svih vjera i naroda, ima ih i narod. Do tajne se dolazi
tajnim putem, a sabira neka bira, kako najboje zna. U ostalom e
takih stvari biti malo: sve ih zna ponajvie.
XV. Sabira se neka ne dri samo jednoga ovjeka ili ene, ve
neka pita i druge Jude i tako odgovore poreuje, bijei razlike i po-
pravja, to je zapisao.
XVI. Ako gdje ima ovjek (starac, starica), koji zna neobino mnogo
narodnih stvari, neka to sabira javi uredniku Zbornika".
XVII. Oim tko stane sabirati, neka to javi uredniku Zbornika"
i neka ga u svakoj zgodi pita, ako to ne zna ili ne razumije.
XVIII. Prem da bi najboje bilo, da sabira zapisuje redom od po
etka do kraja Osnove", ipak to ne mora biti. Sabira moe oda
brati samo koji razdio (I., V., VIII. it.) ili samo koje poglavje ko
jega razdjela (1., 2., 7. itd.), no to neka potpuno opie.
XIX. Ako bi sabira saznao togod, esa u Osnovi" nema; neka
zabijei na posebni komad papira.
XX. Sve, to sabira za Zbornih" pie, neka bude pisano samo
na jednoj strani polovice itavoga arka papira; s desne strane
neka bude ravnom linijom odijejen prazan 'prostor od tri prsta, a
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVALE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 75

redak uz redak neka ne bude preblizu (pregusto). Prinosi pisani ili

na krpicama, ili s obadvije strane, ili bez praznoga ruba ne pri
maju se.
XXI. Na praznom rubu svakoga lista neka bude oozgora olovkom
napisan broj razdjela i poglavja, u koje spada graa. (Na listu n. pr.,
na kojem se opisuje Kua i dvorite", bit ee oozgora na desnoj
strani napisano samo: IV. 2.)
XXII. Ako bi sabira u listu odgovarao uredniku Zbornika" na
pitana, imadu odgovori biti napisani, kako je kazano u XX. toki,
a ne meu privatnim vijestima od sabiraa (da je bolestan, da ne
moe pisati itd.).
. Svi prinosi za Zbornik" neka se aju:

Jugoslavenskoj akademiji znanosti i umjetnosti" (Uredniku Zbor

nika 0a nar. ivot").
u Zagrebu.

Potani nain kod pojedinih pitana.

1. Sto se misli, kad se pita za kraj, kazano je gore pod II.
2. Mjesta se imadn nabrajati nekim redom: od glavnoga mjesta u
krajn (npne crkve) na istok, zapad it. desno, lijevo itd. Odakle se
broji, mora se svagda kazati.
3. U manim e selima (do tisue dua), ako pozna dobro kraj,
lako sm prebrojiti sve due i kazati, koliko je mukih, enskih i djece
ispod 14 godina. To e biti najbole. Za vea e mjesta urednik po
gledati u statistiku, pa broj popuniti.
4. Ovo mora biti potpuno. Nema gotovo mjestaca, koje ne bi imalo
svoga imena. Sve to treba pobileiti To se moe i u sobi, ali je bole
izai napoje, da se to ne ispusti. Pastiri e znati mnogo, a gospodari
(osobito stariji) sve.
5. Drugo se odgovara na ovo pitane, a drugo na preane. Ovdje
se pita, kako se kae n. pr. mjestu, gdje se rijeka ili potok zavija,
kad se brijeg polako die, gdje je u ravnici malo povie itd, a u
preanem se pita za i m e n a , koja su moda i u gruntovnici upisana.
U ostalom su imena oranica, panaka, livada it. postala od ovakih
naziva, pa esto ima u kojem kraju n. pr. rije poloj i oranica,
koja se zove Poloj, upravo tako, kako jedan ovjek j e s t kova,
a d r u g i se zove Kova.
Ovo se pitane moe spojiti s preanim tako, da sabira nabrajajui
imena spomine i opisuje i nazive n. pr. ovako: Iza savskoga po-
loja (to je mu], to ga je Sava nanijela) lee oranice Poloji, a iza nih
nie u doli oranice Dolci".
76 DK. A. RADI,

6. Kad zametne razgovor o vremenu, pitaj starijega ovjeka, neka

ti redom kazuje, kakovo je vrijeme od Boia sve do Boia. Paziti
treba, da to bude to potpunije.
7. Ovo se pitane ima spojiti s preanim tako, da se redom imenuju
godine dobe i ujedno opisuje, kakovo je kada vrijeme, kaki duva
vjetar it.
8. Ovo je pitane samo zato, da se zabilei, nije li moda u kojem
kraju v e l i k a razlika od susjednih krajeva. Dobro e biti, ako tko ba
zabuei toplinu i zimu po toplomjeru, ako tono zna za cijelu godinu
ili vie godina.
9. Ovdje treba bile nabrojiti onim redom, kako se pita. Opisivati
ne treba, ve treba uzeti list i cvijet (ako moe biti) od bke, prive
zati na tom na malom komadiu napisano narodno ime bke i u po
veoj listovnoj kuverti poslati vie razlinih komada najedanput ured
niku Zbornika", da dade bilci nai znanstveno latinsko ime. Sabira
neka pokua, da mu o v j e k iz n a r o d a opie bilku, a taj opis neka
to vjerniji p o s e b i c e napie i uvrsti u XII. razdio (!. b. 2). Tu nije dosta
paziti samo na imena bija, nego i na nazive za razne d i j e l o v e bke
(korijen, stablika, list, cvijet) i boju cvijeta. Sabira e morati mnogo
i vjeto pitati, a dobro e biti, da uzme kolsku kiiigu, pa po noj pita
za nazive.
Na koncu ovoga (6.) poglavla dodat e sabira abecedni popis bila,
koje j e spomenuo.
10. Za koju se bolest upotrebluje i kako se upotrebluje, to ide na
drugo mjesto (IV. 9. b. i c),
11. K a k o se farba (n. pr. vuna), to spada u V. B. 8. a.
12. Za opisivane ivotina vrijedi isto, to i za opisivane bila. Kod
ivotina treba jo zabileiti, kako se koja glasi (vuk ruje ili zavija itd.). 1
Ako se o kojoj bilci ili ivotini to vjeruje ili to udno pripovijeda,
to se ovdje samo spomene, a cijelo se zabilei drugdje (XI. 2. b. i c ) .
13. U manim mjestima moi e se ovo tono kazati. Prebrojit e se
odrasli ludi (od 25. godine), pa kazati, koliko j e visokih, srednih i
niskih. Ako je mogue, treba izmjeriti (u centimetrima) najviega, dva,
tri sredna i najmanega.
14. Na ovo se moe odgovoriti, ali e se nastojati, da se iz svakoga
kraja ludi fotografiu, pa e to fotografija pokazati.
15. Na ovo e se najbole tako odgovoriti, da se pobroje u koli
djeca, pa se kae, koliko ih ima crnu kosu, sive oi itd.
16. Koliko ih je (od toliko i toliko) ba jako debelih, koliko srediie?
Jesu H to muki ili enske ? Koliko su teki najtei (u kg) ?
17. Koliko je koja ena najvie djece imala? Koliko ih nema ni
jednoga ? Koliko ih imau obino ?
18. upnici bi mogli iz upnih matica sabrati i obraditi lijepu grau.

1
Kako se u ali tumai glas ivotina (sjenica zimi pjeva: krpaj gud" itd.),
to spada jlrugamo (X. 6. a).
 OSNOVA ZA SAB1RANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 77

19. Tu treba narodnim rijeima opisati sve ozlede" (ili kako se

to zove?), rane i bolesti: kako nastaju, kako se zovu, kako te i gdje
te boli itd. ? .
20. to se o lieni vjeruje, spada drugamo (XI. 3. a. 3.).
21. Kod izgovora treba osobito paziti na sam oglase (i, e, a, o,
u). Od ovih osobito na e, a i u. Grlas se e moe izgovarati na tri na
ina: ili se izgovara obino, ili je blie glasu i, ili glasu a ; kad se
izgovara blie glasu i, kae *se, da se izgovara zatvoreno, a kad je
blie glasu a, izgovara se otvoreno. Kako glas e stoji po izgovoru
meu i i a, tako a stoji meu e i o. Tako kajkavci oko Zagreba viu
p4ska Uelega (zatvoreno e ili ), a Turopolci govore n. pr. na, a
neki kajkavci govore naeu. Tako ima krajeva, gdje se govori mu6st
(most). Ali ovakovo bileene nije dobro, jer se po nem ne zna, uju li
se zbila obadva glasa, ili se uje trei glas, koji nije ni e ni , ni a
ni o itd. Tako se u rijei muost uje i u i o, a u samo jedan
glas, nekaki e. Zato neka sabirai (da ne moraju pisati novih kakih
slova), piu ovako (ei, , a itd.), ali neka naznae, uje li se jedan
glas, ili dva, i to ovako *, u, kad se uje jedan glas, a le, u (bez
spojke odozgora), kad se uju zbila dva glasa.
Kod tampana e se nai j e d a n znak za ove glasove.
22. Koliko se moe, treba pobileiti sve narodne nazive za izgova
rane. Za bileene naglasa treba znati (ako ve ne zna) ovo. Samo-
glasi su ili dugi ili k r a t k i . U rijeima n. pr. ruha, glava u i a je dugo,'
a u rijeima noga, briga o je i i kratko. Najprije se dakle neka
pazi kod bileieiia, je li glas dug, ili kratak. No dulina je i kratkoa
dvojaka. Drugaije se izgovaraju slogovi vrata u ovoj reenici:
Ovca je bez vrata i u ovoj: Na sobi su vrata; ono se prvo bilei
vrata, a drugo vrata. Prvo se izgovara, kao da je napisano vr&ata,
a drugo kao vrasita tako, da je u prvom sluaju jae izgovoreno prvo,
u drugom drugo a. Tako je i kraina dvojaka. Evo reenice: Pitaj
roba, gdje je roba. Ovo se ovako bilei: Pitaj roba, gdje je roba.
Samo onaj sabira, koji ovo dobro razumije, neka bilei naglase.
23. Ne misli se ovdje ime, nego naziv. Kae li se n. pr.: u oko
liu sela, u okolici, okolini". . . ?
24. Tu treba opisati putove (seoske), ulice (to zovu ulica"?),
staze, mostove, pijelaze, brvi (ili kako se sve to zove ?), kojima se do
lazi u selo i iz i'iega izlazi. Opisujui to sabira e se lagle sjetiti
imena i naziva mjesta, pa ih na svome mjestu (I. 3. a. i b.). zabileiti.
25. Najprije se neka opie jedno dvorite upravo onako, kako jest,
a onda se neka dodaju razlike.
26. Najprije se neka opie 1. zadruna kua, a onda 2. kua u
samca (sa enom) i to upravo onako, kako jest (neka se kae i ija
je i kuni broj), a onda se neka prema noj poreuju druge kue, ko
liko su u glavnijim stvarima razline.
27. Najprije se neka opie kua (sve sobe") kao da su prazne,
pa se neka kae, tko u nima kada ivi, ili to se u nima radi, to
leti, zimi itd. Onda se neka ide od poetka, pa se neka redom, kako
stoje, nabrajaju stvari, koje su u kui, sobi, komori itd. Neka se ne
78 DB. A. RADI,

zaboravi nita (tavan", nahije", naje", nebo"). Neka se tono

opie ognite, banak (komin") i sve oko nega, pa stol, stolci, posteje
(kreveti). ,
28. Uz opisivane hrane opisuje se ujedno i posue i orue, koje je
za to potrebno. Tako e se, kad se bude opisivalo rainane ivotina, opi
sati odmah nozi, a kod peena posude.
29. Gatana kod rainana po svineoj slezeni, po jagiieem pleu itd.
spadaju u XI. razdio, 7. a. 3. .
30. Opisi gozbe (asti) spadaju u VIII. razdio, A. 1. a. 2.
31. Kod svakoga se naslova ima nabrajati i opisivati odijelo poevi
od koe, pa do kouha. Kod svakoga se komada ima kazati, od esa
je (od sukna, platna i kakvoga platna: tankoga, debeloga ili kake po
sebne vrsti), j e l i kupovano ili je doma naineno, kako se komad zove,
kako se zove koji dio na odijelu, ima li to vezeno ili drugaije ure
eno (cifrano) na nem.
32. Razlika po odijelu ima posebno mjesto (u Dodatku 1.).
33. Ako se koje odijelo ili koji dio odijela nosi samo kod koje po
sebne zgode (n. pr. kod svadbe ili kod kake javne sveanosti: kralic,
dodola itd., neka se opie ondje.
34. Neka se razlike nabrajaju od komada do komada.
35. Dobro e biti, ako se kae to tonije: mjesto pae i ime tr
govca.
36. Ako ima, neka se samo spomene, a opis obiaja dolazi na svoje
mjesto (u VIII. razdio, A, 1. a. 1. .)
37. Bajane (zaklinaiie, pregovarane) ovamo ne spada. Na ovu se
toku odgovara redom po bolestima (str. 18).
38. Tu se pita: dri li onaj, tko lijei (ili onaj, koga lijee), da
bajane jednako mora pomoi kao i lijek, ili pak dri, da lijek (bile
n. pr.) ima snagu, koja naravskim nainom pomae.
39. To bi bila narodna pharmakognosija (poznavaiie lijekova"). Zi-
votiiie se i bke ovdje samo nabrajaju, a ne opisuju se i ne kazuje se,
kako se lijei, jer se nain lijeena opisuje pod c).
40. Tu se po bolestima redom, kako su poredane u II. razdjelu
(str. 18), opisuju sve tri toke 1., 2., 3., kod svake bolesti odmah
j e d n a za drugom (a ne moda prireivane lijeka kod svih bolesti,
onda lijeene kod svih itd.).
41. Ako se kod koje bolesti i baje, neka se to ovdje samo spo
mene, a opis spada u XI. razdio, pogl. 8.
42. Slino treba paziti kao kod 41.
43. Tu treba nabrojiti i opisati ne samo samu spravu (u mlinu n. pr.
sva kolesa i sve na nima i oko nih), nego i sve orue i druge stvari,
koje su pri obavlaiiu posla potrebne. Ujedno se neka odmah ovdje
opie, kako se posao obavla.
44. Budui da su stvari od kosti sitne, lako bi sabira na nih za
boravio, zato treba posebice na nih upozoriti. Tako treba da sabira
dobro pazi i na ostale male stvarce (sitno domae orue). Take su
stvari n. pr. kotene igle", kojima se navada traac u gae, ili ko-
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 79

tena cijevica (od purana ili kokota), u koju se utakne uperak svin-
skih etina, pa se tim mae po bradi sapun kod podbrivana.
45. Obiaji i vjerovaiia o tom spadaju u VIII. A. 1. a. 4.
46. Neke e glasove, kojima se mame, tjeraju ili nutkaju ivotine,
biti lako zapisati (n. pr. psu se kae: uki! sviiii: ki!), ali neke e
biti tee zapisati (svine se n. pr. gdjeto zovu i nutkaju: tdsu
tdm tdzul). Ali svatko neka kua zapisati, kako znade najbole.
47. Razredba grae neka se uredi po onoj razdiobi bolesti i lijekova
za lude (u . razd., pogl. 2. b., i IV. 9., str. 18. i 25).
48. To e svaki gospodar po prilici znati, ne radi se, da bude
tono na hvat. Kod svake kue (koja se za primjer spomine, svih
kua ne treba nabrajati, ve: po koliko imaju obino, koliko najvie i
najmane) treba kazati, koliko je u noj svih dua i odraslih ludi za
posao, pa mogu li to zemlite sami obraditi.
49. Pod svakim brojem (1., 2.) i slovom (a, ) treba kazati imena
bila sa svim nazivima (sadalka, , rbznik, grebenica) orua
(plug, motika, raliea, brana, val, orniee) i svakoga posla (ore se,
prai, tiha, ogrina) i ina, to se moe potane.
50. Ovamo ne spadaju opisi obiaja i veseja kod tih poslova (n. pr.
moba)', ovdje se pita samo to, k a k o se posao obavla r u k a m a i oru
e m, da se vidi nain, vjetina, napor, a osobito da se zabilee svi
nazivi (rijei) za stvari i poslove.
51. Sve treba opisati potanko: kako se zove, im se radi, kako se
sam p o s a o zove, kako se zovu stvari (planJce, brvna, romice, po-
beruh) od najvee do najmane, od temela ili podsjeka (poeka) do
pijetla (oroza, pevca) na krovu.
52. Kolesa i ostalo u mlinu opisuje se posebice kod sprava. Ovdje
treba opisati samo prireivane zemjita (voe) i gradiiu kue za mlin.
53. Razumije se, da e se ovdje opisivati i opisivati moi samo one
radiie, koje rade domai lui, jer bi rijetko tko mogao opisati (kad bi
to trebalo, ali to i ne treba), kako se pravi koja sprava (n. pr.
vjetrenaa), koja je pravlena bogzna gdje. . Kod opisivana treba pa
ziti na sve: od prireivana grae (drva), pa dok nije gotovo. Najbole
e dakako biti, bude li pripovijedao sam majstor. Red, kojim treba
opisivati izraivane sprava, neka bude onaj isti, kojim su sprave u prvom
dijelu (A) poredane (samo treba prije svega opisati izraivane p o k u
s t v a , koje je spomenuto u IV. razdjelu), a onda lovske sprave itd.
Ne treba zaboraviti sitnih stvari: preslica, vretena, cijevica za sukane
pree, pa sitnih pastirskih radna, tikvica, anaka i drugih raznih po-
suica.
54. U gdjekojim krajevima rade ove poslove i mukarci, no i t a v
je narod ipak kujelu i preslicu predao e n a m a , zato su po nima
i nazvani s v i ovi poslovi.
55. Gdjegod se isti ili slian posao obavla i s v u n o m , treba to
opisati (n. pr. kod bi j e l e na p r e e treba opisati bojadisane ili far
bane vune).
,56. Koliko vrsti ima platna, toliko e se dale postaviti slova: a), ),
Y). ^ >
80 DR. A. RADIO,

57. Ovdje se jo ne misli na utkivane ili prebiraiie, to dolazi daje.

58. Gdje spavaju sluge, bolesnici, gosti, putnici, prosjaci, to dolazi
na drugo mjesto.
59. Ako ima kakih zabava, igara i sveanosti, to se samo spomene,
a opis dolazi na svoje mjesto drugamo.
60. Tu e sabira ii lijepo redom, pa e samo spominati poslove
(kako se koji posao obavja, to je ve opisano) i nuzgredne prilike, koje
se kod opisivana samoga posla nijesu mogle spomenuti, da se stvar ne
zamrsi. Tako e n. pr. kod proletnih poslova, kad je movarno, spo
menuti neprilike s mokrom obuom itd.
61. Samo svetkovane i obiaji spada u VIII. B. 1. (b.) i 2.
62. Obiaji kod kupovana i prodavana spadaju drugamo.
63. Ostalo u Pravu" (VII. razd.).
64. Neka e se od ovih pitana (u drugom obliku) ponoviti u VII. raz
djelu. To neka sabiraa ne smeta: koliko moe razlikovati pitane, neka
prema pitanu i odgovori, a gdje ne moe pravo razlikovati, neka na
pie odgovor, kako zna. Bole e moda razabrati razliku iz uvoda
u VII. razdio.
65. Tko slugu redi (tko mu pere itd.), to spada u VII. razdio (str.
64, bi*. 29), ako se zadrune ene u tom redaju.
66. Ovdje se samo sve zajedno opetuje, to je kazano pojedince
u odgovoru na pitane pod slovom c, a).
67. Potanki opis obiaja kod jela (bez obzira, jede li u zadruzi, ili
si samac) spada u VIII. razdio.
68. Istim redom neka se opie, kako se opisala danana zadruga.
69. Tu treba pomno ispitivati i biljeiti, koliko je mogue doslovno.
Treba pitati osobito e n e (jer gdjeto muevi kau, da su ene
krive"), pa i djecu (jer e djeca znati gdjeto po onom, to uju od
roditelja, kad su na samu, to je p r a v i uzrok diobi).
70. Imadu se opisati svae, onaj mete p r i j e diobe, vaeiie rodo-
slovja, pa sama dioba (dolazak gospode, dijelene dvorita, trgane stana :
to svijet kod svega toga govori, a kako se dre oni, koji se dijele).
71. Da rodbinski nazivi budu to jasnije, a ipak to se moe krae
razloeni, neka sabira sebi naini ovakovu kao lozu, u kojoj okrug
znai m u k o , etvorina e n s k o ; svaki se okrug i etvorina neka
oznaci brojem, kako pokazuje slika na drugoj strani.
72. Tu se misli ovo: kako zovu Judi iz kue A Jude iz kue X, u
koju se udala djevojka iz nihove kue za k o g a b i l o (n. pr. djevojka
4: za ovjeka x 3 ); ili kuu Y, iz koje se nihov t k o g o (n. pr. Y3)
oenio ? Zovu li sve n. pr. u kui X tici i tee, a sve u kui Y jci
i ujne? to je n. pr. 5 : z5 zato, to je mati ovjeka 5 bila ovjeku
Y5 (t. j . muu ene Z6, za koju se pita) t e c a?
73. O p i s razgovora i zabava spada u IX. razdio.
74. Posebni nain enske svae (karane) spada u VIII. razdio.
75. Treba opisati poslove i brigu, to ih ena ima a) s muem,
) s djecom od jutra do mraka, u svetak, tono rije, i petak, leti
i zimi: kako mora ustati, dijete nahraniti, misliti na posao itd.
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU. 81

*1'
J~i ~1 i
^! Y* i
i -J

Vodoravnim potezom spojen okrug i etvorina znai, da je ovo dvoje

spojeno mu i ena; prema doje spojeni krui znae sinove i keri.
Takama . . . razdijeljene su obiteji, (familije, kue) AXY, a pote-
ziima je - - - naznaeno, da se djevojka udala u drugu kuu. Sad e
se rodbinstvo ovako opisivati: 1: 2 mu, 1 : 3 otac, 1: 4 otac, X'-
5 djed, 1: 6 djed, 1: 7 pradjed itd.; 2 : 1 ena, 2 : 3 mati, 2 :
4 mati. 2: 5 baba itd.; 3 : i sin, 3 : 2 sin, 3 : 4 brat (3 : 5 ne
treba, jer se to ve ponavja: to je isto kao 1: 3); i tako redom: 4 :
1 Mi itd.; 1: , prijate], 1 : x2 prijate], 1 : x3 tast itd.
76. Prvih pet pitana slino kao kod c. 1.
77. Smije li n. pr. momak biti sa enom prije vjenana, a mu s tuom
enom?
78. Pitana slina kao pod c. 2.
79. Pitana slina kao pod c. 5.
80. Zato i kako kude, dolazi u XII. 6. a., 1. (tree pit.).
81. Ovdje se ne pita za i m e n a ivotina, ve za nain, kako pastir
mami (kukuruzom) i zove (kako zatee i kiti svoje dozivane).
82. Ako ima, pjesme se (ako ih s a m o pastiri pjevaju) neka na
pisu ovdje; a pripovijetke, obiaji itd. dolaze na svoje mjesto.
83. Misli se: plaa li im uredno, ili moraju dugo ekati? Posebni
(stari) obiaji kod kovaa, mlinara itd. dolaze u VIII. razdio, pogl. 2.,
slovo c , br. 5., a), ), ).
84. Ovdje se pita samo za Jekare, koji lijee naravnim nainom.
Vrai, vjetice itd. spadaju u XI. razdio.
85. Ostalo o slugama u VII. razdjelu (str. 49, d., 5.).
86. Ako tko zna taj jezik, neka sabira, koliko moe doznati, po-
bilei ciganske rijei.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 6
82 DR. A. RADI,

87. Kako se d v o r e i l i j e e bolesnici, to je ve kazano IV.

razdjelu str. 25.
88; Ovdje e se pitati samo za takovo pravo, o kojem odluuje
n a r o d , a ne odluuje sud po z a k o n u , koji su gospoda stvorila.
Ako dakle sabira doe do pitana, koje zavisi o zakonu n. pr.: Smije
li svatko loviti drvje ivotine: zece, ptice itd.", tu e kazati, kako je
bilo, ; dok nije bilo gospodskoga zakona. Ako narod drugaije samo
m i s l i ili s u d i nego zakon, a onako se, kako misli, nije nikada o b d r -
a v a l o , onda to mijene ne spada ovamo.
89. Kako se postavka pastir, koji pase blago itavoga sela (redar),
to spada u VIII. razdio, 3. poglavle.
90. Zato e se ovdje, a i u dojduim poglavlima ponoviti neka pitana
iz preanih razdjela, ali to neka sabiraa ne smeta: oko obiaja se
imadu sabrati sve potankosti ivota. Sabira neka opisuje obiaje
to podrobnije; kod svakoga domaega ili pravnoga posla, kod ru-
ena (opena), svetkovana itd. neka opie sve, ne samo sam obiaj
ili ceremoniju, ve i to, kko se sa to sprema, kako se pone, to
se govori itd.
91. Tu treba spomenuti i to, to se jede, io se kod jela nazdravja
i eli itd., sve osim samoga posla, koji je ve-na drugome mjestu
(u V. razd.) opisan,
92. Pravo je obitejsko ocrtano u VII. razd. na svome mjestu, a
ovdje se pita samo za obiaje t. j . ine, kojima se to pravo poka
zuje ili pred svijetom utvruje. Ovamo ne spadaju obiaji kod enidbe,
poroda i smrti, jer imadu svoje mjesto, ve se ovdje pita za ostale
obiaje, ako ih ima. (Ima li n. pr. kaki obiaj, kad je mu sa enom?)
93. Tu treba to potane opisati sve prije pogaana i samo poga
ane : kako se blaetu (koim, volu) ili drugoj stvari prigovara; ima li
kod pogaana meetara itd. ?
94. Koliko mlinar smije uzeti ujma, to spada u VII. razd. pod
Najam" (str. 49., d. l"),
95. Neka se p o t a n k o opiu seoske skuptine, dogovori, zakjuci ili
dokonki", pa kako se zakjuci izvruju, kako se postupa s nepo
kornima itd.
96. I ovdje e biti pitana s l i n i h pitanima u VI. razd., ali je raz
lika u tom, to se ondje ne pita za obiaje ve za ivot, a da ivot
moe biti i bez obiaja, t je pokazano u uvodu ovoga (VIII.) razdjela.
Dale je razlika u tom, to se ondje pitalo, kako Uvi p o j e d i n a c meu
ludima: to mu drutvo daje ugodna i povojna, to u drutvu trpi.
Ponavlana u ostalom ne e nita smetati, samo se neka gleda, da u
ovom r a z d j e l u b u d e s v e p o t p u n i j e o p i s a n o , kako je to
ve kazano u br. 90,
97. Gratane i vjerovane po tom, t o je ovjek ili koga je susreo
(nije n. pr, dobro, da ti ena pree preko puta itd.), spada u XI. 7. c.
98. To nije prosta svaa, to je naziv za posebnu, vrlo dramatinu
svau, koja se esto obavla po stalnim pravilima.
,99. Poeti treba s BoMem i nastaviti redom kroz itavu godinu.
Ne treba ispustiti ni najneznatnijega dana, kako je ve kazano, samo
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 83

ako ima svoje ime. Cesto ima po vie dana u godini jedno ime (n: pr.
Me meami", t. j . od Velike do Male Gospe), pa i to treba spome
nuti, a k o j e i m e d a n o p o s v e t k o v i n i i l i s o b z i r o m na svet
k o v i n u , a ne po s u n c u , m j e s e c u i l i v r e m e n u po z i m i i l i
v r u i n i . Ako kod koje svetkovine ima i javnih obiaja, to se u ovom
1. poglavju samo spomene, a opis ide u 2. poglavle.
100. Na ovo pitane treba odgovoriti uope Jcod svih obiaja.
101. Ove je obiaje najlake opisivati, budui, da tu ide sve svojim
redom. Zato e pitana biti mane. Sabira treba samo da pazi, da to
ne izostavi.
102. Ne pita se ovdje za momka i djevojku do enidbe; to je opi
sano u Momhovanu i djevovanu". Ovdje treba odgovoriti s a m o na
ova pitana, koja su ovdje.
103. Gdjeto se ide ba u tom poslu u djevojinu kuu, ali se to
ne kae, a ipak djevojka i nezini znadu. To se dakle ovdje ne misli,
ve se misli ispitivane i drugo slino, to se ini sve b e z z n a n a
djevojina i nezinih roditela.
104. To se zato pita o v d j e , to bi poslije kod opisivana svadbe
smetalo.
105. Sve se je ovo moglo i moralo gdjeto prirediti ve mnogo
p r i j e , neto e se prireivati jo i poslije prosaca; ali ovdje neka
bude na okupu, da poslije ne smeta. Kod djevojina ruha trebat e
samo n a b r a j a t i , jer se u Djevovanu opisalo, kako se djevojka
oprema, a odijelo je jo prije opisano. Samo ako ima togod b a
s a m o za s v a d b u i u d a j u , treba to i opisati.
106. Potane se ne moe ni pitati, jer su za pojedine ine i obiaje
druga imena, a i obiaji su drugaiji. Sabira zato mora sam dobro
paziti i sve r e d o m i p o t a n k o opisivati: kada se to ini (u jutro,
u veer), koji dan (u nedjeju), tko ini, kako je odjeven itd., kako se
koji in i onaj, to ga ini, zove it.
107. I ovdje nije od koristi potaiie pitati. Sabira neka samo
r e d o m opisuje i sam neka daje naslove ( n a r o d n e ) po brojevima
1, 2 it. i slovima [a), ), ), ), ), Q, r\), i), JC) ili i: a), b), c)
samo sa zaporkom], ako ustreba. Ako bi gdje bio u sumiii, to
e prije (budui da se u i s t o v r i j e m e dogaa i ini jedno kod
momka, drugo kod djevojke), neka najprije opie ono, gdje je momak
(mladenac), onda gdje je oboje, a onda, gdje nih nema. A ako se u
isto vrijeme ini neto i s mladencima i oko nih, najprije se ima opi
sati, to oni ine, ili to se s riima ini.
108. Z a d u n i c e , to se obravaju u s v a k o j kui na i s t e dane
u godini, spadaju u drugi dio (B) ovoga razdjela (l. a. 2.), str. 56.
109. Tu se ne misle sastanci, o kojima je govor u VIII. A. 1.
b. 2. a) i daje. Kamo dolaze pripovijetke i razgovori, to se vode kod
onoga zajednikoga posla, saznat e sabira ve na svome mjestu.
110. Kazgovori se i ale ovdje samo s p o m e n u , a mjesto je raz
govorima u XII., a alama u X. razdjelu.
*
 84 D B . A. RADI,

111. Ako se kod koje zabave igra (plee) i pjeva, to se samo spo
mene, a o p i s igara, igrana (plesa) i popijevke dolazi dale pod 5. c.
112. Zaporke su metnute radi razlike meu igrama, kad se uz
svirku igra (ili tanca, plee) i igrama, kad se ega igra (n. pr. prstena).
113. Kod svake igre treba spomenuti: gdje se obino igra, koliko
ih se igra, igraju li se samo mukarci ili samo enske, ili pak zajedno,
je li igra zabavna i po em je zabavna, kako dugo obino traje dok
se svri, kako se dugo ponavja, u kojim se zgodama obino igra.
114. Ovako su igre podijelene samo zato, da ih sabira uzmogne
nekakim redom opisivati. Ako naie ( a naii e zacijelo ) na
igru, kojoj ne zna mjesta, neka je samo opie o d i j e j e n o od drugih.
Uope e sabira bole uraditi, bude li svaku igru odijeleno (t. j . na
posebni Jcomad papira) pisao.
115. Kod svake igre (tanca) treba zabileiti: u kojoj se zgodi igra;
igraju li je mukarci ili enskine, momci ili djevojke; moe li se igrati
be svirke; napokon, kako se igra. (To treba osobito potanko opisati:
kako se igra u skupinama; kako svaka skupina za se; kako u dvoje:
kako momak dri djevojku i ona nega itd.)
116. Kod svakoga svirala treba zabileiti: od ega je, kakovo je (to
e se boje po slici vidjeti) i kako se to na nem zove.
117. Malo e biti sabiraa, koji bi znali zabileiti arije. Oni e ih
zato samo pobrojiti, koliko su ih uli i kako se zovu, pa svirae, od
kojih su ih uli.
118. Ovdje e se nabrojiti samo one popijevke (s rijeima), koje se
ne pjevaju na svadbi, etvi itd., jer su one ve tamo nabrojene i na
pisane. Ako se koja popijevka pjeva i kod drugih p o s e b n i h zgoda
i rugda, onda spada ovamo samo onda, ako se kod one posebne zgode
ne m o r a pjevati. 01. jo i br. 117.
119. Tko izmila rijei za popijevke, to spada u X. 1. (na kraj).
120. Sabira, koji je pomno pobileio pjesme, koje se pjevaju u raznim
zgodama ivota (kod svadbe, etve i drugih obiaja, kod zabava), taj
e ovdje biti brzo gotov. Ovdje se imadu pobileiti samo one pjesme,
to ih pjevaju s l i j e p c i (i drugi prosjaci), daje one, to ih lui pje
vaju (momci i djevojke) pojedince ili to se pojedince podcikuju u kolu.
(Kod kola e se to samo spomenuti). Svaku pjesmu treba biljeiti na
posebni komad papira.
121. K a k o se ove pjesme pjevaju, to treba opisati na svome mjestu
(VI. 5. g.)
122. Kad bi se htjelo o tom vie pitati, trebalo bi ispisati barem
glavno iz svih poznatih pripovijedaka, a to se ne moe. Sabira neka
samo bijei pripovijetke, to ih vie moe doznati, ali samo svaku n t
posebni komad papira. Pripovijetke o vukodlacima^ duhovima,
vjeticama, Isusu, svecima i udesima ne spadaju ovamo, nego
u XI. 10 a. (str. 69).
123. Sabira neka lista Osnovu za sabirane", pa kad doe do
koje stvari, o kojoj ima zagonetka, neka je napie i tako daje redom
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE O NARODNOM IVOTU- 85

(ne po abecedi/). Zagonetkama neka doda abecedni popis odgonetahu,

s brojem zagonetke.
124. Ova pitana treba razlikovati od pitana u raz. XII. 1. a. Ovdje
se pita: to se v j e r u j e , a to se tamo pita, gl. br. 130.
125. Nigdje se ovdje ne pita za J e k o v i t u snagu.
126. Iz pitana je daje jasno, to se ovdje misli, kad se pita za gatane,
vrac"ke, ako se to gdje drukije zove, ima se zabiljeiti.
127. Neka se dri neki red: od glave, pa dale5 kod poslova, kako
su na svome mjestu nabrojeni; kod s t v a r i redom, kojim su nabro
jene (u IV. i V. razd.); kod b o l e s t i vrijedi isto (poredane su u
II. razd.)
128. Dani se neka poredaju redom, kako idu po tjednu, a sveci.
kako dolaze u godini, i to samo onda, ako n i j e su. spomenuti u VIII,
B. 1. b. ., jer inae i gatana spadaju tamo.
129. Vrake se neka poredaju po onoj stvari, za koju se vraa
(redom po osnovi: vrijeme, kua, hrana, pijanstvo, gospodarstvo, ivot itd.).
130. Ovdje se radi samo 0 tom, da se dozna: ima li p a m e t
n i j i h ludi, koji ipak barem s u m n a j u 0 openitom vjerovanu, pak
to bi smislili, kad bi 0 tom poeli misliti. To vrijedi i za neka dalna
pitana.
131. Na srce stavjamo sabiraima, da nam je u ovom poslu kao
svuda, tako i ovdje stalo s a m o do i s t i n e . Neka tko misli, to mu
drago, ali narodu podmetati svoje mijene ne bi bilo pametno, a ovoj
stvari bi kodilo. Ni to ne bi bilo pametno pitati ovjeka ravno: Sto
si ti? Jesi li Srbin ili Hrvat?" To se moe i drugaije i |epe doznati.
132. 0 ovim se stvarima ne pita, to no je rije: iz neba, pa u
rebra. Sve se ovo doznaje lijepo iz spretna razgovora.
133. Poslovice se neka poredaju po O s n o v i " (gl. br. 123). Ako
kojoj ne bi mogao nai mjesta, neka sve tako napie, kako hoe.

IV. Prouavane grae o narodnom ivotu.

U I. je laniu reeno, da je d r u g a zadaa Zborniku", a se
sabrana graa znanstveno obradi. Kad bude sabrano dosta barem
najznatnije grae, kad ta graa bude znanstveno obraena, moi e
se misliti na djelo, u kojem bi se ocrtao ivot itavoga naroda
hrvatskoga i najblie negove june brae.
Pita se sada, t k o j e zvan, da tu s a b r a n u g r a u p r o
uava, drugim rijeima: u koju n a u k u s p a d a n a r o o
z n a n s t v o , ili kojoj je najblie?
Ne emo ovdje klasifikovati znanosti; ne emo dokazivati, da se
znanosti ne razlikuju po konanoj cijeli svojoj, ve samo po stvari
(objektu), kojom se bave, i po nainu (metodi), kojim se u svom
poslu slue. Istiemo samo, da narooznanstvo ne spada meu fizike
znanosti; nego meu noologike, koje se bave oko pojava due i
86 DR. A. RADI,

uma ovjejega. Obje kat su narodoznanstva pojave due i uma

narodnoga, ali narodnoga u onom smislu, kako je razloeno u
I. laniu; m e t o d a je ista, koja i u drugim noologikim zna
nostima (n. pr. u povjesti khievnosti). Pita se samo, je li nuno
za prouavane toga objekta stvarati novo ime, ili ak drati, da je
to prouavane nova z n a n o s t . Ja drim, da a p s o l u t n o nuno
nije ni jedno ni drugo, ali a je s praktikih razloga jedno i drugo,
osobito pak prvo, p o t r e b n o , o tom ne sumnam. Narooznanstvo
se po svom objektu nikako ne da posve izjednaiti ni s jednom
naukom, kojoj je dana katedra; ni u jednu se ne da umetnuti kao
nezin dio, a a se narooznanstvo r a s t e pe medju sve nauke,
to ne bi ni do esa dovelo, a ne bi bilo ni opravdano. Ovaj put
toga potane obrazlagati, ne mogu.
I tako neka' sebi n a r o d o z n a n s v o , dok mu se ne otvore
dvorane nauke t r a i Ju b i t e ] e (amateure) medju ueena-
eima svih n o o l o g i k i h z n a n o s t i : meu nekim mudro-
znancima, bogoslovima, pravnicima.
*
A. PBIPRAVA ZA PROUAVALE GKBAE.
1. Prouavane se grae ima zapoeti potpunom bibliografijom
svega, to je ve o narodnom ivotu sabrano to u knigama, to
rastepeno po listovima.
2. Treba studija o Judima, koji su se bavili tim poslom: kako
su gledali na narod, zato su sabirali, to su drali o tvorevinama
narodne due i uma.
3. Treba studij o naim pjesnicima i knievnicima od najstari
jega vremena do ananih novelista, koji piu o narodu: kako su
gledali na narod, kako su ga crtali.
B. POMONE ZNANOSTI.
1. Prouavane pojedinoga kojega naroda nije mogue bez pozna-
vana glavnih resultata nauke o ovjeku uope, bez antropologije.
Treba kada tada odrediti, kojemu su plemenu po t i j e l u najblii
Hrvati i susjedna im braa. E e s u l t a t i takvoga iztraivana spa
daju u Zbornik", no samo i s t r a i v a n e antropoiogijsko nije
posao za narodoznanca.
2. Narodoznanae e lako zabluiti, ako ne pozna resultata iztra
ivana o drugim narodima po svijetu, zato se mora upoznati s etno
logijom. Zbornih" ne e donositi studija o drugim, azijskim, afri-
 OSNOVA ZA SABIRANE I PROUAVANE GRAE 0 NARODNOM IVOTU. 87

kanskim narodima, ali e,se iztraivai piui o n a e m narodu

morati na slinosti osvrtati.
3. Za razumijevane kulture narodne treba iz trai ti, s kojim je
narodima na narod dolazio u dodir, primao od nih orue, nain
grane, rijei it. To ui pradavnina ili prehistorija, a i jeziko-
znanstvo e moi mnogo toga protumaiti. Gotove r e s u l t a te tih
nauka bez potankoga gomilana dokaza i grae primat e Zbornik".

C. PROUAVALE GEAE.
Potanka se osnova za prouavane ne da izraditi. Kazat e se
samo glavno.
1. Prvi razdio grae podaje ve mnogo posla narodoznancu. Evo
primjera: Po em se nadijevaju imena mjestima, gorama, orani
cama . . . ? Moe li se to po tim imenima suditi, kojim se je
smjerom narod selio, kad znamo, da ose|enici nadijevaju novim
selitima stara imena? Sto e bijari i ivinari sa 6. i 7. po-
glav|em, to je riihov posao, no mogli bi i Zborniku" priopiti, to
nau. Narodoznancima e ta poglavja kao i II. razdio otvoriti pogled
u narodni ivot, a nai e se i pojava za prouavane.
2. Jezikoznanstvene rasprave ne spadaju u Zbornih". Dija-
l e k t o l o g i j s k e s t u d i j e spadaju u Zbornih* samo onda, ako
se iz nih vidi vea ili mana srodnost razliitih plemena naega na
roda, ako u liima ima resultata o seobi narodnoj itd. Jezine pojave
same po sebi, koliko su resultat fizijologije (promjene glasova itd.),
ne zanimaju narodoznanea E t i m o l o g i j e naprotiv, koliko tumae
koju kulturnu psihiku pojavu, spadaju u Zbornik".
3. Od prouavana duevne kulture istiemo samo to, da e prvi
posao biti klasifikacija. Treba istraiti motive obiaja, igara, plesova,
melodija, pripovijedaka it. Ono, to je u Osnovi", samo je pokus
za nevoju. Ne mislimo, da se narodoznanstvo pomie naprijed stu
dijama, koje na jednom mjestu razgraujui uzimaju, pa od toga
grade neto novo. Ne vidimo n. pr., za im bi ila studija Buha
u narodnoj poeziji", u kojoj bi se pobrala sva mjesta, gdje se spo-
mine buha, pa od toga sagradila studija. Taki je posao mekanika
besposlica.
4. Kod traena izvora i postanka pojavama narodne due treba
svagda, mislim, ii putem komparativnim, a samo katkada psiholo-
logijskim ili u neku ruku aprijornim. No tu ve nastaje sloboda iz
uavana, u koju se ne smije dirati. To se istie samo zato, to se
studijama, koje nijesu nita drugo nego slaba parafraza same grae
88 DR. A. RADI.

(gdjekoji put bez ikake klasifikacije) s nekoliko subjektivnih i niim

nedokazanih misli, to se takim studijama narodoznanstva, razu-
mijevariu narodnoga ivota nita ne pomae.
D. TEORIJSKI DIO.
Napokon e Zbornik" donositi studije o postanku, razvitku i za
dai narodoznanstva i uope o teoriji negovoj.
 .

ZBORNIK ZA NAH. IVOT I I . 7

Josip Lovreti.
 Otok.
Narodni ivot i obiaji.
NAPISAO JOSIP LOVJRETI.

Otok je selo u okolici vinkovakoj u Slavoniji.

U tom selu sam se ja rodio, otraiien sam u Komletincima, rodnom
mistu svoje majke, puku kolu sam svrio u Privlaki, selu izmed
Otoka i Vinkovaca, a kad su mi roditeji opet priselili u Otok, ve
sam ja uio kole na gimnaziji u Vinkovcima.
U ta etiri mista: Otoku,
Komletincima, Privlaki i Vin
kovcima Hrvati se|aci i ive
i pdivaju se skoro sasvim
jednako. Tako sam ja bio
uvik med istim svitom, pa
upozno ivot i obiaje skroz
na skroz.
Sad, kad sam naumio, da
ovo piem, trebo sam ipak
pomagaa, i da me oni site,
ako bi ja to zaboravio, i da
uvirim one, koji ovo uitaju,
da je ovo sve iva istina.
Prvi mi je pomaga moja
majka. Ona mi je od ma
lena uvik pripovidala o i
votu i obiajima Hrvata se|aka SI. 1. Marica Brnatovi (u zavoju).
u naim krajevima. Tako sam
ja to i objubio i dobro prouio.
Vie svita vie e se i sititi. Zato mi majka nae jo dvoje Judi,
da pomau noj i meni. To su: Marica JBmatovi i Pavo Subasi.
Marica je roena u Otoku u kui Stivievoj, a rano joj pomrie
roditeji, pa je onako jo malo siroe oplakala i oca i majku.
92 J. LOVRBTI,

Bila je u koli vrlo dobro ae, a divojkom bila je prva i lipotom

i odilom u selu. Kranski nauk najboje je znala med svim di-
vojkama. Ipak je & i sad nesretna. Nikoliko godina prije toga
pozlobili znanci jparokovi Maricinu sestru, a sad gledali, da se i
ovoj mlaoj osvete, pa kopaj danas, kopaj sutra, sklonu upnika, da
je istira iz divojackog reda. Sirota
divojka sudila se jako. Prva je u
selu, a poslina u crkvi. To ju
nagnalo, da se je onako mlada u
esnaestoj godini udala za udovca
u dobru kuu Brnatovu upravo
do parokije. To je bilo godine
1883. Sad je opet saranila dvi
mlade zaove, svoje dite i dosta
roda svoga i ovikova. Posli joj i
ovik dugo bolovo, dok i nega ne
arani, a sad je ve sedmu godinu
udovica.
S toga mi je majka nu i spo
menula, jer veli: Mlogo je pla
kala, pa e moi i kazivati, kako
se place".
im se je to u selu ulo, grak-
nue na nu pozvani i nepozvani,
ali ona nema ovika, da joj brani,
a slua moju majku, i kazuje joj
sve, togod treba, da se napie.
Najvie mi je pomago Pavo
Subai. Poznavo sam ga jo ko
dite, ali nisam mislio, da u ga
kadgod trebati. Sad,, kad sam ovo
poeo pisati, zamoli ga moja majka,
SI. 2. Pavo Subai. da nam kazuje, to zna. On, malo
obistan, kazivo mi je, to sam
mislio, da nije ni vridno pisati. S poetka sam se |utio, ali, kada
mi posli rekoe, da to sve treba, zamirio sam na oba oka, pa
sluam, togod mi se kazuje, a piem, togod se zaktiva, makar
ini se i zamirilo.
Nikoje vrake, osobito o svatovima, kazivala mi je Mitrovi
i Anlm Lagani.
 OTOK: PRIRODA.

Bara Matii poslala mi je napisane obiaje o svatovima, kad

sam ja svoje ve napiso. Ipak volim, to mi je poslala, a budem
siguran, da je istina, to sam napiso.
Marija Galovi poslala mi je opisane nike likove. Druge sve
likove uo sam nito od svoje majke i Pave Subaia, a ponajvie
od svoje tete Jane SoJceevi.
Kako se pismice pivaju, zapamtio sam jo ko dite. Sad sam
zamolio gospodina Ivana ml. Trilera u akovu, pa mi je napiso
glasove za te pismice onako isto, kako nae hrvatske sejakme u
Otoku pivaju u dva glasa ko dvojnice. Priprosto je to, ali je onako
isto, kako je u selu.
Kad. sam ja ovo sve napiso, polo sam kui, da moji vide. Majka
je proitala prid Pavoin Subaiem i prid enama Olivom Subai,
Bezom Subai i Eezinom sestrom Maricom Brnatovi, Janom ok-
evi i Martom okevi. togod nije bilo posve onako, kako je u
selu, popravila mi je majka i zato je ovo, to sam napiso, isto
onako, ko sto je zbi]a u Otoku.

Priroda.
Kraj i mjesta.
Otok je izme sela Komletinaca, Vrbane, Bonaka, upane, Pri-
vlake i Slakovaea.
Prema Komletincima su s live strane puta: Bastovae, poje; Sko-
rotinci, poje; s desne strane: Gradina, poje; Krevine, dubrave;
Cigansko gr oble. Ovo je grob Je otoki i komletinski cigana i Srbaja,
a i mea izmed Otoka i Komletinaca.
Kad se vozi k Trbarii, s live strane su: Ordje, poje; Krevine,
dubrave; Pitomice, poje; Gradina, zabrana; tako zovu mladu umu;
daje Spaeva, potoi; De, zabrana; Sitmo, bara; Bririica, potoi;
to je mea izmed Otoka i Vrbane. Na toj mei je nigda bila vo
denica.
S desna su k Yrbani: Brise, poje; Strjinci, poje; Jelac, zabrana.
Od Otoka k Bonaeima s liva su: Brise, guvna i riive; Bari-
novci, poja. Na kraju Barinovaca jest najlipi stan otoki, kue
Mikovi-Kovaevi (gl. si. 7.). Taj stan zovu Minih, jer je uokolo
zasaen starom klinovinom. teta je, to je ejeznica upravo po
poli prisikla taj stan i tako ga jako nakazila. Iza klinika su: -
$, panak otoki; Spava, potoi; Jelac, zabrana; Svibanac,
94 J. LOVRETI,

uma; Bila jsemla, poje u umi; Plandite, bara i uprija priko

bare; Svibanac, zabrana; Baka mlaka, bara i po|e; Zivaine, po|e;
Abramov vrt, poje; De, zabrana; Grad. To je na voi Virovima
opkopan prostor u etir oka. Ne vidi se nikakove gradine, osim
ti opkopa uokolo. Gradina je mea izmed Otoka i Bonaka.
S desne je strane k Bonacima: Turski drum, put izmed grobja
i sela; Groble; po|a, na kojima je grob|e, zovu se Petkovac; Brdo,
nive i vinogradi; Selite, nive i livade; Selite je na obronku brda,
a pripovidaju, da je na tom mistu nikada Otok bio; istine, panak;
orava Zebica, mlaka; Mladica, bara; taje ubja o ote Zebice;
Strug, taj je jo dubji od Mladice; Slvir, uma; u noj su bare
Petrovo i Bila mlka; Jezrce, tltu, Blaca, Topotima, velika i
mala, Mdevo sve su to b a r e u Slavini; Plandite, nive, livade,
bara, uprija i vodenica; Tvrdna grSda, poje; Virovi, voda.
Prema upani, s live strane: Oskdru, nive; Mlltovci, poje; Pet
kovac, poje; Vrdnevo poje; Vrdnevo, bara; Slavir, zabrana; Bistra,
bara, priko ne uprija; Slavir, zabrana; Tromea, zabrana. To je
mea k upani.
S desne je strane k upani: Ludara, poje; Brdo, poje; Vrdnevo,
poje; Vrdnevo, bara i stanovi; Vrdnevo, uma; Bistra, bara.
K Privlaki su s live strane: Ludara, po]e; Bipaa, poje; Bipaa,
zabrana; Bipaa, bara; JErvenica, vrlo mali potoi. Tu je nigda
bila vodenica, a to je mea izmed Otoka i Privlake.
S desne strane k Privlaki: Oisdanovake livade, poje; Brize, nive;
Tuino blato, nive; Tuino blato, bara; JErvenica, potoi, mea.
K Slakovcima, s live strane puta: Ozdanovacke livade, poje, t. j .
nive i livade; Male nive, po|e; Bastovace, stanovi; Bastovae, uma;
Berlinci, Gradina i Toma Fog, nive; Bastdvae, uma; Bosut,
potok. To je mea izmed Otoka i Slakovaca.
Prema Slakovcima s desne strane: Kuita i Cfito, nive; Gfito,
bara; Panik, nive; Velike nive, po|a; Harkov stan; Velike livade;
Skordtinci, nive; Bastdvae, uma; .,Na grobluil, nive i vinogradi;
Bosut. Priko Bosuta se prilazi na slakovako zem|ite po otokoj
upriji.
Vode.
Otok je ravnica bez briu|aka, umovita, niska. Sava je poplavi
(potopi). Smetaju dosta i kode bare i movare.
U Otoku znau, to je korito potoka, ali ritko ko tako kae. Ako
prisui korito, kau: prisuila je Spava, Briniea ...... prio sam
suvom nogom priko Brinice, a ne kau: priko korita.
 OTOK: PRIHODA. 95

Ako voda tee ravno, pa malo zavije desno ili livo, pa se opet
vrne i tee daje ravno, kau, da je ono, di je voda zavila: zavoj.
U Otoku ne kau brig, nego bajer. Tako se i piva: Ja sam prala
noge na bajeru, prkosila svojemu valeru".
Brig ne govore, ali znadu, to je, jer pivau: II u poi za miloga
majko; - II za nega, il u vodu s brega!"
Kad navale velike vode, pa se i nai potoci razliju, bude, da uz
potok ima i kaki samac, pa se i taj samac napuni vodom, pa tee
s potokom barabar. To onda kau dunavac. Ni to ba u Otoku ne
govore. To su uli u Srimu, pa i tu znati. U unavcu je plie ve
u potoku. Pivau i o dunavcu:
Dajte amac, irok je dunavac,
Dajte amac, utopi se seka.
Kriv joj nisam, turio je nisam,
Noge prala, upala je sama!
Poloj je onaj talog, to voda naslae, pa ostane, kad se voda za
litne ege snizi i utaje. A opet je poloj i svaka niza, koju voda topi,
pa na noj talog ostavja.
Na potoku zavije kadgod matica ili vrtlog. To zovu Otocani cmrh.

Vrijeme.
Zima je doba, doklegod je ladno. Suomraz je zimsko doba, kad
ne pada, nego se samo mrzne; opraica, kad samo malo snig oprai;
rodinah, kad padaju velike paujice sniga, to se otope, cim na zemju
padu; susniica, kad pada kia i po malo snig. Sola je ni kia,
ni snig, ni led, nego sitno ledeno zrne. Lako se topi, ako sunce
grane, a ako na ladnu zem|u pada, eto ti paleice. Piva se:
Pada soja, kud e, diko moja?
S krova curi, k meni se pouri.
Nikad ne kau u Otoku (misto sole) krupa, ali sam jo za malena
uo, da se piva:
Sitna krupa, juhahuj ! .
Sitna krupa penger mi razlupa, Kato!
Lubi, zlato, juhahuj!
Nij to krupa, juhahuj!
Nij to krupa, ve dikina ruka, Kato!
Lubi, zlato, juhahuj!
Paledica bude, kad se snig topi i smrzava, pa bude ko ledena
kora po putu. A bude to i kad soja pade, pa se zamrzne. Paledice
se boje Judi rad ita u poju, pa ako je paledica pala po snigu, tiraju
96 J. LOVRETI,

marvu u poje,. da kopitama prosiku ledenu koru, da bude itu oduka,

da se ne utui. Piva se:
Palediea, pa se noge skliu;
Seli diko, ne dolazi blizu.
Ledenice, ledene svie. To bude, kad se na krovu snig otopi, pa
sa strije euri i onda se mrzne. To diea trgau s krovova, pa pijucu.
Ine se vata po drveu, kad je otra zima, pa ma bio suomraz, a i
Judma bude na kosi i na brkovima, kad se dugo po zimi voze. Piva se:
Palo ine u vee na voe,
Blago nome, ko |nbi, to hoe;
Palo ine u vee na cviee,
Teko nome, ko Inbi, to ne e.
Sian, Siko, zove se i prvi misec u godini, a opet i kad je otra
zima, kau: ba je sian zima, pa ma to bilo i u vejai. Uvik je
sian, dok zima ree, sie. Sian je obieno ladan i smrzav, pada
snig, siver due, obino je strana zima i veliki vitrovi, ali se do
godi, da bude toplo ko to vee tri godine biva, da je zima bila
boja od proliea. Kada u siriu podune jug, to je od pol dana,
vrime popusti, nastane toplo. Nai vele: Sina juga zima duga"
to se nadaju dugoj zimi. Ako je zemja pokrivena snigom i ne-
popust|iva zima, kau, biti e plodna godina.
Velala, Vela. I to ime znadu u Otoku. Otoani, kad kau: ovelilo
mi se, kaza ko: dugo mi je. Cesto, kad kog kud poaju, pa ne doe*
kau: Di si? Ve mi se ovejilo ekati, a jo te nema". VeJaa ima
kada je gorja od sina. Bude jaka zima, onda se Jadi raduju, go 1
vore: biti e rano prolie. Pomalo nestaje sniga, zemja mrzne, voda
taje, biti e dobro orane.
Oujak zovu ". Kau, da taj misec uvik lae; niga ne zna,
kako e biti vrime. Oujak je proniinjiv; as dune jug, as siver;
danas Judi duu u ruke ozeble, sutra briu sa ela znoj. Ako u
oujku pada krupno ridak snig, to kau: Padarodiriak; ne ima mu
dugo ostanka". Bude kie, vitrova, dosta nestalna vrimena; vitrovi
bez kie sa mrazovima, koji nakode lanu ozimeu, maku, olaju, itu.
Ako traju dugo ladni vitrovi, bude sve slabo i ritko.
Travan zovu prila". Kau, da je to zato, to opri|i ono, to se
mraza boji. Travan bude ladan, bude i ugodan. Vie puta opuri ono,
to je od oujka sretno ostalo. U travnu se trave kreu, sve se za-
mladuje. A svake godine bude drugae; ima kada to prispije ranije,
ima kada zadri kasnije. Ako je bio neugodan ovaj misec i ona tri
 OTOK: PBIRODA. 9

prid riim, kau judi: Siko zasie, Ve|a proveja, Laga prolaga, Prija
opriji".
Prolie je doba, kad se trava krene.
Sviban je kiovit. Bude topal i ugodan. Posli kie bude povodna,
movara, blata. Otoka okolica ima vie bara. Vitrovi duvaju sa
sve etiri strane svita. Kada due od istoka, kau: biti ce lipo vrime;
kada due od zapada: biti e kie; kada iz babina bugaka: bude
oluje i velike kie; kada sivero-istok: taj nam donosi leda. Posli
kie u jesen i prolie bude kalabuza po drumu, kuda kom sa kolima
prolaze. Kie su najplodnije gurg'evske, spasovske, duovske, petrovske.
Lito je, im prvo voe dozriva. Vruine se vie spomiiiu petrovske,
valda od starine, ali su kod nas najgorje od polovine srpria do
polovine rujna. Kad etve ponu,,ve se kae: to su petrovske vruine'
0 Ilinu su pasji dani. Ali to sad sve mane govore. Kae se i
gospojinske vruine.
Oim ivojke u puarinu, ve kau: eto jeseni. Piva se:
Ide jesen, ide mala gospa,
Udat se, stara dika osta.
Ili: Ide jesen, ide gospa mala,
Mila majko, ja bi se udala.
Ili: Kad ja poem pod jesen pudarit.
Sve u momke na pisme primarnu
Kad u jeseni budu lipi dani. kau: prolie babino Uto, ali ne zovu
to doba tako, nego samo onu pauinu, to leti zrakom.
Kasna jesen jest doba o Simunovu, ako jo ni snig ni smrzavica
ne navali, nego blato i toplije kie.
Na Martine ve se zove zima. pa ma i ne bilo sniga. Onda Oto-
ani idu u Privlaku na vaar, a dotle gataju, oe li sveti Martin
doi na bilom konu.
Boi je ipak, ko to kau Otoani, prvi zimski svetac. To se ale,
pa pripoviaju, da je ciganin oo bogatom gazdi, pa molio sina za
svoje kone. Veli': Daj gazda, Bog te pomogo. Zna: Boi doe,
zima proe, bit e sina i tebi i meni". Kad mu je gazda do, ree
ciganin: uvaj, gazda, ino, Boi je prvi zimski svetac, a zima je
dugaka".
Kako se zove koje vrijeme. Zima je vrime, kad se i mrzne i
snig pada i vitrovi duu; zima je uvik, kad je ladno; smrzavica,
kad se mrzne; jugovina, kad se topi snig; maglutine, kad se magla
spusti; vele i maglovito je vrime; tmurno, kad se je nebo stuilo,
98 J. LOVRETI,

pa je vie tamno; oblano, kad je nebo naoblaeno; vedro ko srebro.

Vijor je vrtlog praine, kad se u vis digne.
Sitna kia, rosula, to sipi. Pivau:
Sipi kia rosu]a, Kine moja i bola,
Kine diki kou]a; Spopala ga nevola.
Obina kia, kad se staze zablate:
Pada kia, blato je, Samo mene nije zvao,
Kupi dika svatove, Jako mi je ao.
Maglovita kia. Sitna kia, kad se oblaci izjednae:
Sitna kia padala to u Bosni vode nema,
Turska majka plakala, Krvi do kojena.
Cvek je kia, koja pada, kad sunce sja. Onda vele: Kia pada,
sunce sja, vile se kupaju", ili: Kia pada, sunce sja, cigani se
raaju". Ta kia bude pomiana medenom rosom-; to opuri luk. Jo
ima: nagla kia, oluja, prolom oblaka, kaki je bio god. 1887. na
Petrovo.
T 1o
Zemja je crnica. Piska nema. Voze ga iz upane ili Vukovara.
Ilovae nema, osim pod crnicom. Iza kia ostaju bare uokolo Otoka.
Selo se brzo osui u lito, jer su amcevi lipi. Poplave budu, kad se
Sava razlije, ali od kia ne bude poplave, nego na livadama i ono,
to prilazi u Posavinu. Sad se jutro zem]e prodaje od 60150 for.
Izvan sela je tako. U selu po 1 for. 20 n. do 1 for. 50 n. kva
dratni fat. Bude da ko ivi i na dva tri jutra zem]e, ali onda rade
tuu zem]u i izrauju novac. A otoka je zem]a takova, da bar est
jutara treba za mua i enu.

Bije.
Oko Otoka raste ovog bija toliko puno, da se lako vidi: dikica,
koprive, abda (sitna baza), e]ugovina, tatula, iak (repuv), gavez,
sliz, gorak mali, abnak, gujina paprika, majkina duica, vodenika,
korlogriz, razlie, papukovina, kuko] (ukraj riiva), goruica, iak
(kojim se vuna farba), stava], purjar i mliika.
U avliji rastu: koprive, purjar, sitni gorak, abnak, repuv.
U bai raste: tatula, iak, boda, dikica, koprive ive i mrtve,
pijai, gujin cvitak (gospoda prave salatu od toga), pirika, ze]e,
!
tir i muvar.
Za ranu se ]udma beru: g]ive (zecg]iva, bristovae, paprenae,
]iovaee, peeuriee, kripali), pepe]uge (visoke i niske; niske su po
 OTOK: PRIHODA. 99

riivama), jagode, kukirie, ipkovina, baza (za suvi kaa]), divja salata,
kisejak, liriaci, viriage.
Za lik se bere: abriak, gospina travica, trputac, siena travica,
kimica, ostruga, repuv, zambak. (Vie o tom gl. meu Lijekovima).
Za ranu ivotiriama beru: ze|e (svinama), koprive (svifiama i pu
rama), tavjevo sime (purama), imelu (svinama).
Za farbane vune bere se: srpac, bro, zanovet, iak, iova (esti-
lova) [kora], crveni luk (Juske).
Koja koleba na strani pokriva se slamom, kadgod trskom ili
rogozom.
Za kitim je: spre, drimavac, jagorina, breberina, presliica, ko-
utica, mla, gurgic i (kadgod) |ubiica.
Bije za igru dii: ejugovina (prave egrtajku), vrba, trubejika,
baza (sve troje za svirale), gujine travice, sita (obadvoje za verige),
muvar (prave koarice).
U crkvi se sveti: suncokret, diva, prostrijenik, srpac, gospina tra
vica, ostruga, kunia, siena travica, pelin, poganeva trava, kaloper,
benedik, bosi|ak, cubar, sliz. A druke meu za svetene u male ruko
veti svakojake trave. Ima trava, koje se obino ne svete, a opet ji
dikoja ena kupi, pa ko svete trave uva; to su mileduv i dragojub.
Eadi tete se upa: iak, boda, aluga, koprive, dikica, repuv,
ostruga, stoklasa, graorak, goruica.
Za ove se bijke ne mari, a ima ji puno (na Virovima): lokvafi,
drezga, sita, a, trska.
ivotine.
Za ranu se love: zec, srna; sad ujem da ima divji sviria.
Zbog tete se ubija: kurjak, lisica, divja maka, tvori, lasica,
parcov, mi kuni i po]ski, kuna, viverica, vidra (to je ve ritko).
Marva nije sad u poju, pa je tete mane, a prije je bilo tete do
deset puta priko godine od kurjaka. Lane ili priklane dola je lisica
u selo i poklala kokose. Bude kadgod na stanovima tete od lisice.
Lasiee nose jajca i piliee, tako i pareovi. Tvori ini najvie tete u
Otoku.
Ti svi ivotiria ima mane ve prije, jer su samci, pa svaki svoje
cisti i obilazi.
Oko kue i po baama ive ove tie: vrebac, lastavica, zvidavac,
sinica, vrana; avke priliu priko sela; kano doe u lov; roda, kvorac
(br|ak, vorak), dite], eva.
100 J. LOVRETI,

Po poju i livadama ivi: golub, volariea, siniea, vrana, kano, gre-

bedido, kvorac, slavuj, krvavi zalogaj, pupura (prepelica), eva,
grlica, kretelica, futavac (smrovrana).
U umi po suvu ivi: dite] umski, puzavac, kopi i kaiie, orio,
savurina, kukavica, kos, drozd, vrana, avka. U umi na vodi ivi:
ronac, pliska, liska, kra, roda, apja, guska, patka.
U Otoku ima ovi riba: som, tuka, aran, kesega, crvenperka,
liriak, ijevac, bu|e, juka, jez, povrvoda, bijuka, siriaa, kusori,
iga (doe iz Save u. Virove), ikov (u ritu).
Od gmazova ima: guter (samo obini zeleni; ima ji u umi, ali
nema puno), bilouka zmija, slipi, drvola, korriaa, aba (obina),
aba gatalinica ili katoliania; ne uje se, da ima otrovni zmija.
Od kukaca ima na oviku: buva, va, stinica. Sad se Judi iste,
pa se slabo uje, a i ima stinica ili da je ko vajiv. Buva ima
dosta.
Na marvi ivi: obad, koiiska muva, komarac, kundrav (na ko-
riima), krpej (na ovcama), buva, uga(?), tekuti (na ivadi), vai
(na guskama; to se slabo uje, da di ima).
Kukci u ovijoj rani: buva (u kupusu), iak (u soivu, graku
i itu), crvii (u branu).
Puevi: obini, gujin i balavi pu.
*

Pripovist i vaar od svi ivotima, koje su kod nas.

Kad sam bio u jednome gradu, Nit je mladi, nit je bio stari
Vidio sam guravu paradu: . 1 u bai kupusnice kvari.
U paradi patku potkovanu, U tvoria tilo i odilo,
I nuz patku gusku osedlanu, Kakog nije u divjadi bilo.
I u pure biser ko u cure Vidio sam lasicu bogatu,
Oko vrata namisto dukata. Bilo ale imade na vratu.
U purana amija na glavi, Vidio sam srmt i koutu
Na oima i burumuk ima, I na nima po bundicu utu.
Vie kluna ovisila kruna. Vidio sam tamo i jelena,
Na kokoi crveni minui, Na nemu je mantija zelena;
S minuama pokrivene ui. Rogovi mu malo ponaviti,
U oroza srebrne mamuze Kad mu vola dii, kad spustiti;
Mogo b nima kopat kukuruze. Koliko je godina jelenu,
Na lisici svilema dolama, Toliko je roia na nemu.
Otrag gomba tuca po nogama. Divle make vidio sam stare,
Na zecu je svilena marama Od ni prave za zimu ubare.
I potkove zlatne na nogama. U kurjaka gae od enara,
Tu ja sluam, kako neto greca, Kud se vere, kako nepodere!
Pa opazim pitomoga zeca; Vidio sam jea, kako bea,
 OTOK : BRIEODA.
Na neg kurjak gleda poruglivo,
Sto je na nem odilo bodjivo.
Prekrstim se, velim: u ime oca
Al eto ga, div ji brad ac roca,
Pa jo mi se srce ne povraa
A za bravcom i divla krmaa.
Vidio sam i kunu u bundi,
Zbog bunde je i ubiju ludi,
Finu kou preprodadu jiidi.
Viverica svima jim prkosi,
Ona mala zastavu jim nosi
I jo skae od grane do grane,
Ja ne vio nijedne bez mane.
Vidio sam kuranoga pusa:
Nosi kuu i rogove prua;
Navr roga ima male oi,
Digod doe, - ^ u kui prenoi.
Vidio sam i jazavca, more,
Izvrnio svoje noge gore,
Druga etir za noge ga uze,
Na trbu mu slau kukuruze ;
Ona etir, to za noge dre,
Vuku nega u jazbinu bre
1 na nemii nose kukuruze.
Vidio sam, ko par com zove,
Na slaninu stupice ji love.
Vidio sam na reku maramu,
Kad odnese kukuruz u jamu.
Vidio sam malenu nesreu,.
Koji rado isprogriza vreu:
Mi se zove^ a make ga love.
Vidio sam debeloga puva,
Od nega se rodno voe uva.
Vidio sam svilenu Jertiu,
Kako rova zemju na rpicu.
Vidio sam gutere i zmije,
Kako ovik sa ulom ji bije.
U, tom gradu nema sirotine,
Kad na vaar dou ivotine. .
Vidio sam tamo dosta brae,
Doterali ivine domae,
Vidio sam i kobilu,
Nima ime kau po odilu:
Ajde, Dorat, poteci, Mrkua, -,
Kad kud koja kanij om pokua.
Vidio sam kravu med biima
I med nima malo tele ima.
Vidio sam tamo i magarca,
ll
Kako vozi u ta|iga starca
I nuz starca i kozu i jarca
Vidio sam i ovcu i ovna,
U ni runa kano u barona.
I za nima. ide nito mane,
A ja blie i opazim Jane.
Vidio sam krmau i bravca
I za nima petero prasaca.
Vidio sam i kerova taki,
Nima ime nadiju po dlakij
Crnom Oarov, a arenom arov.
Kad sam doo na vaarsko lice,
Vidim tamo stoje silne tie.
Naredili mene na patrolu,
Vidio sam tamo tiu orlu.
Kad ja tamo sa patrolom ojde,
Opazim ja silne tie rode.
Tu ugledam i kobu i kanu
Di vata ju kokose u granu.
Spazim neto, di po vodi skakle,
Ovde crne, onde bile aple;
One kjunom lea poevaju,
S nim po vodi ribice vataju.
Ja pogledam nuz potoke uske,
Navr poja stoj u divle guske;
Lipo ji je vidit i estito,
Stale pasti na nivama ito.
Vidim neto kolik puran pravi,
Kad ja blie, a tice-zeravi ;
Na ziminu selu na toplinu,
Al u letu svi k nama doletu.
I opazim da je netko bos,
I posluam: piva tica kos,
I za nime stoji upravite},
Kad ja blie, a areni ditel.
Kada gledam i na drugu stranu,
KJunom ditel udara u granu,
Do ditela stoji neka uja,
Kad ja blie, opazim slavula.
I on piva tanko, glasovito,
Al je bilo posluat estito!
Ja zapitam: ko piva u zraku?
To je tica &? u oblaku;
Ona znai, kad e biti kie
Leti u vis, togod more vie.
Sad pogledam gore ispod krova,
Kako laste prave gnizda nova
One znaju, kad e biti zima,
102 J.
I odsele, di lito poima.
Po proliu opet se doskliu.
Kad sam doo do jednog trnapea,
Tu opazim lakomoga vrapca.
Di je covik posijao ito,
Taj se vrabac do sita naito.
Tam pogledam na jednu zidinu.
Na noj spazim tiu savurinu:
Strane oi u glavi vidliva
A kad zora, ona ujist" piva.
Grledam gore, to na tornu ima,
A jastreb se vere ispod lima.
Vidio sam, kako nito vreba
To skakavce kupi tica kreba.
U odniku vidim u kavezu,
Kako tiglic stoji na ejezu;
Prid nim komad biloga eera,
Pa od zore piva do veera.
Covik baca sime u pol dana,
Za nim kupe ide tica vrana.
Sojka tica fiuka na grani,
Ko da mome divojice mami.
Golub zove tiu golubicu,
Divji golub izgovara kolumb".
A na nivi tamo ore orac,
Za nim gliste, crve kupi kvorac.
I neto se i po kori struza,
Kad ja blie, to je tica pua.
Na prozore kad e ledenice,
Oto nama pokau sinice.
Nij nijedna tako naarana
Kao to je tica smrovrana.
Nije nedna kod goveda taka,
Kao to je tica govedarka.
Je 1 jo koja tica vaka lepa,
Ko to j svraka dugakoga repa!
Kad sam doo iza grada na van,
U vaaru stoji tica garvan,
Jo , ubio je Bog!
U kavezu piva: popu rog!
To mi nije bilo ni u glavi,
to prdava vie pr" u travi.
Na vaaru to se pripovida,
Da imela imelu poskida
Jo se nito u travama tura,
Oto kau, da je div\a pura.
U travi je nika veselica
I I'IU zovu tica prepelica.
LOVRETI,
Rpimice letu nike tie,
To su bile mloge jarebice;
I na ni je pucati sloboda,
Jer ji rado jedu sva gospoda.
Zatovolka rado guli voke,
Porad ne se prave dobre toke.
Na drvetu spazio sam une,
Kako one suvajiku krune.
Zlogodnaa ima dobre oi
Ona piva noom u pol noi,
U pol noi i u polak zime
Daje znake za ravo vrime.
Tamo spazim na drvu na grani
Tica zeba sa mavom se rani.
Kad se uje pivat evrluga,
Kau ludi: bit e zima duga.
Jo sam uo pismi i glasova
A od tica razumni drodova:
Znade svaki trinaest glasova.
I opazim tiu kukavicu;
Ta sirota do Petrova kuka,
Od Petrova i pilie tuka.
Covik ore, za nim skavka avka.
Kupe gjiste i sitne crvie,
Jedna drugu kupei pretie.
Kad pogledam na kojega duda,
Na nem pravi gnlzdo crvenguda.
Prid no spazim silne slipe mise,
Di ji dica s ikom uvatie.
Nona tica, ustane je dreka
Da iza sna pripade oveka.
Vidio sam tamo mladu umu,
Malu tiu caria u grmu.
I na vodi spazim: vodenica,
Bilo j tamo i vodeni tica.
Krivoklunka u vodi se tuka,
Tie kre sve se aa dre,
Koja j mana ide po lokvana.
Divla patka i vodeni ronac
Ni opazi koji dobar lovac,
Kado dou na banak u lonac.
Vidio sam ribarsku kolibu,
U barkama svakovrsnu ribu.
Vidio sam arana i tuku
I^ilenca, bulea i luku,
ikov, igu, soma i linaka
Nit na nima Juske, niti j dlake,
I kesega, biluka, sinaa
 OTOK: TJELESNI USTROJ. 103

I sa nima seka crvenperka Pa izgrizu enama ambrele.

I Jcusori, je# i povrvoda
Ovi sedam sve u skupa oda.
I na vodi igra riba vidra,
Od ne koe ubara bit moe.
Vidio sam tamo silne rake,
Sto imaju na nogu tipajke.
Vidio sam tamo, mili brate,
Silnu gamad, muice i pate
(Kad muice idu u oblake,
One kau kiovite znake) -
I jo iste crvie i gliste
I u drva velikoga crva,
Silna muva, to meso zap|uva,
I mlatara muva ubretara.
Covik mora trait povitarac,
Da ga ne bi bocnio komarac.
Tamo letu pate popudarlce
Crvenaste, bilim arenaste.
Jo se zove pata baba Jela
Liti Jude lupi u pol ela.
Zlatna pata dani ko zemjica,
A u noi sjaji ko zvizdica.
Boja Icrava nikada ne spava,
Ve se mori na drvlu po kori,
Boji vola pram ni se ponosi,
On rogove navr glave nosi.
vabe pate i silne stonoge,
I stiniee po duvaru mloge,
I smrduke pate bilouke.
Ousinice oe jesti voe,
A roac je otrovao ivine,
Od nega se otruje marvine.
Vidio sam groznica vodeni,
Skakavaca crni i zeleni,
I striice i crne i bele,
Vidio sam pueva balavi,
Koji liu bez kue po travi;
Oni rado budu u kupusu,
U salati, kad se poj de prati.
Kundrav ivi pod repom u kona
Sve se mika i sam se istiska.
I gagrica, ona ima oi,
Suvo meso vie put istoi.
Mlogo aba, s kojima se vraa,
Vidila se i jedna ;
Supro aba ona je velika,
Trebaju je lui porad lika.
U kog bude maternica bola,
abu kolu, krvjom ga napoju.
Gatalinka na rvetu biva,
Kad e kia, oua krekre" piva.
Ima mravi veliki i mali,
I crveni, i crni se metu;
Ima, koji u starosti letu.
Leperova u dolu i bregu
Na vokama gusinice legu.
Stren velik, osa ni velika,
rado ubodu ovika.
Pela sisa i cvie i travu,
Od otoga slatki med napravu.
Midir, trutah, skitalica ela,
Trau meda u sati kod pela.
Obad mali, a velika beda,
Od neg beu u ordi goveda.
iak jede ito u ambaru
Mrmak peva, kia se saleva.
Stara baba u starosti suva
Ona trai u rozama buva.
Taj se vaar i danas spomine :
Kod nas ive sve te ivotine.
Izmislio i napiso P a v o Subai.

Tjelesni ustroj.
Openiti ustroj tijela.
Stas i glava. J/udi su u Otoku ponajvie sredne visine, maleni
ima malo, a ovisoki dosta. Bude ji i vrlo visoki. Dugo|asta su oblija,
glava je onako sredna, nije dugojasta, a ima ji i okrugle glave,
ali malo.
104 J. LOVRETI,

Kosa, koa, oi. Kosa jim je uta i mrka,, ima dosta i crne kose,
a mane ima svitle, blidoute. Kojima je kosa bilkasta i ukasta,
kau jim bilogriv, bilotrepast, bilomusast.
Koa je i bila i ukasta, malo kad mrka.
Oci su najvie zelenkaste, ukaste, sive. Plavi je oiju malo,
mrki dosta, a sasvim crni malo. Graorasti oiju ima najvie. To
su oci ni ute, ni sive, ni zelene, nego nikaka mianija.

Posebne pojave.
Jakost i zdravje. J^udi su ko i drugdi jaki kako koji. Ba suvie
w
jaki Judi nema.
Svi su. mruiiavi, tanki u driku, tancurasti, Dok su mlai, odaju
komice, kad ostare, pogure se.
Otoanke malo raaju k i gospoje. Ne znam, truju li (ili troe),
ali je sva prilika, dok i one ko i gospoje najvie otrane dvoje, troje.
Svoje likove za to.znadu, ali taje, a ule su i o gospoja gospodskih
likova. .:.'.'.-.
Umiru u svakoj dobi po malo. Mlogo dice pomre i do godine, a
kad navali poslia, zaokupi tamaniti i do desete godine. Dice umire
u Otoku jako mlogo.
Stari }udi ima malo; Priko osamdeset i pet malo koji prikoraei.
Ko umre u ezdesetpetoj i sedamdesetoj godini, vele nm: dosta se
je naivio.
Dijelovi tijela. Gilo tilo zove se: tilo, a i oblik tila zovu tilo.
Piva se: Sirota sam, nigdi nita nemam,
Samo moje lipo tilo
I fino odilo.
ivot, to je tilo iz mitra, jer esto kau: Ba osiam u ivotu, da
mi nije dobro. Boli me cio ivot. Ve ne osiam ivota u ivotu.
Lice i tijelo. Falinke. orav je onaj, komu fali jedno oko, ali
kau komu, da je orav, ako oslipi na obadva oka.
Slip je covik, koji ni na jedno oko ne vidi. Ipak vie kau, da
je taki ovik orav, jer kad kau komu, da je slipac ili slipica, to
vele, ko da ni ne vidi ni ko krava nema. Slipac i slipicage u Otoku
samo onaj, ko prosi od kue do kue, pa ma i vidio.
kilav je onaj covik, komu su oi zdrave, a samo kad poglede u
stranu, onda jedno zae daje ve drugo, pa ne gleu jednako. Onda
 OTOK: TJELESNI USTROJ. 105

kau: gle kako skiji. Bude, da kadgod zakiji oko i kad ejae gore
poglede1.
Razrok je onaj, komu oi upoik gleu ili jedno od drugoga, ili
jedno k dragomu. To bude tako, ma ejade i mirno gledalo, ma ne
kretalo oima. '
Skipav je onaj, ko sitno glede i puno trepa, ko da mu nita u
oima smeta.
rakav je onaj, komu sunee smeta, pa i sitno glede i puno trepa,
a uvik su nm oei suzne.
Zrikav je onaj, koji sitno glede, ki|i i privraa oima, da mu se
vie put bebe sakriju, pa se samo vidi ono bilo u oima. Ali uvik
sitno glede.
Kom je jedno oko vie otvoreno ve drugo, kau da je sorav.
A opet vele, da je zorav onaj, ko ima bionu na oku, pa malo pogne
glavu i ko ispod bione zuri, da vidi.
Kratkovi je onaj, ko ne pozna, kad ko ide priko puta i ko ne
vidi radit, ako ne privue poso k oima. Ako je divojka kratko vida,
vele joj, kad joj se rugaju, da je orava i slipa.
Ako su usnice odebele, a usta ovelika, zove se ovik labrnast,
labrtast, lalokast.
Inoea mi labrnaca,
Na me glede ko krmaa,
to sam svoju diku
Polubila u jiviku
Prid nom na vidiku.
Kad ko nema komad usnice, pa se vide zubi, zove se prokoast.
Bude, a je komu usnica na sredini ko malo razrezana; to ne
zovu prokoast, nego e moda samo iz pizme rei. Divojke pivaju:
Inoa mi kao ciganica,
Laloke joj u etiri nica,
Moglo bi se uvest deset ica.
Ralat je onaj, u kog su velika usta, a kau i onom, da je rajat,
ko puno brb}a i drugog grdi 2 .
1
Siam se jo ko dite, da je ula Juria pivala svojoj inoi Mari
Sajnovoj u Privlaki o kijavom oku. Ondi momci budu pod misom na
koru, a prve divojke klee na balvanu prid oltarom. One su se otimale
za istog momka, pa je ula pivala:
Inoa mi na balvanu sedi,
kijavo joj oko na kor gledi.
2
Tako je ula Popina pivala Mariji Sokalia, kad se je narugala
Evi Darkovoj: OJ Marija, alaj si rafata,
Muka ti je, to nema dukata.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT . 8
106 J. LOVRETI,

Pulat je onaj, u kog su usnice ko malo izvuene, a obrazi ode-

beli, pa ko izvueni. Pivalo se:
U to si se zagledao, diko ?
U dukate u cure pulate!
Po kosi i licu se zovu Judi crnomaiiasti, bilotrepasti, bilomusasti,
plisnivi, mrki, bilogrivi.
Kom mozujice izlaze po licu, pa se moda i nagnoje, zove se
mouliav.
Ko je imo kozjace, pa mu ostale po licu rupice, zove se kozjaiv,
aren.
Mucav je onaj, ko, dok govori, svaki as izmed rii izgovara
m-m-m, dok ne pogodi ric, koju eli da kae.
AJcav je onaj, koji, kad pone govoriti, ne moe da izrekne, to
eli, nego pone pridueno izgovarati a-a-a, pa se onda istom uputi,
da govori, to eli.
Peskav je onaj, koji nezgodno izgovara slova c, s, #, ko da malo
podvue dolfiu usnicu pod gornu. Dok razgovara, uvik se uje glas s.
Tepav je onaj, koji ne moe s izgovoriti, nego misto toga govori
t, n. pr. misto: nisam kazo" reko bi: nitam tado".
Sulav je onaj, ko ne moe izgovoriti c ni s, nego izgovara i ,
n. pr. misto: cvie i selo reko bi: vice, selo.
Tankovit je onaj, ko je povisok, a tanak i ispravan. Vele mu i
tancurast, tanaak.
Vitak je onaj, koji je i ispravan i tanaak i ovisok, a moe biti
snana tila, samo ne smije nita biti odebelo na nemu. Divojki kau,
da je vita tila ko tanana jela, da je ravna ko preslica. A to je taka
divojka, koja oda, a ne prigiba tila. Drukce kau, ejade je lipa tila,
lipa struka, ako je tanko u pojasu, a opet prsa, lea i kukovi ojaki.
Lipa drika je ono e|ade, kom su kukovi ojaki, a srudni, da ne
smeta struku,
Usrpit je onaj, ko zabacuje glavu postrance1.
Zdepkast je onaj, ko je sa svi strana odebeo, a malen i pupast.
Buragat je onaj, kom se trbu izbeio.
Bastepletit je onaj, ko je debeo, a nigdi nije tvrd, nego svud
propada ruka, kud dirne, pa se je sav ko raspuzio.
1
Tako je odala prije deset godina Marija Abramova, pa ma da je
bila najlipa divojka u selu, ipak su joj cure zlobno pivale:
Inoa mi usrpila glavu
Ko kobila na zelenu travu.
 OTOK : TJELESNI USTROJ. 107

Ko je jako velik i krupan, da ga je nezgodno viditi, zove se

verlomina.
Nezgromafiast je onaj, u kog ne pristaje nit ona glava uz tilo,
nit ona prsa uz struk, nit oni kukovi uz riegov od: sve, to je na
riemu, ko da nije negovo. Ako je divojka taka, vele joj, da je ne-
zglotna.
Saltat je onaj covik, komu fali to na ruki ili na nogi, ili koji
prst, ili ba komad ruke ili noge. Sakat moe biti covik ili od po
roda ili se poslim sam osakatio. Ako ena rodi sakato dite, kau:
rodila je dite sakato, livom nogom, rukom.
Ako ejade strada samo, kae se na priliku: osakatio je desnu
nogu, zamanio sikirom, pa tri prsta odbio, a sad sakat oda.
Ako oviku to drugo na tilu fali, izim na ruki i nogi, ne kae
se nikada da je sakat. Mogu mu faliti ui, oi i nos, pa opet nije
sakat.
Oulav je svaki covik, komu izraste gula na prsima i na leima,
ili samo na leima:
Inoa mu gulava u lea,
Pritiram je priko devet mea;
Uzmem ulu, razbijem joj gubi.
Ima zagonetka:
Inoa mi torbu prti, I u torbu ono mee,
A uprta nema, Sto isprtit ne e.
Kvrgav je ovik, komu digdi na tilu narastu kvrge, a ne moraju
biti ni vee od pol pesnice. To se ene ale, kad nose dicu na kr-
terie, pa je pitaju: kako e se dite zvati, a one vele: Grrga, na elu
mu kvrga.
Ourav je ovik, komu se lea saviju. pa se i vrat pogne. Tomu
je onda gorne tilo u poobi srpa: guravo prase sve poje popase (srp).
Gmurav je ovik, koji i glavom i vratom i ramenima klone kad
oda. Uvik se trese i klima, ne moe da oda ko svia.
Trom malo kom kau, nego vele: teak je. Taj ilom tabanom
lupi kad korakne, a opet jedva nogu za nogom vue. Taki su |ui
obino trbuasti, al ima i mrunavi, pa se ipak teko kreu.
epav je ovik, komu je jedna noga kraa od druge. Kad tako
ejade oda, sputa mu se kuk nad kraom nogom u svakom koraku
ili se prigibje gornim tilom ko da oe ustma kolino a pojubi. Al
to je onda, kad noga nije samo kraa, nego i sapeta, zgri ta, uko-
ita. Ako divojka tako oda, pivaju joj:
*
108 J. liOVRETI?

Gle inoe, to nevoja radi:

Kudgod ide, ko da kupus sadi. - . .
U Otoku ima cura lepa,
Samo j ' teta, to sirota epa.
Igra seka kano baca,
Jedna dua druga kraa.
U koje se kuk snizuje, kad oda, u ne bude i ona roza na kouji
pod tkanicom nakrivo, ujero:
Oj divojko, najero ti roza,
Tebe valer po Virova voza.
Egav je ovik, koji oda, pa se lela i gornim tilom i kukovima
s jedne strane na drugu ko a nije dobro sastavit.
Santav je covik, komu je noga jedna ili ukoita ili zgrcita, da
ejade u odu nabada". Kadgod se covik i posie, pa teko staje na
nogu i kae: oantavio sam.
eblav je onaj covik, komu nisu zglavci u nogama vrsti, nego
budi u linku, budi u kolinima rasklimani, pa mu se noge izvraaju
ovamo onamo, kad oda.
Gegav je onaj ovik, koji se lela desno livo, kad oda, ko da e
upast sad na jednu, sad na drugu stranu.
Bagav ili bangav je ovik, komu su stopala debela, pa teko oda,
staje ilom stopalom, misto da se prsti minaju s petom..
Bomav je covik, kojemu je noga vrlo malo zgrcita ili moda koji
prst na nogi nakazan, da smeta, kad oda, ili je moda ta na nogi
izraslo, pa se malo pozna, kad eejae koraca1.
Truiav, kau, da je onaj ovik, koji je gledat, ko da se objio, pa
se i teko mie i lino glede i usta ne zatvara.
je: ovik, komu su ili na ruki zgriti prsti, ili je ruka u
prigibu icaita, iskrivita, ili je u laktu izvrnuta, ili je noga u lin-
cima izvrnuta, ili su pete naprvo, a prsti odostrag.
Jerav je ovik, komu su kukovi nejednaki, pa se to pozna kad
oda, da je iskrivit, izjerit.
Grbav je onaj covik, TI koga je jedan kuk vei od drugoga, jedno
rame jae od drugoga, jedno piece ispalo, a drugo upalo, tako da
mu nije upravan ni kuk ni struk.
1
Ima jedna ena u Otoku, pa je tako vrlo malo roma. Ona se ali
sa svojim ovikom: De, brate, reci mi, kako ja odam, pozna li se
to jako?" On joj veli: To je tako, ko da si se na trn ubola, pa
malo odskoi".
 OTOK: TJELESNI USTROJ. 109

Kad ko nije pravo pri sebi, vele mu, da je zanesen, mvracit,

zauit, ludast, suludast, mtepen, da strao, ograjiso, natapo.
Bolesti. (0 zli de.) Brazgotina ostane iza rane, kad velika rana
zaraste. OMI se zove znak, to se pozna, kad se noem poree, pa
ranica zaraste.
Kad kom to teka na nogu ili na ruku spade, pa malo zgnei,
kae se: tuko se je. Onda obino i krv posine. Tako bude i kad
se nokat stue: podsidne krv, pa ne prolazi, dok nokat ne spade,
ili dok to stuceno s noktom ne izraste.
Zubi se razbiju, poizbijaju, razlupaju; glava se razbije, probije,
ozlidi; u lea se grune; po obrazu se une ili pirne. Zato se duka
zove u Otoku pirka, a pirkati, to je tako ko ukati1.
Naboj bude na peti, kad se peta natrudi, pa otee. To su strani
bolovi, a mora se ekat, dok se nagnoji, pa onda prosiku i lie.
Zul bude na nogi i na ruki, kad se u poslu ruka ili noga natrudi.
(Oirevi i rane.) Girevi budu po tilu. Pocrveni misto, pa se napne
i nabire. Ako je to misto veliko ko kuda i vee, pa se pone na-
birati str moda mani od krajcare, to je onda ir kokoar.
Ako se ir ne nabire, nego se napne i pocrveni, zovu ga ir
potkohnak. Ali obadva ira oblau im, da se nabere i prokine.
Oirevi dolaze od sama sebe. A kau, da dobiju ireve oni, koji na
kokoji badnak lupaju orae i koji se na kokoji badnak tuku.
Prit je bolest na koi na tilu, a bude na kapku na oku, a bude
i na samom oku mali priti, pa u uvu, na licu, na zubnom mesu
i na jeziku. To se podigne koica, ko kad se opuri, a bude pod
koicom vodica. Kad prit pukne i procuri, zaraste i ranica.
Momlak je malen ko priti, samo to je tvri od prita i na
vriki malo nagnojen. To kau, da je jedrina. Najvie bude po licu.
Suak je vei od mozujice i boli, ali je gledat ko mozu|ica.
Cir je jo vec'i od uka. On boli jako i dok se zarumeni, pa dok
se nabire, a i kad se prokine, dok se str ne istiska. I posli boli,
dok zaraciva, jer iza stri ostane ovelika rupa na iru, pa treba, da
to zaraste.
Micina je jo gorja od ira. Bude kad ko mala pesnica debela.
Napne se za uvom, pod grlom, pod pazuom, pod kolinom. I to lie,
1
Pivalo se je jo davno u Otoku:
Naa frajla nepera, Pa ga voli svatko,
Parok metra protera, Jer je ferter mudra zvirka,
Al ne moe fertera, Parok metra pirka!
Jer je ferter lue slatko,
110 J. LOVRETI,

pa zavijaju, dok se ne prokine, a onda lie, da zaraste. Ko micinu

ima, i taj dosta trpi.
Sulevi. Kau, da to jako boli, pa bili u|evi u nosu, ustima, pod
pazuom, ili di drugdi na tilu. Nit se to moe odat, nit sidit, nit
leat ni mirovat, nit pravo odanit. Kau, da se to napne iz koe nit
ko ir, nit ko prit, ve nita krvavo, pa pee, ee i pali, dok ne
pukne il se ne osui. Sujeva ima devet vrsti: mujak, enka, su vi,
krvavi, balavi, glavni, kalotinar, vodeni i trupni. Sujevi se kreu iz
tila, kad trava iz zemje. Svaki uj drai na kaa], pa se zato jedu
svi likovi, koji su od kaja. Zato jedu jeevu mast na kruvu.
Jarac na oku. To je mozu|ica na gornem ili ojnem kapku oka.
A dobije je, ako jede, pa te poglede trudna ena, ko da eli zalo
gaja od tebe. Ako te poglede skotna maka ili kuja, dok jede, dobit
e jarac na oku. Kadgod jede, pa ko zaite od tebe, podaj mu, da
ne strada. Ne mora to ba jarac skoiti, ali se Judi boje i druge
nesree. Eto i dica, kad vide^ da kogod to jede, odma iskrive ruke,
pa govore:
Poslala me moja majka, Ako ne da malo maka,
Da mi dade malo maka; Ostala ti aka vaka.
Badlevi su u oima. Udebja trepavica u korenu, pa smeta oku.
Kako eejade trepa, tako bad|evi grebu po oku.
Biona na oku. Bole oi.
Ivanski kresovi zove se bolest, kad se kom potpriti lice. To je
lice ko ugano. I u licu je vatra, i kad ga se dodije, misli: opuri
ga iznova. To i pali i jako boli, a prie i u oi i u nos i oko usta,
pa niti moe vedro gledat, nit na nos dijat, nit ustima micat, jer
je sve lice ispurito, pa boli, ma to radio.
. vale se dobiju, kad se iza valavoga napije vode. To slina tee
iz usta, usne porumene pri krajevima, pa se izjedaju.
Poganima. To je bolest, kad se ozlidi meso oko zubi, pa boli.
Basprnaci. To je bolest, kad se na ruki izjeda izmed prsta, pa
se i rane otvaraju.
Maja dlaka bude na ruki na prstima oko nokta. Nau|a. se, zadre
se i ozlidi, pa jako boli, jer se gnoji i trune, pa sve daje izjeda.
Zanoktice dobije onaj, ko pere ruke, pa ji otresa, misto da otrie.
To se na prstima za noktima koica otkida, pa boli.
Nazebine budu na prstima na nogi i ruki, kad prsti pomrznu, pa
otiu i ukoe se.
Vlasovi budu, kad se di na tilu rana otruje, pa se cisto meso
uzdu eipa i kala.
 OTOK: TJELESNI USTROJ. 111

Strup je ko i vlasovi, a bude na nogi, kad se rana rastruje, samo

se tu meso ne cipa, nego pocrveni i trune.
Trudovi. To bude, ako otruje kaku ranu, ili ir, ili prit, ili
maju dlaku, pa se ozlidi.
Bivle meso izraste, kad se rana otruje, pa na rani izraste crveno
meso.
Crnac i rak i Mvina, to je sve isto. To nito toi covika, a lika
nema. Bude crnac i u nosu, pa nosa sve po malo nestaje. To je
strana boja. Najprije se pokae crven, a onda udari svrab, pa uvik
ee, a ono misto bude sve maiie: jede se na oviku ivom meso i
nestaje ga, a pomoi se ne moe. Zato je to velika enska kletva,
kad reknu kome: ivina te rastoila.
(Bolesti koe.) Perutac bude u male dice na glavi ko sitne
krastiee, pa ako se ne lici, budu posli velike kraste.
Svrab se dobije, ako natapa na pasji sugreb. Onda zasvrbe ruke
i noge, pa se ubije grecajue, a ne moe pomoi.
Suga prilazi sa ugava na zdrava, a dobije se, ako se kupa u
ugavoj, zelenoj voi.
Sugreb se dobije, kad natapa na pasji sugreb, i je maka ili
pas papcima zagrebo. Sugreb je svrab ko i uga. Bude ga ponajvie
po ruki izmed prsta.
Ko boluje nepotenom bojom, kau mu, da se je ogadio. Ne
znam, je li ko u Otoku tako bolestan, jer se to taji. A opet daje su
od varoi, pa vajda i zato mane za to znadu.
Bradavice rastu na coviku ni sam ne zna otkuda. Lice se gjivama
sa bunita. Do sunca ishoda se ejae gjivama natare, a za nediju
dana nema bradavica, ko da si ji rukom smanio, a ne zna ni kad
i je nestalo, ni kuda su nevidom osle.
Mrtva kost. To se napne pod koom ko mala kost, pa se po malo
moe i pomicati. Ne boli, al ipak smeta. Prije osamnaest godina
bila je u Vinkovci lipa divojka Manda Marinova, imala je mrtvu
kost na slipom oku, pa je i proivovala pokrivene glave, da se to ne
vidi. Samo je tri poslidiie nedije, dok se je naviivala, ila otkrita
u crkvu.
( U n u t r a n e bolesti.) Glavobola je svaka bolest u glavi. Naj
ee kau, da su uroci, a ne glavoboja. To ima ve, ko je urokjiv.
Ko je lip i mio, na tog lako dou uroci. A ko ima sratene obrve,
taj moe uredi, kog ode.
TJvo boli. Eitko kad kau uvobola. A to bude. ili da te to u uima
trza, ili da uvo procuri.
112 J . LOVRETI,

Unaviea. Bude u nosu. Nikad ga dosta naistit. Kau: nos

rakiju. Vec i pocrvene nozrve, ko da su opurite. To se dobije, ako
uvati rukom a bravu, di se je useknio onaj, ko ima unavieu, ili,
ako zapita onoga, ko ima unavieu, to mu je, a on rekne, da ima
unavieu. Onda ona s nega prie na te. Zato ica, kad ele, da se
oslobode unaviee, pitaju jedno drugo: Zna, to ima nova ?
Sta? Udaje se moja unaviea za tvoj nos.
aba bude kadgod pod jezikom. Vele, da to bude, kad natapa
na pinu bisna psa. Onda se pod jezikom napne ko abica. To izreu
britvicom, nataru soju, krv iztiskaju, pa oumine.
Stenci. I to bude pod jezikom, kad stane na pinu bisna psa,
To jako jezik stee, a veliko je ko kukuruzno zrno. I to ne proe,
dok se ne razreze.
Grlobola je uvik, kad ma to u grlu boli.
Kaa} je onda, kad kaje, pa izrakuje, a i onda, kad kaluca,
a ni slinku ne izpiivava, pa i onda, kad se u toj boji jako mui
i sui. Samo ovo kau, da je suvi kaa].. Kad jako kaje, ko da je
grlo proderano, zove se taj kaa}: magarei kasaj, ili kukurikavac.
Gua se zove sve ono, to se vie put napne na vratu, kad te
grlo boli.
Gua je ono, to te u vratu stee, pa oe da zagui. Od tog
cesto mala dica umiru.
Silci budu u grkjanu. Najprije oviku nito smeta, grebe ga, a
posli osiea, ko da su ijate iglice u grkjanu, pa zato to jako boli.
Bopotina. To je unaviea s kajem. Dobije ju, ako natapa na tui
mokre.
Sklopci. To je bolest male dice, dok je jo ena u eteresnici.
Ditetu bude nito, pa sklopi usta, ko da su grevi u e}usti. Od tog
se ni ne lii. Koje dite dobije klopce, to i umre.
Vratnaci. To je bolest, kad vratne ile nabreknu, pa bole. A to
su vratne, ile iznutra. Ako boli iznapoja, kau: bole ga lizde.
Crv. To bude u nosu, u uvu, u vratnim lizdama i u zubima.
Kadgod ta boli, pa jako kopa, kau: crv je.
Prosai su bol u prsima, rebrima. To jako bode, pa kau: pro-
saa me. Vele, da to doe, kad to ovika smlati. Izie ob no iz
kreveta, pa napoje onako neobuen, a vile i dumanice ga spaze,
pa ga samo ladnim vitrom omame, pa je gotov. Onda odma
bosti u prsima, pa se ni dijati ne moe.
. To je kasaj, od koga nema lika.
 OTOK: TJELESNI USTROJ. 113

Sipoti. Sipjiv je onaj, komu se uje, kako die, u prsima ga

stee, pra i dim mu kodi, smeta mu i zima i toplina. Taki Jtidi
spavaju i zimi i liti po kuarima, da budu na osami osim drugi.
Trbobola. Kau, da to bude dost put, kad se eejade im pritovari.
Zato vele ene dii, da ne jedu puno ni lepine ni pogae, jer i od
lepine trbu se napine, od pogae trbu plae.
Grevi u trbuvti. To kau, da je mala kolera.
Maternica je gjista u trbuvu. Ne zna se, kako se dobije, samo
ejae problidi, izmravi, bjuje, ne sladi ga jilo. Lie tu boju,
govedskom ucju i krvju od kornae. To piju, pa gjista ugine, i
e|ade se oprosti teka.
Srddbola je bolest u trbuvu, kad se ide krvju napoje. To dobiju,
kad trbu oladi.
Kostobofa. To je, kad boli u kostima, da jaue, a opet, kad dirne
rukom, ne moe se uvriditi.
Krstine. To uvati ovika togod u krstima, ili ako se jako upne
ili se razladi.
Zglavah. Kau zglavak je uvatio mesa, jer esto smeta u prigibu
ruke i noge. A nikoji kau, da je ejae na nom mistu oladilo,
pa zato da stee, ko da je zglavak uvatio mesa.
Jcripica jest bolest na ruki u prigibu. To se u etvi vajda zglavak
o zglavak oee, pa onda ruka kripje i jako boli. Kau, da su to
najgorje boli na ruki.
Gr u nogi dobije se, kad izvue po noi nogu ispod ebeta,
pa oladi.
Drtavica je falinka, kad oviku strepe ruke i noge, pa uvik po-
rtavaju, da se ba vidi.
Drmavica. To je, kad ejae drma i glavom i ramenima, i rukama
i nogama.
Vilovski ulom se dobije, kad ejae strada ma di u poju ili u
umi, da iznenada ruku ili nogu pribije ili ugane, ili da upade, pa
slomi rebro. Onda vele: natapo je na vrzino kolo, pa su ga duma-
niee iskrile.
Smlata. To je svaka bolest, to iznenada ovika snae, a ne zna
se, otkuda je.
Otok je oteeno misto ma di na tilu. Ne zna ovik ni sam oda ta
to bude.
Gromica. To zna svako, kaka je boja. I zima bude i vruina i
omarina i glavoboja; i ea te mori i opet ti kodi ako se napije;
jilo nije slatko, vie put se i povraa.
 J. LOVRETI,

Vatra je vrua groznica, kad ejade u bolovima to vidi i govori,

a ne zna pravo za se.
Ogan. To je ista vrua groznica, samo, ko je u ognu, taj skae iz
kreveta i oda, trza se i bii.
FraH. To dobiju mala diea. Budu ko u vatri, ne znaju za se,
trzaju se, usta jim se pine.
DalaJc dobije, ko u groznici mlogo voe pije. Onda mu ili s desne
ili s live strane trbu natelme, pa smeta, kad oda, jer se otecava.
se dobiju, kad je ve taka poslia u selu. Oejade ositi
omarinu, ko da e dobiti groznicu, pa se onda topli, a kozjace
izau. Onda se samo treba jako topliti, da ozriju, pa da se osue.
Ako osia, da te svrbe^ ne esi, jer e ostat aren. Kad se kozjae
izadu, nemoj se otkrivat, da se ne ^sakriju, jer je onda zlo. Kad
se sakriju, onda celade umre.
Ospice se dobiju ko i kozjae, kad je poslia u selu. Oelae ositi
omarinu, stane ga kaa} guiti, pa ako se za rana siti, da se topli i
umata, izadu se ospice po licu ko crvene piknice, treba se samo
topliti, pa prou.
Velika bolest ili nevola jest teka bola, kad celade upade, :pa se
muci, pini, trza, a ne moe mu pomo, dok ga samo ne ostavi.

ivotne potreptine.
Selo.

SI. 3. Otok. (Pogled po Veneciji pram Popovu kraju.)

Otok je selolziano tako, da se sa glavnog krstopua, od zgrade

opinskog ureda moe od svakog (otokog sokaka bar jedna kua
viiti.
Glavni otoki sokak je: Venecija. Taj glavni sokak zavruje se
rajasto u dva sokaka, od koji jedan vodi k Privlaki, a drugi k: Sla-
 OTOK : IVOTNE POTItEPTTNE. 115.

kovcim, ali se ta sva tri zovu jednim imenom Venecija. Produene

Venecije od krstopua daje jest Popov kraj. I taj se zavruje rajasto
u dva vrlo mala sokaia; jedan vodi Vrbani, drugi k Bonaciraa.
Prema Komletincima je sokak Vrdovo. Prema upani i prema eje-
znikoj postaji jest sokak Vitkovci. Ova etiri sokaka stvaraju glavno
krstopue u Otoku. ;
Veneciju prisieaju dva sokaka, a to su: Gradinci, koji je sokak
usporedo s Vitkovcima, i Mikov sokak, koji je usporedo Vrdovu.
Gradince i Vitkovce spaja Novi Sad, usporedo Veneciji. I Mikov
sokak spojen je sa Vrdovom, ali u tom sokaku, koji ni spaja, ima
samo dvi, tri kue.
Popov kraj prisieaju dva sokaka: Cuckovac usporedo Vrdovu i
Pacir usporedo Vitkovcima. Vrdovo i Cuckovac spaja sokak Varo-
ica. Taj sokak je pusporedo ^Popovim krajem. Pacir i Vitkovce

SI. 4. Otok. (Pogled pram Mikovu sokaku. Prva kuda na desno: kua
Mikov-Kovaevi sa sokaka.)

spaja opet Pacir, samo taj dio Paira je usporedo Popovom kraju.
Tako je Otok razdijen na cetir nejednaka dila u cetir oka onako
udu i na pravac.
Kua i dvorite.
Kua se u Otoku zove: p r v o , zgrada i prostor, di stanuje fami
lija ili ukuani, dakle glavna zgrada sa avlijom i zgradama po
avliji. Sve, to je u, toj zgradi, u avliji i u zgradama po avliji, kae
se, da je kod kue-; veli se: idem kui i kod kue sam.
D r u g o , kua se zove skp Judi, koji stanuju u jednoj kui; kau:
u naoj kui ima toliko dua.
T r e e , kua se zove glavna zgrada, t. j . soba s kuom.
e t v r t o , kua se zove onaj dio ile kue (t. j . glavne zgrade),
i vatra gori i di se kuva.
Dvorite. Od kue do prvoga komije prid kuom jest plot, taraba,
ograda ili zidana taraba. ivi plot ne sade Otoani, a ni pleter
ne pletu oko svoji kua.
116 J. LOVRETI,

Na svakoj su tarabi dvoja vrata. Velika vrata zovu se kadija. Na

ta se prolazi kolima i tuda putaju marvu. Na kapiji nema brave.
Mala vrata ili vrataca su ba uz kuu. Na mala vrata ulaze Judi.
Ta se vrata ne zakjuavaju, nego zaklenu erezom ili skkavicom. U
stup je zabit bdbak, koji
vata skakavicu.
Prije su jo bile do mali
vrata na tarabi dvi drvene
daice. To je trebalo, da
se dojavjuje, ako je nepri-
jate| blizu, im bi u selu
jedan lupio u daicu, ve
bi i nego vi komije to i
nili i za jedan as uzbu
nilo bi se ilo selo.
SI. 5. Ereza (skakavica) i babak. Svaka je kua graena
tako, da joj makar dva
glavna pengera na elu gleu na sokak. U Otoku nikad ne grae
kuu nasred avlije, osim na stanovima.
U nike je kue p r o e j e od sokaka, a kua se je pruila uzdu
avlije. Onda je soba od sokaka, a u kuu se postrance ulazi iz avlije.
Ima kua, koje su na front zidane. Onda gleu na sokak i soba i kua.
Nike su kue zidane u . Onda je soba od sokaka ko i kod
preane vrsti kua, a u kuu se ulazi postrance ko kod one prve vrsti.
Najglavnija zgrada
u svakoj avliji jest
ambar. Ambar je
na polovici avlije,
da se lake obrani
od krae i da se
uvik sa svi strana
pripaziti moe. Sad,
kako su se kue
poraspadale, avlij e
suzile, prili su i
ambari u prikrajke,
ali zato se komija
s komijom dobro
SI. 6. Bunar s valovima; Hvo drvnak; desno se vidi
malo ambara i kapija. pazi, pa jedan dru
goga i uva.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 117

Iza kue su, ili spram kue, ako je avlija iroka, kuari.
U Otoku nema opinskog zajednikog zdenca, nego svaka kua
ima svoj bunar. Bunari nisu zidani, a da |ko u bunar ne spade,
imade nad svakim bunarom stuban. Vodu vuku kablom na ermu.
Obino ima kod svake kue drvo u avliji, ,na kojem kokoi noi-
vaju. Oko tog drveta poslagana su drva za gcjrivo. Ovako poslagana
drva zovu se drnak.
Za ispirane tkana i napajane marve imaju blizu bunara dva tri
drvena valova, a ukraj ti su pozabijani kolii u zemju, na kojima
se tkane sui.
im je kua malo boja, glede se, da je avlija ista, zato je bunite
u strani blizu tale, a po dvoritu se zeleni trava. Po avliji ne oda
nikakova stoka, nego je ista osobito oko kue.
U avliji ima svaki voku, pod kojom laduje u litu, kad doe
umoran s posla. Pod vokom uinaju. To misto, di uinaju i opoci-
vaju, zove se povitarac.
Iza avlije je tor ili okol, baca i livik. Ima, koji mogu iz avlije
u poje, ima, koji moe samo na sokak. U komiluk idu veim dilom
priko prilaza. Koji se komije dobro paze i di su velike avlije, grade
r
samo jednu stranu avlije.
Grobje je na kraju sela, dosta prostrano, a dobro i uredno. Do
grobja je lipa zidana staza i u nemu kapela.
Kua i pokustvo. Kue su u Otoku zidane (si. 7.); malo je
drveni, a pletera ni naboja nigdi ni nema.
Trim. U mlogi je kua prid kuom trim. TV) je natkrov na stupo
vima. U trimu obino s prolia, ako je vani jo blato, sidi mlade,
pa ije i veze, a i ene rade tu svoje poslove: gra sue, sime raza
bira, rubine lue.
Kod mlogi je odma u trimu vanska kruna pe obrnuta zjalom
prema zae|u avlije. Krune su pei velike, jer se u kui kadgod i
po trideset kruova pee.
Kua (si. 8.). Od zaeja prema zidu sobe vidi se pod krovom tetiva,
greda, na kojoj poiva o^ak i koja dili kuu na dva dila. Prvi dio
je oko banka. Ovdi je uvik zadimjeno. Drugi dio je s druge strane
tetive, blie vratima, di je bistrije, kamo ne dolazi vrui dim. U
ovom bistrijem dilu kue sue se. zimi krvavice, kobasice i kulinovi.
Sam banak je uvik nizak, pol cigle visine^ a irok za etvrtinu
ile kue. Nizak je zato, jer je to u jutro prva vatra u kui, a }udi
ustaju noi u svako doba, izlaze po nikoliko put priko noi, da pri-
118 J. LOVRETI,

gleu marvi, pa kako to bude sniga i meave, onako ozebli vee za

rana sidaju oko banka, da se sagriju.

Nad bankom je ogak uvik otvoren, jer jim treba dima rad slanine,
to visi na zidu.
Na banku gore drva dugaka, ile otoke, ispod ni izgru ar i
meu pod sagake, kad treba, da se to sagrije.
 OTOK : IVOTNE POTREPTINE. 119

Izmed kuni i sobni vrata je klupica; na kojoj su ove stvari:

drveni, mali abar za .vodu, to piju, ili drveni Jcabd za vodu. Ukraj
abra i kabla je ^ p o s u d a od tikve, kojoj je sjedne strane potr-
buina odrezana, da= se moe , upotrebiti ko zajima; niki imadu
zajima u podobi velike kaike; ima zajimaa bakreni poput duboke
tavice. Da}e je tu kepija, drvena aa, kojom se voda zavada. Nad
abrom i kablom vise o zidu dvi, tri tikve za vodu. Da se tikva
moe obisiti, napravi se obru izmed grla i potrbuine. Ovaj obru
ima ruicu, da se tikva lake nosi. I obru i ruica zovu se zajedno

SI. 8. Kua.

eputka. Do kabla je cesto na klupici obana, osim ako je posleno

doba, jer onda je ona u poju. Zove se obana, jer je to obanska
posuda za vodu. obana je malen drveni abri, samo ima dva dna.
Gonie dno ima malu dudu, kroz koju se liva voda u obanu, pa
ju je jako teko napuniti, jer kad se voda iz kabla uliva u obanu,
mora se Hvati izmed dva prsta; ali je obana dobra zato, to je
drvena, a ozgor zatvorena, pa se u noj voda brzo ne ugrije. obana
ima na gornem kraju ruicu gvozdenu, da se lake nosi.
Livo od kuni vrata, upravo za vratima, opet je abar svodom.
Ovaj je abar velik, a u nem nije voda za pilo, no za drugu potrebu
kui. Ukraj abra stoje debeli abrenici. To su motke, koje ene
120 J. LOVRETI,

provuku kroz abrene ui, da lake uprte abar, kad vou vuku.
Do abrenika su po dvi, po tri obramenice. To su motke na poli
malko savijene, da se lake uprte na rame. Svaka obrameniea ima
na svakom kraju dva do tri zareria, da se ne spuzuju lonci s obra
menice, kad se na nu priveu. Kad rukonoa nosi ruak teacima,
povrze joj redua lonce, t. j . napuni ji jilom, pokrije bundevskim
listom i list debelom uzicom oko vr'a lonca uveze. Tako povezani
lonci obise se na jedan i drugi kraj obramenice.
. Do abra za vodu jest drugi abar, di stoje ispirine i ostanci jela
za napoj svinama i kravi kod samaca.
To je bilo za kunim vratima.
Zaeje kue okieno je slaninama, koja se obino ila skine s kr-
meta, pa se odma u kui vidi, kako je veliko bilo krme.
U budaku za slaninama je . Na noj je ovo sue: taniri,
zemjani, bili i areni; zile velike za donaane jila na stol; male
zdilice: lonci, veliki i mali; soln><k, za sitnu sol; kaike; vilice;
noevi; noevi, koji se sklapaju, zovu se britvice ili kloce; up, za
sirce; niki imaju i alicu, ili malu porculansku zilieu za sos,
ako gosti dou; lonarska bukara, vr za vodu bez grla sa drkom;
cimenta limena; utura za vino ili rakiju; najvie uvaju uture u
kuarima; erende ili trenica za ribane rena; mali ribeS za kupus
i krastavce.
Ukraj police je stupka virieva za mak, bundevsko sime i orae;
tucalo, gvozden tap, kojim se mak tuca; g'eba, zrno od topa, koje
se natakne na tucalo, da bude teje; ko nema tog tapa, tuca mak
dralom sikire. Na klinu visi sito r i t k o i g u s t o ; reeto za pepeo,
za simene, a i za pucane kokica; lpr; na nemu se misi tisto za
trgance, ili se ree slanina za mast.
0 zidu su obisite bakrene tepsije za kolae. Da se u tepsiji na
ari kolai ispeku imaju oni vrmk; to je veliki zemjani poklopac,
koji se na ari najprije dobro ugrije, a onda se nim poklopi tepsija,
pa se u toj jari kolai peku.
Do police je ukraj zida oklagija, tap, kojim se tisto razvlai.
U veim kuama imadu u kui i zrvna, kojim se sol meje.
Ukraj fvana su na zidu obisite tave i tavice za gotovjene jila.
Na zem|i su dva tri mala koritaca okrugla i jedno vee korito
dugojasto.
Nad bankom su verige (lanac); na verigama bakreni ; na
banku su gvozdeni tronoci; ovaki tronoak zove se sagak. Tu je
da|e vtrl, gvozdena lopata, kojom se vatra pree i ugjen nosi;
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. ffl

mali arac, da se vatra moe potaknuti; rajlika; ta se] metne na

sa^ak i u noj se kuva bre ve u loncu; rasan, obino drven, na
kom se pee.
Ukraj banka je malen stol, di u jutro ruaju. Zovu ga mala sinija,
ili sinijica. Oko tog stola su mali stolii tronoci. Kad se u kui
rua, obino je ukraj stola lonarski horov za vodu.
U kui je izmed banka, zjala sobne pei i zida kaca sa kiselim
kupusom (ono im podbiju kupus, kad kisele, zove se tap), a do ne
mali abar sa otvorom u etir oka na gornem danu. To je za
kisele krastavce.
Tu je i lumica, jer reue cesto lue.
U svakoj kui visi i sitni vinac od poslidne etve. To je u onom
dilu kue, di se jako ne dimi, da vinac ne oai, i da ne bude
sniti u itu.
Soba. Vrata, na koja se ide iz kue u sobu, obino su u proeju
kue u desnom bugaku, odma do kuni vrata.
Soba nije taracana ni daskom ni ciglom. Kua je dikad ciglom
taracana, a sobu nabiju zem|om, izravne je, pa obino plate gajdaa,
da zasvira, a mlade se skupi ko na rabotu, pa odigraju dugako
kolo od tri, etiri sata, a sutra soba utambana ko guvno, osobito
kad poigraju mista.
Pengera su po dva u proeju, po jedan, po dva sa strane.
Dok je bilo vie ume, svagdi su bile drvene grede u sobi. Glavna
greda od procesa uzdu ile sobe, na koju se poprine grede oslanaju,
zove se tetiva.
Cim se u sobu ue, desno je velika sobna zemjana lonarska furuna
sa zelenim kolicima. Uokolo furune uzidana je drvena klupa u furunu
ili je zid ispod furune izvuen, da se siditi moe. Tu sidi svit iz kue
i grije se. Stare ene, a i mlade, koje su ee poslenice, priside ukraj
furune do niko doba noi predui preu i vrtei svoja vretena.
Ukraj desnog zida sobe, di obino nema pengera, prve su do furune
nave. U nacvama se brano sije i kru misi. Nave su ukraj furune,
da kvas bre uskisne. Fodnogdi su pripriite noge kod naava, na
kojima korito stoji. Na nacvama su listvice sa dvi bice. Zovu se
nasi jae, jer se po nima drma sitom, kad se brano sije. U nacvama
je obino uborak-sa branom, di se uva kvas, dok ne ustreba za
novi kru. Onda se od toga kruva opet novi kvas ostavja.
Nave najvie smetaju mladei u sobi, jer ene viu, im je koje
dite blizu nacvama. Kad svecem kolo igra u sobi, paze divojke, da
ZBORNIK ZA NAR. IVOT I I . 9
 6
j, LOVR.ETI
, momci obismi P a /
122

tiacva."1*
sve

k
s t a j; i n s k i i A 3
. To je
a 3ins
, OS^i f postigao
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 123
Od naava do proceja ukraj tog desnog zida, a tako i s live strane
od vrata do procesa poredane su postele ili kreveti. Obino je to po
starini, to ko stariji, to je i postej blie proeju. Posteje su prije
uvik pravili sami, sad ve uzimaju i kupovne. Najdolria je u poste|i
slamlaa od oplatskog, a i od cetveroeipnog konopjenog tkana. Na
slam}a6i je perina, na perini ponva ili debela oplatska ili tana
etveroeipna; onda dou vankui, onda ebe, onda opet ponva, to
na lice stere; t bude lipa, a ona dona kakagod bude.
Priko toga svega pribaci se vuneni stjnik. U poslen dan je stojnik
prosti, a u svetac prikriju poste| kienim i eblenskim stojnieima.
Cebe iznaaju mlogi ob dan na zrak, da se izvitri, a ako je u sobi
na posteji, prostru ga niki priko, a niki ispod stojnika.
Prije je bilo u proeju svakog kreveta etiri do pet vankua, a
sve jedan na drugom. Ti su vankui bili uski, saiveni od dvi pole
tkana. Ovo tkane bilo je ili u daske tkano, crvenom i plavom pre-
icom pritkivano, ili je bilo izvezivano. To su bili u staro doba naj-
lipi Tezovi. Ovi su vankui uski i nalik na vree, zato jim je mlai
narataj zabavio, a sad su svud po kuama iroki jastuci, da su tri
dosta za jednu poste]. Samo stari jo ive po starom.
U svakoj starinskoj poste|i bila je spremica za sitnije stvari, a
najvie za britve i brijae sprave.
Pod poste|om uvaju koVivku za dicu.
Ukraj svake posteje je klupa sa naslonom, koji se naslon moe
okrenuti na jednu i drugu stranu klupe tako, da se ob dan moe
siditi ukraj posteje na klupi, a s veera bi roditeji samo okrenuli
naslon, pa bi ditetu ukraj sebe prostrli na klupu kraj kreveta, da
ondi spava.;
Ukraj kreveta velikog bude i mala poste] za dicu. Zovu je bela.
Pod postejom dre i sanduk sa najpotrebnijim stvarima.
Nikoje kue imaju u sobi i ormani za sue. Koji nemaju orma-
nia, imaju izmed pen^er u proeeju sobe u zidu ormani za staklo.
U tom su ormaniu ove stvari: staklena bukara za vino i vodu;
tikvica za r a k i j u sa eputkom; to je tikvica sa pupastim grlom;
eputkom priveu tikvu na torbu, kad kud idu; tukvani; to je tikvica
za rakiju sa ravnim grlom; ta se ne moe obisiti, nego se za sinijom
iz ne rakija nudi; i tikve i tukvani rode na istoj lozi; teglica sta
klena ili limena, a kadgod i teglica od tikve; oka i olba staklena;
staklo; to je flaa ovea, ali nije ravne mire; stakalce; tako zovu
svaku malu flaicu; take su za likove i za rakiju; poli; to je polo
vica olbe; frakl, polovica polica; to je mirica za jedan duak rakije;
124 J. LOVRETI,

sad imadu i flaa po novoj miri; nikoliko aa za v i n o ; aa za

rakiju, ako dou bo|i gosti; drvena solenica za sol; drvena litrica;
to je vrlo stara mira za simene na formu drvene zdilice; dvi, tri
peruke, da se bre boje sinija oisti. Niki dre u tom ormaniu i
limenu cidilku za orbu i mliko, a niki u kudi. Ako je cidijka od
tikve, uvik je u kui. Kaicnak je limena tablica, na koju se viaju
kaike; i ta je nigdi u sobi, nigdi u kui.
Nad pen^erima su slike, ogledalo, krii.
Ukraj svakog kreveta imaju ene raspelo i stakalce svete vode, pa
struak mace i drinka od cvitnice, listak ili granicu grabovine od
braaneva i sviu votanicu od Svitlog Marina.
Za tetivom su kuanske knige, a mlogi dre tu i kune novce
u sanduiu pod ilitom. Vele, da su tako najsigurniji, kad svako
zna, i je novac. Cesto uvaju i ene svoje novce i dukate u toj sobi,
svaka pod svojom slam|aom. U lito, kad idu na poso, svaka se uzda
u reduu, da e ji ona sauvati.
Na po sobe blie proeju je velika sinija. Dikad se u ovake sinije
mogu krila izvlaiti. To je obino u manim kuama, tu ene izvuku
krilo i na riemu mise tisto. U velikim kuama velika je soba, zato
moe u sobi uvik i biti velika sinija bez krila.
Oko sinije su klupe. U proeju je uvik stolac za kunoga gazdu
ili gosta. Zimi se sinija pomakne u sredini sobe, a u proeje pona-
mitaju ene stative i tkaju tkane svoje.
Nad velikom sinijom visi lampa.
U zae]u velike sinije, pod samom sinijom, je korov za vodu.
Osim velike sinije unese se o uini i veeri sinijica za dicu i stolii
tronosci: tronomk je malen stolac bez naslona. Ta malena sinija i
stolii ob dan su u kui, samo kad treba unesu se u sobu.
Osim kue i sobe ima u velikim kuama i sobica. Ulazi se u nu
iz kue, a penger joj je u avliji. To je obino sobica za gazdu, di
on stanuje i prima gosta, ako na konak doe. Ukraj sobice je komo-
rica, di stoji bili smok i suvo meso priko lita.
Ko ima pivnicu kopa je, di nije sunana upeka (samo nam nisu
pivnice nigda duboke, jer ji slabo trebamo), a dri u noj: burine
za pie; drveni livak; kuanske cabrove; kafove; korita; uakine,
u kojima se kupus kiseli; stecke, di se kisele krastavci i paprika;
abrove s mau.
Kuari. U ambarima je sva litina, ali u kuarima je sve blago,
sva vridnost, sva lipota. Kuari su obino iza kue, ili spram kue,
ako je avlija iroka. Koliko je oeneni u kui, toliko treba kuara.
 OTOK". IVOTNE POTREPTINE. 125

Svaki par ima svoj kuar. U kucaru divojka divuje, ondi se opremja,
ondi ruvo slae, ondi je mati svituje, onamo joj se i momak pot-
krade. Kuar je nito, to svaka kua mora imati. Liti noivaju samo
stari u sobi, mlae je sve po kuarima, a mladi parovi, pa makar
se u po zime vinali, nikad ne noivaju u ruinskoj sobi. Kuari
su seoski potajni zakloni.
Kuari su dugaka zgrada, duja od kue, samo to nije ta zgrada
tako iroka. Obino je pri kuarima drven (ili zidani) trim, a na
trimu pripriena dugaka motka, drjiznaaju svoje stvari, da se vitre
i sunaju, da jim vlaga ne nakodi, da ji mojac ne izjede.

SI. 10. Kuari i povitarac (kako se vidi od ambara).

U" svakom kucaru je postela, ali lipa i boje spremjena, ve to

je u ruinskoj sobi. To ako mu i ena imaju ker divojku, mora
se ona brinuti, da je kuar u redu, jer to je neno ogledalo : po
kucaru i nu poznaju. U proeju kuara su sliice sveti, a mloge
divojke polipe i sliice sa medeni kolaa po zidu, nek se boje areni.
Prije nije bilo ormana, nego je svaka divojka dobila areni sandulc
od matere, kad se je udavala. Zato se ti sanduka nakupilo od sta
rine, pa e ji u svakom kucaru po nikoliko nai. Sad su divojke
ruvom bogatije ve prije, pa trebaju i sanduke i orman s ladicama
i orman stakleni. To si sve spreme prije udaje, kako je koja bogatija.
U ormanima dre svoje boje stvari: svilene sukne, svilene marame,
126 J. LOVRETI,

urak, bundicu, atlasku reklu i trikersku; pa svilene zapregove,

zejtinke marame, zapregove crne i bile, pa bile marame, lipe kouje
zlatom i svilom vezene, pripletene, raspletene, vitane, tamburirane i
jo mloge, o kojima se govori u opisu oila. U sanducima dre
ponave, oplate, gbe, ponavce, trube, neiskrojeno tkane. Svaki sanduk
ima mali prikrinah, koji se uvik otvori, kad se otvori sanduk,
pa se zaklopac sanduka na negov poklopac prislone. U prikrinku
dre novce svoje i dukate, koji ji ne uvaju u druinskoj sobi, ali
kad idu na poso, obino ji opet nose u veliku sobu.
U svakom kuaru ima motka, na kojoj vise divojake cipele, ku
povno evie, koariee sa pamukom i ruvo divojako, kad se raspremi
prije ve to ga savije.

SI. 11. Drugi, mali kuari spram kue (kako se vide

isprici trima); straga se vidi svinac.

U kutu za vratima su listvice. U nebu kuara je otvor, kuda se

ide na tavanac, jer svaki kuar ima nad sobom i onoliki dio tavana,
koliki je i kuar. Ondi sprema svaka ena priko lita svoje stative,
brdo i nite, i vitleniee, stupu, pa ako skupi jaja ko redua,
nosi ji na tavanac i to dobije dila: maka, or, gr, suvi Jiva,
kalotina, pa ako ima kudije, lana i vune, sve to ena nosi na
tavanac, da u kuaru ne smeta, a kad ustreba zna, di su joj stvari.
Kuar zovu u Otoku i pojatak, a znadu za ri Mler i ajat.
Kod niki je vanska pe u avliji, a ima natkrov poput male kuice.
Taj natkrov je cripom pokriven. Na takoj pei uzidan je i ogak
Niki imaju uz taku pe jo i malu punicu za jive i kalotine.
Ispod pei iskopaju kasto rov; ovdi se urovi (ukopa) i uva ze
lene priko zime. Sad, kako nema kua, nestaje i toga, nego je sve
ukraj kue.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 127

Ukraj vanske pei uvaju se i stvari, koje trebaju, kad se kru

pee: Zarc, prut za poticane vatre; ogreblo, lopata za izgrtane
ari iz pei; omelo, prtena krpa na motki, im se kupi sitno ugjevje,
ili se bar ugasi, koje se skupit ne moe, i lopata, kojom se kru u
pe mee.
Kuer. U starije doba, prije trideset i vie godina, bilo je kod
niki kua iza zaeja kue jo nita malo naozidano. Al to je bio
obino samo natkrov sa vrlo malo zida. Zvo se je taj natkrov huer
ili mala kua. To je onda bilo misto komorice. Do kuera bila je
obino pivnica, nu kako je kod nas slabo vina, jer je svuda ravnina
i niza, nisu nam ni pivnice duboke ko podrumi, nego su ji pravili
samo zato, da imaju di rakiju i iru uvat, a vino bi ispili, im
provrije.
Kaara i pecara. Iza kuera, ako nisu odma bili kuari, bila je
kaara, zgrada, di su se drale kace za jive i kom, pa kazan za
rakiju. Ukraj kaare se je obino i rakija pekla.
Koje su kue bo|e bile, imale su ba zgradu, di bi se pekla rakija;
zvala se pecara. I kaara i pecara su zgrade bez tavana, pa im
se unie u zgradu, vidi se odma i krov i rogovi. U pecari uvaju
ardov, u koji se groe bere; ardov, u koji se jive kupe i donose
u kacu; prosik, u komu se nosi umujano groe iz vinograda;
za rakiju; Jcapak na kazanu i kapkovu lulu na kapku; drvenu
badMcu, kroz koju je opruena civ; banu, u koju curi rakija;
Jciblicu, kojom se grabi kom; rgi, kojim se Judi napiju rakije kod
kazana, a nose ga na torbi i o pojasu, da se mogu napiti vode u
putu; plug orao, ornice i svu ormu od pluga; plug kopa; korita
i druge drvene stvari; zubu; klupe.
Ambar je i danas jo uvik drven, obino na zidanim stupiima;
ne smije biti umazan blatom, nego lipom daskom ubrvnan. Brvna
su strugana u ipilo, tako da jedno brvno zalazi u drugo, da se
ambar ne prozira. Tako je i doima strugana. To su platine sve u
ipilo strugane, da rana kroz taj tarac ne propada. U samom ambaru
je prolaz kroz polovicu, a sa strana i u zaeju su okna za ranu.
Okna su prigraena prigraom. U okna se sprema ra, napolica,
ito, zob, jecam, kukuruz.
U ambar se uzlazi po skalinama; obino su drvene.
Ambari su ve dosta i cripom pokriveni.
Dikoji ambar ima malen ganak na proeju, di meu ranu, kad ju
u vreama iz ambara iznesu.
128 J. LOVKF/TI,

Svaki ambar ima trim, a vie trima je tavancica, stoje stuh-

, u kojima je gra i sime bundevsko.
U ambaru je sva litina, sav trud ile kue.
Na stupovima grade ambare, da ne bi vlaga ranu utetila, da ne
bi mievi ambar prorovali. Ovako se lako vidi, treba li di popravka.
Pod ambarom obino kokoi nesu jaja i pilie legu, izim ako se
gazdarica pobrine, pa ji i drugi nasadi.

SI. 12. Ambar (kako se vidi isprid kuara).

Ukraj skalina je kucni pas na lancu, da uva ambar od tuine.

Ambar ima samo jedan k]u, a taj je uvik kod gazde.
tagaJ i tale. Boje kue, koje imadu vie marve, pa i vie sina
trebaju, imaju zgrade, koje se zovu taglevi. Ti su tag|evi obino
zidani i cripom pokriveni, a imaju velika dvokrila vrata, pa je u
nikim tagjevima za se tavan, a za se sama zgrada, t. j . tavan je
potavanit, da se moe i gore metati ino. Ako je tavan potavanit,
spremaju gore ino, a u taga} dole istovarjaju ili ino ili itno snop]e,
da ondi bude do vrena. To je obino, ako je guvno ukraj kue.
StagaJ, koji nema tavana, ili je samo za ino ili za ranu. Ako je
za ino, strpa se ondi ino, koliko se moe, pa se zimi troi, a ako
 OTOK : IVOTNE POTREPTINE. 129

je" za ranu, to je ponajvie, kad je guvno ukraj kue, sloi se rana

unutri, dok nije doba, da se ovrsi. Ako kia ne smeta, ovrsi se to
sve, cim se poane. ...
Kad je ito ovreno, ritko se slama sloi u tagal, nego u plae
ukraj tagja, a u tagju uvaju polski alat, ponajvie vitrenae za
ito.
tale, na kojima su tag|evi, pa tagjevi. koji trebaju i za drugo
ta priko godine, budu i drveni, [a kadgod i slamom pokriveni.

81. 13. tagal i talej; daje je okol ibaa.

Ali i to je samo kod siromaniji, jer danas svako glede, da su mu

zgrade to lipe, pa ma bile i male.
Ukraj tale je upa, i .spremjaju kola, plugove, prnice, saone.
U kolnici stoji dilaca, na kojoj se makli; klupa sa arafom, na
kojoj se dilajie. Tu uvaju suvo drvo, oda ta e to praviti.
Liti su koni na pai, a zimi su kod kue u tali. Stala je pomo-
stita platinama. Koni jedu iz jaala. Jasle su sastavjene od dvi ioke
na gusto izvrtite; u te vrtline pozabaano je okruglo drvo. Jasle su
priivene na duvaru. Prid konima je valov, iz koga jedu zob; za
valov su koni povezani.
U tali je polica, na kojoj su eagije i kefe za kone; na klino
vima je koriska orma.
 130 J- LOVRETI,

CO

I
7?

3.
B
o
B
o

4
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 131
tala se isti drvenom lopatom, a mete se metlom brezovom.
Tavan nad svakom talom zove se tagal. Na tagju uvaju ino
za marvu. Pod sinom je pomost od platina, da ino ne trune ni ne
plisnivi.
Za k r a v e imadu pojate, i krave prizimuju.
Koji su bogatiji, pa dre ovce, imaju i svoje ovare (ovar), male
pojatice za ovce.

81. 15. Starinska drvena kua iz LevatisJce varoi. (Krov, kaki je na ovoj
kui, vidio sam u Otoku samo na jednom ambaru.)
(Po fotografiji prof J. Brunmida.)

Svinac ima svaka kua; u nem se rane bravci za slaninu; du

gaak je, a nizak; krov je pokriven slamom, trskom ili daskom.
Koane su prigrade, di se krmae prase; svaka je koana za se
ograena, kako moe lei krmaa i prasci.
Starinske drvene kue. Slabo se ve siam s t a r i n s k i drveni
k u a u Otoku, jer je sada sve zidano. Bude da koji siromak slupa
drvenu kuicu, ali je to drukija kua od oni dojakoni. Najuje je
u Otoku ostala taka kua u Trntini, jer su se razamrli, pa ostala
samo dica u kui. Istom, kad su se diea otela, sruie staru, pa
sagradise novu kuu. Taka kua bila je malo podzidana, na tom
132 J . LOVRETI,

pozidu poloeni su dugaki i debeli balvani, a na nima sagraena

je kua. Na takim starim kuama bili su vrlo lipi pengeri, vei ve
to sada na drvenarama prosicaju, a iskititi su bili po svom drvenom
okviru arama. Ve sam okvir bio je vijugavo izrezuckan; u oko-
vima, pa gore i sa strana spram polovice pen^era provrtite rupice,
oko ti rupica izrezali bi ko listie, tako, da je ta rupica sa listiima

SI- 16. Ganak prid elom tavana s drvenim trobozanom po nacrtu M. Peroa).

zajedno bila ko ruica; ove ruice sastajali bi jednu s drugom

lozicom i liem. Katkad bi izrezali cvie na formu tulipana, pa
raznovrsne okruge ko m tikvicama. Na dikojim pengerima bila bi
zabiliena i godina, kad-je kua graena.
Proeje kunog tavana bilo je drveno sa dva mala pengerka. U
dikojim kuama, ali to se samo jo nikoliko Judi u Otoku sia, bio je
nad elom kue prid elom tavana mali ganak sa drvenim trobozanom
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 133

onako, ,'to to ima na* ardacima. Tu su iznaali kukuruz za sime,

da se vitri, tu su kadgod divojke sidile s prolia, kad nije velika
upeka, pa bi vezle svoje vezove.
Na takim kuama je ipak najlipi ogak. Siam se kod Tratini.
Bio je to drven poklopac na etiri drvena stupca. Ogak ije u samoj
kui bio od pletera i blatom umazan, a taj variski dio, to je oslonen
na etiri stupca, bio je ko niki drveni torni pokriven sitnim drvenim
daicama ko lipom rityom Juskom. Na vr'u tog tornia: bio je du
gaak drveni i|ak, a tomu ijku na vr'u bila je od drva izdilana
obino kakova tiea.
Trim te kue bio je drven. Obino se je postrance ulazilo u kuu,
iz trima k avliji u sobicu, a prema sokaku u veliku sobu. Obinije
je ipak bilo, da se je u veliku sobu ulazilo iz kue ravno.

Zgrade izvan avlije.

81. 17. Kua na stanu.

Stan. Prije je svaka kua imala svoj stan, dok se nisu podilili.
Sad ve ni toga nema. Bi jo ivi dvoje troje pari, jo ima stanova.
Stan je kua u poju blizu kakve ume. To je bilo od starine tako,
da sva marva ivi priko lita u po|u. Marva se lake uva, ako na
nu pazi koji iz kue. Tako je onda i bilo, da su redom svake
134 J. LOVRETI,

godine drugi covik i ena ili na stan. Stan je bivo blizu ume, jer
se onda nije branilo u umu ko danas, pa su }udi mogli tirati svine
u ir, svoja goveda u pustare, ene su mogle kupit ike, pa se

tako mogle pomagati i koju krajcaru sastaviti. Onda su mloge kue

sebi prigraile komad umskog zemjita, pa ondi posagraivale svoje
pojate za goveda i svinee za svine, pa torove za ovce. Tako su
Lukieevi, ukuani moje majke, imali taki stan u umi Tikaru. A u
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 135
Otoku su evo stanovi, zovu se Gorice. I ti su stanovi tako postali,
da su kue sebi prigradile umsko zemjite Posli, kad su se ume
isproale, morali su stanari seliti odande. Tako su Lukievi izgu
bili Tikar, a Otoani Gorice.
Ovi pravi stanovi, to kuca sagradi na svojoj zemji, bili su skoro
svi jednaki. Stan, ako moe biti, treba da je blizu ume. Oko stana
moraju biti livade, a gleu, da su i mloge nive blizu stana. Lake se
se onda radi.
Kod stana je prvo avlija. Avlija je ogradita ili tarabom ili plotom
ili vrjikama. avliji je kako drvo, da ima laa, a pod drvetom
mlinak, pa onda bunar sa stubnem i ermom. Kuca na stanu zidana

SI. 19. Govedska tala na stanu; desno su jasle.

je tako, da u proceju nema pen^era. U veim kuama je pri kuom

trim, a u mariima nema. Iz trima se ulazi u kuu. U kui je banak
od pol cigle prid zjalom sobne furune. Nad bankom su verige
s kotlom. U zaceju kue je razapeta slanina, da se sui, a s jedne
strane tetive, di se jako ne dimi, poviane su kobasice, krvavice i
suvo meso. Na klupcici do sobni vrata je cabri s vodom, pa obana
s vodom i rg. 0 zidu visi tikva sa eputkom i teglica.
U sobi su u proceju dvi, tri figure i ogledalce, sa strane krevet
za stanara i stanaricu, pod pengerom sinija sa ikme^etom, u ik-
megetu je no, vilica, solenica i kru. U kraj furune je koritaee
s branom za kru. Digdi ima i u proeju ormani u zidu za stakla
i stakalca, ba ako se trefi, da gosti dou. Tu bude onda na zidu i
polica sa suem.
136 J. LOVRETI,

U avliji ima i rov, di se arovi rana za zimu.

Baca je za kuom, a peng-eri kucni gleu u bau. U baci je
posaeno, to stanarici treba za lito, za zimu, a opet, da i proda,
pa da koju krajcar smogne.
Ko dri ela, taj ima i kovanluk u baci ukraj vrata. Kovanluk
je natkrov ko kolebica. Taj natkrov je na etiri stupa. Dva priria
su via, dva straria nia. Tako je krov upoik, snizuje se od pririi
stupova na strane.
Konice su na klupi pod kovanlukom poredane jedna do druge.
I konica ima vie formi. Jedne su, kako je elac iz ume isicen;

SI. 20 Okol na stanu.

to je ko stubari na bunaru. Druge su pletene ko koare, ali su visoke,

dole iroke, u ij se svruju, a omazane su govedskom balegom. Prelo
je dole na irjoj strani, a opet i konica nije ba do dole opletena, da
se moe lake istiti i da ne moraju ele ba na prelo unutra i napoje.
U bai sade gra, ripe (krompir), kupus, i tko sadi kej, mrkvu i
perin, a luka bilog i crvenog sadi svako. Bude dikoji struk sunco
kreta za ele, pa onda i sitnog cvia. A najvie se sadi na stanu
u baci: bosi|ak, ovica, neteg, kaloper, ubar, mileduv, pelin, vijoj-
lica. To je cvie, to svako na stanu sadi, a bude zumbula, tuli
pana, carske krunice, srdaca, ^uloika, iglice, zelenkade, lipe kate,
lipe ene, jeseriaka, jagorine, iskrice. Toga sveg bude, ako stanar i
stanarica imaju ker, divojku u redu, pa noj treba da se nedijom nakiti.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINA. 137

Ukraj bae je okol za marvu, pa pojate, ovar, svinci i tor. Izmed

pojate i ovara je mala ograda: dvorak. Iza okola i bae su livade.
Livade se priko lita kose, a s jeseni se marva pusti, da se urani.
Eolebe u umi. U umi ive svine, goveda, ovce, korii i kobile,
koje ne rade i ne voze kolima.
Oovik, koji uva marvu u umi, ima u prikrajku ume kolebu.
Kolebe su drvenare sa dva pengerka. Omazane su blatom. Koleba
ima sobicu i kuu. Sobica nema neba ni tavana, nego joj je krov
misto neba. Soba je okrecita i sa strana i gore. U sobi je furuna,
posteja, sinija, ormani za kru; nad sinijom su dvi, tri sliice. Soba
je pokrivena daskom ili slamom.
Kua je sva drvena, ne umazana, nego od platina sastavjena.
Pokrivena je daskom. Iz kuice se loi furuna. U kui je banak. Nad
bankom su verige s kotlom. U tim kolebama se najvie pepela na
kupi enama za lug, jer ima dosta drva u umi.

Hrana i sue.
Kako svine ubijaju. Bravca udare uicama sikire u elo. On se
srui, a Judi ga pritisnu i zakoju. Krv doekaju u lonac i ostave za
krvavice. Zaklano krme povale potrbuke. Pridne mu noge saviju, a
strane zgre i raire, da se ne privali. Pokriju ga debelo slamom i
zapale slamu. Slamu miaju, da se krme svuda dobro opali. Onda
ga struu motikama i drvenim strugovima. Okrenu ga na lea, pa
pale slamu na trbuvu. Ostruu ga. Sad ga operu, da bude ist. ene
ga polivaju tikvenim rgom, a |udi peru obadvim rukama bez korita.
Kad je krme oprano, povale ga na cistu slamu na trbu. Bazreu
slaninu za vratom do mesa. Otale poenu rezati uzdu do repa po
poli rtenice. Onda gule polako jednu stranu krmeta do vr ejusti,
pa tako i drugu stranu, da jim ostane itava slanina osim gorrieg
dila glave. Sad vade meso uzdu s jedne i druge strane rtenice. To
zovu peenice. Odsiku glavu. Sada odsicaju rebra s jedne i druge
strane rtenice, dok ne izvade rtenicu. Posli toga izvade bubreg, a
criva daju enama, da iste.
Kad piece izvade, dile ga na troje. Odozgor do zglavka oreu;
to je piece. Sto ostane, razdile na dvoje. Jedno je mala unka, a drugo
noga. Mala unka ili unica je od zglavka pleeta do noge. Povade
rebra u ilom jednu i drugu stranu. Nose u sobu, pa obrezuju mast
s rebara. Odreu strane butove. I ni dile na troje: noga, unica
i unka. Iz buta izreu lip komad mesa, to se zove paica. Iz
unke izreu miak. Od prsa do kraj rebara ima komadi mesa na
ZBORNIK ZA NAK. IVOT I I . 10
138 J. LOVRETI,

maloj mekanoj kotici. Zove se #ee. Pod salom ispod trbua je opet
komadi mesa, to zovu pregaa.
Meso se u luDicu sloi i posoli. To se zove salamura. Slanina
se posoli i u kudi se obisi o zid onako razapeta.
Kobasice. Prije vee posole meso, oreu sa rebara, to ima mesa,
usicaju zeca i pregau, osole, opapre, obiloluce, criva operu, izvrnu,
metnu u slanu mlaku vodu, da izgrize neisto, provuku crivo kroz
kjue, izvrnu gorni kraj, pa meu meso i otiskuju u crivo; ili uzmu
vrat od polupane flae, provuku kraj od criva, izvrnu priko flae,
meu meso i prave kobasice. Viaju, kako budu gotove sutra dan;
ene nadivaju kobasice u veer.
Kulen. U kulen izbiraju najlipe meso, ne sicaju, vee reu, osole,
opapre, nameu puno crivo, to boje mogu. Kulen metnu u komad
stare mrie, kada oe suit; samo mora leat osam dana na osojenom
mesu. Onda ga u mrii obise u ogak sa drugim mesom, l^ui na
divaju kuline.
Krvenice divenice. Kuvaju (obare) bile gigerice, pogrline, slezenu
i kapu (eludac). To isicaju, smiaju mesnati varaka i krvi, osole,
opapre. Tim nadivaju prostrana criva, za veu. Kada su gotove,
metnu u mlaku vodu u koto, da ji kuvaju (obaruju); kada poemu
kuvat, bockaju vilicom, da izlazi krv; kada vie ne ide krv, povade
krvavice u ladnu vodu. Sutra dan ji viaju, da se sue.
Provino kukuruzno brano smiaju sa sviiiskom krvju. Nadiju criva,
to su za krvavice. Obare (skuvaju) i obise, da se sui, samo se
moraju brzo troiti.
Mast topi gazda i gazdarica. Kada su spremili meso, reu slaninu
i salo, to e topit u mast. U kazan metnu izrezanu slaninu, uliju
voe, kuvaju, dok pina stane i pokae se ista mast; grabe je
loncima, sipaju na cidilo u abar. Velike kue zakoju po desetero
svina za jedan dan, mast tope drugi dan.
Sirce. Sirce od divjaka. Sok od satrti i procieni divji
jabuka uliju u burene; kada ukisne, onda je jako dobro sirce. Tim
siretom prave sva kisela jila; kada ostari, bude Hpe vee sadaiie
vinsko.
Sirce vinovo. Kada ocide vino iz groa, naliju vode na onaj kom,
ostave da skisne; kada je dosta kiselo, cide ga u bure; jo uspu,
ako imadu, gnizdo od vina, ili sireta prijaneg, pomiaju zajedno:
to bude krasno vinsko sirce. Ovo se sirce moe dugo drat, moe
se kuvat, pa na gnizdo sasut, a moe i prisno.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 139

Posli opet na onaj kom naliju vode. To sirce tako sa koma troe,
to ne moe dugo stajat, to zovu vinsko sirce. Troe ga, dok se ne
pojde mrznit, a otaeu, kadgod trebaju, sa koma.
Sirce od liovika. Kom, kada ispeku rakiju, to ostane u kazanu,
saspu u reeto vie kakog abra, da se cidi; kada se ocidi i izbistri,
Hvaju u bure. To je taki dobro sirce; ne mora se ekat, da ukisne;
to zovu liovik.
Pekmez prave od |iva, guria, ipka, baze, kajsija, jagoda. Svaki
se pekmez pravi jednako, a Otoani ni ne prave druge, do li od
|iva. Ove druge pravi samo ditko, jer treba eera, pa je skupo. A
i koji pravi, pravi samo malo za lik i za gosta. Bude godina, da
ba niko ni ne pravi.
Od jiva se pravi ovako. SJive se raskalaju i u koto pobaaju, pa
se kuvaju na vatri. Kad su kuvane, procide se na cidi|ku, pa se
opet kuvaju, dok se ne zgusnu.
Ko ne e bez koica, taj ne prociuje jive, nego ji kuva, dok
se ne zgusnu, da bude pekmez dobar.
Tako se i od svakog drugog voa pravi. Voe se kuva, procidi,
pa se opet iznova kuva, da se zgusne.
Pekmez od jiva kuva svako, od drugog voa skoro niko, a od
baze malo ko. Ba ko ima bolesnika, pa rad bolesti skuva bolesniku
pekmeza od baze, a drake ne, jer je baza vapska rana.
Sipkovinu beru dica u meama, pa je bo]e, ako proadu, ve da
pekmez prave.
Kupus se kiseli ovako: Korene se izree, kupus se uriba na ribe,
a posoli se tako, da na jedan uborak kupusa bude aka soli. Kupus
se strese u kupusaru i gazi nogama. Pokrije se daicama i kamenem,
pa se ostavi dvi nedije, da se pini; onda se pina skine, operu se
daice, pokrije se istom krpom. Ako nema dosta vode, nalije se
slanom vodom i opet pretisne daskom i kamenem. Kadgod se kupus
uzima, uvik se pere. Ima, ko ne soli kupus, pa se ne pini. Pera
Harkov tako radi, pa veli, da je boji, ve kad se soli. A ne kvari se
ni tako.
Kvas. Kvas od mela. Kuvaju cvie niejovine, crvena luka, jema,
u zrnu u dosta vode; tim vruim popare mekine i pokriju, dok malo
oladi. Kada bude mlako, uzmu komad kiseloga tista, to su od kruva
ostavile (tisto ne smije bit starije vee dva dana); to tisto umiaju
u kuvanu mejovinu, dobro zamise, dobro umotaju, jastukom pokriju;
tako ga ostave do sutra dan. Onda ga zamisuju na male kruci e,
poredaju na dasku ili na lisice od iba pletene, sue ga na suncu,
140 J. LOVRUTI,

svaki dan ga okrenu dolnu stranu gore, dok ne bude posve suv.
Sada svaki kruci raskinu na etiri dila, da se jo lipo osui, pa
ostave za zimu. Troe, kada bude trebalo.
Kvas od vinove pine. Popure mekine kjuanom vodom, zamise,
puste da oladi. Kada novo vino poeme kuvat, pina se vie bureta na
otvoru digne; tu pinu uzmu, umiaju u popurene mekine, pokriju
dobro, zamotaju jastukom, ostave do sutra dan, prave male krucie,
poredaju na daske, da se sue na suncu, okreu svaki dan, raskidaju,
kada je dobro suvo, spreme u torbice na suvo misto za zimu. Tu ne
meu kvas od kruva.
Kvas od liove, pine. Kada |ive u kaci poemu kuvat, pina se po
digne gore; tu pinu pokupe, zamiaju sa popurenima mekinania tako
isto ko od vinove pine.
Kvas od ivjakove pine. Tako isto divjakovo sirce kuva u buretu
ko i vino; pina izlazi gore; pokupe je, smiaju u popurene mekine,
zamotaju, ostave da dobro ukisne na toplom mistu do sutra dan;
prave krucie, sue, okreu, raskidaju, spremaju za zimu.
Kruh. Kvas raskvase u mlakoj vodi, uliju ga u prosijano brano
u navama, zamise jednom rukom mekano tisto. To cine s veera.
Nave pokriju nasijaama; to su dvi letve duge kao i nave, a priko
ni su dvi prike letvice preivene, koje ji spajaju; priko nasijaca se
sije brano. Priko naava pribace krunu krpu i jo pokriju jastukom
ili ebetom, da kvasu bude toplo.
U jutro livaju mlake vode i soli u brano i kvas, pa obadvima
rukama mise i drope kvas, dokle ga sasvim s vodom ne razmute.
Onda ponu vatati i braDo uokolo kvasa sve miaju i priko ruke
privru, dokle ga ne uilave.
Kad pone tisto od ruku otpadati, onda ga drope pesnicama, po-
sipju pomalo branom i drope, dok ruke iste ne ostanu. Onda uzmu
tisto s jednoga kraja, pa priklope na drugi kraj, tako, da pol korita
isto ostane. Pesnicom probodu tisto u poli, da se ne odvaja natrag.
Pokriju otarkom i jastukom, da inu bude vrue, da prije ukisne.
Kada tisto dobro naraste, poznaju, da je kiselo.
Otkriju ga, zabodu prste u tisto, pa povuku. Ako se tisto otee
ko konci i kiselo mirii, dobro je ukislo.
Sada ga razmisuju. Najprije otkinu tisto za lepirie. Sva]aju ko
male krucie, pa tapaju rukama, dok rastane, da bude lepina.
Poredaju ji na lepinsku dasku, pa pokriju.
Sada mise kruove, pa meu redom u kruna korita. U kruna ko
rita pomeu dugake krune krpe, iroke u jednu polu. Oim metne
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 141
kru u korito, povue krpu uz kru, da se kru kruva ne dotie. Po
deset kruova poredaju u jedno korito.
Kada je kru gotov, uzmu komadi tista ko za malu lepinu. To
svaaju ko mali krui i metnu u drvenu zdilicu, a pospu je branom.
Tako i kvas odozgor pokriju branom.
Na kvas paze, da znadu, kad treba kru u pe metati.
Pee naloe, kada kru zamise (a ne, kada razmise). Vie put pri-
gledaju k pei i bacaju drva u vatru. Zarilom are i miaju vatru,
ogreblom izgru ar, omelom izmiu (izmitaju) pepeo.
Kad na kvasu brano popuca, kau: kvas se je rascvo.
Onda izmiu vatru iz pei. Kada pe dobro izmetu, meu na lopati
lepine u pe. Svaku lepinu po poli razrezu (ali ne od kraja do kraja),
pa meu u pe jednu po jednu. To eine, da znadu, je li pe dobro
ugrijana.
Kada su lepine peene, meu kru u pe. To rade po dvi ene.
Jedna ena dri lopatu, druga mee kru na lopatu i reda u pe.
Po lepinama se pozna, je li pe dobro vrua. Ako je lepina brzo
porumenila, dobro je vrue. Ako je lepina blida, treba kruvu pod-
aru metnuti. Kru se poaruje ovako: Svu ar; to su izgrnuli iz
pei, zgrnu prid zjalo pei, a pridne i strane prelo zatvore, da ne
lapi pe. Ako to nije dosta, oni potiskaju ar malo u pe, a zjalo
pei zatvore limanom ploom.
Pogaa. Zamise od brana i soli mlakom vodom dosta tvrdo
tisto. Razgrnu vatru na ognitu, rastane pogau, metnu na vrue
ognite, pa pokriju suprekom i pepelom. Tako se pee i raste u
pepelu. Kada je peena, pozna, to se je malo spustila. Onda je
privrnu, to dole to gore, pa malo stoji pod pepelom. Probaju, je li
peena: tuckaju prstom, pa kada zvei, onda je peena.
Pogau peku i u pei. Metnu u tepsiju, pa u jako vruu pe.
Prije toga isprobadaju je prstom ili vilicom. Kada je peena, ostruu
izgoritu koricu.
Kolai. Torte. 1. S j a j i m a . Mise ji kermom (kupovnim kvasom)
i jajima dosta mekano. Saliju u tepsiju namazanu mau i peku bez
nadiva. 2. S pekmezom. Zamise tisto kvasom, kermom i mlikom,
pa naprave reetku. Razva|aju tanko, pa redaju po torti uzdu i priko.
U etvorine na reetki metnu pekmeza. Odozgor pomau jajcem, pa
peku. 3. S makom. Isto ko i torta s pekmezom, samo misto pek
meza meu u reetku maka. Ima, ko ne pravi reetke, nego ubode
irokim noem, pa utisne u tisto pod no maka ili pekmeza.
142 J. LOVRETI,

s makom ili pekmezom. Bukte prave ko i torte, samo iz

reu ti sto na cetir oka. Nadiv metnu pekmeza ili maka, pa skupe
eokove vie nadiva, da se sastanu. To je ko kiflice, samo to je
krupno i veliko.
Kolaii. 1. U kiselo. Kiselo tisto izreu, pa izvajaju male, ni
pedaj duge kolaie. Prisumite ji ko kobasiicu i tako dvojnasto peku
u masti. 2. M u e n i . Mute ji u loncu mejovim kvasom ili kermom.
Moe biti mlikom, jajem ili voom. To tisto ne bude vrsto. Puste,
da u loncu uskisne, pa meu kaikom u vrelu mast i peku. 3. Li-
s t a r i i . Zamisi se od brana i voe nekvasno tisto. Eazvije se list,
izreu se listarii ko podlanice u cetir oka uu. Pee se u'vreloj
masti. 4. U s l a t k o na p r s t e . To je ko listarii, samo, to se ti
listarii jo uzdu izreu ko rebra. Skupe se i peku u vreloj masti
ko listarii. Zovu se mafei ili amii. 5. S m o d 1 i c o m. Uzmu
brana, masti, eera i jaja. Zamute, da bude vrsto tisto, pa reu
modlicom i peku na suvoj tepsiji. 6. Na suvo s j a j i m a bez
m a s t i . Zamise tisto s jajima dosta vrsto. Bazva]aju male kolaie,
peku u tepsiji, posutoj branom, ili u pei. Najboji su pod vrsnikom.
7. Kiflice u kiselo. Zamise kvasno tisto, razviju tanko, poliju
mau, saviju ko uvijau; onda udaraju rukom redom po uvijai po
dlan razdaleko, pa reu. Poredaju u tepsiju i peku. 8. Skvarria"a.
Nasickaju varaka, pomiaju s branom, zamise vodom, rastane po
tepsiji ili izreu na male ploice, pa izbockaju vilicom i peku u pei
na tepsiji.
Cicvare. 1. U masti. Zamute brana s vodom ritko. Uspu u tavu
u vruu mast, pa peku. 2. U mliku. Kada uzavre mliko, sipaju
brana i miaju, pa peku u tavi. Ima ko zamuti ladno mliko s bra
nom, pa onda pee u tavi. 3. Na k r a v j em maslu. Zamute brana
s vodom, pa sve saliju u kravj u mast u tavu, pa peku, dok se ne
zgusne. 4. O k u k u r u z n o g b r a n a . Uzmu kukuruznog brana,
kajmaka i jedno jaje. Dobro zamute i peku u tavi. 5. Od s i r u t k e .
Brana, sirutke i jedno jaje smiaju, pa kuvaju u tavi, dok se ne
zgusne. 6. Na kajmaku. Brana, jajce i kajmaka uspu u tavu. Na
vatri mute, dok ne pusti mast.
Prova. 1. Popure u veer kukuruzno brano. Dobro miaju. Istresu
na dasku. Dobro je izlupaju rukama, da bude vrsta. U jutro raz
mute malo krunog brana u ladnoj voi. Tim pomau provu, da
ne popuca i peku u pei ili u pepelu. 2. Prova ladnaa. BaUa-
maa. Polak kukuruznog, polak itnog brana zamute ritko s vodom.
Tepsiju namazu mau. U riu uliju i peku. 3. Provara masna. Za-
 OTOK .' IVOTNE POTREPTINE. 143
mute kukuruzno brano s vodom ritko. Saliju u masnu tepsiju i
peku u pei. 4. Provara sa simenom. Zamute kukuruzno brano
ritko vodom od bundevskog simena. Saliju u nemasnu tepsiju i
peku. 5. Sipaju u zavrelu vodu kukuruzno brano. Osole i miaju u
tavi, dok se ne ispee. Peku bez masti.
Uvijada. 1. Makovaa. To se razvije obini list tista, uvije se ko
uvijaca i kuva na tepsiji ili u variskoj pei ili pod vrsnikom na
banku. To je posna makovaa. 2. Masna makovaa. Pravi se ko i
posna, samo se list tista mau namaze prije, ve to se makom
posipje. 3. Simenaa. To je uvijaca s bundevskim simenom. 4. Ma
kovaa s medom. Mak se s medom pomia i tim se list namaze
prije ve to se savije.
Pita se pravi ovako: Masti se malo utare s branom. Vodom se
zamisi tisto, ali ne jako vrsto. Ostavi se, da opocine, dok se bude
dalo rastezati. Onda rastegnu. Pokrope rastopitom mau, uzmu list
za krajeve, pa pribace do polovine, onda opet drugu polovinu pri-
bace na onu, tako da budu tri lista jedan na drugomu. Pokrope
mau i priklope ona dva kraja sa strana, jedan do polovice, drugi
priko nega. Tako isto naprave jo jedan list, pa ostave, da obadva
lista opoinu. Onda oklagijom razvuku jedan list, kolika je tepsija i
metnu u tepsiju, pa pospu list u tepsiji, im oe, da bude pita. Onda
razviju i drugi list, pa pokriju prvi list ovim listom. Namazu mau
ili jajetom, ostave, da opocine, a onda vruim noem izreu uzdu i
priko, metnu u furunu ili na banak pod vrsnik, da se pee. Puarice
je peku u pepelu. Eazgrnu vrue ognite. Metnu tepsiju s pitom.
Pitu pokriju vinovim ili kupusnim listom, pa gore nagrnu supreak
(vrui pepeo). Tako pita raste i pee se. Kada se supreak poe
sputat, pita je peena. Ako prave pitu sa sirom, ne prave dva
lista, nego vie mali listia. Eedaju ji u tepsiju, a na svaki listak
meu sira pomiana s jacima i kajmakom. Gorni list namazu jajetom.
Ne reu je prisnu, nego istom, kad se spee. Ako prave pitu
s orasima, onda riu reu prisnu, a kad je peena, dok je jo vrua,
polivaju je medom. Pravi se: 1. s grizom, posna; 2. s grizom,
masna; 3. s grizom i medom; 4. s pirinem, masna; 5. s pirinem
i medom; 6. sa sirom masna; 7. sa sirom i medom; 8. s orasima;
9. masna pita; ta se niim ne napuni, nego se razvijeni list tista
dobro namaze mau, pa se uvije. Takva se uvijaca zove masnica ili
maslenica.
Lopcage. 1. Obine. Zamise bez jaja vodom i branom. Eazviju
i peku u pei. Pe ne izmiu, nego prigrnu ar u stranu, a lopcage
144 J. LOVRETI,

meu na vitlenici u pe, Yitlenicom ji i privru, da se ispeku.

