SRPS en 10080 (2008) - Betonski Celik, Opste

SRPSKI SRPS EN 10080
STANDARD Decembar 2008.

Identican sa EN 10080:2005
Betonski celik - Zavarivi betonski celik -

Opsti deo
Steelfor the reinforcementof concrete- Weldable reinforcing stee/-

General
I izdanje
Referentna oznaka
INSTITW1>11)A.S1iAND~RDIZi)!\'(JlJU,SRBIJE SRPS EN 10080:2008 (sr)
AUTORSKA PRA VA ZASTICENA
Autorska prava za srpske standarde i srodne dokurnente pripadaju lnstitutu za standardizaciju Srbije. Urnnozavanje, u
celini Hi delirnicno, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokurnenata, dozvoljeni su sarno uz saglasnost
lnstituta za standardizaciju Srbije.
~ ISS
Izdaje Institut za standardizaciju Srbije
INSTlTUT ZA STANDARDIZAClJU SRBIJE

11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105
Telefoni: (Oil) 35-41-260, 35-41-261

Telefaks: (Oil) 35-41-257
Prodaja: (Oil) 25-47-496
Informacionicentar: (Oil) 25-47-293
jus [((iJius.org.yu
prodaia@ius.org.vu
WW}y'j\!_~.,.Qf.g,y.lJ
@ISS SRPS EN 10080:2008
Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije resenjem br. 514/8-52-02/2008od
29. decembra 2008. godine.
Ovaj standard je identican sa evropskim standardom EN 10080:2005 i objavljen je uz dozvolu

Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-I050 Brussels.
CEN i njegove clanice u potpunosti zadrzavaju sva prava reprodukovanja i umnozavanja evropskih
standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nacin i oni se ne mogu umnozavati bez pisanog odobrenja
CEN-a Institutu za staudardizaciju Srbije.
This standard is identical with EN 10080:2005 and is reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36,
B-I050 Brussels.
All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to
CEN and its National Members, and'no reproduction may be undertaken without the expressed permission in
writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.
Nacionalni predgovor
Ovim standardom povlace se i zamenjuju sledeci standardi: SRPS U.Ml.091:1986, SRPSU.Ml.092:1987,
SRPS C.K6.020:1987i SRPSC.K6.120:1986.
Ovaj standard priprernila je Kornisija za standarde iz oblasti vrsta celika, pljosnatih celicnih proizvoda
:.
(limova) i profila, KS C 017.
Standard SRPS EN 10080 predstavlja prevod evropskog standarda EN 10080:2005 sa engleskog na srpski
j ezik.
Za potrebe ovog standarda izvrsene su sledece redakcijske izmene:
- dodate su nacionalne fusnote za dodatna objasnjenja;
- standard sadrzi informativni Prilog NA u kojem se daju karakteristike betonskog celika i informativni
Prilog NB u kojem se daje vrednovanje rezultata ispitivanja.
Veza srpskih dokumenata i citiranih evropskih dokumenata
SRPS EN 10020:2003, Dejinicija i klasifikacija vrsta celika (EN 10020:2000, IDT)

SRPS EN 10079:2003, Dejinicija proizvoda od celika (EN 10079: 1992, IDT)
SRPS EN ISO 377:2003, Celik i proizvodi od celika - Mesto za uzimanje uzoraka i pripremanje uzoraka i
epruvete za mehanicko ispitivanje (ISO 377: 1997, IDT)
Ostali evropski dokumenti na koje se ovaj standard normativno poziva nisu preuzeti kao identicni srpski
dokumenti.
EVROPSKISTANDARD EN 10080
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPEENNE
EUROPAISCHE NORM Maj 2005.
ICS 77.140.15; 77.140.60; 77.140.65 Zamenjuje ENV 10080:1995

Verzija na srpskom jeziku
Betonski celik - Zavarivi betonski celik - Opsti deo
Steel fof the reinforcement of Aciers pour Inrmature du bhon - Stahlfiir die Bewehrung von
concrete - Weldable Aciers soudablespour beton Beton - Schweif3geeigneter
reinforcing steel- General arme - Generalites Betonstahl - Allgemeines
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 21. aprila 2005. godine.
Clanice CEN-a obavezne su da se pridriavaju Intemih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi
pod kojima evropski standard, bez izmena, stice status nacionalnog standarda. AZurirani spiskovi i
bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata
ili od clanica CEN-a.
Ovaj evropski standard postoji u tri zvanicne verzije (na engleskom, francuskom i nemackomjeziku). Verzija
na nekom drugom jeziku, nastala prevodenjem na nacionalni jezik pod odgovornoscu clanice CEN-a i
prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanicna verzija.
Clanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Ceske Republike, Danske,
Estonije, Finske, Francuske, Grcke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipra, Letonije, Litvanije,
Luksemburga, Madarske, Malte, Nemacke, Norveske, Poljske, Portugala, Slovacke, Slovenije, Spanije,
Svajcarske, Svedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
CEN
Evropski komitet za standardizaciju

European Committee for Standardization
Comite Europeen de Normalisation
Europaisches Komitee rur Normung
Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-I050 Brussels

@2005 CEN Sva prava reprodukovanja i umnozavanjau bilo kom obliku i na bilo koji nacin zadrzavajuclanice CEN-a
u svim zemljama.
Rp.f oznaka EN 10080:2005 E
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Sadrzaj
Strana
..
Predgovor ... , 4
Predmet i podrucje primene 5
2 Normativne reference 5
3 Termini i definicije .. , ... ,.. 6
4 Simbo1i 10
5 Oznacavan j e 11
5.1 Sipka, kotur i proizvod dobijen odmotavanjem kotura 11
5.2 Zavarena mreza 11
5.3 Resetkasti nosaci 12
6 Proizvodnja ce1ika i proizvodni procesi 13
7 Propisane karakteristike 14
7.1 Zavarivost i hemijski sastav 14
7.2 Mehanicke ocobine 15
7.3 Mere, masa i to1erancije 16
7.4 Cvrstoca zavarenog spoja i konfiguracija povrsine 19
7.5 Provera propisanih karakteristika ,.. 21
8 Vrednovanje usag1asenosti 21
8.1 Fabricka kontro1a proizvodnje 21
8.2 Pocetno tipsko ispitivanje.. 24
8.3 Sta1ni nadzor nad fabrickom kontro1om proizvodnje i kontro1no ispitivanje 27
8.4 Vrednovanje, izvestavanje i preduzimanje mera 28
8.5 Ocenj ivanje dugorocnog nivoa kva1iteta 29
9 Metode ispitivanja ., 30
9.1 Sipke, koturovi i proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura 30
9.2 Zavarena mreza 30
10 Identifikacija proizvodaca i tehnicke k1ase 30

10.1 Sipka 30
10.2 Kotur , 32
10.3 Proizvod dobijen odmotavanjem kotura 33
10.4 Zavarena mreza , 33
11 Provera mehanickih osobina u slucaju spora 33
2
@ISS SRPS EN 10080:2008
Strana
Prilozi
Prilog A (infonnativan) Primeri tacaka zavarivanja u spojevima resetkastog nosaca 34
Prilog B (nonnativan) Metode ispitivanja za resetkaste nosace 35
Prilog C (infonnativan) Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski celik-
Ispitivanje cvrstoce na savijanj e 40
Prilog D (infonnativan) Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski celik -
Ispiti vanje razv lacenjem .. 49
Prilog E (infonnativan) Uporedivanje simbola koji se koriste u ovom evropskom standardu
sa onima koji se koriste u EN 1992-1-1 i EN 1992-1-2 55
Prilog ZA (infonnativan) Take ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe
Direktive EU za gradevinske proizvode 56
3
SRPS EN 10080:2008 <9ISS
Predgovor
Ovaj dokument (EN 10080:2005) pripremio je Tehnicki komitet ECISS/TC 19, Betonski ceUci za armiranje i
ceUci za prednaprezanje betona - Osobine, mere, tolerancije i specificna ispitivanja, ciji je sekretarijat u
nadleznosti DIN-a.
Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identicnog teksta Hi
proglasavanjem najkasnije do novembra 2005. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa
njim moraju se povuCi najkasnije do maja 2007. godine.
Ovaj dokument pripremio je CEN na osnovu mandata MillS koji je dobio od Evropske komisije i
Evropskog udruzenja za slobodnu trgovinu i on podrzava bitne zahteve Direktive ED za gradevinske
proizvode (89/106/EEC).
Za vezu sa Direktivom ED za gradevinske proizvode, videti informativni Prilog ZA, koji je sastavni deo
ovog dokumenta.
Ovaj dokument ne primenjuje se za nezavarivi betonski celik.
Ovaj dokument ne definise tehnicke klase. Tehnicke klase treba da budu definisane u skladu sa ovim
dokumentom pomocu propisanih vrednosti za Re, Agt, RmlRe, Re.ac/Re,nom.(ako je primenljivo),
izddljivost/zamor materijala (ako je potrebno), savitljivost, zavarivost, cvrstocu zavarenog spoja,
otpomost/cvrstocu zavarenih ili pricvrscenih spojeva (za zavarenu mrezu ili resetkaste nosace) i tolerancije
mera.
Prema Intemim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeCih zemalja ~

obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, Ceske Republike, Danske, Estonije,
Finske, Francuske, Grcke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipra, Letonije, Litvanije, Luksemburga,
Madarske, Matte, Nemacke, Norveske, Poljske, Portugala, Slovacke, Slovenije, Spanije, Svajcarske, Svedske
i Djedinjenog Kraljevstva.
4
@ISS SRPS EN 10080:2008
Betonski celik - Zavarivi betonski celik - Opsti deo
1 Predmet i podrucje primene

1.1 Ovim evropskim standardom utvrduju se opsti zahtevi i definicije za propisane karakteristike
zavarivogbetonskogcelikakoji se koristi za armiranjebetonskihkonstrukcija,a isporucujese u vidu gotovih
proizvoda u obliku:
- sipki, koturova (valjane zice, vucene zice) i proizvoda dobijenih odmotavanjem kotura;
- tabli masinski zavarene mreze fabricke izrade;
- resetkastih nosaca.
1.2 Celici prema ovom evropskom standardu imaju rebrastu, urebrenu ili glatku povrsinu.
Ovaj evropski standard ne primenjuje se za:
- nezavarivi betonski celik;
- pocinkovani betonski celik;
- betonski celik premazan epoksidnom smolom;
- betonski celik otporan na koroziju;
- celike za prednaprezanje (videti prEN 10138-1 do -4);
- urebrenu traku;
- dalju obradu, npr. secenje ili secenje i savijanje.
2 Normativne reference
Sledeci referentni dokumenti neophodni su za primenu ovog dokumenta. Kada se navode datirane reference,
primenjuje se iskljucivo citirano izdanje. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije
izdanje referentnog dokumenta (ukljucujuci i izmene).
EN 10020:2000, Definition and classification of grades of steel

EN 10079: 1992, Definition of steel products
EN ISO 377, Steel and steel products - Location and preparation of samples and test pieces for
mechanical testing (ISO 377: 1997)
EN ISO 7500-1, Metallic materials - Verification of static uniaxial testing machines - Part 1:
Tension/compression testing machines - Verification and calibration of the force-
-measuring system (ISO 7500-1 :2004)
EN ISO 15630-1, Steel for the reinforcement and prestressing of concrete - Test methods - Part 1:
Reinforcing bars, wire rod and wires (ISO 15630-1 :2002)
EN ISO 15630-2, Steel for the reinforcement and prestressing of concrete - Test methods - Part 2:
Welded fabric (ISO 15630-2:2002)
NAPOMENA Videti takode Co2i D.2.
5
SRPS EN 10080:2008 @ISS
3 Termini i definicije
Za potrebe ovog evropskog standarda, primenjuju se termini i definicije dati u EN 10020:2000 i
EN 10079: 1992, kao i sledeci.
3.1
betonski celik (reinforcing steel)
proizvod od celika sa kruZnim ili priblimo kruZnim poprecnim presekom koji je pogodan za armiranje betona
3.2
rebrasti betonski celik (ribbedreinforcing steel)
betonski celik sa najmanje dva reda poprecnih rebara, koja su ravnomemo rasporedenapo celoj dU:lini
3.3
uzduzno rebro (longitudinal rib)
jednoobrazno kontinualno ispupcenje paralelno sa osom sipke, valjane :lice Hi vucene :lice
3.4
poprecno rebro (transverserib)
bilo koje rebro na povrsini sipke, valjane :liceili :liceosim podu:lnogrebra
3.5
visina rebra (rib height, h)
h
rastojanje od najviSe tacke rebra (poprecnog ili podu:lnog) do povrsine jezgra, koje se meri normalno na osu
sipke, valjane :lice ili vucene :lice
3.6
rebro i1irastojanje izmedu poprecnih rebara (rib or indentation spacing, c)
c
rastojanje izmedu sredista dva uzastopna poprecna rebra ili dva uzastopna urebrenja mereno paralelno na osu
sipke, valjane :lice ili vucene :lice
3.7
ugao poprecnog rebra Hi nagib urebrenja (angle of transverse rib or indentation inclination, fJ)
/3
ugao izmedu ose poprecnog rebra ili urebrenja i uzdume ose sipke, valjane :lice ili vucene :lice
3.8
nagib boka poprecnog rebra (transverse rib flank inclination, a
a
ugao boka rebra meren vertikalno u odnosu na uzdu:lnu osu rebra
3.9
relativna povrSina rebra (relative rib area,fR)
fR
povrSina ispada/ispusta svih rebara na ravni vertikalnoj u odnosu na uzdu:lnu osu sipke, valjane :lice ili
vucene :lice, podeljena razmakom rebara i nazivnim obimom
3.10
urebreni betonski celik (indented reinforcing steel)
betonski celik sa utisnutim rebrima ravnomemo rasporedenim po celoj dU:lini
3.11
dubina utiskivanja (urebrenja) (indentation depth, t)
t
rastojanje izmedu povrsine :lice i najdublje tacke urebrenja
3.12
sirina urebrenja (indentation width, b)
b
sirina urebrenja koja treba da se meri paralelno u odnosu na osu sipke, valjane :lice ili vucene :lice
6
(QISS SRPS EN 10080:2008
3.13
glatki betonski celik (plain reinforcingsteel)
betonski celik sa glatkompovrsinom
3.14
kotur (coil)
jednostruka duzina betonskogcelika (obicnovaljane zice ili zice) namotanogu koncentricnimkrugovima
3.15
proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura (de-coiled product)
betonski celik izraden u koturovima i naknadno ispravljen radi dalje obrade
3.16
nazivna povrSina poprecnog preseka (nominal cross-sectional area, An)
An
povrsina poprecnog preseka ekvivalentna povrsini kruzne ravne sipke istog nazivnog precnika, d (ij. mi/4)
3.17
zavarena mreia (welded fabric)
raspored uzduznih i poprecnih sipki, valjanih ili vucenih zica istog ili razlicitog nazivnog precnika i duzine,
koje su rasporedene uglavnom pod pravim uglomjedna u odnosu na drugu i spojene fabricki elektrootpornim
zavarivanjem pomocu automatskih masina na svim tackama preseka
3.18
resetkasti nosac (lattice girder)
dvodimenzionalna ili trodimenzionalna zicana konstrukcija koja se se sastoji od gornje sipke, jedne ili vise
donjih sipki i kontinualnih ili diskontinualnih dijagonala koje su zavarene ili mehanicki sastavljene sa sipkama
3.19
karakteristicna vrednost (characteristic value)
vrednost ili osobina proizvoda koja je propisana i koja se nece dostici u seriji hipotetickih neogranicenih
ispitivanja
NAPOMENA Uopste uzev, ova vrednost odgovara specificnoj tacki1)preloma pretpostavljene statisticke zastuplje-
nosti odredeneosobinematerijalaili proizvoda.
3.20
najmanja vrednost (minimum value)
vrednost ispod koje nijedan rezultat ispitivanja ne sme da padne
3.21
najveca vrednost (maximum value)
vrednost koju nijedan rezultat ispitivanja ne sme da prede
3.22
kontingent (batch)
kolicina sipki, valjanih zica, vucenih zica ili proizvoda dobijenih odmotavanjem kotura jednog nazivnog
precnika i jedne saffe ili u koturovima ili sipkama ili bilo koja kolicina zavarene mreze ili resetkasti nosaCi
jednog tipa kojeje proizveojedan proizvodaci dostavljenina ispitivanjeu bilo koje vreme
3.23
fabricka kontrola proizvodnje (factory production control)
stalna unutrasnja kontrola proizvodnje koju obavlja proizvodac
3.24
polugotovi proizvod (semi-finished product)
proizvod koji zahteva dalju obradu da bi se postigle standardne i specijalne osobine propisane u ovom
dokumentu za betonski celik
Nacionalna fusnota
I)Fractiles, tacke uzete u pravijtJ!mi'!teJ;"v,{)Hm.,>ie~pla!im~:,~§t!i:bucione
funkcijenasumicnevarijable.
7
SRPS EN 10080:2008 @ISS
3.25
standardna osobina (standard property)
osobina obuhvacena ovim dokumentom deo zahteva za fabricku kontrolu proizvodnje za svaku jedinicu
ispitivanja
3.26
specijalna osobina (special property)
osobina obuhvacena ovim dokumentom, koja nije odredena kao deo zahteva za fabricku kontrolu
proizvodnje za svaku jedinicu ispitivanja
3.27
standardna zavarena mreia (standard welded fabric)
zavarena rnreza izradena prema utvrdenim uslovima isporuke i raspoloziva sa skladista
3.28
namenski izradena zavarena mreia (purpose made welded fabric)
zavarena rnreza izradena prema specificnim zahtevima korisnika
3.29
uzduzna zica (longitudinal wire)
betonski celik u pravcu proizvodnje zavarene rnreze
3.30
poprecna zica (transverse wire)
betonski celik vertikalan (pod pravim uglom) u odnosu na pravac proizvodnje zavarene rnreze
3.31
dvostruke iice (twin wires)
dye zice iste tehnicke klase i nazivnog precnika postavljene jedna uz drugu kao par u zavarenim rnrezama
3.32
razmak zavarene mreze (pitch of welded fabric)
rastojanje zica od centra do centra zice u tabli zavarene rnreze
NAPOMENA Za mreiu sa dvostrukomzicom,razmak se meri izmedutangenti susednihzica.
3.33
prepust zavarene mreie (overhang of welded fabric, UJ,Uz,U3,U4)
U], Uz, U3, U4
duzina uzduznih Hi poprecnih zica koje su isturene izvan centra zadnjeg spoja uzduznih ukrstenih zica u tabli
zavarene rnreze
NAPOMENA Za mrezu sa dvostrukomzicom, prepust se meri od tangentne linije susednih ukrstenih zica.
3.34
duzina table zavarene mreze (length of a welded fabric sheet, L)
L
mere najduze strane table zavarene rnreze, bez obzira na pravac proizvodnje
3.35
sirina table zavarene mreie (width of a welded fabric sheet, B)
B
mere najkrace strane table zavarene rnreze, bez obzira na pravac proizvodnje
3.36
standardni resetkasti nosac (standard lattice girder)
resetkasti nosac izraden prema propisanim uslovima isporuke i raspoloziv sa skladista
3.37
namenski izraden resetkasti nosac (purpose made lattice girder)
resetkasti nosac izraden prema posebnim zahtevima korisnika
8
@ISS SRPS EN 10080:2008
3.38
do~je sipke (lower chord)
pOJas
set uzduznih betonskih sipki postavljenih u donji deo resetkastog nosaca
NAPOMENA UzdtiZnedonje sipke mogu biti medusobnopovezane Hinepovezane.
3.39
gornja sipka (upper chord)
uzduma sipka postavljena u gomji deo resetkastog nosaca, upotrebljena od betonskog celika Hi celicne trake
3.40
dijagonale (diagonals)
betonski celici koji povezuju gomju sipku i donju sipku resetkastog nosaca
NAPOMENA One fonniraju hannonicne krivine u slucaju kontinualnih dijagonala ili su samostalni elementi u
slucajudiskontinualnihdijagonala.
3.41
duzina resetkastog nosaca (lattice girder length, L)
L
ukupna duZina resetkastog nosaca
3.42
projektovana visina resetkastog nosaca (design height of a lattice girder, HI)
HI
rastojanje izmedu najnize tacke donje sipke i najvise tacke gomje sipke
3.43
ukupna visina resetkastog nosaca (overall height of a lattice girder, Hz)
Hz
rastojanje izmedu najnize tacke i najvise tacke resetkastog nosaca
3.44
prepust resetkastog nosaca (lattice girder overhang, Uj, uz)
Uj, Uz
duzina dijagonala izvan Hi gomje sipke (UI) ili donje sipke (uz)
3.45
projektovana sirina resetkastog nosaca (design width of a lattice girder, B1)
Bl
rastojanje izmedu udaljenih tacaka donjih sipki
3.46
ukupna sirina resetkastog nosaca (overall width of a lattice girder, Bz)
Bz
najveca sirina donjeg dela resetkastog nosaca
3.47
razmak dijagonala (pitch of diagonals, Ps)
Ps
rastojanje izmedu ekvivalentnih uzastopnih tacaka spojeva dijagonala sa sipkama
3.48
ugao nagiba dijagonala (angle of inclination of diagonals, v)
v
ugao izmedu ose dijagonale i uzduzne ose resetkastog nosaca u ravni dijagonale u sredini visine resetkastog
nosaca
3.49
tehnicka klasa (technicalclass)
tip betonskogcelika definisan svojim propisanimkarakteristikama,oznacenjedinstvenim brojem proizvoda
3.50
klasa betonskog celika (reinforcing steel grade)
klasa ce1ika definisana svojo,,Q!Jt}{,ak~7&f~9,~!~'WjB£l\!fttfJrp.jai zahtevima plasticnosti
9
SRPS EN 10080:2008 @ISS
4 Simboli
Simboli koji se koriste u ovom evropskom standardu navedeni su u tabeli 1.
NAPOMENA Za uporedivanje simbola koji se koriste u ovom evropskom standardu sa onima koji se koriste u
EN 1992-1-1i EN 1992-1-2,videti Prilog E.
Tabela 1 - Lista simbola