2. Lopage polivane cvarogom od simena.
Tacke. 1. Prave tako, da se razvije list tista, pa se u red poredaju
komadii pekmeza. Onda se isti dio lista primetne priko ovog dila,
di je pekmez. Prstima se ropi uokolo, da pekmez ne ispada. Ti
komadii zovu se talce. se skuvaju i onda u mast metnu, da
se malo pre. Take se pune, nadivaju jiovim i sa ipkovim
pekmezom, sitnim drobinama kruva, to je na masti pren; kravom,
to je na medu pren. 2. Take, koje se prave ko uvijaa. Eazvije
se list tista, pa se pospe kravom prenim na masti. Onda se uvije
ko uvijaa i iskida se na male komade, samo se ti komadi pretiskaju,
i su rezani, da ne bi kru ispado. Take se take ili kuvaju na
goveoj orbi, ili na orbi od ivadi, ili na mliku, ili na vodi od
simena. 3. Take ko uvijaa, ali napunene sirom.
Taranu prave ene u lito za zimu. U korito metnu brana, po
sole i pokrope vodom, pa taru rukama i opet krope i tako rade,
doklego sve brano ne bude onom vodom pomiano i utrto ko
male krugjiee. Tarana bude: 1. kuvana u mliku, u orbi goveoj ili
od ivadi; 2. kuvana polivena jajcem onako vrua, da se i jajce is
pee, dok se tarana mia; 3. prena na masti i posojena; 4. posuta
makom; simenom bundevskim; orasima.
Rezanci se zovu ono tisto, to se umisi s jajetom i vodom, raz-
va|a oklagijom, razreze na pet, est kajia. Ti se kajii malo pospu
branom, jedan sloi priko drugoga i onda reu ko rezanci. Kuvaju
se: 1. u orbi goveoj, od ivadi, od suva mesa, u krompirovoj, ili
ribjoj orbi; 2. posni kuvani u rasolu; 3. kuvani u vodi od tucana
simena; 4. kuvani, makom posuti zovu se ikmaci; 5. orasima po
suti ; 6. rezanci se skuvaju, ocide i pospu sirom: to su posni rezanci;
ako su mrsni, oni se najprije malo na masti ugriju, onda se pospu
sirom i varcima; 7. kuvani, pa na tavi na masti preni; 8. kuvani,
preni na tavi na masti i posuti rob|enim kravom, koji je prije
izpren na masti; 9. kuvani, pa na tavi s medom malo preni;
10. rezanci se kuvaju i u mliku, pa se jedu misto orbe.
Valuci se zamise u zilici. Malo se brana i masti utare, za-
misi se s jajetom i vodom, da ne bude tvrdo, pa se kaikom otkida
i u vrelu vodu sputa, da se kuva: 1. u rasolu; 2. u orbi goveoj
ili od ivadi; 3. u masnoj vodi od simena; 4. posuti makom, orasima,
sirom; 5. kuvani, preni na tavi na masti i posuti masnim prenim
drobinama od kruva.
 OTOK: IVOTHB POTREPTINE. 145

Lupka juvka: Zamise tisto s jajima i razviju, ali ne reu, nego

osue, pa posli iskidaju. Kuvaju je u svakoj orbi i u mliku i simenu.
Trganci se mise ko i rezanci, samo se ne razviju tako. Izreu se
uzdu i priko na male komade kolik podlanice, pa misto da se ti
komadi reu, uzmu se u ruku i od ni se otkidaju trganci, pa se
kuvaju.
Palenta, ganci. Kada jako vrije voda u loncu ili kotlu, saspu
(kukuruzno iji jemeno) brano osojeno u vodu. Zabodu. varjau u
polu. Tako to kuva. Ne miaju. Posli skinu s vratre, pa dobro
miaju, dok ne stane otpadati od kaike. Onda kaikom reu gance,
redaju u zdilu. Poliju lukom prenim u masti, kravjim maslom, kaj
makom, mlikom, procienim i kuvanim bundevskim cvarogom, pospu
utuenim makom, ili pomiaju s pekmezom.
Kaa 1. Krupno samliven kukuruz kuvaju. Poliju lukom prenim u
masti. 2. Popre kukuruzno brano na masti, popure vruom vodom.
Skuvaju i osole. 3. Vodu od procienog bundevskog simena metnu
u tavu. Kada bude malo vrua, sipaju kukuruzno brano i miaju,
dok ne bude kuvano.
Krklu. U tavu metnu vode, masti, paprike i soli. Tvri kru
sitno izreu, pa kada voda pone kuvati, metnu kru u vodu. To se
na tavi kuva, dok dobro iskrkti, dok ne odmekne.
Moca. U tavu metnu voe, masti i soli. Kada voda uskuva, na-
reu velike krike kruva. Metnu to u masnu vodu i kuvaju, dok ne
odmekne.
orbe. Prena. Na masti ispre brana i crvena luka, sipaju u
uzavrelu vodu. Kad provrije, ukuvaju trgance ili rezance. 2. Slatka.
Vodu pristave k vatri. Kada voda uzavrije, zapre na masti brana,
luka i paprike, naliju orbu na ovaj zaprak. Sad tu zaprenu orbu
posole i puste, da provrije. Nareu u zilu kruva. Taj kru poliju
ovom slatkom orbom. 3. Kiselica. U zili pomiaju brana i malo
sireta. Po malo miaju to u zavrelu vodu. Posli razmute jaje u
mliku i to sipaju u kiselicu. Niki razmute samo jajce, pa miaju u
kiselicu, niki livaju samq mlika, a niki samo kajmaka, ili razmute
jajce u kajmaku, pa to miaju u kiselicu. Osole opapre, i nakriaju
kruva u orbu. 4. Slatka od bundevskog simena. Utucano sime poliju
vrelom vodom i ocide. Pristave, da kuva voda, koja je sa simena
ociena. Ne zainaju, nego samo posole i ukuvaju rezance. 5. Kisela
od bundevskog simena. Suvo i isto sime utucaju, metnu na sito,
polivaju vrelom vodom po simenu miaju i ciei, dok se lipo
iscidi. Pristave k vatri, da uzavrije. Zaine je branom i siretom,
146 J . LOVRETI,

posole i opapre. Nareu kruva u tu orbu. 6. Gvarog. Skuvaju

bundevskog simena, procide ga kroz sito s vodom. U to metnu malo
krunog brana i koricu kruva. Posole, pa kuvaju. To se progrua.
Tim polivaju lopage, gance, palentu. Kadgod nadrobe samo kruva
u zdilu, poliju cvarogom, pa jedu. 7. Od bila gr. Skuvaju gr, ocide
vodu i opet je pristave, pa u riu trgaju trgance ili ukuvaju rezance.
8. Kisela graova. Ocide vodu sa kuvana gr, zaine branom i
sircetom. Nareu kruva u orbu. 9. Zaprzena graova. Ocide vodu
sa kuvana gr. Naprave zaprak od masti, brana i crvena luka; na
taj zaprak naliju orbu. Ukuvaju rezance ili trgance. 10. Zaprena
graova kisela. Istu ovu zaprenu orbu samo okisele sircetom, pa
nakriaju kruva u orbu. TJvik se kuva u grau po glavica crvena
luka radi mirisa, a tako isto se skoro svako jelo i soli i papri. Zato
se i veli: Malo ruka, mlogi gosti, soli, papri, bit e dosti. 11. Od
ripe (Jcrompira). Slatka. Skuvaju itavi oieni krompira. Kad se
skuvaju, ocide vodu. Tu vodu posole i opapre i urezu luka crvenoga,
metnu opet k vatri, da se grije. Kad voda uzavrije, trgaju u nu
trgance ili reu rezance. 12. Sve ko kod slatke orbe, samo kad se
naree luka u tu orbu, zakiseli se sircetom. Kada uzavrije, podreu
kruva u nu. 13. Zaprena, slatka. Sve ko prije. Kad se naree
luka, onda se u tavi napravi zaprak. (Zaprak se pravi ovako: U
vrelu mast na tavi uspe se jedna varjaa brana, pa se mia, dok
ne porumeni; kad porumeni liva se polako ociena voda na zaprak,
a onda se taj razrideni zaprak prilije natrag u lonac, di je ta
ociena voa). U tu orbu natrgaju trganaea ili nareu rezanaca.
14. Zaprzena, kisela. Pravi se ko i slatka zaprena orba, samo se
zakiseli sircetom, a ne ukuvavaju se u nu rezanci, nego se podree
kruva, pe se tako jede. 15. Od sose. Zrele crvene sose skuvaju,
procide. Tu orbu posole, urezu luka i pristave k vatri; kada uzavrije,
zaine je vodom i branom. 16. Od sose, zaprena. Pravi se ko
i ova prijaria, samo se ne zaina, nego se zapri branom na masti.
U tu orbu podreu kruva ili utrgaju trgance. Niki ulivaju u orbu
mlika, niki kajmaka, a niki razmute jajce, pa ulivaju u tu orbu.
17. Od sose s jajcem. Sose se skuvaju i procide, pa opet pristave,
da provru. Zaine se branom i jajcem. 18. Od sose s kajmakom.
Sose se skuvaju i procide, pa opet pristave. Kad provru, zaine
se branom i kajmakom. 19. Od sose sa sirutkom pravi se ko i ove
dvi prijane, samo je zain drugi: zaina se branom i sirutkom.
20. Prikuvanica. Sirutka se skuva, posoli se, luka se crvenog na
ree. Zaini se branom i nalikom. Kad je gotova, podree se kruva.
 OTOK : IVOTNE POTRBPTIKE. 147

21. Od slatke sirutke. Sirutka od slatka sira kuva se nesojena, jer

je so|eno mliko, kad se je sir pravio. Ne zaina se niim, jer
u noj ima grudica od slatka sira. U tu se orbu drobi kru.
22. Slatka. Uzavrije voda. Zaine je branom i kajmakom. Uku
vaju trgance ili rezance. 23. Basolna. Skuvaju rasola od kisela ku
pusa, urezu luka, malo popapre. Zamute vode i brana i tim zaine
orbu. Zamise tisto samo vodom i branom, pa od toga tista na
trgaju trgance u rasolnu orbu. 24. liovik. Skuvaju friki zreli jiva.
Kad jive popucaju i voda bude slatka, ocie vodu i metnu na lad,
da olai. Tu orbu jedu lanu, a u nu nareu kruva. 25. GUova
orba, ritka. Skuvaju gjive dosta ritko. Posole i opapre. Urezu luka.
Zaina se siretom i branom. To se radi ovako: Sireta se ulije u
malo brana, pa se mia kaikom. U to se pomalo naliva gjiove
orbe. Kad je ovaj zain ve dosta ridak, izlije se u lonac, di je
gjiova orba. Tu se u loncu promia i pusti, da provre. 26. Zaprena
orba pravi se ko i ritka, samo se ne mee zain nego zaprak. A
zaprak prave ili od sama brana na masti, ili pre malo luk na
toj masti s branom. Niki opet prije urezu luk u samu orbu, a
onda miaju zaprak. 27. Zaprena gliova orba kisela. Pravi se
ko i obina zaprena gjiova orba, samo se posli, kad se ve zaprak
ulije u orbu, orba malo siretom zakiseli.
orbe od mesa. 1. Govedska. Skuva se meso, ukuva se zelene,
ocii se i zakuvaju se rezanci. 2. Kisela od frike svinetine. Skuva
se sviiietina. Oorba se ocii, pa se zakiseli, ili zaini branom i
siretom. Ukuvaju se rezanci, ili se poree kruva. 3. Slatka od
frike svinetine. Skuvaju orbu ko i od govedine, ukuvaju zelene,
ocide i zakuvaju rezance. 4. Kisela od suva mesa. Skuva se suvo
meso. Oorba se oeidi, pa se zakiseli ili se zaini branom i siretom.
Podree se kruva. 5. Slatka od suoa mesa. Skuva se meso, orba
se ocidi, a unutra se trgaju rezanci. Ko oe, moe tu orbu i za
priti. 6. Slatka od ivadi. Kuvaju ko i govedinu. Ukuvaju zelene,
zakuvaju rezance ili pirina. Take orbe prave od kokosa, pura,
pataka i gusaka. Tu se ivad ila kuva. 7. Kisela od ivadi. Meso
se izree i kuva. Kad je kuvano, zakiseli se. Oorba se ne cidi, nego
se jede s mesom, a ne zakuvava se nita. I ta se orba pravi od
svake ivai. 8. Kisela od svinski gigeriea. Nareu sitno gigerice,
metnu mast zajedno s crvenim lukom u tavu. Dobro ispre, dolivaju
pomalo sireta. Kada se je dosta naprilo, naliju voom. Osole i
opapre. Ako nije dosta kiselo, zakisele iznova. 9. Kaurma od criva.
Griva ovija^ janea i telea oiste, operu ladnoj vodi vie put.
148 J. LOVRETI,

Prokuvaju u slanoj vodi, pa opet ispiraju. Izreu sitno. Pre ti

masti. Posli pospu branom, pa opet pre. Vodom naliju, osole, za-
kisele, obilolue, pa je kaurma gotova. Tako prireuju i telei eludac.
10. Paprika prave od svakake ivadi. Pre luka na masti, metnu
meso na luk, opapre i posole, puste, da se malo pari. Naoliju
vodom, da se skuva. 11. Od suve ribe, slatka. Skuvaju ribu, osole,
opapre, urezu luka i ukuvaju rezance. 12. Kisela od suve ribe.
Skuva se riba, osoli se i opapri, ureze se luka. Napravi se zain od
sireta i brana. Taj se zain pomia sa orbom. U tu se orbu
podree kruva. 13. Od frike ribe. Skuvaju ribu. Osole i opapre,
urezu luka. U tu orbu ukuvaju rezance ili podreu kruva. 14. Kisela
od frike ribe. Skuvaju ribu, osole je, opapre i urezu luka. Naine
zain od sireta i brana. Taj zain umiaju u orbu. Podreu kruva.
15. Basolna ribja orba. Skuvaju ribu u rasolu od kisela kupusa,
osole je i opapre, nareu luka. Kad je kuvano, zaine branom:
zamute malo vode i brana, to saspu u rasol, pa gotova orba. U
tu orbu trgaju trgance ili nareu kruva. 16. Rahe kuvaju u slanoj
vodi.
Peeni krompir. 1. Krompir neogujeni, peen u pepelu ili u
tepsiji. 2. Krompir se oisti, na etvero izree, poreda se po masnoj
tepsiji i pee se. 3. Namasti se tepsija. Krompir se oisti, na tanko
se izree i po tepsiji poreda. Brana se i voe zamuti. Tim se krompir
po tepsiji polije i jo se gore masti naodade. Posoli se i pee.
Kuvani krompir. 1. Kuvan pod Juskom; zove se pod mundirom;
2. oisti se i skuva; orba se ocidi i priredi ko krompirova orba,
a krompir se samo posoli i jede posno s kravom; 3. oguli se i skuva,
orba se posoli; jede se skupa s orbom; 4. oguli se i skuva, onda
se zaini siretom i branom ; 5. oguli se i skuva; bundevsko se sime
utue, na sito metne i polije vrelom voom, pa se iscidi; u toj se
voi kuva krompir, da bude mastan; posoli se i jede; 6. oguli se i
skuva; napravi se zaprak i u taj zaprak se istrese kuvani krompir,
da jo prokuva; 7. oisti se, izree na krupno; u masti se popri
luk, u tu mast se istrese krompir, da se pari; dolije se voe;
8. skuva se, nalije sosom i zapri; 9. krompir prave isto ko i pa
prika samo bez mesa; zimi ga naliju vodom, a liti sosom.
Kuvani, pa peeni krompir. 1. Krompir oien i skuvan ocidi
se i ispri na masti. 2. Krompir se skuva pod |uskom, oguli se,
sitno se izreu i ugnave; uzmia se masti; u tepsiji se rastani ko
pogaa i pee se. 3. Krompir se oisti, ocidi, posoli i zgnei, a po
mia se i brana, pa se rastani i pee na masnoj tepsiji. 4. Krompir
 OTOK: IVOTNE POTREPTINU. 149

se oguli, izree i skuva. O tista se naprave vajuci ili trganci. Sku

vaju se trganci i ocide, ocii se i krompir, pa se onda krompir i
trganci stresu u vrelu mast, da se ispre. 5. Krompiraa sa simenom.
Skuva se krompir pod Juskom. Utue se bundevsko sime, polije se
vruom vodom i procidi. Krompir se oisti od Juske i zgneci. Voa
od simena se kuva, a u nu se metne korica kruva, da se scvaroi.
Kad je gotovo, polije se ta voda simenaca po ovom ugriavitom (zgiie-
enom) krompiru. Zamisi se tisto i razva|a. Jedna se korica tista
metne u tepsiju, pa se namaze tim zgneenim krompirom. Opet se
po tom obloi druga korica tista. Tako se metne pet do est korica
tista; onda se pee. 6. Krompir se oguli i skuva. orba se ocii, a
krompir se sa branom zamisi u tisto. Od tog tista se prave vajuci.
Skuvaju se, pa se ispre na masti.
Gr a. 1. Skuva se gra i jede se s orbom nemastan. Kad se kuva,
metne se u gra malo crvena luka rad mirisa. Kad se ve skuva,
posoli se i ostavi, da se jo sol prokuva. 2. Napravi se tanak za-
prak, pa se gra sa dosta orbe nalije na taj zaprak. 3. Napravi se
mlogo zaprka, dosta mora biti mastan. Na taj zaprak izgrabe gra,
da se pee. To se zove: gra peen na masti, prem nije peen, nego
gusto zapren. 4. Papula. Oorba od bila gr se ocidi, a bili gra se
zgneci, posoli i unutra se umia sitno siena bila luka; onda se opet
na novo gnete. 5. Gra kuvani zakiseli se siretom, ili se zapri, pa
se onda zakiseli. 6. Gra se kadgod skuva skupa sa krompirom, a
onda se zaini ili zapri. 7. Sastrica se isto prireuje ko obini gra,
a tako i sve druge vrsti gr: rogaci, prdov, kula, sedmak, kico.
8. Socivo se prireuje ko i gra.
Mladi gra. Maune se: 1. skuvaju, pa se zaine branom i vodom,
branom i siretom, kako ve ko voli; 2. skuvaju, pa se naliju na
zaprak; jedu se ili na slatko, ili se zakisele; 3. skuvaju, ali se
zaine samo jajcem; jajce se razmuti i ulije u maune; maune se
zakisele; 4. zakiselite, mlikom i branom zacinene; 5. zakiselite,
kajmakom i branom zacinene; 6. maune se skuvaju, naliju se sosom
zapre se na masti i branu.
Graak. 1. Maune o graka kuvane, mlikom i branom zacinene.
2. i 3. Graak se skuva i zaini branom i kajmakom ili mlikom.
4; Graak se skuva, pa se zapri zaprkom.
Kiseli kupus. 1. Prisan posole i zapapre, pa jedu; 2. skuvaju i
zapre; 3. zaine branom i simenom: skuvaju kupus, a utucano
sime poliju vruom vodom i drope, da iscide mast iz simena; tu
masnu vodu miaju sa branom; tim zaine kupus i puste da provre.
150 J. LOVRETI,

4. Skuva se, nalije se sosom i onda se zapri. 5. Miaju kupus i

krompir, pa ili zainaju ili zapre. Ako je strogi post, onda zainaju.
Ako se smije mrsiti, onda zapre. 6. Kupus miaju i sa graom, pa
ili zainaju ili zapre. 7. Sarmu zavijaju samo od lista kisela kupusa.
Usickaju frika mesa, a kadgod i malo suva sviiiska mesa, miaju to
sa pirincem i slaninom. To zavijaju u kupusni list. Skuvaju i zapre.
Zeleni kupus. 1. Skuvaju, pa zaine branom i sirutkom; 2. ku-
vaju mlado lie zelena kupusa, pa zacinaju branom i kajmakom;
3. kuvaju, pa zacinaju jajcem i malo ga zakisele.
Krastavci. 1. Izreu krastavce. Skuvaju ji i zaine branom i
sirutkom. 2. Izreu krastavce, pa skuvaju, a zaine branom i kaj
makom.
Sosina cicvara. To je sos od sose (jabuica). Jabuice se skuvaju,
procide i pristave, da provru. Napravi se gui zaprak ve za orbu
i tu se ulije orba od jabuica. Kad imaju gosti, zaslade ovaj sos
eerom.
Luk na tavi. U mast izreu luka. Pre na tavi. Zaliju jajcetom.
Dva tri put promiaju, pa je i jajce peeno.
GJive. a) Bristovace. 1. Skuvaju se i zakisele, a zaine se jajcem.
2. Skuvaju se, pa zaine branom i kajmakom. 3. Izpre se na tavi
u masti, posole se i pospu branom, pa se jo malo pre. 4. Na
ari. Posole se i metnu za ivu ar, da se ispre, b) Jasenovae
1. 2. kuvane, zainene siretom i jajcem ili siretom, branom i
kajmakom; 3. kuvane zapre se branom i mau; 4. kuvane, pa
samo sirutkom zakiselite. c) Grabovae. 1. kuvane i jajcem zainite;
2. kuvane, zainite kajmakom branom i siretom; 3. prene u tavi
na masti; pospu se malo branom, pa se jo malo pre. d) Papre-
nace 1. ispre na tavi na masti i pospu branom, pa se jo malo
pre; 2. prokuvaju, pa ocide i u sirce j i nakisele. e) Vezove glive.
1. kuvane, jajcem zainene i zakiselite siretom; 2. kuvane, zainite
kajmakom i siretom; 3. na tavi u masti prene, pa branom po
sute i opet malo prene, f) kripah kuvan i malo zakiselit sire
tom. g) Sliovae 1. posojene i na ivoj ari peene: 2. kuvane, siretom
i jajcem zainite; 3. kuvane, kajmakom branom i siretom zainite;
4. na tavi prene u masti, pa posute branom, da se jo malo pre;
5. kuvane, branom i sirutkom zainite, h) Peurke posojene i na
ari . Voda, to izae iz ti gjiva, dobra je. U nu kru umau,
a gjive s kruvom pojedu, i) Zec glina 1. kuvana zakiseli se i za
pri branom i maslom; 2. na tavi u masti prena i branom posuta,
da se jo malo pri.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 151

GJive se, ma koje vrsti bile i ma se kako prireivale, uvik dobro

i posole i po voji dobro i opapre. To ve, kako ko voli.
Bundeve 1. skuvaju se, zakisele i zapre na masti i branu;
2. kuvaju se u mliku, pa se branom zaine; 3. kuvane zakisele
se, pa se jajcem zaine; 4. skuvaju se, zakisele se i zaine kajma
kom; 5. skuvaju se, naliju se sosom i onda se zapre mau i
branom.
Ladne i vrue salate. 1. Purena salata. Popre rezane slanine
na tavi. varke povade, a u tu mast uliju sireta vodom razriena
i opet pristave k vatri, da uzavrije. Kad uskjua, polije se tim salata,
da se dobro ispuri, pa se jede s kruvom i otop|enom slaninom
(evareima). 2. Pravi se i ovako: U tavi se ugrije mast. U mast se
ulije sirce i pusti, da provre. Tim se polije salata. Uz tu salatu jedu
jaja tvrdo kuvana ili na itavo peena na masti. 3. Kupus preni.
Pre ga na masti dugo, da se ispari. Posli ga zapre i malo zakisele.
4. Prisni kupus sitno izreu na rezance, pa poliju siretom i zetinom.
5. Salatu oiste i operu, posole i poliju siretom i zetinom. 6. Ima
ji, koji nemaju zetina, a ne e, da se omrse, pa samo posole salatu,
poliju je siretom i dobro izdrope, da se sva okiseli. 7. Krastavci
na rineve. To se krastavac samo oguli, raskoli na etvero. Umae se
u sol i jede s kruvom. 8. Krastavci na skrike. Ogule se i izreu
na tanko, posole, se i pomiaju s kajmakom. 9. Kuvaju izrezane
krastavce, pa ji zakisele siretom. 10. Kiseli krastavci. Kisele ji u
vodi, u kvasu, a za zimu i u siretu. Nikoji ji kisele vruim,
nikoji ladnim siretom. 11. Sose, paprike i bunevice kisele se ko i
krastavci.
Luene. 1. Od svinetine. Sviriske noge, glava i ui metnu se u
lonac tako, da bude samo treina te sitnarije. Lonac se napuni
vodom. Kuva se tako dugo, dok se ukuva, da se ono sve vidi iz
vode. Mast se skida kaikom, da bude orba posve bistra. Oorba se
posoli i opapri, pa se razalije u zdilice, tariire ili limenace. Sitnarije
se oiste od kosti i pomeu u orbu. To se pospe utucanim bilim
lukom. Ostavi se na lad, da se slui. 2. Od tuke. Stukine glave i
repove kuvaju dosta dugo u vodi. Kada se voda dobro ukuva, da
malo orbe bude, onda osole i opapre, pa razlivaju orbu u tanire.
Glave i repove oiste od kosti. Pomeu ji u orbu, pospu bilim
lukom. Nose u podrum, da se slui.
Peene ribe. aran. 1. Peen na masti. Izreu komade, osole, pro-
vajaju u branu. Peku u vruoj masti u tavi. 2. Na roti|u. Oiena,
osojena i opaprena arana metnu na roti] vie ari, pa lipo rumeno
152 J. LOVRETI,

speku. 3. Peen u procipu. Ovako peku samo kod vode. arana

razrezu uzdu kroz pol lea i trbuva i metnu u procip. Procip je
drvce gore ra|asto. Med te raje zataknu arana, pa peku. Kada je
peen, izvade drvo iz zemje, pa okrenu drugu stranu. Soma peku u
tepsiji. Metnu masti, nareu krompira. Na krompir metnu osojena
soma. Opapre, pa peku i polivaju vrelom mau. tuka peena na
raznu pod Juskom. I to ine samo u poju. Neostruganu tuku na-
taknu na raan kroz usta na rep. Iznutra je posole i pripeku k vatri.
Kad je jedna strana gotova, okrenu drugu. ilevac i kesega. 1. Na
masti. Oiste, osole, obrane i peku na vreloj masti, 2. Na raznu.
ilevca ostruu, osole, nataknu na rani, pa peku kod vatre. Kad
je jedna strana peena, okrenu drugu. Kesege oiste, osole, pa kroz
rajiee provuku rani. Naniu tako po deset keseica, da jim repovi
vise dole, a raan kroz oi, pa peku kraj vatre. 3. Kesege peene u
tepsiji. Tepsiju namazu mau. Poredaju ribice jednu na drugu, punu
tepsiju. Osole, opapre i peku u peci. Koje su velike, nataknu ji na
raa, pa peku. Linaci. Ne struu, nego lipo operu, osole, pa kuvaju
u vodi, a orbu zakisele, ili peku u masti bez brana. Bule. Ne
struu ga, nego samo oiste (izvade drob), posole. Ko oe strugati,
povue bujea za rep i za glavu, pa Juska popuca, pa onda strue.
Peku ji na ari. Karasi, slipare, sinae, jeevi, povrvode. To su sve
sitne ribice. Ni kuvaju u rasolu, ili u vodi, pa zakisele. Peku ji u
masti i na raznu.
Pueve skuvaju. Povade ji iz kuica, operu, oiste od criva; osole,
meu u vrelu mast, pa peku. Ima, ko ji umeja u brano, pa pee
u masti.
Jajca 1. peku pepelu: zapreu, pa*ispeku ili na tvrdo ili na umak ;
2. mia ju jaje s branom i vodom; kad zamute, izliju na vrelu mast
u tavici; to se zove kajgana; 3. jajca na tavi; to se jajca razbiju
u vrelu mast i malo miaju, da ne budu pretvrda.
to se kad jede. I zimi i liti i u obine i sveane dane jede
se, kako ko moe. Ima sirotine, to ne okusi mesa priko godine, a
ima gazinski kua, koje se rane mesom, kadgod je mrsicak.
U obine dane jedu za ruak kod kue orbu, pa onda zaprenog
kiselog kupusa, ripa ili gra. Ko ima mesa, jede i mesa, a zimi
bude i lueria.
Za uinu jedu ko i u jutro orbe, pa opet kakog gra, ili tista,
rizanaca, vajuaka, trganaca.. Za veeru jedu, to ostane od uine.
Liti, kad se radi, bude vie suva mesa, to je od zime ostalo, da
se poslenici okripe na poslu.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 153

Zimi se jede dva put na dan, u jutro, pa na veer, a za uinu

uzmu malo kruva, pa posole, ili pogae i lepine, samo da pritiaju
glad, jer se nema kada ni jisti, kad su sve ene za stativama za poslom.
Sad kako su se kude porastajale, rane se Judi boje ve do sada.
Jidu, kad ko oee i to oee. *
I sirotina i bogati jednako se rane, samo sirotina ne jede mesa,
a druga su jim jila jednaka.
A to to ima puno vrsti jila, ne kuva to svako, nego, kojoj su
redui koja jila milija, ona ji i pravi. A i nema to ba mlogo
vrsti jila. Eto orbe su ili mrsne od mesa, ili obine sa masnim
zaprkom ili zainite branom.
Gdje se jede. Zimi jidu u sobi i jutrom i veerom. Proliem,
kad ve malo sunee grane, jidu iza jutra u kui, a druke u sobi.
Liti jidu u trimu, ili u kui, ili u poju. Nedijom i svecem jidu u
sobi. A tako jidu u sobi i kad jim gosti dou.

P i e.
1. ira. Prave je od kruaka i jabuka. Ima, koje su za iru dobre.
To su kasne jesenske. Nameu zajedno u abar kruke i jabuke.
Naliju cistom vodom. Tako ukisne. Pije se zimi. 2. Nameu u abar
divji kruaka. Kuvaju kruke kotatkine i puste, da ukisnu. Kada
kotatkine ukisnu, saliju se na ovo divje voe, da skupa ukisne.
Onda ovo divje voe slai, a kotatkine malo kie. 3. Piju vodu od
kuvani suvi |iva, 4. od kuvani kalotina, 5. od kuvani suvi treana,
6. viana i 7. kruaka. Piju 8. slatku i 9. kiselu sirutku, 10. jabukovu
vodu: kad u lito u ajtovu jabuke me}u i procide, uzmu one slatke
vode i prokuvaju, pa ostavjaju za zimu za svatove Prokuvana jabu-
kova voda ne ukisne, nego ostaje slatka.

Odijelo i obua.
Odijelo za djecu. Mala dica u povojima i
muka i enska jednako su obuena: na tilu
koupee bez lea, a na glavi kapica. Kad dicu
vie ne povijaju i kad ve prooaju, kroje se
mukima muke, a enskima enske rubinice,
dok se posve ne opazi razlika, kad mukar-
iu gae obuku, a ensku ogrnu maramicom
i pripau joj zapreg. Matere vezu ve onako
Si. 21. Muko dite
maloj dii kouje preieom, a pomalo rasplieu u rubinici.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II.
154 j. iibvKBTi,

i pripliu. Tako se oivaju i kad pou u kolu, dok se iz kole ne

ispisu.
"Muka dica (gl. si. 21.) nose kapu. Zimi je kapa ovana ili
vunena trikana, liti je obino slanina, to sami spletu o itne slame.
Liti i zimi, svakim danom i svecem, nose debele preicom vezene
koule. Malo ji ima, koje mati opremi u tane tkane. I gae su oe-
bele ko i kouja. Tanki ima vrlo malo, a samo sam jedanput vidio
u aeta Karle Ilarkovog zlatom vezene gae. Tkanica. Kaji se
opasuje priko tkanice. Niki nose i iroki pojas, emer. Svecem nose
ikoji prosluk. Kad je ladnije, nose spend, t. j . trikanu reklu. Niki
nose i zelenkasti kaput sa zelenom ogrlicom. Zimi nose alinu. Obu-
vaju cipele, opanke i izme, orape ili natikae. Drvenalce ili
obuvaju sirotinska dica u zimi. Svu ovu obuu obuvaju ili na bosu
nogu, ili omataju etverocipne arene vunene obojke.
enska dica (gl. si. 59. i 60.). Opleak i skuti su u poslen dan.
ebji, konopjeni, laneni ili pamuni, vezeni sitnim vezovima. Nedijom
nose i boje koule koariarke, enarke i dvostruke pamune, a budu
pri porubi raspletene ili tamburirane. Tkanicu nosi i muko i ensko
od estog svoga miseca do groba. Tkanica se tka od vune. to je tka
nica krua, to je boja. Tkanice su duge, da se moe e|ade dva ili
tri puta opasati, a nisu dotkane do kraja, nego su ostali oduji krajci
ko rojte, da se moe zataknuti za pojas, kad se tkanica opae, jer
se tkanica nikad ne vee, nego kako se opae, zataknu se krajevi,
pa se ipak tkanica ne omiee. Oko vrata nose i poslenim danom i
svecem obine maramice, a i malo boje zejtinke. Koje su bogatije,
nose svecem i svilene maramice svoji matera. Zapreg je.obino mrk.
Bogatije, nose svecem i svilene zapregove. Zimi nose jo urakle. To
je zimska rekla. Neke nose pencl (trikanu reklu); to je mala rekla
na struk, cifrana oko rukava i uokolo ispod struka; a nike i u svetac
facndicu. Narukvice nose bogatije divojice u svetac, da ne zebu
ruke. Cipele obuvaju ili na bosu nogu, ili na trinfle. Nose i nati
kae ili orape, a liti po svaki dan idu bose.
; Muko odijelo. Momci se ne oivaju rano ko divojke, jer idu
po poju za govedima, svinama i ovcama, a istom oko esnaeste go
dine kroje im matere kouje i gae od svakakoga pamuka, a to
budu dole pri porubi raspletene, pa tamburirane, svilom i zlatom
vezene. Obiaj je bio do prije pet godina, da je divojka morala
momku prikazati po est do dvanaest pari kouja i gaa za sveanu
opremu.. Kako su sad Judi radeniji od prije, poeli su se Otoani,
im se oene, tije oivati. Oim se momak oeni, ve ne nosi zlatom
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 155
ni svilom vezeni gaa, nego to uzmu niove mlade i asiju sebi skute.
Zato sad ni divojka ne e vie za momka da sprema, nego pripravka
samo sebi, pa su i s toga sada divojke ruom bogatije ve prije.
Oeneni nose prvi godina tanke kouje i gae malo raspletene, a
posli oblae sve debje tkane, a za sedam, osam godina ve obuvaju
opanke, uz koje se nosi i loije odilo Sramota je, da se oeneni
lipo opremjaju, jer sejani vele, da
su taki |udi odvie za kolom, a
premalo za poslom.
I muki, koji se oprem|aju, raz
likuju veselo doba u crkvi od ko
rizme i adventa. U adventu i ko
rizmi ne veu svilene marame pod
vrat, niti ne nose tanke opreme,
nego odeb|e gae i kou|e, vezene
preicom crvenom i plavom, a bude
ji posve bili i za korizmu i advent,
samo su od deb|eg tkana i ipak
malo pri porubi raspletene.
zimu nose oeneni u crkvu
na sebi plave akire i izme, pa
se ni ne vidi na nima posla na
rodnog, jer je na leima ovana
a|ina. Samo u lito vidi se na mu
kima narodni vezova.
Muki se ne jagme za lipim
odilom, zato ni nema mlogo vrsti
niove opreme, ali jim se zato ni ne
mina odilo ko u ena. Za ono dvi
godine prije vinana, dok se momak
opremja, obreda nikoliko put svoje SI. 22. Momak u srmanoj aJini i
zlatom vezenom ruvu.
sveano ruvo, pa ga se ne zasiti,
niti pomi|a na novo, nego je zadovojan, kako mu mati skroji. A
kad se oeni, proe jo koji misec kroz selo u sveanom odilu, a
posli je sramota, da se muki oprem|a. Pa kad i dospije u crkvu,
ide ve u loijem odilu. Nose u sveane dane gae i kouje enarske,
usnivane, od sestrenicara, rasplitane, pripletene, tamburirane i vezene
preicom, ali zlatom i svilom vezene nikad vie. To ako oe, moe
ena-skrojiti sebi ili sloiti, pa neka eka, dok mu sinovi ponarastu.
Za godinu dana ve posli enidbe odu u soldate,.a posli se na opremu
 156 J. LOVRETI,

ni ne misli. A dikoja se ena petnaest godina izastopce novi, pa

uvik eli oila nove forme, i zato se odilo u ni i na svaku formu
i jako brzo mina. Muki su uvik obuveni u opanke, momci u opanke
ili u cipele.
Momci i mladi |udi nose malko vie ve o n i s k u Jcapu; momci
je zakite cviem, a ako je mladoena, nosi i bilo perje za
kapom. U sveane su dane kape o m e k a n e , ponajvie m r k e ;
s t a r i j i ]ui imaju c r n u plantiku na kapi, m l a i z e l e n k a s t u ,
a momci nose zlatnu ipku uokolo ili z l a t o m . v e z e n u plantiku.
Zimi nose crne ubare.
Koufa je od tanana platna. Muke kou|e su samo uokolo ukraj
porube raspletene; misto avova vie put su sami priplitovi, bude
kadgod mali vezi uokolo kouje ili prei com ili zlatom; na svakom
ramenu ima kouja priplit od sedam do deset zabodaka. Zapunke
na rukavima izrauju vrlo pomno. Obino vezu na nima iroki opaic
ili oplitak. U sveane su dane kouje poiroke, okratke, nad porubom
rasplit, pod porubom priivena je ipka. Poprsje je iroko raspleteno.
Kouja se opasuje tkanicom, a s lea ispod struka je sabrana, a na-
bore izrauju vie put lipim bilim poslovima. Znam u Marka Ilar-
kovog kouju, koja je u petnaest redi tamburirana i raspletena.
Gae su duge, poiroke, pamune, a izradite samo pri porubi
dole; nad porubom rasplit od dvi do tri ibe i na svakom vu pri
plit od sedam do osam zabodaka, dug pol pedja; drukije su posve
iste. Svecem su gae u est do deset pola (t. j . svaka nogavica tri
ili pet pola) svilom i zlatom vezene, raspletene i pripletene.
Kaji, a niki nose emer misto kajia.
Na kouju oblae kamizol; bude od crnog atlasa, a kadgod i
zlatom vezen.
Oko vrata nose posu od plavog ili crnog atlasa zlatom vezenu. Ko
nema poe, nosi pod vratom crvenu svilenu maramu o tri ibe: kat
kad svezu i drukije svile maramu. U korizmi ne nose posu.
Prolicem i s jeseni nose malo tule (kaputie) sa zelenom ogrlicom.
U korizmi nose trikane rekle. Obino su plave, a krojene su uz tilo.
Nose ji ranim prolicem i kasnom jeseni selom. Nosi ji i muko i
ensko.
Zimi nose alinu. To je ogrta. Muka a|ina je ili prosta ko i za
ene, a to jim je za svaki dan, ili je od boje ove sa uskim crnim
gajtanima (vrpcama) naarana, a kadgod bilom i utom srmom na-
, vezena (si. 22.). Take "boje ajine nose se u zimsko, jesensko i pro-
litno doba u crkvu., A|ine su mrke.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 157

Zimi nosi dikoji priko gaa p l a v e caksire; jo se nau po koje

u kuaru.
Ako obuvaju , navlae najprije dugake umarske trinfle,
pa jim se ove trinfle vide iz izama, jer dopiru do kolina. Oime
nose samo zimi.
Liti nose cipele i niske i visoke. Nigda su samo izme nosili, a
sad, otkad su svud po selu zidane staze, idu samo u cipelama.
Koji se loije spremi, obuje opanke. Opanaka ima kapicara i
s Jcajiima. Prave ji opanari, a prije su Jui u kuama i sami
pravili. I danas krpaju svoje opanke sami,
kad se poderu. Opanke krpaju ilom i kon
cem, koji ovote, ili krpaju konim ka-
jicem. Oim ko dobije opanke, ve se i sam
obuva. Opanci se obuvaju na etverocipne
vunene obojice. Obojci su istom zadrii go
dina pamuni, i to se nae u dvojice, tro
jice u selu; druke su od davnina uvik
vuneni, od bile i crne vune, tek dito se
mia uta i crvena. Kad se omota obojak
oko noge, gorne tri strike su crveno, uto
i crno miane.
P o s le n i m danom oblae isto ruvo, samo
loije. Evo ovako: eir, kou]a, gae, tka
nica, kaji ili eemer. Ako posluju tei poso,
ili di se ruvo kaja: kad drva siku i voze,
sviiie ko]u, oblae lae i zoru. Lae su
debje gae, a navlae se priko obini gaa1.
Kad kia pada, ogru koijai na kolima
kabanicu. Kabanica je od iste take ove ko
i ajina, samo bile, a ima rogu u zati|ku; 81. 23. Stariji Otoanin
poslenim danom.
ta se roga metne na glavu, kad kia pada.
Nose i trikanu reklu, pencl, mali kou bez rukava. Bogatiji imadu
i veliki kou (gl. si. 2.) s rukavima, ali to slabo nose mladi ]udi,
a momci nikada. Taj je kou od ovije koe, a cifran na leima
granicom koni listia, cvitia i srceta, pa uz to bude jo i koje
ogledalce.
Opaklija je veliki koni ogrta do zemje bez rukava, iznutra
runav. Opakliju je nigda svaka boja kua imala, a visila je danu
1
Divojke pivaju: 0 poklada opremim se lipo:
Zoru, lae i dikine gae.
158 J. LOVRETI,

i no du u velikoj sobi na iviluku do vrata. Kadgod bi se ob no

koji ovik probudio, zagrnuo bi opakliju i izao, da priglee konma,
govedima i svinama.
Koje ene znadu, pletu svojim Judima rukavice na ruke, koje jim
trebaju, kad se voze, osobito, kad u umu idu po drva zimi. Te su
rukavice vokrake, palac je za se, a etiri prsta skupa u jednom
rukavcu. Tiao sam pletene i ko obine rukavice, ali ritko. I to
malo kad same rade, nego jim ciganke pletu, a kupe i od urije
kone, vunom postavjene rukavice.
Bez torbe ne ide Otoanin nikuda. Pribaci je o desno rame, tako,
da mu je o livom kuku. To je torba sa poklopcem, koji je esto ko
i kou koicama naaran. U noj nose ovari, govedari, svinari i
konari sebi ranu: meso, slaninu, sir, kru, sol, luk, pa ako ukradu
igod koji klip kukuruza, oni s riim u torbu.
Stari ludi nose svecem i po svaki dan: eir ili trikanu kapu,
kouju, gae, tkanicu (ili kaji), opanke, obojke; veliki kou s ruka
vima ili ajinu. Ako su Judi iz bogatiji kua, nose i u starosti plave
ovane akire, a misto opanaka izme. Cipele ne nose starci nikada.
ensko odijelo. Divojke, snae i udate ene odivaju se ovako od
boica do poklada u sveane dane:
Pletenica i zavoj. Divojke pletu pletenicu, kosu naejaju, a glavu
okite kupovnim cviem. U uima su srebreni obocii: krilci; nike
nose dukate u uima. (Vie se o tom kae dale.)
Snae nose zlatnu amiju. Najglavniji dio odila, koji je u sveane
dana uvik zlatom izvezen, jest zlatara, marama za zavoj. Sad ve
i takoj zlatari kau: amija, a nigda bila je amija samo turska
marama, koju su krijomari privaali priko Save ovamo i enama
prodavali. Marama nije nita na oko, jer su na noj pod mrko miane
sve one neobine turske i farbe i are, ali je bio obiaj, pa je od
starine svaka ena morala imati tursku amiju. Zlatare su poele
istom prije etrdeset godina. Ovake turske amije kitile su se skupim
srebrnim cviem. Zlatare su se vezle ko i kouje, samo kako je
jedna elila bo|e od druge, bivo je vez sve gui, dok prije deset
godina nisu bile skroz oblipjene zlatom. Sad vezu i amije po so-
metu priko papira i to narastavce, da se vie vidi crnog, ve zlata.
Mlae ene, koje ipak ve ne idu u zlatari u crkvu, zavijaju se
t u r s k o m amijom, a prikriju se bilom, zlatom vezenom maramom.
ene ne nose oboie, jer su jim ui pod zavojem.
Pod vrat veu dukate v e l i k e i male. Koja nema dukata, nosi
zrne ili jednu kudu. '
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 159
SJmti su osta uski spram drugi
sela. Najirji su u devet pola.
Savijaju ji. jako sitno. Vezovi su
jako uski, a vrlo spori. Sveane
skute savijaju i sitno i na i
roko. Nose samo jedne skute i
pod nima druge okratke. Dvoje
dugake skute malo koja navue
a i kad navue, taji, da se ne
pozna. Skuti nisu nikad do
zem|e, nego jedan ili dva prsta
nad zem|om.
Prvo su kou|e ebefarice od
konop]ena tkana. To su opori
skuti i opleci, pa ji ni ne izra
uju velikim poslovima, koji se
vide i iz daleka, ali opet za svaku
i taku kouju trebalo je truda i
muke, dok je zgotov|ena. Te su
koute uske, u koji est, sedam
pola, pa su ili samo saivene i
okolo porube malim rasplitom
okiene, a pod porubom zubrane
iglom ivaom. Ima ji, koje su
opet oko porube raspletene, pod
porubom zubrane, a izmed pola
odozdol jedan peda} visoko pri-
pletene. To su najloije kouje,
a trebaju za najveu alost. Malko
bo]a je kouja, koja uza to jo
ima uzdu etiri do pet jako
uski vezova, a taki isti vez
uokolo porube nad rasplitom.
Ima ji, koje ni nisu uzdu ve
zene, nego samo uokolo. I to su Divojka u sitno sabranoj, zlatom
kouje za alost i kajarie. vezenoj koup i u svili.
Malo boje su rubine, kad se konopja sa debelim pamukom mia,
a izrauju ji ko i ove prijarie, ili sa sitnim rasplitom uokolo po
rube, ili uskim priplitom, ili sitnim vezom uokolo, ili vezom uzdu
skuta. Uope kouje bez rasplita nema, svaka poruba dple na skutima
 160 J . LOVRETI,

ima nad sobom rasplit. Ove kouje kadgod nacifraju rasplitom ili
priplitom uzdu skuta, ali i to bude jako usko.
Miaju konopju i sa lanom, a i take kouje raspliu, pripliu i
vezu. Sve su to kouje pokajne, a najloije se nose najprije, pa po
malo sve daje. I na pokajnim koujama nema crvene predice, nego je
vez sastavjen od plave i plavaste preiee, a to je tako viditi, ko
da je preiea izblidila.
Malo boje su lanene kouje. Tu se ve vidi i posla i bogatstva
vie, veo na konopjenoj rubini. Laneno tkane tkaju kano i pamuno
svakovrsno: isto, laneni koariar, pa ga usnivaju, a onda izrauju
kouje i iste, i raspletene, i pripletene, i bogatije vezene ve konopjarice.
Lanene kouje ve se mogu nositi u adventu i u korizmi, a i u
prisveaje, a divojke u riima ivuju prve i druge godine i u sveane
dane. Na lanene koulje ve se umiu bogati pripliti uzdu u vie
redova, lanene kou|e se ve na iroko raspliu i uzdu i pokraj po
rube, jer do nedavna prije ezdeset godina nisu ni znali u ovim se
lima za pamuk. Bio je lan, zvao se funta, pa su iz riega preli
tanku icu, ko da je od najmekeg pamuka1.
Lanene kouje nose i kad kaju, ali ako je alost za ocem, materom,
bratom ili sestrom, nose ji posli konopjeni kouja.
Konopjene kou|e zovu se ebelarice. fitilarice, a ako su malo
lipe, to su svagdanice, jer se i u poslen dan nose. Svagdanice su
ili sitno raspletene, ili pripletene, ili vezene razno. One se vezu ili
dole (t. j . ukraj porube), ili uzdu (a to je i uzdu i oko porube).
Na svagdanieama bude i irji ili, kako vele, debeli i tanki vezova.
U svagariieama divojke prid vee u poslen dan selom eu, pa se
zato pazi i na te kouje. Vezu ji preicom mrkom, pa crvenom,
plavom i plavastom, a izvezuju na nima vezoze bud uzdu, bud
samo dole, pa lozom i na grane, a vezovi su: pravi i Jcrivi,
podatinsM, opaic i ispisivani vezovi2. Ovake kouje obrubjuju se
1
Imam i ja taki otarak od pamuna enara. Ostavila mi moja baka
ko spomen svoje matere. Tim su stare ene nig-da po svecima glave
umatale, ko to ji sad umataju u krpe. Ba mi je pokojna baka i ka
zivala, da je ona prva imala u selu pamunu kouju, a bio je to
pamuk samo ispreen, pa su ga morali popreati i upreati, da ga
spreme za stative.
2
Ne znam pravo, koliko ima kouja vezeni pisancem. Pisanac je
vez od sami isanica u etvero. Uzmu se tri ice u ujinu, a tri u irinu.
Vez se proveze oko ti ica. Tim vezom vidio sam u Otoku godine 1878.
na Boi vezenu kouju Eve Ilarkve. Bila je vezena, mislim, u jedanaest
redi tankim crvenim pisancem. Pisanac se- zove taj vez, jer je viditi, ko
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 161

jo ipkom uokolo skuta, koju izrauju, kako se u koli kae:

kakaiiem"1.
Najboje kouje su jim pamune, jer je pamuk najtani i jer ga ima
mlogo vrsti, pa se od nega svakake kouje napraviti dadu. Od debjeg
i ueg pamuka tkaju se i svagaiie kouje, to boji pamuk to i
kouja boja. Iza svagdanic i pokajni ko-
uja odma je odnica. To su obino kouje
vezenke, bud lanene, bud pamune, a nose
se u adventu i korizmi (gl. si. 25.), u pri-
svecajima, kad se ko iskajava, ili kad se
daleki rod kaje, a i onda, kad u poslen dan
ode kog bojeg da poode. Vezovi na odni-
eama su svakovrsni, a bude i obina pri-
plita i rasplita. Odnica se oblaci, ako upnik
u selu umre: prve neije kaju ga u takoj
kouji. U kojem sokaku umre momak ili
divojka, kaju ga u prve nedije divojke u
onici. Kako u Otoku ide prvi crkveni red
divojaka na ukop za mrtavcem, esto obuku
divojke i na ukop odnicu. 0 odriici pivaju
divojke:
Kad mi dika poe na vojnicu,
Ja u obu alosnu odMcu,
Nek se znade, ko diku imade.
Boje kouje od odnica su prisveajke;
ali te su obino samo bile, samo je divojku
i enu najlipe viditi u takoj kouji. To su
kouje ili JcoariarJce, ili usnivane, ili iste,
krute od dvostrukog upredanca. iste pri
sveajke tkane su ili od jednostruka pa 81. 25. Divojka u odnici
muka, ili od dvostruka upredanca, a ovo sitni vezova i suknenoj
pregai, ko to se odi-
je tkane jako gusto, pa zato je i kouja vaju u korizmi.
da je perom ispisan. Vezovi su vrlo lipi i jako spori. Ta kouja, koju
sam vidio na Evi Ilarkovoj, bila je vezena lozicom sami sitni tulipania.
Godine 1886. u prolie vidio sam Evu u toj kouji, di tka za stati
vama, pa mi bilo ao tako lipe koule, da je za stative dospila. Ne
siam se, da sam ikada vie vidio u Otoku kouju samim pisancem
vezenu. Ima ji, di je pisanac mian sa pozlatinskim vezom, ali je
istog pisanca nestajalo, dok eto sad opet ne pooe vesti.
1
Otoani ne znaju hrvatske rii za ovu vrst posla, samo iglu, kojom
se to radi, ne zovu kakalica", nego ilce.
162 J . XOVRT5TT,

lipa i kruta. Prisveajke su bile, krute, iste kouje, samo su pri

porubi raspletene. Ali i kad se ne kae, zna se, da je raspletena
svaka rubina, jer ni skuta, ni opleeka, ni gaa, ni muke kou]e
bez rasplita nema. Uope ukraj svake porube na odilu, samo ako to
nije na svu, mora biti rasplit, a i poruba je ve niki mali prosti
rasplit, jer kad one uplicki rube, moraju ko i kod rasplita uzdu
porube icu izvui.
Najlipe su kouje posveanice, a koliko ni ima, toliko ima i vrsti,
na svakoj je nita nova. Posveanice su najprije koariarke (taneg
pamuka, ve za prisveaje; to su bile proste i ciste kouje), pa
enarke. Prije dvadeset, trideset godina vezli su po enaru zlatom,
sad se jo via po koariaru zlatni vez, a enara nestaje: vie se
ne tka, jer kouja enarka nije nigda ni posve bila, niti dobro is
pruena.
Proste su kouje nika vrst enara, samo se taj enar ne vora,
nema gurmavog usniva, nego je sasma ist, a opet ne posve ispruen
ko koaricar, nego se dade rastezati. To je tkane ko i pravog enara
vie poutilo, pa i kad je novo, nije na oko lipo, i li, kad ostari.
Zato to vie i ne tkaju. Prije deset godina morala je jo svaka
divojka imati prostu kouju. Take rubine izveziva^ie su samo dole po
ispisu, bili su to obino mali tulipanii vezeni bilim pamukom.
Jo ima i usnivani kouja od jednostruka pamuka. Te se kouje
cesto viaju, a obiaju ji sitno saviti, pa se lipo talasaju, kad divojka
oda. Taka kouja mora biti malo uja, jer se iroka sitno saviti ne da.
Ako je irja, savijaju je na iroko uzdu pole, da je kouja suknacki
savijena, jer se sukne tako smataju.
Kouja od sestreniara pravi se ili posve bila, ili priiju pod po-
rubu uokolo uski komad beza, pa po bezu izvezu utim lokama,
ili je izvezu uzdu sitnim bilim lokama.
Najobinije tkane za kouje je sada dvostruki upreanac. Teko
su se sklonule Otocanke, da po tom bezu rade 1 . Na nemu se vez
najboje vidi, pa ma bio bez kako tanak, uvik ostaje krut, jer je zbijen.
1
Prva je navezla sebi rukave zlatom prije dvadeset godina poimajla
Reza tivievi po dvostrukom upredancu. Ponovila se na Antunovo,
kad je crkveni god u Otoku. Bile su u tivievie-kui jo dvi divojke,
pa ni tri eu po vaaru, a za nima idu Privlaanke, ene i govore:
Gle, na ovoj je najlipe. Kako je Privlaka najbogatije selo u okoliu,
tako se i pazilo na taj glas i od onda navrmie sve Otocanke vesti
po krutom dvostrukom bezu.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 163

Od toga tkana prave svakake opreme. Prve su raspletene posve-

canice. Ti ima jako mlogo vrsti.
I vitcme se kouje rasplic'u.
Najnovije, a sad najpoudnije kouje su tamburirane. Viao sam
posla di su rukavi
bili samo tamburi-
rani, a bez rasplita.
Ima jako puno skuta
uzdu tamburirani, di
je izmed tamburira-
nog raspleteno, a ima .rt
%
i dole uokolo tambu
rirani. U selima oko
Otoka vidio sam, da i
:
>
*a: <M
zlatom tamburiraju.
Ne znam, ine li i
i
Otoanke to, samo
sam vidio u selima,
s kojima se nai ene
i udaju, pa moe lako
biti, da i nama prie.
Sve dosadane ko
uje potamne, kad se
pripletena obue. I u
svim ovim posvea-
nim koujama obino
je pola uz polu pri-
plitom sastavjena, a
ne prosto saivena,
samo je u tim ko li
jama priplit bio ko
uz put, pa nijej irji SI. 26. Divojke, jedna u svilom, druga u zlatom
vezenoj kouji.
od pol malog prsta,
al kad se kouja zove pripletena, mora i priplit irji biti. Kouje pri-
plicu u etiri, pet ili est redi. Pripletene su kouje samo uzdu raene.
Uokolo na kouji nema priplita nikada, jer se ne sastaje pola s polom,
ali zato mora biti rasplit uz porubu slian i oblikom i veliinom
priplitu uzdu skuta1.
1
Vrlo sam lipu jo nedovrenu pripletenu kouju vidio pokojne Eve
Brnatove. Na toj ima dvanaest razni priplitova, ali je ne ovruju, jer
joj je i nejaka ostala, pa e se to ona ponoviti, kad naraste.
 164 J. L0VRB5TI,

Jo ima i zamitani kouja, ali to su starinske 1 . Otoanke su za-

mitale svoje kouje i na stativama rukom 2 . Ne znam, ima li mlogo
ovaki kouja. Sreovne ji ene nose. Ako i nema mlogo taki kouja,
reko bi, da ji ipak cine3.
MerJcane koute mogu biti o svake vrsti tankoga beza, a zovu
se merkane, jer se izme pola uzdu umetnu ipke raene koncem
od gotovog bilog gajtana. I taki kouja ima i uzdu i samo dole
raeni. Ako je misto ovi ipaka umetnuta ipka eklana" ili kupovna
linga, zove se kouja firoanka radi umeta, koji se u Otoku zove
firo.
Ima koula i uzdu ili samo doje lingani, a bude ji opet i
posve isti, samo da se razlikuje od drugi, priije se malko nad
porubom caklavo plava, tanka svilena plantika, ili zlatna ipka. "Vidio
sam i kouja, i je naokolo umetnut oirok umet od ritke ipke, a
kroz ipku Vedena svilena plantika. To su bile posveanice. :
Prije pedeset godina nisu se u Otoku kouje vezle svilom, nego
samo zarukavja, i to crnom svilom. Posli su poele Otoanke crnom
svilom vesti skute dole, a za malo misali su i druge farbe. Prije
trideset godina bilo je ve svilom vezeni koula uzdu u pet redi.
To su bile vrlo lipe kouje, jer su vezovi bili sitni, s prsta tanki, a
izmed vezova bila je kouja sitno sabrana. Nu svaka svila ne da se
prati, zato su prestale i ove kouje, a Otoanke stadoe vesti po
drugom bezu irje vezove i priivati ji dole uokolo kouje, a za
malo vezle su take kouje i uzdu 4 .
Ima i sada lipi svilom vezeni kou|a, a to je svileni opacic. Take
kou|e vezu se obino samo dole, a niti uzdu ne, niti po rukavima.
Vezu se jo i kouje na grane. Te se grane izvezu na bezu. Bez
se obree i opije u okrug, a tako opiven priiva se na kouju sa
1
Ja imam dva komada od moje majke divojaki rukava. Raene su
iglom, ali ko zamitani otarci i ponavci, pa je poso jako spor, jer se
na tankom bezu radi.
2
Vidio sam u Reze Ilarkove takvu kouju u pet redi bilim pamukom
zamitanu, pa bi se privario, da je igla radila, a eto prije etiri, pet
godina jedna je ivojka preicom na stativama skute zamitala, pa za
varava oi, ko da je vez.
3
Siam se, da je prije nikoliko godina Eva Harkova bila prva
ivojka u selu, a uz najteu svilu nosila je zamitani opleak. Nosi ga
i sada.
4
Zadnu lipu uzdu svilom vezenu kouju vidio sam u Eve Ivankove,
a posli mi se nisu ove nove sviale, jer nisu raene po ici, nego po
ispisu.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 165
bilim |okama, da se ne pozna, di
je iveno. Te se kou|e vezu samo
dole i po rukavima, a nikada uzdu.
Ovim koujama vrlo su sline
atlaskine. To se po ispisu izreu
listii i cvitovi od plavog atlasa,
pa se priivaju na kouju. I to se
radi samo dole i na rukavima,
Ovake su kouje vrlo lipe na oko.
ali ne vride ko narodni poso nita.
Vidio sam jo i kouja dole svi
lom vezeni, ali ne na grane, nego
lozom, pa je jo po toj svili mi-
ano bilim jokama i sitnim zrnem.
Samo bilim jokama slabo se iz-
vezuju kouje, a i kad se to ini,
ne izrauje se nikakova slika, nego SI. 27. Divojke u zlatom vezenim
koujama i u velikoj svili.
se samo uzdu po naborima po
redaju ravni uski redovi joka. Lipo je viditi ovaku kouju, jer jako
trepti p suncu.
utim jokama vie se veze, ali samo dole, a iroko za ilu
podlanicu. Na rukavima sam vidio slabo takova veza, a uzdu ne
vezu utim jokama nikada. I ove su
kouje na oko vrlo lipe, jer je vez *
irok, a joke blistaju.
Kouje zlatom vezle su se kadgod
po enaru, a sad i po usnivanom i
sestreniaru i po otiu, a najvie po
dvostrukom upreancu. Vezu se ili
samo dole tankom lozicom, ili isto
tako i po rukavima. Ako vezu dole
na granice, vezu tako i po rukavima,
a ovo je obino na enaru. Na grane
i lozom veze se po koariaru, ali to
je sve samo po rukavima i dole
uokolo porube.
Najsveanije su opreme, kad se di-
vojka posve opravi u zlato (si. 26.).
To budu skuti vezeni uzdu (si. 28.) SI. 28. Divojke u zlatom vezenim
u tri, etiri, pet ili est redi. Opleak koujama i u velikoj svili.
166 J. LOVRETI,

j-e u dvi pole, pa jedna pola bude od ivice do ivice zlatom vezena.
Pojas, marama (si. 27,, desna divojka) i zapreg, sve je to u zlatu 1 .
Prilaz od skuta na suknu jest . U selu je nose od davni
davnina. je bila, obino lingana" sukna od sifona" a nalik
doriim suknama, to su nikada gospoje nosile. Nikada su se rokje
bilim vezom vezle, pa vitale i rasplitale. Sad ji sve vie nestaje.
Bokja je dosta nalik na skute i stranac je ne moe od skuta razli
kovati, samo mi sejani znamo, da se skuti sitnije sabiraju i da se u
pojasu tkanica priko s k u t a vee, a rokja se ko i sukna priko t k a n i c e
nosi. Prid skute se opasuje obini veliki z a p r e g , a prid rokju ke-
e e j a k . To je zapreg kratak jedva do kolina, da se na rokji poso i
spria vidi.
Opleah. Najobiniji su opleci sa irokim rukavima u dvi ili
tri pole, to se u laktu steu. Kd debejarica, svagdanica, odnica,
prisveajni kouja i ' kod posvecanica uvik je obiaj istim poslom
rukave izraivat, kojim i skute (si. 29.). Eukavi se araju od ramena
do lakta, jer su u laktu rukavi stegnuti, a ispod lakta se opet rairuju
i zavruju se irokom ipkom. Ovaj komad rukavca od lakta do ipke
zove se mruhavje. Zarukavja potiskuju do polovice podlaktice.
Vidio sam opleaka iroki u dvi i u tri pole sa zarukavjima i
ipkom, samo nisu u laktu skupjeni, pa su od ramena do dlana
jednako iroki, samo je oni, di se steu, uvuena vrpca-, i ta visi
skupa sa rukavom. Neobino je viditi take rukave, ali to je obino
od otia, tanana platna, pa nije runo viditi mladu ruku kroz ovako
prozirne rukave. Siani se takove kouje u Anke Oelikove i u Anke
Kovaevi, ali sam vidio i u Marte Iliine take iste rukave od koa-
riara, zlatom vezene, samo su se ovi po voji mogli stegnuti oko lakta.
Ima i enski opleaka, koji su viditi ko muke kou]e: do grla su
zatvoreni, nidra se skapaju, a nemaju zaruka vja, ni ipke na ruka
vima, nego zapunkeJ Toga je jako malo u selu.
Svapslci ili mali opleak s uskim rukavima istom se zadni deset
godina u Otoku via (si. 30.).
Kako izrauju skute, tako araju i opleak: \ opleak je vezen
zlatom, svilom, pa tamburiran, raspleten, pripleten.
Ako je jaka zima, ne nose veliki opleak, nego loiji mali, jer
priko nega onda jo to obuku.
1
Kad stranci dou selo, svi gleu samo taku divojku, koja se
ba taj dan tako obukla, makar da nema u selu divojke, koja ne bi
imala zlatom vezene koule. A na one dragocinosti: pripletene i ras
pletene i tmburirane koule niko se ni ne okrene.
 OTOK : IVOTNE POTREPTINE. 167

Prije pedeset godina nije ni bilo naposeb opleka i skuta, nego

se je sve skupa zvalo rubina ili koufa, a bilo je sve ujedno saiveno.
Nu kako su se u Krajini, dok je sabja u selu vladala, mloge divojke
za soldate i maiiu gospodu udavale, gledale su i na poso i na lipotu.
Ove kouje bile su
nespretne, jer se ni
kad pravo ne mogu
skrojiti uz tilo, pa
budu lea ili pre
duga ili prekratka.
Zato su one pora-
stav|ale skute od
opleaka, da bude
struk lipi. Posli su
samo dica nosila
take kou|e, dok se
ne poispisuju iz
kole, a danas, mi
slim, da ni nema
skupa skuta ni
opleka, sve je to
sada narastavce.
Marama oko
vrata. Marama ne
visi priko ramena,
pa su ruke slo
bodne. Prikrste je
na prsima. Zato je
svaka marama malo
nabrana. Na leima
je marama od za-
tijka do blizu struka
tako dva prsta iz SI. '29. Opleak i skuti narastavce (ispisivani vez).
nad tkanice. Bude
svilena i zlatom vezena. Za veliku opremu vezu bile marame zlatom
tako mlogo, da su i prsa i lea i ramena zlatom obloena, kad se
ovaka marama ogrne. Jo vezu marame i po crnom i plavom atlasu,
a tako isto i mlogo i bogato. Sad* zane dvi, tri godine poeli su
vesti zlatom priko papira, tako, da priiju cvitice i listove od debela
papira po bezu na kouji po atlasu, ako vezu maramu, pa priko
168 J . LOVRETI,

toga papira vezu zlatom. I ovaj se vez strancima vie svia, jer je
mlogo puniji od prijani. Sad vezu marame ve i po crnom i plavom
atlasu, pa po crnom i mrkom sometu.
Prosluk. Sad prosluke sve mane nose. U staro doba bilo ji je jako
mlogo, a sve su bili od arene svile, ko ona za misno ruvo, zato
su ji i zvali: prosluk arene paramente. Nosili su i prosluke ovane,
od mrke i zelene cove. Jo sam vidio i prosluk zlatom vezeni, a i
taj je od crnog ili plavog atlasa.
Poprsje je bilo, a izvezeno zlatom, pa je vrlo lipo viditi divojku
pod takim poprsjem, jer je kou|a vie gledati ko muka. Poprsje
nose, ako idu u opleku bez bunde ili vizitla. Poprsje nose i momci.
Poa je atlaska plava ili crna maramica zlatom vezena, koju
momci pod vrat veu, a divojke samo oko vrata oviju, a krajeve
propuste ukraj poprsja. To nose divojke, koje nemaju puno dukata,
a ele, da se ipak to zlatno pod vratom sja.
Zapreg je dva prsta krai od kouje; iri se od kuka do kuka,
tako, da kad s lea glee Otoanku, ipak vidi krajeve zaprega.
Zapregom su ko i marame svake forme. Najobiniji su crni svag-
arii, a i crni, koji se nose uz onice ko i svagdani, samo malo
boje tkanine. Lipi su, koji se za prisvecaje uvaju. Te obino izvezu
sa strana ili jokama, ili zlatom, ili priiju sa strana zlatnu ili
srebrnu ipku, ili naoiju eaklastu plantiku s strane, a same je
izrade tako. Ovi zarii zapregovi zovu se kafani. Za advent i ko
rizmu su zapregovi listerski, pa kamirski i od tema, pa i ovi prije
nabrojeni crni. Za velike svece i obine nedije su razni svileni za
pregovi. Najsveaniji su zlatom vezeni. Zlatom se izvezuju i zapre
govi ili uzdu s krajeva zaprega lozom, ili svud po zapregu na gran
ice, a ima, koja veze i uzdu i na grane. Zapregovi zlatom vezeni
samo su od crnog ili plavog atlasa. Kadgod se ipak nae, da se i
obini crni zapreg na veze sa strana zlatom, ali to je za mane sve
anosti.
Pregae. Ovo je vuneno tkane u jednu polu otkano, samo je tkano
u iroko brdo. Pregae su sve vie mrke, a pritkivane su raznim
farbama, ali tako, da ipak mrke ostanu. Svaka je pregaa opkiena
sa strana i dole dugakim roj tama od upredene vune. Na gornem
dilu priite su uz pregau vunene uzice, dosta put pri kraju imaju
kitu od vune, koju zovu gomba. Tim uzicama se pregaa pripae.
Pregae su duje ve zapregovi, pa da ne smetaju u odu, s desna
se uvik pregaa malo potpregne. Pregau nose, kad im ko roeni
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 169

umre, i to je ko roeniji, to ga du|e u pregai kaju. Take pregae

su uvik tije, mrke.
Ima stariji ena, koje ne kaju nikoga, a ve rad starosti se po-
kajno odivaju. Take ene pripremjaju si lipe pregae. Tkaju ji naj-
tanom vunom, a pritkivaju ji u daske ko ponavce. Nike ji pritki-
vaju srmom. Srma je sjajni uti ili bili konac na formu zlata il
srebra. Tim koncem pritkivaju suknene pregae, pa se blistaju ko
srebrom ili zlatom izatkane. Take pregae zovu se sr mane pregae.
Vie put navezu pri rubu pregae tanki pozlatinski vez srmom bilom i
utom. Lipe pregae ritko vide sunca, jer starije ene ne vole ji
nositi; mlae ji nose, kad kaju, ali i to
uzmu loije, to nisu srmom ili u daske
tkane. Samo o p oklada vidi se to bo-
gastvo na divojkama, a katkad bude, da i
u korizmi, velike nedije pripau srmanu
pregau, jer kaju Spasiteja.
Tkanica. Opasuju se tkanicom irokom
tri prsta upravo po pojasu. I ona se tka od
vune. Tkanice su mrko tkane, a u osnovi
su usnovane strike od arene vune, samo
je ipak sva tkanica vie mrka.
Pojas. Priko tkanice nose svecem i zlatnu
ipku, pa je to viditi ko zlatan pojas. U
velike sveane dane, kad su u sveanoj
opremi, nose zlatom vezeni pojas od crnog
i plavog atlasa ili someta.
Marame za prikrivane. Poslenim danom, SI. 30. Divojka u vapskom
a kadgod i u svetac odaju divojke, snae opleku i sukni.
mlade ene pokrivene glave. Marame za pri
krivane su bile od beza, a tanke, pa su obino ili malo raspletene
ili vitane, ili zlatom i svilom u oku vezene. Taki marama imade,
koje se i oko vrata nose.
Kupovne su maramice bemrice uzdu i priko prutane konane, pa
zejtinke, ili kako vele u okoliu svilopis. To su marame jo od sta
rine. Ima ji i svake forme, ali ovo su, koje svaka mora imati. Od
svileni marama, koje su se uvik nosile, jesu: crvena o tri ibe, crna
sa crvenim ili plavim prutkom i kriara. To su starinske, a tima se
ne zabavja nikada. Ima i mali svileni maramica ko zejtinke, kojima
se u prisveaje pokrivaju. Za veliku opremu su prantfare, marame
razne farbe sa dugakim roj tama. Dva, tri put vidio sam u Qtojra i
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 12
170 J . LOVRETl.

svileni al, di ga divojke nose, ali to ine samo obisne divojke, koje
ne misle za okca poi. 0 takoj marami, koju zovu al ili ale, uo
sam za porugu pivati:
U Bage1 je ale, Nij imala marame,
Pa ju vuko Tale, Trzo ju je za rame.
Glavne krpe. To je tkane od dvi pole u etir oka, veliko tako,
da bi se mogla malena sinija prikriti, jer to okice i steru na si-
niju, ako se ne udadu za okca. Krpa ima malo debji, pa laneni
cisti i lukati, u daske, pa laneno pamuni, i pamuni cisti, i u daske,
u tri nita, sve u jednoj farbi, ali svake forme arani poslom u tkanu.
Kako je krpa uvik u dvi pole, to se ove pole asiju ili svom ili pri-
plitom. Svaka krpa ima na. dva kraja popriko bilu svezu, pa kad se
krpa prikiti, da se na glavu metne, jedan joj je kraj ispod zatijka,
a drugi pod nim; ona druga dva kraja oviju se jedan ispod dru
goga oko lica i na timenu se onom svezom svezu.
Krpa je uvik nad lice navuena, a i ova dva kraja, kojim je ena
ili divojka podbradita, izvuku se, pa se iz krpe samo vide oi, nos
i usta. Krpu nose na poso, jer je pod bilom maramom laka ega
sunana, a ne skidaju je u poslu, da ji sunce ne opuri, no da budu
za nediju bile. U krpi idu ene na proencione. Krpom se esto
rukonoa umota, kad ide u poje. Kad se voze, kud obino su krpom
prikrivene i ene i divojke, a najvie krpa treba, kad koga kaju. Pa
opet i starije ene, koje ve ne idu u crkvu u svili, prikrivaju se
krpom, a stare bake, te bez krpe nikuda. Zato ba, to je krpa
eni, koja se ne oprem}a, prikrivalo glave za svece, nadmieu se
ene, koja e imati vie i lipi krpa. Zato ji izrauju to Hpim
poslovima.
Ima krp, di su pole sastavite irokim priplitom, a esto izreu
komad tkana iz jednog kraja krpe, pa ga pripletu. Kadgod uokolo
krpe proizvlae ice, da raspletu rasplit, a zubraju i krpe ipanim
zubrama. Vidio sam krp i vitani, a to je izvezeno cvie bilim pa
mukom, pa su cvitii izmed veza raspleteni.
Zora je nika bezna ko kouja, a nosi se priko koute. I za Jude
i ene je jednaka. To je kouja nerazrezani nidara bez lea, a na
vlaci se na ruke i vee u zatijku. Oblae ji |udi i ene na vraju
i kad viju ito, da jim ne bi osat od ita uletio u nidra, a opet
jim triba i kad ko|u svine, kad lue, kad o godovima i svatovima
ast spremaju. - . . .,
1
Aga, Agata.
 OTOK: IVOTNE POTBEPTINE. 171

, Prega je otarak ko i svi drugi, a kaki ima otaraka, ima i prega.

nose, da sauvaju mpreg, a opet misli se, da je i jelo istije,
kad ena u bilu reuje. Pregu nose redue i rukonoe. Kad ruko-
noa povrze lonce, uprti obramenicu, ne smije ni bez prege u poje,
a opet dika joj je i kroz selo tako pripasana proi. Kad ona u poje
doe, Judi ne vide, ko je jelo
zgotavjao, ona je ko redua,
pa je red, da bude pripasana
pregom.
Laci su nogavice od linaka
do kolina, ili rukavi od linaka
do lakata. To nose samo ene i
divojke kad anu, da jim strnak
noge ne krvari i da si arra ruke
ne ogreeaju. U |udi su ruke
opore, pa za to ne mare.
Narukvice pletu divojke od
vune i zimi na rukama nose.
U te narukvice upliu sitno
svitlo zrnice, da im se cakli na
rukama.
Natikae, corape ili calam-
pure. To su vunene sa
konim ^onom bez opetaka. Pletu
ji ene od svakake vune, a i to
jim ponajvie ciganke rade, a
podaivaju i opivaju urije cr
venom ovcom tankom koom.
Ima i Judi, koji znadu plest co
rape. Eno ava ivin, uo sam,
da sam plete i opiva orape. SI. 31. Redua u zori, sukiii i pregi.
Natikae nose stare ene u poslen
dan i u svece, a ene i divojke samo kad je zima, korizmom i kada
kaju, pa poslenim danom u po}e, da strn noge ne bode.
U Otoku nije sramota uz fino odilo corape obuti, osobito ako je
to ve ena, a ne divojka. Da se nose orape uz svilu, vidi se, jer
P J alampure i crvena svila,
Ujeo se za laloku Fila,
Pa ne moe pogodit da svira.
 172 J. XOVRHTI,

Zimski ogrtai za hne. enska je alina ili drveni' gnhac uvik od

loe, debele, tyrde cove; nema nikada ogrlice (a muka ima uvik).
ene nose ritko ajinu, i to samo onda, kad jaka kia pada, pa
moraju daleko u po|e, ili se kud po kii na kolima voze.
enske su nikada s jeseni i zimi inosile duanke, a prije dvadeset
godina nije bilo ene bez duanke. To su ovane rekle, najvie po
drug pedlja jo du|e ispod struka, a nisu krojene uz tilo. Sad ji ve
mane viam. Danas misto duanke nose vizitle; to su atlaske rekle"
ma struk, a ispunite pamukom, da su tople.
Nigda je svaka divojka imala i durale, t. j . ovani, crni, dugi
kaput postavit ovim runom. Sad ga nose samo ene o zorni ama.
Za svece su jim bundice ovane, atlaske i od crnog someta. Iz
nutra su postavite ovim runom, a ogrlica i zapunci opiveni su
lisiinom.
Veliki kosu bez rukava za starije ene kroja je nikako ko i
muki, a komci mali za mlade ene i divojke, opet su ko prosluci
uz tilo, a cifrani ogledalcima i arama od koe.
Da ne ozebu, poele su od niko godina nike i sukne priko skuta
oblaiti; to ine i zato, da zatede svoje bilo ruvo.
U k o r i z m i divojke ne kite glavu kupovnim eviem, ne nose
bunde nego male kouke s ogledalcima. Kouje su vezene preieom.
. Poe i poprsja ne nose u korizmj. Ni sve dukate ne veu onda.
U lito je odilo isto ko i zimi svecem i poslenim danom, samo
to ne nose zimske rekle, a svaki dan idu bose. Glavu kite neijom
\ pravim cviem.
U a d v e n t u odivaju se ko i u korizmi, samo je ipak sve malo
lipe, jer advent nije doba za veseje, ali opet nije ni pokajno vrime.
Koje kaju, ne paze na dobu godine, nego na to, koga kaju i kako
dugo ve kaju, pa se tako i odivaju, kako je obiaj kod kajaria.
Kad mlada skine suknu, odiva se ko i divojke u svako .doba
godine s riima jednako. Ako ena ima; dice, pa joj ve koje dite ide
u kolu, ne e ona uzdu zlatom i svilom vezenu kouju obui, ali
jo nosi svilene sukne i sve svoje druge svilene opreme. Kad joj se
ki ispie iz kole i klekne u red divojaki, pone se i mati druk
ije oprem|ati. Priko amije prikrije se bilom maramom, a ne nosi
vie zlatom ni svilom vezeni kou Ja, ni enara, ni, prosti, vUani, jo-
kani, uzdu tamburirani kouja. Sad nosi samo nikadane svoje pri-
sveajne kouje, a opasuje crne zapregove i malu svilu na vrat. To
ne smetne ona najedanput, nego pomalo, kako se je ko divojka sve
boje novila, tako sad pomalo ostavja, dok ne dospije, da nosi naj-
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 173

loije odilo. Ono nezino staro uva se za divojku, kad poene svilu
nositi.
Ako ena oeni sina ili uda ker, nazove se baba, im stekne
unue, a onda se odiva jo loije. Ako sretno ivi, ako joj dica i
pomladak ne umire, nosi taka ena lipe krute kouje raspletene,
pripletene, vezene uskim mrkim vezom, ali su to obino deb|e ru
bine* samo su skupe, jer je i na riima mlogo posla. Glavu prikri
vaju bilom krpom, a to su one raspletene, pripletene i vitane, koje
se tako teko steknu,
jer je mlogo posla na
takoj svakoj marami.
S t a r e ene odivaju
se svecem i poslenim
danom jednako, samo
to je sveano nivo lipe.
Priko amije prikrivaju
se u svetac bilom krpom,,
a u poslen dan mrkom
maramom. Nose ople-
ak, skute, tkanicu, a
priko skuta oblai di-
koja plavu tanku suknu;
kou dugaki bez ru
kava, oko vrata mrku
maramu, ispod koua
suknenu pregau; na
nogama su natikae.
Ako ena ne kaje 81. 32. Mlada ena u kouiu i stara ena u
nikoga, a ve je stara dugakom kouvu bez rukava.
i u dobru ivi, ona na
vue plavu tanku suknu, spomen svog vincana i u noj ide u crkvu.
Prikriva se lipom pamunom krpom, a opasuje suknenu pregau
srmom pritkivanu. Ovo odilo je za nas, koji smo navikli, lipo i na
oko. Tuin, kad doe u selo, glede na svilu, prem su krpe i suknene
pregae i vridnije i skup|e od najlipe svile.
Ako starijoj eni kogod srani umre, ne iskaje ga ona vie nikada,
nego, kako pripae suknenu pregau, kad roeno svoje arani, ne
skida je, dok je iva, pa kaje sebe. Take ene idu u crkvu u loim
debelim koujama, u suknenoj pregai, u debeloj krpi na glavi, a
-im naalo zaladi, greu dugaki kouv bez rukava.
174 J. IiOVRBTI,

Otoanke odaju poslenim danom bose. Divojka, kad ide da koga

poodi, obuje natikae ili natakne papue, a dikoja obuje cipele.
Svecem obuvaju cipele na pamune ili vunene trinfle. Otoanke
sebi pivaju:
Otoanka seka svaka Bila kia, ili ne,
Po sokaku bosa skakja, * Uvik skute potpregne.
Prije je bilo tako, da se skoro niko nije ni vinavo u svojem
ruvu. Muki je moro biti u solatskoj kabanici, a to bilo nikoliko
kabanica u selu, pa dopalo svakome. Divojke su se vinavale u sukni
i rekli, a bile su ili plave tanke" ili pargarske". U takom je odilu
morala biti divojka na vinanu, pa ako je bila iz bo]e kue, a nije
imala takova ruva, uzajmila bi od drugoga samo za taj dan. Niti je
muko niti ensko odilo bilo ni lipo ni skupocino, pa zato nije sirota
bila na vinanu loije odi vena od boje divojke.
Kad se je u Otoku poelo bogato izvezivati odilo zlatom, prigo
varale su starije ene velei: Dok smo mi divo vale, to su samo
divojke iz najvei kua imale sa zlatom rukave, a danas iz male
atrje izae divojka sva u zlatu". Sad zadni godina ne mare toliko
za zlato, nego vie za spore, teke poslove, za rasplit, priplit i tam
burirane.
Ostalo tkaie. (Od vune.) Ponavci. Ponavac zovu u Otoku i
stojnik. Poriavaca ima vie formi. Najprije su svagdani samo izatkani
ponavci, kojima se poslenim danom posteje prikrivaju. Taki ponavac
ve u snovanu na stativama osnuju u vie farba u jednako iroke
prutke. U osnovi su obino sve farbe osim bile. Kojim su farbama
osnovali ponavac, tim ga i pritkivaju, zato se na tim ponavcima farbe
kriaju uzdu i popriko, udu} i najednako. Takovi se ponavci ne iz-
vezuju, niti se opkiuju rojtama, a riima se samo posteje prikrivaju,
meu ji u kola poda se, kad se kamo voze, a i enskadija ji nosi u
crkvu, da ima na to klekniti.
Vie put otkaju ponavac sasvim cisto, samo od crne, ili samo od
zelene vune. Prije koji 70 godina bilo ji je i uti tako otkani, a u
najnovije doba vidi se digdi i koji crveni ponavac. Taki se ponavac
izveze pozlatinski iz obadvi strane jednako, najprije kakom lozicom
uokolo ponavea, a onda na grane po ponavcu. Vezu ga svakom
farbom izim one, od koje je ponavac izatkan. Ponavac je obino u
dvi pole, katkad i u tri, a opkien je kratkim rojtama, koje dvi
ene skupa na prste otkaju. Na takim ponavcima je isti poso ko na
pozlatinskim koujama. Loza uokolo ponavea slina je lozi pri po-
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 175

rubi skuta, a grane granama na rukavima, samo to se pozlatinske

kouje i pri porubi i uzdu i po rukavima vie vezu logom ve
na grane.
Trea forma ponavaca je ilim. To Ije bio prije pedeset do sto
godina najobiniji ponavae. Bez
nega nije bila nijedna divojka.
Ne piva se uzalud:
Moja mati ilim tka,
Oe mene da uda.
Nemoj mati ilim tkati,
Ne u se udati:
Ako mi se srea javi,
Imam ilim stari!
ilim se je stero po postejama
u sveane dane; eilimom pri
kriju klupu ili stolac, kad gosta
nude, dazasinijusidne; eilimom
se divojke i ene ogru, kad kia
pada; ilim steru pod ivojku u
kola, kad ide na vinane; ilim
pribae priko jastuka, na kojem
mlada sa diveruom na poste|i
sidi; na ilimu sidi mlada, kad
je svati voze mladoeni u nezin
novi dom; ilim je najobiniji,
ali do najnovijeg doba i najmi
liji ponavae.
ilim se tka od svakovrsne
vune, ali najvie se mora viditi
uta. Teme} je ut, a po malo
je pritkivan svakakom vunom. SI. 33. Ruvo stare ene od 65 i vie
Pruci su ovi vrlo ba nita na godina (glavna krpa samo svezana
pod vratom, dugaki kouv, plava
oko. I ilim se ije u dvi ili tanka sukna suknena pregaa).
tri pole, a kadgod ga opkite i
rojtieama, nu to samo s jedne strane, da bude, kad ga priko po-
ste|e pribace, dolna strana opkiena.
Ima jo ponavaca eblemski i u daske, pa kienik.
Kienici se sporo rade, ali su lipi, a poso je gledat ko i pravi"
vez na koujama. Ouo sam u blinim selima, da taki ponavae zovu
-upavac; u Otoku znadu samo
176 J . LOVRETI,

I kienika ima vie vrsti. Najobiniji su, koji su kriani u poik

uzdu i popriko; bude ara koliko i farba, pa je sve mana u veoj
ari, a najvee are su jedna s drugom posastavlane, pa se onda i
vidi ba najvie farba ti najvei ara i onda se kae, da je kienik
te farbe, kakve je ta ara. Osim taki tkaju kienike kiene samo
uokolo (oko elova) i na poli ponavca. Ona polovica zove se nebo, a
ako u nebu ima jo kaka kiena ara, zove se ona srce. To je po
navac sa nebom i srcem. Taki su kienici obino zeleni izatkani
dvocipno, ko i oni, to se pozlatinski izvezuju, samo to su uokolo i
na poli kieni.
Jo ima kienika, koji su arani ravno uzdu i popriko, a are
su duje ve irje. Malo je sad taki u selu. Po dikoji se jo od sta
rine uva. Zovu ji kienici na karte.
Ponavac kienik trebaju u svatovima, jer na nemu se mora uda
vaa oblaiti prije ve to poe na vinarie.
Osim ovi ponavaca ima jo ponavac na prste ili, kako ga u drugim
selima zovu, prstarica. Taj se tka ko i obino tkane, samo u vie
farba, a ipak je to najsporiji poso, a taki ponavac je najai, a i
najskupji. Najobinije se tka uzdu i popriko upoik, ko i kienik.
Taki ponavaca je u Otoku jako malo; vie se rade kienici i ilimi,
a u najnovije doba u daske. Samo sad, kako nemaju ovaca, di su
prestali farbati vunu, jo su i gorje poinili navaliv kupovati vunicu,
pa riom tkaju ponavee. Ovo jim je lake kupiti i mane je posla,
a zamam|uju svit one svitle duanske farbe, pa se tako najlipi
poso niti.
Kadgod tkaju i ebeta, a to raspredu staro ve izlizano ebe, pa
pritkivaju tim kaku pamunu osnovu. Tako ebe je bogatima za
potlaku, a sirotiria se pod tim grije, kad drva nema.
Ako eni ostane vune, kad tka, otka ona svom ditetu torbicu za
kolu, a ako nema suvie vune, skroji mu torbicu od starijeg
ponavca. Dica se die, u kog je torbica lipa, pa napastuju, a mati
tila, ne tila, mora da kroji.
Od vune su i konske strunice, a to su torbice, koje se zobju na
pune i obise konu na glavu, dok jede, da ne moe zob rasipati.
Nisam uo, prave li ene i sada strunice za kone, ali viao sam
stranica u kuarima. U nima ene ponesu kadgod, kad kud idu ili
malo jela ili svoj poso.
Kad nose to vie, a osobito svoj bez i rubine, uprte ji u prtenku.
Prtenka je za pravo samo prtena konana torba od kudije ili lana,
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 177

ali jer je ova lanena isto krojena, zove se i ona tako. Prtenke, ako
su vunene, otkane su dvocipno, od arene vune uzdu i priko kri
ane. Svaka prtenka ima dvi uprte, a tu su s obadvi strane prtenke
priivene u gorni i dolni kraj prtenke; u ni se, kad se prtenka
uprti na lea, uvuku ruke, pa se prtenka lake nosi.

SI. 34. Stojnici ili poriavci (prvi tipani, drugi u etir daske,
trei na iverak, etvrti ahaflija ili kienik: oko elova" to
povi, a na poli lutke).

(Od b e z a . ) Na gube (ili kako u okoliu kau: iilace1) steru

ito, kad sue; na nima ugrivaju maune od gra, prije ve to ga
1
U Otoku ji ne zovu tako, ali znadu za tu ri, pa se vie put na-
rugaju divojkama, koje se istom poiiiu divojcjti, da su fitilae, to
odaju u debelim koujama, a za alu vele debloj kouji fitilarica.
178 J. LOVRBTI,

kome. Za gube se pree pouiea od kuina. (MM mora imati svaka

ena u kui, tila, ne tila, jer ji na zapovid gazde mora dati, kad
je u kui trebaju.
Tako isto mora svaka ena imati i nikoliko vri. Vrie se ve
tkaju od tane kudi|e, a sad ve tkaju i gube i vrie tane i boje
ve prije. Tkaju ji u tri nita, lukato, etverocipno.
Ponave. Ponave, koje se steru na poste|u, prave se obino od
oplata (to je tkane, koje se prede od loije kudije). Ovo je tkane,
i kruto i okorno1, pa je neugodno na nemu leati, zato ene sad
tkaju i za potlaku lipe ponave, a od oplata tkaju gube i vrie.
Ponave se ni prije nisu pravile samo od oplata, nego od tanke
kudi|e, od lana, a od nedavna se ba u veliko ponave tkaju od
pamuka. Ponava ima mlogo formi. Koje se na poste} prostiru, jesu
dvoeipne, lukate, etveroeipne. Na tima se lei, ali to se priko ti
prostiru pod vuneni poriavac, te su u tri nita i svake forme u daske.
Ima ji svakojaki. Te su u vi ili tri pole, a izme pola umetnuta je
ili ipka ili priplit.
Kako ponave, tako su su i stojnici za siniju i oplatski i prteni i
laneni i pamuni, pa etverocipi, luJcati, u tri nita i u daske, sa
umetom ili, hez umeta, pritkivani preicom ili isti. Ni te stojnike
nema obino kua kuanske, nego ili redua stere, kada gost doe,
ili redom daju, da svakoj eni bude pravo.
Otarci trebaju kod svatova i ukopa. Otaraha ima od svakaka
tkana. Najobiniji su od jednostruka pamuka, ili dvostruka upre-
anca. I po veliini su svakojaki. Za svaki dan su obino rif dugi
otarei, za ukope i svatove su to vei. Cesto ivojka, kada tka sebi
tkane za kouju, izatka na poetku najprije otarak, a pozna se, da je
otarak, po tome, to je s krajeva pritkivan crvenom i plavom pre
icom, ili samo crvenom ili samo plavom. Sad zadni godina otarci
su skoro uvik pritkivani crvenom preicom, a lanske godine ve
sam vidio i drugi farba primiani. Ono, to je pritkivano na kraje
vima otarka, zove se zatka, a pritkivaju ji kako ko. Najobiniji su
otarei pritkivani samo dvocipno crvenim i plavim, samo, kako se
za koju pritku uzme vie ili mane arene preice, tako je i otarak
drukije are. Zatke su na obadva kraja otarka jednako arane.
Vie put pritkivaju na otarcima zatke krae, a jo je od starine
ostalo, da utkivaju ivotine, tie, ali u obino dvocipo tkane, tako
1
Kad ko to nepostina izrekne, veli se, da je kazo: oplatno ili
oplatski.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 179

da prue samo crvene preice krozi osnovu onoliko, koliko treba za

aru. Zato se onda tka redom i bilom pouicom i arenom, da ne
bude ko poderano. Tako je ta zatka ko i kod svagarii otaraka
s obadvi strane jednaka, jer ara ide kroz osnovu sad nad icu, sad
pod icu. Ima opet otaraka, di se za voju pritke uvede daska u
osnovu, pa se tka i u tkavalu se ara otarak arama, obino zvizdi-
cama, ali tako, da je ta zatka s prave strane otarka upravo ruka
od one na opakoj strani. To je isto, ko kad se ponavei u daske
tkaju. Pritkivaju jo otarke: na grane, a to ine zamiu, jer se
otarak moe zamitati ko i ponavac, pa onda ne ide ara od ivice
do ivice, nego samo koliko treba. Na takim otarcima je na pravoj
strani sva preiea, a s dolne zavada samo svaku petu, estu icu,
da, je ara vra, Kpa i da se ne mrsi. Tako se ipak razaznaje
i s opaka, kakva je ara na pravoj strani. Jo su u staro doba
izvezivali otarke pri kraju, ali sad toga vie nema. Jedva se iko
sic'a, kad se je to inilo. Jo digdi nae se po koji taki starinski
otarak, ali to se uva ko uspomena, a vie put ga koja starija ena
pripae ko pregur kad reduje.
Osim prega i otaraka imaju jo i otarie, a to su mani otarii,
koji trebaju kod sinije, da se gost iza jela otrie. Zato Otoani, da
nisu na teret domainu, ako ji kogod pozove na ast, ponesu za po
jasom i otari, da ne gade domainova otarka.
Take male otarie imadu i ako se oe kome umiliti, jer je obiaj,
ko jim u goste doe, da iz gosti i miloee kui ponese. Obino mu
onda zaoblice u otari zamotaju. Za tako, ta uziniju i one da
rovnice, to mlaa uzovnicima u svatovima podili.
U daske su tkani i vankui, ali samo oni starinski, koji su iveni
ko vrie. Obino jim dolna pola nije bila u daske, a gorna je uvik
u daske ili bilim pamukom ili crvenom i plavom preicom. Obiavali
su dika i srmanim koncem pritkivat, pa preicom vesti na elu"
vankua. Zadni godina eja je ve i viiti ovaki vanku, nego nava
lie praviti nove o& bila, pargara, toa", ili sifona. Obino na elu"
takog vankua nalingaju lingu. Jastuci se vie ne vezu. Divojke i
mlade prave i male jastuke, ali to nije da treba, nego samo, daje
poste] Kpa.
Torbice, Icesice i prtenke. I torbice i kesice su od komadia beza,
to ostane, a prtenke su ili bile oplatske ili od boje pree, pa budu
i lukate, etverocipne i u daske i arene, snovane i pritkivane preom
svake are.
180 J. LOTBETI,

Kako tkaju prtenke tako /rade i obojke isti ara, samo su obojci
uvik etveroeipni. ; : . -.
Razlika u odijelu. U kojego selo doe, pa upita, di se narod
najlipe odiva, rei e sejani: Eto tu u naem selu. Pokudit e sva
sela uokolo, jer jim je oko naviklo, na svoje, pa jim se tue ne dopada.
Sto je selo od ni daje, mane jim je milo odilo iiiovo. I Otoani i.svi
drugi' hrvatski sejaci razaznaju i poznaju Jude i ene iz drugi sela po
odilu, pa u blizini svojoj razaznaju svako selo, a to daje, to misle,
da se po vie sela posve jednako odiva. Da dou u ona sela, vidili bi>
da i ondi selani iz jednog sela poznaju selane iz drugog sela po
odilu, ma da je to nama, koji smo odavde, skroz jednako.
ene poznaju boje, otkud je koja ena, jer Judi samo promotre u as
ovika, a ena glede, kakav je i poso na odilu.
Spominem ovi to onako, kako sam uo od drugi. Pavo ubai
kazivo mi je, kako se odivaju muki, a majka ini je rekla, kako ene
poznaju, otkuda je ko, i u bliem okoliu i podaje, jer ene idu n
godove, a vie motre, pa vie vide.
(I. Muko odilo.) Privlaani. Odivaju se isto ko Otoani, samo je
sve puno bogatije ve u Otoku. Privlako je tkane ire, pa ]im je i
odilo irje. Ne tede, pa su jim i vezovi vei. U poslen dan imadu
Privlaani konatu torbu sa irokim kajiem. Kaji pribace priko
desnog ramena, a torba jim visi o livom kuku, pa kako ponosito odaju,
podboe se livom rukom o torbu, da su gledati jo ponosniji.
Komletinani. Kouje su malo duje ve u Otoku. Na ramenima
nema priplita, nego je priit kajiac od beza misto priplita; ajine su
mrke, arane z e l e n i m gajtanima; gae su ko i u Otoku; eiri
su niski, okrugli.
Nimci. Kouje dule od komletinaki. Na ramenima kajiac misto
priplita; gae krae ve u Otoku i Komletincima; ajine mrke, arane
z e l e n i m gajtanima; eiri jako niski ko gjivice.
Otoani kazuju, da se Novo selo, Pograe, Apevci i eletovci
odivaju ko i Nimani. Oni ipak jedni drugi razaznaju po odilu, samo
Otoani to ne vide, jer paze samo, kako se ko od ni raspoznaje.
Vrbana. Podgajci, Bainovci, Guna, Stroinci, Solani i Rajevo
selo. Kouje okratke, uz porubu rasplit bez ibice, poruba velika,
kouja poiroka, na ramenima kajiac misto priplita; na prsima uvik
irok rasplit; gae okratke, nema priplita; gae i kouja uvik su od
pamuka, jer u Posavini nema kuije; eiri niski okrugli s velikom
strijom; c r v e n a tkanica o pojasu; trikano tule dugako ko u
Varadinaca; kousi uti, cifrani; opanci ijkai, torbe crvene, vunene.
Botiaci, upana, Gradite, Stitar, Babina greda. eiri visoki,
posavski, samo Bonaani nose eire ko u Otoku, a drugo je odilo
i u Bonaana posavsko; na koujama velika poruba, na ramenima
kajici, nad porubom rasplit bez ibe; na gaa iroka poruba, ras
plit bez ibe, esto bude bili vez; gae ue ve kod Otoana; ajine
mrke, rudiave sa razvrnitom ogrlicom; mrka trikana rekla bez are
 OTOK: IVOTNU POTREPTINE. 181

obojci polk prteni, polk vuneni; opanci k a p i a r i . Opasuju se

jokanim kajiima.
Slakovci, Jankovci, Svinarevci, Berak, Orolik. eiri niski, strija
jako zavrnita; kouje vrlo dugake, u koujama zapunci vezeni; kouja
nije raspletena, nego dole navezena crvenom preicom; i na svagdanim
koujama priita je ipka pod porubom; sveane kouje jako oplave;
gae bez rasplita, vezene preieom; opanci kapiari; obojci crno, bilo
i c r v e n o kriani; ajina crna s crvenim granama, kod ogrlice je bilo
uiveno; na tkanicama crvene i plave duge, a na krajevima gombe
crvene i plave; na proslucima krupna dugmeta.
Mirkovci i Laze. eiri niski, jako zavinite strije; kouje i gae
dugake raspletene i dole ipka; tkanica crvena, na noj crvene gombe;
kousi mali, veliki, bili i uti; obojci bilo i crveno arani; opanci
kapiari; ajine rudiave, zavraanom ogrlicom, mrke, a izvezene plavim
gajtanom.
Vinkovci, Rokovci, Andrijaevci, Gerna. eiri povisoki i okrugli;
ajine crne, rudiave, zavraana ogrlica, ajina otrag razrezana i ondi
dugmeta priivena; kousi mali i veliki, uti, cifrani; opanci kapiari;
na koujama poprsje raspleteno, na gaama rasplitovi od 410 ibica
i ipke priite, na sveani kouja i gaa jo i vei rasplitovi.
Lipovac, Batrovci i drugi Varainci. eir male strije, okrugo;
kabanica bila zavraane ogrlice; kousi veliki, prnaci i m a l i kousi;
crvei obojci; opanci kapiari; crvene tkanice i crvene gombe; iroki
emer po tkanici, za emerom napri no ukoriit, a ostrag vise korice
kone; veliko trikano tule; ni na kouji ni na gaa nema ni priplita
ni rasplita, sve je to samo saito i upjiki porubito.
Tako razaznaju Otoani po odilu sejane iz drugi sela od svoji
sejana. Oni vide Jude iz drugi sela, samo kad se ili oni provezu kroz
nae selo, ili mi kroz niova sela. Zato i znadu samo to, to onako
s prvine spaze, i to se boje spaziti moe. Oni sami razaznaju se
med sobom sasvim druke.
(II. e n s k o odilo.) Komletinci. Marama je na ramena i na prsima
irje razastrta ve u Otoku. I na lea se sputa upravo do tkanice.
apreg sklapaju. Tako jim otoanke kau, jer jim se sa svake strane
dobru podlanicu zapreg vidi, kad ji poglee s lea. Rukavi ko u
Otpku,, sanio ne potiskuju zarukavja, nego vise do linaka nad granom
, ruke. tf poje se prikrivaju k u p o v n i m , p 1 a v i m barbarskim mara
mama.
' Privlaka. Tkanica je irja ve u Otoku, struk lipi. Opasuju se
upravo po pojasu. Lea su ispravna, ravna. Maramu jo vie skupe
ve Otoanke. Ne tede je ni malo. Skuti irji ve u Otoku, iroko
_sabrani. Vezovi' veliki, svake farbe. Sve, to se poglede, lipe -i
bogatije od otokog. Rukavi jako iroki, ipke velike. Zarukavja su
prije potiskivali p lakata, a sad ji putaju, da se iz ipaka ni prsti
vide. To ine samo u svetac, a u poslen dan: zatiskuju rukave k;o
i.prijel ? Nose po t r i kouje, pa su Hpeg struka rod otoki ena,
 182 J. LOVKETI,

Vinkovci. Tkanica ko i otoka, struk lipi ve u Otoku. Maramu

prikrste na prsima, samo je ne guvaju, nego boje rzastru, ve u
Otoku. Skuti za prst krai od otoki. Savijaju J i iroko. Vezovi veliki
ko u Privlaki. Nose po dvoje skute. Rukavi ko otoki. Ne zatiskuju
zarukavja, nego jim vise priko ruku.
Mokovci i Andrijaevci. Tkanica irja od otoke. Maramu razastiru
na prsima ko Vinkovanke. Skuti ko u Privlaki; nose dvoje i troje
skute. Zarukavja sputaju priko ruku. U poje se prikrivaju lipim
bilim krpama; mislim, da ji nigdi lipi ni nema.
Ivankovo, Cerna, Betkovci, Prkovci, Sikovci, Mikanovci. Tkanica
iroka etiri prsta. Maramu ogru na iroko, da se.vie vidi. Skuti
veliki vezova, rasplitova i pliplitova; svecem nose po troje skute. Rukavi
priko ruku. U poje se prikrivaju vrlo lipim, bilim krpama.
Vrjpoje, Strieivojna, Uajkovci. Marama rairita do ramena. Kad
je ogrnu, povuku je od zatilka, da pletenica marame ne masti, pa je
marama odrveita o vrata. Skuti iroki, iroko sabrani. Vezovi veliki.
Nose po tri koule. Zarukavja potiskuju nad laktove. Prije deset godina
; bili su u Vrpoju skuti i opleak zajedno, pa se nije struka viilo, jer
je opleak pado priko tkanice. Sad kroje koule narastavce. U pole
se pokrivaju, arenim kupovnim maramama.
Pikorevci, Perkovci, Burovci. Tkanica i marama ko u Vrpoju,
sanio marame ne prikrste na prsima, nego je povuku kroz opleak, pa
visi, koliko je dugaka. Zapreg je podlanicu krai od skuta. Skuti ko
u Otoku i sitno sabrani. Ako nisu sitno sabrani, vezeni su velikim
vezovima. Zarukavja potiskuju do lakata.; Jo nose skute i opleak za
jedno. Zadne dvi, tri godine poeli su krojiti narastavce. Pikorevke
nose po tri koule, Budrovke samo jednu. U poje se prikrivaju ko u
Vrpoju.
akovtina, Tkanica, se ne vidi, jer opleak obise priko tkanice.
Maramu veu ko Pikorevke. Zapreg za podlanicu krai od skuta,
skuti okratki, uski i sitno sabrani. Vezovi su sitniji ve u Krajini, ali
su deb|i od otoki. Zarukavja spustita. Koule nisu na rastavce. Zato
Jim se struk ne vidi. U pole se prikrivaju k u p o v n i m maramama.
akovtinu nisu Otoani prije poznavali, dok nije stolna crkva
dogradita. Sad idu i Otoani ovamo, pa tako razaznaju ova sela qd
svoga.'
Bonaci (prije etrdeset godina). Marame su bile na prsima rairite
pa prikrstite; dikoja bi maramu zatakla z pojas. Zlata niie bilo,ni
na amijama, ni zapregovima ni maramama, to je sve ppsli prispilo.
Tkanicu su opasivale uz kukove. Struk jim je bio lip i pravi. * Suknu
nije nosila ni stara ena. Kouje su bile lipe, dugake, raspletene i
vezene velikim vezovima, crvenom i plavom preicom." Bile su zubrane
i ipkane, pa bilim vuloiia vezene u mlogo redova. Sav jim je struk
bio u vezova. apregovi su bili vrlo iroki, ali snizani od kuka do
kuka. Rukavi u dvi pole sa ipkama; bilo je rukava sa zapuncima, pa
gore^^ priivene taclije; bilo je rukava i sa zavrtanim zapuncima, pa
raspleteni, ipkani i lingani zapunaka; to su bili vrlo lipi rukavi,
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 183

iroki, a snizani ko u muki kouja. Za rekle se nije ni znalo;

priko zime nosili su gunae, ajinu ili urak.
Bonaci (prije dvadeset godina). Tkanica ko u Otoku; opasuju se
povisoko. Kad ogrnu maramu, samo se malo vidi na leima kraj
marame. I na ramenima je marama skupita. Samo je na prsima raire.
Zapreg skoro uvik crn, a jako irok i vrlo sitno sabran. Dugaak je
ko i koula. Odostrag je zapreg sklopit, samo se za jednu podlanicu
vide skuti s lea uzdu ispod struka. Skuti uji, ve u Otoku, sitnije,
sabrani, uvik bili, ritko kad vezeni; dugaki su do zemje; ako su
vezeni, vezeni s uzdu, i to imadu samo tri veza, a sva tri su gusto
jedan do drugoga. Kukavi ko i otoki; ve je i onda bilo pomalo
uski rukava bez zarukavj a.
Bonaci (mni deset godina). Tkanicu opasuju jako visoko po
rebrima. Priko tkanice opau i iroki pojas; die se, u koje su lea
kraa. U poslen dan ne nose kouje nego sukne; ako nose koulu,
skrate je, da je kratka do pol civanica. Nedijom nose sukne i rokje.
Misto marame vidim esto al. Suknene pregae vie ne nose. Rukavi
su samo uski, a ponaivie nose kupovne rekle priko opleka, pa se
rukavi ni ne vide.
upana. Tkanica ko u Otoku, struk je krai. Maramu iroko
razastru i na ledi i na ramena i na prsima. Zapregovi ko u Otoku;
nisu sklapani, nego se ire od kuka do kuka. Skuti dugi ko u Otoku,
samo su irji i iroko sabrani. Vezova ima malo. Ako ji ima, onda su
ko stari bonaki. Rukavi uski ko u Bonaka, a ima ji i iroki one
forme ko u Otoku, samo su malo uji i lipi od otoki. Zarukavja po
tiskuju blie laktovina.
Gradite (prije trideset godina). Kouje irje ve bonacke i upanske;
kouje su jako vezle; bilo je mlogo vezova, a vezovi su bili krupni.
Rukavi u dvi pole; nisu ji otiskivali, nego sputali priko ruku, da se
ake nije vidilo.
Nove mlade nosile su suknu. Sukne su bile vrlo lipe, bile, prtene
sa sitnim arenim granicama. Te su se sukne onda nosile i u drugim
selima, a ja se siam, da sam ko dite viao i u Privlaki taki sukana. l
Onda nije nikada divojka smila u sukni meu svit, nego samo ne-
dijom, ko to je jo pomalo i sad sauvano u Otoku, Privlaki i
Vinkovci. Sukna je bila samo za novu mladu, dok mladuje, i za
poroilu, dok se ne uvede u crku. Samo su sukne za mladovane bile
veselije i potkasane, a za porodiju mrke, sitno sabrane i spustite do
zemle.
Gradite (sada). Tkanicu opasuju povisoko. Maramu ogru ko
upanke. Zapreg od kuka do kuka. Skuti ko u upani, iroko sabrani,
nisu priugaki. Rukave nose ponajvie uske.
1
O tom su pivale divojke i u naim selima:
Tri sam eje elila kod majke:
Prvu e\u diku neenenu,
Drugu e}u mumHju amiju,
Treu eju suknu kalamarku.
 184 j. iiOVRBTi, ;;

.- Stitar. Tkanicu opasuju vrlo visoko. to kraa; lea, to divojka

lipa. Maramu ogru krae ve upanke. Zapreg od kuka do kuka.
Skuti jako iroki, a nesabrani, da se boje ire; porube velike, tkane
gusto i odebelo. Rukavi iroki; zarukavj a potisnita k laktovima.
Ovako se odivaju od Stitara k Vrpolu sve do Kopanice i Anrije-
vaca, pa od Stitara du Save do Broda i oko Broda. Otoanima su
sva ta sela pojednako, ali oni sami znaju jedno od drugoga. Otoani
se s nima ne ene, niti puno sastaju, jer jim je odilo posve drugog
kroja, pa zato ni ne poznaju toga odila.
Vrbaha, Drenovci, Guna, Solani i sva Posavina uokolo (prije tri
deset godina). Struk; ravno nad kukovima, upravo po pojasu. Zapregovi
ponajvie crni, vrlo iroki, odostrag na blizo sastaviti. Zapreg bi malo
potpregle, da se vidi predna pola kou|e; desni kraj zaprega zatakle
bi uz Uvi kuk. Zapregovi nisu. bili ipak tako sklopiti ko u Nimci i
Bonaka, ali su ipak vie" prikrivali skute, ve komletinski zapre
govi. Zapreg je dugaak upravo ko skuti, tako, da se skuti sprida
ispod zaprega ne vide, osim ako se zapreg malo zapregne. Zapregove
su bogato izvezivale zlatom. Marama na kratko svezana, krae ve u
Otoku, a duje ve u Bonaka. Na prsima je na uje sabrana ve
u Bonaka. Sveane marame bogato vezene zlatom. Skuti jako du
gaki, dosta uski, sitno sabrani ili na blizo bogato vezeni preicom.
Posveanice su uzdu bogato raspletene, pripletene, lingane, vitane,
tamburirane: poslovi vrlo spori, ali se s prva jako ne opaze, jer su
sitni i bili. Skute su izvezivale uzdu u tri, etiri, pet i vie redova.
Rukavi u dvi pole, nezatisnuti, nego propustiti, bogato izvezeni sporim
i skupim poslovima. Bilo je rukava i sa zapuncima i u jednu polu bez
zarukavja.
Vrbana i Posavina uokolo (prije trinaest godina). Struk visoko
po rebrima. Nose i iroke s v i l e n e pojase, pa pojase od crnog i plavog
so met a ili a t l a s a . Izvezu ji bogato zlatom. Marama na kratko sve
zana. Jako se mlogo via misto marame al. Krajeve ala propuste
sprida od struka dole. Zapregova malo; misto zapregova su u poslen
dan crvene, a i druge farbe sukne, potpregnite sa strana, da se
skuti vide; sukne su okratke. Skuti krai ve prije, jo krai ve u
Otoku. Veza nema, nego velike lingane ipke. Skuti su od vrlo ta
nana platna. Skuti se u poslen dan malo vide ispod sukne, a u ne-
di}u se ni ne vide, jer nose dugake svilene sukne vrlo lipi farba.
Nije nita odvie areno. Rukava u dvi pole nema. Nema ni rukava
sa zapuncima. Samo nose s v a p s k e o p l e k e sa uskim rukavima.
Vie put ne zagrnu ni maramu priko opleka. Priko opleka nose i
svecem i poslenim danom esto rekle, ali ne na struk. U poslen dan
vi nedijom posli veerne, kad se raspreme, opau priko rekle iroki
pojas. U poje se umataju velikim f a r b e r s k i m maramama gadno
plave farbe.
Vrbana i oholi (gadni deset godina). Struk u poslen dan vrlo
visok. Misto opleka i skuta nose suknu i reklu, a i ajine najnovijega
kroja, ne vie samo svilene, nego svake vrsti ko i varoanke. AUnu
ne poderu odma, jer ju ne n,ose svaki dan, pa zato se u vrbanskoj
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 185

crkvi vidi najedanput moda svi zadni deset godina. U poslen dan
nose sukne i rekle zagasite gadno plave farbe. Sukne su kratke do
pol civanica.
Apevci, Lipovac, Morovi (prije trideset godina). Struk po po
jasu. Marama svezana ko u Otoku i prikrstita na prsima. Zapregovi
jako iroki, otrag sastaviti, a naprid zapregnuti, da se kouja vidi.
Rukavi sa zapuncima, slabo vezeni, a raskopani. Vie su bili lingani.
(Sada.) Struk visok. Nose sukne i rekle. Skuta vie ni ne kroje, nego
koule ko varoanke.
Tompojevci, Novak, Bapska. Kouje na ritko vezene, narastavee
crvenom i plavom preicom; ima kouja uzdu samo do pol skuta ve
zeni. Rukavi vezeni; po leima na rastavce veliki vezovi, po svakom
vu mali vezak. Struk po pojasu. Zapregovi sklopleni ko komletinski,
a iroki, ponajvie crni. Rukavi u dvi pole s lipim zarukavjem.
Tovarnik, Hada. Struk naravan po pojasu. Marama irje svezana
ve u Otoku, onako ko u Vinkovcima. Zapreg od kuka do kuka; ipak
ga omataju oko sebe, da se vidi i pridna pola skuta. Skuti tri prsta
od zemje; obino su na skutima lingane ipke; kad skute izvezuju,
vezovi su na blizo zbijeni. Nose mlogo bile lingane rokje. Vezu skute
i kupovnom vunicom. Rukavi u dvi pole. Misto ipaka priivene su
linge na zarukavja. Ma da je ovo selo podaleko med selima, di ve
nema okakog odila, ipak se je tu odilo sauvalo, ako sad ovi "godina
ne propade glede drugi sela. Sukna se u tom selu slabo vidi izim u
svetac svilena.
Mirkovci, Laze. (V l a j in e.) Struk po pojasu. Maramu veu na kratko
ko Otoanke. Svagane marame su crvene, ute i jako arene. Zapreg od
kuka do kuka; nije irok; okratak je, krai za etir prsta od skuta; za
pregovi su areni, a i crveni. Skuti okratki do linaka. Uski su, a sitno
sabrani; dole priivaju lipe ipke; na skutima ima puno sitni vezova;
vezovi su crvenom preicom vezeni; nose i vez pisanac; vezovi su
vrlo lipo skieni. Rukavi su obino bez veza; ima iroki rukava, ali
su ui od vinkovaki; ipke ne vise nikad priko ruku; rukavi su
okratki; nose i mali opleak sa rukavima u jednu polu; i ti su rukavi
okratki bez zarukavja. Nose i srpske rukavce, koji su dvaput sabrani,
i nad laktom i pod laktom vie zarukavja. Mirkovako odilo nisam
vidio ve ima sedam godina. Pito sam, kako je sada tamo, pa mi se
ude, kad zapitam za skute i opleak. Vele, da toga vie tamo nema.
Ako je tako, onda su ostale jo samo glave u ena i divojka, a drugo
je propalo. U Lazama, ujem, da jo ima bili i vezeni koula, samo
su vlajine siromanije od okica, pa moraju prije minati odilo.
Nutar, Ceri, Jankovci, Svinarevci, Slakovci. Struk naravan po
pojasu. Marama na iroko svezana ko u Vinkovcima. Zapreg od kuka
do kuka; ne omataju ga oko sebe. Skuti blie zemji; nikad ne diraju
zemju. Rukavi iroki. Na zarukavjima velike ipke. Umataju se u bile
krpe.
Berak, Orolik. (okci.) Sve vrlo slino odilu vinkovakom. (Vlasi.)
Sve dosta slino odilu u Mirkovci i Laza.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 13
186 j. IiOVEBTI,

Novo selo, Podgrae.(Prije trideset godina.) Struk po pojasu.

Zapregovi iroki, sklopiti. Koule odugake, pune vezova po rukava,
lea, po vu, po laticama. (Sada.) Struk krai ve do sada. Za-
pregova nema. Skute ne nose 5 nose kratke zagasito plave sukne i
rekle; sukna do pol civanica. U poje se prikrivaju plavim farberskim
maramama. r
Nimci, Geletovci. (Prije 25 godina.) Struk upravo nad kukovima,
ravno po pojasu. Marama na ramena i prsa malo ire razastrta, ve
u Otoku, ali je vie suzita ve u Komletinci. Zapreg jako irok, a
odostrag pod strukom skoro sastavjen. Samo za podlanicu vide se
skuti od struka k petama. Zapreg su naprid malo potprezale, a krajeve
zaprega omatale su oko sebe, da su bile ko u crni tunika". Ispod
zaprega su se bilili skuti. Skuti dugi ko u Otoku; vezovi na blizu;
pri porubi skuta bio je uokolo najprije sitni vezak, pa mali rasplit,
pa opet malo krupniji vez; posli su poele oblaiti ponajvie bile skute
bez veza, jer se vezovi ne vide, kad zapreg omotaju oko sebe. Rukavi
u dvi pole, ipke od zarukavja vise priko ruku; posli su poele praviti
i rukave bez veza; bilo je i rukava ko na muki kou|a sa zapun-
cima. U po|e su se prikrivale bilima krpama, ali su ve poimale
nositi i plave farbarske marame; te marame su najprije poele kvariti
okako odilo. (Prije trinaest godina.) Struk malo krai ve prije.
Marama na krae svezana ve dosad, uvik prikrstita na prsima i za-
taknita za pojas. Zaprega nemaju nego kecejice; ako se koja za
buni, pa opae zapreg u svetac, pripae priko zaprega jo malenu svi
lenu kecejicu, jer se sama kecelica ne moe opasivati priko skuta.
Skuti sasvim bili bez veza. Priivaju dole lingane ipke. U svetac su
misto skuta na nima lingane i svilene, a i vunene sukne. U poslen
dan ve poimlu nositi priko skuta crvene Sukne. Ove sukne potprezaju
s jedne i druge strane, da se skuti vide. Skute ve pomalo skrauju,
da ne budu tako dugaki. Priko sukne ne nosi se zapreg, a ako suknu
spuste i ne potkau s obadvi strana, pripau prida se kece|icu. iroki
rukava nestaje. Nema ni rukava sa sapuncima. Oblae misto toga
uske v a p s k e o p l e k e od tankog tkana. Rukavi su uski i okratki
do linaka nad granom ruke, od ramena do kraja jednako iroki u
jednu polu, Obrubjeni su malom ipicom. B i l i krpa nema ni za lik.
Sve su glave pozamatane u tamno plave f a r b a r s k e marame. (Prije
devet godina i dale.) Maramu ko nosi, ko ne nosi, jer ima svgdani
opleaka, di ne treba marame; nedijom nose kadgod maramu priko
opleka, ali je na kratko veu. Struk povisoko; nose i oiroke pojase.
Sukne i potprezaju i spuste. Skuti se ne vide ispod sukne; sukne su
okratke do pol civanica. Prid suknom pripasuju kratke . Ako
idu u opleku, opleak je uski, v a p s k i ; Obino nose kupovnu reklu
priko opleaka. U pole idu u plavi farbarski marama. Nikad ne idu
bose, nego ili u papua, ili u natikaa ili cipela; nedijom nose samo
cipele.
Tako opaaju Otoani, kakovo je odilo uokolo Otoka. Reko sam ve,
a i opet velim, da i ta sela, to sam spomenuo ujedno, ipak se med
sobom razlikuju. Nama Otoanima su sva sela, i se je izgubilo odilo,
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 187
,s$ takaj ko da se nita jedno o drugog ne razlikuju, a ba sam
. niki dan razgovaro sa gospojom iz oni krajeva, pa ona veli, da se
po zavoju oni med sobom razaznaju. Ona veli, da se Nimci, reletovci,
Lipovac, Morovi, Podgrae i Apevci i Novo selo jedno od drugog
jako dobro pozna.
Zato e se o toj razlici mlogo moi pisati, a ja sam je spomenuo
ovi gleui je iz Otoka oko sebe, pa sam vie motrio, kako se ta sela
od Otoka razaznaju, ve med sobom.
Zato propada narodno odilo i kako ga nestaje. Ovdi moram
spomenuti i okolina sela oko Otoka, jer se odilo ne mina samo u
jednom selu, nego u jednom glede drugoga. Prva sela do Otoka su:
Pri vlaka, Slakovci, Komletinci, Nimci, Yrbaria i Boriaci. Blizu su
nam upana i Gradite, ali u ta sela ne udaju se Otoanke, niti se
Otoani odande ene. Jedna je grana: Privlaka, Slakovci, Komletinci,
Otok i Nimci. Tu je. nikada odilo bilo skoro posve jednako. Bonaci
i Vrbaria jest prilaz u posavako odilo.
Propada nam najprije farbane vune. Nije udo, jer ni vune ne
mamo. Dok se je ivilo u rpi, imo si ovara, a bilo je i poja, kud
si mogo s ovcama. Danas se rane ovce radi ono malo vune, to naj
vie u kuci treba. Di su jim farbe tolike! Svud su po selu samci, pa
ono malo zemje, to je svakom pripalo, treba, da se zasije ranom, pa
ne nau mista za brod, a ene su uvik u poslu, pa ne dospiju u poje,
da upaju srpac, iak, zanovet i jelovinu. Otkad nema veliki kua,
nestalo je vune, a ponavaca treba. Ne e nijedna ena ni divojka,
da se pozna, da je samica, a ne moe ipak da toliko dangubi ko
prije, pa kupuje gotovu vunicu i otka. Ako ima sama vune, dade
farberu, da joj farba. Prije su farberi farbali vunu isto ko i narod,
a posli poeli areno farbati. Narod e|an uvik novo, pa sto kupovati
i tu vunu, pa mu se svikle arene farbe, i tako po malo nestaje
oni lipi stari ponvaca. Ove farbe sline su vrlo farbama na vunici,
a ta se ne plaa tako skupo, ko prava vuna, pa zato nasnapie ovo
desetak godina nu kupovati i tako nisu danani ponavci ni slika oni
stari. Eade se jo i onaki, ali malo, jako malo. Prije je bilo vie
prostora, pa se je imala vuna, kad se farba, i di osuiti, a danas?
U sobi, di spava, da trpi taj smrad! Ne da se ni to.
to ima vune, treba za suknene pregae, tkanice i obojke. To se
jo i farba po starom, jer suknena pregaa treba u kajariu, pa joj
ne pristaju vesele farbe. Suknene se pregae ne nose uvik, pa
zato ni ne miriaju se tako lako ko drugo odilo, jer se brzo ne iz
nose. Ali ve sam vidio u Otoku i prije deset godina sukneni pre
ss
188 i. LoVBTi,

gaa, na kojima su rojte bile kod farbera farbane. Tkanice se brzo

ne troe, pa ima i ni po starom farbani, a obojci su najvie u crnoj
i biloj farbi, pa se zato ne minaju brzo, a opet i muki ne trpe
novine, pa jim moraju ene tkati, kako su dosad navikli. Natikae
pletu ipak od arenije vune.
U Otoku rodi vrlo dobra kudija, a muki navikli na konopjene
kouje, pa jim ene ne smiju drukiju no konopjenu svagdanicu kro
jiti. I to je nigda bilo lako, jer se je mogla konop|a dobro izraditi,
ali danas svud samci, pa je lake i kupiti, ve se oko konopje
muiti. Sad zadrii godina prodana je riba i u najmani bara. Sejaci
nakisele kudiju, ribari ji tue, pa gospoda sejake rastiruju, a ako
kudiju dobro ne nakiseli, ne vala prea. S toga dva tri sela iza
Otoka ve niko kudi|u niti ne sije, osim za loije platno, a samo
sam vidio u Otoku i u prvim selima do nega konopJeni kouja. Sada
ve i Otocani smijaju, da prestanu kudiju sijati, jer se napate str
i boje se globe. Ne pita se to, treba li sejaku kouja, nego ribari
vele: truje se riba, a i dosad se konopja kiselila, pa bilo riba ko i
sad, a sejak je ne moe nakiseliti u bunaru, otkud vou grabi.
To je razlog, da se nae koji bogatiji sejak, pa niti oe da moli,
niti da se skriva, nego kupi eni pamuka, da mu otka boje platno.
Kod pamuka ni posla ni tereta, a tkane odma i bilo i mekano. Tako
poeme jedan u selu, drugi vide, da mu je lake ve nima, pa rade
ko i on, da i nima odlane1.
Kako nestaje konop|eni kouja, ne e uskoro biti ni oplatski po
nava. To je tkane tako kruto i oporo, da ovik ne moe na nem
oka stisnuti, ako nije naviko. Sejaci imaju i boji ponava, da ugode
svojima, pa sad vele: ugoditi emo i sebi, pa zabacuju staro, a na
miu novo.
Vie se sada namiu stojnici za smije, ali to je sve pamuno.
1
Divojke pocikuju u kolu:
Kudilu sam kiselila, Dosta sam se napatila,
Zagadila skuta, Kako sam je kiselila
Pa me mama izvotila, Pa bijena bila:
Kako j bila Juta. Ovud, odnud mama lupi,
Sad makar joj bila muka, A ja igram sve na stupi,
Ja u samo od pamuka I ou i ne u.
Tkati bilo platno; A kad sredi, sidi, prei
Ako joj je druke vola, Do ponoi tavne,
Nek se trudi mama moja, Pa u zoru da te tedi!
A ja vie ne u! Ve iznova: prei!
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 189

Otarei su sada po svem okoliu mlogo loiji od prije. Kriva su

gospoda. Ne razumiju, to je poso, pa jim je milo, to oko zavarava.
Otarei se dile u svatovima i na ukopu, pa ako sveenik na ukopu
ili koji gospoin u svatovima milije poglede koji otarak, ve ele,
da jim onakim darom ugode. Gospoda ne znaju, to vaja, pa gleu,
di je mlogo are. Tako se sada i pazi najvie na aru, a poso, kaki
je da je. Da nije svatova i ukopa, nestalo bi i otaraka, jer sejaei
sve zabace, to gospoda prijube, ali otarei jim trebaju, pa moraju da
tkaju.
Tako je kod sukneni pregaa i pamuni prega. Poele su gospoje
pripasivati prege, kad po kui reduju, pa se ve danas rie via
rukonoa, da pripae areno pritkivanu pregu, nego opae samo svoj
crni zapreg. Suknene srmane pregae nosile su starije ene prije jako
mlogo, sad ve mane vidim, da bi ena nosila pregau, osim kad
kaje. A u kajanu se opasuje suknena, a ne srmana pregaa. I to se
neotice dokida, otkad ji u okoliu o obisti i gospoje pripasuju.
Bonaci su selo prvo do Otoka, a na mei bosanskoj na Savi, pa
oni se uma radila, a tuinske gospoje zaelile sukneni pregaa i
im je jedna ena prodala, navalie i druge nuditi svoje stvari ko na
jagmu, jer im gospoa pou to o sejakina kupovati, odma one to
prestanu sebi raditi, no ako rade, rade za prodaju. Kad su Boria-
kue prodale gospojama nikoliko sukneni pregaa, javie se ispreka
Bosanke, jer one nose pregae i kad ne kaju, pa pokupovae, to je
jo pregaa preostalo. Ve prije deset godina vidio sam ja, da su dvi
ivojke bonake kajale svoga brata u krpi, ali u biloj kouji i za
pregu crnom, a prije dvi godine vidio sam Anku Golubii, da je
svog brata kajala u obinom crnom majstorskom odilu. Tako je u
tom selu odila ve napole nestalo. Otoani se ene iz Bonaka, pa
samo, ako se dovedene Boriakue uslobode i pou se odivati po svom,
povedoe se i Otoani za nima, jer je ono lake nabaviti, a narodno
je oilo skupo.
Kako nestaje vune i konop Je, nestati e i lana, jer se lan isto tako
teko prireuje, jer i lan treba sijati, pliviti, upati, kiseliti, nabijati,
presti, luiti, snovati, tkati, biliti, a pamuk samo: osnuj, otkaj, skroji,
pa se novi. I kod lana smeta ribarima, ako ga u vodu nakiseli, i
rad lana bude str, skrivana i grija, pa vele Judi, zato bi? Eaditi
4VL drugom, kupiti u gotovo, pa i boje i lipe.
Ne viruju gospoda, kad jim se kae, da mloge noi po zimi seja--
kine spavaju po dva, po tri sata. Do kasne se noi prede, a zora ni
misli da zarudi. ve iznova ,zvrndaj,u-etena.Zato su dobro ene
190 J. LOVRBTI,

izumile, da u prisveaje ne predu, bar se onda malo ispokoje. To je

sve bilo kadgod lake, dok nisu bili svud po selu samci, a danas se
zbija drukije ne moe. Po ili dan radi u poju, doi kudi, pa namiri
marvu, pripremi, da podvori svoje, spremi, to ti treba za sutra, pa
jo ne opoivaj ni po noi. Odvie je to. U Otoku se lan i konopja
sije i niguje ko od davnina, ali glede drugi sela popustit e i Otoani,
kad vide, da je onako lake.
enara nestaje ve i u Otoku. Gospoda kau svakom tankom usni-
vanom tkanu enar, a mi Otoani zovemo samo vorano, jako gruavo,
a tanano platno: enar. Otoani su bili ko na ruglo drugim selima
upravo radi toga platna. Drugima je neobino takovo tkane, pa se
siam, da sam jo ko ae u Vinkovcima esto sluo, di kau, kad
vide sejakiriu iz mog sela: Eno Otoanka, poznam je po enaru".
Silan je poso na tom tkanu, a na oko nije nita, a tako su isto i
one proste kouje. Zato je to po malo pristalo. Imamo mi i sada
mlogo vrsti enara u Otoku, ali ove dvi se vie ne tkaju; nego se
kupi gotovi pamuk za enar, pa ne mora popredati. Zaiii put sam
vidio prije osam godina, da se je pamuk popreo, od onda presli-
ice nisam ni vidio. Veliki kua nema, i je drube mlogo, pa su
dokinule sve tkane, koje uje posla treba.
udo je, to se sada deset put vie priplie, rasplie, tamburira,
vita i veze, ve kad su u skupu ivili. Pito sam nigdi prije svoju
majku, zato je to, a ona veli: Za reduu i Jude bilo je u velikoj
kui lake, ali divojki je sada svanulo. U drubi je divojka rob kuni:
kuda je gazda odredi, ona mora, ni mati je zaminiti nije mogla.
Danas roditeji otiu u poje, a divojka ostane kod kue,, pa sebi radi.
Eoditeji ugaaju noj, samo da moe sebi spremiti. Sad su divojke
sirotnije, pa je svaka radenica. Svaka divojka eli, da je lipo obuena,
a taka e biti samo, ako sama uradi. Zato se one namiu, pa se
to radi danu, noi. Ako nam je vune ponestalo, bili, skupi poslovi
nagomilali su se deseterostruko vie ve prije.
Virujem i bojim se, da moe to priko noi pristati, jer evo u
Nimci, Vrbani i Bonaka je izginulo narodno odilo, a to [su prva
sela do nas.
Da odilo|propada, krive su mlogo i majstorice" u: selu. To su
sejakine udate za majstore. A krive su i mloge gospoje, koje su bile
sejakog roda. Bude ji vie, koje se pogospode, pa se stide i spo
menuti, da su bile sejakine. Tako kvare riiovi sejaki roaci, oso
bito, ako imadu u rodu divojku, koja ne eli da poe za sejaka, pa
takva divojka pripravja ruvo, koje e joj i posli trebati, a ovo na-
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 191

rodno nabavja, koliko mora, samo da oi zamae svitu. Zato su naj

bogatije divojke u selu obino najgorje obuene. Da joj nema dukata
pod vratom, zaostala bi za svakom sirotinjom divojkom. Majstorice,
koje imadu u rodu divojku sejakiriu, rade su, da je ponove u togod,
to druge nemaju. Nauile su dvi, tri vrsti gospodski poslova, pa to
umiu u sejako odilo, a sejakina e taku enu vrlo rado posluati,
jer zna, da je i ona bila sejaka divojka. Tako su postale lingane
rokje", pa neeani", lingani* umeti u skute, a to je poetak, da
se zanemari narodno odilo.
Jako su krive i u i t e ] i c e. Nareeno je, da one ue dicu seosku
poslove, a svako sejako divoje zna deset put vie, ve ikoja seoska
uitejica. Svaka uite|ica vidi, a je tako, i osramotila bi se, da po
pravka poso svoje uenice, jer bi joj dite reklo: Gospojice, ne radi
se tako, nego ovako. Zato vrlo dobro rade uitejice, koje puste ici,
da vezu i iju, koja to ode, a one samo prigleu niov poso, jer
drukije ue ji arape plesti. mreati", kakati" i kojekake po
slove, kojim ne znam ni imena, a sve to dii ne treba.
Krivi su i s v e e n i c i nikoji, jer zabrane, to se nima ne svia,
a preporuuju, to im je milo 1 , pa mlade, da mu ugodi, kupuje
reklu za reklom, a odnemaruje svoje lipe, bile rukave.
1
Prije etrdeset godina, kad je moja majka ivovala, bio je u Ko-
mletinci upnik Goki. Tomu je bilo krivo, to se divojke na veliko
odivaju, pa zabrani ivojkama u svili, zlatu i dukatima u crkvu. Mislio
je, biti e bole. Mlade ga posluala. Ni ne smiju drukije, ali je bilo
gorje ve prije. U crkvu su dolazile divojke u bilom, jevtinom ruvu,
a posli vecerne oblaile bi svilu i vezale dukate. Kau, kad je jednom
pito nauk divojke, a imo je svilenu reverenu, a je noimalka Ana
Kerina uzela ga za reverenu, pa kad ju je zapitao: Stoti to, Ano,
radi?" veli mu ona? Gliedern, gospoine, je li kruta svila!"
Tako on nije selu pomogo, a roiteli su morali misto jednoga dva
odila kupovati. Posli nega oo upnik Marijanovi, a nemu bilo pravo,
kako ko oe. Onda se povele divojke nikoje za majstoricama, pa po
kupovalo svilene rekle, a negov naslednik doe u selo i zatekne rekle.
Ili je mislio, da je to u selu od starine, ili su ga ene namolile, da
ne brani, ili mu se je to svidilo, on ne zabrani rekle, a tolika mu je
vlast u selu, a moe. zabraniti i zapoviiti, to oe, pa ga selo slua.
ivojkama se to odilo svia, dok je, kad je zadni i prezani put
bila krizma u Komletincima, poimalka komletinska kleala na svom
mistu ko sluavka u sukni i rekli.
Ja sam pito Komletinke, zato toliko kupuju rekle, jer mi je ao?
to glede ni i Otoanke tako poimlu. One mi vele; gospoin nam je
zabranio, da veemo skute zlatom, a .to je najbola oprema, pa ka ne
192 J . LOVKETI,

Odilo se u otokom okoliu gubi ovako:

Najprije se uvuku uski rukavi. Ima ji ve i u Otoku, a i na da
leko po svi sela. Lake ji je napraviti, ve iroke. To s prva nose,
da tede one iroke, a posli vide, da je u ovima lake i redovati i
na poso ii, pa ji vie nose, ve one. Da zatede skute, oblae kod
kue suknu priko ni, pa se s poetka stide meu svit u noj, a posli
ve kadgod prilete i priko puta tako odivene, pa kad naviknu na
to kroz godinu dana, prou i selom. Oim tako odivena kroz selo
proe, ve kupuje suknu od boje tanke tkanine. Taku suknu divojke
visoko potprezaju, da se skuti vide. Kako je liti vruina, a divojke
navikle na uski opleak i male rukave, skinu one i maramu s vrata,
pa vie ne kroje izrezani opleak, nego ga skopaju pod vratom.
Kad doe zima, ladno je divojkama u takim opleeima, pa kupe
kaku i navuku priko ne, a onda su ve sline sluavkama,
samo su glave po starom. Sad ve ni ne potprezaju suknu, pa ni
skute vie ne vezu, jer se ne vide. Smeta jim malo, to su iroki
smijemo to, mi kupujemo sukne i rekle. Privlaanka eto ne mari za
reklu, jer smije vesti zlatom, koliko oe.
Tako ne smije Komletinka ni otkrivene glave u crkvu, dok joj nije
esnaest godina. A to lipe'tdii divojku, ve nena poelana glava!
Od dvanaest godina klekne divojka u divojaki red, a jadno
etiri godine ne smije otkriti svoje glave. U to joj, siroti, divovane ?
Ne velim, da je tu gosp. upnik sve kriv, ali nemu se ne svia plete
nica, pa brani, a svit zna, da e mu ugoditi, pa povlauje, misto da
ga mole da dopusti, jer kako on voli svoj narod, i dopustio bi odma,
samo, da vidi, da oni to zbila ele.
Nu sadani upnik g. Strui pomogo je drukije narodnom odilu u
Komletincima, kako niko nije do nega. Skupio je priko ezdeset na
rodni :ipo#latins7ciu vezova iz Strizivojne, Vrpoja i Cajkovaca. Taki
vezova u Otoku i Komletincima nije nikada ni bilo, a i ono, to je bilo,
poelo se je osobito u Komletincima gubiti jako u zadne doba. Sad je
gosp. upnik naredio, da divojka, kad se prvi put poeja, uplete sitnu
pletenicu i doe otkrivene glave u crkvu, mora biti odivena koujom,
koja je uzdu izvezena crvenim i plavim pozlatinskim vezovima, a mora
pripasati narodnu srmanu pregau. Sad stadoe Komletinke jatomice
jagmiti se za tim lipim vezovima, a kako Otoanke na ni paze, prii
e ti vezovi po malo i u Otok. Sad, kad se gubi narodno odilo, upravo
je udo, to je uinila jedna ri upnikova za kratko doba, za dvi
godine.
Ovog uskrsa bio sam kod kue, pa su moji roaci u Komletincima
alili, to nisam na veliki petak doo u komletinsku crkvu, da tu
lipotu vidim. Sva se je crkva zaarala lipim vezom, samo jo, da ne
prikrivaju glavu ko bule, no da poelaju lipu pletenicu, pa da ne
sakriju reklom svoje lipe opleke, eto je onda to selo prvo u okoliu.
>*

SI. 35. Komletinke na veliki petak.

 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 193

skuti pod suknom, pa ponu krojit kouje gospoje, a onda ko

priko noi pocejaju se gospodski i idu u erkvu ko nakaze1.
Komletincani i Nimani ene se med sobom i udaju, pa se zato
i u Komletincima odilo po malo ara. Otale prilazi u Otok, samo
Otoani gleu vie na Privlaku, a Privlaani su ponosni svojim
odilom, pa preziru novotariju. Otoanka je sretna, da je Privlaani
prose, pa o e, ne e,- godi nima, a tako se odilo jo pomalo uva.

( elarie i nakit.
. ( K a k o se e j a j u i b r i j u m u k a r c i . ) Kosu iaju
i Judi i dica jednako. Sad ve iaju tako, da je svuda kosa napole
kratka, a ja se siam, kad su se iali u zatijku i na timenu sasvim
kratko, a samo na elu ostavili dugaku kosu, da se moe zae|ati
lipo.
BrJcove ne brije niko. Bradu briju svi. To se nae jedan ili dvo
jica u ilu selu, da ne bi brijo. Ja mislim, da sad nema nikoga,
ko bi bio s bradom. Privlaani dikoji; izbrijavaju bradu samo na
bradici i podvojku, a sa strana ne. Ne znam, ima li tako koji Oto-
anin bradu sa strane. Briju se i sami, a opet ji brije i barbir ili
dikad briju jedan drugoga. Najvie se briju sami.
Oejaju se s live strane na desnu. Ima ji kieoa, koji se ejaju
po pol glave.
1
Siam se, kako je u Nimci narodnog odila nestalo. Godine 1879.
bio sam na Kraja tipana oni na godu, pa vidio sveano obuene
divojke. Bile su jim bile kouje ko snig, a iroki lipi rukavi. Zapregovi
su jim bili crni, a preiroki, pa su ji omotale oko sebe ko tunike;
pletenice jim iroke, a glavu su kitile na timenu. Prid zapregom nosile
su mali svileni zapreg do kolina.
God. 1884. pozovu me nai Lovretii u svatove. Dovele jim se u
kuu dvi mlade. Odem onamo, pa nisam prepozno sela ni odila. Sve
obueno ko nae ciganke, a to je bio taj lipi prilaz. Zaudio sam se.
Ni u jedne ene ni ivojke nisam vidio crnog irokog zaprega, nego
samo one male svilene, a skuta ni za lik, nego lipe lingane rokle, a
na opleku mali rukavi, pa u nike bila maramica oko vrata, u nike
nema. Snae prominile zavoj na glavi, pa se.zavile, ko to se posvuda
ciganke zavijaju, samo to nemaju puia. Ovo je odilo vrlo lipo viditi,
ali to ne traje dugo. Divojke su jo bile u pletenicama ko i prije.
Godinu dana iza toga vidio sam opet te vi mlae, ali nisu imale
ni skuta ni opleka, bile su obuene ko sluavke. Godine 1887.
na Boi poejale su se Nimanke varoki, i tako je i spomena ne
stalo, na ono lipo odilo prije sedamnaest godina.
194 J. LOVRBTI,

Sad se ve niko ni ne sida, da so je kad nosila dugaka kosa.