Simbol Ouis Jedinica
An Nazivna povrsina poprecnog preseka rnmL
Aut UkuDno izduZenie pri naivecoi sili izrazeno u Drocentima %
b Sirina utisnutog rebra rnm
c Poorecno rebro Hi razmak Doorecnih rebara ili utisnutih rebara rnm
Cen Vrednost uglienicnog ekvivalenta (CEV2») % mase
a)
Cv ProDisana karakteristicna vrednost
d Nazivni orecnik betonskog celika rnm
e Prostor izmedu rebra Hi redova utisnutih rebara rnm
Relativna povrsina rebra -
IfR
Relativna povrsina utisnutoQ rebra -
fp
h Visina rebra rnm
k Koeficiient kao funkciia broia rezultata ispitivania -
a)
X Prosecna vrednost rezultata ispitivania
Re NaDon tecenia MPabJ
ReH Gomii napon tecenia MPaO)
m Zatezna cvrstoca MPabJ
miRe Odnos zatezna cvrstoca/napon tecenia
-
'002 Konvencionalni napon tecenia pri neproporcionalnom izduzeniu od 0,2% MPao
s Procena standardnog odstupania a)
0
a Nagib boka poprecnog rebra
0
(J UQao Doorecnog rebra Hi nagib urebrenia
2O'a Obim naorezania u ispitivaniu na zamor aksiialnog opterecenia MPab)
O'maks. Propisano naivece naprezanie pri ispitivaniu na zamor MPabJ
8 Duzina Doprecne zice u zavarenoi mrezi rnm
de Precnik Doprecnih zica u zavarenoi mrezi rnm
dL Precnik uzduZnih zica u zavarenoi mrezi rnm
L Duzina uzduZne zice u zavarenoi mrezi Hi duzina resetkastog nosaca rnm
Broi poorecnih zica u zavarenoi mrezi -
Ne
-
NL Broi uzduZnih zica u zavarenoi mrezi
Pe Razmak poprecnih zica u zavarenoi mrezi rnm
PL Razmak uzduznih zica u zavarenoi mrezi rnm
fi's Sila smicania zavarenih spoieva u zavarenoi mrezi kN
Re stvami Stvama vrednost napona tecenia MPaO)
Re nazivni Propisana vrednost napona tecenia MPabJ
Odnos stvama vrednost napona teceniaiDroDisana vrednost napona tecenia -
Re stvamilR. nazivni
a)
Gj, G2, G3, G4 Prirast (propisan u specifikaciii proizvoda)
Uj, U2 Prepust uzduznih zica u zavarenoj mrezi ili duzina dijagonala izvan gomje ili rnm
donie sipke resetkastog nosaca
U3,U4 PreDust Doprecnih zica u zavarenoi mrezi rnm
Weh Poorecno-presecna povrsina sipke rnml
WDi Poorecno-presecna povrsina diiagonale rnml
1 Proiektovana sirina resetkastog nosaca rnm
B2 Ukupna sirina resetkastog nosaca rnm
Nacionalnafusnota
2) CEV je skracenica u engleskOO'!jt?iZ!k'"U2{)p:;tp.(!Imf)tl:il,jqtjjiy~t~Jil~M!ill!.le".
10 .
@ISS SRPS EN 10080:2008
Tabela 1 (zavrsetak)
Simbol Jedinica
kN
kN
mm
mm
mm
MPal
MPal
mm
mm
0
mm
mm
kN
kN
MPal
MPal
kN
.!J N/s
Llo
OS
'Tb
'Tbu
'Tdm
'lO,oJ. 'TO,I, 'Zj
5 Oznacavanje
5.1 Sipka,koturi proizvoddobijenodmotavanjem
kotura
Proizvodi obuhvaceni ovim evropskim standardom moraju biti oznaceni sledecim podacima:
a) opis oblika proizvoda (tj. sipka, kotur, proizvod dobijen odmotavanjem kotura);
b) broj ovog evropskog standarda;
c) nazivne mere proizvoda;
d) tehnicka klasa.
5.2 Zavarena mreza
Zavarena mreza mora biti oznacena sledecim podacima:
a) oznaka oblika proizvoda (zavarena mreza);

b) broj ovog evropskog standarda;
c) nazivne mere proizvoda (mere zica, mere table, razmak zica, prepust);
d) tehnicka( e) klasa( e) celika.
NAPOMENA I Kratke oznake se obicno koriste za opis standardne zavarene mreze. Odgovarajuci raspored okaca
moze se videti iz tabelamo prikazanihpodataka koje izdajeproizvodac.
NAPOMENA2 Namenski izradena zavarena mreza moze biti opisana pomocu oznaka datih na slici I ili pomocu
potpuno dimenzionisanogcrteza i treba da bude identifikovanakorisnikovomreferencom.
11
SRPS EN 10080:2008 <QISS
i
------- --------
1-- - --='--:~:1--"--1
+
i
I
!
-t ::]1 I!
i i
i, i
i
i
i
!
i
i
I
------ ---------
-- -------
1- -1
i
i
I!
I ! ----- - --- -- -----
--r- --- --r---
\ I I
I
! -II
II
___~1
I
!
i
i
I
\ !
\.
U3 lh B
L~
Na slicije:
NL broj uzduinih fica
PL razmakuzduZnihfica
dL precnikuzduinih fica
Nc broj poprecnihfica
Pc razmakpoprecnihzica
de precnikpoprecnihzica
L duzinauzdume zice
B duZinapoprecne zice
UI prepustuzduinih zica
U2 prepust uzduznih zica
U3 prepustpoprecnih zica
U4 prepustpoprecnih zica
Slika 1 - Geometrijske karakteristike namenski izradene zavarene mreZe
5.3 Resetkasti nosaci
Resetkasti nosaci (videti sliku 2) moraju biti oznaceni sledecim podacima:
a) oznaka oblika proizvoda, ilili naziv proizvoda (resetkasti nosac);
b) broj ovog evropskog standarda:

12
(QISS SRPS EN 10080:2008
c) projektovana visina resetkastog nosaca;
d) nazivne mere gomje sipke, dijagonale i donje sipke;
e) tehnicka(e) klasa(e) celika za gomju sipku, dijagonalu i donju sipku.
NAPOMENA Resetkasti nosaCimogu biti opisani pomocu oznaka datih na slici 2 ili pomocu potpuno dimenzio-
nisanog crteZai treba da budu identifikovanikorisnikovomreferencom.
--
:::J
(\J
:E
:tl ~ ::E
~ ~
Slika 2 a) Slika 2 b)
Ps
3
Ps
Slika 2 c)
Na sUcije:
1 gomja sipka
2 dijagonala
3 donja sipka
Slika 2 - Visina (HI, H2), sirina (B\, B2), prepust (uJ, U2)i razmak dijagonala (Ps)
rdetkastog nosaca
6 Proizvodnja celika i proizvodni procesi

6.1 Proces topljenja i tip dezoksidacije celika je prema izboru proizvodaca celika.
13
SRPS EN 10080:2008 @ISS
6.2 Proizvodni proees za proizvodnju koturova i sipki je po izboru proizvodaca. Kada se zahteva, kupae
mora 0 tome biti obavesten.
6.3 Odmotavanje materijala sa koturova mora biti obavljeno masinom napravljenom za tu svrhu.
6.4 Nije dozvoljena izrada betonskog celika ponovnirn valjanjem gotovih proizvoda (tj. tabli Hi sma).
6.5 Sve zavarene mreze moraju biti fabricke izrade i masinski zavarene. Spojevi,na preseku uzdufuih zica
i poprecnih zica, moraju biti izradeni elektrootpornim zavarivanjem, da bi se obezbedio propisani otpor na
SInleanJe.
Zavarena mreza moze biti izradena od razlicitih tehnickih klasa celika u svakom praveu.
Zavarena mreza sa dvostrukom zieom moze biti izradena od dvostrukih zica u sarno jednom praveu.
6.6 Svi resetkasti nosaci moraju biti fabricke izrade i mogu biti izradeni od sipki i odmotanih koturova Hi
trake (sarno za gornje sipke). Spojevi izrnedu sipki i dijagonala moraju biti izradeni elektrootpornirn
zavarivanjem ili mehanickim pritezanjem, kako bi se obezbedio propisani otpor na smieanje.
7 Propisane karakteristike
7.1 Zavarivost i hemijski sastav
7.1.1 Zavarivost se odreduje dvema karakteristikama:
- ugljenicnirn ekvivalentom;
- ogranicenjem sadrzaja odredenih elemenata.
7.1.2 Najvece vrednosti pojedinih elemenata i ugljenicni ekvivalent ne smeju preci vrednosti date u
tabeli 2.
7.1.3 Vrednost ugljenicnog ekvivalenta Ceqmora biti izracunata pomocu sledece formule:
Ceq = C + Mn/6 + (Cr+Mo+V)/5 + (Ni+Cu)/15 (I)
gde simboli hemijskih elemenata pokazuju njihov sadrzaj u % mase.
NAPOMENA Za uputstvo 0 zavarivanju betonskih celika, treba videti prEN ISO 17660.
Tabela 2 - Hemijski sastav (% mase)3)
Fosfor Azotb) Bakar Vrednost ugljenicnog

Ugljenika) Sumpor ekvivalentaa)
maks. maks. maks. maks. maks. maks.
Analiza sarZe 0,22 0,050 0050 0,012 0,80 0,50
Analiza proizvoda 0,24 0,055 0,055 0,014 0,85 0.52
a) Dozvoljenoje da najveea vrednost sadrZaja ugljenika bude veea od 0,03 % rnase, pod uslovorn da se vrednost
ugljenicnogekvivalentasrnanjiza 0,02 % rnase.
b) Veei sadcia,iiazota su dozvoljeni ako su prisutne dovoljne kolicineelernenatakoji vezuju azot.
7.1.4 Trajnost proizvoda prema ovom evropskom standardu obezbedena je hemijskim sastavom
propisanim u tabeli 2.
Nacionalna fusnota
3)Videti Prilog NA.
14
@ISS SRPS EN 10080:2008
7.2 Mehanicke osobine

7.2.1 Opste napomene
U kontekstu ovog evropskog standarda, karakteristicna vrednost je (ako nije drugaCije naznaceno) donja ili
gomja granica intervala statisticke tolerancije u kojoj postoji 90 % verovatnoce (1 - a= 0,90) da 95 %
(p = 0,95) ili 90 % (p = 0,90) vreOOostijesu ili iznad ove donje granice Hi su na ovoj gomjoj granici oOOosno
ispod nje (videti tabelu 16 i tabelu 17). Ova definicija se oOOosina dugorocni nivo kvaliteta proizvoOOje.
7.2.2 Uslovi ispitivanja
Uslovi ispitivanja moraju biti oni koji su propisani u tabeli 3.
Tabela 3 - Uslovi ispitivanja mehanickih osobina
7.2.3 Zatezne osobine
7.2.3.1 Propisane vreOOostiza zatezne osobine (Re, Rrr/Re,Agt i gde su relevantne Re,stvarn/Re,nazivni)
moraju
biti odgovarajuce propisane karakteristicne vrednosti sa p = 0,95 za Re, i p = 0,90 za Agt, RmlRe, i
Re,stvam/ Re,nazivni.
7.2.3.2 VreOOostiRe i Rm moraju da se izracunavaju koriscenjem nazivne poprecne povrsine proizvoda.
7.2.3.3 Za napon tecenja (Re) mora se primeniti gomji napon tecenja (ReH)' Ako pojava tecenja nije
prisutna, mora se odrediti konvencionalni napon tecenja pri iduzenju od 0,2% (RpO,2)'
7.2.4 SUa smicanja zavarenih ili pricvrScenih spojeva
7.2.4.1 Zavarena mreza
Propisana vreOOost sile smicanja zavarenih spojeva u zavarenoj rnrezi, Fs, mora biti najmanja vreOOost.
Propisana najmanja vreOOost Fs ne sme biti manja od 0,25 x Re x An, gde je Re propisani karakteristicni
napon tecenja, a Anje nazivna poprecna povrsina obe vreOOosti:
a) deblje zice na spoju u zavarenoj rnrezi sajeOOostrukom zicom,

b) jeOOeod dye zice u zavarenoj rnrezi sa dvostrukom zicom (dvostruke zice ujeOOom pravcu).
7.2.4.2 Resetkasti nosaci
7.2.4.2.1 Zavareni spojevi
Propisana vreOOostza silu srnicanja tacke zavarivanja u resetkastom nosacu, Fw, mora biti naJmanJa
vreOOost.PropisananajmanjavreOOostFwne sme biti manja od:
Fw > 0,25 X ReChx ACh (2)
ili
Fw> 0,6 x Re,Dix ADi (3)

bez obzira koja je niza.
15
SRPS EN 10080:2008 <9ISS
Radi verodostojnosti rezultata ispitivanja, za situ smicanja potrebno je zabeleziti koliko je tacaka zavarivanja
optereceno i koliko je otkazalo u istom trenutku.
NAPOMENA U Prilogu A daju se primeri tacaka zavarivanjaujednom spoju.

7.2.4.2.2 PricvrSceni spojevi
Pricvrsceni spojevi se koriste sarno za spajanje donje sipke i dijagonala. Propisana vrednost za silu smicanja
pricvrscenog spoja u resetkastim nosacima, Fd, mora biti najmanja vrednost. Propisana najmanja vrednost Fd
ne sme biti manja od:
Fd > 0,25 x Re.Dix ADi (4)

7.2.5 Zamor materijala
Ako se podvrgne ispitivanju izdrzljivosti uz kontrolisanu aksijalnu situ u promenljivom opsegu

naponalzatezanja, proizvod mora podneti propisani broj ciklusa naprezanja. Naprezanje mora da varira
sinusoidno, po propisanom opsegu naprezanja 2£Ta,od propisanog £Tmaks..
NAPOMENA 20;. i O"mak,.

treba da budu izraZeni na osnovu nazivne poprecne povrsine sipke, valjane ili vucene :lice.
7.2.6 Pogodnost za savijanje
7.2.6.1 Pogodnost za savijanje mora biti utvrdena ispitivanjem na savijanje i/ili ponovno savijanje.
7.2.6.2 lspitivanje na savijanje, ako je potrebno, mora se obavljati prema EN ISO 15630-1, sa najmanjim
uglom savijanja od 180°.
Posle ispitivanja, na proizvodima ne sme biti ni napuklina ni pukotina vidljivih za osobu normalnog Hi
korigovanog vida. Precnik trna predvidenog za ispitivanje na savijanje ne sme da prede odgovarajuci najveci
precnik propisan u tabeli 4.
Tabela 4 - Precnik trna za ispitivanje na savijanje

Nazivni precnik Precnik trna
dmm maks.
< 16 3d
> 16 6d
7.2.6.3 Ispitivanje na ponovno savijanje, ako je potrebno, mora se obavljati prema EN ISO 15630-1.
Uzorci za ispitivanje moraju biti savijeni preko najmanjeg ugla od 90° oko trna koji ima precnik koji ne prelazi
odgovarajuci najveCi precnik propisan u tabeli 5, posle starenja i zatim ponovo savijeni za najmanje 20°.
Posle ispitivanja, uzorak ne sme da ima nikakve znakove loma ili napuklina vidljivih za osobu normalnog ili
korigovanog vida.
Tabela 5 - Precnik trna za ponovno ispitivanje na savijanje

Nazivni precnik Precnik trna
dmm maks.
< 16 5d
> 16< 25 8d
> 25 IOd
7.3 Mere, masa i tolerancije
7.3.1 Precnici,poprecnipresek
Nazivni precnici do i ukljucujuci 10,0 mm moraju biti izrazeni u polovinama milimetara, a iznad 10,0 mm
moraju biti u celim milimetrima.
Preporuceni nazivni precnici, poprecne povrsine i ,mase po duznom metru dati su u tabeli 6.
16
@ISS SRPS EN 10080:2008
7.3.2 Masa po duznom metru i tolerancije
Vrednosti za nazivnu masu po duznom metro (videti tabelu 6) izracunavaju se iz vrednosti nazlvnog
poprecnogpresekapovrsine pomocu vrednostigustine od 7,85 kg/dm3.
Dozvoljeno odstupanje od nazivne mase po duznom metro ne sme biti vece od :t4,5 % na nazivnim
precnicima iznad 8,0 mm, i :t6,0 % na nazivnim precnicima 8,0 mm i ispod toga.
7.3.3 Duzina sipki

7.3.3.1 Nazivna duiina sipki mora biti dogovorena u vreme upita i narucivanja.
7.3.3.2 Dozvoljeno odstupanje od nazivne duiine mora biti dogovoreno u vreme upita i narucivanja.
7.3.4 Masa kotura
Nazivna masa kotura mora biti dogovorena u vreme upita i narucivanja.
7.3.5 Mere zavarene mreze
7.3.5.1 Raspored zica
7.3.5.1.1 Opste napomene
Zice table moraju biti jednostruke zice i/ili dvostruke zice.
7.3.5.1.2 Relativni precnici zica
7.3.5.1.2.1 Za rnrezu sajednostrukom zicom, nazivni precnici zica moraju da ispune sledeci zahtev:
dmin. 2 0,6 dmaks. (5)
gde je:
dmaks.nazivni precnik najdeblje zice,
dmin. nazivni precnik unakrsne zice.
Ostali zahtevi mogu biti dogovoreni u vreme upita i narucivanja.
7.3.5.1.2.2 Za zavarenu rnrefu sa dvostrukim zicama u jednom pravcu, nazivni precnici zica moraju da
ispune sledeci zahtev:
0,7 ds:SdT:S 1,25 ds (6)
gde je:
ds nazivni precnikjednostrukih zica,
dT je nazivni precnik dvostrukih zica.
Ostali zahtevi mogu biti dogovoreni u vreme upita i narucivanja.
7.3.5.1.3 Preporuceni razmak i prepust
Razmak uzduinih zica i poprecna zica ne smeju biti manji od 50 mm.
NAPOMENA Prepustne treba da bude manji od 25 mm.
7.3.5.2 Mere i tolerancije mera
Nazivna duzina, sirina, razmak i prepusti zavarene rnreze moraju biti dogovoreni u vreme upita i narucivanja.
17
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Dozvoljena odstupanja za zavarenu mrezu su:
duZina i sirina zavarene mreze: :1:25mrn Hi :to,5 % za bilo koju velicinu;
razmak zice: :tI5 mrn Hi :t7,5 % za bilo koju velicinu;
prepusti: bice dogovoreni u vreme upita i narucivanja.
Posebni zahtevi u vezi sa tolerancijom mogu biti dogovoreni izmedu proizvodaca i kupca.
7.3.6 Mere resetkastih nosaca
7.3.6.1 Konfiguracije
Tamo gde su zice zavarene zajedno, one moraju da ispune zahtev da dmin/dmaks.
bude vece od 0,3.
Ako su metalne trake zavarene za zice, mora se primeniti sledece ogranicenje:
ts 2:0,15 d (7)
gde je:
d nazivni precnik dijagonale,
ts debljina metalne trake.
7.3.6.2 Mere i tolerancije mera
Nazivna duZina, visina, sirina i razmaci dijagonala resetkastog nosaca moraju biti dogovareni u vreme upita i
narucivanja.
Najvece proizvodne tolerancije moraju biti sledece:
duzina (L) : :t40 mrn ako je L ~ 5,0 m;
: :to,8 %, ako je L > 5,0 m;
visina (HI, H2)

.. +1-3 mrn;
sirina (Bl, B2) : :t7,5 mrn;
razmak (Ps) : :1:2,5mrn;
najveci prepust: moze biti dogovoren u vreme upita i narucivanja.
18
@ISS SRPS EN 10080:2008
Tabela 6 - Preporuceni nazivni precnici, poprecne povrsine i mase po duznom metru

Nazivni Koturovi i Nazivna poprecna Nazivna mas a po
precnik proizvodi Zavarena Resetkasti povrSina duznom metru
Sipke mrda nosaci
mm dobijeni mm2
odmotavaniem kg/m
4.0 X X 12.6 0,099
4.5 X X 159 0.125
5,0 X X X 19,6 0,154
5.5 X X X 23,8 0,187
6,0 X X X X 28,3 0.222
6.5 X X X 332 0260
7,0 X X X 38,5 0,302
7,5 X X X 44,2 0.347
8.0 X X X X 503 0.395
8,5 X X X 56,7 0,445
9,0 X X X 63,6 0,499
9,5 X X X 70,9 0,556
10,0 X X X X 78,5 0617
11.0 X X X 95,0 0,746
12.0 X X X X 113 0,888
14.0 X X X X 154 1,21
16,0 X X X X 201 1,58
20.0 X 314 2,47
25.0 X 491 3,85
28.0 X 616 4.83
32.0 X 804 6,31
40,0 X 1257 9,86
50,0 X 1963 15,4
7.4 Cvrstoca zavarenog spoja i konfiguracija povrSine

Rebrasti i urebreni proizvodi od celika obuhvaceni ovim evropskim standardom odlikuju se svojom
konfiguracijom povrsine, pomocu koje se postize cvrstoca vezivanja sa betonom.
Zahtevi u vezi sa osobinom cvrstoce spajanja rebrastih i urebrenih betonskih celika su u funkciji
konfiguracije povrsine.
Altemativno, zahtevi u vezi sa osobinom cvrstoce spajanja rebrastih i urebrenih betonskih celika mogu biti
utvrdeni odgovarajucim ispitivanjima cvrstoce spajanja, videti Priloge C i D. Kriterijumi ocenjivanja ovih
ispitivanja bice oni koji su dati u npr. odgovarajucoj specifikaciji proizvoda i1iprojektnom standardu. U tom
slucaju, moraju se takode dati odredbe za utvrdivanje zahteva za fabricku kontrolu proizvodnje za
konfiguraciju povrsine baziranu na rezultatima ispitivanja cvrstoce spajanja.
7.4.2 Konfiguracija povrSine rebrastog celika
7.4.2.1 Opste napomene
Rebraste celike karakterisu mere, broj i konfiguracija poprecnih i uzdtiZnih rebara. Proizvodi moraju imati
dva i1i vise redova poprecnih rebara ravnomemo rasporedenih po obodu. Unutar svakog reda, rebra moraju
biti jednoobrazno razmaknuta. Uzduzna rebra mogu biti prisutna Hi ne.
Primer rebrastog celika datje na slici 3.
Rebrasti celik prema ovom evropskom standardu mora zadovoljiti zahteve date u 7.4.2.2.
Parametri rebara mogu biti propisani ili relativnom povrsinom rebra JR, iIi kombinacijom razmaka rebara,
visine rebra i nagiba poprecnih rebara, i1ina osnovu oba kriterijuma.
Merenja parametara rebara ih. moraiu biti izvedena orema.ENJSO 15630-1.