Moj mi je/didak pripovido, kad je bi mali, da je nosio dugu kosu,
pa mu divojke svezu klip kukuruza za pletenicicu, da mu se naru-
gaju. Onda se je vee\ morala iati kosa, samo su didaci jako alili
za svojom kosom, pa su bar unuadma pustili dugu kiku, dok jo
ne pou u kolu. To je najedanput bilo zapovidito, da se svi moraju
oiati, pa kau, a su |udi plakali za svojom kosom, ko to bi i
divojke, da izae ferman, da moraju odrezati pletenice.
(Kako se eja e n s k a ejad.) enska se dica iaju do
tree godine, a dikoja se ni ne iaju. To kako matere oe.
Skretan. Dica, koja jo u kolu
idu, pletu pletenicu u troje i zovu
je slcretah, ako je namiste ko i
velike divojke. Ako pletu dvi ple
tenice, pa ji u zatijku prikrste,
kau joj: ilirska pletenica. Glava
obino nije iskiena ni u poslen
dan ni u svetac, a pokrivena je
maramom.
Pletenica. Prvi put d i v o j a k i
poejana kosa nije iskiena cviem,
a obino je ukraj ela priglaena,
a u kosu su ukraj slipi oiju za
bodene patkove frice. Mloge se
divojke ekaju ile prve godine
tako.
Oejarie je velik poso, pa se ni
SI. 36. Pletenica; bez nakita, kako4, ne udim, to u. selima uokolo
se ejaju u korizmi i [kad kogaj
iskajavaju. ne pletu sitnu pletenicu. Pletenica
se plete u sedamdeset, i vie, do
sto deset struka, samo ti^struka mora biti nepar, pa kad se rekne
sedamdeset, [to 'je jedna vie. "Pletu je priko glave i priko krpe.
Pletenica, to se plete priko glave, nije nikada povorana, nego je
glatka i nabubrena; a kad se plete priko**krpe, nije nikada prozirna
ni ritka. ejaju se ovako: Od pol ela razdile stazicu do polovice
timena, da se kosa naprvo jednako dili. Sad se ta stazica dili u
dvi nove, koje se pomalo razilaze, pa se kosa izmed ti stazica
uplete u malu pletenicicu u troje, a to je ko perin kod Turaka.
Ta se pleteniica splete zato, da se velika pletenica na timenu u nu
pribode. Od te pleteniiee razilaze se stazice do uiju, pa je sva
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 195

kosa rastavjena u etiri dila: dva su dila na elu, trei pleteniiea

na timenii, a sva ostala kosa prie|a se u zatijak i ondi se kruto
svee. O ove kose u zati|ku plete se velika, sitna pletenica. Plete
se ovako: Divojka sidne na stoli tronoak, kosu na elu i pleteni-
icu pusti priko oiju, glavu svee maramom do zatijka, da se samo
vidi ona kosa, koja je u zatijku. Druga, koja riu eja, stane prid
nu i uzim|e iz zatijka, ve kako iroko oe, struke kose. Svaki put
svaku struku prieja i s drugim strukama iskrsti, samo redom
plete struke,'jedanput s liva, drugi put s desna, tako, da se svaka
struka samo sa polovicom struka krsti, a one struke, koje su na
pol pletenice, prikrste se med sobom, pa jedna prilazi na livu,
druga na desnu stranu. Kad sve struke iz zatijka pouzimje, onda je
pletenica poeta. Sad se uzme skrajna struka ili s live ili s desne
strane, pa se krsti priko drugi struka do polovice pletenice, a im
se na polovici sa zadnom strukom prikrsti, ve je onda prela, re
cimo s liva na desnu stranu. Tako se radi s desne strane, dok se
desna struka ne prikrsti i s ovom, koja je s liva ri. desnu" stranu
prela. Poso se nastavja izminice, a kako se pletenica na glavi
plete, nalik je ona, kad je gotova, na elepu. Ako je u veer ple
tenica pletena, divojka svee glavu i spava, a pletenica se ne kvari.
Ako je pleteno u jutro, pusti se pletenica do zatijka, a gorrii dio
pribode se iglom na timenu za onu pleteniicu, koja se pod veliku
:
pletenicu sakrije.
Gnu kosu, koja je od pletenice do ela, ejaju razno: ili ju pri-
elaju, a to je: priglade je malko vijugavo niz elo ukraj slipi
oiju i uiju, pa zaejaju za ui i krajeve sakriju pod pletenicu;
ili je naelaju, pa poloe, t. j . navuku na elo, pa e|em priglade,
da je vie uokrug prilipjeno na elo, a to se zove zaelano; nike
opet tako nae|anu kosu podignu, a za uvom uvru kraj kose, tako
da se kosa nad elom podigne i zaokrui ko gusti, veliki zavoj.
To kau: divojka je nacelala rogove (si. 30.).
Bio je od starine obiaj, da se je kosa prve i druge godine divo-
vana samo prii|ala, doklegod divojka ne pome svilu nositi, a bilo
je i strogi otaca, koji: nisu nikad dopustili, da se divojka drukije
poe|a. Kad divojke pomu nosit svilu, al se jo ne kite vincem,
nose kosu nae|anu pa poloenu, a pod vincem ve se naijaju i
rogovi, da vinae lipe pristaje/ Tako je bilo prije, pa se je i po
glavi moglo poznati, kako dugo divojka divuje. Danas se divojke
rano udaju, pa ima dikoja, im pone divovati, ve i kosu naija.
196 J. LOVBETI,

Pletenica; zdrui divojku s divojkom, jer se nijedna divojka ne

moe sama poejati, pa zato mora imati virnu drugu, koja e je
poejati, ko kad bi sebe ejala. Zato druge moraju slono iviti,
jer ako se u subotu zavade, moraju u nedi|u pokrivene glave
crkvu. Ako je na kojoj divojki lipa pletenica, to je riezinoj drugi
dika.
Ima ve deset godina, kako su divojke, kojima je slaba kosa, po
ele plesti pletenicu od tue kose, pa je u nediji samo pripnu na
glavu. Taka pletenica sauva se po dva, tri miseca, jer nije uvik na
glavi, pa sad mloge divojke tako ine, i lipo ejaju svoju pravu
kosu svaki dan, a priko ne samo pripnu pletenicu, kad jim treba.
Prije pedeset godina jo je bilo pletenica na kajie. To je plete
nica u tri struke, samo su te struke bile iroko raejane. Priklane
sam vidio taku pletenicu u Grorjana kod akova; bila je samo jedna
divojka tako poejana. Kod nas ve davno nema taki pletenica, nego
su samo iroke sitne pletenice.
Zavoj u ena. (gl. si. 1.) Kosa se ne vidi, samo se na elu malko
opaa poetak stazice: sva je glava u zavoju od ela do zatijka.
Ui se ne vide. Nad uima su , ko skretan uvrnuta kosa,
a i to se samo malo vidi. Kukma je jako velika na formu una.
Tako je velika, ko da se sva kosa smota i zavoj oko velike kose
svee.
U Otoku, Privlaki i Komletinci taki je zavoj, da po stvoru glave,
ako je ena i p o k r i v e n a p r i k o zavoja maramom, moe
poznati, da nije divojka. U drugi sela su u ena lipe, male glave,
pa kad se ena ili divojka pokrije, glava je u jedne ko u druge.
Otoanke, Privlaanke i Komletinke zaviju glavu najprije nikom
bilom kapicom, priko toga uvezu kakvom arenom maramom, a istom
se priko toga zavoja zaviju amijom, pa jo ova gorna marama bude
u dvi struke.
Mislio sam, kad su se poele bonake divojke udavati u Otok,
da e ove poeti onako ko u svom selu, pa e za nima i Otoanke
onako, da jim malo glavi odlane. Ali Boriakue, vajda da ugode
oviku i svekrvi, jo se i gorje zaviju ve Otoanke, zavijaju jo veu
kukmu. Pa kakva je kukma u Otoku, Privlaki i Komletincima! Oilo
ao na glavi. Vie put sam sa enama razgovaro, pa kau, da je
najvei dumanin enama bio, ko je prvu enu zavijo, i svaka kae:
Samo da jedna pone drukije, i ona bi, ali ipak se nijedna jo
nije otela, da zavoj promini, ma da je u sela uokolo ve sve druk
ije od prije. Eugaju se kukmi:
 OTOK ^ IVOTNE POTREPTINE. 197

U moe kratka sukna^ ruku se podboila/

Na jero joj stoji kukma, ivina je rastoila!
Pa opet ostavjaju, da bude, kako je i bilo.
U ali se fale Otoanke o svom zavoju i kukmi, da je to kapa,
koja se ni prid carem ne skida, a Judi jim dodaju: Samo prid
pijanim Judima, jer obino, kad se jeseni rakija pee, pa se judi
malo ponapiju, lete s glava i amije i kukme, ako se ena zaleti,
pa pijanom togod prigovori.
Nakit. Gvie. Nigda su
se kitili smijkom i kovijem.
Smije nisu otranivali sami,
nego su ga kupovali, jer je
obini smijak blio ut, a
kupovni je aran. Nosile su
ga kadgod divojke za plete
nicom, a snae za amijom.
Danas, ako se i vidi koji
struak, to je samo u korizmi.
Nova mlada mora biti na-
kitita, ako joj ko umre, zato
je nakite smijkom, a onda
istom prikriju maramom. Sad
i to mane ine, jer su sa
mice, pa ako jim ko umre,
81. 37. Pletenica nakitita kupovnim
kaju ga, kako koja oe. cvitom i dukatima; po prsima dukati.
Kadgod se nakite lipom
enom, utim aicama, jesefialcom, lipom katom. Zelenkadom se sad
ve slabije kite ve prije, a kite se samo u korizmi. Sumbulom
plavim kite se u korizmi, a crvencastim i bilim na uskrs i posli.
Tulipanom se kite o Spasovu. BuMcom bilom prolitnom se ne kite,
nego je nose u ruki rad mirisa. Pivau:
Bila rua mirie, Nek uzdie, kad me vole,
Za mnom dika uzdie. Nek srcu odole.
Rume>om rusom prolitnom divojke se ne kite, a momci je za-
bodu za kapu; zato se piva:
Divojice, rumena ruice,
Cvati irom diki za eirom.
Muicama misekinama i kalamitima se kiti divojka. Zivalom (i
valo) se kite u Privlaki, a Otoanke ne e. Dragojubom su se prije
198 J. LOVRETI,; r

trideset godina jako kitile divojke; sad ga ni ne gleu, nego ga u

bai timare. Rumarinom se kite i ukraj pletenice, i snae ukraj
amije, i momci za eirom. Piva se o rumarinu mlogo:
Imam diku ko rumarin lipu,
!
Nije itaki ni rumarin svaki*
Pa ovo: Rumarine, beru 1 te divojke?,itd.
Fetegom su se kadgod kitile divojke; sve su nizale na ibicu
cvitak za cvitkom, pa ga prikiale krj pletenice. Poslidnu sam
vidio netegom nakititu Martu Vorgia u Privlaki god. 1875. Golim
karamfilem se ne kite, nego samo gurmavim. Ovica je ko i ka-
ramfij, samo se ne simeni, nego se vrii; cvate rumenasto i bilo
sa mrko crvenim arama. Ovicom se jako mlogo kite; spominu je
u svatovskim pismama, jer uvik pripivajii: Oj ovice moja, oj jelo
zelena". Listom jelie puno se kite divojke; i o jeli se piva u sva
tova. Oilog lita se najvie kite bilom vijojlicom; sade je mlogo. Kad
tad se nakite i plavom, ali crvenom nikada. Gospodska vijojlica
cvate mrko uto mirii lipo; kite se riom zimi i u prolie. Samo
se kite bilom i crvenom verbinom. Fuksiju sad puno otranuju; prije
je samo dikoja divojka imala fuksiju u loncu, prije trideset godina
jedna jedina (Liza Brajko va) u pen^eru. Mar garom se sad ne kite,
samo je sade u bai. Vidio sam prije petnaest godina, da se je
Marija Abramova nakitila margarom, kad nije imala drugoga cvia.
Bosijak je bapski evit. Stare ene ga nose u rukama u crkvu. Kad
ko umre u kui, uzmu ukuani bosijka, da ji smrad ne zadane.
Divojke, kad kaju, nose bosijak u ruki u crkvu.
Cvier to divojke samo sade, ali se nim ne kite: Spre, Jubiica,
^urgie (ovo troje malo sade, jer toga ima i u livadama), pelen,
neven, suvi cvitak, kaloper, rutvica, alfija, metlica, suncokret, jorgin,
uta jorgina (to je opet drugi cvit sa rapavim liem), guloik, tran-
dofija, turinak (ili) zinija,krunica, diak, lipi ovo, lelim, jpr-
govan, mravi cvitak, pitomi neven, zimzelen, srdace, divja verbina.
Kovijem se vie i ne kite, ali ko ga ima, uva ga za krstare, da
nakiti kri na'Spasovo (gi. si. 59.).
Bosli smija i kovija poele divojke kupovati za zimu kupovno
cvie, a danas ve svaka ima zimi veliki, skupi kupovni vinac od
ruica, gur^ica, mirte, kaktusa, fuksije, potonice i drugog obinog
cvia, samo paze, da je cvie od svile ili someta. Najvole cvie a
reno, rivaju. Imam vinac svakojake are,
to j donela dika iz Osika.
 OTK : IVOTNE POTREPTINE. ' 199

Pa OVO? U inoe kuear kano svina,

A na glavi areni se vinae.
Nike godine su vidili od uitejiee Marije Oonkieve, di pravi evie
od zlata, a napravila je jednoj divojki vinae, pa odma nauie jedna
od druge i prave same. Ti su vinci skupi, jer se troi dosta zlatne
ice, a nisu tako lipi na glavama, jer suvie blistaju.
Liti kite i pletenicu i time jako mlogo cviem. Stapke cvia za
badaju pod pletenicu, a rasevateno cvie je nad pletenicom.
apjinim perjem su se nigda kitile divojke i momci. Sad se uva
samo za svatove, jer ga na vincanu momak mora imat za eirom,
a divojke ga dre za paradu kuaru i daju na Spasovo krstarima, a
na Duove kite nim svoje eire ko krafice (gl. sl. .61.).
Oboii. Divojke nose u uima srebrne obocie. Ti su obino u
podobi lepiria sa dugom gusinicicom; zovu ji krilci :
U mene su oboii krilci,
to j kupio dika u Voinci.
Bogatije divojke nose i zlatne oboie, a vio sam, da nose i
male dukate u uima. Ipak su krilci uz niovu opremu najlipi obo
ii. ene oboeia ne nose, jer se ui ispod zavoja ne vide.
Dukati. Glavni nakit su jim dukati (gl. sl. 37.). Dukati se veu
ili zlatom ili utim briimom (svilenim popredenim koncem). Dukat
se uveze na est mista sve popriko, a u poli se uvik prikrsti i za
vee konac, tako da dukat ne moe nikud iz tog konca. Struke su
vunene plantike. Te se provuku s opake strane dukata (s one strane
di je car). Struka se pro vue ispod tri konca, da dukat bude vrsto
na plantiki. Dukati nanizani na jednoj plantiki opet se zovu struka
dukata. Dukati se nose samo na vratu i na prsima.
Gfodine 1875., kad su se u Privlaki udale Ghila Juria i Marica
Budiia u Mikovu kuu, dole su ko nove mlade u crkvu, pa oki
tile svoj zavoj dukatima. Svaka je svezala oko glave priko zavoja ko
vinac struku veliki dukata. Posli su poele i druge bogatije ene to
initi. To moe initi samo ona, koja ima i puno dukata pod vratom.
Kad je pokojni parok Pauli u Privlaki zabranio divojkama nosit
vie ve jednu struku dukata pod vratom, poele su one nositi velike
suke^ da je; bila struka ko guva pod vratom do pojasa. Ako nisu
svi dukati mogli stati na tu struku, vezale su ji oko pojasai - Tako
znam, da je Jana'Ivina izgubila rike godine osam veliki dukata
s pojasa. Bilo je na vaaru, al se je odma nalo, jer je svit poten.
Koja je cura nosila osim veliki i male dukate, ta je nanizala sve
200 J* LOVRETI,

male na struku, pa ovila ko vinae priko naejane kose. Tako su

Privlacanke posluale paroka, al su trebale jo vie dukata.
U Otoku niko ne brani dukate, ali Otoanke nemaju puno ko
Privlacanke. Zato Otoanke nikad ne nose dukate na pojasu. A na
glavi nosile su samo gubica Harkova i Martina Bogozeva, dok su
cure bile, a i sad nose samo ikoje.
Kad divojku isprose, pa budu veliki gosti, onda, ako svekrva
daruje divojki koji dukat, svee se on na rumarin i divojka prikiti
taj rumarin s dukatima u pletenicu.
Privlacanke nose te dukate, to su za dar dobile, i kad se udadu,
na amiji ukraj kukme, da se zna, da je to svekrvin dar. To samo
uini dikoja i nikoliko puta. Eto, kad se gubica Harkova udala
1895. u Paukovu kuu u Privlaku, dola je na Petrovo u akovo,
a za kukmom bilo joj je sa svake strane po tri velika dukata. Drugi
su joj dukati bili pod vratom, a na pojasu nije imala dukata. Jo se
dukati nose na glavi samo, kad cure idu u krajiare. Onda ispriba-
daju dukate na muke kape, pa tako zlatne kape pomeu na glave.
Ni dukati se nisu nosili nigda ko sada. Prije pedeset godina e|a
je bila i viditi velikoga dukata u selu: najbo|e divojke iz prvi kua
nosile su po jednu, po dvi struke mali. Prije trideset godina ve
se moglo viditi u prvi divojaka po jedan, po dva velika dukata.
Posli se je poelo i vie, a lariske godine bile su dvi divojke iz iste
kue, a te su nosile po trideset veliki dukata, a va|da toliko i
mali. Ali kako su naglo poele, tako brzo i pristaju i posli ovi
teko e ikad biti, da koja svee vie ve deset veliki dukata.
Obino nose divojke iz boji kua po pet, est veliki dukata, a sirote
ji ne nose. Bogatije se divojke udaju za majstore i u druga sela u
vee kue, jer u Otoku za ni nema kua, pa e zato i dukati na
manak. 0 dukatima pivaju:
:' U mene su sve dukati mali;
Nemam dike, da mina velike,
. . ; . " .' *

Jaoj mati, po mati, Oe dika, da me see,

to u radit s dukati ? Sto dukati zvee!
Kako se jagme za dukatima, bude dosta put, da nose i tue pod
vratom. Nije sramota, ako nose dukate svog roda, prem se rugaju
divojke:
Inoa se fali, da j bogata, Tri velika i etiri mala,
Kad navia pod vratom dukata, Sto joj tetka pod vrat pometala.
-.- ' * '.-..I
 OTOK*. IVOTNE POTREPTINE. 201

U mene je zlato na prsiju,

U inoe sve na veresiju.
*
U inoce dukati na vratu, S tog i plae svakog ponedijka:
Opremi se, pa je sva u zlatu; Jo joj pravo nedija ne proe,
Taka ti je u nedilu Milka, A ve gazda po dukate doe.
U Otoku i u okoliu imaju cigani dosta dukata, pa nima trguju.
Daju ji divojkama, da nose pod vratom, a ove plaaju velike ka-
kamate. Slabo se uje u Otoku, da bi divojka svezala ciganski dukat
pod vrat, ali u Posavini, di se vie dukati nose, esto se i ciganin
moli, da divojki grlo ne ogoli.
Kad ko nosi tue dukate, bude posli i nesretan, jer ovik zapita
enu, di su joj dukati, a ona veli: dala onom, iji su i bili, pa eto
zla u kui. To je bilo, dok su se jagmili za novcem, ali sad vie
paze na ruke ve na dukate, jer su sve samci, a veliki kua nema,
pa treba, ko e svaki poso prigrlit.
Dukati su esto sav priteeni novac u kui, a obino se i ini
tako, im ovik ima koju krajcaru, izmini je za dukat, pa mu se i
ite tim novcem dii i on taj novac ne troi, jer je velika sramota,
da se dukat mina: prije e ga i zaloit i to drugo iz kue prodati,
ve da keri otme dukat ispod vrata.
Osim dukata jo ima svaka divojka kudu, ili kriaru, ili obinu
malu. To se ne uva u kuaru, nego je uvik u poslen dan divojki
na vratu. Skuda se nosi uvik samo jedna. Bila kuda ili dukat pod
vratom, uvik je oro i godite na vanskoj strani, jer divojke vele,
da je samo car vridan, da divojki grlo Jubi".
Prstene nose i dica i momci i divojke. Prsten bez kamena zove
se burma. I burmu nose i dica i momci i divojke, ma da je to
samo za vinarie.
PuMi i ostalo. Svaka ena ima u kuaru digod u potaji po
jedan, po dva sitna morska puia. Ne znaju one, di se to kupuje,
pa plaaju Cigankama, samo da dobiju. I to je dika enske dice i
divojaka, a nose ga na plantiki svezana u prigibu ruke pod dlanom.
To je vele od uroka, da dii uroci ne nakode.
I zrne sitno stakleno: plavo, uto ili bilo, nose dica, dok jo du
kate ne veu, a i divojku je cesto viditi u poslen dan sa zrnem
pod vratom, a koje nemaju dukata, veu zrne i u sveane dane, da
ne idu gola vrata u crkvu.
Svaka divojka je priko dana u svaganem odilu, a smije biti kod
kue otkrivene glave i malko nakiena za pletenicom, samo u poslen
ZBORNIK ZA NAE. IVOT I I . 14
202 J. IiOVRETI,

dan nijedna divojka ne naeja rogove. Gim ivojka poe za kakim

poslom u selo, pokrije glavu. Nikad nisam vidio, da bi divojka u
poslen dan prola kroz selo u drugi sokak otkrivene glave. Ni ena
nijedna ne ide sokakom otkrivene glave. Kod snae se kae, da je
otkrivena, kad je u zavoju, a kad se priko zavoja jo prikrije ma
ramom, onda je pokrivena. I divojke i ene otkrivaju glavu samo
nedi|om i svecem.
Moja mi majka kae, da se sida, kako su se u poslen dan pri
krivale divojke, koje su divovale, dok je ona jo bila dite. Skitile bi
maramu, ko i sad, kad se pokrivaju, navukle bi maramu nad obrve,
a krajeve ovile oko glave i ostrag samo svezale. Onda se nije vidila
naejana kosa, nego samo pletenica ispod marame.
Kad divojka poe u poslen dan kuda u selo u poode, ma bilo
poslom, opremi se ona bo|e ve kod kue. Obue moda svagdariieu,
ali novu, ili kaku materinu enarku, a opae bilkasti zapreg i pri
krije se bilom maramom. Tako i u veer, kad idu gajdima, oprem-
jaju se divojke boje, ve kod kue, a to je nima nito sveana, pa
zato se dikoja ivojka otkrije i nakiti kakim evitiem pletenicu.
Pletenicu pletu samo jedanput u nediji, ili u subotu na veer, ili
u nediju u jutro. Kosu mogu cejati i naijati svaki dan, jer je
pletenica u zatijku kruto svezana, pa joj ne smeta, kad se eja.
Razlika u ejanu i nakitu. Komletinci. (Pletenica.) Kosa se
samo prieja u zatijku, ali se ne svee u jednu guvu prije ve to
se plete. Plete se priko glave i priko krpe, pa je nabubrena i gusta,
neprozirna i glatka. Zato, to nije vezana u zatijku, irja je od
otoke, malko obrubjuje i ui. Nalik je na koaricu, ali je lipa
od otoke, jer ju je viditi, ko da se je puno pazilo. Pletu je u
70100 struka. Kosu na elu ili priijaju, a to ine samo u ko
rizmi, ili nacijaju kendi: to naejaju kosu na elu bez stazice.
Prije dvadeset godina naijale su ko i Otocanke. Zimi se kite
skupim vincima, ali su mani ve otoki, pa zato i lipi. Ni liti se
ne kite puno ko Otocanke, jer jim je pletenica dole irja, pa ne
mogu tako puno evia metnuti. I one zabadaju stapke pod plete
nicu, a cvit bude izvan pletenice. Dukate veu kao i Otocanke,
samo propuste plantike na leima priko marame.
Privlaka. (Pletenica.) Kosa se vee u zatijku prije ve to se
plete. Plete se priko glave i priko krpe, ali samo u jedanaest do
petnaest struka. Struke su oiroke, a pletenica je mala, ali vrlo lipa.
Kosu nacijaju ko Qtocanke. Kite se ko i Otocanke, samo ne
onako mlogo. (Zavoj.) amiju navuku vie na elo ve Otocanke.
 OTOK! IVOTNE POTREPTINE; 205

Kukma je vea, ali vie prijubita glavi ve u Otoku. '' Otoie za

badaju u bikuje. ' Dukate veu ko i Otoanke, samo ji nose jako
mlogo, pa su sva prsa u zlatu.
Vinkovci. Pletenica ko u Privlaki. Kosu ili ravno priejaju ukraj
slipi oiju, pa podvuku pod pletenicu, ili je nae|aju, pa poloe,
ali ne priglauju ko Otoanke, pa je zato vinkovaeka glava najlipa.
Kite se samo ukraj pletenice. Zimi nose kupovne vince. Bogove ne
naei]aju, prem bude kad tad, da se koja i tako poeja. Oboii i
krilci i druge vrsti. (Zavoj.) amija navuena na elo ko u Pri
vlaki; nemaju kukme, nego kosu svrnu u svrtak u zatijku; u taj
svrtak zabodu krivi ea|; to jim je misto kukme, pa kad zaviju
priko toga glavu amijom, bude jim kukma lipostvorna, mala.
Rokovci i Andrijaevci. Pletenica ko u Privlaki; kosu naijaju.
Kite se ko Vinko vanke. Zavoj vinkovaki, kukma malo duja ve
u Vinkovci.
Ivankovo, Cema, Betkovci, Prkovci, Sikovci, Mikanovci. (Ple
tenica.) Kosu svezu u zatijku, a pletu priko lea. Upliu je na prste,
a ne na krpu. Zato je pletenica malo povorana, malko ria od one,
to se plete priko krpe, a i nije nabubrena, nego vie drvena, ravna.
Mnogo je du|a od nai od timena do ramena, a ipak treba
mane kose za tu pletenicu, ve za onu priko glave. Pletu mlogo
sitni struka ko i u Otoku. Kosu nai|aju, ali malo potapaju
i na elu i na timenu, a nikoje naejaju kosu, pa poloe. Kite se
zimi ko Vinko vanke, a liti samo ukraj pletenice. Zavoj ko u
Eokovei. Dukate razrituju na prsima, da nisu zbijeni.
Vrpole, Strisivojna, uujkovei. Pletenica ko u Mikanovci, samo je
malo zaokrue, kad je smiste n glavi. Ne pogode nimaki, pa je
zovu cup. Nacijaju kosu, pa poloe, a od stazice do uva priprie
pramen kose; to zovu kaji. Yie put taj kaji upletu u troje, a
kadgod misto kajia upletu usku pleteniicu, koja se zove voranac.
Voranac pletu tako, da sve upliu, a jednu ne upliu, nego uvik
promiu, tako da ona bude sad gpre,; sad dole nad onim strukama,
koje se kod ne krste. Kad je ta eila pletenica upletena, uzme se
ona jedna struka ruku, a druge se po noj malo sniu, pa je ple-
teniica navofana. Kadgod upletu voranac i priko uiju. Ako kosu
pricijaju, e]aju je' priko uiju. Zavoj na elo navuen. Nemaju
kukme nego obal kolac u tri oka: jedan i}ak je k timenu, a stra
nica prema zatijku. Kola je sputen u zati|k. Dukate ne veu na
struke, nego priivaju jedan za drugi onim koncem, u koji je dukat
uvezan. Zato se kod . dukati bo|e vide, ve nai sela.
*
 . LOVRETI,

Pikorevci, Perkovci, Burovci. Pletenica ko u Vrpoju. Zavoj

ko u Vrpoju, samo onaj dio u zatijku, to oni zovu cocak, jest
okrug|ast, a malo pjosnat; sputen je nisko u zatifak. Dukate
veu ko u Vrpoju.
akovtina. Pletu vie pletenica, pa ji oblipe po glavi; na elu
pletu voranac. Zavoj ko u Pikorevcima. Dukate ne veu na
struke, nego jedan za drugi, ako ji je mlogo.
Bonaci. (Prije etrdeset godina.) Pletenice velike u vrlo
mlogo struka, od glave su odrveite. Kose nisu nikada naijale,
nego je ili malo zategnu, ili brenuju, ili su plele voranac od ela
do uiju, ko to sad ima u okolici akova. Malo se koja divojka
kitila, a koja jest, nakitila se je malo pod pletenicu. U zavoju
se na elu vidila kosa na dva prsta; bikuje su bile izvuene, da su
se vidile ui, koliko je mogla uditi oboiee i priko bikuje ji spustiti.
Dukata nije bilo. Nosile su pod vratom zrne, crveni meran, crno
sieno zrne, crvenkasto sieno zrne, sitni i krupni biser, pa drope
modre, ute i bile. (Prije dvadeset godina.) Pletenica. Pletu
s lea u 70100 struka, a ne priko krpe, nego na prste, pa je u
zatijku malo povorana. Nije okrugla ni bubrasta, nego je nalik na
plou. Ne sputaju je nisko u zati|ku, nego je pribadaju visoko na
timenu. Pletenica je velika i orvecita od glave, da se izmed glave
i pletenice moe skroz na drugu stranu viditi, ako stane postrance
divojki. Kite se pod pletenicu, da se cvit ne vidi, ako divojku motri
s lica ili s lea.' Ako se kite kupovnim evieem, okrenu stapke dole,
a vrike gore. Kosu zaeejaju, pa poloe. Zavoj. Kosa je price-
jana, a amija privezana podaje od ela, tako, da se kosa tri prsta
vidi. I bikuje i ui su izvan zavoja. Istom, kad ene ostare, navuku
amiju na elo. Ne nose kukmu, nego kulu, a to je mala kukmica
blie zatijku. Svecem se zavijaju i u zlatare, a i u marame crvene
o tri ibe, pa propuste krajeve te marame niz lea. Vio sam, da
se i Otoanke i Privlaanke zavijaju u take marame, samo Otoanke
propuste krajeve niz lea, a Privlaanke oviju krajeve oko kukme,
ko kad se u zlataru zavijaju. (Zani deset godina.) Pletenica
pletena ko prije, samo je i kraa i uja. Kosu ne naeijaju, nego
samo rasprave i svezu uskom plantikom od crnog someta. Zimi se
kite kupovnim vincima, a krajeve vinaca puste niz lea. Mloge se
ejaju i ko varoanke u troje, pa omotaju pletenicu oko glave.
Nike se zavijaju ko i prije, a nike ko ciganke. Navuku zavoj na
elo; jedan kraj visi do zatijka, a dva kraja svezu nad zatijkom, a
onda ji opet povedu oko glave do timena i opet svezu na timenu.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 205

Bikuje proputaju nisko niz ui. Tako se u Otoku ciganke zavijaju i

zato mi to zovemo ciganski zavoj.
upana. Pletenica ko boriaka, samo velika i iroka. Na elu
kosu ili raelaju ili brenuju: Ovicem se kite pod pletenicu. Vince
ne nose. Zavoj ko onaj stari u Bonaka. Zavijaju se i u maramu
o tri ibe, ali ne proputaju krajeva niz lea. Svecem se zavijaju u
zlatare vezene na razno farbanom atlasu; najvie je na crnom i plavom.
Gradite. (Prije trideset godina.) Pletenica iroka, na prste
pletena i odrveita; kosa priejana, oboii veliki srebrni. Zavoj:
dugake kukme do zatijka; naprid se vidila stazica; bikuje velike;
amije su jim bile drukije ve sada, zvale su se mumlije; bile su
to crne amije, a po noj crveni cvitiei sa zelenim listiima. (Sada.)
Pletenica ko u upani. Pokojni upnik Hladaek zabranio je plete
nice i zapovidio, da se ejaju ko varoanke. Kad su ga se mento-
vale, opet su poele po svom starom. (Zavoj.) Kosa se vidi ko u
upani. Kula je oduja i nisko u zatijku. Dukate veu na struke.
Stitar, Beravci, Babinagreda. Pletenica ko u upani od mloga
sitni struka. Kosu naeejaju, pa poloe. Zavoj potisnu jo daje
timenu ve upanke. Kule nemaju, nego jim je ili zavoj, ko kad
bi Otoanka pletenicu umotala u maramu. To je na oko najlipi
zavoj glave. Ja sam vidio beravake i babogredske snae, pa one
naijaju kosu ko komletinske divojke, a za tim nace|anim je
zavoj. Dukate veu na struke.
Vrbana, Drenovci, Guna, Solani i sva Posavina uokolo. (P r i j e
t r i d e s e t godina.) Pletenica nevezana u zatijku, pletena priko
glave. Struke su iroke, priejane. Struka je bilo sedam, devet, a
najvie jedanaest. Pletenicu nisu pribadali na timenu, pa da se
sputa do ramena, nego su je zategli od zatijka k elu, da se je
sav zatijak vidio. Pletenica je bila pri|ub|ena uz glavu. Glava ko
da je oblipjena tom pletenicom. Pribadale su je blie elu sa tri
iglice. Tu, blie elu, zabole bi po dvi, po tri strepe, da malo
titraju. Zakitit se nisu mogle jako, jer je pletenica sasvim uz glavu.
Kitile su se samo blie elu na vr pletenice. Pletenice su bile
iroke. Oboii veliki, srebrni. U uiju su nosile i dukate i
zlatne oboie. Glavu su zavijale ko Bonakue. Kosa se vidila
na elu, zavoj tanak, a Jcula lipostvorna, mala. Zavoja je bilo sva
kovrsni, bogato izvezeni zlatom. Pod vrat i po prsima misale su
vrlo mlogo veliki i mali dukata. Odatle je i doselilo zlato i du
kati daje u Krajinu. ( P r i j e t r i n a e s t godina.) Pletenice
nema, .nejjo j)oee.Jaju kosu fco dicj, Otoku u dvi pletenice u za-
206 J. LOVRETI,

tijku. Te dvi pletenice u troje skrste od uva do uva. Ondi, di su

pletenice prikrstite, zataknu kakav cvit. Zavoj ciganski, ali vrlo
pomno i bogato izvezen zlatom; bikuje velike. U poslen dan se ne
zavijaju vie u turske amije, nego u crvene marame. Dukate
veu na dugake struke, a koja ima vrlo mlogo, obloi' ko i prije
sva prsa dukatima. (Zadni deset godina.) Cejaju se ko
varoanke. Kite se cviem pravim i kupovnim. Zavoj ciganski
bogato vezen zlatom. Dukate veu ko i prije. Nemaju toliko
dukata ko negda.
Apevci, Lipovac, Morovi. (Prije t r i d e s e t godina.) Plete
nica u pet ili sedam struka, pletena priko glave. Pletenica je teka,
pribodena nie timena. Gore je uja ve dole. Vie je obla. Struke
su na pletenici iroke i debele. Pletenica je uja od svi drugi
pletenica. Kosu su naijale i pritezale. Zavoj nije navuen ko u
Privlaki, ali se nije vidila ni stazica. Kukme su lipe, male; bikuje
velike. Nosile su turske amije i mumlije. Dukate su vezale na
struke. Nikad nisu nosile mlogo dukata. (Sada.) Pletenice nema:
cejaju se ko varoanke. Zavoj ciganski ko u Vrbani.
Tompojevci, NovaJc, Bapska. Pletenice paorske, male u pet do
sedam struka. (Zavoj.) Kukme male, biku|e velike. Nose i turske
amije i zlatare. Dukate veu na struke.
Tovamik, Ilaca. Pletenice male, paorske. (Zavoj.) Bikuje velike,
kukme visoke, a sijaste. Dukate veu na struke.
MirJcovci, Lse. (VIajine.) Pletenica priko glave i priko krpe.
Struka malo, a struke poiroke. Pletenica uska, ugojasta ko u Pri
vlaki i Vinkovcima. Nose i drugu pletenicu, a zove se balegaa.
Ta je sastavita od vie pletenica, a zove se balegaa, jer je slina
balegi. Kosu priijaju. Nose velike raejane sulufe. (Zavoj.)
Nose eaj misto kukme ko Vinkovanke, ali ne zavijaju tako, nego
omataju glavu crnom, svilenom maramom i maramu prikrste u za-
tijku, a vie eja je svezu u guicu; zavoj je gledati ko pletenica.
Dukata nose jako malo.
Nutar, Ceri, JanJcovci, Svinarevci, SlaJcovci. Pletenica ko u
Vinkovci i Privlaki, a tako i zavoj. Kukma je malko nie svezana.
Dukate veu na struke.
Berak, Orolik. (Katolici.) Pletenica i zavoj ko u Komletinci.
Novo selo i Podgrae. Prije trideset godina sve ko u Komle
tinci. Sada pletenice nema; cejaju se ko i varoanke. Zavoj
vrlo slian onome u Nimci.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 207

Nimci, Geletovci. ( P r i j e d v a d e s e t i pet godina.) Pletenica

nevezana u zati|ku, pletena priko glave i priko krpe, iroka ko i komle-
tinaka. Naeijale su kosu i sa stazicom i bez stazice i priijale su
i plele su voranac ukraj uiju. Nisu se mogle kititi uzdu ile ple
tenice, jer je pletenica dole poiroka i obrubjuje ui ko i komle-.
tinska, zato su redale cvie i po timenu. ene su zavijale glavu
ko Otoanke i Komletinke, samo je kukma malo mana bila; zavijale
su se u turske amije i u zlatare. Obocii su bili dugaki, srebrni.
Dukate su vezale na struke, samo nisu struku pritegle uz grlo
nego malo propustile na prsa. (Prije t r i n a e s t godina.)
Pletenica ko i prije. Naijaju samo bez stazice. Kite se samo na
timenu. Zavoj ciganski; elo pokriveno, bikuje velike, slabije
uvrnute. Jedan kraj marame visi na zatijku, druga dva kraja su
ovijena oko glave: prikrste se u zatijku, pa se opet sastaju na ti
menu okruujui kosu, koja je pod maramom. Na timenu se ta dva
kraja svezu u guicu. Zavoj nije ruan, ali nije onako temejan
ko prije, nego je glava nemarno povezana. Zavijaju se crvenim
maramama o tri ibe i zlatarama. Obocii raznovrsni, mali.
Dukate veu u jednu struku i propuste je, da je vie na prsima
ve na vratu. ( P r i j e devet g o d i n a i daje.) Pletenicu ne
pletu: cejaju se gospodski u troje i te pletenice smotaju na glavi.
Nedi|om i svecem iskite glavu perjem razne farbe. Obocii raz
novrsni, ponajvie uti trujarski. Zavoj ciganski; i priko zavoja
iskite se perjem. Dukata nose malo, a sve na jednoj struki.

Ogrjev i posvjet.
Ogrjev. Moja majka zna, kad se je vatra kresala kremenom. Na
kremen se metne komadi truda, masatom se udari u kremen, pa
se trud zapali. Trud se metne u suan, pa se due, dok se ne raz-
gori. Tako se je vatra pravila, di je nije bilo. Da se to ne mora,
uvala je svaka kua vatru. U veer se vatra zapree pepelom, u
jutro se pepeo razgrne, eravice se zgrnu na rpu, pa se novi ogan
razgori na toplu ognitu.
Posli se je dobivo sumpor u stakalcu, pa umoi drvce u sta
kalce, pa gori, a onda pripa|uj, to ti vo|a. Kae mi majka, kad |e
prva pakla ibica stigla u Komletince, io je svit ko na udo gledati
te sumporace". Kae, da je ona bila u vinogradu, pa ula da u
drugom vinogradu ima to udo. Onda se skupilo puno dice, a stari
ovik kresne sumporaom o onaj pisak na pakli, pa, boja voja, to
se samo od sebe zapali. ibice jsovn sumporace, rajpelice, cintelice,
vatra.
208 J. LOVRETI,

l^udi se griju u kudi pri ognitu iza jutra, dok drugi spavaju, ili
dok taru obojke, dok prigleu marvi, pa se vraaju, a moraju cesto
izlazit. Liti se po noi griju pri ognitu, pa kad je kia i jesenske
ladne noi.
Zimi se griju u sobi kod furune. Furuna je u velikoj sobi. Ako
gazda spava u sobici, bude i tamo furuna. Furune su loncarske od
kalia ili zidarske od cigala i blata. Okolo furune je uzidano svud
uokolo, da se moe siditi i grijati se. Pri ognitu griju se stoje ili
uei ili side na tronoku.
Yatra se odlae ivim ugjevjem, ako ga ima. Ako ga nema, odlae
se shalem. Skaje je sitno drvee odilano od drveta, da se lake vatra
razgori.
Posvjet. Sad svaka kua ima lampu, u kojoj gori petroleum, jer
najboje svitli, a najmane se troi za svitlo.
Prije etrdeset, pedeset i vie godina palili su crip. Crip je bio
zem|ana lonarska posuda. U riu bi metnuli masti, u mast umejali
krpicu ili fitij, pa zapalili, da gori. Pri takovu su se svitlu napatili
i mraka i smrada. Ipak su divojke onda poeikivale u kolu:
Pali sviu, pali crip,
Da vidimo, ko je Kp!
Posli se i crip prominio. Limari su pravili limane cirjake na
povisoku stalku, pa je gore na vr'u bila kao mala limana zdilica,
di bi metnuli mast i fitij. Na istoj zdilici bio je mali prstenak, di
su zabadali sviu, ako bi tili, da svia gori; to se je zvalo .
Ako su u iku sviu palili, bila je to lojanica, koju su same
ene pravile. Fitije bi spiele od kudije, pa bi u kalup pometale, a
gore nalile rastopit loj. To su bile jadne svi cice uvrnite i mekane.
Te su svie vie trebali, kad su ili po noi u talu, da prigleu
marvi. Palili su ji u staklenom feheru, da ji vitar ne potrne. Fenera
su nosili Judi i ene i na zornicu, ako je pomrina.
0 zornicama su imali jo nike svitijke drvene. Zvali su ji lue ili
baMa. To su bili drveni prutii, koje bi momci zapalili o zornicama
i o polnoki.
Posli ti svitijaka saznali su za . je limena svitijka na
stalku, samo joj je zdilica, to je na stalku, zatvorena, a ima mali
araf, kojim se fiti| izvlai i uvlai. U ii gorio je olaj.
Pri ii su ve ene mogle i po noi siti, vesti, rasplitati. Sad
ne bi to mogla nijedna, jer je iino svitlo slabo, ali onda posli
cripa bila je ia spram cripa ko sunce spram miseca.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 209

Lijekovi.
Vanske bolesti. (0 zli de i rane.) Ako je trunu oku, vade ga
jezikom.
Kad se Jeo ubode, vadi trn iz rane, ma kako duboko bio u rani.
Nebo. Komu nebo spade, izmiri rukom od nosa do timena, pa
dokle dopre pedaj, ondi ga drugi kogod uvati za pramen kose i
jako ga podigne, a nebo se namisti.
Ako se ozlidi, 1, zavija zejim salom; 2. oblae duvanskim listom
namoenim u mokreu; 3. popri tanke komadie slanine i tim za
vija; 4. polivaju ivo ug}ev|e, pa nad parom dre ranicu, da proe.
Kad se Jeo , 1. medu na oeeno misto kiseli kupus; 2. ob-
lau salom iz tikve; 3. vade salo iz bundeve bez simena; to pri-
vijaju na oeeno misto; 4. mau lipov listzejtinom po opakoj strani,
i tim oblau; 5. oblau opakom stranom tikvina lista; 6. mau zej
tinom i posipju bililom; 7. ugase krea; kad stane, uzmu istu
kreanu vodu, malo zejtina i bilanak od jajceta; tim mau opeeno
misto i oblau listom od lipe.
Kad zdrav pas ugrize, zasipaju ranu bilim graom, pa zavijaju
psejom dlakom.
Kada maclea ugrize, zavijaju majom dlakom.
Kad bisan pas ugrize, 1. ne lie ranu, nego je dobro ispiraju;
2. naribaju bakra, pa uzmu tipetak bakra i tipetak aa iz o^aka;
to daju, da u kruvu pojede; 3. putaju mu krv ispod jezika; to
kau: izresuju tence; pod jezikom se napnu lizde, pa koji ovik
zna izrezivati tence, uzme britvu, omota je u otarak, samo da malo
viri otrica iz otarka; tim proreze tence, krv istiska, ranicu natare
soju.
Koga guter ujede, od devet bili kobila, ali od devet sestara, koje
je jedna kobila odribila, udoji se od svake po malo mlika i tim se
ujedeni napaja. Drugog mu lika nema. Ako to ne nae, mora
umriti.
Kad zmija ujede, 1. sisaju mu ranu; 2. namazu ranu ziptom iz
kamia; 3. uvate ivo malo pile, metnu ga dancem na ranu, da iz
vlai bol i otrov; kad pile crkne, uzmu drugo, i tako ine redom,
dok koje ne ostane ivo; 4. medu na ranu list zmijske trave;
5. medu bilu zemju na ranu; 6. ukopaju onu nogu ili ruku u zemju
i ne dadu mu spavati do onog doba, kad ga je zmija ujela; obino
dadu, da igra kolo uokolo nega; mlade piva i pocikuje, da ga raz
budi, a svaki as prilaze k nemu, da ne zadrima; 7. oveu uokolo
rane, da se otrov ne razlizuje daje.
210 J. JLOVRETI,

Naboj. 1. Devet vrika kopriva, devet vrika crne metle treba

pomiati s gusjim ubretom, pa zaviti petu. 2. Utuca se tavjeva
korena, uzme se brana i starog sala; to se smia i metne u list od
velikog ika. Zapree se u vru pepeo. Kad se spee, zavija se tim
peta. 3. U krpu se zamota govee balege, spee se u pepelu i tim
se peta zavija; kad pouti i odmekne, prorezu naboj. 4. Ko ima
naboj, nae na smetitu u ubretu mrmka, pa ga zgazi bolesnom
petom, da proe. =
Zu\ na nogi. 1. Tucaju koren Jijanov, pa zavijaju uj; 2. reu
crveni luk i tim zavijaju; 3. kada zakoju koko, uzmu opnu iz e
luca, pa uj zaviju; 4. svezu ga koncem crvene vune, pa otpade,
kad sazrije; 5. kuvaju otrovne gjive, pa u onoj vodi u|eve kvase i
pare.
(Oirevi i rane.) ir obini. 1. Peku crveni luk, miaju ga sa barutom
i tim oblau ir. 2. Iskrue glavicu crvena luka, uspu u nu baruta,
pa opet zaklope onim, to su iskruili. Onda umoe kuine u vodu,
u iii zamotaju lukovicu, pa je tako ispeku u pepelu. Tim lukom za
vijaju ir, dok se ne prokine. Kad se prokine, oblau ir listom od
bukvice. 3. Ima i irova trava; raste metar visoko, a cvate sitno
uto; taj list meu na cir, pa proe. 4. Kuvaju sirucicu u mliku,
pa zavijaju. 5. Meu list od bukvice. 6. Meu veliki ikov list.
7. Tucaju sitno bili porcelan i posipju po iru. 8. Ko se ne smije
sam udariti, pusti, da ga drugi udari po iru, da pukne. 9. Zasipaju
ga plavetnakom; da se osui. 10. Umau ga u vrelu vodu, da bre
sazrije. 11. Svezu ga na vriki koncem, da se prije osui. 12. Za
vijaju ga listom ludinaka. 13. Ko moe sam, uzme vriku noktima,
kad ir sazrije, udvostrui vlakno vune od ovce i vue po irovoj
rupi, dok ne zakvai vriku. Onda izvue vriku, a ir se osui i
proe. 14. Natrgaju granica od dbila. Koliko je ireva, toliko se
metne glaviica od abila na ar, pa se otim irevi kade. 15. Po
sipaju ireve praom iz lule, da ji pra obgrize, pa da se osue.
16. Ugriju na vatri stare slanine, pa oblau ir, da proe.
Oirevi Jcohoari. 1. Zavijaju se kokojim ubretom. 2. Nosi se
voda s veera pod drvo, di kokoi noivaju; u jutro tu vodu griju
i nom pare i peru ireve.
Oirevi potkonaci. 1. Utuca se lanena simena, pa se od toga
s mlikom i branom svari kusa u tavici; tim se oblau irevi. 2.
Zavijaju se slanmskom koicom.
Orni prist. 1. Uzmu gospine travice, petoprste, kunie, brana i
i vode; to sve skupa kuvaju, pa tom kusom zavijaju prist., 2. Za-
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 211

vijaju uvom }ivom iz rakije. 3. Kada se pokae prit, provuku

svileni konac iglom kroz prist, pa ga ostave, dok ne proe. 4. Ako
se prit ne pokae, a osite se bolovi ko i kod prita u tilu, utrobi,
glavi, oku, onda zavijaju prit u prigibu ruke pod dlanom na i
lama. Bade ovako: Dva, tri listia abnaha posole i utaru, savau
malo kruva i to sve pomiaju. Ovu kusu zaviju tankom krpicom na
ruku i esto kvase vodom ili slinkom, da se ne osui. Ako je u tilu
prit, izae on na ruku, a bolovi prou.
Micina. 1. Kuvaju gusto taranu, pa nom vruom zavijaju. 2.
Utuku laneno sime, skuvaju ga gusto u voi i tim vruim zavijaju.
3. Peku morsku repu, rastaru je po krpi, pa zavijaju. 4. Skuvaju u
vodi alfije, rutvice, milouva i brana; tim vruim zavijaju. 5.
Isickaju bilog sliza, kuvaju ga s branom u mliku; tim vruim
zavijaju. 6. Kuvaju afran i empku u voi. Zavijaju vruim. 7.
Eibaju ciklu s branom u mliku i zavijaju vruim. 8. Miaju kuna
safuna; kruna kvasa, pa zavijaju. 9. Miaju brana i meda i tim
zavijaju. 10. Kada se prokine, meu |i|anov list. 11. Niki oblau
ciklinim listom, ako se prokine. 12, Niki zavijaju listom bodjiva
ika, kad se prokine. 13. Prave flaster od cista voska, kozjeg loja,
zejtina, masti i jednog jajceta: to dobro smiaju, pa zavijaju ranu,
ako se je micina prokinula. 14: Prave kusu od brana, masti, voe
i lanena simena i tim zavijaju.
Sulevi. 1. Kuvaju koren od siruice, pa piju onu vodu. 2. Kuvaju
koren od sprea i piju. 3. Utaru suvu upvu travu, miaju je s medom,
pa jedu. 4. Kuvaju ufivu travu i piju onu vodu. 5. Nakisele suvu
u]ivu travu u rakiju i piju tu rakiju. 6. Ako je u koga u| u
glavi, on se mora protirati iz glave u tilo. Uzme se suva burmuta
i yu|ive trave; trava se sitno utare i pomia s burmutom. Ova smisa
mee se u nos, da se 6ovik iskie, pa da protjra u|eve u tilo. 7.
8u|evi, to su u tilu, tiraju se gorkom so}u.. Piju gorku sol, da ji
protira napo|e. Onda veu u| svilenim koncem, da otpade. 8. Niki
se pare u vruoj vodi, da u|eve protiraju natrag u tilo. 9. Su],
to izraste kao reniniea, zove se muak. Teu ga svilom i odreu.
10. Su} sitan ko mozu|ice zove se enka. Ne moe se odrezati, nego
se stiruje unutra parom. Su} enka" ne smije se zaliciti; ko ji
zalii, umre. 11. Ko zasipava u} plavetnakom, otvore mu e rane
i umre. 12. Su} kalotinar pokazuje se na oviku na zadni vrata.
Moe se pilom svezati i brija.m1 britvom odrezati. 13. Su}evi se
plavetnakom, gospojinskim jajcem (jajce, to je skup}e.no izmed
veliko i male Ospe) i u}ivom travom: To se Sve mia i na nou
212 J. LOVRETI,

jede.-jutrom i veerom. 14. Niki pre crvena luka na masti u tavi

i oblau uj, da ga zalie. 15. Tucaju zelene orae, dok su maleni
ko linaci; ocide vodu i piju. 16. Kuvaju mlade oraove granice i
piju onu vodu. 17. Svinsku mast, plavetnak i kamfor piju u mliku
od u|eya. 18. Kuvaju sitni gorak i piju onu vodu. 19. Kupe suzu
od bili loza, kad se vinogradi reu, pa piju. 20. Prave smisu od
ujive trave i voska i jedu to jutrom i veerom. 21. Kopaju korene
gurgica o -urgevu, kuvaju i piju onu vodu. 22. Idu u kad po osam
nedija. Doklegod su u kadu, ine ovo: Piju jod jutrom i veerom;
ne dadu nikom da blizu ni pui; ne izlaze iz sobe nikuda; ne jedu
nita slana; ne jedu krava, nego pogae nesojene; jedu orbu ne-
sojenu od ivadi; jedu suve kruke, jabuke i ]ive kuvane; piju
kuvano toplo mliko; kuvaju ujivu travu i piju onu vodu; peru se
syaki dan triput u vruoj voi: voa se uspe u bure, a bolesni se
pari u buretu; kade se zinoberom (to oni vele: meu bolesnika na
cinabor), a kade ga dvaput na dan. Kroz ti osam nedija svakog
petka dadu mu livak u usta, kad se kadi, da povue onog dima u
se; bolesnik se odma obneznani. 23. Ko je imo ujeve, pa se izliio,
ne smije jesti, to se vrii: bundeve, beskorke, lubenice, dine, kra
stavce; ne jede ni ne pije, to rodi na lozi, ko jabuice i groe.
24. Ko ima su} u nosu, uzme od prvog teleta prve balege; to osui
i utare; osui sitni kopriva, i ni utare; sye to skupa smia i pro-
sije na sito, pa sre misto burmuta. 25. Ko ima su} u nosu, ne
jede prisni crveni luk i ne pije crna vina.
Jarac. 1, Lii se jemenim zrnom, a ovo zrno izvadi se iz kuna
maza, jer se maz pravi od blata i jemene plive. Zrnom se probode
jarac i proe. 2. Niki govore: Namigni na popa, pa e proi.
Badlevi. Ako su badjevi u oima, to otekne dolria strana trepa
vice. 1. Ima ji, koji okrenu kapak oka, pa s opake strane klocom
vade badjeve; onda je ejadetu lake, dok opet novi ba}evi ne na
rastu. 2. Niki kupe crni govei gigerica za etiri krajcare, ali ne
dadu mesaru, da miri; to meu na oi, da prenoi, a u jutro peku,
pa pojedu, da bad}evi prou.
Biona. 1. Veu bilu lozu oko vrata (to je bijka, to raste po
ivikama, a cvate ko pamuk. Od ne pletu koarice). 2. Kuvaju vi-
dovu travu i peru oi u toj voi.
Ivanshi hresovi. Oovik, komu je ime Ivan, doe bolesnome, uzme
masat i kremen, pa mu ukraj lica udara masatom o kremen, da
iskre po licu frcaju. Kad se tako lice ispuri, prou ivanski kresovi.
 OTOK : IVOTNE POTREPTINE. 213

vale budu na ustima, da ovik ne moe ziniti. 1. U koga su

vale, taj ne smije piti, odakle drugi pije, da vale na drugoga ne
priu. 2. Mau istim plavetnakom. 3. Lie se plavetnakom: utuca
se sitno, mia se kajmakom; tim se vale mau, da prou. 4. Mau
rosom s pen^era. 5. Briu porubom od kouje. 6. Briu ogrlicom od
kouje. 7. Ako je ila usna slinava i ranava, izvuku tranu duu iz
trske, prilipe je na usnu i proe.
Poganima. To lie poganevom travom; beru je, sue i pue ko
duvan. To i ene rade.
Basprnaci budu na ruku izmed prsta. 1. Zavijaju se kusom od
tavja, mlika i brana; to se skuva u tavici, namaze se na konopnu
krpu. Ona strana kuse, to dolazi na ranu, pomae se mau, da se
za boju ne prilipi. 2. Prave imsu od petoprste i kunie sa branom
i mlikom i tim zavijaju. 3. Griju staru slaninu i mau rasprriake,
a zavijaju istom krpom. 4. Griju vosak i rastane ko pogaicu; tim
oblau i zavijaju boju, pa proe. 5. Kuvaju ^urgic i nim zavijaju.
6. Sviiisko, ovce i gusje ubre miaju sa starim salom; to zaviju u
ikov* list, peka u pepelu i tim zavijaju. 7. Mole krunicu na prste
bez patrica.
Maja dlaka. U kog je ova boja na prstu, taj: 1. savae kruva,
odree dlake od make, sitno je isicka, umia je u vakani kruv,
obloi po bolesnome prstu, pa proe; 2. savae kruva i or i tim
zavija boju na prstu; 3. umae prst u vrelu vodu; 4. razreze zrelu
papriku, omota oko prsta i zavije; 5. stane kod banka i kuva vodu
u istu loncu; kad voa uzavre, umae esto prst u vodu, da spee
bolu, da proe; 6. uzme brana i crvena luka; tim napravi zaprak
na masti i zavija; 7. ornata lantrieom starog sala, pa proe.
Zanoktice. Vele, da se dobiju, kad ko ruke mokre nad vatrom
otresa. U koga su zanoktice: 1. nek uklone lonac s vatre i prstima
promuti po pepelu, di je lonac stajo; 2. neka uklone lonac od vatre,
kad dobro kuva, pa noktima otisne supreak u vatra, to ga je
loncem privuko; 3. nek ne brie ruke o etverocipnu krpu.
Vlasovi. 1. Saegu bilu lozu i komad bile kabanice; vlasove nar
mau zejtinom iz crkve i posipju pepelom bile loze i kabanice.
2. Pre sitnu provu i tucaju je, miaju sa zejtinom, pa zaviju tim
ranu. 3. Kuvaju lug od oraova pepela, umau ubar u taj lug i nim
taru ranu. 4. Kuvaju papriku, pa tom voom pure i taru. 5. Ugriju
vatraj, pa pure ranu vruim vatrajem.
Strup. 1. Mau katranom; 2. pare vruom slanom vodom; 3. po
sole, pa dadu magarcu, da lie; 4 uzmu divje notoenice i brana^
skuvaju to u mliku i tim zavijaju.
214 J. LOVKBTI,

Trudovi budu na prstu, ponajvie na palcu. 1. Ko eli, dane do

bije trudove, ne smije naujiti ruke; kad u} na ruki pukne, otvore
se rane, a to su trudovi. 2. Pravi se od trudove trave kusa sa mlikom
i branom; kad je kusa gusta ko cievara, pomae se po lanenoj krpi,
oblae se po bolesnom prstu; kusa se pravi i mina jutrom i veerom,
doklegod trudovi ne prou. 3. Kuvaju grabovaj jasenova i brestova
truda u vodi; tom vodom pare trudove, a trudom ji oblau, da bre
prou. 4. Kuvaju ma kaki trud, pa pare; 5. Uzme se nenaete vode,
trudovske trave i brana; to se skuva i tim se vruim zavija. 6. Peku
divjaku jabuku, razrezu je i nom vruom zavijaju. 7. Kuvaju u mliku
sitnu travicu s branom, pa zavijaju. 8. Polivaju rakijom. 9. Posipaju
peenom stipsom. 10. Meu {ijanov list. 11. Zavijaju iklinim listom.
Mane. 1. Kuvaju vrbovo lie i pare ranu u toj vodi, da bre za-
raste. 2. Kupuju ista zejtina, griju ga u tavici; kad je vru, pridaju
ista voska; kad se.to sve rastopi, istrese se u to/ da oladi; tim
se zavijaju rane, osobito, ako su rasiene rane. 3. Zavijaju ranu
opakom stranom lista siene trave. A. Oblau listom cyita slavkovine.
5. Ako krv ide, tucaju ugjena i posipaju ranu, da krv stane. 6. Ku
vaju uenu travu s mlikom i branom; tim mlakim zavijaju. 7. Ea-
stope masti, u noj ugriju koprivna lista i tim zavijaju. 8. Poliju ranu
rakijom. 9. Grabov list mau balzamom i zavijaju. 10. Kako se ko
poreze, zatvori ranu trudom ili pauinom, da krv stane. 11. Zavijaju
ranu listom okice iz rakije. 12. Sienu travu kisele u rakiji i nom
zavijaju ranu. :
Divjemeso lii se peenom stucanom stipsom. Stipsa izgrize divje
meso, pa se opet rana sravni i zaraste^
Crnac (Mvina ili rak). 1. Ne jedu prisni crveni luk. 2. Nakisele
afrana i bila eera u rakiji; tim mau ranu. 3; Mau zejtinom i
posipju bililom. 4. Peene tipse razmute u rakiji i tim mau ranu.
5. Zamoe granicu ubra a ugrijanu rakiju i otresaju po rani.
6.;, Devet or mezgre sitno utucaju, miaju sa isickanom erneovom
travom, utueanim plavetnakom i starim salom; tim mau crnac, da
proe. - "
( B o l e s t i koe.) U hog kosa opada, 1. neka kuva (bi}ku) debel-
kosu i tom vpdom ispira glavu. 2. Odree devet vlakana kose, pali
na eravici i kadi sei da kosa n e pada. 3. Kuyaju lug d pepela
vinove toze i peru glavu. 4. Mau glavu medom i posipaju suvim,
istrtim ubrom.
Perutac. Sagu bundevskog simena, utuku i skuvaju; kada oladi,
skupe mast; tom mau mau perutac.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 215

Kraste. 1. Uzmu boineg masla (a to; je mast sa vode, u kojoj

se kuva lucene za boi), uskrneg masla (a to je mast sa voe,
u kojoj se kuva svetene za uskrs) i pokladne maslo (a to je mast
sa vode, u kojoj se kuvalo meso za poklade); sva tri masla se po
naaju i tim se mau kraste, da prou. 2. Tucaju ugjenice, pa za
sipaju kraste. 3. Mau kajmakom, a posipju plavetnakom. 4. Po
sipaju pepelom iz prela vanske peci. 5. Kuvaju perin, pa u onoj
vodi peru krastavo tilo. 6. Kuvaju (travu) zvonac, pa se u toj vodj
peru. 7. Ako bi po malom ditetu bile kraste, nose ga na bunite i
oni ga otaru kakim starim obojkom, da kraste prou.
Suge. 1. Kuvaju duvan, pa peru uge. 2. Ispiraju uge lugom.
3. Mau ugava mista katranom. 4. Posipaju sumporom. 5. Miaju
sa starim salom plavetnaka, baruta i kokojeg ubreta, pa sidee kraj
vatre mau jutrom do sunca, a u vee posli sunca. 6. Miaja
bilanka, masti pa ubreta kokojeg, paeg, gusjeg i purjeg i tim
mau uge jutrom i veerom osim sunca. 7. Miaju sumpor u mast
i mau se. 8. Kupaju se u vodi tekuiei do sunca isoda.
Sugreb. 1. Nae na smetu vuneni obojak; tim tare svrabpvo tilo
i opet nosi obojak na smet govorei: Kako dolo, tako prolo".
Bez obzira idu s toga mista. 2. Pere lugom od oraova pepela.
3. Kuva oraov list i tom vodom pere. 4. Kadi se blagosov|enim
travama.
Liaj, 1. Mau ziptom iz kamia. 2. Mau liajevom travoim
3. Kada gori sirovo drvo, pa ide pina, kupe tu pinu i mau .liaj--..
Ako je dite debelo, jedro, pa se razjede u sastavcima: 1.: posipaju
ga prosijanim praom s puta. 2. Niki prosiju pepela iz prela vanske
pei i tim posipaju. 3. Posipaju i crvotoinom. 4. Sad najvie pre
brano, pa prosiju i tim posipju. 5. Ako se u diteta porazjeda iz-
med nogu, kau, da je urok|iv mokre u diteta, pa ga pare mlakom
voom.
Ako se Jeo ogadi. .1. Lici se divojakim trnom i crvenom kredom :
nakopa sm u livadama korena od divojakoga trna, kuva ga u
loncu, di nije flitakuvano, utue sitno crvene krede i pomia s tom
vodom; kad oe da pije, mora promutiti vodu s kredom, jer se
kreda brzo slegne. 2. Pari u mlakoj vjodi i perui se govori: Bojo,,
kupio sam te u mraku za forintu, a sad u te, ako mogu, pokloniti
badava. Sad ostani u toj vodi, te na nikog ti ne dojdi." 3. Mki
piju mlakog luga, kad ide iz 1 uznice. 4. Niki nakisele u sirce sitne
]ute paprike, pa piju to sirce, ali mlpgi stradaju i zaglave. 5. Ako
kp ima gospodske vai^ kuva t oraov i jenov list u lugu i ispirasei
216 J. LOVRETI,

Bradavice. 1. Uberu gjivu, to je na smetitu izrasla; tom g|ivom

mau bradavicu do sunca. 2. Ko ima bradavica, doe ute k vanskoj
pei, kad redua izmie pepeo; redua ga ute omane vruim
omelom po bradavicama. 3. Ide u poje, pa ako na neznanoj jedinici
nae pepe]uga, uzbere ji, mae nima bradavice i govori: Bilo, pa
nije".
Unutrane bolesti. Glavobola. 1. Izrezanom ripom glavu oblau.
2. Gornu koricu kruva poliju siretom i meu na glavu. 3. Taru
vratne ile siretom. 4. Svezu glavu otarkom u zatijku, ali dvostruko,
prvi put kruto, drugi put slabo; provuku oklagiju kroz slabi za
vezan, pa svezu otarak i oko oklagije; uzmu oklagiju obavima
rukama i okreu je, doklegod bolni moe ustrajati, dok ne zavikne:
Jaoj, pustite me!" 5. Pare glavu vruom vodom. 6. Ugriju zemjeni
tanur, pa meu na time. 7. Ako su u glavi badjevi, trae se med
kosom bila, vrava vlakanca i upaju se, pa proe glavoboja. 8. Za
vijaju na slipe obi vrajeg ubreta, da proe. 9. Umoe konopnu
krpu u jako sirce i zavijaju glavu, da sirce bolove izvlai. 10. Ako
je u kog vrtoglavica, uzme pree, to se je sama namotala na babicu,
kad je sukano; preu metne na ivu ar, pokrije se krunim stol-
nakom priko glave, stane vie ari i kadi se.
Oi bole. 1. Eupe pinu, to se povrati iz konski usta, kad piju
vodu, i u toj pini peru oi. 2. Kad legaju spavati, metnu izrezane ripe
na zatvorene oi. 3. Meu na oi perinov list iz ladne vode. 4. Za-
mise kukuruzna brana ladnom vodom, to meu s veera na zatvorene
oi. 5. Cista divojka sipa bolesnome sitni eer u oi na srebrnu
novcu. 6. Uvate zmiju, provuku joj kroz oi iglom konac plave
preice i svezu na vrat onome, koga bole. 7. Meu bazove g|ive na
oi. 8. Peru oi u mokreu malog diteta. 9. Ako su u malena diteta
oi vatrene, mati mu zaprka u oi mlika.
Biona je bila koica priko oka. Kad se ditetu stane biona pri
vlaiti priko oka, matere liu ee jezikom oko, pa se biona smane,
a oko se oisti.
Kad ide krv na nos. 1. Donesu ari, uzmu burmu (vinani prsten)
koja je triput bila na vinanu. Kroz burmu puste krvi na ar i kade
nos, pa stane. 2. Polivaju ga iznenada frikom vodom, da ga uplae,
pa stane.
aba. 1. Donesu vode iz devet bunara, postrugotina iz devet na-
ava, devet vriica ubra, devet vrika abje trave, devet vrika
ita, devet kapi rakije, devet vrika na nou meda. To sve smi-
aju, pomau po novoj konopnoj krpi i zaviju misto, di se je aba
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 217

pokazala. Ne minaju ni ne skidaju, dok ne proe. .2. Uzmu u tavu

masti, brana, ita, abje trave, pa speku; tim vruim zavijaju i
esto toplo minaju. 3. Bazreu abu i nom zaviju bolno misto.
Zuboboja. 1. Bazreu ceaj bila luka, posole ga i meu na zub.
2. Meu tamjana na zub, da se zub raspade. 3. Koga zub boli, zine
vie bunara i eka da bol proe. 4. Peku stipsu, mrve je, miaju
sa afranom i medom, pa tim taru zube. 5. Kuvaju sirce i mekirie^
pa pare ejust iznapo|a. 6. Naliju vode vrue u stupu, di se mak
tuea; u rtu umau pokladni pera i tim pare izvana. 7. Beru cvit
div|e rue sa ipkovinom; to sue, utaru i pue misto duvana.
Kada bole usta. 1. Kuvaju miloduv, rutvicu, alfiju, ostrugu, div]u
imirovinu (vuju goru); u toj vodi peru usta. 2. Pue ibicu od
poganeve trave. 3. Pomiaju meda, peene stipse, plavetnaka, ka-
ramfia; t smise uzmu malo na prst i taru usta.
Kad usta zadiu (smrde), vele, to je mati kriva, jer je prola
kraj mre, kad je bila trudna, pa zatvorila usta i nos, da ne ositi
smrada. Lie se: 1. Jedu makar ta crknita. 2. Dre karamfi u
ustima. 3. Muki pue mlogo, da zataje smrad.
Vratohola. 1. Koga vrat boli, obzine palac na desnoj ruki od
clinka do linka, tako da mu neto mora puknuti u grlu. 2. Dadu
magarcu komad kruva, da ga obzine, pa onda daju bolesnome, da
jede, da grlo proe. 3. Umoe gusje pero u med i turaju u grlo,
dok ne izvuku malo krvi na peru. 4. Speku pogaicu na svetog
Blaa do sunca, metnu je na oltar, i se misa govori, a posli daju
bolesnome, da jede. 5. Uzmu iz liva oka magareva trepavicu; udo
vica je uije u novu kesicu, pa svee na vrat onomu, kog grlo boli.
Vratna host. 1. Komu zapne vratna kost, maaju mu se prstom
u grlo, pa podizuju i rasklariaju kost, dok se ne otvori, ili krv ne
poe. 2. Uzmu otarak, smotaju ga uzdu, pa polovicu otarka metnu
pod bradu; krajevi budu povr glave; bolesnika na otarku podignu
i prodrmaju, pa se kost smisti. 3. Ako dite to u grlu zaboli, meu
babe prst u grlo, pa namiaju vratnu kost.
Gua. 1. Kuvaju vinac od bila luka (bez glavica) i gnizdo lasta
vice; to meu oko vrata i vruim pare. 2. Kuvaju taranu i nom
pare vrat. 3. Peku crveni luk na masti i meu oko vrata. 4. ki
prave prpor od vrueg pepela, pa meu oko vrata po luku; minaj
esto, 5. Oblau kupovnim flasterom i po tom meu vru prpor. 6.
Utucaju sitno niadora i zadunu u grlo. 7. Utucaju sitno pseje
pogani i to zadunu u grlo.
ZBORNIK ZA NAB. IVOT . 15; ?
218 i. LOVKBTI^

Ko je #agu}iv, 1. ispije vranino jajce; 2\ proguta kaiku vrele masti.

ilci budu u grkjanu, pa razdvoje jabuicu. Pare ji i taru, dok ne
prou.
Kaal. 1. Uvate crnu zmiju, sasiku na komade, skuvaju i kupe
mast nenu s vode; ta mast se mae po kruvu i jedu kruv oni, koji
kaju. 2. Ako je kaa} od razlade, uzme se istog ivariskog ze|a,
sitno se izree i metne u loni od litre; loni se nalije vodom,
poklopi se koricom kruva, a ovaj poklopac ulipi se tistom, da ne
bude oduka. Ead se pristavi k vatri, ne smije se ni odmicati, ni
primicati, dok se ne skuva. To se sve ini, kad misec ide na manak.
Ovaj lik piju jutrom i veerom. 3. Jedu rena s medom pomiana.
4. Progutaju s jutra na tate po tri zalogaja slanine i po tri eja
bila luka. 5. Kuvaju ije od pirike, a ako je gorko, slae medom i
piju. 6. Kuvaju ije od ivi Qnti) kopriva i piju. 7. Mau kru
pseom mau, pa jedu. 8. Kuvaju i}e od tresne i piju na tate.
Kaal kukurikavac. 1. Kuvaju koren pitlovog perja" (tako se
zove trava); piju tu vou na tate. 2. Utueaju koren pitlovog perja",
kuvaju u mliku o bile kobile; to piju vrue i ee. 3. Miaju ren
i med, pa na kraju noa jedu triput u jutro i veer. 4. Usijaju tri
cigle na vatri, bace ji u koto vrue vode; onoga, to kaje, sa viju
priko stolice nad koto, da glava i prsa budu vie kotla; odozgor ga
dobro pokriju, da para ostane u kotlu i da se on dobro ispari.
Suvi kaal. Kuvaju: 1. ije sitni kopriva i piju tu vodu; 2.
kuniu u mliku i piju. 3. pluni liaj, to rodi na rau; ocide ga
i piju tu vodu; 4. piriku i koprivno i|e i piju; 5. tri crvena kuku
ruza sa tri atara; tu vodu piju jutrom i veerom; 6. tri suve jive,
tri struka bosijka, tri smokve, tri maune korica, za tri krajcare crna
eera, za tri krajcare uta eera; to sve pristave u nenaetoj voi
u novi loni; piju jutrom i veerom. 7. Uzmu za deset krajcara
sitna eera; dobro ga izmiaju sa umankom i jedu jutrom i ve
erom s vrike noa. 8. Jedu na nou jutrom i veerom pseje
masti, da se pomlade ^igeriee.
Ako koga poMiica boli, taru ga i griju cigle, pa ga pare.
Prosadi (sangije). 1. Griju sol, pa pare rebra. 2. Meu pijavice
ili kupice. 3. Jedu ren, koliko put na dan mogu. 4. Jedu nepureno
meso, prisno. 5. Tucaju ug]en i piju u siretu. 6. Stucaju u pra
kovako ubre i piju u kaiki nenacete vode. 7. Utueaju u stupi gra
rogaic i piju u rakiji.
Sipoti. 1. Peku vrapce i jedu. 2. Kuvaju ivansko zeje i piju tu
vodu. 3. Peku tri purje glave tako dugo, dok se ne mogu utucati,
pa piju u Todi.
 OTOK*. IVOTNE POTREPTINE. 219

Trbobola. 1. Uzmu prvu preu, to su se dica uila presti; tu

preu metnu u vruu vodu; riom pare trbu. 2. Kuvaju gorak i
tim se pare. 3. Kuvaju cvit od repana, pa piju. 4. Jedu tisto
s makom i kiseli sir. 5. Nataru preni kruv bilim lukom i jedu.
6. Urezu bila luka u div|akovo sirce, pa piju. 7. Peku goveu ^ige-
ricu na ari, pa jedu. 8. Ugriju ciglu, poliju je sirc'etom, pa na riu
sidnu. 9. Popre komadi kruva i poliju siretom, i to vrue meu
na pupak. 10. Ako dite place, napaju ga zejtinom, da ga trbu ne
boli. 11. Ako dite place, uzmu civ, mosur i zavijaju mu krug na
pupku, da prou boli.
Gliste. Ko ima g}iste, 1. tucaju mu konopjeno sime, sipaju po
kruvu i daju mu, da jede. Ako koja gjista izae, meu je na ar.
Kada se sage, pospu taj pepeo po kravu i daju bolesniku, da jede,
da gjiste izau. 2. Kuvaju u vodi utucano konopno sime i piju na
tate. 3. Kuvaju bili luk u mliku, pa piju. 4. Piju utueni bili biber
u vodi. 5. Jedu medene kolae. 6. Jedu eer za gjiste. 7. Konopno
sime miaju u mliko, procide mliko i piju.
Maternica. 1. Ne smiju jesti crni ^igerica ni srca. 2. Ne jedu
istom peena kruva. 3. Zakoju kornau i piju nenu krv. 4. Piju
goveu u. 5. Piju crnu tintu. 6. Napajaju bolesnoga pepelom sa-
gane maternice. (Ko izbaci maternicu, taj je sage. To uvaju za
lik, kad ko drugi ustreba.)
Srdobola. (To je bolest, kad ovik krvju ide napoje. Kau, kad
ovika obuzme bol srdobo|e, da odma dua izae iz tila na dlan, a
ovik je od bola stisne u dlan. Kad ga malo bol popusti, prui
ovik dlan i dua izae, a ovik mrtav ostane). Lii se ovako: 1.
Piju u ai ladne vode utacana peata. 2. Sitno nareu divjega
kestena i piju u ladnoj voi. 3. Piju kanfor u komovici rakiji. 4.
Taru se vinovim siretom. 5. Uzmu prene i samlite kave, u kavu
uspu jajce prisno, pa zamise kolai; taj kolai jede bolesni i odlane
mu. 6. Bolesnik uzme ibicu od metle, provue je kroz kami i opere
u kaiki vode, pa onu vodu popije. 7. Nastruu aa iz o^aka u ka
iku ili u au ladne vode; kad se ae otkisele, daju bolesnome,
da pije. 8. U toj bolesti ne daju bolesnome ni vode, da pije1. 9.
Jedu neslanu slaninu, da ne dobiju srdoboju.
1
Mlogi to ne sluaju, jer pripovidaju, da su u jednoj kui bile
dvi jetrve, pa se obadvi tako razbolile. U boli oednile, a niko Jim
voe ne da. Jedna jetrva izdane, a druga se jo muci u krevetu. Dok
su ene idmanke mrtvu jetrvu oblaile, ova bolesna se dositi, da ima
*
220 J. LOVRETI,

Kad dite mokri u krevet. 1. Poaju g komiluk, da ie soli

u varjai. Kada ode, komije se vee' site, pa redua uzme od nega
varjau i udri sve varjaeom po nemu, a sve ga pita: Oe li jo
mokriti u krevet?" Dite placu odgovori, da ne e. Posli se preza
i stidi se. Misli, da svatko zna to, pa se tako i odui. 2. Kada a
rane mrtavca, donesu jedek, na kom su mrtavca putali u raku.
Ovaj jedek meu na postej onoga, to mokri u krevet, da na jedeku
prinoei. Dite si od str budi po noi, pa se i odui.
Ako ko ne moe mokriti. Ovaki se ovik ne smije metati u paru,
nego ga aju u ladnu vodu, da u noj sidi i rakiju pije, ne bi li se
tako izlieio.
Krstobola. 1. Legne na trbu, a drugi mu stane na krsta, di ga
boli jednom nogom; druga je noga na zem|i; uzme bolesnoga za
desnu ruku i desnu nogu. Vue opet gore, a uvik nogom pritiska
rtenicu. 2. Kuvaju lista alosne vrbe, loze od ripe i sose, vria
od krastavaca i bundeva, |uske od jaja. Nagrije se vode i salije u
bure; u tu vou saspe se ovo kuvane. Bolesni sidne u bure i pari
se, da krsta prou. 3. Ako je u kostima bol, ko da nito tri kroz
kost i papcima grebe, trae za tu boju koriske, govee, svinske,
, psee, maje i kozje kosti. Ove se kosti pomeu na vatru, da
izgore u pepeo. Taj se pepeo sipa u koto vrue vode. U vodu se
nalije juta sireta. Kada se to sve prokuva, peru se noge u toj vodi
trideset dana svakog jutra i svake veeri.
Kad zglavak mesa mati. 1. Uzmu na onom mistu zubima meso
i kou, pa istrzaju meso iz zglavka. 2. Uzmu oklagiju, kojom se
tisto razvajuje, pa razva|uju po onom mistu, di je meso zavatilo,
dok se ne izvue meso iz zglavka. Kada je to gotovo, metnu krpu
na ono misto i kroz krpu povuku zubima i kou i meso iz zglavka.
Ako u koga kripi kost u prigibu mora ii eni udovici, da mu
ona naprede konac pree na duak i da mu taj konac svee na ruku.
Kada bole noge i ruke, pa se od bola gre ile. 1. Kupe gliste
ispod svinskog valova, dobro ji zatvore u stakalce i umise u kruv.
Kad se kruv ispee, bude u stakalcu sama mast. Tom mau mau
ile. 2. Eibaju vinovim siretom. 3. Uzmu govei burag jo vru,
kako zako|u govee, pa dre noge u buragu, doklegod mogu ustra-

ukraj postele staklo svete vode od Tri krala, pa nagne i iskapi ilo
staklo. Odma ustade i ode, da oplae mrtvu jetrvu. Kad ene vidile,
da je ova ozdravila, bre livaj pokojnici vodu u usta, da se povrne,
ali nije asnilo. Zato niki u selu vele, da je sveta voda lik od srdoboje.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE. 221

jati. 4. Mau psejom mau. 5. Kade svetim travama. 6. Pare u

slanoj vodi.
Vihvshi ulom. 1. Taj ulom zovu kotah. Ima i trava, koja se zove
kotah Tu travu kuvaju i kupaju bolesnog. 2. Griju bilu zemju sa
sircetom pomianu, pa tim zavijaju. 3. Oblau utueanima divjakama
jabukama, kad su ladne. 4. Griju sirce s mekiriama, pa zavijaju. 5.
Kvase kanfor u rakiji, namoe krpu u rakiju, pa zavijaju, to je
prilomito.
Vodena bolest. Kuvaju: 1. sime od lubenice; vodu ocide i tu
vou piju; 2. mel skupa sa lozom i kupaju bolesnika u toj voi;
3. brjanac i konopne kuine, pa ga tim pare; 4. debelu tikvu i
trubejiku, i u toj ga voi kupaju: 5. bazovo liko i kupaju ga u toj
vodi; 6. lisicu glavu i u toj vodi kupaju bolesnika; 7. trayu napi-
nau, pa u toj vodi kupaju; 8. trinu i pare se; 9. iak od vode-
nike i pare se u toj vodi. 10. Oblau tilo rosnom miakinom. 11.
Naju strilu od groma; strilu metnu u vou i u toj voi bolesnika
kupaju. A strilu najdu ovako: Zapamte misto, di je udario voeni
grom, pa posli sedam godina kopaju i najdu ondi i|ati komadi
kamena. To je strila od groma. 12. Mau pinom, to bude na cvitu
trave sirucice. 13. Bolesnik sine u lunicu u vruu vodu, pokriju
ga do glave, da se pari, to moe u veoj vruim. Ne jedu 14. nita
kisela, pa ni kvasni kruv, nego pogaice, 15. nita slanoga, 16. to
rodi na vriu, 17. to rodi na lozi, 18. vodeni tica, 19. nikake ribe.
Kada ko otee. 1. Ne jede nita kisela. 2. Ne jede, to rodi na
lozi ili vriu. 3. Ugriju pelin s rakijom, pa oblau oteeno tilo. 4.
Oblau miakinom travom, dok je rosna. 5. Metnu devet vrika pelina
u rakiju, ali vrike dole okrenu, i tu rakiju piju jutrom i veerom.
6. Kuvaju gorak u voi i piju sa eerom. 7. Nakvase zelenu
oraovu |usku u eeru, pa piju jutrom i veerom. 8. Namazu kejov
list gusjom mau i oblau oteeno tilo.
Otok lii se svetim travama. Oovik se kupa i pari, pa ako dade
dragi Bog, bude mu lake.
Groznica. 1. Uzmu glavu od zmije, svezu je u krpu i obise bo
lesnomu na vrat. 2. Uvate ivu gatalinicu, svezu je u krpu i obise
na vrat; ondi i crkne. 3. Svezu pauka u krpu i obise na vrat. 4.
Kada koni piju vodu, pa jim se povrati iz usta, uvate onu pinu i
daju bolesnomu, da pije. 5. Podignu svinski valov; to pod riim
naju iva, to svezu bolesniku u krpi pod vrat. 6. Naju dugaak
struk koprive, prorezu ga uzdu, ali niti do jednog, ni do drugog
kraja, pa kada groznica vata, provuku bolesnoga kroz koprivu.
222 J. LOVRETI,

7. Dadu mu va u vodi da pije. 8. Piju koren mrazove sestrice".

9. Piju u rakiji tri glave od muve. 10. Piju sitnu papriku u rakiji.
11. Bace brdo u bunar svezano uzicom, pa ga opet izvade. Vodu,
to kapje s brda, doekaju i daju bolesnom, da pije u groznici.
Ogan. Vatra. 1. Napajaju bolesnoga blagosov|enim ivitom i utim
eerom. 2. Natuku rutvice cvita, stisnu je u ruku, da se voda eidi
niz lakat; tom vodicom napajaju bolesnika. 3. Tucaju pelin i niz
lakat cide u kaiku, pa daju bolesnome, da pije. 4. Kuvaju trinu
od sina, pa ga pare vie kotla, da se obeznani, ne bi li ozdravio.
5. Umau krpu u vinovo sirce; tim oblau ruke, vrat i tabane, da
mu izvlai bol i vatru. 6. Ribana rena zavijaju mu po ilama.
Dalah. 1. Lie ga kejovim listom; ke|ov list griju; dikad ga i
namazu mau, pa trbu oblau, da splasne. 2. Mau duvanov list
medom, pa meu na alak. 3. Onaj, koji je bolestan, kad ide napoje
svojom potrebom, neka pojede kakog jila tri zalogaja, dok vani ui,
i dalak e proi.
Frat (stra, trzarie, prezarie). 1. Ako koga frat spopane, onda
onaj, koji- nije nikada tu bolest ni na kom gledo, uzme kju, koji
je priboievo na siniji, i dade bolesniku u ruku; ovaj ga u onom.
teku jako stisne rukom i nosi u usta; onda, vele, boja popusti. 2.
Kad muke u frastu spopanu, skinu okno s pen^era, metnu okno na
bolesnika i posipaju makom, da odlane bolesnomu. 3. Ako koga u
strau sklopci napanu, da ne moe otvoriti usta, daju mu s prsta na
motane crvene vune u usta. 4. Poklope ga koritom, pa priko nega
izbace puku. 5. Na opakoj strani stolca tronoka stucaju lista od
rutvice, malo ga voom pokvase, pa u ruki cide, da voda po laktu
curi. Te mu vode malo u usta daju. 6. Napoje ga ivitom. 7. Ku
vaju Jusku od maka i tom vodom napajaju dicu.
Velika bolest. 1. Ko prvi put vidi nega, povue ga za noni palac,
da doe sebi. 2Uzmu; mrava, pa ga vie nega pretrgnu. 3. Kuvaju
meso mladi tenia od lovake kuje i daju mu, da jide. 4. Izvrnu
trononi stolac. Na doliioj strani utucaju cikle (crvene repe). Jedno
uzme utucane cikle u desnu ruku. Ruku podigne i stegne, da voda
niz lakat curi. Tom vodom napoje bolesnoga.
Ospice. 1. Utucaju badem, miaju ga sa utim eerom i kisele u
vodi; tom vodom napajaju bolesnika. 2. Pokrivaju bolesnika crvenom
maramom, da se prije ospice izaspu. 3. Mau zejtinom, kad se ve
ospice vide. 4. Ne dadu bolesniku, da jide jiva, niti da pije vina,
da mu ne bi bila modra mista pojicu.
 OTOK: IVOTNE POTREPTINE.
m
Crv. 1. Medu na bolno misto opaku stranu lista ikova, to ima
iglice po sebi. 2. Zavijaju boju medenim kolaima. 3. Zavijaju crv
slatkim sirom, to se pravi siritem od slatka mlika. 4. Zemfiku
nakvase u vodi, miaju je sa afranom i tim oblau. 5. Oblau crv
listom od jijana.
Kuga. Od kuge kuvaju gorak i piju onu vodu.
enske bolesti. Ako Bena nema cvita: 1. pari noge u vruoj
slanoj voi; 2. pije cvit od tranofije: osui ga, zdrobi, u veer na-
kvasi u lanoj vodi, a u jutro pije tu vodu na tate u ono doba,
kad se je dosada nadala cvitu; 3. nariba rena u crno vino i pusti
a prinoi; u jutro ocidi vino i pije po dva decilitra na duak; 4.
kuva u vodi trinu od sina i pari se u noj sidei do pojasa u ;
u trini bude cvita od ipkovine, ^urgiea, luta, papukovine, a to su
sve likovi, kad ena nema cvita; 5. pije u vodi snit sa kukuruza;
6. kuva gavez u crnom vinu i pije na tate; 7. pojide suva kamfora
po komadi na tate za osam jutara; 8. ugrije vodu u kotlu, a
uzavri, usije tri cigle u vatri, metne koto na zemju i unutra saspe
trine od sina; jako drvo metne priko kotla, pa sidne na stolicu ukraj
kotla, a noge stavi na drvo vr kotla; taku enu pokriju gubom ili
krunim stolnakom i bace u koto usijanu ciglu, da voda iznova uzavri;
tako meu posli drugu i treu ciglu; posli je vode u poste|u, ispo-
krivaju ebetima, da nigdi ne bude oduka, da se dobro oznoji;
9. pije kamfor u rakiji; 10. pije stuena baruta u vinu; 11. jide
prvo voe s duda, koji je kalamit i rodio, pa posli presadit bio;
12. skuva meja i pije onu vodu; 13. mee krtiine u posteju, a
moe poniti i raati. 14. Ako se u ene pritaji cvit o etiri i pol
miseca, pa misto da se ite zaigra, prolije joj se mloga krv, zove
se ta bolest: potaja.
Ako ima odvie cvita: kuva i|e od kopriva i pije tu vodu na
toste.
Bilo prane. Kad ena strada i dobije misto crvena cvita bilo
prane: 1. kuva lozu od bili viriaga i u toj se voi kupa; 2. kuva
lozu od pepe|uga i pije tu vodu; 3. jide pepejuge, dok jo nisu posve
zrele; 4. kuva cvit od boura u crnom vinu i pije; 5. tuca |usku
od jaja i pije u vodi; 6. tuca stari porcelan i pije u,vodi.
Ako rodilu prsa bole: 1. sagrije ona vode i ulije u stupu, u
kojoj se sime tuca; pera umoi u tu vodu i oblae prsa, da boli
prou; 2. utuku lanenog simena, jrave kusu i zavijaju roiji prsa,
a prou.
224 J . LOVRETI,

Ako se mliko zapee, to mlazovi nisu otvoreni, onda: 1. mau

bradavice putrom, da se mlazovi otvore; 2. umacu krpicu u bilo vino
i meu na bradavice, pa ee minaju, da se otvore i puste mliko.
Ako se iako, vatrena prsa upale i prokidaju: 1. nikoje meu na
prsa oraov list iz ladne vode, da vatru izvlai; 2. nike tucaju laneno
sime, kuvaju ga u vodi i zavijaju, da se prokine; 3. meu bili sliz
na prsa, da se prokinu.
Ako se prsa prokinu: 1. oblau ji Jijanovim listom, da olane;
2. meu na prsa ciklin list, da izvlai, to je zapeeno; 3. i na otvo
rena prsa meu oraov list iz ladne vode. Ako se tako vatrena prsa
upale i prokidaju, onda dikoja ne zna lika, pa pripati teke boli, jer
se ne lii, nego baje.
Akofeni napre mliko, kad obije dite, mee opet na prsa oraov
list iz ladne vode.
Ako dojila nema mlika, daju joj crvena luka, da jide, i rakije,
da pije, pa kau, da e pristupit mliko. Ako mliko ne pristupi, ponu
onako za rana odma dite raniti.
Ostale bolesti (i likovi od ni) nabrojit e se onda, kad bude
govor o bajanu i vraanu. Sve trave, kojima se lii, opisat e
se potanko posebice drugi put.

E a d.
NAPISALI J. LOVRETI I BARTOL JTJRI.

Sprave i orue,
iovske sprave.
Napisao Bartol Jurio.
Zvjerad. Zvirad se obino lovi pukom: jednocivkom i dvocivkom.
Sad ima i nekoliko ostragua, ali samo u lugara. Za puku rabe
krupni i sitni barut, olovo i to drdmaluci ili siceno olovo, zearica,
paarica i dunst (sasma sitno olovo).
Neki nose, osobito mladi |udi i momci, pitoje: jednocivce i dvo-
civce i levorvere, iz koji pucaju na tie.
Druge lovske sprave jesu stupica i klitine. Stupica imade gvozdeni
i drveni. Gvozdena stupica je ili okrugla ili u etiri oka. O k r u g l a
stupica ima dva gvozdena obrua, u kojima su zubi, ko kad se prsti
jedne i druge ruke sklope. Ima jo i drak gvozdeni, koji je dvoj-
nast i rairen, kad je stupica sklopita, a sastavi se, kad je stupica
zapeta. Na jednom obruu na polovici ima zub, koji dri stupicu
 OTOK: RAD. 225

zapetu, a unutra na tom zubu je tenac, mala, okrugla gvozdena

daica, na koju se metne mesa ili slanine. Kad zvire pocrne meso
ili slaninu jesti, zub se otkvai i stupica se sklopi i zvir uvati. Stu
pica se za drak svee i uzicom ili trangom svee za drvo. Osim
mesa ili slanine meu |udi peeno jajce za tvorca i parcova, a ovaj
ide i na bundivsko sime, koje se nanie na koni.
Stupica u e t i r i oka, kad je sklopita, nalik je na zaklopitu
knigu, a kad se rasklopi ili zapne, izglede ko otvorena Miga. I ova
ima zub za periane i zubove ko i okrugla, samo je tenac vei. Ona
moe i najvee zvire uvatiti, na pr. kurjaka.
Za mieve imae stupica od ice, koje prave krpiloncije. Na maloj
daici gore je icom opleteno ko mali krtinak. Gore u poli je
otvor dole sve ui. Unutra se metne peene slanine, da boje mirie.
Mi se odozgo provuce unutra, al napoje ne moe. Na strani su
mala vrata od pleja, na koja se mi izvue. Moe se i po dva i tri
mia uloviti.
Drvene stupice. 1. Uzmu se dvi debele platine od podrug uva.
Dolna je platina prorezana od strane strane dva cola u sredini, a
gorna ima zub, koji dolazi u onu rupu. Klinom je saiveno, da se
gorna platina u onoj rupi na zubu moe otvarati i zatvarati. Na
prediioj strani i to u olnu platinu je usadita obluka ko na koari.
Kroz obluku moe se gorna platina dizati i spuati. Na sredini ob-
luke je konac, na komu je jeziac, drvo od prsta debelo i tako du
gako. Na taj jeziac podigne se gorna platina. Pod jeziac se
metne peene slanine. Parcov ili mi pomu slaninu gristi, jeziac
se pomakne i platina ubije ono, to je unutro.
2. Zatvorena stupica za parcove izgleda ko krina deset coli u
kvadrat. U sredini je stupi, a kraj stupia je mala rupa. S obad vi
strane su vrata, koja se uzicom mogu nadignuti. Uzica se provue
kroz onaj stupi na sredini i onu rupu, koja je kraj nega, i spusti
se u kririu. Dole pod stupiem imade unutro popriko jedan klip,
za koji su uzice svezane. Kad parcov pome slaninu jisti, klip se
otkvai, uzice popuste i vrata se na jednom s obad vi strane zatvore.
Kad se parcov oe izvaditi, onda se jedna strana stupice metne u
vreu, uzica potegne, vrata se otvore i parcov se strese u vreu, pa
s nom o zemju. Moe se i po vie parcova uvatiti; ali ako se na
vrime ne doe, oni progrizu dasku i oslobode se.
Klitine. Tri rajaste sove, svaka od metra, udare se na tri oka
u zemju. Na sove se metnu tri drveta, svako od metra. Na prednoj
strani, koja se zove Mitine, metne se jo jedno drvo do dva cola
226 J. LOVRETI,

debelo, al tako, da se lako moe sruiti. Na to drvo i na zadnu

stranu navali se dosta teko drvo. Na to isto drvo privee se tenac,
a na tenac se metne meso. Kad zvire ojde do mesa, povue ga,
ono se drvo omakne, navalito teko drvo padne i ubije zvire.
Ptice. Tie love pukom i pitojem. Orlovi i vrane znadu upasti
u stupice gvozdene. Male tie love ili pod reeto ili pod korito ili
u siniarke. Eeeto ili korito se poklopi, na jednoj se strani malo
naigne na klipiu i unutro se naspe ita ili zobi. Za onaj klipic,
na komu je sito ili korito nadignito, svee se konac. Oovik se sa
krije i dri konac. Kad vidi, da imade vrabaea, povue konac, klipic
se izmakne i reeto ili korito se zaklopi.
SiniarJca se pravi od bundeve. Bundeva se po poli razreze i lipo
oisti od sala i simeria. Na strafiem kraju se obadvi polovice svezu
uzieom, a na prednoj se strani poklopac podigne na klipiu; pod
taj klipic metne ,se drugi upravo i na nega se nanie simenki. Tica
dojde, k|ucne u simenku, a bundeva se zatvori.
Lepak. Na lepak se love male tie. Lepkom se oblipi kakva grana,
a po noj se pospe rane za tiee. Tiee dou na granu, a nogama se
prilipe za lepak. (J. Lovreti).
Ribe. Eibe vataju u alov, vlak ili preu, sidnak ili sah, radilo,
vrku, buban, bacan, prigreb ili prigrahan, krivac, na udicu, bodvama
i rukama.
Alov. U alov vataju samo fieri, koji dolaze na neko vrime iz
Vinkovaca i Ukovara.
Preu ili vlak pletu ene ili ludi od konop|e napredeni i popredeni
konaca. Kod pletena se upotrebjava daica i raak. Daica se na
pravi prama tomu deb|a ili taria, kako ode, da su okanca vea ili mana.
Eai naprave od vrbovine ili topolovine; na olnem kraju je raz
rezan, a na gornoj strani ima okrugli otvor i u nemu zub. Na
rai se namota prea i priko daice plete.
Kad se splete prea jedan fat ili 9 uva dugaka, a iroka etir
uva, nanie se u duinu na dvi uzice, koje se zovu obrvke. U irinu
sa svake se strane metnu dvi motke, due od 4 uva na svakoj
strani po jedan col, a zovu se tapci. Sad je vlak gotov. Za tapce
uvati sa svake strane po ovik, zagaze u vodu i po vodi vuku i
svaki deset koraka diu, da vide, ima li ta.
Sah ili sidnak. Na dva obrua fat duga, koji se prikrste, svee
se prea u etiri oka. U sredini, di se obruevi kriaju, svee se
dugaka motka, za koju se dri. U sredini pree svee se konac,
 OTOK: RAD. 227

koji si lovac metne na uvo. Kad riba dojde u sidnak, ositi se po

onom koncu i povue se. Sidnak se upotreb|ava na grai. Priko vode
udare se dugi kolcevi u zem]u i prutom opletu. To se pravi, kad
je voda malena. Na sredini se ostavi otvor, koji se zove vrata. Na
vratima se napravi sidalo ovako: udare se etir duge sove, dvi u
grau, a dvi po tri uva daje od grae upravo za prvima. U
sove se popriko metnu dva drveta, priko ni daska, na koju lovac
sidne.
Bacilo; zove se i bukalo. Na rajasto drvo dugo jedan metar
privrsti se prea, koja ima kesu na kraju. Eailo se zavue pod
kladu ili grane i dri se jednom rukom, a drugom se rukom tapom
buka izpo klade ili grana i tira riba u railo.
Buban. Okrugla prea napne se na etir obrua. Dva su obrua
ko kod dvojke, a dva ko kod akoveta. Sprida u sredini je otvor
velik ko duvankesa. Buban je dugaak tri do est uva. To je obini
buban, koji se moe napraviti i od vrbovi iba. Da se to vie ribe
uvati, zapinu buban Tirila. Na prednoj strani imade sa svake strane
prea ko vlak, samo je malo uja, a fat dugaka. Ta se dva krila
reg u voi zapnu. iba obilazi, dojde do otvora i unie u buban.
Kad se buban zapine, treba tri kolca: dva sprida, a trei ostraga.
Kod krilaa treba jo dva kolca, po jedan na svako krilo. Buban se
zapine u veer, a vadi u jutro i to u tekuu vodu ili na vrata grae.
(Naprave priko vode od proa ogradu, da ne moe riba proi. Ko
liko misle bubneva zapeti, toliko ostave otvora na toj ogradi. Ti
otvori zovu se Jcomami. Kada bubneve ne e penati, zatvore komarne
daskama, da se riba ne provlai. J. Lovreti.)
Prigreb ili prigraban. Na savito drvo, koje zovu obru (za pravo
je samo polovica obrua, jer dolna polovica obrua fali), privezu
okruglu preu, koja ima hesu (Jcesom zovu odujeni strani kraj pree).
Na dolnoj strani, di nema obrua, provue se obrvka (uzica) i ta
se za krajeve svee. Za obru u polovici se svee dugaka motka do
dva fata. Za dolne krajeve obrua privezu dvi uzice, koje se svezu za
motku dva uva od olneg kraja visoko, da kesa bude nategnita. Sa
suva, ili sa kake klade, ili sa uprije baci prigraban, koliko motka
doputa u vodu i vue k sebi. Teinom love tako prigrebnom sitnu
ribu: kesege i karae, ritko kad krupniju ribu.
Krivac. Krivac je velika prea, bar pet puta velika ko prigraban,
nasadita na vile. Yile sa rajama dugake su osam uva, a polovica
otpada na raje. Za raje se privee prea sa dugakom kesom ovako:
provue se kroz okance pree uzica i omota oko jednog kraja
228 J. IiOVRBTI,

raaja, pa opet provue kroz okanee i opet omota, dok se ne dojde

do kraja raaja. Tako se svee i za drugi kraj. Za raje na kraju
svee se obrvka, na kojoj je preda nanizana. Krivcom vataju ribu iz
unova ili amaca. U svakom su unu po dva ovika: Jcrivar zapine
krivac pod kladu ili kr, a kad je krivac zapet, spusti se nagoniar
u vodu i buka ispod klade ili kra bodvom ili motkom. Kad led
na voi moe drati, prosiku ga na dva koraka iroko, a dugako,
koliko imade krivara. Isien led ili povade ili ga otisnu pod led.
Krivari zapnu krivce, a nagoniari zajdu iz dajega, postave se u
okrug i lupaju sikerama uiki po ledu i sve se blie primiu kriv-
arima. Kad se priblie, podignu krivari krivce. Krivcima vataju
samo krupnu ribu: arane, tuke, smue ili strige i somove.
Vrka se pravi od deb|i iba ili prutia, obino od vrbovi ili
rakitovi, a dugaka je do dva metra. S glave, s prida ima okrugla
daica od uva, koja je uokolo izvrtita. U te vrtjosine se ubiju
prutii, a u sredini daice je otvor, kako mogu dvi ake proi. Na
stranem su kraju prutovi u jedno svezaui. Yrska se zapine u tekuoj,
uskoj vodi. Eiba unie u vrku, al se mloga povrati, ako se ne
preglede.
Bacan. Savije se obru (ili obluka) od bristovine ili od loze, ebo
ko dija ruka. Uokolo se izvrsti po tri prsta razdaleko. Zatim se
ubijaju take, koje se prave od bristovine. Take su frtaj cola debele,
a tri cola iroke i tri uva ili etiri visoke; take dole moraju biti
nito malo irje. Na dolnem kraju se opletu tankom lozom, da budu
vre, ali to tri cola od zemje.
S baenom idu u ribu samo judi. Zagaze u vodu i bacaju bacan
sad desno, sad livo, a sad prida se, da se dolne take uvik zabodu
u zemju. Kad poklope ribu, udara ona u bacan, a lovac zabije bacan
u blato, rukama unutra i uvati ribu. Znade riba i iskoiti, osobito
aran.
Udicom vataju ribu cigani. Udicu svezu na konac, pa na dugi
prut. Na pol konca je svezana daica, to se zove plovac. Na udicu
se natakne gjista. Kad riba proguta glistu, zaroni plovac, a ovik
trgne i izvue bujea, kesegu, tuicu. Udica aranska je malo vea.
Na nu se natakne kukuruzno zrno. Na tu udicu ne e druga riba
do li aran. Udica za vee tuke je velika i privezana na uarsku
uzicu. Uzica je duga tri do etir fata. Kraj udice svezan je za drvo,
to se zove palica. Palica je dole iroka tri do etir cola, a dugaka
sedam do osam coli. Na palici je gore izdilano uokrug za pol uva,
da se palica ne okree brzo na vodi. Uzica se namota oko palice.
 OTOK: RAD. 229

Na udicu se natakne iva kesega, da moe plivati. Ova, uzica, to je

namotana na palicu, zove se dritva. Oovik sidi na vodi u amcu, a
palice poreda okolo amca. Palice plivaju. Kada tuka proguta ke-
segu, palica se pomalo okree, a dritva se odmata, pa ovik pozna
i bre povue palicu, pa ulovi tuku. (J. L)
Bodva. Bodva je od gvozda, trojnasta ko i vile, samo nije savi
jena : na vilama su savijeni paroci, a na bodvi su ravni brutovi,
samo to su brutovi krai. Nu bodva moe imati dva, tri ili etir
bruta. Brutovi su na kraju ijasti, a malo vie rascipiti, da se lako
ne moe izvaditi iz ribe, da se riba ne moe svui s bodve. Bodva
se nabije na drveni drak, dralo, bodvite; to je dugaka, upravna
i lagana motka od podrug do dva fata. Bodvom se riba lovi, kad
se mristi, ili kad voda prodre pa tee po plitku, ili kad riba ide na
slatku vodu. Slatka voa je ona voa, koja tee iz poja samcima.
(B. J. i J. L.)
Balokot. Eibe opiju balokotom. Kupe ga u duanu, umejaju s ku
kuruznim branom i voom, pa bacaju po voi. Eibe jedu balokot,
opiju se i skau na vodu ko mrtve. (J. L.)
Napokon love ribe i rukama, a zovu se rukai. Kad svit pojde
u ribu preama, a voa je dosta duboka, da |udi ne mogu bacne-
vima, onda metnu na se prtenu torbu, pa u vou. Oni idu kraj
preara te pod kladama i u kru1 polako pipaju. Kad ribu napipaju,
pognure je u blato, uvate za ra|ice i s riom u torbu. Vit rukac
moe uvatiti toliko, koliko dvoje s preom.
Kako se tamane ivotine. (J. L.) Volove truju negasitim kreom.
Daju u rani, da pojedu. Ko oe, da maka crkne, daje joj u kruvu
sitna stakla. Kokose truju korenom cireve trave. Guske i patke
truju mladim makom, to se jo nije iscvo.
Parcovi, 1. Naaraju lip tap. Lupi tapom po svakoj zgradi, u
kojoj ima parcova govore: ajdete parcovi na zapovid. Odnese tap
k uredu i ostavi. Ko uzme taj tap i odnese, taj voi i parcove sa
sobom. 2. Truju. Uzmu negasena krea, utucaju ga i pomiaju sa
kukuruznim branom. Parcovi to pojedu, piju vodu, pa pocrkaju.
vabe. 1. Iskrue tikvu, metnu u nu kruva. vabe pospadaju u
tikvu na kru, to metnu prijateju u kola, da nosi kui', pa nek priu
k nemu. 2. Nose u papiru gamadi u tuu novu kuu i ostave ondi.
Stinice. 1. Zaveu u krpicu i bace kome u kola. 2. Metnu pro
sjaku u torbu. 3. Kree sobu na protivnu stranu. 4. Naprave kre
1
Kr je kladice i grane u voi.
230 J. LOVKBTI,

vodom, u kojoj je oraov list kuvan. 5. Metnu u srebrn novac,

pa kada , bace na krstopue, to ostane. Tko najde novac, pa
ga digne, tomu se prisele. 6. sobu svakog mladog petka. 7.
Ovit zvizdan zabadaju pod gredu, pa stinice poginu. 8. Mau kre
vete petroleumom. 9. Pure vruim lugom, di ima jaja od stinica. 10.
(B. J.) U taiiur nameu ivog ug|ena i pospu Jutom sitnom paprikom.
Buve. upaju gorak, to ima lie ko paprika, a rodi po amce-
vima. Tu travu bace pod krevete i po sobi. Do jutra se sve buve
skupe na gorak. Taj gorak skupa s buvama bace na vatru.
Tekuti. 1. Mau pilie i kvoku po glavi i ispod krila (pod kri
lima ima najvie tekutova) rastopitom mau. 2. Naberu majkine
duice, pa meu u kokoinae. Tekuti se skupe na duicu. Sutradan
ji bace na vatru. 3. Zapale sumpora, pa kade kokoinae. 4. Kuvaju
sodu, pa vruom sodom kokoinae polivaju. 5. U kokoinae nameu
oraova lista. Tekuti se skupe na list. List bace. 6. (B. J.) Tekutovi
najprije poginu, ako se kvoka i pilii namazu olajeni po glavi i ispod
krila. 7. (B. J.) U kokoincu na tanuru zapale |utu sitnu papriku.
Komari. Kade sobu u veer 1. mekinama na ivom ug}enu, 2.
suvom goveom balegom, 3. ivariskim zejem, 4. suvim bazovim liem.

Pojodjelske sprave i orue.

Obraivane zem|e. Plug. Zovu se gvozdeni plugovi, al grede]
i ruice su od drveta, i to obino od brestovine ili jasenovine, al se
moe napraviti i od druge ume. Grede} je glavno, jer na nemu je
sve drugo. Grede} je na kraju obino okovan sa strana i to jedan
uv dugo. Iza toga je na tri mista provrtan, a kraj ti vrtlosina je
lani, na kom je gvozdena kvaka, fur. Iza fura, u pol grede}a, stoji
crtalo; to je oprueno u zem}u dugako gvoe, to para zemlu. Na
livoj strani gredeja stoji jedno gvoe, prebito sa gvozdenim klinom
kroz grede}, a s desne strane muterom pritegnuto; zove se plaz.
Dvi spajaju plaz s raonihom; raonik je na vr plaa na dva
mista probijen. To je sve oozol sa dva mutera pritegnuto. S desne
strane je daska, koja prilae brazdu. Na tom kraju su sa svake
strane grede|a po ruica, koje dri za grede} gvozdeni klin.
Kopai plug. Grede} i ruice su drvene, a ostalo je gvozdeno.
Eaonik je u tri oka i i}ast. Pod ruicama je grede} prodlitit, a
kroz tu rupu ide sa svake strane pol cola debelo gvoe, koje je
gore savinuto, a dole se upravo spua. Na svakom tom gvou
dole je po jedna motiica u tri oka. Motiice se uzimaju kod pra-
 OTOK: KAD. 231

ena i prve kopne. Kad se zagree, skinu se motiiee i metnu se

s jedne i druge strane daske, koje su kod raonika klinom spojene.
Kopaa imade sa crtalom ili bez crtala. Iza crtala je grede] pro-
dlitit i tu je opet gvoe, na kom je mali toak, a na tom toku se
plug vozi. Posve na kraju gredeja je gvozdena kvaka, za koju se
zakvai jarmac. Jarmac je na obadva kraja zadilan i na zadilano misto
utaknu se konske strange od ama. To je za jednog kona. Ako je_
teko kopane, upregnu dva kona. Onda nataknu na kvaku dui jarmac.
Jarmac ima u polovici i sa svake strane svezano komad strange, na
koje se nataknu strange od amova. U polovici se nataknu nutarne
Strange ili trange od jednog i drugog kona. Na kraj dojdu vanske
strange.
Or nice imadu dva toka: branak, desni je vei, a vanak je mani
za est coli; mani ide po stini (kau Privlaani) ili po gori (kau
Otoani), a vei brazdom prid raonikom. Tokovi su na drvenoj oso
vini, na osovini je priita maka, daska od cola debela, a ko osovina
do tokova dugaka. Izmed ne i osovine ide klu, koji je skoro do
kraja (tri cola fale) prodlitit. Iz osovine u kju ide pritakaa, daica
na okrug sa puno rupica i gvozdenim klinom, kojom se ravnaju
tokovi, da idu u brazdi uz stinu. Kroz kju je provuen lanac
(guva, zakvacita za klin, koji je iznad k|ua [J. LJ), a za taj se
lanac priko osovine zakvai gredej tako, da gredej lei na maki.
(To skopa plug sa ornicama. J. L.) Ako se na kona ore, priveu
jarmac za kju, a na jarmac nataknu Strange. Jarmac moe biti u
polovici i na svakom kraju okovan sa karikama. Kroz srenu kariku
se privee jarmac za kju, a u krajne karike se umetnu bioci, na
koje se zakvae Strange.
Uz plug ide jo oritak, pluarica i ajkaa. Oritak je pravna,
okrugla ko dlan velika motiica sa upravnim uvom, u koje se na
gornem kraju zabije ra|asto drvo, da ruka moe med ra|e. Oritkom
se isti pluna daska, kad se na liu u mokrom oranu zemje navata.
Pluarica je sikera u sredim med malom i sridnom sikerom sa du
gakim dralom. Sikera se natakne na crtalo, a dralo se provue
kroz ruice. Ajkaa je dugaka i na dugakom dralu svezana kan-
^ija. Gore na kangiji je povraz, tanka uzica; povraz je svezan za
dralo. Na kraju kan^ije je vigar, tanka koica ili od konaca, ili
od strune konske u dvoje spletena tanka uzica.
Zuba ili draa. Uzme se pet balvania od tri cola u kvadrat.
Balvanii su na dva mista prodlititi. Kroz te rupe provuku se dvi
plenice, od etir cola iroke daice. U balvaniima su zubi drveni
232 J. LOVRETI,

ili gvozdeni. Na prvom balvanciu imade jedan ili dva kvaka gvoz
dena, na koje se zakvae bioci. (Ovdi su bioci isto, to i jarmae).
Brana. Na jedno se okruglo drvo pri vee trna oko sedam uva
dugako, a ozgor se malo drvetom pritisne, da je tee. Kad se ve
zubom proe, onda se proe jo jednom branom.
Valak. Va|ak je dva metra dugaak, trinajest do petnajest coli
okruglo debeo. Sa strana u sredini je po jedan gvozdeni klin dva cola
dugaak. Na obadva kraja imade dva grbava drveta, koji su na-
taknuti na klinove. Na ova dva grbava drveta imade spria jedno,
a ostraga jedno drvo, koje mora biti due od vajkaf U ta dva drveta
stoji rudo i bioci.
Motike su ili kovacke, to kovai prave, ili majdanske iz fabrike.
Kovacke pasiraju, kad je tvra kopna, a majdanske, kad je mekano.
Kosa je nasadita na Jcosite. Na kraj kosita (al upravo na nega)
se poloi kosina peta i nabije kariica. Da se kosa ne moe micati
ni tamo, ni vamo, zabije se med kosinu petu i kariicu gvozdeni
ili drveni saglavak. Na vr'u kosita je mali ruan, za koji se dri
livom rukom, a u polovici kosita je veliki ruan, koji se dri
desnom rukom. Kose kupuju na vaarima ili u duanu.
Kad se kosa malo zatupi, onda se naotri. Zato imade kosac na
uzici oko pojasa svezan vodir. U vodiru je gladilica (kvasalica, J.
ZJ, brus i malo vode.
Vodir je okrugo i izdubit komad drveta od devet coli duine, doli
zaijit, da se moe ubosti u zem|u, kad ga kosac skine, a gori imade
dvi rupe, kroz koje se provuce uzica. Uzicu svee kosac oko pojasa.
Gladilica je lipo okruglo udilan klipi, na dolriem kraju noiem
prodlitit i u rupu komad krpe utaknut. Gladilicom kosac kosu na-
kvasi i brusom nabrusi. Kad se kosa jako zatupi, onda kosac sidne
u lad, ako je blizu, zabije babicu u zemju i akancem otkuje kosu.
Srpova ima dvi vrsti: sa zubima i bez zubi. Obini su sa zubima,
koje prave cigani. Srp je usadit u bauje ili linak, okrugli komad
drveta.
Vile imademo dvoroge i troroge, od dva ili tri paroka. Vile prave
sami |udi i kupuju u duanu.
'Grable. Obine grabje imadu sedam do devet zubi. Drvo u kojem
su zubi, zove se grable, a nasadite su na ra|asto drvo, grablite.
Grab]e znadu noiem naarati ko i tukvariie. Grab Je se rabe za
kupjene sina, grecane vozova, plasta, vraja i za zgrtane vraja.
Ranevi su dva pruta, jaka, od sedam uva dugaka i svaki na
drugom kraju zaijit. Pro vuku se ispod baglice sina ili slame i na
nima se snaa.
 OTOK : BAD. 233

ito za zime iste od graorka, kukoja i drugog gada na maine

(trijere).
Laneno sime iste ene na protok; izglede ko reeto, al je dole
misto strune ili ice koa, koja je okruglo izvrtita.
Sprave za prireivane ivea 1 .
iene itka. Vitrehaa (kaza Otocani) ili vijamica (kau Pri-
vlaani. . J.). Prije su vijali ito lopatama, sada viju na vitrenacu.
Vitreriaa ima etiri noge. Uzdu su sa svake strane vitrenae po
dvi letve, jedna gore, druga dole. Dolne su letve due, gorne krae.
Letve su udlitite u noge. Sa strana priivene su iznutra okomice
daske za gornu i dolnu letvu. Naprid je priivena ioka za dolnu
letvu, a gore na noge udlitita je mala gredica. Za ioku i gredicu
ispriivane su posavijane daske: to se zove obod. Pokraj predrii stup
ia je sa obadvi strane okruglo izrezana daska. Na polovici s desne
strane u gornu gredu udlitit je gornim krajem stupi, a u dolni
kraj stupia i u nogu udlitit je komad drveta. Nad dolnom letvom
u svakom dlitku udareni su mali drveni klinii. S desne strane povr
sredine izvrtita je noga i stupi jedno spram drugoga. Kroz tu
vrtlinu promoljena je gvozdena tanka osovinica. Na kraj osovinice je
gvoe uv dugo, na kraju zavrnuto, i na liemu je drvo, kojim se
okree: to se zove kra. Na osovinici izmed stupia i noge je toak
od tua sa etiri biee. Toak je okrugo, izvana izrezan: ovi zarezi
zovu se palcevi. Pod velikim tokom je mali tucani toak s palcevima
i stoji na tankoj, dugakoj vretenki, koja dopire kroz vitrenacu u
livu stranu. Uz prednu nogu na toj vretenki s live i desne strane
su po dva drveta prikrstita i na vretenku nataknuta: zovu se krtenice.
Za krtenice priivene su lopatke od lima ili od drveta daske/priko
od jedne krtenice drugoj; ima ji etiri, a zovu se lepirice. Na livoj
strani naprid na kraju vretenke kraj noge izvana je toak u tri ugla
od tuca: zove se trokut. Kraj trokuta je na kraju mali okrugo
drveni toak, a na kraj toka malo gvoe, koje se zove muter. Na
livoj nogi spria gore udaren je drven klini; na kliniu je na
taknuta letvica, koja upire u trokut. Letvica je na kraju malo debja
i prolitita, a kroz nu je druga tanka letva promo|ena i drvenim
klinom priivena. Ta je letva duga do strane noge. Na livoj strani
priivene su dvi gvozdene arke pod gornom letvom. Kroz arke ide
gvozdena petica okomice. Na dolnoj strani petice je gvozden kvaak,
1
Kod nas se ne zove ive", ve rana, a to je: Mto ( = penica),
jecam, 00b, kukuruz i sitna prova. B. J.
ZBORNIK ZA NA. IVOT . 16
234 3. LOVBETI,

na koji je nataknuta letvica, to je od trokuta pruena: to se zove

tandrJcalo. Na stranem kraju dole u poli je ioka udlitita u noge
na u visine. Ista taka ioka je u noge priivena. Od ove druge ioke
povedene su sa strana koso dvi tanke letvice. Uz dasku, koja je pri
ivena za letvu gornu i dolriu, priivena je daska u etir oka. Na
jedan kraj irine te daske priivena je letvica, pa se ta daska metne
na tu dolnu ioku i zakvai se za tu ioku sa letvicom. Na desnoj
strani odostrag je iznutra za dasku priiven komadi drveta u ij
odilan: zove se obrtanka. Za tu obrtanku zakvai se ta daska, to
je zakvaena na ioku. Zato je ta daska skraja malo zarezana, da se
moe zakvaiti za obrtanku. Iznutra vitrenae priivena je sa svake
strane po jedna letva. Jedan kraj letve vodi od polovine straiii nogu
uzdu do predni. Pod tom letvom je druga letvica osam coli duga,
a od goriie za dva palca rastavjena. To je spram polovice vitrenae.
Izmed ti letvica je daska koliko duga, toliko iroka. Na jedan kraj
priivena joj je letvica, koja zakvai na onu dolriu malu letvicu.
Pod velikom letvom je reeto od ica. To je v e l i k o r e e t o . Na
polovini vitrenae je sanduk, kojem stoji malo r e e t o . (Mali
reeta, ima tri forme: gusto, r i e i r i t k o . Eitko reeto utaknu,
kad viju zob ili gra, rie kad viju jeam ili ito iz prve plive, gusto,
kad se ito ili jeam privijava. B. J.) Na sanduku je straga ipka
gvoa zavrnuta na obadvi strane daske skrajne. Gere je na daske
priko priivena letvica. Ta dri sanduk gore. Iznutra su u sanduku
priivene letvice, na kojima stoji to malo reeto. Te letvice zovu se
vedrii. Na desnoj strani na daski u sanduku kraj reeta priivena je
gvozdena pijavica. Tuda je provueno gvoe, a na gvozdu kvaak,
to kvai malo reeto. Sanduk visi na konim kajiima. U taj sanduk
mee se drugi sanduk, u koji se ito baca. Taj se sanduk zove ko.
Na kou je daska, kojom se ko zatvori, kad metnu ito unutra.
(Kad se iz prve plive vije, onda se ta daska sasvim izvadi. Daska se
metne, kad se privijava. B. J.) J. Lovreti.
Suene voa. Punica. Jabuke, kruke i jive se sue ili na suncu,
ili u vanskim furunama (u Otoku kau: vaiiska pe), ili u punici.
Punica je ili sva zidana ili samo furuna. Furuna je do dva metra
dugaka, a nad nom je prostor ko mala sobica. U tom prostoru su
po priko uzidana po dva ili tri vedria. Ako punica ima tri lisice,
onda su troji vedrii jedni nad drugima; ako ima etiri lisice, onda
su etvori vedrii. Yedrici su jedni od drugi nii za u. Na tima
vedriima stoje lisice ili Use. Lisice imadu dvi daske od dva metra
duine i etiri cola irine, izvrtite na est coli u svu du. U vrtlo-
-\
 OTOK : BAD. 235

sine dojdu vedrii (oblo ko tap drvo) i to se oplete ibama, Lisa

moe biti tri do etiri, a svaka stoji na svojima vedriima. Za svaku
lisu imadu vrata, koja su od jedne daske. Da se vrata mogu izvlaiti,
priite su popriko za stupce, koji su sa svake strane po jedan, letve
u istoj visini sa vedriima. Koliko ima lisica, toliko je i ti letava.
Priko ti letava, koje su dva prsta debele, priiti su sa strane po
stupcu vedrii s drvenima klinevima. Med stupcom i vedriem je
otvor, koliko je letva debela. U taj otvor utakne se ona daska ili
vrata po letvi. Ako su vrata uklopita, onda su tako dugaka, da
s jedne i druge strane dojdu do vedri da. N"a ovaki vedri su priite
po dvi zavrtalke, jedna gore, a druga dole. Zavrtajka je ko veliki
prst dugako drvo, a ko mali prst debelo i jedan col iroko. poli
je burgijom provrtito i ekserom priito. Te zavrtajke dre vrata. Za
svaka vrata mora biti po etiri zavrtajke. Na lisu ili lisicu se naspe
voe. Dolna se lisa najprije osui. Kad je prilino suva, digne se
na gorne vedride, e gorrie se spuste dole. Vode se priglee u jutro
i u veer, da se pribira; suvo se ukloni, a sirovije mee na drugu
lisu.
Mlinovi. rvan (u Kom|atinci) ili rvna (u Privlaki) se sastoji
od dva kamena: dolnalm i gornaka. Dolnak je izdubjen dva cola
duboko i imade na strani ipoku, (u Privlaki kau ipovka, a u
Otoku ipalka) rupu, kud sitna sol ispada. U sredini olriaka je
usaen sen. Gornak mora pasovati u dolnaku. Gornak je u sredini
probuen, rupa je tri do etiri prsta iroka. Priko te rupe je u sre
dini malo probueno gvode, paprica, koja se natakne na sen. Pri
kraju gornaka imade rupica, u koju se utakne motka. Zrvari se
metne na klupu, pa se ona motka zatakne u gredu, koja imade pri
ivenu za to kou, i tako se okree. Velika rvna su usaena u sto
licu. etiri stupia, a na riima tavan; na tavanu je dolnak ili dolnac,
a na nemu gornac ili gornak. Oko ni je obod, koji je gore zatvorit,
samo u polovici je otvor upravo nad otvorom gornaka. U taj otvor
od oboda dolazi koi, u koji se sipa stuena sol. Sen ide iz gornaka
kroz dolnak i viri iz nega jedan u. Na nemu je poloit toak sa
palcevima. Palcevi kvae u vreteno, al u isto vreteno kvae i palcevi
(samo malo nie) onog toka, kojim se rvna okreu.
Suvare su u selu. Ti ima i sada u Otoku vie, ma da je vatrenka
u selu. Suvare su poilite. Imadu vie gazda. Ili vie kua imadu
jednu suvaru, ili vie Judi u skupu.
Suvara je mlin, koji ne tira voda, ve kom vuku. Iznapoja se vidi
suvara ko nikaka kua s. okruglim krovom, a taj krov stoji na drveni
236 j. LOVRBT16,

ili zidani (gl. sliku, di su zidane sove) sova. Po sova su poloeni

dugaki vinci od sove do sove uokolo, pa su i pokopcani med sobom.
Na vince su poloiti rogovi tako, da gore idu u ijak, di se sastaju,
a pribijeni su uokolo na pan. Taj se pan zove vr ili ilah. Vr je
su debo samo di su rogovi uprli, a daje je iznad rogova dva do
tri uva u ij produit. Na ijku je od pleja oroz ili zastavica. Izmed
sova se vide iznapoja palcevi na naplacima; to su paleevi od velikoga

SI. 38. Suvara.

kolesa, to je u suvari. U suvaru se ide izmed sova, a ovik se

mora pognuti pod krov i koleso, ako ode unii: tako je to nisko.
Kad unide u suvaru, vidi oko sebe i nad sobom puno drveni
ioka kojekako ispripriciti. Pogleda li gore, vidi, kako onaj ilak,
koji se na suvari vidi iznapo|a, s nutrarie strane pod krovom stoji
na platini, koja se zove krtenica ili pajanta; ta je krtenica prei-
vena na dva roga popriko. Ispod krtenica prei ta je unakrst na
druga dva roga debela i iroka platina i zubom vrsto sastavita
s krtenicom (na slici se dobro vidi). S jednog kraja je ta platina
prorezana do pole, kako mogu obad vi strane rog obuzeti, da rog
ujde u platinu. Kad rog utiskaju u platinu, prikuju ga gvozdenim
klinom. Platina je na drugoj strani prorezana samo toliko, da moe
 OTOK : RAD. 237

drugi rog obuzeti. I taj se rog prikuje gvozdenim klinom uz platinu.

Nasred ove platine pod ijkom vidi se vreteno, koje stoji komiee
od zemje do platine.
Pod vretenom su skrtena etiri balvana, a peti balvan je nad
nima popriko namiten. Na petom je balvanu u polovici gvozdena
apka. U vretenu je dole debelo okruglo gvoe, a zove se srdace.
To srdace doe u gvozdenu apku i tu se okree. To je dole.
Gore je i|ak vretena u jeziku. Jezik je drvo dugako od vre
tena do roga. Planka ispod krtenice prorezana je od roga do pole,
t. j . do vretena. U tu prorezanu planku umetne se jezik; dva uva
od roga proturi se naskroz kroz prorezanu planku i kroz jezik klin,
vratioc. Na vratiocu se moe jezik obraati i podizati. Kad se jezik
podigne, moe vreteno, koje je uokolo otanito, kroz prorezanu planku
odati ovamo, onamo.
Tri uva od zemje udlitite su motoruge u vreteno upravo, a na
drugim krajevima spojene su naplacima. Te motoruge zovu se pravne
motoruge.
Dva uva od naplataka je na svakoj pravnoj motorugi prei vena
kosna motoruga, koja ide koso gore u vreteno. Kosne motoruge
dre pravne, da ne padu dole s naplacima.
U naplatke su udareni svud u okolo palcevi narastavce jedan od
drugoga. (Eazmak je od palca do palca velik dva cola.) Motoruge
i naplaci skupa su veliko koleso, a vreteno mu je os.
Koliko je na suvari sova, toliko je i rogova, a toliko je i motoruga.
Palcevi zavaaju vretenku. Vretenka je okruglo drvo; to se drvo
uokolo po sredini isie tako, da je po sredini ko lib. Od kraja do
kraja toga liba preivene su na vretenki lastavice, u koje zavaaju
palcevi.
Vretenka je prodlitita u etiri oka naskroz, a kroz riu je prueno
tako etverouglo gvoe, koje se zove sin. Pod siriem je, balvan,
koji se zove jasak. Na jasku je gvozdena apka. U apki se okree
sin sa vretenkom.
Na sinu je gore paprica.
Na paprici je gorni kamen, pod nim je olni kamen i pod kamenom
krevet od platina. Vretenka, sin i kamen su u strani u suvari, ondi,
di se meje1.
1
Na slici se vidi vretenka (dosta nejasno) iza etvrte dolne kosne mo
toruge. Nad nom je dacana taraba, za kojom se vidi (nejasno) majstor:
tu se mele. Ovamo se ne ulazi iz suvare, ve iz avlije. Na slici (suvara
iznapoja) se vidi desno komad krova pod kojim se meje. Ured.
238; J. LOVRETI,

Bana se sipa odozgor u Jco. Iz koa ide u mali sandui, iz

sanduia ide pod kamen. Ispod kamena ide brano kroz ipalJm
u veliki sanduk. Sipalka je sastav|ena od etiri daice i stoji koso
sa dolnega kamena.
Ko doe, da me|e, strese ranu u bure, koje se zove tdbarha. Iz
tabarke se grabi uborkom i nosi se gore u ko. Uborak ne smije
biti vr'om pun, nego ravan. Ima daica, kojom se poravni uborak,
zove se silitfik.
Na dvi ili tri motoruge priiveni su dripcanici, da se koni mogu
upreei.
Kada treba kone uvesti u suvaru, mora se s u v a r a d i g n u t i ,
da.se koni uvedu. Zato je nacirien jezik. Na krtenicama je priiveno
ralasto drvo i u nemu drveno kolece polom iskopano, kako moe
po nemu jedek ii. Jedek je svezan za kraj jezika od vretena, pa je
gore vie vretena sveden na koleso i po vincu dole za rog privezan1.
Sad se povue za jedek kod vinca. Jezik se digne, pusti vreteno, a
vreteno se nagibje uzdu po onom prorezu, di je jezik stajo, i tako
se sva suvara iznutra nakrivi2, pa se ispod su vare koiii uvuku u
suvaru. Kad se suvara opet spusti, onda se koni uprezaju. J. L. i TJr.
Vodenica sad skoro nigdi nema. Kako nam vode nisu sa Savom
spojene, prisuuju nam bare ukraj sela, pa ni vodenice ne me|u. A
ve je dugo, otkako su vodenice poruene. Ja sam upamtio samo
dvi, tri ukraj sela, a sad ni ne znam, ima li di koja. Prije je bilo
vodenica skoro na svakoj mei, a sad ji nema nigdi. J. L.
Vodenica ajtaica. Vodenicu grae na suvu, na bajeru, a samo
podrug fata bude nad vodom. Taj kraj vodenice, to je nad vodom,
stoji na sovama. U nutri je suvo koleso nad vodom. Vreteno je od
bajera prueno kroz vodenicu i podrug fata izvan vodenice.
U vodenici na bajeru stoji vreteno na balvanu, a tako isto i napo|u
vie vode, samo to su tu pod nim udarene u vodi sove, ni est do
osam, a na riima su balvani. Ti se balvani zovu krevet pod ajtaom.
Pod krevetom je izlib, kuda voda tee i tira ajta. Ajta je sastavit
od etiri motoruge ilave i jake.
: Motoruge su gredice proturite kroz vreteno, da vire jednako daleko
na jednu i drugu stranu, a polovica motoruge je u vretenu. Kako
su u vretenu etiri motoruge, nadesi se tako, da budu dvi po dvi
1
2
Na slici se vidi jedek iznad najgorne motoruge na desno. TJr.
Na naoj slici vue se jedek na desnoj strani, vreteno se nagible
livo, a die se desna strana kolesa. (Koni ulaze iza kola na naoj
slici.) TJr.
 OTOK: RAD. 239

na su blizu. Po motorugama se prizivaju naplati; jedni se meu na

krajeve motoruga, a drugi na su nie. Izmed naplataka stoje lopatice
od dasaka, u koje voda udara i tira ajta.
Suvo koleso je u vodenici. Ima samo dvi motoruge. Na riima su
okolo debeli naplaci. Kroz naplatke su sa strane udareni palcevi i
tiraju vretenku.
Vretenka je ko i u suvari na sinu, apka na jasku, na sinu gore
paprica, na paprici stoji gorrii kamen i okree se ko i u suvari.
Kod vodenice ajtaiee je kod ajtaa dugaak ko ibama i prutom
opleten spram liba, a dubok je i uzan ko i lib. Ajta baca vodu
uzdu koa. Ko je pri ajtau nii, a daje je visoko dignut na sova,
da je dva fata duine uvik suv, pa riba, koja projde ispod ajtaa,
izleti na suv ko. Ta voda, to izbacuje ribu na suv ko, zove se buk1.
Vodenica JcaiJeara (ili badnara . J.) jest ista ko i ajtaica, samo
nema ajtaa, nego su u vreteno misto ajtaa udlitite ko lopate i na
lopata iskopano ko kaike: nema motoruga ni naplataka, nego su
misto toga samo kaike; nema liba ko u ajtaa, nego je iskopan veliki
valov, pa gore zadanit, a ela nema ni s jedne strane, nego voda
naskroz ide. Zadni kraj je vii od prednega, da voda lake u kaike
udara. Ovaj valov zove se badan2. Badan je od zada irji ve sprida.
Kroz badan tee voa i udara u kaike, pa ji okree. Sustava (ili
ustava: Privlaka, Komjatinci. . J.) je napravita od dasaka iza
badna3, da se moe voda sustaviti (ili ustaviti), pustiti, smariiti,
poveati4.
(Obadva kamena stoje u obodu, da se brano ne rasipa. U Jorevet,
na kom lei kamene, udlitita su etiri stupia kraj oboda. Stupii
su etiri uva visoki i sa prikima drvetima spojeni, a zovu se polica.
1
Dok su Privlaani imali svoju ajtaicu na Bosutu, a imala je dva
ajtaa i dva kamena, nije ko bio opleten ibama i prutom, ve ograen
rastovima letvama, koje su bile priite gore i dole za balvanie. Doli
je ko bio plankama popodit, a te planke bile su svaka na nekoliko
mista provrtite. U Privlaana je ko bio ravan kako pod ajtaima,
tako i na kraju. Sam sam vato ribu u kou. Mi smo radili ovako:
Kad se riba oe vatati u kou, zabije se ustava u toliko, da samo
malo vode na dolnoj strani ispod ne tee. Voda se u kou za as
umiri, onda se snie u ko s railom ili preom i riba se polovi. Ako
obno grmi, onda se u kou u jutru nadaj lipoj lovini, sami somovi.
Ako se ribe mlogo uvati, dile se med ketue. B. J.
2
Privlaani i Komjatinani kau badan. B. J.
3
Pavo Subai pie: (Voda ide) kroz izkopanu kladu, koja se
zove hadan; nakraj badana je rupa" it. Uf.
4
Nai kau: Moram ekati, dok nadojde voda, da mogu mlit. . <J.
240 J. IiOVRETI,

Na toj polici lei veliki ko u etiri oka. Ko je gori irok, a doli

sve uji. Na dolnem uskom kraju je zatvoren, a samo sa jedne
strane je otvor ko dva prsta. Taj otvor dolazi u mali koi na tri
oka. Koi visi nad rupom od oboda.
U koi je zabodena skakavica, koja je priita gore za veliki ko.
Skakavica se drma i drma koi i ko i tira ito pod kamen.
Iz dolnaka ide kroz ipovku brano u sanduk. Blizu sanduka je
vialica; sastoji se iz plemie ivialice. Plenica je izvrtita rupa
do rupe i priita gore za gredu. Na noj stoji vialica (priko drvo,
koje imade dva eksera, na koje se natakne vrea). Plenica je za to
izvrtita, da se vialica moe dizati i sputati prema veliina vree.
Iz sanduka se grabi brano lopaticom. B. J.)
U vodenicama se radi istim alatom kao i u suvari. Cankancima
se pokiva kamene. Kamen se gorrii digne na palijama s jedne
strane, pa se podmiti okrugo pani, koji se zove volak. Dolni kamen
se pokiva na mistu. (Sve o vodenicama napisao: J. L.)
Dunavke su na Dunavu. Nai Judi idu na meavu u Ukovar.
Vatrenka imade u selu, al tu su svi nazivi nimaeki.
Prireivane sireta i pia. ajtov. U ajtova se pravi divjakovo
sirce. U ajtovu je stup, na stupu jedna greda, na gredi kamen;
to se zove rudo. Na rudu su dripaniei, za koje se Strange kvae.
Unaokolo su valovi di se divjake taru. Kamen ide valovima okolo,
pa tare iv|ake. etiri daske izvrtite na gusto stoje komice; u ni se
meu utrte divjake. Daske stoje na debelom drvetu, koje se zove
valov za sirce. Kada se u daske namee utrti div|aka, ozgor se
pritisne komadom platine. (Tavo Subai.)
U Privlaki ga nemaju. Div|ake su isikli, pa nemaju ta ajtivati.
Oni prave sirce od |iovog koma; zovu ga liovik.
Kasan. Kazan imade koto, ili samo kasan, kapak, civ i badnjicu
ili tabarku. Na kazan se umetne kapak. Kapak ima rukav, koji se
utakne u civ. Oiv ide kroz badnicu odozgor dole. Kapak se na
sastavku sa kazanom zamae blatom ili komom. Misto, gdi se je
rukav od kapka umetnio u civ, zove se rana ili bola. Ta rana mora
se najprije mokrom krpicom, povojom, omotati, a zatim se oblip
blatom ili komom. .
Kazan se umetne u furunu (iz koje se ne vadi, ako imade kua
pekaru ili pecaru, u kojoj stoje kace, prazno burine i druga drndolija
svakaka sitne koja ritko treba. Ako nema pekare, onda se kazan
iz furune vadi i uva na kunom tavanu). Furuna imade dvoja vrata,
jedna drugima nasuprot. Gore na furuni, gdi je okvir kazana, koji
 OTOK: RAD. 241

viri iz zida, imade okrugla rupa, groe; grotlom se ravna vatra.

Kad rakija poeme curiti ili, kako se obino kae, kad kasan pojde,
zatvore se obadvoja vrata i zamau blatom ili komom. Vrata su od
umisitog blata pomiana sa plivom. Ako su slaba drva, zna se vatra
ugasiti. Da se opet pojavi, otvori se grotle, koje je obino eripom
zatvoreno. U furunu doje zraka i vatra se pojavi. Oiv izlazi jedan
uv iz badniee. Na kraju ci vi metne se koni, na koji tee rakija
u obanu ili u up.
Sprave za voznu.
Po suhu. Za voznu upotrebjavaju k r a t k a ili obino kola, du
gaka ili ras to i t a kola, saone, traka i kolica.
Kola imadu dvi osovine, etiri toka, rudo, sariee, kare, sranicu,
obrtan, fintov ili jarmac ili prikorue, lojtre pridrie i straiie, arage,
etiri live i tavan.
Kola, koja imadu gvozdene osovine, zovu se gvozdena. Osovine
su sad obino gvozdene, al imade ji i drveni, ako se sad i slabo
viaju. Gvozdene osovine dolaze u drvene osovine; one su dugake,
koliko su kola iroka, a prodlitite su, da pasaju za gvozdenu osovinu.
Drvena je osovina dole, gvozdena gore, a po noj dojde vankuac ili
policica; obino kau, da pridiia osovina ima vankuac, a strana
policicu. U Komjatinci kau za jedno i drugo policica, u Privlaki
za pridnu osovinu vankuac, a za stranu policica. Osovina drvena
i u noj gvozdena i vankuac okovani su sa etiri karike. Karike
se svruju u dva arafa. Na arafe dolazi priko gvoe i pritegne
se muterima. Tako je okovana i strana osovina. Imade i d r v e n i
osovina, pa se kola sa drvenima osovinama zovu drvena kola. Na
osovine se nataknu tokovi. Tockovi imadu glavinu ili glavcinu bre
stovu (bristovti) ili rastovu dvanajest coli dugu, a est do sedam
coli debelu. Na krajevima je glavina tana. U glavcinu se udari
dvanajest bica ili sbica. Svaka ima ilak. Na svake dvi bice
nabije se po jedan naplatak. Sad je toak opasan. Svaki je naplatak
sa strane provrtit. U te vrtlosine dolazi ep, drveni klini od prsta
dugaak i sa obadva kraja zaijit. Glavina je okovana sa etir ka
rike, dvi irje na kraju, a dvi uje, ali vee uz bice. glavcinu se
udari tulak, koji imade sa svake strane po pero, da se boje dri.
Na naplatke se navue ina, gvozdeni obru, koji mora biti neto
irji od naplataka. ina je probita ili probuita na dvanajest mista,
u koja se udari moroklinac, gvozdeni ekser u etiri oka. Kad se
toak natakne na osovinu, natakne se na tecl, gvozdeni vajak
242 J . LOVRETI,

od tri prsta duine, na polovici i opet blie kraju probit, a na

pridnem kraju zatvorit. Upravo pod rupama tecla su rupe od oso
vine. U drugu rupu od kraja utakne se kroz steci i osovinu kapica,
Kapica je polegla po osovini, ili boje po teclu, pa za to je ozdol
ko izdubita. Kapica dri, da ne spane toak. Kroz kapicu, tecl i oso
vinu turi se ivija; ivija je doli probita i kroz to uvo utakne se
Jsajiac i svee; kajiac dri, da ivija ne iskoi.
Ako su osovine drvene, moraju se okovati morohvaama. To je
gvode, gore okruglo, dole udubito; na kraju ima rupa ili prsten, koji
se nabije na osovinu. Morokvaa zayaca samo gornu polovinu oso
vine, dojna je bez okova. U toak se kod drveni kola ubije rukavac,
okruglo i upje gvoe, koje ide kroz glavinu skroz; rukavac je tu|ak.
Sarice su usadite u pridnu osovinu; odozdol su sarice zarezane i
u te zarezotine dojde osovina. Na sarice se nabije vatikuae. Vankuae
je na mistu, gdi dojdu sarice, zarezan. Zarezotine su pol cola du
boke. Sarice su na pridnoj strani suzite i tu se utakne rudo; rudo
je u sarice utaknito podrug su. Kroz sarice i rudo se provrti i udari
drveni klin. Prid klinom glede od ruda nabita je na rudo i sarice
mana karika, a za klinom vea. Eudo je debela motka lipo omaklita.
Eudo je na kraju okovano i u nega udarita dva gvozdena klina.
Med te klineve nataknu se pridne trange ili ogrle.
Sarice se od ruda ire i idu do pol kola. Na tom kraju je priko
drvo, potkolina ili potholica, koja dojde izpod sranice i tako dri,
da rudo ne pane. Potkolina je na polovici plejom okovana s gorrie
strane. Na vankuae dojde obrtan; dugaak je ko vankuae, samo
je na krajevima prolitit. U dlitke je ubita malo napoje nakrivita
daica etiri prsta dugaka i dva iroko. Kroz obrtan i daicu se
provrti i udari drveni klini, da daica ne moe ispasti. Obrtan i
vankuae su na polovici provrtiti.
Priko ruda, a upravo u polovici onog negovog tala, to je u sa-
ricama, dojde jarmac ili fintov ili prikorue. To je komad drveta,
koje je dva uva due ve to iznosi irina kola i to sa svake strane
po u. Na polovici je malo irji, a prama krajevima je uji. Na i
tavoj gornoj strani je okovan irokom gvozdenom ipkom. U polovici
je kroz rudo provrtit i u tu vrtlosinu ili rupu udarit je gvozdeni
klin. Taj klin ima doli ui, kroz koje se provue kajiac. Na kraju
jarmaca sa svake strane imade mala karika sa urom. Za to uvo za-
kvaita je sa svake strane potega, jaka gvozdena ipka u etiri oka.
Na polovici je malo u vini ta prama doli, kako moe noga stati. Na
kraju ima potega okruglo uvo, koje se natakne priko tecla i kapice
 OTOK: RAD. 243

na osovinu. Iza potege natakne se na osovinu liva i udari ivija,

koja doli ima uvo, kroz koje se provuce kajiac. U stranu oso
vinu su usadite kare. kare su naprvo sastavite u glavu i tu su
okovane gvozdenom karikom, a iza karike su skroz ili naskroz pro-
vrtite. Prama osovini su kare rairite. S dolne strane su kare za-
rezane i u te zarezotine se zabije osovina. Gdi se one sastaju sa
poliicom, tu je opet poliica zarezana. U polovici kara je poliica
iskruita kao rupa i kroz tu rupu ispod kara provuce se sranica
i ide u iza osovine. Kroz vrtlosinu kara provrti se sranica i udari
gvozdeni klin sa uvom, kroz koji se provuce kajiac, da klin lako
ne iskoi. Sranica ide priko potkoline u pridnu osovinu; na tom
je kraju karikom okovana i provrtita. Sranica dojde u polovicu
pridrle osovine i to pod vankuac. Vaiikuae i osovina su provrtiti i
kroz tu rupu udari se klin u rupu sranice. To je gvozdeni kratki
klin. Sranica dri pridni (rudo, osovinu i sarice) i strani (kare i
osovinu) tal kola. Sad su kola sklopita, al fali jo tavan, live,
lojtre i arage. Tavan je saiven od dasaka i poloi se po oso
vinama, al mora biti i na pridnoj i na stradoj strani malo dui.
Live su grbavo drvo, koje gore imadu (kvaak) ui, a dole su oko
vane tulijom. Tulija se natakne na osovinu. Na drveni kola vidi se
i drveni tulija, al se zove eputka. Na pridnu osovinu natakne se
najprije toak, pa potega, a onda liva, za kojom dojde ivija. Imade
kola, koja imadu i na stranem kraju potege. Taka kola imadu u
polovici mali jarmac ili fintov, koji je arafom i muterom priarafit
za lojtre. Na kraju ima jarmac karike, za koje su zakvaite potege.
Potege se nametnu na stranu osovinu. To su lagana kola, koja se
nikada ne rasklapaju, niti se s ni lojtre skidaju. Lojtre imadu
dvi strilice, dva dugaka drveta od dva metra, a dva i pol cola de
bela, obino od brestovine. Strijice se prodlite na est, sedam i devet
mista; u litke se zabiju karbe, daice od dva uva. Karbe znadu
iscifrati i u tulipane sastaviti. Taka kola imadu lojtre sa tri strilice,
samo je sridna puno tana. Grorne strilice su upravo nad osovinama
naprid i ostrag okovane tankim gvoem. To gvoe je priito sa
dva klina kroz stri|icu. Klini su dvostruki i na nirna visi eputka.
(Stri|ica se najprije provrti, a posli tima klinima proge. Kad klini
projdu kroz strijicu, onda se niove vrike raire, saviju i u strijicu
udare.) Kroz eputku se provuce liva, al tako, da eputka sidne na
uvo od live. U sredini dolne strilice, gdi predni toak strue, kad
se skree, priita je pijavica, komad gvozda, da se strijica ne jede.
Na dolnoj strijici upravo nad stranom osovinom imade mala e-
244 J. LOVRKTI,

putka, koja se natakne na strmoglavac, grbavi gvozdeni klin u

stranoj osovini.
U gornoj strijiei naprid i ostrag imade po jedna alka (karika),
gdi se lanci sa araga zakapaju, a na dolnoj i naprid i ostrag dva
kvaka gdi se arage zakvae. Sarage p ri ne ili male, to su dva
grbava drveta, strijiee, sa strane dvanajest coli dugake, i tri drveta
od jednog metra, koja su popriko usadita u ona dva mala.. Kroz
ova dojdu tri ili etiri karbe. S t r a n e ili velike su isto tako,
samo su dva put vie i u sredini na gornem prikom drvetu imadu
alku, kroz koje se lanac od araga prevue. Okovane su i jedne i
druge doli i gori pleom, da su ne rastave. Sad dojdu jo lisice,
koje moraju biti po duini i irini lojtra, a pletene su od rakitovi,
vrbovi ili bristovi iba.
Takova kola zovu se mala kola.
Kad se rana ili ino vozi, onda se rabe dugaka ili rastoita kola.
Kad se kola ode rastoiti, onda se skinu male lojtre i mala sranica,
a umetne se velika sranica i umetnu velike lojtre. Gore na dugake
lojtre popriko i naprid i ostrag dojdu raspornevi, dva drveta od dva
metra duga, a na ove dojdu s kraja pomonice, drveta dua od lojtra.
Raspornevi su kao i pomonice provrtite, gdi se sastaju. U rupe se
utakne rajast klin. Na klin priko rasporna natakne se guva sple
tena od loze. Pomonica se samo provue kroz guvu. Guva je za
to, da klin ne iskoi. U sredini kola na lojtre ispod pomonica
metne se priko drvo, koje se zove potporan, a pomae pomonieama,
da se ne savijaju i da ne puknu. Na potpornu u prazni kola sidi
koija. Dolne stri|ice kod dugaki lojtra su prodlitite naprid i ostrag,
a kraj livi, kamo se zataknu ranevi, koji uvaju, da se ino ili
rana ne rasipa.
Saone imadu dva saoninca ili saonika, etir noice ili eja, dva
oplina, etiri ruice, fintov ili jarmae i rudo. Saoninci ili Saonici
su dva na pridnoj strani grbava drveta, sedam do devet uva du
gaki, tri cola debeli, est do devet iroki. Svaki je na dva mista
prodlitit, al ne naskroz, i to naprid blizu grbe, a ostrag blizu kraja,
est coli od kraja. U te dupke (velika prodlitita rupa zove se dupha)
udare se elevi ili noice, koji su na gornoj i dolnoj strani zare-
zani i zadilani. Oejevi su osamnajest coli dugi i tri do etiri debeli.
Na ejeve popriko nabiju se oplini. Oplini su skroz prodlititi i to
na dva mista; u prvu dupku dojde ruica, a u drugu odozdo eaj.
Oplini su etiri uva dugaki, tri cola debeli i etiri cola iroki.
Ruice su izdilane iz jednog komada drveta u est okova. Onaj
 OTOK: RAD. 245

kraj, to dolazi u opline, jest zaotrit (sa dvi strane zarezano i malo
odilano.) Na ruice se nataknu lojtre. Dolna strijica ojde u saone
iza ruice; ruica se provue kroz karbe i za eputku svee. Kraj
lojtra metnu lisice. Tako se narede saone, kad moraju u varo, na
ast, ili kad gospodu voze.
Na grbavi, pridrii kraj dojde jarmac ili fintov ko i kod kola. Na
fintovu su ili bioci ko kod kola, ili su guvii. Guvie je mlad rastie,
ko palac debeo, koji na detyem kraju mora imati gulu, glavu, za
koju se svee tranga od ama. Guvic se najprije na vatri upari,
uvrne i na fintov svee.
Isto take, samo puno mane saone imadu dica, koja se na nima
vozaju.
Imadu dica i mala kolica, al tokovi su okrugla daska, u sredini
provrtita, a gore se metne sanduk saiven od etiri daske.
TraJca su kolica, koja ovik prazna tura pri sobom, a puna vue
za sobom. Irnadu glavinu, kroz koju ide iba gvozda, osovina. Na
giavini je toak sa etiri bice unakrst. Zatim imae dva duna
drveta, pet uva dugaka, ruice, koje dojdu na osovine. U ta dva
duna drveta dolaze etiri karbe. Vie toka na nutarnoj strani imadu
male listviee, da rana ne pada na toak. Ostrag, al upravo u polo
vici ruica ozdol, ubijene su dvi noge u visini toka. Na trakau se
voze drva. slama, pliva, itejina, cigla, kad se slae, i sitna graa.
Kolica sa sandukom imadu toak od okrugla drveta do dvanajest
coli visok. Toak je usaen na okruglu drvenu osovinu. Sa strane
u polovici osovine udarit je gvozdeni klin, koji dolazi u ruice. Eu-
eice su, u koliko je sanduk, iroke, jer su one stranice sanduka.
Prama toku su malo uje. Naprid su ozdol sasvim ikopite i svra
vaju se u okruglo, kako se rukom moe obuvatiti. Imadu jo dva
uceVka, dvi prike daske, jedan prama toku, a drugi prama drko-
vima (ono, to se rukom dri). Kolica se tiskaju uvik prid sobom.
Na nima se vozi blato za mazane kue ili zgrade, pisak, izvaa se
puzder i drugi sitni. Malo je kua, koje kolica ne bi imale, al trakac
imadu samo one kue, koja imadu ditelinu blizu kue.
Na kolicima i trakau znadu se i dica vozati, osobito ona, koja
nemaju svoji kolica.
KonsJca orma. Kad se kon uvati, natakne mu se ular na glavu.
Ular ima oglavnik i povodac. Oglavnih moe biti od koe, a onda
je povodac lanac. Obini je ular od konopje pleten, a plete ga saler.
Na ularu se dre za povodac dovede kon do ruda i artohne
se: kad ne e odma k rudu, vikne ga koija po imenu i uz to
246 j. LOVRRTI,

dodae: arto! je posluo i stao uz rudo. Sad se najprije pri ko

glave metne ara i zabaci na lea.
Imade dvi forme amova: poramovi ili veliki amovi i mali amovi
ili amii.
Poramovi1 imadu dva prnaka: pridni i strani. Pridni prnak
je svezan pomonikom za vankuac (pomonik je uski kaji; vankuac
je etiri prsta irok kaji ko i prnak; imade sa svake strane priit
mali varikui napurien kuinama ili plivom). Pomonik dojde koiiu
na vrat. Vankuii su za to, da kon ne ubije greben. Priko grebena
dolazi vankuac. Vankuac je obino izvezen sa crvenom i utom
koicom i na nemu je karika uta ili crna, za koju se kajas ularom
svee. Za pridni i strani prnak sa svake strane priit je duni
kaji, a dolazi konu sa svake strane lea. Za dune kajie priita su
tri do etiri prika kajia, a zovu se rebreimci ili rebra. Grdi su
rebrenaci kajicom priiti za duni kaji iznapoja, tu je mali kalanov
od crvene, ute i zelene koice sa ploom. Rebrenaci su priiti
dole za kubure. Iznapo|a su na rebreiiake nad kuburom priiti
d u g a k i kalanovi (crni dugaki, a crveni i uti mali sa ploom).
Mogu amovi biti i bez kalanova. Kroz predni prnak provuku se
zadrie Strange sa petlom. Kroz tu petju provue se tranga i na
takne na Mripcanik. Kroz strani prnak pro vuku se pri d n e strange.
I ove imadu petju. Kroz petju se provue tranga i natakne na rudo.
Strane strange kopaju, a pri dne natiu. I pred ne i strane strange
provuku se kroz kubure. Svaki am ima dvi kubure. Kubure su
za to, da strange konu ne deru rebara.
Mali amii ili prnaci imadu samo prnak i vankuac. Kroz
prnak i vankuac, koji dolazi koiiu na greben, provuene su strane
Strange. Na trangama su sa svake strane kubure. Kroz prnak je
provuen kaji pomonik.
Ako amii imadu dva ili tri kajia koiiu priko lea, onda se zovu
poluamovi ili amovi rebrai. Za vankuac ili (kako ga u Otoku jo
zovu) gorni prnak, priit je dva prsta irok kaji. Taj kaji ide
konu do pol krsta. Za taj kaji iza kubure priita su rebra ili re
brenaci. Gdi su rebrenaci priiti za kubure, mogu se priiti kalanovi
plocvom2, al ne mora biti. Poluamovi i amii nemaju pridni trangi,
3
Amovi veliki. Isti su ko i rebrai, samo krstni remen ide usvudu
lea do repa i imade prnak zavale n ispod repa; taj se prnak zove
repnak. Ti su amovi dobri, kad se kola u dol sputaju; onda koni ne
sustavjaju na vratu, nego na stranem sapu kola J. L.
2
Na svakom (rebru) velika kalancora; na pol rebara sa strane na
svakom rebru po mala kalanorica uta ili crvena priita ploom. J* L.
 OTOK : RAD. 247

ve ogrle ili ogrline. Ogrje su dvostruka tranga, kako moe kodu

na vrat, a na kraju ima jednu struku sa petjom. Kroz pet|u se
provue tranga i natakne na rudo.
Poramovi su dobri, kad se sputa u dol, jer ne trebapauciti kola,
ve ji koni dre na pridriima trangama. Nu poramovi su teki i liti
vrui za kone. Kod poramova dolazi strani prnak konu ispod repa.
Kad je na koiiu am, mee se na nega uzda. Najprije se variski
kajas pri baci priko glave, onda se na nos natakne oglavina ili oglavnik.
U Privlaki kau, da oglavina ima dva oglavnika. Oglavnici dolaze
konu na glavu sa strane. U oglavnike sa strane, konu kraj oiju
dolaze naocnaci. Naonaei su poluokrugli i od debele koe. Naocnaci
su za to, da se koni ne plae, da ne zaziru. U usta se metne zvala
i oglavina priko uiju nabije na glavu. Na oglavini imade kaji pod-
braznak, koji se prikopa konu pod bradu. Na kraju podbranaka je
preica. Kroz tu predicu provue se krai kaji, koji je na oglavini
kod uva, i skopa se. U oglavini priko ela imade kaji, priko koga
se metne konska griva. Konu priko gubice i nosa dolazi okrugli kaji.
Oglavina ili oglavnici se prikopuju za gorne ui vale. vale imadu
dva bruta. Brutovi imadu gore i* dole ui i dojdu konu kraj usta.
Na brutovima u polovini je priko gvoe, zvala prava, koja se metne
konu u usta. U dolrie ui brutova zakopaju se kajasi od uzda. Uzde
imadu etiri kajasa i to dva dugaka od dva fata, a iroki su dva
do tri prsta, i dva kraa za polovicu oni. Ove krae zovu i uzdice.
Ako se tako uzme,, onda uzde imadu dva kajasa i dvi uzdice. Kajasi
se iznapoja prikopaju za valu unakrsce. Grdi se uzdice krste ili
kriaju, tamo je uta ili crna gvozdena karika, da se uzdice ili ka
jasi jako ne ire. Na kraju kajasa ili variskog kajasa i uzdice je pol
Suva od kraja priita uta ili crna preica. Kroz ui od vale pro
vue se onaj kraj, to je iza preice i onda se provue kroz preicu
i zakvai. Ono tanko gvoe, to je u preici, a provue se kroz rupu
u kajiu, zove se jeziac1.
Uz uzde ide i kangija. To je okruglo pletena uzica ili usukani
tanki kaji na dralici. Kangija se na dralicu svee dvostrukim tariim
kajiom, ili tariom uzicom, povrazom.
1
Uzde imaju pet koni kajasa, etiri kratka i jednaka, a peti du
gaki. Dugaki kajas je sa obadva kraja spojit sa kratkima; ima na
jednom kraju ute karike, (Ove karike zvali su morgovi. B. J.) a tako
i na drugom; za karike priivena su sva etiri kratka kajasa: vanski
upravno, a nutarni su unakrst kroz utu kariku prvi za desni kraj
dugakog kajasa i za livu valu, a drugi za Uvi kraj dugakog kajasa
248 J. IiOVRBTI,

Volovska orma. Za svaki par volova treba jaram, oje, krpele i

raak. Jaram je etiri uva dugaak, tri cola u kvadrat debeo, na
mistu, gdi dolazi volovski vrat, okruglo izdilan. Na jednom i drugom
je kraju izvrtit. Pod jaram dolazi policica, ko i jaram dugaka, al
uja i taria. I policica je na obadva kraja provrtita. Jaram i policica
su iznutra na dva mista prodlititi. Kroz te dlitke utaknu se plemie,
tanke daice, odozdo kroz poliicu gore u jaram. Na dolnem kraju
ima zarezanu glavu, a gore nad jarmom je na dva ili tri mista pro
vrtita, da se moe jaram prama debjini volovskog vrata suziti ili
rairiti. U plenicu dolazi klini od drveta upravo nad jaram. Kad
se jaram metne volu na vrat, utakne se iglica, drvena ili gvozdena.
U polovicu jarma med plenice dolazi oje, ko jaram ili neto tane
drvo ralasto (drugo ne va|a, jer bi se raskolilo). Grorne ra|e idu
tri do etiri cola priko jarma, a doine do pol volovski rebara. Oje
je skroz kroz jaram provrtito i klinom, obino drenovim, skopano;
taj klin zove se zavoran ili krcaonik. I na stranem kraju je oje
provrtito; tu nataknu krpele, dvi od uva~ dugake, a tri cola iroke
daice, koje su na obadva kraja svrdlom, a u polovici burgijom
provrtite, ili su prodlitite. Ako su burgijom provrtite, onda su na
drenovom kliniu, da se mogu pomicati na riemu; ako su prodli
tite, onda su na daici i na noj se pomiu gore i dole. U jedan
kraj se utakne oje i u obadvoje zavoran, a u drugi kraj se utakne
raak i zavoran. Raak je na stranoj strani rajast.
Po vodi. un. Malo ji ve ima, jer se ne dobiva ume. Bili su
iskopani1 iz jednog komada rasta; na prvo zailjeni, a ostrag tubasti.
Imali su tri a prigratka 3 , a dva kanata: kanat je od pol uva debelo
ostavito drvo, na kom se je sidilo. Prvi prigradak je najuji, drugi
je krai, al irji, a trei je najkrai, al najirji'. Ako je u un dolo
vode, ta se je izbacila sa ispolcem, drvom, koje je nalik na kaiku.
amac. (J. L.) Pravi se od rastovi ili amovi planka, Planke se
skroje i posastavjaju na zemji. Na polovaiie planke priiju se kanali,

i za desnu valu. Svaki je kajas na vali prikopan utom preicom.

Tako su i uzglavja spojita preicom. Na uzglavju su dvojnasti veliki
kalanori (u Privlaki: kalanovi, B. J.) sa strana i na velikom po
dva mala kalanora crvena, uta, ili plava, privrena utom ploom,
ili j.okane lokama. J. L. (Za mog-a itinstva su bile take uzde. Taki
vie nema. B. J.)
1
un se dubi. 2 Na unu bude po etiri kanata. 3 Izdubine. * Koliko
ima kanata u unu, toliko Judi moe un nositi ; za nudu nosi un i
po dva ovika vie. J. L.
 OTOK: RAD. 249

pa se ravnaju uz stranice. Dolrie i polovane planke zovu se doima.

Po dolmi priivaju na dva i pol uva razaleko egije. Za egije pri-
ivaju sa strana stranice amca. Pririi kraj doteu lancem, dok
spoje dolmu i stranice. Kad je to gotovo, priiju stranice za kanat,
koji je priiven na dolmi. To je polovica amca gotova. Drugu polu
rade ko i prvu, samo je na amcu pridni kraj ijatiji od zadnega.
Kad je amac gotov, obrnu ga naopako, pa u sastavke pozatiskuju
mav sa drveta. Po toj maovini priiju uske obrue1, da mav ne
ispada. Priko obrua udaraju gvozdene apke, da dre planke, da se
ne ire jedna od druge. (B. J.: unovi i amci se tiraju veslima
u dubokoj vodi, a motkom se otiskuju u plitkoj.
Za nudu upotrebjuju i valove, iz koji marvu napajaju, a dica se
znadu vozati i na koritu, koje tiraju daskama.)

Sprave i orue za izraivane razne grae.

Svaka kuca imade sikiru, sikiricu i malu sapetu testericu, klite,
turpiju, maklu, kesir i prosto dliee i bar po jedan svrdo. Ona kua,
u kojoj |udi majstoriu, imade jo: priku i dunu testeru, bradvu,
uato dlice, klampu ili vie ni, strug i strugaru.
Sikira ili sikera imade otar ili otarje i ui, u koje se ubija
dralica; dralica je najboja od klinova drveta; za dralicu kau,
da moraju nadilati. Sikera imade veliki, sridrii i mali. Velikima
podsicaju i cipaju drvo, sridnom dilaju, a malom dilaju mane stvari.
Kad ovik polazi od kue u poje ili na stan, obino metne na livu
ruku malu sikericu.
(Ima jo sikira dunara, sikirica za pijuk, klipak, kojom se dupke
dube, , kojim se sice i dubi. J. L.)
Bradva ima uice, na uicama je kratak vrat, a od vrata se iri
prama uicama i naprvo tako, da je iroka ko dvi velike sikere. To
iroko zove se otar. Otar je od vrata neto grbav predni kraj
napoje, a strani neto unutra. U uice se udari dralo. I dralo
je neto grbavo. Ima velika i mala bradva.
Plankada je sikera na formu ko bradva, samo je tea. Norn se
graa tee. Dobili su je od Kranaea.
Keser ili kesir je grbav; imade uice, u koje se udila kratko
dralo; otrica je unutra prama dralu; na uici imade mali eki,
kojim se ekseri ubijaju, al moe biti i bez toga; u otrici, blie
1
Na sastavke dasaka metne se maovina ili maina i privrsti
pijavicama. B. J.
ZBOKNTK ZA NAR. IVOT II. 17
250 J. IiOVRETI,

uieam je rupa, koja je prama otrici tanko producta; ako ekser

ne ide upravo, zakvai se tom rupom i istrgne.
(Ima jo skobla, tesla za korita, strmotesla za stubjike. L.)
Prosto lice: komad dobra gvozda, koji imade otricu prst do
dva iroko. Dlicom dlite plenice u araga, sarice u lojtra, male
dupke kod grae. Za to trebaju maliak, debelo drvo, pol uva
dugako, a etiri prsta debelo, nabiju na dralo i tim udaraju u
dlice. Majiak prave i iz jednog komada, na kraju glava debelo
u etir oka, a dole okruglo, i tanak drak; moe biti uv do dva
dugaak.
Uato dlice izglede ko i prosto, al otrica je sa svake strane
unutra zavrnita ko mali nokat. Za to dlice mora se drvo najprije
izvrtiti, ili se prostim dlicom izdliti, a uatim oisti, popravi.
Pravna makla imade otarje i leda. Na svakom kraju imade po
ijak, na kom je clinak ili bauje. Makla je dugaka dvanajest coli.
Kada se makle duice za kabo ili abar, onda se makli sa grbavom
ili krivom maklom; otarje je na sredini okruglo. (Ima jo strug
veliki Mibak; strug ara, strug divlija; kopa; tim se iste drvene
kaike i rgovi; strug za glavine; mali strug za mosure i prdajice
na gaj de. L.)
Svrdo ili svrdlo. Svrdlova ima vie vrsti. Kratko i najtafie zove
se burgija: okrugla tanka gvozdena ipka na kraju u araf zavrnita,
a gorni kraj u drvo, koje se zove lin, ubito. Burgijom se vrti za
kovake eksere. ivinak je pravi svrdo, pa vrti debelo ko civije u
osovini; dui je od burgije. Lastavicnak je neto vei od civifiaka.
Zove se za to tako, to mu je olrii kraj u pera zavrnit: jedan je
kraj zavrnit unutra, a drugi napo|e; nim se ne moe odma vrtiti,
ve se najprije izvrti sa ivinakom, pa se onda rupa lastavinakom
rairi. Gepnak je vei od lastavicnaka i nemu nalik; ima i veliki
cepnak. Silanik je jo vei; on je bez vrike. Kotura je ko i
ijanik, samo vei; nim se vrte glavine i stupke. (Ima jo svrdo
mosuro i obluar, pa dugako svrdlo za lunicu: tim se provrti
duga uzdu naskroz za prelo. L.) Oepnakom vrte burad, abrove,
stubjike i kace; u te rupe se ubija ep, pa za to se tako zove. iJ-
anikom proire rupe kod glavina u tokova, koje su najprije lasta
vinakom ili ivinakom provrtili, pa onda istom vrte koturaem. Svi
svrdlovi imadu gore drveni clinak, za koji se uvati sa obadvi ruke
i okree. Kad se drveta nekoliko izvrti, mora se svrdlo istrgniti,
da se oisti od griza.
 TOK: RAD. 251

festem. Imade mala, sapeta testerica prika i duna na uzici;

runa za prorezivane ko|a i rezane grana. Prika je testera duga pet
do est uva, trbuasta; na svakom kraju imade gvozdeni clinak, na
koji dojde okruglo drvo od uva, a zove se bauje ili clinak; prikom
testerom ree se drvo popriko. Kad se drvo razrezuje na balvane,
podsike, grede, rogove, planke i ioke, onda se upotrebjava duna
testera; razlikuje se od prike, to je sasvim ravna, zupci su kod
jedne i druge isti: dva zupca otra, a trei je prekinit, da moe
griz ili rizotine izvlaiti. Duna testera imade na gornem kraju po
due drvo, na koje je upopriko usaito bauje za jednoga ovika;
na dolnem kraju ima isto tako drvo i na nem bauje za tri ovika.
Turpija je gvozdena i to ili na tri oka, ili doli ravna, a gori
trbuasta. Ova imade jae zupee; riom se turpija drvo, a onom se
na tri oka otri testera. Svaka imade i|ak, na kom je clinak od
rveta, ali znadu ubiti turpiju i u batur (koan, baturica, batajuka)
od kukuruza.
Klite su od gvozda, doli okrugla glava, a gori drak. Nad glavom
je skroz ekser, koji dri obadva kraja. Ako se na glavi otar kraj
otupi, kae se, da su iskoile.
Klampa ili klanfa je ko prst debelo gvoe u etiri oka, na
obadva kraja podrug do dva cola zavrnito i zaijito, al ne jako.
Kad se grada srizuje, zapoje se komadi klampama, da se ne miu.
Cimermani, koji nisu izuceni, ve samouki, trebaju ove sprave: veliku
i sridnu sikeru, plankau, bradvu, keser, dlica, svrdla, burgiju, u-
niju, colove (mlai kau metar) estar i konac,
Gunija moe biti od gvozda, ili od drveta. To je pravokut, u koga
je jedna stranica dugaka jedan rif, a druga pol rifa. (runijom za
rezuju okove grae i rogove.
estarom okruuju i mire. Talovi su drveni, a na krajevima su
gvozdeni i|ci.
Konac (salerska uzica) je namotan na ekrk.
Oko kue treba jo probojac, vaga vagaa za tovarene paneva i
balvana, gvozdeni klinovi za cipane paneva, pa lanci. Tezgere su dvi
ruice, koje u sredini dole imadu ovelik trbu; izvrtane su na tri,
etiri mista, a u vrtlosine se zabiju vedrii i opletu debelima ibama
ili bak|ama. U tezgera se nosi zemja, kad se gat nasipa, ili se iznosi
puzder. Mora biti uvik dvoje.