19
SRPS EN 10080:2008 @ISS
~ A.B~
~~~~
flJJ~.~ ',L'\\~,\ i
JJ:dJ:JJ:J1J
NAPOMENA Slika ilustrujeprimer dva reda poprecnihrebara.
Slika 3 - Konfiguracija rebra
7.4.2.2 Poprecna rebra
7.4.2.2.1 Vrednosti za razmak rebara, visinu rebra i nagib rebra treba da budu u granicama datim u tabeli 7,
gde je d nazivni precnik sipke, valjane zice ili vucene zice.
Tabela 7 - Granice za parametre rebara

Visina rebra Razmak rebara Nagib rebra
h c B
od 0,03 d do 0,15 d od 0,4 d do 1,2 d od 35° do 75°
7.4.2.2.2 Poprecna rebra imaju polukruzni oblik i stapaju se postepeno ujezgro proizvoda.
7.4.2.2.3 Poprecna rebra obuhvataju najmanje 75 % oboda proizvoda, a izracunava se na osnovu nazivnog
precnika.
7.4.2.2.4 Nagib boka poprecnog rebra (a) mora biti ~ 45° i prelaz od rebra do jezgra proizvoda mora biti
zaobljen po radijusu.
7.4.2.3 Uzduzna rebra
Tamo gde su prisutna uzduzna rebra, njihova visina ne sme da prede 0,15 d, gde je d nazivni precnik
proizvoda.
7.4.3 Konfiguracija povrSine urebrenog betonskog celika
Urebrene celike karakterisu mere, broj i konfiguracija urebrenja. Urebreni celici moraju da imaju najmanje
dva jednako rasporedena reda urebrenja. Urebrenja formiraju ugao nagiba sa osom sipke, valjane zice Hi
vucene zice.
Primer urebrenog celika prikazan je na slici 4.
20
@ISS SRPS EN 10080:2008
NAPOMENA Slika ilustrujeprimer tri reclaurebrenja.

Slika 4 - Konfiguracija urebrenja
Urebreni celik prema ovom evropskom standardu mora da ispuni zahteve date u 7.4.3.2.
Parametri urebrenja mogu biti propisani ili relativnom povrsinom urebrenja fp, Hi kombinacijom parametara
urebrenja propisanim u tabeli 8, Hi pomocu oba kriterijuma.
Merenja parametara urebrenja iJP moraju biti izvedena prema EN ISO 15630-1.
7.4.3.2 Konfiguracija urebrenja
Vrednosti parametara urebrenja moraju biti u okviru opsega datih u tabeli 8, gde je d nazivni precnik sipke,
valjane zice i vucene zice.
Urebrenja formiraju ugao nagiba sa dye uzduzne ose, pod 35° do 75°.
Tabela 8 - Granicne vrednosti za parametre urebrenja
Zbir razmaka
Dubina urebrenja Sirina Razmak
b c izmedu urebrenja
t maks.
od 0,02 d do 0,1 d odO,2ddol,Od od 0,4 d do 1,5d 0,75 d
7.5 Provera propisanih karakteristika

Za proveru propisanih karakteristika primenjuju se metode ispitivanja u skladu sa tackom 9.
8 Vrednovanje usaglasenosti
8.1 Fabricka kontrola proizvodnje
Betonski celici prema ovom evropskom standardu proizvode se uz stalan sistem fabricke kontrole proizvodnje
koja osigurava isti nivo poverenja u usaglasenost gotovih proizvoda bez obzira na proizvodni proces.
Sistem fabricke kontrole proizvodnje ukljucuje vrednovanje propisanih osobina, kako je to opisano u 8.1.2 i 8.1.3.
Proizvodacima koji imaju sistem fabricke kontrole proizvodnje koji je u skladu sa EN ISO 9001 i koji se
odnosi na zahteve ovog evropskog standarda priznaje se da zadovoljavaju zahteve za fabricku kontrolu
proizvodnje iz ovog evropskog standarda.
8.1.2 Uzimanje uzoraka i ispitivanje gotovih proizvoda
8.1.2.1 Provera standardnih osobina
Za proveru standardnih osobina, uzimanje uzoraka i ispitivanje moraju biti kako je propisano od 8.1.2.1.1 do
8.1.2.1.4.
8.1.2.1.1 Sipke i koturovi
Jedinica ispitivanja uzima se od sarze ili dela sarZe.
21
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Ispitivanje mora biti kako sledi:
a) za hemijski sastav, jedna analiza po uzorku; hemijski sastav (analiza sade) celika mora odrediti
proizvodac celika;
b) za ispitivanja i/ili ponovna ispitivanja na savijanje, mase po duznom metru i konfiguracije povrsine,
jedan uzorak za ispitivanje po jedinici ispitivanja i nazivni precnik;
c) za ispitivanje zatezanjem, jedan uzorak za ispitivanje na 30 t sa najmanje tri uzorka za ispitivanje po
jedinici ispitivanja i nazivni precnik.
Rezultati ispitivanja moraju se vrednovati u skladu sa 8.1.3.

8.1.2.1.2 Proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura
Kontrolor proizvoda u procesu proizvodnje mora izvrsiti kontrolu u skladu sa postupkom FPC4), koji
obezbeduje da sipke koje se dobiju odmotavanjem koturova i dalje imaju iste osobine kao sto su imale pre
odmotavanja kotura. Ovaj postupak ukljucuje, kao najmanje, sledece:
a) vizuelni pregled u pogledu ostecenja konfiguracije povrsine svakog obradenog kotura;

b) merenje konfiguracije povrsine na najmanje jednom uzorku na dan i proizvedenoj kolicini;
c) ispitivanje zatezanjem sa ucestaloscu od najmanje jednog uzorka po tipu masine (valjak ili obrtac)
nedeljno od svake od dye obradene kolicine. Uzimanje uzoraka mora biti takvo da sve masine i koliCine
budu obuhvacene u periodu od sest meseci. Sarno jedan uzorak mora biti uzet iz svakog kotura.
NAPOMENA Ispitivanjese moze vrsiti samostalno Hiu saradnjisa proizvodacemkotura. Ispitivanjane treba shvatati
kaoispitivanjaza pustanjeproizvodau promet,veckaoosnovuza ocenu dugorocnog nivoa kvaliteta (LTQL5»)kakoje
opisanou 8.5.
8.1.2.1.3 Zavarena mreza
Jedinica ispitivanja se sastoji od tabli iste kombinacije armatumih tehnickih klasa i precnika proizvedenih na
istoj masini za zavarivanje najvece mase od 50 1.
Za proveru osobina, uzorci se uzimaju u skladu sa tabelom 9. Ti uzorci mogu biti uzeti po proizvodacevom
izboru, ili na jednoj tabli ili na razlicitim tablama, pod uslovom da se ispituju razliCite zice.
Sve mere propisane zavarene mreze (duzina, sirina, razmak, prepust) (videti 7.3.5) moraju biti izmerene.
Proizvodac celika mora odrediti hernijski sastav (analiza sarze) materijala. UsaglaSenost (sa standardom) mora biti
potvrdena proizvodacu zavarene mreze, sto mora ukljuciti izjavu 0 hernijskom sastavu, ako to kupac zahteva.
Tabela 9 - Plan uzimanja uzoraka za zavarenu mrezu

Osobina Broi uzoraka poiedinici ispitivania
Re > 2a)
Rm/Re 2a)
Re act.!Re nom:'! 2a)
Aut > 2a)
Mere > 1
Sila smicania 2C)
Masa po dUZnommetruCl) > 2a)
Savitliivoste) > 2a)
Konfil!uraciia Dovrsine > 2a)
a) I za uzdufui pravac, I za poprecni pravac.
b) Tamo gdeje primenljivo.
c) Videti 7.2.4.1.
d) Moze semeriti pre zavarivanja.
e) Moze se oceniti na komponentnim zicama, ispitivanjem i/ili ponovnim ispitivanjem na
saviianie.
Nacionalne fusnote
4)Skracenica u engleskomjeziku od "Factory Production Control".
5) Skracenica u engleskom jezH~J;QQ:r'U:;O!1g
J;~~Qu,'!1i;tY\!;.;~¥,ela~
22 .
@ISS SRPS EN 10080:2008
8.1.2.1.4 Resetkasti nosaci
Jedinica ispitivanja se uzima od resetkastih nosaca iste kombinacije armaturnih tehnickih klasa i precnika
proizvedenih na istoj maSini za zavarivanje najvece mase od 50 1.
Uzorci se moraju uzeti u slucaju bilo kakve izmene u merama komponentnog materijala Hi upotrebljenih
tehnickih klasa celika i najmanje po jednom proizvodnom danu po jednoj masini.
Za svaku kombinaciju nazivnih precnika, modiftkacije visine i duZineresetkastog nosaca ne uticu na broj
uzoraka koje treba uzeti. Broj uzoraka sipki i dijagonalapojedinici ispitivanjadatje u tabeli 10.
Sve mere propisanog resetkastog nosaca (duZina, visina, sirina, razmak) (videti 7.3.6) moraju biti izmerene.
Tabela 10 - Plan uzimanja uzoraka za resetkaste nosace

Osobina Bro.i uzoraka po .iedinici ispitivan.ia
Re la)
Rrr!Re la)
Re stvarn;!Re nazivniD) la)
APt la)
MereC) 1
Sila smicaniaQ), e) 2
Masa po duZnom metro!) la)
Savitliivostg) l
a) Svaka sipka i dijagonala.
b) Tamo gde je to primenljivo.
c) Svaki tip nosaca.
d) Svaka sipka.
e) Videti 7.2.4.2.
t) Moze se meriti pre zavarivanja.
g) Moze se oceniti na komponentnim Zicama ispitivanjem i/iIi ponovnim ispitivanjem na
saviianie.
Hemijski sastav (analizu sarze) materijala mora odrediti proizvodac celika i dostaviti proizvodacu
resetkastog nosaca za svaki odlivak, ako to kupac zahteva.
8.1.3 Vrednovanje rezultata ispitivanja

8.1.3.1 Re, Agh RmlRe, Re,stvarn;!Re,nazivni
8.1.3.1.1 Cv propisan kao donja granica
Ako specifikacija proizvoda predvida Cv kao donju granicu, smatra se da su rezultati u skladu sa ovim
evropskim standardom ili ako:
a) su sve pojedinacne vrednosti vece Hijednake propisanoj karakteristicnoj vrednosti Cv,
b) Hi:
. x ~ Cv + a1 (8)
gde je a1 dato u specifikaciji proizvoda
. sve pojedinacne vrednosti su vece od Hijednake Cv- a2 (9)
gde je a2 dato u specifikaciji proizvoda.
23
SRPS EN 10080:2008 @ISS
8.1.3.1.2 Cvpropisan kao gornja granica
Ako specifikacija proizvoda predvida Cy kao gomju granicu, smatra se da su rezultati u skladu sa ovim
evropskim standardom ili ako:
a) su sve pojedinacne vrednostijednake Hi nize od propisane karakteristicne vrednosti Cy,
b) Hi:
. x :S Cy -03 (10)
gde je 03 dato u specifikaciji proizvoda
. sve pojedinacne vrednosti su jednake ili nize od
Cy+04 (11)
gde je 04 dato u specifikaciji proizvoda.
8.1.3.2 Savitljivost, sUasmicanja, konfiguracija, masa po duznom metru
U ispitivanju i/ili ponovnom ispitivanju na savijanje, svi uzorci za ispitivanje moraju da ispune zahteve koji
su propisani za proizvode.
Ako se ispituje sila smicanja zavarenih Hi pricvrscenih spojeva, sve pojedinacne vrednosti moraju da ispune
propisane zahteve za proizvode.
Ako se ispituje konfiguracija povrsine, rezultati moraju da ispune zahteve za proizvode. Ako se ispituje masa
po dliZnom metru, nijedna pojedinacna vrednost ne sme biti izvan tolerancija propisanih u 7.3.2.
8.1.3.3 Jedinice za ispitivanje koje nisu u skladu sa propisanim zahtevima mogu biti ponovo ispitane
prema postupku koji se sprovodi u sistemu fabricke kontrole proizvodnje (FPC).
8.1.4 Mogucnost pracenja
Obavezna je mogucnost da se isporuceni kontingenti mogu identifikovati i pratiti do proizvodaca i, ako je

potrebno, do njihovih proizvodnih podataka. Proizvodac mora da uspostavi i odrZava potrebnu evidenciju i
identifikuje proizvode i shodno tome njihovu otpremnu dokumentaciju.
NAPOMENA Evidencija treba da se odrzava pomocu procesora shodno nacionalnim odredbama.
8.2 Pocetno tipsko ispitivanje

Uzorci se uzimaju kao slucajni iz proizvodnogmaterijala dostavljenogza ispitivanje. Obavezno treba voditi
racuna da se obezbedi da uzorci stvamo odrazavaju osobine materijala koji ce biti ispitivan. Ispitivanja se
obavljajuna celom poprecnompreseku proizvoda. Svakapriprema uzorka mora biti u skladu sa EN ISO 377.
8.2.1 Standardne osobine
8.2.1.1 Sipke i koturovi
Za svaki proizvodni proces, tip i broj ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje definisani su u tabeli 11, a plan
ispitivanja dat je u tabeli 12.
24
@ISS SRPS EN 10080:2008
Tabela 11- Tip i broj ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje i stalni nadzor
sipki i koturova
Frekvenciia
Operacija Precnik
Standardne osobinea) Zamor materiialab)
Pocetno tipsko Gomji, srednji i donji deo 3 ispitivanja po precniku 5 uzoraka na svakom
ispitivanje obima precnika sipke/kotura (valjane zice, uzorkovanom
vucene zice) precniku
Stalni nadzor Jedan precnik (po potrebi) 3 ispitivanja po precniku 5 uzoraka jednom
sipke/kotura (valjane zice, godisnje
vucene zice)
a) Ispitivanjestandardnihosobina vrsi se prema tabeli 12.
b) Tamo !!deie Dotrebno.
Tabela 12 - Plan ispitivanja za propisane karakteristike sipki, koturova i proizvoda

dobijenih odmotavanjem koturova
Sipke/koturovi
Osobina (valjana fica, vucena fica)
(broj ispitivanja po sadi)
10
10
10
10
3
3
3
1
8.2.1.2 Proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura
Proizvodi moraju biti uzorkovani i ispitani prema tabeli 12 za svaki tip masine (valjak ili odmotac) za
odmotavanje kotura i iz svakog kotura. Uzorci za ispitivanje se uzimaju iz svakog kotura za najveci i
najmanji precnik.
8.2.1.3 Zavarena mreia
Proizvodi moraju biti uzorkovani i ispitani iz svake masine.
Za svaki proces izrade, tip i broj ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje vrse se kako je dato u tabeli 13, a
plan ispitivanjaje dat u tabeli 14.
Tabela 13 - Tip i broj ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje

i stalni nadzor zavarene mreie
Frekvenciia
Operacija Precnik
Standardne osobinea) Zamor materiialab)
Pocetno tipsko NajveCi, srednji i najmanji deo 3 jedinice za ispitivanje za 5 uzoraka na svaku
ispitivanje opsega velicine (kombinacije j ednu meru uzorkovanu meru
precnika)
Stalni nadzor Jedna veliCina (kombinacije 3 jedinice za ispitivanje za 5 uzoraka jednom
orecnika) (po potrebi) iednu meru !!odisnie
a) Standardneosobine se ispitujuprema tabeli 14.
b) Po Dotrebi.
25
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Proizvodi se uzorkuju i ispituju iz razlictih kombinacija precnika betonskog celika koji predstavljaju
proizvodacev asortiman velicina.
Ispitivanja se vrse na uzorcima odabranim iz 3 jedinice za ispitivanje (videti 8.1.2.1.4).
Za svakujedinicu za ispitivanje, za pocetno tipsko ispitivanje, ispituje se broj uzoraka definisan u tabeli 15.
Tabela 15 - Broj uzoraka za pocetno tipsko ispitivanje i stalni nadzor resetkastih nosaca
Broi ispitivania poiedinici za is itivanie za
Osobina
e:orniu sipku diiae:onale doniu sipku
Poprecni presek 2 2/2 2/2
(masa po duinom metro)
Re 2 2/2 2/2
Rm/Re 2 2/2 2/2
Re stvam/Re nazivnia) 2 2/2 2/2
Aut 2 2/2 2/2
Konfiguraciia povrsineD) 2 2/2 2/2
Sila smicania 3 -/- 3/3C)
Mere 1 po iedinici
a) U slucajevimakada to odgovara.
b) Za rebrast i urebrenbetonski celik.
c) Za pricvrscenespoieve videti 7.2.4.2.2.
8.2.2 Ispitivanje zamora materijala

U slucaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka iz razlicitih
sipki Hi koturova u skladu sa tabelom 11.
U slucaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka sa svake
proizvodnelinije iz jednog tipa masine za odmotavanjeza najveciprecnik.
8.2.2.3 Zavarena mreza
U slucaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka, ukljucujuci
zavareno mesto, iz razlicitih zicajednog nazivnog precnika u skladu sa tabelom 13.
Za resetkaste nosace nije PO~~?19}sp.it~¥oojb,~,~m9~N}~N:m?j~Ja.

26
@ISS SRPS EN 10080:2008
8.3 Stalni nadzor nad fabrickom kontrolom proizvodnje i kontrolno ispitivanje

Cilj stalnog nadzora je:
a) da se potvrdi daje sistem fabricke kontrole proizvodnje i dalje u skladu sa zahtevima 8.1;
b) da se odaberu uzorci za kontrolno ispitivanje prema 8.3.2;
Stalni nadzor se obavlja s ciljem:
c) da se izvrsi kontrola proizvodacevog sistema fabricke kontrole proizvodnje radi potvrdivanja da on i

dalje funkcionise na zadovoljavaju6i nacin;
d) da uzimanje uzoraka i ispitivanje proizvoda budu kako je opisano u 8.3.2.
8.3.2 Kontrolno ispitivanje uzoraka uzetih u fabrici

8.3.2.1.1 Standardne osobine
Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda kako je definisano u

tabelama 11 i 12.
Ispitivanja se obavljaju na slucajno uzetim uzorcima iz svake faze proizvodnog procesa. Uzorci se odabiraju
tako da se najveCi broj osobina ispita u periodu od 5 godina.
8.3.2.1.2 Zamor materijala
U slucaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, jednom godisnje uzima se
5 uzoraka iz razlicitih sipki ili koturova jednog precnika. Uzimanje uzoraka se obavlja na takav naCin da
obuhvati najve6i broj razliCitih precnika iz proizvodnog asortimana u toku 5 godina.
Uzorci se uzimaju iz jednog kotura i precnika obradenog za svaki postupak ispravljanja. Plan ispitivanja je
dat u tabeli 12.
NAPOMENA Uzorci treba da budu takvi da sve masine i veliCine budu obuhvacene u periodu od 24 meseca.
5 uzoraka sa svake proizvodne linije za jednu masinu za odmotavanje za najve6i precnik. Uzimanje uzoraka
se obavlja tako da obuhvati kombinaciju procesa proizvodnje materijala i tip masine za odmotavanje tokom
perioda od 5 godina.
8.3.2.3 Zavarena mreZa
Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda prema tabelama 13 i 14.
Ispitivanja se obavljaju na uzorcima uzetim slucajno iz svake faze procesa proizvodnje. Uzimanje uzoraka se
obavlja na takav nacin da obuhvati najve6i broj i zastupljenost osobina po proizvodacevom asortimanu
osobina tokom perioda od 5 !!odina.
27
SRPS EN 10080:2008 @ISS
5 uzoraka slucajnim uzimanjem uzoraka iz zica proizvedenih u svakom procesu proizvodnje. Uzimanje
uzoraka se vrsi tako da osigura najveci broj i zastupljenost osobina u periodu od 5 godina.
Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda prema tabeli 15.
Ispitivanja se vrse na uzorcima uzetim slucajnim uzimanjem uzoraka iz svake faze procesa proizvodnje.
Uzorci se odabiraju tako da najveci broj osobina bude ispitan tokom perioda od 5 godina.
Kod resetkastih nosaca nije potrebno ispitivanje zamora materijala.
8.4 Vrednovanje, izvestavanje i preduzimanje mera

8.4.1 Pocetno tipsko ispitivanje
Za svaki program ispitivanja vrsi se statisticko vrednovanje rezultata ispitivanja uz primenu odgovarajuCih
metoda.
Ako rezultati za ispitivanje standardnih osobina ili zamora materijala pokazu da proizvodnja nije u skladu sa
zahtevima, onda se proizvodac ne moze pozivati na ovaj evropski standard. Proizvodac mora preduzeti
odgovarajuce mere da bi ispravio uocene nedostatke. Mere zavise od tipa i znacaja uocenih nedostataka, ali
mogu da ukljuce izmene u proizvodnji i uslovima kontrolisanja.
8.4.2 Stalni nadzor
Za svaki program ispitivanja, iskljucujuci materijal dobijen odmotavanjem kotura, obavlja se statisticko
vrednovanje rezultata ispitivanja uz primenu odgovarajucih metoda. Rezultati, ukljucujuCi statisticku analizu
rezultata ispitivanja, evidentiraju se u izvestaju 0 nadzomom pregledu.
Vrednovanje rezultata nivoa kvaliteta proizvodaca mora da se vrsi svakih sest meseci.
Ako rezultati ispitivanja standardnih osobina ili zamora materijala pokazu da proizvodnja nije u skladu sa
zahtevima, preduzimaju se odgovarajuce mere. Mere zavise od tipa i znacaja uocenih nedostataka i mogu da
ukljuce:
- intenziviranje fabricke kontrole proizvodnje (povecan broj ispitivanja);
- promenu uslova proizvodnje;
- povecan broj kontrolnih pregleda.

8.4.3 Standardne osobine
Kako za pocetno tipsko ispitivanje tako i za stalni nadzor smatra se da su proizvodi u skladu sa zahtevima
ako ispunjavajupropisane zahteve ispitivanja.
8.4.4 Ispitivanje zamora materijala
Tamo gde to zahteva specifikacija proizvoda, i za pocetno tipsko ispitivanje i za stalni nadzor smatra se da su
proizvodi u skladu sa ovim evropskim standardom ako izdrze propisani broj ciklusa koji se zahteva u
specifikaciji proizvoda. U slucaju bilo kakvog neuspeha, ispitivanje se mora smatrati nevazecim ako je
nastalo zbog defekta na uzorku koji se ispituje ili zbog nedostatka na povrsini koja se ispituje a nalazi se
neposredno uz stezaljke masine za ispitivanje; u tom slucaju, vrsi se dodatno jednokratno ispitivanje (videti
EN ISO 15630-1).
28
@ISS SRPS EN 10080:2008
Ako se prethoOOopomenuti kriterijumi ne ispune, jedna dodatna serija od pet komada za ispitivanje mora biti
odabrana iz reprezentativne nazivne ve1icine. Ako su ispunjeni kriterijumi za ovu dopunsku seriju, smatra se
da je materija1 u sk1adu sa ovim evropskim standardom. Ako ne bude tako, moraju se obaviti istrazivanja i
preduzeti odgovarajuce mere.
8.5 Ocenjivanje dugorocnog nivoa kvaliteta
Rezultati ispitivanja svih uzoraka iz kontinuirane proizvoOOje uporeduju se i statisticki ocenjuju za Re, Agt,
RmlRe i Re,stvam/Re,nazivni
(gde je to relevantno) uzimajuci u obzir rezultate u proizvoOOji u toku sest meseci i1i
za pos1eOOjih200 rezultata.
8.5.2 Vrednovanje rezultata ispitivanja
VreOOovanje se vrsi za nazivni precnik.
Za Re, Agti RmlRe,mora biti ispunjen sledeCi zahtev:
x- ks ? Cv (12)
Za oOOos Re,stvam/Re,nazivni
i gornje granice RmlRe mora biti zadovo1jen sledeci zahtev:
X + ks ? Cv (13)
gdej~
x prosecna vreOOost;
s procena standarOOog odstupanja;
k koeficijent naveden u tabe1i 16 za Re i u tabe1i 17 za Agt, RmlRe i Re,stvam/Re,nazivni;
Cv propisana karakteristicna vreOOost.
PrethoOOo pomenuto zasniva se na pretpostavci da je zastup1jenost ve1ikog broja rezultata norrna1na, ali to
nije zahtev ovog evropskog standarda. Medutim, sledece alternativne metode mogu se primeniti za
uspostav1janje usag1asenosti proizvoOOje sa zahtevima ovog evropskog standarda:
a) graficke metode, ukljucujuCi kontrolne dijagrame;
b) neparametarske statisticke metode.
Tabe1a 16 - Re - Koeficijent k kao funkcija broja (n) rezu1tata ispitivanja

(za pouzdan procenat neuspeha od 5 % [p = 0,95] pri verovatnoci od 90 %)
n k n k
5 3,40 30 2,08
6 3,09 40 2,01
7 2,89 50 1,97
8 2,75 60 1,93
9 2,65 70 1,90
10 2,57 80 1,89
11 2,50 90 1,87
12 2,45 100 1,86
13 2,40 150 1,82
14 2,36 200 1,79
15 2,33 250 1,78
16 2,30 300 1,77
17 2,27 400 1,75
18 2,25 500 1,74
19 2,23 1000 1,71
20 2,21 > 1 000 1,64
29
SRPS EN 10080:2008 <9ISS
Tabela 17 - Agt, RdRe - i Re,stvarn/Re,nazivni

- Koeficijent k kao funkcija broja (n) rezultata ispitivanja
(za pouzdan procenat neuspeha df 10 % fp = 0,90] pri verovatnoci od 90 %)
n k n k
5 2,74 30 1,66
6 2.49 40 160
7 2,33 50 1,56
8 2,22 60 153
9 2,13 70 1 51
10 2,07 80 1,49
11 2,01 90 1,48
12 1,97 100 1,47
13 1,93 150 1,43
14 1,90 200 1,41
15 1,87 250 1,40
16 1.84 300 1,39
17 1,82 400 1.37
18 1,80 500 1,36
19 1,78 1000 1,34
20 1,77 >1000 1,282
9 Metode ispitivanja
9.1 Sipke, koturovi i proizvodi dobijeni odmotavanjem koturova
Ispitivanje zatezanjem za odredivanje Re, RmlRe i Agt. ispitivanje na savijanje i/ili ponovno ispitivanje na
savijanje, ispitivanje zamora aksijalnog opterecenja, merenje konfiguracije povrsine i odredivanje relativne
povrsine rebra ili urebrenjaJ,. ilih, odredivanje odstupanja od nazivne mase po duznom metru i metode za
hemijsku analizu moraju biti u skladu sa EN ISO 15630-1. Videti takode tabelu 3.
9.2 Zavarena mrda
Pri ispitivanju cvrstoce za zavarenu mrezu primenjuju se zahtevi EN ISO 15630-2 u pogledu ispitivanja
zatezanjem, odredivanja sHe smicanja spojeva, ispitivanja zamora aksijalnog opterecenja i metode za
hemijske analize. Merenja konfiguracije povrsine i odredivanje relativne povrsine rebra ili urebrenjajR ilijp i
odredivanje odstupanja od nazivne mase po duZnom metru moraju biti u skladu sa EN ISO 15630-1. Videti
takode tabelu 3.

Ispitivanje zatezanjem radi odredivanja Re, RdRe i Agt. merenje konfiguracije povrsine i relativne povrsine
rebra ili urebrenjajR ilifP, odredivanje odstupanja od nazivne mase po duznom metru i metode za hemijsku
analizu moraju biti u skladu sa EN ISO 15630-1. Za merenje sHe smicanja zavarenih ili pricvrscenih spojeva
u resetkastim nosaCima, moraju se primeniti metode u Prilogu B. Videti takode tabelu 3.
10 Identifikacija proizvodaca i tehnicke kIase

NAPOMENA Za CE oznacavanje,videti Prilog ZA.
10.1 Sipka
10.1.1 Identifikacija proizvodaca

10.1.1.1 Rebrasti Hi urebreni celici
10.1.1.1.1 Svaki betonski celik mora da ima najednom rebru ili redu urebrenja oznaku kojom se identifikuje
fabrika. Ta oznaka mora biti ponovljena na razdaljini od najvise 1,5 m.6)
Nacionalna fusnota
6)Kod hladnog urebrenja (orebJ1l<v.m)plfOp>y'gd,.,\qlW4skiv:<Wjoo
gm~~!!,vanazivni precnik proizvoda.
30 ..
@ISS SRPS EN 10080:2008
10.1.1.1.2 Oznaka sadrzi sledece:
a) simbol koji obelezava pocetak oznake;
b) numericki sistem kojim se identifikuje proizvodac, koji sadrzi broj drzave porekla i broj fabrike.
10.1.1.1.3 Numericki sistem kojim se identifikuju drzava porekla i fabrika mora koristiti jednu od sledeCih
metoda:
a) broj normalnih rebara Hi urebrenja izmedu prosirenih rebara ili urebrenja (za primer videti sliku 5);
b) broj normalnih rebara ili urebrenja izmedu nedostajucih rebara ili urebrenja;
c) brojeve na povrsini sipke;
d) utisnute ili urezane oznake sa brojem normalnih rebara ili urebrenja izmedu njih.
1\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
Pocetak Drzava br. 4 Fabrika br. 16
I
Slika 5 - Primer proizvodaceve identifikacione oznake (koriscenjem prosirenih rebara)

10.1.1.1.4 Simbol koji pokazuje pocetak oznake mora biti jedan od sledeCih:
a) tamo gde metoda oznacavanja koristi prosirena rebra ili urebrenja, simbol kojim se identifikuje pocetak
oznake sastoji se od dva uzastopna prosirena rebra ili urebrenja (za primer videti sliku 5);
b) tamo gde metoda oznacavanja koristi nedostajuca rebra ili urebrenja, simbol kojim se identifikuje
pocetak oznake sastoji se od dva uzastopna nedostajuca rebra ili urebrenja;
c) tamo gde su brojevi utisnuti na povrsinu sipke, simbol koji pokazuje pocetak oznake mora biti X i1i0;
d) tamo gde su oznake utisnute ili urezane na povrsinu, pocetak oznake mora se sastojati od dye oznake
izmedu jednog para normalnih rebara ili urebrenja.
10.1.1.1.5 Drzava porekla mora biti oznacena brojem izmedu 1 i 9, prema tabeli 18 (za primer videti sliku 5).
10.1.1.1.6 Broj fabrike mora se sastojati od jednocifrenog ili dvocifrenog broja izmedu 1 i 99, osim za
mnozioce 10 (za primer videti sliku 5).
Tabela 18- Identifikacija ddave porekla

Ddava Broi ddave
Austriia, Ceska Republika, Nemacka, Poliska, Slovacka 1
Belgiia, Holandiia, Luksemburg, Svaicarska 2
Francuska,11adarska 3
Italiia, 11alta, Sloveniia 4
Velika Britaniia, Irska, Island 5
Danska, Estonia, Finska, Letoniia, Litvaniia, Norveska, Svedska 6
Portugal, Spaniia 7
Kipar, Grcka 8
Droge drzave 9
10.1.1.2 Glatki celici

10.1.1.2.1 Glatki celici moraju biti identifikovani istim informacijama kao i rebrasti i1iurebreni ce1ici.
10.1.1.2.2 Informacije moraju biti ili date pomocu oznaka utisnutih ili urezanih na proizvod ili odstampane
na prikacenoj etiketi.
31
SRPS EN 10080:2008 (QISS
10.1.2 Identifikacija tehnicke klase
10.1.2.1 Rebrasti i urebreni celici
10.1.2.1.1 Tehnicka klasa mora biti identifikovana brojem proizvoda (sifra) koji dodeljuje i registruje
evropska organizacija. Broj proizvoda odreduje propisane karakteristike.
10.1.2.1.2 Broj proizvoda mora biti utisnut na drugi red rebara Hi urebrenja, ili dat bilo kojom metodom
koja na proizvodu ostavlja trajan znak koji se ne moze brisati. U svakom slucaju, taj znak mora biti
ponovljen na razmaku od najvise 1,5 m.
10.1.2.1.3 Broj proizvoda mora da sadrzi sledece:
a) simbol koji pokazuje pocetak oznake;
b) numericki sistem koji pokazuje broj proizvoda.
10.1.2.1.4 Sistem koji ukazuje na broj proizvoda mora da bude jedan od onih koji se koriste za
identifikaciju proizvodaca (videti 10.1.1.1.3) Hi bilo koja metoda kojom se na proizvodu ostavlja trajan znak
koji se ne moze brisati.
10.1.2.1.5 Simbol koji ukazuje na pocetak oznake proizvoda mora biti jedan od sledecih:
a) tamo gde metoda oznacavanja koristi prosirena rebra ili urebrenja, simbol koji ukazuje na pocetak
oznake mora se sastojati od tri uzastopna prosirena rebra Hi urebrenja (za primer videti sliku 6);
b) tamo gde metoda oznacavanja koristi nedostajuca rebra ili urebrenja, simbol koji oznacava pocetak
oznake mora se sastojati od tri uzastopna nedostajuca rebra Hi urebrenja;
c) tamo gde su brojevi utisnuti na povrsinu sipke, nije potreban nikakv simbol za pocetak;
d) tamo gde su oznake utisnute Hi urezane na povrsinu, pocetak oznake mora da se sastoji od dva para
oznaka izmedu uzastopnih parova rebara ili urebrenja.
Za druge metode oznacavanja, ako je potreban simbol koji ukazuje na pocetak oznake proizvoda, to mora
biti trajan znak na proizvodu koji se ne moze brisati.
NAPOMENA Ako se brojevi Citaju vertikalno duz ose proizvoda, brojeve treba citati od vrha ka dnu.
10.1.2.1.6 Broj proizvoda mora da se sastoji od trocifrenog broja izmedu 101 i 999, osim urnnozaka
broja 10. (Za primer videti sliku 6).
1\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\1
Slika 6 - Primer identifikacije za proizvod br. 226 (sa prosirenim rebrima)
10.1.2.2 Glatki proizvodi
10.1.2.2.1 Glatki celici moraju biti identifikovanipomocu istih informacijakao i rebrasti ili urebreni celici.
10.1.2.2.2 Informacije moraju biti Hi date pomocu oznaka utisnutih na proizvod, ili odstampane na
prikacenojetiketi.
10.2 Kotur
10.2.1 Rebrasti, urebreni ili glatki kotur identifikujuje na isti nacin kao sto je opisano u 10.1 za sipku.
10.2.2 Za kotur, identifikacija koju daje proizvodac odnosi se na fabriku koja garantuje finalne mehanicke
osobine za kotur (proizvod).
32
@ISS SRPS EN 10080:2008
10.2.3 Pored toga, dopunska oznaka mora biti data na pocetku oznake proizvoda da naznaCi da je proizvod
proizveden kao kotur. Dopunska oznaka mora biti jedna od sledecih:
a) tamo gde sistem oznacavanja koristi prosirena rebra ili urebrenja, dopunska oznaka je jedno dodatno
prosireno rebro ili urebrenje na pocetku oznake proizvoda;
b) tamo gde sistem oznacavanja koristi nedostajuca rebra Hi urebrenja, dopunska oznaka je jedno dodatno
nedostajuce rebro ili urebrenje na pocetku oznake proizvoda;
c) tamo gde sistem oznacavanja koristi brojeve, dopunska oznaka je jedno C;
d) tamo gde sistem oznacavanja koristi oznake utisnute na povrsinu, dopunsku oznaku Cine dye oznake
izmedu para normalnih rebara, postavljene neposredno pre pocetka broja proizvoda.
10.3 Proizvod dobijen odmotavanjem kotura
10.3.1 Pored proizvodaceve identifikacije stavljene na proizvod, jedna identifikaciona oznaka uredaja za
odmotavanje stavlja se na proizvod Hi stampa na prikacenoj etiketi.
10.3.2 Broj proizvoda se mora utisnuti na proizvod tokom valjanja ili tokom dalje prerade.
10.4 Zavarena mreZa
Pored proizvodacevih oznaka i oznaka proizvoda utisnutih na pojedinacnim zicama, jedna etiketa se kaci na
snop zavarene mreze da naznaci proizvodaca zavarene mreze i tehnicku( e) klasu( e) proizvoda.
Pored proizvodacevih oznaka i oznaka proizvoda utisnutih na pojedinacnim zicama, jedna etiketa se kaci na
resetkasti nosac da naznaCi proizvodaca resetkastog nosaca i tehnicku( e) klasu( e) proizvoda.