*
252 J. LOVRETI,

Sitno kuansko orue.

ilo za krpane kone odore; Mg za, buene kamia; zasubnak;
tim prorezuju zazubnice u kona. Svitnak (traak za gae) uvlae ili
metlicom (otkine se debji komad od domae metle, koja raste u
baama, natakne se kroz struke na onaj kraj, koji je otkinit i nije
ravan, ve ima ko mali zub, omota se oko metlice i uvlai), ili na
Jcosticicu, to je u lea kokoi: na jednom je kraju irja i imade
ko lantru, ovu lantru prodru i dobiju rupu; svitnak pro vuku kroz
kotiicu, naprave malu gulu, da se ne izvue, i uvlae u gae.
Uvlae i na uvaldus, na koji niu grovae. Svitnak uvlae i na
gue pero: pero se oisti od perja, pa se tani kraj prisavije i za
vue u debji ili onaj isti kraj, koji se na polovici proreze.
Torba i to je u noj. Na ovik malo kad ide daje od kue, a
da ne metne na se torbu, koju svaki imade, im poj de za marvom.
Torba je kona. Ako je gola koa, govedska ili konska, onda je za-
klopac nacifran. Tanka i uska koica crvene, zelene i ute farbe rabi
se za vezene ili cifrane. Izvezu araci obluke i u riima zvide ili
tulipane i srca. Jo se pozabiju mala uta puceta. Na sredini torbe
je ruica, koja je lipo nazubrana i stoji na etiri kajica unakrst. Na
dolnem kraju poklopca je priki kaji, tri prsta irok, a u nemu su
Jcalanovi, crni dugaki, crveni krai, a uti najkrai. Crni kalancovi
su isprebijani u okrug ili ko zvizdica, ili ruica. Na crvenima su
ploe okrugle ko kuda velike, al tane; ploe u sredini imadu dva
uva, a izmed ni je tanka alka. Kalanov se tako provue, da je
alka doli. uti kalanovii su iarani bilima, svitlima pucetima. Straga
na torbi je priit kaji, koji je na predrioj strani na vie mista pro-
buit ili probit. Na prednoj strani je kratak kaji, na komu je pre-
ica, kroz koju se kaji provue i za jeziac preice zakvai. Na tom
kraem kajiu ima uta karika, za koju se svee trudna kesa i korice
za no i masat. Na stranem kraju kajia ima mali kaji priit sa
preicom; na taj se obisi tikvica, lipo iarana, ili kepija, iz koje se
pije voa. I kepciju znadu lipo iarati, a forme su iste ko i kod
tikve ili tukvaiia. Torba moe biti jo od telee koe, ili janee i
onda se dlaka, ili runa ostavi vani.
U torbi ima svaki korice za no. Korice su ili od svinske koe,
u okrug savite, ili od vrbovine napravite upravo za no. Ove drvene
mogu biti i arane. Korice vise na kajicu, koji je privezan za ka
riku. Za nu je privezana i trudna kesa, koja imade dva povram u
okrug pletena. Na povrazima je kesa. Na gornem kraju kese su kroz
 OTOK: RAD. 253

nu provuena dva kajica, na kojima je kesa svezana. Ako o e kesu

otvoriti, povue za povraze, ako oe zatvoriti, za kajice. U trudnoj
kesi imade svaki kremen i truda, al meu u nu i novce, osobito
momci i sluge. Na utoj kariki na kajiu ili pletenu povrazu visi i
masat ili ahmalc. Masat mora biti od elika, dug je etiri do pet
prsta i ima ui, za koje se svee. U torbi ima jo i uvankesa ili
od est tala koe saita, ili ovnovske kese. I na kesi znadu neki
imati male kalanove.
U torbi mora biti jo i solenica drvena sa zaklopcom. U zaklopcu
ima otvor sa malim zaklopcom, u kom je opet papriara; moe
biti i bez papriare.
Mlogi imade u torbi jo i ilo i noi za arane, kajiica i uzica,
al i voa i peeni kukuruza, kad je za to vrime, al uvik crvenog i
bilog luka.
Kad nije lula u ustima, onda je u torbi. Lula ima drveni i zemjani.
Drvene se prave od klinove kvrge, ili od okota; mogu biti okrugle,
ili okate. U nutri je okov od pleja. Gore je okov, na kom je za-
Mopac. Okov ima dva uva, a zakopac jedno; kroz ui se pro vue
ivijiea. Zemjani lula. imade razliiti, pa se neke zovu emnice, koje
su najboje, i magarice, koje prave puno bagua; i one mogu biti
okrugle, ili okate. Na dolriem kraju lule je vrati, u koji dolazi
Jcami. Lula je s kamiom svezana ili koncem, ili kajicom. Eami
je ili estilov, ili kupovni, i to ili roani, ili drveni. Drveni kami
prave obino sami Judi: odreu estilovu istu mladicu, proegu
igom. Eoani kami (od estilovine, ili vinovine) ima rog ili zarog
i pipu. Pipa je obino grbava, a dolazi u usta. I drveni kami znadu
napraviti grbav i nalik na roani: metnu ga u vrelu vodu, saviju ga
po vo|i i apnu jakim koncom, pa ga ostave nekoliko dana. Takav
kami znadu i naarati. Kadgod metnu u torbu, al najvie u gep
katu]u za sumporae ili ibice. Prave i drvene take katuje, kod
koji se poklopac izvlai. Znadu ji naarati.

Poslovi.
Lov.
(U lov na zvirad ide malo ko do li samo kradom koji besposlica,
jer je to dosta skupo, pa je samo za bogate i neraine. J. L.)
Znadu puku sasvim rasklopiti, metniti je pod kabanicu ili u torbu.
254 J. LOVRETI,

Oojede blaga i ivadi.

Blago. Kod nas dri skoro svaka kua kone, goveda, svine i ovce,
a sve to zajedno zovu marva. Najvie se dri sviria, pa ovaca, onda
goveda, najmarie koria. Oim nastupi runa jesen, dotiraju kone u
talu. U tali kone rane triput na dan. U jutro oko etiri i pet sati
dade jim koija prvi obrok, oko est sati drugi, a oko sedam sati
trei obrok Oko osam sati ji napoji. Koni se na vodu izvode na
ularu. Drugi put se rane u podne. Onda dobiju jedan, ili dva obroka.
Oko etir sata, pa do sedam sati rane ji trei put. Dobiju po dva
mana, a trei, za no, vei obrok. Kone rane sinom, graoricom,
slamom, a dobivaju veinom, kad rade, i zrna: zobi, jema ili kuku
ruza. Zrno daju ili samo jedno, ili pomiano. Miaju zob i kukuruz,
a jecam daju sam. Od kukuruza se koni najprije urane ili udeb|aju,
al su teki za kas i mlogo se znoje. Ko nema dosta sina, taj daje
u jutro i na veer do napajana sina, a u podne i posli napajana
natrpa u jasle slame jecmene, ili zobne. Na veer se koni napajaju
oko pet sati, u prvi mrak. Ako ima dosta graorice, poemu je da
vati posli Sveta tri kraja, ako malo, onda o Marinu; ako ima gra
orice jako malo (jedan, dva, ili tri voza), onda pomu davati, kad
se pome orati za zob, a to je posli prolitnoga Matije, i to na obroke.
Koni pojedu obrok graorice, ili dva, a onda dobiju sina.
Gazde pomu zobiti kone odma, im ji uvedu u talu, ili bar posli
Sveta tri kra|a i to jedan, dva put na dan (u jutro i na veer).
Dok su koni u tali, dotle se eu eagijom, ali kad se ublate,
znadu ji gi u rupi okupati, makar je i lano. Obino gazde kau:
Sta u ga eat; ee ga reeto!" jer u reetu nose zob konima.
eagija je ko dlan u kvadrat veliki ple, u kom imade etiri do
pet redi ko prst visoki zubova: ti su na gornem kraju sitno nazubjeni.
Izmed dva nazubita zuba je jedan bez zubi, koji zgre prainu.
Koni ostaju u tali do Filipa i Jakoba; siromani znadu istirati
i prije ureva. Iza toga dolaze koni na ditelinu. U avliji imadu
tor; u pol tora, il u kom kraju negovom su jasle; u jasle se na
mee diteline. Ako je avlija mala, onda nameu diteline u kola,
kone svezu za kola, pa neka po vo|i jedu. Kad nestane diteline, a
imade je sada skoro svaka kua, istiraju kone na pau u panak.
Panak je ogradita livada, koja se ne kosi, ve samo pase. Obino
su to slabije livade. Kad se livade pokose, onda putaju kone u te
livade, koje su ogradite. Ako nisu ogradite, onda se tamo tiraju
samo oni koni, koji ne rade. Kad se puste strnaci, siromaniji tiraju
 OTOK: RAD. 255

svoje kone na strriake. U jutru urane, pa ji znadu traiti i do ru

ano doba. 0 svetom Martinu najkane, a ako je zlo vrime, i prije,
dovedu kone u talu. U valovu, koji je ispod jasala, dre bogatiji
po kamen soli; sol korii po voji liu.
G o v e d a idu skoro kroz ilu godinu napoje. Samo kad snig jako
pada, ili ako due, ili je jako blato, ostaju goveda u toru. Zimi ti-
raju u ume, a liti po po|u i livadama, kad se puste (kad se pokose
i ino spravi). (Otoke sa istine podvodna zern^a, pa nije ni paa
osobita, al to ti je toliko, da bar marva kadgod izie. Zato nisu ni
Bog zna kakva otoka goveda, jer nemamo pae ko Privlaani. A u
Privlaki veliko opinsko zem|ite, pa se dobro goveda urane, pa to
upre u kola, kad marvu prodaju. Ko ima puno goveda, uva sam,
ili uzme slugu, a ko ima dva, tri komada, aje u ordu. L.) Vo
lovi, koji oru, su od jasala do kukurunaka uvik u panaku. U
jesen, kad se ve goveda ne mogu u poju ili u umi najesti, iz
nesu jim po jedne, dvoje i vie kroana itne slame. Na pet ili
est glava marve iznese govedar po krorie slame. (Krosne imadu
dvi obluke, dva savita rveta; jakom uzicom svezu krajeve obluke
jedan za drugi. Drugom jakom uzicom svezu pridni kraj obluka za
pridiii kraj druge obluke, a strani kraj jedne obluke za strani kraj
druge obluke; te etiri uzice zovu se brvke; za te obrvke povezu
se druge uzice; gdi se uzice sastaju, tu se jedna za drugu svee;
to je ko prea; otvori izmeu uzica zovu se okna. U kronama
se nosi ino, slama i pliva, samo se za plivu mora metniti unutra
jo i komad stare gube, da se ne rasipa.) Kad jednom dojdu goveda
na jasle, onda se odile volovi, koji rade, od ostali goveda. Volovi
se poemu raniti bojom slamom, osobito zobnom. Od Sveti tri kraja
daju dobre gazde volovima za ruak i za veeru sina, a priko dana
slame, ili plive. Od Svitlog Marina rane svi po malo volove sinom.
Kad pojdu orati, onda se volovi dobro rane. Za goveda je skoro ile
zime rana jedino slama: najprije itna, onda jemena i najposli,
ako od volova ostane, po malo zobne slame i plive. Samo se steone
ili otelite krave, osobito ako ji doje, za se odbiju i nima se daje
po malo sina, da si oiste zube". [Prije nisu marili za krave radi
mlika, samo da otrane telie; zato su pustili, da tele sisa, dok ga
krava sama ne odbije, a kad su dojili, vuklo je tele za jednu sisu,
a stanarica za drugu: mislili su, da tako krava lake pusti mliko.
Sad odbijaju teliee posli dva7 tri miseca, a ue ji tako, da naj
prije redua podoji, pa to ostane, ostavi teletu. Misto, di se krave
doje, zovu okol (u Otoku i Komjatinci) ili tor (u Privlaki). Kad se
256 J . LOVRETI,

krava doji, tele se mora ukloniti od krave. Kad tele tiraju, viu:
lu! a misto, kamo se tele lune, kad doje kravu, zove se teoar.
J. L.J Teoar je misto, gdi se teoci priko noi zatvaraju, a to je
obino u pojati jedan kraj vrjikama prigradit. Kad doje krave, rade
ovako: Kravu otiraju na nezino misto, blizu plota ili ograde, iz rga
operu vime, puste pod riu tele, da opsisa. Dok tele opsisava, svezu
mu oko vrata trarigu, odvuku ga ispod krave i svezu prid kravu
za plot ili ogradu. Dvi sise pooje, a dvi ostave teletu. Mliko pro-
cide na cidilo; cidilo je ili kupovno, ili odreu grli od velike tikve;
s gorne strane grlia tanki kraj odreu, pa na dolni priveu krpu i
na to cide. Kad mliko proeide, naliju ga u lonce. Junad dobiva od
Boia bar za ruak sina. Ako ga ima dosta, dobivaju i na veer.
[Goveda ne eu i ne ciste; ko ji isti: ee ji eagijom. J. L.]
Svine idu priko itave godine na pau. Svine uvaju sviriari.
Kad u po|u, ili u umi skoro nita dobiti ne mogu, daje jim se i
tavi klipova kukuruza i to najvie po tri na glavu. Kukuruzi se ne
krune, ve ji krune same svine. Bojnice (krmae, koje doje prasce,
bilo jesenake, boMnalce, marinake, ili prolitnake) dobivaju za ruak
i veeru napoj: ugrije se koto ili dva vode (koliko ve ima dojnica),
uspe se u spirine, ako ji ima, ako nema, onda u abar za spirine
ili za napoj, pa se na to voda naspe na dvi dojnice po pregrt je-
menog, ili zobnog brana, ili mekina, pa se to promia i u svinski
valov istrese. Kad se istrese, onda se krmae puste, koje za as
valov obliu.
Yelike svine u poju ruju i vade ije od trave, a u umi uz to,
kad ve nema ira, dobiju kukina, ili glogina. Ako se svinar znade
dobro penati, to skida sa raa imelu (J. L.: omelu). To je u zimsko
doba. JRanenice (svine za smok) dobivaju iz poetka slab napoj:
malo spirina, u nima zeja, ili salate, krastavaca, ili jabuka, pa malo
jemena brana. Posli dobivaju bo|i napoj i kuvaju jim bundive (al
bundevsko sime ene otribe), a posli jo i ripica (krompira) kuvanog
i ugnecitog pomiano sa jemenim branom. Napoj od kuvani bundeva
i krompira je gusti napoj. Tri do etiri nedije prije klana dobivaju
ranenice samo sitnog kukuruza i ladne vode. Prasci sisaju po sedam
do osam nedija. U etvrtoj nediji ue ji jisti. Svinar daje prascima
sitna kukuruza. Kad ve budu tri do etiri miseca, onda jim daju i
jeam. Prasce rane kroz itavu godinu, al napoja ne dobivaju, jer
mlogo mokre i krtog svoj zamau. (Krtog je slama, koju bacaju pod
svine; svine za as uvre slamu, pa postane nalik na plivu.)|;
 OTOK: RAD. 257

Ovce. (Ovce dre najvie radi vune. Sad vie nema veliki opora
ovaca, nego svaka kua dri nikoliko komada, koliko treba radi
vune. J. L.) Ovce idu na pau, doklegod je gola zemja, i to
s prolia u umu, a liti, kad se puste strnaci, po strriaka. Idu i po
niva rano u proliee, dok se ne zaoru. Ako je sova zima (bez sniga),
a smrznito je, puste ovce po livada, ili svaki tira svoje ovce na svoje
ito, jecam, ili kupi od drugoga, da smije na negovo ito tirati, al
znadu i kradom tirati na tue. (oban jim ogradi u polu okol i
oni planduje s ovcama. Svako jutro ide divojka ili mlada po mliko,
pa stane na vrata i puta polako jagarice jedno po jedno med ovce;

" &"- "

*v*
/-
JV'\
. J r%. *.. ";
i

* {$
6* '
*
#^
' : & - <
7. 1
& - "' ^*
v 1
% : . .. '"i 'wRk ''*' .:.?-!:
4 :>,
ii'v I" *:#. !-'' ^ """

i
_: C : ^ - - -

SI. 39. oban, corda i svinar (liti).

ooban vata ovce gvozdenom kukom (tapom) za nogu i doji. J. L.)

Kad snig zapane, onda se ovce u niski jasala rane sa slamom, ili
kukuruzovinom, s kojom u najnovije doba poimaju raniti i goveda.
Obino pojedu goveda kukurunak jo na nivi. Dvi do tri nedije
prije jariena dobivaju ovce sina za ruak, a kad se pojane, onda i
za veeru. U podne, ili priko dana dobivaju i daje samo slame.
Ako ovik ima oporak ili opor goveda, ili svina, ili ovaca, onda
ima svog govedara, ili svi nara, ili obana. Dapae ima svog pastira i
za 56 svina, ili goveda, ako ima svoje muko ite. Inae tira u
jutro seoski svinar svine, corda goveda, a oban ovce. Svinar puca
kamfijom, corda svira u rog, oban ide od kude do kue, pa istiruje
i sam iz avlije. Goveda, svine i ovce ne ciste niim. Samo liti svine
znadu esto kupati u rupi, ili na potoku, a ovce okupaju prije nego
to ji oiaju.
258 J. LOVRETI,

Kad se kobila dribi, krava teli, krmaa prai, ili ovca jani, to se
pripusti voji bojoj'. U sluaju, da se ne moe oprostiti, pozovu
pametniji babicu. Kad se krava oteli, ili kobila odribi, pospu mlado
soju, da ga mater boje olie. Inae se ne brinu puno za nega. dribe
ide sa kobilom za kolima ve iza nekoliko dana. Ako sustane, metne
ga koija u kola.
Ako kravu doje, odbiju priko dana tele, a priko noi spava
s kravom. dribe sisa, dok ga kobila sama ne odbije. Ako se je
krava u prolie otelila, sisa tele do Mioja, ili Luina. Prase sisa
sedam do osam nedija: prolitnaci sedam, a jesenaci osam nedija.
U novije vrime brinu se Judi, da pobojaju svoju pasminu (tragu):
kobile vode pod carske dripee, krave pod seoske bike, ali se jo
malo brinu za svine i ovce. Sada ko i prije imade svaki svog nerasta
i svog ovna, a ako ima opor, i po vie ni. Jedino to neraste i
ovnove malo boje rane.
Ko ima opor goveda, taj ima svog bika. Bika ili sam odrani,
ili ga kupi. Prije je skoro svaka kua, osobito bogatija, imala
svog dripca, bika, nerasta i ovna, ili vie ni. Sada jim u tom smeta
mlogo zakon.
Blago hod posla. Koni voze i oru, pa dok je prije trijest godina
bila velika sramota, da se kobila upree, sad je to ve obiaj.
Dapae prije nisu ni orali na konma, ve samo na volova, i to po
osam, a sad bome vie ji ore na koria, nego na volova. Ako i ima
volova, to s nima trguje: kupi, porani, pa proda.
K o n e p r e g u o v a k o : Koni se privedu k rudu. Ako ne e
oma da lipo uz rudo stane, vikne ga koija po imenu i kae: arto!
Kon se artohne i stane uz rudo. Koija uzme am, pribaci konu
priko glave i namisti ga na leima. Ako je poram, mora konu rep
ispod straneg prnaka izvu. Sad se uzmu uzde sa ruda, pribaci se
vanski kajas priko glave, natakne oglavina na nos, uvali zvala konu
u usta, podigne oglavina i privue konu priko uiju, zakvai pod-
branak i zakopa lanac ispod brade. U uvu vale iznutra ima pri
kopan mali lani, a u uvu iznapoja kvaak. Na taj se kvaeak lani
zakvai. Posli toga uzme se ular i oko kajasa svee za kariku, to je
u jastuku. Kod poramova se nataknu predne i posli toga zakvae
strane strange. Ako su amo vi sa ogrjom, onda se ogrje natakne
konu na vrat, prije nego se vali.
Na konma se i drja, a oni vuku i kopai plug, kad se kukuruzi,
ili krompir, ili gra prai, ili zagre.
 OTOK: RAD. 259

Imade jo, i to boji gazda, koji oru na volova, pa sad pregu po

est, etiri, a neki su poli prei i po dva u plug. Nekada su pregli
po osam u plug: prvi par se zvao prednaci, za nima su estinaci,
onda dolaze pogoniari (J. L.: po'jonai), a najposli omiari. Svi
volovi s desna, koji dolaze u brazdu, zovu se braMaci, a s liva
vanaci. Jai volovi dolaze u brazdu. Kad se vata po est volova,
onda otpadaju estinaci, a kad po etiri, onda pogoniari. Siromaniji,
koji nemaju dosta volova, pregu i krave, pa se esto vidi, gdi
dva vola i dvi krave oru. Nikada ne pregu kona s volovima, ili
s kravama.
(J. L. Kada oru, ako ode navraati volove na livo, viu: o/ To
se vie samo na prenake. Kad ele, da se skrene desno, viu: stuh!
Kada vanak istira branaka iz brazde, vie se na branaka: ejs! Ako
branak istira vanaka, vie se na branaka: a! ili cahaj! Ako se
prednaci pritiruju, vie se na branaka: o! ejs!, a na varika: stuh!
a! Evo ovako viu : a, bika! Ejs, maleta! 0/ ejs! risona! Stuh!
a! revka!
uo sam kako divojke pivaju o tome:
ito vozi moja mila dika, Volovima ovako besidi:
ito vozi, a kangijom puca, Ga! le! kajla! Evo ide frajla!
A u meni moje srce kuca. Ga! le! revka! Evo ide seka!
Iz daleka mene ugledala, Al kad mene dika bole spazi,
Al me nije ela pripoznala. Kako spazi, ta s voza silazi,
ito vozi, a na vozu sidi, Pa povika iz sveg grla dika:
Stuh! Boj! bika! Stani! Evo dika!)
Kako se blago isti ili jalovi. dribae se uvrne, ili ustroji.
Stroje ovako: [dripca svezu za sve etiri noge jedekom, povale ga
na lea, pa niki troja uzme huku, a to su dva klipa svezana na
jednom kraju jedan s drugim. U ta dva klipa zavati se ivot ko u
procip oozdol gore. Onda se ona dva nesastavita kraja klipova svezu,
pa troja (majstor) samo otrim noem razreze kesu, zaree u ivot,
izvadi jajca i marvine icisti; ilu, na kojoj su jajca, izree malo.
Onda se rana namaze vitrijolom, ili terpentinom, (cistom maom i
natru soju), a kona tiraju po nikoliko dana i jae ga, da se razoda.
Ima ji, koji iste, a ne zavate ivot klipovima, nego samo dripca
svezu, povale i oiste, a onda usijanim gvoem ranu ispale. J. LJ
Kod nas obino kone jalove, jer kau, da je tvri i da se boje dade
uraniti. dripce i bie jalove u Privlaki ovako: Jedekom se omotaju
sve etiri noge i jedekom povuku, a ivotina upane i izvali se na
lea. Sad majstor uzme kesu, jaja iz kese iupa i utira u trbu, a
260 J. LOVKETI,

ilu, na kojoj su jajca il

muda, rukama zgnei
a se mora osuiti; kesi
pri trbuvu svee jakin
koncom i poso je gotov
Kone, a tako i bici
ritko troje, ve nera
V stide ili prasce, nera
j VP stove i ovnoTe. [Ima ji
koji i kod bika zavati
ivot klipovima, pa on;
udaraju ekiem, dok m
tuku. Nerastie sami
/
ustroje i namazu ranici
maom i soju. J. L.

I Kad se kori njalovi, mori

se svaki dan jaiti, t<
obino rade momci, ds
se prooda, da mu kess
jako ne zatekne (otee)
Psi i make. U kua
v
Ff '.f ' ".* -*t*tt - " : a osobito na stanova
dre Jui i po vie pasi
i maaka. Pas, koji j
uvik kod kue, zove s
Si. 40. trojac.
kuni pas; priko dan
je obino privezan ni
laneu. Oko vrata ima kaji, na kom je alka, a u alki je lanac. I
prvi mrak pusti se pas s lanca (t. j . : odvee mu se kaji.) Psi
neki zovu: Mr (a malo: kere), ili uko. ensko pseto zovu i kuja
Kuja (kujica, kuka) se teni, a oteni Unie ili tenad (tene, pse
tance). Pastiri imadu svoje pse: svinar svinarskog, a ovar ovar
skog, a kadgod ima psa i govedar. Pse rane kruvom, a kad gazd
jede meso, dobije pas kosti.
Maaka ima i po vie u kui; rane ji kruvom, al ji ene vis
vole, pa dobiju i mesa i slanine. Maka se maci. Kad zanese (kuj
ili maka), onda se kae, da su skotne. Maka ornati maie.
Blago po dobi. Koni. Kad kobila zanese, kae se, da je oSdril
nila, da je Mrebna ili Mribna. Prve je godine Mribe, druge m
(muko je omak ili Mripi, a ensko omica)7 u treoj Mribac
 OTOK*. R A . 261

Mribica, u etvrtoj ili Mribac, ili kon, kad je poistit, i kobila. Boga
tiji ne pregu (ili ne vataju u kola) do tri godine, a sirotina i od dvi.
Goveda. Kad krava ponese, kae se, da je stelna ili steona. Prve
godine je tele, druge godine june, muko bii ili bie, ili juni,
ako je oistit, a ensko juniica. U treoj godini je muko bik, ili
junac, a ensko je junica, i to, dok ne izrastu. Onda je muko bik,
ili vol, a ensko (kad se oteli, prvotelkina; potli je krava. J. L.)
Izrastu sa etiri godine. Neki muke telice uvrnu od dvi nedije, jer
vele, da bo|e rastu i dobiju vee rogove; u drugoj godini obino
muke pojalove ili ujalove, a najlipeg ostave za bika. Ako kobila, ili
krava, krmaa, ili ovca pobaci plod, kae se, da se je pojalovila.]
Svine. Kad krmaa zanese, kae se, da je suprasna, a posli se
oprasi. Prve je godine prase od proliea do jeseni, a onda je nazime
do godine; od godine je godinak do podrug godine, a onda je do
dvi godine podruMak; od dvi godine je dvogoac, od tri trogodac,
a kasne je staro krme.
Muki se prasci postroje prije nego se odbiju od sise; najbo|i se
ostave za nerasta: prve godine je nerasti, a posli nerast. Postrojite
prasce zovu bravii a enske su krmaice. U drugoj godini je
bravac i krmaa
Ovce. Prve je godine jane, a muko ovni; druge godine ilee,
o onda je ovan; ako je ustrojen, kopac; kopi se u drugoj godini.
ivotinska imena. Koni. Po d l a k i : ila ili bilac, sasma bil,
ili samo malo crne dlake u repu i grivi; erav, ako je groast (ko
kude mistiavo ima crne dlake); zelenko, ako je vie zelenkast nego
bil, ili groast; dorat, tavno crvene dlake; rio, crvene dlake; kula,
ute dlake; alat, ni pravi rio, ni pravi kula; vranac, sasma crne
dlake; mrkoo, mrke dlake; cvitan, koji imade manu bilu pigu na
elu, a zovu ga i vicko; lisac, koji imade veliku bilu pigu na elu,
koja moe biti i priko nosa; brna, ako je piga priko nosa uta;
putal, putko, ako ima noge bile dlake; argo, ako je aren; plavac,
ni mrkov, ni dorat. Druga imena jesu: barna, becar, bua, cesar,
davor, feko, galin, madar, malin, mako, milko, pajko, sarva,
seme, sene, andor, sima, tatar, tindir. (Kobile): ilaa, cundra,
dorua, jula, cvitka, cura, kulaa, linda, lisa, liska, juba, mala,
manda, mila, molda, mrkua, plavua, plavica puta\a, surka, ze
lenka, vrania, eravka.
Goveda. P o d l a k i : (Volovi): Galea, galona, garona (li.), crn;
mrkona, mrke dlake; crla, crvene dlake; ujo, ute dlake; zelo,
zelona (L.), zelen; bila, bilona (L.), bil; argo, aren. Po r e p u
262 J. LOVKETI,

i r o g o v i m a : kitona, imade gust rep; jela, veliki, malo uviti ro

govi; irona ili sirov, ako rogovi idu irom; erav, ako ima arene
rogove; prvan, ako rogovi idu naprvo; vila, ako su rogovi nalik
na vile; ilov, rogovi ijasti. P o p u s a k u (pusak, kud pia): ako
je pusak dugom dlakom obraso, onda je risona. Druga imena: barna,
bika (L.), bimbo (L.), bua, darov, gorjan, kajla, kesa, kormo,
maleta (L.), mileta, revka (L.), sarva, silaj, svilaj, suda, uman,
vidrona (L.), vola. (Krave): Bea, bilava, boca, bozurka, bvlka,
crla, crvenka, cura, onka (L.), dragula, garava (L.), grabula, je-
linka, Usula, mazuta, milka, milava, mrkuja, perula, plavula, pr-
vula, rumenka, smava (L.), arula, irula, irka, umava, vilarka,
zelava i elava.
Svine. Obino daju imena samo krmaama i nerastovima. (Ne-
rastovi): Musa, rade, ciganin, sivko, putko, milan, davor, janko,
arac, ektor^ (miko, sivona, arga, kota, bila, dives. L.) (Krmae):
Dugoa, kriloa, sivoa, kloposa, kusara, dragula, paunica, mazuta,
putka, ciganka, (biloa, zeloa, eravica, senoa, klopa, cocka, e-
erka, golubica, janoa. L.)
Ovce. Samo ovnove zovu imenom, i to daju imena konska, ili vo
lovska. (Sua, ara, bula, krna, roga, uja, gara, barna, garona,
arga, irga, fran, frca, kozona, koza. L.)
Psi: Amidor, cigan, lisko, kudrov, btlov, ksov, arov, zejko,
liska, ara, bulka, bula, kusa, ektor, cuca, cura, sokol, fina, fida,
brko, zora, (utov, kulin, morgov, morga, cifra, nekla. L.)
Makama ne daju imena, ve ji zovu: maca, cico, macica, mica,
ili jim daju imena: Pero, Andrica, Persa.
ivad. Veina kua dri samo kokoi i guske; kokoi u avliji, a
guske istiraju priko dana na put ili drum. Patke dre oni, koji su
blie vodi, bilo ta tekuica, ili bara. Pure dre one kue, u kojoj
imade bar etiri ene. (Guske, patke i pure otrariuju i na stanu, jer
guske i patke trebaju vode, a pure treba da su na livada. J. L.)
Sada dolaze u modu i morske kokoi ili perlincice.
Velika ivad se rani kukuruzom, jemom i zobju. Na kokoji
badnak (dan prije baiiaka) rane se devet puta i to u jedeku.
(Od zobi kokoi dobro nesu jaja. Da guske i patke budu zdrave, rane
ji kukuruznim branom i listom od kopriva. Ne smiju se raniti
mekiuama, kad nesu jajca, jer e guii biti nemoni: izvrtat e
se na lea, a ne e se moi ispraviti. Ako koko snese jaje b ez
|uske, kau, da je jela mekina pa je snesla bez\usak; ako guska ili
patka snese bezjusak, kau, da ju je ko udario nogom u rep. L.)
 OTOK*. RAD. 263

Kad koko, guska, pura, ili patka, to je jako ritko, nakvoca, na

sadi se. (Kad koko kvoca, a ne ele je nasaditi, kupaju je u ladnoj
vodi, ili je agre ispod repa. J. L.) Koko obino nasade u gnizdu,
gdi nese; tako i gusku. Puru moe, gdi ode, a patku samo na
gnizdu, gdi je nela. Pod koko se metne 1718, pod gusku 7-9,
pod puru 2025, a pod patku 1718 jaja. Izbiraju se to krupnija
i frija jaja. Jaja se ugjenom naaraju za to, da se poznade, da li
koja druga podnaa. (Nasauju se kokoi najrae na Ovitnicu, a i
onda paze, da se nasauju, kad svit ide iz crkve. L.) Koko sidi tri,
druga ivad po etiri neije na jajima. Pure se skidaju s jaja obino
drugi dan, da se narane i napoje. Sama se ne e skiniti s jaja.
(U kog kvoka sidi dvi nedije na jaja, pa vie ne c'e siditi, treba
samo jajca zakopati u ubre, pa e'e se polei. Pilii jagodnaci su
oni, to se legu, kad jagode cvatu; ti su slabi i rado crkaju. J. L.)
Pilii se rane itom, sitnom provom i meom: zaprpa se malo ku
kuruzna brana s vodom, da nije ni previe mokro, a da nije ni
suvo. Guii, purii i paii rane se samo meom. Za purie se u
meu metne zeleni kopriva, ili zelene diteline. Kad purii obole, za
mete ili zaprpa jim se mea sa rakijom. (ivad se po dobi zove:
1. kod kokosa: pile, oroi, oros, oromn, pitli, pital, pito; ko
kica, koko, kvoka (koja pilie vodi); 2. kod gusaka: gue, gusak,
guica, guska; 3. kod pataka: pae, patak, paica, patka; 4. kod
pur: pure, purani, puran, purica, pura. L.)
ele. Oele dre Judi u konica, koje su spletene od div|e loze, a
umazane snapoja blatom, u koje se pomia govedske balege. U ko
nici su krtenice (dva klipa unakrst, jedan gore, a drugi malo nie),
za koje ele privrste sat.
Kad se pusti roj, onda elar pazi, gdi e se uvatiti. Kad se ele
malo smire, popne se do ni. U zubi je lula, a u ruki zapajena ka-
dionica, da se pui. Konicu prije vratiem1 dobro iznutra namaze,
na dugakom i gore rajastom prutu postavi pod roj i onda polako
ga perukom smete u konicu. Konicu ostavi do na veer pod drvetom,
samo pod liu podloi kaku dasku, da nije na zemji. U veer prenese
konicu u elinak2.
1
Vrati je cvit, koji imade dugaku stapku, na vriki listi, koji
je okolo sitno narezuckan, a dugaak ko prst; dole je jedan prama
drugom
2
45 u redu. Cvate sitno uto, a cvit dosta tvrd.
elinak je drvena zgrada, dosta dugaka, sprida je 1 fat visoka,
a ostraga etiri uva. Pokrita je daskom. Obino je okrenita prama
istoku, a samo malo prama jugu ili pod pol dana.
264 J. LOVRETI,

- ele pod jesen tue. Iskopaju rupu; u rupu udare raskolit klipi;
u klipi zataknu sumpora; na rupu postave konicu i omotaju gubom,
ili poriavom. Gorui sumpor omami elu. Konicu sa strane udaraju,
da ela ispade. Za svaku konicu iskopaju po jednu rupu. im ko
nicu skinu sa rupe, odma je zatrpaju. Na to okrenu konicu gore,
izreu prazno sae, a zatim izvade krtenice, koje su izvana kroz
konicu udarite, podignu konicu nad abar i med spadne u abar.
Med se proda, samo se neto ostavi za kuu. Taj kuni med pri-
tope u kotlu, ili u tavi na slaboj vatri (zato se i zove topleni med),
a rade to zato, da se med due dri. Votinu takoer prodadu, samo
to si ene neto ostave, im vote konce i tkane laneno i konopjeno,
kad se trza.
Kako se ivotine dozivju i tjeraju. Koni se vabe: na! mali!
,/ Tiraju: arto! (Zdribe: prse/ Kobilu: ote! J. L.) Goveda vabe-.
na! milka! na! (Na-na! irona! Tele: lu! J. L.) Kad kone, ili
volove tiraju, onda ji opomenu po imenu ili kau: ajde! Kad ji
nutkaju, da boje idu: ajde! rano, ajd! Na volove u plugu viu :
! hajde! Kad oe, da volovi okrenu s desna na livo, povie ko-
ija: o/, a kad s liva na desno: stuk!
Svine. Kad oe, da ji vrati, vie svinar vraaj! a kad ji vabi:
gic-gic-gic! mali-mali-mali! packo-packo! (gi-gico! kui-Jcui-ma-
leko! J. L.) Ili zovnu po imenu najjau krmau: Kriloa! kriloa!
Sivoa! sivoa! Ili vie: gic! prase, gic! Ili naprosto vabi prase.
(Tiraju: uo ! uska! ala! J. L.)
Ovce tiraju arjau, a kad oban oe, da se razdile, onda vie:
rastrk! rastrk! rastrk, kad se utiraju u ovaru, onda: trk! trk!
trk! (Ovce i koze vabe titrajui desnom stranom jezika ukraj desne
strane neba kraj gorne ejusti ko da izgovaraju k. Tiraju: eo! arija!
J. LJ
Pse zovu po imenu, a tako i make. (Psa zovu fiukom; maku:
mac-mico! mies! J. L.) Tiraju (pse): uki! mar! ibe! (maku):
sic!
ivad. Kokose vabe: pi-pi-pi! ili coka-coka-coka! ili pipice-
pipice! mali-mali-mali! (ili tuki-tuki-tuki-tuki-tukice, tukice-tuk! Ti
raju: i! J. L.) P u r e : bi! puro! bi-bi-bi! (bi-bi-bi! puro! bi!
Tiraju: i! pur! ludo! luda! J. L.) G u s k e : guso-guso-guso! ili:
uge-uge-nge! ugice-ugice-ugice! birice-birice! (Tiraju: ve! gus!
Guie vabe: gudo-gudo-gudo! J. L.) P a t k e : li-li-li! (ligo-ligo-
ligo! ligice-ligice ! Tiraju: pat! J. L.)
 OTOK: RAD. 265

Kako se postupa sa ivotinama. ^ui obino vole ivotine, a

osobito kona i psa. (Ko najvie koje ivotine timari, taj te najvoli.
Mlogi |udi bo|e vole kona, ve enu. Bar tako kau. J. L.) Eitko
da e koji kona tui, osim to ga kan^ijom osine, ili da boje ide,
ili kad se plai ili od ega zazire. Ako je teko, on e ii, kako vele,
sa na bicu, nego da tue svog kona. Ako je blato, to e rade
ii piiee, nego da kona mui. Otii e u Ukovar (uje se i: u Kovar)
(28 km daleko) piiee, a kon e stajati u tali. (A dikoji su ne-
smijena srca, pa tuku kone, gone ji i ne tede. J. L.) Ako vide, da
ko kona ili drugu koju ivotinu tue, ne mogu se uzdrati, da mu
ne kau: Ne tuci ga kolcom, ve reetom, ili kukuruzom.
Nai Judi obino maze ivotine; ako jim jako skrive, znadu izvui
i vrui batina, al e posli, osobito ako je sam s marvom, poeti
ovako: Vidi, da si me sluo, ne bi bio bijen! Zapamti si to, pa
nemoj nikad vie toga raditi. Na to e ga po glavi, vratu, ili pleima
pomilovati.
Pse i svirie ekaju ispod vrata i po trbuvu, to jim je jako
drago. Zato e se krme, kad doe do pastira, uvik javiti: ha, ha,
ha! i upravo e se nasloniti na uvara, da ga pomiluje.
Make i pse miluju osobito dica, al i stariji znade pomilovati ji,
makar samo po glavi.
Bolesti kod ivotina. (Koni.) Sakagija ili Mribecak. Kon oteee u
vratu, a bale mu cure na nos; kad sakagija sazrije, provali se ma
gdi. Tele, da tu bolest moraju priboliti svi koni.
Karaku. Konu oteku noge i epa; ne da se izliiti, pa za to ni
ne lie, ve take kone, im osite, prodadu. Niki kau, da na kara-
kuu kon oboli, kad se vru napaja. G-riSa je bolest trbuva; kon se
od boli vaja. Zura je bolest u glavi; kon glavina ko pijan. aba.
Konu se napne na vratu ko aba. Sipoti. Kon odbija boinama
(slabinama) i kaje; to je bolest bili gigerica.
Napokon se kon okrvi, kad se najede mlade trave, teko mu je
dijati, pa se naimje.
(Goveda.) Basprnaea. Otee u papaka. Berenaa se pojavjuje
najvie kod debeli telia. Tele potui, gubica mu je vrua, a oi
mutne; mlogo ji od bedrenae pogine. Metil je bolest bili ^igerica:
na ^igerica ima nekaka ivotina ko balavi pu. Govee kaje, blija
(sasma mekano ide napoje) i slabo jede. Obino ugine. I govee se
moe okrviti. Nadam. Govee se najede mlae diteline, napije se
vode i napirie se. Ako ga ne tiraju, da tri i da problija, pogine.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT . 18
266 J. LOVRETI,

(Svine.) Gronica je bolest u vratu: vrat otee, a krme ima

ko groznicu. Lako svine tu bolest priboie, pa ji malo skapa. Resa.
Navru ile u vratu, a krme slabo jede. Eesa znade prasce utamaniti.
Baktavica. Krme odbija boinama. Gue. Krme otee u vratu. I
krme se moe okrviti, a moe i problijati.
(Ovce.) Metil. 0 nem sam ve reko. Suga. Koa se zacrveni i
jako svrbi, a kasne se okrasta i runo ili vuna spane. Ospice. Napnu
se milci (miurii), koji su isprva crveni, a posli nagnojeni. Vrto
glavica. Ovca se najedanput okretati na jednom mistu, dok
ne upane. Kad ju to malo projde, pase, al slabo napriduje i vuna
s ne spada.
Lijekovi za ivotine. Oim |udi opaze, da je Mvotina potuila",
uvate je i nareu joj ui i rep: po uvu se udara ibicom, da krv ide;
to je prvi i najglavniji lik kod ni. Kad vide, da to nije pomoglo,
uzmu sireta, i to ako mogu dobiti vinova, natucaju biloga luka
nekoliko ejeva, metnu u sirce i tim ivotinu napoje. KaraJcu i
sipote kod kona, bedrenacu i metil kod goveda, gronicu, resu,
daktavicu, guu i blijane kod sviria, metil, ospice i vrtoglavicu kod
ovaca ne lie nikako. Sakagija (Mribecaci. Pri se sol u tepsiji, da
se dobro ugrije; metne se u strunicu i obisi bolesnom konu na
gubicu. Onda se dribeaci prokinu i ispare. J. L.)
Sipliva kona prodadu ciganima. Griu lice siretom, u kom ima
stucana bila luka; to isto rade i kod sure. aba se rastare: rukama
po noj pritiu i oblau vruom vodom. Ako se konu poeme na oku
navlaiti biona, obise mu na vrat bile loze i ispiru oi ladnom
vodom. Kad se Icon okrvi, nareu mu ui i rep; kad poeme idi krv,
odlane konu. (Miaci ili mievi. Uzmu se klite, pa se riima miaci
izdrope. Kur jace zube treba poodbijati. Ako skotina stane, na
pajaju kona gorkom soju. Ako kon kale, napajaju ga sumpornim
cvitom. Korie treba pogladiti ispod uica dlanovima, da ne bi
dobili suru; ako ura napane na ni, baje se kolincem od slame i
veli se u triput: BiM, Sura, evo od slamke kolino. Ako su na konu
vlasovi na nogama, treba bolesno misto ribati novom trangom, dok
krv ne poe, a onda namazati cistom mau i slancem zasuti. Vlasovi
se zavijaju i travom vlasu|om. Kada u kona stane mokre, kazuju,
da je dobro nasuti sitne i Jute paprike onamo, kud mokri. J. L.)
Kod goveda lice rasprnacu tim, da papke peru ladnom vodom i u
vodu uliju neto sireta. (Kad goveda noge bole, kade ji svetima
travama ko i kranina. Teletu pro vrte ui letkom, da ne dobije
bedrenae. J, L.)
 OTOK: RAD. 267

Svirie ne lie nikako. (Ko bi rado, da krmae trase nerasta,

treba jim nasuti u napoj dosta Jute paprike. J. L.J
Kod ovaca ugu lie ovako: U vodi skuvaju duvana kraka, pa
tom vodom ovce peru i pospu plavetriakom (plavim kamenom, modrom
galicom") u sitno stuenim.
Druke pripuste Judi bolesno marvine dragomu bogu. Ako crkne,
utii se: Bog dao, bog uzeol Gdi je marve, tu i tete!
Kad marvinee, kon, ili govee crkne ili krepa, crknito govee,
kona, ovcu ogule (oderu mu kou, J. L.), odvuku ga u kakvu rupu
i tamo ostave, nek se psi i tiee aste. To bude osobito na stanu.
Ako je u selu, mora ga zakopati, pa ga zakopa gdigod u jiviku,
i to na misto, kamo se slabo dolazi. (Govee odnesu cigani, pa po
jedu; tako isto, kad ugine krme, ili ovca: sve to cigani potroe.
J. L.)
Obraivane zem}e.
Prireivane zem|ita. Kad se ode od ume, u kojoj uvik ima
i grmja i ikare, nainiti niva, ili livada, mora se najprije iskriti.
Veliko drvee, koje se moe za to upotrebiti, podsice se i izradi
(u prijane doba na kolce, vrjike i prosikove) i odveze, a ostalo se
zapali, pa gori po nikoliko dana. Kad se vatra utrne, onda dojdu
Judi sa budacima1 i iskapaju mane paneve, pa te mane paneve na-
slau na vee i opet zapale. Ako i sad veliki panevi ne izgore, ostave
ji, da trunu po malo, pa oru i oko ni. Takve nive zovu se krevine.
Kad zemja izdade, mora se poubriti. Ko ima mlogo zem|e, imae
i mlog'o marve. Liti dobivaju ubre skoro samo od oni goveda, koja
ne rade. Ta se goveda priko noi zatvore u tor. U jutro govedar ide
sa gvozdenom lopatom, pokupi balege i baca na jednu rpu. Ako je
marva (govea) u umi, onda lee pod raom i tore umu. Priko
lita ubre nive ovcama oni, koji imadu mlogo ovaca. Ovce dre u
letva, u ogradi, koja je od kupjeni letava napravita2.
1
Budak ili trnokop je dobra pol uva dugaak, a polanicu irok,
u vratu je zavinit, da gore glede, a daje od vrata su ui, u koje do
lazi drak. Budak ima otricu, al je odebela, da joj ni cigle ni korene
ili ile drveta ne kode. Mm se kopa tvrda zemla, osobito, ako je u
noj mlogo cigala; babice se livade: iskapa se trne i panevi. Da ovik
ima jaci mv, mora biti budak dosta teak.
2
Letve se prave ovako: Uzmu se dva vedria (dvi letve od etiri
uva duine) i na ni se priiju ekserima tri do etiri dugake letve.
Jedna se letva priije priko, na jedan vedri gori, a na drugi doli.
Za tu priku letvu priiju one dune na onom mistu, gdi se sastaju.
Taki imade vie, etiri do deset komada, prama oporu ovaca. Izmed
*
268 J . LOVKETI,

Ovcama tore liive pod kukuruz.

Zimi je marva ili u tala, ili u torova. Ako su korti i goveda za
jedno, miaju ubre; ako nisu, onda meu svako za se. U novije
doba prostiru slamu pod koiie i goveda, da dobiju im vie ubreta.
Za ubre se ue brinu nita, dok ne sazrije, dok posvema ne strune.
ubre izvoze ili u proliee, ili u jesen. ene uzmu motike i kori-
tanca stara i prodrta, pa motikom naspu u koritance i koritancem
bacaju u kola. ]^udi imadu troroge vile gvozdene, pa dima bacaju
ubre u kola. Najzrelije ubre voze pod ito i u vinograd, slabije
pod jeam i zob. ubre i trulom slamom, al samo pod kukuruz.
Kad jesenske, ili prolitne kie udare, bude vode i odvie. Podvodno
zemjite rabe ili za livade kosae, ili za panake. Imade ji, koji su i
orali, ali su se okanili jalova posla. Evo to kau: Sto nije za livadu
dobro, nije ni za nivu! (Di je zemja podvodna, iskopaju #,. samce
i kanale, da voda otice. J. L.)
(Nive su bile ogradite, jo dok je granica bila. Mee izmed niva
zovu se jedinice; to je pedaj irine nepoorano. J. L.)
Najvei gruntai 1 imadu 70100 jutara zemje. Mani imadu po 50,
30 do 40, dosta ima od 20 do 30 jutara, a tako od 10 do 20 ju
tara. Ko ima ispod. 10 jutara, taj si siroma, al ji ima i sa 2 do 3
jutra. U Privlaki su jo vei gruntai 2 . Tamo imade samaca dosta
dva komada ubije se kolac, za koji se letve divlom lozom svezu. Loze
se zovu guve. Na jednoj strani se mogu letve otvarati. U te letve
utiraju ovce priko noi. Kad naubre onaj zatvoreni komad zemle, to
bude za etiri do pet dana, onda oban letve izmakne i tako znadu
priko lita naubriti nivu od nekoliko jutara. Uz letve imade oban
svoju kolibu, koja je dugaka, da se u noj moe pruiti najvei ovik,
iroka, da moe u nu dvoje lei, a visoka, da moe u noj siditi, a da
se glavom ne dodira krova. Koliba je na 2 toka, a sprida imade
dva ruda, a u nima dole dvi noice, koje su visoke ko i tokovi. Za
ruda uvati oban i privue kolibu za letvama. Sprida imade vrataca,
kroz koja se uvue u kolibu, a kraj vrataaca desno mali otvor (penger
bez stakla), kroz koji dolazi zrak i svitlo. Otvor je tako malen, da se
ne moe provui glava. Kad oban seli, letve se natovare na kola, a
koliba svee za kola.
1
Veliki Lukii: 1) 50; 2) 47*; 3) 37); 4) 5; 5) 1044Q 0 ; 6)
610Q 0 (20 dua). Mui: 1) 417; 2) 47a; 3) 28; 4) 47 2 ; 5) ;
6) 692Q 0 (25 dua). Lui: 1) 407*: 2) 3 7 2 ; 3) 24; 4) 47*; 5)
532Q 0 ; 6) 6 6 9 0 0 (18 dua). Mali Lukii: 1) 4 1 ; 2) 47*; 3) 257*;
4) 5; 5) 7 0 9 Q 0 ; 6) 5 8 2 Q 0 (9 dua). [1) nive; 2) bae i jivici; 3)
livade; 4) panaci; 5) vinograd; 6) avlija],
2
G-runtai u Privlaki su: Jurii, Jelii, Matici, Grgurovci, Budiii,
Antolovii, ajnovii i Kurjakovii. Ti su imali priko 90 j . do 105 j .
kui je bilo od 11 do 50 dua.
 OTOK: BAD. 269

sa 20 do 30 jutara. U gazde broje one, koji imadu od 50 jutara

vie1. (Otoani su mali gruntai: najboje kue nemaju priko etrdeset
jutara zemje, a koji samae ima 1214 jutara zemje, kau mu, da je
gazda. J~. L.)
Sijane i obraivane usjeva. Kod nas se najvie sije Mto (pe
nica), onda kukuruz, zob i jecam, a po malo sirka (i to oko kuku
ruza, da tie ne idu na kukuruz, pa za to se i sije samo s jednog
i drugog ela nive ili po uvratima), sitne prove (proso), a za marvu
siju i graorice dosta. Svit ivi o ita; samo ako je zla godina, jede
sirotina i & i provu. (Prova je k u k u r u z n i kru u slatko.)
Osim toga siju jo krompir ili ripice za kunu porabu i za rariene
ranenica ili smoka; gra za sebe i za prodaju, mak za sebe, lan i
konoplu. Ovo, to sam posli nabrojio, siju s drugom ranom u poju:
sa kukuruzom siju krompir, gra i konop]u; lan i jesenski mak sa
itom. Ne mia se to, ve se u itu ostavi komad zemje, na koji se
posije lan i mak. Tako rade i sa krompirom i graom u kukuruza.
Nu znadu gra posijati i po kukuruzima, a tako i konopju za sime.
B a a. Bae ili prikopaju arovom2, ili ako su vee, pooru na
dva koiia. Kad prikopaju, onda ili zubom, ili grabjama podrjaju i
naprave lije. Lije (gredice) su velike prama usivu, koji e se na nima
posaditi, ili posijati. Kroz bau je kroz sredinu staza. U bai se
kopa sve motikama i moticicama. U baci siju3 u jesen: bili luk i
jesensku salatu; u prolie: prolitnu salatu, graak, crveni luk, mrkvu,
1
Veliki Jurii, u koje se brojim i ja, imali su 105 jutara; Mali
Jurii 104 j . Sad je to podilito, al ipak moji razdionici imadu 8 dua
62 jutra, a ja na tri due 24 j . , a trei, al prvi po redu razdionik,
na dvi due 18 1 ^ jutara.
2
Arov je nalik na motiku, al je upravan i dui i irji; na gornem
kraju kraj uiju, u koje se udari dralo, jest unutra ko prst iroko
smotan, da ne sie nogu, kad se pritisne i u zemlu zabada. Arovom
se kopaju i samci, iskapa i sadi drvee.
3
Siju: 1. Perin, 2, mrkvu, 3. celer, 4. pakanat, 5. kupus, 6. kel,
7. kelerabu, 8. karfijol, 9. salatu, 10. porluk, 11. papriku, 12. majuran,
13. jabuice, 14. luk sijanac, 15. pinat, 16. mak, 17. soivo, 18.
graak sitni polski, 19. graak krupni za svine, 20. graoricu, 21. ditejinu,
22. sitnu provu, 23. sirak, 24. zob, 25. ito, 26. jecam, 27. ra, 28.
konoplu, 29. lan, 30. rotkvu. J. L. (Br. 3, 4, 6, 7, 8, 12 ne siju
nai lui. B. J.)
Basauju: kupus, kel, kelerabu, karfiol, salatu, porluk, papriku,
celer, majuran, jabuice, ciklu i repu; ali ove dvi bke rasauju samo
kad dobro ne pronikne, pa u drugom bude prigusto, pa zaite od
drugog i za nudu nasauje. Bole je, kad se sadi za prstom.
270 J. LOVBETI,

perin, rasadu za rani kupus, rasadu za jabuice i papriku, krastavce,

gra za maune, i to Cokotan (bez loza) i na pritke (sa lozom); krompir
crveni prije, a dvi do tri nedi|e posli siju plavi krompir. 0 Sv. kriu
sade gra, to se sprema za zimu. Na sv. Vida sade rotkvu jesensku.
Osim toga sade, al samo za jilo, po nekoliko struka kukuruza za
peene i kuvane, nekoliko fria dina i lubenica, turkinica i bresko-
raka. Turkinice ili breskore su malene bundeve, okrugle, a kad se
speku, jest su ko kesten. Breskorke (dugane, dugare) su vie bile
kore, al tanke i mekane; imade ji okrugli i dugaki. Za pecivo su
istom onda dobre, kad jim koren (cima) popuca i kora oko riega.
Osobito su dobre, kad ji mraz tukne ili ofuri. (Ne smije mlogo, da
se ne smrznu, jer onda^su vodene, pa jim kau: ko klija, ili po
pisala se.) Peku ji u pepelu i onda su najboje ko i pogaa, al ji
peku i u furuna.
to se sij e, to se sije rukama: med tri prsta se zagrabi simena i
baca po liji. Siju: salatu, graak, mrkvu i perin, ciklu, rotkvu i cvie.
Sadi se 1 : bili i crveni luk, krastavei, gra, krompir, kukuruz,
dine i lubenice, turkinice i breskorke; osim toga se sadi sve, to
ima rasadu: kupus, jabuice, paprika.
Po Je. U poju r sa'e: kukuruz, gra, krompir i bundeve (dubleke,
dumleke) po kukuruzima.
Kod nas prae (prvo kopane, prva kopna) i zagru kukuruze
plugom kopaem, pa za to moraju saditi u redove: kad se odree prva
brazda, meu se kukuruzi na mali korak; tako isto i sa druge strane.
Onda se oreu dvi prazne brazde, a u treu se opet sadi.
U kukuruze pomiaju neto bundevskog simena, pa kad zagrabi
koje, metne ga. Znadu i gra i konopno sime pomiati sa kukuruzima,
al to samo bili gra na lozu, koji se perie na stablo od kukuruza.
Ko to kukuruz, tako sade i repice (krompir) na redove, jer i
ni kopaju plugom.
Ako sade gra u poju cokotan, onda ga sade na kuice: poorano
poje nakopaju motikom na korak razdaleko i u svaku tu kuicu
metnu po etiri do pet zrna gra. Isto tako sade i krompir u baama,
pa i kukuruz, turkinice i breskorke, dine i lubenice.
U poju siju u j e s e n ito, jeam i olaj. ito i jeam siju od
sv. Matije (21. rujna), pa do sv. Luke (18. listopada). Pod ito oru
1
Sade: krompir, gra, graak, luk bili, luk rapaik, luk kozjak,
kukuruz, krastav'ee, bundeve, tikve, teglice, rotkvu, repu, ciklu, bostan
(dine i lubenice); orae, live, breskve (breske, . J.), kajsije, groe.
J. JJ.
 OTOK : RAD. 271

tri put (prvi i drugi put jednako duboko, a trei put plie, tako da
gvoe raonika ne zavaa zdravog tavana. Ako bi se prisna zem|a iz
bacila, onda ne bi bilo dobro ito. J. L.) U prolie poloe, pa ili ostave
na ugaru (nita ne siju), ili posiju graorieu, al ipak vele, da su
graoricu posijali na ugaru. Znadu, al ritko, posijati i zob. Kad skinu
graorieu, onda prioru (drugo orane), a na jesen, ko ima mlogo zemje,
taj oma posli kraja tipana, a ko malo, i posli Matije, treaci.
Narod je nekad govorio: Sveti tipan pudar u pudarinu, tesah
u treak, a svinar u Mr! Eitko da siju ito po dvojaku (dvaput
orano), jer vele: Po treaku ito rodi. Po dvojaku znadu ee po
sijati jeam. Ako je zemja ubrevita, ili ako je novina (novinom
zovu, kad odoru livadu), onda siju malo rie; ako je zemja slaba,
siju malo gue. Olaj je najbo|e sijati o sv. Bartolu.
U prolie najprije siju sob (o sv. Matiji, 24. vejae). (Koja se zob
sije u ve|ai, vele: teka je na vagi. U oujku posijana zob malko
je laka. Koja se u travnu sije, sasvim je lagana: kad je viju na
vitreriai, moraju polako okretati, jer e sva zob izletiti s plivom.
J. L.) Od sv. Josipa do ureva siju graoricu, koju pomiaju sa
zoblu. Zob i graoricu siju po jednoj brazdi. Ako je lipo vrime, pomu
u to doba sijati ili saditi: kukuruz i krompir, al nastoje, da te po
slove obave do 16. svibna. Za kukuruz na jesen poloe, a na prolie,
kad treba saditi, prioru. U to doba se uradi olaj, zem|a priore i
posade kukuruzi brzaci (crveni, sitni kukuruz, inkvantin).
(Kad se ore, ore se od jednog kraja riive do drugog; tako se svri
jedna brazda. S te strane uz ovu brazdu pome se orati nova brazda
natrag prijanem kraju. Di jedna brazda pristaje, a odma druga do
ne poine, to su uvratine. Mlogo brazda u skupu zove se slog. Slog
od sloga rastavjen je razorom. J. L.)
Sije se rukom. Sija doe na riivu, po kojoj su ve vree sa si-
menom po slogovima, kako e ve od vree do vree biti simena
dosta, razveene. To je uradio onaj, koji e drjati. Sija uzme prtenu
torbu ili prtenku, u kojoj je svezan srebrn novac1, naspe u riu si
mena, obisi priko glave, da visi na desnom ramenu i ispod livog
pazuva na uprtama. Prikrsti se, klekne, pozdravi Gospu, desnom
rukom zavati simena i baci po slogu za svakim korakom po pregrt.
Ako oe da gue sije, pravi mane korake. Za sijaem ide koija
sa drjacom, pod koju su upreena dva koria. Koija ide uvik s desna.

Srebrn novac metnu zato, da rana bude ista.

272 J LOVRKTI,

Ako je orane gruavo, navali se na drjau ili zubu panic, da bude

tea, te da boje gruve razbija1.
Kad je niva posijana i podrjana, treba jo i razore proorati.
Zubaca razore zaspe, pa za to dojde teak2 (ora) sa volovima, ili
konma, plugom, i razore proore. Ako je niva na kom mistu, osobito
u sredini, nia, to se po toj nii metne prior, razor dvaput oran.
Prior je za to, da odvodi vodu. Na mistu, gdi prior razore prisica i
tim ji zatrpa, moraju se motikom proistiti. Eazori se moraju proorati
i prior metniti prije nego se ito zazeleni, najkane, kad pone kliti.
Kad kukuruz, ili repice (krompir) naraste pol uva, ili najvie uv,
onda se plugom kopaem oprai. Na kopau su kod prve kopne
motiice, a daske se skinu. Kad je kukuruz do kolina, onda se -
gre. Sa kopaa se skinu motiice, a metnu daske. Krompir zagru,
kad pome pupati. I gra kopaju plugom ko i bundeve, ako je po
kukuruzima posijan. Frie bundevsko sklanaju, da ga plug ne odsie.
Ako je gra posijan za se, onda ga kopaju motikama. Kad ga drugi
put kopaju, onda ga malo zagrnu, da ga vitar ne izvali.
Spremane priroda. Kad dozrije jeam (posli Petrova), ito (o
Ilinu) i zob (o sv. Ani), onda se pokosi, ili poahe, al veinom se
kosi, ako je rana upravna, a ane se, ako je polegla. Ko imade dosta
svita, taj ane i jeam i ito, samo zob se pokosi.
Kad se jeam, ili ito kosi, onda se kosi tako, da otkos pada na
ono stojee ito. Za koscom ide ena, koja rukoveta: srpom skupja
i mee na male rpice, rukoveti, koliko se moe rukom obuvatiti. Zob
se kosi tako, da pada na zemju.
Kad se je pokosilo i porukovetalo, onda se nalae: prave snopovi;
i to jeam i ito se nalae isti dan, a zob dva, tri dana, a katkad
i posli vie dana. U jutru, im se doe na nivu, a to je obino o
izlasku sunca, naupa se ita, ili jema i pletu ua. Ako je ito ve
liko, onda se za ua naane. Za to je potrebna uara, motka u visini
ovika troroga ili etveroroga, (drvo gore trojnasto, ili etvornasto; dole
je uara ijata, pa se udari u zemju. Uzme se ita, koliko treba za
ue, pa se livom rukom uvati ispod klasa, a desnom se rukom po
vlai od live ruke do dole, da se skine malo ito, i ako to ima
draja. Kada je ito isto, raspolovi se kod klasa i priko prsta se
triput uvine. Taj zavezan natakne se na ijak uare. Jedan dio metne
1
Kad se poore, drla se drjaeom, da se bue razbiju, da se l a k e
sij e. J. L.
2
.: Bed u zadruzi (koija, teak i t. d.). Ur.
 OTOK: RAD. 273

pod livo pazuvo, a drugi dio uvraa obadvima rukama do dole. Ovu
usukanu struku metne pod pazuvo, a onu drugu opet uvraa. Kad
su obadvi struke uvrnite, uzme onu struku ispod pazuva, pa omota
struku oko struke. Desna ruka donese svoju struku pod livo pazuvo
i pusti je, pa primi struku iz live ruke. Sad liva ruka privati ovu
struku ispod svog pazuva, a desna odma mede opet svoju struku pod
livo pazuvo. Ovo se sad opetuje, dok ne bude ue gotovo. Kad je
blizu kraja, sastavi obadvi struke, pa ji griete i privija rukama, da
je meke vezacu. Svako svoje ue baca iza sebe, da se zna, koliko
je ko napleo. Jedan ide i broji ua na krstove. Za svaki krst treba
sedamnaest ueta. Kad se ua pletu, oblae ene priko opleeka zoru
od oplata, jer se ua pletu, dok je ito rosno. Okolo uare pivaju se
etvenske pisme. J. L.). Ua slau u krstove: po 17 ueta ide na
jedan krst, ko to i 17 snopova ide na jedan krst. Prije, nego se
rukoveti nalau, rasplete se ue (dva kraja do klasova) i na riega se
naloi snop, koji vezao svee. Veu ovako: Vezao pritisne snop desnim
kolinom, a rukama dri ueta, prikrsti ji, uvrne i kraj za
takne za ue. Kad je snop svezan, okrene ga tako, da je onaj kraj,
di je svezan, okrenit k zemji. Isto tako rade i sa zobovima, samo
to se oni sue nekoliko dana u otkoju, pa se onda rukovetaju, na
lau i veu.
Kad je rana povezana, sloi se u kre, i to ili u devetake, ili u
krstove od 17 snopova. To biva pred veer obino i tad se kae, da
snaaju. Kad snaaju, onda pivaju.
Krste ovako: poloe jedan snop, a negov klas zaklope Masom
drugog snopa u istom redu; na ova dva metnu isto tako, al unakrst,
druga dva snopa, a na ove opet po dva, a devetim zaklope, metnu
ga u sredinu. To je devetdk. Isto tako slau i krst od 17 snopova.
Kad se rana sloi u kre, pribroji se, koliko ima kra, i po tom
znadu, koliko e od prilike dobiti vrec'a. Ako je snopje teko i ako
se osipa, raduje se gazda, jer znade, da c'e biti platno, da e se
dobro platiti.
Kad je rana poradita, vozi se na velikima, rastoitima kolima, pa
se slae ili u tagaj itni, ili u dugake gamare, nalik na kuu, ili
u okrugle stogove (ili u plast, kau u Privlaki). Slae se tako, da
klas dojde unutra. Kad se gamara, ili stog zavruje, okree se klas
dole, a strn gore. Tu stoji, dok se ne poeme vriti.
Vre ili na maine (i to svake godine sve vie), ili na guvnu
(gumnu) na konma. Guvno se mora najprije odilati, oistiti od trave
i utambati, da bude ravno ko tepsija. (Pravi se i tamba iza kie.
274 J. LOVRETI,

Ukapa se okrugo stupac u zemju. Za taj stupac svee se jedek. Na

kraju jedeka je kvaka drvena, ili gvozdena. Na kone se metne ogrje,
za ogr|e se zakvai kvaka, pa se koni tiraju okolo stupca, dok se
jedek ne omota oko stupca. Kad se jedek omota oko stupca, otkvai
se kvaka od ogr]a, koni se okrenu natrag, pa se sad kvaka zakvai
za ogrje drugog skrajneg kona. Sad su koni natrag okrenuti. Opet
se tiraju okolo stupca, a jedek se odmata, dok se ne odmota. Tako
koni omataju i odmataju jedek, dok se gumno ne utamba. Kad je
gumno utambano, ravnaju ga motikama i gvozdenom lopatom, a
sadilavaju dilaom1. J. L.)
Koni su povezani na ogrle. Ogr|e je jedek u dvoje; dolna se struka
provlai kroz gornu tako, da je med riima otvor, da se moe koriu
priko glave na vrat natakniti. Za svakog kona imade po jedan otvor,
oglavle.
Izmed kona je ogr|e zavezano. Da ogr|e ne spane s glave, uve
zano je ularima tako, da kone ne gui, al da ne moe ni glave iz
vuci. Na svakom kraju ogrja je petla. Petja se natakne na onu drvenu
kvaku, koja je svezana na kraj jedeka.
Na guvno se najprije vraj nasadi (si. 18.). Vraj je ono, to se
najednom vri. Nasauje se ovako: Jedan baca iz tag|a, sa gamare,
ili stoga snopove i broji u sebi; kad nabroji 17, vie: Jedan na
stranu! Drugi uzimaju po dva snopa i nose k stupcu. Na stupac se
najprije namiste tri 2 snopa komiee, koji se ne razveu, i to klas gore,
a na ni se meu drugi malo poloke klasom gore, al se razveu:
ue se srpom razrie. (Kada okolo stupca obredaju red snopova, jedno
uzme srp, pa razvezuje ua na snopju. Svako ue uzme i baci na
stranu, a drugi za nim daje okolo nasauju. Kada dosta ve nasade,
broje ua, da vide, koliko je krstova nasadito. Onda znaju, koliko de
biti ita. Obino raunaju: koliko krstova, toliko i vrea. Ua poba
aju gore na snopje u vraj. J. L.) Moe se nasaditi osam do dva
deset krsta. Kad vraj nasade, uvede koija kone; koni idu uokolo,
dok se jedek ne zamota; a kad se zamota, okrenu se koni: onaj,
koji je bio na kraju, dojde stupcu. Kona vataju prama tomu, koliko
ko ima, od dva do deset. Kad koni vraj razgaze, da mogu kasati,
potira ji koija: Ajd, rano, ajde! Dok oni kasaju, izvue koija
ona tri snopa sa stupca i baci ji konima pod noge. Kad se gorna
1
Kosicom se dila guvno. Kosica je uv dugaka, a dva prsta
iroka, doli otar, gori lea; u sredini lea sn uice za drak. . J.
2
Dva. J. L.
 OTOK: RD. 275

slama dobro utare 1 , skinu je sa vilama; vilama se ne smije duboko

zabadati, da se ne zavati sive (neutrte) slame. Kad prvu slamu skinu,
privrnu vilama vraj od stupca 2 . Koija uvede kone i tira daje8, dok
se opet slama ne utare 4 . Kad se utare 5 , skinu drugu slamu6 i pri
vrnu vraj na stupac 7 . Opet koni gaze, a kad je i ta slama gotova,
izvedu kone i skinu treu slamu 8 . Slamu bacaju ili u tagaj, ili sa-
ivaju u gamare, ili u stogove (plastove). Kad spreme slamu, uzmu
grabje u ruke i ciste vraj od sitne slame ili tari. Kad ga oiste,
prorogulaju ga. Bogulaju ga od obale (od kraja): grabjama, ili dr
venima lopatama ga iznadiu na stupac, ko da je pooran, kad je
izrogujan. Neki plaste, a drugi vraj rogujaju. Bogujaju ovako: uzme
grabje i zupcima pravi brazde u vraju; ako rade lopatom, uzmu
lopatu i zatisnu u vraj i privrnu na desno i tako da|e do stupca.
Opet se povrate i poimaju od obale. Sad opet uvedu kone, da stu
paju; to traje, dok koni odmotaju i zamotaju jedek. Sad kone izvedu9,
grabjama tar zgrecaju, i to o stupca na obalu. Grabje dre na ru
kama. Tar je ispribijana slama. Kad tako vraj oiste, onda zgru
1
onda izvedu kone napoje, pa privraaju vilama. Najprije potiskuju
onu sitnu slamu odozgor od stupca do kraja, da bude tri uva daleko
od obale gumna. 2 Di se je pristalo nasaivati, odande poenu privra-
ati. Privraaju na onu slamu, to su razvukli o stupca do obale.
Kada dou do stupca, onda je oko stupca gola zemja. 8 Jedan ovik
tira, a drugi ruaju; koijau ostave ruka; kad oruaju, onda drugi
koijai, a koija sidne, pa jide. * natare. Kada bude slame dosta
natrto, 6 onda vode kone napoje (i daju jim etejine a jedu), a
oni tiraju utrtu slamu po ivoj od prvog slamnog obrua o obale do
stupca. 7 Kad to dogotove, vade vilama iva, strn i Idas. Privraaju
tako, da doe klas gore na taj slamni obru. Tako privraaju po
obruu redom o obale. Onda pometu metlama za slamom zrno, da sve
bude na vraju i a je dale od obale. 8 Opet uvedu kone u vraj, pa
tiraju, dok ne utaru. Kad utaru, izvedu kone, pa skidaju p r v u
slamu. ivu, neutrtu slamu ostave na vraju, a utrtu potiskuju po
ivoj o stupca do obale. Onda jedni idu privraati slamu o stupca,
pa privraaju na stupac, a drugi prave od one utrte slame, to je
sad kod obale, baglice i nose, i je plast. Opet uvedu kone u vraj,
pa tiraju, a drugi uokolo iste slamu i metu metlom zrne u vraj,
a kada opet koni slamu utaru, onda ji izvedu i vilama rogujaju. 9 pa
skidaju drugu slamu i nose na plast. Niki namiaju plast, a drugi
gruvaju grabjama ito uokolo, a ne ostaje ito u klasu i a" sa zrna
spae houlica. Kad je to gotovo, kupe zupcima grabaja slamu i tar
od stupca do obale. Kada se tar i slama pribije do obale, onda je
tiskaju do plasta. Najprije jedan vilama^istreskuje, dajzrne poispaa.
Tar^pobaca na^plast, a zrne zgru na rpu k stupcu. Kad i to do
vre, onda uinaju. J. L.
276 J. LOVRETI,

i to na stupac. Najprije J d i priokrenitima grab|ama, da zupci stre

gore, ili lopatama plivu i zrno zgru. Jedan kod stupca stoji sa tro-
rogima vilama i baca na stupac. Kad tako zgrnu, onda e n e uzmu
metle i metu, a kad je debelo, da se ne da metlom otiskivati, Judi
grabjama, ili lopatama podgru, dok se sve na stupac ne zgrne i ne
smete. Kad i to dovre, onda uinaju.
Posli uine namiste vitrenau (vijarnicu) i pomu vijati. Kad na-
miaju vitrenau, uzmu sa rpe u aku malo plive i bace u zrak;
kud pliva odleti, na onu stranu namiste otvor vijarnice'. Kod vijana
treba najmane troje |udi. Jedan okree, drugi sipa i izgre, a trei
mia. Ako ima vie, onda jedan samo sipa, a drugi izgre (obino
uzmu za to ieu), a drugi nose plivu u plivnicu. Zob i jecam viju
obino samo jedan put; ako je jako gadna, priviju. ito uvik pri
vikavaju. Prvi put istiraju iz plive, pa ito ide na zem|u, a drugi
put ide ito na gube. Ako ima dosta svita kod privijavana, onda se
ito odma grabi u vree. Ispod vitrenae se izgre ogreblom (mala,
dole pravna, a gore malo okrugla daica na drku ili dralu). Tako
rade sa itom, jemom, zob|u, sirkom, sitnom provom, a znadu vriti
i gra. Nu obino je, da se gra i mak tuca. ene uzmu abrenike i
udaraju po grau, dok ga ne utucaju. Tako rade i sa makom, samo
to ga tucaju na poriavi sa tapom.
K u k u r u z beru ili trgaju od sv. Matije do Mijoja. Kad je lipa
godina, pa kukuruz sazrije, beru ga i prije. Svako ima po veliku
koaru, spletenu od iba, i u nu beru kukuruz ili sa ukom, ili ga
odma na nivi gule i nose u kola. Bundeve bere svaki prid sobom i
bacaju svi u jedan razor. ene zajdu i oberu gra, koji je po kuku
ruzima. Kukuruz spremaju na ardake, pod koje loe vatru od klada,
da se samo pui i tako sue kukuruz. Taki kukuruz nije za jilo, jer
smrdi po dimu (aama).
Duhan. Duvansko sime posiju u dobroj zemji na upeki, pa kad
rasaa duvanska ojaa, sade duvan na jakoj zemji na korak raz-
daleko struk od struka. Kad se primi rasada i duvan malo otfrkne,
mora se okopati. Duvan se okapa po dva put, a toliko put se mora
i pliti. Lako je kopati, jer duvan sade obino na torovima. Kad se
duvan pome granati, mora se zalomiti: saperci (grane) pokidati.
Zalama se po dva put.
1
Na vr stupca svezu konac i perce, da vide, otkud vitar due., da
ne bi pliva letila nasuprot vitru, da se ne gadi isto ito, to zgrnu
ispod vitrenae. J. L.
 OTOK: RAD. 277

Zaperke i cvit, koji posli zalome, da ne ide snaga u sime, krupno

uriu, na gubu prostru i na suncu sue, pa pue gelenak. Zelenak
se mora privraati i rukama trti, dok se sui. Stablike zaperaka
sikerom stucaju, da se lake sui.
Kad se uvanski list istr oka, a to je, kad dobije ute pige po
sebi, oberu ga, sadiju u kalupe i pomeu u talu, ili u sobu pod
krevete, gdi stoji dva, tri dana, dok se ne popusti (78 dana, da
se ustoji. L.). Onda ga duvanskom iglom 1 naniu na konac, priveu
za motku ili letvu i obise pod krov na sunanoj strani, da se sui.
Motku ili letvu sa duvanom zovu konac ili guoa duvana. Kad se
du van osui i pouti, skinu ga sa motke ili letve, postave na vlano
misto, obino u podrum, da se odvlai (da odvugne, L.), i skrenu
ga u skretneve. Duvan skreu ovako: uzme se tri do etiri najirja
lista, pa se prostru na zemju i sastave vrike listova. U te listove
nameu maiie listove, koje rukama zguvaju. Sad onim. irokim listom
to zamotaju okruglo, uvrnu jedan kraj na jednu, a drugi kraj na
drugu stranu i smotaju. Na kraju, gdi su korenice, svezu smotanim
jednim listiem i to je sad skretan. Po 24 skretna ide u denak
duvana. Skretneve pomeu u sanduk i ostave na suvo misto, da
duvan uzrije. To je prvi duvan. uvanski se stabar ostavi, ili se
pri zemp porie, pa tira opet, a list sa toga duvana je slabiji i
zove se drugi duvan1. Kad se i drugi duvan obere, ostavi se
stabar, da potira opet lie; to lie bude maleno i slabo. To isiku
prije mraza, pomeu na ardak, ili pojatu i tamo se sui. To je sta-
barika3. (Stabarika se smata i plete ko pletenica u troje dva do tri
fata duine; onda se smata u kola, pa je Judi po malo odrezuju i
pue. J. L.)

1
Duvanska igla je uv dugaka, a ko mali prst iroka, tanka
gvozdena daica, a na drugom kraju ima uvo.
2
Kad drugi duvan skreu, svrnu ene kuina u nega. Kad kupac
grdi, ona se izgovara: Boe, prosti! Vald je taj moj oik bio orav!
Pa ti, brate, daj mi sekser, pa u ti dati prvoga jedan skretan, pa
pomiaj s tim, a ja u ve tom mom ludinaku pokazati . . . J. L.
3
Kod nas smije saditi duvan samo zadruga Lovri kbr. 128, jer imade
patentirca, soldata, koji je god. 1859. u Mantavi na livo oko ooravio
i dobio patent, na koji dobiva godine 48 for. i pravo, da smije negova
zadruga saditi 48 kvadratni fati duvana. Ima ji 7 oeneni; oni med
sobom podile zemju i svaki za se sadi i timari duvan. Kad umre
patentirao, pristat e i to pravo.
278 J. LOVRETI,

Cvijee 1 . *Beneik, 2 *bosi|ak, 3 *bour, breberina 3 , 3 *carska

kruna, *cinija, eubar4, l a dragojub 5 , drimavae 6 , fajgeli17, 2 *gombice,
*gorocvie, gorocvit7, gulaik ili tursko karanfije, 2 *^uloik, 1 *gur-
an, 3 * iskrica, 3 *jagorina, 3 *jesenak, 3 *jorgovan, 3 kaloper4,
2 *karamfi|, karanfije8, koriska metvica4, *koutica, 3 *lelim, 2 lipi
oik, 3 *lipa kata, 2 lipa ena, 3 , 2 ljubiice, *margara,
margareta, metvica4, 2 *mileduv (miloduv), 3 *mravinak, 2 * mrav
cvitak, mukatla9, 3 * ovica (ili: strijiea. B. J.), pijuci10, 3 *poto-
nica, 2 *razvijojla, *rezeda, rozeti, 2 rutvica 4 , 3 ruice11, 3 rumarin 4
3 sabjica, 2 sapsara (ili *sepsarovina . JJ, 3 * srdace, 2 strijica12,
sumbul 13 (3 *zumbul), 2 *suvi cvitak, trepaili: 2 valerovo oko14,
uskavae, 2 *trandofija, 3 tulipan 16 , 2 *turinak, 2 *vijojlice,
vinkovanin crveni, 3 zelenkada16, zimzelen4, zivalo ili abice, 2
alfija4, *uti cvitak, 2 *ute aice, *ute }ubiiee.
Cvie sade cure i riiove matere i mlade snae, koje se kite. Sade
ili u maloj baiei, koja je u prasunu sasma za se zatvorita, ili
po bai, gdi se i drugo zelene sadi, a najvie uz stazu i po luku,
jer onda bude cvit najkrupniji.
Livade. Zemja, koja nije za orane, pusti se u livadu, ili uzme ilo
selo jedan komad, pa zatvori u livade. (Trrie oko livada zove se
Mvica; u ivoj ogradi se proriem nae tfurgica, jagorine, preslir
ice, breberine; u jesen mela, kuhina, vvhaga, bile lose, glogina,
drinlca, linaka. Izmed livada bude malo samo znaka, da se znade,
di meai livada s livadom; to je samo malo zarateno korovom i
zove se mea. L.) Ako se livada nikad ne kosi, ve se odma u pro-
lice pase, zove se panak. Panaei su obino uz put, da moe svako
u svoj, a da priko drugog ne ide, ili kako se obino kae, da drugog
ne gasi ili ne tare. Svaki je panak ograen. U svakom panaku i

1
Cvijee sa zvjezdicom spomine s a m o J. Lovreti; pred kojim je
broj 1, 2, 3, za ono pie J. L., ili da se sadi (1), ili da se rasauje
(2), ili da je bez simena, pa se prisauje (3). Ur. 2 Sadi se svako
sime, koje je krupno, samo se svako ne rasauje, jer ne priboli: ako i
ostane, nije ba, kako treba. J. L. 3 Ovate se svitlo uto, sitno. 4 zelenoga
lista. 5 uto i crno. 6 neno bilo. 7 uto. 8 ima ga svakakog: i golog
i gurmastog. 9 sitni zeleni cvate plavo; malo krupnije sabran isto cvate;
okrugla lista goli i gurmasti, crvenasti i posve crveni. 10 ut, a
s kraja na subrica crn; cvit sladak, pa ga dica pijuu. u bile, crvene,
a mlogi imadu i kalamiti. 12 cvate bilo i ide u plavo. 13 ima plavog,
crvenkastog i bilog. 14 posve ut, ili posve crn, a sjaji se ko svila.
15
ima ga vie formi. 16 cvate se krupno uto. 17 bili, plavi i crveni.
 OTOK: RAD. 279

livadi ima bunar ( se i buran), valov i koleba za koijae i vo

lare ; u kolebi noivaju, kada pasu marvu.
U livada, koje su dosta visoke, raste pirika, najboja i najgua
trava, zatim zvizdan, divla ditelina., vlasula, didak i stid. Na niski
livada raste divla ditelina, lugan, gorcak, kiselak i neto pirike, a
na barevica ili podbarina uz to jo sita i a.
ino sa visoki livada spravjaju za korie, a sa drugi za volove,
goveda i ovce.
Livade se obino kose jedanput na godinu i to posli sv. Antuna,
pa do Petrova. Samo jako dobre livade kose dvaput. Drugi put kose
otavu o maloj Gospi. K nama dolaze najvie Bunevci iz Makarske,
pa kose livade, a posli livada kose ko risari ranu.
Svaki kosac priglee svoju kosu; ako je jako tupa, to ju otkuje.
Babicu zabode u zemju, metne na riu kosu i akancem po kosi udara,
otkiva1. Kosac pripae oko sebe vodir. Grladilicom kosu nakvasi i
brusom nabrusi: poima od kosita ili pete i tira do kraja sad
s vanske, sad s nutarne strane. Kad su kose otkovane i naotrene,
poredaju se u red etiri do pet koraka jedan od drugog, naprid
kozbaa2, a zadni pritucalo, koji kosi, kad moe, al najvie se mora
briniti za vodu i jilo. Na svaki 30, 40 koraka otre kosu, pa kad
otri kozbaa, moraju i drugi stati, makar ne otrili, da se jedan
drugom ne priblii. (Kosac mane isprid sebe kosom: to se zove mav.
Sto jednim mavom otkosi, zove se otkos. Otkos se odgre na livu
stranu. J. L.z) Trava pada u otkose. (Kada je livada dugaka, onda
prisieaju spram irine i duinu. Kada prisicaju duinu, onda jedan
otkos pritiraju priko, a jedan otkos otkose natrag i zabace na prvi
otkos: ovaj dvostruki otkos zove se zhoj. Zboj se teko sui. Oda
branu etvorinu" kose, dok ne ostane malen prostor, koji se ne
moe najedanput uvatiti: to se zove prepelka. J. L.)
Kad se gore osui, to bude trei dan, ako je lipo i toplo vrime,
onda ino privrnu vilama ujgutro posli rose, pa se do prid veer
osui i onda ga kupe. (Svako stane na jedan otkos, pa grabjama
greca i pravi navilke. Jedno ili dvoje ejadi za nima nose na vila
1
Babica ima stupi, koji je doli zailit, mali nakovart, od gvoa,
koji je zabit u stupi. Stupi znadu mladi }udi noicom naarat.
Cakanac je omaiii eki, na jednom kraju zaijit, a na drugom tup.
2
Kad moba kosi, prvi se ovik zove kozbaa J. L.
3
Piva se: U livadi naikala trava,
Neka dika, kosit e je dika!
Dika kosi, voda otkos nosi.
280 J. IiOVRHTl,

navilke na baglice: metnu etiri navilka jedan do drugoga u etiri

oka, a peti u polu; tako redaju cetiri, pet redi; baglica se gori
velikim navilkom zavri. J. L.) Baglice na raneva snaaju u rpu:
(uzmu dva razna, podvuku ji pod baglicu, pa jedan ovik stane pred
baglicu, a drugi za nom; podignu raneve i nose baglicu onamo,
gdi e se plast praviti. Baglice se odma snaaju, da ne bi vitar
udario, pa raznio baglice. Kad prave plast, metnu najprije tri, etiri
baglice u rpu, a onda druge uokolo. L.) Onda se u plast sadivaju.
Jedan je ovik gori na plastu i taj plati ili namia, a drugi mu
odozdol dobacuje vilama navilke. (Gore u pol plasta zaboden je rasan,
a ino se oko razna baca i plast u i} svri. U plast se mee 15 do
20 baglica. L.) Ako se ima kad, to snesu baglice u dva reda, a u
sredinu utiraju kola i odma tovare voz. Kad se ino pokupi u baglice,
onda zajdu po livadi sa grab|ama i skupe ili zgrablaju, to je od
vila priostalo. (Kad ino kupe, ne u jaju [ne odmaraju se]. L.)
ino, koje je za kone, voze kui i istovarjaju u konski taga}.
Drugo ino voze ili u guvno, stan blizu kue, ili na stanove i isto-
varjaju u volovski taga}. Ko nema dosta tagjova, splasti u plast.
Iz plasta upaju ino kluom. KJu je gvozdena kvaka na brku ili
gornoj strani zai|ita, a na dolnoj strani imade uvo, u koje se ubije
dralo. U mlogoga je kju od drinovine.
Voe. Kod nas sade voe u baa, jivika, guvna i livada. (Nakraj
numere ima skoro svako livik\ L.) Na oranica nema voa. Prije je
bilo mlogo voa upravo na oranica, ali je iskrito, da ne pravi sine
Ovdi znadu za ovo voe: sade se najvie live: crne, bile (torgune,
driskule, frkule, L.); u dikoga ima torgula ili torguna (arene
jive), pasjara (crne okrugle sitne). Jabuke: gospojice ili ivanice,
petrovae, oilavice, segednae (segetnae L.), r i Mare, oriovae, zele
nike, vinkovkine, sr dike, balistnce, baratine, slaje ili slabine, buzdo-
vanlije i arule, (dvorodnace, turkine, pamulije, mezevke, medov-
nae, srike, biline L.), a u Privlaki jo zagorjanike, presline
(prisline L.), paradije. Kruke: jagodnae, petrovae, jemenae,
okruglice, Mtnae, ilinae, crvenke (koje su za suibu), krupnice,
bartolovae,-vodenare, funtare ili lonare, olianke ili lianke, miol-
nae ili pecare, matanovke, kajziperke, mirisavke, maslare, sipkule,
tikvenae, divlare ili kruice, (etvenae, ozdanovke, voinke, go
spojice, kozare, kapetanovke, oskoru, martinke, razbiguz, pucavke,
pepelnae, kotatke, carovke ili kajziberke, lubenicarke. L.)
1
Divojke pivaju: Laje kera u naem jiviku,
Tri majko, ujest e mi diku!
 OTOK: RAD. 281

Jo sade i orae, a ti imade: jabukaa (krupni), mehani oraja i

kotunaca, iz koji je teko jezgru izvaditi. Orae sade i u avlija,
guvna i prid kuom na sokaku ili na putu.
U baeama sade i breske i gune, al gune na takom mistu, gdi ne
moe sinom koditi; bresaka ima su vi i v o d e n i , pa glotfara, u
koji se kotica ne dade izvaditi. Sad imadu neki i kajsija.
U vinogradima sade tresne ili trine c r n e , koje se zovu i rutevi,
i b i 1 e, pa breske l .
(Voce kalame. Divlaku oreu ravno, raspolove, kalimicu zai|e i
utaknu u divlaricu. Zamau balegom, pa to Bog da! Od deset se
primi jedna. Sad ue u koli, pa kalame boje. L.)
Tur ija. Pecare i kruice se meu u tur si ju. Skupa se metnu na
tavanac od pojatka, da ugnile, i onda se metnu u abar i naliju
istom vodom. Kad ukisnu, pije se ira; ira je nalik na slabo bilo
vino. Najboja je prva ira. Druga i trea su slabije, a etvrta je
sasvim kisela. Kad se prva ira popije, nalije se na novo vodom, pa
kad se i ta popije, opet se nalije vodom. Kad ve ira ne vaja, vade
se po malo kruice i jedu. Kruke su kiselaste i nagorge.
Suene voa. Prije, nego se jabuke sue, moraju se pokoliti: raz
rezu se na vie komada, a sredina, u kojoj se sime nalazi, a zove se
ogrizotak, baci se. Tako pokolite jabuke zovu se kalotine. Ako e na
suncu suiti, onda ji najprije iza kruva metnu u vansku furunu, da
se malo skrutnu, da na ni ne idu ose, muve i strenovi. Kad se
izvadi iz furune, metne se na okrugle lisice, spletene od iba vrbovi,
ili rakitovi, ili na gubu, ili se saspu i onako na natkrovak na upeku,
pa se na suncu sue. Dica znadu nanizati na grovae (odebeo konac),
koje na krajevima svezu. Da naniu, trebaju uvaldus (odebela i
odugaka igla, koju prave cigani). Grovae obise na motke u prasunu
(upeka). Za grovae obino ogule jabuke i raskole, a kruke samo
raskole; |ive raskole, izvade kotice i na grovae naniu. Suvo voe
sa grovaa je mlogo slade. I posli, kad se voe na suncu sui, meu
ga u vansku furunu svaki put posli kruva. Suvo voe spremaju u
stub|ike, abrove i badneve.
Vinograd. (J.) (Vinogradi ograditi su najvie plotom. Svaki vino
grad ima kolebu. Pudar ima u kolebi loni, zdilicu i tavicu. Kaiku
nosi u futrolu na torbi. Svaki pudar zasadi si za jesen za pudarinu
1
U popisu J. L. napisano je ovo : Voe: groice (ribiz), bodlikavo
groice, pepeluge prizemne i visoke, jagode divle, i pitome, marele
("divle kajsije), zerdelije, drenine, glogine, kukine, vine, fiure, dine,
lubenice".
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 19
282 J. LOVRETI,

krastavaca, kupusa i so'se. Izmed vinograda je meda, staza, a zove se

jedinica. Ima digod i mea uokolo vinograda, di raste glog, kukine
i vinage ko i oko pariaka. Jedan dio vinograda zove se prigon; prigon
ima deset do dvadeset brazda. U kraj staza bude po ikoja lomaa
izmed prigona. J. L.) Vinograd je na jesen zagrnit . glava okota i
loza priko polovice je pokrita zem|om, a to znadu ili plugom kopaem,
ili motikama uraditi. Oko Josipa (obino vi nedije posli) ogrnu1.
Kad ga odgrnu, onda ga orem. Vinograd ili loza puca vodo, pa
to kau, da vinograd suzi ili poliva. Orezuje se kosirom2. Kad su
orezali, & poveud i oprae^ (prvi put okopaju), to bude oko ureva.
Posli cvatne okopaju ga drugi put 5 . Ako jako zaraste. opliju ga
prije maska (prije nego grozd dobije prasak: maak je praak na
bobama grozda). Drugi put ga plijn, kad se groe poeme arati.
Vinograd kopaju motikama. (U listopadu zagrc'u vinograde. J. L.)
Groe. (Groa ima: drinka, ovca sisa, drinak bili, drinak crveni,
drinak crni, volovsko oko crno, volovsko oko bilo. L.) Groe beru
oko Mio]a u koare i nose kolima. Na kolima je ovik, koji koare
prima i stresa u abar, u kom se gnuca. Groe se gnuca ili gnu-
calom (drvo od etiri uva; na dolnem kraju imade glavu, a na noj
tri, ili etiri kratka paroka; obino je glogovo drvo), ili se nogama
gazi. Kad se ugnuca, sipa se kom u prosik, koji je na kolima.
Prosik je bure od etiri do sedam akova veliko, na gornoj strani u
polovici prorezano jedan uv u kvadrat. Na taj prorez su uklopila
vrata. Bilo vino otoe jo u vinogradu, a iler trei dan. Orno vino
toe sedmi, ili trinajsti dan.
(Kad se vinograd bere, ne jede se za uinu kuvane, nego se
ispeku pogae, pa jedu s groem. L.) ene izbiraju groe; koliko
koja izbere, to je riezino6. Svako, ko bere, moe si naizbirati groa,
ako je strani, onu koaru, u koju bere, i to mu je plaa. Za reduu
moraju druge naizbirati. Znadu rezati i vialice. Ako je lip, osobito
bili grozd, ili ako ima na jednoj lozi dva do tri grozda, odreu
1
Prvi poso je u vinogradu otkrivane; otkrivaju Velike nedile i
orezuju. 2 Kosir je nalik na srp, samo je irji, ima otar, nema zubaca;
na : lea ima sikirieu, kojom se okoe odbija, staro i suvo otkala.
3
Loze -veu aom. i Drugi poso: praiti; to se u vinogradu samo
kopa. 5 Trei: (o vridbi) izgru ispod cokoa (zemlu na brazde, da
ne bude groe kalno). U srpiiu kopaju vinograd drugi put. Drukije
se vinogradi orezuju, veu, zalamaju i beru. U vinogradu se ne radi
onaj dan, u koji je prole godine bilo usikovaiie svetog Ivana, jer bi
se groe oprudilo. e Ako gazda dopusti, naberu ene groa, pa po-
dile med sobom; ako gazda ne da, one naberu, pa posakrivaju. J. L.
 OTOK: RAD. 283

lozu i to je vialica'1. Vialice zataknu u kuc'aru za letve. Izabrano

groe metnu na okrugle lisice na tavanac i troe ga po malo.
Vinski kom ojde u kacu, odakle vino otoe, a kom ostave, da se
uge i onda peku od nega rakiju komovicu.
, ume. (J.) (Mlada uma zove se sabrana ili pustara. Ograena je,
ili opamita. To je umica, kamo se ne smije marva pustiti. Kad se
uma ogradi, otvori ili pusti, zove se mlada uma umica, ma i
velika bila. Starija uma zove se i uma. Kad u umi skroz put na
prave, zove se to prosika. Ako je u umi koji dio nezarasto, zove
se istina. L.) Kad se u umi naje dugaak i uzak komad, koji je
visokiji od druge zemje, zove se greda. 8 jedne i s druge strane su
mlake. Ako su mlake puno nije, pa u nima u jesen, zimu i pro-
lice ima puno voe, zovu se bare. Bare imadu svoja imena: Mava,
Privlacica, Lisiina mlaka, Sumarovac, Barice, Dugo ostrvo ili
ostrovo, Cvitanovica, BreSnica, Krvavo, Brestovac, Lukinica mlaka,
Krivo, Kozje, Balinovica i ko bi sve nabrojio.

Kuni poslovi.
Kua i soba. (J.) Prva u jutro ustaje redua. Oim ustane, raspreta
vatru i naloi je: pepel ogrne, skala nabaca i eto vatre. Na elu
vatre je prikladan, iroka i jaka gvozdena ipka, na etiri noge, sa
svake strane zavrnita: na prikladan se poredaju drva; prave ga ko
vai, al najvie cigani. Nad vatrom vise verige (si. 8.); na gornem
kraju je karika ili alka, kroz koju se provue motka; motka je u
o^aku priita sa gvoem za tetivu (gredu); na olriem je kraju
kvacak, na koji se obisi koto ili kotli; verige kuju cigani; koto je
od bakra, a kuju ga kazan^ije. Eeua nastavi na verige koto vode
(abar ili kabo za istu vodu stoji na vodnici; to je dugaka, ali
oniska klup2), pristavi ruak i pomete kuu. Dotle ustanu i drugi.
Kad |udi oju iz sobe, narniaju ene krevete i ejaju se bre bo|e
svaka kraj svoga kreveta, ili u zapeku, jer je sramota, da se e|aju,
dok su Judi u sobi. Kad je i to gotovo, pomete poredua sobu prvi
put: otvori penger (al ritko dva) i vrata, da prav izaje. Kad je
ruak gotov, pozove redua sve, da idu jist. Posli jila digne pore
dua siniju i sa reduom poiznaa zaprjano posue u kuu; redua
pere sue u koritu, a poredua oisti siniju i sukne sobu jo jedan
put. Kad redua opere zdile i tanure (talure), ako ji ima, metne ji
na policu, ili u orman, baci spirine, u kojima je prala, u abar za
1
Groe/to odreu s lozom, pa zataknu za gredu, zovu se nevenke. L.
2
Pod nu se mee rotkva i drugo zelene, da ne uvene.
*
284 J. LOVRETI,

napoj, zapreta vatru i pomete kuu i drugi put, pa trim, ako ga

ima, i oko kuni vrata do mali vrataaca. Vatra se zapree vatralem,
odebelom gvozdenom lopaticom; metu metlom, koju sade u baa.
Ako je svit kod kue, to se mora soba pomesti i posli uine; samo
posli veere ne metu. U nediju, ili na svetac pometu sve ene itavu
avliju. U neiju i na svetac pometu i drum (sokak) prid kuom
(numerom). (Sokak se mete u lito, kad je praina, svaku veer. To
rade enska dica. L.) Smet ili smetu u samac, ili ga smia na rpice
i u tegera, ili koritancima odnesu na ubre.
U subotu, ili prid svetac mora redua i s nom poredua oprati i
noge od sinije, stolce, klupe, orman, pengere, vrata i banak kraj
furune. (Svaka ena otrie noice svog kreveta. Ima kua, di se i
kuni prag mora svaki drugi dan oprati, da redua redui i to cisto
pridade. L.)
Prid Uskrs i oko Svi sveti bile kue iznutra i iznapoja. Ako god
pada daleko od Uskrsa, ili Svi sveti, onda bile kue i prid god. Kree
ili bile ovako: U kaf uzmu ugasita krea i naspu voe. Kad prvi
put prelaze, naprave kre ogust (metnu dosta piska), a kad prelaze
drugi put, onda metnu mane piska. Kree kefom (perajom, L.), a
tu kupe, a prave i sami od svi uski peraja (, L.) Mlogi metnu
u kre zelene galice, pa ofarbaju uto cokl i oko pengera, ili ofar-
baju itav front.
Luene. (J.) Kod nas se crne kou|e i poriave, a tako isto i otarci
sa sinije i za brisane, ko i jidalice i masne krpe lue. Na bunaru imade
vie veliki korita. Korita su iskopana iz jednog komada rastova dr-
veta. U ta korita ene nakisele rubine i stoje priko noi. U jutru
uzmu, koja ima safuna, odapere u safunu, a koja nema, ta omane
ili odmane samo u vodi. Kako koji komad omani, tako metne na
klup, da se ocidi, i onda na ruki nose u kuu i slau u lunicu.
Lunica je ko veliki abar od dva do do est akova. Pravi se od
jasinovine. Na polovici lunice sa strane su dvi duge uje od drugi
i provrtite, a zovu se ui. Kroz rii se provue abrenik, kad se lu
nica nosi. Izmed uiju u polovici jedne strane je deb|a duga, koja
ima pupale skroz provrtit tako, da je i dano provrtito. Pupak ne
sida upravo na dano, nego je tri prsta krai, a to zato, da lug iz
lunice moe curiti. Da se rupa rubinama ne zaepi, metne se komad
daice u lunicu i nasloni na pupak one debele duge. Kroz onu
debelu dugu upravo u dano lunice ide prelo, tap dui od visine
lunice, sa drkom. Prelom se lunica zatvori, kad oe, da lug ne
curi na prelo (prelo je i ona rupa, kroz koju lug otie). otvori, kad
 OTOK : RAD. 285

se lug pua. Najprije meu preu u dno, ako ene imaju; ako ne
maju, onda poriave, otarce za jelo i za brisane, pa muke i enske
vezene kouje, onda iste (brez veza) kouje muke i enske, a naj-
posli masne krpe, dok nije lunica puna. Gore dojdu masne krpe.
Gore prostre pepelnak (krpa u dvi pole od oplata saivena prama
luniei velika) i prosije na nega kroz reeto dva uborka pepela. Prvi
koto vode uzavre i popuri pepeo na luniei. Drugi, trei i etvrti
koto stresu samo zabilite (samo se rabile: griju se, dok voda ne po
bili), ali ne smiju uzavriti i uskjuati, da se kouje ne zapure (a
onda se usmrde). Ako je lunica jako velika, treba i est kotlova.
Sad se otvori prelo, pusti se lug u koto, pristavi ga na vatru i kad
uzavre, saspe ga na lunieu. Tako lue od u jutru do tri, etiri sata
posli podne. U veer se ispusti svaj (!) lug napoje i tako se ostavi priko
no. Sutra dan u jutru razloi ona ena, koja je luila, lunieu:
skine pepejnak s pepelom, odnese i baci na ubre, kouje razloe
na klup i sad svaka ena svoje baci priko ruke i nosi na bunar
(buran) i pere u koritu, dvi po dvi, kako su redue i poredue: na-
liju korito vrue, ili ladne (koje su line) vode, metnu kouje i
u toj prvoj vodi mee praaleom. Praak je komad drveta sa drkom.
U drugoj i treoj ladnoj vodi isperu (izaperu) od luga, skupe na ruke
i nose i obise ili na jedek, ili na motke, ili na losu.
Bogatiji imadu jedek. Jedek kupuju od salera. Ko nema jedeka,
taj ima motke: u zemlu zabiju dvi soice fat visoke, na soice metnu
odilane ili omaklite motke. Koliko ima ena, toliko ima i motaka.
Mlogi imadu loze: lozu od viriaga odreu i svezu ili za dvi voke,
ili za dvi soice. Kad se kouje malo promaa, onda svaka ena
svoje otegne: zavue obadvi ruke u kouju (skute), ili u gaavice i
rastee na stranu. Kad je svaka svoje otegnila, onda savije i opet
prostre na jedek, ili motke, da se sasvim osui. Kad se sasvim osui,
savije lipo svaka svoje (enske svoje skute saviju na roe) i nosi u
svoj kuar ili pojatak i spremi u abar, ili u sanduk. Posveano
ruvo malo ena same ureuju, ve plate majstoricama, koje jim peru
i peglaju.
Graevine. (J.)
Prireivane grae. Nai Judi pravouitnici" dobivaju sada gotovu
mekanu grau od nae imovne opine. Prije su dobivali rae, jedan ili
dva, do pet rastova za veliku zgradu. Dok nije nastala paorija, dobio
je svaki graniar rastova, koliko je trebalo. Ima jo i sada stari kua,
u kojima su vinci, gorne i dolrie grede od eipane grae i to svaki
komad od jednog rasta. Onda nisu znali za rezanu grau, ve samo
za cipami.
286 J. LOVRKTI,

(Kad se drvo testerom izree, onda se cipa uzdu sikirom, ili se tee.
Ako se cipa, pa se teko rascip}uje, meu se u procip klinovi ili
gvozdeni, ili kruti drveni1. Kau: klin se klinom izbija; tako i tu:
jedan klin zabije, procip se iri, a onaj prvi klin ispade; sad opet
nega zabija u uji procip, da onaj ispade. I tako se radi redom, dok
se drvo ne raskoli. L.)
Evo, kako su radili2. Pod rast stanu dva ovika, jedan s jedne, a
drugi s druge strane i siku velikima sikerama do polovice debla.
Kad su doli do polovice, projdu na drugu stranu rasta i stanu
opet jedan s jedne, a drugi s druge strane i siku dva do tri cola
visokije. Iver za iverom pada i rast se srui. Kad su rast sruili,
okatre grane, skinu koru i bil pastulaju: sikerama zasiku na dva
mista u duini od tri uva do zdravog drveta i sikerom otkole;
tako otkoliti komad drveta zove se pastuha. Kad su drvo s liva i
desna opastulali, dilaju sikerama, ili plankacom.
Ko zna dilat, taj dila, a ko ne zna, taj ogranke prisica i slae
na drva.
Kad je deblo s desne i live strane odilato (odilano), izmire ga
fatom od letve, koliko je dugako. Ako je dosta dugako, odreu
prvi komad ili prvi trupae za ipku grau, a tako odreu i vriku;
od vrike prave tanku grau (n. pr. pajante). Kad je i to gotovo,
uzmu polije, drvene, jake motke, i privrnu drvo. Sad ga opet pa
stulaju i dilaju ko i prije. Kad su drvo odilali sikerama, ili plankacom
u etiri c'oka, izmire fatom ili dvofatkom (dvofatka je letva kupovna
do dva fata duine). Kad su izmirili i promirili rast, isprirezuju ga
na komade. Majstor znade, koliko i kake grae moe izajti iz po
jedinog komada ili trupca. Sad svaki trupae koncom okonaju i
bradvom obradvaju. zna svaki ovik brad viti. Ko zna, taj bradvi,
1
ali ne vrbovi, jer je vrba krko drvo, pa bi bilo, to vele: pouzdo
se u vrbov klin.
2
Kadgod podsicaju drvo, pripovidaju, kako je vlaki pop priikovo:
Dragi moji riani! Jeste li vidili ono veliko drvje u umi ? Da se to
sve drvle stvori u jedno drvo, koliko bi to drvo bilo?! Jeste li vidili
otru sikiricu? Da se sve sikire stvore u jednu sikiru, kolika bi to
sikira bila ?! Jeste li kadgod vidili veliku vodu ? Da se sve vode stvore
u jednu vou, kolika bi ta voda bila ?! Jeste li vidili, koliko je ludi
u selu? Ali da se svi Jui stvore u jednog ovika, koliki bi to ovik
bio! Sad da taj veliki ovik uzme tu veliku sikiru, pa a podsie to
veliko drvo, a a to drvo pade u tu veliku vodu, al bi bilo pjuska i
papjuska!" To sam esto uo u Privlaki, di ive vlasi i okci skupa,
pa se kad tad jedni naale s drugima. L.
 OTOK: BAD. 287

a ko ne zna, taj prirezuje, ili ta drugo radi. Kad su trupci obradviti,

podignu ji na skelu jedan po jedan i reu dunom testerom. Skelu
naprave od rastovi ogranaka ili troka. Najprije poloe dvi jednake
troke priko, na ove priko druge dvi, na ove opet druge dvi, ko to
su one dolrie i tako naprave skelu, kako ode visoko. Na skelu navale
trupac, da je jedna polovica gore, a druga na zemji. Na onaj kraj
na zemji navale nekoliko pastu]a, da se ne die. Jo prije nego su
trupac metnili na skelu, majstor je promirio i okono gore i dole
prama tomu, na kaku e grau rezati. Majstor se popne na.trupac,
a trojica u redu stanu pod nega i reu do polovice. Kad su isterali
jednu rte, poemu opet s vrike i tako izreu itav trupac na vince,
balvane, grede, rogove, pajante, ili planke. Kad su izrezali do polovice,
skine se majstor, pa sad gorni kraj trupca spuste, a dolni dignu i
opet reu s vrike do polovice. U polovici ostane jedan, ili dva cola,
da se graa ne rastavi. Kad je itav trupac izrezan, spuste ga sa
skele, rastave sikerom komad od komada tako, da ona dva cola, to
su ostavili, sikerom raskole. Kad je sve izrezano, poslau grau po
feli: svaka fela grae sloi se za se. Ako je dosta grae, voze kuci,
im dobiju malo puta. Kad grau dovezu kui, sloe ju uz koju
zgradu, da se osui.
Zidane zgrade. (J.) Sad se pravi malo drveni zgrada, jer je teko
dobiti graa; sad veinom zidaju: kuu, kuare ili pojatke,. talu
sa tagjom, upu, pekaru, podrum sa komorom i ardak.
Zidove zidaju ili izueni zidari, ili samouci.
Malter prave od zemje i vode. Najprije iskopaju teme] do zdrave
zemje, zatim poredaju cigle i po ovima pospu tim blatnim malterom,
a na taj matter poredaju opet cigle. Prije toga je tiler napravio
okvire za, pengere i dovratke za vrata. Kad dojde na red, uzidaju
dovratke i okvire. Tako se zida, dok nije zgrada uzidana. /
Dok zidari zidaju, dotle cimermani srimju grau na putu prid
kuom, ako je avlija tisna. Uzmu najprije vince i zarezu u nemu
kulace. Kulak (cuo sam i kulab) je, kad se do pol vinca odozgor
zaree i keserom izbije. Za svaku gredu mora biti kulak u vincu. I
svaka greda ima kulak na onom mistu, gdi dolazi u kulak vinca.
Na svaku gredu dojde par rogova. Zato na kraju grede im adu dvi
dupke, gdi rogovi dojdu. Dupke se kopaju sa prosikom. Bog se po
gredi zaree i zaila kulak. Na vriki ima jedan rog makaze ili ka
rice, a drugi je zarezan na kulak. Sad je graa srizana. Grau dihi
ovako: Najprije dignu vince i poloe po duini zida. Na vince dojdu
grede i svaka se greda sa svojim kulakom uklopi u kulak vinca. U
288 J. LOVRKTI,

dupku grede doje po par rogova. Eogovi se jo na zemji asiju i

u karice jednog roga dojde kulak drugog roga. Tu se sad svrdlom
provrti i ubije drveni klin. Kad su tako grau digli, svezu par ro
gova sa pajantom (a to je priko drvo u rogove uklopito). Prije nego
pomu letvati, priiju po rogovima ioke ( d u g a k e , j a k e l e t v e ) .
Gdi ioka legne na rog, tu se rog zaree, da ioka ulegne u rog.
ioka ide p r i k o v i e r o g o v a i to jedan kraj gore, a drugi dole.
Zioke dre, da se rogovi ne mogu pomicati. Kad je i to gotovo, onda
letvaju. Dolria letva dojde na pet coli, do ne na osam coli, a da|e do
vrike sve na est coli. Kad je poletvano, prostre se crip. Stagjeve za
ino, ili ito zidaju ko i kuu, ali ovako: okove uzidaju, a po stra
nama na fat razmaka uzidaju stupove. Na okove i stupove dojde
graa.
Drvene zgrade. "(J.) (togod ima drveni zgrada, to rade sami seoski
cimermani, a tako i suvare i vodenice, pa pojate i svince. L.) Temel
malo uzidaju obino jedan su visoko. Na teme| ili na cokl doju
duni balvani (pokapani mbovima. L.) U balvane su ukopane
upke. U dupke dojdu direci ili stupci dole i gore zarezani na kulak.
Med dva stupca dojde unik ili konak uklopit u stupac tako, da je
jedan kraj gore, a drugi dole. Stupci uriaci su prolambiti ili postru-
gani i tu dojdu brvna (debele daske) 1 . Na direke ili stupce dojdu
vinci, na vince grede2, a u grede rogovi. Po rogovima priiju motke
misto letava i pokriju zgradu daskom, ili slamom, ili trskom i ro
gozom. (Ako je krov slamni, priivaju se ioke na gusto i doliia
ioka, koja je nad kunom strijom, sva je izvrtita sve na stopu raz
maka ; u svaku vrtlinu je udarit klin po stopu dugaak, da slama
ne spada s krova. Ti se klinovi zovu ohaenice. Na krovu su bile
uz ogak privrene pauzine, da vitar ne odnese ogak. U svakoj su
kui bile listve ili merdevine naslonene do vr kue kraj ogaka, ako
bi se o^ak upalio, da mogu trniti. L.) Kod kue su grede prolam-
bite. U lambe se utaknu komadi drveta u blato zaviti. Po tom se
umae blatom, metne mali mas, okrei i sad je gotovo sobno nebo.
1
Usnici su one gredice, koje se okomito zabadaju u balvane. Svaki
je unik na strana prolijeblen", da se mogu brvna umetnuti. Na
gornem kraju unika je kulak. L.
2
Sad ueaju uiiake pokonnke. Ti unaci namiaju se koso samo
na uglovima: dolni kulak udese u dupku blizu ugla, a vinac malo po
dignu, pa pri sastavu vinca kod ugla utisnu gorni kulak u dupku
vinca. Posli namiaju tetivu ili babu uzdu sobe od prikog duvara
izmed sobe i kue, pa do prikog duvara na elu kue. Baba se namia
ispod svi greda. L.
 OTOK ' RAD. 2S9

Kad se zidovi kod kue osue, dojde ciganin i umae ji iznutra i

iznapoja. Najprije metne veliki maz. Kad se veliki maz osui, metne
mali maz. Maz je od blata. Donesu zemje, koja je za taj poso, metnu
je u tavu, dobro vodom poliju i ciganin je misi nogama. Kad je
zemju dobro umisio, pospe je plivom i misi daje, dok nije sasvim
dobra. Tava je od etiri (fat duge) daske (platine) u kvadrat. Za svaku
dasku ubita su dva po dva kolca. Med ko]e dojde daska. I tavan
se mora umazati. Kad se maz osui, ubili se iznapoja i iznutra, pa
je kuca gotova. (Na pol sobe ukapali su pan. spram tetive; na
pariu osove stup u etiri oka, pa ga upru u tetivu, da se tetiva
ne savija. U taj stup su poudarani frcati klinovi, di |udi svoje torbe
viaju, pa aline, kouve i kabanice. Dolna strana tetive u sobi je
arana; izrezano je i godite, da se zna, kad je kuda graena. Vrata
su k u n a bila dvokrila. L.) {] staro doba bile su kue i druge
zgrade veinom drvene, a samo gazde imali su zidane kue.
Trim i kuu patou ciglom. U sobi je zemja. Zern|e se naveze do
cokla, pa se lipo utamba i umae malim mazom, da je ravnija. U
najnovije doba meu samci u sobe patos (pod). Drvca za pengere
kupuju u duanu. Staklo u pengere meu staklari, koji idu po se
lima i na sebi nose staklo.
Sitnije gradne. uprija. Udare se stupovi ili pilote u zemju, na
ni se metnu uzdu balvani, na balvane priprie platine, po platinama
uzdu uz kraj sa obad vi strane napravi se krilo, da ne mogu kola,
ili korii pasti sa uprije. L.
Gat. (Gat se nasipa ukraj vodenica, da mogu lake vodu sustaviti
i proputati. S ove i s one strane vode navuku klada i paneva; izmed
klada i paneva nabijaju zemjom1. L.) Evo kako su Privlaani pravili
gat priko Bosuta. Priko itavog Bosuta s jedne i druge strane udarili
najprije stupove od tri fata. Stupovi su na dvi strane bili prosipiti
(sipi se sa strugom ipilom). Med stupove udarili su gatnice od tri
fata, koje su dole ko i stupovi zaotrite bile. Svaka je gatnica bila
na jednoj strani uzdu proipita, a na drugoj zaotrita. Zaotriti kraj
dojde u ipilo. Poslidna gatnica do stupa bila je na obadva kraja
zaotrita. Med stupove i gatnice naspu zemje. Gat je bila iroka
devet uva. Gat ima kod vodenice vrata, koja zatvara ustava, a na
drugom kraju imade propust sa ustavom. Ostava se na propustu
digne, kad ima previe vode. Onaj kraj, odakle voda dolazi, zove se
u Privlaki gorna voda, a kamo voda otice, dolna voda.
1
Kad bi se nabacalo klada i paneva, to bi voda crvolila i ervolila
i gat raznela. . J.
290 J. LOVRETI,

Bunar. (L.) U veer poredaju po avliji daske po zemji. Pod

kojom daskom bude najrosnije u jutro, ondi je vrelo. Tu kopaju
hunar (i: buran. . J.) Otoki bunari su dva, tri do etiri fata
duboki. Bude kadgod pet, a kau, da ima dva, tri do osam fati.
Koji kopa bunar, isituje na arovu zemju, dok moe, a kad ne
moe izbacivati, onda poloe platinu priko bunara, drugu platinu
metnu uz tu istu, samo ovu drugu zarezu malo spram pol bunara,
tako da bude mali otvor izmed platina, kad se platine sastave. Taj
otvor treba za jeek, kad se bude zemja vukla. Da se zemja lake
izvlai iz bunara, naprave malo kolece (koleso), a na kolecu vaga
za jedek. Udare dvi noge iznad one platine na bunaru. Na te noge
postave koleso, koje se na svom vretenu okree. Koleso stoji spram
pol bunara, da moe prolaziti kroz lib platine na bunaru. Platina
se sa strana bunara pritisne tekim panem, da se ne podizuje.
Platina skupa sa kolecem zove se kosa. Na jeek svezu kaf, pa
ga puste po kolecu u bunar.
Koji ne vuku zemju iz bunara na kosu, vuku je na kru: Udare
dvi sove jednu s jedne, drugu s druge strane bunara. Na sove pri-
prie okruglu vretenku i na nu svezu jedek. Na vretenki je sa
svake strane po kra, ak izvan sova; kra je u vretenku udarena
bica sa drkom, da se lake moe okretati.
Dok se bunar kopa, moraju se poslenici rakijom zalivati, jer ne e
biti vode u bunaru.
Ograde. Ograda od vrlika. Koje se pozabija u zemju na jednak
razmak, a sve po dva kolca skupa; med ni metnu (umiu, L.) vrlike.
Vrjika je po dva fata dugaka, slabo oilana debela daska. Kad su
med kolce metili tri vrjike, nataknu na kole prosiku (ili guvi, L.),
da se koje ne razvali. Prosika je daska dva prsta debela, a podrug
uva dugaka, sa strane okovi poskidani, i u polovici prosiena.
Na prosiku med koje metnu jo po dvi vrjike. Yrata od vrjika su
vratnice1.
Pleter. (L.) To je ograda od prutova. Tu se pozabijaju kolii,
opletu se pruem, a gore se namee trna suvog, da marva ne prilazi.
Tarabe. (L.) Dok je bilo ume, gradili su tarabe. Tarabe su od
stupova. Stupovi su gore i dole spojeni iokama, a po nima priivene
su daske.
1
Kad je' paiiak vrlikama ograen, onda je i kapija od vrjika;
taka kapija zove se vratnice. L.
 OTOK: RAD. 291

Plot (L.) Plot je samo od dasaka. Daske su samo zaotrene i u

zem]u pozabijane; gore su zarubite i pleterom opletene.
Bilo je ograde, di se po dva kolica udare, ko i kad je plot od vr|ika,
samo poslau od kolica do kolica daice koso. Ta je ograda niska. (L.)
Ograde od ivice nema mlogo; ako ima, i tu je kapija od vrjika. (L.)

Izraivane grae, sprava i orua.

Kad se drvo sikerom odila, onda se bradvom obradva, ili omalcli.
Da ide u pravo, mora se drvo najprije okonati koncom (salerska
uzica). Konac je namotan na ekrk. ekrk ima jedno tanko drvo
do dva uva dugako sa drkom zajedno. Na drak dojdii popriko
dva drveta, u riem uglavi ta, ili se na nem mogu okretati. U ta dva
drveta dojdu dva druga u redu sa drkom. Na to se namota konac.
Najprije se napravi farba, u koju se konac namoi, pa onda jedan
ovik dri kraj konca na jednom kraju, a drugi ovik na drugom.
Sa dva prsta podignu neto napeti i namoeni konac i popuste, a
ono ostane na drvetu prava linija. Ako nije odma, onda to ponove.
Farba se pravi ovako: Nariba se u kaki crip (dolni tal polupana
lonca, ili zdile, ili tanura) sitno cigle i nalije na to vode. Nu pravi
se i od ugjenica, koje se nakupe oko vatre; to se sitno stuca i u
vodi namoi. Kad su u umi, onda uzmu pastuju sa biju, isiku u
noj rupu, naspu vode. a u vodu sitno stuena ugjena i eto farbe. (B. J.)
Dilaa maklionica. Makli se na dilai maklionici. To je klupa na
etiri noge; na poli je uzdu prorezana jedan uv. Na klupu je pri-
ito jedno grbavo drvo i ono je prorezano kao i klupa; oto se zove
jarac. I na klupi je prorez i od jarca jedan supro drugoga; drvo
sa glavom kao ovik i ono je kroz proreze proturito i kod glave pro
vrtito ; i kroz jarac je provrtito: oto se drvo zove pritiskao. Kroz
vrtjinu pritiskaa i kroz vrtjinu od jarca je klin proturit. Na pri-
tiskau je dole drvena cipela, na koju se mee noga, kada se to
makli, pa se pritisne. (Pavo ubai.)
Pokustvo, sue, orue i ostalo. (L.) Samouki selaki majstori
prave: sinije, svakovrsna vrata, ormanie, sanduke, burine, kaice,
abrove, kablove, bane (ili: obane; obanu pravi pinter. B. JV),
police, korita; kola, plugove, stupke, trlice, stative, ekrke, vito malo
i veliko, raak, preju i preslicu.
(Drveni alat prave si sami. L.) Vile. U umi se oie sirovo,
pravno dvojnasto drvo, ugrije se na vatri, smota i metne u mpi-
nau. To su slabe vile, jer je u drveta vrika krka, pa se brzo po-
292 J. LOVEETIj

kida. Inae se drvo testericom razreze na dvoje, ili na troje, oila

se i omakli, ugrije na vatri, smota i u zapinau metne. Kad su vile
u zapiriai, onda se na vatri opale i u vodu ture. Sad se pusti da
se nekoliko dana sue, odapnu se i sad su vile gotove. (J.)
Balcle.se teu od mladog rastia, ili brestia. Drvo mora biti pravno.
Na vatri se upari, u etiri oka odila i na bakje tee. Bak]e su
dva prsta iroke, a debele ko gue tanko pero. (B. J.)
Prave proste opance; ko hoe, da mu opanci dugo traju, ukuva
divjakova sireta, pa nove opance nakiseli; kad odmekaju, onda ji
izvadi i osui. Priivaju zakrpe na izme i cipele. Podivaju arape. (L.)
(L.) obani prave okvire za prilike i ogledala, a farbaju krv|u: porezu
prst, pa krvju umejaju okvir. Prave od vrbova, ili topolova drveta
prele lopatice, na koje ene predu preu od kudile. Prave od vrbova1
drveta ili preslice, na koje se pamuk uprea. Prave ciciluke
na duvar za stakleno sue i porculan, vitlie i paliice (drvca, Pri-
vlaka. B. J.) za sukane, unkove za stative, reu civi bazove i od
mliike i eluge, letkom vrte2 civi. Na krukovu drvetu izrezuju
modlice za kolae. Prave drvene rgove (kepcije) za vodu, kaike var-
jae ili povarue, loparie i lopare; araju Iikve i na tikve prave
eputke; araju tukvanie; vratie od tukvania zaliju kositerom,
zakretan prave na araf. Prave tamburice, frule jednare3 od baze,
frule dvojnare* od jasinova i |ivova drveta; luke na fruli progu
vruom letkom, a glasn ce izreu noiem; frulu vrte svrdlom. Imadu
strugove, pa strau prdalice na gajde od jivova drveta. P l e t u od
vrbovi iba i od rakite: koare*, korpe i koie, di sime sue; od
strni partu sa sedam strnika i zubru od etiri strnike, pa od toga
iju slamne kape za lito6.

enski poslovi.
Lan i konopca do stupe. Kod nas siju lan ozimac i jari i
konoplu bilu i matomicu. (Lan treba isto, zrelo sime. L.) Lan
ozimac siju (u jesen, L.) ve o Bartolovu (kad siju ito, L.), i to
na zemji, koja dolazi pod ito. (U sime nameu jaja, da bude lan
bil ko jaja. Ta jaja dobije onaj, koji lan sije. L.) Lan voli jaku i
1
8
Preslice se prave o 1 i p o v o g drveta. 2 Usiju letku i progu.

Frulu jednaru zovu nai frula. * Frula dvojnara su dvojnice.

Koare pletu i od bile loze. 6 Take kape nose samo Otoani, pa jim
se sprdaju, da nose i zimi gamare na glavi. Kau i ovako: Grle Gage,
zavuko se pod gamaru! Gage je posprdno ime za Otoane . J.
 OTOK: RAD. 293

sitno uzoranu zemju. 0 urevu lan ozimac opliju od korova (od

ritica i lanene travice, L.). Jari lan siju u prolie, im vrime do
pasti, kad i zob. I jari lan pliju o urevu. On ne moe biti velik
ko ozimac; a prispiju skoro zajedno.
Kad lan dozrije, a to je, kad glavice oute ko slama, (Lan se upa
o etvama. upaju ga i veu u rukoveti, a esnajest rukoveti svezu
u jednu vraniu. L.) poupa se, povee se u vranie ili moila (to
su mali snopii, povezani likom od vesovine ili uzicama). Kod kue
ga ogrecaju na zuber, da se glaviice poskidaju. Zuber je drvena,
dosta dugaka kiup sa etiri noice (si. 41.), nu moe biti i bez
nogu, pa se onda stavi ili na dva stolia, ili na dvi klupice. U
sredini su jedan, ili dva zubera od drveta. Zupci su ko mali prst
debeli, pol uva dugaki i gore zaijiti. Zuberi su udlititi u klup.
Kad se lan ogrebena na mber, povee se u moila i ukiseli u
vodu. U vodi zabiju sa svake strane po dva kolca i med lii po-
meu moila, pritisnu sa motkama, koje su za koje zakvaite i na
vale truli klada (i muja iz vode, L.), da lan doe pod vodu. Ako
je vrime toplo, kiseo je lan etvrti, ili peti dan. Ako je oladno (treba
i pet dana, dok ukisne, L.), vadi se esti dan. (Lan se proba ovako,
je li kiseo: Uzmu rukovet u ruku i podignu okomice. Ako se savije,
dobro je kiseo, ako ostane [komice, J.J okomice, meu ga natrag u
vodu, da boje ukisne. Dok se lan kiseli, spremaju ene sime, osue
ga, tucaju i rope nogama [manu nogama: metnu glaviice u uborak
i gaze ji; ako tucaju, to tucaju praakom, J.J, pa viju na vitru i
ostave, koliko treba za sijane, a drugo prodadu odma u duan za
maramice, pamuk, igle, konce. Kad lan, ili kudija ukisne, vade ji iz
vode, peru. L.) Kad lan povade, prostru ga po guvnu, ili livadi.
Doliii kraj svake ruice raire, a gorni je strukom lana svezan, i
tako se lan sui. Kad se posui u ruica, skupi se u vranie ili
moila razloi na suncu, da se kudija dobro ugrije.
(Konopla se ije o urevu i o Duovima i zove se konopla ur-
gevaa i duovnaa. Konopjeno se j e d n o sime sije, a nikne konopla:
bila, koja cvate, a nema simena, i maternica, koja ne cvate, samo
sime daje. Kad konopja sazrije, upaju za se maternicu, a za se bilu.
Bilu, kad poupaju, L.), odsiku vrke ili sime; korene povee se u
ruice sa malom, nenaraslom konopjom, koju zovu maak, potovare
se u kola i ukisele (nakisele, L.) ko i lan, samo mora prama toplini
vode biti u vodi dva dana vie nego lan. Kad se povadi, postupa se
s nom ko i sa lanom. Matomica se sije po kukuruzima samo radi
simena. (Maternica se povee za se u ruice i poslae, da je sime
294 J. LOVKETI,

k simenu obrnuto [okrenito, J.], pokrije se slamom, ispritiska da

skama, dok ne ugori. Onda otvore i okrune sime, a maternicu sloe

u vodu, da se kiseli trinajest do petnajest dana; to bude o Maloj

Gospi, h.) .:Nu kisele samo onda, kad nema dosta bile, ili ukisele i
pletu od lie;uzice.
Lan i konopca od stupe do snovae. Onako vruu kudi|u wa-
bijaje m stupk ili stupu (si. 41.). Kad se nabije, konopcu omavaje
 OTOK: RAD. 295

o kolac, to se dri nabijajla\ i onda je opet ugriju na suncu i

taru na Miu2. Posli toga ju ogrecaju na ogrebau, a posli ogrebace
ju gvozdenaju na gvozdenku. Zgribe, to sa ogrebace skidaje, mikaje
na grebene i izvlae najprije veliki, a onda mali vlas. Od velikoga
vlasa preu ptiicu (pouicu) na tkane, ili osnovu za ponave. A od
maloga vlasa predu osnovu za vree (vrie), ili puicu na ponave.
Kad konopju ogvozdenaju, onda smotaje povismo, sloe u snop i
svezu uzicom.
Kod lana ide ovako: Lan se nabije na stupku, pa se oruica
ogrebau. Ruica se ovako: uzme se svaka ruica, pa se najprije
1
Konoplu i lan nabijaju obino u veer, a zato, kad se na suncu i
ob dan ugrije, umataju je u gube, da ne oladi. Nabija se u stupi.
Doliii dio stupe pruen je po zemli, a zupci su gore okreniti. Gorni
dio poloen je po dolnem, da zupci u zupce ko riiievi zavaaju. Oba
dila stupe su pri drugom kraju spojena ko kare ili klite, da se stupa
uvik otvara i zatvara, kako se na drugom kraju stupe pritiska. Sjedne
i druge strane stupe su dva stupia spojena motkom, a za tu motku
uvati se divojka (uvati se i baba i ovik, a ne samo divojka, J.), koja
kudilu nabija. Konopla se zove konoplom, dok u stupu ne doe, posli
se zove kudila, doklegod se ne isprede, a onda je ve konopjena prea,
konopleno tkane (konopla, J.), konopjena kouta (konoplaa koula. J.)
Divojke pivaju o nabijanu kudije rugaju se Svabicama u okoliu:
Juer mi je govorila mama, Moja mama istom togod kae:
Da vabija kudiju nabija. Nek nabija, al ko joj pomae?!
To pivaju zato, jer vabica svaka radi o sebi, a nae hrvatske sela-
kine i danas jedna drugoj pomau ko u drubi.
Divojka dakle igra na stupi, a druga ena sidi onde, di se stupa
otklapa, pa uzme rukovet (ruicu J.) u obadvi ruke, i dok divojka
igraju stupu otvara i zatvara, ova sie na zemli baca rukovet u
stupu, (okree pod stupkom i rastresa i otresa, da puzder ispada. J.)
okree, vadi i otresa od puzdera, dok ne bude sva rukovet dobro
stucana. to otpade od rukoveti, zove se puzder, a ona rukovet zove
se sada povismo. (Kad se ogvozdena, onda je povismo. J.) Puzder se
smete na bunite. (Puzder nose pod orae i pod ]ive. J.)
Kod stupe je blizu usaen kolac, pa se ovo neoieno povismo
(ruica, J.) omauje oko kolca. Otoani kau: mava se. Kad se povismo
mava, otpada opet puzder i omaotine (maotine J.) (najloije kuine,
koje se ne upotrebluju za nikaku preu, nego tim ene iste smet za
svojom icom, da ne ogade ruku). Povismo se opet grije na suncu. L.
2
Ovako omavano povismo tare se u trlici. Trlica je mala stupa samo
sa jednim zupcem, pa se jednom rukom sklapa i otklapa, a drugom se
primie povismo po trlici, da se oisti i od najsitnijeg puzdera.
Povismo se opet grije na suncu, pa se posli na ogrebau.
Povismo se mora ruicati zato, da se ispremi, a to se radi na zubaci.
296 J* LOVRETI,

koren ogreca na ogrebacu, a onda se okrene vrika, uzme se dva,

tri vlakna, pa se u poli ruice omota, da se ne umete. Kuine, koje
se sa ogrebae skidaju, zovu se rovhae, jer nisu za nito drugo, ve
kad krompir urove, pokriju ga tima roviiaama, da se ne smrzne.
Posli toga se lan ugrije i tare na trlicu. Onda se opet na ogrebacu
ogreea, a kuine, to se sad skinu, zovu se zgribe. Sad se na gvo
zdenim ogvozdena lipo, da nema tivolaka (kuinica). Kuinice, to
se sa gvozdenke ski daje, zovu se gvozdenare. Gvozdenare i zgribe
mikaju na grebene i izvlae vlas veliki i mali ko i kod konopje, pa
preu iz vlasa osnovu i piieieu ko i kod konopje. Kad se lan gvo
zdena, gvozdena se najprije koren i kad je lipo ogvozdeiian, omota
kraj i napravi ko glavu. Onda okrene drugi kraj, vrikn. Kad je i
tu stranu ogvozdenala, ostavi na stranu, pa uzme drugu ruicu, pa
i nu gvozdena ko i prvu i omota kraj. Sad nisu vie ruice, ve
povismo. Sad sastavi vrike od dva povisma i zamota ji, pa tako
dvojnasto povismo zovu stralika.

Zubaca (ili ogrebaa J.) je drak, a ima na jednom kraju tri (dva, J.)
reda zubaca. Na zubaci (ogrebai, J.) ostaju kuine, a u ruci povismo.
Kad se povismo opet ugrije na suncu, tare se iznova na trlicu, da se
umeka, pa se opet greca na ogrebai, da povismo bude jo istije, a
one kuine, to ostaju na ogrebai, zovu se zgribe. Kuine i zgribe ili
se prodaju, ili upotrebi uju za preu radi guba. Ako e se kuine
upotrebiti za gube, ugriju se na suncu i mikaju se na grebene. Sto
se s grebena svue, to je vlas, a na grebenu ostaju kuine, iz koji se
prede poucica (po privlaki: puica1, J.) za gube. (Od jadovni kuina
ili od najgori prede se puica za gube. J.) Vlas se gvozdeni na
gvozdenim, pa na gvozdenki ostaju opet kuine za gubinu pouicu, a
ova vlas, koja je ostala, prede se ili ko osnova za gube, ili ko poucica
za debelo tkane. To je uineno sa zgribama, koje su ostale na ogrebai.
Ono lipo povismo, koje smo dobili, kad su se zgribe na ogrebacu
svukle s povisma, opet se ugriva i gvozdeni na gvozdenku. Ovozdenka
je daica, koja ima na jednom kraju (u polovici, J.) cio okrug is-
puiien gusto sitnim zupcima. Kad povismo povlae po gvozdenki, ostaje
opet u ruci povismo, a na gvozdenki gvozdenarice. Kad je povismo
ogvozdeneno, onda je dobro za prelu.
Gvozdenarice se nataknu na grebene, na drke sa nikoliko (dva J.)
reda zubaca, pa skidaju grebenom s grebena kuine i izvlae veliki i
mali vlas. Iz velikog vlasa pree se osnova za ponave (puica za
tkane; ako se iz velikog vlasa o s n o v a prede, onda se ogvozdena ili
ogvozeni ko i drugo povismo; ako se prede puica, smota se u
kudilku. Mali se vlas nikako ne gvozdena. J.), a iz malog vlasa poucica
za tu osnovu (osnova za spavae ponave i vree. J.) L.
1
Ja sam i u Otoku uo samo puica. Ur.
 tofc: A. 97

Povismo, ili strajiku naviju na prelu, priveu privemtkom od cr

vene, ili ute koe; s obadvi je strane i na kraju nazubran; krajem
se pome omatat oko preje; irok je etiri prsta, pa sve uji i uji i
na kraju izajde dva prsta irok. Na tom kraju je priit uski kajiac,
a na kraju kajiea je svezan probiti stari novac i taj novac zataknu
a u privezutak, da kruto dri. Privezutak je rif dugaak. (Gorni kraj
preje zove se baluJc, dolrii, tarii prelo. Kod bajuka se povismo pri-
jt vee privezutkom, a prelo se zatakne za pojas. Ur.) Preju prave oni

SI. 42. Predene.

Judi, koji znadu praviti mosure, jer i mosure i preju moraju sastru
gati. Preju prave od klinovine, ili krukovine. I baluJc i prelo su
lipo nacifrani. Na taku preju prede se samo fina prea i fina vuna
za tkanice. Drugo kojeta prede se na prelu lopaticu (koja misto
bajuJca ima lopaticu. Ur.). Konop|u ne mogujpresti na preju sa
bajukom, jer je dugaka, pa se zavee i ne moe ena izvlait, ve
ju predu na preju lopaticu. (Prea se prede na vreteno. L.)
Iz laneni povisama prede se fino tkane, to se nosi, kad se kaje
ili ali, i za sridovicne ene i Jude posveane kouje. Za divojke i
mlade ene predu iz laneni povisama fini i tanki koariar i sestre-
niar, to nose kad kaju, i u adventu i korizmi. Tanko i fino
prest ne zna svaka ena, zato predu najvie stare ene preu za ko-
ZBOKNIK ZA NAK. IVOT . 20
298 J. LOVRKTI,

sariqar i sestreniar. Zato i govore ene, kad se kojoj trz na stativa:

Da si prela, umiriala, pa bi tkala bubala, a sad sidi, pa placi".
Uminat je isto, to i icu dobro uvrtati.
Kad se prea (nikoliko vretena, L.) sprede, mota se na rasoli.
(Raak je drven prut dva i po lakta dug,, a dole rajast:i ove,rasle
zovu se vokrakle [noge ili rasle,.J.J;,: gorrii kraj raka je ko krst
prikrstit, a ovo priko drvce zove se paroak [policica, J.J; paroak
ima sa svake strane po jedan roi, da se; prea.ne smata s raka.
[Kod nas nema policica roia J.J L.) ena metne peticu vretena
med noni palac i prst do nega, uzme raak u desnu ruku, a icu
livu. pa mota. Kad mota, svee icu za polovicu raka i dri onde
rukom i omota na desnoj strani priko poliice, pa doli u noge, vodi
icu gore i omota na livoj strani poliice i, vodi icu do nogu i tako
opet daje sad dole, sad gore desno, sad opet dole i opet gore livo.
Sa raka skinu vi ene, jedna s desne poliice, a druga s live, ras-
tegnu i prikrste preu, smotaje u dvoje, uvrnu i pribace priko
motke. To se zove moi (motak L.). Moi ima obino pet (est,
L.) paama, pasmo imade est (deset, L.) desetina, desetina ima
deset cisonica (isanica, L.), cisonica ima tri Mce. Svako se pasmo
za se svee, da zna, koliko je paama svega imala. Kad ena naprede
dosta pree, lusi je s kou|ama zajedno, samo kad prvi put preu
lui, metne je u dno lunice. (Nepoluena prea zove se prisna
prea. L.) Drugi put i trei put dojde u pol lunice. Izluitu (bilu,
L.) preu pokrobe (krobe L.). kroba se pravi ovako: Metne se
koto vode na vatru. U loncu, ili zdili u ladnoj vodi razmuti se pregrt,
ili dvi nerasijanog itnog brana. Kad voda u kotlu uzavre, uspe se
ta kroba u vodu, da malo provre. Skine se koto dole, da se kroba
malo proladi, preu sloi, u korito, ili kaf i polije tom krobom.
Kad kroba malo oladi, izvade i ocide (cide i rastresu, L.) preu,
metnu na klup, moi po moi uzima, razapne ga na vito i suce
m mosure onako mokro (na osam, ili vie mosura, ve koliko koja
ima pree. L.).
Kod sukaiia treba vito, babica i ekrk. Vito imade dvi vitlenice
fat dugake. Jedna je na poli debja i prodlitita toliko, da moe druga
vitlenica lako unii. Druga vitlenica je malo vie priko pole ravna
i tu je razderana i malo deb}a, kad se uklopi u onu prodlititu, da
ne ispane. Na polovici su ivinakom skroz provrtite. Kroz tu vrtlo-
sinu natakne se na babicu. Babica je tronogo odsieno drvo, gore
lipo zarubito i u poli udarit klipak. Na klipak se natakne vito. U
vito se zabodu drvca, pa za to su vitlenice na jednom i drugom
 : R. 299

kraju pro vrtite na pet, est mista; dokle moi dopre, u onu se rupu
zatakne drvce. Drvca ima etiri, na svaki kraj po jedno. Na drvca
se razapne moi.
ekrh imade krevet: dvi od etiri prsta iroke daske i dva cola
debele. U ni su udlitite dvi daice, u koje se utakne letka; letka je
gvozdena ipka, a na gorriem kraju imade drvenu glavicu; glavica je
na dva, ili tri mista uokolo zarezana, gdi se natakne uzica s toka.
Na letku se natakne mosur, ili civ. Mosur je u dugaak, od drveta,
ostrugan, skroz provrtit, na krajevima malo irji, da s prea ne
osipa. Civi reu od trske, baze i ejugovine. Na prednem talu kre
veta su dvi daice, u koje dojde osovinica od toka. Toak je uokolo
zarezan i u tu zarizotinu dojde uzica. Na osovinicu toka dojde
klipak, a kroz taj klipak provue se klipi.
Od snovae do brda. Kad se prea sasue na mosure, povezu
se mosuri na listvice uzicom i snuje se. Listvice su tri letve od fata,
izvrtite svaka na osam mista. Gore i dole priko te tri letve nabije
se priko drvo. Za gorriu se rupu svee uzica, natakne se na riu
mosur, provue se kroz polovanu letvu, natakne se drugi mosur,
provue se kroz kmjnicu, iznapoja se utakne u niju rupu, natakne
se opet mosur, provue kroz polovanu letvu i opet drugu krajnicu,
pa tako redom, dok se svi mosuri ne povezu. Listvice se naslane ili
uz furunu, ili uz klup, samo ne smije stajati u sini, jer snovala ne
bi vidila krstit. Snuje se ili na snovae, ili kolie. (Snuje se zato,
da se znade irina i dujina tkana. L.)
Snovane na snovae. Snovae su od drvreta napravite. Odila se
dugako drvo devet do deset uva, okruglo, i to je osovina. U dolnem
kraju osovine je udarit gvozdeni klin. Taj klin dojde u panic. Panic
dojde pod gredu. U gredu je udarita gvozdena pijavica. U pijavicu
se utakne gorni kraj osovine. Na osovinu dojdu tri para jednaki kr
tenica: jedne dole, druge u polovicu, a tree gore. Krtenice su u
polovici sve provrtite, kako je rudo debelo, a da jedna u drugu dobro
pasuje, to je dolria odozgor, a gorna odozdol malo zarezana. Na kr
tenice se nabiju etiri krajnice. Krajnice moraju biti dobro ostru-
gane staklom, da se prea, ili pamuk ne sapine Gore na dvi kraj
nice nabiju se male krtenice sa dva klina. Na klinima se prea
krsti. Dole su na krajnice nataknita etiri prika drveta. Med dvi
krajnice na dolnem kraju umetne se noge. Noge su dugake ko i
prika drveta, samo su na jednom i drugom kraju urezane, da se
mogu na krajnice nataknit. U nogu je Min, oko kog se prea omota.
Snuje se ovako: ena dojde sa klupkom u krilu i rakom u ruki
300 J. LOVKETI,

(za preu je veliki raak, to je na neg motala, kad je prela, a za

pamuk imaje mali rai od rifa, ili malo dui.) Sad se prikrsti i kae :
Bue, pomoli, i draga gospo, budi mi u pomoi/ Uzme raak u desnu
ruku, a konac u livu i mede obumiru. Obumira je mira, da se zna,
kako c'e se gusto, ili ritko poredati osnutak po snovaama. Koliko
snovala ima paama pree, toliko metne struka na raak, a s nega
na snovace uokolo. Struka je duina raka od nogu do polieice. Na
polovicu struka obumire ogari ugjenom i to je bilika ili pola. Mosure
je snova|a prije jo na listvice povezala i to osam do deset mosura.
Sad skupi krajeve svi mosura zajedno, svee ji i natakne na klin
na noge. Od nogu snuje redom po obumiri gore do krtenica. Na
malima krtenicama krsti dvi po dvi ice zajedno. Dvi ice metne
gore, a dvi dole. Okrene se i tura rukom snovae na drugu stranu
i po obumiri reda ice do nogu. Preu oko klina u nogu samo omota
i tera opet gore do krtenica.
Tako se snuje isto tkane. Kad se snuje usnivano ili sestreniar,
onda se na dva, tri, ili etiri mosura nasuce vul, kako ve spram
strike treba. Razbroji se, koliko ima vula u stricici ili velikoj striki
kouje, s koje snuje (glede), pa snovaja odma zna, koliko triba mo
sura pree, a koliko vula.
Kada se snuje koaricar, onda se snuje pamuk za se, a vul za se
i navije se vul na jedno, a pamuk na drugo vratilo. Kod uvaana
u nite uvede se najprije bili pamuk, onda strika, a to ene razbroje,
koliko triba desetina pamuka, a koliko vula, da ne bude odvie, ili malo.
Snovane na kolice. Povezu se mosuri ko kod prvog snovana. Ako
je soba dugaka, koliki je osnutak, onda treba tri kolica: dva za
krtenice, a jedan za noge. Krsti se, gdi su dva kolica, a kod nogu
se samo omota prea oko kolica. Ako je soba mala, a osnutak du
gaak, poeme se od pen^era k vratima. Kod pengera su krtenice.
Na kraj sobe udari se jedan klin, drugi opet kod pen^era, trei na
kraj sobe i tako, dok nije dosta. Sad snuje i zametne preu oko
svakog kolica, a na krtenicama krsti. (Kad se osnuje prea, smataju
je u verige i sue. Kad se dobro osui, navijaju je. L.)
Navijane. Najprije se sklope stative u sobi, ili u avliji, ako je
ravno, ili prid kuom na sokaku.
(Stative1 se sastoje od dva balvania usporedo jedan drugome.
To je temej stativama. Na svakom kraju ovi balvania jest okomito
1
U blinim selima zovu stative: stan, a u Otoku nema toga imena.
Razboj kau u bliim srpskim selima, a u Otoku spominu razboj samo
pismi, i se ono pogaa momak s divojkom i veli joj:
 OTOK: RAD. 301

uvrena [upravo udlitita, J.J daska. Te etiri daske su visina stativa,

a zovu se stativnice. Oni balvanii su duina stativa. Na svakom
balvaniu spojene su stativnice med sobom gredicom, da budu strane
stativa vrste. Sad su dvi live stativnice med sobom spojene, a tako
isto i dvi desne. Dvi zadrie stativnice, liva i desna, spojene su med
sobom stranim prihim drvetom gore, a i dvi pridne stativnice spajaju
se pridnim prihim drvetom. Ovaj spoj jest irina stativa.
Svaka stativnica ima iznutra odozgor zabijena dva klinca, med koje
se umetne tap, pa ova obadva tapa jesu usporedo sa dujinom sta
tiva. Na ove tapove obise se blie pridnoj strani stativa po dva
koloturia, koji se zovu shoci; u skocima ima drugi toak, koji.se
zove holoturi. Na skoee se obise nite. Na taj tap, na koji su nite
svezane, svezu se i vuila, u kojima stoje bila, koja se rukom pri-
teu, kad se tka, a u bila se metne brdo gvozdeno, ili od trske, kojim
se lupa tkane, da bude razabrano, jednako i vrsto. [Stativnice ili
sarice su najprije pro vrti te i onda prorezan jedan kraj, da se vratilo
moe umistiti. J.J
U pridne i strane stativnice uvue se dugako okruglo ostrugano,
a debelo drvo; zove se pridne i strane vratilo. Na strane se vratilo
namota prea, ili pamuk, a na predne ve otkano tkane. Ako se tka
koariar, budu dva straria vratila, na jednom pamuk isprueni, a
na drugom, koji se. vora.
I strane i predne vratilo je provrtito, da se moe tapom zapeti,
da bude zategnuta i osnova i tkane. Taj tap, to strane vratilo
zapine, zove se zapihaa^ a kod predneg vratila svraica. Ukraj
syraice obisita je daica sva izvrtita, da se svraica moe po voji
namitati. Pod svraicu se u daicu zabada Jdipak, da svraica vrsto
stoji. Iznutra su uz strane stativnice oba balvania udlitita, da se
moe uvrstiti dolne priko drvo. Tu metnu tap, na koji se nataknu
podlonici, koji se redom nogama pritiskaju, kad se tka. Misto, gdi
se sidi, zove se sidalica [sidaica, JJ L.).

Sto me gleda, kad te uzet ne u, Evo tebi dvoje povisama,

Dok ne vidim, kakve ruke znade: Napredi mi gae i kouju,
Zna li presti i iglicom vesti. Sto ostane, prei u darove,
U darove, kupit u svatove.
A ona nemu odgovara: ^
Oj junae, ala si ti mudar! Skuj ti meni razboj i brdila,
Meni kau, da si kulungija, I dva unka i etiri civi!
Evo tebi burma pozlaena, Sto ostane, potkuj kone vrane,
Pa na nima dojdi po ivojku!
302 J. LOVRETI,

Kod navijana moraju biti etiri ene: navijajla, povijajla i dvi

oabirajle. Navijajla natakne na strarie vratilo osnutak i metne ga
u stative. U krtenice osnutka uvue tapce i svee ji koncom dole
ispod pree, da ne ispanu. Druga ena, obino odabirajla, uzme torbu
sa osnutkom (osnutak metnu u prtenu torbu, da se ne kaja) pod
livo pazuvo i vue ga do kraj sobe. Tamo eka korito, naprid pro- :
vrtito i puno cigala, il ovelik kamen. Uzme drinov klin, zabije u
rupu od korita i svee preu za riega, a torbu i osnutak metne u ko
rito na cigle, ili na kamen. Ako navijaju na avliji, ili drumu, prue
osnutak, koliko doputa zemja; ako je ravno, prue osnutak na du|e;
ako je neravno, prue osnutak na krae. Kad su osnutak pruile,
navijajla pribere preu na vratilu na sitne rpice, uzme ipku drvenu
ozol ispod pree i zabije rukom u ipilo vratila. Kod glave vratila
stoji povijajla. Ona zatakne dva jaka drinova klina u rupe vratila i
poeme povijati. Dvi oabirajle odabiru tapce; jedna stane s jedne
strane osnutka, a druga s druge, pa vuku prvi tapac pet, est rifi
daje od vratila, onda drugi tapac, dok ji ne sastave i preu na nima
ne poire iroko ko na vratilu. Sad povijajla povija, navijajla pribire
preu i ravna, da je svud jednako, a oabirajle dre za tapce ravno
i pribiru preu. Kad dojdu tapci blizu vratila, vuku ji opet daje i
tako, dok sve ne naviju na vratilo.
tapce svezu za vratilo uzicom, samo ostave jedan rif, a to su
uriMaci. Urinace dole razrezu i uvedu u nite, pa onda u brdo.
Kako se navija prea, tako se navija pamuk, vuna i sve, to se tka.
Uvaane u nite i u brdo. Za tapac, na kome vise vuila i bila,
svezane su i Jcoloturice. U koloturicama je mali toak u polovici
izrezan uokolo. Na taj toak dojde uzica na obadva kraja sa uvom.
U svako uvo uvue se tapac od nita. Tako je i na drugom kraju.
Ako se tka u etiri nita, imadu koloturice po dva toka: jedan kraj
drugog. Unavaa se ovako: Vratilo se metne gore priko stativa-
Jedna ena sine na siaicu od stativa, provue dva prsta kroz
hotalac, a druga, koja dodaje icu po icu, doda joj icu i ona kroz
kotalac nita provue. Tako icu po icu uvede u nite.
Kad se uvede u nite, uvaa se u brdo. Ona, to je dodavala icu
po icu,.ta zabode tanki no izmeu zubaca brda, a ona, koja je
primala ice, ta sada dodaje dvi po dvi ice. Dok uvaaju u
brdo, stoji brdo na nitama. Sad pusti brdo dole kraj nita. U
prenem vratilu kroz ipilo svezane su etiri uziice od pedja; kroz
uziice provue se okrugla drvena ipka. Za tu ipku povezu se
uridaei najprije u poli, onda s krajeva, da ravno stoji ipka. Sad
 OTOK: RAD. 303

povee svu preu za ipku, svee podlonike dole za tapee nita, brdo
se umetne u brdila ili bila.
Tkane. Kad se osnutak navije, uvede u nite i u brdo, navee na
vratilo, sidne tkajla, pa tka: pritisne nogom podlonik; nitac, za koji
je svezan, skoi, ziv se otvori i kroz ziv se promo|i unak; sad se
prvi podlonik pusti, drugi pritisne, ziv se otvori i unak se promoji
natrag. U unku je civ i na civi nasukana puica. Dica enska, a
kad nema enski, onda i muka suu cive, a zovu se sukajle. Suce
se ovako: Uzme se ekrk, pa se na letku natakne jedna, dvi, ili tri
civi (za tanki pamuk su trane, a za preu su basove i elugove
civi). ekrk metne prida se, a s live strane ekrka je vito za preu,
a vitli za pamuk. Sad sukajla odvee kraj, pop|uje ga, livom ga
rukom dri, a desnom okree ekrk. Kraj se prilipi na civ, pa suce,
dok civ nije puna, onda se poprii na drugu civ i suce, dok nije
puna. Kad su civi nasukane, skine ji s letke i metne u koaricu,
a druge natakne i suce da|e. (Civ se utakne u unak. Ako se, dok
se tka, nite ieu, kae se: nite se kotle, pa se moraju iznova pri-
nititi. Ako u osnovi pukne jedna ica, pa ena ne spazi, onda su
dvi ice, izmed koji je ica pukla, uvik zajedno ili nad pouicom, ili
pod nom. Take dvi ice skupa zovu se suplotica, a to je sramota,
ako se najde u tkanu, osim u sestreniaru, gdi se jo prije, ve to
se tka, uvedu take suplotice od deb|eg pamuka, al se onda zovu
sestrenice. L.)
Natra je od nita do pridiieg vratila; ono, to s pridrieg vratila
izmota i dri u krilu, zove se truba. (Truba je tkane jednog tka-
vala: ili komad tkana, kako je na stativama osnovan i otkan. L.)
(Kad otkaju tkaiie, ako je prea, ili lan i bila bila, ipak se tkane
polui. Posli se popira po etrnaest i vie dana. Nazabijaju po avliji
puno kolica, a na kolie pomeu onako nakvaeno tkane, pa nikad
ne dadu, da se pravo osui, nego ga opet kupe i u valovu u vodi
nakvase, a to bude vieput na dan. Mue se tako vie ve dvi ne-
dije, peru, kupe i steru. Kada tkane bude ve posve bilo, prue gai
i po duini kroz polovicu saviju, otegnii i sloe priko noi. Sutradan1
ga opet prostiru, al tako, da je tkane svom duinom po polovici sa
vijeno. Tako ostane vani, dok se sasvim ne osui.
Kad je tkane posve suvo, smataju ga u trubu i ostave u sanduk,
da opoine. Kad oe u Otoku da pofale bogatu ivojku, ne spominu
nezine dukate, no yele, da ima i guba i truba, jer se najprije kroji
i spremja, u em e divojka med svit, a kad je toga dosta, pripravja
se i to e u sanduku leati. Koja ima truba, ta ima i kouja, pa
 j. LOVBBT1,
304
2
-~-.-" "^
koje ele, ne troe, a sig

. , - . vMnle Svaka se
A ka ustreba, . ^ ^ *U i f
a
sve to trete i posla i muke,
 OTOK: RAD. 305

, raspliu i vezu, pripliu, zubraju, ipkaju, opliu, nabi-

raju, niu, savijaju i slau, pa se nove i pivaju:
Imala sam tri povisma lana, Skrojila sam u tri pole skute,
Prela sam ga tri godine dana, Odala sam sitno na minute, K
A kada sam izatkala platno, Da se moje ne poeru skute ! L.)
Kakoga ima tkana i kako se koje tka; kako se ije i veze itd.,
to e se potanko opisati dragi put i razjasniti slikama.
Farbane vune. (L.J Otkako zabranie obanima, govedarima i
svinarima u ume, ima i vune slabije, a opet porastajale se zadruge,
pa ena mora na svaki poso da dospije, a to je uzrok, da mloge
sad same vunu ne farbaju, jer je lake kupit, ve se toliko trudit.
Vuna se farba ve opredena, a najednako se svakom farbom farba,
izim plavom. Evo o svakoj naoseb:
Crvena vuna. Prije, ve to se poe crveno farbat, nakiseli se vuna
u tipsi rastopjenoj u mlakoj vodi. U toj vodi bude vuna tri do e
tiri dana. Voda je uvik na toplu mistu, jer bi se tipsa skupila, a
da se bo|e uvue tipsa svud u vunu, mora se vuna vie puta raza-
birat (rastresat, J.), da se konci pofastaju, da slanac (tipsa, J.)
svuda dospije. Ovako otipsana vuna obisi se digod, da se sui, ali
se opet razabire (rastresa, J.) konac od konca, da se ne slipi, nego
da lake farbu prima. Crvena farba pravi se od broa. Povadi
se korene ove bilke, sasui se i stuca u pra. ugrije se voda, u nu
se metne osuena stipsana vuna, a onda se vuna u toj vodi broevim
pravom posipa. Za sat ve je vuna crvena. Kako ko oe mrkiju, ili
svitliju farbu, dri ju due, ili krae u farbi, metne vie, ili mane
broeva prava (ili praka J.).
Ovako ofarbana vuna obisi se opet, da se sui. Ako, je blida, farba
se iznova, meu ju i na sunce, da vide, oe li posli izblidit (izbilit, J.),
ispiraju je, pa ako uvik ostaje dobra, spreme je u kuar za poso.
Za crno farbane mora vuna isto tako biti tri dana u slancu (tipsi,
J.), samo da posli bude crna, naguli se kore od jelovine (joika);
ta se kora skuva, voda ocidi, pa se u tu toplu vodu vrgne (turi, J.)
vuna, da bude crna. Sui se i razabire posli ko i crvena.
Za Jutu farbu mora opet vuna prije u tipsu na tri dana, a da
se dobije uta farba, kuvaju ili travu srpac, koja rodi po mea ukraj
itni niva, ili kuvaju dudovu koru, a moe se dobiti ta farba, ako
se kuvaju |uske crvenoga luka. Kad se farba prokuva i ocidi, metne
se vuna unutra i dri se na toplu mistu, dok farba na vunu ne pride.
Nego i kod crne i ute farbe poso je sporiji. Zato se vuna vieput
vadi i prigiee, dok se ne vidi, da je posve dobra, a da farba svuda
306 J. LOVRETI,

dospije, mora se vuna u farbi i miati i konac od konca rastavjati,

jer bi se inae nejednako ofarbala. (Kad oee, da je vuna uto-m r k a,
onda je umoe u lug; kad ode, da je blido-uta, onda je poliju
srpcom. J.)
Kod plavog i zelenog farbana je poso jako neugodan, jer se vuna
ne mee u tipsu, nego u toplu Judsku mokrinu (mokre ili piale,
J.J, a to je u kui veliki smrad, jer mora biti blizu vatre, da nikad
ne olai. U mokrini rastope ivita (Indigo), ma da ima bijka ivit,
ali i ovaj kupovni je posve dobar, pa i od starine uvik nim farbaju.
Kad se vidi, da je vuna dosta plava, sui se na suncu i razabire,
ispira i opet sui.
Ko eli, da vunu zeleno ofarba, mora ju prije ofarbat plavo, a
kad je plava vuna osuena i porazabirana, mee se u tipsu na tri
elana, da ju progrize, da se lake farba prima. Ovako stipsana vuna
mee se u kuvanu farbu od srpca, zanoveti, ika, dudove kore, cr
vena luka, ili ma ega drugoga, im se vuna uto farba, jer iz ovi
svi pet vrsti bude uta farba, a z e l e n a se dobiva, ako se plava iz
nova u utilu farba. Ako je plava bila svitla, bude i zelena, ako je
plava bila blida ili tamna, bude i zelena taka.

Prijegled dnevnoga rada i poinka. (L.)