11 Provera mehanickih osobina u slucaju spora7)

11.1 Kad god utvrdivanje neke osobine propisane u ovom evropskom standardu kao karakteristicna
vrednost dovede do spora, ta vrednost mora biti proverena biranjem i ispitivanjem tri komada za ispitivanje
od razliCitih komada iz kontingenta koji se pregleda.
Ako je jedan rezultat ispitivanja manji od propisane karakteristicne vrednosti, i komad za ispitivanje i metod
ispitivanja moraju biti pazljivo prouceni. Ako postoji neka lokalna greska u komadu za ispitivanje ili razlog
da se veruje da se neka greska dogodila u ispitivanju, rezultat ispitivanja se odbacuje. U tom slucaju se
obavlja dodatno jednokratno ispitivanje.
Ako su tri validna rezultata ispitivanja jednaka Hi veca od propisane karakteristicne vrednosti, smatra se da je
kontingent u skladu sa ovim evropskim standardom.
Ako nije tako, primenjuju se zahtevi iz 11.2.
11.2 Ako se ne ispuni 11.1, ispituje se 10 dodatnih uzoraka za ispitivanje koji se uzimaju od razlicitih
proizvoda u kontingentu.
Smatra se da je kontingent u skladu sa ovim evropskim standardom ako je prosecan rezultat ispitivanja za
10 komada za ispitivanje veci od karakteristicne vrednosti, a pojedinacne vrednosti su vece od najmanjih i
nize od najvecih vrednosti odgovarajuce specifikacije proizvoda. Ako nije tako, kontingent se odbacuje.
Nacionalna fusnota
7)Videti PrilogNB (BS 4449:2,9P5)
33
SRPS EN 10080:2008 <9ISS
Prilog A
(informativan)
Primeri tacaka zavarivanja u spojevima resetkastog nosaca
SlikaA.1
?n1 UD
Slika A.2
~ 0iJ
Slika A.3
~~ ~
Slika A.4
~ ~
Slika A.5
1n-1 lJ
Slika A.6
~~ X\'.j
Slika A.7
,V3 {l
Slika A.8
~a \"\
ct\
Slika A.9
~ {b (A~
*Tacka zavarivanja
34
@ISS SRPS EN 10080:2008
Prilog B
(normativan)
Metode ispitivanj a za resetkaste nosace
B.1 Opste napomene

Osobine sipke i dijagonala utvrduju se prema EN ISO 15630-1, osim mera (videti B.2) i sile smicanja
spojevakojaje opisanaod B.3 do B.7.
B.2 Merenje mera reSetkastog nosaca

B.2.1 Komad za ispitivanje
Komad za ispitivanje mora biti resetkasti nosac u stanju u kojemje isporucen.
B.2.2 Oprema za ispitivanje
Visina, sirina i duzina resetkastog nosaca mora biti merena pomocu instrumenta koji ima rezoluciju od I mm
ili boljeg.
B.2.3 Postupak merenja
Resetkasti nosac mora biti postavljen na ravnu povrsinu. Visina i sirina moraju se utvrditi na srednjoj poziciji
duzine resetkastog nosaca.
Za utvrdivanje razmaka, mora se izmeriti rastojanje iznad pet razmaka, a zatim izracunati prosecna vrednost.
B.3 Ispitivanje na smicanje

B.3.1 Ispitivanje na smicanje na tackama zavarivanja
B.3.1.1 Opste napomene
Ista metoda ispitivanja mora se primeniti za tipsko ispitivanje i fabricku kontrolu proizvodnje.
B.3.1.2 Princip metoda ispitivanja
Cvrstoca varova moze se utvrditi bilo kojom od dye metode. Izbor metode se prepusta proizvodacu.
Metoda I
Princip metode I jeste ispitivanje zatezanjem, koje se primenjuje na sipku resetkastog nosaca kako je
prikazano na slici B.I. U tom ispitivanju, dijagonalaresetkastognosaca se ogranicava.
35
SRPS EN 10080:2008 @ISS
CD
~
a) b)
Na slici je:
1 sipka
2 dijagonala
a) izgled sa prednje strane
b) izgled sa bocne strane
Slika B.t - Princip metode ispitivanja t na smicanje
Metoda 2
Princip metode 2 jeste ispitivanje zatezanjem, koje se primenjuje na dijagonalu resetkastog nosaca kako je
prikazano na slici B.2. U tom ispitivanju, sipka resetkastog nosaca se ogranicava.
36
@ISS SRPS EN 10080:2008
~
a) b)
Na slici je:
1 sipka
2 dijagonala
a) izgled sa prednje strane
b) izgled sa bocne strane
Slika B.2 - Princip metode ispitivanja 2 na smicanje
Ispitivanja prema obe metode vrse se na takav naCin da se izbegne rotiranje komada za ispitivanje [uporediti
slike B.1 b) i B.2 b)].
Ispitivanje tacke zavarivanja izmedu celicne trake i dijagonale mora biti obavljeno pomocu odgovarajuceg
uredaja.
B.3.2 Ispitivanje na smicanje na pricvrScenim spojevima
B.3.2.1 Opste napomene
Primenjuju se razliCite metode ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje i fabricku kontrolu proizvodnje. U
slucajevima spora, moraju se primeniti metode ispitivanja prema slici B.3.
B.3.2.2 Princip metode ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje
Ispitivanje mora biti izvrseno kao ispitivanje cvrstoce zatezanjem koje se primenjuje na dijagonalu sa spojem
ugradenim u beton (videti sliku B.3).
37
SRPS EN 10080:2008 @ISS
~ ~
Na slici je:
2 dijagonala
3 donja sipka
4 beton
5 celik
Slika B.3 - Princip ispitivanja na smicanje na pricvrScenim spojevima ugradenim u beton
Kvalitet betona treba da bude najmanje C20/25.
NAPOMENA Veze dijagonala treba da budu izbegnute (videti sliku BA).
Na slici je:
2 dijagonala
3 donja sipka
4 cevCica za sprecavanje adhezije/veze
Slika B.4 - Probni uzorak za ispitivanje na smicanje prema slici B.3
B.3.2.3 Princip metode ispitivanja za fabricku kontrolu proizvodnje
Sila zatezanja se primenjuje na dijagonalu. Donja sipka je pricvrscena u uredaju da bi se izbeglo uvrtanje
sipke (videti sliku B.5).
38
@ISS SRPS EN 10080:2008
~ ~
Na slid je:
2 dijagonal
3 donja sipka
Slika B.S - Metoda ispitivanja na smicanje na pricvrScenim spojevima
za fabricku kontrolu proizvodnje
B.3.3 Aparat za ispitivanje
B.3.3.1 Masina za ispitivanje zatezanjem
Koristi se masina za ispitivanje zatezanjem klase 1 ili 0,5 prema EN ISO 7500-1.
B.3.3.2 Ddac
Za podupiranje dijagonala mora se koristiti poseban ddac (metoda 1) ili za sipke (metoda 2). Ddac se
pricvrscuje u gomjim celjustima masine za ispitivanje zatezanjem.
U slucaju metode 1, drzac mora da sprecava savijanje uzorka za ispitivanje u toku ispitivanja.
U slucaju metode 2, drzac mora da sprecava uvrtanje uzorka za ispitivanje u toku ispitivanja.
B.3.4 Uzorak za ispitivanje
Uzorak za ispitivanje se iseca iz resetkastog nosaca a da se pri tome ne osteti tacka zavarivanja.
B.3.5 Postupak ispitivanja
Uzorak za ispitivanje se postavlja u drzac ili pre ili posle postavljanja ddaca na masinu za ispitivanje
zatezanjem.
Sila zatezanja se primenjuje na slobodnu duzinu uzorka za ispitivanje.
Brzina naprezanja mora biti ista kao za ispitivanja zatezanjem u elasticnom opsegu.
Najveca sila Fw i lokacija loma moraju biti evidentirane (videti takode 7.2.4.2.1).
39
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Prilog C
(informativan)
Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski celik-

Ispitivanje cvrstoce na savijanje
C.t Predmet i podrucje primene

Ovaj Prilog C propisuje metodu za ispitivanje karakteristika vezivanja za rebraste i urebrene sipke i zice koje
se koriste kao armatura u betonskim konstrukcijama.
Ispitivanje cvrstoce na savijanje je namenjeno za odredivanje vezivanja betonskog celika i treba da sluzi kao
osnova za uporedivanje armatumih sipki i zica priblizno istog precnika sipke ili zice, ali sa razlicitim
konfiguracijama povrsine.
Metoda ispitivanjaje primenljiva za betonski celik u precnicima ~ 32 mm.
NAPOMENA Metoda se bazira na RILEM Preporuci RCS, Ispitivanje veznog mesta za betonski celik. 1. Ispitivanje
cvrstocena savijanje,2. izdanje 1982.
C.2 Normativne reference
EN 1766, Proizvodi i sistemi za zastitu i popravku betonskih konstrukcija - Metode ispitivanja -

Referentni beton za ispitivanje
EN 12390-3, Ispitivarife stvrdnutog betona - Deo 3: Pritisna cvrstoca uzoraka za ispitivanje
C.3 Princip ispitivanja

Princip metode ispitivanja jeste da se optereti greda (nosac) za ispitivanje jednostavnim savijanjem sve dok
se ne dogodi potpuni prekid veznog mesta betonskog celika u jednoj od polugreda ili sve dok se sam
betonski celik ne polomi. U toku opterecenja, meri se klizanje dva kraja betonskog ce1ika.
Greda upotrebljena za ispitivanje sastoji se od dva paralelopipedna armirana betonska bloka medusobno
povezana u donjem delu betonskim celikom cije ce vezno mesto biti ispitivano, a u gomjem delu celicnom
sarkom (zglobom). Mere dva bloka i sarki odreduju se precnikom betonskog celika koji ce biti ispitivan.
Princip ispitivanja je ilustrovan na slikama C.l do CA.
Mere greda za ispitivanje zavise od nazivnog precnika betonskog celika cija ce adheziona snaga biti
odredivana. Za nazivne precnike manje od 16 mm, koristi se uzorak grede tipa A, a za nazivne precnike
jednake ili vece od 16 mm, koristi se uzorak grede tipa B, videti slike C.3 i CA.
NAPOMENA Iskustvo ispitivanja sipke sa precnicima vecim od 32 mill je ograniceno. Da bi se koristi1a metoda
ispitivanja iz ovog pri10ga za tako velike precnike, treba obaviti program tipskog ispitivanja da bi se vrednova1a
primen1jivostmetode ispitivanja.
C.4 Uzorci i probni uzorci

Ako treba da se ispituju razlicite velicine iste tehnicke klase betonskog celika i iste konfiguracije povrsine,
oni se mogu grupisati u serije. Svi precnici (velicine) u okviru grupe moraju imati istu konfiguraciju u
pogledu rebara Hi urebrenja. Grupisanje je prikazano u tabeli C.l.
40
@ISS SRPS EN 10080:2008
NAPOMENA Imati istu konfiguracijupovrsine podrazumeva da odnos izmedu visine rebra/preenika sipke ili zice i
razmaka rebra/preenikasipke ili zice, kao i nagib rebra, bude isti. Sliena definicija primenjuje se za betonske eelike sa
urebrenjima.
Tabela C.1 - Serija precnika betonskog celika za ispitivanje veznog mesta

Sioke Hi iice
Opseg nazivnih precnika Reprezentativni nazivni
Naziv serije d precnik serije
mm mm
Mali precnici d< 10 8
Srednii precnici 10 < d < 20 16
Veliki orecnici 20 < d < 32 32
32 < d 50 Svaka velicina koja ce biti
Vrlo veliki precnicia) iSDitivana
a) NAPOMENA Iskustvo iz ispitivanja sipki sa preenicima veCimod 32 mm je ogranieeno. Da bi se
primenio metod ispitivanja iz ovog priloga za tako velike preenike, treba obaviti program tipskog
ispitivanjada bi se ocenilavrimenliivostmetode isvitivania.
Za svaku seriju i tip konfiguracije povrsine sa reprezentativnim precnikom serije vrsi se po dvadeset pet
ispitivanja cvrstoce na savijanje. Uzorci moraju biti odabrani tako da se na najmanju meru svedu varijacije u
konfiguraciji povrsine u okviru serije. Ako se svi uzorci ne uzmu iz iste sipke ili zice, onda ih treba uzeti iz
sto je moguce manjeg broja sipki ili zica.
Ako reprezentativni precnik serije nije proizveden, ispituje se najveci precnik proizveden u seriji.
Ako betonski celici sa istom konfiguracijom povrsine ali sa razlicitom propisanom granicom tecenja treba da
budu karakterisani, ispitivanja se obavljaju sa proizvodom koji ima najvisu propisanu granicu tecenja.
Konfiguracija povrsine betonskog celika koji se koristi u ispitivanju mora biti opisana u skladu sa 7.4 i
merena u skladu sa EN ISO 15630-1. Svi parametri potrebni za izracunavanje relativne povrsine rebra (ili
relativne povrsine urebrenja) moraju biti izmereni i zabelezeni.
C.5 Oprema za ispitivanje

C.5.1 Kalupi za izradu greda za ispitivanje
Kalupi za izradu greda za ispitivanje treba da budu napravljeni od celika, livenog gvoZda ili bilo kog drugog
neupijajuceg materijala koji ne reaguje sa komponentama betona. Posle upotrebe treba odrzavati
vodonepropusnost i mere.
C.5.2 Celicne sarke
Sarka mora biti formirana od dva komada celika u T-obliku, kako je prikazano na slikama C.l i C.2, koji
medusobno povezuju poprecna unutrasnja lica dva bloka. Sirina sarke je ista kao sirina b grede. Sarke su
prikazane na slikama C.5 i C.6.
C.5.3 Sistem za regulisanje sila
Mehanizam za primenu sila treba da se instalira sa sistemom za regulisanje sila koji im omogucava da se
povecavaju kontinuirano, u okviru granica opisanih u C.5.5.
C.5.4 Sistem za primenu sila
Sistem za primenu sila mora da obezbedi da se sila primenjuje vertikalno u odnosu na dejstvo na gomju
povrsinu grede.
Mehanizam za primenu sila sastoji se od celicnih rotirajucih nozeva ili valjkastih lezajeva; dva za
podupiranje uzorka grede, a druga dva za opterecenje.
41
SRPS EN 10080:2008 @ISS
C.5.5 Instrumenti za merenje sila

Sile se mere sa preciznoscu od najmanje 1 % od najvece sile dobijene pri ispitivanju.
Uredaj za ocitavanje ima oznaku najvece sile dostignute u toku ispitivanja.
C.5.6 Instrumenti za merenje klizanja
Instrumenti za merenje klizanja moraju biti precizni do :to,01 mm.
C.6 Priprema uzoraka

C.6.1 Betonski celik koji se ispituje
Sipka za ispitivanje je u stanju "onako kako je proizvedena" bez rastresite troske, po mogucstvu potpuno
oslobodena korozije i, ako je potrebno, temeljno oCiscena od masti odgovarajuCim sredstvom za skidanje
maziva, npr. karbon-tetrahloridom (CC14)ili etilen-trihloridom (CzHCb). Sipka za ispitivanje mora biti bez
ikakve masinske obrade. Ako sipka za ispitivanje korodira, stanje sipke mora biti opisano u izvestaju 0
ispitivanju i eventualno potkrepljeno fotografijama povrsine.
Sipka se ne sme Cistiti ni na koji nacin koji bi eventalno izmenio njenu hrapavost.
Uzorci za ispitivanje uzeti iz koturova ispravljaju se pre ispitivanja prema EN ISO 15630-1 :2002, tacka 4.
C.6.2 Pomocna armatura
Pomocna armatura treba da ima istu cvrstocu i karakteristike povrsine kao betonski celik koji se ispituje.
Slike C.5 i C.6 prikazuju komponente za pomocnu armaturu.
C.6.3 Plasticne kosuljice
Kosuljice koje se koriste da bi se izbeglo prianjanje betona za betonski celik koji se ispituje moraju da budu
od plastike. Te kosuljice moraju biti krute, tako da se ne bi deformisale u toku ispitivanja.
C.6.4 Beton
C.6.4.1 Opste napomene
Beton za uzorak grede, kao i cilindricni komadi za ispitivanje, proizvode se, postavljaju i skladiste prema
EN 1766 sa kvalifikacijama datim u C.6.4.2.
C.6.4.2 Klasa cvrstoce betona
Beton mora biti ili tipa C(0,70) sa ciljnom vrednoscu pritisne cvrstoce od (25 :t 5) MPa, ili tipa C(0,45) sa
ciljnom vrednoscu pritisne cvrstoce od (50:t 5) MPa, mereno na cilindricnom uzorku 150 mm x 300 mm i
ispitano prema EN 12390-3.
Ako nije drugacije dogovoreno, ispitivanja moraju biti obavljena sa betonom tipa C(0,70).
NAPOMENA Preporucujese da uzorci za ispitivanje za 25 ispitivanja budu pripremljeniiz 5 partija Himesavina, sto
znaci 5 uzoraka iz svakepartije.
C.7 Obavljanje ispitivanja

Greda za ispitivanje koja lezi na dva rotirajuca oslonca ili valjkasta lezaja opterecena je dvema silama
jednake velicine, rasporedenim simetricno u odnosu na sredinu raspona.
Pritisna cvrstoca betona mora biti u opsegu datom u C.6.4.2. Starost betona ne sme biti manja od 21 dan i ne
veca od 35 dana.
42
@ISS SRPS EN 100S0:200S
Opterecenje mora biti primenjeno u sukcesivnim povecanjima koja odgovaraju naprezanjima, as, u sipci ili
zici jednako 0 - 80 -160 - 240, itd., MPa. Za svako povecanje, ukupna sila primenjena na uzorak za
ispitivanje data je jednim od sledecih izraza:
~ X O"s za d < 16mm (Cl)

F. 1,25
A"xO"s zad~ l6mm (C.2)

F. = 1,50
gde An oznacava nazivnu poprecnu povrsinu betonskog celika. Manja povecanja se takode mogu koristiti.
Altemativno, podaci za (odnos) sila-klizanje mogu biti zapisivani kontinuirano pomocu elektronskih
uredaja, koriscenjem brzinskih opterecenja koja ne prelaze povecanje odgovarajuce kolicine naprezanja od
1 MPa/s u betonskom celiku.
Povecanje sile, u svakoj fazi, mora biti postepeno i kontinuirano. Svako povecanje mora biti dostignuto za
pola minuta i sila mora biti odrzavana dovoljno dugo da stabilizuje klizanje ili najvise dva minuta.
Klizanje se meri na pocetku i na kraju svakog povecanja opterecenja.
Ispitivanje se nastavlja sve do potpunog prekida veznog spoja betonskog celika i betona sipke ili zice u ovim
polugredama ili sve dok se sama sipka ili zica ne polome. Prekid veznog spoja obicno se ne deSava
istovremeno u dye polugrede. Iz tog razloga, kada polugreda ili zica ciji se vezni spoj prekinuo dostigne
klizanje od 3 mm, ta polugreda se drzi u steznom uredaju koji podupire beton i sprecava bilo kakvo dalje
klizanje.
Dijagram sila-klizanje registruje se automatski ili se ucrtava tacka po tacka iz vrednosti oCitanih na memom
uredaju.
C.8 Rezultati ispitivanja

e.S.1 Izracunavanje napona vezivanja
Ako je ukupna sila primenjena na gredu za ispitivanje Fa za dato klizanje, napon vezivanja Tbdat je izrazom:
O"S
(C.3)
Tb= 40
gde je:
CTs naprezanje sipke, dato pomocu jedne od sledeCih formula:
1,25F
O"s= ~ za d < 16 mm (C.4)
A"
1,50Fa za d~ 16 mm (C.6)
O"s= ~
C.S.2 Vrednosti napona vezivanja
Napon vezivanja se izracunava za 4 izmerene vrednosti klizanja:
= napon vezivanjapri klizanju od 0,01 mm;

'ZO,Ol
= napon vezivanjapri klizanju od 0,1 mm;

'ZO,\
T\ = napon vezivanja pri klizanju od 1 mm;
Tbu= napon vezivanja pri najvecoj sili.
43
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Ostale vrednosti mogu biti dogovorene izmedu ugovomih strana.
Da bi se dobile 4 vrednosti klizanja, moraju se registrovati cetiri dijagrama i dostaviti na eventualni zahtev.
C.9 Izvestaj 0 ispitivanju

Laboratorija mora izdati izvestaj koji sadrZi sledece informacije:
a) identifikacija laboratorije koja vrsi ispitivanje;
b) identifikacija proizvodaca ispitivanog proizvoda;
c) broj proizvoda;
d) tehnicka klasa betonskog celika sa pozivanjem na specifikaciju proizvoda;
e) broj ovog dokumenta i tip metode ispitivanja;
t) ispitivaninazivni precnici i serija koju predstavljaju;

g) konfiguracijapovrsine uzorka, tj. visine rebra/urebrenja,razmak rebra/urebrenja,nagibi rebra/urebrenjai
relativnepovrSinerebra/urebrenja;
h) klasa cvrstoce betona, tj. tip C(0,70) Hi tip C(0,45) prema EN 1766;
i) pritisna cvrstoca betona na dan ispitivanja;
j) datumi ispitivanja;
k) svi rezultati jednokratnih ispitivanja;
1) opis prirode loma (prekida);
m) dijagram sila-klizanje.
Mere u milimetrima
20 20
C>
~ ~ ~
t= 100
90
Slika C.l- Mere ~arke za gredu tipa A (d < 16mm)
44
@ISS SRPS EN 10080:2008
Mere u milimetrima
20 20
$
<=> <:> <=>
00 N .- N
t= 150
100
Slika C.2- Mere sarke za gredu tipa B (d~ 16 mm)
Mere u centimetrima
15
10
F/2 F/2l ,.., I --t

I
~
'$ 1..11
1 2 F; 1 ~
~:
L L
3G L
L 31,S 5 31,5 I
~
65 J
Na slicije:
1 uredaj za merenje klizanja
2 plasticnekosuljice
3 pokretnioslonac
Slika C.3 - Ispitivanje cvrstoce na savijanje tipa A (d < 16mm)
45
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Mere u centimetrima
20
15
F/2 F/2' --t -J

~
Ii
1
$. LI'\ --t
,J,? 1 ---
N
-$-
3
L 10d
-< L L L
I
60 6 60 I
110
~ ~
Na slid je:
1 uredaj za merenje klizanja
2 plasticnekosuljice
3 pokretnioslonac
Slika C.4 - Ispitivanje cvrstoce na savijanje tipa B (d~ 16 rnm)
46
@ISS SRPS EN 10080:2008
Mere u milimetrima
6,,50
10 22 291 22 10 100
<:::>
@ 2</16 2rtJ8
=
...0
<:::>
~ 20 0
N
r~
"'3
<:::>
, J'
I..
a) b)
r/J6
/
@ CD
I ~
<:::>
335
rtJd=6 ~
"
@
1S - 50 15
c) 80
Na slici je:
a) nagib
b) presek
c) savijene sipke (III) postavljaju se sa ugibima od 15° do 1T u odnosu na vertikalu
Slika C.5 - Ispitivanje veznog mesta tipa A (d < 16mm) - Armiranje uzoraka greda
47
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Mere u milimetrima
~
-
10 560
_n
-J ;
10 20 150
@ 210 (@212 CD 10
I
II II I Ii Ij I <=>
I co CD '
~
I I j i
'I' I I
0
N
I C> 2~10
-4' "
0
N
N
i I <=>
..0
N
1
N
1\ 2lb12 "
I 1
0
~
210
10x50
12 -J 130
600
a) b)
~10
L CD
@[ 560
] Ibd=10
/ <=>
N
N
(@ ~ ',1 0
II ~~6~ ~
~12
25 80 25
d
130
Na slici je:
a) nagib
b) presek
c) savijene sipke (III) postavljaju se sa ugibima od 15° do 17° u odnosu na vertikalu
Slika C.6 - Ispitivanje veznog mesta tip a B (d~ 16 mm) - Armiranje uzoraka greda
48
@ISS SRPS EN 10080:2008
Prilog D
(informativan)
Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski celik -

Ispitivanje razvlacenjem
D.I Predmet i podrucje primene

Ovaj Prilog D propisuje metodu za ispitivanje karakteristika vezivanja za rebraste i urebrene sipke i zice koje
se koriste kao armatura u betonskim konstrukcijama.
Ispitivanje razvlacenjem je namenjeno za odredivanje vezivanja betonskog celika i treba da sluzi kao osnova
za uporedivanje armaturnih sipki i zica priblizno istog precnika, ali sa razlicitim konfiguracijama povrsine.
Metoda ispitivanja je primenljiva za betonski celik u precnicima ~ 32 mm.
NAPOMENA Metoda se zasniva na RILEM Preporuci RC 6, Ispitivanje vamog mesta za betonski celik -
2. Ispitivanje razvlacenjem, 1983.
D.2 Normativne reference
EN 1766, Proizvodi i sistemi za zastitu i popravku betonskih konstrukctja - Metode ispitivanja -

Referentni beton za ispitivanje
EN 12390-3, Ispitivanje stvrdnutog betona - Deo 3: Pritisna cvrstoca uzorakaza ispitivanje
D.3 Princip ispitivanja

Princip ispitivanja je da se optereti sipka ili zica koje su ugradene u betonsku kocku, po definisanoj duzini,
silom zatezanja. Drugi kraj sipke ostaje bez naprezanja. Odnos izmedu sile zatezanja i klizanja (tj. relativnog
pomeranja izmedu celika i betona) meri se do prekida. Sila se povecava do prekida mesta vezivanja Hi dok se
sam betonski celik ne prekine. Princip ispitivanja je ilustrovan na slici D.1.
Uzorak za ispitivanje je kocka betona u kojoj se sipka ili zica nalaze u sredistu kocke. Efektivna duzina
mesta vezivanja sipke ili zice je 5 d i odgovara sarno delu uzorka. U drugom delu sipke ili zice mesto
vezivanja je spreceno. Sipka ili zica koje treba da se ispituju produzavaju se izvan dva kraja uzorka;
napon/zatezanje primenjuje se na duzi kraj i uredaj za merenje klizanja se postavlja na kraci kraj. Slika D.1
prikazuje uzorak za ispitivanje.
Kosuljice se postavljaju sa tolerancijom od oko 1 mm oko sipke ili zice i njihova debljina ne sme da prede
2mm.
NAPOMENA Iskustvo sa ispitivanjemsipke sa precnicima veCimod 32 mm je ograniceno. Da bi se koristila metoda

ispitivanja iz ovog priloga za tako velike precnike, treba obaviti program tipskog ispitivanja da bi se vrednovala
primenljivostmetode ispitivanja.
49
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Mere u milimetrima
1---"""0 5 ~
Lf'I
6
2---"""1:)
Lf'I .,
3
8
4 g
""
(/)d
Wi! 9
1III1
IUI
t F.
Na slicije:
1 deo sipke do tacke primeneuredaja za merenjepomeranja
2 duzina mesta vezivanja
3 slobodnapocetna duzina 5 d, min. 200 mm -5 d
4 deo sipkedo tacke primene sile zatezanja
5 annatuma sipka
6 beton
7 zacepljivanje
8 plasticnakosuljica
9 rucka masineza ispitivanje
Slika D.I - Ilustracija principa ispitivanja
D.4 Uzorci i probni uzorak

Ako treba da se ispituju razliCite veliCine iste tehnicke klase betonskog celika i iste konfiguracije povrsine,
one se mogu grupisati u serije. Svi precnici (veliCine) u okviru serije treba da imaju isti oblik rebara (ili
urebrenja). Grupisanje je prikazano u tabeli D.I.
NAPOMENA Imati istu konfiguracijupovrsine podrazumeva da odnos izmedu visine rebra/sipke ili precnika zice i
razmaka rebra/sipke ili precnika zice, kao i nagiba rebra, bude isti. Sliena definicija primenjuje se za betonske eelike sa
urebrenjima.
Tabela D.I- Serija precnika betonskog celika za ispitivanje mesta vezivanja

Sipke Hi zice
Naziv serije Reprezentativni nazivni precnik
Opseg nazivnih precnika d
serije
mm mm
Mali precnici d 10 8
Srednii precnici 10 < d 20 16
Veliki precnici 20 < d 32 32
Vrlo veliki precnidJ 32 < d 50 Svaka velicina koia se ispituie
a) NAPOMENA Iskustvo iz ispitivanja sipki sa preenicima ve6im od 32 mm je ogranieeno. Da bi se primenila
metoda ispitivanja iz ovog priloga za tako velike preenike, treba obaviti program tipskog ispitivanja da bi se
vrednovala primenliivostmetode ispitivania.
Vrsi se dvadeset pet ispitivanja cvrstoce na savijanje za svaku seriju i tip konfiguracije povrsine sa
reprezentativnim precnikom serije. Uzorci se biraju tako da se na najmanju meru svedu varijacije u
konfiguraciji povrsine u okviru serije. Ako se svi uzorci ne uzmu iz iste sipke Hi zice, onda ih treba uzeti iz
sto je moguce manjeg broja sipki Hi zica.
50
@ISS SRPS EN 10080:2008
Ako u seriji ne postoji reprezentativni precnik, tada se ispituje najveCi precnik proizveden u seriji.
Ako betonski celici sa istom konfiguracijom povrsine a1i sa raz1icitom propisanom granicom tecenja treba da
budu karakterisani, ispitivanja se obav1jaju sa proizvodom koji ima najvisu propisanu granicu tecenja.
Konfiguracija povrsine betonskog celika koji se koristi u ispitivanju opisana je u sk1adu sa 7.4 i merena u
skladu sa EN ISO 15630-1. Svi parametri potrebni za izracunavanje re1ativne povrsine rebra (ili re1ativne
povrsine urebrenja) moraju biti izmereni i zabe1ezeni.
D.S Oprema za ispitivanje

D.5.1 Kalupi za uzorak u obliku kocke
Slika D.2 prikazuje skicu ka1upa.
Mere u milimetrima
1
rnIrn
10d
200min.
2
c
3
~ 'E
00
,-0 I N
4 ..t. .
Poduzni presek Izg1ed sa bocne strane
Na slici je:
1 smer betoniranja
2 kalup
3 element za pricvrscivanje
4 zacepljivanje
Slika D.2 - Skica kalupa
D.5.2 Sistem za regulisanje sUa
Mehanizam za primenu sila treba da se postavi sa sistemom koji omogucava kontinuirano povecanje si1e, u
okviru granica opisanih u D.5.4.
D.5.3 Sistem za primenu sUa
Sistem za primenu si1a mora da obezbedi da se sila primenjuje upravno u odnosu na gomju povrsinu betona.
D.5.4 Instrumenti za merenje sUa
Si1e se mere sa preciznoscu od najmanje 1 % od najvece sile dobijene u ispitivanju. Uredaj za ocitavanje
mora imati oznaku najvece sile dostignute u toku ispitivanja.
D.5.5 Instrumenti za merenje klizanja
Instrumenti za merenje klizanja moraju imati preciz~ost :to,01 mm.

51
SRPS EN 10080:2008 @ISS
D.6 Priprema uzoraka

;
D.6.1 Betonski celik koji treba ispitati
Sipka za ispitivanje u stanju "onako kako je proizvedena" bez prisustva ogorine, po mogucnosti potpuno
oslobodena korozije i, ako je potrebno, temeljno oCiscena od masti odgovarajuCim sredstvom za skidanje
maziva, npr. ugljentetrahloridom (CCI4) Hi etilen-trihloridom (C2HCI3). Sipka za ispitivanje mora biti bez
ikakve masinske obrade. Ako sipka za ispitivanje korodira, stanje sipke mora biti opisano u izvestaju 0
ispitivanju i eventualno potkrepljeno fotografijama povrsine.
Sipka se ne sme Cistiti ni na koji nacin koji bi eventalno izmenio njenu hrapavost.
Komadi za ispitivanje uzeti iz koturova ispravljaju se pre ispitivanja prema EN ISO 15630-1 :2002, tacka 4.
D.6.2 Beton
Beton za probnu kocku, kao i cilindricni komadi za ispitivanje, proizvode se, postavljaju i skladiSte prema
EN 1766 sa kvalifikacijama datim u D.6.2.2.
0.6.2.2 Klase cvrstoce betona
Beton mora biti ili tipa C(0,70) sa ciljnom vrednoscu pritisne cvrstoce od (25 :t 5) MPa, ili tipaC(0,45) sa
ciljnom vrednoscu pritisne cvrstoce od (50:t 5) MPa, meren na 150 mm x 300 mm cilindricnog uzorka i .
ispitivan prema EN 12390-3.
Ako nije drugacije dogovoreno, ispitivanja moraju biti obavljena sa betonom tipa C(0,70).
NAPOMENA Preporucujese da uzorci za ispitivanje za 25 ispitivanja budu pripremljeniu 2 partije ili mesavine, sto
cini 12 odnosno 13uzoraka iz svake partije.
0.6.2.3 Betoniranje
Svezi beton se stavlja u kalup u kojem se sipka ili zica drze horizontalno u osi kalupa, videti sliku D.2.
D.7 Obavljanje ispitivanja

D.7.1 Masina za ispitivanje
Raspored za ispitivanje prikazanje na slici D.3.
Opseg sile masine za ispitivanje treba da odgovara ocekivanom prekidu sile komada za ispitivanje.
52
@ISS SRPS EN 10080:2008
F./4 t t F/4
2
3 -Iii- 6 5
4 ~
Na slici je:
1 uredaj za merenje klizanjaza 4,
2 uzorak
3 celicnaploca, debljine 10mID
4 sila zatezanja
5 noseca ploca
6 gumena potpoma ploca od 5 mID
Slika D.3 - Postavljanje masine za ispitivanje
D.7.2 Po stupak ispitivanja
Uzorak se postavlja vertikalno na nosecu plocu koja ima centralnu 2 d supljinu uredaja za zatezanje. Sila
zatezanja (Fa) primenjuje se na duzi kraj uzorka. Klizanje mora biti mereno na pocetku i na kraju svakog
povecanja u opterecenju.
D.7.3 Intenzitet opterecenja
Intenzitet opterecenja vp mora biti utvrden za svaki precnik sipke ili zice da bi koliCina povecanja napona
mesta vezivanja bila konstantna. Vrednost vp= 0,56 J2 (N/s), usmerava se tamo gde je d nazivni precnik
sipke Hi zice u mm.
D.8 Rezultat ispitivanja

Sile zatezanja Fa merene pri ispitivanju moraju da se transformisu u napone mesta vezivanja pomocu sledece
formule:
1 F.. fern
(0.1)
1'dm= 51r d2 Ie
gde je:
!em ciljna vrednost k1ase cvrstoce, tj. 25 MPa Hi 50 MPa, u zavisnosti od p1aniranog tipa betona;
!e prosek cvrstoce betona probnih uzoraka,
obe vrednosti prema 0.6.2.
53
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Ispitivanje razvlacenjem na jednom uzorku daje odnos:

~
Tdm=j{4,)
gde je:
4, klizanje mereno pod silom zatezanja Fa. Dijagrami sila-klizanje svih dobijenih pojedinacnih
rezultata ispitivanja sluze kao osnova za ocenu mesta vezivanja.
D.9 Izvestaj 0 ispitivanju
Laboratorija mora da izda izvestaj koji sadrzi sledece informacije:
a) identifikacija laboratorije;
b) identifikacija proizvodaca ispitivanog proizvoda;
c) broj proizvoda;
d) tehnicka klasa betonskog celika sa pozivanjem na specifikaciju proizvoda;
e) broj ovog dokumenta i tip metode ispitivanja;
f) ispitani nazivni precnici i serija koju predstavljaju;
g) konfiguracija povrsine uzorka, tj. visine rebralurebrenja razmak rebralurebrenja, nagibi rebralurebrenja i
relativne povrsine rebralurebrenja;
h) klasa cvrstoce betona, tj. tip C(O,70) ili tip C(O,45) prema EN 1766;
i) pritisna cvrstoca betona na dan ispitivanja;
k) datumi ispitivanja;
1) svi pojedinacni rezultati ispitivanja izracunatih vrednosti Tdmi pojedinacni dijagrami sila-klizanje;
m) opis prirode loma (prekida).
54
@ISS SRPS EN 10080:2008
Prilog E
(informativan)
Uporedivanje simbola upotrebljenih u ovom evropskom standardu

sa onima koji se koriste u EN 1992-1-1 i EN 1992-1-2