Od jutra do veera. Ustaje se, kad treba, da se radi. Malo se
spava. ene doekaju niko doba noi zvrndaju vretenima, a zora
ni ne misli da zabili, ve predu iznova, ^udi malo prilegnu, pa kad
se koji trgne, ide u talu, priglee konma i marvi. im ko ustane,
obino se pri krsti, ako vie ne e leati. Ko je nauio od roditeja,
da se Bogu moli, taj se sprema i moli, a ko nije, taj se izvue ko
iz brloga, pa odma na poso. Umivaju se ili tako, da uzmu vode u
usta, pa polivaju po ruku, ili se umivaju iz kake drvene zdile, ili
koritaca. Dikoji idu na bunar na valov, pa se ovdi umivaju. To je
red, da mlai starijemu ruke poliva, a ine to i stariji mlaima od
vo}e. Muki se odma poejaju. enske se ejaju, kad dospiju. Divojke
ptetu pletenicu jedanput u nediji, a ejaju se vieput priko nedije.
Sad, kako mloge nose tue pletenice, mogu se e|ati svaki dan, a
nedijom samo uzmu pletenicu iz sanduka, pa metnu priko svoje kose.
ene se ne ejaju, di drugi gleu, jer moraju skiniti amiju, a
sramota je, da ji Judi vide bez amije.
Najvie se jede etiri puta na dan. U jutro je ruak, u po dana
uina, posli podne je lovra, a u veer veera. Liti se jede triput na
dan, zimi dvaput, a kad gosti dou na stan, ili u kuu, onda i lovraju.
 OTOK: RAD. 307

Za lovru prave cicvaru, peku kulen, listariee i nude voem. U jutro

jedu kaka kuvana: gr, soeiva, kupusa, krompira, hiena, ili slanine.
U po dana jedu orbu, pa opet kako , a onda jo ako bude
kaka mesa, ili kuvana tista. U veer jedu, to od uine ostane, osim
u litno doba, jer
kad su poslovi i
mobe, pravi se ve
lika veera.
Spaoane. Ako
ovik oda u svag-
danem odilu, onda
u nem i spava;
ako je bo|e odilo,
onda se prije spa-
vana prisvue.
ene se obino
u lito prisvlae, a
tako i zimi, jer u
bo|em ru\u odaju,
a oee da pritee
ruvo, pa u loijem
spavaju. Sirotina i
oda i spava u istom
ruvu. Zimi spa
vaju svi u velikoj
sobi, samo mladi
oeneni spavaju u
kuaru. Covik i
ena spavaju uvik
skupa u krevetu.
I mala ica spa
vaju s nima (u
beli 1 J.). Kaddica SI. 44. Ruckonoa.
ponarastu, spavaju
za se na drugom krevetu. Divojke i momci ne spavaju s roditejima,
nego ponajvie divojka sama s materom, a otac osim ni.
Noge peru uvik prije ve to spavaju, da ne kajaju kreveta.
1
Bela je daska med zidom i krevetom. U belu se metne mala slamlaa,
i vanku i tamo dite spava. B. J.)
308 J. LOVRETI,

Orane. Na poso se ide u poje na tate. Bukonoa donaa svaki

dan u jutro ruak, dok su teaci na oranu. (U Privlaki ponesu sa
sobom ruak u torbi. J.) Teaci oru do dva sata, a na uinu idu
kui. Kad se najedu, mlai malo legnu u lad pod voku i kau:
Bog ubio sejaka teaka, koji ne legne, da se jilo slegne! (Ili: Svako
jilo kune svoje tilo, to ne legne, dok s' ne slegne. J.)
Kada moba kosi livadu, odu kosci na konak odma posli pol
noi, pa kose za rose i piju rakiju. Ruckonoa donese ruak oko
sedam sati. Ruak bude: kisela orba od suva mesa, rezanaca ili
va|uaka na suvq (to su rezanci kuvani, pa na masti preni i jajima
poliveni), kuvano suvo meso. Kukonoa prostre krpu (jidalicu J.)
veliku. Na krpi prikrsti dvi slamke (travke, J.). Na taj krst metne
zdilu. Ukraj zdile je kr'u i kaike. Slamke se prikrste, da skakavci
ne skau u zdilu. Ako je kosaca mlogo, ona metne dvi zdile. Svi
jedu iz zdile. Bogu se mole prije jela.
Kada poruaju, ruckonoa uprti obramenicu i nosi lonce kui, a
kosci uzmu mlatac i babicu, pa kuju kose. Oko jedanaest sati meu
rakiju u vodu, da se lai. U podne donese ruckonoa uinu: 1. orba
sa rezancima; orba je od ivadi, ili ovce ; 2. graak, ili mlade maune;
3. meso od ivadi, ili ovje; 4. suvo meso: but, kulen, kobasice;
5. kolaii u kiselo na masti peeni; G. kolaii u slatko i listarii
i leperice na prste; 7. pita sa sirom.
Kad ruckonoa obramenicu na rame, reknu kosci: Alaj je Magar
pripeko u lea". Sunce je estoko, pa legnu u lad, da laduju. Tako
traje jedan sat. Onda kuju kose i otre ji, pa iznova rade, dok se
sunce ne snizi. Onda gazda nudi rakijom, a oni onako narakijani
bruse kose.
etva. Cim rosa sa ita pade, stane se eti. Ako su ua napletena,
a ito jo rosno, sidnu eteoci svako svoj poso raditi. oko
sedam sati ko i pri kosidbi. Oko deset sati aju rukonou za uinom,
a moba malo si dne, da uja. To bude 510 asaka. Posli opet anu.
Kad ruckonoa donese uinu, idu u lad pod kakvo drvo. Tu se skupe
po dvi, tri mobe, pa jedu i sve gleu, u koga je bo]e, pa posli
ogovaraju, kaka je u koga uina bila. Posli uine ujaju poduje. Oko
dva sata anu iznova. Dok se uja, govori se, to ima nova u selu,
osobito, ako se je ta udna dogodilo. Vele: ito se mora udom
doeti". Na uji ene iju, raspliu, pripliu i vezu.
Pavo Subai mi kazuje, da i |udi znadu siti, zapregove picati,
kamizole praviti, arape i rukavice plesti, slamne kape siti. To sve i
mlogi Judi na uji rade. ene idu na etvu i sa etve predu vunu,
 OTOK: IVOT. 309

popredaju preicu ili konce. Tako rade, kad idu na kopane i s kopana.
Metnu prtenu torbu na rame, motiku odozgor zatakne za torbu, pa
prede i popreda idu, ili ceva (eja, J.) vunu. Sramota je u Otoku
bez posla i selom proi, a kamo li na nivu, ili s riive.

Trgovina. (L.)
enska trgovina. ene prodaju: voe suvo i sirovo, orae, gra,
maune, graak, krompir, kupus kiseli i slatki, laneno i bundevsko
sime; ipkovinu; kupe ike i ir; stare kouve, globure (kosti);
kuine i kudiju: za to dobiju preice i pamuka, porculanski cinarski
tariura.
Vaari. Digod je vaar, obino je i god, a na god idu Otoani
jako rado, ako ondi imadu prijateja, jer kad je kod nas god, onda
opet prijate]i k nama dojdu. Na god idu u Komletince, Privlaku,
Nimce, Novo selo, Boriake, Vrbanu, Gradite, upanu, Oernu, Bogda-
novce, Slakovce, Jankovce i Vinkovce, Eokovce i Andrijaevce. Na
vaare idu u Vinkovce; u Mikanovce na marvinski vaar.
Pomjmlivane novaca, l^udi pozajmluju novce jedan od drugoga.
Ima ji, koji pozajmjuju novce drugomu, pa tako steknu1. A ko daje
novac na interes, taj mlogo ice2.
Drukije se opet uzajmjuje za jubav, a ne na interes, pa onda
dunik glede, da odui onom, ko mu je pozajmio. Pa i to je interes,
ali je barem od srca.

ivot.
NAPISALI J. LOVUETI* I B. JTJBI.

ivot u zadruzi. (J.)

Zadruga uope. Prezimena*. (1. Otok. L.) Abjani (Ovitko,
Lianin, Periini), Andrijaevie (Vajini), Antolovi (Eleevi), Balic
(Veresijini, Kurjakovi, uriini, Bigli), Benakovi (Mrkonini), Berti
(Matanovi, umarovi, Bikini, Tamburovi, Perinice), Bonak (Karalija,
Semberovi), Bukovi (abini, Bukvini), Crnko vic (Jurini), Galovi
1
Eto pokojni Adam Andriev avo je novce na veliki interes, pa
je steko dobre novce, a drugi negovi ukuani nemaju nita, jer nisu
davali niti mlogo iskali.
2
Eto Pava Subain uzajmio je od Franke Subaine 40 for., a na ti
etrdeset forinti plaa deset forinti svake godine interesa.
3
Koja su prezimena zagraena, onako kue zovu po selu, a koja
nijesu zagraena, onako se kue zovu ie pisma.
31 S. IiOtTtEfl,

(Galovi, Bariini), Grgi (Eadiini), Hartman (Gubica), Ivanovi (Trn-

tini), Katii (urkinovi), Kovaevi (Mikovi), Kovai (Martinovi,
Marinkovi, Mataginovi, Lukini), Lombarovi (urkovi, Stevanovi, Frari-
kovi), Lukinac (Mindaeevi, Anrievi, Popini, Ilarkovi, Jeini), Mar-
kovi (Iliini), Matii (Arumovi, Lepini, Stipini, Slajbakovi, ukini,
Kovaa Marka), Matijaevi (Ivankovi, Broini, Aleksini), Matijevi
(Pemcevi), Matokovi (Blaievi, Turulic), Mitrovi (matini), Nikoli
(Stegini), Ozanovac (Eogozevi, Kalavarini, Franini), Pavei (Palevi,
ivanovi, Jozini), Pavlovi (Mariini), Peji (Pejini), Pejievi (kem-
bini), Petrinovi (Petrovi), Sabojica (Easol), Sikirica (Eojtanovi, Lucini,
Galovi), Skoki (Blesini), Subai (Koletovi, umanovi, Brajkovi), aj-
novi (Prokini, Tadijini, imini), Sokcevi (Broeini, Abramovi), tivi-
evi (Katanini, Guslini), Tomaevi (Bajkovi, Jakini, Samac), Trbjani
(Anrievi, Vukovi, Filini, Ciim, Piurkini, Paprikanovi, Babagini),
Tucakovi (Josini, imikini, icandrevi, urevi, Boini, Marini),
Vidovi (atini), Vukovarac (Zucini), Vukovi (Bekovi).
(2. Kom Ja tin ci.) Aleksi, Alempi, Andrin, Babi, Bali, Belegi,
Bekei, Bili, Blaevi, Bukvi, Butkovi, Cari, Oeni, Oeranac, Cakari,
Ooi, Ougin, Oupi, akovi, oji, uki, urevi, Grigi, Ivaneevi,
Jozin, Keri, Kneevi, Kolari, Kulungi, Labrti, Lovri, Lui,
Luki, Matoevi, Mali, Maleevi, Martinaevi, Matijevi, Milosevic,
Mieti, Mii, Mui, Novoselac, Palacki, Eugaevi, Sabji, Stifi,
Sabo, Semperovi, Sibali, Simi, Suvakovi, Topalovi, Valegi,
Vrdeli, Vlaovi, Vrbanac, Vukovi, Zori, Zigi, Zilie, Zivkovi.
Butkovia ima 13, ojia 10, Eugaevia 18. Tako je i sa Oeniima i
drugima. Svaka skoro kua imade privarak. Evo nekoliko: Babolini,
Manduli, Kaevi, Mikini, Magarevi.
Druga prezimena u Komjatincima jesu: Bajer, Mere, Hernes, Knol,
Sor, Svare, Grin, Nad, Laderajter, Morovianin, Plee, Tanik, Krajir,
Struci, Juri, Vanur, Kadi, Praiiovac, Kurelac, Socanin, Sverer,
Lali. Presen.
(3. P r i vlaka.) Antolovi, Babunovi, Beni, Berti, Borovac,
Budii, Ooli, Oepei, Domac, Drobnak, Fili, Frankovi, Gojevi,
Grgi, Grgurovac, Ilani, Jaki, Jarii, Jeli, Jovanovi (cigani), Ke-
mei, Kovaevi, Kurjakovi, J^ubi, Majstorovi, Matanovi, Mandi,
Mati, Mi|evi, Negojevi, Nefranovi, Nikoli, Nikoli (cigani), Oevi,
Ori, Paukovi, Pavi. Pesi, Peuli, Plavi, Prakaturovi, Eadosav-
Jevi, Svilajac, Sloi, Skoki, Srdarovi. Sajnovi, imi, Sokevi,
Tonkovi, Tomaevi, Topalovi, Vidi, Zivkovi, uak. To su
zadruge. Juria ima dvadeset zadruga, Filia 12, Kurjakovia 11,
 OTOK : IVOT. 311

Matica 11. Jedan je Grojevi, Grgi i Plavi. I u Privlaki imadu

kue privarke. Jurii se zovu: Oate, Graparovi, Mijini, Ouvii. Jelii
su Oipkari; Benii: erbegije; Matici: Muzori, ili Kriani, ili Bumci.
Broj dua i rodstvo. Prije je znalo biti u zadrugi po ezdeset i
sedamdeset dua. Sada najvia zadruga imade dvanajest oeniti i
jedna udovica i petero dice. Sredna zadruga ima po etiri, ili pet
oeniti i troje, ili etvero dice. Mala zadruga imade samo jednog
oenita i dvoje dice; ritko kad vie. Prije je znalo biti u velikoj
zadrugi po 16 do 20 oeniti, po etiri do pet udovaca i udovica i po
dvadesetero dice. U srednoj zadrugi bilo je po sedam, osam do deset
oeniti, po jedan, ili dva udovca i udovice i po sedmero, osmero dice.
U maloj zadrugi bilo je po etiri do pet oeniti, koji udovac ili
udovica i po petero, estero dice. Bivalo je i prije, a ima i sada siro
adi bez oca i matere. Prije je znalo biti po troje, etvero, a sad po
jedno, ili dvoje. Ako mater umre, otac se oeni odma posli est nedija,
pa makar i star bio, da ga ima ko odivati i luiti. Ako otac umre
i ostavi iza sebe dice, to se mater teko uda.
Prije je bilo u velikima zadrugama po dvi, tri familije. Vieput
te familije nisu bile u nikakom rodstvu, a vieput su bile ve u
dalekom. U staro doba znao je udovac uzeti udovicu sa dicom.
enske bi se poudavale, a muki ostali u zadrugi ko da su se u lioj
rodili. Sada toga vie nema. Sada su u zadrugi svi u bliem rodstvu:
otac sa sinovima i unucima. Uvik je rod s rodom lipe ivio, al
bilo je i to, da su se sprijatejili od malena po dvojica iz dvi familije,
pa ivili ko braa, a tako i niove ene i diea. U staro doba se nije
prigovaralo privedenim u zadrugu a jo mane riiovoj ici. Sada toga
vie nema, da se u zadrugu ko privede. Imade danas dosta zadruga,
u kojoj je ovik i ena i jedno, dvoje, ili najvie troje dice. Ako
taki samac u zadrugi imade jedinu ker, gledi je udati iz kue. Evo
kako obino vele: Nemam nikoga na svitu do tebe jedinu, pa je
posli moje smrti sve Boje, pa tvoje. Dok sam ja iv, ou da ja
zapovidam. Kad bi doo zet u kuu, tio bi zapovidati, a ja toga ne
u. Koliko budem mogo, toliko u vas pomagati, al u kuu za mog
ivota ne pnam nikoga." Ipak ji ima, koji su svojoj keri u kuu
pustili majstora, al nije prolo bez kavge i suda.
Red u zadruzi. Gazda. Kuom upravja gazda. Gazda je obino
jedan stariji i pametniji. Imade zadruga, koje svake godine biraju
svog gazdu, a ima i taki, gdi redom gazduju svi oeniti. Najprije
gazduje najstariji, pa onda prilazi redom na mlae. Ako je gazda
star ovik, da ne moe na svaki poso, onda se u poso ni ne plete.
312 J. LOVKATI,

Za veerom se dogovore, kako e i ta e raditi, a gazda samo svi-

tuje, da bi ovo ili ono boje bilo. Taki gazda uva samo kuanske
novce, kjueve i pisma kod sebe. Ako je gazda mlai, pa moe jo
na svaki poso, onda on zapovida, to e se sutra raditi, al rado po
slua i druge starije, da ne bude inata i kavge. Ako je gazda previe
dobar, slabo ga sluaju, pa drugi, koga se boje, za pravo gazduje,
a pravi gazda uva kjueve i novce, a u poso se malo mia. Ako
je gazda pijanica, zavrane bura, pa ne smije ni on bez pitana drugi
izvaditi ni rakije, ni vina.
Kod nas nije bilo, niti ima, da ena gazduje1, al ipak gazda se
posavituje najprije sa svojom enom, ako je dobra i razumna.
Kad je gazda pravian, napreduje zadruga i onda je svaki zadrugar
ponosan; ako je gazda nevajal, onda je u kui buna. Kad se kraj
kue projde, uje se larma, svaa, a odatle se izlee dioba. Ako su
zadrugari pastiri, pa gazda oee da je pravian, odree toliko komada
slanine, koliko ima pastira, ili drugi, koji e za kuanskim poslom,
pa ostavi na siniji u kui, ili sobi. Pastir doje i uzme jedan komad.
Ako gazda oe krivo, ne radi tako, ve zove pastira po pastira, pa
mu sam daje. Kru ne dili gazda. Kru je u naava, pa svaki sebi po
voji odrie.
Gazda moe neposlunika pokarati i izgrditi lipima rima, al ga
ne moe udariti. Da to uini, skoila bi najprije mater, pa onda otac
na zlo. Prije je svatko moro gazdu potivati. Za granice je dosta
bilo, da se gazda zapriti, da e javiti oficiru, pa je bio red. Nisu
onda sluali, da li gazda ima krivo, ili pravo, ve lezi i odvuci. Ako
je gazda za granice zapovidio, da se vol koje, to se je moralo ui
niti. Med ukuanima i gazdom bude svae, osobito ako je gazda
nepravedan ili nepravian. Ako gazda gledi, da sebe i svoje po
mogne, a druge zakine, eto belaja! (Gazda moe prkosit ukuanima.
Kad kupuje oilo, to kua daje ukuanima, odabere najloije onom,
kog ne voli. Kad kupuje motiku, dade divojki, koja mu je mrska,
motiicu, da jedva busu razbije, a ipak ta divojka mora i onako
dobro i brzo kopati, ko i one, u koji su dobre motike. Pa tako se
znadu osveivat, kad se mlade dovedu u kuu, ako jim nisu po
voji. Sam sad su mlade avoli. Vele svom oviku: Ako se ne
rastane s nim, rastat u se ja s tobom". Pa se ti zulumgije malo
i smire3. L.)
1
2
Kako je to ipak moglo biti, vidjet e se u Pravu. Ur.
Tako Toma abanov nije trpio svog ukuanina Martina. Dobra je
kua, a kad je Martin dospio do enidbe, gazda ne e da ga eni. Pa
 OTOK: IVOT. 313

Oast je biti gazda u zarugi, ako je zadruga u Jubavi i slogi, jer

onda ga svi potuju i svi ga pitaju, to e i kako e raditi. Bez
negova znana ne e nijedan ukuanin dragomu komiji, ili selaninu
obeati ta, ili uraditi. Obino vele ovako: Brate, to se mene tie,
ja ocu, al pitaj najprije gazdu. Ako on ne pristane, ne u ni ja me-
tati bune u kuu".
Teko je gazdi u velikoj zadrugi ili kui, osobito ako je i on za
teki poso. On mora prvi uraniti, pastire otpremiti (dat svakom za
jelo etvrt kruva i kaki bude dan; ako je post, dobije sira i luka;
to mu dade redua. Ako je koji sa marvom udajen od kue, daje
masti, soli, slanine, meso, brana, gra, taranu, kruva, sireta, kupusa
svega, to je za jelo; gazda dili na osam dana, koliko zna, da
mu moe biti dosta; L.), reduu namiriti, mlae izbuditi i otpremiti
na poso, ili sa sobom na poso povesti. On se mora briniti, da je sve
u redu (Gazda mora znat, ima li brana samlita, ima li drva za kru,
on mora pripremit sve: drva cipat, ska|a nadilat, vidit ogreblo za
izgrtane vatre, je li u redu, da se redua ne potui. Gazda mora
vidit sve maiikavosti i prid svima kazat, to se mora popravit, bez
ega kua ne moe bit. Gazda prigleda po|a, livade, kada e to biti
za poso: etva, kopane, koene livada, kopane vinograda, orane pod
sime. L.), da je svako obuveno i odiveno, da se porcija i druga da-
cija na vrime namiri, da se opinska i druga rabota odslui, da se
poineni kvar ili potrica namiri, to su pastiri u tuem poju po
inili, da su zgrade u redu, da je orma i druge sprave u redu (mora
spremat po avliji, da bude sve na svojem mistu, to ostane, kada se
raziu po poslu. Kada se skupe kod veere, gazda zapovidi, da ene
skupe motike, da nosi kovau, da pokuje, srpove ciganinu, da na-
zubi. Gazda prigleda ele: popravja kovanluk, u vrime rojena on se
tamo nalazi, prigleda konice. Uvija guvie od loze vinagove, to
natie na koje nuz ogradu, koja je vrjikama i kojem zatvorena. Pravi
drala na kangije, dralice za sikire i motike L.) i najposli, da je

tu ne asni klecat, molit, zaklinat, jecat. Sirota namoli Boga, al zla gazdu
nikada. Martin se siroma oenio, kad je doo kui iz soldatije, pa i
onda nije uzeo, kog je tio, ve, kog su mu oni nali. Srea, to je ipak
dobio valanu enu, pa sad dobro ive. I u Subainoj kui bio je
gazda, pokojni Frana. Move ene kupile sebi plave farberske marame,
pa povezale glavu i ajd u pole. A u nega ko da je avo unio. Ne
trpi taku maramu, pa ili mora maramu s glave, ili e glava s ramena.
A on se je oteo u kui, pa je do smrti gazdovo. U nega bili kjuevi
od pivnice i sobice, a i od ormana, pa e te kazniti, osvetit e ti se,
ne e ti dati kruva, pa gladuj, ili sluaj.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 21
314 J. L0VRT3T.I,

svatko u kui zadovo|an. Za sve to ne brinu se ukuani kod dobrog

gazde. Al je gazdi i lake. Negovi ukuani ga tuju i jube, daju
mu misto u proeju; on sie meso, kad ojde na siniju: on prvi iz
zdile klade (grabi) i prvi se napije. On s gostom ostaje i asti se,
a drugi idu svaki za svojim poslom; on do ika gospodu, on obeaje
stranima, da li ta mogu dobiti, to su traili, pa najposli u veer
e nemu svatko po dui odgovoriti, ta je onaj dan radio. Kad je
gazda zloest, onda nema toga ni od korova.
(Dikoji gazda, koji je dugo gazdovo, odviko je od posla. Lako je
to svakog jutra odredit, ti e ovamo, ti onamo, a vi ene rpu,
pa u po|e, a ja u kod kue od bugaka do bugaka. Pa onda zae
u pivnicu, da pastirima i teacima udili kruva i smoka, a sam malko
nagne tukvani za okripu, pa je u gazele svital obraz i rumeno iice,
a u drugi ukuana nau|ane ruke i povorana koa. L.)
Gazdarica. ena gazdina je gazdarica. Ona zapovida enama kod
enskoga posla. Ona se mora starati, da se baa u vrime uradi, da
se krompir i drugo u poju posije i posadi. Ona odreuje, kad e
konopju i lan pliti, upati i kiseliti. (Ona ide prva u poje, a druge
za nom. L.) Ako je dobra i razumna, pita ju gazda za savit, al tako,
da to drugi ukuani ne vide ni ne uju.
(Ako gazdarica na red pazi, onda se ona sa enama svituje, s liima
se dogovara, i nita bez ni ne radi. Ona dili redui mak, sir, luk i
druge sitnarije, to za kuu treba, ali je ne zakida, da joj se ne bi
do godine osvetilo, nego joj dade, da i bude ukuanima jelo dobro,
a opet, da moe i sebi malo spremiti, pa koju sirotu pomoi, koja
joj radi i u poslu pomae.
ene su uvik slonije ve Judi, jer ena zna, da i druga mora ko
i ona i oprat svog ovika, i ruvo mu spremit, i obojke otkat i odiu
pokrpat, a ako je kua taka, da ne dile novaca, a opet bogaraju e
nama, pa moraju iz oka, iz boka stvoriti, to judina treba, onda gaz
darica smisli na Boga, dogovori se sa enama osim Judi, da Judi ne
onue, pa jim daje, da mogu sknaditi, to Jim najvie treba. Svaki
ovik onda zna za svoju enu, a gazda zna za gazdaricu, pa se to
opet taji, jedan prid drugim ne govori, a ene prodaju ma po to,
samo da nabave, to moraju imati, a kua se tako po malo rasipa.
Tako gazdarica, kad povade luk, kad oreu mak, kad spreme voa
za zimu: suvi jiva i or, zovne ene tajom, pa veli: Ajte, ene, da
ne znaju Judi", pa one to podile i svaka nosi u svoj kuar na ta-
vanac. Tako to posli priprodaju, da nisu bez krajcare u kui.
 OTOK : IVOT. 315

Ako je gazdarica kakva silovita ena, a ne gazduje se redom, onda

trpe ukuani od ne vie ve od zla gazde, jer ji jezikom mlati, jer
prid nima jelo zakjuava, jer ji goni na poso, da ne mogu duom
anuti, jer ji zlobi prid gazdom, a ovaj jim izjeda duu i srce, jer
jim ne da poinka, niti najmi poslenika, nego sav teret svajuje na
liiova lea, a ona se kod kue iri i bani, pee pite i pogae, i mi-
loe dili po vo|i. L.)
Redua. Redua je jedna od ena, koja mora na svoj red kuvati
i itavu kuu u redu drati. Red traje jedan, ili dva dana. Ako je
mlogo ena, traje red po jedan dan. U oi reda nauvlai ena drva.
Drva joj nacipa ili nezin ovik, ili koji drugi. Kad ena nastane na
red, mora uraniti, vatru naloiti, voe oneti, kuu, trim i stazu do
vrataca pomesti, jelo kuvati, na dicu paziti, ako matere idu na ku
anski poso. Redua mora kuvati napoj za rarienice, mora ovce, ili
kravu, ako dre kod kue, podojiti. Kravu dre neki kod kue samo
priko zime. (Gazela daje redui smok i mast, a gazdarica mak, sir,
gra, sime, kajmak. Zato, ako ko prigovori jelu, rekne redua: Sto
gazda meni na policu, to ja prid lieg na stolicu". L.)
Poredua je ili zaova, snaja, ili druge dvi ene. Obino kad ena
snie s reda (kad prou dani redovaiia), to je obino po dva dana,
onda je dva dana poredua, a dva dana ide purama i zove se pu-
rarica. Kad poredua nastane na red, onda je ona, kojoj je ona bila
poredua, poredua noj. Poredua pomae redui. Kad je vrime za
jiio, namisti poredua siniju, nosi zile i tanure, klade u zilu, a kad
su se najeli, iznaa sue u kuu, da redua pere. Ona raspremi si
niju i pomete sobu. U nediju, ili u svetac u jutru pere redua sve
po kui, a poredua po sobi: siniju, stolice, klupe, banak oko furune
i brie pengere.
Koija, tesah, pastiri. Ako u zadrugi ima dosta Judi i za rad
i za marvu, onda je jedan, ili dva koija, drugi je teak ili volar,
trei je govedar, etvrti svinar i peti oban. TeMJc je onaj, koji
ore (i zob sije L.). Ako nema dosta muki za rad, onda uzmu sluge
za raarvu, a ukuani rade poslove; ipak teko daju, da je sluga
koija.
Stanar i stanarka. (L.) Ima mlogo kua, di se novac ne dili, pa
zato idu redom na stan, da se pomognu. Na stanu ivi stanar i
stanarica. Ima to digod, da ne ide i ovik i ena na stan, nego
samo ovik, ali u Otoku nisam uo drukije, nego uvik ide ovik i
ena. Di je mala kua, da je samo sn i svekrva u kuci, pa ako se
dobro sloe, to svekrva pusti snaju, da ivi u selu, a ona bude uvik
*
 316 J. L.OVRETI,

na "stanu, ali obino se to ide redom. Od Svi sveti do Svi sveti ostaju
stanari na stanu i onda se miriaju.
Stanar dobije od kue: krme, brana, kukuruza, jema, zobi, ripe,
kupusa, gr, soiva, maka, luka bilog i crvenog. Dobije sve, to mu
treba za godinu dana, a ni potroiti ne moe.
Stanar otrariuje na stanu pilie, guske, patke i pure. D ikoji otra-
nuje i koje prase, pa ga do jeseni ko godiriaka proda. Ako je stan
blizu voe, stanari vataju ribu, sue je i prodaju. Stanar i stanarica
kupe ike u umi, pa prodaju. U bai sade mak; luk, kupus, ripe,
pa i to prodaju. Koji stanar zna to od drveta praviti: korita, a-
brove, stative, saone, ekrke, dvokolice, to prave i prodaju. Ako je
stanarica brza pre|a, vezi|a i tkaja, ona na stanu radi drugome, da
koju krajcar zaslui, ili radi sebi, da se do godine novi, kad se u
selo vrati.
Stanar i stanarica moraju svaki dan dati nito mlika i bila smoka
u kuu, a drugo sve mliko ostaje liima i teocima. Oni moraju pa
ziti, da se teoci dobro narane, a od onog drugog mlika, to ostane,
pravi stanarica sir i maslo, pa prodaje, a ako joj je zgodno, prodaje
oma mliko. To sve, to stanar i stanarica na stanu pritede, zarade
i zaslue, niovo je. Zato vole uvik svi, da idu na stan. Osobito je
to dobro, di se novci u kui ne dile, a moraju i ovik i ena da s<
odivaju. Tako se bar ma svake pete godine malo pomognu.
Na stan se ide redom, kako je ko stariji. Ako je ove godine
najmlai par na stanu, a o Uskrsu se koji momak oeni, onda ve
one jeseni ide taj, to se je oenio, na stan. Kad negova godina
proe, ide najstariji, pa redom. A da se je te godine pet mladi oe
nilo, mora najstariji ovik ekati, dok pet godina proe. Onda je
negov red na stan. Udovice ne idu na stan. One su ko i sirote samo
za potlaku.
Ako stanar umre, ostane mu udovica na stanu, dok se godina ne
svri, osim ako je starac za rana umro, onda ide na stan onaj, iji
je red iza riega, a kua mu namiri, to treba, ako su ovi vie po
troili. Ako stanarica umre, ne mina se nita. Ukuani oene udovca,
pa ga poa|u s novom enom na stan, da stanari do godine.
Nae su divojke boga molile, samo da jim je, kad se uau, to
prije na stan, jer kad se ivojka uda, i dok mladuje, jo ide i ona
i ne ovik u kolo, ali posli teko je oviku, da se kola okani, a u
kolu se namami za rav ivot. A ako mladi par odma ode na stan,
ondi oni osim svita na svit zaborave, pa kad se do godine kuci vrate
u selo, ve se vladaju ko stari, brini |ui.
 OTOK: IVOT. 317

Otoani ne jadikuju jako za stanovima, kako su se kude rasule,

jer je to bilo zlo za dicu. Mati i otac odu na stan, a siromaka dica
idu u kolu, pa moraju biti kod kue. Nit ji ko pazi, ni timari.
ive ko siroad, osim, ako imaju ive didaka i baku. Za momka je
svejedno, on se odbije za marvom, ali divojki je zlo ko i dii. Ostane
sama u svom kuaru. Ako je na zlo brza, odnese je avo prvi dana.
Niti je ko pazi, ni prigleda. Moe zimi biti kod matere na stanu,
ali mora biti nedijom i svecem u selu, da u crkvu prispije. Ako
sidi na balvanu, mora ii na ukop, kod ko umre, pa opet ne moe
biti kod matere. A liti mora na etvu, proliem na livade i ruak
nositi teacima. To sve nije ivojka materi na oima, pa bude sva-
kake pripovisti za riima. A opet i to, to divojka ide na stan materi
i od lie kui, bude prilike, da se sastaje koje s kim, a da i uz put
kuda zaje, pa niko ne zna, dok se posli ne ouzda, pa ni ne mari,
ako se i zna.
A ba nije dobro bilo ni za stanara ni stanaricu, to su izvan
sela, jer ma da se odbiju od svita, al se odbiju i od crkve. Po
godinu dana se to onda k misi ne ide, po godinu dana se to rio
boja ne uje. A kako je bilo, dok je sab|a selom zveketala! Onda
se to nauila gospoda, pa ajde na stan, di je mlaa stanarica. Dojdu
tamo, ona zamuti cicvaru, pee kajganu, listarie, kuva rake i.ribu,
pere salatu i gjive, sprema uinu i pauinu (lovru), a gospoa se
ouknju oko mlade, dok je ne omame, pa eto onda zla ivota u kuci,
jer su gospodske rii medenije. To su jo oficiri nauili stanare, da
rado goste oikaju. Oesto su ili na janetinu, prasetinu, na zaoblicu,
na kulen i kobasice, pa se posli navadila i druga gospoa i aci. A
bude i besposliara, to optrkuju, samo nek je vie grija.
Bude, a je di star stanar i stanarica, pa opet mladi gosti zalaze
i ondi se sastaju s divojkama. A di nisu cure ocu i materi na oima,
svakako se zlo zavede, osobito, ako je ta stara stanarica stara grinica.
Zato ne ale Otoani ni za drubom, ni za stanovima, jer su sad
roditeji gospodari svoje dice. Prije jim je gospodario kuni gazda,
pa dok su otac i mati na stanu, dite zaboli glava, ili uvati groznica,
a jadno mora, kud mu gazda kae, a danas pomae svoj svoje, pa
se sknaaju, kako mogu. Nisu u veliku blagu ko prije, ali su mane
u jadu ve do sada.
Zadrugari. Pojedinac u mdrugi. (U o p e.) Ako je zadruga slona
i ako ive svi u Jubavi, onda su zadrugari ponosni, pa znadu cesto
samcu rei: Pogledi u moju talu, a pogledi u tvoju, pa e viiti,
ko je gazda". Ili ovako; Ne ranim se iz ruke u usta, ko ti, ve
318 J. LOVllETr,

je puno okno brana". AI znade i ovako kazati, osobito teak samcu:

Nisam se s nive vratio, ko ti" 1 . Drugi pak znade samcu ovako od
brusiti: Pogledi u moj opor, a pribroji svoj, pa e znati, to ko
vrii". Al jao i naopako, ako u zadrugi nema sloge ni j ubavi! Onda
nema kraja ni konca ogovaranu. Jedan na drugog obara. To je za
etak diobe, pa se onda svaki uri, da to vie iz rpe ugrabi. Tu
se onda rasipa sve po miloj voji. (ene, togod kunoga ugrabe, sve
prodaju: soli, kru, brano, a daju za poso. Ako se doepa ambara,
zagrabi torbu uivau, u koju stane tri uborka ita. Odnese u duan,
pa dade za maramu, koja vridi 50 krajcara, jer se nema kada cinkati,
niti smije otii iz duana. Kada kru misi, otrgne tista za dva kruva,
pa odnese svojoj drugi. Ona ispee sebi jedan, a lioj jedan kru. To
daju za poso. Gazda donese masti, to redui treba. U dikoje ostane
i za drugu nediju, kad joj bude red, a dikoja ie jo, a polak spravi,
pa daje za poso. U svim skoro kuama znadu ene jedna za drugu,
a svaki covik opet zna za svoju enu, pa uti. ene to obino daju
za svoj poso onima, koji jim rade.
]^udi nose u duan za paklu duvana po tri krajcare po devet
veliki klipova kukuruza. To rade sviiiari. Sakriju kukuruz od svi na,
pa daju za duvan. Koija krade zob i kukuruze od koria, pa i to
nosi za duvan. Teak nema ni otkuda, to da ukrade. On razdili
slaninu, to je dobio od gazde, pa misto za jedan dan, jede je za
dva aDa, a ono drugo proda, to mu je za drugi dan bilo. Koija
vozi kiriju, pa privari gazdu. Marie mu dade novaca, a nito sebi
ostavi. To se odma za dva, tri dana pozna, jer mu se ena ma u
to ponovi. Svaka ena zna, koliko druga ima novaca, pa zna, da
nije kupila za svoje. Zato joj govore druge ene, a ona veli, da je
dobila od brata, ili matere. Onda joj se ene rugaju: Blago tebi!
Tebe ove godine svaj rod pomae, a nas niko". Taki covik i ena
zovu se torbonoe, L.)
Ako je ko osobito pouzdan i vridan, toga svi fale; ako je lin i
nepouzdan, toga opet svi grde, al ga ipak ne e izdiliti, kad se ta
na due dili. Prigovarat e mu i korit e ga, al e ga prid drugima
braniti. Ako nije za taj poso, on je za drugi. Nisu ni svi prsti
jednaki, a kamo li svi |udi!" Kad nestane Jubavi, onda jedan na
drugoga sipa psovke ko iz rukava. Spomene mu i dida, pradia i
ukundida i ilu familiju, kaka je bila i ta je zla poinila. Zato i
kau samci takima: Oekaj, ekaj! Do e rasulo, pa emo onda

1
Jaku marvu ima, moe orati i kad je tvrdo.
 OTOK : IVOT. 319

uti, kaki je ". Dok je sloge i Jubavi, znadu se i pokeckati i

juto posvaditi, ali na samu. Ako dojdu u drutvo s tuinom, govore,
ko da nita ni bilo nije. Na samu uti jedan od drugoga, al u rpi
ipak govore, makar priko srca.
M u k i oru, siju, rjaju, kose, voze ino i ranu, veu ranu, ko-
cijae, voze drva, idu na rabotu i u vodenicu; sa e n a m a kopaju
kukuruz, gra i krompir, adu, snop]e snaaju, ino kupe, vre, ku
kuruze beru, krompir vade, vinograd beru, vinograd kopaju, veu i
zagreu, kudi|u kisele i vade. S a m e ene beru gra, rade u bai,
peru, lue. kuvaju i metu, upaju kudilu, ivad nasauju i uvaju.
],judi u snagi rade najtee poslove, a mlai i starci lake. Gdi treba
i pameti i snage, tamo a|u zrele |ude; gdi treba pameti bez snage,
tamo a]u starce, a gdi treba ale, pisme i brzine, tamo aju mlade
(u mobu).
(Diea.) Dii je u zadrugi u toliko bo|e, to ji ima vie, pa se
mogu igrati sami za se, al je u toliko gorje, to se ne maze ko
samci, ve moraju jisti, to i drugi. Dok ne izaju iz kule, niko ji
ne tira na nikaki rad, a samci moraju i prije za marvom. Za dicu
se najvie svaaju ene, a ludi vole i maze i svoju, i tuu. T^ui za-
povie clici, da jim donesu vatre u lulu, ili da jim dotiraju koiie, ili
volove iz livade, pa onda ji fale priko mire. S dicom ne postupaju
u zadrugi runo sve dotle, dok se roiteli ne svae. Onda mrze na
roiteje, pa i na dicu. Svaka mater, ako samo moe, tutne ta bojeg
svom ditetu, pa odatle vieput svaa u zadrugi. Boje je ditetu u za
drugi zato, to ga jo nejaka ne tiraju na teke poslove. U zadrugi
se znade momak i oeniti, a nije bio drugo nego oban kod ovaca.
Kad ica izajdu iz kule, onda mukarcii idu za marvom uz drugog
pastira, a enske ostaju uvik kod kue i rade za mater enske
poslove.
(M o m ci i i v o j k e.) M o m a k, kad izaje iz kule, ide za marvom,
pa dok se ne oeni. Ako ima vie momaka, onda mlai idu za marvom,
a stariji pomau kod posla. Ue se koijait, orat i kopat, dr|at i
drva vozit. Momke odivaju iz kue, a divojke same od sebe. (Dok
su bile velike kue, nisu momci iz siromani kua imali u emu ni
u crkvu ii, a opet morali su nedijom u po|e i za svojom i za tuom
marvom. Nisu imali oila, pa nisu toliko ni alili, to ne idu med
svit, jer bi se i stidili u onom jadnom ruvu med drugove, obani
su dolazili svake godine samo na obanske, pastirske mise, na zor-
nice. Tako su oni bili osim svita, pa su i bili ko divji, dok se posli
ne bi malo uputili u soldatiji, ako bi ga u soldate uzeli. L.)
320 J. LOVRETI,

(Kae se: momak se eni, kad se kuda spremi, a divojka, kad je

srea nae. Pa je onda sramota za kue'u, to se nije spremila za
momkove godine. Bio momak ma kaki, nai e se divojka, jer se
momak oeniti mora, ma ne imo na kui rogova. To je sve, kad je
kua velika. Onda, ako ne nau divojke spram momka, nau je spram
kue, pa se to i nim, i k|akav, i sulud, i boga] oeni, jer kua treba
poslenika, a kad oene ma i bogaja, eto jim negove ene, nova nad
niara u kui. Istina je, da za loijeg momka dobiju i sirotniju i
vojku. Takoj se siroti nezine druge narugaju, al ona veli: Ne pazim
momka, kako se vlada, samo ou, da sam liiova mlada1". Tako se
svako oeni, samo ako oe. Ima bar ti ivojaka, pa ako te jedna ne
e, druga e. Divojka ve moe ostat neudata, ako nije potpuna i
dovarena. Zato eto nema momka, da u kui gospodari. L.)
Prije su se cure otimale za momke iz zadruge, a sad se otimaju
za samee. Prije su se samice teko udavale u zadruge, a tako i divojke
iz zadruge za samce, jer je to bila sramota. Znala je rei divojka,
kad bi ju samac zaprosio, ovako: 0, joj, nisam nauila jesti iz vree,
ve iz okna!" Ili ovako: Nisam brojila, al sam vidila, da nai imadu
opor, a negove sam idu lako pribrojila!" II ovako: Nisam na
uila, da me rage voze, ve da me vile nose".
Divojke do navrene petnajeste, ili esnajeste godine ne rade za
kuu. Kad je divojka navrila petnajestu, ili esnajestu godinu, ide
sa enama na pojski poso, al obino je rukonoa i vodonoa. Ipak
ide ino kupit, zet, vrit, teacima ruak nosit, u vinograd tresne
uvat i pudarit.
(Divojka uplete pletenicu o Boiu, ili Uskrsu; toga prolia poeme
na poso. Divojke rade lagane poslove. Nose ruke i vodu posleni
cima; prije vee to poslenici sidnu ruat, ili uinat, poaju ivojku
na vodu; divojka uzme obramenicu, metne po etiri velike tikve na
nu, ide na blini bunar, donese vode, druina sidne uinat. Kada su
jeli, vodu ispili, a}u opet ivojku na vodu. Tako ivojku proe etva
i kopane, di je gazda zduan; di je opak, tamo je svima teko, ne
bude ni divojki dobro.
1
Eno su Ivankovi prosili nike godine ivojku iz Privlake za ni-
maka. Divojki ao, da poe za ovika, s kim ne moe da govori, al je
jadna bila sirota. U majke joj sedmero dice, a sve se to svojim ru
kama i rani i odiva. Ona rekla? da ne e, a Ivankovi joj ponudili prvu
milou 40 for. Ona sirota nije nigda vidila toliko novaca na jedanput.
Zavezoe joj se suze u oima. Prie trpezi i primi kaparu.
 OTOK : IVOT. 321

Gazda sije ito, divojka mu raznaa: uzme pun uborak ita, nosi
za gazdom po liivi. Gazda ima kruni otarak svezan o vratu, u oak
otarka uita blagosovjena marinska svia, dva kraja otarka su gazdi
u ruki, dva oko vrata svezana; divojka uspe pol uborka ita u otarak,
pa eka, dok gazda posije, pazi, kada pobaca, pa opet nosi uborkom
prid riega. G. L.)
(Dok su bile velike kue, mogo je gazda zabranit divojki, da ot
krije glavu. Gazda rekne: ne e otkrit glavu, dok ne mane srpom.
Ako u kui do esnaeste godine divojka ne ide u po|e, ne smije
onda ni otkrivene glave u crkvu1. On gazda, a roiteji ute. Ko ne
slua, jaoj liemu2. L.)
( M l a d a . L.) Dok mlada mladuje, dok nosi suknu, svakomu ro
buje. Mora ustati prije ve iko u kui, uzeti svaije opanke, pa o
niti prid krevet, dok jo onaj spava: tako mora svakoga posluiti,
pa ma to i dite bilo, samo ako ve nosi opanke. Mora svakoga pra
titi, koji polazi k marvi; u jutro nosi riegovu torbu, alate, ili to
ima; u veer, kada se povrati kui, snaa ga pojubi u ruku i skida
sve s nega i taj alat prima: skida mu a|inu, kapu, pa to sve via
svako na svoje misto. Svaka nova mlaa mora svake neije dati dva
ista otarka u kuu, da se ukuani briu, kad se umivaju, a i kad
ruke peru. Onda jim ona voom ruke poliva iz korova, ili rga i do
daje otarak, da se obrisu. Po danu, im kola na kapiju, ona leti u
avliju, pa otvara vrata. Svako vee izuva sve |ude. Nova mlada ne
smije zapitati, oe li se koji izuvati, nego kada vidi, da koji prikrsti
nogu priko noge, odrna zna, to on misli. Obino se liva noga prije
izuva. Ako vidi, da je ko desnu nogu prikrstio priko live, onda jo
ne ide, da izuva3. Opanke mae svim Judma svake nedi|e u jutro, ili

1
Tako je eto Fera Mikov branio niovim divojkama. Nije davno,
to se je smirio, pa su Mikove cure najposli glavu otkrivale, a nijedna
nije smila kosu nacelati.
2
U Otoku je obiaj, da ivojke iz prvog reda prate mrtavca u
groble. Sad, ako je gazda opak, moe se osvetiti divojki, pa ne smije
kleknit u prvi red, jer joj gazda ne da od posla, da na ukop ide.
Prije je bio obiaj, dok nije ovaj parok isprodavo upni vinograd i
jivik, da su ivojke balvanue ile paroku jive kupit i brat vinograd.
Ako gazdi nije po udi, moe zabraniti divojki, pa ne smije ni kleknit
na balvan, kamo li paroku u berbu.
3
Ako je koja zlobna na novu mladu, ta izmina obuu na motki, di
se obua sui, pa snaa strada, jer misle, da se je zabunila.
Digi mora snaja u v i k svekra izuvati. Kojoj dosadi, ta potrza petle
na negovim kajiima, kad ga izuva, a nemu bude krivo, to mora ve-
322 J. I.OVRETTC,

u subotu na veer. Obojke tare svako jutro; u veer prostre, da se

sue, a u jutro tare. Ako su opanci ukajani, ostrue blato i obisi,
da se sue. U subotu pere noge svima: kad u veer, a ona klecaj
od covika do ovika, pa jim noge peri. Ona mete sobu, nosi, togod
treba u kui: drva, vou, napoj, togod ko zaie ili zapovidi.
im koji ode lulu da zapali, ve ona trci u kuu po ugjen, i kad
ko zaeli vode da pije, ajd, snao, po vodu. Kod stola ne sidi, nego
stoji i dvori, zdile unaa i iznaa. I^ubi, dvori, godi, samo da ugodi.
Nova mlaa je kuansko i omelo i ogreblo, i ara i vatra]. Sto
niko ne e, ona mora. Po godinu dana ne ree si kruva, ve to joj
drugi udili. Ne smije jesti, koliko drugi, pa ako nema milostivu sve
krvu, da joj u kuaru ponudi, di drugi ne vide, napati se, sirota, i
giada. A kae joj se, da gospoduje, jer ne reduje. Lake je bilo u
velikoj kui oclredovati dva dana u misecu, ve etiri, pet miseci mla
do vana1 sve u kui sluiti. Ali tako je od starine, pa se to potiva.
To joj je sve, to se nanosi lipa odila. U poslen dan su joj du
kati pod vratom, na noj uvik enarske tanane kouje, a kad u crkvu,
onda se novi redom, pa nosi i svoje, dok ne obreda do kraja. Ako
je mladoena voli, on sve s nom radi, ako ne voli, ona vue i sama.
Zato onda prije skine sukiiu i trai, da joj dadu red, da joj bude
teretno samo na lien dan.
(Teko je nai udovca u za d r u g i . On se odma oeni. Samo e
onda ostati udovac, ako mu sin, ili ker krate, da se eni. Onda vodi
svu brigu za nega snaja, ili ker, makar biia udana u drugu kuu.
Udovica se prisloni uz zaovu, ili svekrvu, ili uz kog drugog, pa ivi,
kako joj je Bog dao. Udovice su obino nezadovo|ne. J.)
(Sirote. L.) Najvie je siroad trpila u zarugi. Ako siroti nije
gazda rod, onda joj je svaki dan sve gorje. Sirota ne dobiva tala u
kui, sirota radi za dvoje, sirota je zatepena, sirota je gladna, na
sirotu svako zavie, a jo, ako je i gazda pozlobi, nema nikoga, ko e
je obraniti. Take sirote najvie rade, a gazda ji najvie progoni. Ko
je sirota, pa nema oca ni majke, bo]e mu je, da nije u velikoj kui,
jer robuje svakomu u kui, a bole je zadiiem slugi, ve nemu. Sluga
dobije oiu i nito plae, to slui, a ovaj radi badava, a zaogrnu ga
kadgod kakom tra|om, da gol ne oda, jer nikog za riim srce ne boli.
zati, pa ne da, da ga vie izuva. Snaja mu odgovori: Pa, dado, to
je najbole. Ti sam zna, di svee kaji, oni ga i odvee, di u veer
obojke obisi, odande ji u jutro i uzme".
1
U zadrugi ne uzima snaa reda, dok se g o d i n a ne svri. Ako
u zadrugi nema odrasle divojke, onda je snaa rukonoa i vodonoa. J.
 OTOK : IVOT. 323

8 tar ci i s t a r i c e (G. L.) Starice uvaju i rane dicu, rane pilie,

uvaju purie, guie i paie, pomau reui, preu vunu, ejaju,
popredaju konce. Starci namirjuju prasce, prigleaju bau, guvno,
kupe ska]e i nose u kuu, paze, da dica tetu ne naprave, potkupjaju
jive i drugo voe; to je zrelo, to ili ici, to je zeleno, baci pri
svine. U zimi belaju dicu, pue kraj ogiiita i uvaju, da lonci ne
pokipe, paze na dicu, da u vatru ne upadu.
( B o l e s n i c i i luaci.) Ako ko oboli, lei zimi u sobi, a liti
u kucam. Dok su drugi roeniji na poslu, slui ga redusa. Kad mu
je teko, ostaje ko roeniji i slui ga. Bolesniku daju najbo|e, ta
imaju. Luaka kod nas nema. Bilo je, pa se je s cima brinila za
druga. Gledali su, da nije bos ni go, gladan ni edan i da drugomu
ne ini kvara. (Koji ide za marvom, povede luaka sa sobom, da
uva liega i marvu. Luaka uvaju od vode i vatre, uklanaju otro
oruje od riega. Odilo mu daju staro. Posteju ima u zapeku, ili za
vratima. G. L.) Upravo zato, to ne viru ju doktorima, ne zovu ji,
ve vole bolovati i trpi ti do boje vo}e.
(Sluge.) (Sluga ivi u velikoj kui ko i ukuanin. Dobiva plau,
kako ga pogode, po 30 do 40 for. godiiie. ene mu peru kou]e.
Ima, koji se sluga pogodi za odilo, a mane novaca. Koji je skup]i
sluga, taj sve radi, to i drugi ukuani; koji je jeftiniji, uva makar
kaku marvu, ide samo za jednim poslom; tom kau oban, a onome.
koji ide s ukuanima sve poslove raditi, vele: sluga. L.)
Za slugu je boje u zadrugi, jer imade jedan poso, za koji je po
godit. Ako je dobar sluga, pa je dugo kod jednog gazde, onda se
ni najmane ne razlikuje od domaega. Jednako se nose, jednako
jedu, a skoro i jednaka prava imadu. Ako je sluga stariji, zapovida
mlaemu, ko da je u kui roen. Ukuani ga zovu imenom i dodaju
na: na Iva. On ko sluga kae: Naa marva, n a a livada, n a a
kuca.
Mu i Bena u zadrugi. Covik i ena u zadrugi ne mogu se tako
pouzdano narazgovarati, ko samci. Vie puta se ni ne vide po nekoliko
dana, nei|a i miseci, kad je covik kod marve. Drukije se ivot koci
samaca i u zadrugi ne razlikuje. U zadrugi je oviku lake, to se
ne mora za sve briniti, ni sve sam raditi. eni je lake, to nije dan
na dan reua. to ne mora uvik u kuu raditi, ve se moe i svojima
poslima baviti. Priko zime spavaju u sobi svi zajedno, osim mlae-
naea, koji i priko zime spavaju u kuaru. Priko lita spavaju mlai
u kuaru, a stariji spavaju u sobi. Gazda spava i liti i zimi u sobi.
- Ako nisu na poslu, onda su u kuaru liti, a zimi u sobi.
324 J. 1 VKE TI,

Kod nas nema niko svojeg posebnog imetka u zarugi. Posebno

je jedino odia, obua i .prtenina. Marve, tako ta nemaju po
sebnog. Ko zaparuje novaca, taj daje na kamate.
(Dok je bilo veliki kuda, morala je ena ugaati i drugima u kui,
a ne samo muu, pa ako jim nije ugodila, jao noj: skudie je i omra-
zie prid nim. Nau joj ma kaku manu, a ne kazuju muu u oi,
nego mu poruuju Bog zna po komu, samo da je omraze. Zato su
matere uvik svitovale svoje keri, da se nikom u kui ne zamire,
ako ele, da s drugom dobro poive1. L.)
Ako je u ene malo dite, koje jo sisa, nosi ga sa sobom na poso.
Dite metne u kolivku, kolivku uprti na glavu, a uz nu ide dadila.
Dok mater radi, dadija pazi na dite. Kad se dite moe na rukama
nositi, nosi ga mater na ruku, a dadija nosi ono, na to e dite
povaliti. Kolivku ne nosi. Ako je dite vee, da ne treba matere,
ostavi ga kod redue. Beua, ili kaka stara baka, koja ne ide na
poso, mora ite raniti i istiti.
(Ako otac to zapovii itetu, a gazda ruke kae, mora dite
onako, kako gazda oe. Gazda zapovii momku i divojki, da to radi,
a otac bi mogo izminiti svoje ite, pa ne smije. Ako je dite malo
bolesno, ne smije se ni potuiti, ako gazdi nije pravo, jer e gazda
poletiti i da udari, a otac nita ne smije. To je sve bilo tako, dok
se nisu za rii odma poilili. Koliko put je bilo, da gazda rad dobra
dila kazni koga, a na zlo ga upuuje. Pa roditeji mrmjaju, a ne
asni 2 . L.J
1
Pripovia sa za alu, da se je sirota udala u bogatu kuu. Kad ju
je majka otpremlala, govorila Joj j e : Keri moja, sad ide iz loijeg
u boje, iz sirotine u bogato. uvaj to, to ti je Bog dao. Potuj ondi i
staro i mlado, ne zamiri se ni psu, ni oviku." Mladoj bile uvik na pa
meti materine rii. Sad u novije doba obiaju snaje svekru i svekrvi
reci vi. Ova sirota dola u bogato, pa ak i diei govorila vi. Jednom
mete ona veliku sobu, a svekar sidi u zapeku i pui. Pseto silo na
pol sobe, pa se ne mie, ma da mlada mete. Ona sirota omie oko nega,
a kad je uvidila, da ne e daje, ree mu: G-arov! cukite na pometeno".
Svekar je pogleda: Jesi li ti poludila?" veli joj. Psu se kae: ibe,
euki, a ne cuhite. Vajda ne e nemu rei vi ko meni". Snaja porumeni,
pa e ponizno: Dado, meni je svejedno, ili vi, ili to pseto. Ja ne elim
nikog da uvridim." Tako se rugaju onima, koje su neuke, pa odvie
ugaaju.
2
Tuila mi se prije deset godina Anka Sloi u Privlaki, da joj
ditetu daju lulu u zube, a ne ue ga, da se Bogu moli. Reko joj: Pa
zato pusti? Ona uzdane. Veli: A to sam ja jadna! Robje! Rodila sam
ga, a drugi mu gospodari. Da samo pisnem, jao meni!
 OTOK: IVOT. 325

ene iu na poso, ili s posla, predu, ili cejaju vunu, popredaju

ili upreaju. Na uji iju, raspliu, pripliu, lingaju i vezu. To rade
i onda, kad vrime ne dade, da se rade kuanski poslovi. Priko zime
nou predu, a danu tkaju, i to sve do prolia, dok ne pojdu raditi
kuanske poslove. Za to se ene ne svaaju. Jedino nastane svaa,
kad namiaju stative, jer onda svaka sebi grabi najvridnije misto.
Zadruga na okupu. (G. i J. L.) Liti se ukuani raziu po ku-
ara. U velikoj sobi ostanu priko lita samo starci i starice: stanari
su na stanu, volari kod volova, govedari kod goveda, koijai kod
koria, svinari kod sviria. Ovi svi su u uma, livada, paiiaka, a ne
spavaju kod kue.
Gazda, kada kod kue spremi, dade redui, to e kuvat, ide u
poje za enama, kuda su otile na poso. Kod kue ostane rukonoa,
ako ima, ivojka, ili nova mlada; one nose ruak, poredua odnese
kru, kaike i zdile; ako nema divojke, ni mlade, ruak nosi pore
dua, druge ene odnesu druge stvari. Poredua pomae redui dojit
ovce, vode donest, napoj iznit, kuu pomest do sedam sati; onda
uzme obramenicu s punim loncima na rame, pa ide na nivu, i ko
paju, anu, ino kupe, kose, vre. Prostre krpu i a zemju, uspe u
zdilu ruak, poreda kaike, zove poslenike, da ruaju. Oni se skape,
si dnu okolo zdile, vade kaikama, to bude u zdili. pa jedu. Kada
bude vrime od uine, poredua uzme obramenicu sa praznim lon
cima, pa ide kui po uinu. A veera ji kod kue doeka
P r i k o zime ive ukuani svi u jednoj sobi, makar da bude e
trdeset dua u sobi. Samo ena, kojoj mu nije kod kue, a ona ima
dicu, spava u kuaru.
Koijai prigiedaju u noi kone u tali, daju jim sina. U jutro
rano ide kone eat, zobit, napajat. Govedari, volari idu u guvno
namir|ivat govea, volove. Svinari griju napoj, daju ir, kukuruz, ili
to ima, sviriama. Ovar namir|uje ovce. Kada su gotovi, dou ruat.
Eedua, ili poredua donese voe u koritu, metne na pol sobe; sada,
koji su bili kod marve, peru ruke, umivaju se, svaki se brie o svoj
otari, to ga za pojasom ima, ako nema nove mlae; ako ima
nova mlaa, ona dri svoj otarak, prui ga svakom, koji se umije,
da se obrie. Sada sidnu k siniji, na kojoj je jelo.
Koji su stariji, ti su predrii; tako se poredaju, svaki svoje misto
ima. Divojke i mlade stoje kod sinije; one slue siniju: nose jela,
spremaju i raspremaju siniju, poredaju taiiire i kaike. ( P o r e d u a
metne toliko taiiura i kaika, koliko ima |udi. J.) No i vilicu ima
326 J. LOVRETTO.

svaki svoju, koju nosi k siniji i od sinije: za to se redua ne brine.

To je velika sinija.
Na pol sobe metnu (Po red u a metne na malu smiju kaike,
sol i zdilu. Kad poredua pozove na jilo, uzme svaka ena ispod
svog kreveta stoli, a tako i dica, pa idu k siniji. Ako je mlada
u kui, dvori ona |ude i s riima jede, ali stoji, a poredua dvori
ene. Ako nema mlade, dvori poredua jedne i druge. J.) nisku tr
pezu (sinijieu); tu jedu ene, koje imaju dicu. One ne dobiju taiiira,
ve jedu iz jedne zdile kaikama. Za dicu ima male zdilice; uspu u
lii i rane svoju dicu. Koja dica znadu sama jest, riima metnu zdilu
sa jilom na zemlu, dadu svakom komad kruva sa kaikom, pa jedu
na zemji. Gazda (ili onaj, komu gazda kae, J.) ree kruva svim;
kada koji pojede svoj komad, ide gazdi za lea i moli za drugi
komad. Gazda ree meso kuvano i peeno, pa dili redom svima. (Za
druga je na okupu kod jela i u svetac, ako kia pada, pa se ne moe
nikuda iz kue. J.)
Dioba zadruge. (J.) Danaiii Judi ne znadu, kad se je prva za
druga razilila. Samo se toliko moe kazati, da je u prvi kraj bilo
najvie sto kua, a sad imade tri sto ezdeset i sedam. Zato se je
prva zadruga razilila, ne zna se. Nagaaju, da je moralo biti u
zadrugi primlogo svita, pa da se je jedna familija odilila. U staro
doba dilile su se teko zadruge. Samo ako ji je bilo jako mlogo u
kui, dozvolila je regementa, da se mogu podiliti. Najprije su iz rpe
morali napraviti kuu i druge zgrade, pa kad je to gotovo, onda bi
se sami podilili i namistili.
U novije doba dile se najvie zato, jer svaki oe da bude gazda.
Jedan ima samo ensku dicu, pa oe da imetak liima ostavi. Drugi
imade zloestu enu, koja se s nikim ne moe slagati, pa se noj za
voju dili. Na treega se digne itava zadruga, prigovaraju mu, ne
e s riim da govore, uklariaju mu se, pa se mora podilit. etvrti je
poenio sinove, pa oe, da bude sara sa svojom dicom. Najvie se
dile, kad nastane nesloga u kui. Jedan ili drugi je spor i teak za
poso, a drugi vue i za nega, pa veli: Ne u ja za tebe izdirati.
Kad ve moram raditi, radit u za se, a ti ivi za se, kako zna".
Prije., dok su drali stanove sa stanarom i stanaricom, bili su naj
vie oni povodom diobe. Na stan je io covik sa enom na godinu
dana. On je bio ko stanar, ili sviiiar, ili govedar, a ona je ko sta-
narica ranila ivad i dojila krave, pa kuvala za se, svog ovika i
druge obane. Za godinu dana stanovana nauila se gazdovati i po
vo|i iviti, pa na svog ovika: Vidi, ovie, kako mi sad ivimo.
 OTOK: IVOT. 327

Tako bi mogli uvik. Niti te ko grdi ni kara, niti ti ko prigovara.

Kadi svoj poso, al u miru bojem. Nit si lin ti, ni ja. Tako bi nam
bilo uvik, kad bi se podilili". Oovik se naslua taki pridika, pa kad
se sa stana promini i dojde kui, poeme prigovarati sad ovomu, sad
onomu. Iz toga se izlee nesloga, pa ajd svako sebi.
(Zadrugari se podile, kada vide, da gazda pravo ne radi i da sprav|a
sebi i svojima, druge zabacuje i zakida. G. L.) A ko bi i naveo sve
sluajeve. Dile se od nevoje, al i od obisti, da mu niko ne zapovia.
Kad je dioba navistita, nastaje trka oko seoeke gospode. Jedan
trci naelniku i miti ga, da dri negovu stranu, a drugi trci nata-
rou, da bude za riega. Pametniji se sami namiste. l^udi odu od
kue u guvno, ili na stan, pa se sami nagaaju. Ako se sami med
sobom ne mogu namistiti ili pomistiti, trae komisiju. Svaka strana
izabere po jednoga proclnitela. Ovi proeiniteji procine itav imetak.
Naelnik odredi nekoliko venika u komisiju i ovi dile po procini.
Ako ni s tom diobom nisu zaovojni, idu kotaru i iu novu komi
siju. Ova ji podili ili po staroj procini, ili odredi novu procinu. Sad
je dioba gotova. Ako je kojoj strani krivo, ulae utok na upaniju,
pa i na vladu. Take diobe znadu potrajati po pet i deset godina,
osobito, ako se dadu na procese i advokatima u ruke.
(Dile jednake dilove na sve male i velike, samo ranu daju malima
mane. Koji navisti diobu, taj mora iz kue, samo mu dadu najlipi
komad zemje za numeru, ako nema prostora u aviiji. G. L.)
Ako su se pomistili, rue zgrade i nosi svaki svoje na svoju stranu.
Najprije prave kue, pa po malo ostale zgrade. Da mogu napraviti
zgrade, moraju marvu rasprodati, pa eto sirotirie, osobito ako je novi
gazda slab i neuputan. (Ko se odili iz kue, mora odma kuu nai
niti od sokaka, jer ako samo zimu prezimi u aviiji, kau mu, da
nije vridan sebi kuu nainiti, nego pribiva u zemunici. Ako se
dionik povrati natrag u kuu, govore mu: I, tui dojo! Nema
onoga, ko bi razrezani km sastavio, ko to je bio L.) Ako je novi
gazda promecuran, pa se dri marve, napreduje, pa esto veli: ,,Bo|e
bi bilo, da sam se jo prije podilio". Ko uvik, tako i tu jedui daju
pravo onomu, koji se je podilio, a drugi ga grde.

Obi te} i rod. (L.)

to je ko kome u obitep i u rodu. ena zove mua ,
a mu nu enom; ovilc i ludi jesu samo oerieni mukarci. Mu
veli prve godine eni, obino do prvoga poroda: moja mlaa.
328 J. LOVRETI,

Oca zovu u oi: dada, ili ako e nenije: aka, dado. Mater zovu:
majka; po tragu, uo sam, da vele: moj otac, moja mater.
Otac i mati vele svakom svom itetu: moje dite. Mukom vele:
deko; uposli deran, pa momak, do pos]etka: sin, al se uvik uje, da
kau: dite, pa ma sin ve i oeiien bio. enskom ditetu vele: divoj-
ica, curica, divojka, cura, seka, a cuo sam dostput, da mati i o
udatoj ceri veli: moja cura.
Did i baba zovu se: dido i baka. Didaku reknu po tragu: didak,
al baki nikada: baba. Oni zovu svoju unuad: moj unuk, moja unuka,
moje unue. Did i baba jedno drugog zovu, da se dica priue tome
imenu: didak i baka ili baba, samo dica ipak ne smiju rei: baba.
Pradid i prababa zovu se u lice: dido i baka, a po tragu: praid
i prababa. Oni opet vele svom potomstvu: praunuk, praunuka, pra-
unue.
Da ko ima ukundia i ukumbabu, reko bi jim govore s nima:
dido i baka, a ovi bi o riima govorili: moje ceri, ili moga sina pra
unuk, praunuka, praunue. No u lice svi ovi dosad spomenuti stariji
zovu svoju mlaariju samo imenom.
Oeni li se did po drugi put, zove liegova unuad novu mu enu:
bako, a isto tako, da se baka udade, stekoe oni novog didaka. Tako
bi isto bilo kod pradida i prababe, ukundia i ukumbabe.
Covik, kojemu umre ena, zove se udovac, ena, kad arani mua,
zove se udovica.
Umre li oviku ena, pa se covik oeni iznova, nova liegova ena
jest pokojnoj eni inoa, a dii mauva. U lice joj dica kau: majko,
no ako nije puno starija od ove dice* zovu je nina. Ona veli o ici:
moj pastorak, pastorka, moja pastorad. to je samo po tragu,
ali ako ji prijubi, veli jim ko i u lice: moja dica.
Ako se udovac oeni, a ima dice, pa uzme udovicu s dicom, a
ova opet i kod nega rodi, zovu se ona dica, koju je zastala: zateena;
nezina dica su privedena, a dica, koja se sada rode, jesu roena.
Pomislimo opet muko i ensko dite. Ako niov otac ima brata,
to je on niov stric. U lice ga zovu ia ili ciko. Stric ni zove: moj
sinovac, sinovica, moje sinove, moja sinovad. Strieva ena je
strina. Zovu je: strina, strinka, a ako nije puno starija od te dice,
kau joj nina. Otac ove dice zove liiovu strinu: snajo, strina zove
nega diver. Mati ove dice zove riiovu strinu jetrva, a i ona riu tako.
Samo si u lice ne kazuju: jetrvo, nego ako su vrdakine, zove jedna
drugu: seko, ako nisu, onda veli starija mlaoj seko, a mlaa starijoj:
neno. A tako isto snaja veli svom iveru, ako je od ne stariji: bao!
 OTOK: IVOT. 329

ako je mladi: brajin. Strina zove negovu icu: dica moga divera,
ili moje jetrve.
Ako otac tog mukog i enskog diteta ima sestru, to je niova
tetka, a dica je zovu teto, ona ni: mog brata dica. Ako je tetka
udata, nezin mu je dici tetak. Otac ove dice zove niovog tetka:
sete, a tetak nega nazivle: moj sur ja, a dicu negovu: mog sur ja
dica. Mater ove dice zove sestru svoga ovika zaova, a u lice joj
kae neno ili seko, kako je ve starija ili mlaa. Zaova nu zove:
snao. Tako joj kae samo, ako je snaja od ne starija; ako li su
parice, ili je snaja od zaove mlaa, kae joj zaova: seko. A ba zato,
jer snaja zove zaovu seko, smije i zaovinu muu redi: svae, jer
je mu nezine tobo sestre, a on nu zove urjinicom, jer je ona ena
negova urje, a u lice joj kae i snajo.
Ako mater te dice ima sestru, to je ta sestra tetka te dice; zovu
je teto, a ona o nima veli: moje sestre dica. Tetkin mu je dici
tetak, a tetak zove oca te dice: fa, a tako isto zove otae te dice
nega fa. Tetak veli materi te dice: svaja, a ona nemu: svak. A
tako c'e isto i tetka zvati oca te dice svakom i on nu svajom. Dicu
svoga faa i svoje svaje zvati e tetak: sin, ili 6% moga faa, ili moje
svaje.
Ako mater te dice ima brata, to je on toj dici ujak, a on veli
diei: dica moje sestre. -ena ujakova jest dici ujna (ujedno snaja
riiove matere, a mati je riezina zaova). Ujna e o toj dici govoriti;
dica moje zaove, nene, seke. Otac te dice zvati e niovog ujaka:
sur ja, a ujak e nega: zete.
Ako mlad ovik rekne komu: to mi je zet, odma se to zna, da
je to mu negove sestre; ako reknem: ovo mi je sur ja, zna se, da
sam oenen, i da je urjina sestra za mnom; ako ko komu kae: fa
onda je i jedan i drugi oenen, a uzeli su dvi sestre za ene.
Ako mukarac rekne kojoj eni: snajo, reko je, da je to ena,
negova brata; ako joj rekne svajo, reko je, da je sam oenen, a to
da mu je enina sestra.
Ako e n s k a rekne o kom, da joj je diver, odma je kazala, da je
udana i da joj je to ovikov brat; ako rekne o kome, da joj je svak,
zna se, da ima sestru, a to je sestrin covik.
Ako ena kae kojoj eni: snajo, zna se, da je to ena nezina
brata; ako ujete, da ena eni kae zaovo, znajte, da je to nezinom
muu sestra; kad ena eni rekne: jetrvo, onda su obavi udate, a
muevi su jim braa.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT I I . 22
330 J. LOVRETI,

Ujak, stric i tetia jesu rod po krvi, zato ujak i stric ne moraju
biti oeneni, tetka ne mora biti uata. Ujna, strina i tetak mogu
biti samo oni, koji su vinani.
Evo kako postaje rodbina vinariem:
im je divojka isproena, zove se udavaa, a momak se zove mla-
doena. Oma zove divojku sav momkov rod: snajo ili: snao, samo
ona ni svakoga drukije zove. Mladoenin otac postaje joj svekar,
ali mu u lice uvik kae: dado. Momkova mati joj je svekrva, ali
ju snaja zove: mamo za razliku od roene matere, kojoj kae majico.
Druga imena su poznata: momkov brat joj je diver, sestra: saova,
diverova ena: jelrva, zaovin mu: svale, a samo joj on moe rei:
svajo. a drugi svi: snajo.
Udavacina mati postaje momku baba, samo u lice kau: mama;
udavain otac postaje mladoeiii starac, a u lice: dado.
Ko to ili mladoenin rod: i svekar, i svekrva, i diver, i jetrva
i zaova zovu mladu: snajo, tako isto i mladoenu zove sav mladin
rod: zete; a to ga zovu i starac, i baba, i urja, i enini ujaci, stri
evi i tetke. enina sestra zove ga: svakom, a on nu: svajom.
Oni, koje nisam spomenuo ko roake, a ipak su se enidbom zbli
ili, zovu se prijateli i prije, osim prvi roaka, bud enini, bud mu
evi, koje oni jednako zovu: ena e zvati strica, strinu, ujaka i
drugi ovikov rod isto ko i on, a tako e i on tu nezinu rodbinu
nazivati1.
Mu i ena. Prije ve to se momak oeni i divojka udade, bude
u selu graje sa svi strana. Uzavrije selo, jer se svako za svakoga
brine. Muti se to, ogovara, smuuje, poruuje, nudi, kudi, pa zato
i bude, da se uzmu, koji se nisu ni znali, a rastave se, koji su se
kleli i priklinali.
Kad se momak oeni, ne pristaju seoski razgovori, ali su posve
drukiji od prije. Ba ti razgovori budu esto krivi, da se mu i
ena prvi dana ne sloe, pa se posli gloe, doklegod su ivi. Tu se
brinu za niov ivot svekrve i babe, tetke, strine i prije, a mlai
neuki, pa ne znaju, da tiraju te nepozvane goste od sebe.
Kadgod bude, da i divojka koja truje ivot novoj mladi. A to
bude tako: Momak volio divojku od mali godina, a kad dolo doba,
da ga ene, skupili se pozvani i nepozvani, pa rastavili, to se voli,
a sastavili, to se ne trpi. Oene momka iz tuega sela. Divojka
1
Ako vie muki zalazi kojoj eni, ili ivojki, koju ne misle uzeti, a
osobito, ako su to oeneni ludi, zovu ji sejani poruglivo: ogori. Druke
nije ova rie u Otoku poznata.
 OTOK: IVOT. 331

imala momka u svom selu. Boditeji je natirali za ovoga. Ovaj imo

divojku, pa ju moro ostaviti, da uzme onu, koju nije ni zno, dok
ga nisu noj na oglede odveli. Dobro je, ako se i ovoj ostav|enoj
divojki prosci jave, pa se uae; ali ako mora ekati do godine, kud
e od stida. Dikoja bude smirna, pa uti, ali dikojoj sree puca, pa
ne moe, da odoli, nego kupi vraeku za vrakom, ne bi li inoe do
godine nestalo, pa da ona bude opet suenica svoga virenika. Vra
are joj obeaju, to mogu, a ona se nada i ne nada, ali joj je ipak
ko lake na srcu, ako vidi, da joj virenik nametnicu ne voli.
Taka divojka glede, da se inoi naruga, di moe. Uz riu pristane
i koja nezina druga, pa ako je inoa dovedena iz drugoga sela, ve
joj je ovdi sve tue, pa se zato lako nae, to e joj se zapivati,
da bude na ruglo svitu.
Dobro je, ako momak, kad uzme nemilu, uvidi, da se ve ne moe
nikud nikamo, pa se prijubi svojoj eni; onda ni divojka ne smije
prkositi, jer je ena ponosna i vesela, pa se divojka stidi i kad je vidi.
Ako li momak ne moe da zaboravi divojku, onda je ena robje.
Pozna joj se na obrazu za neiju dana.
Jo, ako su momkovi roite]i, kako treba, upute oni liega opo-
minui ga dan na dan, pa ipak eni svane. Ali bude i to, da sve
krva silom nametne sinu koju divojku, a posli joj i sama zabavi.
Onda je sirota ena muenica, doklegod je iva, ako je ovik posli
ne zavoli, pa se s nom ne sloi.
Najzadovojnije su nove mlade, ako mogu odseliti s muem na
stan, im mlaovane proe. Mlaoj snasi pristalo je, da ide u kolo,
da s rugama proe sokakom pivajui, da se lipo obue i u crkvi
sjaje prid drugima, a jako viu na ovika, kad se oeni, pa se jo
opremja u zlato i svilu i ako jo ide u kolo, pa sa drugovima piva
po sokaku. Onda mu ve mladu ale i vele, da ne e biti sretna.
Zato se svaka mlada i raduje, da bude stanarica, da na stanu odui
mua od none trke, od kola i divana, a da ga prijubi uza se i uz
kuni poso. Na stanu su oni osim svita, pa gode jedno drugome.
Ne mogu strine, tetke i prije mutiti, a kad se ni dvoje ve dobro
upoznadu i priviknu jedno drugomu, onda ji je ve teje rastaviti 1 .

1
Otoku se je udala divojka iz prve kue, Martina Harkova, za
samca. Ima samo svekra i svekrvu. Snaja je ostavila stare u selu, a
ona otila na stan sa svojim muem, pa samo dolazi nedilom u selo u
crkvu. Tako je dobra s muem i sa svekrvom. Mu joj nije io u kolu,
a ona ga na stanu nauila itati, pa tako, kad dospiju, side uz knigu,
a nema nikoga, da jim pokoj muti.
*
332 J. LOVRBTI,

Kad mu poe u soldate, pozna se svakoj eni na obrazu. Iznova

jim se obraz pomladi. Ono, kad ze udadu, jo su nenavicne na kuni
teret, na brigu, jo jim je teko i nepoudno sluati mua i dvoriti
svekrvu, a kad to bude, onda jim malo svane i odlane. Tako je, ako
se snaja sloi sa svekrvom. Ako nije sloge, onda jedva ekaju, da se
muevi vrate. Bude, da svekrva ne zna promisliti, to je mladost, pa
onda snaja ali.
( L i s t o v i iz s o l d a t i j e . ) Dana 4/2. g. 1897. Lubezni pozdrav iz
Varadina. Evo meni ne a srce mira, pa se vatam pera i papira, pa
ti evo piem, sade sluaj, zlato moje, jade, kako mi je, zlato moje, to
ne lubim lice tvoje. Ja preda se, pa se redam, ne mogu raditi, srce
moje, na te mislim, ka(d) emo se lubiti. Daj mi obraz, daj mi ruku, pa
mi skini teku muku, da ja mogu spavati. Srce moje, teko mi je, ne
mogu ti kazati, to ne lubim lice tvoje. Oj lubezno zlato moje, teke
su crne noi, to mi nije zlato moi polubiti tebe doi ote tvoje crne
oi. To su moje duge noi oto tvoje bilo tilo, to je meni uvik milo.
Sanem, venem, zlato moje, to ne lubim lice tvoje. Da zna, zlato, kako
srce boli, srce boli, oe a izgori. Zlato moje, milovane moje, milovane
sladko spominane, teko uzisane. Kad uzdanem, ou da izdanem.
Moja diko, di si za toliko ? Srce vene, to ne lubi tebe. Ja kad spavam,
ja o tebi sanam, da nas dvoje zajedno spavamo i bilo lice se lubimo.
Sada evo, zlato moje, pozdravla te zlato tvoje: koliko je na nebu
zvizdica i na zemli zeleni travica, toliko ti alem pozdravica; koliko je
u cara regruta, jo toliko pozdravlam te puta. Primi pozdrav i polubac
moj, primi u ruke i na obraz svoj, primi evo pismo mojft u medne ruke
tvoje.
Sada zbogom, lubo moja, alosna je dika tvoja. Zbogom ostaj, drago
srce moje, u alosti osta drago tvoje. Sada te pozdravlam, lubo moja,
i moga maloga Tunicu. Zbogom. Piso M. ., kaplar.
(Odgovor.) Dana 8/2. g. 1897. Lubezni list iz Otoka. Fajen Isus,
diko moja! Sad ti pie luba tvoja. Perom piem i uzdiem. Oj medena
diko moja, polubim ti usta tvoja. Kako vene srce moje, to ne lubim
tvoje! Rumarinu moj zeleni, u mladosti srce veni! Venem, diko, zelena
trava, i studiram, kako, zlato, spava. Srce moje durati ne more. Da j
mogue, dola bi ti, lue. Ja sam tebi, Marko, dolazila, dok si, elo, ti
u Brki bila. Tamo sam se s tobom izlubila. Sad si, moje, na daleku,
zlato, pa t ne mogu lubiti nikako ni viditi, a kamo 1 jubiti, ni po
kome elno pozdraviti. Ako u ti sitnu knigu pisat, kniga e nam
od ruke do ruke, pa e dojti u dumanske ruke, dumani e knigu
razgledati i u knigi jade proitati. Nije teret, da je meni teko, ve mi
teret: ne lubim te esto. Nemam koga, viruj mi u Boga, samo tebe,
diko, jedinoga. Da si zdravo, drago srce moje, evo knige i lubavi tvoje,
jerbo srce meni ne a mira, pa se vatam pera i papira, pa ti piem
jedno bilo pismo, jer zajedno sada, Marko, nismo, pa ti piem nikoliko
reci, jer u meni moje srce jeci. Kad se sitim te lipote tvoje, meni
projdu sve alosti moje. Sad ti dajem moju viru pravu, samo viruj onu
 OTOK : IVOT. 333

]ubav staru, samo viruj, moje drago cvee, naa lubav uveniti ne e.
Ja ti vie pisati ne mogu, samo viruj istinitom Bogu, istinito, da ti ja
ne laem, ka(d) ti evo bilo pismo slaem.
Sada nito bilo pismo primi i sa nega tu kovertu skini, pa ga itaj,
a drugo mi slazi, od lubavi to ima, to kai. A ja mislim i nisam ti
rada, kad list ita, da ti suza pada; ve ja ekam, da me razveseli,
srce moje, da igra u meni. Sad te, Marko, lubim iz daleka, jer ne mogu
biti kod tebeka. I za ovaj put pisat ti prestajem, bogu svomu svaku
falu dajem, a drugi put pisa(t) u ti vie, moje srce za tobom uzdie.
Na svretku moje pisarije trai(m) pomo Divice Marije, da te uva na
mistu svakome, osobito na konu lutome, da te konic, zlato, ne pogazi,
da te mlada digot(!) ne ostavi.
Sbogom skupa sada svi ostajte, pa se lipo u skupu sknaajte, kano
da ste svi braa roena: tamo vama drugog roda nema. 0(d) tebe sam na
daleko, pa mi moje srce misli, elni Marko, sada i si! Di su sada oi
tvoje, da gledaju lice moje! Di su one ruke mile, to su mene zagrlile!
Kada vidim tvoje oi, a u meni srce skoi. Al, dragi, kad se iri,
kaki (!) ti brez mene ivi ? Ja brez tebe, ti brez mene, pa mi moje srce
vene. Ja za tvojim venem licem, kano majka za jedincem. Zna li sada,
zlato moje, kako vene srce moje? gubila te davno nisam, pa sad vee
ne znam, i sam, i valda e doi vreme, da u, dragi, lubit tebe. Stvor
me, Boe, tiu lastavicu, da uletim Marku u sobicu! Da sam, Boe,
vijojlica plava, ja bi znala, di bi se procvala: na tapiu mladom ka-
plariu. AI da mi je tvoja desna ruka, alaj bi je priko sebe vukla!
Dragi Marko, drago moje! itaj pismo drage lube tvoje. Knigu itaj,
nome se veseli, srce tvoje nek igra u tebi. Oi plave ne b se nasmi
jale, kad bi ovu kriigu ugledale. Oj, moje milo lane, ne vod brigu nita
za me; vodi brigu samo za se, pazi dragi na se. Niti legnem, nit
ustanem, da za tobom ne uzdanem.
Dana 21. g. 1897. Srdani pozdrav iz Varadina. Evo i ja dobi
kada, pa ja uze pero sada, pa se vatam biloga papira, jerbo meni ne
da srce mira. Sad ti piem nikoliko reci, jer u meni moje srce jei.
Zlato moje, to e biti od me(!), srce vene, to ne lubi tebe. Kad (se)
sitim ovi par veeri, kako smo se mi, zlato, lubili, da sam, zlato, ptica
lastavica, pa da imam nezina krilarca, ja bi tebi, zlato, priletio i tvoje
bi lice polubio. Sada, zlato, pozdrav|a te tvoj Jubezni Marko, koliko je
u cara regruta, toliko te ja pozdravlam puta. Pozdravlau (!) te moj firer i
sve(!) tri kaplara. Primi, srce moje, u medne u ruke svoje; zlatna ruka
pisala, medna usta itala. Zbogom.
(Odgovor.) Dana 12/6. g. 1897. Al kad bi te, Marko, ugledala, jarko
bi me sunce ogrijala(!). Mili Boe, alosna ivota, to je sada od Boga
griota. Dobro pazi, pa se protuiraj, mladost moju, Marko, ne ubijaj.
Lipo lice polubi(t) u tvoje, pa u srce izovolit moje. One tvoje, Marko,
plave oi probude me, pa ba u pol noi. Mila mi je moje dike glava
i negova (')na dva oka plava. Bili papir, na riem crna slova, oj medena
e|na diko moja! Na svretku u vom mojem pismu sve iz srca piem
ti u listu: zbogom ostaj, diko moja, pozdravla te Juba tvoja nebrojeno
334 J. LOVRBTI,

put, koliko se izbrojit ne moe. Zbogom, dok se ne vidimo. Nemam

kada? venem mlada, elna moja diko draga7 puna sam ti jada. Zbogom.
Dana I2jl. g. 1897. Ijubezni list iz Petrovaraina. Falen Isus, pro
mili roditeli I Evo ja dobi malo vrimena, da vam napiem nikoliko rici
i da vam obznanem, kako je kod mene. Ja sam, fala Bogu, iv i zdrav
i elim vama zdravle svima od Boga dragoga. Meni je, Ma Bogu, dobro.
I sada vam slii jedna lipa pozdrava od vaeg roditela1. Pozravjam
tebe, dado, i tebe, moja mila majko, i mojega maloga Martina, i tebe,
moja virna Jubo: jesi li mi iva i zdrava ? I pozdravlam svakoga, tkogod
upita za mene.
Ovo piem tebi, moja virna lubo. Kad mi lipi danak dojde, pa po
mislim, da si ovde, pa uvik mi na um panes i u meni srce gane. Kad
e sretan doi dan, da snijemo slatki san! Draga mila, ti si moja uvik
bila. Sve mi, draga, na um pada i ja uze pero sada, da napiem jedno
pismo, jer zajedno, zlato, nismo. Alaj, alaj, zlato moje srie, jadna
zvizda srca moga, ja te volim kano Boga. Bez tebe, moj neven cvit,
tavan mi je ovaj svit. Kada idem ja u varo, pa gledam po svitu, uvik
mislim ja na tebe: a di si mi, cvitu ? Kada vidim jarko sunce, venut
mora moje srce. Od tebe sam ja daleko, pa mi moje srce misli: lubez-
nice, sada di si? Di su sada oi tvoje, da gledaju lice moje? Di su one
ruke mile, to su mene zagrlile? Alaj, draga, kad se iri, kako ti bez
mene ivi? Ja bez tebe, ti bez mene, pa mi moje srce . v Koliko je
od mene do tebe stopina, noliko te pozdravlam stotina. Cuj, Marice,
uvaj mi se reda i potena! Ali, draga, sad je pisat dosta, ja ostajem
u alosti.
(Odgovor.) Dana 21/1. g. 1897. Lubezni pozdrav iz Otoka. Fajen
Isus! Dragi Mato, evo tebi piem, zlato! Perom piem po papiru, uvik
mislim o tvom tilu. Par sam dana oima gledala, al sam ga se brzo
mentovala. Zlato moje, durati se mora, dok ne dojde ta naa dozvola,
da s moemo mi, mili, sastati, jedno drugom ustmeno kazati, kako nam
je jednom bez drugoga, jaoj meni bez dragoga moga. Nije teret (itd.).
Nemam koga, viruj mi (itd.). Srce vene, to nisi kod mene, al od tuge
isto zebe, uje, dragi, to nisam kod tebe. Sea li se (')ni veeri, Mato,
kako smo se mi lubili, zlato, mi lubili, rukama grlili ? Al od (')ne noi
nikada ne spavam, al im zaspem, taj o(d) tebe saiiam. Niti legnem, nit
ustanem, da za tobom ne uzdanem. Srce moje alosno je, dragi Mato
daleko jo; srce moje aluje, dragi Mato putuje! Putuje kraj Dunava, ilu
no ne spava. Bili papir, po nem crna slova, oj medena ela tajna
moja! Oj moje milo lane, ne vod brigu nita za me (itd.). Na svretku
moje pisarije (itd.). Sada evo, moj medeni Mato, pozravla te tvoje milo
zlato, kolik ima godina minuta, noliko te ja pozdravlam puta. Ali, Mato,
sad je pisat dosta, ja (itd.). S bogom ostaj !
Pisano u Petrovarainu 6, maja 1897. Sa pozdravom M. B. Evo
ja dobi malo vremena, da vam napiem kako je kod mene. Ja sam iv
i zdrav, koje i vama elim, da vas ovo nikoliko rii u najbolem zdravlu
i vese|u zatee. Pozdravlam te sto ilada puta i jo koliko je u cara
1
rodite} je prii roak. L.
 OTOK: IVOT. 335

(itd.). Evo meni na um pade i ja uze pero sade, da napiem jedno

pismo, to zajedno, draga, nismo. Niti legnem, nit ustanem, dok za
tobom ne uzdanem. Kad pomislim, kako smo ivili, davno smo se, zlato,
rastavili, vee prola godinica. Koliko je od mene do tebe minuta, no-
liko te (itd.). Evo uze pero i papira, da ja traim momu srcu mira!
Perom piem, al teko uzdiem, to ne ]ubim vie lice tvoje, pa u meni
vene srce moje. Sia li se, bulo, od urlaba, kaku smo mi provodili
alu? Zlo je tebi, al meni i gorje, to ne Jubim sada lice tvoje. Kad
se sitim tvoga bila lica i ti tvoji medeni usnica, oe mene da vata
groznica. Volijo bi ope(t) s tobom lei, nego, lane, sve carsko iniane,
volijo b te sada polubiti, nego s duom u raj pristupiti. Zbogom ostaj
i ocat (!) i majko. Zbogom, eno, na mom srcu rana! Kako ti je, draga,
iviti brez mene? Kada poj dem lei,uvik si mi u pameti; kad ustanem,
ja uzdanem, uvik si mi u pameti. I zbogom, drago srce moje! Evo uze
pero (itd.). Pero uze, liju suze, suze liju, u srce me biju. Da zna,
bulo, kako mi je teko, to se s tobom ne sastajem esto! Da zna,
zlato, kako je kod mene, moje srce sad od jada vene! Putuj, putuj,
pismo moje, pa u ruke drage moje! Nek te moja draga ita i za moje
zdravle pita. Draga ]ubo! Evo ja neto malo tebi naznaujem, da sam
ja iv i zdrav, kao i tebi to elim. PozdravJam te stoput i zafalujem
ti, to si me doekala i pogostila, jer se ja nisam ni nado. elim ti
lubav vratit, kad ti k meni dojde. Pii mi, kako ti je sad od boica.
Meni je dosta krivo, to sam bez kue. Sad zbogom, do viena, ne bilo
ni dugo. elim, da te ovo moje pismo ivu i zdravu zatee. Fajen Isus,
lubo moja! Sad ti pie dika tvoja. Perom piem i uzdiem! Oj Iubezna
lubo moja, i lubini ti usta tvoja, kako vene srce moje, to ne lubi lice
tvoje. Rumarinu zeleni, moje srce uveni! Venem, duo, ko zelena trava,
ja studiram, kako luba spava. Srce moje urati ne more. Da j mogue,
dolo bi ti lue. Nije teret (itd.). Da si zdravo, drago srce moje, evo
knige i lubavi moje, jerbo srce meni ne da mira (itd.).
(Odgovor.) Pisano 15. maja 1897. ^ubezni list iz Otoka. Falen Isus,
drago moje, primi pismo drage tvoje, pismo primi, nime se veseli,
srce tvoje nek igra u tebi. Oj medena diko moja, pozdravla te luba tvoja.
Je 1 ti teka sluba tvoja ko to j meni tuga moja ? Zna li, zlato, kaka
mi je tuga, to ja nemam pokraj sebe druga? Diko moja rumenoga lica,
lubi 1 tebe kaka slukinica? ali, Boe, tijerska kreveta, kad u nemu
leim kano sveta! Diko moja, ja mislim na tebe, dok ne legnem ja s tobom
pod ebe. Na svretku moje pisarije traim pomo Divice Marije, da te
uva na svakomu mis tu, to doista piem ti u listu. Zna li, dragi, za
im srce vene? Ba za tobom, to nisi kod mene. Sad zbogom, drago
zlato moje. iv i zdrav bijo i soldaiju odsluijo, kui doo i mene Jubijo.
Pisano u Petrovaradinu 31. oujka 1897. Sa pozdravom Marko
Gradinac. Evo dobi malo vremena, da vam malo napiem, kako je kod
mene. Ja sam iv i zdrav, koje i tebi elim, da te ovo moji nekoliko
riei u zdravlu zatee. Kod mene nema nita novoga, nego samo mi pii,
je li mi moja mala Anica zdrava.
Sada te pozdravjam, koliko je od mene do tebe stopina, noliko te
pozdravlam stotina; koliko je na zemji travica, noliko ti alem pozdravica.
336 J . LOVRKTI,

Evo uze pero (itd.), da ti piem jedno bielo pismo, jer zajedno sada?
drago, nismo. Oi tvoje, plemenite grudi, srce moje sve za tobom bludi.
Ta u licu i utim i b ledim, kad ja tebe sokakom pogledim. Ti si, draga,
u srcu duboko, pa te volim kano svoje oko. Oko moje veselo pogleda,
al se drago ugledati ne da. Zivilo si i ivie opet, ne e tebe moje
srce proklet, to ostavjam tebe, zlato moje, kai togod iz |ubavi tvoje.
Srce moje sa tvojim sjedini, ako misli da zajedno ivi. Koto misli,
pravo meni kai, iz lubavi, to ima. to kai. Sada treba dobro pro
misliti, kako emo na dale iviti. Prokleta ti, lubo, zemla bila, ako li
me bude ostavila! Ne imala ni sree ni zdravla ako li se lubav za-
boravja! Zalud mi je bila s tobom ala, ti si meni mlogo jada dala.
Zbogom ostaj, procvateno cviee, naa lubav uveniti ne e. Ti se, drago,
po sokaku ee. Putuj, putuj, pismo moje, dok ne najde drago moje!
Nek te moja draga ita i za moje zdravle pita.
Z Bogom, draga ruo letna, sa mnom mlaim bila sretna! Pii meni,
srce moje, da ja znadem, s tobom to je! I za ovaj put pisati pristajem,
bogu svom svaku falu dajem. Na svretku moje pisarije (itd.). Z Bogom
skupa svi sada ostajte, odgovor mi na (')vo pismo dajte! Soldaijo, alaj
si mi gorka, kod kue mi ena ko divojka! Sada ti nemam nita vie
pisa(ti), nego vas pozdravjam sve kod kue i sve druge roditele i tebe,
lubezna Lizo, i komije i levo i desno i sve one, koji su rada za mene
uti i znati. Sad z Bogom do viena.
Pisano u Otoku 5. Maja 1897. (Odgovor). Lubezni pozdrav, lubezni
Marko! Dobro jutro, beli danak, tebi, dragi, na uranak. Jesi li mi
iv i zdrav, lubezni Marko? A ja sam, fala bogu, iva i zdrava, koje
i tebi elim sriu i zdravle, da ti bog da, a bude iv i zdrav, pa
da samo do kue dojde, pa da jedan put ve i tvojoj soldaiji bude
kraj, pa da tako ne elimo jedno drugo, ve da nas bog opet spari, pa
da se vee loimo(!) pera i papira, ve da u lubavi dane sprovodimo,
da ne mislimo jedno za drugim, ve da staru lubav ponavlamo. Mili
boe, alosna ivota, to je samo od boga grijota! Bieli papir, na nem
crna slova, oj medena elna diko moja! Milo lane, ne brini se za me,
voi brigu samo za se, dobro pazi na se.
Sada ti nemam vie nita pisat, nego te pozdravlam iz sveg srca
moga. Dobro znae, da nemam nikoga, samo tebe, dragi, jedinoga.
Okrenem se kraju i uvaru: s kraja ladno, o(d) duvara prazno. Sada
z Bogom, do viena, ali to ne e biti dugo, jo 16 dana, pa emo se lubiti1.
Kad se ovik vrati iz soldaije, vidi se, kako e iviti sa enom.
Ako ne ide u birtiju ni u kolo, ako se ne karta i ne psuje po kui,
fali ena Bogu i nada se srei, jer mlogi otiu u soldate neduni,
pa se ondi pokvare. Ako se ovik prilubi uz enu, kad se vrati iz
soldaije, onda obino taki i ostane. (Ako je ena vesela, znak je, da
dobro s ovikom ivi. Ako esto od kue odlazi u komiluk, ili k rodu,
1
U pismima piu kolsko ie i je, pa i e mj. i samo katkad (uvik, pa odmah
za tim uvjeh i dr.); to je ispravjeno (osim u posjedna dva pisma). Inae su
porastavjane samo rijei i postavjene rastavnice. Ur.
 OTOK : IVOT. 337

znak je, da dobro ne ivu. Obino se kae: ^ena ovika nosi na kouji,
a ovik enu na licu". Ako je covik uvik lipo odiven, ako je na nemu
kou|a u redu, znak je, da ga ena voli. Ako je u ene jedro i veselo
lice, znak je, da ju covik voli. Znadu lipo iviti oni, koji se nisu do
vinaria ni poznavali, a nesretno oni, koji su se iz mladosti volili. J.)
U Otoku je dika, da se |udi brinu za ene. Vide to oni od Privlaana,
di ti Judi tede svaku krajcar, pa gleu, da eni dukat kupe, da se
podii zlatnim vratom. Otoani su siromaniji, ne mogu ko Privlaani,
ali glede Privlaana kupe i oni zrno do zrna, da enama ugode, pa
da budu dine prid svojim drugama.
Znam, da je jednom mlaa ena po|ubila svog mua prid svekrvom,
a svekrvu to smutilo, ko da je necinaka vidila. Kad je ukorila snaju,
ree joj ova ko u udu: Pa, mamo, Bog s tobom! I moj dada po-
Jubi majku prida mnom".
Kau, da je grijota do Boga, da se ovik svai sa enom, a da
se ne pomire, dok sunce ne zae. Proklet je covik, koji legne u
krevet i spava kraj ene, a ne progovori s nome.
Ako se ovik sporekne sa enom, vele mu Judi: I Bog je reko,
da budali bude pravo. Pusti je, nek divani". Kad ena mlogo zapovia
oviku, rekne joj on: Ni vrag nije mogo enu nasluiti, i bi ja!"
(Ako ovik, ili ena poju na stranu, nastaje svaa. Oovik e svoju
enu istui, ili radi valerke, ili ako ne tuje riegovog roda, ili ako
se sama valera. Kad ena zna oko ovika zalagati, moe raditi, to
ju je vo|a. Kad taku enu zapita: Kako je to, a tvoj ovik ne
vidi, to ti radi?" odgovori: 0, joj; nisu krave sve popasle trave,
ostalo je i za muke glave". Kad ve dojde do gusta, potuit e se
ena na svog ovika upniku. Ovaj pozove ovika, pa ga ukori i
opomene. Drukije se potui ena svom rodu, pa ovaj zeta kara i
opomine. Ako opomene ne asne, ode ena od ovika i ide k rodi-
te|ima. Boditeji ju prhnu, da kud e s riom? Oovik se kod kue
izobazira, pa vidi, a nema nikoga, ko bi ga posluio i ko bi mu
poluio i opro ga, poruuje eni, a se povrati. Al su ene jogunaste,
pa ne e, ve trae, a ji ovik dojde moliti. Kad ogori do nokata,
metne ovik obraz pod opanak, pa ajd po enu. ena mu pri svojima
roitejima iscifra, kako zna, pa po noi ajd kui. Kad se to dogodi,
pripovida se nekoliko dana; jedni grde jedno, a drugi drugo. AI i tu
se obistini ona stara: Svako udo za tri dana. Bitko se dogodi, da
ena ostavi svoga ovika, pa da s drugim ivi. To je i griota
i sramota i prid Bogom i' prid Judma". Ako se dogodi, ivi ona
s kakim dosejenikom ili otepacom, a on si dovede kaku suklatu. J.)
338 j . IJOTEBTI

Najtee je eni, kad stekne inou. Badava onda sve blago, kad je
srce prazno.
Ako divojka, ili ena zavoli tuega 60vika, zovu ji po selu valer i
valerJea, taku ivojku, ili enu zovu kurvom, a nega bearom:
Moja mama drala beara,
A ja sedam, malo mi je jedan 1 .
Svako prezire u selu i enu i divojku, koja se oglede za tuim
ovikom, ali koja ena tako zabasa, ta je bacila stid pod noge, pa
se ne aca svoga grija, nego zabacuje prkosno glavom, jede srce
eni i piva inoci:
Muna siva, kia navaliva, Spavaj eno, dok od cure doem,
Moja dika enu uspavliva: A kad doem, otvori mi vrata!
A valeru pripiva:
Stala dika na etir sokaka, II e k meni, il e k svojoj eni.
Baca glavu, na koju e stranu: Najpri k meni, ponda svojoj eni!
A gle moje oenene dike, Narihtala, lipo poelala,
Kako ga je ena narihtala, Poejala i k meni poslala.
Oj valere, putaj enu lancem, Nek me zloom ne zove inoom,
Pa ju vei u tali med vrance, Nek me curom ne nazivle kurvom,
Daj joj sina, nek j od mene mirna, No ko alom nek me zove frajlom,
Daj joj zobi, neka me ne zlobi, A ni tebe seoskim bearom.
Daj joj slame, nek ne laje na me, Nego lipo mojim gospodarom.
Inoce su obino u zavadi: skabaju se, ne pozdrav|aju se, a u kolu
jedna drugoj piva, to zna porug|ivije, da ju narui 2 :
Oj inoo, umij se u lugu,
Otrii se 0 tralavu gubu,
Uzmi skalu, pa poeejaj glavu.
Inoa mi ulivica, Vraara joj like pravi,
ulevi je gue, Da ne crkne, da ozdravi.
Nije udo, da onda eni srce puca od jeda.
Tako je i onoj jadnici, koja se uda za pijanicu i kartaa. Takog
se momka aeaju divojke, makar ji rodite|i ne odgovarali od momka,
jer se to uje selom, pa se svaka boji, kako e vikovati s riime.
Udade li se koja i slomi vrat, pivau joj divojke:

1
0 poklada, kad se slobodnije piva, uo sam, da je Nana umarova
pivala.
2
Taki pisama ima puno, pa ji trai tamo, di se pie 0 holu.
 OTOK : IVOT. 339

Zna li, eno, to ti je sueno? Gvozden lanac i ovik pijanac!

Bila rua, ivojaka dua, Tvoje druge pronaaju ruke,
A ti pere koule ajducke.
Pijanci i kartai su raspikue, pa sirota ena ostari prije reda.
Niti se novi, niti opremja ko riezine druge, nego posli podne nedilom,
kad se druge veselo u kolu okreu, stoji jadnica prid birtijom suzni
oiju, pa asom zalazi unutra, da ga kui odmami. Takim je enama
najgore, jer se ti |udi. teko poprave.
ene idu vraarama, baju, mole, napajaju ovika kojeim, zavituju
se i poste, da obrate |ude, pa kojoj bude asna, a kojoj ne.
Mlogo je lake opametiti enu, ako ne va]a. Neraeniea je u Otoku
malo, skoro bi se moglo rei, da ji ni nema. Svaka ena eli, da se
lipo odiva, a ne moe, ako sama ne radi. Nijedna ena ne troi
novaca u ludo, nego na ono, to joj u kui treba. Jedino, to moe
eni koditi, da joj ne bude dobra ivota s muem, je to, ako je
jeziava i ako se dobro ne vlada.
Jeziavu enu opameti ovik lako. On liu dva, tri put prutom, pa
e ona utom: ne e se ni javiti, da je iva. Ako u Otoku ena oda
s drugima, kriv joj je samo mu. Koji to ne eli, eni ispravi lea
omanom ulom, pa ona miruje i sidi kod kue.
(Rad. J.) ovik obav|a sve teje poslove: ore, drja, sije, kosi,
vozi ili ide u drva, nastoji oko marve. ena radi kuanske poslove
sa ovikom zajedno, ako je sama. Ona mora s ovikom vozove tova
riti i istovarjati, kopati, a katkada i orati. Uz to mora ena sve po
kui raditi: kuvati, spremati, misiti i luiti.
Ako je ena i ovik sam, zovu se po imenu. Prid drugim zove
ona nega: uje", a tako i on liu, pa ne spominu imena. Kad su
ve stariji, zove ovik enu babom, a ona nega diakom. ovik
eni i ena oviku kae ti.
( N e z a k o n i t e ene. J.J Samo osejenici ive nevinani. ^udi iz
poetka prigovaraju, a posli se na to naue. Kod nas ima sluga i
nadniara, koji s poetka ivu nevinani, al kad oju ica, onda se
vinaju.
(Udovci. S t a r o s t . L.) Ako oviku umire ena, kako je obiaj
kod nas, da nikom ne taje, ako opaze, da e , tako ne taje
ni toj eni, pa ona obino razredu je, kako e biti posli nene smrti.
Svoju prtetinu dili i odreuje, to e biti kojem itetu, a ako nema
dice, ostavja svome rodu, ili opraa svome oviku i inoi. Ona dakle
nazivje sebe pravom enom, a svaka ena ina, koju bi riezin mu
uzeo, ako bi se posli moda i vie put oenio, jest nezina inoa. Nu
340 J. I.OVRETI,

kako posli inoa postane zakonitom enom liezina ovika, zove ona
p o k o j n i c u inocom. Dakle sve ene, koje su bile za jednim muem,
jesu med sobom inoe1.
Ako muu umre ena, trae mu mlau, jo pokojnoj ni nokti ne
poplave. udno je, ali mora tako da bude, jer ako je velika kua,
treba u kui redua, treba muu ena, koja e ga oprati i spremiti,
a ako je dice ostalo od pokojne, mora se netko i za ieu brinuti.
Kad jim se ve snaje dovedu u kuu, pa i unuad poodraste, pa
ve i ti mladi dospiju do enitbe i udaje, sklone se baka u zapeak,
da prede preu za unuad, a didak priglee marvi, dilucka na dniaku,
a svoju baku ili kad vidi, ili ne vidi. Ve su ko tui; dosadili
drugima, pa i jedno drugome. ekaju, da ji Bog primi, da ne smetaju
pomlatku, a oni stari jedno drugom ve ni ne smetaju, jer moraju
ugaati mlaima, pa ji to i rastav|a.
A kad ji tako u stari godina smrt rastavi, ni ne kuka mlogo
jedno za drugim, kad je uokolo sve mlado i veselo. Pa u to suze?
Stiaju se, pa ekaju, dok ne zvekne motika nad glavom.
Roditeji i djeca. (L.) Nerothine. (U staro doba bilo je u svakog
dosta dice. Danas, kako vele, ene boguju. Eodi jedno, ili dvoje, pa
vie ne e. esto se uje: Volim se pokrovom pokriti, ve jo jedno
roditi". Velika je gizda, pa se kuburi i sa jednim ditetom, a kamo li
sa oporom. Ima matera, koje sinu kau: Dok je mene ive, ne e
te uzeti. Nemam nita proti noj, al je iz opora, pa e i tebe oporom
obdariti." J.)
U velikoj kui je poso velik, a enu ne tede, kad je trudna, nego
radi i tegli jednako ko i druga, koja je laka ivota. Teko je bilo u
drubi i mladoj eni, koja raa, i staroj, koja ne moe da reduje.
Stara sirota, koja ne reduje, ne dobije, kad se dili mak, luk i drugi
kuni sitne. Stara ena, koja ne reduje, ne dobije jajce iz kue, jer
to svaki dan redua skupi, pa zato sirota ena reduje, dok ne zabode
nosom u zemju, samo da moe koje jajce skupiti.
Tako i ena. dok je trudna, radi i mui se, mora na svaki poso,
dok ne rodi. Zar su jednu enu trudovi napali u poju? A dogodilo
1
uje se, d^ ena eni, ena divojki, divojka eni i ivojka divojki
reli: inoco. To je veo porugjivo i u zlu srcu reeno. Svaka ena, kojoj
mu oda po zlu putu, zove negovu valerku inoom, ali ova joj usprkos
to vraa pa i nu tako zove. Tako je i kod divojaka. Svaka misli, da
je samo ona odabrana divojka, a druge da su inoe. A esto i bude
tako, da momak i ne uzme divojku, koju voli, no koju mu rodbina na
metne.
 OTOK: IVOT. 341

se, cla ena u polu rodi. ena trudna mora u po|e prispiti, ko i
druga, koja ne nosi. ena trudna mora se sagibati u etvi, ko i druge,
koje su zdrave. ena trudna mora nositi baglice i tovariti, ko i druge
ene. Trudna ena mora se znojiti na kopaiiu, ko da joj nije porod
blizu. Kad je trudna ena redua, ona mora prtiti teke abrove, a
eabrovi su vr'om puni vode, ona mora nositi u abrovima napoj
sviiiama, mora letiti vrata otvarati, kad ko s kolima doe na kapiju.
Trudna ena mora zamisiti po trideset kruova, pa to sve ispeci.
Mloga to u jutro radi, a do vee je ve trudovi svladaju.
l^udi ne mare za trudnu enu, rugaju joj se, ne pomau joj, nego
je jo proganaju.
ena, kad raa, raa u sobi, di druina i daniva i noiva. Nu boli
spopadaju, a ima bezduni Judi, pa ne e da idu iz sobe, dok se
ona mui i porodom rastaje, nego joj se rugaju i kojeta joj nepoteno
govore. A u tom stidu kune se svaka, da zanit ne e.
Kad ena rodi ite, pa ustane iz kreveta, gone je na poso, dok je
jo u eteresnici. Kune poslove mora raditi, redovati i dite nigovati.
Bude dikoja ena, da ima petero dice, a sve jedno drugom do uva.
Ona mora prispit u po}e na kopane i na etvu, ko i ona, to nema
ni jedno. A to treba u jutro dicu spremit, a diica bi spavala, a
mati mora u pole. Kad dica poustaju, mati ji bre boje spremi, umije,
poeja, narani, ostavi ji kod redue, a kolivku na glavu, pa ono naj-
maiie odnese u poje. Ve je sirota za uranka umorna. Dola je po-
slidna u po|e. One, to su prije lie prispile, side u lau, pa se od
maraju. Ne e da poemu poso, dok se sve ne skupe. Kad ova doe,
ne kau: odmori se i ti, nego vele: sad smo sve, ajdmo na poso.
Kad se posli odmaraju, ona opet onako umorna mora da dite na-
mir|uje, a pamet joj opet sva za dicom kod kue. Kad su u poslu,
a dite se rasplae u kolivki, ona mora daje za poslom, ko i druge
ene, ma da joj srce puca za ditetom. Pa onda vidi, kako druge ive
ko divojke, a ona ko robje, pa veli: aba bilo i dice; dosta je toga
tereta, kad me niko ne tedi.
ena, koja ima puno dice, nema vei dio u kui od one, koja
nema ni jedno. Udovica sa sedmero dice dobije 2 for., a ena,
koja nema dice, dobije uz svoga ovika 50 for.
Kako e ova sa 25 for. sedmero dice oivat, kad mora kui robovat
i raditi ko i druge ene, a dok dicu umije i sredi, dok jim rubinice
opere, dok zakrpa i asije, ve je i dan proso. Dotle se ona, to nema
dice, ili to ima samo jedno, naradi i sebi i drugima, pa se zove
bogata, a ovima je to blago, to kruva ne prose, a odie su i tako
ejni.
342 J. LOVRKTI,

U ikojoj su kui zduni Judi, pa dadu enama, da dre dadi|e,

da jim dicu uvaju; ali di je opak gazda, pa ne e adi|u da rani,
jaoj eni, koja ima dice. Lake je onoj, koja ima svog roda, pa se
rod dice privaa, a ona malo . Ali koja ena nema matere,
da na dicu pripazi, ta sirota i provede sav svoj vik uz kolivku i
kuno redovarie. Taka ena ne dospije ni u crkvu, ni u selo. Ko robje
robuje u kui.
Kriva je i giza. ena, koja nema dice, miiia one novce, to u kui
dobije, u dukate, pa joj se zlati vrat i prsa, a ona druga mora na
micati dii i odiu i obuu, pa je teko. Ona se onda zove sirota, a
ona bogata.
ene ele, da su i lipe i mlade, pa misle, daje e trajati i mladost
i lipota, ako ne raaju. Odboluju one i odlee svake godine po dva,
po tri puta, pa opet misle, jo su i mlade i lipe. ene ele, dok su
mlae, da prispiju u kolo i veseje. A koja ima dice, ne moe nikuda.
Sad, otkako su samice, lake bi bilo i dicu raati i otrariivati, da
nije ve od starine tako, da se boje poroda. Opet vele, sad smo se
podilili, namet je sve vei, svako ie, niko ne daje. ivimo svi sve
na dva, tri jutra zem|e. Ako budu tri sina u matere, to e diliti,
kad i tako nigdi nita nemamo.
A krivo je i to, to vide, da gospoje jo i mane raaju, a vie
novaca imaju, pa bi mogle lake otraiiivati.
Mala dica. (Uope.) Obino si otac eli sina, a majka kerku.
Otac kae ovako: Sin je moj. Ne e rasipati, ve sticati, pa e mi
biti od svakake pomoi. Ker je tua. Dojclu lopovi u pol bila dana,
pa kradu i nose, a ti jim jo i pomagati mora". Mater opet ovako
govori: Ker je i pre|a i tkaja, pa e mi biti od svakake pomoi
jo iz malena, a sin se prijubi uz tuu enu, pa voli noj vie ve
materi".
Dogodi se, da ena rodi mrtvo dite, al to je kod naeg naroda
ritko. Ako se jako upne, zna roditi mrtvo dite.
Kad samica ima malo dite jo pri sisi, nosi ga uvik sa sobom na
poso, jer svaka ena doji svoje dite. Samo ako jako oboli, ili u po
rodu umre, daju dite drugoj eni, da ga za plau doji, ili ga rane
kravskim mlikom. Kad se oe malo poigrati s itetom, pripovia
mu mater, ili ga cuba, ili nie. Otac e dite malo pomilovati i pridr-
ati, al se brzo toga zasiti, pa prida dite materi, babi, ili dadili.
Tua ena zna dite, osobito ako je lipo i isto, izdubiti i izujedati,
da mu se obraii rumene. Kad mater dite oe uspavati, piva mu
i bela ga, dok dite ne zaspe. im dite zna drati glavu, nosaju
 OTOK: IVOT. 343

ga na rukama, a na to se dite brzo priu&i, pa im se probudi, plae,

da ga dignu i nosaju.
(Ako koja mati ima vie dice, onda starija dica uvaju manu
dicu. Ako je ena bogatija, uzme u kuu dadiju, siromanu divojicu
iz sela, da joj dicu uva, a ta joj slui za ono malo rane i za kaku
staru koujicu. L.)
Didak i baka puste unuadi sve na vo|u, al otae i mater znadu
bome drati na uzdi. Imade matera, koje se uvik svaaju za svoju
dicu, osobito u zadrugi, al imade i taki, koje kau: Kad skrivi, a
ti ibicom po riemu, nek iz malena zna, ta smije, a ta ne smije".
Ako dite materi previe dosauje, ui ga ili rukom udari ili po
stranici, ili u lea, ili u glavu. Otac znade otpasati emer ili kaji,
pa s riim dite nafrutrati. Ako mater poeme dite otimati od oca,
znade i ona dobiti. Obino se onda baka, ili didak svae s ocom za
dite. Najvie katiguju dicu ibicom. Mater dri ibu pod slamjaom,
pa kad treba, mora je samo dite doneti. Od milina zovu dicu
ovako: Mome, ili curo, volani ili teaku moj, tkajo moja, srce,
duo, zla'o, niilane, junae, baca, braca, i tko bi sve nabrojio! Dica
zoni oca: dada, dado, tata, , haja, ili imenom. Mater zovu:
mama, mamo, majka, majko, nena i imenom. Imenom zovu dica
oca, ili mater, kad su ovi jo mladi, pa ji je stid, da ji zovu dica
ocom, ili materom. Dica roditejima kau ti. Ako ite nikoga ne slua,
ako oe sve da vidi i sve da ima, to vidi, onda kau, da je to ite
pokvarito ili maza materina. Taku dicu nitko ne voli. Da su dica
taka, kriva je najvie mater, koja je jo u mladosti svakoj e]ici svoje
dice zadovojavala. Kad se mater, ili ko drugi nasrdi na ite, znade
ga na pasja kola nagrditi. Evo, kako obino grde: Lopove, kurvo,
al to znadu redi i iz milosti; u]o, gadu, krmao, prase, vrae, ne-
vo|o, bojo, konu, vole, pseto, pae.
Kod nas se nije dogodilo, da tko svoje dite protira. Ve od deset
godina znade sirotina dati svoje dite u slubu; muki uva marvu
kod samca, enske budu dadije, ili slukine u bojoj kui. Kad rodi-
te|i svoje dice raniti ne mogu, daju dicu u slubu, ili idu i sama
dica, kad vide, da se kod roditelja iviti ne dade.
(Ako umre otac, onda mati bude dii i otae i majka; ali ako majka
umre, onda dica izgube i oca. Otac ko kolac oeni se, pa uz drugu
enu zaboravi dicu od prve ene svoje. L.) Pastoradi nije ba naj-
boje; mauva je mauva, pa jaoj onom ditetu, koje pane na Jubav
mauvinu. Taka se dica oma poznaju: zaprjana su i zamazana, a
gleu uplaite Nisu ona nauila na milovane, ve na udarane.
344 J. LOVRETI,

Na momke je teko paziti, al za to paze roditeli, a osobito mater

na divojke, da ne budu prije vinaiia s Judma. Ipak ima toga, al
cesto se dogaa, da momak i divojka grie prije vinaiia. Taki se
i uzmu, pa je \elika sramota, ako momak taku curu ostavi.
(Kad otrane dicu, brinu se za ni i otac i mati. Sva je briga u
slogu, da ji lake spreme, ako su muki, a ako su enske, da ji
boje otpreme. L.)
(Hrana. L.) Kada ena rodi prvo dite, daje drugoj dii, da je
sisaju, jer nezino malo dite ne moe povui bradavicu. Novoroene
nose drugoj eni, da ga doji, dok noj mliko ne pristupi, i dok se
mlazovi ne otvore.
Dicu rane najprije tanmom kuvanom u mliku. Ko nema mlika u
kui, kuva taranu u vodi, pa malo zamasti i tim dite rani. Kuvaju
brano u mliku, da bude gusto. To zovu kusa.
Eane dicu peenim krompirom. Savau kruva s orasima i daju
iei u usta. Umacu kru u kuvani gra, ili u vruu vou i samo po
sole, pa daju ditetu.
Kada ve na svu ovu ranu navikne, uzme mati dite na krilo, kad
jede, i daje mu, da jede, to i ona. Daje jedanput u usta ditetu, a
dvapit sebi. Tako dite lake naui, da zna jesti gledajui, di
drugi jedu.
Ako rodi|a ima mlika, ipak rani dite odma posli dva miseea, samo
da moe mirno pojske poslove raditi.
U Otoku dica, kad je posleno doba, samo dvaput sisaju na dan,
u jutro i u veer, a priko dana jedu. Zato se lake odbiju, ee se
rani, a rie nadaja, da mu nije teko prsa ostaviti.
Kad ena ide u po|e, nosi i dite sa sobom, ako ga mora raniti.
Ako dite zna pomalo siditi i jesti, ne nosi ga mati u po]e, nego
ostavi kod redue, da ga narani.
Posli pet miseci dite ve pomalo uzim|e u ruku, to mu se dade.
Zato daju ditetu koricu kruva, ili komadi slanine, da griska, jer ga
onda ve svrbe desnice, di se pokazuju zubii.
Dica ne sisaju duje od godine. Dikoja ena misli, da ne e poniti
drugo dite, dok je ovo na prsima, pa pusti, da sisa duje od godine.
Nike puste dite, da sisa, dok drugo u sebi ne ositi. Ima, koja ostavi
dite na prsima, dok samo ne ostavi sisu.
Kada ena odbija dite, daje mu poslidni put, da sisa priko kunog
praga. Dite metne u kuu u trim, a ona prid kuu, pa tako sisa.
Kad je gotovo, uzme praak, pa lupi dite triput po stranici, i otie,
da se ne obazre na riega. Druge ene odnesu dite, da ne vidi ma-
 OTOK : IVOT. 345

tere. Tako ostane nikoliko dana osim matere. Ako dite opet navali
k prsima, kad ga donesu k materi, metne ona kefu u nidra, da se
dite uplai i boene. Nika mati opapri prsa, da lake odbije. Dikoja
ogari prsa garom, da se ditetu - ogadi. Tako se igraju ene, koje
imaju estitu svekrvu, a koja nema pomoi, ta lake odbije. Ne krije
ga nikamo. Narani ga, a sisat mu ne da, pa radi svoj poso. Ako
dite ogladi, dade mu opet jesti. Ako se dite masa za prsima, plisne
ga dva, tri put, pa se brzo odui.
(Briga oko d i t e t a . L.) Dieu ne dre matere mlogo na ru
kama. Dok su diea malena, vie lee, samo mu ee minaju iste
krpe i iznova ga pripoviju. (Kad se dite ogadi ili osmradi, operu
mu stranicu, ili ga samo kuinama, ili krpom obrisu. Malo dite
kupaju svaki dan u mlakoj vodi i to u jutro. J.)
Otoanke ne meu ni jastuka ni periniee pod dieu, nego samo
slamu. Tu slamu minaju svaki dan, ili je dobro osue skupa s ko-
livkom. Kadgod se kolivka na novo sprema, t. j . kad se slama mina,
kropi je majka blagosovlenom vodom i prikrii govorei: U ime Oca
i Sina i Dua Svetoga. Amen". Kadgod mati mee dite u kolivku, pro-
tare mu oi, prikrsti ga svojom rukom i kae: Boe, pomozi, i draga
gospo, dajte mu sladak sanak, laki ustanak!" Kad se dite u jutro
probudi, opet ga mati prikrsti i oi mu tare.
Kad je ditetu dva miseca, meu ga u stalaJc, da ui stajati, i da
mati moe raditi. Stalak metnu ukraj stativa, pa mati tka, a dite se
zabavna, Koja ga ne metne u stalak, posadi ga na kakvu krpu, a
oko nega pomee stare odie, da se ne zavali, pa mati radi, a dite
sidi. Kada je ditetu dugo siditi, privali se i zaspe, a mati rade ni
ne spazi, da je dite zaspalo.
Kada dite meu u kolivku, da spa'va, pokriju ga gustim pokrivaem
od novoga gustog tkana, da nita ne vidi, jer kau, kad se dite pro
budi, pa odma svitlo pogleda, biti e kratkovido.
Ako dite lee u kolivki priko glave u svitlo gleda, biti e dite
razroko. Zato uvaju matere dieu od svitlosti, svie i pen^era, dok
su malena, dok jo ne zna, kud glede. Kolivku pokrivenu meu pod
krevet, ili di u bu^ak daleko od pengera.
Kada dite naui siditi, posadi ga mati na golu zemju. Skupi mu
svu koujicu odostrag, pa je zatakne ispod ogrlice u zatijak, tako,
da dite polak golo na zemji sidi. Prid dite meu kaku igraku, da
se zabavi. Dite baci igraku, pa dovaajui naui puzati. Jednu nogu
savije poda se, drugu prui, rukama se upire o zem|u, pa se po-
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 23
346 J. IiOVRETI,

mice. Tako pue i do matere, kad ogladi. Dok ne ogladi, ne mari

za mater, nego se samo igra.
Kada je ditetu dugo siditi, meu ga u stalak, da se noge prue.
Na stalku izreu ko zdilicu. U zdilicu metnu jila, pa ite jede i
prosipa, dok ne naui jesti.
Naprave mali stoli, pa kad ite ve ne moe stajati, metnu stoli
u stalak, da sidne, samo da materi ne smeta, da ona moe raditi
svoje poslove.
Kada ite naui stojati, meu ga u oace, da ui koracati.
Ako je proliee, pa ene vie ne tkaju, nego popiraju tkane, iznesu
ene i kolivku, i stalak, i odae u avliju, pa kad se je ite i nasi-
dilo, i nastajalo, i naodalo, povali ga mati u kolivku. Podigne obluleu
na kolivci, na obluira obisi gombu, praporak ili klepicu, kako dite
moe rukama dokuiti, da se malo zabavi, a da mati moe dospiti
svome poslu. Tako vridne sejakine otranuju dicu i opet srede svoje
i pojske, i kune poslove.
Kad dite ue, a se smije, emrjuu ustima na nega i diraju mu
bradu. Da ite navikne biti veselo, ue ga tauniti. Uzmu ga za
ruke, prue mu prste, pa tucaju ruicom o ruicu i govore: Taun,
taun, tanana, ko taunit dobro zna, tomu Bogo zdrav]e da"; onda
mu sklope ruice i dignu u vis, pa kau: Jezus, Bogo, daj ditetu
zdravjice!"
Kada dite pone odati, mati ispee pogau, zovne kominsku dicu,
dade svakom po komadi pogae, da tre oko iteta, ne bi li i ono
skoro protrkalo.
Ako malo dite ne moe isplaziti jezik do kraja brade, ne e moi
dobro govoriti. To matere oma paze, pa ne trae linika, nego malo
poreu pod jezikom, pa posli moe isplaziti, kako treba. To ene
najvie paze, pa maloj dii svoj jezik pokazuju, da se dite naui
jezik pruati, da vide,, je li prekratak, da ga podreu, pa da mogu
lake vladati s ditetom.
(Odia. J.) Kad dite prooa, opau ga tkanicom, (xataju, da
e se na onog eovika umetniti, koji ga prvi put opae. Zato ma
tere izabiru Jude, koji e dite prvi put opasati. Oovik taj mora se naj
prije sam prikrstiti, pa prikrsti dite i opae ga. Kad ga opae, mora
ga nadariti. Siromaniji naare dite sa sekserom, a bogatiji kudom.
Oim dite prooda, obuvaju ga ili u cipelice, ili u natikae ili a-
lampre. Dok jo pua, navuku mu trinfice na noge.
Kad je ditetu etiri, ili pet godina, navuku mu gae. Do toga doba
ide u skutima ili dugakoj kouji. Kad dite ve zna lipo odati i kad
 OTOK: IVOT. 347

po napo|u tre, obuva ga otac u opanie. Prije su morali noge

omatati obojciraa, pa nataknit opanie, a sad navuku trinfe i na-
taknu skapane opanke. Kapu dobije dite ve u estom miseeu.
Kad dica ue Jcoji poso. (L.) Oim je dite tri, etiri godine staro,
ve mora pomagati i ocu i majki. Ako mati ima malo dite u ko-
livki, mora ga stariji brat, ili sestra belati i uvati; ako mati veze,
mora ditece drati pasmo preice, dok majka klupko namota; ako
je mati za stativama, malo siroe sii uz ekrk i suce civi materi
za puicu (pouicu); ako ene navijaju preu na stative, moraju dica
siditi u koritu, da se prea boje prui.
Onako mala diica od pet, est godina ve pomalo ue i presti.
Pa da jim bar dadu lipu kudi|u, nego to ima najdebji kuina, s koji
nisu pravo ni puzder otresli, tim se dica mue. Matere jim ozbijno
daju poso u ruke, da se onako male naviknu na rad. Cesto sam
vidio tako malu diicu, di predu, pa pitam: Sto ti to, seko, radi?"
Veli mi divojcica: Predem na ubre pouicu". (Mati joj rekla, da
se to tako zove.) Tako e ta prva prea ospiti na bunite, pa se
potipat ovamo onamo po smetu. Kad jim daju druge kuine na preju,
vele: to je pitlu puto, a i bude tako, jer i ta prea dospije na bu
nite, pa se oroz sputa epru ondi. Trea je prea: maku gae, jer
se make uvik taru ukraj dice oko furune, pa se i zapletu u kuine.
Prea enskog diteta ne lui se, ako nije dite prilo sedam go
dina. Koju preu prede u osmoj godini, ta se lui.
Kad dite tako ve navikne na preu, daju jim matere, da predu
debelu preu za gube. Sad su matere milosnije ve prije, pa daju
Cigankama, da predu za gube, a ica rade laki poso. Kad dica pou
u kolu, rade pomalo ve sve poslove: vezu, pripliu, raspliu, predu.
Nikad se ne zna, kad dite koji poso ui, jer nikad mati pravo
ni ne sidne s ditetom, da ga ui. To dica vide jedno od drugog,
jer svako dite dobije od matere posla, pa se sastanu dieica na okupu
ni vie, svako radi svoj poso, a svako zaglee, to drugo radi, pa
tako naui jedno od drugoga, a ni samo ne zna posli rei, kad je
koji poso uilo.
Dica imaju svoje lutke, koje prave od krpica. ene jim odreu
svoje kose za lutku, pa tako dica naue na lutkinoj glavi kosu
uplitat. Svako dite eli, da mu je lutka lipa, pa iju, vezu, raspliu
i pripliu, kako znadu, pa zagleu, kako starija dica rade. dok ne
naue iznenada svaki poso.
Kad koja ena rasplie tkane, rekne divojici, da e joj lutku
opremiti, a nek joj ova ice izvlai iz tkana, pa se tako dite mui
*
348 J . LOVRETI,

i ui drati tkane pri rasplitu. Posli glede, di ena radi, pa smija,

ne bi li pogodila i svojoj lutki taki rasplit.
Koja je sirotnija, ni ne misli na lutke, nego se, im poe u kolu,
brine za kostiju. Ponudi se kojoj imunijoj eni, da e joj ipke
pravit, a nek joj ova koujicu skroji. Tako se dikoja sirota ve za
rana sama odiva, ali take sirote, koje za rana drugom rade, budu
posli prve divojke u selu, jer nemaju od starine materini kou]a, a
radeniee su, pa to si prirede, vridno je, da se poglede.
Kad ene odu u poje, potkradu se dica do niova posla: do pre|e
i stativa, pa predu i tkaju. Zamrse one tkane i svrpaju kudilu, a
ene popravjaju, kad se kui vrate.
Pravo sida divojka prvi put za stative, kada tka darovnice za svatove,
a onda je ve dvanaest, trinaest godina stara. Sid ona ui i snovat,
i navijat, i uvaat, jer kod stativa bude po vie ena, pa kako sve
skupa rade, tako jedna na drugu i paze, pa i neotice jedna od druge
naue. Nikad se ne uje u selu: Divojka ui kouju praviti, jer se
od mali nogu laala sad ovog, sad onog posla, pa kad je prvu ko-
uju pravila, nije ni trebala, da joj ko pomae. Ni to ne zna divojka,
kad je prvu kouju saila, jer je uvik s materom radila, pa na ovoj
kouji napravi rasplit, na onoj priplit, na nikoj veze, na nikoj rubi,
niku nabire, niku s materom savija, niku zubra, na niku ipku pri-
iva. Tako divojka, kad otkrije glavu, ve i znade svaki poso a i
oe svaki poso da radi, samo da u lipoj kouji izae na oglede
svitu.
Za enske poslove ne zna se pravo, kad je divojka to uila, samo
se zna, kad joj je to trebalo, da je odma radila. Kod pojski po
slova je druke. Dok su bile velike kue, odreeno je bilo po obiaju
kunom, kad e divojka u poje, pa obino do esnaeste godine nije
morala, a kad je poela, ila je odma i eti, i kopati, i vriti, i ku
kuruze brati, i ino kupiti.
veliki kua nije divojka morala doma kod banka pomagati,
zato je svaka svekrva svoju snaju uila i kru misiti i kuvati. Danas
svaka divojka to sve zna, jer za rana materi pomae, pa kad se
udae, ne treba, da ju ui svekrva, nego svekrva ide po selu i fali
svoju priju, kaku joj je uenu zaminicu u kuu poslala.
Divojke i ene, koje jo nemaju ceri za udaju, rade najiipe i naj
sporije rune poslove. Oim su ceri velike, laaju se matere teega
posla, a divojke prijanaju uz poso, di trebaju zdrave, mlade oi.
I muka d i c a priuavaju se za rana svakome poslu, ko i enska.
Cim otac doe otkale na kolima, tri mati, da mu otvori vrata, a
 OTOK : rvoT. 349

nosi na rukama muko edo, pa prua ocu na ruke, da se dite pro

veze kroz avliju. Tako sin oma zna za kola i kone, a kad progo
vori i prooda, icle za ocem u talu, u okol, u pojate, prid svinac, dok
ne priraste, da moe torbu na lea, a kangiju u ruku.
Dok idak na rnaku iia, stoji unuk i pazi, pa sad uzme sikiricu,
sad bradvu, sad svrdlo, sad burgiju, malo se posie i plae, a kad
rana zaraste, on iznova k didaku na drnak. Sikirica, torbica i bi,
to su ve ditetu prije kole najmiliji drugovi, a ve aju dicu i prije
kole za marvorn u poje.
Kad se raspusti kola, nije nijedno muko dite u selu, sve je to
u poju, svako o svom poslu poslano, da uva blago.
Kad se dite ispie iz kole, aju ga rodite|i redovito za svinama,
ovcama, govedima; pomae ocu orati, sijati, kositi, vriti; kone tirati,
drva sii i voziti: sve one poslove, koji su i enske elne, samo
da su mukima blizu, ko to pivaju:
Da sam muko, da pomognem diki, II kositi, il vodu nositi,
II orati, il vole uvati, II sijati, il kone tirati!
Al sam ensko, pa je diki teko!
(Odrasla d i c a. J.) Eoditeji gospodare, dok se dica snagom ne
opau, ili dok se ne poene, ili ne poudavaju.
(Kada se dica poene i poudaju, majki ne bude nige, jer svatko
mora svoju dicu nigovati. Ako majka bude bolesna, poslue je, kad
to zaie. Slabo je im nude. Katkad joj prigledaju, pa ako to zaie,
to ima u kui, to joj dadu. Vie je slui unuad, a keri i snaje samo
prigledaju, jer imaju i svoga posla. Sinovi prigledaju katkada, ve
kakog je ko srca. Ima i muki, koji bdiju kod svoji roditeja, ali to je
ritko. L.). Dica obino tuju oca i mater i posluna su rodite|ima,
al se naje i taki, koji ne sluaju svoji roditeja. Znade sin od oca
oteti vladu, pa gospodari po svojoj voji, a otac ga mora sluati. Al
to su ritki sluajevi. Kao mali, tako i odrasli tuju i potuju vie
mater. Keri rade s materom enske poslove i onda, kad su ve davno
poudavane. Uope su keri milostivije od sinova. Bitko se dogodi,
da sin postupa zlo s ocom. Ako je tako, to je kriv sam otac; ili je
sve u mladosti sinu dopuo, ili je otac nevajanac. Kod nas nema
primera, da je ko otero oca, ili mater, da idu prosit. Makar kako
bilo teko, ranit e svoje roditeje. Kod nas nije nitko ubio ni oca,
ni matere svoje.
Eoditeji ostaju do smrti sa sinom. Samo ako nemaju sina, ve
udatu ker, znadu u starosti svojoj otii k zetu, al i to se teko do
gaa, jer se site one stare: Teko punici na zetovoj ranici". Posli
350 J. LOVRETI,

smrti roditeja ostaje sve imane sinu ili sinovima. Ako nema sinova,
pripada keri, ili keri podile, ako ji ima vie.
Imena. (L.) enskoj dii nadivaju se ova imena: Aga (Agata);
Anka, Anica (Ana); Bara (Barbara); Beta (Barbara i Elizabeta);
Birga (Brigita); Eva; Fema (Eufemija); ena, Genka (Genoveva);
Jana (Agneza); Jelena, Jela, Jeka (Helena); Kata, Katica, Kaja (Kata
rina); Liza (Elizabeta); Lua (Lucija); fyiiba (Amalija); Mala (Ama-
lija); Mara, Marica (Marija); Manda, Manica (Magdalena); Martina;
Martinka; Marta; Maca (Matija); Nana, Nana (Ana i Anastazija) ;
Ola (Oliva); Pavka; Polka (Apolonija); Reza (Terezija); Eua (Boza);
Sofa (Sofija); Stana (Anastazija); Tereza, Teza (Terezija); Vitka
(ivka).
Mukoj dii nadivaju se ova imena: Andra (Andrija); Bana
(Marijan); Baria, Bartol (Bartol); Blaa (Bla); Oiro (iril); uro,
Duka, Burica, ura, uko (uro); Ferda (Vendelin i Ferdinand),
Ferdo (Ferdinand); Fila, Filo (Filip); Frana (Frano); Gabro, Gabra
(Gabrijel); Grga (Grgur) ; Gujan, Gusta (Augustin) ; Igna (Ignacij) ;
Ilarija (Hilarijon); IJa (Ilija); Imra (Emerik); Iva (Ivan); Jakob,
Jaka (Jakov); Joso, Josa, Jole, Jotina (Josip); Karla, no tog imena
ima malo. Lojza (Alojzij); Lovro, Lovra (Lovrinac); Luka; Marijan;
Marko; Marko; Martin; Mato, Mata (Matija); Mera (Emerik); Mijo,
Mija (Mihael); Mikula, Mika (Nikola); Pera, Pero, Perica, Perko
(Petar), Pavo, Pava (Pavao); Eoka (Bok); tipan, tipa (Stjepan);
Stanko, Stanka (Stanislav); Tomo; Toma; Tuna, Tuna, Tunica, Tuno
(Antun); averija, ava, avko (Frano Ksaver); ivan; Zivko.
Snaja i svekrva. (L.) Prvu zimu tka, prede i sve druge svoje enske
poslove radi snaja sa svekrvom. Na prolie, kada obile tkane, skroji
svekrva noj i rienom oviku kou|u. Onda se rastave, pa rade svaka
za sebe. U jesen ve siju lan i u prolie kui|u svakoj za se. To bude,
ako svekrva ima jo vie sinova i keri. Ako snaja nema majke, a
svekrva nema druge dice, rade uvik zajedno, jer je ono sve, to sve
krva ima, boje, pa snajino.
Kad mladoj proe vrime mladovana, a to je obino, kako ona i
svekrva oe, prida joj svekrva red u kui. Uputi je, kako e kru
misiti, prem to svaka jo kod kue znade, pa kad joj prida red,
skine mlada suknu, ruvo svoga mladovana, pripae priko bili
skuta crni zapreg i proe selom ena ko ena.
Svekrva zabavja snaji ponajvie radi ono nikoliko tra|a. Ako snaja
nema onoliko kouja, koliko je svekrva mislila, pa truba, guba i
vrea, koliko se je svekrva nadala, u zo as se je i dovela u tu kuu.
 OTOK : IVOT, 351

Prigovara se to dan na dan, osim ako je snaja radenica, a ne-

odgovorliva, pa znade utiti, dok svekrva govori.
Tu se mlogo upliu nepozvane ene, pa pokude prid svekrvom
snajinu opremu, pa snajin kuar i krevet u kuaru. Ako svekrva ne
voli snaju, dosta joj je, kad joj ko to ma samo spomene. To biva,
kad se divojka iz loijeg odvede u boje.
Ako je divojka iz bojega dola u loije, godi joj svekrva, jer je
ponosna, to je taku snaju dobila. Ako je muu mila i prije bila,
glede svekrva, da joj ovik ni sad ne zabavi. Bude to, da takoj
mladoj prigovore druge mladice u kolu, to nije dobila kuu spram
sebe, ali ona, ako joj je u kui dobro, odgovara u kolu veselo:
Mene mama u loije dala,
U loije, za drago milije.
Kad to uje svekrva, dvori je ko krajicu.
Vie put stradava mlada ena u kui, ako doe u ruke staroj sve
krvi, pa se staroj ne sviaju nove navike, pa prigovara mlaoj, di
moe. eli, da se mlaa spremja, kako se je ona oprem|ala, eli, da
bude ozbijna, tija, mirna ko ona, koju su ve grisi ostavili1.
Ako je ovik u soldatiji, snaja, oe, ne e, mora, kako svekar i
svekrva oe, jer ako ne bude, kako je nima vo|a, teko noj. Onda je
jadnicu grizu, da ne zna sirota, to e. Paze joj i na pogled i na
korak, pa sve sinu ojavjuju. Kude je po selu, ne bi li i selo po-
vikalo na riu, a kad sin doe, pa zatee u selu za rtom pogovora,
rei e mu mati: Eto sinko, ne sluaj mene, ve pazi, to selo
govori". A ima svakojaki svekrva, pa zlobe snaju, dok ona onako
jedovna ne odgovori, pa se posli moda kaje, dok je iva2. Srea,
ako joj je mu vajan, onda i lioj svane, kad se mu vrati iz soldatije,
ali mlogo ji bude, da ostanu nesretne za cio ivot, a sve zato, to
drugi muti lai.
1
Jo dok sam bio ak, kazivala mi je Marija G-alovi, a ja sam piso
pismo nenom muu. Bio je soldat. Malo se siam toga pisma, ali znam,
da je u tom bilo pisano i ovo:
Ti me pita, kod kue kako je? Jer se tvoji odma goropade,
Zlato moje, nije ba najbole, Kako smislim u kolo med mlade.
2
Znam svekrvu. Zlobila je snaju, a nije sama znala, zato. Sin
soldat, a snaja kod kue, pa zlo dan na dan. Ako se snaja opremi,
nije rad sebe, ve rad drugoga; ako spremi kuar, i to je zato, da joj
ne zabavlaju. Jednom ree ta svekrva prid svidocima snaji: U moje
snajke kuar ko kapelica. Boe moj, mora ga spremiti, da joj gospoda
ne zabave, kad dou". Snaji pucalo srce s tereta, ali onako jedovna
352 J. LOVItETJ,

Dok su bile velike kue, pa se je divojka udavala, znala je ona,

kad se udade, koliko e svake godine dila dobivati. Sad, kad ide za
samca, ne zna, nego bude onako, kako svekrva odredi, a svekrva
dili po svojoj voji, kako joj snaja ugodi. Ako se divojka dovede u
kuu, di ve zatekne jetrvu, bude onda i jednoj i drugoj jednako.
Teje je, kad se udade, pa ne zatekne jetrve, nego zaove. Posli e joj
bo|e biti, kad se zaove razudadu, jer je onda sve boje, pa riezino,
ali, dok zaove divuju, moraju se rodite|i za ni brinuti, pa bude snaji
krivo. Ako to ko u selu euje, pa jo snaju podboe, eto zla u kui,
pa iz toga moe biti lako i zla ivota s vikom.
Rodbina. Kada rod lipo Mvi. (J.) Kad jedno s drugim lipo raz
govaraju, ako zajedno idu iz crkve i u crkvu, ako se u poslu pomau
i jedni drugima uzajmjuju, to jim treba, onda ti lipo iye, ili dobro
se sluaje. 0 godovima ide rodbina rodbini u goste, ako nisu u istom
selu. Ako su u istom selu, znadu se pozivati na rucke, ili veere.
Eod rodu daje voa, ili druge miloe. Kad se na putu sastanu,
upitaju se za zdrav|e, a ene znadu i podugo se razgovarati.
Snaja i hezin rod. (L.)
S onu stranu Save vode Zaovice biser niu,
Tri ivojke kolo vode, Mene mladu u vis diu.
U tom kolu lipa Mara, A kad poem miloj majki.
Lipa Mara progovara: Sve me lipo selom prate,
Ima 1 koga ovd mog roda, Jetrve mi torbu nose,
Da pozdravi moju majku, Zaove me ispod ruke
Da ne dade moju seku Izvedu me, isprate me.
Za udovca ni za samca, Kad doemo na kraj sela,
Ko da dade, ko to j mene, Onda istom torbu daju.
Di je druba ovelika: Dok ja mlada torbu prtim,
Di je svekar i svekrva, Oko mene sve postaju,
Di je diver i jetrva, Moju majku pozdravjaju,
Di su mlae zaovice. Pa mi Jube bilo lice
Kad se mlada majki spremam, Jetrve i zaovice.
Svekrvica kolac misi, I kada se kui vrate,
Jetrve mi torbu veu, Daleko me okom prate.

ree svekrvi vrlo needno: Pa ako dou, ne metnem jim tvoj jastuk
pod glavu". Jeste li vidili guje, kako cii?" pouri svekrva, pa
sva sretna, to je to bilo prid svidocima, pia sinu. Sin doo o Boiu
kui. Donio svakom u kui milou. Dade i eni i ree: Evo, donio
sam ti mirisavog safuna, da te bole gospoa vole". ena je znala, otkud
vitar due. Teko joj bilo, ali opet uz prkos odgovori: Vole oni mene
i bez tvog safuna!"
 OTOK: IVOT. 353

ivot sa susjedima. (J.)

(L. Komija, ija je avlija ukraj ti zgrada1, zove se komija za
kuom; onaj drugi, to je s druge strane, to je komija prid kuom.
Divojke pivaju :
Imam diku prid kuom, Imam diku priko ora,
Imam diku za kuom, Taj me uzet mora!)
Kada u kui se ko rodi, ili ko umre, javi se to najprije komiji.
Komija je na karbini ukopnik, a u svatovima uzovnik, a komijnice
su redue. Ako je u kui kaka cast, obiaj je, da se pozovu na tu
ast komije s live i s desne strane, pa tako i kornije priko puta.
Kad se rakija pee, ili vino otae, ojdu komije i bez pozivana, al
ipak nema zamire. Ako je moba, sramota je, da se komija ne
pozove.
Kad je zlo vrime, pa Judi ne mogu na poso, znade komija kom
iji dojti na razgovor. Sidnu za siniju, ili na klupu uz krevet, pa
se razgovaraju o svojima poslovima. Ako ima pia, sramota je,
da komija ne ponudi. Ako je vrime od jila, ostane komija, da
s riima dili, to je Bog dao. Obino vele ovako: Nemoj zamiriti,
brate (ili: komijo), al sramota bi bilo i po te i po me, da ne ostane
sad kod nas. Vrime je od jila, pa sii i jii, to je Bog dao." Za
to je i to sramota, da komija komiju napada u vrime jila. Evo
kako znadu matere icu jo za mlada uiti; Ako ne zna, kad je
vrime, da ide kui, a ti pazi na to, kad se niovi -pomu kupiti.
Oim kaika zvekne, bii kui, jer je vrime za jilo, a nepozvatu gostu
mi sto za vratima".
Ako se komije potivaju, onda idu jedni drugima na zajam:
(idu jedan drugomu u svako doba za svaim. Sto nema jedan, dobije
od drugoga. Uzaimaju kruva i svega; pozaimaju, ako kome to na
kolima, plugu, ili ako komija treba koria, ili ovika, divojku, enu,
da to pomogne, r. L.) to nema jedan, ima drugi, pa se tako lipo
sknaaju i paze ko braa. Ako se komije sknaaju i paze, znade
jedan za drugoga ne samo, kako jedan ili drugi ivi, ve i kako
die. Komija zna, to ima onaj s liva i desna, kako u kui ivi,
kako se paze, da li je red i mir u kui, pa ako je u kui nemir,
ko je tomu poetak. Ako se komije dobro ne paze, onda se ni
ne brinu jedan za drugoga. Samo kad je prilike, da se jedan
drugomu naruga, onda se poglede i popsuju ko inoe. Kad komija
1
Zgrade su sve s jedne strane avlije uzdu (si. 13.).
354 J. LOVKETIO,

na komiju mrzi, onda se i svaaju, a najvie se zavade za kvarove

i za dicu.
Znade se i to dogoditi, da komija ko momak ne e da uzme
komijnice, ili da komijnica ne e'e za komiju, pa se posvade, zavade
i jedan na drugog rei, ko pas na maku.

ivot prema dobi.

Momkovane i djevovane. (L.) Divovane. enska je divojka, im
stupi u divojaki red u crkvi i poeja glavu po divojaki: kad
pome ivovati, prvo je Otoanki, da se d i v o j a k i poe|a (gl.
str. 194). Kad se divojka prvi put poela divojaki, vele: otkrila
se je. Onda se odma raskrsti s dicom, a druguje s divojkama.
Otoanke pou ivovati od dvanaest, trinaest, ili etrnaest godina.
Prve godine ne nose svilu niti bile prisveajne ni posveane kou|e,
nego samo vezenke; esto se te godine nove u vezenke, da namaknu
dosta taki kou|a.
Na A n t u n o v o je god u selu. Onda divojke i odilo minaju.
Prve godine nove se i na Antunovo u vezenke, crne zapregove i
zejtinke marame. Drugog lita opreme se o godu u bilo ruvo. To
bude kouja pri porubi merkana, vitana, tamburirana, ili raspletena,
zapreg joj je bilog kartuna, a marama bila, raspletena i lingana,
na glavi je ve kosa zaejana i iskiena naravnim cviem. Kad se
divojka tako na Antunovo ponovi, ve se novi i daje u m l a d e
nedije u take kou|e, ali obino samo do|e izradite, da nabavi za
posli i taki kou Ja. Kupuje si ve crne zapregove, kafane, |okane
i tankom zlatnom lozicom vezene na zapregovima sa strane i jako
malo. U obine nedije novi se divojka kad u lipe odnice, kad u
prisveajne kouje, a pripae kadgod i crni zapreg od listera, ka
mira i terna. Marame nose crvenaste o tri ibe, atlaskinu crnu sa
plavim, crvenim, ili bilim prutkom. Nose i male arene svilene ma
ramice ko zejtinke. To je ko priprava za svilu. U a d v e n t u nose
vezenke i ino ruvo, koje su lane nosile nedijom i sveanim danom
priko godine. Na Boi ve se nakite kupovnim ruicama samo
ukraj pletenice, a nose ve i bundicu od crnog someta, a dikoja ve
opae crni svileni i atlaski zapreg. Oile te zime spremja se ruvo za
lito, kad se cura nazove velika divojka. U k o r i z m i nosi prik-
lariske vezenke i lanske odnice. Samo je ile korizme uvik u vezenoj
kouji. Zakiti si ve pletenicu zelenim listkom i vlada se ko prava
divojka.
 OTOK : IVOT. 355

Osvane A n t u n o v o i t r e e godine, a divojka se prvi put

ponovi u p r a v u svilu. Obino joj je i kouja uokolo poruba
svilom vezena, rukavi su joj izvezeni svilenim vezom. Marama i
zapreg su svileni, a pojas priko tkanice bude zlatom vezen. Sad ve
i kosu naeja, pa ju iskiti i na timenu i ukraj pletenice. Od toga
dana novi se divojka bezobzirce. Eedaju se to silne raspletene kou]e,
to je jo zimus sve uzdu porasplitala, a bude ji uzdu lingani i
vitani. a d v e n t u te godine ve divojka ne nosi vezenke, nego
svoje krute prisveajne kouje, a pripasuje kamirske i listerske za-
pregove, ogre i male svilene maramice. Na Boi ve je okiena
kupovnim vincem, a svilu mina svake neije, ili svoju novu, ili ma
terinu dobro sauvanu. U k o r i z m i nosi najlipe odniee, a bude i
laneni kouja, koje su uokolo raspletene, ili uzdu uskim priplitom
pripletene.
0 e t v r t o m A n t u n o v u ve je divojka u zlatu. Naveze
skute dole uokolo u svu polu, maramu izveze svu, pojas i poprsje,
a ukrasi i zapreg sa strane. Tako se ponovi, ako ne misli posli
zlatom jo koje odilo izvesti. Ako se nada zlatu i posli, naveze sada
uz ovu kouju bilu maramu zlatom, a kupi si uz to ili obini svileni
zapreg, ili crni, pa ga ipak sa strane izveze zlatom. Za takom di-
vojkom ve svekrve na vaaru pogledaju i pitaju, ija je.
Sad se ona novi na veliko. Tu su uzdu tamburirane i pripletene
kou|e, pa sve razne vrsti rasplitova. Sve se to sada uzdu radi.
Onda su jo jokane kouje i rokje. Tako pripremjena divojka eka
ili prosce, ili novo Antunovo. Jo se ponovi u kouju uzdu svilom
vezenu. Sad se ve redaju u a d v e n t u lipe koariarke, pa rasple
tene i pripletene kouje, bude da dikoja i ozdol svilom vezenu ko
utu navue, a opae kadgod i crne svile zapreg. Oko vrata veu i
crne atlaskine, a i malu svilu.
Od Boia do p o k l a d a opremjaju se, to boje mogu, da se
pofale, da kog zamame, da prosce primame. Nove se sada i liti i
zimi. U k o r i z m i ve spremjaju vrlo lipe onice, pa lanene koari
arke, pa pripletene i raspletene lanene i pamune kouje. Velike
n e d i j e pripasuju i srmane pregae. Sad su to ve starije divojke,
pa niovo selo, niova i vlada.
Ako divojka doeka opet A n t u n o v o , a ima otkale da se novi,
ponovi se u odilo uzdu z l a t o m vezeno. Koja ne moe tako,
naveze odilo uzdu syilom, dikoja opet kupi svilenu suknu, a naveze
samo rukave zlatom. To su ve najvee opreme. Sad je divojku ve
stra, da doeka novo Antunovo, jer je red, da se novi po redu, a
356 J. I.OVRETI,

sramota je, da se ne ponovi, a opet nema se otkale, jer se je puno

potroilo pripremjaju nivo dosad. Zato, ako doeka i godinu neudana,
kupi opet svilenu suknu, jer je to najjeftinije, osim koja moe, pa
se opet ponovi u zlato. Bude, da se ikoja ponovi u loije priko reda,
pa joj se rugaju1.
Ako koja ivojka ne moe nikako da se ponovi, ili ima sestru
mlau, pa tedi noj, dogovori se sa svojom drugom, pa se ponove
samo u tanke lipe kouje, a izmini jedna s drugom svilu, pa idu
tako u crkvu. Svit iz drugi sela ne zna, da to nije riiova oprema,
ali ivojke i ene seoske znadu, pa zato i ove sirote jedva ekaju,
da taj dan proe. Obziru se i tuno pogledaju, kad vide na drugima
teku svilu i zlato, a one ko osim svita. Obino su to najstarije
divojke, koje klee na prvim mistima u crkvi a na sokaku su med
drugama zadne2.
Ako se divojki jave prosci, odiva se ona i u poslen dan u mate
rinu svilu i materine enarke, nek se znade, da je u d a v a a .
U Otoku su divojke radenice, pa ma da je selo siromano, puni
su jim kucari koujja. Kazuju mi, da je u Privlaki nova mlaa Fema
Buiieva godinu dana miriala ruvo posveano, prisveajno, pa na
etve i kopana, i da nije dvaput kroz godinu dana istu koulu obukla.
U Otoku je slabije. Nalo bi ji se, koje imadu sto kouta, a nisam
uo, da bi koja vie imala.
Obino se je prije ivojka opremjala spram kue, u koju misli da
poe. Zato je i pivala nika ivojka u kolu:

1
Znam da je Kata Rojtanova pivala Mariji Abramovoj:
Oj inoo, nisi diki mila, Ovog lita u sestreniarku,
U suknu se lane ponovila, Stog ti dika i opsova majku.
Sestreniarka je oprema za obinu neilu, a ne za veliku divojku na
Antunovo. Ipak na sestreniarki ima posla, pa je Marija noj odgovorila:
Oj Kata Rojtanua, Nigi bole nema,
U kolu si pocikua, A kad treba presti, tkati,
Uvik ti se drema.
Sukne nose, koje skrste ruke,
A kouje, to ruke nauje.
2
Tuu kouju obuci, sramota je i siroti, a tuu maramu zaogrnuti i
tui zapreg pripasati to se u Otoku ni bogatija ne stidi. Bude kadgod,
da ivojka zapiva u kolu: Sirota sam itd. (str. 104). A kad tamo, izim
koule sve je tue na lioj. Nezino odilo bude moda u istom kolu, samo
na drugoj divojki. Pa to svi u selu znadu, da je tako, ali niko nikom
ne prigovara, jer je taki obiaj od starine.
 OTOK: IVOT. 357

to e meni privelika svila.

Kad j dike devetero svina.
Danas je drukije, kad mloga divojka mora na prste izraditi, u
emu e u crkvu ii. Divojka radi drugome, pa kupuje sebi, da izae
boja na oglede svitu. Kad je vide, da je boje opremita, a znadu, da
sama izrauje, vele, da je vridna, pa joj je to dika.
Red (divojacki). U mlogi sela u akovakoj biskupiji klee divojke
u crkvi u redu". U Otoku ima pet redi divojaka. Ne znam, otkad
je to, da divojke klee u redu, ali niko ne pamti, da je kad druk
ije bilo. U Otoku klei sad dvanaest divojaka u prvom redu. Tako
u drugom i treem; u etvrtom i petom ima ji vie. Jedanput je
bilo i sedam redi divojaka. To se moe napuniti, ako kapelan mari
za red, ali obino je samo pet redi. Bilo je kadgod, da je kapelan
potrpo po esnaest divojaka u prvi red, ali je onda divojkama jako
tisno u crkvi, osobito u zimu, kad ponavlae duanke i bundice. Di
vojke u redu moraju sluati i kapelana, moraju uiti kr
anski nauk, pivati, a opet moraju se i vladati, kako parok i ka
pelan oe, jer e ji istirati iz reda. U Otoku je prvo misto u redu
na polovici prvog reda s desne strane. Divojka, koja tu klei, zove
se prva poimajla. S live strane klei druga poimajla. Do prve po-
imajle iz desna klei prva krionoa, a do lie druga krionoa. Tako
je isto i kraj druge pocimajle prva divojka: prva krionoa, a do ne
druga krionoa. Pocimajle moraju poimati pisme u crkvi, na pro-
encijonu i na ukopu, a krionoe nose zastave, kadgod kud proen-
cijon ide, ili kad se mrtavac sarariiva. Druge cure, to klee u prvom
redu, zovu se pivaice, trobozanhe, jer klee iza one tarabice, kud
se ide velikom oltaru, a ta se tarabica zove trobozan. Zovu se i bal-
vanue, jer klee na balvanu, koji je iza tarabice. U Otoku ne kau:
klei u prvom redu", nego: sidi na balvanu. Prvo je dakle misto
prva poimajla, drugo: druga poimajla; tree je: prva krionoa
s desna i prva s live strane, etvrto: druga krionoa s jedne i druge
strane, pa tako redom. U drugom redu nije predria ona, koja je
s desna na poli od one, koja je s liva, nego su jednake obadvi, i
tako se broji daje.
U Privlaki je prvo misto u prvom redu s live strane, a krionoe
nisu do poimalke (tako kau u Privlaki), nego na kraju u prvom
redu. Na kraj ne voli nijedna divojka klekniti. Zato je u Otoku dika,
koja je krionoa, a u Privlaki nije. U Komjatinci klei u prvom
redu trinaest divojaka. Poimalka je samo jedna, koja sii u prvom
redu na poli, a ima devet redi divojaka, a u Privlaki i Otoku samo
po pet.
358 J . LOVRETI,

Divojki je najvea dika, da klei u prvom redu. U Kom|atinci

reda parok po voji, kako oe. U Privlaki ide napri, ko namoli, a
u Otoku se i podmiti. Kad vide, da je ko dobar s parokom, onda
mojakaju, dok ovaj opet paroka ne namoli. Zato nije pravde ni u
crkvi. Dikoje divojke, koje su bile najboji dai a koli, klee posli
u treem i etvrtom redu, ima dikoja divojka ne moe ni ziniti
da zapiva, a u kriigu ne zna ni slova, pa klei na balvanu. Zato se
ove divojke, to su odostrag, uzjogune, pa niti ue kranski nauk,
niti pivaju u crkvi, kad eto ni tu pravde nema.
Malo ima divojaka, to ne klee u redu. Bogate kleknu prije, a
sirote posli, jer nemaju ruva. Najvea je sramota, kad divojku isti-
raju iz reda1.
Momak i divojka. Kad se momak poe momaki odivati, odma
si trai divojku. Jo u koli se to zna, koje je ija divojka, i koje
je iji momak, ali se to posli i zaboravi i rastavi, pa kad momak
poeme misliti na enidbu, odma i snuje, koju bi divojku, da ga ne
bi nenadano sastigli dani enidbe, pa bi mu rodbina moda oda
brala, kog ne eli.
Kad momak odabere divojku sastaje se s liom na divanu, a ako
nezini rodite|i ne brane, dolazi joj prid kuu i na avlijskim vratima
s nom razgovara. Ako je negovima pravo, da uzme tu divojku, ale
mati po nemu miloe divojki.
Nikad divojka ne odade pravo momku, da joj je mio. To samo
znade nena druga, pa se #i brine, da ga primami. Bude to ovako.
Skobi druga momka, kog nena druga voli, pa mu se lipo javi i
upita ga, kamo e. Veli mu: Ako Bog da, s v a e ? " U selo.
A otkud sam ja tvoj svak?" Jo nisi, ali elim, da bude".
Sad, ako je nemu po voji nena druga, rekne joj: Pobrini se,
da bude sve gotovo, pa ja tvoj svak, ti moja svaja". Da nije
gotovo, ne bi ti se ni javjala". A on joj samo apne: Kaijoj,
eto me uskoro". Al ne varaj. Danas te ve ekamo". Tako druga
momka mami, pa on doe svojoj divojki. Niti je pita, je li joj pravo,
niti joj se ogovori, zato je doo, ve bude i tako, da momak dugo
dolazi divojki, a ne sporazume se, jesu li jedno drugom dragi. To
je sve drugina briga, da i jedno i drugo uviri.
Ako divojka u potaji s momkom divani, pa je posli opaze, veli
ona: Sve sam diku krila i tajila. Sad se, more, zatajit ne more!
1
Otkako ja pamtim, tri su poimajle istirane iz reda. Jedna je opet
dola na svoje misto, druga je posli klekla do poimajle, a trea nije
vie kleala u redu, nego odostrag med enama, dok se nije udala.
 OTOK: IVOT. 359

Ako divojki ne brane ni roiteji, ni ukucani, da si odabere momka,

kog ode, priuava ji ona, da je nala momka, pa piva:
Sino sili nai za veeru,
A ne vide diku na pengeru.
Dika mi se isprid kue ee,
Ja ga zovem veerat, pa ne e.
Sino nai dugo veerau,
Oe diki noge da otpadu.
Kad divojki koji momak omili, poruuje mu ona potajno, pripiva
mu u kolu, da samo on pozna, komu se piva, zmamjuje ga oima,
a to one dobro znadu, jer pivaju:
Dok sam bila u kolivki mala,
Jo sam onda namignuti znala.
Ako divojka potajno s momkom razgovara, dogovori se s liime,
da ni u kolu ne poznau, da je negova; on se n. pr., kad proe
kraj kola, udari po konoj torbi, a ne ni ne poglede, pa se uvati u
kolo i igra, a ona ode, di su ugovorili, da se sastanu.
Ako mater brani divojki momka, a ona silom oe za nega, prkosi
ona materi, pa joj spomine nezino mladovane:
Smisli sebe, mila mati, Da ne lubi, kog bi rada,
Dok si bila mlada: Pukla bi od jada!
A uzvisuje i dragoga, pivajui o nemu, kako joj dvori:
Da zna, mamo, kako dika lubi,
I ti bi se privarila stara,
Diki bi se polubiti dala.
A da to nije grino, kad se mladi Jube, svidoi pismica, di divojka
momku to doputa u utorak i petak, u nesretne dane:
Meni dika polo plavi cvetak, Doi,.zlato, ma u oi srede,
Poruuje, da e do u petak: . Polubi me, di svi nai glede.
Ako nije istina ono, zato joj mater prigovara, odgovara joj divojka:
Nemoj, mati, svitu virovati,
Dok ne vidi zeta kod kreveta
I negovu na jastuku ruku!
Ali, ako mater ne viruje, nego vreba, uzjogune se mlade, pa
pivaju:
Moja mama stupicu zapela, Uvatit e mia u duvaru,
Da uvati mene i valera. Ne e mene s dikom u kuaru.
Ali te pisme ne bi ipak nijedna potena divojka ispivala. To e
vie koja ena pripoviat, da bi dobro bilo, da ivojka tako materi
odgovori.
360 J. LOVRB3TI,

Ako momku liegovi brane, da dolazi divojki, ukrade se om pa

doe divojki; ali ako divojkin rod momka ne voli, onda je teje, jer
se vreba, da ga uvate. Piva se:
Doi, diko, postavi ilboka,
Nek ilboei, oe 1 kogod doi.
Pa ovo: Doi, diko, al se dobro uvaj
Cipanice ispod kabanice!
A tu se pokupe zvani i nezvani, pa paze na momka i ivojku, ko
to svidoi ova pisma, di se divojka ak na strica tui:
Alaj bi se nalubila dike,
Da ni bilo na tarabi cike!
Ako divojku kude prid momkovim rodom, pa rod poviruje, govori
divojka: udit u se, iudit se ne u,
Sto dva srca iz korena kreu.
Ako momak zalazi divojki, pa je ostavi, nikada ne e ona reci, da
ju je momak ostavio, jer se piva:
sramota ostaviti momka,
Ve je vika, kad zabavi dika.
Ma sve selo govorilo, ona ipak piva:
Nije mene ostavila dika,
Ve ja nega, gada, ne volem ga.
Ako joj se drugi narugaju i spomenu joj ga odgovara:
Bio lan, pa lanite, Ve dospio do bunita.
Sad opet nije nita, Dika stara od srca otpala,
Fala Bogu ko blato od nogu!
Ili, ako je ve stekla drugog momka, prkosi mu:
Nije mene ostavila dika,
Ve ja nega, nala sam bo|ega.
Ako koju divojku momak ostavi, pa privoli drugu, prkosi druga
onoj prvoj. Onoj, to je ostavjena, sramota je, pa govori, da nije
ostavjena i prkosi inoei i nevirniku :
Oj inoo, reci meni: fala, Pa sam tebi: eno ti ga! rekla.
Sto sam tebi staru diku dala. Eno ti ga, ne otimam ti ga.
Nito si se uznosit poela, to j imao, sve je meni dao,
Da svit misli, da si ga otela. Sad nek prosi, pa nek tebi nosi,
Nije tako! Ja sam boleg stekla, II nek krae, pa neka ti dade.
Suze joj ne pomogoe, kad ga je druga otela. Ako se momak ne
povrne, nego uzme drugu, odade se ipak ostavjena, ma u potaji
pivajuei:
 OTOK: IVOT. 361

Imala sam avolastu diku,

avol bio, pa me ostavio,
A ja jadna ostala divojka.
Moe biti, da je momak prije tio drugu divojku, pa ga ona nije
tila. Sad moda ona riemu poruuje, pa se on opet staroj Jubi vrne.
Zato u potaji uzdie i piva:
Da je novo, ko to j bilo staro,
Ne b se staro nigda spominalo.
I ovo: Stare staze korovom zarasle:
Ajde diko, da ji ponovimo,
Da dumanu voju ne punimo.
Najvea je briga divojaka, za koga e se udati. Zato se i tue
Kako sam se rodila, A sad mislim eile noi,
Nisam brige vodila; Za koga u poi!
Zato i idu u kolo, da se svide momcima. Zato se opremjaju, da
ugode svekrvama.
Da nema to malo kola, igre, ne bi ni momci, ni divojke mogli
spomenuti svoje mladovane. To jim je sve, to se nikoliko put u kolu
okrenu i to jedno drugom zapivaju. Momci su ili dan u poju.
Prid veer, kad dou kui, veseli su, ako uju, da e di u selu biti
gaj de. Obiaj je Otoku, ili di bila kaka moba, ili se tambala soba,
ili se dizala ma kakva zgrada u selu, da onda ona kua najmi gaj-
daa, a mlade se skupi, pa igra i piva.
Kad su tako di u selu gaje, divojke se malo boje opreme, ve
kad su kod kue, a momci budu onako, ko to su bili u poju.
Kad momku prou godine, da se eni, a ne oeni se, zovu ga
neena. Malo ji je, koji se prije soldatije ne oene, jer posli se teko
koja divojka nakani, da poe za riega. I momak i divojka treba a
se do dvadesete godine okuju, pa ma s kim, jer se momku rugaju,
da ga niko ne e, a divojkama prigovaraju mlae divojke za ona
pridna mista u crkvi:
Oj vi starke, to se ne udate,
Sto vi nama misto ne priate?!
Pa onda, da ne bude ruglo svitu, mora slomiti vrat, pa ma di.
Kad se udade, ipak je nova mlada, ko i one, to su pourile u
esnaestoj godini.
Bogatije divojke du|e divuju, jer izbiraju. Bogata Otoanka eli
za gospodina, ili za majstora, pa ako ne dobije, ona se uda i za
okca. Svekrve ne zabavjaju takim divojkama, nego se jagme za
nima, ma da su starije od momaka. Obino se udaju u osamnaestoj
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 24
862 & ,

i detetaestoj godim; boje divojke u dvadesetoj, a koje ostanu, te

odu u dvajest prvoj i dvajest -drugoj godini. Duje ne divuju Oto-
eanke. Ako koja siromanija ostane priko dvajest prve godine, rugaju
joj se i ene, i divojke1:: vele joj, da je ostala m sime, da e u nu
sipati sitnu provu; ona eka, da joj doe momak na zelenom rudu.
Priko dvajest i dvi godine ne znam da je kad koja divojka ostala,
jer mora ma kuda. Nema se to otkuda svila kupovat ni kouje kro
jiti. Samo su onda divojke mudrije. Kad joj je esnaesta godina,
otila bi ma kuda, samo da je zaprose. Posli ipak promija, a kad
joj dvadeset proe, jedva se skani, da se udade, jer onda zna, to
je briga 2 . Zato je Eva Harkova kad se je u dvajest i drugoj godini
udavala, pivala sama sebi u kolu:
Pletenico, jako si mi mila, Nit te dosta nakitila cvitom;
Nisam te se dosta nanosila, A sad u te sakriti prid svitom,
Kad zaviju glavu u amiju8.
Mlada. (L.) Kad se divojka udade, zavije glavu amijom. Kosa
je dika divojaka, a ipak svaka divojka jedva eka, da zavije glavu.
Zato i pripivaju divojke pletenici:
Pletenico, lipo sam te plela, Pa mi sada zlatan zavoj veu,
Al te valda moja dika klela, Svu mi kosu u bikule steu,
Dika klela, pa te i uklela, Glava boli, al to dragi voli,
Pa kad voli, nek se izdovoji!
Oj zlataro, izvezena zlatom, Pa me elo pogledalo selo,
I dukati, u to ste pod vratom? A sad dvoje, pa ne znam, kako j e :
Prije bila pletenica sama, Nit me gleu momci na sokaku,
Nit moj dragi, kad se kui vrati.
Kad se mlada zavije u amiju, opreme ju, kako se nije opremjala.
Obuku joj ruvo ko i divojki: skute i zapreg. Priko toga odila navue
se sukna, ali se sukna naprid potpregne, da se vidi i kouja i zapreg.
Da sakriju prednu stranu sukiie, pripau joj o pojas maramicu. To
je odilo nove mlade. Tako ju svako odma pozna, im ju na sokaku
1
Znam, da je Marija Abramova, kad je bila u dvajest drugoj go
dini, dola pokrivene glave u crkvu, a kajala je dite svoje druge. ene
nisu znale, zato se je pokrila, pa vele posli mise: Naa poimajla
umotala glavu, ve joj se srce ne ie ni poejat, to je ostarila".
2
Eva Harkova je tako dugo divovala, pa joj se nije niko narugo,
jer su znali, da moe dobiti kuu, u koju samo upre prstom.
3
ene je i sluaju, pa vele: Sirota Eva sama sebi piva. E pa da,
da joj je ao. Ma da u dobro ide, ipak je divovala, kako ne e mla
dovati".
 OTOK: IVOT. 863

vidi, a i kad se doe u otoku crkvu, moe se oma znati, koje su

mlade istom pou davane.
Nova mlaa je ko i udavaa uvik . Ona smije i u adventu
i korizmi lipe odivena idi u crkvu, niko joj to ne zamira. Mlaa
ide uvik i u crkvu u sukni, a kako nijedna nema vie ve jednu, ili
dvi sukne, to mlada jedna drugoj posuuje svilu za mladovaiie, i to
je tako u Otoku obiajno, da nije sramota, ako se na novoj mladi
vidi tua svilena sukna.
(Ostalo gledaj u zadruzi str. 321.)
Starci. (J.) Kod nas zovu svakoga ovika, koji je prio priko pedeset
godina, didaJcom; kad navri ezdeset godina, onda je pravi didak.
Didaci nose obino odilo, kako se je prije nosilo zariiovamladovana,
pa se na modu malo obaziru. Ako se koji najde, pa se ode nositi
ko i mladi, vele mu, da je izgubio pamet, pa i stid.
enske se jo prije postaraju nego Judi. Ako je ena mlogu icu
posaranivala, pa makar i mlada jo bila, pobabi se. Nosi debelu kouju
od konop|aa sa malim zainom, pokriva se krpom, ili savletom, a
na vrat mee samo mrke marame. Didaci i babe paze strogo, da se
u kui dre stari obiaji.
Doklegod mogu, idu i babe i didaci na kuni poso. Kad ve iz-
nemognu, idu didaci za marvom, a babe pomau redui i predu
snajama, ili kerama po itav dan. (Eai i loije poslove, dok jo
malo vidi, a kad joj se oi zasine, sidne uz furunu, pa prede od
jutra do mraka. Drugi ve i legnu i spavaju, a baka jo zvrna vre
tenom. Malo legne, prospava sat, dva i siti se svoga roda i svog po
mlatka, pa prui lea, zatakne preju i prei iznova, samo da ne po
ale mlai, da jim baka malo prede. Tako se bave do smrti; pre|u
malo koja ena ostavi, doklegod isto moe. Kad ena ostari, dadu
joj da radi onaj poso, koji joj je bio prvi u maloi, mora opet
dieu uvati. Ne moe u po|e, pa skupi kuansku icu oko sebe, a
omota patriee oko ruku, pa se Bogu moli, kupi iieu na krilo, ui
ji svete pripovisti i molitve, ui ji, kako treba tovati starije, a ica
sluaju baku, dok pripovia. Posli ica ko ica, svako sebi. L.)
Kad diaci nisu ve ni za marvu, ostaju kod kue priko zime, a
na prolie, pa do jeseni idu napajati marvu, ako je u panaku, a
nema drugog, da to radi, ili su kod ela.
Dok didaci mogu raditi, dotle i zapoviaju u kui. Kad ne mogu
raditi, onda se i slabo brinu za kune poslove. On pomae, dokle i
kako moe. Ipak ji mlai pitaju za savit. Diaci side u proelu uz
gazdu. Ako dojde gost, to oni uz gazdu sa gostom jedu i piju, a
364 J . LOVRETI,

drugi moraju na poso. Imade i toga dosta, da didace ne pitaju ni

za savit, nit se ko na ni obazire. Ako se za to u selu uje, to drugi
se|ani jako zamiraju1.
Ako su sa svojima mladima nezado vojni, kazat e to samo prid
poznatima i prijatejima, al prid stranima ne e.
Didaci i babe ne boje se smrti. Proivila, ili proivio sam dosta
i dobra i zla, pa sad samo da je jo lipa smrt." Samo ne vole dugo
bolovati i toga se boje: Nita se ne bojim, samo duge boje. Umrit
se mora, pa neki prije, neki posli, al duga boja moe me s mojima
na as smrti zamiriti."

ivot prema zanimanu i imetku.

Pastiri. (J.) Ako ima dosta Judi i momaka u zadrugi, onda su oni
pastiri: jedan je koija, drugi teak ili volar (ili: kod volova), trei je
govedar, etvrti svinar, a slab didak, ili eak je oban kod ovaca.
Samac dri male opore, pa uzima za pastire deake od dvanaest
do esnaest godina. Ako dri samac puno marve, juzima za pastira
odrasla ovika.
NajboJe su plaeni koijai, jer ti i pojske poslove rade. Dobiva
godine 4080 for., opanaka, koliko podere, dvoje obojce, jedne
prtene i jedne suknene, i prane. Svinar dobiva 4050 for. i opa
naka, koliko podere, i prane, ako je odraso covik; ako je deak, ili
momak, dobiva 2035 for., opance i prane. Govedar dobiva, koliko
i svinar, samo to ne dobiva opanaka. obani dobivaju najmane.
Ako je odraso, to je obino, dobiva po 30 for. godine, a ako je
deak, ili momak, dobiva po 20 for.
Ako je pastir ukuanin, obuen je ko i drugi, samo to u prolie,
jesen i zimu ne ide nikada bez kabanice.
Kabanicu pribaci priko lea. Priko ramena je privisio torbu, a u
ruki ima oban kuku, svinar kangiju, govedar tap (si. 39.2), a volar
i koija nose uvik sa sobom sikericu priko ruke. Osim volara i ko-
ijaa imade svaki pastir ostrag na kajiu od torbe obisitu tikvicu
1
Kad staro (misli: baku. Ur.) ve ne moe da radi, zatiplu ju svi
u kui. Obino je tako bilo u drubi, di nije imala ceri u kui, no u
selu digod udanu. Sinovi uz snaju, pa na mater i zaborave, a snaja
s drugim enama u kui, ni ne zna da ima svekrvu. Sad se vie svoji
svojataju, otkad su samci, jer snaja, oe li, ne e li, mora sa svekrvom
lipo, kad drugog nikog u kui nema. L.
2
Napis na si. 39. ima biti ovaki: oban, svinar, ora (ili go
vedar). Ur.
 OTOK: IVOT. 365

ili kepiju za vodu. Yolar nosi veliku tikvu uz plug-. Ako je pastir
sluga, nosi se s poetka ko u niovom kraju, a posli se nosi ko i drugi
|udi. (Kako su obani opremiti, kazuje ovo riiovo pocikivane u kolu :
Sijii opanii, Torbetina s dugmetima,
S tri prsta kajiii, Kabanica s rogom,
Poe do zenije, Lubit u se s tobom. L.)
Ako je mrsiak, dobije svaki pastir komad slanine, ili suvog mesa;
kruva si odrie, koliko oe, a u torbi ima uvik bila i crvena luka.
Liti ima zeleni krastavaca i zelene paprike, pa voa, zeleni kukuruza
i bundeva. Dan posli sveca dobiva pastir kolaca u torbu. Pastir rua
i uina na pai iz torbe, a na veer s drugovima kod kue veera,
ako marvu tera kui priko noi, ili na stanu svi pastiri zajedno. Koji
pastir prije s marvom na stan ojde, taj prvi veera.
Pastiri spavaju na stanu: mlai po dva u krevetu, a stariji sam.
Liti spavaju koijai kod kona, a teak kod volova u panaku.
Ako ima vie pastira na stanu, to jedan ostane i pazi na marvu
u subotu na veer, ili u oi sveca, a drugi idu kaci, da se prisvuku
i da onom na stanu donesu kouju. Kad su momci kod marve iz
zadruge, to ji u oi sveca, ili nedije promine, da mogu u crkvu i u
kolo ili gaj dima. Svi pastiri moraju u crkvu na polnoku na badnak,
i na Veliku subotu.
Pastir po danu pazi na svoju marvu, da ne naini potrice. Ako ji
se vie sastane, a to je uvik, kad su samo mladi j|udi kod marve,
igraju se uke, vare i drugi igara, ili igraju i skau. Stariji posi-
daju u kolo i razgovaraju se.
Pastir rua i uina na pai. Naloi malo vatre, napravi si od ibe
raiii, natakne na rani slanine, naree kru na riite, pripee sla
ninu uz vatru, pa kad pome mast curiti, pusti da curi na kru1.
Neki znadu kru prije uz vatru popriti i bilim lukom namazati i
onda namastiti. Ko je lin, pa ne e slanine pei, jede je prisnu, samo
posoli i popapri. Ako je post, naree i nasoli lukovicu crvenu, pa
slatko s kruvom pojede. Na pai znadu pastiri pe kukuruze, bun
deve i breskorke, a znadu i ribe uvatiti i na raniu ispei. Ako je
vrime od gjiva, a pastir je u umi, trai gjiva i ispee ji na ari,
malo ji posoli i jede. Nekada su pastiri pravili na pai tapove,
1
Stariji obani varaju mlae, da onaj nema due, ko bode slaninu,
pa siromaki pojedu slaninu punu masti, a boja je, kad se dobro ispri,
pa i kru bude mastan. Nikoji se mlai dosite, pa kau: Ja bodem
noem, a no nema due". I u podne opet jedu tako prenu slaninu
nad kruvom. L.
366 J . LOVKETI,

frule, dvojnice, pleli koare, pravili preslice za popreane pamuka,

arali tikve, tukvane i kepije, a sad je to skoro pristalo, jer nije
poje ogradito ni sve pod ugarom, ve se sije priko reda, pa mora
na tapu stajati.
Svaki kraj sela imade svoje nive i livade, pa ako pastiri iz drugog
kraja dojdu na niove zem|e, znadu se posvaati i potui.
Zanatlije i trgovci. (J.) Kod nas imade devet kovaa, tri ko
lara, tri tilera, dva pintara, jedan kouvar, jedan uster i jedan
arac, dva cimermana i tri zidara. Ti su izueni majstori i plaaju
obrtnicu". Kovai imadu svoj vigan, kolari, tileri i pinteri imaa
svoj verJctat, drugi rade u sobi, u kojoj stanuju. Svi izueni maj
stori zovu svoj alat nimaki.
Majstori se veinom i svaki dan; i u svetac nose civilski, 7al ji
imade, koji idu u gaa i kouji ko i drugi. Obino svaki dan nose
papue, zimi izme, a neki, osobito kovai i kolari, nose i opanke
svaki dan, a u svetac se nose svi civilski.
Majstori rade ili na poeh, ili novo za gotovo. Kojima rade na
poek, raunaju malo skup|e svoj poso. Majstori, osobito oni, koji
imadu svoje kue i malo zemje, ive dobro i boje od sejaka. Oni
bez kue i grunta ive gorje.
Kod nas imade est duania; tri dre domai Judi, a tri Jude.
S Judama ive Judi boje, jer kau: Ako me vara, vara me Juda.
Ne u da me varaju nai, koji iu vie od Juda".
ene, koje znadu liiti. (J.) Lie rane: od crva, micine, abu
i druge rane. ivinu teko lie, al u poetku lie. Za te se ene
znade u niovom selu i u okolici. Ko nastrada, dojde k noj, a ona
kae, ta zna. Napravi mu travu ili flaster, pa mu ree, kako e za
vijati, kako e ranu prati i kakog jela ne smije jesti. Posebnog imena
nemaju, jer niti su kartarue, ni vraare, ni vitice. Kod nas nema
ena, koje bi samo od toga ivile. Take su ene potovane. Ima i
Judi, koji znadu liiti, al oni lie samo marvu. Za likove se malo
plaa: Ako ti pomogne, dat e mi, to je pravo; ako ti ne po
mogne, nek bude Bogu na falu i slavu". Ako lik zbija pomogne,
plati joj se etiri, ili pet seksera.
Gaj dasi. (J.) Kod nas imade gajdaa, egedaa i tamburaa. Graj-
dai su sejaei, egeai cigani, a tamburai mladi momci. U svato
vima sviraju gajdai, a plati jim se po dva forinta; toliko se plati
i ciganima egedaima. Uz to dobije gaj da otarak na prdajicu, a ci
gani na egede. Cure znadu pogoditi gajdaa, ili egedaa, da jim
 OTOK: IVOT. 367

svakog sveca i neije svira u kolu. Mora svirati od Uskrsa do ad

venta, a svaka cura mora platiti za to vrime po dva, trido pet sek-
sera. Tamburai sviraju u kolu zabadava. Gaj da ima svoju kuu i
grunt, pa radi, a cigani ive po ciganski.

SI. 45. Otoki gajda. SI. 46. Gajda u svatova s otarkom

na prdajici.
Sirotica i sirota. (L.) Ima sirota dvi vrsti. Prvo su one sirote,
to nemaju blaga i odila spram drugi vrnaka u selu, ili ive u
siromani, kua, ili moraju izraivati, kru i odilo. Drugo su sirote,
kojima su roditeji pomrli. Zovu ji sirote, ma najbogatije bile u selu.
Sirotina. One sirote, to su siromane, odivaju se sad drukije, a
drukije su prije. Prije je bilo siromanima teje, jer ako je kua
siromana bila, morali su ukuani raditi za kuu samo zato, da se
prerane, nisu dospivali svome poslu, a nije bilo tako ni zaslube
ko sada. Bogati, su ivili u veliki kua, ene su jim redovale dva,
tri dana u misecu, pa su mogle same sebi dosta naraditi, tako, da
je sirota bila e|na posla, ako je i dospila, da drugome radi. Danas
nema veliki kua. Bogatije ene , odivale bi se lipe od drugi, pa
zato siromana ima posla, kad oe, a ni sirota nije u drubi, nego su
to same samice, pa ono dva, tri jutra svoje zem|e brzo obradi, a
onda sidne i zasluuje novac radei drugome. Kukavna je to zasluba,
ali i to je boje, ve da sirota sidi skrstiv ruke.
368 J. IiOVRETI,

Taka sirota nema ni stoke, da je u poje tira, nego kad sredi svoje
pojske poslove, pomae bogatijem u poslu, da zaslui rane za zimu;
ide, pa nadnici, da mu koji novi' kapne, da ima odakle porez na
miriti, a ako to suvina ostane, kupi eni pamuka, da tka, pa da
ponovi i sebe i nega. Ako ima dice, tedi on, pa na sebi mee
zakrpu na zakrpu, samo da dite moe ma kako poeti, da sebi oila
skriadi, a posli e i dite drugome raditi, pa i sebi koupcu nabaviti.
enske su nigda jadnije divovale ve sada, ako su bile siromane.
Koja nije imala od starine, a niti roda, da joj pomogne, a sama
morala u siromanoj drubi raditi za ono malo rane, nije ni divovala,
no u svojoj sirotini ekala, da je zaprosi onaki siromak, ko to je i
oni. Dikoja je divovala samo godinu, dvi prije udaje, ali se je po
znalo i u crkvi, iz kake je kue1. ;
Sad svako ensko i muko dite ide u kolu, pa ne bude divje.
Nauci med dicom raditi, pa ako ne pomau roditeji, izraditi e samo.
Prije nisu svaku sirotu ni primali u kplu, jer vele nema u
emu da u kolu doe, pa je dite i ostalo divje, a nije ni znalo, da
treba med svit izai.
Istom, kad bi se sirota uvela ko nova mlada u crkvu, vidilo se
je, da su bogate u bojem ruvu. Sirota je zavijena u tursku amiju,
a bogata u zlato; na siroti stara, poguvana svila, ili kake jadne
vunene maramice, a na bogatima uti; u sirote potpregnita.vunena
suknica, a pod nom jadni skuti, a na bogatoj gore teka svila, dole
tanano tkane.
I sad jo prije pet, est godina poznala se je sirotnija nova mlada
od bogatije. Sirota nije mogla nabaviti svilenu suknu, dok je bila
divojka, pa kad se udade, ne moe u svilenoj sukni ni mladovati.
I bogatije nemaju vie svileni sukana ve jednu, ili dvi, ali one, kad
mladuju, jedna od druge posudi, miriaju se. Sirota ne moe posuditi,
jer ne moe Jubav |ubav|u vratiti, pa zato mladuje u vunenoj sukni.
Spram vunene sukne nije ni zlatara amija, nego taka sirota povee
glavu turskom amijom, a bogata ide u crkvu u zlatu i svili.
1
Prije deset, dvanaest godina doo sam u Otoku Kalavarinima u
kuu, pa spazio u trimu vrlo lipu novu mladu. Zapitam odma divojku
iz te kue, otkuda je nova mlada, a ona ree, da je iz Otoka. Zaudim
se, da je znao nisam. E, veli mi divojka, sirota je, pa nije ila
u crkvu". Tako je ta probavila svoje ivovane uvajui tuu icu,
naniei drugome, uvajui tuu kuu, dok domari ne bi doma bili.
Danas ne znam, ima li u Otoku taki divojaka.
 OTOK: WOT. 369

Danas sirota ne sirotuje ko prije, samo ako zna raditi. .Prije su

enske iz siromani kua obino ile u velike kue, da budu ici
dadije. Danas je divojeieama ao, da tako Bogu dane kradu, jer e
nosajuci ono tue dite nauiti da besposlici. Siromana divojiea ve
koli radi drugomu, da dobije staru koujieu, a kad kola proe, to
su prve radenice u selu, pa rade i skupje poslove, a ko vidi, da jim
ruke vride, jagmi se za nima, pa one rade drugom, a narade i sebi.
Koja je sirota, da ne moe kupiti zlata, a radei drugima ne do
spije, a naradi sebi, ta kupi gotovo odilo od drugi. Udade li se
koja Otoanka za majstora, ili maneg gospodina, ne treba joj ruvo,
pa ga proade bu za to. Ove sirote pokupuju to, pa kad ji vidi
u crkvi, ne zna, da nisu same naraile, a nisu skupo platile, samo
vidi, a su odivene ko druge.
Tue odilo kupuju najgore sirote, jer je i siroti, samo ako je iole
bo|a, sramota, da se novi u tue. To je, ko da je i tuu.kouju
obukla.
Tako. one kadgod pivaju:
Sirota sam, ko e me uzeti!
Ne u diki ijade oneti,
Ve stotine iz ve sirotine.
To misle na ono nikolikp dukata pod vratom. Pa zar je jedanput
bilo, da divojka u dukata divuje, a golovrata mladuje! I to je bilo
vie, kad su bile velike kue, pa su se nadmitale divojke iz iste
kue, da ima svaka jednako dukata, pa mora onda i tue poviati
ona, koja toliko nema1.
Sirota. Ako siroe nije iz velike kue, nego ima u kui strica i
strinu, ili didaka i babu, brinu se ovi za to dite misto pokojni, pa
kad nemu to uine, ko da cine pokojnima. Ima i sad u Otoku
mlogo siroadi, ali nikad kod samca nije sirota tako zatepena, ko
to je u veliki kua bilo. Kod samca radi sirota samo samcu, pa je
samcu i sramota, da mu sirota i prid svitom sirotuje, a u drubi je
siroe svima robovalo, al svakom pomalo, a nikom posve, pa bi se
i govorilo: kome radi, nek te i odiva.
1
Jednom je jedna sirota u Otoku batinila novaca, pa svezala pet
veliki dukata pod vrat. Odma su joj divojke u kolu zapivale:
to je G-ula na dukate ola,
Kao da je iz careva dvora,
Ve iz tale ko i druge ale.
To jim je bila ko sramota, sto divojka iz male kue vee pod vrat
velike dukate.
370 J. IiOVRETI,

Sluge. (X) Za & pas sluge od 18 godina do

50. Sluga mora orati, r]ati, voz tovariti, snopje bacati i sve tee
poslove raditi.
U slubu ide sirotina, ili siroad bez oca i matere do 24 godine,
makar i imali kuu i zemju. Nai kau: Nije sramota sluiti, ve
krasti." Dobar sluga za poso dobiva od 40 do 80 for. plae na go
dinu. Ako je sluga pouzdan, smatraju ga ko ukuanina. Sluge jedu
zajedno sa gazdom, odiva se ko i drugi sejaci, spava u sobi sa
gazdom, al mu je krevet ili u zapeku, ili za vratima. Ako ima
vie ena u kui, onda poredua prostire slugin krevet, a prisvlae
ga ene redom. Ako je u kui samo jedna ena, onda ona ima
brigu s krevetom. Ako gazda ne moe, ili ne e u mobu, svatove,
ili na karbine, poaje misto sebe slugu. Ako sluga rado ide u crkvu,
gazda mu ne brani. Sluga dobar i pouzdan moe mlaima ukuanima
i zapovidati.
Ukuani stariji od sluge zovu ga imenom (str. 323.). Mlai uku
ani zovu ga baom, iom, ili didahom, kako je ve star. Sluga
zove gazdu ili prosto gazda, al to je ritko, ve prama gazdinima
godinama: baca, ia, ili didae, a gazdaricu snaso, strino, ili baho.
Isto tako zove starije muke i enske, a mlae zove po imenu.
Prosjaci. (J.) Kod nas imade samo jedan domorodac, koji prosi.
Imo je kuu i deset jutara, pa je prorajto. Ne daju mu ba rado,
pa zato ide u druga sela, gdi ga ne poznaju. Ima jo jedan sulu-
dasti, al ni taj ne dolazi nikad u selo. K nama dolaze prosjaci iz
drugi sela, ili cigani cergai. Slipe i kjakave zovu slipci, a druge
zovu prosjaci. Prosjaci su zdravi Judi. Prije su darivali prosjake za
duu, a sad darivaju ene, a }ui ji istiraju. Slipci, kad prose, mole,
ili pivaju uz gusle, ili egede, a prosjaci promrmjaju togod. Prosja
cima daju po komodi kruva, ili mesa, ako je sutra post, a slipcima
daju kruva, slanine, mesa, sira i jaja. Imade i taki slipaca, koji idu
po po puta i pivaju, ili mole, a reue jim na put iznose, nika tanur
brana, nika mrsnog, ili bilog smoka (sira), a nika po jedno, ili
dvoje jaja, a darivaju za svoju i svojega roda duu.
Prosjaci spavaju zimi u birtiji, a liti na ledini. Slipci spavaju kod
cigani. Kod nas ne poznaju ni prosjaka, ni slipca, da ima svoju
kuu. Samo ergaiee idu od, kue do kue, pa prose, bacaju karte,
vraaju, al i kradu, samo ako mogu. Prosjaci zapiju u birtiji, to su
u selu isprosili, a za slipce ne znamo. Prosjaci se skupjaju u birtiji,
a slipci kod cigani. Ne zna se, da li imadu svoje drutvo. Ne zna
se niti to, da li imau svoj jezik osim cigani. Pripovida se, da
 OTOK: IVOT. 371

imae slipaca oeniti i da imadu po gikoji. i novaca. Dogodilo se

je, tako bar pripoviaju, da ergaice i ergai, a i slipci znadu
otrovati krme, ili ranenicu, da je mogu dobiti i pojesti, a pripoviaju
i to, da znadu pokrasti ivad, osobito guske i patke.
(Ako ko umre onako naiav u selo, skupe se se|ani, pa ga arane.
Znam, kad je vojska prolazila u Bosnu, da je u Otoku umro soldat
Magar prolazee kroz selo, pa ga otoke ene dale saraniti. Vele:
Da Bog dragi bude milostiv i naoj dii, da ne poginu tako u tu
ini". Siam se jo, da su ga barjaci pratili, i da su ene na bar
jake povezale otarke. To je sve ko lemozina; tako ene kau. L.)
Cigani. (J.) U naem selu imade cigani domorodaca; imadu svoje
kue, neki samo atrle (slabe kuice), a neki imadu i zidane kue.
Neki cigani su pravouitnici" imovne opine, jer su riiovi stari ko
soldati za granice sluili. U Privlaki ivi jedan ciganin, Tcapral Ma-
nojla, koji je bio kapral. Orni su, al ji ima ve i bili. Svi cigani
govore naim jezikom, samo malo pokvarito: Fajen Isus! Sta radite ?
Daj mi, eno, Bog ti dao sreu i zdravje, malo kupusa. Ubi e mi
oik, ako nema ta da jide". Ili: Bila sam na nivu, pa se o tebi
razgovaralo, a ja sam ti falila. Falim tebi i tvojoj dii".
Cigani se nose ko i domai, a sad mlai nose se vie eivilski.
Muki ne nose dugaku kosu, a ni enske ne nose bikuja upleteni
sa puiima, ve kosu smotaju u knedlu.
Cigani idu na nadnicu i idu mazat kue i druge zgrade; dre
kone i kola, pa idu u kiriju. Ciganke trikaju arape ili alampure,
idu na nadnicu, u ribu, pomau |udma kod mazana zgrada, idu u
majstorske kue kouje prat, sobe ribat, a starije znadu i prosit.
Mlae ciganke znadu sad vest, rasplitat i priplitat, lingat, pa to
rade. Al najvoli cigo, kad moe uzeti egede u ruke, pa malo svirati.
Nai ]ui se dobro slau s eiganma. Ne e cigo krast u svom selu,
jer zna, da e ga sejani pozlobit. Evo, kako cigo kae: Nemoj
hradit svoje selo; kradi tue selo". Al sad malo u krau idu, jer
se boje andara. Nit se nai ene s. Cigankama, nit cigani s naima,
jer je to sramota.
Ciganin mora imati kola, lipo okovana i lagana, i makar jednog
kona. To je negovo imane. Eoen je trgovac s konma, pa to mu je
uz svirane najmiliji poso. Jeftino kona kupi, jer nae na nem i naj-
mariu manu ili falinku, a dobro e ga prodat, jer niko ga ne e
pofalit, ko ciganin. Ciganska orma za kone ima puno kalanova.
Prije su neki cigani kopali korita, a zvali su se horitari.
372 J. LOVRBTI,

Ne zna se, odakle su se eigani naselili. Ciganski komije znadu

riiov jezik, al prid drugim svitom ne e govoriti.
K nama esto dolaze eigani cergai. Oni se razlikuju od nai cigana
po nosni. Nose okrugle crne kape, rekle i kamizole plavkaste sa ve
likima bilima pucetima. U bogati su puceta srebrna. U izme utaknu
plavkaste akire, izvezene sa cr
nima gajtanima. Oergai nose
dugaku i masnu kosu, a mlogi
nose i bradu. I enske, pa i diea,
ako idu po selu, nose izme.
ene propuste bikuje kraj uiju
na prsa (si. 47.). U bikujama
imadu upletene morske puie.
Oergai na kraj sela udare
cerge. Muki su kovai, ili ka-
zan^ije, a enske su prosjaci,
kartarue, i vraare, i osobiti lo
povi. Muki trguju s konma naj
vie. Pazare, al uvik na prido,
pa zato su mlogi bogati. Kad
SI. 47. Otoka Ciganka. vjge n e m 0 g U u jednom selu
varati i pazariti, naprte ergu na kola, pa ajd u drugo selo.
Gospoda. (L.) Otoani ne idu ni opini, ni kotaru, ako ne mo
raju. Ali ji esto rede, a kad odrede, da ide, ili e glava s nega,
ili e ii, kad ga gospoda zovu. K opini dolaze kako kad, a kotaru
idu obrijani i isto obueni, da ji pridstojnik ne nagrdi.
Gospoda gledaju u ovika ko s visine u nizu, a |udi u gospodu,
ko da zvide broje, l^udi su ovi, Judi i oni, a razdaleko su ko nebo
i zem|a. Vajda se ne e ni na drugom svitu sastati, kad se koleso
priokrene. K popu zalaze i od voje, i od nude. Ako je parok dobar
s gospodom, a ipak nije krvolok, idu, pa ga mole, kad ji nuda
tare, jer vele, moe jim pomoi. Ako parok ne oblizuje gospodske
anke, niti s nima iz jedne zdile ne kusa, poznaju |udi, da je misnik
s nima, pa su mu pouzdani ko svom ocu, jer vele: na je, dok trpi,
to i mi patimo. Ako je parok dobar gospodi, a rav narodu, onda
od takog nedraga bie ko od vraga. Badava i misa i pridika, kad
su paklene ruke i neista usta. Tu se samo u potaji uzdie i Bog
moli, da od naroda poast ukloni.
 OTOK! IVOT. 373

Vojnici (za doba Krajine. L.). Sirote su bili vojnici. Koji nije imao
oca, ili matere, sluio je za ilu kuu. Primali su ji od osamnaest
godina, pa ne pustili do pedeset redom za sve ukuane.
Svakog petka ili su na razredbu u kumpaniju. U subotu ili su
na odreeno misto, niki Savi, a niki regimenti. Tamo ji odrede, koji
e na koju potu. Koji su znali pisati, redili su ji u pisarne. Gazda
je avo vojniku, to e jesti, za nediju dana: tri kruva, komad sla
nine, kesicu soli, kesieu brana, kesicu gr; liti suva mesa, a zimi
sirova, tukvari rakije i uturu vina.

Kako ivu bolesni i nakazni Jui. (J.)

Bolesnike, osobito teke, niguju, kako boje mogu. u kui
ne e prigovoriti, ako se za bolesnika zakoje pile, ili koko. Ako
bolesnik ima blizu roda u selu, dolaze ga cesto prigledati i svako
neto donese. Bolesnik lei u sobi, pa im ko u sobu dojde, makar
i domai, prijde krevetu i zapita bolesnika, kako mu je. Kako je
dragi Bog dao!" Ako je bolesniku ve teko, znadu komije i kom-
ijnice, a i drugi, s kojima je dobro ivio, sve u rpi dolaziti, da ga
prigledaju, pa znadu pred bolesnikom govoriti: Ne e dugo. Vidi,
da su mu ve nokti oplavili; kako teko die! Popipaj mu samo
noge, ladne su ko led!" Bolesnik uti, pa pati. Ako bolesniku nije
ba jako teko, znadu oni, koji su ga poodili, na povratku, kad ji
isprate, ovako rei: Ta pa nije mu ba teko, al dao Bog, da ostane.
Oi su mu upale, pa se je sasvim izobliio. Al dobar je Bog. Vi
dua (ili vidio) sam toga i toga, tu i tu, pa joj je ba teko bilo;
svako je kazo, da ne e dugo, a on, fala i dika dragomu Bogu
nebeskomu, jo i sada i iv i zdrav!" Sam bolesnik, osobito ako je
star, eli si smrt. Bo|e bi bilo, da me Bog primi, ve to se tako
patim".
Ako je ko nakazan, epav, orav, gulav, ili sakat, to ga svako sa-
ajuje, samo u svai, ili u ogovaranu nabacit e mu na nos. Ako
se rodi dite nakazno, to svi roaci osim matere govore: Boje bi
bilo, da se nije ni rodio (ili rodila)! Da se oe dragi Bog da smiluje,
pa ga primi". Sirota majka na to, kad joj ve dosadi, odgovara:
To je Boja vo]a!" Krjavo, bolesno, ili nakazno dite zavole posli svi,
pa ga tim vie maze, da ne ositi svoga teka. Taki siroma podnosi
i sam svoje teko, a tii se, kako ga je majka nauila: Tako je
Bogo tio".
Bolesni na pameti. Onima, koji nisu pri svojoj zdravoj svisti
ili svojoj zdravoj pameti, kau: andrliv, suludast, luckast, ludost,
374 J. EOVRBTI,

nije treom vrjiJcom privrfiit, ili oinit blatnim obojkom. Ukuani

take trpe, a drugi se sprdaju s dima. Gdi je komu mrze, tamo
nima bre". Moraju i starijega i mlaega sluati, jer jim drukije
prigovaraju i kore ji, da za prav Boga kru jedu.
Potpuni luaci odaju po selu. Ako su mirni, trpe to Judi i daju
jim jesti. Ako su zli, pa ne dadu mira, otpremaju ji u pitaj u Yin-
kovce. Ukucani se stide, kad luaci po selu odaju, pa ji zatvaraju
i uvaju. Zle znadu i svezati.

Zloinci i drugi ravi }udi.

Zloinci. (J.) Kod nas imade ravi |udi, koji de drugom potricu
u rani, ili travi napraviti sa svojom marvom. Taki se rado svaaju,
psuju i osvetjivi su. Nedao Bog, da se nemu kaki kvar uini, jer e
zato znati i kotar. Taki se Judi drugi uvaju, jer se boje niove osvete.
S nima se goyori pod mora.
Znadu, osobito Jude, na kantaru malo privariti. Ipak se uvaju,
da ne bude mlogo. Ako ga uvate, da jako vara, ne idu vie k nima.
Lopova imade mali i veliki. Mali kradu, to mogu pojesti: voe,
zelene kukuruze, bundeve, al znadu, osobito pastiri, i puru, gusku,
patku, ili koko. Vieput ukradu od svoji, a vieput od tui. Svinar
e nabrati bundeva, ili zreli kukuruza, da narani svine, a koija e
to isto, da narani kone. Veliki lopovi kradu ovce, svine, a i kone.
To su obino eigani. Oni znadu izprazniti kuare te svu robu, oso
bito fine kou|e, svilene marame i pregae, pa muke kouje i odilo
ukrast. Bilo je i nai, koji su kone odvodili, al tima se brzo sudi.
Za godinu, ili za dvi umru obuti. To su oni, koji se rado kurvaju,
a nemaju nita, da kurvi ta dadu, ili se pobeare, pa po birtijama
pijanuju. (Tuinci kradu odilo, tkane, enske i muke oprave; po
robe kuare. To sve urade radnici. Na ji narod zove u poso; oni
spaze, di se to sprema; kada saznadu, di su jim Judi, onda kradu.
U jesen se dogodi, da od koga kone ukradu. To bude, kada Bavani
dou voe kupovat; onda ji Judi, ili ene vode od voke do voke;
vie se trefi, da i ne pazare, samo razgleda put, kojim e kone pro
vest, goveda i svine oterat. Kraa se sva dogaa u jesen i zimu.
Bilo je dva, tri put ovi zadrti dvadeset godina, da je koja ena od
koje dukate pokrala. G. L.)
U naem kraju bio ajduk Grlia, eiganin iz Novi Jankovci. ^udi
su ga se bojali. Ve dugo, fala Bogu, nije niko nikomu kuu
zapalio. Ako zapale, to zapale ili iz pizme, ili iz osvete. ;;;
 OTOK: IVOT. 375

%j\idi se znadu potui u diobi, u svatovima i u birtijama. Prije

sedam godina su se dva eovika, obadva pijanca, u birtiji potukli i
jedan drugoga na mistu ubio. Svadili su se zato, koji ima boje korie.
Ovdi nema spomena, da bi se ko sam ubio. ene na alost
ubijaju plod u utrobi. Znadu mloge rei, koje imadu jedno, ili dvoje
dice: Volila bi se pokrovom pokriti" i t. d. (str. 340.) Eda vi se
Judi drue med sobom.
Pijanice, svad^ivci. (J.) I u naem selu imade pijanica, vikaa,
svadjivaca i razbijaa. Imade pijanaca dvi fele: jedni idu u birtije,
pa tamo piju, kad kod kue nema; drugi piju kod kue, pa e se i
opiti, al u birtiju ne idu ili nikada, ili vrlo ritko. Taki e se opiti
na mobi, u svatovima, ili na karbini, ili ako ga prijate}, ili drug
pozove. Kad ima, pije; kad nema, ne pije. Evo, kako vele: Jak
sam pit, al sam jak i ne pit." Prije se nije moglo viditi pijane ene,
al sad se ve moe viditi ne samo pijana u birtiji, ve i kod kue.
To su obino najgorje kurve. Pijanci su obino vikai i svadjivci.
Ako nije pijanac, pa se ipak voli svaati, kau mu, da je
ili naprica.
Svodije i grinice. (L.) Svodile su poast u selu. Obino su to
bile nigda najlipe divojke, pa ji kogod zamamio i privario. Ako su
take divojke med gospodu zalazile i ondi svoj stid zaboravile, nauile
su i na boji zalogaj, i na boju kapjicu. Gospoda brzo zabave takoj
divojki. Ona se uda, a ne dobije kuu spram sebe, a rada, da i
posli lipo ivi, pa pojde gospodi za voju zavaati divojke, da moe
opet i ona s nima u gospodske dvore, i da se kad tad gospoa oko
ni kupe.
Take ene nauile su medeno govoriti, pa se divojke lako za-
mamjuju. Kad govore s onim, ko je pristojan, izvraaju oi, ko da
su neba e|ne, a im na oku spaze, da je ovik za trkom, ve mu
apu i spominu, to je najlipe u selu. Te su ene nauile jo za
mlada, da ji svako glede, pa zato vele: Uz ove mlae viit e i
mene". Sto je potenijeg u selu, sklaria se od ti ena, a i piva se
onim divojkama, koje one zavedu:
Teko travi, kuda vojska proe, Jer je svakog jutra ukorena:
I ivojki, koja sama doe, Da s vajala, ne b se namitala!
Bude taki ena, pa se u bratinstvo upiu, idu u crkvu, ispovidaju
se esto, a opet svoj zanat ne ostavjaju. To je ba i krivo, da ji
ovik odma ne pozna.
Dogodi se, da se takova ena i popravi, ali ko ju je prije znao,
ne viruje joj mlogo, nego je kude i sramotna je, doklegod je iva.
376 J. IiOVKBTTI,

I danas je ri u Otoku, kad vide divojku, da se nevajalo vlada, da

e ona zavaati druge, kad nu drugi ostave1.
Grinice se zovu ene, koje ubijaju porod prije poroda. ene vra
aju, kakogod znadu, da ne ponesu, a ako ponesu, gleu, da se lie
!
tereta.
ene prave same sebi likove, da ne raaju, ko to se piva:
to e, Anka, da ti Mile kupi? Malo luka, u loniu luga,
II e vina, il e medecina? U subotu da utroim dite,
Nit u vina, nit u medecina, U nediju da iactem tanka:
Ve bi krede iz novi duana, Seko Anka, to si tako tanka?"
Taka j Anka od svoga postanka!""
A i kupuju likove, jer pivaju u potaji:
Ne boj mi se, mila mati, Ja u kupit malo praka,
Da u rodit dite: Utroit u vraka.
Ako to sve ne asni, idu grinicama. Grinica svaka znade dobro
trti, pa joj ene dolaze i onako, kad malo obole, da ji protare, pa
da ozdrave. Tako se to pravo ni ne zna, kad zablude k noj radi
zla dila.
Koja ena ubije tako porod u sebi* kae se, da je stroila, utroila
ili stratila. Koja ne ini zla, pa ipak porod u noj pogine, veli se,
da je povrgla.
(J.) Kurvara i kurvi imade dosta.

Vjerski ivot. (J.)

Svi domoroci osim cigana su rimokatolici. Cigani su pravoslavne
vire. Mlogi nisu ni krstiti. Prije nego se dignu iz kreveta, mole }udi,
ene i ica, pa makar samo Oe na. Mlogi mole, kad se umivaju,
ili briu. Prije i posli jela moli se svako. U nekima kuama bio je
obiaj, da se prije i posli jela izmoli Oe na i Zdrava Marija na
glas. Prije spavana se svako moli. Ako je sluga u kui, pa ukuani
vide, da se ne moli, napanu svi na riega ko na bilu vranu, osobito
ene, pa mu ne dadu mira, dok ga ne naue, da se moli. Joj, Boe,
prosti! Zar si ti krteno ejade? Ta ti si gorji nego marva! Kako
bi se jelo, da se ne moli! Ne e ti s nama jesti, ako se ne e mo-
1
Nepotene ene govore, da je dobro, da ena nosi u nutarnem
gepu tukvanic rakije, a u vanskim gepovima u desnom ibica, a u
livom britvicu. Sud s rakijom zato nose, da mogu ponuditi rakijom,
kada skobe koga poznata, a ibice, ako dobije u mraku od koga no
vaca, da moe poznati, je li novac pravi. Britvicu nose, ako ji inoca
skobi, da se mogu obraniti.
 OTOK: IVOT. 377

liti. Idi ti jedi sa psima, ili makama, ili sa svinama. I one se ne

mole". Gazda ga znade opomeniti, da to nije lipo, nit je to obiaj
u negovoj kudi, pa ga isprva lipim nagovara, da se moli. Ako to
ne pomae, otiraju ga. Ako je u kudi cura, to je nezina zadaa, da
takog Judu obrati. Zimi sidnu pod furunu, pa ona moli prid nim,
a on za nom, dokle ne naui bar Oe na, Zdravu Mariju i Aneo
gospodni. I pastiri na pai mole se prije i posli jela. Malo ji ima,
koji de pod kapom jesti, samo ako vrime dopuca.
U crkvu ne idu samo oni, koji su dragim poslom zadrani, ili
koji su tako siromani, da nemaju u em. Ispoviaju se skoro svi
odrasli. Ako se dogodi, da se ne ispovidi u selu, to ide u drugo
selo i tamo se ispovidi. Postove obdravaju strogo, osobito stariji.
Mlai poste obino samo petak, a stariji i subotu jo i sada, kako
je bilo u staro doba. Kad su zapovidni postovi, poste svi sridu, petak
i subotu. U post jedu samo posna jela bez kramice masti. Sad
imae samaca, koji zafrigaju ili zaprgaju madu. l^udi de kadgod
primrsiti, ali ene ne de nikad, osobito starije. Imade i danas, oso
bito starijeg svita, koji poste itavu korizmu, pa ne de ni nedije, ni
sveca primrsit. Gospi: k svetom Luki, sv. Ivanu, sv. Eoku i drugima
idu esto, osobito enske i to starije, a rie Judi. Nai idu ak u
Makarsku u Jud. Obino se moli iz pobonosti. Isto tako idu i u
crkvu i gospama, samo mlade ide esto i zato, da pokae svoje ruvo.
U svakom selu imade po nikoliko osobito poboni, i to vie ena, ved
|ui. Imadu svoje drutvo, a zovu se bratimi i bratinke. Priko zime
kupe se u pojedine kude i tamo mole na glas krunicu i pivaju po
bone pisme. Priko lita mole to od drugog do treeg zvona u crkvi.
Osobito pobone u erkvi, a svadjivce i lajavce izvan crkve dignu u
sprdnu. Ko je poboan i kod kude i u crkvi, toga svako postaje i
rado slua. Kod nas nema }udi bez vire. Imae ji, koji nisu po
boni, al to su i drugaije Judi zla glasa.
U naem selu nema nikake druge vire, al ima u blinem selu
Oroliku, a to su Nazarenci. Poznato mi je o toj viri samo to, da
rado dile milostinu.
kola. (J.)
U naem je selu utemejita kula god. 1830. S poetka je imala
dva razreda. Ili su u kulu i muki i enski po dvi godine. S po
etka su rade slali muku dicu, da se naue itat i pisat, to de mu
ko soldatu biti od pomoi. Samo gazde slali su i ensku dicu. Danas
aju rado svoju dicu, samo ako ikako mogu.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 25
378 J. LOVKETI,

Od vremeni }udi imade jedva jedna treina, koji znadu itat, a od

mlaeg narataja imade bar dvi treine, koji znadu citati, a mane je,
koji znadu pisati. I od ti je mlogi io u kulu i dobro uio, al je
posli zaboravio, a osobito enski svit. Od dice moe se kazati, da
svako deseto ne zna citati ni pisati, ako ubrojimo ovamo i cigane.
Dok nije bilo kule u selu, morali su, osobito bogatije zadruge,
slati muku dicu najprije u Otok u kulu i to do godine 1830. Da
naue nimaki, morale su bogatije zadruge i posle te godine slati
svoju muku dieu u nimaku kulu u Otok do godine 1843., a posli
toga u Nimce sve do ukinua granice.
U staro doba itali su kalendare, molitvenike, ali najvolili su Sa
tira", pa Kaia i narodne pisme. Pisme o Krajeviu Marku bile su
tiskane irilicom, pa su mlogi stari ta slova nauili sami od sebe,
samo da mogu itati. (Za udo je, da sad, kad u kuli moraju iri
licom uiti kroz najmane tri godine, za pet godina sasvim je zabo
rave.) Satir Eelkoviev i Kaieva pismariea nalazi se u mlogima
kuama. Bide se nalaze narodne pisme o Krajeviu Marku. Mlai
narataj ita kriige drutva sv. Jeronima, pa ima dosta pretplatnika,
a mlogima preasni gospodin zaasni kanonik i upnik Karlo pl.
Strui ti kriiga poklana. Ove su se godine estorica pritplatila na
narodne pisme Matice Hrvatske".
Izim ugovora i porcijaica nema stari pisama. Sto je bilo, to je
granica oduzela prije 48. godine. ]/udi niti su znali itati, niti su
ti pisama razumili, pa nauni na zapovid, donio je svaki, to je imo,
svomu kapetanu. Kud su spisi, ne zna se. Da je bilo, dokaz je, to
je bilo nemea, koji nisu morali rabotiti, ko drugi, a neme je moro
biti sara.
Obiaji.
Svakidani obiaji.
Obiaji kod jela i posla.
" Kod jela. 1. Na siniju prostru bili stojnik, a ima, ko nita ni ne
prostre. Na siniju se donese jedna zila, pa nigdi ukladu sebi u
zdiliee, a nigdi jedu svi iz jedne zdile. ^udi i ene sie, a momci
i divojke stoje ukraj sinije, pa stoje jedu. Mala i velika dica side
za malom sinijicom.
Prije jela'se mole nigdi na glas, nigdi potijo.
Posli molitve rekne svako: Boe, blagosovi, nasiti me i naspori
me!"
 OTOK : OBIAJI. 379

0 ruku, uini, ili veeri sidi u proeju najstariji kuni ovik,

a|e do nega siaju drugi. Najmlai ovik ree kruv i dili ukuanima.
Ako ko pojede svoj komad kruva, ne smije si sam odrezati, nego
mora moliti koga starijeg, da mu odree. Komu ostane komadi
kruva iza jela, mora taj komadi spremiti, da se ne baca ni ne po-
tipje. Ako kru kod jela spade na zem|u, rekne se: Boe, pomozi!"
Kru se sa zemje digne i po)ubi se. Meso ree kuni gazda. On mora
gledati, da riemu ostane najmarii komad. Onda se zna, da je pravo
dilio. Ako gazda sebi i jo kome boje voli, kunu ga ene, pa vele:
Vile ti taku kuu! Blago gazdi i onom do gazde! Niova je ajka i
zasida, a nama, to udile!"
Za jelom ne treba oguati, nego neka se jede brzo, jer vele,
kakav je ko na jelo, taki je i na poso.
2. Svi piju iz jednog korova, a korov stoji pod smijom. Pije se,
kadgod ko oedni, ne zamira se, pa ma se ejade za svakim zalo-
gajem napilo. Ako piju rakiju, piju redom iz tikvice, tukvania, ili
stakalca. Ako piju vino iz oke, opet piju redom, a jedan drugom
nazdravi: Zdrav bio!" Drugi odgovori: ivio!" Bi: Bog te po
zdravio!" Ako piju iz ae vino, kucaju se i nazdravjaju. Vodu piju
u kui iz rga. Eg stoji uvik u kablu, di se voa dri.
Nije lipo, kad se kome kod jela poriguje, Kau, da se je prijio.
Kad se kome tuea pri jelu, vele: spomine ga niko, ili se napije
voe, da mu ne prisia zalogaj, pa tucaviea proe.
3. Kad poimaju pod sime orati, poa|e jim se pogaa u poje.
Oni je raskinu i govore: Koliko ove godine iroka, toliko do godine
debela".
4. Kada teaci oru na riivi, pa jim ruckonoa donese ruak, pa
kada ruaju i ruckonoa povrze svoje lonce, pa uzme sud za vodu i
ode, da jim donese vode, teaci, ako je to jela ostalo u loncu, bace
jelo i nameu u lonac zemje, da redua vidi, kako je orane.
5. Kad redua u jutro vatru loi, moli: Leti kri priko kue.
Nije kri, ve je bran. Brani boe ovaj dan nau kuu. U noj su
etiri ugla, u svakom sii po aneo, u ogaku Marija krilom kuu
pokrila, svetom rukom prikriila, ne bi 1 mi se vatra razgorila, da
mi ne bi kua izgorila".
Kod domaih poslova. Kod gradna. 1. Kad se nova kua pravi,
kuni gazda prikrsti na svakom oku po dvi slamke. Onda se zna,
a je teme! k ^ e krten i blagosovjen. Kad slamke prikrste, posvete
iemej svetom vodom.
*
380 J. LOVRBTI,

2. Kad temej kopati, zakoju koko, da okrvave teme}, da

budu sretni i blagosovni.
3. Kad se teme} kude kopa, bace kueani u teme] bakrena novca
i aju [dieu, da kupe. Onda jako iibaju dieu, da pamte, kad je
kuda graena.
4. Ko je pizmen, ubije psa i i zakopa komiji u teme], da
se ukudani koju ko psi i .
.fNeko ubije samo i zakopa u temej, da kudani budu
mravi ko .
6. Neko zakopa no u teme], ne bi li se oni u kudi na noeve
tukli i boli.
7. Kad zgradu diu, pripravi se grana. , granu se obise svilene
marame i toliko otaraka, koliko je majstora, da svakom majstoru o-
pane po otarak. Cim prvi par rogova na zgradu podignu, priiju na n
granu i pucaju iz pitoja. Kolikogod posli pari rogova podignu, uvik
po pitoj izbace.
8. Kada stanu rogove letvati, mora se odma pie oneti majstorima,
da se ne bi letva na ritko prisila, pa bi krov prokisavo.
9. Kad se usele u novu kudu, obeaju se kojem svecu, da de na
taj dan biti blagosov. Ako misnik blagosovi kudu, budu pri blago-
sovu svi roaci i prijateji. Gotovi se , pa kad je blagosovjeno,
veeraju, piju i nazdrav|aju govorei: Sretna bila ova kuda, pa ne
dola do rasuda; u noj se kotilo, plodilo, rodilo, pa dugo i sretno
ivilo!"
Kad rakiju pehu, pivaju:
Oj rakijo, po glogu rodila,
A kui|a enile ne probila!
Oj rakijo, moja likarijo,
Dokle pekla, dotle nam i tekla!
Kod zajednikih poslova. (Mobe.) U mobu se zove, kad se
zgrada gradi, kad se kosi, ino kupi, vri i ane.
Kosci (gl. str. 308). Kad sunce zajde, nadnica izajde, i kosci do-
vruju. Idu kudi na veeru, pa pivaju:
Otkako su kose zakosile,
Od onda su ene zapostile.
Kad dou kudi, ko je jako umoran, napije se rakije, pa ide spavat.
Drugi ostaju na veeri.
bude: orba s rezancima (ova, ili od ivadi), maune (ili
krompir), meso kuvano, meso sa salatom, kolai slatki i u
 OTOK: OBIAJI. 381

kiselo, kolai mueni, pite. Budu i gajde, pa oje sva mlade iz

sela. Igra se i piva do niko doba noi.
Ako je livada daleko, idu na kolima na konak i ponesu sve sobom,
to treba za jelo, a onu no ispeku ene tisto, pa se ti kolai u jutro
nose koscima. Kuvarie ponesu kosci sobom, pa kad ena u jutro
donese kolae na livadu, onda jim ondi kuva ko i kod kude, a druge
ene kod kue spremaju veeru.
Kosci idu tako od mobe u mobu redom, dok ne pokose sve livade.
etva. Divojke ne pletu ua (str. 308.); divojke ostanu kod reue,
a ene odu plesti ua na uaru.
Kad razor svre, zagrle se i idu, otkale su poeli eti, pivajui:
Na kraj, na kraj, mobo moja, Ladole mile, oj, lao, oj!
Ladole mile, oj, lao, oj ! Lana voda, mlad vojvoda.
Na kraju je ladna voa, Ladole mile, oj, lao, oj!
Kad moba doine, vezao svee poslidni snop i ispravi ga komice
na zem|u, pa pozabadaju sve srpove u taj snop. Vezao klekne i po
zdravi Gospu, a drugi poklecaju oko snopa i mole za nim. Kad
ustanu, najstarija ena proturi ruku kroz snop do dole, pa zagrabi
u ruku zemje; tu zemju svee u maramu, pa uva za lik od mater
nice: malo te zemje raskvase, pa napajaju bolesnoga.
Kad ta ena dokui zemje, izvlae klas iz strnike, pa pletu vinac
i pivaju:
Diva OHva ito doela, Onaj nosite u nae poje,
ito doela, tri vinca splela, Ne bi 1 nam pole rodilo bo|e;
itom ji splela, vinom zalila. Koji je splela vina lozice,
Prvog je splela ita penice, " Otaj nosite u nae brdo,
Drugog je splela vina lozice, Ne bi 1 nam brdo rodilo boje;
Treeg je splela zdravja, veseja. Koji je splela zdravla, veseja,
Koji je splela ita penice, Otaj nosite u nae selo,
Da nam je selo zdravo, veselo!
Kad vinae dopletu, odreu rojte sa tkanice i svezu vinac, pa ga
metnu na kapu vezau i idu kui na doSeonicu. Pivaju1:
1. Sunace se lugom, kralo. Dok ne rodi vrba groem,
(Ladole mile! Oj, lae, oj!2) Suvi javor jabukama,
To ne bilo jarko sunce3, Bili pelin bunivama. 7
Ve to bio brat i seka. Mudra bila mlaa seka ,
Seka bratu poruuje4: Kitila je 8
vrbu groem,
Dojd do mene, moj brajine6! Suvi javor jabukama,
Ne mogu6 ti, seko, ojti, Bili pelin bunivama.
1
Ovu sam pjesmu i sam zapisao u Komlatincima. Sitne razlike do
dajem ovdje. 2 Iza svakoga retka. s sunce jarko. 4 progovara. 5 brajone*
6
Naglas ovako: ne mog-ti. 7 Al je seka milostiva. 8 nakitila. Ur.
382 J. LOVEBTI,

2. Sunce zajde, stra me najde, Nit je vila, nit je zmija,

Nita cikom pocikiije. Ve ivojka savezana:
II je vila, il je zmija? Bile ruke tiriplikom1,
Crne kose s gajtanima.

X 4 B ^ -A

3. Mlad na konu blie sela, Na snaicu namiguje:

I u selu ogan gori. Oj a, oj a, snao moja,
Diver s kolom pomaje, Crne su ti oi tvoje!
1
Niki imaju konci u duanu, to se zove - iku, odgovorila mi
kazivacica na pitane. Dr. A. R.
 O T O K : 1. 383

Jo da s ti obrvice/ I onoga carevia,

Sve bi junake primamila, Koji ee prid vojskama
Kano misec prid zvizdma1.
4. Tri jetrve ito ele. Oj bora vam, snaje moje,
Jedna ela, snop naela, Sto ste tako ponadbule,
Druga ela, dva naela, Ko da su vas zmije klale,
Trea ela, tri naela. Zmije klale i guteri!
Legle malo prospavati, Niti su nas zmije klale,
Dok sa ita rosa pala. Zmije klale ni guteri,
Usta graja prik gaja, No su krivi sinci tvoji,
Usta grma priko pola. to no oru duge nive,
Al eto ti svekruina Duge nive i iroke,
Na tralavi kolesina! Ne mogu se prigledati,
Al govori svekre Petre: A kamo li priinati!
Doeoniea je boja veera ve u ikojoj drugoj mobi. Taj dan kupi
gazda eera, pa se svako tisto eerom sladi. Svaka ena iz kue
dade za taj dan reui pojenako jaja za kolae; i maka daju i
drugog sitnea, to za taj dan treba.
Kad moba dojde, ve znadu, kud e sutra na doeonicu, jer su
ve kod kuegazde pozvani.
Srpovi su zajedno povezani, dok se veera, a posli veere se raz-
vezuju i svako uzme svoj srp, pa. ide kui.
Kad se ino Jcosi, pivaju:
1. Oj livado, nekoena travo,
Nit koena, nit volom paena,
Ve utrta momkom i divojkom.
2. U livadi pod javorom voda izvire,
Kraj ne sidi lipa Kata, vode zavaa,
Dragi joj se s grada ita ruom rumenom,
Ona nemu otituje, pa mu govori:
Ne u tebe ni ruicu, okani me se!
Dragi joj se s grada ita lipom jabukom,
Ona nemu otituje, pa mu govori:
Ne u tebe ni jabuku, okani me se.
Dragi joj se s grada ita zlatnim prstenom,
Ona rprsten na prst mee, pa mu govori:
Ako (') cvia rad mirisa, dojdi u jutro,
Jer u jutro svako cvie rosno mirie;
Ako eli vina piti, dojdi u podne,
Jer u podne sva gospoda za sofrom side;
1
Piva se o etava, al, ^ starije ene kau, pivala se je o Ivanu.
Kad se piva o etava, dodaje joj se ko i prvoj (br. 2., Ur.) Laole-
mile, oj, lade, oj/ Jedna mi mlaa ena ree, da je to sve (br. 1.,
2., 3.) jedna pisma. Mislim, da mlai i zbija zbijaju sve u jedno. B. J.
384 J. LOVRBTI,

Ako eli dragu Jubit, dojdi u vee,

Jer u vee svaka draga za tim uzdie.
Kad se ino kupi:
U livadi zeleni se trava
Pod javorom, gdi moj dragi spava.
Ja ga budim, u elo ga }ubim:
Ustaj dragi, kia pada na te,
Pokisnu ti vezena kouja,
to sam ono pod oraom vezla.
U mobi se rugaju gazdi pivajuei mu:
Duga niva u zla gospodara, Od veere i rakije
Nit nam daje ruka ni uine, M spomena nije \
Ako je post, kad je moba, rugaju se: Sazvo mobu na graovu
orbu!"
Prelo i posilo. Natpredaju se pivajuei ovo:
Oj, prijo, prijo! Koze ti u bai.
ujem, ujem, prijo! Koliko?
Jedna.
To podvikuju po dvi ene. im koja naprede icu, vie drugu i
s nom ovako govori. Kad icu omota oko vretena, prede drugu icu,
dok ju ne doprede. Onda opet vie, samo joj zadni odgovor bude:
dvi, tri i daje, dok ne naprede ilo vreteno.
Dok predu, pivaju ovo:
Prei, prei, prejo, Ne u, ne u, mila majko!
Udat u te, kero. U ovara ovce dree,
Za kog, za kog, mila majko? Spavat ne mogu2.
Za svinara, kero.
Prei
Ne u, ne u, mila majko! > P redi > Prel>
svinara svine gude, Udat u te, kero.
Spavat ne mogu1. Za
kog, za kog, mila majko?
Za volara, kero.
Prei, prei, prejo, Ou, ou, mila majko!
Udat u te, kero. U volara rosne gae,
Za kog, za kog, mila majko? Bile pogae3.
Za ovara, kero.
1
Gr. je sabira precrtao u rkp. varijantu: U svinara trudna glava,
med svinama spava".
2
Tako i ovdje: Za teaka, kero. U teaka trudna glava, u glav-
nama spava".
3
I ovdje ima varijanta: Za pisara, kero. U pisara bile ruke,
Mekane jastuke". I ta vrijedi! . . Ur.
 OTOK: OBIAJI. 385

Pravni obiaji.
Dijejene vune i priroda u zadruzi. (G. L.) Gazda dili vunu,
kada oiaju ovce. Izmiri vunu svu. Kada vidi, koliko ima, miri redom
|udma, pa enama. Meu na rpe po avliji, jednu daje od druge.
ene uzmu svaka kaku biligu; bilige dadu ditetu u krilo; ono ide
od rpe do rpe, metne po jednu biligu na svaku rpu. To, kau, Mre-
baju. Tako je svakom pravom pripala po jedna rpa vune. Vunu iza
beru: to je lipe, na stranu, to je gadno, na stranu. Najprije dile
jednu, posli drugu, tako da svaki dobije boje i gorje. Momcima dade
gazda, koliko on ode. Dii nema ila. Tako dile sve, to imaju. Voe
suvo i sirovo meu na Jcvocke.
Spre. Otkad nema zadruga, spare se (udese) po dvi, po tri kue
u spregu ili spre. Oni rade zajedno pojske poslove. Skupa oru, kose,
kupe, voze, ariu i vre.
To ugovore i utvrde na drugi dan Boia. Doje jedan drugome,
pa ga sprenikovi kuani aste, a u veer ga prati s kolaem sva
kuna ejad k negovoj kui, pa opet kod riega jedu i piju i pivaju.
Lonei, u kojima se jelo nosi, kad spre radi u po|u, moraju biti
areni i isti. Zovu se ratarski lonci. I ratarska zdila, iz koje spreniei
jedu, mora biti areno kalajisana.
Kru mora biti mekan za taj dan. Ako nema kruva, a peku ga taj
dan, poa|u za ruak u poje lepine. Ako se vidi, da ne e biti dosta
lepiria u poju, naprave male kruie. Taki se kruac zove somunie*
Ako na koga potvore, da je to uinio, kune se on, zove Boga
za svidoka, a opet sam sebi od Boga eli svako zlo i osvetu, ako
je uinio. Tako radi, ko nije kriv; a koji je kriv, taj se pravda,
potvara na drugoga, svaa se i grdi onoga, koji ga potvara, pa spo-
mine i nemu, to je on kad zla uinio, da samo sa sebe zbrie, to
je kriv.
Ako ko umna, da je ko ta uinio, ukro, ili zapalio, ide vrae
vima, da mu pogode, je li zbija tako; ili vraa sam, pa ako bude,
da vrake kau, da je, onda to niko ne zbrisa s onoga, ma bio ist
ko sunce, jer vele: Gle, mislio sam da je on, pa je i zbija!"

Obiaji u draenu s Judima.

Drugovane. Posestrimstvo. Vajda nema u selu ni mukog, ni
enskog diteta, koje ne bi imalo svog druga, ili drugu. Muki se
posli i boje zdrue, kada pojdu za marvom, ali se u selu toliko na
to ne pazi, koliko se glede, koja enska s kojom druguje.
386 J. LOVRBTI,

Drge se naju jo za malena. Zavole se dvoje ensko dice, pa

ako jim matere ne brane, zdrue se, a glede divojaka stariji i pro
zovu jedna drugu: drugo. Obino se zdrue ivojke jedni godina, da
skupa divuju i skupa se poudavaju.
Obiaj je prije bio, a sad je ve slabije, da svaka druga splete
po narukvicu prije Ivana. Na Ivane svee jedna drugoj narukvicu o
ruku i kau, da su se posejate. Postale su s e s t r e .
Kad dica poj du u kolu, ve po malo matere paze, s kim keri
druguju. Vole majke, da jim keri s bojom dicom odaju. Kad se ki
ispie iz kole, onda je mati rastavla sa drugom, ako majki druga
nije po udi. Kau u selu, da se druga po drugi poznaje, pa zato
se svako jagmi za bo|om drugom. Tu se mlogo glede. Eadi bi, da
je druga lipa, bogata, potena, razumna, raena. Zato bude, da se
cesto moraju materama za vo|u rastati one, koje se vole, a rastanu
se, da se nikada ne zdrue.
Druga se ponajvie zato trai, jer obino divojka ivojku ee|a.
Drugina je dika, ako je u druge pletenica lipa. Sirota trai boju
drugu od sebe, da moe doi u boju kuu, da moe viditi posla i
obiaja. Bojoj divojki dopustit e mater, da s loijom druguje, samo
ako je ova lipa, nima ponizna, pa raena i potena.
Kadgod bude, da dvi druge iz boji kua prime i sirotu u svoje
drutvo, pa druguju s nome, ali su ono prave druge, a ova prido-
lica je samo tako uz ni.
Ako koja od ovi divojaka, to druguju, ima sestru divojku, ne
ide ona sa sestrom nikada ni kroz selo, niti u crkvu. Druga joj je
sve, a sestra je na sokaku ko tua.
Ako je god u selu, eu kroz vaar dvi po dvi druge, pa ma da
jim je odilo jednako, ipak, ko pozna obiaje u tom kraju, zna, da to
nisu sestre, nego samo druge.
Druga se s drugom dogovara, kako e kouju praviti. Druge gleu,
da su jim na kouja isti priplitovi i rasplitovi, da su jednaki vezovi.
Skupa poimaju, jednako ure, da se zajedno ponove. Zato i oda
biru matere drugu spram druge, jer sirota niti si moe spremati ko
bogata, niti moe uriti, da se skupa s nom novi, jer mora prispiti
i na drugi poso, da moda i kruva zaslui.
Doe li i to doba, da si momke odabiru, to najprije druga drugi
apne (str. 358).
Divojka je najsretnija, kad ima iskrenu drugu. Ima ji, koje bi za
drugu vie uinile, ve za roenog brata i sestru. Znam, kad je nike
 OTOK: OBIAJI. 387

godine umrla divojka, pa ju je riezina druga kajala od Miola do

Boia, pa dok su druge divojke u veseje, ila je druga na grobje,
da plae za drugom.
Ima i neiskreni druga, a to su divojki najvei zlotvori. Druga zna,
kako je divojki u kui, zna, kako divojka radi, to ima, stoje dobra
na noj i koje su joj mane. Pa kad druga drugu ogovori, lake se
viruje, jer se misli, da druga drugu najbo|e i pozna.
Najgorje je, kad se druge zavade. Onda ji ilo selo znade, a ima
smutjivi dua, pa j'edva doekaju, da bude u selu kavge. To jedna
drugu najprije malo ogovore, a kogod ode, pa prinese glas i jo
malo naometne, pa se zlo zakuva, da se jedva kadgod pravo i
smire. Ako se kad u kolu sastanu, pa jedna to zapiva, a druga po
misli, da je to noj, eto ti to za cas u kolu pisme za pismom, a onda
tovari jedna na drugu prid svitom, to je, i to nije1, a svit uje,
pa viruje. Vele: bile su druge, pa se najboje i poznadu.
Druga drugu ritko zove imenom, nego od milina kae jedna drugoj:
drugo, Sejo, zlato, lubo, lubice, emo, rode, sreo, imece, perje, lutko,
vijojlieo, bokarice, sejo, seko, sestrice, strinka, mila, medena, drago.
Tako i drug druga zove: drue, braca, brajine, fahu, prijane,
prijatelu, brato, bao, ciko, urja, zete, redo, imenae, pria.
Divojka zove momka, s kim dobro ivi, osobito, ako je to rugin
momak: svae, zlato, rode, brate, brajine, brato, bokarice, sreo,
tee, prijane, prijatelu, drue, strie, divere, ciko, ezno.
Momak zove divojku: svajo, zlato, rode, seko, sejo, sestro, sestrice,
bokarice, sreo, lubo, lubice, tetka, prijo, prijice, drugo, strina,
strinka, snao, perje, vijojlice, selo, esno, imece, lutko, mila, drago.

1
Sluo sam jednom, kako je Kata Kojtanova zapivala u kolu:
Gle moe, kako se namala,
Ko krmaa, kad se sva ukaja.
Gula Andrieva mislila, da je to noj, a istom su se zavadile, pa joj
odgovori: ibaj dole rumenilo moje,
ibaj s mene, idi na zelene!
Kata u gnevu privati:
Evo kua pusta, Evo kua lipova,
U noj nema drutva. U noj nema nikoga,
Samo jedna kurva,
Ime joj je Gula.
A ova ju osinu jo gadnije:
Na tarabi potrzane take, Da j jednoga, ne bi pisma bila,
to je Kaja valera drala. Al etiri! Kako osta iva!
388 J. LOVESTI,

Ako se druge udadu iste godine, ostanu one cesto druge i posli
udaje, jer odma pane i jednoj i drugoj kuni teret na vrat, pa kad
se sastanu, govore o svom teku, a jedna drugu razumije, jer je
jednoj ko i drugoj.
Ako se jedna druga udade rano, moda u esnaestoj godini, a
druga ostane, ko to se dogodi kadgod, do dvadeset prve godine,
nije onda ovoj divojki pristalo, da sa enom druguje, jer e joj selo
povikat, da je stara, a opet ena ima svoje brige, a divojka ivi u
vitar, pa nije ni , da se sastaju. Druga s drugom ide skupa
u crkvu, a ena ne dospije svake nedije, jer mora redo vati. Druga
s drugom igra u kolu, a mlogoj eni nije kolo ni na pameti, ako
je u teretu, i ako joj mu i svekrva ne ugaaju. Divojku mora neko
poejat svake nedije, zato ona mora i zaboravit staru drugu, a trait
novu, pa kad ona novu drugu i druga nu poeja, ve su one stare
znanice.
Ako se jedna druga udade, a druga ostane, pa ako i ta misli
uskoro zavit glavu, ne brine se ona odvie da stekne novu drugu;
Diko ja se pogodi s kojom enom, da je eja, dikoju opet prikupe
druge dvi druge iz komiluka, pa je jedne nedije jedna poeja, a
druge nedije druga. Ako je te jeseni osim te divojke jo koja ostala
neudana, a bez druge, zdrue se te dvi, pa druguju, dok se ne
udadu.
Kad se druge razuadu, ako su na blizu i ako jim se kue svo
jataju, ostanu one druge i posli. Mlogo put se dogodi, da jedna i
druga mora ugaati svojoj svekrvi, pa se slagat s onom, koju sve
krva voli.
Koje snae ne idu u kolo, sastaju se kod kue, pa ji to zdrui.
Govore o svojoj brigi, jedna se drugoj na svoj teret tui, pa postanu
svoje, ne znaju ni same, kako. Koje idu u kolo, zdrue se s onima,
koje su vesele, ko i one.
^udi se rugaju enama, kad reknu, da imaju drugu, jer vele,
da je to samo za divojku, a ena, kad ima vinana druga, da druge
ne treba. Za alu se rugaju enama pivajui jim:
Druga drugu priko plota zvala: Nestalo mi ovikovi gaa!
Grdi si, drugo, da ti kaem ruglo: Da je s plota, ne b bila sramota,
Al sa kraka! alosna mu majka!"
Kad drugama diea prispiju, da divuju, gleu matere, da ji zdrue,
ako su na blizo, pa da se tako matere u nima pomlade. Ako li jedna
druga ima sina za enidbu, a druga divojku za udaju, to jedna i
druga svoje ite i miti i moli, upuuje i svituje, ne bi li se mlai
 OTOK: OBIAJI. 389

sastali, pa da se i stari iznova zdrue. Ako ji diea posluaju, dobro

je i iei i riima, jer su stekla dica dvi majke, samo to matere nisu
vie druge, nego prije.
Susjedi. Kada ovik dojde u tuu kuu, rekne: Fajen Isus!" Oni
odgovore: Uvik Isus!" Na zdrav|e ruak (ili uina)!" Odgovore svi:
I ti zdrav bio! Odi s nama ruat!" On odgovori: Fala, ne mogu,
ja sam jeo". Oni odgovore: Pa ne e se dva ruka (dvi veere, ili
dvi uine) svaditi. Oni e se zbratiti. Ajd sidi, pa jedi!" Koje mlai,
ustaje, dade mu misto. Ako nije ruo, sidne k stolu, makar da mu
kua nije daleko. Kada ji pozdravi, a vidi, da jedu, kae: Fajen
Isus! iva mi je majka!" Ako su vee svrili, ovi odgovore: Nije
iva, umrla je: svrili smo ruak!" Kada svre ruak, ovaj kae : Na
zdrav Je! Fala na ruku! elim vam Jubav vratit!"
Gosti. Otoani zalaze ponajvie u Pri vlaku, Vinkovce, Vukovar,
Slakovce, Gradite, upanu, Bonake, Vrbanu, Komjatinee, Nimce,
Novoselo. Najvie idu u Privlaku i Komjatinee. U ta dva sela se
udaju i otale se ene i ee idu jedni drugima. 0 godu se pooditi
moraju, jer se veli: Ide god, da se vidi rod".
ene, kada idu na god u goste, ponesu prijatejima kola od lipog
brana, ili pogau, a kada pou kui, onda dobiju od prije kolaa i
peenke.
Zafajuju se: Pala vam na doeku, ruku (uini, lovri); doite
i vi k nama na svetog Antuna. Ako ne doete, ne u ni ja vie
k vama. S Bogom ostanite, nemojte togod zamiriti! Ba ne bi dola,
da nisam morala pamuka kupovati" (ili brdo, ili to drugo). Uvik se
izgovori, da je to morala kupit. Zato i vele, kad ko ide na god, da
to kupi, a ostane i na jelu, da je otio: Zarad brda, pa rad grla".
Kada je god, jedu itav dan; kako koji prijatej doe, taki jede,
sve do deset sati. Dobiju kuvana mesa brez orbe, liti; u zimi do
biju luene i prena kupusa. U pol dana bude orbe od frika mesa,
sarma, peenka, kaki bravac, kolaa. Za lovru dobiju peenke i ko
laa, tako isto i za veeru dobiju ulomaka.
Ako ko doe kamo u goste, neka pazi, da ne bi kaikom greco
po zdili. To je sramota. Govori se, da je niki covik doo u goste
svom dobrom prijateju i dali mu, da jede. Kako prija donese koju
zdilu prid riega, on sve jelo pojede i greca kaikom po zdili. Prija
mu ree: 0, prijateju! otkako sam u ovu kuu dovedena, jo mi
nije zdila ogrebena" (jer ona dosta jela pripremi). Prijatej odgovori:
Draga prijo! Otkako sam ja posto, jo nije iza mene ni podrobac
osto" (jer on punojjede).
390 J. LOVRETI,

Godirii obiaji.
Domai obiaji.
Boi1. (I. Obiaji.) Kokoji . Na kokoji badnak (dan
prije badnaka) rane se kokoi devet puta i to u jedeku: jedek se
metne uokolo i uokolo naspu rane, ali se ne vabe. To vraaju, da
kokoi ne idu u drugu stranu neti. (B. J.)
Badnak. 1. Na badnak rano u jutro dolazi zet kuni na penger
i vie: Odete li primiti ?" ene odgovore: Odemo, ajde
unutra!" On doe u kudu, promia vatru na banku govorei: Ko
bile vam se dribile, krave vam se telile, ovce se janile, kokoi nele
jajca i legle se!" Dotle jedna ena dri u zdili kukuruza, a kad on
izgovori, prospe ena kukuruze na nega. Sad i on sidne uz vatru,
ne bi li kokoi dobro sidile, puno nele i dobro legle.
2. U jutro rano ide se iskati voska od komije, koji ima ela.
Koji treba voska, doe u kuu, pozdravi domae ovako: Fa|en Isus!
estit vam Adam i Eva!" Domai odgovore: iv i zdrav bio!"
Dadu mu stolicu, da sidne, a to zato, da i niove kokoi dobro side
i dobro pilie izvode. Pospu ga kukuruzima, da bude mlogo rane
one godine. Kad dobije vosak, ide kui, da pravi svie za boinu
veer.
3. Mise tri kruva: jedan za badnak u veer, drugi za prvi dan
Boia, a trei za novu godinu. Kru, koji se pravi za badnak, opasan
je uokolo i oozgor unakrst tistom i po goriioj kori okitit : u poli
je ruica, u prvom odilu plug i kan^ija, u drugom klas ita, u
treem misec, u etvrtom zvizda2. Kru, koji mise za Boi i novu
godinu, opau tistom i prikrie unakrst. Na poli kruva je ruica,
uokolo su etiri zvide.
4. Prave i lepine za blage dane. Na lepini teakoj ili volarici
naprave etiri sise od tista; na lepini honarici naprave dvi sise od
tista; na ovcarici dvi, a na svinarici dvanaest sisa. Lepinu elaricu
istipaju oozgor, da je slina satu mea. Te lepine nose teaei u
jutro svojoj marvi, iskidaju na komadie i svakom po zalogaj daju.
5. Mise i tri iste lepine. To se zovu: lepine od grla. Na badnak
mora svako okusit malo lepine, da grlo ne boli, i napiti se medene
rakije za lepinom.
6. Prave od tog voska, to su dobili, tri boine svie. Uva|aju
kudije misto fitija, ugrivaju vosak pri zjalu sobne pei i lipe ga oko
1
Pod ovaj su natpis uzeti svi obiaji od BoMa do Pohlada.
2
U rjkp. precrtano: Taj se kruh zove badnaca". Ur.
 OTOK: OBIAJI. 391

kudije. Na svakoj svii naprave pojas: na prvoj jedan, na drugoj

dva, a na treoj tri, radi jedinstva u Bogu, radi Boga i ovika u
Isusu i radi tri osobe u prisvetom Trojstvu. Prvu i drugu sviu
malo itipaju po pojasu. Prva je za badnak, druga za Boi, trea
za novu godinu.
7. U veer o pozdrav} enu jedan ovik gologlav ide po slamu.
Oim unese slamu u kuu, pome vikati: hvo-kvo, da kokoi dobro
legu pilie, a dica za nim odgovaraju: pi-pi, da se pilii dobro kupe
oko kvoke.
Kad unie u sobu, veli: estit vam Bog i Boi i Adam i
Eva!" Ukuani odgovaraju: iv i zdrav bio!"
8. Slama se istrese na sobu i trae tri ila klasa. Klasje i svie
omotaju se novom krpom i svezu se zajedno. Na siniju se metne
slame i pokrije bilim stojnikom.
9. ene dou siniji i izvlae ispod stojnika svaka po slamku, da
vide, kakva e te godine u koje kudi|a biti. U koje slamka duja, u
te i kudi|a bo|a.
10. Zapale sviu i dadu mukom ditetu u ruku. Dite se okrene
kod sinijeiveli: Fa|en Isus!" Ukuani odgovaraju: Uviklsus! A
to veli dragi Bog, sinko?" kae: Dae veselimo i da pijemo
vino". Tako se to tri put govori, a kad se trei put izgovori, skoi
dite, koliko moe visoko, a ukuani mu vele: Toliki do godine
narasto!" Onda se svia metne na siniju u au, gdi ima svakakve
rane. Tu su i druge dvi boine svie. Pod siniju u sobi metnu se
amovi i s pluga raonik i crtalo. Na siniju metnu suvi sir i jabuku.
11. Prvo jelo te veeri je orba od rasola sa ribom frikom, ili
suvom. Kad se ta orba na siniju donese, pokrije se zdila kravom, a
kuni gazda se prikrsti, a za nim svi redom i apu mole 15 Oe
naa i 15 Zdravi Marija na slavu poroena Isusova. Onda uzme
gazda kruv banau, prereze ga po poli, i od jedne pole ree komade
druini u kui. orba se jede s badnaom.
12. Posli orbe uzme gazda vina u kaiku i zalije onu sviu.
Ukuani gledaju, na koga e dim, jer e taj umriti do godine. Ako
poe na mlado dim, govore stari: Kud e na mlado siroe? Mi
smo starija red je, da mi prije pomremo!" Ipak svako pomalo due
dim od sebe. Ako k starom nagne dim, vele mladi: Tamo, tamo!
Tebi je i doba". A stari se ogovara, kae: Bad sam i sam, ali
ipak ne do mi Bog! Jo volim koju godinu poiviti, ve umriti!"
Iza toga veeraju: papule od bila gr i bila luka, lopage sa bun-
392 J. LOVRETI,

devskim simenom, medene pite, oraovae i makovae, oraja, kalotina

i suvi jiva.
13. Pod veerom uzme koja ena iglu i stane na kraj sinije, da
ije stojnik. Sije ga unakrst: prvi i trei, drugi i etvrti kraj. Koja
druga ena zapita ju: A to ti to ije?" Ona odgovara: Vuku
zube, ajduku ruke." To se ini zato, da ji ajduci ne robe i kurjak
marve ne koje.
14. Posli veere reu svakom po malo sira i jabuke, da svako okusi.
15. Posli veere pokupe ene sve mrvice sa sinije i spreme ji.
(Tako ine ila Boia i Uskrsa. Te mrvice se uvaju, a ako se ko
u kui razboli, kade ga svetim travama i tim mrvicama).
16. Kad je to gotovo, zapovidi gazda mladima, da pivaju. Sva
mlade posida na slamu i piva:
Oj boicu. Ne ud mi se, A mladie
(Koleof1) to sam tako Pomoriti,
Tri noia: Bliolika! Tebe starca
Prvim rie Zmaj se lee Zatirati
Bilijlebac, U korenu, U planinu
Drugim rie Sivi soko Med vlajine,
Suvi sirac, U vriki. Gdi vlajine
Treim rie Zmaj sokolu Svilu predu,
Zeleniku. Popriuje: Gajtan pletu
Oj jabuko Ne vij gnizo Junacima
Zeleniko! Vie mene! Na akire,
to si tako Gnizo u ti Divojkama
Bliolika? Oboriti Na kaline.
17. Na polnoku spremaju se u sveano ruvo. Divojke su obino
u bilom odilu: bile kouje, marame i zapregovi, a na glavi uz ku
povno cvie ima svaka kakav zeleni listak olip|en pozlatom. Nijedna
ne nosi te noi zimskog ogrtaa na sebi.
BoM. 1. Kad se posli polnoke vrate kui, spavaju do zornice
na slami, onda oblae drugo ruvo za tu sv. misu. Ob dan se
muki kod stola kartaju, a mlade enska ili se karta, ili se igra
na orae.
2. Za rukom na prvi dan Boia pale se dvi boine svie i opet
se trnu ko i na badnak za veerom.
3. Posli polnoke doo je opet zet poloaj svom starcu i babi, i
ostaje kod ni ili prvi dan Boia. U veer toga dana nakite ga
negove svaje i urjinice. Metnu mu oko eira kobasicu, po povismo
lana i kudije i kola, i prate ga svi negovoj kui pivajui:
1
Iza svakog retka.
 OTOK: OBIAJI. 393

Ajte, gosti, za radosti! Mi pratimo na goste

(Oj, ovice moja, oj, jelo zelena!1) Do sela aicama,
Od p sela pismicama*. (Pavo Subai.)
Kad doprate zeta kui, doekaju ji prijate]! i nose na siniju, to
ima najbojega. Tu ostaju do po noi.
Na drugi dan Boia dolazi poloaj iznova k nima i pozdravja
ji: Fajen Isus! estit vam Bog i Boi i Sveti tipan!" Opet ga
doikaju ko i juer, i tu ostaje on opet cio dan. U veer ga prate
kui ko i sino.
Na trei dan Boia u jutro iznaa se slama iz sobe i zrae se
sobe.
Slamu skupe i nose u jivike. Meu na jive, po malo slame na
svaku, ne bi li boje rodile. Kad se slama iznese iz sobe, govori se:
Mi sada pridajemo Boi eiganma.
Stara godina. Taj dan se posti do veeri, a za veeru se kuva
meso i mrsna jela. Kod veere se estita Nova godina.
Nova godina se estita ovako: estitam vam Novu godinu. ivi
i zdravi ostali i vie Novi godina doekali!"
Kad na Novu godinu treba da sidnu za uinu, kleknu oko sinije
i mole na glas. (Ima kua, gdi ile godine mole na glas.)
Tri sveta Tirola. 1. U oi tog sveca blagosivje se voda. 2. U veer
se svako za se Bogu moli. 3. U jutro jo prije zvona odreuje gazda,
kud e ko u po Je, ili k marvi. Eazdili se. sveta voda. Svakom se dade
po stakalce vode i idu u poja. Najstarija ena posveti bunar i bau;
redua posveti ivad; svinari, govedari, obani svaki svoje stado;
jedan ukucanin ide i sveti nive, livade i gumno; kudgod doe, klekne,
pozdravi Gospu i blagosivje. 4. Za rana jo u tri sata u jutro idu
ene na grob Je, da posvete grobove svoji roaka. 5. U jutro se naj
prije umivaju u vodi bunarici, a onda u svetoj vodi.
(II. Gata na.) 1. Na Badnak poste momci i divojke cio dan do
veere, da vide na snu, ko je sueni. 2. Kad se na Badnak slama
unese i pengeri se zatvore, ne otvaraju se oni, dok se slama opet ne
1
Iza svakog retka.
2
Majka mi moja ree, da ne zna, da se ta pisma piva, nego imi
kazuje ovu:
Ajte, gosti, za radosti, Gosti e se erbetati.
Dokle vam se sitom sije. Mi pratimo nae goste
Kad se lati reetati, Do pol sela aicama,
Od pol 1sela pis micama.
To se piva bez Oj ovice" .
ZBOBNIK ZA NAR. IVOT . 26
394 J. LOVRETI,

iznese. 3. Na Badnak u veer posli veere jede se peena beskorka,

da se ne ouga ovik ni ena. 4. Na Badnak ne smije soivo na
siniju, da ne bude u kuci stinica. 5. Prije orbe ne smije se okusiti
suvi jiva, jer e biti puno vaba po zidu u sobi. 6. Ne smije se
prije orbe ni makovaa jesti, jer e biti puno mravi u sobi. 7. San
duci i ormari ne otvaraju se ila Boia, da ne bi kurjak klao marvn.
8. Kreveti su sveano spremjeni, ali na riima se ne spava ti dana,
nego na slami. 9. Oilog Boia stoji na stolu, gdi se jede, marama
i kju. Pazi samo jako, da ni marama, ni kju ne pade nikad na
zemlu. To jim treba, ako koga ko urekne. 10. Kju uvaju, da lie
nim ile godine od frasta. Od Boia do Tri kraja: 11. niko ne ide
na bunar po vodu, ni po drva po mraku; 12. ne napajaju korie, ne
podmisuju kvas, kad sunce zajde; 13. ne predu s veera ni po noi;
14. ne suu ni ne sastavjaju preu za stative; 15. ne lue prisnu
preu; 16. na nijednom vretenu ne smije ostati pree od Boia
do Tri kraja, ako je to napredeno prije Boia, a opet ne smiju u
to doba ni motati na raak; zato se sva prea na raak namota
prije Boia; 17. koliko vretena napredu danu od Boia do Tri
kraja, toliko e imati truba tkana one godine.
Poklade. (I. Domai obiaji.) Sramotni poneilak. Onda po-
inu svakake sramote.
Ubojni utorak (jer je taj dan Isus ubojice trpio).
Vrtieva srida. (Taj se je dan zavrtilo svemu svitu, niko pametan
nije.) 1. Nita se ne smije okretati. 2. ene ne predu, da jim se
mozak ne zavrti. 3. Ne pregu se koni, niti se kud ide na kolima.
4. Niko se taj dan ne vinava.
Usnovani etvrtak (jer je taj dan Isus svit osnovo).
Miji petak (jer su onda sve ivotine stvorene).
Zaklopita subota, jer se taj dan zavruju ti dani, a daje se zovu
dani: Pokladna nedila (ili Prvi dan poklada). Drugi dan poklada.
Trei dan poklada ili Pokladni utorak; pale povisma kudije u
sobi, Pepelnica (ili ista srida.) Majka mi moja kazuje, da su
prije mlade ene i Judi slavili ova tri pokladna dana i istu sridu.
Sada je to ritko. Bilo je nekoliko put ovi zadrti dvadeset godina.
Kako bude rane u ambaru, tako se slave i poklade. Spremjali su
veeru, ko momci i divojke. Bilo je kadkod da su po dvi,,tri, za
druge skupa slavile, pa svaku veer kod druge kue, i to je uvik ila
posli veere ila zadruga (Judi i ene) na veseje. Mlade je ila, gdi
je kolo. Bude kolo i kod stari, ali samo za stare, jer je u Otoku
prije bilo mlogo gajdaa, pa bude, da u one dane i stari poigraju.
 OTOK : OBIAJI. 395

Na Cistu sridu vele : Korizma, pizma", jer se je do sad sve veselilo,

igralo i pivalo: bile poklade i svatovi, a sada to sve pristalo. Nema
veseja, nego sidi gdi i jedno drugog reetaj. Svi se lonci oribaju
u pepelu, jer e se do Uskrsa kuvati samo posna jela.
Lakomi etvrtak. Zove se lakomi, jer mlade pojede taj dan, to
je jo mrsna ostalo iza poklada. Prije, dok su vie postili, davali su
ciganma na Lakomi etvrtak sve, to je ostalo od poklada. Sad po
jedu i sami, togod bude mrsa.
Iza toga se broji daje: Cisti petak, ista subota i t. d.
(II. U l i n i o b i a j i i zabave.) Ulice. Dvi nedije prije poklada,
pojdu divojiee naviivat poklade selom. Skupe se divojiee, to
su poispisivane iz kole, nose u krilu kuina i tapia; s nima idu
momii i nose ibica. Kroz selo idu pivajui1:
Ajte, druge, na ulice! Ne mogu ti na ulice,
(Kalo, kalilo! Svekar e mi s vojske doi,
Kalilovo vito2 pero, Vaja svekru stolac dati,
Zimi zeleno. ) Vala svekra izuvati,
Vala svekru noge prati.
Kad dojdu na kraj sela, namotaju kuine na tapi, a deaci zapale,
pa se tako bacaju kuinama za svakim, ko izvan sela ukraj ni projde.
Sad i toga obiaja nestaje, jer divojke divuju odma, im se iz
kole ispisu. Kad koja divojica otkrije glavu i klekne u red med
divojke, makar joj bilo istom dvanaest godina, ve se ona vlada ko
prava velika divojka, a za ove igre ne mari, jer mora poslenim
danom za poslom, a ne u alu i vesele.
Vrtieva srida. 1. ene udate, a mlade, pomu slaviti poklade
jo na Vrtievu sridu. ene se ne opremjaju u drugo ruvo do li
u svoje. Idu od kue do kue, bacaju kroz pengere na sokak jastuke
svoji parica. Ondi se pribacuju priko jastuka. Dojdu i niovi parovi,
mladi Judi, pa skau po jastucima. Vidi se to u svakom sokaku na
vie mista, gdi padaju jastuci kroz pen^ere na sokak.
2. ene ne tkaju, nego idu od kue do kue i pale kuine, pa
sve bacaju jedna drugoj pod noge. Ne miruju od nikoga.
Bal. Oilo pokladno veseje zovu u Otoku bal. U drugi sela su
buari, faanke, makare, kurjae, a u Otoku se kae divojki: opremila
se je u bal.
Obiaj je bio od starine, da etiri pokladna dana spremaju momci
i divojke veeru. Sad taj obiaj pristaje. To je bilo ovako:
1
U rukopisu ostavjeno na poetku prazno mjesto za 45 redaka. Ur.
2
Ova tri retka pivaju Se iza svakoga retka.
*
396 J. LOVRETI,

Dogovori se skup divojaka i momaka. Eazdile se na etvero na

jednake dilove. Svaka ta etvrtina momaka i divojaka mora se po
brinuti za jelo i pilo redom svaki dan. Slavili su subotu u oi po-
klada, pa ponedi|ak, utorak i Cistu sridu. Divojke, koje se brinu za
jelo, zovu se redue. Momci se brinu za pilo. Bazrede se na etvero,
da bude pravo, pa da svako jedanput reduje.
U subotu posli podne idu divojke od kue do kue i poziv Ju
momke na veeru. Svaka divojka ponese tanir, no, vilicu i kaiku,
da imau momci odakle jesti. Momak svaki ponese uturu vina.
Kad momci posidaju za siniju, meu divojke prid ni tanire. Sad
se pazi, prid koga e koja divojka tanir metnuti. To se zna, da je
ona nega sebi odabrala, jer obino svaka mee tanir prid svog momka.
Bude, da koji momak nema divojke. Zato dikoja divojka donese i
vie tanira. Tako se momak i privari, pa misli, da ga je ona sebi
odabrala. Veera je uvik posna. Ovo su jela obina: graova orba
sa rezancima, zapren uti gra, papula od bila gr s bilim lukom,
rezanci s orasima, makovaca, suvi kolai, suve |ive, kokice (puani
kukuruzi na reetu).
Svaki momak nazdravi svojom uturom drugi one divojke, koja
mu je tanir dala; drugin momak nazdravi opet ovoj. Od to doba
zdrue se ta dva momka za voju svojim divojkama. Idu zajedno na
divan, u kolo gajdima. To matere jo od malena svituju svoje
keri, kud bi ji volile dati, pa keri neto rad matere, a neto i
radi sebe odaberu si momke, da jim posli druga ne priotme. Kad
se mladi zavire, mora momak svaki dan divojki miloe donaati,
bud groa, peeni kukuruza, beskorke, jabuka, kruaka, a svake su
bote donese joj cvia, da u nedi]u pletenicu zakiti.
Divojke idu pokladni dana opremite u svaku kuu, gdi ima
momak i divojka. Koja svekrva eli koju divojku, onoj daje miloe,
oraja, jiva, jabuka, kolaa, to moe boje.
Taki su obiaji bili prije dvadeset godina. Malo po malo je toga
nestajalo. Do sad su spremale divojke veeru na ta etiri dana; sad,
ako spremaju, bude to samo u subotu. U druge dane se samo
opreme i odaju po selu do veeri, a veeraju svaka kod svoje kue.
Nigda, dok su svud po selu bivale velike kue, dobivale su divojke
od kunog gazde brana, masti, maka, gra i mesa za te pokladne
veeri. Grazda joj je dao zobi, ili ita, da plati, to se je pogodila,
da e dati onome, u ijoj kui bude bal. To su plaale ranom, a i
na te veerne sastanke morala je divojka po kru oniti.
 OTOK: OBIAJI. 397

Sad toga svega nema. Gajdaa plate skupa. Eazdile na sve jednako.
Sada je svako vee od Tri kraja do poklada kolo. Igraju redom,
gdi ima divojka; dadu veeru samo gajdau, a drugom nikome.
Gajdaa plaaju divojke novcem, kako se pogode1.
Pepelnica. Posli rane mise spreme se istom udate ene, nove
mlade, koje jo u sukni odaju. Opreme se jo sveano, glave zaviju
u crvene svilene marame, a ne u zlatare, - upregnu se u plug. Jedna
ima volaricu kantfiju. Ona ji tira i upravja plugom. Za ni ma ide
nova mlada s obramenicom, a na obramenici prazni lonci. Projdu
sve sokake u selu ute: niti govore, niti pivaju. U svakom sokaku
malo zaoru, da prioru grine pokladne tragove. Kad projdu selom,
vraaju se kuci i onda poimje prava korizma.
(III. Opreme o p o k l a d a m a . ) Momak. Divojka obue mo
make sveane gae i kou|u, svilen prsluk. Glavu poeja divojaki,
samo metne na glavu momaki eir sa percem ap|ina perja.
Divojka. To se gikoja snaa osokoli, pa skine amiju i uplete
pletenicu, a obue se u lipo divojako ruvo.
Nova mlaa. Divojka zavije glavu zlatnom amijom. Priko divo
jaki skuta obue suknu i potpregne je, ko to nove mlade nose.
Snaa. To se divojka obue u svoje lipe skute, a zavije glavu
zlatnom amijom.
Pola muko, pola ensko. To se oblae kadgod mlade ene. Obuku
momako odilo, ali svaka ne e da skine zavoj s glave, a opet ne
moe metnuti eir na glavu, jer kukma smeta, pa zato ide u mo
makom odilu i u amiji.
Frajle. Prije dvadeset godina obukla bi divojka svoju svilenu
suknu i reklu, poejala glavu sejaki divojaki, a razapela ambrelu
nad glavom. To je bila frajla.
Sad, odkad se gospoje mlogo opremjaju u ruvo nai divojaka,
opreme gospoje za uzdarje koju divojku u svoje ruvo, pa ju poa|u,
da selom proee.
Ciganka. Divojka obue dvi, tri arene sukne. Glavu svee kri
arom maramom. U kosu uplete puie.
Banatske ciganke s kartama. Opreme se ko i obine ciganke,
samo nose karte, pa vraaju.
Bosanske ciganke. Nose drvene zdile, vretena, mosure, pa pivaju
od pengera do pen^era:
1
Za znanstveno izuavane ovoga Bala konstatujem ovdje karakterni
fakat, da u rukopisu ima ovaj Bal nastavak, koji je poradi sada-
nega svoga oblika i naina opisa premjeten u enidbu". Ur.
398 J. LOVRBTI,

Izmamie divojku Ne plac, ne pla, divojko,

Na zelenu jabuku, Ja sam momak terzija,
Domamise prid ardak, Ti si cura vezila.
Umamie na ardak. Jastuk joj daju, ne e da legne,
Poli curu Jubiti, Lice joj nude, ne e da Jubi,
Stade cura plakati. Jaoj, sigo(!) majko, ne e da Jubi!
Bunevka. Obuku pravo bunevako odilo.
Maarica. Obue vie sukana,,a svee ji na kratko. Na vrat po
vee plantike, da vise po lea. Kosu splete oko glave. Misto velikog
opleka obue mali opleak uski rukava.
Turin. Divojka obue crvenu suknu, pa ju dole med nogama
saije, da je gledati ko turski kroj. Opae se emerom, a glavu ovije
arenim pritkivanim otarkom.
Bula. I ona stegne suknu ko dimlije. Navue tanak opleak. Na
glavu metne fes, a obloi ga dukatima.
Svihar. Divojka obue momacko adventsko, ili korizmeno vezeno
ruo. Na glavi joj je momaki eir bez cvia. Na rame obisi mo
maku konu torbu.
Kotlari. Opreme se ko cigani. Uprte koto, pa idu selom.
Kranci sa testerom. Obuku obino majstorsko odilo. Uprte testeru
i tako eu sa drubom.
Jude koari. U obinom varokom odilu idu selom, a uprte koice
na rame.
I baud, i kotlari, i kranci, i jude ritko idu selom, jer se ponajvie
divojke opremjaju, a one vole, da su lipe.
Testera. Obue varoko odilo. U ruki nosi testeru i alat, da
testere otri.
Loncokrpa. Obue varoko odilo, a obisi na lea4 dvi, tri tave i
koji zaklopac od lima. Loncokrpa i testera obuju izme.
BoManici i vraevi, to puove nose. Naprave bradu od kuina, a
obuku muko odilo starako. Umotaju puva u jastui, pa se ale
sa enama. Vele, nek metnu svojim |udima puov rep pod jastuk,
pa e ovik tvrdo spavati do uranka, a ene mogu ile noi, kud
im je vo|a.
Ferster. Divojka uzme zelen eir, zelen momaki kaput, izme
sa zelenim arapama. Gikoja uprti i puku na rame.
Vatrogasac. To odilo oblae istom zadni godina. Financi.
Orunici.
Pop. Divojka obue crnu suknu i muku kouju, ali ne opae
kouju u pojasu, da je slinija roketi. Oko vrata propusti areni al
misto stole, a glavu pokrije crnom ubarom.
 OTOK: OBIAJI. 399

Opatica ovije glavu crnim i bilim koprom, obue crnu suknu, a

ogrne se crnim zapregom. Orni zapregovi su jako iroki, pa se
divojka sva ogrne, a svee ga pod vratom. Opatice idu selom utei.
Soldat. To se oblae kradom, jer se ne smije proi u soldatskom
odilu kroz selo.
Svatovi okaki. Opreme mladu, diveruu, mladoenu, kuma i
starog svata ko za vinane, pa idu kroz selo, a prati ji gajdas i
au.
Svatovi majstorski. Tu ide mlada s mladoenom ispod ruke, ali i
u okaki i majstorski svatova svi su svati ponajvie same divojke.
Baud. Opreme se svakako, da ne budu lipe, nego rune. Prikriju
lice krinkom i plae dicu.
Komedija. To se ritko opremaju, jer ne vole krinku na licu.
Ima ji, koje obuku odilo tako, da sve ono, to treba, daje prsima
okrenuto, glede leima. Zato je zapreg otraga, a vezovi naprid;
marama je prikrstita na lea, a oak joj je na prsima. Gledat je
taku divojku, ko da joj je ko glavu okrenio.
Korizma. Gluva nedila. Sije se cvie.
Velika nedila. Ne nastavjaju tkane i ne snuju do mladog Uskrsa.
Velika srida. 1. ibane. To je vecerna posli podne. Na tu ve-
cernu vode matere dicu. Muka diea oblae prvi put gae, a enska
povezu pod vrat dukate, jer ene ne nose dukata do Uskrsa. Prvi
dan nose u crkvu jednu ibu, drugi dan dvi, trei dan tri, a sve tri
skupa svezu. Diea kau, da tuku tim ibama svoja posna jela, a ne
Spasiteja, i vele: prvi dan tuku kiselicu, drugi dan gra, a trei
kupus.
Veliki etvrtak. 1. Zvona se zaveu. Niki Judi poste, kad se zvona
zaveu, dok se u subotu u jutro ne odveu. 2. Dok su zvona zave
zana, ne smije se zem|a obraivati, jer je tilo Spasitejevo u zemp.
Veliki petak. 1. Podrmaju svaku voku, da voe boje rodi.
2. Mole sto Oenaa, sto Zdravi Marija, sto Slava Ocu i stoput se
prikrste, a priporuuju ovako:
Duo moja grina, budi putu kripka,
Kada lati putovati, skobit e te du neisti,
Pitat e te, duo grina: II si moja, il si boja?
A ti e mu odgovorit: Nisam tvoja, ve sam boja,
Izmolila sam na blagi dan, na veliki petak:
Sto Oenaa, sto Zdravi Marija, sto Slava Ocu, -
Stoput sam se prikrstila.
3. Mole sedam Oenaa, Zdravi Marija i jedno Virovane za tri
ijade cetir sto trideset kapi krvi Isusove.
400 J. LOVRBTI,

Velilca subota. Na ranoj misi sveti se svetene. Divojka, koja nosi

svetene, dobije od kue kobasicu i peenicu, da joj bude pletenica
ko kobasica i peenica. 2. Taj dan pocimju tkati, jer izmed Uskrsa
ne smiju pocimati, a nisu smili poeti u utorak i petak, jer su ne
sretni dani, a opet paze, da ne pomu ni taj dan, u koji je prole
godine bilo usikovane svetog Ivana. Ako je usikovane bilo u subotu,
ne sastav|aju tkana na veliku subotu, nego istom iza mladog TJskrsa.
3. Koji ostaju na Veliku subotu kod kue, a ne idu u crkvu, umi
vaju se, kad se zvona razveu, u onoj voi, gdi su se ladila jajca,
to su skuvana za svetene. To ini obino samo mlade pigava i
mozujiava. U toj vodi, gdi su se jaja ladila, posli se. jaja i ogule,
a |uske se ostave u voi, da bude onome, koji se u toj voi opere,
lice bilo ko jajce.
Uskrs. Eano u zoru izlaze u avliju i mole:
Blaena divice Marijo, Ja u tebi dobar glas:
Daj ti meni dobar raj, Uskrsnuo ti sinak,
Na danani danak.
Sveci i prisvedaji. Pojski se poslovi ne rade nedijom ni svecem.
Na prisvecaje se ne ore, ne tka i ne prede.
Ogneni Antun. (17. I.) 1. Za Boieem prvog utorka pomu postiti
Ognenom Antunu od ogna. Posti se tri utorka. 2. Ko je u ogriu
bolovo, zavituje se, da ne e taj dan raditi; da e ii k sv. misi.
3. Ima ji, koji idu taj dan po zavitu bosi u crkvu, samo u crkvi
umotaju noge. Posli mise vraaju se opet kui bosonogi.
. Sveti Fabijan i Sebastijan (20. I.) zovu se sveci sreozimci.
Svitlo Marine. (2. II.) 1. U oi Svitlog Marina prave ene svie
votanice. Umejaju malo kudi|e u vosak i oblipjuju uokolo voskom,
a kad naprave, koliko jim svia treba, zapale jednu sviu i kapaju
pomalo svakom na lea do krsta, da krsta ne bole. 2. Kad prave
svie, zamisi svaka ena sebi malu pogaicu, kolik kuda. To je
proti grloboji. Ove pogaice meu one na Svitlo Marine na oltar
pod prostirku, a posli mise uzme svaka svoju sviu i makar koju
pogaicu.
Josipovo. (19. III.) Ne tkaju, ne oru, ne kopaju.
Blagovist. (25. III.) 1. U oi Blagovisti ide se gledati, gdi novci
gore, a pozna se po plamenu, koji je novac odavna u zem|i, jer ako
je samo prigodinovo u zem|i, gori plavim plamenom. 2. Taj dan
rano trae mladi kopriva, pak agre, kog skobe, i nakite se kopri
vama. 3. 0 Blagovisti govore: Blagovist pripovist, goveda u obist,
a svit u nesvist.
 OTOK: OBIAJI. 401

Sedam alosti. (1. IV.) Ne rade se nikaki poslovi.

Sveti Vinko. (5. IV.). 1. ene ne predu. Kau, da se je nika
ena nadmitala s drugima i ba na dan svetog Vinka do zore na-
prela tri vretena. U zoru zapiva tica na pen^eru: Vine, vine! ena
odgovara iz kreveta: II ti vine, il ne vine, ja sam do zore troje
vretena naprela". Kako je to rekla, odma se je ukoila i mrtva
ostala. 2. Kogod ima vinograd, skida taj dan kulin iz o^aka, pa se
ukue'ani caste, da budu do godine grozdovi ko kulinovi. Niki nose
kulin u vinograd i ondi ga potroe.
Sveti Adalbert (23. IV.). Sveti Adalbert je svetog ura otac,
Staro urevo. Dok nije bilo negovog sina ura, narod je slavio
Adalberta 23. travna, ko to danas slave urevo 24. travna. Ha
Staro urevo su se sastajali ajduci i astili se na ureenom mistu,
a danas, kad nema ajduka, slavi se Mlado urevo.
urevo. 1. Durevu se raduje crv i mrav, staro i mlado. 2. urev
danak ajduki sastanak. 3. Sveti ura je patron kona. Taj dan ne
pregu kone u kola, nego ji izvedu na pau, makar da ima u tali
koliko rane za ni. Taj dan se korii istiraju na pau, a rana suva
ostane za godinu. Do ureva niko ne tira kone na pau, makar
ji itnom i jemenom slamom ranio. Ma urev dan zatutne klepke
na korima na pai. 4. Kupuju se ulari i nose u crkvu, da se bla-
gosove. 5. Plaaju u crkvi lemozinu radi kona.
Markovo (25. IV.). Kupusno sime siju za rasadu.
Sveti Jakob (1. V.). 1. Zavitni dan proti ledu. 2. Ne oru.
Vidov dan (16. VL). 1. Sadi se rotkva i govori: Sveti Vide, vidi
mene, da se rotkve zazelene, Eadi moga mloga posta, da mi bude
rotkve dosta". 2. Ne radi se radi oiju.
Ivane (24. VI.). Sejane. Divojice, koje misle jedna s drugom
drugovati, spletu od vune narukvicu s gombom i taj dan jedna drugoj
narukvicu metne na ruku. Tako postaju druge, sestre, seke ili seje,
i to se kae: one su se posejale.
Petrovo (29. VI.). Prije podne je Petrovo, po podne Pavlovo, vele
Otoani.
Velika Gospa (15. VIII.). U jutro rano idu ene do sunca isoda
na kraj sela i izgledaju dragu Gospu, gdi ide prid suncem sa di-
tetom na rukama.
Usikovane svetog Ivana (29. VIII.). Otoani dobro pamte taj dan.
U koji je dan bilo usikovane, u taj dan do godine ;u to doba mV
jedan poso ne poinu. ,
402 J. LOVRETI,

Sveti Didak. Govore, da je on otac svetog Martina, jer je su

tradan iza Martina. Na Martine u veer idu estitati starim Judima
svetkovinu i pivaju:
Stari dida travu kosi, Kosi dida otavicu,
A baba mu vodu nosi Zasukuje nogavicu;
Sa naega stana, Psi na nega reu,
Iz nova bunara. I uima striu!
Sveta Barbara (4. XII.). 1. Od svete Barbare do Tri kraja ene
ne sastavjaju ni tkana, ni stativa. 2. Govore: Bara vari, Sava lai,
a Nikola kusa".
Sveta Lucija (13. XII.). Siju ito u tanuru, da se mogu na Boi
zelenim nakititi.
Sveti Toma. 1. Koju krme za Boi. 2. Divojke poste na svetog
Tomu, da jim se javi suenik na snu, a u veer se mau macom
toga krmeta, to je taj dan zaklano. Dok se divojka mae, moli:
Izmolit u molitvicu Da me dragi ne privari,
Svetom Tomi smnniveu, Ve neka se sa mnom spari.
Molit u je triput na dan, Zamolit u vie sveti,
Da mi suen dojde na san. Da me mora on uzeti,
Kod svi drugi nek se reda, I nek druge obilazi,
Al u mene nek on gleda, K meni uvik nek dolazi!
I nek mene drugom ne da ! Sveti Tomo, sveti Vide,
Sveti Tomo, okreni ga, Nek on mene ne obie,
Da on mora doi k meni, Poajite mog goluba,
Da on bude moj sueni! Da mu budem virna Juba.
Sveti Tomo! Kad se sa mnom ne sasto,
Molit u ti molitvicu Ocrnio ko koto,
Po tri puta na nedilu, Nek u nemu srce vene,
Ispuni mi moju eju! Kada nije on kod mene!
Sveti Tomo! Kad se sa mnom on sastane,
Molit u ti molitvicu Nek on opet ist ostane!
Svim misecom ovim blagim, Sveti Tomo!
Sastavi me s mojim dragim! U svojemu imeniku
Sveti Tomo! Nai meni moju diku!
Molit u ti molitvicu Kog mi kae imenik,
Ovu ilu godinicu, Nek mi bude suenik! Amen.
Ta se molitvica moli na svetoga Tomu na veer pod plodnom
vokom. Kada se izmoli, vraa se divojka u kuu bez obzira.

Javni obiaji.
Ovitnica. Obiaj je u Otoku na Ovitnicu u jutro kitit bunare ranim
prolitnim cviem. To ine divojke, pa poure odma posli pol noi,
da nakite, gdi su naumile. Jo za dana na cvitnu subotu naberu
 OTOK: OBIAJI. 403

rascvatena drinka, mace, sprea (koji zeleno cvate) i jagorine. To

spreme u oi dana, a obiaju kitit bunare samo ondi, gdi ima momak
u kui. To se ve zna, pa zato svekrve (matere ti momaka) metnu
u kabo na bunaru po nikoliko jaja za divojke, koje s cviem dojdu.
Posli pol noi eto divojaka pivajui 1 :
Veselo. .'..

Ja u - ra - ni, je - - - lo! Ja u - r a - ni, vi-ta je-lo!

Ja urani Ja urani Svekrvice,
U svu zoru U svu zoru Milosnice!
Bunar kitit Vodu grabit Otvor vrata
Rosnim cvieem. Svekrvici. Od ajata!
Divojke ni ne pivaju tu pismu ilu, nego prilazee priko taraba u
avliju otpivaju prva dva, tri retka, pa zato se pisma i zaborav]a. Kad
najdu jaja u kablu, pokupe ji i spreme u koarice, to su sobom
ponile, pa ji posli za Uskrs araju. Da svekrvi zafale za jajca, naliju
joj u valov do bunara vode, u abar, u kotlove i svagdi, gdi znadu,
da e joj u jutro vode trebati, a najposli ostave i kabo pun vode.
Onda nakite stubari cviem, a tako i kabo opkite uokolo, pa prignu
ermu i na vrak erme zataknu cvia. Odilaze kui nakite jo ta-
rabu i mala vrata na avliji.
Kad ispivaju, a ne najdu u kablu jaja, viu reduu, ili svekrvu,
da ustane, pa ako se ova prije nije sitila, ustane i dade jim jaja,
a one joj navuku vode, kudgod eli. Ako koja ne trpi divojke, pa
ne ustane, pivaju joj divojke:
Ova j kua pusta, U noj nema nikoga,
U noj nema drutva; Samo baka klakava,
Ova j kua lipova, A i ta je orava.
Ako koja divojka ima momka, s kojim divani ve duje, pa i sve
krva zna za nu, a i neni roditeji za nega, pa jo, ako ju svekrva
voli, i ako je on nenom rodu mio, onda se divojka i vie uslobodi.
Obisi na vr erme lip otarak momku, da je svekrvi dika, kad u
jutro ustane. Svekrva ga ne skida, dok svit ne poj de u crkvu, da
1
Svaki se redak piva dva puta; iza svakoga se piva prvi put: jelo l
drugi put: vita jelo!
Pivaju i ovo:
Ja urani Ranom zorom
Na evitnieu Ovie brati,
Bunar kitit.
404 J, LOVKBTI,

se vidi, kako ju snaja potiva, a to se odma zna, ko je nakitio, jer

jedna druge i tkane poznaju. Svekrva zamisi taj dan veliki kola i
po podne poaa snaju, pa je daruje, ali to jo nije snaja ni ispro-
ena, ni novcem darovana, nego je samo vraeno milo za drago1.
Filipovica. U oi prvog svibna (1. V.) jo za rana nasiku momci
svojim divojkama, ili oci i roaci svojim ukuanicama grabova grana.
U Filipovicu smije ii svaka divojka, koja ve sidi za stativama,
koja zna tkati. Divojke se skupe u drube, svakog sokaka divojke
za se. Opreme se u bilo ruvo, nike budu otkrivene glave pod ple
tenicom, nikoje se prikriju bilim maramicama. Obuku kouje enarke,
nekaane materine najfinije, a dobio sauvane ivojake kouje. Bilu
maramu pribace oko vrata i bili zapreg pripau. Koja ima dukata,
povee i dukate pod vrat. Svaka pripne na grabovu granu istom ot-
kano tkane, obino to lipe pritkivane arene otarke, da se vidi,
kakve je darove za svatove izatkala.
Prid veer, ali jo za vidna, krene taka druba sa svojim gra
nama selom. Ne ulaze nigdi u avlije, nego prolaze selom kroz sve
sokake pivajui:

jaj - ce a - re - no.
Filipovice, jakobovice! 2 Goru lomio, Boga molio,
(Drvce zeleno, jajce areno .) Da nam Bog dade, da kia pade,
Filip i Jakob goru lomio, Da kia pade, da trava raste,
Da trava raste, da paun pase3.
1
Zadni godina, kako su oblasti stale zabranivati nono odane, sve
se slabije uju pisme na Ovitnicu, jer divojka, ako zapiva, mora se
odma i skrivati, da ju ne zatvore. Ipak se one ukradu, pa nakite
bunar, kom ele, a kad zapivaju u avliji, ne mogu jim seoska gospoda
nita, jer ji svekrve sklone u svoje kuare, jer svaka svekrva eli,
da joj bunar bude okien. Ta sramota je, kad iza jutra pojde svit u
crkvu, pa da se kae: Grle, ovdi momak u kui, a izmed sto pedeset
seoski divojaka da se nijedna nije sitila, da mu bunar, ermu i ta-
rabu nakiti!"
2
Iza svakoga retka.
3
Ja sam u Komjatincima zapisao i ovako:
Filip i Jakop goru lomio, Daj mi, Boe, snau koutu,
Goru lomio. Boga molio: Snau koutu, sina jelina".
 OTOK : OBIAJI. 405

Pivaju i ovo:
Filipova mila majko, Otio je sijat lan
Je 1 Filip doma? Jo na Viov an1.
Samo te dvi nepotpune pismice znadu, a eto propitivo sam, pa
mi niko ne zna vie reci.
Dodole. Nigda ne ide u Dodole naa mlade, nego cigani, jer
naima je ao svog tila i odila. Ide to svake godine po troje, e
tvero eiganske mladei, kad nema kie, pa jedno od ni umotaju
od glave do pete u bazovo lie, da se ni oiju ne vidi. Ulaze redom
od kue do kue u sve avlije, a kud dojdu, mora gazdarica, ili u
zadrugi redua izliti na dodolu u bazovom liu pun kabo ladne
vode. Druba dodolina dotle piva:
Umjereno.

#!-*--?-?-?=
L
^r *? ~
-:-=*-" -=3-33- ---^: ]

Na - a do - da mo-li Bo-ga. Oj, oj, do-do, oj!

Naa doda moli Boga, Naa poja i livade.
(Oj, oj, dodo, oj!2) Na doi je koujica,
Da nam pada rosna kia, Ni predena, ni vezena,
Da nam topi naa poja, Ve od zlata salivena.
Kad otpivaju tu pismu, daruje redua drubu dodinu jelom iz
kue. Dade jim jaja, brana, ili slanine. To oni obino med sobom
dile, ili sprave veeru, pa se vesele.

Ali kako se pjesme zaboravjaju, vidi se po tom, to mi je kazivaica

iza Groru lomio, Boga molio" kazala: Da nam Bog dade", a onda
se smela, pa kazala: Daj mi . . .". A iza . . . sina jelina" poela j e :
Sina jelina Boga molila", onda se opet smela, pa poela: Filipova
mila mati . . . " Ur.
1
Ja sam u Komlatincima zapisao ovako:
Filipova mila mati(!), Otio je goru lomit,
Je 1 Filip doma ? Otio je sijat lan
Jo na Ivan dan.
1 ovo:
Bile vile, di ste bile ? I vama smo ostavile
Mi smo goru salomile, Kleto drvo topolovo
I jo glogovo.
Vrijedno je zabijeiti, da je kazivaica k a z i v a l a jasno drvo, a
p j e v a l e su jasno: dervo. Ur.
2
Iza svakoga retka.
406 J . 'fcoVBTlty

Krstari. Na Spasovo posli pol dana sprema se enska kolska

mlade u Jcrstare. I to obiaju pojedince iz svakog sokaka za se da
idu. Sad je peta godina, kako ide s v a enska kolska mlade u
jednoj M i . Dok su ili iz. svakog sokaka napose, bilo ji je u drubi
deset do petnaest divojeiea. Divojiea, kod koje je skup, bude krsto-
noa. Naprave jim ene od dva drva kri; gdi. se drvo kria, ondi
pripnu ogledalce, a cio kri iskite to lipim kupovnim cviem, a
krajeve krsta apjinim bilim perjem. Divoj iee budu odivene u odilo
d i v o j a k o. Tako jim divojke posude svoje svilene sukne, opreme
ji u svoje zlatom vezene opleke, oko vrata jim metnu svoje zlatom
vezene marame, upletu jim kosu divojaki u iroke sitne pletenice,
naijaju jim kosu, ko to divojke svoju naijaju, ovise jim i svoje
dukate pod vrat, tako da taj dan nema nijedna ivojka na veerni
dukata. Nakite ji tulipanom i ovicom. Onda se vidi, kako e koja
divojcica biti lipa, kad se stane divojciti (si. 49.). Osim krstonoe i
nene drube bude u tom drutvu jo etiri prosjaka. To su liiova
etiri muka vrnaka, to idu s nima koarom u ruci, da nose, to
isprose. S nima ide i gaj da.
Iz avlije poju, pa idu selom od kue do kue. im izajdu iz
avlije, gdi je skup, zapivaju:
Svi nam se boji krsti digoe; Za nim se die staro i mlado,
(Kirijo lelio! *) Staro i mlado, mladolijano.
Pivaju istim glasom, ko to se i Filipovica piva. Selom pivaju:
1. Mi krst nosimo, Boga molimo, Da nam Bog dade, da kia pade,
(Kirijo lelio!) Da kia pade, da trava raste,
Da trava raste, da paun pase.
2. Zaspala Ana na brig Dunava, Neka ne pije dunavske vode:
(Kirijo lelio!) Dunavska voda Anina suza;
Brig se orinu, Anu zarinu. . Neka ne kosi dunavske trave:
Glovori Ana svojim rugama: Dunavska trava Anina kosa;
Kaite, druge, mojemu ai, Neka ne jede dunavske ribe:
Dunavska riba Anine kosti.
3. Svinarko Marko svine napaso, Pitala majka : gdi je moj Marko?
(Kirijo lelio!) Osto je Marko u tuoj zemli
Svine napaso, potero doma. irokim plei zemlu mirei,
Dooe svine, a Marka nema. Crnim oima zvide brojei.
Hitro. . . _

U ur-a ba - na prid ku-om gra-na. Ki-ri-jo le-li-o!

Iza svakoga retka.
 0
Pr-fm- -t

SI. 50. Krstari. Na slici gajdaia nema. Mala djeca, to su na slici, ne idu, dakako, u krstare ; ona su tu za vo]u svojih sestara^i matera.
Moler" si tu nije mogao pomoi.
 OTOK: OBIAJI. 407

4. U ura bana prid kuom grana, Prvi mladii tii slaviei,

(Kirijo lelio!) Drugi mladii tii lastici,
Na toj su grani troji mladii: Trei mladii mali gujii.
To pivaju sokakom, ali eim u koju avliju dojdu, pristanu tom
pismom, pa ju nastavjaju, kad iz dvora pojdu. U samom dvoru pi-
vaju, ako je momak, ili divojka, momi, ili divojcica:
Umjereno.
=lt*=t=fe:
^
fc m
-+--
^ tt
=-:

Ov - di na - ma ka zu, K i - r i - jo le - li - o!
Ovdi nama kau II ga vi enite,
(Kirijo lelio!) II ga nama dajte,
Mome neeneno. Da ga mi enimo
8 naom krstonoom.
A divojki se piva:
Ovdi nama kau II ju vi udajte,
(Kirijo lelio!) II ju nama dajte,
Divu neudatu. Da ju mi udarno
Za naeg prosjaka.
Ako su dva momka u kudi, piva se:
Ovdi nama kau II ji nama dajte,
(Kirijo lelio!) Da ji mi enimo,
Dva bora zelena, Jednog s krstonoom,
Dva brata roena. Drugog s drugaricom,
II j i vi enite, Prvom pivacicom.
Ako su dvi divojke u kui, pivaju jim:
Ovdi nama kau II je vi udajte,
(Kirijo lelio!) II je nama dajte,
Dvi jele zelene, Da je razudamo
Dvi seke roene. Za nae prosjake.
Sad u zadiie doba ne pivaju ove pismice u avliji, nego one iste,
to i na sokaku.
Kad ispivaju te pismice u avliji, dili riiovim prosjacima u koarice
redua, ili gazdarica: slanine, masti, brana, jaja, sira. Onda krsto-
noa die krst i blagosivje, a druba piva:
Krst se die i podie, za nim se nie
(Kirijo lelio!)
Staro i mlado, mlaolijano.
U gospodskoj kui dobiju i novaca. Tim plate gajdaa, a darove,
to su naprosili, odnesu gazdarici one kue, gdi su se skupili, pa
408 J. LOVRETI,

jim ona pravi veeru: salate sa varcima, masnu uvijau u slatko,

pitu sa sirom i listaria na masti. Diea se naveeraju i posli veere
poigraju kolo, a roditeli dojdu pa gleu, a oko devet sati svaki
svoje kuci vodi.
Krajiari ili Krajice. Ova sveanost slavi se u Otoku dva dana:
prvi i drugi dan Duova. Prvi dan idu divojke, koje su jo ponedijni
aci, a drugi dan divojke, koje ve svilu nose. Prije je bilo tako, da
Otoanke nisu nosile svilu do esnaeste godine, ali sad, kako su se
zadruge rasule, lake samica zaslui novaca, ve prije u sirotnijoj
zadrugi, a sad moe raditi drugomu i metati na se. S toga se sad
opremjaju za rana, pa se nekaju u krajiee, jer su sve rada, da se
zovu velike divojke.
idu ko i krstari svaki sokak u posebnoj drubi. Opremjaju
se ovako: Obuku svoje najlipe ruvo, samo to nijedna nije u sku-
tima, nego u svilenoj sukni. To je tobo znak gospodstva. Opleei i
marame su jim zlatom vezene. Za pletenicom nemaju cvita. Pod
vrat ne ovise ni jednog dukata. Na glavi nose eir. Svaka ga di-
vojka posudi od svog momka, ili brata, zatakne apjino perje za
eir, a ne kiti eir ni pravim, ni kupovnim cviem, nego ga obloi
dukatima i syojim i tuim novcem. Svaka divojka pod eirom jest
Jsral, a u pismi se uje i Jcralica, ali se ni po odilu, ni po slubi
u Otoku ne razaznaje kral od kratice. Otoani vele svima Jcralevi,
ili svima kralice. Svaki kra| mora imati sab|u. Na ovu povezu svi
lene plantike, da se vijore.
Krajeva bude po deset u drubi, a osim ni bude po tri divojke
obuene u bilo ruvo: bile kou Je i rukave zlatom vezene; marame
su oko vrata bile zlatom vezene, a glava je zavijena bilim zavojem.
Priko toga zavoja prikriju se te divojke turskim buruntfukom (to je
tanka koprena bile, tek malo ukaste farbe, a obrubita je zlatnom
ipkom; posve je slina kopreni, koju u gospodski svatova mlada
na glavi nosi); to pribace priko glave tako, da joj zlatna ipka
obrubjuje lice, a krajevi koprene sputaju se priko prsa i lea1. Jo
zakiti glavu sa strana priko burunguka capjinim perjem. Tako naki-
tita divojka zove se orublica. Orubpce su najvie po tri u drubi.
Jo budu po etiri divojke u tom drutvu obuene u najlipe ruvo,
ali niti imaju eira na glavi, niti su zavijene ko orubjice, nego su
pod svojom pletenicom, a obino su okitite kupovnim cviem. To se
zove druba kralevska. (S krajicama ide i gajda. 01. si. 51. JJr.)
1
Na slici (51.) nemaju djevojke burunguka; kazali su mi, da se
vie ne nosi, ali ja drim, da se djevojkama nije htjelo pokrivati. JJr.
 OTOK: OBIAJI. 409

Kad pojdu krajevi selom, idu sve dva po dva, najprije krajevi,
onda orubjice sve u jedno, a za nima druba opet u dvoje. I one se
skupe u kui, gdi- jim se veera spremja. Iz te avlije izlaze pivajuci:
_ Veselo.
--1^--
'3~~~**~-9~

-\rv-^zf~ ^^^
Oj go-ro je - lo - - va! Oj go-ro je - lo-va, je
1
Oj, goro jelova! (Lelo! ) Pokrivaj tragove,
Travo tratorova! Nek se ne zna traga,
Razvijaj listove, v Kud krajevi eu,
eu i okreu!
Selom* idui pivaju redom:
Bilila divjka (Lelo!) Kome vi ostste!
Z gradom darove, Ni ocu, ni majki,
Bile utonila, Ni bratu, ni seki,
Tone govorila: Ve prokletoj strini,
Joj, moji drci, Koja me je klela,
Darci i otrci, Klela i uklela2.
Kad dojdu u avliju, pivaju momku 3 :
Ovdi nama kau (Lejo!) II ga nama dajte,
Mome neeneno; Da ga mi enimo4,
II ga vi enite, Sa naom krajicom6.
Divojki pivaju 6 :
Ovdi nama kau (Lelo!) II ju nama dajte,
Divu neudatu 7 ; Da ju mi udarno9
II ju 8 vi udjte, Za naeg prosjaka10.
A prosjaci su jim niovi momci, koji idu uz ni nosed koare (si.
51.) ko i prosjaci kod krstar.
1
Iza svakog retka. - Ja sam uo (barem kod pjesama, to se
pjevaju momku i djevojci) d v a puta: lelo (! je-).
2
Upravo ovako zapisao sam ovu pjesmu u Komlatincima i postavio
naglase. Jo su mi kazivale ove pjesme:
1. Oj, na moru laa, U elo urasla,
U noj sidi Kata, U elo bijelo (!),
Zlaena joj prta U lice rumeno.
2. Oj divjko plava, Gak do Carigrada,
ula ti se fala Sto si posijala
Sestper kalper! Ur.
3
1 ovu sam zabijeio s ovim razlikama: i Mi emo ga zenit S naom
orblicom. Ur.
6
I ovu sam zabileio s ovim razlikama: 7 diva neudna 8 je. 9 Mi
emo je Mat 10 Za prvoga kraja. Ur.
ZBORNIK ZA NAB. IVOT II. 27
410 J. "LOVRHTI;

Dvojici pivaju:
Ovi nama kau (Lejo!) II ji nama dajte,
Dva bora zelena, Da ji mi enimo:
Dva brata roena; Jednog sa krajicom,
II ji vi enite, Drugog sa divicom,
Svitlom orublicom.
Divojkama:
Ovdi nama kau (Lejo!) II je (!) vi udajte,
Dvi jele zelene, II je nama dajte.
Dvi seke roene; Da ji (!) razudamo
Za nae prosjake.
U gospodskoj kui se piva:
Evo mi dojdosmo (Lejo!) U lice je jubi 1 :
U najbole dvore, Ustani2, gospoja!
U najbogatije. Doli su krajevi3,
Zaspala gospoja Da ji darujemo4
Na pletenom stolcu; Srebrom, ili zlatom,
G-ospodm je budi, Skudom, il dukatom.
Kad se ta pisma svri, poine niova igra. Svaki kra| stane spram
svoga para, a orubjiee pivaju:

d
tgz r -- J r ^ - T ~ ^ ^ - r t i3*
1. Ajd, po-e-i, kra - - ju! Ajd, po-e-i, kraju, le - - jo!

E ii^i^^e
5-b"t?t? ^^^--^?
tri?
2. Ajd,po-e-i, kra - - }u! Ajd, po-e - - i,kraju, le-o!
Dok se to piva, kraj prema svom paru ee i promme mista, pa
se opet vrnu istim putem na svoje pravo misto. Orubjiee pivaju:
Okreni se, kraju! Lelo!
A krajevi se svaki na svom mistu uokolo okrene. Daje se piva:
Udri sabjom, kraju! Lelo!
A krajevi, kako stoje u redu, sve dva po dva blina udare sabjom
u sabju. Kad zapivaju:
Krsti sabje, kraju ! Lejo!
onda krajevi, koji su jedan spram drugoga, prikrste sabje, a orubjiee
pivaju: Promii se, kraju! Lejo!
1
U elo je jubi, U elo bijelo, U lice rumeno. TJr.
2
Ustjte 3 Doli su vam kraji 4 darujete. Daje od ove rijei nije
mi kazivala kazivaica. TJr.
 OTOK: OBIAJI. 411
Pa krajevi ispod sabaja prolaze i odma opet sabje krste, dok svi
ne projdu. Kad jim se piva:
Ajd, proeci, kraju! Lejo!
onda samo prolaze izmed parova jedan za drugim i opet stanu jedan
spram drugoga, dok svi ne projdu.
Zatim je: Pokloni se; krali! Lejo!
A krajevi priu svaki svom kraju spram sebe i poklone se. Onda
orubjice nareuju: Ajd u kolo, kraju! Lejo!
Ajd poigraj, kraju! Lelo!
I kako se krajevi vataju u kolo, tako krajice (? orubjice. Ur.) ve
na glas gajaev pojdu pivati poskoice, a dva, tri put se samo
okrenu, pa idu daje.
Kako je puno kua u selu, a krajevi treba da sve kue obredaju i
da na svakom krstopuu poigraju, to oni skrauju i pismu i igru.
Ba, kad jim se kae, odigrat e sve, ali obino igraju samo ovo:
Ajd poei, kraju! (Lelo!) Okrente se, kraji! Pokloni se, kraju! Ajd
u kolo, kraju! Ajd poigraj, kraju !
Prirniv darove izlaze krajevi iz avlije pivajui:
Lipo vama fala ! (Lejo!) Kraja i krajicu,
Darovaste kraja, Svitlu orubjieu1.
Ako se sastanu dvi ete krajeva, pivaju jedni drugima:
U vaega kraja (Lejo!)
Sabla od vatraja,
Sukna od pargara.
Kad obredaju selo, pa se vraaju kui, pivaju doav u svoj sokak:
Oj, krajeva majko (Lejo!), Perje polomio
Izii prid kraja! Vazdan igrajui,
Kraj se umorio, Sabjom zveckajui.
A daje se zabavjaju ko i krstari, samo ostanu malo due.

P o r o d . e n i d b a . Smrt.
Porod.
Gataiia o porodu. Mm sa enom. 1. Ako eovik bude nasmijan,
kad pride svojoj eni, a ena zatrudni, bit e dite muko. 2. Ako
mu bude mrk, bit e ensko. 3. Ako ovik miri, bit e dite dobro,
1
Kad pojdemo napoje iz avlije, onda pivarno:
Lipo vama fala! Kraja i krajicu,
Ne oteste kraja, Svitlu orublicu." Ur.
412 J. 'LOVRETI,

razgovitno i veselo. 4. Ako ovik otro gleda, bit e dite neotvo

reno, stisnuto, stidetjivo. 5. Ako eovik pomisli, to e sutra raditi,
bit e dite brino i radino, ali e mu biti malo napretka. 6. Ako
eovik pri eni misli samo na riu, dite e mu biti bezbrino i lagano
e iviti. 7. Ako eovik pojubi enu u elo, dite e mu rado goste
doeikat i rado e bit u gostima primano, svagdi dobro i veselo po-
slueno. 8. Ako eovik enu ne pojubi u elo, dite e mu biti svakom
omraeno. 9. S kakog posla dojde eovik, prije ve to prie eni,
one e poslove i dite rado,- raditi. 10. Ako se ovik probudi, pa ne
protare oi, a bude sa enom, dite e mu bit pospano. 11. Ako ena
ponese sa pijanim covikom, ditetu e se pie gaditi. 12. Od pijana
ovika dite je isto kao riba, otroumno, ko to triba. 13. Ako ena
zanese sa triznim, dite e bit pijanica; ako se ne doepa vina i ra
kije, maat e se i za siretom. 14. Oovik, koji misli kupus kiseliti,
ne smije no prije toga prii svojoj eni, jer e se kupus ucrvati.
15. Kad se svirie ko|u, koji meso soli, ne smije biti sa enom one
noi prije toga, jer e biti gagrica u mesu (meso e se ucrvati).
(Mi je vie ]udi u kui, ne smije gazda zapovidit nikome, da soli
meso, jer ga drukije sluaju, ali tu ne. Ako bi on spomenuo ko
jemu, odgovori mu ovaj: Ti zna, iji je red, pa ne aji drugoga".
Obino najstariji Jui u kui i sole meso. Ako se ipak meso pokvari,
jao onom, ko je solio. Govore mu: Sram ga bilo, matoru k|usinu!
jednu no nije mogo da miruje!" 16. Mu ne smije prilaziti eni,
ako eli sutradan kakvu ranu sijati, jer e biti svakaka gada u itu;
ako ga, dok sije, monice zasvrbe, ne smije se poeati, jer e biti
rana neplodna. 17. to mu vie prilazi trudnoj eni, lake e ona
roditi.
Trudna ena. 1. ena gata, da je trudna, ako joj trei, etvrti
dan iza mua bradavice na prsima lade i zebu. 2. Ako se eni zlije
i povraa, dok je teka, bit e dite lipo i cisto. 3. Ako zec pritri
isprid trudne ene, bit e dite itro ko zec. 4. Kad jede, ne smije
ju gledat ni maka, ni pseto, jer e dite biti lakomo, . Kad se u
eni dite prvi put zaigra, kog ona onda poglede, onomu e dite biti
nalino.
(Sto joj se mora, a to j o j se ne smije.) 1. Kad trudna ena
vidi koga, da jede, mora joj onaj ponuditi zalogaj, jer e mu sko
iti jarac na oko. 2. Kad od koga to zaie, mora joj dati, jer e
i onda dobiti jarac na oko. 3. Ako bi se potepla i upala, ko ju vidi,
ne smije viknuti; ako na nu vikne, pa se ona prene, prezat e joj
se dite u snu. 4. Ako upade, pa ne moe sama da ustane, ko ju
 OTOK: OBIAJI. 413

vidi, mora ju utei dignuti, jer ako to progovori, bit e joj dite
nimo. 5. Ne smije nita kradom jesti; jer ako ju ko zatee, a ona
se prene i mai se rukom gdigod svoga tila, ostat e ditetu na
onom mistu znak onakav, ko sto je ta stvar, pri kojoj su ju zatekli.
Tako je isto, ako ju zateku u krai.
(to ne smije.) Trudna ena ne smije: 1. biti zlovojna, jer e
i dite biti zle udi; 2. s l u a t i , gdi se svine koju, jer e dite rkati
u snu. 3. vidi ti mrtavca, jer e dite biti blido; ako mora ii
mrtavcu, svee oko vrata crveni koni i metne crvenu jabuku u
nidra, da dite bude rumeno; 4. krv gledati, jer e u diteta biti pe-
rutae na glavi; 5. gledati obienaka, jer e joj se dite obisiti;
6. gledati, gdi se ko tuce, jer e dite biti kavgagija; 7. gledati, gdi
ko jede, jer e dite biti lakomo; 8. pogledati razroka ovika, jer e
dite biti razroko; 9. gledati, kad se krave i kobile gone, jer e dite
biti kurvar, ili kurva; uzeti za ruice pluga, ni gledati u crtalo, kad
se ore, jer bi se dite u plitkoj vodi udavilo; 10. nikomu se z a-
uit, jer e dite biti onako, ko onaj, komu se je zaudila; 11. ni
komu se rad niesa narugat, jer e dite biti onako, ko onaj, komu
se je narugala; 12. j e s t luceria, jer e dite trepati ko lucene;
13. jest zeca, jer e dite gledati, kad spava; jest mesa od tie, koja
se zove ronac, jer bi dite rado ronilo, a udavilo bi se ma i u ko
ritu, jer bi uvik glavu u vodu guralo; 14. jest pua, bit e dite
balavo; 15. jest sviriske nuke, bit e diti curiavo; 16. jest sa
stavite tresne, ni drugo dvojnasto voe, jer e roditi dvojke; 17. jest,
kad mete kuu, jer e joj dite biti lakomo; 18. piti na bunaru
vodu priko stubria, jer e ditetu curiti slina iz usta. Trudna ena
ne smije: 19. vunu prest, jer e u diteta biti bila kosa; 20. u
krilu nosit smet, jer e ditetu biti uvik smeta u glavi; 21. duvati
u vatru, jer e joj dite biti sipjivo; 22. ako mee drva na vatru,
mora paziti, da ne metne od onoga drveta, u koje je grom udario,
jer e joj grom ubit ite; 23. ito za sime istit, jer e biti sniti
u itu; 24. sidit na vrei, jer e dite mokrit u krevet; 25. sidit
na uborku, jer e ditetu biti glava ko uborak; 26. sidit na pragu,
da ju to ne smlati; 27. ako sidi na pragu, leat e ite na trbuvu,
pa e se zaptit; 28. klin skupit, kojim se panevi razbijaju, jer e
dite biti kilavo; 29. ako bi ipak rodila tako dite, mora tri klina,
to su zapala u paneve, i tri brata nek izbiju klineve, a od svakog
joj pana po iverak odsiku; to sve nek kuva i u toj vodi dite kupa,
da pridor projde; 30. domitat slame u slamjacu, rodit e dvojke;
31. nogom lupit ni make, ni psa, jer e po ditetu biti maje i
414 J. LOVRETI,

pseeje dlake; 32. zmiju ubit, jer e dite biti ladno ko zmija;
33. nita zaklat, ni gledati, gdi koju, jer e dite biti sipjivo; 34. criva
istit, kad se svine koju, jer e ditetu ispaat crivo; 35. zuba iz
vaditi, umrit e dite; 36. ako izvadi zub, baci ga na tavan i govori:
Baba zvoca, evo tebi zub drveni,
Ti ditetu i meni daj svoj gvozdeni.
37. nita ukrast, jer e dite biti kradjivo; 38. ako ositi kaki smrad,
zatvorit usta, jer e dite smrdit iz usta; 39. isprid kola prii, jer
e mrtvo rodit; 40. rasklopiti grebene, jer e dite dobiti klopce i
umrit u toj bolesti; 41. tajit, to je u noj, jer e dite biti nimo;
42. proi isprid kola, kad se rasklope, jer e umrit dite.
(Ako t o ini.) Ako: 1. glede komedijaa, gdi se privraa,
pri vraat e se i dite u noj, kad stane raati; 2. uvik uti, bit e
dite dobar piva, ili pivaica; 3. esto se kupa, biti e joj dite
dobar pliva; 4. rado ide u kolo, bit e dite dobar igra; 5. spava
opasana, bit e dite bezumno i zaboravno; 6. raspasana spava, bit
e dite razvezane pameti; 7. rado jede i tkanicom se pritee, bit e
dite slabano; 8. malo jede, a tkanicu poputa, bit e dite jako,
da e ga morati trzati iz porodije.
A k o oe da p o g o d i , uzme dvi voke pojednake, zovne dvoje
dice, muko i ensko, dade jim da jedu, a rekne: Jedite, dico,
brzo, pa ete jo dobiti." Dica se jagme, a ona pazi, koje prije po
jede; ako muko, bit e dite muko, ako ensko prije pojede, rodit
e ensko.
Trudnim enama se rugaju, to jim srce ie uvik to jesti 1 .
A k o t r u d n a e n a u m r e , a prid nom i za nom arani se
malo dite, vele, da su to aneli, koji su ju odveli u nebo; ako
prid nom i za nom nije dite malo saraneno, ide u oistilite. U pako
ne dolazi ni trudna ena, ni porodi|a, ni doji|a, jer ji draga Gospa
otkupi.
Porod. Prije poroda. 1. Prije poroda ide ena prid sobnu pe,
pozdravi Gospu prid zjalom pei, mane triput nogom i veli: Kako
dim iz ove pei, tako brzo dite iz mene." 2. Kadi se crvenim lukom.
3. Ako su teki trudovi, ide u talu, klekne prid jaslice, pozdravi
1
Vele, da je nika ena zaelila kulena, pa ga iz ogaka malo po
malo iskruivala, dok nije lantrica ostala. Svekar to opazio i prigovori
joj, a ona veli: Moj dado! tako je. Sad nosim, pa mi srce zaelilo.
Nisam ja kriva". Al svekar veli: ,,'G-le! Evo do vrata visi rgaa
puna paprike! Kako tvoje srce ne zaeli, da se za tim maa, ve
za onim, to i mi volimo! ?"
 OTOK : OBIAJI. 415

Gospu i priporuuje: Draga Gospo, budi mi u pomoi, koja si ro

dila u taliei bez muke i tereta, daj, da se brzo s mojim porodom
rastanem". 4. Ide u crkvu i moli, kad se die prisveto tilo i krv,
tri Oenaa i tri Zdravo Marijo na duak, da ne pridane i kae:
U koliko se brzo tilo i krv sastav Ja, u toliko se ja s anelom
bojim brzo rastala".
Kad eni pojdu trudovi, aje po babicu. Ova dolazi i pozdravi ju:
Ne boj se, duo, dat e dragi Bog, da bude laki porod". Zadru
gari se raziu po selu, da uju i komije, to je kod ni.
Trudovi i raane. ena raa na zemji. Oko kreveta, gdi e ona
u babina leati, prikuje se za grede ponava, da ju niko ne vidi.
Kad se rekne, da je ena sa ponavom, zna se, da je rodila, ali da
jo po kui ne oda. Mu ostaje sam kod ene s babicom i voda
ju po sobi, dok ju trudovi ne svladaju, a onda se babica brine
s nome.
Ako t e k o r a a : 1. Napajaju ju vodom iz ovikova opanka.
2. Napoji ju ovik vodom iz svoji usta kroz vrata. 3. Daju joj flau,
ili teglieu, da u nu due. 4. Oovik ju udari triput svojim kajiom.
5. Udari ju tapom, kojim je oteo abu od zmije. 6. Ako ko vidi,
kad zmija uvati abu, odvee svoj pojas i baci priko ni; zmija
odma pusti abu ; ovaj pojas se uva, a kad je porodija u trudovima,
mee se pojas na nu, da se rasfcane s ditetom brzo, ko ona zmija
sa abom. 7. Niki nadolivaju svake godine o Tri kraja svetu vodu
u stakalce; devete godine ve se uvati na dnu stakalca zelenilo;
to je (vele) slika drage Gospe; tu vodu piju. 8. Oovik obuvati enu
u pojasu i govori s riom priteui ju sebi: Neka su tvoje boli nama
po poli." Bog bi dao, da pogodi!" Da lake rodi." 9. Igle i
bumbare iz zavoja i marame na prsima povade. 10. Razveu svezu
na opleku i razveu oplitak na zarukavju. 11. Oovik joj stoji za le
ima, a ona se po triput obazre na nega. 12. Oovik se raskoraci, a
ena se provlai izmed liegovi nogu triput na jednu, triput na drugu
stranu. Kad se ispravi, mu ju nad krstima povue za pojas. 13. Uzme
novo vreteno i zabode dolni debji kraj u zemju, da ne bi dite izlazilo
na noge iz ne. 14. Uzme u usta vode i pusti kroz nidra. 15. Otvori
vrata, a koja ena iz kue napoji ju priko praga. 16. Provlai se
kroz obru, koji je sam puko.
Novoroene. Kad se dite rodi. Babica uzme britvicu i vrpcu,
svee pupak i odree; komadi vrpce se odree i u britvicu zaklopi,
da se zaklopi porod i da ena ne raa, dok se britvica ne otklopi.
Kad ditetu pupak otpade, svezu ga i dobro spreme do sedme negove
416 J . LOVRBTI,

godine, a onda dadu ditetu, da samo razvee pupak, ne bi li se

i ditetu pamet razvezala. Pupak zakopaju u ledinu. Ko zapamti misto,
gdi je pupak zakopan, treba samo, kad se dite razboli, iupat travku
s onog mista, gdi je pupak, pa je to ditetu lik.
Dite se umota u kou od ovje vune i metne se pod krevet, da
spava i da bude dobro ko janeee. Dite ostane pod krevetom, dok
porodi|u ne spreme u krevet. Bodija ne smije ustati, da se rukama
dotakne zemje, jer e dite etveronoki odati. Bodija mora skoiti
sa svog leaja, da dite lagano prooda.
Ako se dite zaptije u porodu, medu ga u vodu i led, da se
povrati. Kada se dite okupa, peru se bolesni, i koji slabo vide, u
onoj vodi, da ozdrave i progleu.
Dite ne sisa, dok se ne okrsti. Prije sise napoje dite vinom, da
bude rumeno.
Mala dica. Oko dice mue se matere mlogo, dok ji ne odrane.
Ako se razbole, lie ji travama i baju oko iii
(Lijekovi. 0 a r o 1 i j e.) 1. Ako dite puno plae i ne e da spava,
uvate puva, otrgnu mu rep i metnu ditetu pod uzglavje, da spava
ko puv. 2. Oblau ditetu pelinov list po trbuvu, da ga ne boli.
3. Ako bude divjeg mesa na ditetu, tucaju sitno bili eer i posipju
po ditetu, pa se meso sakrije. 4. Ako dite dobije irove, peku crveni
luk sa barutom i tim zavijaju, da se prokine. 5. Ako dite mora
sisa, metnu u kolivku ogledalo, pa vele, kad se mora vidi, uplait
e se i ne e dolaziti. 6. Ako dite dugo ne progovori, zapree mati
u vatru od crne kokoi jaje i dade ditetu drvce, da prpa po pepelu.
7. Niki napajaju dite iz MepJce, pa ko to klepka uvik klepee,
tako da i dite ne uti. 8. Napajaju dite i iz zvonca crkvenoga, ne bi
li mu grlo bilo ko zvono. 9. Ako to sve ne asni, raskinu nad dite-
tovom glavom, ako su se dva kruva u pei slipila, da se tako i ne-
gova usta rastvore. 10. Ako se dite onesvisti u bolesti, koca mater
gola na kojenima oko kolivke i moli se Bogu. 11. Ako ga grlo boli,
mater se moli i zem|u |ubi uokolo diteta. 12. Ako je grozniavo,
obise mu o vrat ivu abicu gatalinicu. 13. Niki obiaju dite u
groznici izniti u avliju na jastuka, pa ga pokriju sa devet pokri
vaa, ebetom, ponavom, jastukom, glibom, kouvom, kabanicom,
pokrovcem, apnom, vriom. Gorna mora biti vria, a po vrii pospu
kukuruzima, da kokoi kupe kukuruze i groznicu s kukuruzima.
14. Ako se matere boje uroka, to je dite lipo, svezu ditetu na ruku
ciganski morski pui, i zato ne smije niko pofaliti dite u oi, nego
rekne: Ne bilo mu saroka", i malo pjune prama ditetu.
 OTOK: OBIAJI. 417

( Z a b a v e . ) 1. Kadrodija bela ite, piva mu:

Belaj, lujaj, malo dite moje, I jo teti, materinoj seki!
I spavaj mi, edo nenijano, /Poivilo iaku i baki,
I ivilo i ocu i majki, A najvie svojoj miloj majki!
2. Kada rodija dri dite na krilu, piva mu:
una, nuna, curica! . Dite] bi se enio
Jai kona urica I sinicu prosio,
I arenog ditela! A sinica ne e,
Ve se samo ee.
3. Kada rodija uzme dite na ruke, podizuje ga, da bude bogato,
i piva: una, cundeset! Svako nosi po deset,
Al moje e sto deset!
4. Prva igraka enskom itetu mora biti igla i krpica, da bude
radenica.
Dok dite ne prooda, meu ga u stalak, da stoji, ili ga druga dica
vodaju, da prooda, a dobro se pazi, kad e dite prvi put samo nogom
koraknuti, da se za ni to ne dri. Obino matere, ili ko iz kue,
dre to u ruki i zovu dite, a kae se: za im prooda, da e za tim
biti popaan ilog svog vika.
( O d i j e l o . ) 1. Kada ditetu bude est miseci, opau ga prvi put
tkanicom, pa je dite uvik opasano, da bude lipa struka. Ne opasuje
ga prvi put mater sama, nego, ako je muko, zove pametna ovika iz
sela, da bude dite razborito; a ako je ensko, zovu pametnu radenicu
iz sela, da bude mala ko i ova, to ju je opasala, pametna tkaja,
veja i vei Ja. 2. Prva kouja, promitaUica, ne smije biti od novog
tkana, nego od staroga. 3. Prva kapica mora biti od krpica saivena, od
tri dila sastav|ena. 4. Na ruku veu nike ene oma pu ciganski, ali
na crvenoj vrpci, da ite bude mirno. 5. enskom ditetu, dok je jo
u kolivki, probodu ui i udiju oboie, a to rade ovako: Nataru uvo
koprivom, da gori, a taru ga dugo, da i utrne, da ne osia boli; onda
rasteu uvo, gdi e se oboii udivati, pa naglo probodu iglom i udiju
svilen konac u uvo. Posli sastave krajeve konca komadiem voska, i
ee diraju svilu izvlae i uvlae, da ne bi uvo zaraslo. Kad uvo
vie ne boli, udiju ivojici srebrne male oboie. 6. Druga kouja
itetu jest u vi pole sa ogrlicom, ali bez latica. Priko te se kouje
ve ite opasuje. 7. Trea kouja pravi se enskom ditetu, kad je dvi
godine staro. Ta je koujica s ogrlicom i otrag malo sabrana. Na tu
se opasuje zapreg i ogre maramica.
Gatana. (I. 0 d j e t e t u . ) 1. Ako (dite) ima ko lozicu na vratu,
sueno mu je, da na viala pogine. 2. Ako se rodi pod koujieom,
bit e sretno. 3. Ako ensko ite ima kose na glavi, udat e se
418 J. LOVRBTI,

sretno. 4. Koliko u diteta bude svrtaka na glavi, kad se rodi, onoliko

e se puta eniti, ili udavati. 5. Ako u diteta brzo kosa raste, kau:
srea mu raste. 6. Ako su u diteta veliki nokti, bit e napredno
u svakom poslu. 7. Ako se kum, ili kuma pomete, kad na krtenu
mole virovane, onda e kume umriti. 8. Ako se je dugo trudila,
pa joj mu pomogo tapom, kojim je oteo abu od zmije, ako je
aba iva ostala i oskakutala, bit e dite koiperno ko abica.
(II. Po djetetu.) 1. Ako u diteta dogodine zubi rastu, opet e
zaniti. 2. Ako dite do godine progovori, rodit e ena uskoro. 3. Ako
dite prije rekne mama, bit e dite, koje se rodi, ensko. 4. Ako dite
progovori i prva mu ric bude: dada, biti e i dite, koje se prvo rodi,
muko. 5. Koliko se u diteta svaja gvajica kose u zatijku, toliko e
mati imati truba tkaiia. 6. Ako ko pojubi dite u zati|ak, bit e dite
akavo. 7. Ako ko pojubi dite u dlan, bit e dite tepavo (misto s,
i c izgovarat e t). 8. Ako ko po|ubi dite pod vrat, bit e to dite
mucavo. 9. Ako ko pojubi dite u usta, bit e dite peskavo. 10. Ako
ena ije kou|ieu ditetu, pa se konac uvre, guei i zavezuje, bit e
dite ivo i zdravo. 11. Ako to ije, ne smije poso s iglom metat na
dite, jer e dite mokrit u krevet. 12. Malom ditetu nikada ne daju,
da se ikom, ili vatrom igra, jer e mokriti u krevet. 13. Ako umiraju
dica, trae kuma, koji ivi obisno, da dica ostanu iva. 14. Niki opet
zovu za kuma, kog prvog sretnu na sokaku, kad idu na krtene, da
dite ivi. 15. Dite se nikad ne smije kroz penger davati, ni u sobu
ni iz sobe, jer e biti nona trkalica. 16. Dite, dok ne progovori, ne
smije jest mesa od pileta, koje jo nije propivalo, da ne bi nimo
ostalo. 17. Ditetu svakom mora se povojnica oniti; koje nije povoj-
nicu dobilo, nikada se nee oenit, ili udat. 18. Priko diteta se ne
smije prikoraiti, jer ne e rasti. 19. Prva kou|a promitajiea ne smije
bit od stari gaa, jer bi novoroene, ako je ensko, bilo teka poroda.
Porodi|a. Ako ena rodi na Boi, grdi ju staro i mlado, uku
ani i se|ani, to je na Blagovist ovika dozivala. U posteji ostane
porodi|a po osam dana. Za to doba ne smije ju nijedan mukarac
viditi izim nezina ovika. Ko dojde u sobu, pa vidi ponavu, ve zna,
to je za ponavom. Ako koji mukarac dojde u sobu prvi puta, ene
mu skinu eir s glave i iza poriave iznesu dite, a on dite daruje,
a za poroiju niti pita, niti k noj prilazi.
Dok je porodija u posteji, svaki dan joj se nose ponude, a kogod
donese, dariva novoroene srebrnim novcem. Petkom nose posnu
ponudu: skuvaju ribe, pa rezanaca s makom i orasima, kuvani ka-
lotina i jiva. Ko nosi posnu ponudu, daruje dite bakrenim novcem.
 OTOK: OBIAJI. 419

Kad porodi|a ustane, smije svako viditi i nu i dite; i ona smije

ii u selo u bline kue. Odivena je ko obino, samo priko kouje
nosi mrku suknu sitno sabranu, da ju svako pozna, da je porodija.
Tako oda obuena do uvoda. Kad ena iza poroda prvi put u iju
kuu dojde, dadu joj crvena luka da jede, da bude ditetu uvik dosta
mlika, a novoroenomu dadu u ruku jaje, da bude bilo ko jaje.
Dok porodija ne ide u crkvu, radi ona ipak sve poslove u kui, samo
se uva od smlate, jer vitice i more vrebaju na porodi|u. Dok se
ena ne uvede u crkvu, kae se, da je ona u eteresnicama, pa dotle
mora dite dvaput na dan kupat, i to jutrom i veerom, a pripovijat
ga mora triput na dan, da se dite malo prui, pa da boje raste.
Trudnoj eni i oji|i jako je bilo teko u zadruga (gl. str. 360.).
Danas ugaa mu svojoj eni, a svaka ima koju priju, s kojom dobro
ivi, pa jedna drugoj pomau.
Gatana i arana. 1. Ako rodi}u bolovi napanu iza poroda, dobro
je; dite je zdravo u trbuvu; ako ju ne stignu bolovi, dite e trbuv
boliti. 2. Ako u rodije potee mliko samo, dite je gladno. 3. Ako joj
prvi cvit bude obilan, veli se: veseli se na rod i skoro e poniti.
4. Ako jede, pa joj zalogaj ostane, a ona ne vidi, ve uzme drugi,
umrit e uskoro; ostat e joj dite siroe. 5. ena, koja rodi, ne
eja se prvi dan, da se dite ne zaodije do desete godine; ako se
poeja drugi dan, zaodit e se dite oko dvanaeste godine; obino
se e]a trei dan, da ditetu ne rastu vlasi izim na glavi do pet
naeste godine. 6. Ne s m i j e iz kue napo|e, kad sunce zajde, do-
klegod se ne uvede u crkvu. 7. Dok se ne oisti, ne smije nikomu
povojniee nositi, jer bi ono dite dobilo perutac. (I kad ena ima
cvit, ne smije nikom nositi ponude, da jim i perutac ne donese.)
8. Ne smije jest varaka, da se dite ne okrasta. 9. Ispod krova ne
izlazi otkrivena, no umotana, da ju ko ne urekne. 10. Mora imat
uvik britvicu (klocu, noi, koji se sklapa) u nidrima, doklegod se
ne uvede u crkvu. 11. Kadgod izlazi iz sobe, mora britvicom isprid
sebe kriati i govoriti: Kri boji, ime Isusovo! Zli sputa i dobri
na put! Gospodina Boga moi, blaene divice Marije pripomoi neka
mi budu u pomoi". 12. Mora uvik imat patrice u nidrima, a kada
ide napo|e, uzme ji u ruku i moli idui tri Oenaa i tri Zdravo
Marijo Svetom Trojstvu nerazdijenom, da od ne svako zlo odili.
13. Kad ide prvi put s ditetom u poje, ne smije govoriti do poja,
da dite uti. 14. Kad mater jede, ne smije dati ditetu da sisa. 15. Gdi-
koja okusi najprije vina posli poroda, da dite bude rumeno. Baju,
ako ele da rode, ili ne rode. 16. Koja ne eli, da vie rodi, kupa
420 i. LOVRETI,

se posli poroda u toploj vodi, a u vodu metne staro brdo sa sta

tiva. 17. Koja je ejna poroda, dad muu svoju tkanicu, da ju na
kunom pragu isie na komade. 18. Ako ima vie dice, pa ne eli
vie da rodi, dade ditetu na krstu ime Stanko, ili Stana, da porod
stane. 19. Ako su joj dica umirala, dade novoroenomu ime Zivko,
ili ivka, a Uri, to se rodi. (Vie
e se o tom kasati u Caranu i
Bojanu.)
Kumovi. KrteAe. Kad koga
zovu, da kumuje, ne smije se iz
govoriti, jer sa drugi i za nega mo
lili, a kumovat mora svako, makar
kome, jer mu ne e ruke prikrstit,
kad umre, nego pruiti.
im je dite krteno, ve je kuma
spekla pogau u pepelu, i kolaca
listaria, pa skuvala orbu od i-
vadi i spekla oroza, ako je muko
dite, a koko, ako se je ensko
rodilo. To se zove ponuda.
Dite odnesu s krtena kojoj eni
u selo, da sisa, a kuma donese
porodi|i tu ponudu, pa jedu: kum,
babica i kuma, a poroiji se dade,
a jede suve ribe, ili ako ima, koja
je istom uvaena, a to zato, da
dite bude i itro, i cisto ko riba.
Dar, to kum, ili kuma dade
kumetu, uva se, dok dite ne od
raste. Kada naraste, kupe mu, ako
Je ensko, pamuka, igle i konca;
SI. 52. Porodija ide na uvod. ako je muko, namine mu torbicu
i kan^iju, a bude dobar koija i
sviriar, ili mu kupe lulu, sikiricu, no, ili eiri.
Ponude svake mora dite okusiti, da mu svako jelo bude slatko,
da niemu ne zabavja.
U prvoj ponudi mora bit to ivo; ako je muko, oroz; ako je
ensko, koko, da i dite ostane ivo.
Uvod. 1. Ako je ena rodila muko, ide na uvod, im bude cista,
a iza enskog diteta projde kadgod i sedam nedija, da na uvod ne
 OTOK: OBIAJI. 421

ide, jer gataju, to se prije uvede, da e i dite prije biti potpuna

divojka. Zato mloge zateu do sedam nedi|a, da se do sedamnaeste
godine divojka ne razvije.
2. Na uvod ide ena jo u sukni i u svom bilom opleoku, a kad
se iz crkve kui vrati, skine suknu,i onda je ena ko i druge ene.
Kad ena nosi dite na uvod, uti.ona od kue do crkve, da i dite
uti, da ne place, pa to" znadu i sejani i ne govore nita s riom,
ako ju skobe.
3. Kad ena posli poroda prvi put ide u crkvu, ,ako je do uvoda
ve bila sa svojim muem, ne smije se usuditi, da ju misnik prvi
uvede u crkvu, jer vele, . da on pozna na noj, dok moli, da je bila
s muem. Zato ena eka prid crkvenim vratima, pa ako unilazi
koji stari ovik, uvati se potajice za riegovo odilo i ue za nim a
crkvu. Ako taj ovik opazi, da se je ena privatila negova odila,
izgrdi ju, jer e te godine biti sniti u riegovom itu.

enidba.
Prije enidbe. Divojka misli na udaju, im pode divovati (str.
354.), a sad ve od dvanaest godina divuju divojke, a onda obino
siaju za stative. Prvi poso na stativa jesu darovnice za uzovnike u
svatova. Posli se, druge, tree zime, i kad koja dospije, tkaju otarci
za darove. U Otoku se ni ne udaje divojka, dok nema darova, nego,
ako ju za rana svati zaprose, odbije ji i veli, da jo nije pripremila
dare.
Kad ve divojka ima dare, poruuje se to na sve strane, jer je
divojki dika, da joj se mlogi prosci jave. Tu su strinama, ujnama,
tetkama i prijama pune ruke posla. Kako nam je lipo u selu liti do
Mijoja! Mirno, blaeno. Mloga ivojka ima svoga momka, a ona se
po malo i s negovima svojata. 0 Uskrsu aje svekrva snaji evia,
jer se onda ve ne kite kupovnim vincima. Na Uskrs je doeka kod
crkveni vrata, dade joj areni jaja, kolaa medenaka i arenu jabuku.
ee joj priko godine aje cvia i kolaa. Kad divojka ko Icralica
na Duove dojde u svekrvinu avliju, daruje joj svekrva kudu, ili
koliko koja moe. Momak k noj dolazi, miloe joj onaa, svakog
joj vaara kupuje medenaka, odaju zajedno po vaaru, a kad bude
puarica, poaa ju momak u vinogradu1, pa divojka jedva eka
Mijo|e, ma da se piva:
1
Od 0 Uskrsu, . . . do u vinogradu" to je onaj nastavak iz Po-
Mada (st. 397.). Ur.
422 J. IiOVRETI,

Jeseni se niko ne raduje,

Ve budala, kad bi se udala.
To se samo piva, al zbija jesen se jedva eka. Pa doe to Mijoje,
pa ti uzavrije selo, ustru se babe, strine, ujne, tetke, prije, ras
paraju, to se je Bogom klelo, a spare, to se ni znalo nije. Koliko
li divojaka zaplae u to jesensko doba! Poudaju se, koje ni mislile
nisu, a poostaju odabrane, a sve s rava seoskog jezika. Zato su
divojke i mudre, pa namame svate s mlogi strana, pa ode, ne e,
slomi vrat makar gdi, samo nek joj zaviju glavu, da se ne zove
ostavjena, jer onda prkose, pa pivaju:
Inoi se moja dika klela, Inou mi ostavila dika,
Noj se klela, a mene uzela. Nije mogo odolit menika.
Ipak bude i momaka i divojaka, koji ne dadu, da ji neprijatej
rastavja. Kad tako bude zla u kuci, to momak ne e da poslua
svoje, rugaju se mladii, pa vele: Nije ni moj otac sluo mene,
kad se je enio, ne u ni ja riega".
Ako divojki neni brane za momka, dogovori se ona s nim, pa u
gluvo doba noi prisele nezine boje stvari k nemu u kuu i ondi
odma i ona ostane. To se kae: utekla je h momku. Mladia otpreme
domari odma na stan, a nu prime ko svoju u kuu. Obino ju otac
tui, ali se ritko pomogne.
Taka divojka vie ne klekne u crkvi u red, pa ma da je klecala
dosad na prvom mistu. Oim prie momku, rieno je misto prazno, i
ve u prvu nediju koi se druga divojka na nenom mistu, a ona
klei med enama. Sramota je takoj divojki, da ide pod pletenicom
u crkvu, a nije snaa, da zavije glavu, nego se mora ko sredovna
ena pokriti maramom, dok se ne vinca. Onda mladuje ko i druga
mlada.
Takim divojkama pivaju:
Teko travi, kuda vojska proe, Jer je svakog jutra ukorena:
I divojki, koja sama doe, Da s vajala, ne b se namitala.
I roditeje je stid, kad divojka pobigne, pa mlogi odma lete po nu
i popuste1.
1
Tako je prije pet godina Anka Mujina u Otoku imala momka, a
bila je lipa i mlada, a opet ta kua nije bila spram ne, pa nezini branili,
a ona se dogovori s momkom i svekrvom, skupi svoje stvari, pa k nemu.
Jo se ob no mati dositila jadu, pa u ranu zoru leti po Anku. Nae
ju, gdi jo spava s jetrvom. Anka, srce", plae mati, ajde kui,
dok nije svanilo. to e selo, ako uje?" A i i jetrva privatile: Da
si ti majka ko majka, ne bi toga ni bilo". Jaoj, duo, uri samo,
 OTOK: OBIAJI. 423

Bude kadgod i otac lukav, pa brani ivojki za momka, da je

mane troka. Ako mu onda i momku utekne, a otac ne privoli,
vinca se ona iz momkove kue, pa niti tu bude prosaca, ni buklije,
ni mali, ni veliki gosti, ni zapojaka ni prstenovana, nit on mora
otpremiti ivojku. Taka udavaa ne dili dare, nego se vinca ko
sirota, samo ju ipak iz milosti momkova rodbina daruje.
Puno je tee, kad momkova rodbina ne e divojku, koju momak
oe. Tu se obino babe uspale, pa vele: Kad ona u kuu, onda ja
iz kue". A to zato, jer svaka ena ima koga svoga, kog bi rada u
kuu, pa kopa i smeta, dok ne narede, da bude onako, kako ona
oe. esto mora momak popustiti, da ne bude grija u kui i da ne
doivi teme|u rasutka.
Otkad nema zadruga, bira momak po voji divojku, jer su roite|i
pametniji od rodbine, a nisu zlobni na svoje, pa vole i sami, da su
dica sretnija.
Kadgod se i momak ne da, ako roite|i ne dopueaju, da uzme,
kog eli, ali onda bude esto zla ivota u kui, jer svekrva grize
snaju, to joj nije po udi1.
Bude i to, da momak dolazi ivojki, pa ga ona ne e, a on po
krade nezine stvari, da ju prisili, da za nega poe. Pa tako za voju
blaga poe koja i za nemila2.
Ako ovo sve, to sam dosada spomenuo, ne smeta, trae se svatovski
obiaji poredovno, a prije prosaca, to dolaze ivojki, prosi mloga
divojka momka potajno. Zna, da esto momak ostavi divojku, pa zato
ju stariji u rodu ue, da ga obmami3, ako mu ne viruje.

spremaj se. Sve e biti, kako ti je vo}a. A ti, prijo", okrenu se svekrvi,
doi posli podne, pa da nakitimo". Svekrva ostavila Ankine stvari u
zalogu, po podne ju isprosila, Anka svate nakitila, a danas je niova,
pa piva veselo:
Nemam roda, dok ne rodi mama,
Nemam dike, dok ne naem sama.
1
Znam, gdi je momak ostavio roditele, to nisu dali, da uzme, kog
eli. Doo je ivojki u kuu, a domari ga nezini otpravili na stan bojei
se oeva zuluma, a ivojka, ma da je bila i lipa, i bogata, i uzor potena,
sama je oma izala iz divojakog reda i nije vie pletenice nosila.
2
Tako su Anki Vukovoj u Otoku pokradene stvari, sva nena svilena
oprema. Nije tila da poe za nemila, a nije smila da tui, bojei se
osvete, pa je i stvari prigorila.
3
to i kako ini, kazat e se u Vjerovanima.
424 J. LOVKBTI,

Ogledi1. Kad je pomalo ve momak ugovorio sa ivojkom, ili

divojka po rodu poruila momkovoj rodbini, ili se momkovi ma kako
pouzdali, da jim divojka zabavit ne e, spremi se svekrva i staro-
svatica, pa ajde na oglede divojki.
Ako je divojka s momkom ve duje poznata i svekrva se ve noj
jav|ala, ne ie se na oglede: na ogleda se sastaju, koji se prije jo
pravo nisu poznali. Doe svekrva sa starosvaticom po podne, a obu
ene su u isto svagdane ruvo; za pojasom su jim preje, u ruki
vrte vretena, samo je u svake za prejom struak bosi|ka, a to je
znak, da prose divojku. Dou, jave se. Prija (divojkina mati) ji
primi, pa sinu svaka uz svoj poso i rade. Divojka je za stativama,
jer su prosci u jesensko i zimsko doba. Govori se to o svem i
svacem, motre divojku, zagleu joj u poso, pitaju za godine, je li
pripremila dare, ale se s riom, ali momka ni ne spominu, niti noj
nagoviuju, da su doli radi ne. Pozna to divojka, jer zna, da je u
te ene sin za enidbu.
Kad se svekrva sa starosvaticom sprema, da ode, prate ju divojka
i mati do kuni vrata, a ako divojka oe za momka, isprati ji na
kapiju, polubi svekrvu u ruku, a svekrva joj dade jabuku i u jabuki
srebrn novac. Tako je divojka dopustila, da ju dou prosit, a sve
krva je ovom jabukom obeala, da e u prosce doi.
Ako divojka ne e za momka, pa je samo radi glasa dopustila,
da dou, ili ako su to doli i nezvani i neznani prosci, a ona ji ne
e, ili ako je elila biti niova, ali joj se boji prosae ve javio, ona
isprati svekrvu i starosvaticu samo na kuna vrata.
Da je kome stranom stati, pa gledati, kad tako divojka ove ene
samo napole isprati, udio bi se ne znaju, to je. Eazgovarali u
sobi lipo, umi]ato, ujudno, veselo, a napo|u sve naopako. Gim di
vojka ni daje ne prati, pa starke uvide, da ji ona ne e, kako li se
obadvi podboe, nasmiju se porugjivo iza glasa, pa grde divojku:
Fala Stvorite}u, da smo na zraku, da poteno odanemo! Joj, ne-
raenice, kud si ti nas pozvala, u taj smet, u taj smrad, u taj
nered! Gle, dosad mi bilo milo svako tkaiie, al kako spazi ovaj upre-
anac na tvoji stativa, gadit e mi se, da ga i na sebi vidim. Ta
pouica ti Jcvorava, ta u osnovi suplotica do suplotice, a osnutak
ti sav potrzan, pootpaali ti prsti, kad ne zna povezat! Zar da
1
Ja u sada opisivati svatovske obiaje, kako bi se slavili, gdi je
sve potpuno i kod mlade i mladoene, gdi se na brzu ruku nita ne
radi.
 OTOK: OBIAJI. 425

mi to prstenujemo, zar da neradenieu pod svoj krov dovedemo!

Nikada!" Tako nagrde na divojki sve, to su u sobi falili, a samo
zato, jer ji ona ne e. A ivojka se smije i veli: Bi ti, svekrvo, al
ja ne u!" Ve one veeri divojka se fali, ko ju je prosio, a nesu
ena svekrva propituje, da , zato ji ne e, pa ako sazna, da bi
za drugoga, onda ju kudi, dok ju ne pokudi.
Ako divojka ne zabavi na ogleda, idu ene vesele kui, pa kog
skobe, govore: Primila je jabuku".
Oim uju ludi u kui (a to je ve prid vee, kad s posla dou),
da je divojka jabuku primila, idu u veer prijateju, da ga vide, ali
to je ko uz put. Ide samo svekar i stari svat. Govore sa prijate|em
koje o em, pa samo onako taknu se i divojke. Vele: Ta vaa cura
kan da se s naim momkom ba dobro pazi!" Kakva cura!"
otac e strogo i ozbijno. Di je cura? Zar ovo dite? Pa ve momka
nala?!" Nao on nu, nala ona nega. Zna, ne znamo pravo,
al tako se glasa. ene to kazuju, zna, prijateju, a prid enama
se to ne taji." A, tako! A prida mnom se taji. Dok ja ne po
letim dralom. Od danas: pozdrav Jene zazvoni, a ja kju u bravu"!
Da si kjuo prije, kasno je sad!" A divojka bii iz sobe.
Sta e?!" smigne otac ramenima. Vrag! bio sam i ja
taki, i ti prijateju. Da ko e po curu ako momak ne e!"
Opet se govori o drugom emu, a niti se prosi, niti se ugovara.
Samo je tim navistito, da e prosci doi. To znadu riezine druge,
pa s veera pivaju joj pod prozorom:
Dva bumbula svu no pripivala Nit smo braa, nit smo bratueda,
(Oj divojko, mala momo!1) Ve dva druga iz zelena luga.
Pod pengerom proene divojke. Imali smo i treega druga,
Pitala ji proena divojka: Pa smo uli, da se oenio,
U ste braa, il ste bratueda?" Pa smo doli da snaju vidimoc'"2.
Kako reko, ako je divojka imala momka, pa i neni znali za nega,
a i negovi za nu, ne moraju biti ogledi, ali, ako se neni i negovi
dobro paze, pa ako jim je dika, to e ta divojka za ni, onda u
obisti idu ipak divojki na oglede, osobito ako ele, da naprkose
kome, ko je tio, da skudi tu divojku.
Prosci. Sutradan se opet spremi i svekrva i starosvatica, samo
boje ve juer, u sveano ruvo prema svojoj dobi. Ne nose preje ni
1
Iza svakoga retka.
2
Ova se pisma ne piva uvik, nego, kako pisama nestaje, zaboravit
e se doskora i ona. I ko piva, ispiva dva, tri retka, nek se zna, da
je ivojka proena, a sutra da ee biti isproena.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 28
426 J. IiOVRBTI,

vretena, no idu, ko da e u crkvu, im dou do ivojkine kude,

izae ona pred ni. }ubi ji u ruku, a svaka joj daruje kudu. Sad
ne eka svekrva dugo, no im odane, veli: Prijo slatka, mi doli
ko na gotovo." Bog s tobom, prijo", divojkina e mati, u
moje ko u svoje". E, nije to tako. Ne zna ti, to ja mislim.
Gle, mi bile juer kod tebe, pa motrile tvoju radenicu. Puno je selo
glavati divojaka, al vake nema. Govorile smo mi to sino od vas do
nas, a kod kue emo mom sinu ko iz daleka: Ej, ejo moja, vidli
smo divojku, da nam taka naa bude snajka! A kad rekosmo,
koju, poskoi ti moje ite radosno. Veli: Ako je samo tvoja voja,
ja nikog drugog do rie!"" Ta zlato moje, zar ti riu ve tako
zna?" udim se ja, pa onako razumi, ko da ni on noj nije
mrzak. Zna, prijo, po sebi, Bog nas je dragi stvorio, da ivimo, a
. nama je ostavio, da naemo, uz koga emo. Tako je i kod nai
mladi. Samo je tvoja medeniea ponosita, pa od nas taji, a postidna
je, pa ne e ni tebi da kae. Zato sam ja dola, da pitam i tebe,i
nu, oe li biti naa." Ako je Boja voja, prijo, i moja je. Kad
se mladi vole, nek se uzmu. Ali niti si ti gazda kod svoje kue,
niti ja kod svoje, pa zato treba da i otae kae. Ded, seko", ree
obino drugi divojkinoj, koja je ve spremna skokni po oca u
okol, pa nek doe".
Kad otac u sobu, svekrva e riemu: Prijateju! Mi k tebi rad tvoje
divojke, a sad te pitamo: oe li biti naa?" Pitajte liu, ne pi
tajte mene! S kim ona moe ivit, mogu i ja gledat. Nek ide, niti
u ju tirat, nit joj zabranivat. Ded, ceri, oe li? Ne, da posli
kae: otisnue me ko tetu niz vodu." Eodbina veli divojki: Sad
kai, oe li poi za nega! To, sinko, nije volovska spre, da rekne
o Boiu (gl. str. 328): spre u, o Uskrsu: ne u!"
Ona se polako na prstima primie siniji, a im prie nima, i
rekne: Pa ja ou!" skoi druga i zakiti svekrvi i starosvatici
krpu na glavi ruom i listom mukatla, a ako nisu bile na ogleda,
nego jim je to prvina, pa su dole s prejama, nakiti im druga preje
crvenim smijkom.
Sad se svekrva oprosti s divojkom i rodom, divojka ji isprati na
mala vrataca, pojubi svekrvu u ruku, pa opet dobije jabuku i sre
brni novac u jabuki, a svekrva joj obea, da e sutra doi za
otarkom.
Za otarkom. Sutradan se ide ranije, ve prije. U dva sata posli
podne spreme se starosvatica i svekrva, da idu sa otarkom. Obuku
se sveano, ve kako se one odivaju po starosti svojoj, i idu divojki.
 OTOK: OBIAJI. 427

Svekrva nosi uturu vina, a starosvatica uturu rakije. Dou divojki

i darivaju je, pa s nom i ocem ugovaraju radi buklije, a mati sprema
po kui.
Oko tri sata doe momkove rodbine, koje ena, koje ivojaka,
deset do dvanaest ni. Pozdrave se i posidaju, a starosvatica nazdravi
rakijom: U ime Boga i prijate|a i nai mladi!" I svako gutne malo
rakije nazdravlajuc ko i ona. Pa onda svekrva nazravJa uturom
vina: Zdravi bili, prijate]i! U ime Boga i nae diice, da jim bude
sretno i blagosovno! I mlogo lita proivili, kud odili, sretni bili!"
im svekrva nazdravi, odma joj snaja stane za lea i metne joj
ruku na rame, a svekrva noj, ako ima dukata, daruje dukat, a ako
je sirotnija, dade joj kudu.
Iza svekrve uzimaju svi redom uturu vina i nazdrav|aju onako
isto, ko i kod rakije.
Sad poimje pauina. Jedu orbe s rezancima, kupusa sa suvim
mesom, makovace i sitni kolaa. A kad su malo okusili, zapiva
svekrva:
Bez smjera. ^ _

- 3 i* 1 ^ i"** -I ^ 1** 1
- 1, 1 jj -iI- 1 e 1 1

_ *_, ^ ! _ *_^ rf_* ,_, -

Ra - ni maj-ka dva si - na ne-ja - ka.
Rani majka dva sina nejaka, Obadva su posluala majku,
Obadva ji zajedno rodila, Pa odoe traiti ivojke,
Pojenaka imena naila: I lipe su divojke dobili:
Jednom Via, a drugom Davida. Vida Vinku, a David Nevinku.
Pojcdaako i kara i psuje, A kad su se braa poenila
Pojednako odilo kupuje. I jetrve bile kod svekrve,
Zajedno ji majka kulovala, Nij ji mama ni imenom zvala,
Pojednako knige kupovala. Ve: snaice, moje koutice.
Vieput ji svitovala majka, AI je majki to za malo bilo.
Sto nemaju svojega babajka: Doe kiiiga od cara vladara,
Va je babo umro, moji sinci, Doe kniga, da idu na vojsku. <
Jo ste bili mali u kolivci". Na poodu naruuju majci,
Kad su sinci za enidbu bili, Da se ne bi s snajama psovala,
Al govori stara mila majka: A Jubama, da sluaju majku,
Ajte, ico, traite snasice, Da ekaju do devet godina,
Da vas vaa stara eni majka, I desete etiri miseca,
Ne bi li vas majka poenila, Za to vrime, da ne dou s vojske,
Dok se nije zemjieom pokrila". Da se mogu preudati Jube.
428 J. LOVRETI,

Pak sioe na dobre konice A svatovi, da su to zetovi.

I odoe na carevu vojsku. Ni dvojica pismu zapivaae,
Kad je prolo devet godin dana Vida piva, a David otpiva:
I desete etiri miseca, Vila gnizdo tica lastavica,
Zaprosie prosci iz daleka Vila ga je devet godin dana
Mlade snajke, a od mile majke. I desete etiri miseca,
Obadvi se oe da udadu, Pa sad oe, da razvije gnizdo.
I majka jim ve na vo|u dala, Doletio siv zelen sokole,
U sinove nij se ni uzdala, Pa joj ne da, da razvije gnizdo".
Koutice svoje otputala. Svati irom, nae lube s mirom !
Doli svati po obadvi snajke, Tu su }ube upoznale lude,
na alost stare mile majke. Stara majka svoja dva vojaka,
Kad su svati bili kod obida, Tu su oni svate otpravili,
Al eto ti Vida i Davida, Svoje Jube sebi ostavili.
I oni su doli u svatove, Tu je majka sreu doivila,
Staroj majki doneli glasove. Svaka snaa po edo rodila,
1 misle, da su to svatovi, A baka ji za ruku vodila.
Pisma je priduga, da se ispiva, ali ju u selu znadu, pa je dosta,
a uju i da znadu, kako e svekrva snaju nigovati. Za pouku snaji
piva svekrva ipak svretak ove pisme:
Vidova se Vinka razbolila, A kada bi za siniju sili,
I jetrvi vako govorila: Svoje milo uzmi si na krilo,
Jetrvice, po Bogu sestrice, A sirotu moju pokraj sebe,
Ja u evo pod zemlicu crnu, A kad ranit, svom u usta daji,
Tebi svoje siroe ostavjam. A mojemu u ruku dodaji;
Svoje edo dri na rukama, A kad bi jim rnvo kupovala,
Moj nek stoji jo u pelenama: Svojem novo, a mojem negovo".
To izusti, pa duicu pusti.
Posli te pisme driiga divojkina pripne enama, svekrvi i staro-
svatici, velike, lipe otarke na ramena, a one svaka plate po 1 for.
50 krajcara, a drugim enama i divojkama, udavainim zaovama i
jetrvama, pripne malo loije, ali ipak to lipe, samo ove ne plaaju
nita. Dok se otarei veu, pivaju goe u glasu ko na Gvitnicu (str.
403.), kad bunare kite:
Oj divojko, vita jelo! Crne oi i obrve,
Mili Boe, lipa ti sam, Sve bi momke primamila,
* Tanka boka i visoka! I onoga vojvodica,
Jo a su mi crne oi, to no jae prid vojskama,
Kano misec prid zvizdama.
Kad se to ispiva, izlaze goe iz dvora divojke, a ona ji po obiaju
prati na mala vrata, ondi Jubi svekrvu u ruku i po trei put prima
jabuku.
 OTOK: OBIAJI. 429

ene idu kui pivajui sokakom

Veselo.

ce mo le - na!
Ajd po brdu, po golemu! A u veer edu daju,
(Oj ovice moja, oj jelo zelena!) Mene edo po pepelu,
Sitno cvie, al ga malo: A ja cvie ginem, venem;
Jedva za dan kitu nabra, Ve me dajte u no kolo,
A za drugi prikitila. U no kolo med divojke:
Sitno cvie progovara: Divojke me lipo nose,
Ne dajte me u no kolo, ilim danom za kosama,
U no kolo med neviste; A u vee, kad Hgaju,
Neviste me runo nose, Ladnom vodom zalivaju,
ilim danom za amijom, Pa se eviee bo|e mladim.
To pivaju idu do kue, a kako koga skobe na sokaku, nude mu
svatovsku rakiju, ili vino, a onaj pije i nazdrav|a: Sretno vam bilo
i zdravo i veselo!" a ene odgovaraju: Da Bog da!"
Prid kuom ji doekaju Judi pucaju iz pitoja, a jedan iznese
vaiiku prid mala vrata i ondi na sokaku klecaju i |ube se redom
sa svekrvom, pa pocikuju vode je u sobu.
Svit se iz blii kua skupi, da vidi, kakve je snaja prikazala otarke,
a |udi se odma spremaju, pa idu divojki na bukliju.
Buklija. Skupi se ni deset do dvanaest jucli, a to je momkova
najblia rodbina, i idu sa svekrvom prijateju na veeru. Prid vratima
doekaju ji i uvedu u sobu. Divojka je s drugom ukraj pei, pa eka
razgovor. Prije veere svekar govori:
E, prijate|u, i vi negovi u kui! Juer smo bili kod vas ko uz put,
a danas evo nas, da pametnu rio progovorimo. ene nae tu nito
namistile, a vi ni primate i dvorite. Danas dole nakitite, a ba ni
gladne, ni edne. Poeikuje se to sokakom, piva se po naoj avliji, igra
se i skae. Pitamo mi, to jim je, a one vele: Idite samo i vi tamo,
bit e vama ko i nama."" Pa otarci, ti otarci, viju se do zemje."
im svekar spomene otarke, ve druga pripne nemu i starom svatu
najduje otarke, a drugim gostima malo loije. Plate joj svaki po
forintu. Onda svekar opet veli:

Iza svakoga retka.

430 J. LOVRETI,

Nae ju ene isprosie, a nas aju, da utvrdimo. Zato, prijateju,

ako ti je vo}a, da bude naa, a ti sluaj, to mi dajemo snaji." Pa
onda nabraja, kako je bilo prije koji pedeset godina: za urak, suknu,
ebe, cime, amiju, trinfle, a|inu i krevet. ene kuanske i uzovnici
pomau divojki, pa se cinkaju sa svekrom.
Sad je ve drukije. Svaka divojka ima te sve stvari, a i kuanma
je lake, da je stalna ina, pa plate divojki, koliko kua obiaje. Ne
plaa se priko 100 for., a ne daje se ispod 40 for.
Kad svekar poloi novce na siniju, prie divojka siniji i primi
novac, pa pojubi svekra u ruku, a metne mu svoju ruku na rame i
stane za lea, da ga dvori, a stari svat zapiva:
Oj! Stan, polako, moje sunce jarko,
Kuma dvori gizdava divojka, Ne bi 1 duje ostala kod majke,
Kuma dvori, u sunce pogleda: Ne bi 1 bile saloila dare!
Kad divojka primi novce, nosi se veera na siniju, a domain
zovne dva komije na veeru, da budu svidoci, da je divojka novce
primila, i da ugovore, to e svekar oniti na dan vinana za uinu.
Ugovore, da svekar donese ili govedinu, ili peeno krme na raznu i
akov vina u novom buretu, a to bure ostat e domainu (ocu divojkinu).
Na bukliji se ne ostaje dugo. Kad je sve ugovoreno, veera gotova
i gosti se ponapili, razilaze se.
Svi ovi, koji su bili na bukliji, skupe se u subotu u jutro kod
divojke iznova, da ju s momkom poaju na upisivane.
Upisivane. Divojka se obue u bilo ruvo, u enar, a bilo je sve
na noj: i zapreg i marama. Nike budu u pletenici pod kupovnim
vincem, a nike se prikriju tankom, bilom maramicom. Divojku vode
dvi mlade ene, ili divojke, a s mlaoenom ide kum i stari svat.
Za nima svira gaja. Kad su se u upnom uredu upisali, vraaju
se natrag, a muki pivaju sitnije pismiee. Gajda jim pomae. Vrate
se svi divojkinoj kui na ruak, pa ostanu piju i veselei se do
podneva.
Sutradan se divojka prvi put navisti. Kadgod se naviuje, mora
divojka doi u crkvu, pa ako i ne klei u redu, jer to je obiaj u
selu. Naviivade je posli pridike, a pod pridikom divojke side, samo
udavae klee i gleu prida se, dok ji misnik naviuje. Obino
jim se govori, kad se prvi put navisti, da je prilomila nogu; drugi
put, da je pribila ruku, a trei put, da je skrlala vrat, ko to se i zbija
prid oltarom najvie vrat slomi, jer cesto sjedine, to nije parovito.
 OTOK: OBIAJI. 431

im je divojka upisana, ve poima vraati. Sad ne vraaju toliko

ko nigda1.
Mali gosti. Kako je u etvrtak bila buklija^ a u subotu upisivane
i u nediju prvi navitaj, to u nediju (na dan prvog naviena) po-
inu mali gosti, a idu n e d i j o m i s r i d o m do veliki gosti2.
Mali gosti su divojke i ica iz momkova roda, pa ji matere
spreme, da idu snasi, tako zovu isproenu, u goste. Ide se posli podne,
pa kad dadu snasi milou, ona dariva divojkama i enskoj ici
oboie i zrne pod vrat, a mukima lulu i kaiku. Ove velike kolae,
to mlada u malim gostima dobije, ne okusi ona, nego dili ici u
svom rodu, a ona ne bi pod ivu glavu ni zalogaja uzela, da joj ne
bi to uvraali. Kobasice i kolae listarie dade ukuanma, a jabuku,
to dobije na kolau, uva, ali je ne jede.
Veliki gosti. UMna hod udavae. Veliki su gosti na dan drugog3
navieda. U velike goste dolazi svekar, svekrva i momkova ponaj
vie enska rodbina. Dou prije podne, dok je jo divojka u erkvi,
pa svako ponese svakom u kui po kola, a osim toga divojki veliki
kola, kolaa listaria i kobasicu, i daruju snaju kudama.
Kad sinu za uinu i malo se prizalogaje, dile joj dare, to su
joj od kue poneli. Svekar daruje snaji svilenu suknu; koji su prii
roaci, daruju svileni zapreg, ili maramu sa velikim rojtama; mani
roaci mane marame, a daleki ni ne daruju svilu, nego zejtinke.
Kad zazvoni prvo zvono na veernu, spreme se mlade i divojke iz
kue u crkvu na veernu, a i udavaa obue svoje sveano ruvo, to
je imak' prije podne u crkvi. Sad meu na nu darove. Najprije
obuku priko nenog odila svilenu suknu, a ako je dvi dobila, pot-
pregnu malo gornu, da se i dolna vidi. Tako joj meu i marame na vrat,
da se jedna ispod druge razaznaje, a male maramice pripae ko
pregu prida se o pojasu. Svila je tanka, pa se ni ne opaa, da je
na divojki mlogo ruva, jer se Otoanke nikad iroko ne oblae. Sto
dobije dukata, svezu joj na struk rumarina i zakite joj pletenicu,
jer pod vratom su riezini dukati. Tako doe ona jo o drugom zvonu
1
2
Vraana e se opisat za se.
3
Tako je onda, ako su veliki gosti na dan treeg naviena.
Ako li su o drugom navienju, onda su o treem #apojci, a
prstenovane je uoi vinana; ako li su o treem navieenu, onda su
zapojci i prstenovane isti dan. Obino su veliki gosti na dan t r e e g
naviena. To bude, kako se komu uri, i ako prosci nisu iz istog sela,
onda dou samo jedanput divojki, da je mane i trke i troka. Ali ako
se potpuno obavja, onda je ovako.
432 J. kOVRETI,

prid crkvu, a svit joj zagleda u darove, motri na glavi dukate, pa

ju niko kudi, niko joj zavidi.
Kad doe kui s veerne, skine darove sa sebe, svue i svoje ruvo
i prisvue se u onako, to se posli veerne nosi, pa prati sa svojom
drugom goste kudi.
Veera kod momka. Kod momka bude veera, pa tu veera udavaa
s drugom svojom, a i momak bude s nima u sobi. To je prvi put,
da i momak bude med druinom, jer prooe i ogledi, i prosci, i
buklija, pa gosti mali i veliki, a nega nigdi. Da ga je parok tio na
pamet upisati, va|da ga ne bi ni tamo vodili. Kadgod su bile asti
kod divojke, doo je i on, ali kradom, da niko ne vidi, pa bude u
kui, ili u kuaru i onamo mu priglee i divojka, i rodbina, ali u
sobu ne smije. Istom, kad negovi odu, zovu ga Judi u sobu. Vele
mu: Ded, zete, ovamo! Ti si sad na. Pa onda on slavi s nima,
kad negovi nema. A dok snaja dvori svekra, pa mu dri na ramenu
ruku, mora ona, kadgod doe i poe, pojubiti svekra u ruku, a tako
i kad ga to poslui. On ju uvik daruje. Mlada to zna, pa malo
radi dara, a malo, da koju apne s mladoenom u kui, svaki as
jubi svekra, a na onoga misli, pa dvori starca, a mladom ugaa.
Posli veere prati momak divojku i drugu kui.
Zapojci. U nediju, kad je tree naviene, doe svekrva sa svekrom
i nikoliko rodbine k u d a v a i posli ruka, prije ve to divojka u
crkvu poe na veernu. Tu se malo pije i govori o svatovima, o
darovima i o troku. Mlada ode na veernu, klekne na svoje misto
u crkvi i eka, dok uje, da je misnik u sakristiji. Ako je rieno
misto u prvom, ili drugom redu, vidi ga i sama, a ako nije, migne
joj koja od pridni pivaica, da je doo, i ona ode u sakristiju, zafali
mu, to joj je dopustio, da ima misto u redu, ma da ga dost put nije
posluala, ma da ga je esto uvridila. Zafali mu se na redu i vrati
se, da jo zadrii put otklei na svom mistu, jer kad doe na ispovid
i na vinane, ve klekne makar gi, a neno se misto esto ve taj
dan ispuni. Obino plau1 divojke, kad se zafajuju.
Kada se divojka vrati iz crkve, obue svekrvu u najsveanije svoje
ruvo, zavije joj glavu u amiju zlataru, to je sebi spremila i tako
opremita sidne svekrva na kola i odveze se kui. Oim doe doma,
1
Eva Harkova bila je poimajla u crkvi, pa je pivala, kad se
udavala, ali priko srca:
Misto moje, u crkvi najboje! Ko li e se tobom podiiti,
Da j men znati, ije e se zvati! Kad nij tila, ko to j moje tilo,
Ko e biti, ko e te dobiti, Nit ga j kada u Otoku bilo!
 OTOK : OBIAJI. 433

uvate ju u kolo ukucani, da poigra. Bude gdikoja svekrva ve stara,

pa ne mari za igru, a mora u kolo, pa od nude i pocikne:
Svit mi kae, da ne mogu, Da je prije, ja bi vise,
A ja mogu, fala Bogu! Sad sam stara, pa u tije.
U p o n e d i j a k skupe se divojki nezine druge, koje su & po
zvane (jer e one u sridu svatove kititi), pa se kod rie dogovaraju
radi cvia i radi pisama, to e pod uinom uzovmcima pivati. Kad
se dogovore, uzmu nenu slamjau, pa ju pune novom slamom. U
svaki kraj slamjae metnu novi, da ne bude nikada ejna novaca,
a u slamu metnu trave: mileduva, da joj nikad dragi ne zabavi, da
se od iie nigda ne odbija, no da mu ona uvik mirii ko mirisni
cvitak.
U u t o r a k u jutro doe mladoeria po mladu i idu u crkvu na
ispovid. Posli ispovidi vraa se svako svojoj kui. Kod mladoene
ve eka au spreman, da koje kravu za svatove. I to je riegov
poso taj dan. On ju zakoje i razredi reduama, a opet odredi, to e
se poslati mladoj, da jim se uina priredi.
Prstenovane. Na prstenovane 1 idu d i v o j k i u u t o r a k u veer:
svekar, svekrva i cau, jer su drugi svi kod mladoene na veeri.
Svekar ponese pol akova vina i sedam oka rakije, pa idu na jedni
kola k udavai, a svekrva nosi jako veliki kola, varenik.
Dou divojki i sidnu za veeru. Dotle je momak u kui, pa im
uje, da ko ide, sakrije se za opakliju, da ga ne vide. A ivojkina
rodbina zna za nega i dvori ga.
Dok oni side za veerom, ivojka sidi u zapeku sakrivena. Gosti
zapitaju za nu, a maleno dite muko iz nezine kue, ili roda ode u
zapeak, izvede ivojku i vodi ju za ruku k siniji, a uvik doslovce
samo ovo govori: vam ja vodim svoju sestru na prsten. Ako
moete, sad joj zabavite, a posli za nom govna ne jedite."

A ne plau samo za mistom u crkvi, nego i za pletenicom :

Kad ja budem pod jesen enica, Pokrila ju sa zlatom marama,
Pitat e me moja medenica: Sto je moja dika kupovala,
Gri je tvoja sitna pletenica?" Kupovala, kad je putovala,
A plaala, kad je masirala.
A plau, jer je pletenica dika divojaka, ko to kau:
Pletenico, divojaka diko,
Dok te nosim, tobom se ponosim.
1
Ako zapojci nisu sveano otraceni, ili ako ji nije ni bilo, zove se
ova veer: Zapojci.
434 J. LOVRKTI,

Gosti odgovore: Da smo mislili zabaviti ne bi ni dolazili talio

cesto.
Svekar daruje ovo dite kuom, a ukuani donesu etverocipnu
suknenu pregau i prostru prid siniju na zemju. Na tu pregau stane
divojka, a au joj vr glave digne kola varenik i spua, tako da se
ona provue kroz kola. Kad je kola na pregai, natakne svekar snaji
prsten na prst, a ona izae iz kolaa, prie siniji i primi od svekrve
mani kola, a na kolau jabuku i u noj zaboden srebrn novac od 10
krajcara, da ne bude nikada ejna novaca, a ovu jabuku uva, i kad
se poloi s mladoeriom, pojedu svako po pol jabuke, da jim budu
dica jednaka, ko jabuka jabuki.
Kad divojka primi prsten, dou gosti od mladoenine kue, a ni
doekaju divojke, koje su u Jcite pozvane. To su nezine druge, koje
su joj pomagale pripremjati se za svatove. Te su joj juer slamjau
napunile, danas su nabrale cvia i sa vile kitice, pa ekaju goste,
da ji okite. Kad gosti dou, ne puste ji divojke unutra, dok jim
svaki gost ne plati 10 kr. Taj novac divojke med sobom dile, a
bude ti divojaka etiri, pet.
Kad Judi plate i uu unutra, skupe divojke niove eire i iskite
cviem: jesenakom (jesenskom lipom katom), zimzelenom i imiro-
vinom, a gosti sidnu, da jedu peenke i da popiju ono vino, to je
svekar donio1. Posli toga se gosti oproste i otpute kui. Svekar,
svekrva, au i kocija idu na kolima, ko to su i doli, a drugi
gosti odu piice mladoeninu domu.
Kod mladoene je ve s veera puna kua svita. Pozvali su gajdaa,
pa svira, a mlade se u kolu veseli. To doe mlade iz sveg sela.
Kada se vrate od divojke svati, mora svekrva u kolo. Tu se jo jede
i pije do deset sati noi.
Sada se au opremi. Zataknu mu peruku za eir, dadu dugaku
ulu u ruku, na riu obise gebu, a svekrva mu svee na tap otarak
i jo on svee ukraj otarka rg od tikve, a u rgu je zaboden pisak
od trske. Na to on svira.
Kad je au gotov, javi se hum prvi puta. Sad vie stari svat
nema posla. Kum je sve: i misto oca i misto matere. Kum je u
svatova prva osoba, on potroi mlogo novca, ali zato u Otoku kua
kui kumuje, pa se vraa Jubav za Jubav. Ali zato se kumovi i
potivaju. Kraj kuma se uvik eir skida, kraj kumove kue, gumna,
1
Ako nisu razdileni zapojci i prstenovane (ko to je sad obino to
jedna sveanost), obue mlada sada svekrvu u svoje ruvo i zavije joj
glavu u svoju amiju.
 OTOK: OBIAJI. 435

livade, nive uvik se eir dri u ruki. Bitko se kuca kumovska

s kumovskom zavadi, jer to je prokletstvo.
Kum naredi auu, da pokupi svate k siniji. Oau zasvira, pokupi
svate, a kad posidaju, razreuje kum, to e ko biti sutra u svatova.
Jedan je Jcoija za kuma i mladoeriu, drugi za starog svata i
gajdaa, trei za domaina (oca niladoenina) i aua, a drugi svati
idu sve po etvero u kola. Bude ji po trideset svata i po deset eni-
bula (to su ene i ivojke od mladoenina roda, koje se opreme u
najlipu svilu, zlato i dukate), jedan barjaktar, pa diver i diverua.
Diver i iverua ne moraju biti ve odrasli momak i divojka, nego
oni, koji su mladoeni prvi u rodu, pa bude kasto, da i kolsku dieu
u diverstvo zovu. Diver i iverua do danas jo nita nisu trebali.
Engibule moraju se brinuti za barjake. Po tri barjaka ima u svaki
svatova. Prave se od veliki svileni marama. Na dugaki tap na-
taknu arenu naranu. Ba, ko narane nema, natakne jabuku, ali
ima toga, jer se narana dugo uuva. Izpod narange, uzdu pruta
povezu marame. To su s v a t o v s k i barjaci.
Kad je sve naredito za svatove, raziu se svaki svojoj kui, a to
bude najkane oko deset sati noi.
Svatovi. Oblacetie kod divojke. U jutro u sridu prije pozdravjena
pokupe se kod udavae riezine druge, to su u kite pozvane, i po-
ejaju udavau zadni put ivojaki. Ona se obue u lagano tanko
ruvo, da moe priko toga navui ono, u kojem e se vinati.
0 pozdravjeriu spremi se u mladoeriinu domu svekar, au i
diverua. Koija kumovski spremi kola i upregne kone kod svekra.
Diverua se obue u svilenu suknu, poeja se ivojaki, ako i nije
jo potpuna divojka, glavu okiti kupovnim vincem i povee dukate
pod vrat.
Sad sidaju na kola. Svekar i au sidnu ostrag, koija naprvo,
a diverua spram svekra i aua za koijaeva lea i idu udavai,
da ju oblae za vinane. Oau uzme pavlaku (jastunicu), u nu metne
suknu1, trinfle i cipele, a u cipelu tri krajcare.
Kad dou prid udavaine dvore, doekaju ji divojke, koje su u
kitama, i ne puste unutra, dok ne plate po 10 krajcara. Diverua i
enske nikad ne plaaju nita. Globa je samo za Jude.
1
U Otoku se sukna nikada ne nosi, do li u svatova, pa posli vin-
ana, oklegod mlaa ne poe redovati n kui. P o r o d i j a nosi suknu,
dok se ne uvede u crkvu, a stare ene, koje ve ne reduju, idu u
sukni u crkvu. Taki je ena malo, najvie deset u selu. Zato je sukna
Otoku znak gospodstva, pa ju svekar i nosi snaji na vinane.
436 J. IiOVRETl,

U sobi ji povore lueiiem, kupusom i pogaom. Dobiju i rakije,

da piju.
Posli toga ruka oblae mlau. Prostru na zemju ponavac hienik,
a pod ponavac prospu malo sina. Na ponavac stavi au stoli tro-
noak. Udavaa stane na tronopk, i dri se za koga, dok joj cipele
obuvaju. Oau jo prije povadi noice iz stolia, da se razlete irom,
_ _ kad divojka stane (da se tako
I razlete i nezine vrake). Dok ju
^ ,** i oblae, prigovaraju ene uku-
"*""" anke sukni, cipelama i drugom
odilu, ako je svekar to vip
donio, pa gieu, da zagovore i
aua, da ne bi ugrabio ponavac,
kad divojka sie s nega, jer ako
ene otmu ponavac, mora au
platiti 10 krajcara.
Kad snau obuku, spreme lipo
prvi krevet do vrata. Prid krevet
metnu klupicu, da se je lako
uspeti na posteju. Na krevet po
stave dva vankua, a prikriju ji
ponavcem ilimom. Na te ja
stuke sidne udavaa s diveruom,
a druge nezine ostanu kod ne
jo do vinana.
Kad mlada sidne na posteju,
odu svekar, au i koija ku-
movski na isti kola mladoe-
ninom domu.
Sad divojke dadu mladoj dive
SI. 53. Vojno (mlacloena). (plavog ovitka) nad solufe, da
bude uvik muu mila, ko da je
divojka. Metne po jedan ipak iplcovine za uvo (da joj dica budu
rumena), a da dica ne dobiju perutac, zakite joj pletenicu lipim
perom. Koja ne eli dice, kupi u duanu ne cinkajui se hlocu (no,
koji se sklapa) i zaklopitu dri u nidrima, pa se tako vinca. Na
divojki taj dan nije nita svezano; priko kou|e joj je tkanica omo
tana i samo zataknuta, a togod meu na nu, pa bi trebalo svezati,
zatakne se za tkanicu. Mlada je ovinana kupovnim vincem, a oko
vrata ima dugu svilenu crvenu plantiku, koja je na prsa samo pro-
metnuta. Ni ona nije svezana; bude duga po dva metra.
 OTOK: OBIAJI. 437

Oblacene kod mlaoene. Momka zovu taj dan: vojno, a oblae

ga, samo ako mogu, to vie ko soldata. Kako je bila krajina, ostalo
je soldaki kabanica, pa do prije pet,, est godina nije se niko ni
vincavo bez kabanice. I divojka se je vinala u sukni plavoj tankoj,
a to je ta sukna, to stare ene nose u crkvu, pa bi ju ena uvala
za starost. Sad su zadni godina zabavile divojke toj sukni covanoj,
pa se vinavaju u svili i zlatu, osim ako roditeji ne dopuste. Tako
su glede divojaka poeli i niki momci u sveanom svom ruvu ii
na vinane; ali koji se jo siea reda, obue taj dan plave lae ovane,
obuje izme, ogrne soldaku kabanicu, metne eir na glavu, a ne
skida ga nigdi, do li u crkvi. Da se znade, da je mladoena, mora
imati za eirom aplino perje: bez perja se nikad mladoena ne
eni. Odilo smije i mora bit pokopeano, ali samo nikakve sveze ne
smije biti. Sve je na riemu razriito, da mu ne nakode vrake.
Kad zazvoni zvono na ranu misu, pou kum, stari svat, mladoena
i svatovi u crkvu, da budu kod mise, a posli mise bit e vinane.
Od momka idu samo muki na vinane, ali ako je momak iz dru-
doga sela, dou i engibule, i ako je mlada u drugom selu, onda i
Otoanke doav onamo ko engibule idu sve u crkvu. Druke je
u crkvi samo momkova muka rodbina i muki svati. Svi ovi idu
piice u crkvu.
Vinane. Divojka ne ide sa svatovima u crkvu, jer je ona ostala,
kad ju je svekar obuko, kod kue sa iveruom sidei na krevetu.
Svekar i au odvezli se na isti kola mladoerii, a kad se je mlado
ena spremio, priredi au opet u kumovi kola straga sidalo za uda
vau i diveruu, a on sidne s koijaem i doe po divojku.
Divojka se izjubi sa rodbinom i svojim rugama, popne se po
stolcu na kola i odveze se s iveruom i cauom prid crkvu. Cau
skine mladu s kola, a ona ode u crkvu i klekne s iveruom gdi
iza reda, a u to dou i muki s gajdaem do crkve, pa posidaju u
klecala. Gajda, koija i au ostanu na sokaku.
Kad se divojka vinca, odma i vraa1.
1
I ove e se vrake opisati u Vjerovanima.
Momak je oprezan, pa da mu ne stane na kabanicu, kupi ju, ko
to se piva:
Tako paze momci na divanu, Da ga cura malo ne ukrade,
Tako paze, kad su na vinanu: Da ne klekne, da ga ne urekne,
im pristupe, t japune kupe, Da ne dirne u nirima ine,
Da se ini ivota ne prime.
 3. LOVB.ETI,
438
 OTOK: OBIAJI. 439

Kad idu od oltara, gurne malo divojka momka rukom, on se

okrene, nasmije i dade joj 10 krajcara, da nikada ne bude e|na
novaca.
Prije ve to izau iz crkve, plate zvonaru, da ji pusti napoje, a
kad izau, pojubi snaja svekra u ruku, a on joj daruje ni koliko kraj
cara. Ona sine s iveruom, auom i kocijaem u kola i oveze
se svojoj kuci, a mladoena sa svatovima ode piice u svoj dom.
Kad udavau dovezu nenoj kui, iznesu ene stolac, da po stolcu
sie kola, ona pojubi svoje redom ko udana. enske ju za to Jube,
a muki darivaju. Onda sidne s iveruom na posteju do vrata i tu
eka, pa im ko doe, ona s kreveta dole i pojubi ga, ako je taj
dan prvi put oo u sobu. enske joj ko i rodbina vraaju milo za
drago, pa ju Jube, a muki daruju.
Tako ona malo sidi, a oko devet sati dou joj druge u kite obu
ene najsveanije. Izjubi ji redom, a onda sidne s nima za siniju,
pa uinaju, jer divojke posli ne jedu, kad svatovi dou. Kad ui-
naju, prave kitice cvia za svatove i ekaju jedanaesti sat, da svatovi
dou.
Cau, gajda i koija, koji su dovezli udavau iz crkve, metnu
na kola nezinu slamjau, pa sanduk sa darovima i postejinu i to
odvezu momkovoj kui, da svekrva namisti poste| za polagane.
Otpremlane mladoene. Kad se au vrati od mladoene donesav
stvari, spremi ji svekrva u kuar i prireuje poste]u. Posli toga
ruaju svati i en^ibule. Daju jim orbu, krompir sa suvim mesom
i sarmu. Dok svati ruaju, skupi se u avliji nikoliko divojica, koje
se jo ne nose ko divojke. One su pokrivene maramama i u obinim
vezenim koujama. Svekrva ji je pozvala, da otpreme mladoenu i
doekaju mladu. To su divojice iz kominski kua. Kad je doba,
da se ide mladoj na uinu, zapivaju one kod mladoene u trinm
pismu, da ji site, da je doba po divojku poi:
440 J. LOVRBTI,

Otpremjaj se, mladi vojno! Divojka je daleko,

(Oj divojko, mala momo.5) Priko gore zelene,
Priko vode laane.
Kad uju ovu pismu, sidaju svatovi u kola, a poredaju se ovako:
U prvi kola stari svat i fiegov barjaktar, a u pridnem sidalu koija
i gajda. Barjaktar starog svata je obino diver svatovski. U drugi
je kola, gdi se samo muki voze, mladoena s kumom, u trei svekar
i au. Svekar vozi u kola akov vina u novom buretu : vino gostima,
bure prijateju (snainom ocu), a nosi skupa sa ranem krme peeno
na raznu i deset oka rakije. U ostali kola su engibule i svati sa
svojim barjacima, a poredaju se tako, da je stari svat u prvi kola,
kum s mladoeiiom u polovici, a svekar i au u zadni kola. Engi
bule i svati se razdile, koliko ji je do kuma, toliko iza kuma.
Dok se oni spremaju na kola, pivaju divojice, koje otprernjaju
mladoenu:
Oj svatovi, draga brao moja, Molila vas lipog Marka majka,
(Oj divojko, mala momo!1) Da za rana snaju dovedete,
Da donese sunca za nidarca.
Iza ove pisme donese najstarija redua (ali ako je iz te kue) u
ai svete vode i struak bosijka, posveti mladoenu i svate, pa ji
a|e iz dvora divojki (si. 54.) pivajui s reduama:

Oj sva - to - vi, dra-ga bra-o mo - ja! Sva-to-vi!

Oj svatovi, draga brao moja! (Svatovi!

Ne ostavte mladoene, svata najbojeg,
Jer ne dadu te divojke bez mladoene.1)
Molila Vas lipog Ive majka, Lip se Ivo u svatove sprema,
Da se rano sa snajom vratite, Sve je lipe svate sakupio,
Jo za rana, do zaoda sunca, Sve junake, momke neenene,
Da joj vidi svilene rukave. I sve vrane kone nejaene.
Svi svatovi, ajte po divojku!
Kad se ova pisma ispiva, odvezu se svati k udavai, a redue
natrag u sobu, da se s ivojicama poaste pri siniji.
1
Iza svakoga retka.
 OTOK: OBIAJI. 441

UMna hod mlade. Prije, ve to su krenuli svatovi k mladoj,

sakupio je au toliko put deset krajcara, koliko ima muki svatova
s mlaoenom, i preo kumu. au je platio za gajdaa, a kum za
mladoenu.
Kad dou u avliju divojki, zatvore se vrata prid nima, ali kum
odma stupi i dade skupjene novee. To je divojkama, koje ji kite i
pivaju pri siniji. im kum plati, ulaze gosti u sobu. Kum ue
s mlaoenom. Mlada pojubi kuma i redom svate na vratima. Oni
ju daruju, a au spremi vino, rakiju i peenku u prijatejevu ko-
moricu.
Kako su unili, pokupe ivojke, udavaine druge, eire svi gosti
redom, pa ji iskite cviem. To je za one novce, to su sada primili.
Mladoeiii zataknu za eir rumarin, to imaju vei, iskite ga raznim
svilenim plantikama i zabodu ga komice, ali mu otkinu vriku i
donesu udavai, da si uije u koji dio odila, da mu je uvik mirisna
ko ovaj struak rumarina.
Mlada izjubila goste, pa sila na krevet s diveruom, a do ne su
bile divojke, dok su kitile eire svatovima. Mlada ne sida za siniju,
nego sidi na krevetu. Kad tad samo ustane i pokraj poste]e stane
razgovaraju s kim, pa opet na krevet k diverui.
Kad mladoeni dadu eir, metne ga on na glavu i ne skida ga
ila ruka. To jo svaki mladoena obiaje, jer je eir znak vese|a
i ponosa, a bez eira se ide u Otoku, samo kad ko umre. Malo se
danas vraa u svatova, jer su i ivojke i momci pametniji, pa ne
viruju mlogo 1 . Ipak, ma se momak i ne straio vraana, od starine
je obiaj, da nita ne jede kod mlae. Prije, ve to je poo k di
vojki, naranili su ga kod kue i rekli: Nemoj, sinko, biti osim
svita: kad drugi ne jedu, nemoj ni ti. Strpi se, dok se ne vrati".
Ako mladoena zapita, zato ga tako ue, ne znaju mu rei, nego
vele: Tako je od starine, a ko stare slua, ne kaje se".
Svatovi se redaju za siniju ovako : U proceju je mladoena, kum iz
desna, stari svat iz liva. Spram kuma i starog svata side dva prija-
teja: svekar i domain. Ostali svati poredaju se kud koji redom od
kuma i starog svata do kraja. Zadni sidi au, jer on pod uinom
svaki as ustaje, gebom udara, u pisak svira, a kadgod i poigra bez
gajdaa pivajui ovaj turski glas:
1
Ja sam bio u svatova Eve Ilarkove, pa ona nije tila, da sidi na
krevetu, nego veli: Moji svatovi, moja ast! pa sila u proeje uz mla
doenu, a,on glede ne skinuo eir s glave, pa gologlav bio, oklegod
se je jelo, a jeo je ko i mi drugi ne pazei na vrake.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT II. 29
442 J. LOVRKTI,

Hitro.

I - gra - li se vra - ni ko - ni A - man!

]
Kraj Morave na livadi, (Aman! ) Daj nam Boe vojevati,
Men sobom govorili: A Morave ne gaziti;
Morava je brza voda.
Daje su u toj pismi iste rii ko i u onoj, to pivaju na kola, kad
mladu vode mladoeni.
Uina se ne dvori brzo. Kod uine dvore redue, a pomau jim i
divojke, to su u leite pozvane. One minaju tanure, toe vino u ae
i pripivaju gostima.
Najprije nose govedsku orbu s rezancima, pa luene, sitni od
pilia, govedinu sa sosom od jabuica, ili rena, krompir sa suvim
mesom, sarmu sa kulenom i kobasicama, kaurmu (od ovci criva na
kiselo), pilie na kiselo.
Kad se ova jela obredaju, pomae au reduama rezati zaoblicu,
to je on na raznu peenu onio. Pomae jim zato, da ne bi desno
piece i glavu rezale, jer to on mora opet kui poneti.
Posli peenke dvore medenom pitom, uvijacom s orasima, pa onda
onaaju tortu. Donaaju i kolae na suvo, a posli toga sitne slatkie
i eerom posute listarie.
Kad ene vide da mlaoena ne jede, nose prid riega, da ugode
zetu: sira, kobasica i kolaa.
Oau oma prie siniji, da obrani mladoenu, jer je to jelo samo
za nega, pa dri no vie mladoene, da se ne bi toboe koji svat
za jelom maio. Mlaoena, ako nije jeo s drugim svatovima, pogo
tovo ne e ovo, to samom nemu donesu.
Kad vidi au, da mlaoena ne e, uzme jelo isprid nega, pa
jede Telei: Meni ne e koditi vracke". ene mu vele: Kad si
ve zavrait". Oau za te rii ne mari, nego traci svoje i daje. Ne-
gova je briga, da budu gosti veseli. On malo jede, pa leti od jednog
do drugoga, zadirkiva, ape, ali se, kadgod koju i slobodniju
rekne, a ne zamira mu se, jer u svatova ne mora niko da bude
pametan, ali jedan svakako mora da bude lud.
Oim proe uina i prvo se jelo donese na siniju, priu siniji di
vojke, udavaine drugarice, i zapivaju:
1
Iza svakog retka.
 OTOK : OBIAJI. 443

Umjereno.

-=# rf: :drq

-#-
--
S= S= -f r-
U - zov - ni - ci, za - zov - ni - ci, Stan-te ma - lo, po-e-kaj - te,

- b=t=t
K- - :
tatal|-^
*
- r [
Sr : = * = *
P P : p P 1-
D a mi v a - m a za - pi va - mo Od o - no - ga pra-ma - li - a,

-fr- ^
=*
- r -F-
No ve go - di ne!
Sveti Petar i Nikola, Al govori sveta jela
Koji svako drvo sveti, Ja sam sveta i od
Sam ne sveti svetu jelu, Iz zija mi voa tee,
Iz vrike pele lete".
A onda pivaju u ovom glasu (i tu i s v e ostale svatovske
pisme):
Umjereno.
1^_-: * = * T
r

U - zov - ni - ci, za - - zov-ni - ci! Budte ve se - li!

Uzovnici, zazovnici, Da ste veseli.
Budte veseli! Vama pisma za veseje,
Pivamo vam za veseje, Nama za dinar.
Za tom pismom jave se ko uz put mladoeni i mladoj pivajui:
U naega mladoene Kudgod gleda i pogleda,
Za glavom mu bilo perje, Sve u svoju Maru gleda,
Zelen rumarin. Da se nagleda.
Sakri, Maro, bilo lice
I rumene jagodice,
Nek te ne gleda.
Svi su ve gosti zagrabili tog prvog jela i jedu, samo mladoena
ne e. Divojke ga nukaju pivajui m u :
Mlaoeno, mlado mome, Ti s ne stidi, ve ti jedi,
Pa se najedi!
P a m u spomenu i m l a d u :
Skoi buva u pepeo, Lipa Mara med ivere,
Da joj j e toplo, Da joj je dobro.
444 J. LOVRETI,

A kad to otpivaju, redaju pismice svim gostima redom. Dok pi-

vaju, stoje za leima onomu, komu je pisma. Kad ispivaju, mora ji
gost darovati svatovskim dukatom: to je krajcara. Ako se gost
zagovori s kime, opominu ga divojke pivajiici mu iznova, posli ga
mole, a do poslitka mu se i pri te. Cesto gosti ele, da uju vie
pismica, pa oklevaju da plate.
Najprije pivaju mladoeni stoje mu za leima. Mladoeria nikad
ne plaa, misto nega dariva divojke kum, a mlaoenu ne moraju
ni opominati, ni moliti, niti mu se pritit, jer je to kumu sramota,
pa za to odma plaa. Skoro za svakom pismom, koju kome uzovniku
pivaju, vraaju se mladoeni, pa pivaju ne mu i nevisti. Ovo su
pisme m l a d o e n i :
Sidi Ivo u iroku, Kudgod gleda i pogleda,
iroko mu j e ; Sve u svoju Maru gleda.
Dri perje u visoku, Sakri, Maro, bilo lice
Visoko mu je, I rumene jagodice,
Da te ne gleda.
Lipa Mara gorom ide, Na Ivu je potvorila.
Za nom Ivo tuan ide: Lipa Maro, ti ne trai,
Stan, poekaj, lipa Maro, Lipi Ivo, ti ne kai :
I ja u s tobom! Na prsten je magla pala
Mara prsten izgubila, S gorne planine.
U naega mladoene Pa ga vezale:
Svileni pojas, Koja koni, koja novi,
Divojke ga istrzale, Koja i po dva,
S nim se igrale, Bole su ga nakitile,
Od majke su svilu krale, Ve to je bio.
Lipa Maro, lipa ti si, Ko li e te oblubiti ?
Ko 1 te rodi, ko 1 otrani, Lip se Ivo grotom smije :
Lubit u je ja!
Lipi Ivo Boga moli Ni sanjivu, ni drimlivu,
Svake nedile, Ni po kui lomotjivu,
Da mu Bog da lipu Maru Ni negovoj miloj majki
Od mile majke, Odgovorlivu.
Poletila preslilea Ivi kouju.
Puna bisera, Al to Ivi i valade,
Na noj Mara preu prela, Jer je Ivo mlado mome
Meu druinom.
Popela se lipa Mara Otud ide sto katana,
Na zeleni bor, Ubio ji Bog!
Pa pogleda ovud, odnud, I med nima lipi Ivo,
Ide 1 kogod k noj. Pomogo ga Bog!
 OTOK : OBIAJI.

Skakutala siniica Uvati der ju,

O kolina do kolina Pa ju metni u nidarca,
Miloj mami na kolina. U nidarca kraj srdaca,
Mila mamo, draga mamo, Da se ogrije.
K u m u pivaju ovako:
U naega milog kuma Sikom dvori opleteni,
Bilom ruom okieni.
Ako kum odma ne plati, nastav|aju:
Mili kume, dragi kume, Da si veseo.
Budi veseo ! Tebi pisma za veseje,
Pivasmo ti za veseje, Nama za dinar.
Ali, ako kum ni sad nita, pou one jasnije:
Mili kume, dragi kume, I divojke darovati,
Ti e nam se smilovati Darovati, dukat dati.
Ako jo ne placa, bude i otrije:
Mili kume, dragi kume, Ako ne e darovati,
Daruj divojke! Skinut emo s kona uzdu
S kola divojku.
Ili:
Mili kume, dragi kume, Ako ne e darovati,
Daruj divojke ! Seli napoje !
Kad plati, piva se:
Fala, fala, dragi kume, Darovao, dukat dao,
Koji si nas darovao, Do godine i dva dao !
Starom svatu ovo:
U naega starog svata A dva vola vitoroga,
U poju mu plug volova. Peti, esti zlatorozi.
Dva su vola plaha vola, Stari svate, dragi brate,
Budi itd.
Pa ovo: Stari svate, mili brate,
Ti e nam se smilovati i t. d.
Ako ne plati, piva se:
Stari svate, dragi brate, Tvoga komije.
Daruj divojke! Komiju si pobratio,
Ako ne e darovati, Da ti ruvo da,
Mi emo te sad odati: Diveruu posestrio,
Na tebi je tue ruvo: Da te ne oda.
A kad plati, pivaju mu ko i kumu:
Fala, fala, stari svate i t . .
Svekru se piva:
Naem dadi vrlo dika, Sto j u nega snaja lipa,
Snaja lipa, konic vila.
446 J. LOVRKTI,

Pa mu se jo ulaguju falei mu korie:

ubor voda uborila, Trudni koni i umorni,
Po travi se raalila, to su doli po divojku,
Pili su je trudni koni, Po divojku, lipu Maru,
Bilu, rumenu.
Siaju ga, da plati, pivajui:
Mili dado, dragi dado,
Budi veseo! i t. d.
Pa opet: Mili dado, dragi dado,
Ti e nam se smilovati itd.
Ako opet ne plati, rugaju mu se divojke:
U naega milog dade, Cim no malo kia pade,
AJina mu od papira, Alina se t 1 raspade.
Kad plati zafajuju: Fala, fala, dragi dado itd.
Jo pivaju gajdau:
U gajdaa lipa snaa, On se vrazi, drugu trai,
On je ne voli. Za nu ni ne zna.
I koijau:
Mlad koija vino pije Na obraz joj pecat mee,
Meu druinom, Da se ne pozna.
A drugi mu |ubu lubi, II mu kriti, il ne kriti,
A on ni ne zna. Poznat u ju ja.
Onda barjaktaru:
Barjaktaru, veseli se, Razvi barjak svoj,
Samo veselo! Pa ti vodi lipu Maru
Barjaktaru, mlado mome, Domu novomu!
Ove se pisme ne pivaju neprekidno, nego asom gaj da zasvira,
a ivojke skoe u kolo, pa pocikuj svoje poskonice. I mlaa se
fat u kolo, da zadrii put ko divojka u kolu poigra.
Dok uina traje, ustala bi koji put snaa i diverua, pa bi otile
u kuar i ondi zaloile, a nigdi jim se donaa i na poste}, pa jedu
u sobi, gdi i drugi gosti.
Kad se svatovi odvie razvesele, a treba, da bude reda u kui,
priu opet divojke siniji i pivaju starom svatu:
Stari svate, dragi brate, Tvoji svati zulumgije,
Miri svatove! Sve zulum ine.
Mladoena je ilom uinom sidio pod eirom.
Sad jo prilaze k poste|i, gdi je mlada s diveruom, mati i ene
kuanske. Svituju je, da ne zaboravi, to su ju uputili, sve joj vrake
1
t = oma.
 OTOK: OBIAJI. 447

iznova napomiriu, samo da ne bi to smetnula s uma, jer se sve

brinu samo za nu, da jim ona sretna bude. A dotle se i u mlao-
eninu dvoru spremaju da ju doekaju.
U m l a d o e r i i n u dvoru sprema se veera. Svekar je u svatova
kod mlade, a svekrva kod kude reduje s reuama. Ako je i mlada
u selu, dou one divojice, to su otprem|ale mlaoeiiu udavai, u
avliju svekrvi, pa oni pivaju:
Sunce zae, ne bi nam svatova! Niti se je vojno razbolio,
(Oj divojko, mila momo!1) Niti mlada bile dare slae,
Ili se je konic poplaio, Ve je kriva lipe Mare majka.
Ili se je vojno razbolio, Milostiva lipe Mare majka,
Ili mlada bile dare slae ?. Ne moe se zeta nagledati
Niti se je konic poplaio. Ni negovi svilom zarukavja.
Kad se ovo ispiva, spreme se redue onako opremite, ko to su i
reovale, pa idu da poure mladu u mladoenine dvore. Ni pet,
est skupe se i na kola odjure u dom mlade. Ako je ivojka u
drugom selu, otpremjaju se redue k rioj i ranije.
Mislim,--, da nije udavai nikada teko, ko taj as, kad stupe re
due u sobu. Posli one pisme: Stari svate, dragi brate, miri sva
tove" (ta se pisma piva, kad divojke, koje su u k i t e pozvane, opaze,
da idu redue), ulete kola u avliju, a redue dolete u sobu. Obu
ene su u bilo ruvo bez veza. Oko vrata i na glava su jim bile ma
rame, o kukova crni zapregovi. Svaka je i zapreg potpregla, a prid
zapreg je pripasala pregu, otarak pritkivan crvenom i plavom
preicom.
Eedue ulete u sobu, ali niti koga pozdravjaju, niti se kome
javjaju, nego im uu, pa ji gajda spazi, zasvira on kolo, a one
obisno poigraju. Mlada dotle plae, jer vidi, da je blizu as, da se
s rodom dili. Eedue su sobom ponele u kola prazne tepsije, neka
ukucani vide, da su kolai ispeeni, da je veera gotova. Odigrae
one kolo, pa nikom ni rii, nego sidaju na kola, pa kui. Jure kui
uzagrapce, da ji svatovi ne stignu, jer oni moraju svekrvi javiti, da
se mladoena s mladom kree. S tog ji i ekaju divojice kod sve
krve, pa kad ji vide, da idu, pivaju jim:
Umjereno. K i i K K
-V-P
H/WV -P* 0 0p-^
0h-Td s*
* AJ\~0
iF- i & -t-f
0-+-Z I JH
0-
-\v i ;tf.-A-a 1. m
s> 0
i <
p SP 1e
00 r0.
1 i<~
1_-i1 r w- 0aJ
jm- J * 1_ 1- 1 1 1 L i_, 1 1 1_ ,_ H1 -L_l_- _L_ _ I IJ
W \apti*=-&i?r ~sr ~^-t?u -1~
Oj or - lo - vi, or - lo - vi! Le - ti - ste li vi - so - ko ?
1
Iza svakoga retka.
448 j . LOVKBTI,

Oj orlovi, orlovi! Jeste 1 vidli divojku?

Letiste li visoko? Je 11 moma ponosna?
Gledaste li daleko ? Je li vojna dostojna ?
Redue uu u sobu i spremaju sve za mladu i mladoeiiu, a di-
vojcice stoje na vratima i ekaju, da se svati pokau.
im redue odu od udavae, ve se opet skupe riezine druge na
po sobe prid sinijom. One su ispratile redue u dvor, a sad se vra
aju u sobu i pivaju prid sinijom kumu:
Mili kume, dragi kume, Kako je vrime!
Izai na dvor, Sunce nisko, blato sklisko,
Pa pogledi po tom polu, Dom je daleko!
To je znak, da treba putovati. Oma dolete roaci ivojkini i na-
zdrav|aju mladoeni. Didak doe i napuni au vinom, u vino baci
dukat, veliki ili mali, a ako to nema, onda kudu, i govori:
U zdravje, moj zete, kume i'stari svate i svati ostali, gosti i
uzovnici! Svima na glas, mojemu zetu na cast!"
Ispije au, a prid zeta istrese nazdravjeni novac. Tako uini baka,
roditeji, roaci i uzovnici. ene darivaju zeta maramom, ili otarkom.
Momak skupi novce i spremi, a au ode u komricu, metne u
vreu glavu i desno piece od onoga krmeta; uz to mu dadu uku
ani tariur, no, vilicu i licu za mladu. To sve on skupa svee, pa
e na kolima povesti mladoeninoj kui.
Sada donese au malo sina i prospe prid sinijom na zem|u;
momak ustane sa svoga mista, a divojka sie s kreveta; priu k si-
niji na to ino i uzmu se za prst, pa stoje prid sinijom, a kum
stane prid ni i govori:
Roditeji i prijateli! Evo nai mladenci iu blagosov od gospo
dina Boga i od svoji rodite|a. U ime Oca i Sina i Dua Svetoga
Amen!" Posveti ji blagosovjenom vodom i tako u tri put govori, a
svaki put ji pokropi, a iza svakog blagosova se mladenci jedno drugom
ispod ruke provuku.
Sad se gosti spremaju na kola, a ivojkine druge pivaice pivaju:
Sad se Mara s rodom dili, Samo ono bila dara,
Od roda joj ila nema, to je otkala.
Rodbina se Jubi s mladom i opraa, a druge pivaju:
Lipa Mara neteg brala, Meni vaja putovati,
Neteg brala, druge zvala: Drugog dadu dadom zvati,
Ajte, driige, neteg brati, Drugu majku majkom zvati".
Ako je vie roda, pa se daje praaju, ili se je mlada jako ras
plakala, i ovo:
 OTOK: OBIAJI. 449

Oj nevene, moj nevene, Meni vala putovati,

Blago onom, ko te bere! Drugog dadu adom zvati,
A ja mlaa nemam kada : Drugu majku majkom zvati.
Iza te pisme oproste se i nezine drge s liom.
Mlada sidne u kumova kola, a drugi svati isto ko i prije podne
i onim redom idu kui, kako su i doli. Kum sidi u aragja s liva,
a momak s desne strane, mlada i diverua za koijaevim leima,
mlaa spram mladoeiie, a diverua spram kuma. Kad mlada sida u
kola, pivaju joj druge zariu pismicu:
Sino vidru ukradoe Kaite joj, mile druge,
Sa ladne vode, Nek me ne zove !
A sada e lipu Maru II joj zvati, il ne zvati,
Od mile majke. Ipak moram u tuinu,
Okreni se, lipa Maro, Tueg dadu dadom zvati,
Majka te zove! u Tuu majku majkom zvati,
Tueg brata milovati".
Kad sinu u kola, prate ju druge samo do prvog krstopua i vra
aju se natrag, pa onda svaka svojoj kui. Udavaa vie nije riiova.
Kad se druge kod kue raspreme, vrate se opet udavainoj majki i
pomognu joj srediti poslove i oistiti kuu.
Koija pucne biem, koni polete s divojkom, a rodbina ostane
plaui. Jo se jae razjaikuju, kad se drge s prvog krstopua bez
lie povrate, a ove ji ni ne tie, jer su i same alosne. Nena rodbina
i druge ostaju kod kue i ne idu te veeri k noj u goste.
Angebule (engibule) voze se prid divojkom i iza ne, a pivaju selom
do momkove kue u glasu, ko kad na Ovitnieu bunare kite:
Turski koiii (jelo!) Ve po Marku trava rasla,
Turski koni (vita jelo!) Trava rasla ditelina,
Boga mole (jelo!) Pasli su je vrani koni,
Boga mole (vita jelo!): Vrani koni vojvodovi,
Daj nam, Boe, vojevati uvala ji Margitica,
I na Drinu vou doi, Vojvoova robinica,
Jer je Drina brza voa: U tananoj koujici,
S veer Marka utopila, Ni predenoj, ni vezenoj,
Do jutra ga izmetnula. Ve od zlata salivenoj.
Da j u Marka svoja majka, Otud idu devet brae,
Za dan bi mu glase ula, Devet brae, sve roeni,
A za drugi razumila, Meu sobom govorili:
A za trei na grob dola. ,.Da enimo najmlaega,
Al u Marka tua majka, Da prosimo Margiticu,
Za godinu glase ula, Vojvoovu robinicu !"
A za drugu razumila, Sto rekoe, uinie,
A za treu na grob dola. Margiticu isprosie,
450 J. LOVRETI,

Brata sekom oenie. Sve se svie potrnue !

Kad su doli do oltara, Boe mili i Marijo,
Bratac seku pojubio!
Mladu ne voze ravno, nego uokolo, pa ma kua mladoene i mlade
u istom sokaku bila. Prolaze tako selom staju prid kuom svakog
uzovnika i svata, a domari iz ti kua iznaaju vino i nude svatove.
Veera kod mladoene. Kad dou u momkovu avliju, prolete kola
s mladom triput oko ambara, da bude ambar uvik pun, a onda stanu
prid trim. Svi gosti poskau iz kola, a mlada i diverua siu po
stolcu i ukraj kola u vati se mlada s mladoenom za prst i provuku
se jedno drugom ispod ruke, pa idu u kuu i gleu, ko e prije
unutra, da onaj bude gazda.
U kui sidne mlada na stolac tronoak, a metnu joj muko dite
na krilo, da bude muko prvo, to rodi. Ona daruje dite i pojubi
ga, da se sia, kad se je snaa dovela.
Kad iz|ubi momkov rod u kui, ue u sobu i sidne s diveruom
na posteju do vrata, a au prida svekrvi divojkin no, vilicu, licu
i tanur, a oviku, koji se brine za siniju, glavu i piece sviiisko, pa
se vrati k mladoj i diverui, i onako pijan naklapa jim kojeta, a
ba ne zgriza, ali mu se zamiriti ne smije.
Za veerom side, ko to su sidili i za uinom, a nose jim ista
jela, ko i u podne.
Posli veere ode au na sokak, zasvira pod pen^erom najprije u
pisak, pa u rg, a onda zakukurie ko pital. Vrati se u sobu, a za
malo svira i kukurice iznova. Kad po trei put odsvira i kukurikne,
vrati se nose pod pazuvom bremece sina i zapovidi, da gosti ute.
Prospe ino prid sinijom, dovede mladu siniji, a mlaoena prie
sam. Ustane i kum govorei:
Roditeji i prijateji! Evo nai mladenci iu blagosov od gospo
dina Boga i od svoji roditeja. U ime Oca i Sina i Dua Svetoga.
Amen."
Posveti ji, gajda zasvira, a cau udari ^ebom u gredu, ili o siniju
i vie: Prvo, pa muko!" A mladi se okrenu ispod ruke. Kum
opetuje blagosov, a iza gajdaa javja se opet au: Drugo, pa
ensko!" Mladi se i opet okrenu. Kad ji kum i trei put blagosovi,
okreu se mlai iznova, a au vie: Prvo, pa muko, drugo, pa
ensko, a trei put ma i dvoje bilo!"
Oim to au izrekne, prikrije koja ena iz kue divojkinu glavu
bilom maramom. I sad ona nije vie divojka, niti joj smije ko vie
kosu viditi.
 OTOK: OBIAJI. 451

Mladi se uzmu za ruku, pa idu u kuar. Grajda ji.prati, a au

ide s nim i piva grlec'i diveruu:
Odvedoe, pourie, A aua diverua!
Novu snau izlubie! Oe 1 biti togod jisti
Mladoenu mlaa slua, Diverui i nevisti?!
U kuaru se nekaju, ko e prije lei, jer vele: ko prije u poste|u,
prije i u grob. Gajda sidne na posteju i ne ide dole, dok kum ne
doe i ne plati mu sedam krajcara. Onda divojka izuje momka i
udari ga opetkom u elo, a on noj izvadi iglu timenau iz pletenice.
Mlade pokrije sam kum ebetom, a au jim se priti rukom i kojeta
naklapa. Kum, koji je ozbijniji, metne kudu na ebe. Oau klima
glavom i veli: Eto mene oko pol noi, da vidim, gdi je kuda!"
Oko po noi donese au peenu puru, gusku, ili patku mladen-
cima, da jedu, a ako oni ne e, sidne on na zemju i jede sam.
Malo se jo napije, pa ode u sobu, da spava. U to doba se i drugi
gosti razilaze1.
Mlogi mladenci ne dopuaju ove ale pri folagarm, a nisu sad
vie zadruge, da kua s liima zapovida, nego su gazde roditeji, pa
se dica vie vladaju po svojoj vo|i, a dosad je bilo, kako kua na
redi, pa se stidilo dite roiteja, roditeji diteta, a morali initi, to
drugi kae.
1
Ako pozovu koga gospodina u svatove, ne zovu ga na uinu,
nego na veeru, jer posli uine otiu svati s divojkom, a nije pristalo,
da ju gospoda prate. Ako se divojka udaje u drugo selo, mogu gospodu
pozvati na uinu, jer kad divojka iz sela, onda i gosti iz kue. Ako
su gospoa na veeri, pivale su jim se nigda ove pisme :
1. Lipo ti je stati, pa gledati, Ko ti zlati noge do kolena,
Kad gospoa sidnu veerati! Ko ti veze krila do ramena ?"
Sokol im se po trpezi ee, Imam brata na moru trgovca,
Zlaene mu noge do kolina, On mi zlati noge do kojena;
A vezena krila do ramena. Imam seku na moru vezilu,
Pitala ga sva redom gospoda: Ona veze krila do ramena".
2. Lipo ti je stati, pa gledati, Ne bualte, vi gospoo mlaa!
Kad gospoa sidnu veerati! Ako moram svakom biti sluga,
Divojka jim ae nalivala; Ja ne mogu svakom biti luba,
Kako j kome ae nalivala, Samo onom jednome junaku,
Svaki joj se masa pod grlace. Koji moe Dunav priplivati,
Al govori gizdava divojka: I na onu, i na ovu stranu,
Pod kalpakom i pod bilim perjem".
Otkad soldata nema u krajini, slabo se ove vi pisme pivaju. Zna
ji svako, pa ba, ako ko zaeli, piva mu se, ali inae se za veerom
vie pivaju i kod jela i u kolu sitne^poskonice.
452 j . LOVRBTI,

Zavoj i Uvod. Kad u jutro mlaa ustane (to je etvrtak), ne

izlazi iz kueara ni ona, ni ovik riezin, nego doe svekrva, ili koja
druga ena, pa ju drukije poeja i zavije glavu u amiju. Sad
zavijaju uvik prvi dan mladu u zlataru. Prije trideset godina jo
zavijale su se u tursku amiju.
Mlada u zavoju najprije pogubi svog mua, a on nu, onda enu,
koja ju je zavila, pa diveruu i sve po kui redom. Muki ju daruju,
enske ju |ube. Oim mlaa izjubi ukucane, povataju se oni, i stari
i mladi, u kolo i pivaju prkosei svekrvi i svekru ovako :
(Oj svekrvo, zavijao, Furunu bi naloila,
Da mi nije prvo jutro1) ar bi tobom izgrtala!
Svukla bi ti kukmu s glave! Omelo bi moje bila,
Kosom bi ti kuu mela ! Ja bi tobom izmitala!
Svekru pivaju :
Oj ti svekre, sida glavo! Ne zovi me novom mladom,
Da mi nije prvo jutro, A ja tebe ne u dadom.
Glavom bi ti sime tukla! Oj ti svekre, konska glavo!
Oj ti svekre, kozja brado! Da mi nije prvo jutro,
Da mi nije prvo jutro, Uzdom bi te zauzdala,
Ja ti ne bi rekla : dado! valom bi te zavalila,
ulom bi te udarila!
Od sada, oklegod mlaa mladuje, mora svakoga, koga jo nije
vidila, otkako je zavita, pojubiti. Da se ne bi ko udio, zato ga
ena }ubi, odivena je ona drukije: nek se zna, da je nova mlada.
U poslen dan je odivena, ko da e u kolo, a priko skuta ima suknu
malo potkasanu, da se i kou|a vidi. 0 pojasu nad zapregom pripeta
joj je obino zejtinka marama. Tako svako novu mladu odma pozna.
Oim mladu zaviju, ide ona s diveruom i mladoenom na bunar
po vou. Piva se onda:
Poranila Jagoda na vodu, Al govori mlad na konu Marko:
Za nom ide mlad na konu Marko. Ne boj mi se, Jagodina majko!
Al govori Jagodina majka: Jagoda je sa mnom prileala
Stan, za Boga, mlad na konu Marko! Svu no tavnu, sve do zore rane,
Vrat se natrag, mla na koiiu Marko ! Desnu mi je prileala ruku,
Jer je moja na voi Jagoda, Nisam mogo kona osedlati,
A moja je plaliva Jagoda, Niti bila puca pokopati.
Plaliva je, skoit e u vodu. Babo mi je kona osedlao,
Majka mi je puca pokopala.
Kad mlaa donese vou, pomete ruinsku sobu i odnese psu kod
ambara kosti. Psi su se|aki jako zli na tuinu, a miruju, samo kad
1
P r i j e svakog retka.
 OTOK: OBIAJI. 453

je veliki skup, kad su svatovi, ili karmine. Zato ga snaa odma prvi
dan dvori, neka zna, da je ona niova, pa da joj bude noi slo
bodnije.
Sad ide mlada sama s diveruorn u crkvu, doeka paroka na cr
kvenim vratima i on ju uvede u crkvu, pa tu ona ostane za ile
sv. mise. Posli mise se vraa natrag u svoj novi dom s diveruorn,
a doeka ju na malim vratima ena
iz kue sa tariurom vode i koticom,
da ona tobo ko brija obrije svakog
gosta.
Svati dolaze snasi, a ji pojubi, a
ona stoji ukraj vrata s tom enom,
pa ko ode, a ga brije, plati joj
jednu krajcaru, a ko ne eli, dade
dva. Tako se placa za vino i za rakiju
sve po dvi krajcare, pa gosti uniu u
sobu i piju. Ti svi novci skupe se i
priau snasi.
Uina hod mlado . Sad se spremi
diver s mladoeriom, pa idu kupiti
uzovnike i prijateje na uinu k mla
doeni. Svati, koji su ve kod mlado-
ene, razdile se na dvoje, jedni idu
kumu, drugi starom svatu i ondi piju,
ali ne plaaju. Oko pol dana ode au
na svekrovi kola kumu u poode, pa
se odma kum i kuma, i svati, koji su
kod ni, spreme, a idu mladoeni na
uinu. Kuma ponese na velikoj zdili
onu peenu svinsku glavu, to je od
juer ostala, pa veliki kolac i na ko- SL 5> Mlada u zavoJu (u zlatari)>
lau kuvano suvo piece. U kola za
bodena je grana, zove se hraval. Ta je grana iskitita kokicama, ora
sima, jabukama, a vieput budne i po koja arena tikvica i mala
koarica. Tako svaki gost donese mani kola i malo mesa.
Kad uu u sobu mladoeni, posidaju svi za siniju, opet kum u
proe|e uz mladoenu, samo mlada ne sida vie na krevet, nego
dvori goste, mina tanure i toi vino.
Kum zovne aua prida se prije ruka, a au donese prazan
taiiur i stavi ga prid kuma. Kum metne na tanur 2 forinta, a plati
454 J. LOVRETI,

ruak za sebe i mlaoenu. oau ide daje od svata do svata, a oni

plaaju svaki po 1 forintu. ene ne plaaju, jer su onile kolaa i
mesa. Sve ove novce preade au kumu, a on snasi. Mlada ga
pojubi u ruku i stane svekru za lea, a to je spram kuma, da ga
dvori, a opet kadgod trkne, da i druge poslui.
Uina je skoro ko i juer, samo to su gosti ve malo zagorili,
pa se poine lueriem. Onda je orba od ivadi sa rezancima, meso
od ivadi i sarma sa kulenem. Posli sarme ne nose peenku, jer je
sada red, da snaa nazdravi, a to je, da goste dariva.
Cau ode u kuar i donese snain sanduk svezan tkanicom. U
sanduku su rieni darovi. Kum ustane od sinije, prie sanduku, jedna
ena iz kue vadi stvari i dodaje kumu kazujui, to je za koga.
Kum onda govori kod svake stvari gostima, komu je stvar prika
zana. Svekru i svekrvi se prikae kouja. Kum ju uzme u ruku,
razastre i podigne, da ju gosti vide, i govori: Boditeji i prijateji!
Evo naa snaa poznaje svoga dadu lipom kou|om, svima na glas,
riemu na dar!"
Tako pri svakom daru govori, a au svaem prigovori. Kako su
u Otoku svatovi nabrzo iza zaruka, ne budu te kouje posve gotove,
a au zaglee i veli: Kako je trkala, dost je i uradila. Kud si
brade (?) proso, iiu skobio, kamo si zao, riu si nao. Vridna je zbija,
dok je i toliko zgotovila".
Ako je snaja bogatija, prikae zaovama lipu kouju svilom vezenu,
ili svilen zapreg, maramu, rokju. Ukuanma i rodu dile se otarei,
uzovnieima i an^ebulama po komad beza, samo au dobije dva
komada. To je onaj bez, to divojka tka, kad ui tkati, pa bude
svakaki. Zato au zagleda i govori: Gle, gle, kako je to lipo, sve
na priskok! To vajda tako mora biti!"
Kad mlada poili dare, prima ona darove. Svekar i svekrva pri
kazuju joj svilenu suknu, zapreg, ili zlataru amiju; zaove kouju,
drugi rod niko nito, a uzovnici gosti daruju novcem. Sve to primi
kum i kod svakog dara opet govori napose: Boditeji i prijateji!
Evo na dada i mama poznaju svoju snaju lipom svilenom suknom,
svima na glas, ,iioj na dar!"
Kad i mlada primi darove, nose se peeni prasci na siniju, a
posli toga redaju se kolai.
Dok se kolai jedu, prodaje se Jcraval. Ako ima na grani tikvica
i koarica, prodaju se svaka za se. Kum zaini, a drugi uzvisuju,
pa kom ostane, taj plati. Sav ovaj novac pri dade kum snasi.
Kada se grana prodade, i ast je kod mladoene gotova.
SI. 56. Svatovi idu kumu na veeru.
 OTOK: OBIAJI. 455

Veera kod kuma. Sada ustane kum i zove sve goste sebi na
V

veeru, a mora ii i svekar i svekrva. Oau odma sputa svekra i

svekrvu ko kone (si. 56.), a mlaa, diverua i diver odu naprvo
kumovoj kui. Ondi ekaju goste u avliji za malim vratima. Mlado-
eria ide sa svatovima. Kad mlaa doe kumovoj kui, dou svi uku
ani prid nu, ona ji za vratima izjubi, a oni riu darivaju niko im
i metnu na vrata koritaee voe i tap, priko koga se prilazi.
Kako gosti dolaze, mlada ji Jubi i prima darove, od svakoga po
svatovski dukat", ali gosti ne priu korita vode, dok ne bace unutra
po dvi krajcare za gajaevu, a po dvi za iveruinu au. Ti se
novci nirna razdile.
Dok se veera, dvori snaa sa diveruom goste, a posli veere
vode ji u kumin kuar, pa i ni podvore. Kad se vrate u sobu, stane
mlada svekru za lea i pazi na mlaoeriu. Kad on okom, izjubi
mlada kumove i kume (sve kumovske ukuane), primi od ni opet
male darove novaca i ode s mladoenom kui.
Svati ostanu kod kuma. Kako se koji napije, tako se i razilaze.
Gdikoji i osvane.
Petak. U jutro se kod mladoene u avliji zabiju u jednak razmak
u dva reda etiri sove u zemju, pa se dva po dva spoje dugom
motkom, koja se na te raje postavi. Na ove motke stave ovika
ribara od kuina. Glavu mu naprave od tikve, oi probiju, misto
zubi poredaju bili gra, dadu mu udicu u ruku, da tobo ribu vata.
Na sove ga podignu, ko da je na bajeru vode.
Oau naloi vatru u avliji, iznese siniju, na siniju postavi pogau,
pa rakije i vina, a na kuna vrata svee vinae zeleni, ko da je to
birtija.
Od osam do devet sati taj dan smije svako iz sela u tu avliju
na pogau, rakiju i vino. Plati samo etiri krajcare, a au ga dvori.
Eedua ne kuva mrsna jila, nego kiselicu, gra i taranu u mliku,
samo je au obisan, pa pusti komad mesa i slanine u lonac
s graom, a zavarava reduu, da je to riba.
Najgorje je, to sad au uvati svekra i svekrvu, pa s riima u ko
rito i vue ji ili po samcu, ili oko bunara, tobo oni ribu vata ju.
Siromani ne otimaju se, jer ne asni. Pa da je i to dosta, ali ti ni-
koliko danguba, a ne bude ji vie ve pet, est, uvate prase, gusku,
ili puru, pa zakoju i peku, a svekar tio, ne tio, ne moe pijanima
da zabrani.
Sad se ipak zadiii godina ovaj petak mane slavi, jer su ve ejni,
da opoinu.
456 J. LOVRETI,

U veer ide snaa sa diveruom starom svatu noge prati. Cau

ide s iiima. Snaa nosi na raki veliki otarak. Kad doe starom svatu,
iz|ubi sve redom. Oni ju daruju i pogoste veerom, a dok snaa ve
era, pristave ene koto s vodom nad vatru. Posli veere uliju vodu
u koritace, pa snaa pere starom svatu noge, a diverua trie
otarkom.
Subota. Taj dan nema asti u podne, nego posli ruka spremi se
nova mlada, da poodi svog oca i majku. Obue se u lipo mladenako
ruvo, zatakne pre}u punu kudije za pojas i ide sa svekrom i dive
ruom kui svoji roditeja. Majki donese veliki kola. Kad doe, po-
Jubi majku, oca i sve ukuane, pa sidne presti, da joj Bog da uvik
dosta kudije. Tu ji nezina rodbina podvori, a svekar pozove prija-
tela i priju (snajina oca i majku), roake i prijateje, da mu dou
s u t r a na ast.
Cast. Cast je velika uina kod mladoerie, a gosti su samo neni(!)
roditeji i roaci. Svi dou na kola, a prljaiel donio je na svaku pri-
jatejsku duu po kola. Koliko dua u kui mladoeninoj, toliko
kolaa.
Kad sidnu za siniju, donese au tariur i metne prid prijatela.
Prijatel plati vi forinte, a svi gosti po jednu forintu. Novac se
prida snasi. Uina je ko i svatovska, a mora biti i krme peeno,
jer je to svatovska ast.
Ostanu prijateji kod prijateja, dok ne zazvoni pozdravjene, a onda
se razilaze. Tu ne bude gajdaa, niti kolo igra. Ve ni mlada nije
obisna ko divojkom. Vodi ona svoju majku u kuar, fali se i tui
se, ve kako joj je na srcu. ena je, pa vie ni ne razgovara ko
divojka.
Kad u veer mlada, diverua i mladoena otprate svoje goste kui,
pa se natrag vrate, svrena je i svatovska sveanost.
Kad S3 ene udovci i udaju udovice. Drukiji su svatovi, kad
se ene udovci i kad se udovice udaju.
(I. Kako je bilo prije.) 1. Kad udovac mirna divojku. Ako je
udovac mlad, pa e uzeti divojku,, prose ju, ko da ide i za momka;
ne dolaze joj u velike goste, ni na prstenovane, niti joj ne plaaju
onoliko kapare, koliko bi joj dali, da je pola u istu kuu za momka.
Ako je mu bio samo jedan put oenen, pa se sada drugi put eni,
dobiva divojka polovicu novca, to ga kuani daju, kad divojku za
momka isprose. Ako se ovik vie puta eni, svaki put se samo po
lovica prijaiie svote daje. Ako se eni triput, pa je prvi put platio
100 for., drugi put e dati 50 for., trei put 25 for.
 OTOK: OBIAJI. 457

Kad se divojka udade za udovca, ne mladuje ona dugo, ko kad

za momka doe. Nosi suknu po dvi, tri nedije, dok ne navikne red
u kuci, a onda joj priadu redovane. Oim pone redovati, skine
suknu i oda u bili skuta ko i druge ene. Slabo se uje, da divojka,
koja poe za udovca, du|e nosi suknu od dvi nedije, osim ako joj
je svekrva jo mlada i za riu u kui radi.
Taki su obiaji, kad udovac iz z a d r u g e uzim|e divojku iz sela.
Ako je udovac s a m a c , a ima ive roditeje, pa jo ako su mu
roditeji mladi, ne zapovia jim niko. Onda se slave svatovi, kako oni
oe. Ponajvie se proslave svatovi, kako dolikuje divojki. Takova
mlada moe mladovati, dokle oe i doklegod joj svekrva dopusti.
Ako je udovac samac bez r o d i t e ] a , taj se ne eni od obisti,
nego trai poslenika i reduu. Kad se takav oeni, reduje ena odma
sutradan, a u sukni bude u crkvi moda samo jedanput, kad ju parok
u crkvu uvede.
(II. K a k o j e s a d a . G-. J.) Kada divojka pode za udovca, dobije
ona sve, to su ukuani pokojnoj inoi kupili; dobije polovicu oni
novaca, to daju, kad momka ene, a kolae joj samo dvaput aju;
ne daje ona sav dar ko divojka, jer ona prima inoino ruvo, za koje
je inoa ve dare podilila; ne dili svatima velike otarke, nego male
spramonog dara, to od ni dobije, jer su noj dali kao udovici; najprije
ju ene isprose i idu za otarcima; odma u veer trae bukliju;
velike goste ne slave; ne kupe mlogo svatova (jer se udovac eni
odma iza enine smrti, pa je jo alost u kui, osobito, ako je ostalo
siroadi); nose joj pol bureta vina, a ne ilo, ko kad se momak
eni, osim ako je svekar samac, jer onda se radi po voji; dar se
dili prve veeri; ila slava vri se za jedan dan; suknu nosi, dok ne
doe red, da reduje, ili ako je mala kua, nosi ju dvi nedije; ne
pere noge kumu i starom svatu, jer je to sve inoa svrila.
Kad udovica ide sa momJca, pripada joj sve ko i divojki, jer
kua eni momka a ne udovca; prose ju ene pa Judi; idu za otarkom;
slave bukliju i plaaju joj, slave velike goste i daruju ju; vee svatima
velike otarke i dariva goste, na vinane ide u sukni i najsveanijem
ruvu (a ne ide vie pokrivene glave, ko to su se prije udovice vinale,
nego u zlatnoj amiji)1 ko divojka. Nema obiaja nikakova u
jutro, kad mladenci ustanu, jer je mlada u zavoju prinoila. Na uvod
ide u sukni i zlatu, pere noge kumu i starom svatu, pere i izuva
1
To je zadni pet godina tako uvedeno, da se vajda drukije ni
ne e vie slaviti. Tako su se vinale zadni godina Anka Vukova i
Tinka Marievi.
ZBORNIK ZA NAB. IVOT II. 30
458 J. LOVRETI,

ukucane, slavi ast prve nedije iza vinana ko i druga mlada.

Mladuje, doklegod je svekrvi voja. Bude to i po etiri miseca, jer
je svekrvi dika, kad se uje, da je mladoj dobro kod ne.
To se je uobiajilo tako, otkako su se kue porasipale, pa svako
sam sebi gospodari, a kuani mu ne smiju prigovarati. Dosad je bilo
po starom. Kaki je obiaj bio u kui, moro je da ostane. Sad nije tako,
pa se zato stalo rninati, a ustalilo se je tako, kako sam sada napiso.
Prije je to bilo ko sramota, kad momak uzme udovicu. Sad, kako
su u Otoku ba najboje udovice pole za momke, ne prigovara se vie1.
Kad udovac uzima udovicu. Tu je ostalo ko i prije. Udovicu prosi
za udovca jedna ena, a to ide samo rad ukuana, da uglave, kad
e na pismo. Dobije polovinu novaca. Kolae joj dva put a|u. Nema
veliki gosti. Dobije sve to su ukuani inoi kupili 2 . Daje malo dara, a
ako je starija, ni ne dili darove. Svatovi se svruju za jedan dan.
Vinca se prikrivena priko amije, pa ako je mlada, prikrije se bilom
maramom, ako je stara, mrkom; u crkvi budu samo dva svidoka i
diverua; diverua je udata ena; ni mlada ni diverua nisu u svili,
nego obino u vuneni sukna. Nema asti prve nedi|e iza svatova.
Sutradan ve (iza vinana) ne nosi suknu, a mloge je skinu, im iz
crkve dou8.
1
Kad momak uzme udovicu, mislili su dosad, da je zaarala negovu
rodbinu, pa se je pivalo:
uru mila u selu divojka, uru mila, a rodu nemila.
Uze ure rodu pod sramotu.
Kazuje mi majka, da je niki svekar zapivo, kad mu se sin Mija
enio, a uzeo udovicu:
uru mila u selu divojka, A Mijatu udovica mlada,
da pokae mladoj, da momak nije natiran, no da je uzimje, samo to
je voli.
2
Udovci ne plaaju mlogo udovicama, ali se one jagme za onim,
to je iza inoe ostalo. Najvie se zavedu za dukatima. Niki je udovac
prosio enu iz Privlake, iz kue, gdje su bile tri udovice: svekrva,
snaja i unuka. Svekrva bi bila spram nega, e, ali nije tila, da se udaje.
Tako i snaja odbije. Sto e on jadan, nego doe i zaprosi unuku. Do
nese joj na dar est dukata. eni bilo istom dvajest i vi godine, al
ju dukati obmamie i ona se uda za starca. Prolo nikoliko dana.
Starac zaie dukate. Sto e ti?" pita ga ena. 57Daj, da vratim
onome, iji su".
3
Kad se mladi udovac eni i uzimje mladu udovicu, pivaju (kad s vin
ana kui dou), da raale rodbinu nenu i rod pokojnoga joj mua, ovo:
Umri Rade jedini u majke, Svekar joj je ko roeni aka,
Osta Jana udovica mlaa. Svekrvica ko roena majka,
Nij mi udo, to je udovica, Zaovice ko roene seke,
Ve mi udo, to odlazi k majci. Diverovi ko braa roena.
 OTOK: OBIAJI. 459

Odma s vinana idu k negovoj kui, a stvari poaje k nemu jo

u oi dana. Ona poene redovati odma onaj dan, u koji je red bio
pokojnoj inoi, pa ma to bilo sutradan iza vinana. Ona je sutradan
u toj kui ena, ko i druge ene. Ako je udovica dovedena iz drugoga
sela, ostave ju nediju dana da ne reduje, dok ne svikne red u kui.
Ako ide s t a r a udovica za s t a r a udovca, alu joj dvaput kolae
(nedijno, doklegod se ne vinca), samo nema nikakovi svatova, nego
samo diverua, pa kum i stari svat. Prije svatova nema ni buklije,
ni gosti, ni prstenovana1.
Udovcu i udovici piva se ovo, kad s vinana kui dou:
Sad se eni, koji ene nema, Koniare i vodeniare,
I uzimje, koju niko ne e. Diveruu, koja presti ne e,
Kupi svate besposlene lude, A reduu, koja eti ne e.
Bude, da kadgod zapivaju i putom tu pismu, ali to piva ovaj, to
ide s nima uturom u ruci. Mladom udovcu i udovici slabo e i
zapivati tu pismu, jer je to samo starcima za porugu.
Ako se ili momak, ili udovac eni, a uzimle divojku, koja je
s nim dite rodila, ili podu|e nevinana s nime ivila, ne vinava se
taka enska pod pletenicom, jer nije divojka, a ne vinca se ni pod
amijom, jer nije ena, nego se prikrije maramom ko sridovna ena.
Nike su prikrivene ili dan, nike opet samo na vinanu i kad ju
vode iz nezina doma mladoeni.
One divojke, to rad oeva zuluma uteknu momku, pa ondi ekaju
svatove, odaju prikrivene glave u crkvu, ali na dan vinana ipak
otkriju glavu i vinaju se pod pletenicom, jer obino ukuani razdile
momka i divojku, kad jim divojka doe u kuu, pa ju onda se|ani
samo ale, to je nesretna, a ipak nije sramotna.
Koja je rodila dite divojkom, ne smije se vinati pod pletenicom2.
1
Ba se jesenas dogodilo. enio se idak Imra Tucakov. Kad je
kleko prid oltar, poeme sveenik sveti obred. Kad je trebalo, da bla-
gosovi prstene, zaie prstene od stari mladenaca, a did nije pripremio
prsten ni sebi, ni mladoj. Did se siroma izgovara, da nije kriv, to
nema prstena, kad ga nisu ni prstenovali. Morali su poslati od oltara
starog svata, da prstee kupi.
2
Kazuje mi moja majka, da je ona divojkom ila u svatove u
Srim. Isprosili neni se}ani divojku iz Srima, a ta rodila dite divojkom.
Kad su svati doli u crkvu, doe i udavaa pod pletenicom. Majka
i nene druge mislile, da e se ona tako i vinati. Kad je misnik pozvo
mladence k oltaru, prie ta divojka i p r i k r i j e se maramom. Di
vojke pogledae jedna drugu, pa se nasmiie. Misnik nije znao obi
aja. Pogleda divojke i ree jim ozbijno: to se smijete? Do godine
ete i vi tako!" (Nastavit e se.)
*
VJESNIK.
 Knievne novosti.
NAPISAO DR. A. EADI.
Ni ove godine ne e nai izvjetaji o knievnim novostima na poju
narodoznanstva biti onaki, kako bismo ejeli i kako bi bilo potrebno:
i ove emo godine ostati poglavito u slovjenskom svijetu, ni ove
godine ne donosimo obeane u I. s.v. biblijografije narodoznanstvene
knievnosti u Hrvata i june nihove brae. Znamo dobro, da bismo
iz tuih knievnosti mogli pokazati svojim itaocima i drugih, moda
i mnogo bojih i zanimjivijih radova; ali kad ne moemo svega, dr
imo, da je slovjensko na prvome mjestu. Ne znamo stalno, ali se
nadamo, da e se i na tom poju za narod nai vie radnika, pa e
i u tom biti boje. Kako ve nije mogue, da bismo razna tua na-
rodoznanstvena izdana mogli pratiti od poetka, bit e uz sastavjane
hrvatske narodoznanstvene biblijografije (sa srpskom i slovenskom),
za koje se je Jugosl. akademija, kako treba, pobrinula i uredniku ga
ovoga Zbornika" povjerila, bit e, velim, prva briga urednitvu,
da se u obliku opsenije rasprave sastavi prijegled razvoja naro
doznanstva, a s tim u svezi prijegled svjetskih narodoznanstvenih
izdana, u kojem e se istai i cijeji, za kojima su nihovi pokretai
ili, i resultati, do kojih su doli. Dok toga ne bude, moramo se
zadovojiti onim openitim pogledom u Osnovi za sabirane i proua
vane grae o narodnom ivotu" od urednika ovoga Zbornika".

Kige.
Hrvatske narodne pjesme. Skupila i izdala Matica Hrvatska.
Odio prvi. Junake pjesme. Kniga prva. Uredili dr. Ivan Broz i
dr. Stjepan Bosanac. Zagreb. 1896. v. 8. XXIV. 610. Ako i
mogu o svakoj knizi govoriti mirno i hladno, kadto i suho, imajui
pred oima samo dunost referenta, a to mi je gotovo teko tako go
voriti o narodnim pjesmama hrvatskim, to ih izdaje Matica Hrvatska".
Sve mislim, kako se Matica" rodila, koje je i kake je lude oko sebe
kupila, to se sve od ne rojilo ! A onda ustaje preda mnom lik hrvat
skoga popa Pavlinovia s onom velikom duom i ivim, ognenim hrvatskim
srcem, koje sve gori za narod, za negovu sreu i slavu. A onda ona
ista i vrsta dua Brozova, kojoj nije u zvijezdama pisalo, da joj se
 VJESNIK; KNIEVNE NOVOSTI. 463

otri pogled vrati iz dubina poznavana narodne due, pa da ga pusti

irom po narodu!
Ne govorimo samo o knizi od toliko i toliko stotina stranica. Govo
rimo o tom, to je Matica Hrvatska", matica gotovo svemu, to smo
do danas stvorili, to je ta matica, im se malo podigla, poletjela prema
n a r o d u , pobrala po iiem, to mu duu dri i die, i poela to evo
davati narodu i svijetu. Bio je to polet svoje vrste, zanimliv i kao faza
hrvatske narodne svijesti, i kao faza u mi]enu hrvatske inteligencije o
narodu.
Nijesmo nakanili na iroko razlagati, kako se i u kojim prilikama
u nas razvijalo mijene o narodu, dok mu nije najstarije, najnaronije
drutvo hrvatsko dalo izraaja u nakani, da se izda velika zbirka
hrvatskih narodnih pjesama, kojom bi se narod p o n o s i t o p r e d
s v i j e t o m p o k a z a o " (str. IX.): bilo je razloga za t a k o v o milene,
ima ih i danas, a bit e ih jo dugo.
Nas danas ovakovo milene ne zadovolava. Koliko nam godi patri-
jotski polet za narodnom slavom pred svijetom, toliko se bojimo naivnosti,
da na nesabranim i neprouenim narodnim pjesmama gradimo narodni
ponos pred svijetom Nama je mane do slave, a vie do stvari, kaka
jest, pa bila nam na ponos, ili na sramotu; nama je mane do svijeta,
a vie do nas samih. Bile nae zbirke velike, ili male; mogli se mi
nima ponositi, ili ne mogli; rekao im svijet, to ga vola: mi svoje na
rodne pjesme i sve druge tvorevine narodne treba da saberemo i pro
uimo ne ponosa i svijeta radi, ve nas i naih potreba radi.
Sabirui Matica" narodne pjesme vie od petnaest godina sabrala
je, kako se ini po popisu nezinih zbornika (122 na broj), ogromnu
grau; teta, to se iz popisa ne vidi, koliki je koji zbornik i kake
su u nem pjesme; u Pavlinovievu zborniku ima 1500 junakih i
enskih pjesama", pa kad se zna, kako su junake pjesme velike
prama enskima, ne saznaje se iz ove bileke gotovo nita o veliini
zbornika. A ima jo neto, rad ta bi bilo dobro, da se ovo zna, no
o tom poslije.
Iza mnogih vijeana zakjuila je Matica, da se izdane pjesama ima
udesiti prema namjeni: podati narodu hrvatskomu lijepu knigu, kojom
e se moi koristovati i ueni svijet" (str. XIX.). 0 prvom dijelu ove
namjene ne moemo nita kazati: hoe li kniga biti lijepa narodu,
pokazat e se s vremenom po tom, koliko e je zavoleti. Mi emo
ogledati knigu, kako je ureena s obzirom na to, koliko e se nom
moi koristovati ueni svijet.
Ova je kniga p r v a prvoga odjela, t. j . Junakih pjesama. Po tom
sudimo, da e biti barem jo jedna kniga junakih, pjesama. Odbor
je zakluio, da e se svi odjeli pjesama (junake, enske i muhame-
ovske) izdavati po doslije u nauci obiajnom redu". Bit e, da odbor
nije u sastavlanu svojih zakluaka ovim rijeima (u nauci") mislio
kaki n a u k o m utvreni red bilo koje vrste narodnih pjesama,, ve
sudimo po sadraju I. knige junakih pjesama, da bi ova prva kniga
po razdiobi, koju je uredio u i z d a v a n u srpskih narodnih pjesama
Vuk K-aragi, imala sadravati n a j s t a r i j e pjesme junake bez velike
464 DR. A. RADI,

veine pjesama o Krajevieu Marku. To se je moglo naslovu prve knige

i dodati, a moralo se u urednikovu predgovoru spomenuti. Kojim se
redom kane pjesme izdavati, na em se osniva taj red, to je urednik
morao s tim vie kazati, to drimo, da toga urednik ne kani metnuti
ni u ovei predgovor o samim pjesmama i o vrijednosti Matiinih
zbornika", kad se svri cijelo izdane" (str. XXIV.). Ovei" taj pred
govor" na koncu cijeloga izdana pomifamo mi kao lijepu studiju o
pjesmama za n a r o d , jer ne razumijemo, zato bi s principima raz
diobe trebalo ekati kraja izdanu, kad ti principi moraju na poetku
izdana biti gotovi i utvreni. A kad se pjesme ve redaju u odjele i
knige, htjeli bismo znati naune principe ne samo za red odjela, ve
i za red knig i p o j e d i n i h p j e s a m a . Razlozi odreenoga redana
knig i pjesama ne samo da^bi dobro doli i n a r o d u u lijepoj, nemu
namijenenoj knizi, ve su ti razlozi narodu i potrebni, ako se hoe,
da narod od lijepe knige ima jo |epu duevnu korist, koju bi crpao
iz irega i dublega pogleda na zgradu narodne poezije. U razlonom
r e d a n u i stoji glavni posao i muka u r e d n i k o v a .
Ali kad ne znamo principa, koji su vodili urednika u redanu, po
gledat emo sadraj. Misli, to emo ih kod toga razgledana kazati,
ne e biti drugomu uredniku Matiinih" pjesama posve nove: on za
nih zna iz naih prijatejskih razgovora. On najbole zna, kaku je muku
uzeo na sebe, a znam to i ja. Ja znam, i ako je prigovarati tee, nego
zanovetati, prigovarati je ipak kud i kamo lake, nego raiti.jZato
i ne mislim prigovarati ovako tekomu poslu, ve u kazati samo neke
misli, a osnovanost e nihovu znati najbole prosuditi urednik sm, a
meni e samo same stvari radi biti milo, bude li se nima mogao i htio
posluiti.
U prvoj knizi j u n a k i h pjesama ima n. pr. pod br. 1. pjesma
Krtene Isusovo", pod br. 2. pjesma Marija i idovi", a pod br. 58.
pjesma Boj na Kosovu", pod br. 64. pjesma Bolani Dojilo i crni
Arapin". Svakome je jasno bez posebnoga tumaena, da pjesme o
boju, bilo kosovskom, bilo kojem ti drago, dolaze meu junake; ali
kaki su j u n a c i hrvatske ili ije druge narodne, pjesme
Isus, Marija i Zidovi, to nije tako jasno. Istina, i to su junaci" na
rodne pjesme, ali onako, kako govorimo o junacima" romana i drama
n. pr., ali da junake pjesme nemaju svoga imena od junaka u tom
smislu, to je nama svima jasno. Ako ima kaki razlog, a mi o tom ne
sunmamo, to su ove pjesme u jednoj knizi, od kojih svaka, ko
liko se najvie moe", treba da bude jedna cijelost" (XX.), onda bismo
taj razlog htjeli znati. Ovako, dok ne znamo za razlog, drimo, da su
ove pjesme bez razloga u j e d n o j knizi. Ne smeta nas, to je i u
V. Karagia tako, jer svoje razdiobe nije ni on sam, ni tko drugi
nauno utvrdio. Ovakih, kao to su pjesme pod br. 1. i 2., i onakih,
kake su pod br. 58. i 64., uvrstio je urednik u ovu prvu knigu 82
(17.450 stih.) u tekst (str. 3463), u dodatku priopio ih je u cije
losti 120 (samo 1.198 stih.), u izvatku 223, a 87 ih je samo spomenuo
drei se u tom "poslu'odreenih naela" .). Urednik je potom
u ovoj knizi iznio ovako, ili onako 512 pjesama. U popisu Matiinih"
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 465

zbornika moe se nabrojiti ne raunajui junakih pjesama iz onih

zbornika, gdje su junake i enske pjesme iskazane j e d n i m brojem,
dale, ne raunajui 802 muhameovske pjesme, moe se, velim,
nabrojiti do 1000 junakih pjesama. Kako je Matica" zakluila izdati
samo i z a b r a n e narodne pjesme (str. XX.), urednik je od ove tisue
i od one druge, moda i tree tisue izabirao drei se u tom poslu
odreenih naela", kojih nam naela nigdje ne kazuje, a bilo bi to vrlo,
vrlo potrebno. Moda e nam ih kazati na koncu cijeloga izdana, ili
moda jo prije, na koncu izdana junakih pjesama. Ne poznavajui
tih naela ne moemo ba nita o tom kazati, kako je uredniku za
rukom poao izbor. A i to je jedna od glavnih zadaa urednikovih.
Dakako da bi uenome svijetu bilo najmilije, kad bi sve neznatnije
varijante imao pribrane u dodatku. Bi li to bilo mogue, bi li pae
bilo i potrebno, o tom e se moi togod kazati tek onda, kad budemo
vidjeli: to je od skupjene grae izdano, a to je neizdano ostalo. Ako
uvane grae u originalu za uenake ima biti od praktine koristi,
morale bi se sve varijante spomenuti u Dodatku s naznakom broja i
strane u rukopisu zbornika.
Matica" je zakluila, da tekst narodnih pjesama treba da se izdaje
po pravilima kritinim sasvim vjerno, kako ga je sabira o pjevaa
zabijeio" (str. XX., t. 6.). Ako se ovo uzme ovako, kako je kazano,
a mora se uzeti, onda je poslije izbora i poredana pjesama bio
posao urednikov gotov, to se tie pjesama u tekstu; trebalo je dodati
jo varijante. Mi se udimo, da je odbor stvorio ovaki zakluak, koji
in optima forma proglasuje barem sve one sabirae kritinima, za koje
se ne moe ,,s razlogom sumnati", da suJJ Matici" poslali pjesama,
kojih nije spjevao prosti narodni pjeva", ili da je u nih unosio to
iz svoje glave" (str. XX.,?t. 2. a), no ovi i onako otpadaju, kad ni-
hove pjesme ne e pristati u Matiino" izdane; proglaeni su dakle
svi sabirai, koji dolaze u raun, kritinima. A ovo je mnogo i ne
moe se nikada priznati. Ako ima razloga sumnati o one dvije sabi-
rake pojave, zar nema jo vie, velimo: jo vie razloga sumnati o
tom, da je sabira to krivo zapisao u svojem neznanu, ili s kojega
drugoga razloga? Za cijelo ima. Samo se na osnovu ovoga principa
moglo dogoditi, da je pjesma pod br. 82. (spominem ono, o em mogu
suditi) izala jekavska, a u Otoku su, kako cijeli ovaj Zbornik" do
kazuje, tvrdi ikavci; ako do nih prodire koji drugi govor, to je ekavski,
cesto samo za vo}u sroku (n. pr. Zb." str. 108); vjerujem, da je
stih 22: Oj Budime, moj bijeli grade", vjerno zabileem, jer to trai
ritam, ali ne vjerujem, da je tko od roena Otoanina uo djevojka,
pae 'jete (stih 67), ni onda, ako je Otoanin tu pjesmu prije ne-
jeju dana nauio o jekavca. U ostalom: kud bi morao poi Otoanin,
da naui jekavsku pjesmu! Pjesma je j o ' k tomu od enskoga. Kad
bi se ipak dokazalo, da se ova pjesma u Otoku jekavski pjeva,^bilo
bi to za me udo.
Sve ovo dokazuje samo to, da sabirai nijesu ni iz daleka kritini,
da oni*uredniku, to su inteligentniji, a nijesu strunaci, ili, osobiti
vjetaci, posao jo vie oteavaju.
466 DR. A. RADI,

Ako pustimo s vida one zahtjeve, to smo ih istaknuli, a mogu se

jote ispuniti, ili je pae ve i u osnovi izdana, da se ispune; ako
pregledamo ovaj posredni, koliko znatan, toliko takav nedostatak, ko
jemu je zbila teko pomoi: moemo i moramo svi bez razlike kazati:
hvala i ast Matici Hrvatskoj", to nije alila brige i znatnoga troka,
a dobijemo ovo izdane! Uredniku, koji se je toliko namuio osobito
s'onim dragocjenim dodatkom, estitamo i elimo dobro zdravje za dali
rad. Mi smo hotomice u svojim zahtjevima uzeli najstrou i najveu
mjeru, pa nas veseli, to sa zadovolstvom moemo kazati, da je aka
demijski Zbornik za narodni ivot" dobio obilno i do sada najpouzda
nije vrelo za izuavane narodne hrvatske pjesme.
U nas je o ovoj prvoj knizi Matiinih" pjesama napisao obznanu
. Surmin u Viencu" br. 1519. 8 bilekama se g. Surmina, oso
bito s nekima, potpuno slaemo. Posebice je trebalo upozoriti na mno
gobrojne elizije, koje su bez umne u velikoj veini nepotrebne. Sa
biraima i opet nije vjerovati. Ja sam to iskusio sam. U ovom se
Zborniku" preesto nalazi u pjesmama elizija V,f (to sam ja s raz
loga, koje na drugom mjestu kazujem, dao tiskati bez apostrofa.) Kad
sam doao u Komlatinee i zapisivao pjesmu Mlad na Jconu blie
sela" (str. 382), zaudio sam se, kako mi je kazivaica 8. stih: Sve
bi junake primamila" bez ikake elizije tako lijepo i glatko vie puta
kazala; divio sam se, kako je lijepo s onim aktiliem dale kao ska-
kutala meu onim trohejima, kojih je ba u ovoj pjesmi poradi naglaska
vie, nego to bi ovjek u tokavca oekivao (jo da j su ti | i[j] o- |
-noga | prid voj- | -skma | prid zvi- | -zdma it.).
Za iru publiku napisao je obznanu N. Andri (Narodne Novine",
1897, br. 76). Gr. Andri eli, to je i gosp. Surmin istaknuo, a je
trebalo zabileiti, je li pjesma pjevana, ili kazivana. Ovo je opravdan
zahtjev u ope, ali drim, da nije opravdan za zbornik, koji ima da
podade samo t e k s t . Drimo to s toga, to nije dosta kazati, kazuje li
se pjesma, ili se pjeva, ve treba pokazati, i kako se pjeva, kada se
pjeva, tko pjeva, u kojim prilikama itd., a to sve ne spada u izdane,
kako ga je Matica" zamislila.
Kad govorim o tom, kazat u i ovo. Bude li Matica" izdavala i
o b r e d n e pjesme, za cijelo e se pojaviti zahtjevi, a se kae: kaki je
taj obred itd. To i opet u Matiino" izdane ne spada, a opet je mala
korist od samoga teksta bez poznavana situacije. Uzmimo samo jednu
obrednu pjesmu u ovom Zborniku": Oj, orlovi, orlovi! (str. 447).
Koliko ova divna pjesmica dobiva u svezi sa situacijom ! A to bismo
od ne gole imali ? Nita gotovo! Pa i ona lijepa poznata na str. 425,
ili ona na str. 430! Moda e se stvar moi tako urediti, da Matica",
ako ima oveih zbirka ovakih pjesama, udesi stvar tako, da ne bude
noj nepotrebna troka, a nauci a bude vea korist.
Dosta je opirnu obznanu ove knige Matiinih" pjesama napisao i
g. V. Jagi (Arch. f. si. Ph., XDL 627.633). Bilo bi nam mnogo mi
lije, a smo na preko est sitnih stranica potovanoga u uenom svijetu
arhiva za slovjensku filogiju nali vie esa drugoga, a mane dokazivana,
a ove pjesme nijesu s pravom nazvane hrvatskima. Recenzija se nepri-
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 467

jatno doima: ima u noj to ta subjektivna, to nam je teko i spominati,

jer prosto ne razumijemo: emu je sve to bilo? Tko smije poslije ovake
recenzije u svjetskom uenom izdanu zamjerati naoj mladei i novinarima,
to jo (na sreu samo djelomice) vode raspru o imenu, kad evo dobivaju
obilne hrane s najkompetentnijega mjesta! Hoe li biti udo, hoe li se
razlono smjeti zamjeriti, ako koga od Hrvata stane napastovati sotona,
da^poe pokazanim! putem nepovjerena, kad nam sirotama evo i ovo
eminentno kulturno nastojane zalijevaju bez svake potrebe jadom i e
merom! Tko da ne pomisli na onu hajku, na onaj Circumdederunt,
to nam ga ve pol vijeka pjevaju: Hrvata nema! Tko e moi iroj
publici, koja se za ovu stvar zanima, i u koju e glas o ovoj recen
ziji doi, tko e joj moi dokazati, da je samo i jedino utvrivane
i s t e n a u n e i s t i n e trailo sve ono, to nam je teko spominati, a
za to se je moglo znati, da e nas jedne jaditi, druge raspaliti, sve
nas bojeti, a nikomu i niemu koristiti, a sve poradi raspre o imenu,
koju tako lijepo i marlivo m a n i m a proglaujemo glupom! Ili zar
je zbila za n a u k u prvo i neotklonivo pitane: kojim e se od dva
imena j e d n o g a naroda nazvati ove pjesme? Ne, mi o tom dale ne
emo ni rijei. G-. je Jagiu odgovorio g. dr. Bosanac (Vienac",
1897., br. 44.) mirno, lijepo i stvarno. Bojimo se samo, da e mu se u
uenom svijetu (moda najprije u Arhivu za slovjensku filologiju) upisati
u grijeh i to, to je odgovorio.
Osvrnut emo se na neke stvarne bileke g. Jagia.
Na str. 632. pita gosp. Jagi: Wie kommt es, dass diese Frauen
(oder Mdchen) Heldenlieder erzhlen (vortragen, vorsingen?) und
wie verhlt sich dazu die mnnliche Jugend desselben Ortes?" Oito
je, da gosp. Jagi teko, ili nikako ne vjeruje u eksistenciju ena,
koje su pjevale j u n a k e pjesme priopene u Matiinu" izdanu. Iz
naega se Zbornika" (str. 427.) moe g. Jagi uvjeriti, da to ne
moraju biti merkwrdige Frauen" (ib.), koje umiju pjevati junake
pjesme: to nije nikakovo udnovato bie, ve svaka obina svekrva
(dakle svakako ensko), kako nam to lijepo kazuje na g. Lovreti. A
ja se sjeam, kako sam kao dijete sluao slino pjevane na Boi.
Je li do danas jo to ostalo, ne znam, ali je zadaa naega Zbor
nika", da saznamo. Dodajem, da je to bilo u selu uz Savu izmeu
Siska i Zagreba, gdje ivu tvrdi, isti kajkavci.
Samo u svezi sa itavim smjerom recenzije gosp. Jagia razumijem
tvrnu negovu: Denn von einer besonderen originalen Epik, die nicht
sehr tief im serbischen Leben wurzelte, ist hier wenig zu finden. Nur
wenige Nummern sind ihrem Inhalt nach so beschaffen, dass man ihre
Entstehung auch den westlichen Gebieten als alte originelle Erinnerung
zuschreiben knnte (kurs. ref.), z. B. Nr. 67. (Izbor Matijaa za budim
skoga krala). "Ovdje je svaka rije odmjerena u smjeru recenzije: sjedne
strane duboko korijene u srpskom ivotu", s druge zapadni krajevi".
Ako je s r p s k i ivot" neto drugo od onih z a p a d n i h krajeva",
vala da u ovim zapadnim krajevima ivi n a r o d nekakoga imena, koje bi
se moda ipak smjelo spomenuti rna [est stranica, gdje je govor i
raspra gotovo samo o i m e n u . Samo u svezi sa itavim "smjerom re-
468 DR. A. RADI,

cenzije, ponavlamo, razumijemo onaj auch"; drugih razloga nema za

tvrdnu g. Jagia, koja otuda oito izlazi, a to j e : da je duboki korijen
n. pr. pjesmi o enidbi Sibinan-Janka mogao biti s a m o u srpskom
ivotu, ali se taj korijen i tako daleko rairio, da je doao i do Bu-
ima, dok korijene ivota onih zapadnih krajeva" nije a ma ba ni
kamo dale od Budima doseglo, ako je u ope kamo dosei moglo u
svojim o r i g i n a l n i m uspomenama. Koji bi tomu mogli biti D a u k o m
utvreni razlozi, mi ne znamo. Pomijali smo na kojeta, ali nam se
ne da vjerovati, da bi ti razlozi mogli leati i u tom, to se ta i ta
pjesma nalazi i u kojem s r p s k o m zborniku pjesama, koje g. Jagi
oito kao potvrdu obilno cituje.
Ne znamo napokon, s kojih bi razloga samo poznavaoci s r p s k o g a
narodnoga pjesnitva imali ovaj Matiin" zbornik izblie istraiti (ib.
633). Oni bi za cijelo svoje uinili i bez pouke i putokaza g. Jagia
moda ipak drugaije poneto, nego to je to do sad bio obiaj.
Ako nihove recenzije budu sadravale u 9/i o raspru o imenu i o ostaloj
naoj domaoj ri, a mane o sadraju pjesama, tko e se jo drati
pozvanim, da im dade pametnih savjeta? No mi molimo Boga, da tako
ne bude, pae se vrsto nadamo, da e p r a k s a narasti t e o r i j i
preko glave.
Knstliche Verwandschaft bei den Sdslaven. Von Stanislaus
Olszewski. Inaugural-Dissertation zur Erlangung der philosophischen
Doctorwrde von der philosophischen Facultt der Universitt zu Leipzig
genehmigt. Leipzig 1897. v. 8. III. 114. (Erstes Capitel einer spter
erscheinenden Arbeit.)
Ueni se svijet, i domai i strani, bavio do sada izuavanom gotovo
jedino naih narodnih pjesama. ivot, obiaji, zabave, vjerovana naroda
naega, to je nama do sada lijepa, ili kakva hoete, sfinga. Pa i
nae su pj e s m e prouavane s filologijskoga i historijskoga gledita bez
one dubine, koja za potpuno razumijevane ivota i pojava u nemu
gleda da pronikne u duu ivoga naroda. Kniga, to smo joj spome
nuli napis, prva je studija ne samo o naem narodnom i v o t u i obi
a j i m a , ve je ujedno prva studija s gledita e v o l u c i j e . Nije po
bratimstvo i posestrimstvo, a o tom kniga u glavnom govori ,
osobina samo Hrvata i nihove najblie june brae: to je jedna od
elementarnih misli" svih naroda (Bastianova je rije), koja se do
onih forma, kako je danas vidimo, razvila iz raznih stadija, a te
stadije pisac na lijepo prati i razlae. Misao se ova morala razviti u
razliite simbole, kako ih pisac razlae, a osnov joj je u jednu ruku
u onoj staroj: homo homini lupus (str. 1.), a u drugu borba za op
stanak. Ludi su morali, ako nijesu imali i ostati vuci, stvoriti itav
niz pravno-drutvenih uredaba sa simbolima, po kojima je n. pr. tuinac
mogao doi bez pogibli ivota u dodir s tuim plemenom.
Ne moemo, kolikogod smo radi, pratiti pisca na lijepom ovom putu.
Istiemo samo, da je za poetak velike svoje radne o umjetnom rodstvu
odabrao klasinu" zemlu toga rodstva, zemle junih Slovjena, kod
kojih kao nigdje drugdje bujnim ivotom ivi pobratimstvo (str. 4.).
Daje govori pisac redom o rodstva, to nastaje sluajem (ovamo pisac
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 469

rauna ono, to Vuk pripovijeda u Rjeniku s. v.), to nastaje dobro-

vojno i promi|eno (n. pr. kumstvo, ili pobratimstvo od nevoje), to
nastaje na osnovu vjerovana (rodite|ima se dogodi nesrea, pa dre,
da je to za kaki nihov grijeh, rastanu se i budu pobratim i pose
strima). Zadna treina knige govori o pravnoj strani umjetnoga rodstva
i o adopciji.
Ako podsjetimo svoje itateje, to smo u I. sv. Zbornika" kazali,
da je g. Olszewski itavu godinu boravio u Zagrebu i s Jubavju upravo
prouavao knige o ivotu naega naroda, pa pozna potrebitu literaturu
kao gotovo nitko od nas; ako dodamo, da mu je pri ruci bogati bu
garski ministarki za narodne umotvorine, lako e se razu
mjeti, da je grau iscrpao, to se vie moe.
Ne drimo za potrebno, da na ovome mjestu kaemo svoj sud o
p o j e d i n i m zakjueima g. pisca. Dosta je, da smo istakli nauno sta
jalite i vrline obradbe. Molimo ga samo, da na nas i u napredak ne
zaboravi, kad nas gotovo i nema kod toga posla nikoga.
Krakowiacy. Stanislaw CistsewsM. Monografja etnograficzna. Tom
I. Podania. Powiesci fantastyczne. Powiesci anegdotyczno-obyczajowo-
moralne. Bajki o zwierzetach. Zagadki i Jamiglowki. Krakow. 1894.
v. 8. 380.
Ovo je etnografijska monografija po naoj voli, kake bi trebalo da
sve budu, ako hoemo jednom doi do potpune i pouzdane grae za
znanstveno izuavane kojega naroda. Ovo je tek p r v i svezak od e
t i r i , to ih je zamislio pisac, a sve o jednom malenom dijelu pojskoga
naroda. Opseg je podruju pieva istraivana odredilo samo na
rodno mijene. Velik je to, po naem sudu, i znatan napredak u izu
avanu naroda. Narod, kako to dobro i s potpunim poznavanem stvari
kae pisac (str. 2.), vrlo otro razlikuje i oznauje etnografijske razlike,
pae i najsitnije, pa tako podaje etnografu putokaz za izuavane etno-
grafijskih hrpa. Tako je pisac i u ovoj radni po putokazu narodnom
odredio etnografijske granice Krakovjaka, pa se poslije uvjerio, da narod
s neznatnim izuzecima vjerno i zgodno oznauje. Samo ovakovo sabi-
rane i izuavane grae po krajevima, koji za se ine jednu cijelost,
vodi do zelene cijeli.
U prvoj je knizi naumjene te radne o Krakovjacima ono, to smo
gore u napisu ispisali. U d r u g o j e knizi biti obreno-obiajni ko
ledar", opis p o r o d a , k r t e n a , s v a d b e , u k o p a , pa i g r e i za
b a v e , a i sve, to se zove znane narodno", a na koncu vjerovana".
U treoj knizi bit e p j e s m e . U etvrtoj e biti studija o narodu,
graa statistika i jezina, napokon poslovice. Na kraju e se dodati
etnografijska mapa Krakovjaka.
Pisae istie (str. 3.) tekoe razdiobe. Kako je samo teko odrediti
granicu meu pripovijetkom i vjerovanem! Ako se uzme na um, da
potpuna etnografijska graa ima obuhvatati i t a v i v o t naroda, onda
se ove tekoe lako razumiju. Ne trai se ni vie, ni mane, nego da
se za sve prerazne i raznolike pojave ivota, materijalnoga i duev
noga, stvore barem okviri, u koje bi se te pojave mogle smjestiti. A
povrh toga treba gledati, da u tom bude neki sistem. Ne pada nam
470 DR. A. RADI,

s toga na pamet, da pievu razdiobu ocijenimo: dugo e jo svaki

izucavalac narodnoga ivota imati s v o j u razdiobu, a ni kod te svoje
ne e u svim pojedinostima ostati dugo vrijeme. To je stvar posve
prirodna.
Ne treba nam posebice ni isticati, da je graa, u ovoj knizi sabrana,
obilna, pouna za svakoga etnografa, osobito slovjenskoga. Meni je po
sebice kod sastav|ana Osnove za sabirane" podala mnogo, za to sam
mislio, da je dobro i u nas za to priupitati. Graa je priopena pravim
narodnim govorom, to se samo po sebi razumije.
Ne znamo, to je s ostalim knigama.
Lud bialoruski na Rusi litewskiej. Materyaly do etnografu sio-
wianskiej zgromadzone w latach 1877.1891. przez Michaia Fedo-
rowskiego. Tom I. Wiara, wierzenia i przesady ludu z okolic Wolko-
wyska, Slonima, Lidy i Soklki. W Krakowie. Nakladem Akademii
umiejetnoci. 1897. v. 8. XX. 509. (Wydawnictwo komisyi antropo-
logicznej Akaemii Umiejetnoci w Krakowie.)
Od svih dijelova nekadane Polske najmane je etnografijski izuena
Bijela Eusija i Rusija litavska, a ipak je to moda jedini kut Slo-
vjenstva, u kojem se sauvala posebna stara vjera i posebni mitolo-
gijski pojmovi, u kojem se narod tako strogo dri onih tisua para
grafa nepisanoga obiajnoga kodeksa. Dosta se je mnogo pisalo o bje
loruskim vjerovanima, ali to sve ne zadovoluje danane istraivae.
Pisac je vrlo dobro uinio, to je na poetku knige nabrojio radove o
Bjelorusima prije svoje knige. Tu je u svem spomenuto 45 rasprava,
lanaka i lania, a svi su osim tri, etiri pisani ruski.
Pisac je osnovao ovo djelo o Bjelorusima na 10 svezaka. U I. je
knizi pod napisom, to smo ga gore ispisali, ovo: Prvi dio. I. Vjera. 1.
Botva. 2. Demoni (avao, dusi, lui, bajna bia, bia u spodobi o
vjejoj). II. Priroda. 1. Vilivi svijet poslije groba. 2. Vidlivi zemalski
svijet. 3. ovjek. Drugi dio. III. Kultura. 1. Religija (etika, kult). 2.
Obiaji (obite|ski, drugovane, pravni obiaji). 3. Zanimane (lov, ribolov,
stoarstvo, pelarstvo, graevine, ratarstvo, vrtlarstvo, ensko gospo
darstvo, bolesti [medicina], lijeene ivotina, lijekovi). Dodan je popis
lekovitoga bila i abecedni popis stvari. Ovo je klasifikacija (nama
na alost nepoznata), to ju je postavio dr. Jan Kartowicz na folklori-
stikom kongresu u Stokholmu g. 1889. Da smo je poznavali prije,
bila bi Osnova za sabirane" svakako bola. Krakovska je Akade
mija znanosti knigu lijepo opremila.
Jedino, to ovjeka nauna na prosti pravopis mnogo smeta, to je
po naem sudu nezgodna transkripcija. Polsko je pisane i bez toga
komplicirano, a ovdje sve vrvi znakovima. Dakako, bez znakova ne ide,
ali kad se N i j e m c i mogu ve sluiti prostijim pisanem glasova , ,
pa kad i polski knievni pravopis ima i, zar bi tako teko bilo, da
ih Polaci barem u ovakim djelima upotrebe ? Koliko bi to bilo prostije
i jeftinije! No to je samo nae milene, a vrijednosti krasnoga
ovoga djela to nita ne smeta.
Materyaly antropologiczno-archeologiczne i etnograficzne
wydawane staraniem Komisyi antropologicmej Akademii umiejetnoci
w Krakowie. Tom. II. W Krakowie. 1897. V. 8. X. (156) - f 3 8 -
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 471

Do god. 1896. izdavala je krakovska akademija (od god. 1877):

Zbior wiadomosci do antropologu forajowej", kojega je izdana do
sada izalo sedamnaest svezaka, u svakom po tri odjela: arheologijski,
antropologijski i etnografijski.
U I. je tomu (doznajemo; ruku nam nije doao): TJdziela: Kolera
u poimanu naroda sadeckoga kraja; Gsarkowski: Odnoaj stalea u
Polasiu; Gsechowska: Svadba u Rudzku, kot. minski; Malinowski:
Primjer slikovitoga pisma; Cer eha: Nar. basne iz kot. wielickoga;
Werenko: Nar. lijekovi; Pawiowic0: Crtice , iz ivota narodnoga u
Zalasovoj; poetak Swietkowe radne.
Ovaj II. tom sadraje izvjea o sjednicama komisije (VIX), a ostali
sadraj ima dva dijela: arheologijsko-antropologijski na prvih (156)
strana, i etnografijski na 380 str.
Prvomu je dijelu sadraj: Olechnowics WL: Antropologijska ka
rakteristika puanstva kotara opatovskoga, gub. radomske. Magierowski
L.: Trajane ivota u Jamierza. Olechnowicz Wl.: Arheolog, istrai
vana u gub. lubelskoj. Hryncewicz Jul.: Ukrajinsko plemstvo. (Antrop.
studija.) Demetrykiewicz W1.: Grobita i predhistor. naseobine u Tar-
nobrzeskom.
Etnografijski dio sadraje: Stein J.\ Nepoznata pjesma Trembeckoga.
(Str. 14. Pjesmice su iz arhiva Ozartoryskih, a iznose se s toga,
to su pisane u narodnom mazurskom govoru. Francuska bileka u rkp.
kae, da ih je spjevao pojski pjesnik Trembecki [umro na poetku
19. stol.] za goinicu krunisana za 7. rujna 1788. Pjesmice su ove
kao kupleti pjevane uz plesane krakovskih selaka gospoi za zabavu.)
Wasilewski L. (sabrao): Bjeloruske zagonetke. (Str. 513, 128
zagonetaka. Vrlo je zanimliva zagonetka pod br. 117:
Szatawila, matawila, Spieradu szyia,
Po moru ehadzila, Zzadu wily;
Pa niamiecku hawaryla, Pad spadam paJatno,
Z wierchu sukno. (Lastauka.)
Zanimliva je stoga, to su u noj spojene dvije nae zagonetke; prva je:
Motovilo vilo Kui dolazilo,
Po gori se vilo, Soli ne lizalo.
(ele. Vuk., Rj. s. v. vilo.)
Druga je u Vuka s. v. vilo:
Sprijed ilo, Ozdol hartija,
Straga vilo, Ozgor mantija. (Lasta.)
Za nas nema umne, da je rije vilo [koja je i onako, kako kae,
poznata samo u ovoj zagoneci] ili ista rije, to je i vilo., pa je Vuk
p j e v a n e [jer ovake zagonetke djeca pjevaju na poseban nain] uzeo
za dulinu, ili je ovo samo opetovan drugi dio rijei motovilo, jer djeca
i to ine, da ritma radi opetuju ili cijelu rije, ili samo prvu, ili drugu
polovinu rijei.)
JRokossowska Zofia: Bajke [pripovijetke; skazki, kazki"] iz sela
Jurkovcizne [kot. zwiahelski, gub. woJynska]. (Str. 14-118, svega
89 -prip.)
Swietek Jan: Pravni obiaji i pojmovi naroda nadrabskoga. (Str.
119380. Ovo je nastavak iz I. svezka ovih Materijala". U I. je
472 R. A. RADI,

svesku [kako se vidi iz kazala, dodanoga na kraju . sveska] bio

uvod, zatim: I. Obite|. 1. Pojam o obiteji i rodu. 2. Odnoaji obi-
tejski u zajednikom ivotu. 3. Odnoaji meu roditejima i djecom. 4.
Mu i ena. 5. Zadna voja i testamenat. 6. Nasledni obiaji. 7. Skrb
nitvo. U drugom je svesku: II. Drutvo. 1. Plemena (Rody" ; tu
su nabrojena prezimena.). 2. Staleke razlike. 3. Sluge. 4. Najam. 5.
Drutva i zajedniki poslovi. 6. Privatni ivot. 7. Javni ivot. . Pre-
stupei. i. Pojam prestupka uope. 2. Prestupci protiv religije. 3. Pre
stupe! protiv asti i potenu blinega. 4. Pijanstvo i smetane javnoga
mira. 5. Ubojstvo i teta zdravju. 6. Prestupci protiv istoe obiaja.
7. Prestupci protiv imetka. IV. Proces. 1. Proces. 2. Suci. Sudovi. 3.
Kazneni postupak. 4. Graanski postupak. (Ovo nije ista graa, pi
sana narodnim govorom, ve pisac pripovijeda i tumai svojim rijeima,
a dosta obilno cituje i originalno narodno mijene.)
Moderne Vlkerkunde, deren Entwicklung und Aufgaben.
Nach dem heutigen Stande der Wissenschaft gemeinverstndlich dar
gestellt von Th. AcMis. Stuttgart, 1896. v. 8. VIII. 487.
Kniga ima tri odjela; prvi, historijski, crta razvitak narodoznanstva;
u drugom se tumai, to je narodoznanstvo i to mu je zadaa, a u
treem se raspravla, kako stoji narodoznanstvo prema drugim znano
stima. Nas nije nijedan zadovojio. U ovako velikoj knizi moglo bi se
mnogo vie rei. Preobilno se cituje, a citati su, kad i ne bi bili
istrgnuti iz niza misli, slabo gemeinverstndlich", kako i itavo djelo
nije nikako gemeinverstndlich". Historijski dio obuhvata tri petine
djela, a ne otvara ni iz daleka pogleda u genezu narodoznanstva. Za
daa narodoznanstva i odnoaj negov prema drugim znanostima ostao
je uza sve citate neodreen, a tomu su ba citati najvie krivi. Tu
treba postaviti jedno, jasno milene, pa o nega omjeriti ostala razlina.
Knigu je za ire opinstvo uope teko pisati isto objektivno, ali ta
objektivnost ne stoji samo u vjernom citovanu, ve u vjernom repro
duciranu misli, koje je za ire opinstvo mnogo zgodnije. Pisac je
poznat i s drugih radova u narodoznanstvu.
Deutsche Volkskunde. Von JElard Hugo Meyer. Strassburg. 1898.
m. 8. VI. 362 i mapa nemakih narjeja.
Predgovor je ovoj lijepoj knizi pisan ba nama po srcu: gotovo
bismo imali volu, da ga u cijelosti priopimo. Pisac, koji se ve preko
trideset godina bavi liemakim narodoznanstvom, dri akademijska pre
davana o nem, a iz tih je predavana i izala ova kniga. Istaknut
emo neke misli iz pieva predgovora. Ne ute samo germaniste
dunost, da potane upoznadu ivot i mijene prosta ovjeka, ve tu
dunost sve to jace ute i mnogi obrazovani }udi, od najviih inov
nika, pa do najskromnijega seoskoga uiteja, a osobito svi oni Judi,
koji su pozvani, da narod svjetuju i da mu pomognu, a onda da opet
oni od nega pomo trae". Narodoznanstvo ima znanstvenu, ali ujedno
i socijalnu zadau. Kurijoza, to ih mnogi bez saveza nagomilavaju,
mogu narodoznanstvu biti od potrebe, ali to nije narodoznanstvo; glavni
ar narodoznanstva nije u kojekakim ostacima iz prolosti". T a k o
se n e k a (zanimanem za narodni ivot i negovo izuavane) v i i sio-
 VJESNIK: KHIEVNB NOVOSTI. 473
j e v i d r u t v a , k o j i m i s l e , da su u p j i m r i j e c i m a p r a z n o
v j e r j e " , p r o s t o t a " o d m a h i sve k a z a l i , t a k o se n e k a
potankim r a z u m i j e v a n e m p r i b l i e niima".
Razumije se, da ovako uman pisac, kako se vidi iz ovo nekoliko
rijeci, ne misli, da se ve danas moe napisati nemako narodoznan-
stvo" i odrediti karakteristika nemackoga naroda: ovo je samo pokuaj,
poticaj, voa.
Nama je samo ao, to djelo nije potpunije i znanstvenije, a takovo
bismo mi o Nijemcima trebali za izuavane ivotnih pojava naega na
roda. Nijemci su Slovjenima iza Litavaca (koji kao malen i od Slo-
vjena podalek narod ne dolaze tu gotovo u raun) ne samo po jeziku,
nego i po kulturi i udi (koliko sada ve moemo rei) najblii, pa
e se mnogoj naoj kulturnoj pojavi starijega i novijega vremena mo
rati traiti korijen u nemakom ivotu, kao to Nijemci mnogo
svoga ne e razumjeti bez slovjenskoga. Ta Nijemci su jedini narod,
za koji imamo s v o j e ime, nih smo jedine boje upoznali svojim oima.
Mogli bismo ovdje nanizati refleksija o tom, kad bi za nih ovdje bilo
mjesto. Ali moemo i ovdje upitati bez odgovora: Zar je samo sluaj,
zar su samo vanski uzroci krivi, to nas se je toliko nemstvo primilo ?
No ova i ovako pisana kniga za nas je dragocjena. Pisac i sam
rada priznaje, to je slovjensko (stube, drnze = dornsen, pa mno
gobrojna imena sela na -ow, -, -, -eitsch), a jamano e se
mnogo toga na jednoj i na drugoj strani razjasniti iza potankoga proua
vana. Danas dakako mnogo smeta nepoznavaiie jezika, osobito dijale
kata; Mikloiev i Klugeov etim. rjenik nije dosta; treba poznavati
dijalekte, a koliko je to proueno?

Povremena izdaua.
. -
. I. . . . -
. . 1894.
. 8. 371.
U predgovoru (bez paginacije) kae pisac, da je u Glasniku srp.
uc. drutva: 22., 37. i 45. (18671877) objavio tri zbirke bijeaka
o ivotu Srba sejaka. Ove je bijeke pisac popunio i na savjet nekih
drugova u akademiji dao taj svoj rad u
", koji je Srpska kral. akademija ranije odluila da izdaje.
0 toj odluci Srp. kr. akademije itamo u VI. Godinaku (1892)
te" akademije (str. 74.), da je u skupu akademije filosof. nauka, dr
anom 9. Marta 1892., akademik Stojan Novakovid proitao ovaj
prijedlog:
Nae pleme je jo u poetku ovoga veka izalo na svetski glas
svojim u svakom pogledu nenadmanim narodnim umotvorinama. Prema
narodu, koji je umeo da u svoje narodne umotvorine unese onoliko
mnogo istorijske svesti, lepote stila i nacionalnog oseana, naao se i
skupjac Vuk St. Karagi, koji je te usmene tradicionalne, a u isti
ZBORNIK ZA NAR. IVOT I I . 31
474 DR. A. RADI,

mah ive spomenike nekadanega narodnoga ivota znao pokupiti i iz

dati onako, kako treba.
Posle toga i narodne su umotvorine tokom velike promene ideja i
razvitka knievnosti udarile nazad. Posle prvih velikih zbornika Vu-
kovih ni posao oko nih nije mogao biti ni boji ni onoliko izdaan ni
onoliko znamenit. Uz to pak ni skupjaa se nije nalo onakoga kakav
je bio Vuk.
A s vremenom sve je tee postajalo sabrati elu knigu tih stvari,
jo tee je postalo urediti je, kako vaja, a nije lako ni izdati je, oso
bito od kad se zna, da se vie ne nalazi ono to je naao Vuk.
S toga je u posledne vreme ta vrsta grae poela gotovo potucati
se od nemila do nedraga po kalendarima, po sitnim listovima, po
svakojakim uglovima, kao svaka nia vrsta knievnosti.
Pa ipak teko bi bilo rei, da je tako pokupjeno sve to treba ku
piti iz naroda, da se vie nema ta na tom polu raditi.
Vetina u skupjanu, upuivane ludi koji bi imali dobre vole da
skuplaju a slabo znaju kako to treba raditi; vesto odbirane pri tam
panu, koje bi samo po sebi upuivalo skupjaa; sredite jedno koje
bi k sebi privlailo ovu grau, moglo bi jo dosta usluga uiniti da
se do kraja iscrpe i pozna ova grana narodnoga umstvenog ivota.
Uz ovo ima drugih suvremenih potreba koje bi, prema pogledima
naega vremena, ovaj posao popunile i koje bi ovde najzgodnijeg mesta
nale. Danas ve vaja pogledati na dijalekte. Na se kiiievni jezik
toliko oteo i razvio, a knievna se prosveta toliko ve rairila, da je
vreme misliti i na dijalekte. Najnovija istorijska istraivana izaziv|u
veliku potrebu irega kupleiia grae iz naroda za istorijska lokalna
priana i razne istorijske tradicije.
Toga radi mislim, da bi bila dunost Srpske Kraj. Akademije da
osnuje Zbornih ili Arhiv za skupjaiie ili odbirane ovakih stvari u
najirem pravcu to se tie opsega a to veom kritikom to se tie
sadraja.
Pravi program ne bi se dao izraditi nego vremenom i panom u
poslu samom. Za uputstvo kako da se posao otpone, moglo bi sluiti
ovo nekoliko misli.
S jezikom i ivotom samim u narodu se obrazovala usmena kniev-
nost, prethodnica sadaiie pisane, koja se epa i grana isto onako kao
i pisana. I pesma i pria, i basna i poslovica, i zagonetka i lokalna
istorijska tradicija predmet su ove usmene kiiievnosti kao god to su
poezija u prii i u stihovima, pripovetka, istorija, filosoiija grane i
predmet pisane knievnosti. U tim granama svima vajalo bi kupiti
dale, traei poglavito ono to jo nije pokupjeno.
Preeli i plemena u kojima su do sad malo radili kritini skupjai
samo po sebi su najpre preporueni ovome skup Janu.
Priana o mestima i o istoriji ili o istorijskim starijim linostima
takoe bi zasluivala naroitu paiiu.
Geografske granice Zbornika imale bi se obeleiti linijom dokle je
poznata naa narodna epopeja, dokle i onako traju preeli prelaznih
govora. Gde se ve ne zna ni za kosovski boj, ni za Marka, ni za
 VJESNIK : KNIEVNE NOVOSTI. 475

Nemanie, mogli bi nai ispitivai ostaviti drugome. Neto sire granice

u ovim poslovima mogu biti samo od koristi.
Poto dijalekti nai nisu nimalo izuem, ni oni ne bi bili iskupjeni
iz ovoga Zbornika. Kako pojedine beleke, tako i vee i mane studije
o dijalektima imale bi se smetati na svoje mesto u Zbornik.
Prema tome bi Zbornik od prilike imao: odejak za narodne pesme 5
odelak za prie; odejak za poslovice; odejak za zagonetke 5 odojak za
istorijske tradicije; za dijalekte i t. d. U te bi se odejke kao u svoje
pregratke metalo to iz te vrste bude poslano akademiji, a nae se da
vredi da se tampa.
Zbornik bi izlazio, kad bi se prikupilo grae za jednu knigu. Za
prvu knigu trebalo bi akademiji da od svojih znanaca ili bidi za koje
se zna da imaju ovake vrste beleaka, sami prikupe grae i da delom
pokau jedno to se eli ovim Zbornikom, drugo pak kako se za n
radi. Po tome bi prva kniga bila najboji oglas za u budue, i po noj
bi svak najbole znao to se eli za Zbornik.
Urednitvo bi imalo da se brine poglavito o pouzdanosti i tanosti
beleaka i 0 tome da se graa sa to veom panom bira, a Judi da
se upuuju da boje izvore trae za gde koje slabije komade. Koliko
god bude otriji izbor, cena e Zbornika biti vea.
Potpisani ne podnosi ove misli kao kakav formalni predlog, nego
istom kao nagovetene onoga to bi trebalo raditi, molei Akademiju
Nauka Filosofskih da ovaj predlog oceni i da ga udostoji svoje odluke".
U CrodinaJcu VII. (1893), str. 162, itamo: Pa]e, naa je akade
mija ranije bila odluila izdavati Etnografski Zbornik. . . Kao prvinu
takoga Zbornika odluila je ove godine izdati zbirku obiaja, verovana,
lekova i leena u bolesnika koju je pribrao i uredio Akademik M. .
Milievi\ U Godinaku VIII. (1894), str. 38, pie, da M. . Mili-
evi prikazuje (u skupu 7. IL) zbirku Srpskih narodnih obiaja, a
Ak. St; Novakovi predlae, da se tom zbirkom pone onaj niz narodnih
umotvorina, koje je Akademija namerna izdavati, i onda bi odlueno,
da se ova zbirka tampa (1500 prim.) pod imenom Srpski Etnografski
Zbornih
Kao II. kniga toga Zbornika izalo je djelo:
rwha od SimeTrojanovia. U Beogradu. 1896. v. 8. 124.
Ne razumijemo, zastoje napis djelu: S t a r i n s k a s r p s k a jela i
pia", jer 0 s t a r i n s k i m jelima S r b a nema tu gotovo nita. Pa i
to e znati 0 starinskim srpskim jelima Ratzel, Klemm, Hoernes, Hehn,
Humboldt, Tylor, Schraer, Lubbock, Lippert, Zimmer, Hellwald, Waitz
i drugi, koji se u ovom djelu gotovo na svakoj stranici spominu, a po
liima kojeta o starim jelima svih starih i novih naroda do Australaca;
stari Srbi izlaze gladni, samo za s a a n e oznajemo za gdjekoju
posudu, jelo i drugo.
Djelo je razdijejeno ovako: 1. Prolost srpskog naroda. 2. Graene
sudova, pokuanstva' i ostalih stvari. 3. Kua i ognite. 4. Usevi po
srpskim zemlama, etva i vridba. 5. Prene, kokane i mlevene ita.
6. Od ega Srbi peku kruh i kako? 7. Koja se jela peku i kako?
8. Prene mesa. 9. Konzervovane mesa. 10. Parene i kuhane usijanim
476 DR. A. RADI*

kamenem...11. Razna upotreba usijanog kamena.; 12. Kuhane u buragu

kod Skita, Srba i Cigana. 13. Kuhane raznog ita i brana. 14. Baije:
(==. stanovi). 15. Beli smok. 16. Zaini i tuleiie gladi i ei. 17. Lu-
oderstvo (! Ipak se ne moe pouzdano tvrditi, da su stari Srbi bili
hidoderi", str. 110). 18. Pie. 19. Sofra.
, . -
. . (Gl. I.
sv. Zbornika za nar. iv. i ob. ju. Si., str. 322).
Ovoga je " izalo do sad. 14 velikih svezaka. U pred
govoru k X. knizi (1894) osvre se redakcija na tih deset svezaka s
nekoliko rijei. ~ se poeo tiskati u 2000 eksemplara, a te
godine tiskao se u 3000 eksemplara. Redakcija se nekako pravda, to
su u [)[" ule neke rasprave, kojima u Yiem ne bi bilo mjesta.
^" e i dale biti etnografski urnal u najirem maehu
rijeci". No za ovo najire" nema suradnika. Redakcija se ali, to
suradnici, sabirai i istraivai, jednostrano shvataju zadau oko izua
vana naroda: zanemaruju materijalnu stranu prosvjete, a sabiru i pro
uavaju samo: pjesme, pripovijetke, prie itd. Tomu je krivo, to jo
nema potrebne osnove za sabirane i prouavane grae o narodnom i
votu (str. IX). Redakcija se mnogo nada od Viega uilita (
) i Dravnoga muzeja, osobito za, arheologijsko istraivane.
I u kasnijim kiiigama (poslije X.) dolaze n. pr. ovake rasprave (da
ne spominemo historijskih i filologijskih rasprava i grae) : K izua
vanu mreokrilaca i pravokrilaca u Bugarskoj" (XI.), Prinos geologiji
merilerskoga kraja" (XII.), Kredit i bankovne stvari u Bugarskoj"
(XIV.) i t. d. Mi nikako ne razumijemo, zato se za zbornik s ovakim
sadrajem osobito i toliko naglasuje, da jest i da e biti etnografijski,
pa bilo i u najirem" smislu rijei. Gdje se nabrajaju l a t i n s k a
imena mreokrilaca i pravokrilaca, pae bez narodnoga imena, mi
tu vidimo prirodoznanstveno izuavane, ali etnografije ne vidimo. Koliko
je i zato je poznavane prirode potrebno narodoznancu, to smo u kratko
kazali u Osnovi za sabirane i prouavane grae" i t. d. (str. 14.)
Ovoga se moramo drati, ne emo li u narodoznanstvo strpati sve
nauke i tako sve pobrkati. Redakcija i sama, o tom nema sumiie, ne
dri, da ove ruke rasprave spadaju u etnografiju, pa su po svoj prilici
drugi, a ne nauni razlozi, s kojih i one dobivaju mjesta u etnogra-
fijskom" zborniku bugarskoga ministarstva prosvjete.
Kako se nijesmo u I. sv. osvrnuli na rasprave, koje se ne tiu na-
rodoznanstva (a ima ih vrlo mnogo), tako se ne emo ni sada. Naprotiv
emo iscrpiti, koliko nam prostor doputa, sve znatnije rasprave, koje
se tiu narodoznanstva.
BaUMev V. T.: Studija o naem enidbenom pravu (VII.
[1892] 111158, VIII. [1892] 194215, X. [1894] 236267; gl.
I. sv. Zbornika za nar. iv. i t. d." str. 339). U treem odjelu
raspravja pisac o zakluavanu brane veze, najprije o goeu". -
je isto> to i , a ima i drugih naziva: jwbua, ^
?%', , koji su usko svezani s historijskim
razvojem . Poslije nekoliko rijei o crkvenim zarukama govori
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 477
pisac o obi aj nim zarukama, . jo kontrkat, no
svoje vrsti: obeane jedne stranke ne daje prava drugoj stranci, da
trai izvrene obeana osim u posebnom sluaju, ako zarunik uini
copulam carnalem: otuda nasile kod enidbe, koje su nasi|e inile
bugarske starjeine, a pomagalo im je u tom i grko sveenstvo i turska
vlast, premda to nije zakonska turska odredba, nego se varalica, koji
prevari djevojku, moe kazniti zatvorom. Objekat je (za
ruka) budua brana veza. No, koliko se moe suditi po nekim starim
obiajima, objekat je u staro vrijeme bila sama djevojka, koja se ku
povala kao i svaka druga stvar, pae se pogaalo. Danas nije objekat
djevojka, i ako bi se to moglo initi po tom, to o t a c prima novce.
Po ine ni ama, to se svi darovi moraju vratiti, ako se zaruke raz-
vrgnu, ili ako koji od zarunika umre, dri pisac, da zaruni ugovor
nema personalnoga karaktera, nego samo kontraktni: zarunici su posve
pasivni, 'a pogaaju se samo oci (str. 117-1>8). I danas su gotovo po
svoj Bugarskoj rodite|i dodue glavna lica kod zaruka, ali bez privole
djece ne vrijede zaruke, pa su oci samo zastupnici nihovi, pae se
djeca mogu zaruiti i bez rditel (str. 118). Zaruke se u bugar
skoga naroda ovako obavlaju (str. 120124): a) Prvi ili tajni gode".
Jedna godearha, ili godear od momkove strane trai djevojku (bug.:
momice). Gjekada mora i vie puta traiti, dok djevojka ili privoli,
ili odbije. Ako privoli, daje strukcvijea, obino zdravec (?), kao znak
obeana. Gdjegdje daje dragocjenu stvar, b) Drugi ili mali (..)
gode"; zove se jo prsten i mal-stroj. Rad djevojka privoli, ide od
momkove strane pet (ili sedam, ili devet) ludi (mukaraca), najblia
rodbina momkova; zovu se godemri, svatovi, strojnici. Otac momkov
ide naprijed i ima glavnu rije; pita rditele (kao da nita ne zna,
to su godearke" dogovorile): hoe li dati svoje momice za negovo
mome. Tu bude i djevojkina rodbina pozvana. Sad se javi momice,
polubi u ruke roitele, pa prvoga godeara (svekra) i redom sve go-
deare. Svekar joj sputa" zlatne novce, koji nijesu drugo nego zalog.
Gdjegdje se sada pazari za agarltk (kupovnina, cijena za djeviantvo).
Djevojka daje goearima po kitu cvijea, u kojoj bude (sitan) novac.
Sada estitaju i piju rakiju, to su donijeli godeari. Tada ide jedan
mutulgija" k momku, lupi kalpk o zemlu i javi: djevojku su dali.
Od toga se asa momak i djevojka dre za goenilca i godenicu, fvije
se ove bbiteli svatuju" (ce ), zovu se svatovi". c)
Trei ili golem (veliki) gode". Poslije maloga godea iu momkovi
lui sa svirkom k djevojci. Kad se naigraju i napiju, idu svi zajeno-
s godenicom" kroz selo, idu na zdenac, nalijevaju vou, s kojom
godenica." napaja sve uokolo, igraju 'kolo i vraaju se, kako su i
doli. Gol&n gode" bude ili isti'dan, kada i mali, ili kasnije. Ako
goenika" nema doma, ekaju, dok se vrati. Golem gode" mora se
obdravati zato, da selo zna, tko se je i s kim zaruio, ako bi dolo
do kakih neprilika. zaruni in, zaruni zavrni momenat, misli
pisac (str. 120), pada u'drugi gode" ; drugi je gode" samostalan i
vrijedi bez velikoga (str. 123). Samo se TI nekima mjestima pazari u
velikom godeu", pa ako pazar ne poe za rukom, sve se razvrgne.
478 DR. A. RADI,

Prsten nema velikoga znaena za vrijednost godea": daje se prije

i poslije, jer nije odreeno vrijeme, kad se ima dati. Po tom sudi
pisac (str. 124), da je davane prstena nastalo pod utjecajem vizantijsko-
rimskoga prava.
Gode" je kontrakat, kako je kazano, ali svoje vrste: svean, s ce
remonijama; a to s toga,- to je u n s vremenom osim materijalnoga
elementa (kupovana) doao i moralni: gode ima drutveno znamenovane.
Gode 1) nije isto, to enidba, jer je brano ivlene zarunika sra
motno; ovaj princip stoji u protimbi kanonskim pravom i praksom;
2) lako se razvrgne, bez procesa, dok Crkva trai proces (str. 127);
3) ima materijalnih posledica, kad se razvrgne, kao i svaki drugi kon
trakat, i to: a) bez ikake tete, ako doe vis major (ako n. pr. koji
od zarunika umre); onda se moraju vratiti svi darovi u n a r a v i (ako
su cijeli, no vrijednost mjesto stvari ne moe se traiti; protiv toga
obiaja stoji otomanski zakon, koji ne doputa, da se bud kaki darovi
trae natrag); b) sa tetom u tri autoru poznata konkretna sluaja:
odsutnost i ieznue zarunika, pa bezrazlono odgaane vjenana;
obiajno pravo gleda u sva tri ova sluaja culpa levis; s formalne
strane i tu nijedna strana ne gubi nita, jer svaka strana zadri
sve darove; no kako zarunik vie potroi, zarunikova strana gubi;
budui da nema u obiajima jednoga odreenoga roka, do kada se
poslije godea" ima obaviti vjenane (a nema toga ni u zakonu, ni
u kanonskom pravu bugarske crkve), dri pisac (str. 134), da bi taj
rok (po 566. pjesmi u zborniku brae Milainovih) imao biti t r i go
d i n e ; napokon se mogu zaruke razvri c) s ozbilnim posledicama, a
tetu trpi (vraa darove i naplauje svaka strana besplatnu slubu za
vrijeme zaruka, gubitak vremena it.) u nekim mjestima ona strana,
koja zaruke razvrgne (bez obzira na to, je li druga strana kriva), a u
nekima ona, koja je kriva; krivna nije stalno odreena.
Govore o enibi (str. 138156) razlae pisac, kako obeane nije
najznatniji momenat u enidbi, ve faktino uzimane" ene pod vlast
muevlu. A ima vie naina uzimana. Prvi je grabe ili otvlianie
(otmicanie)", koji je nastao iz staroga principa: da su i ene
stvari,bez prava. Grabe djevojke razlikuje se od drugoga grabea
tim, to se ugrablena djevojka ne trai i ne moe natrag traiti ili
uzeti, dok se druge stvari mogu; uza to grabe samo onda vrijedi
kao nain enidbe, ako otmiar (obiajnim vikanem po selu: uha! i dr.)
kae nakanu, da djevojku ugrabi za enu. Za turske je vlade otmica
bila obiajna forma enidbe, a i danas nije iezla usprkos zakonskim
kaznama (str. 141). Drugi je nain: pristanka, koju je grko ka
nonsko pravo dralo za otmicu i grabe, i ako u otmici u strogom
znaenu rijei nema privolena djevojina, a u pristanki" se naruuje
samo voja roitelska: djevojka privoluje, da bude ena svomu luble-
niku, predaje se sama u negovu vlast protiva vole roditelske. Ovaj
obiaj traje i danas, budui da ni po kanonskom pravu bugarske crkve
ne treba apsolutno za enidbu privole roitela. Trei je nain na-
turvanie (natrapvanie): djevojka sama otie u kuu momkovu i na
turi mu se za enu, a on je mora primiti, a ni roiteji je negovi ne
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 479

mogu protjerati. Svoju voju kazuje djevojka simbolima: doe u kuu,

stane gdje u kut, ili k ognitu, i uti; na pitana ne odgovara; ve
mjesto odgovora uzima vatra} (), ravna glavnu na ognitu,
znak, da je u kuu dola, da bude domaica; momak joj zapovjedi,
da donese vode, ona to uini i od toga je asa negova ena. Razumije
se, da se ovako moe naturiti samo ona djevojka, koja za to ima osnova
u tom, to je momak s nom bio, a ne e, da je uzme; razumije se i
to, da se o e n e n u ovjeku ne moe naturiti; ni u d o v i c a se ne
moe naturiti, jer ona nema djevojake asti. etvrti je nain ku
povane prodavane (, ). Ovaj je obiaj posleica
neograniene oinske vlasti, koji je mogao svoje dijete prodati, poklo
niti itd. I danas se gdjeto dri, samo kupovnina () nije
ocu, ve keri, a noj se za to kupe darovi. Ako se poslije pokae, a
kupjena nije djevojka, vraa se kupovnina i momak vraa nevjestu
roditejima sa sramotom (str. 144145). Ipak nije bilo dosta, a se
djevojka kupi samo: trebalo je, da mu, prije nego djevojka prekorai
negov prag, simbolom pokae, a ona dolazi pod negovu vlast: provla
ila bi mu se ispod noge u kuu, a on bi je udario petom u lea;
ili bi mu s kolena lizala sol (str. 147, i nota).
S vremenom se sve po malo pod utjecajem kranstva promijenilo,
stari su obiaji ostali samo simboli, svadba" se slavi sveano, a go
tova je tek onda, kad mlaoeria na svom pragu primi nevjestu pod
svoju vlast. Budui da je kranstvo podiglo brak visoko, a zakonskom
je svojom moi bilo silno, tako da bez crkvenoga obreda nije bilo va-
lana braka (Duanov zakonik kae u l. 80:
-, -
, ".): nestajalo je i gotovo
posve nestalo svih drugih naina sklapana brane sveze, a stari su
obiaji i simboli sve to vie gubili vrijednost, jer su postali suvini.
U Bugarskoj se u crkvi sklapa brak ovako: Mladenci dou u crkvu
(djevojka stoji lijevo), sveenik uzme dva kovna vijenca (koji se uvaju
u crkvi), blagoslovi nima mladence i postavi im ih na glavu govorei
sveano: - (N) > (N)".
Nema vijesti o tom, kada je u Bugarskoj uvedeno crkveno vjenane,
no pisac misli, da je u X. i XI. vijeku bilo u obiaju, ali dri, a se
nije moglo posvuda rairiti i utvrditi: imalo se u jednu ruku boriti
s narodnim obiajem, a u drugu je ruku itava Bugarska bila rastrgana
bogomilskim neposluhom, koji je napokon (1393) i pokopao Bugarsku.
Tako je samo mogue, da je do nedavna u Bugarskoj narodna svadba
imala konstitutivni karakter: brak je vrijedio bez crkvenoga vjenana1.
U etvrtom odjelu (VIII. sv.) raspravna pisac o prekinuu brane
veze. Po narodnom obiaju bugarskom moe se brana veza raskinuti
na tri naina: a) ako mu enu protjera (); u najstarije
1
Posve novo svjetlo baca na hrvatskoga Lau i laane hrvatskih djevojaka
bi}eka str. 152, gdje se kae, da g. D. Marinov sprema zbirku obiaja, u
kojima se opisuje takovo narodno vjenane, koje se zove laduvanie, a nevjesta
se zove Lada. Kad se pomisli jo na hrvatske oruane krajeve" i one pjesme,
prosijava po malo svjetlo na krasne ove obiaje. Ur.
480 DR. A. RADIO,

vrijeme je imao mu vlast nad ivotom i smru eninom; to se vidi

iz nar. bug. pjesama; i bogomili su se enili pod uvjetom, a mogu
enu protjerati, kad ih je voja; grka je crkva primila mistiki na
rodni broj 7: ako mu i ena 7 godina rastavleno ivu, crkva ih for
malno rastavla; b) ena moe ostaviti mua (1), ako ima
razloga: ako je mu impotentan, ako ju daje drugomu ovjeku, ako
zlo s nom postupa, ako je mu sodomita; c) ako se dogovorno rastanu;
no tu je privola enina samo formalna: mu tjera enu poradi ne
plodnosti, starosti, bolesti; ena toga prava nema; u jednoj se pjesmi
ena prodrznula, pa pokuala ostaviti mua, koji je bolovao devet go
dina, a on joj odrubio glavu.
U petom odjelu (X. sv.) govori se o pravima i dunostima, to
izlaze iz brane veze. Po narodnim bugarskim umotvorinama i obia
jima dolazi pisac do uvjerea, da je ena bila pod vlau muevlom
kao stoka; t otac je i prodavao enu kao stoku.* No ima pjesama,
gdje mu saziva rod na vijee, prije nego ubije enu; tu se vidi, da
mu je vlast mana; osobito je ta vlast bila mana u zadruzi, gdje je i
mu bio pod vlau gospodarevom. Mu ima pravo po narodnom obi
aju traiti od ene, da mu raa (crkva toga ne trai); ena mora e
kati mua, ako ga nije doma^ godine i godine, i ne smije se udati;
ena gubi svoje ime poslije udaje: Stana n. pr., koja se uda za Marka,
zvat e se od sada MarJcovica (danas se zove po kui muevloj); a i
djeca i sav imetak nosi ime muevo; no po narodnom je obiaju, koji
je do nedavna vrijedio, stroga razlika meu imetkom muevim i e
ninim, tako da jedno po drugom nije moglo nita naslijediti; po smrti
jednoga, ili drugoga mora jedno za drugim alovati, no mu krae
vrijeme; mu mora platiti trokove za enin ukop, a ena za muev
ne mora; mu ostavja eni (zakline sinove, a materi dadu) grobninu",
komadi zemle za uivane do smrti.
Bugari su osloboivi se naslijedili tursko zakonodavstvo, koje nije
potpuno u enidbenim stvarima, pa se ni sudbena praksa, ni duhovna
vlast ne dri jednih naela.
Dragomanov ; o slovjenskim etikim i religi-
joznim legendama". (VII. 215.312., VIII. 258.315., X. 3.68.)
Pisac se ne e drati nikakova sistema, a obradba ne e biti ni pot
puna : upotrebit e grau, koja mu je pod rukom.
(I. B o j e p r a v o s u e . ) Kad je ovjek jednom poeo traiti svezu
meu pojavama ivota, dugo je drao, a i sada dri, da su zavisne o
voli onih bia, kojima je fantazija ovjeja naselila vasionu. Najprije
je drao, da je u svakoj stvari slobodan duh, koji je svaki as spreman,
da mu kodi (animizam). I bogovi su grki zavidni (Polikratov prsten,
Homerovi bogovi). S vremenom se razvilo poimane o jednom vrhovnom
bogu (primoteizam), napokon o samo jednom bogu, a s tim uporedo
ide razvoj shvatana ivota, da je vladalac svijeta u svojim inima pra-
1
U Bracigovskom se godenik" (zarunik) zove "; pisac misli otuda,
to su se pogaali za djevojku kao za stoku, pa pili krmu" (likov?). Nama
se to ne ini ba pouzdano, ali ipak je zanimlivo, to i mi imamo zapojke
(gl. str. 432 Zbornika"),
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 481

vean: u Hesijoa je \ixr, ki Zevsova, a Eklesijasta kae, da je Bog

pravedan. Da se to shvatane jasnije pokae, stvorili su moraliste po
sebne pripovijetke. Imadu i dvije bugarske. Prva u kratko glasi:
Kaluer izae iz manastira, da vidi, to ima u svijetu, pa da se
vrati. Sretne oboruana ovjeka, koji mu se ponudi za druga. Prvu
no prenoe u nekoga govedara, koji ih lijepo primi, a onaj mu obo
ruani u jutro porui kuu. Kaluer se lutio i poalio, to je takoga
razbojnika primio za druga. Drugu no prenoe u bogataa, a kad im
ovaj dade u jutro sina svoga, da ih malo isprati (bila je magla), onaj
mu oboruani zakole sina izvan sela na mostu. Na ukore kaluerove
odgovori, da je sve pravo uradio: onaj se govedar dugo ve mui pa-
sui govea, pa me Bog, veli, poslao, da poruim kuu, jer je pod
nom zakopano blago; onaj je sin ve u utrobi materinoj rekao, da e
ubiti oca i uzeti mu imane, zato mu uzeh duu. Mjesam, vidi, zao
ovjek, nego aneo Mihajil. (." V., III. 153154).
Drugoj je u kratko ovaki sadraj :
Sv. se Ilija, dok je ivio na zemli, potui Bogu na nepravde, to se
na zemli dogaaju. Bog ga poale na izvor, neka se sakrije u upli
javor i gleda, to se dogaa, ali neka trpi, vidio dobro, ili zlo. Na izvor
dojae oruan konanik, nagne se i napije voe, no ispade mu emer
s dukatima, a on toga ne opazi i ode. Za nim doe ovar, nae emer
i pobjee, a za nim prosjak, koji si namoi koricu hleba u vodi. U to
se vrati konanik, a trai emer, pa navali na prosjaka, a Iliji sve
srce puca, no mora utjeti. Konanik ubije prosjaka, a kad ne nae u
nega emera, vrag uzeo", ree, moju sreu, ostadoh i bez novaca i bez
due, ne idem kui, nego u pustinu". Ilija se sutradan vrati pred
Gospoda, ispripovjedi sve, a Gospod ree, a je sve, to je Ilija vidio,
pravo: onaj je konanik stekao one dukate tim, to je ocu onoga ovara
otjerao 300 ovaca i prodao ih, a onaj je prosjak od najgorih ludi,
sve sam mu ve dao, no ne e se pokajati i ba se sada spremao, a
razbojnicima ubije oca s petero djece; konanik se ve poeo kajati,
a poto je ubio onoga prosjaka, otii e na Sv. Goru, a okaje sve
grijehe. Otada je Ilija za sve govorio: tako je vola boja". (C6."
VI., III. . i 17119).
Pripovijetke ove nijesu izvorni plod bugarske muze. su se ve
bavili evropski uenaci (Paris, Clouston i r.), a im je ve
1814. g. pokazao izvor u XVIIT. glavi Korana, gdje se mjesto Ilije
spomine Mojsije, a neznanac (u bug. prip. aneo Mihajil) onaj probui
ribarima 1 a u, ubije na putu nevina ovjeka, a negostolubivim gra
anima podigne stijenu, koja se htjela sruiti; lau je probuio zato,
da je ne zarobi nekaki car, koji sve neoteene lae grabi; ubijeni bi
mladi bio pokvario roditele nevjerstvom ; stijena je bila batina malo
dobne djece, a pod nom je blago. Pripovijetka se s nekim neznatnim
dodacima nalazi i u muslimanskim knigama.
Ista se pripovijetka nalazi u ruskom Drevnom Paterihu" (izd. u
Moskvi 1874.), koji je preveden iz grkoga jezika, a bio je poznat ve
Fotiju. Tu aneo 1) baci u zrak srebrnu zdjelu, iz koje ih je poboni
gostoprimac pogostio; 2) drugomu pobonomu gostoprimcu zadavi sina;
482 DR. A. RADI,

3) porui i s nova podigne stijenu opustjele kolibe. Zdjelu je bacio

s toga, to je bila jedini krivo steeni imetak onoga ovjeka; sina je
zadavio, to je imao postati orue satanino; stijenu je podigao, da zli
vlasnik kolibe ne nae pod nom blaga, kad bi se sruila.
Slina je pripovijetka u zborniku Vitae patrum". Tu aneo 1)
ukrade gostoprimcu srebrnu zdjelu i ubije mu sina. koji bijae poao
za nima, da im zdjelu uzme; 2) dade onu zdjelu negostolubivu opatu.
Prvo uini, jer zdjela bijae krivo steena, a sin bi bio dojduu no
ubio oca; drugo zato, da se dovri propast opatova.
U jevrejskoj varijanti (XI. v.) putuje rabin Josua (ivio u III. v.)
s Ilijom. Tu Ilija 1) pomoli se Bogu i gostoprimcu cre jedina krava;
2) negosto|ubivu bogatau podie stijenu; 3) negostolubivim lanovima
neke sinagoge zaeli od Boga, da svi postanu poglavari; 4) gostoju-
bivim graanima naprotiv zaeli, da im Bog da samo jednoga pogla
vara. Kravu je ubio, da bude otkup za duu ene gostoprimeve; za
stijenu znamo, a 3) i 4) objasnio je tim, to je, veli, grad, koji ima
vie poglavara, izgubjen. (Revue des etu. juives", 1884, Janvier,
Mars).
Prva redakcija ovih pripovijedaka pripada Jevrejima: oni su glavni
sistemisatori monotejistikoga uena (str. 263). To se potvruje, misli
pisac, i tim, to se slina pripovijetka nalazi i u vavilonskom Talmudu,
koji je redigovan u VI. stol. posl. Kr. Tu je mjesto anela Asmodej,
poglavica vraji.
Neki dogaaji, s kojima ima posla Asmodej u talmudskoj pripovi-
jedci, nalaze se u pripovijetkama, koje je pisac skupio pod naslovom:
0 anelu, Jcojega je Bog prognao". Tu spomine i priopuje najprije
h r v a t s k u pripovijetku (Krauss: Sag. u. Mrch d. Sdsl. II. 129
131; neto promijenena: Strohal: Hrv. nar. prip. kn. I. 226230):
Djeci umre majka, aneo boji sie po nezinu duu, no djeica mu se
smile i on vrati majci duu, a Bog ga za to kazni poslavi ga u svijet,
da slui ludima. Najprije slui popu, kojemu kae, da on (aneo) nikada
ne ide u crkvu, ni pred kim ne skida kape, ne smije se i ne pluje.
U r u s k o j slinoj pripovijedci (Afanasbev: Hap. . . br. 26)
razbija Bog pred anelom kamen, u kojem su dva crvia. Tko hrani
ove crvie, hranit e i ono dvoje djece", ree Bog (jednako u Strohala).
Sluei aneo u popa (u obadvije hrv. pripovijetke i u Afan.), ili u
manastiru (Sadavnikov: . , 251),
ili u vladike (ohrovolsJd: . . 323) ini
kojekake (po luskom mijenu) gluposti i nepravde. Iz G a l i c i j e je
dobio pisac (od poznatoga pisca Iv. F r a n k o ) netampanu varijantu,
u kojoj aneo slui takoer u popa i 1) moli se pred konskom lubanom;
2) baci na mostu slijepca prosjaka u vodu; 3) moli se u krmi, a 4)
na crkvu baca kamene, a to ono 1. zato, to u lubani bijahu crvi
grijene due, 2. onaj slijepi starac bijae grjenik, 3. u krmi se
molae za pijane lude, koje napastovae vrag, a 4. kamenem je htio
protjerati vragove, koji su sjedjeli na krovu i bileili grijehe. U bu
g a r s k i m varijantama ima samo prvi dio pripovijetke (t. j . nema spo
mena o anelovoj slubi u svijetu), a u razbijenu se kamenu nalazi aba.
 VJESNIK*. KlfoKVNE NOVOSTI. 483

Ovaj se motiv o crviu u kamenu nalazi u arapsko-muslimskoj prii

o smrti Mojsijevoj (Weil: Bibl. Leg. etc. 289): Gospod javi Mojsiju,
da e skoro umrijeti, a on se boji za svoju djecu it. Pisac ne moe
tvrditi, da je ta pria prototip svim do sada spomenutim (str. 276.).
Ona se bug. pria o sv. Iliji na i&uoru nalazi i u Grnbauma:
Jdisch-deutsche Chrestomathie (samo se mjesto Ilije spomine Mojsije),
dale u persijskoga pjesnika (XV. v.) Dami (prevedena u Zft. der
deutschen morgenlnd. Ges. XIV., 706 i XVI.. 762), a slina u arap
skoga pisca Ben-Mohameda Kalvini i u nekim redakcijama 1001 noi."
Obadvije fabule (o putniku i anelu i o proroku na izvoru) dosta
su se u srenem vijeku rairile po zapadnoj Evropi: prva se nalazi
u zboriku Exempla ex sermonibus vulg. Jacobi Vitriacensis (biskupu
Palestini u XIII. v.), a iz propovjednike su knievnosti dole i u
islandski zbornik Aeventyri (XIV. v.); a druga se nalazi u Gesta
Mom. (ed. Oesterley 478), gdje je (u gl. 80) spojena s prvom (o
putniku i anelu), a tako je spojena i u s i c i l s k o j , b r e t o n s k o j
i p o l s k o j nar. knievnosti. U s i c i l s k o j neki pustinak vidi, kako
sluga ukrade srebrnu licu, a potvorie siromaha protenara (hodoas
nika); pustinak posumna o pravednosti bojoj i otputi se u svijet, da
uiva; putem sretne mladia (anela), koji 1) ukrade vreu zlata putniku,
koji im je, kad su se utruili, ponudio svoje mule, da ih ponesu;
2) zadavi gostolubivoj krmarici dijete; onaj proteiiar bijae ubio oca,
zlato bijae ukradeno, dijete bi postalo tat i ubojica. U b r e t o n s k o j
se na poetku mjesto ukradene lice spomine ubistvo, za koje osudie na
smrt nevina pastira. Suputnik pustinakov (aneo) 1) zadavi gostolubivu
bogatau dijete, 2) strovali s mosta prosjaka, 3) ukrade drugomu gostolu
bivu pustinaku zlatnu au; onaj pastir bijae prije trojicu ubio, dijete je
smetalo roitejima poboni ivot, prosjak bi za as bio ubio drugoga
prosjaka, a pustinak se previe oholio svojom aom i iz ne previe pio.
U panolskoj (dosta umjetno preraenoj) pouava Isus sv. Petra o pra
vednosti bojoj. Tu je spojena pripovijetka iz Vitae Patrum" i Korana.
Spomenute bugarske pripovijetke blie stoje istonim nego zapadnim
varijantama: prva je slina onoj iz paterika, druga 80. glavi iz
Gesta Romanorum. Vjerojatno je", da je varijanta drage pripo
vijetke kolala oko Sredozemnoga mora, pa je od ne nastala latinska i
bugarska, koja je izvoru blie (str. 290.-1.).
Prvoj bug. legendi slina je s r p s k a (Stefanovi: Srp. nar. prip.
N. Sad, 1871., broj 24): tu Hrist putuje sa sv. Petrom i Pavlom,
mole nekoga siromaha groa, on im da, a Hrist mu zapali kolibu,
pod kojom siromah nae (od hajduka nekada) zakopano blago. Tu su
dvije nove stvari: upalivane, koje se nalazi i u zapadno-evropskim, i
p u t o v a n e H r i s t o v o , koje se nalazi u ruskim varijantama, a moglo
bi biti b o g o m i l s k o (str. 293.). V e l i k o r u s k a legenda pripovijeda,
kako putuju dva mudraca, siromana ih udovica primi, a jedan od
. tih 1) naputi vuka, da izjede jedinu udoviinu k r a v u , 2) negostolu-
\ bivu bogatau dade b u r e z l a t a , a 3) gostolubivu uzme i baci u more
I srebrnu au, 4) podie pustu staru kolibu (. . ". .
11.86.1.). Ova legenda stoji po srijedi meu jevrejskim varijantama (krava)
484 DR. A. RADI.

i Drevnim paterikom" (aa i ruene kue). U m a l o r u s k o - u k r a -

j i n s k i m ima slinosti s koranskim i jevrejskim varijantama, ali i sa
panolskom i srpskom (putovane Hrista i apostola). U jednoj (Dragom.:
. . . itd. 119.120.) ne e Isusa i sv. Petra pre
vesti bogata na svojim volovima preko rijeke, a siromah ga na svojim
vocima preveze, no i ovi e mu cri, ali e mu zato d j e c a biti bo
gatai. U drugoj (ib. 110. 114.) putuje Bog i sv. Petar, pa Bog puti
sv. Petra, neka s plota ukrade ruble. ena ga vidi, no ree samo:
neka ga Bog vidi! Poslije noe (tu je i sv. Nikola) kod jedne sirote,
koja nema, to da im da, dok se ne dogodi udo: Bog joj ree neka
pogleda u pe, a tamo svakojako jelo. Dale se navrate k bogatau,
gdje je ba svadba, no skupci su oboje, osobito ena. Legnu na poju,
da pocinu. Doe vuk i moli Boga, da mu da to za jelo. Idi k onoj
siroti i pojedi joj aru kravu". Sv. se Nikola moli za sirotu: neka bi
rade ovomu skupcu vuk to pojio, no Bog ostaje kod svoga, a sv.
Nikola namaza kravu blatom, da ne bude arena, nego crna. Vuk se
vrati: nema arene krave, nego crna. Pojedi crnu!" Skupcu se jo
dokotrla bure zlata. Sv. Nikola oedni, a Bog ga aje na dva izvora,
no na jednom vee i strasnije zmije nego na drugom. Tek kod treega
izvora nae slatke vode, cvijea, voa, a ptice prekrasno urlikaju:
tu se sveti Nikola zagledao i zasluao tri godine. Ona su oba izvora
pakao, kamo e doi skupac sa enom, a trei je izvor raj, kamo e
doi sirota. Pravda je tu, vidi se, prenesena s ovoga na drugi svijet
(s. 301.).
Jedna v e l i k o r u s k a varijanta (Afanas.: Hap. p v c \ .. br. 3)
i vie b j e l o r u s k i h (Romanov: B'huopvce. Coop., str. 11, 160,
197.) odraz su ove maloruske. Zanimjiva je jedna bjeloruska varijanta
(DoirovolsJci: . Coop. I. 308.310.): osnova
joj je 80. glava iz Gesta Rom., a ima podrobnosti iz 127. glave te
knige i iz istone prie o proroku na izvoru".
U sjevero-zapadnih rimokatolikih Slovjena poznata je piscu jedna
m o r a v s k a (Kulda: Mor. nar. poh. itd. II. 119122) i tri polske
(Kolherg: Lud" XIV. 1667, III. 1536, VIII. 9499) vari
jante: moravska je nalik na sredovjene prirunike kao Exempla ex
sermonibus Jacobi Vitriacensis", a polske stoje izmeu Exempla" i
G-esta Rom." s jedne, i istono-slovjenskih (kao to je ukrajinska)
varijanata s druge strane (s. 3045). U drugoj je polskoj varijanti
mjesto anela vrag. Trea pripovijeda jote, kako se starac pomladio
i kako se grjenik biuje za pokoru: prvobitna se jevrejsko-musul-
manska moralno-filosofska" pria razvila u hvalene pustinatva, spo-
lane pobonosti i kajana. Pisac ne e isticati razlika, koje su se raz
vile u raznih naroda: italac ih vidi i sam (s. 310).
(II. D u a l i s t i k o s t v o r e n e s v i j e t a . VIII. sv.) Ima duga bu
garska pripovijetka, kako je Bog s vragom (avolom) stvarao svijet:
vrag je iz voe dohvatio pijeska i od toga je narasla zemla; Bog je
poslije stvorio od zemle ovjeka i pogodio se s vragom, da e ivi
ludi biti boji, a mrtvi vraji; tu je pogodbu prekinuo Isus Hrist,
koji se rodio tako, da je Bog po naputku vrajem metnuo pod pazuho
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 485

granicu bosilka i poslao je po G-avrijelu Mariji (sestri Jordanovoj),

da je pomirii: od toga je postala trudna. Ima slina i ukrajinska
pripovijetka i maloruska koledna pjesma, u kojoj je mjesto vraga
apostol Petar, ili Pavao. Slovjenski su uenaci (Erben, Afanasbev)
drali te i sline pripovijetke za trag s l o v j e n s k o g a dualistikoga
poimana svijeta. Oko tumaena tih pripovijedaka radili su poslije Ve-
selovskij (. . o . ., 1872,) drei, da im je
izvor u bogomilskim apokrifima, u kojima se odrazilo istpno gno-
sticko-iransko-sirsko pojimane), Sumcov (. . 1887), Leger
(Nouv. etudes slaves, II.), francuski amerikanist De Gharencey (Une
legende cosmogonique, Havre, 1884), koji je pokupio sline pripovijetke
raznih i amerikih i azijskih naroda i podijelio ih u tri verzije: kon
tinentalnu [najstariju, kojoj pripada i bug. pripovijetka], otoku i in
dijsku ili smjesnu; Mouljskij (. . irhc-r. 1889.), pa opet
VeselovsMj ( itd. 1889 i 1891; tu je Veselovskij u prvoj
raspravi . XI. odstupio od prvoga svoga mnijena i pri
stao uz mnijene finskoga ueiiaka Jul. Krona: da je osnova tih pri
povijedaka izraena od finsko-magarskih ili urasko-altajskih plemena,
a u drugoj . XX. posve se je odrekao pokuaja, da
nae izvor ovih pripovjedaka). Na pisac izbacuje najprije iz sveze
ovih pripovijedaka amerike pripovijetke, pa pripovijetke iz Kale-
vale" (ovih posjednih i ne dri za jedinstvenu i vrijednu grau), jer,
kae, u nima i nema dualizma. Zatim razlae iransku dualistiku koz-
mogoniju, pa indijsku, a onda kae (str. 284), da ima slinosti iz
meu indijskih i slovjensko-turskih pria (od Bugarske do jakutskoga
kraja). No kako se ne moe misliti na neposredni prijelaz, dri, da je
indijska (nedualistika) kozmogonija poprimila u Iranu dualistiki bileg,
a ovako je dualistiki preraena u Haldeji: taka je kozmogonija prela
i k Fenianima i Jevrejima; u toj se kozmogoniji istie posve osobito
nezin o c e a n s k i bijeg. Ovaj je dualizam razvio Iranac Mani u ure
enu theokozmosofiju; manihejci su prenijeli ovo uene iz uskoga kruga
sveenika i mudraca u ire slojeve naroda, a pored iste manihejske
nauke bilo je manihejskih apokrifa" (str. 288290). Takova je pria
juno-sibirskih Tatara (u K a d l o f a : Proben der Volkslit. der trki
schen Stmme Sdsibiriens), a ima i vie turskih i mongolskih varija
nata (sve u V e s e l o v.: Pa sic . XI. i XX.); sadraj im je u kratko:
prije nego je stvorena zemla, sve je bilo voda, nad vodom je letio
Bog s jednim ovjekom i jo s dvojicom, koji su bili kao crne guske;
ovaj je ovjek podigao vjetar i poprskao Bogu lice; htio se dii nad
Boga, no pade u vodu; Bog mu se smiluje, dade te izae iz vode
kamen, na kojem su obadvojica sjedjela; na boju zapovijed zaroni ovaj
ovjek u more, iznese aku zemle i od toga izraste zemja; kad je
drugi put ronio, skrije aku zemje u usta, da i sebi naini kopna;
i od J toga izraste zemla; zato mu Bog ree: narod, koji e ti stvoriti,
bit e zao, a moj e narod biti svet; dale se pripovijeda stvarane Judi
(na drvu bez grana izraste na zapovijed boju devet grana, na svakoj
devet ludi) i pria o zabraiienom vou. Pisac dokazuje (proti Veselov-
skoga), da ove prie nijesu dole k altajskim Turcima i susjedima ni-
486 DA. A. RADI,

hovim Mongolima od k r a n a (ruskih raskolnika, pa bogo-

mila): te su prie mogle prodrijeti u srednu Aziju ravnim putem (iz
Haleje i Irana) na istok, kako su se irile i na zapad; a mogli su
ih donijeti i manihejci i sirski nestorijanci (str. 295). Posebice, to se
tie prie o zabranenom vou, ima na haldejskom jednom cilindru (uva
se u britskome muzeju) slika zmije zavodnice; a da to nije samo je-
vrejska pria, dokazuje i to, to se u turskoj prii zabramije J u d i m a ,
da jedu voe sa z a p a d n e (Arimanove) strane drveta, a doputa im
se, da jedu s i s t o n e (Ormuzdove) strane. Dale (296303) razlae
pisac vjerovana sekte Mandej (Sabej, krana Ivana Krstite Ja) i Ezid
(o prvima cituje vie evropskih djela), pa u nima nalazi (str. 303)
tragova iranske i haldejske kozmogonije te vjerovana gnostika i ma
nihejska, od kojih su sastavjene slovjenske i finsko-turske dualistike
prie; posrijedi meu ezidskim vjerovaiiem (koje je natruneno muha
medanskim jednobotvom) i slovjenskim priama stoje gruzinske le
gende, koje pisac razlae (str. 308309), pa zakluuje (str. 309), da
su i ove legende iransko-haldejskoga izvora, koji se vidi i u legendama
magarskih cigana (str. 3 1 2 3 1 4 ) : sve to uvjerava pisca, da se je
osnova pripovijedaka, kojima se bavi, stvorila u iransko-haldejskom
dijelu predne Azije (str. 314).
Vraajui se pisac k bugarskim priama (sv. X., god. 1 8 9 4 ; strana
368), kae, da su ove prie prele iz predkavkazkih strana k Bu
garima, buu da je okumentalno poznato, da je ne samo nauka dua
listike armensko- pavlikanske sekte dola u Bugarsku, ve su vizan-
tijski carevi i same armenske pavlikane preselavali u Bugarsku, pa su
ti pavlikani i do danas sauvali svoje ime, i ako govore bugarski, a
od XVII. su stojea katolike vjere (str. 3, 4). S pavlikansko-bogo-
milskom naukom slau se usmene bugarske prie samo u openitim
crtama: u dualizmu stvarana; stvarane vidlivoga svijeta pripisuje se
Satanailu (vragu). Razloivi pisac nauku bogomil (u Migne-a: Patr.,
t. 1 2 8 : Thilo: Cod. apocr. N. T . I. 884 i si.) pokazuje (str. 9) po
tankosti, u kojima se slae s usmenim bug. priama; ipak usmena
pria nije potekla ravno iz apokrifne. (Vrijedno je zabileiti, da se
poznata pria, kako vrag stvara ovjeka, nalazi u nauci bogomilskoj.)
U svezu s apokrifnim priama povlae neki uenaci (Afanasbev, Vese-
lovskij) i srpske prie (pripovijetku: Z a t o u l u d i n i j e ' t a b a n
r a v a n , Karagi, S. nar. prip. br. 1 8 ; pjesmu: C a r D u k l i j a n i
K r s t i t e l J o v a n , Karagi, S. n. pj., II. br. 17), no pisac misli,
(str. 14, 15) bez razloga: tu je samo ronene u more zajedniko; ove
su srpske prie graene na osnovu one epizode, kako je aneo oteo
vragu zapis, to mu ga je dao Adam (kako priaju ruski apokrifi), da
vlada zemlom; a ima slinih i narodnih pria. 1 No ukrajinske ove
1
Kako je (barem za sada) do ruskih nekih izdana teko doi, priopujemo
ovdje ruske te prie. Prva je tampana u . . kn. XIII. do
XIV., god. 1892., a druga u . Cmap., 1887, Maj.
Prva glasi: Jeoom je avao ukrao nekako Gospodu nebesku silu, pa si
napravio kristalno nebo i ivio na nebu. I eto ree Gospod Bog aranelu
Mihajelu: kako bismo neistome duhu oteli nebesku silu?" A Mihajel mu
odgovori: Ajte, da ja idem i da mu je ukradem". Gospod mu dopusti i on
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 487

prie nijesu dole s Balkana, ve ravno iz Azije. Kako ? To se jo ne

moe kazati (str. 19). I ako u svetim iranskim knigama ima vrlo slina
pria: kako je ukradena sveta sila, kako onaj tat-demon meu ostalim
tri puta roni u more, pisac ipak nita otuda ne izvodi, samo po
stojano tvrdi, da ovo ronene nije u svezi s onim ronenem avolim kod
stvarana svijeta (str. 20). Da ove prie n i j e s u potekle iz p i s m e n i h
b o g o m i l s k i h apokrifa, dokazuje i to, to ima samo jedna bugarska
pripovijetka, a u ostalih Slovjena ima samo jedna slovenska (Krek:
Einl. 7 8 3 : Najprije nije bilo nita osim Boga. On je spavao i sanao.
Taj je san trajao vjekove. I bijae odreeno, da se probudi. To se
dogodi i Bog stade gledati posvuda, a kamo god je pogledao, javila
se zvijezda. I Bog se stade uditi, to je nainio svojim okom. I ide
on, ide, no nigdje nema ni poetka, ni kraja, pod sobom vidi samo
more. On stupi u more i spusti se do dna. Kad je iziao, zadralo mu
se pod noktom jedno zrno pijeska. Zrno pade i zadri se nad vodom,
i to je zrno naa zemla, a morsko dno nezino otaastvo.), u kojoj
je dualizma posve nestalo; ova je slovenska pria mogla doi iz Sr
bije, a mogla je doi i od druguda, pae nije morala doi s Balkana
(str. 21).
Vraajui se pisac k ruskim, osobito ukrajinskim dualistikim pri
ama, dri (str. 23), da nijesu dole s Balkana, ve da su nastale pod
utjecajem vjerskih ideja, koje su dolazile u Evropu iz predne Azije,
a taj je utjecaj rodio i same balkanske jereze. Dokazujui izravnu
svezu s junom Rusijom i drugim dokazima (str. 24) i pojedinostima
ode. Doe k avlu i ree mu: Znade li irinu svijeta, i dubinu mora?"
avao je znao irinu svijeta, a i visinu, ali je zaboravio dubinu mora.
Tako mu je nainio Gospod Bog negov as(?). I avao zaroni, da izmjeri
dubinu. A Mihajel zgrabi nebesku silu i prhne da pobjegne. avao izmjeri
more, a ne zna, da je Gospod Bog pokrio more ledom. avao hoe da izae,
gleda: led ga ne puta! Dugo se vremena muio, dok nije probio led,
izaao iz mora, a Mihajel je bio ve visoko, jedva se vidio. Tada Gospod
ree Mihajelu: udari ga nebeskom silom!" Mihajel ga udari, a avao se
rasprte na drobne komadie, pa je etiri dana padao dad". Druga
glasi: Davno, davno, kad na svijetu nije bilo ni }udi, ni zemj.e, ni drvea,
ni ptica, niti bilo kakoga iva stvora, ve je posvuda bila voda, a nad riom
prvo nebo, gdje je ivio Bog i dvije negove sluge: Mika i Grika . . . A na
istom nebu, gdje je sada Bogorodica, ivio je Satanail i sve je radio Bogu
protivno. togod je Gospod htio da naini, htio je lukavi taj Satanail uzeti i
pobrkati. I Gospod stane misliti, kako bi nadvladao Satanaila, no za pravo,
ne, da ga nadvlada, ve da mu otme odijelo, u kojem je bila Satanailova sila.
Eto se jednom Satanail svue, metne odijelo na jedan kamen i poe plivati...
Gospod sjedi na svojem nebu i gleda! I eto se Gospod poe prepirati sa Sat.:
moe doi do morskoga dna . . . " I Sat. uroni, a Gospod pozove Miha-
jela i zapovjedi mu, da leti na more, pa da, kad Sat. zaroni, due na more.
Tako i bi. Sat. zaroni, a Mika stane duhati na vodu; more se pokri korom,
zamrzne. Sat. se digne i probije led glavom. Gospod mu ree: Uroni jo
jednom!*' . . . Kad je Sat. izlazio, nije ga (leda) mogao probiti glavom, a tada
mu Grika ugrabi odijelo i podie se na nebo. Sat. poe brzo duhati, da
rastopi led; rastopi jednu rupu i pogna Griku. Malo to ga nije stigao, jer
je Grika imao samo dva krila, a Sat. est. Mika odsijee Satanailu krila, a
Sat. pade u more. M. i G. uzmu odijelo i odnesu Bogu. U istom se odijelu
muio kasnije Isus Hrist na kriu, a Miku i Griku uini Bog arkanelima
Mihajelom i Gabrijelom".
488 DR. A. RADIO,

u slinosti s azijskim priama (str. 2527) zakluuje (str. 28) hipo

tezu: po kojoj je osnov naih dualistikih pripovijedaka nastao u
iransko-haldejskom kraju i odatle se irio na jednu stranu neto sla
bije na ovu stranu Kavkaza i u nau Bugarsku, a na drugu stranu
u srenu Aziju, gdje su se najpotpunije sauvale i prele odanle u
Rusiju takoer u slabom, razmjerno, obliku". Jo govori pisac o vo-
gulskim, burjatskim, jakutskim, polskim, litavskim i rumunskim slinim
priama (str, 2830), pa o pojedinostima: o kozi i peli, o Adamovu
zapisu, o zaetku iz cvijea, roenu Isusovu, Jordanu (bratu Marijinu)
i Judi (str. 3035) spominui potrebitu biblijografiju.
Svoju raspravu zavruje pisac openitim prijegleom razvoja prie
0 Satani (vragu). Tu spomine najstariju biblijsku predaju, dualizam u
Egipana, u kasnijim biblijskim knigama, pa demonologiju novoga za
vjeta (osobito u apokalipsi), talmudsku i musulmansku angelologiju i
demonologiju, sredovjenu crkvenu demonologiju, pa tako prelazi na vi-
zantijsko-slovjenske t. z. p a l e j e , spominui osobito ruske i jedan bu
garski spomenik, koji je tampan u VI. sv. naih Starina. Tu istie
osobito priu o stvorenu anela, koja mu, kae (str. 53), nije u bal
kanskih naroda poznata. (Glasi: I uzevi Gospod kremen prelomi na
dvoje; u desnoj ruci Gospod (ostavi) u sebe, a iz lijeve dade Satanailu.
1 uze Gospod pijesak i poe udarati iz toga kremena; i ree G.: izli-
jetajte aneli i araneli i sve sile nebesne po obrazu i po podobi;
i poee iz toga kremena izlijetati iskre s ogiiem i stvori G. anele i
aranele i svih devet inova. I vidje Satanail, to G. stvori i poe uda
rati kremen, to bog dade iz lijeve ruke, i poee u Satanaila izlije
tati negovi aneli i stvori S. silu na nebesima. Po tom G. uini Sa
tanaila naelnikom nad svima negovim inovima aneoskim ; Sataninu
silu pribroji u deseti in".) Spominui stvorene Adama istie podrob
nost, to avo Bogu kod toga smeta, a Bog napravi psa, koji ovjeka
uva, dok Bog ide po duu; ta se podrobnost nalazi u ruskim pri
ama, a i u jednom altajskom spomeniku (str. 59). Pravi je za
vretak raspravi reasumacija (str. 61), u kojoj pisac u glavnom kae,
da su slovjenski apokrifi prelazili iz Male Azije i Grke ak u sje
veroistonu Rusiju preko Bugarske, no s vremenom su primali nove
naslage, a grau za te prie morali su Bugari i veliki Rusi uzimati
iz u s m e n o g a pripovijedana, koje je dolazilo iz prene i sjeverne
Azije, gdje je to pripovijedane preradba starih kozmogonijskih legen
darnih motiva, ponajvie iransko-halejskih". Struja azijskih koz
mogonijskih pomilaja, koja se kretala u Evropu od najstarijih vre
mena . . . nije se pribirala samo u okvir biblijski, ve i u okvir
t. z, apokrifne knievnosti, u koju spada i bogomilska. Ta je struja
ila i usmenim putem . . . "
Iliev A. T.: Bilinstvo narodnoj poeziji, obiajima, obre
dima i vjerovanu Bugara". (VII. 311412, IX. 409442.) Pisac
je bio nakanio napisati ocjenu djela eha P. SohotJce: Rostlinstvo a
jeho vyznam v nrodnich pisnich" itd. (Prag, 1879), koji je bio na
pisane svoga djela potaknut M. I. Kostomarovom ( .
. . noaaiii", ,, 1843) i L. turom (0 nar.
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 489

pismch a povestech piemen slovanskych". Prag, 1853), pa je sabrao

toliku grau, da je izala ova velika studija, iz koje e se vidjeti
krasota bija i karakteristike negove, kako ih shvata Bugarin, uope
nazori, to ih je on o nima ovim, ili onim putem stekao" (s. 312).
Pisac ne kani potpuno razjasniti, to je u svem tom bugarsko i slo-
vjensko. Grau je crpao i iz rukopisnih zbirka Ministarstva narodne
prosvjete. Radnu je razdijelio 1) na drvee, 2) na cvijee, trave i dr.
bile, a svaki od ova dva odjela ima openiti i posebni dio. Osim -
lorove Prvotne kulture" i dr. openitih slovjenskih i tuih djela slui
se pisac specijalnim djelima: Mannhardt (W.): Baumkultus" i Wald-
u. Feldkulte" (Beri. 187577, 2 sv.) i De Gubematis: La Mytho
logie des plantes" (Paris 187880, 2 sv.).
Za poznavane narodne bugarske poezije iscrpsti emo najznatnije
posletke pieva istraivana.
(Drvo, d r i j e v o; bug. , pl. > a; rije je poznata
u svim slovjenskim jezicima.) Drvo se u bugarskoj nar. poeziji spo-
mine ponajee u ovoj slici:
. . . ,
,
> > .
Tu se u debeloj sjeni sastaju putnici i junaci.
Kao u drugih naroda, tako se i u Bugara mladi, sretni }udi pore-
uju s mladim, a nesreni sa suhim drvetom; to je osobito u svadbenim
pjesmama, gdje se mlaoena poreuje sa stolovatim (t. j . styolovatim)
drvetom. S tim je, dri pisac, u svezi i to, to je jako drvee mukoga,
slabo enskoga roda u gramatici (bug. je bukva).
Mane je primjera sabrao pisac za svezu meu ivotom ovjeka i
rveta: kad drvo gine, gine i onaj, ije je, ili komu je namijeneno.
Jednako je malo, ali vrijednih primjera za metamorfozu ludi u drvee
i obratno :* sestre nemaju brata, naine ga od zelena, ili suva drveta,
a Bog se smiluje i dade mu duu. Da drvee i ivi, vidi se po tom,
to se o Boiu mee na drvee slame i govori mu se, neka rodi, a
ima pripovijetka, u kojoj drvo svira, i pjesma, u kojoj govori. Pjeva
se i to, kako je Kralevi Marko posjekao srebrno drvo sa zlatnom vr-
ikom. Odio o drveu zavruje pisac istraivanom tragova krsnomu
drvetu, o kojem mnogo priaju apokrifi.
( u m a ; bug. . ) Starosl. (st. bug.) rije ^ = silva iz
gubila je svoje znaene, pa danas Bugari umu zovu turskim rijeima:
Jcorija, orman, gdjegdje: , ,, a najvie : . I u
Duanovu zakoniku se kae ve, da se gora sijee", da raste". Kad
je tako gora izgubila prvo svoje znaene, dola je mjesto ne rije
planina, no u bug. nar. poeziji esto uz nu stoji i gora:
. Gora je zelena" ; u noj je debela sjena i studena voa;
po noj djevojke beru cvijee, ali to moe biti i opasno; u nu idu u
lov sa psima i sokolovima; u noj pjevaju slavuji, ona pjevau otpijeva,
kako lijepo veli bug. pjesma:
Ci> ^ ,
.
ZBORNIK ZA HAR. IVOT II. 32
490 DR. A. KADIO,

Cesa ima mnogo (stado, gosti, vojska, pare u kesi), toliko ga ima,
koliko . Mladosti nestaje, djevojka sahne, kao lie
u gori. Gora je ", " ; u noj je opasno; u lioj kouta
doji zabaeno dijete; u noj ima svakakih tajna, ona sve uje i vidi,
a osobito vidi i uje tugu ovjeju: nesrena ena s nom razgovara:
e, , ,
, , .
S nesree ovjeje znade gora i povehnuti, kako to kazuje Marku,
da je povehnula, to je Arapin kroz nu proveo troje roble: same mlade
junake, djevojke i nevjeste. Najue je i najnenije spojen s gorom
ivot hajduki.
(Kult d r v e a i g o r e . D u h o v i . ) Ostatak kulta drvea nalazi
pisac u obredu, kojim se blagoslivle staro drvee, da se otjeraju zma
jevi. 0 tom ima i pjesma. Od umskih bia poznati su Bugarima:
stopani, zmejevi, lami, hali, divi eni, samovili ili samodivi i judi.
Stopana ima svako selo; on selo uva od bolesti, ali trai i rtava:
nou vie, a tko ga uje, umire; stanuje u drveu. Zmejevi su ili
muki, ili enski (zmeici); ogneni" su; vladaju studencima i grabe
djevojke; gorjani" su, pa lome goru (umu). Lamja () je st.-gr.
-oci/io. (lubovca Zevsova, kojoj je Hera djecu pogubila, a Aapia. po-
mahnitala i iz osvete tuu djecu davila); sura" je i mrojadna";
obino ima tri glave, a lomi umu kao i zmija. Hala (ala) je od gr.
jokaZct. (tuca); zamijenuje se s lamjom; nu gone zmije (zmajevi)
zrakom i bacaju na nu ogiiene strijele, a tako pogode i druge stvari,
u koje se hala krije; trooglava" je i guta djecu. Vila se u bug.
nar. poeziji rijetko spomine; mjesto iie se spominu samovili i samo
divi : samovila je esto samogorska"; samovile imadu svoje dubrave,
u koje nitko ne smije stupiti; spavaju na stoletnom drveu, a tko pod
takim drvetom spava, oboli; u suho drvo mogu zakluati gorske izvore.
Juda, obino juda-samovila (pisac ne pristaje uz Veselovskoga, koji
dri, da je juda u svezi s lat. rijeju unda, ve misli s Dozonom,
da je u svezi s Judom Iskariotom) isto je gotovo, to i samovila. Kod
bajana se alu zli dusi u goru.
( P o j e d i n o d r v e e . ) Osim prispodoba s dubom () spomine
pisac imena mjesta od duba, potivane starih hrastova, badiiak, pa
novi ogan (hrv.: iva vatra): dva se hrastova rveta taru leskovim,
dok se ne uge ogan; preko toga ogiia tjera se blago, kad udari u
blago kaka kuga ] . Brijest se samo jednom spomine u bug. nar.
pjesmi; stare brijeste potuju kao i hrastove. Bukva (, )
se spomine u pjesmama malo; od ne se pravi dralica za zastavu u
svatovima, bukovom umom" (granem) daruju se svatovi, spomine se
u poslovicama itd. Jo govori u ovom dijelu pisac o grabru (,
), jasenu (, 1> i (), empresu ili cipriu (IX.
sv.; bug. , , pa [turski] , ),
koji se mnogo spomine u bug. nar. jjesmi: djevojka se zove
; se sadi na grobu, momak se mijena u
1
Ba smo ovih dana dobili vijesti o tom od naega jednoga sabiraa.
 VJESNIK: KNIBVNB NOVOSTI. 491
, momak, koji hoe da dobije djevojku, treba da prepliva
more i donese dvpeo (sr. st.-hrv.: humparis, Jagi, Pril.
28); empres je napokon ono strano iroko drvo, kojemu na vrhu
pjeva slavuj, a u korijenu lei zmaj1. se (bug.: , ; u
svim slovj. jezicima, rus. jo coat a, bug. i hrv. i am iz turskoga)
esto spomiiie u bug. nar. pjesmama; obino je zelen"; u prispodo
bama je momak bor, djevojka jela; jo su
", ". U staro je vrijeme
svijetila mjesto svijee , pa se mnogo spomine i u pjesmama.
Bor (borika) nie na grobovima lubovnika i nevinih lui. Napokon go
vori pisac io o jablanu i javoru. (, turski i:
) je Platanus, a nije hrvatski jablan (Populus piramialis); spo
mine se dosta. U nas su poznate gusle javorove, a u Bugara se spo-
minu vedra javorovi" i r. stvari. Meu ostalim spomine pisac, da je
javorovo drvo nekako udno, jer se u bug. (i u ruskim) pjesmama
kazuje, kako iz negova korijena izlazi zmaj.
Radna .jo nije svrena. Sto mi mislimo o ovakim radnama, u
kojima se vadi graa iz svih pojava narodnoga ivota, pa se skupja u
nove umjetne hrpe, to smo kazali u Osnovi" (str. 87). Kako je u
Osnovi" uope sve zbijeno, kazat emo ovdje jo dvije, tri rijei o
tom. Onim smo rijeima htjeli poglavito odvratiti od mekanikoga ki
dana i roblena grae; nijesmo tim htjeli kazati, da ovakova m a t e
r i j a l n a analiza nije p o t r e b n a . Jest, i ovakova je analiza materije
potrebna prvo s toga, to se pojedine inenice ovako osamjene, pa uz
druge istovrsne postavjene jasnije ukazuju, drugo s toga, to su
ovake radne statistika, i repertory grae; a bez statistike i repertory a
grae nije mogue uble i svestrano prouavane. No, to ne treba
misliti, to je ovo: ovakim drobjenem, analizom nije sve gotovo, to
nije prouavane. Analiza je tek onda korisna, kad je iza ne mogua
sinteza, indukcija. Ta sva naa zadaa i stoji u tom, da pojave ivota
narodnoga s a b e r e m o , sastavne xdhove m i s l i analizujemo, a onda
sintezom svih ovih misli shvatimo itavo narodno bie.
esky Lid. (Gl. Zbornik" I. str. 350). Ovoga je izdana naro-
oznanstvenoga izalo do sada est godinaka i dvije sveske sedmoga.
U programu i urednitvu izdana dogodila se na svretku 4, godita
promjena: urednik antropologijskoga odjela, Dr. L. Niederle, odrekao
se urednitva u 6. sv. IV. godita (srpaii 1895). Tom zgodom nije
javleno, da se i program mijena. Naa bileka u I. sv. Zbornika"
(str. 318319) dala je povoda preostalom uredniku Dru. . Zibrtu,
te je u VI. sv., str. 404, kazao, da je po odstupu dra Niederle antro
pologija i arheologija bila malo ne posve iz programa isputena". To
se u ostalom vidjelo i iz sadraja kasnijih godinaka.
lanci su u G. L.u, istina, u velikoj veini sitni, ali vrlo raznoliki.
Izdane je upravo bogato ilustrovano, a biblijografijski je dio osobito
1
Sr. nau pjesmu u ovom Zborniku", str. 392, gdje se spomine jabuka
zelenika. Jabuka" ovdje znai moda jablan" = nldravog; ali kako bilo,
svakako je zgodna bljeska pieva (IX. sv., 439), kad govorei daje o javoru
upuuje na poznatu scenu iz Ilijade o zmiji i ptiima (II. pjev.).
*
492 DR. A. RADIO,

pomno i obilno ureen. Nama ne doputa prostor, da spomenemo barem

napise s v i h sitnih prinosa. Za sada donosimo u izvatku bljeske V.
Tille, a spominemo samo ove znatnije rasprave: Polivka J.: Studije
o priama (IV. 513); Novotny V. Dr.: K povjesti svetoivanskog ogna
(u nas: ivanskog kresa) u ekoj (V. 287); Zibrt .: Literarno-hi-
storijske i narodoznanstvene studije A. N. V e s e l o v s k o g a (VI. 509),
i: Historijsko osvijetjene nekih obiaja, obreda i sveanosti (ib. 537).
Po programu urednitva i ne moemo oekivati mnogo rasprava. U
prilogu k 1. svesku VII. godinaka (rujan 1897) kae nakladnik i
urednitvo: esky Lid" ne e po primjeru nekih tuih strukovnih
izdana da postane jednolino stovarite samih uenih i neuenih ras
prava o poslovicama, pjesmama i priama". I zbija je G. L." meu
narodoznanstvenim izdanima sa svojim raznolikim sitnim prinosima grae
a ma ba o svaem, bilo novo, bilo staro, samo ako je eko, pa i ne
bilo prosto" narodno, ^ na strani.
Dodajemo jote, da eka Akademija daje . Lidu" godinu
potporu. Izdane je tim obvezano podavati referate o resultatima znan
stvenoga istraivana, koliko spada u program G. Lia". Toj svojoj
zadai odgovara G. L," sjajno, pa tako zadovoluje potrebama irega
opinstva, koje izdane ovo svojom pretplatom uzraje, a udovoluje i
znanstvenim potrebama na polu narodoznastva.
0 prouavanu naroda i pripovijedaka. (Bileka od V. Tille, III.
201210,317321, IV. 116118). to treba razumijevati pod rijeju
narod"? Sto je narodna knievnost"? Na ova pitana treba prije od
govoriti, a onda e se moi odrediti, to je pripovijetka" (pohdka").
Na ovo pisac (drei se Tolstoja) odgovara (str. 319): Nema apriorno
odreenoga, jasno ogranienoga pojma naroda", premda se moe (t. j .
pojam naroda) obuhvatiti pojmom onih vrsta, koje ponajvie rade ru
kama i koje su slabije". Svatko, tkogod hoe da prouava narodnu
knievnost, mora biti sebi svjestan, emu se laa toga prouavana. . . .
U svem tom mora mu biti konana cijel ono, to je Tolstoj jasno
istaknuo: raditi za narod, nastojati pomoi mu i zbliiti se s nim"
(320 str.). Nama se ini, da se uope ne moe g o v o r i t i o po
s e b n o j n a r o d n o j " k n i e v n o s t i. N e m a j e u k r a t k o " (ib.).
ije} prouavana narodne knievnosti nije graa sama po sebi, kako
je to sve do sada nezina mitinost, historinost, ritam pjesama, uza
jamna zavisnost, razvoj it. Cijel je nama razumijevane duevnih po
java onoga naroda, koji smo odabrali za posao, koliko se vide u jeziku
i pismu" (IV. 116). Prouavane je narodne knievnosti samo nesa
mostalni dio opega prouavana knievnosti" (ib. 117). Cijel je (opega
prouavana knievnosti) upravo istraivane stopa ludske due..." (ib.).
Nrodopisny Sbornik ceskoslovansky. Vydv Ndrodopisn
spolenost eskoslovanskd a Nrodopisne museum eskoslovanske1.
1
U kratko: NS. i NM. Nar. spolenost (drutvo) eskosl." ima sijelo
u Pragu, a moe urediti odbore i izvan Praga: u ekoj, Moravskoj, Sleskoj,
a i u ostalim zemjama zastupanim u carevinskom vijeu. Zadaa je drutvu
negovati, pomagati i organisovati izuavane naroda ekoslovjenskoga 1) sabi-
ranem grae za ekoslovjenski narodopis, 2) uvanem i ureivanem te grae,
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 493

Redaktor Prof. Dr. Frantielo PastrneJc. Hlavni spolupracovnik Doc.

Dr. Em. Kovdf. Svazek prvni. V Praze. 1897. lex. 209 i dva kazala.
Iz rasprave Dr. Em. K o v a r a : Narodopis i /zadaa Narodopisnoga
drutva ehoslovjenskoga" (str. 113) saznajemo, d a j e ovomu Sbor-
niku" zadaa: pouavati o nainu posla, o metodi, o resultatima, do
kojih se je ovom, ili onom metodom dolo, a sve to s toga, da se
doe do zadne cijeji, za kojom ide NSC, a to j e : narodopisna enciklo
pedija ekoslovjenska. Ve na prvom sastanku NSU, koja je batinila
tolikim naporom napokon prireenu godine 1895. NVC (Narodopisna
vystava [izloba] ekoslovanska), kazao je F . u b e r t , da treba: 1. iz
zbiraka izlobenih sastaviti n a r o d o p i s n i m u z e j e k o s l o v j e n -
s k i , 2. sastaviti n a r o d o p i s n u e n c i k l o p e d i j u eko-slo-
* v j e n s k u. U enciklopediju bi imalo doi, kako to dale tumai dr.
Kovf, najprije u v o d , i to najprije zemjopisni: granice, unutranost i
povrina tla, podnebje, vode i kopno, ivotinstvo, bilinstvo, rustvo.
Drugi bi dio uvoda sadravao potpunu historiju: prehistorijsku arheo
logiju, spolanu i unutranu (socijalnu) politiku, pa kulturnu povjest.
U treem bi se odjelu poeo pravi narodopis, gdje bi bilo govora o
zemjopisnom, plemenskom i stalikom razdijelenu naroda. Tu se dr.
Kovf, veli, dotie samo r a z l i k e i z m e u n a r o d a i p u k a (meu
ndrodem a Uem", str. 45), jer je nakan drugi put potanko o tom
da progovori. Na str. 5. kae o tom: Mi emo u kratko kazati:
Razlika je meu narodom i pukom socijalna, razvila se historijski,
razvija se i razvijat e se i dale. N i j e i s t i n a , d a je (t razlika)
sada otrija, nego s t o j e prije bila". Iznajprije nije
b i l o r a z l i k e m e u n a r o d o m i p u k o m " . Ove dvije posledne
tvrdne stoje, po naem sudu, u oitoj opreci. Po naem sudu, kako
se vidi iz I. lania u Osnovi", ni to ne stoji, da je razlika meu
narodom i pukom (prostim" narodom) s o c i j a l n a . Dale kae
pisac: Osnovni j e sloj (naroda) puk. I on se je mijenao . . . ali je
ostao jezgrom naroda, kojoj su }udi ostalih vrsti jedni blie, drugi
dale . . . Opisivane je puka (liopis) najznatniji dio, to je osnova na-
rodopisa. Iz znanstvenoga uvjerena hoemo se baviti pukom, pa togod
dobra u nem naemo, hoemo to sauvati. I naa NSC kao i NM(uzej)
hoe se u ovaj as posvetiti samo i samo opisivanu puka (liopisu)".
Ako je razlika meu nrodem a liem" samo socijalna (ja pod
tim mislim u n u t r a n i n o r m a l n i socijalni razvoj), onda ne razumi
jemo, zato bi li" bio j e z g r a naroda. Zar s toga samo, to ga je
najvie ?
Prvi je dio pravoga crtana naroda a n t r o p o l o g i j a ; tea je
p s i h i k a a n t r o p o l o g i j a ; onda dolazi d e m o g r a f i j a (narod po
3) prireivanem predavana i putovala, 4) prireivaem izloba, 5) pomaganem
istraivala, 6) izdavariem knigli i asopisa o ekoslovj. narodopisu, 7) ure-
etiem narodopisnoga muzeja. lanovi su nteme|ite|i (400 K), pomagai (40 K),
radnici (ove godine 4 K), poasni i dopisnici.
Do sada je drutvo izdalo: Izvjee o Naroopisnom Muzeju ekoslovjen-
skom" (Dr. L. Niederle); Prinosi povjesti ekoga narodopisa, br. 1. (F. A.
ubert)". Osim toga izlazi VestniJc" est puta na godinu, a ureuje ga Dr.
L. Niederle. Sva ova izdana dobivaju lanovi badava.
494 DB. A. RADI,

spolu, dobi, vjeri, naobrazbi, eiieiie i t. d.), pa t. zv." f o l k l o r ,

koji ima tri dijela: znane narodno, umjetnost narodna i narodni ukus,
pa i govor (str. 9). Drugi bi odjeli sadravali dom i d o m a e ure
ene, o p i s i v o t a (obiaji, hrana), r a d (historijski uvod o spra
vama; polodjelstvo, lov, obrt, trgovina). Svemu ovomu trebalo bi dodati
jo samo popis grae i narodoznanstvene knievnosti, a ne bi se smjelo
zaboraviti ni na narodopisne studije tvornih umjetnika. Tim bi bilo
iscrpeno sve o p u k u . Sad bi doli na red ostali slojevi naroda: za-
natnici, graanstvo, pa kulturne i narodne prilike.
No prije svega treba specijalnih monografija, kojih e, nada se
pisac, i biti, ali tee je sa s a b i r a n em g r a e , koje se moe po
spjeiti popularizovanem resultata narooznanstvenoga izuavana, a to
se moe postii predavanima, izdavanem kniica i lania u povre-"
menim izdanima. Kad se tako pobudi zanimane, izdat e se pitana i
upute za sabirane.
Dale je sadraj ovoga sveska:
V. T i l l e : eke pripovijetke (phdky"). Str. 1448. Pisac spo-
mine u uvodu Grimmov (nekritian") nain izuavana nemakih pri
povijedaka: on je sve tumaio nemakom mitologijom. Taj je nain
revidirao Benfey, koji je orijentalista sve svaao na izvor in
dijski. Spomine jo Hahna (kao kurijozmn"), Khlera, Liebrechta, a
mogao bi ih spomenuti jo i vie, no nijedan nije doprinio nita rije
enu pitana. Samo to moemo rei na.koncu, da jo uvijek utimo,
kako osadane metode nijesu dosta, da na problem nije odgovoreno, da
rad oko izuavana narodnoga pripovijedana nije tako sistematian, kako
bi imao biti, a nijesu mu, kako bi trebalo, poznate posjedne cijeli, o-
noaj k ostalim znanostima i t. ." (str. 15.). Pisac je sebi ovdje uzeo
za zadau, da sistematski obradi pripovijetku o divu (orijau; reh").
Prvoj (I.) je pripovijesti (ltka", graa) o tom ovaj sadraj : Div
(junak) izvruje natprirodne ine ne samo pomou natprirodnih priro
enih vlastitosti, nego poglavito pomou natprirodnih bia i stvari,
s kojima dolazi u dodir". Ova pripovijest ima ovih osam skupina s ni-
hovim, rekli bismo, versijama (opet ltka"): S k u p . I.: Div
dobiva raznim nainom sposobnost, da se mijena u raznu zvjerad i
stvari (versija 13). S k u p . II. Div dobiva raznim nainom u
dotvornih stvari; pripovijedane o nima teite je cijele pripovijesti;
skupina ima dva odjela: 1) div dobiva nekoliko (obino tri) udo
tvorne stvari; 2) dobiva jednu udotvornu stvar, pa pomou nezinom
u prvom dijelu pripovijesti dobiva bogatstvo i krajevu ker (princezu),
u drugom dijelu izgubi udotvornu stvar i kralevu ker, pa ih trai
(versija 411). S k u p . III.: Div oslobaa kralevu ker od nemani
(versija 1215). S k u p . TV,: Div trai kralevu ker za enu; ova
skupina ima dva odjela: 1) div izvruje zadae, to ih krajeva ki,
ili nezin otac, nalau proscima, a gdjeto pomae kraju u boju; 2)
div nadvlada kralevu ker i otme je varkom (versija 1622). S k u p
V.: Div ide na put (po nekom poslu), a dobije kralevu ker za enu
(versija 2328). S k u p . VI.: Div ide na put, da nae svoju enu,
koje mu je nestalo (vers. 2930). S k u p . VII.: Nekoliko divova,
jednako vrijednih prosaca, trae djevojku za enu (vers. 3132).
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 495

S k u p. VIII.; Div ide za pustolovinama, pa se na putu bori s raznim

nemanima (vers. 3334).
Pisac i sam priznaje u uvodu (str. 1617), da za ovakovo izua
vane nije jo vrijeme, jer niti je sve sabrano, a niti je sabrano, kako
treba. Mi se s tim posve slaemo. Jedna nova varijanta, pae sitna
koja potankost u noj moe poruiti itav sistem. No otuda ne izlazi,
da ne bi trebalo, pae da ne bismo smjeli r e d a t i nekako ovo, to je
sabrano: lake emo se snai, i ako e mnogo rada u tom biti neplodno.
J. P o l i v k a : Ribar i zlatna ribica. Str. 4963. Pisac poine
s poznatom Pukinovom pjesmom, spomine versije razliitih naroda, pa
na str. 62 dijeli sve versije u ove skupine: 1. versija ruska, vedska,
zmuska, pa versije nemake i versija hrvatska (Valavec, Kres, V.
1885, str. 4 6 2 - ) : elu lakome ribarice ispunuje udna ribica; 2. ver
sija ruska i altajska, gdje mjesto ribe dolazi maka, ili mjesto lie
lisica; 3. ruska i moravska, gdje dolazi ptica; od nih se ualuje lo-
tika i elsaska, gdje ptica sama dolijee siromasima i nua im se;
4. mjesto ovih udotvornih ivotina dolazi liekaki duh arobnak, sakrit
u stablu (tri versije ruske i dvije lotike), ili sv. Mihajel (u versiji
polskoj), ili starac (t. j . Bog, u vers, maloruskoj); romanske se versije
udaluju; tu se pripovijest primie ili vrlo rairenoj pripovijedci o bobu,
koji raste do neba, ili pak siromah dobiva u nebu od sv. Petra udo
tvornu stvar, a slavohlepna ga ena a}e u nebo sa sve veim, pae
besramnim elama. Pisac ne moe nita kazati o izvoru pripovijesti,
samo na koncu tvrdi, da rairenosti motiva ne odreuje jezik, ve
kulturni i zemlopisni odnoaji.
V l u k a Josef: D'adci" ili hospodarici" (str. 63 65; sa slikom).
To su bile nekada u Ceha zemlane, ili kamene figurice u spodobi
ludskoj, a uvale su se kod ognita, ili na pei. Za ove se boice vje
rovalo, da uvaju kuu. udno je, da se nije nijedan taj lik sauvao
u originalu, nego su dva, koji se uvaju u NMC (a ovdje su od nih
donesene slike), namena po p r i p o v i j e d a n u . Mi to ne bismo uinili.
N i e d e r 1 e L.: Izbor najznamenitijih spomenika iz zbir alta Na-
roopisnoga Muzeja CekoslovjensJcoga (str. 6668). Pod ovim e
napisom priopivati urednitvo SborniJca" najznamenitije stvari iz
spomenutoga u napisu muzeja; dodat e se slika i kratki opis. Ovdje
se priopuje jedan oltarni prostirao i dva tanura. Prostirau se ne zna
za izvor. Za tanure se omila pisac, da su slovenskoga (slovakoga)
izvora, no ne kazuje, jesu li od drva, kovine, ili od zemle.
H o s t i n s k y Otak. dr.: 0 prosoiji i ritmici cehih narodnih pje
sama (str. 6871). Pisac e odgovoriti prije svega na ova dva pi
tana: 1. Kaki je ritam u ekoj narodnoj pjesmi? 2. Kako se s tim
ritmom slau rijei? Na ovo pitane odgovara pisac od prilike: Od 800
napjeva Erbenove zbirke 60"/0 moe se itati ili deklamovati po na
g l a su (407o posve pravilno, 20/,, s jednom, ili s dvije pogrjeke
protiv naglasa); a i ono ostalo 40/0 nije na drugom osnovu graeno,
i ako ima vie pogrjeaka protiv naglasa. Sto se tie ritma, e k a
n a r o d n a p j e s m a ne p o z n a p o v i a j n o g a (t. zv. rastuega")
r i t m a , ne pozna dakle jamba i anapesta, ve troheje i daktile.
496 DK. A. RADI,

K o v f Em. dr.: Prijegle povjesti folkloristike (do god. 1894).

Str. 71109. Pisac razlikuje lidozpyt", izuavane puka, od ndro-
dozpyta"; ovo poslene mu je etnologija, a lidozpyt" je grana na-
rodozpyta"; oboje je znanost enciklopedijska. Stara se znanost enciklo
pedijska, filologija, raspala na posebne samostalne znanosti: povjest
knievnosti, politiku i kulturnu povjest, arheologiju, mitologiju, jezi-
koznanstvo7 povjest umjetnosti, geografiju. Zato se stvaraju nove zna
nosti enciklopedijske, a na elu im etnologija. Lidozpyt" je nova
znanost, cijeli su nezine jote neodreene, no ocrt opsega nezina po
buuje potovane.
[Ne znamo, ako neprestano drimo na umu razliku, to je esi ine
izmeu nlidUi i narod", to ima biti nrodozpyt"; ne znamo, dri li
pisac, da su o j e d n o m narodu mogue dvije grane znanosti: lido-
zpyt" i nrodozpyt". Po naem je sudu opravdano samo narodo
znanstvo, etnologija, nauka, koja se bavi duevnim ivotom naroda u
svezi s materijalnim prilikama; ako se bavi narodom hrvatskim, onda
je to narodoznanstvo hrvatsko, ako ekim, onda je narodoznanstvo
eko itd. A to bi po tom bio lidozpyt", mi ne znamo. Ako se tom
rijeju misli oznaiti izuavane t. zv. p r o s t o g a " naroda (prema
emu bi nrodozpyt" bilo izuavane i t a v o g a naroda), drimo, da
je to ne samo suvino, ve da pravi smutnu. I z u a v a n e k o j e g a
(evropskoga poglavito) n a r o d a k a o e t n o l o g i j s k a n a u k a i n i j e
d r u g o , n e g o i z u a v a n e prostoga" n a r o d a , t. j . o n o g a
dijela n a r o d a , koji je svoje narodne, e t n i j s k e b i l e g e
s a u v a o . A onim drugim dijelom naroda, t. zv. i n t e l i g e n c i j o m ,
tim se b a v i u j e d n u r u k u k u l t u r n a p o v j e s t one k u l
t u r n e s f e r e , p r e m a k o j o j se j e t a i n t e l i g e n c i j a od s v o g a
naroda udalila, u drugu ruku specijalne politike i
s o c i j a l n e z n a n o s t i (dravno ureene, moral itd.).]
Pisac govori o izuavanu naroda u R u s i j i (str. 7387; poine
Herbersteinom: Rerum Moscovitarum comm., 15171525), u j u n i h
S l o v j e n a (str. 8794; poine s V. S. Karagiem; grau nabraja
po strukama: pjesme, pripovijetke, poslovice itd.; o Slovencima govori
na neto vie od p strane poinui s Vodnikom i Vrazom), l u i k i h
S r b a (str. 9596; tu upuuje na prijegle A. erneho u . L."
1892), u Po l a k a (str. 96102; razlikuje tri perijode: Wjcicki
[Zarysy domowe, 1824] je pripravlao, Kolberg [Piesni luu polskiego,
1857 ; Lud, jego zwiczaje itd., i dr.] sistematski sabire, a Karlowicz
i dr. [Wisla", 1887] teoretski prouava) i e h a (str. 102109).
Radna se nastavla.
U odjelu Kritika i izvjetaji (str. 109119) govori se o Bartoevoj
Moravskoj dijalektologiji" i o knizi M. I. Mib.eh.sona:
-feTKia " (Obine i zgodne rijei. Petrograd, 1896 a ).
Daje je lani od 0. T h y r e g o d a : Kritika biblijografija skan
dinavskih etnografijskih i folklorskih radova 1895 1896" (str.
119132), pa Bumunski folklore (str. 132139) i Albanski folklor
(str. 139141) od J. U. J a r n i k a i izvjetaj o knizi: Mrchen aus
Mallorca" nadvojvode Ludwiga Salvatora od J. Polivke (str. 141
144). Prijegle asopisa narodoznanstvenih i srodnih svih naroda
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 497

(str. 145160); spomine [Kovf] u etiri retka i na Zbornik"

izriu nadu, da e postati glavnim zbornikom za srpsko - hrvatsko
narooznanstvo. Biblijograja za god. 1895 (str. 160197). Meu
Spomenima (str. 197209) nalazimo o poznatom iz naih referata
(malo")ruskom uenaku Mihajelu Dragomanovu zabileen samo dan
naroeiia i smrti: 18/9 184120/7 1895 (sr. djelo: M. M. .
18411895" i t. d., , 1896, 8. 442. XXXIV), a
na str. 203206 o ivotu i radu Matije Valavca od M. Murka.
Sbornik nmselnej siovenskej spolonosti. Rediguje A. So-
kolik, tajomnik. I. 1. Turiansky sv. Martin. 1896. lex. 118. (Ne
izlazi pravilno, ali svakako najmane dva puta na godinu.) Sadraj
je tomu svesku ovo: Obeane i vjerolomstvo u naih prea (P.
K r i k o ) . Slovjenska davnina. 1. Jornandes. 2. Nestor (Fr. V. S a s i -
nek). Rije o naselenu Spisa (St. M.). Neke povjestne bileske o Spisu
(St. M.). Bileka o XVI spikih kral. gradova (St. M.). Narodo-
pisna izloba eko-slovjenska u Pragu 1895 (P. S o c h n ) . Bilarski
poet pod zemlu (A. Kmet'). Najobinije bile u treniansMm vrto
vima (I. L. H o l u b y ) . Bolesti i nihovo lijeene u prostoga naroda
(R. U r a m - P o d t a t r a n s k y ) . Narodno zvjezdoznanstvo (Dr. J.
W a g n e r ) . Narod o vremenu (isti). Pripovijetke slovenskoga naroda
u Spisi (sabrao S. Miik). 0 starinama (S.).
U 2. svesku (1896. str. 227) nastav|aju se radne u 1. sv. poete.
Slovenske, Pohi'ady. asopis zabavno - . Redaktor a vyda-
vateT Jozef Skultety. Ronik XVII. Soit 112. V Turianskom sv.
Martine. 1896. 8. 752.
U ovom asopisu ima obilne narodoznanstvene grae. Spomenut emo
znatnije: I. L.' H o l u b y : Crtice iz Slovenske (str. 35--43, 7988;
govori se uope o karakteru naroda, o negovu materijalnom ivotu, pa
onda neto o k o l e d i , o pokladama, fasangy"; spomine se zmok"
ili skratek", kriatok", vile, vodni muzi", bosorky", ernokna-
nik", straila i ert", malo o bajaiiu, pa o Ciganima). Pavel S o c h a n :
Svadba u Jasenovoj (str. 209232; opis je svadbe zanimjiv; dodane
su i pjesmice i 4 glasa za pjevane). Fr. P a s t r n e k : Izuavane sloven-
ine (str. 4346). Marienka H a r g a : Vjerovana na Staroj Turoj
(str. 4851, 117119, 8 prinosa u obliku pripovijetke u pravom
narodnom govoru i nainu). Gesko mnijene o narodopisnom odjelu
milenijske izlobe petanske (str. 112117, 487491; u izvadcima
se priopuje opis te izlobe iz pera dra L. N i e d e r l e i prof. K i v a n e ,
prvi iz Vestnika muz. drutva eskoslov.", a drugi iz as. Mat.
mor." i . L."; obojica se slau u tom, da je ta izloba bila i lijepa
i lijepo poredana; samo istiu, kako Magari ne poznaju razlike izmeu
ugarski" i magarski", pa je pod magarskim imenom bilo mnogo
toga, osobito slovenskoga, to nije magarsko; a to je dano pod
imenom slovenskim, odabrano je najgore: Slovaci su n. pr. imali
j e d n u j e d i n u jadnu sejaku kuicu kao i cigani, a iz najsiro
manijega slovenskoga kraja). P. S o c h a n : Zabavne veeri u Jase
novoj (str. 175179; pisac priopuje pod tim napisom malo ne samo
obiaje momkovana i jevovana [Momak i djevojka"]; obiaji sti ti
ZBORNIK ZA NAB. IVOT II. 33
498 DR. A. RA.DI,

bez obzira na modernu natruhu vrlo stari: tu se jo vidi ostatak neka-

anih noi za pokus" meu momkom i djevojkom). T a j o v s k y :
Neto vjerovana i obiaja is Dohnane (str. 313314; tu je neto
obiaja na sveee i prisveaje i nekoliko redaka o kojeem). P. So eh an
priopuje jo nekoliko poslovica i rijei (313314), vjerovana, pa
pogrebne obiaje (s. 496) sve iz Lopaova, a ima jo dva, tri sitna
priloga.
L.' V. R i z n e r priopuje u 1012 sv.: Prijegled slovenske folklo-
risticke Mievnosti od poetka do konca g. 1896. Nema
nikakoga uvoda, djela su poredana abecedno, pa stvar nije pregledna.
Spomenut emo znatnija izdana: Sbornik slovenskych narodnich piesni,
povesti, prislovi, porekadiel, hadok, hier, obyeajov a povier". Vydava
Matica Slovenska. I. Be. 1870. 8. 216; II. Tur. sv Martin. 1874.
144 str. Pisni slovenske. Sbirky prostonarodni, ktere poraa po-
hdkova komisse lit. fen. spolku Slavia" v Praze. 1879. 8. 410.
Slovenske spevy. Vydavaj priatelia slovenskvch spevov. Tur. sv.
Martin. I. 1882, lex. 8. 236; II. 1896, 287 str.' Slovenske povesti.
Skultety A. H. a P. Dobsinsky. 1. Ronava i tiavnica. 185060.
V Ruomberku 1895 2 (str. ?). Ovaj je popis tako nespretno sastavlen,
da je to teko u malo rijei i kazati.
WisJa (gl. Zb." I., str. 357). Iz ovoga emo izdana priopiti
samo znatnije stvari iz III. godita (1889).
J. K a r l o w i c z : Sistematika pjesama naroda (str.
25376). Drei pisac da je pojskih pjesama toliko ve sabrano, da
se moe poeti sistematiko prouavane i poreivane, i spremajui se
na taj posao doe mu u ruke djelo C h i l d The English and Scottish
popular ballads. To je djelo tako izvrsno, da je pisac odluio drati
se negove sistematike, pa e zato ostati samo kod b a l a d a , jer je ta
vrsta najznatnija i najzanimlivija. Resultatima C h i l d o v a prouavana
dodat e bileke o razlikama i nedostatcima pojskih varijanata.
1. Z g o d n o o d g o n e t a n e z a g o n e t a k a . [Kratki sadraj: Mati
ima tri keri; vitez trai enu i doe k nima; najstarija ga puta
unutra, sredna stere postelu, a najmlaa dolazi u noi k nemu; vitez
joj govori: ako mi odgovori na tri pitana, postat e moja ena: to
je due od puta? Sto je dubje od mora? to je glasnije od trube?
Sto je otrije od trna? Sto je zelenije od trave? to je gore od zle
ene? Djevojka odgovara: lubav, pakao, grmlavina, glad, otrov, vrag.
Mladi se nom oeni.] C h i l d o v i m paralelama dodaje K a r i o w i c z
Salomona i kraticu Sobe. C h i l d spomine i slovjenske paralele (meu
ostalim srpskim i onu o Bibi i djevojci, V u k . I. br. 285). K a r J o -
wicz dodaje pripovijedane beskiskih gortaka o Twardowskom : kako
ga je Mefistofel" svjetovao da se eni, a ona mu, koju je prosio,
dala pitane (drei pokritu staklenku): to je u toj staklenci: crv
ili zmija?" Pele", odgovori Tw. i ona morae poi za n. Zanimliv
je oblik pripovijedaka, gdje je zagonetka na poetku, od kojih je
jednu priopio piscu u rkp. g. St. Olszewski. Ubio jedan jednoga,
taj jedan etvoricu, ta etvorica ubie dvadeset i etvoricu. to je za
vjeru (co do nabozenstwa"), zapalio j e ; to je za veseje, sagao j e ;
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 499

ubio je, to nije vidio; pojeo je, esa na svijetu nije bilo; preko
movara iao je i trag za sobom uzimao. etiri su mu srne same
dole do nega: koe je s nih uzeo, a nih ive pustio". Sad se u pri-
povijeci to tumai. [Mladi hoe u svijet, mati toga ne e, ve ga
voli otrovati: daje mu na put otrovani kolac, on ga da konu, kon
crkne, a crknu i etiri crva, koji su kona jeli. Ide dale umom, upali
ogan listom iz molitvenika, a potpaluje ga razbijenim guslama; uje
utane, odapne i ustrijeli srnu, a u noj ivo lane, koje ispee i po
jede ; sastane djevojku, koja mora sluiti dvadeset i etvorici razboj
nika; ree joj, neka pripravi etiri crva i nima otruje razbojnike;
doe do krajevne, kojoj je dvor opkolen movarama, ali on uzme dvije
daske, koje izmjenice mee pod noge; ogonene joj zagonetke, a ona
nemu ne moe, ve aje k nemu svoje sluavke (tri po redu), da
izmame tajnu; on ih ne e primiti osim gole: odijelo sakrije, odgonetke
ne kae. Tako uini i s krajevnom, ona se razjuti i zapovjedi, da se
ubije. Pred smrt pripovijeda taj putnik narodu svoje ine, ponavja
zagonetku i tumai je. Kad je doao u pripovijedanu do snimana
koe s etvrte srne", kralevna mu presijee rije i obea, da e
za n poi.] Slina je ukrajinska pripovijetka (Zbir wiad. do antrop.
kr. IX.).
2. V i t e z a r o b n a k (elf). Sadraj je slian preanoj baladi,
samo uvjet za postignue neesa (ruke, prijestola itd.) nije odgonetane
zagonetaka, ve izvrivane na oko nemoguih ina; junakina je tu
mudra djevojka". C h i l d spomine osim engleskih balada nemake,
keltsku, sredovjenu iz Gesta Romanorum (odio 64), luiku [djevojka
ima roditi sina i ostati djevojka; ona hoe, samo joj neka naine
kolijevku bez sjekire i dr.], s r p s k u (Vuk. prip., br. 124: Djevojka
nadmudrila cara), litavsku, sibirsku, pa azijske (sanskrtske, tibetske,
arapske). K a r i o w i c z dodaje polske pjesmice i prie. [Pjesmica glasi:
ivau, krojau, slavni zanatnie, naini mi cipele od volovske rike
(ili: od komarove koe); ja u cipele nainiti, samo mi ti ispredi
dretvu od drob noga ada (ili: od zobene slame); isprest u, samo mi
saij suknu od makova cvijeta; ja u . . . ., samo mi nasteri postelu
sred bistroga mora; ja u postelu . . . ., samo ti lezi na nu, a ne o-
takni se je (ili: doi do ne na mlinskom kamenu).] U pripovijetkama
sa zagonetkama nalazimo ove zagonetke: kroja slui osam novia:
s dva ivi, dva pozajmhrje, dva baca za plot, dva vraa; koe triju
srna"; to je najdrae, najmilije, najbre (krivo: kon, ena, zec,
pravo: zemla, san, misao); od nemoguih ina spomine se: iz kuhanih
jaja neka se izlegu pilii; djevojka ima doi gospodarevu dvoru: ni
rano ni kasno, ni danu ni nou, jedu i ne jedu, ni bosa ni obu
vena i dr.
3. Z a o v i t e z n a p u t u . Naslov ne odgovara sadraju balade,
a balada nije rairena. Sadraj je u kratko ovo: Selak ide putem,
sastane se s babom (vjeticom, zlim duhom) i nadgovaraju se; sejak brzo
na sve nae odgovor i ima zadnu rije. U Slovjen, dodaje KarXp-
w i c z , nema nita slina osim luike pripoMnice, koja srpom skida
Judima glave po poju (od podneva do prve ili druge ure), ako spa-
*
500 DR. A. RADI,

vaju, ili ako je ne umiju zabaviti. Ima i luika poslovica za Jude,

koji mnogo pitaju: pita kao pripoidnicau.
4. I z a b e l a i v i t e z v j e t a c . Vitez - vjetac (oevidno
nekakvi zao duh) uzbudi zvukom svoga roga lubav u lijepe kastelanke
Izabele, utee s nom i hoe da je ubije na mjestu, gdie je ve ubio
sedam krajevna. Ona ga biste, on usne, a ona ga ubije (u drugim ga
versijama gurne u vodu, dok je okrenut od ne, kad se svlai). K ovomu
motivu broje i Vukovu pjesmu (I. 382). C h i l d ne pristaje uz hipo-
tesu (prof. S. Buggea): da se ta balada razvila od starozavjetne Judite
i Holofernesa.
Dr. 0. Z i b r t : Pria o Zilrinoj kosi (543548). ini se, da
je poetak svih tenencijnih priana o iki (slavnom voi Husit), pa
tako i o b u b i i u , n a k o j i j e r a z a p e t a l i e g o v a k o a ,
iziao od Eneja Silvija (pape Pija II., 1405. 1464.), koji u svojoj
ekoj povjesti (Hist. Bohemica, Hanoviae 1602) pie, da je ika pred
smrt zaelio, da mu kou oderu i na buban razapnu. Povjest Eneja
Silvija preveo je na eki Daniel Adam iz Veleslavina, a otuda je
dola u narod. U XVII. i XVIII. vijeku esto spominu taj buban, pae
i s propovjedaonice. Kad su vojnici Fridrika II. osvojili Klasko, po-
slae mu i buban sa ikinom koom, a kad je to uo Voltaire, na
pisao je o tom Fririku (16. X. 1743.) list. Kronike eke ni historici
ne znaju nita o odiraiiu Zikine koe.
Dr. N a d m o r s k i : Etnografski onoaji u Maedoniji (64244).
To je kratak izvadak iz lanka Sp. G o p e v i a Die ethnogra
phischen Verhltnisse Makedoniens und Altserbiens" (Petermann's Mit
theilungen III. 1889) u kojem Gopevi tvrdi, da su Maedonci Srbi,
a na koncu predlae, da se izabere komisija od jednoga Srbina, jednoga
Bugarina i jednoga Nijemca, koji bi sudili.
A. P l e s z c z y n s k i : Koza (649651). Rije koza ima u pojskom
jeziku 12 znaena, meu ostalim znai i ^ nosi i uope tanko
kremene". Kozik je u XVI. vijeku znaio noz, kojim su se ponajvie
rezale k o e (st. pol. koza, danas skora), dakle kozik od kosa. Pisac
vidi u kozi ( = noi) prvi naziv noeva, koji su bili od kremena.
W l a d y s - l a w W e r y h o : Spavajui vitezovi (84559). Poslije
kratkoga citata iz Spencerova Nacrta socijologije o snu i smrti u
prvotnoga ovjeka pripovijeda pisac redom prie raznih naroda o vla
darima i junacima, koji nijesu umrli, ve spavaju, da se opet probude,
dou na ovaj svijet i donesu narodu sreu. P o l a ci to priaju o sv.
Jadvigi, Vladislavu Lokietku, Boleslavu Smjelom, arnieckom i o Janu
Kanti. Gora, u kojoj spava Lokietek, zove se M'anicka goraK koju
Tatrani zovu blanicka gora, a u noj spava zakleta vojska. U ekoj
ima gora , a pojska se nijedna gora tako ne zove, pa po tom
sudi pisac, da je to ime uzeto od eha. Moravci priaju o snu Sveto-
pukovu, Srbi o snu Kralevia Marka, Rusi o carici Jeleni i buntov
nikim voama (Razinu, Pugaovu, Griki Otrepjevu), a ima i litavska
pria o vitezu, koji spava. Nijemci priaju o Karlu Velikom, Fririku
Barbarosi, Karlu V.; Francuzi o Mac-Mahonu, Rolandu, Arturu; Portu
galci o Don Sebastijanu itd. 0 postanku se tih pria misli razliito:
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 501

jedni ih dre za vjersku tradiciju, u kojoj su samo imena promijenena,

drugi vide u nima simbol sunca, koje zimi spava (koni su oblaci),
trei opet dre junake, koji spavaju, za prirodne pojave. Henrik
Carnoy (La Tradition 1888) ne pristaje ni uz jedno od ovih mislena,
ve dri, da im je korijen u mislenu: da su junaci nad naom ludskom
prirodom, pa da zato i ne umiru kao drugi Judi. Pisac veli, da je u
svakom od ovih mijena dio istine, no ipak je mi|ene prvotnoga
ovjeka, koje nije bilo vrsno r a z l u i t i s n a od s m r t i , glavni
uzrok ovim priama" (s. 858). Zato i jest na poetku citovao odlomak
iz Spencera o snu i smrti. Na koncu govori o umjetnikoj obradbi
ovoga motiva.
L. K r y z y w i c k i : Narodni obiaji u uporednom osvijetlenu. (860
74). e n a ( b a b a ) k a o z l o s l u t n i c a . Nabrojivi mnogobrojne
primjere, kako razni narodi gataju nesreu, ako sretnu enu, nastoji
pisac dokazati, da to vjerovane ima svoj korijen u diobi posla" : ena
ne smije u nekih naroda ni dirnuti mukoga posla, gdjeto pod pri-
jetnom kazni. U obiaju, da ena treba da pokae golo koleno, pa
susret s liom ne e biti koban (u nekim polskim krajevima) sauvala
se djelomice sloboda opena i izuzimane d j e v o j k e iz obiaja, koji
obvezuje enu" (874). Prestupak protiv diobe posla posveene tradi
cijom prestupak je vjerski . . . . dosta je pregledati Mojsijev zakon
o oneienu moralnom, koje nastaje dodirom ene za vrijeme it."
(8723). Od diobe posla" do Mojsijeva zakona o neistoj eni"
ogroman je skok, a piscu nije uspjelo, da pokae ikaki drugi prijelaz.
Lud. Organ towarzystwa ludoznawczego we Lwowie pod redakcija
Dra. Antoniego Kaliny. We Lwowie. Rok I. 1895, r. IT. 1896, r. III.
1897. Adres redakcyi: ulica Zimorowicza 7.
Prvi je godinak izaao u 9 sveia s ovim sadrajem znatnijih
lanaka. U Uvodnoj rijei" (I. 1. 14) kae Medakcija, da se je
mjeseca velae 1895. g. osnovalo u Lav ovu drutvo, kojemu je po sta
tutima cijel znanstveno istraivane polskoga naroda (puka, ludu") i
susjeda, pa rasprostranivane sabranih o nem vijesti". Drutvo se po
dijelilo na odio 1. arheologijski, 2. antropologijski, 3. geografijski, 4.
jezikoznanstveni, 5. knievni, 6. glazbeni, 7. obrtni i 8. socijologijski.
Obraajui se U r e d n i t v o na opinstvo kae, da danas, gdje se
svuda uje geslo: narod, poboiane materijalnoga negova ivota, treba
poeti od temela, a to je p o z n a v a n e naroda. Uz ovu praktinu cijel
ima i druga: da se ojai tvra narodnosti protiv kosmopolitskih struja.
Kratki nagovor opinstva svruje Urednitvo lijepim stihovima Mickie-
wicza o narodnoj pjesmi:
W tobie lud chowa (uva) bron (oruje) swego rycerza (junalca),
Swych (svojih) mysli preze (preu) i swych uczu (uvstava) kwiaty
(cvijee).
U lanku Najnovije struje u narodoznanstvu" (416) razlae
Dr. I w a n F r a n k o pojam ,,naroa" i narodoznanstva. Kratki je ovaj
lani napisan jasno, lijepo i objektivno i priznaje, to se priznati
mora, i struji migracijozno-historijskoj i antropologijskoj, i ako se ini,
da mu je vie po voji prva. [Svega, to pie o narodu" i naroo-
502 DB. A. RADI,

znanstvu, ne bismo potpisali. Naroito drimo, da pisac ide predaleko,

kad kae (str. 7), da e se anane nae najsvetije"" vjerovane i
uvjerene" za neko vrijeme traktovati tako, kako danas narodoznanci
traktuju narodno praznovjerje. Po tom se vidi ujedno, da se po pievu
mnijenu narodna kultura razlikuje od kulture uope samo relativno,
pa je zato posve jasno, to i pisac upotrebjuje za narod" kompara
tivnu oznaku: nii slojevi" (str. 5.): vidi se, kako je teko i samim
istraivaima narodne kulture zaboraviti na svoju kulturnu visinu. Da
kako da se do ovakoga mislena mora doi, kad se govori n. pr. o
n a r o d n o j geografi)i" i nekoj drugoj, pravoj, znanstvenoj geografiji.
To je krivo. Nauka je j e d n a , jer je i istina samo jedna, pa nema
dvije geografije, medicine it. A ono, to zovu n. pr. narodnom"
geografijom, nije nikakva geografija, ako se ne slae sa znanstvenom
geografijom: ono je vjerovane, pomijane, ili to drugo, to nema
s geografijom nita zajednikoga, tu ni rije geografija nije na svome
mjestu. No ako je nauka, znane jedno, i to svagdje i u svih naroda,
nije jedna posvuda kultura; znane podnosi relativnost, moe biti
u ovoga naroda uope vee, a u onoga mane, ali kultura je apso
lutna: kakva je, takva je, cijela je u svojoj osobitosti, tako da se
kultura jednoga naroda ne moe, u znanosti ne smije stavlati nad
koju, ili pod koju drugu. Zato je krivo, kad se o narodu govori, da
je nii" sloj, a misli se negova kultura; zato je kriva skepsa, koja
doputa, da je sadane nae uvjerene, koliko je osnovano na znanosti,
upravo tako himera, kako posve naravski Judi jedne kulture
dre pojave druge kulture himerama. Stvar je u ostalom neto za
manija, a da bi se mogla iscrpsti u kratkoj bijeci.]
J a n K a r l o w i c z govori u bijeici (str. 1619) o grobnoj asM" :
lei na (grobowej) esce" znai: umro j e ; to je posve prirodno, kad
mrtvaca postavlaju na daske (odar, skolke). U uvodu dovaa pisac
polsku frazu daj mi swiety spokoj" (sveti mir) u svezu s treuga
JDei; to nije potrebno: mi velimo mir b o j i " , a svakome je jasno,
da tu ne treba misliti ni na to drugo do na mir boji", koji se
toliko spomine u crkvenim molitvama; naprotiv je zgodno protumaeno,
to Polaci govore, da svece (svetkovine) ophaaju" (mi ih obdra-
vamo" ili svetkujemo"): prije se zbila ophaalo, to se je astilo, a
i danas nae protenarke i protenari ophaaju" pjeice, na kojenima,
a i na kolima.
S t r z e l e c k i Adolf: Izpovjestiprvotne ohiteli. (I. 3345, 6578).
Poslije nekoliko openitih rijei o razvoju civilizacije, koja, veli, kao
ni priroda, ne pozna skoka, govori se o izvorima za nezino izuavane
(1. posredna, ili neposredna svjedoanstva iz vremena prvotnoga ovjeka;
2. ostatci predhistorijskoga doba; 3. vjerovana, obiaji i uredbe kasnijih
vremena; 4. vijesti o savremenim Judima, koji su na najniem stupnu
civilizacije) i prelazi se (str. 56) na samu stvar. Svi se uenaci slau
u tom, da brane uredbe nije bilo u prvotnom drutvu, da je u pr
votnoj hordi" svaka ena bila zajedniko vlasnitvo svih mukaraca.
Za svjedoka zove pisac L u b b o c k a, M a c L e n n a n a , B a c h o f e n a,
koji je prvi otkrio tragove rodstva po materi (matriarhat), M o r g a n a ,
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 503

koji je pokazao, kako se prvobitna horda" ograniila, pa tako nastala

t. zv. r o d o s k v r n s k a o b i t e l " : mukarci su imali vie ena, ene
vie mukaraca, a sve su to bila braa i sestre; iz te se obiteji raz
vila s v a t s k a ( s v o j a t s k a ) o b i t e l " : vie brae uzima vie tuih
sestara za zajednike ene. Nesuglasicama uenaka u tom pitanu krivo
je to, to se svi ne dre j e d n e definicije braka. Pisac prima We-
s t e r m a r c k o v u definiciju, koji brak efinuje kao vie, ili mane
trajnu svezu izmeu mua i ene, koja traje i poslije dolaska po
tomstva na svijet", pa prelazi na brak u ivotina dokazujui primje
rima, kako samci u ivotina trae samo j e d n u samicu. Pisac (s Dar-
winom i Spencerom, a protiv Hellwalda) zakluuje po tom, to majmuni
ivu veinom u monogamiji, da je i prvotni ovjek tako ivio. Poma
ui se dale istraivanima K. K a u t s k o g a (koji je ustao protiv Mor
gana), S p e n c e r a (koji je takoer protiv teorije o labavoj branoj
svezi u prvotnoga ovjeka), H e l l w a l d a (koji nije ni ovamo, ni onamo,
ve misli, da je u prvo vrijeme vladala i monogamija, i poligamija, i
poliandrija), L i p p e r t a (koji dokazuje, da je samo briga za hranu
natjerala ene, da prisile mukarce, neka se za nih brinu), G u m p l o -
w i c z a (koji je za matriarhat), Dorguna, Friedrichsa i Westermarcka
(pristaa monogamijske teorije) skupla (str. 72) sve u jedno, a to je:
da putene sveze u prvotnoga ovjeka nijesu bile labave; ena, najprije
slobodna, birala je mua i postajala negovo vlasnitvo, a on ju morao
hraniti i braniti; rodstvo po materi nastalo je poslije obiteli, kojoj je
bio o t a c glava, a nije nastalo poradi nemogunosti rodstva po ocu.
Pisac ne e narivavati svoga mislena nikome, ali je uvjeren, da je stva
ranu obitejl pomagala ne samo lubav meu roditelima i djecom, ve i
hibav meu muem i enom, koju veina uenaka prvotnome ovjeku
porie, drei, da se javila tek u civilizovanom svijetu (str. 7778).
Dr. K. M t y a s : PoMae (zapust"), pepelnica, Uskrs. Nekoliko
nar. obiaja u Tarnobrzeskom (str. 4652, 7989; obiaji su ovi u
mnogom slini naima).
Dr. A. K a l i n a : 0 arijskim narodima i nihovoj pradomovini
(str. 97115). To je samo kronologijski prijegled teorija o tom pitanu
do Schraera.
Dr. Iw. F r a n k o tumai (str. 115119) izvor i u nas poznatih
rijei: pasja krv i pasja vjera. 0 prvoj je rijei pisao u Wisli",
VI. 745 i daje, a ovdje samo ponavja (spomenuvi, kako je pas bio
najprije potovana, a kasnije pogrdna ivotina), kako se u Gesta Rom."
nazivju Mgari progenies canina", pasji skot. Mnogo je zanimliviji
historijski izvor rijei pasja vjera. U vizantijskih pisaca X. i XI. sto
jea ima pripovijest o nekom armenskom krivovjercu Sergiju, koji je
imao psa imenom Arcyurion" (a tako Armeni zovu pokladni post).
Taj bi pas uenicima Sergijevim javlao dolazak uitelev, pa kad je
jednom na takom putu vuk psa zaklao i pojeo, postio je Sergij itav
tjedan, a otuda ime tomu armenskomu postu. Pripovijest je ta dola
i u slovjenske crkvene knige istone crkve. Pisac je sam izdao tri ru
kopisa te pripovijesti iz XVI., XVII. i XVIII. stojea.
504 DR. A. RADI,

E. K o l b u s z o w s k i : Bile u narodnom vjerovanu (str. 119123).

Govori o bazi (bazgu); po nar. vjerovanu ne smije se baza sjei ni
presaivati, jer u noj ivi nekaki duh.
E. K.: Zvijezde i glive u nar. pripovijedanu (168178, 197
207).
Dr. Kaz. J. G r o r z y e k i : 0 etnijskoj antropologiji (225244).
Ovo je kratak prijegled na osnovu djela: L. K r z y w i c k i : Ludy.
Zarys antropologu etnicznej. Warszawa. 1893. Koliko bi i bilo po
trebno za orijentaciju mlaih naih buduih suradnika, da ovaj prijegled
barem priopimo, ne moemo ni to.
Iz II. godinaka Luda" spominemo ove rasprave od J a n a Wi-
t o r t a : Jus primae noctis. (Str. 97115). Na prvih 11 str. govori
pisac uope o putenoj svezi, dokazujui, da je u staro vrijeme vladao
u tom neogranieni nered, promiscuite", a tomu nalazi tragova i u
dananim obiajima; onda spomine polemiku o tom pitanu, a na str.
110 prelazi na stvar i dokazuje, da je to pravo" zbija postojalo u
vicarskoj, Engleskoj, Kataloniji i Francuskoj; za slovjenske se zemle
samo nagaa. Na str. 115. tvrdi7 da se iz svega toga (va]da iz toga,
to to pravo postoji na otocima Marijanskim, Andamanskim, u junoj
Americi i t. d. a , i to je po Herodotu postojalo u nekoga
plemena lidijskoga) vidi, da to pravo" nije plod feudalizma. [No to
je trebalo dokazati. Po naem sudu ovo pravo" nema nikake sveze
sa s t a r i m o b i a j i m a , ono je u Evropi n o v a s t v a r , jedno od
mnogih n a s i l a , to su ih g o s p o d a prema n a r o d u proglasila
svojim pravom".] Prinos Je povjesti obiteli (levirat). (Str. 292304.)
Nekoliko rijeci o sve7crovstvua, bileke k lanku Dra I. Franka: Tra
govi snohaestva" u naim gorama", u asopisu ytie i sJovo", 1895).
Pisac pobija (Frankovo) milene, da bi snohaestva" (svekar ivi sa
snahom) bilo u drugih Slovjena osim u Veliko-Rusa, naprotiv svom silom
hoe da dokae, kako ga ima u Rusa. Ne razumijemo toga, osobito u
svezi s preanim lankom pievim o jus primae noctis" : raireno
snohaestvo" kao obiaj ilo bi u prilog negovoj tvrdni o onom jusu".
Nas pievi dokazi za snohaestvo" u Rus uvjeravaju o protivnom,
d a j e na ime snohaestvo" iznimka i p r o t i v o b i a j a . Uzmimo
samo jednu poslovicu: SmaJivaj, nevestka, sarafan kuplju" (uti,
nevjestice, kupit u ti sarafan [suknu])! Kad bi to bio o b i a j (to
je o b i a j , to je d o p u t e n o ) , zar bi snaha morala muati o tom,
to je stara klusina napastuje? Ono tumaene prikrivana mlade kod
svadbe ima drugo znaene, kako se vidi iz naega ,. Zbornika"
(str. 450).
J. P o l i v k a : Mi tri brata. (Odlomak studija o nar. pripovijetkama.
Str. 918). Pisac priopuje versije raznih naroda (franc, talij., nem.,
slovenske [Slov. G-lasn., 1864. str. 314, Kres" IV. 1884, str. 611 si.],
mag., litavsku) poznate i u nas pripovijetke o troje brae, to su poli
po svijetu, da se naue govoriti, pa su nauili samo ovo: Mi tri
brata. Za novce. To je dobro". Nau ubijena ovjeka, pitaju ih, tko
ga je ubio, a oni odgovaraju: Mi tri brata" itd.
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 505
U III. (1897) su godinaku ove znatnije rasprave: Jan W i t e k :
Antisemitizam u narodnim alama i pripovijetkama. (Str. 4649.
To je nekoliko stihova i ala u nar. govoru.)
Jan W i t o r t : Etnografija i najnovije hhievne studije. (Str. 213
224). Ovo je kratak izvadak iz glasovitoga djela H u t c h e s o n a
M a c a u l a y a P o s n e t a : Uporedna hnievnost i Ch. L e t o u r n e a u a :
Devolution litteraire dans les diverses races humainea. Pisac dri,
da su ova dva djela o knievnoj povjesti u uskoj svezi s etnogra-
fijom. Piscu nije polo za rukom, da jasno pokae barem glavne
misli u nima.
.
. III. .
. . 1 . . i
!, 1897. 8. XX. 236.
U predgovoru se kae, da je sabira sabrao ovu grau putujui
pjeice po ugarskoj Rusiji god. 18951896. Grau e podijeliti u
dvoje: u prvom su dijelu legende (str. 1124) i novele" (str. 127
234), a u drugom e biti , , i
". Drugomu e se svesku dodati dodatak paralela, kazalo i
rjenii. U predgovoru se kae meu ostalim, da je sabira opazio tri
glavna narjeja ruska u ugarskoj Rusiji: u jednom se promijenilo sta-
rorusko o u i, (niii 1), u drugom u (sabira to oznauje sa ,
ali kae, da se izgovara kao nem. : (nun, ), u treem u u (,
.); prvo se od ovih narjeja dotie Galicije i Bukovine, tree se
dotie Magara i Rum una, a drugo je meu ovima. Potanih granica
sabira ne zna.
Sto ovoj zbirci podaje veliku vrijednost za nauku, to su dodane
paralele priopene u noj grae, i to ne samo paralele slovjenskih, nego
i drugih evropskih naroda, pae i paralele iz apokrifa, Gesta Roma-
norum, Tisu i jedne noi itd. Od zbiraka naih pripovijedaka podane
su paralele iz K r a u s s o v e zbirke: Sag. u. Mrch. d. Sdsl. I. II., a
za vrijeme tiskana upotrebio je jo V u k o v e i V r e v i e v e pripo
vijetke, no paralele e se iz ovih zbiraka podati veim dijelom u II.
svesku. U svem je podano paralela iz ezdeset i est djela i zbiraka !
K tomu je dodano jo, tko je pripovijetku nauno obradio! Neke je
paralele dodao r. Ivan F r a n k o .
Ovo je, to mi znamo, u novije vrijeme, jedna od najbolih i naj
bogatijih zbiraka slovjenskih nar. pripovijedaka.
Zeitschrift des Vereines fr Volkskunde. Neue Folge der
Zeitschrift fr Vlkerpsychologie und Sprachwissenschaft, begrndet
von M. Lazarus und H. Steinthal. Im Auftrage des Vereines he
rausgegeben von Karl Weinhold. VII. (14). Berlin, 1897, lex. 466.
Mnogi lanci u ovom izdanu, to se u kazalu zovu r a s p r a v a m a ,
nijesu nego graa. Tako ima grae i u Sitnim prilozima" (Kleine
Mittheilungen). U ovom je godinaku govora o svadbi, narodnom
lijeenu, vjeticama, obiajima uope, o boinim obiajima, djejim
igrama, pripovijetkama it. iz raznih krajeva. Meu r a s p r a v a m a
506 DR. A. RADI,

nalazimo: Ognita i pei u selakim kuama etnografskoga sela na

milenijskoj budimpetanskoj izlobi" (I. B. Blinker). Price i vjero-
vana o zvonu" (P. Sartori, ovea rasprava s ovim odjelima: I. Zvono
k a o s i m b o l z r a n i h p o j a v a . 1. Zvono u vodi. 2. Zvona izvaena
iz voe. 3. Zvono u zemli, u gori, u umi. 4. Zato su zvona pro
pala. 5. Svine izrovale zvono. 6. Ubilo egrta (koji je sam htio lijevati
zvono). 7. Razbojnici zvone. 8. Zvono i blago. 9. Zvono i dusi. 10.
Mjesto zvona druge stvari u prii. II. Z v o n o b r a n i od z l i h
d u h o v a . 1. Buka tjera duhove. 2. Zvonene tjera duhove. 3. Od zvo-
nena raste trava. 4. Zvonene na buru. 5. Zvono pomae zabludjelu. 6.
Zvono i dua. 7. Zvono zove botvo). Stare liemake graevine"
(Osw. Z i n g e r l e v. S u m m e r s b e r g ) . Novija svjedoanstva za stare
nemake obiaje" (R. M. M e y e r ; meu ostalim tumai mjesto iz Tac.:
Germ., c. 15: mira diversitate cum iidem homines sic ament inertiam
et oderint quietem", a za potvrdu spomine engleske lovce, koji sedam
mjeseci love lisice, a onda kao omlitave sve dok se opet lov ne pone;
spomine i bacane kamena; na koncu, kako su Nemice jo u 17. stol.
nosile na vratu buh olovku" od kake krpe ili krzna, a to spomine
i franc, pjesnik Verlaine). Od sitnijih priloga spominemo prinose o tom,
kako neke obiteli mogu lijeiti bolesti. K. M a u r e r pripovijeda (str.
100), a je barun van Heemstra god. 1862. nauio od jednoga sejaka
lijeene zuboboje: trebalo mu u listu samo poslati ime i prezime bole
snikovo, pa dan i godinu roena; on bi samo napisano pregledao i
zuboboje nema. Fragt man, wie das zugehe? Ja wie geht es?"
L. W e i n h o l d priopuje (str. 212) iz stare kiiige: Schimpf und
Ernst" von Johannes P a u l i (Strassbg, 1522), da: die alten Heeren
von Oesterreich sein von denen von Habszburg her kumen, die haben
ein Gnad von got gehebt", pa su znali lijeiti guu (Kropf).
Niederlausitzer Mittheilungen Zeitschrift der Niederlausitzer
Gesellschaft fr Anthropologie und Alterthumskunde. IV. 1 4 (u
jednom svesku) 1895, 5 6 (1 ' sv.), 7 8 (1 sv.) 1896. Guben.
8. 492.
U ovom izdanu ima zanimjivih starina slovjenskih, ^ donosi i narodo-
znanstvenu grau. Lijepo kae u tom izdanu (IV. 150) neki g. Otto
T s c h i r c h , da je ovome izdanu prije svega zadaa, a oivi udna
kultura domae davnine. A t u k u l t u r u (t. j . u Luici) sve do
a n a n e g a d a n a skupa gradi Nemstvo i Slovjenstvo. Pa izdavai
i nijesu od poetka zaborav|ali na priana, bajke i obiaje, to otvaraju
vidik u duevni ivot v e n s k o g a n a r o d a , k o j i j e j o p r i j e
t r i s t o j e a n a p u n a o g o t o v o s v a s e l a done Luice, pa je tek
poslije reformacije poradi jae germanizacije spao na petinu i mane
od itavoga naroda u Luici."
Isti ovaj g. T s c h i r c h priopuje g. 1615. tampanu (str. 150
167) istragu o nekom slovjenskom sejaku proroku. U istranom
izvjetaju (nemaki sastavjenu) kae se meu ostalim, da je taj selak
putem glasno den gesang: Ich danke dir, lieber Herr, w e n d i s c h
gesungen".
 VJESNIK: KNIEVNE NOVOSTI. 507

Dr. E. S i e h e tumai (212220) neka slovjenska imena mjesta u

kotaru Calau. Pisac sam priznaje, da zna vrlo malo venski";
pomagala su mu dva roena Vena. Imena su slabo, ili nikako pro
tumaena.
K. G a n d e r priopuje neto iz luikoga narodnoga lijeena (292
307; n e m a k a bajana u stihovima). Ostali su lanci ili neznatniji,
ili se ne tiu narodoznanstva. Priopuju se i imena niva, livada itd.:
sve je to u veini jo slovjensko: Preseka, Dubine itd.
Melusine. Recue de Mythologie, litterature populaire, traditions
et usages. Fonde par H. G a i d o z & E. R o l l a n d , 18771887.
Dirige par Henri G a i d o z . Tome VIII. (18961897). Nro. 112
Paris, in 4. 287. (I: 1878, II: 18845, III: 18867 itd.; cijena
s a d a I: 60 frcs, IIIV: po 25 frcs, VVII: po 12 frcs 50 cts.)
Ovaj VIII. tom. sadraje: Busi i demoni po Monsardu (F. Per-
d r i z e t ) . Ne bi ovjek mislio, veli pisac, da bi folklorista imao to da
prekapa po djelima prvaka humanistikih pjesnika. Pisac toga ni ne
e initi, ve e samo istraiti neto potane negov Hymne des Demons".
Ronsard se nije u tom himnu sluio samo djelom Mihajela P s e l l o s a
Tlspl svspysioc? Sawv.ovcov (ed. princ. 1615), po svoj prilici u lat. pri
jevodu Marsilija Ficina (1497 i 1552), pa Apuleja i sv. Augustina, nego
ima pojedinosti, koje nijesu iz ovih pisaca, ve iz ive narodne tradi
cije. Pisac to daje dokazuje, a mi ga ne moemo pratiti. Moda e
naemu Zborniku" posluiti srea, a tko malo blie pogleda bujnu de-
monologiju naih humanista. Ako se Ronsard nije drao samo grko-
rimske i kranske demonologije, zar se moe napreac kazati, a su
sve one tolike vile, satiri itd. pusta kopija?!
Zli bogata [Le mauvais riche]. (E. R o l l a n d ) . Priopuje 9 stiho-
vanih versija; kako Bog (Isus i koji svetac) moli milostinu, b o g a t a
mu je ne a, velei, a e radije dati psu, koji mu donosi zeca; s i r o t a
daje milostinu. Poslije smrti ne puste bogataa u nebo, a sirotu puste.
George D o n c i e u x napisao je o toj vjerskoj tualei" studijicu (str
74): nije starija od XVII. v., ali je naivna, poetina, prema biblijskoj
(Lue. XVII) milija, poetinija.
Nezahvalno dijete (Gaston de L e p i n a y ) . Narodne pjesme iz
Done (Basse-) Bretagne (E. E r n a u l t ; u vie brojeva). Zec u
mitologiji (E. L e f e b u r e ; nastavak). Radi se o tom: znai li egi
patsko ime Unnefer, koje se daje Osirisu, dobro bie", ili dobar
zec", t. j . sunce". Sveti Ilija (H. G a i d o z ) . Pisac istrauje
legende i pripovijetke o tom svecu, bilei crkve i priopuje slike toga
sveca i to iz svih zemaja. Vee sniene na pravu vrijednost
(H. G.). Pisac cituje zavretak kritike Sylvaina L e v i j a (Revue Cri
tique", 2 mars 1896) o djelu 0 1 e n b e r g o v u : Die Religion des
Veda. Tu se kae, da je vjera Rg-Vee pod rukama sveenika pro
mijenila oblik, no nije promijenila naravi; ona j e n a s l i j e d i l a ba
t i n u n e k o g a p r e a n e g a r u t v a i p o p r i m i l a i z vul
g a r n o g a v j e r o v a n a o b i a j a , o b r e d a , ina, kojih (sveenici)
ne znadu protumaiti: a se shvati nihova narav, t r e b a p i t a t i
o s t a l o o v j e a n s t v o , koje je sauvalo ili potpuniju uspomenu ana-
508 DR. A.. RADI,

lognoga stadija, ili jo u liem stoji. I t a k o a n t r o p o l o g i j a u l a z i

u o k v i r v e d s k i h s t u d i j a . Ohrenute naopako noge, ili holena
(H. Gr.). Ovo je zanimlivo. H. G a i d o z tumai pomou narodnih pri
povijedaka o e p a v o m vragu epitet Erinnyja ;: koji ima
noge naopako okrenute" (peta naprijed, prsti natrag), lat. planus
aversis", franc.: qui a les pieds rebours", pa je ustvrdio, da je taj
epitet trag toga vjorovana i u Grka. Helenisti se razlutie: ne dadu,
da se grka i rimska starina tumai pomagalima izvan nihova kruga
studija, jer im se nikako ne da vjerovati, da su i Grci nekada bili
d i v ja ci. Pisac ovdje za potvrdu svoga mislena priopuje sliku s jedne
grke amforike posude, gdje na konu sjedi ekide naopako okrenutih
nogu, pa s obadvjema nogama na jednu stranu kao ensko! A
potvruje to opet i jednom irskom pripovijetkom, u kojoj prosac ne e
uzeti djevojke, jer ima noge naopako okrenute, a ona odlui, da e
mu se Juto o s v e t i t i .
Formula hod pletena (P.-F. P e r d r i z e t ) . To je f r a n c u s k o
p r e l o , vrlo slino onomu, to je opisano u naem ZbomiJcu" II.,
str. 384: Oj, prijo itd. Ne spominu se, istina, k o z a , ali se (meu
ostalim stvarima, ivotinama i ludima) spomine k o u t a (biche) i broji
se kao i u nas, ali samo do sedamnaest.
Ima jo zanimlivih lanaka i bileaka, ali to e nam goli naslovi,
kad nemamo za sada prostora! Ovo smo malo spomenuli samo zato,
da se vidi, kako se folklore obrauje Francuza. Ovo je pravi, isti
folklor u velikom stilu, da tako reemo, esto s velikim uenakim
aparatom i erudicijom, a uza sve to zanimjiv kao francuska kniga!
Bulletins de Societe d' anthropologic de Paris. Tome huitieme
(VIII., IVe serie). 1. Paris. 1897. in 8. LX. 80. (Publication bi-
mestrielle).
Ovi izvjetaji izlaze u est sveia na godinu (10 frcs). P r v a se
rija, ima est svezaka (18591865). Za ovih 6 svez. ima posebno
kazalo (Dureau) od 174 str. (1 frc). D r u g a serija ima 12 svez.
(186677), a stoji 120 fres. T r e a ser. ima takoer 12 svezaka
(18771889). Drutvo izdaje jo i Memoires (tri serije do sada).
Meu ostalim publikacijama izdalo je i Questionnaire d'ethnographie
et sociologie.
^ Od lanaka, koji bi nas mogli zanimati, spominemo iz ovoga sveia:
ovjek s repom ( Z a b o r o w s k i ) . Pisac je mislio, da je legenda o
o v j e k u s r e p o m ve mrtva, kad je eto ponovi ozbilan uenak
(Enjoy, izuavalac anamitskih zakona) g. 1890: da ga je v i d i o n a
s v o j e oi (L'Anthropologie, 1896, p. 531). Ve je Marco Polo onio
vijest o repatom ovjeku iz Sumatre. No sve je ovo, dokazuje pisac,
krho opaane: ovjek je s repom anatomska i fisijoloka nemogunost;
to je dokazala sekcija embryjona. Mogue je samo, da pet ili est
pakraleaka (fausses vertebres) coccyxa bude krae, ili uje, pa smeta.
Slino je neto morao vidjeti i Enjoy: neobinu malformaciju1.
1
Na narod vrsto vjeruje, da ima j.udi s repom, posebice se dri, da ima
Turaka s repom. Za austro-turskoga rata (1878) openito se u mom rodnom
 VJESNIK : KNIEVNE NOVOSTI. 509

Pravo udovica u Evropi i Kini (Paul d ' E n j o y ) . Pokazuje, kako je

kineski zakon o udovicama boli i pravedniji od francuskoga: bilo bi
samo eleti, da se kineski zakon o udovicama u ime enskih prava
pure et simple proglasi u Francuskoj!
The Folklorist. Journal of the Chicago Folk-lore Society. Vol. I. 1.
(July 1892), 2.3. (July 1893), 4. (October 1893). Chicago. 111. in
8. 260.
Iz uvoda u prvom broju oznajemo, da je to drutvo osnovano u
prosincu 1891. s cijelu, da sabire, uva, izuava i objelodanuje tra
dicionalnu knievnost osobito ovoga kraja, zapadno od Alleghenija"
(alleghenijskoga gorja). Ovo je druga publikacija drutva. Prva je bila
(ne raunaju drutvenih pravila) Rukovo", to ga je za drutvo
priredio negov tajnik. Drutvo je osnovano, da bodri sabirae ovake
grae, vrlo znatne za povjest ovjeanstva i rjeavane ivotnih problema.
Drutvo ima dopisnika po svem svijetu.
U prvom se broju tumai i peat drutva otisnut na omotu, jer su
mnogi pitali, otkuda je i to je. Slika predouje Indijanca, kako poziva
plemena na slavu mitskoga junaka Dsilyi Neyani, a oko slike je napis:
Otkuda te legende i tradicije?"
U ovom prvom svesku ima prinosa iz mehikanske folklore (konsul
A m e opisuje meu ostalim, kako je doivio meu Mehikancima
p o m r i n u mjeseca, kako su uasno vikali, ene se bacale na zemlu,
trgale sa sebe odijelo itd.), iz Negro-lore", korejske i japanske folk
lore i dr. prinosa osobito meu Miscellaneama.
Sva ova narodomanstvena, antropologijska i arheologijska izdana
(osim Srpskoga Etnografskoga Zbornika" i Wiste", koje akade
mija od prije dobiva) dobiva Zbornik" u zamjenu. Osim ovih dobiva
Zbornik" u zamjenu jote Prhistorische Bltter", herausgegeben
von Dr. Jul. N a u e , Mnchen (poevi od IX. godita: 1897). The
Chicago-Folk-lore Society" poslalo nam je jo kniicu International
Folk-lore Association" (Chicago, Juno, 1896, in 8 bez paginacije)
s folklorskim (preteno amerikanskim) sadrajem, ali se iz ne ne vidi,
je li poetak, je li nastavak ili je kniga za se.

kraju govorilo, da e Filipovi tek onda morati bjeati iz Bosne, kad sultan
pozove Turke s repom. Ouo sam, kako su Judi razgovarali o tom, da ti
Turci omataju oko sebe svoj rep, koji je kao konski. A. B.
 Od. ULredLni^tva..
Na Zbornik".
Ureene Zbornika". Jugoslavenska akademija najavila je u pred
govoru k I. sv.. Zbornika" promjenu urednitva. utila se osobito
potreba, da urednik bude u sjeditu akademije.
Zbornik e imati tri glavna dijela: Rasprave, Grau i Vjesnik.
U dijelu Rasprava priopivat e se: 1) po jedna ovea i z v o r n a
rasprava iz narodoznanstv hrvatskoga i najblie Hrvatima june brae;
2) sitniji z n a n s t v e n i prilozi i bijeke iz d o m a e g a narodo
znanstv ; 3) bileke iz s t r a n o g a narodoznanstv; 4) pitana o naro-
oznanstvenoj grai (gl. str. 13, nota 2).
U dijelu Grae priopivat e se: 1) po jedna p o t p u n a slika o
ivotu narodnom itavoga jednoga kraja; 2) sitniji prinosi grai; 3)
narodne starine, t. j . vijesti o ivotu narodnom iz kn i ga, pa bijeke
o starim s p o m e n i c i m a narodnoga ivota i rada (starinsko odijelo,
orue i t. d.). Graa e se po mogunosti razjanivati s l i k a m a .
Vjesnik e se udeavati prema potrebi. Glavna mu je zadaa: 1)
da izvjeuje o narodoznanstvenoj knievnosti domaoj i stranoj : 2) da
bude vjesnik meu urednitvom i opinstvom, osobito meu urednitvom
i suradnicima Zbornika".
Od sada e Zbornik" izlaziti d v a puta na godinu.
I sv. Zbornika". Perijodika tampa domaa pokazala je prilino
malo zanimana za ovo novo akademijsko izdane. Osobito se je vie
oekivalo od beletristikih izdana, kojima bi bila zadaa, da ir6 za-
nimane i razumijevane za ovu stvar meu ire slojeve naroda donosei
sitnije shvatjivije lanie o toj stvari i priopujui zanimliviju grau
iz Zbornika" u zgodnoj obradbi. Nadamo se, da e i u tom biti u
budue boje.
(G. M. Medicu.) G. Mojo M e d i (Nar. Nov." 1897 br. 58) pitao
je saanega urednika Zbornika", ne shvaa li ga moda krivo, to
je u I. sv. Zb." napisao, da smo mi Hrvati sa svojim Zbornikom"
za narodni ivot zadni, jer su za nama samo naa najblia braa Srbi
i Slovenci. To me pita u namjeri, da se svakomu prizna, to je dobra
uradio. Ako je mene gosp. M e d i tako shvatio, da ja nijesam htio
priznati nekome, to je dobra uradio, a to tim, po svoj prilici, to
ondje nijesam spomenuo Srpskoga Etnografskoga Zbornika",
onda me je doista krivo shvatio. Ja Srp. . Zb." nijesam s toga
spomenuo, to sam ondje govorio samo o narodoznanstvenim a s o p i
s i m a , a taj zbornik nije onaki asopis, kaki su oni, to sam ih ondje
spominao. Bez obzira na to, to srpski zbornik izlazi u neodreenim
 VJESNIK: OD UREDNITVA. bih
razmacima vremena, pa na to, to se ne osvre na savremenu kniev-
nost narodoznanstvenu, to ne ide s vremenom: taj zbornik nije, do
sada barem, donio ni trunka n o v e g r a e , ve je u prvoj knizi pre-
tampao s t a r u , poznatu kiiigu, a to je u drugoj knizi, to smo kazali
na drugome mjestu. Da me opet tko krivo ne shvati, istiem, da samo
obijeen i izazvan istiem ove i n e n i c e ; inae je daleko od mene
misao, da kr. srp. a k a d e m i j i isto prigovaram.
Tu su sad", veli g. Medi, dva zbornika, samo s razliitim cije
vima". Nas to ne smeta, to su dva, a i ne bismo rekli, da su cilevi
razliiti. Ne smeta nas s toga, to z n a m o p o u z d a n o , da nije sabrana
ni desetina onoga, to treba da se sabere, pa se u tom ne slaemo
s g. M e d i c e m , koji kae, da bi bilo malo prinovaka mnogoj grai",
kad bi se sabralo sve, pa i ono, to su tuinci pokupili. Ni s tim se
ne slaemo, da su ti stariji prilozi tek zavrijedili, da se saberu u
jednu cjelinu". Bez obzira na to, to svi stariji prilozi nijesu pouzdani
i kako treba pobileeni, ti stariji prilozi nijesu ni desetina svega,
to nam treba znati o narodnom ivotu. 0 tom se ja uvjeravam dano
mice dobivajui, meni barem, posve nepoznatu grau.
(G. Dru. 6. Zibrtu.) Obznanujui I. sv. naega Zb." (GesJcy Lid",
VI. 403405) kazao je g. Dr. . Z i b r t " , urednik . L." (uz lijepo
priznane i pohvalu Zbornika" i mojih referata) govorei o mojim refe
ratima i biblijografiji mnogo toga na k r i v u , moju adresu. Ja s prija-
telskim nama ekim kolegom ne u polemizovati, jer velik dio onoga,
protiv esa se on tamo bori, nije moje mijene. Ja sam naroito kazao
(Zb." I. str. 319, nota), da nakladnik i redakcija C. L." najbole
znadu, kako im je najzgodnije. to sam govorio o d v a urednika, tomu
je krivo to, to do onda zbila nijesam u V. godinaku C. L." opazio
sitne bi|eice, da je dr. L. Niederle ostavio redakciju, a o V. i VI. sv.
nijesam ni izvjeivao, nijesam dakle n e p r e s t a n o govorio o dva
urednika. Pravo ima g. dr. Z i b r t , to mi prigovara, da je to trebalo
barem spomenuti, a zato toga nijesam uinio, to sam ve rekao. Milo
mi je u ostalom, a to spominem i na drugome mjestu, to je . L."
pridrao u programu samo narodoznanstvo.
Osnova za sa birane i prouavane grae o narodnom ivota.
Posebne su neprilike krive, da za izraivane ove Osnove" nijesam
imao vie od est nedjela vremena. To se neka uzme u obzir kod ne-
zina prosuivana.
Ova je Osnova" tampana u posebnoj knizi ve svretkom lipna
1897. u 2000 komada, od kojih je preko 600 odmah razaslano po na
rodu (ponajvie lanovima Matice Hrvatske" i Drutva sv. Jerolima"),
a preko 400 rasposlano je na molbe u sve hrvatske zemle, a i u Crnu
Goru, Srbiju i Ugarsku.
Domaa je tampa pojavu Osnove" s malim izuzecima dosta mlako
primila, a trebalo je iremu opinstvu i u vie navrata razloiti, o em
se radi. I tu su beletristiki listovi zaostali za dnevnicima i politikim
listovima uope. Jedva smo to vie u nima itali do gologa poziva
akademijina, koji su, koliko znamo, donijeli svi listovi, koje je akade
mija za to umolila i Osnovu" im poslala. Koliko sam poslije mogao
512 VJESNIK: OD UREDNITVA.

doznati (za vrijeme razaijana bio sam na putu), vie je o toj stvari
pisao dnevnik Obzor", pa pokrajinski list Posavska Hrvatska", a
osobito Crvena Hrvatska". I u drugima sam naao po koju rije
(Napredak", Smotra Dalmatinska", Nastavni Vjesnik".).
Meu drugima, na koje se nemam kada osvrtati, zadio se za
Osnovu" u Kat. Listu" (1897, br. 36) i gosp. J. T o m a c . alim,
to je g. J. Tomac jedini od sveenstva progovorio o Osnovi". Ja
sam bio spreman dati g. Tomcu svako razjanene (K. L." br. 37),
ali sam se uvjerio, da nemu nije do stvari (K. L." br. 39) ni do
istine, pa sam ostao u miru. Najvie me je odbilo zauivaiie istine i
o i t o iskrivlivane mojih rijei. Komu je do istine, tomu sam spreman
svaki as odgovoriti i dati se pouiti prema onoj: errare humanum.
Otok. Vei dio grae pod ovim naslovom tampane u ovom svesku
Zb." napisao je g. J. L o v r e t i , nadarbenik i upravitel biskupske
tiskare u akovu. Poznate su u naoj knievnosti i negove pripovijetke
iz narodnoga ivota. Graa nije bila napisana po Osnovi" (koje jo
nije ni bilo), ve je poslije ovako poredana i popunena. Kad g. Lovreti
nije vie mogao popunati grae prema Osnovi", obratio sam se na
g. Bartola J u r i c a , uitela u Kom|atineima, roena Privlaanina.
No ni ovako popunena graa nije potpuna. U ovom je svesku tam
pano prvih osam razdjela po Osnovi" osim razdjela o i Pravu.
0 jeziku e biti sada ovdje govor, a Pravo e doi u dojdui svezak;
ovaj put je isputeno s toga, to su slike za Obiaje bile gotove, a u
Pravu nema slika. Nepotpunosti i nejasnoce popunit e se i razjasniti
u dojduim svescima.
Na koncu mjeseca srpna poao sam u Otok i Komlatince, jedno zato,
da sam sve vidim, a drugo zato, da pribavim fotografske slike. Koliko
me je zanijelo opisivane g. Lovretia, toliko je sve ono, to sam vidio
i uo, prevrilo svako moje oekivane. Ne u sad ovdje da opisujem
svoj boravak i uitak u Otoku i Komlatincima (alim, to me nije
bilo u bogatoj Privlai). 1 Nije glavno odijelo i dukati, ne! Ona milina
u kretnama (n. pr. u Kralicama!), ono igraiie i pjevane, pa ona du
hovitost, s kojom su nam u tren i iznenada smilale pjesmice : to pre-
vruje sve, to bismo mi, koji svoga naroda ne poznamo, mogli od
nega oekivati. Kratki mi je moj boravak u Otoku otvorio u kojeem
druge vidike, i ako sam sam roen na selu.
Dunost mi je jo, da se i ovdje zahvalim svima, koji su mi u poslu
pomagali. Prva velika hvala na onoj velikoj lubavi, prijatelstvu, sprem
nosti, gostolublu, pa na onoj vjetini, trudu i pomoi ide gospoju
e n u L o v r e t i a , majku g. J. L o v r e t i a , pa negova oca, gosp.
Ant. L o v r e t i a , uite|a u Otoku: bez riih bih ja bio malo, ili nita
uradio. Velika hvala pre. g. Karlu pl. S t r u c i u, zao. kanoniku i
upniku u Komletincima. Onake lubaznosti i spremnosti, onake oinske
nene brige i lubavi za svoj narod, pa odanosti i tovana negovih
upjana spram nega: svega toga ujedno nijesam nikada i nigdje vidio,
1
Spominem ovdje, to je izostavjeno u tekstu Otoka: Otok ima 3.475,
Komjatinci 2.016, a Privlaka 1.901 duu. (1890. god.).
 VJESNIK: OD UREDNITVA. 513

pa toga me u ni tako brzo zaboraviti, estitom gazdi M i k o v e kue

u Otoku, negovina saaaama i reduama takoer budi kazana moja velika
hvala! Marici B o i n a f c o v o j (prije B r n a t o v i e v o j), Pavi Suba-
i u , pa svima djevojkama i snaama takoer hvala! Hvala takoer
gg. naelnicima R a n a b a u e r u u Otoku i L o v r i u u Komletincima
na slubi, to su mi uinili!
CrVr U Otoku i oko nega. Kako Otok nije pisan po Osnovi",
nije ni govor u opisu do jedne rijei onako ist, kako narod govori.
Sto se je moglo, popravilo se za vrijeme tampana, pa je tako govor
u opisu Otoka izaao toliko nalik na pravi narodni govor, da su Kom-
Jetinanke, osobito cure (kad im je g. Juri itao korekturne arke) rekle
ovako: Boe, prosti! Tako se kod nas, ili u Otoku, ili u Privlaki go
vori". No ja sam htio, da ne bude nijedne rijei, koje narod ne govori.
Zato su gg. Lovreti i Juric jo jednom pregledavali sve od poetka,
no nihove e se bijeke (u svem se ne slau) objelodaniti, kad se itav
Otok dotampa.
Da se italac ne smuti, moram ipak ovdje spomenuti najznatnije
stvari.
1) I g . L o v r e t i , i g. J u r i c slono tvre, da se u nihovu kraju
ne izgovara c, ve 6. Broani im se rugaju: ia! Ja u tampanu nijesam
na to pazio, pa sam n. pr. inou ovako tampao protiv estokoga pro
testa g. Lovretiea.
2) Za i se nijesam mogao pogoditi s g. Lovretiem. G. je L.
htio, da razlikujem , , (roen, ", digerice). Ja ne razumijem,
kakva je razlika meu g i d. Dok smo se nekako nagodili, bili su
ve neki arci tampani, pa je ostalo uric, a drugdje stoji urgic
i si. Ne znajui, koji je pravi izgovor, ostavjam sve to ovako, -dok ne
bude sve tampano.
3) togod je i ovako i onako (doli dole, jilo jelo, pridni
preni, rese rie i r.; dale: krua kruva, ruo ruvo i dr.;
dale: di gdi, ela pela; divji div\i; doe ojde i sve
sloene s ii; pusati putati; ovce ovje, druhe drukije;
metnuti metniti i si.; pa ptc.: okrenut okrenit i si.; daje
inf.: priseliti priselit i si.; etir etiri; pa vise vis je
visokije i si.; je j u ; 3. pl.: pivaju pivau i si.; mikaje gvo-
zdehaju i si.; ograen ogradit), govori se jedno i drugo. Ipak
e n e govore s a m o : doli (J.), vie se govori pridni (J.); g. J. uje
samo: kruva, ruvo (L.: oboje); divli, doe samo u Privlaki (J.); ene
govore samo: puati i si.; i g. J. i g. L. ispravlaju metnut(i) u :
metnit(i), okrenut u okrenit, pa ipak je g. J. i dale pisao u mj. i;
priselit mj. priseliti ispravla g. L., a g. J. naroito upitan potvruje
oboje; pivau se govori mane od pivaju (L.); mikaje i gvosdenaju
jednako (J.); ne otranen", nego otranit (L.), a g. J. upitan odgovara,
da se govori ograen i ogradit. Nikako valda" (-1-), ve valda^ ne
Kom-etinei", ve Komletinci (-le-) ili Komlatinci (L.).
4) Gen. pl.: cigani (kod cigani), Jankovci (iz Novi Jankovci);
dale loc. pl.: u svatova, po lea, u nai krajeva, u Bonaka, na
prsa i si. zajameni su oblici, koje sam i sm uo. Gr. Juri pie, da
ZBORNIK ZA NAB. IVOT II. 34
 514 VJESNIK: OD UREDNITVA.

se govori i: po leo (-0), najajo (-0). Uz ove oblike uju se i drugi:

v
po leima, u selima, i to j e d n a k o : na Jcona i na Jconma, no nikad:
na konima. Ne: naim krajevima" ve naima, itd.

Nai suradnici.
Sve one, kojima je poslana Osnova", molimo, da nam jave,
hoe li moi togod uraditi za Zbornih". Tko misli, da ne e moi
nita uraditi, neka Osnovu" ili vrati (jer se javlaju novi suradnici, a
Osnove" ima jo malo komada), ili je neka dadu kome drugome, tko
e se moi baviti ovim poslom, a uredniku Zbornika neka jave, kome
su je dali.
Prinosa, koji nijesu pisani po Osnovi", ne emo primati. Oso
bito nam neka nitko ne ale prinosa, koji nijesu pisani istim go
vorom onoga kraja, otkuda je graa. Nijedan glas, nijedna rije
ne smije biti drugaija, nego to se govori u onom kraju, ili selu, ot
kuda je graa. Ponavlamo: nijedne rijeci ne smije biti u opisu, koje
narod u onom kraju ne govori. Tako ne smije u opisu biti rijei:
horizontalno, materijalno, metal, a k o ih n a r o d ne g o v o r i , pa
skovanih knievnih rijei: odnosni, dotino, ukus itd. Sve se to moe
i mora kazati narodnim nainom, pa makar kako. Naprotiv se tue
rijei, k o j e n a r o d g o v o r i (tancati, farba i dr.), moraju zapisivati,
a ne smiju se mjesto nih pisati druge, pa bile i narodne hrvatske.
Jednako ne emo primati prinosa sabranih po Lici i Krbavi", po
Herceg-Bosni" i s drugim ovako openitim oznakama. Takova graa
nije pouzdana, jer se ne da kontrolirati.
U pisanu (pravopisu) neka se sabirai ne dre nijednoga knievnoga
pravopisa, ve neka piu, kako uju. Samo ih molimo, da se slue pro
stijim znakovima za glasove, jer je to esto vrlo potrebno. Tako je
potrebno, da se razlikuje (kajkavski): sadje i sade, jer sadje raste u
slivaru" ili trnacu, a scfe su u dimnaku; treba znati, govori li se
grozdje ili groMe itd. S toga se neka svatko dri pisana u Osnovi".
Sabirae iz i n t e l i g e n c i j e (sveenike, uitele i dr.) upozorujemo,
da ne piu nita iz s v o j e glave. T o g a n a m za Z b o r n i k " ni
k a k o ne t r e b a . Samo pravi sejak, koji nije s gospodom ivio i knig
itao, taj moe pisati iz glave, no i on treba da pita i druge, osobito
starije Jude. Svi drugi sabirai neka bilee po rijeima selak i seja-
kin, koliko je mogue, rije po rije.
Napokon molimo sabirae, da piu opirnije, potpunije. togod 0
j e d n o j stvari ili pitanu uju od s e l a ' k a , neka sve piu: nikad nee
biti previe.
Do sada se prijavilo do 300 (tri sta) suradnika iz svih krajeva, gdje
ivi narod hrvatski, a i iz dosta srpskih i slovenskih krajeva. Najvie
je suradnika iz Dalmacije i Istre, pa Bosne, a najmfanje iz Jza-
greb'ake i v a r a d i n s k e upanije.
Od ovih je suradnika nih^preko 40 (etrdeset) poslalo svoje radove
potpuno, ili samo dijelove.
Starine. *Nitko nam nije do sada poslao nijednoga prinosa 0 na
rodnim starinama. Molimo s toga gg. profesore hrvatskoga jezika, pa
 VJESNIK: OD UREDNITVA. 515

sluae slavistike, da se late ovoga posla. Najprije bi trebalo pomno

pregledati Kukulevieva Acta croatica", pa Mikloieva: Monumenta
serbica"; zatim p r o p o v j e d i tampane i rukopisne, koliko tko do nih
moe doi. U o k r u z n i c a m a d u h o v n i h v l a s t i , pa u s t a r i m
z a k o n i m a ima mnogo vijesti o narodnom ivotu; molimo sve one,
kojima ovaki spomenici dolaze u ruke, da pripaze na to, pa to nau,
da nam poahi.
Rasprave. Kakih nam treba rasprava, to se vidi iz naih referata
u ovom i u I. svesku. Upozorujemo samo suradnike, da ne piu rasprava
na osnovu s v o j e r u k o p i s n e grae. Naprotiv e nam tumaena
j e d n e samo pojave, pa i ne bila u tampi poznata, dobro doi meu
Sitnije priloge i Bileke. Ovamo bi spadale i sitnije paralele meu
narodnim i knievnim motivima (svih knievnosti), ili meu naim i
tuim narodnim motivima.
Kako se u nas odmah iza preporoda poelo u b e l e t r i s t i c i crtane
naroda i negova ivota, bila bi o tom studija, a i vie nih, vrlo po
trebna i korisna.
I ako nema velikoga straha, da e se i vie radnika polakomiti za
jednom stvarju, ipak bi se to moglo dogoditi. 8 toga molimo svakoga,
tko se lati vee radne, da to javi uredniku Zbornika", pa da on
obavijesti drugoga, koji bi se moda takoer i s t e stvari latio.
Urednik Zbornika" sastavja narodoznanstvenu biblijografijuhrvatsku,
srpsku i slovensku. Kako ima narodoznanstvenih priloga posvuda raste
penih, molim svakoga, tko bi htio kod toga posla sudjelovati (pregledati
koji asopis, dnevnik, koledare it.), a mi to javi, pa da se s nim do
govorim.
Napokon molim poznavaoce stranih jezika, koji se zanimaju za na-
rodoznanstvo, da mi jave: ne bi li se tko htio latiti posla, pa sastavjati
kratke izvatke studija iz slovjenskoga i tuega narodoznanstva.
. g. Karlo pl. Struci. Doznajem, da bijeku na str. 1912.
treba ispraviti. G. Strui (nasjenik Marijanoviev) nije neprijatej ni
zlata, ni svile na djevojkama, ali o b a d v o j e : i zlatom vezene kouje,
i svilene sukne ne moe dopustiti, jer je to velik troak; neka nose
ili jedno, ili drugo. Djevojke se otkrivaju u esnaestoj godini, a ne
od esnaest. I to ne brani, da idu otkrite, ali do esnaeste godine ne
dade v e l i k e pletenice, ni v e l i k i h oprava. No to n i j e s u dje
v o j k e , ve opetovni arke, f i t i l a e , c u r e t a k . Nema dakle govora
o r o b j u " , jer ni to nije z a p o v i j e d , ve eja pre. gospodina.
Tko pozna pre. g. K. pl. Struia, tomu je sve ovo samo po sebi
jasno.
Vl. gv Josip Lovreti, pisac krasnoga doista naega Otoka, moli,
da se zabijei, to je u Otoku napisao Pavo Subai (bez onoga, to
je preko str. 224, ako ima to, Ur.). Evo, stoje Pavino: str. 93 od
Priroda do Vrijeme 95; 100103 pjesma; 127: Kaara, Pecara,
Ambar; 128 dva prva retka; 1 4 1 ; 144152; 180: Vrbanac 181
do: e n s k o o d i l o ; 209224 (Pad).
/"

I
 V*

ZA

NARODNI IVOT I OBIAJE

JUNIH SLAVENA.
Izdaje Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagivbu.

: Ovaj e Zbornik izlazili od sada dva puta

godinu \u srpnu i sLjenu), svaki put s opsegom od kaj
mane 1.0 tampanih tabaka.
Cijena mu je bez.potarine: za itavu godinu 2 for.,
za p- godine 1 for., s potarinom 20 UOVC. Tie.
Prijave za pretplatu (najkasnije do konca, oujka
za prvu, a do konca rujna za drugu polovinu) i novci
alu se: Upravi Jugoslavenske akademije u Zagrebu.
. Prinosi za Zbornik<*y pisma, knige i 1. d. a[u se:
Uredniku akademijskoga Zbornika z narodni ivot
i obiaje" (Jugoslavenska akademija) u Zagrebu.
\\ rukopisi, poslani Uredniku Zbornika", postaju
svojina Jugoslavenske akademije: koja ih moe izdati iJi
eijele, ili samo dijelove od nih. a nagradi! e ih. kad ih
tampa, po 20 foh po tampanom.tabaku..ako.-nijesu prije'
otkupleni; no pisci uihovi ne mogu ih traiti natrag.