EN 1992-1-1
EN 10080
EN 1992-1-2
Napon tecenia Re tv
Konvencionalni nap on tecenja pri neproporcionalnom RpO,2 ./pO,2
izduzeniu od 0,2 %
Zatezna cvrstoca Rm ft
OOOos zatezne cvrstoce i napona tecenia Rn!Re 1;/f:,
Ukupno izduzenje pri najvecoj sili izrazeno u Agt
Iprocentima
Nazivni precnik d 0
55
SRPS EN 10080:2008 <9ISS
Prilog ZA
(informativan)
Tacke ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe

Direktive ED za gradevinske proizvode
ZA.l Predmet i podrucje primene i relevantne karakteristike

Ovaj evropski standard priprernio je CEN na osnovu mandata Mll15 [celik za armiranje i prednaprezanje (za
beton)] koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog udruzenja za slobodnu trgovinu.
Tacke ovog evropskog standarda prikazane u ovom prilogu ispunjavaju zahteve mandata dobijenog na
osnovu Direktive ED za gradevinske proizvode (89/106/EEC).
Saglasnost sa ovim tackama pretpostavlja da su betonski celici obuhvaceni ovim prilogom pogodni za ovde
za predvidene upotrebe; znak CE moraju da prate informacije koje su u vezi sa tim.
UPOZORENJE Postoji mogucnost da se na betonske celike koji su obuhvaceni predmetom i

podrucjem primene ovog standard a mogu primeniti i drugi zahtevi i druge direktive EU koji ne uticu
na pogodnost za predvidenu upotrebu.
NAPOMENA 1 Pored specificnih tacaka koje ovaj standard sadrZani a koje se odnose na opasne materije, mogu
postojati i drugi zahtevi koji se mogu primeniti na proizvode obuhvacene predmetom i podrucjem primene ovog
standarda (npr. prihvaceno evropsko zakonodavstvo i nacionalni zakoni, propisi i uredbe i administrativni pravni
instrumenti). Za sprovodenje odredaba Direktive za gradevinske proizvode potrebno je postici uskladenost sa tim
posebnimzahtevimakad god i gde god su oni postavljeni.
NAPOMENA2 Informativnabaza podataka evropskih i nacionalnih odredbi 0 opasnim supstancamana raspolaganju
je na gradevinarskomweb-sajtuna EUROPA(pristup preko
http://europa.eu.intlcomm/entemrise/constmctionlinternalldanqsub/danqmain.htm ).
Ovaj prilog utvrduje uslove za CE oznacavanje betonskog celika namenjenog za upotrebe naznacene u
tabeli ZA.I i prikazujerelevantne primenljivetacke:
Ovaj prilog ima isti predmet i podrucje primene kao i tacka I ovog standarda i identifikovan je u tabeli ZA.I.
56
@ISS SRPS EN 10080:2008
Tabela ZA.l - Relevantne tacke za betonski celik i predvidenu upotrebu

Proizvod: betonski celik obuhvacen predmetom i podrucjem primene ovog standarda
Predvidena upotreba: armiranie betona
Tacke sa zahtevima
Bitne karakteristike u ovom i drugim Nivoi i/Hi kIase Napomene
evropskim
standardima
Izduzenie 7.2.3.1 Nema Deklarisana vrednost
Zavarivost 7.1 Nema Deklarisana vrednost
I(granicna vrednost)
Preseci i tolerancije velicina 7.3.1;7.3.2 Nema Deklarisana vrednost
I(granicna vrednost)
Savitljivost 7.2.6 Nema Deklarisana vrednost
i(granicna vrednost)
Cvrstoca mesta vezivania 7.4 Nema Deklarisana vrednost
Odnos napona (najveca 7.2.3 Nema Deklarisana vrednost
cvrstoca/rastegljivi napon tecenia)
Rastel!:liivinapon tecenia 7.2.3 Nema Deklarisana vrednost
Sila smicanja 7.2.4 Nema Deklarisana vrednost
I(I!:ranicnavrednost)
Zamor materiialaa) 7.2.5 Nema Deklarisana vrednost
Trainost 7.1.4 Nema Hemiiski sastav
a) Niie primenliivoza resetkastenosace.
Zahtev u odnosu na odredenu karakteristiku nije primenljiv u onim drzavama clanicama (MSs6»)u kojima ne
postoje regulatomi zahtevi u odnosu na tu karakteristiku za predvidenu upotrebu proizvoda. U tom slucaju,
proizvodaCi koji lansiraju svoje proizvode na trziste tih drzava clanica nisu obavezni da odrede niti deklarisu
performansu svojih proizvoda u pogledu te karakteristike i moze se koristiti opcija "performansa nije
odredena "(NPD7»)u informaciji koja prati CE oznacavanje (videti ZA.3). Opcija NPD, medutim, ne moze se
koristiti u slucajevima kada karakteristika podleze granicnom nivou.
ZA.2 Postupak (postupci) za atestiranje usaglasenosti betonskog celika

ZA.2.1 Sistem(i) atestiranja usaglasenosti
Sistem(i) atestiranja usaglasenosti betonskog celika naznacen(i) u tabeli ZA.l, u skladu sa Odlukom Komisije
97/597/EC od 1997-07-14, kako je dato u Prilogu III mandata za "celik za armiranje i prednaprezanje",
prikazani su u tabeli ZA.2 za naznacenu predvidenu upotrebu i odgovarajuCi nivo(e) ili klasu(e):
Tabela ZA.2 - Sistem atestiranja usaglasenosti

Atestiranje
Nivo(i) Hi sistema
Proizvod Predvidena upotreba
kIasa( e) usa!!lasenosti
Armatumi celik za beton: Armiranje betona Nema 1+
- zica, sipke, valjane zice, koturovi
- proizvodi dobijeni odmotavanjem koturova
- zavarene mreze
- resetkasti nosaci
Sistem 1+:Videti Direktivu 89/l06/EEC (CPD), Prilog III.2.(i), sa kontrolnim ispitivaniemuzoraka.
Nacionalne fusnote
6)Skracenica u engleskomjeziku od "Member States". .
7) Skracenica u engleskom jezilq!JJldr'tJ1opYU\y)rJ1!J.f:j1!,p;;(~ff<:o:niJ1yc,l'J.L:
57
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Atestiranje usaglasenosti annaturnog celika za beton u tabeli ZAI mora da se zasniva na vrednovanju
postupakausaglasavanjanaznacenih u tabeli ZA3, koji su rezultat primene tacka ovog ili drugog evropskog
standardanaznacenogu istoj.
Tabela ZA.3 - Dodela zadataka vrednovanja usaglasavanja za betonski celik po sistemu 1+

Vrednovanjetacke
Zadaci Sadrfaj zadatka 0 usaglasavanju
ko.iu treba primeniti
Parametri vezani za sve 8.1
Fabricka kontrola
relevantne karakteristike iz
Zadaci za proizvodnje (FPC8» tabele ZA.l
proizvodaca Sve relevantne karakteristike iz
Dodatno ispitivanje 8.1,8.1.2,8.1.3,8.5
uzoraka uzetih u fabrici Tabele ZAI
Sve relevantne karakteristike iz 8.2, 8.4.1
Pocetno tipsko ispitivanje Tabele ZAI
Zadaci za notifiko- Pocetni pregled fabrike i Sve relevantne karakteristike iz 8.1; 8.2
FPC-a Tabele ZAI
vano telo za
Stalno nadgledanje, ocena Sve relevantne karakteristike iz 8.3,8.4.2,8.5, ZA2.1.3
sertifikaciju Tabele ZAI
i odobrenie FPC-a
Kontrolno ispitivanje Sve relevantne karakteristike iz 8.3.2
uzoraka uzetih u fabrici Tabele ZAI
Ocenjivanjeproizvodacevog sistema fabricke kontrole proizvodnje i rezultirajuceg proizvoda proizvedenog

u skladu sa ovim standardom, koje ukljucuje eksterni nadzor i ispitivanje, bice obavljeno od strane
notivikovanog tela koje deluje Hi sa sopstvenim resursima Hi na kontrolnim telima ili laboratorijama za
ispitivanja koje je on ovlastio. Sertifikat za proizvodnju materijala koji ispunjava zahteve ovog standarda
daje se za tehnicku klasu i proizvodni proces sa definisanim opsegom veliCinaposto se preduzmu koraci
opisaniu tabeli ZA3.
ZA.2.1.1 Prijava
Proizvodac podnosi notifikovanom telu za sertifikaciju prijavu za sertifikaciju koja mora biti propracena
tehnickom datotekom u kojoj se navode procesi proizvodnje i metode i prirucnik za kvalitet, kao i opsta
politika,postupci i praksa proizvodaca.
ZA.2.1.2 Stalni nadzor
Stalna nadzorna kontrolisanja moraju se obavljati sa ucestaloscu koju notifikovano telo smatra neophodnom,
ali ne manje od dva puta godisnje.
ZA.2.1.3 Ponovno ocenjivanje i obnavljanje sertifikacije
Trajanje sertiftkacije, zasnovano na zadovoljavajucem kontinuitetu odobrenja kako je opisano u ZA.2.1 mora
biti za period od 5 godina od datuma izdavanja vaieceg sertifikata. Posle ovog perioda proizvodacev sistem
fabricke kontrole proizvodnje mora da se podvrgne ponovnom ocenjivanju koje ukljucuje sve elemente
sistema u toj fazi. Uzimanje uzoraka i ispitivanje proizvoda u ovoj fazi mora biti na nivou stalnog nadzora
opisanog u 8.3. Obnavljanje sertifikacije zavisice od usaglasenosti sa zahtevima ZA2.l.
=
Nacionalna fusnota
8)Skracenica u engleskomjezi\WJ),(h'lfaQtQrnRm5JIJQtiQiJ:\§gQtm\!}uE:
58
@ISS SRPS EN 10080:2008
ZA.2.2 EC sertifikat i izjava 0 usaglasenosti
Kada se postigne usaglasenost sa uslovima iz ovog priloga, sertifIkaciono telo priprema sertifIkat 0
usaglasenosti (EC sertifIkat 0 usaglasenosti), koji proizvodacu daje pravo da stavi CE znak. SertifIkat treba
da sadrZi sledece:
- naziv, adresu i identifIkacioni broj sertifIkacionog tela;
naziv i adresu proizvodaca ili njegovog ovlascenog predstavnika postavljenog u EEA, i mesto
proizvodnje;
- opis proizvoda (tip, identifIkaciju, upotrebu...);
- odredbe sa kojimaje proizvod usaglasen (npr. Prilog ZA ovog EN-a);
- posebne uslove koji vaze za upotrebu proizvoda (tj. odredbe za upotrebu pod odredenim uslovima, itd.);
- broj sertifIkata;
- uslove i period vazenja sertifIkata, gde je to primenljivo;
- ime i polozaj/funkciju lica ovlascenog da potpise sertifIkat.
Pored toga, proizvodac mora da pripremi izjavu 0 usaglasenosti (EC izjava 0 usaglasenosti) koja sadrZi
sledece:
- naziv i adresu proizvodaca ili njegovog ovlascenog predstavnika postavljenog u EEA;
- naziv i adresu sertifIkacionog tela;
- opis proizvoda (tip, identifIkaciju, upotrebu...) i kopiju informacije koja prati CE oznacavanje;
- odredbe sa kojima je proizvod usaglasen (npr. Prilog ZA ovog EN-a);
- posebne uslove koji vaze za upotrebu proizvoda (tj. odredbe za upotrebu pod odredenim uslovima, itd.);
- broj pratece EC izjave 0 usaglaSenosti;
- ime i polozaj lica ovlascenog da potpise izjavu u ime proizvodaca ili njegovog ovlascenog predstavnika.
Prethodno pomenuta izjava i sertifIkat moraju biti dostavljeni na sluzbenomjeziku ili jezicima drZave clanice
u kojoj ce se proizvod koristiti.
ZA.3 CE oznacavanje i stavljanje etikete

Proizvodac ili njegov ovlaSceni predstavnik postavljen u okviru EEA odgovorni su za koriscenje CE znaka.
CE simbol oznacavanja koji treba staviti mora biti u skladu sa Direktivom 93/68/EC i prikazan na betonskom
celiku (ili kada to nije moguce, on moze biti na pratecoj etiketi, ambalazi ili na pratecem komercijalnom
dokumentu, npr. dostavnici). Sledece informacije moraju da prate CE simbol oznacavanja:
- identifIkacioni broj sertifIkacionog tela;
- naziv ili identifIkaciona oznaka i registrovana adresa proizvodaca;
- poslednje dye cifre godi1;1\t(;¥lk9jqjij~~l~yJi~H~B~M~muL

59
SRPS EN 10080:2008 @ISS
- broj EC sertifikata 0 usaglasenosti Hi sertifikata fabricke kontrole proizvodnje (po potrebi);
- vezu sa ovim evropskim standardom;
- opis proizvoda: genericki naziv, materijal, mere i predvidenu upotrebu;
- informacije 0 onim relevantnim bitnim karakteristikama navedenim u tabeli ZA.I koje treba da budu
navedene i predstavljene kao:
- propisane vrednosti tehnicke klase i deklaracija za svaku bitnu karakteristiku kako je naznaceno u
napomenama u tabeli ZA.I (ukljucujuci "zadovoljava" za zahteve zadovoljava/ne zadovoljava, po
potrebi);
- altemativa, sarno broj proizvoda (videti 10.1.2.1.1);
-
- "performansa nije odredena" za karakteristike gde je to relevantno.
Opcija "performansa nije odredena" (NPD) ne moze da se koristi tamo gde karakteristike zavise od
granicnog nivoa. Inace, opcija NPD moze da se koristi kad i gde karakteristika za datu predvidenu upotrebu
ne podleze regulatomim zahtevima u drzavi clanici odredista.
Slika ZA.l daje primer informacija koje treba dati na proizvodu, etiketi, ambalazi i/ili komercijalnim
dokumentima.
Slika ZA.2 daje uproscen primer za altemativno CE oznacavanje.
CE oznacavanje usaglasenosti, koje sadrzi

"CE" simbol dat u Direktivi 93/68/EEC
01234 ldentifikacioni broj sertifikacionog tela

Bilo koje preduzece, p. fab 21, B-I050 Naziv ili identifikaciona oznaka i
registrovana adresa proizvoaaca
05 Poslednje dve cifre godine u kojoj je
stavljena oznaka
01234-CPD-00234 Broj sertifikata
EN 10080 Br. evropskog standarda
xxx Specifikacija proizvoda
Broj proizvoda 226 Broj proizvoda
Betonski celik, namenjenza armiranjebetona Opis proizvoda i informacija 0 regulisanim
Sipka - 8 X 12000 karakteristikama
Izduzenje: Agt5 %
Zavarivost: Ceq = 0,5 %
Preseci: 8 mm
Tolerancije: zadovoljava
Savitljivost: zadovoljava
Cvrstoca mesta vezivanja: zadovoljava (konfiguracija
povrsine)
Odnos zatezne cvrstoce i napona tecenja RmlRe: 1,08
Rastegljivi napon tecenja: 500 MPa
Zamor materijala: NPD
Trajnost:
C = 0,24; S = 0,055; P = 0,055; N = 0,014; Cu = 0,85; ,;;
Cea = 0,52
NAPOMENA Deklarisane vrednosti u gomjem primeru su propisane bitne karakteristike teoretske tehnicke klase sa
brojemproizvoda 226 prema specifikacijiproizvoda xxx.
Slika ZA.l- Primer in,formacija za CE oznacavanje
60
(QISS
- 01234
Bilo koje preduzece. p. fab 21, B-I050
05
01234-CPD-00234
EN 10080
xxx
Broj proizvoda 226
SRPS EN 10080:2008
CE oznacavanje usaglasenosti, ko)e sadrii

"CE" simbol dat u Direktivi 93/68/EEC
Identifikacioni bro) sertifikacionog tela

Naziv ili identifikaciona oznaka i
registrovana adresa proizvoaaca
Poslednje dve cifre godine u ko)o))e
stavljena oznaka
Bro) sertifikata
Br. evropskog standarda
Specifikacija proizvoda
Bro) proizvoda
Betonskicelik, namenjenza anniranje betona Opis proizvoda i informacija 0 regulisanim
Sipka - 8 x 12000 karakteristikama
NAPOMENA Ova slika je pojednostavljen fonnular za infonnacije za CE oznacavanje teoretske tehnicke klase sa
brojemproizvoda226 prema specifikacijiproizvodaxxx.
Slika A.2 - Uproscen primer informacija za CE oznacavanje
Pored prethodnih specificnih informacija koje se odnose na supstance koje podlefu zakonskim propisima,
proizvod treba da prati, uvek i svuda gde se zahteva i u odgovarajucoj formi, dokumentacija u kojoj se
navode svi drugi zakonski propisi 0 ovim supstancama za koje se zahteva usaglasenost, zajedno sa svim
informacijama koje se zahtevaju tim propisima.
NAPOMENA Evropske propise bez nacionalnih izuzeca ne treba navoditi.
61
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Bibliografij a
[1] EN 1992-1-1, Eurocode 2: Design of concrete structures - Part 1-1: General rules and rules for
::
buildings
[2] EN 1992-1-2, Eurocode 2: Design of concrete structures - Part 1-2: General rules - Structural fire
design
[3] prEN 10138-1, Prestressing steels -Part 1: General requirements
[4] prEN 10138-2, Prestressing steels -Part 2: Wire
[5] prEN 10138-3, Prestressing steels -Part 3: Strand
[6] prEN 10138-4, Prestressing steels - Part 4: Bars
[7] EN 12390-2, Testing hardened concrete - Part 2: Making and curing specimens for strength tests
[8] EN ISO 9001, Quality management systems - Requirements (ISO 9001:2000)
[9] prEN ISO 17660, Welding of reinforcing steels
:'
62
@ISS SRPS EN 10080:2008
Prilog NA
(informativan)
Betonski celik - Karakteristike
U proizvodnji betonskog celika koristi se celik B500 sa hemijskim sastavom kojije dat u tabeli 2.
U ovom prilogu dati su primeri sipki betonskog celika, njihovi geometrijski oblici rebara, kao i
karakteristicne zatezne osobine.
U zavisnosti od oblika i rasporeda - nagiba poprecnih rebara u odnosu na uzduznu osu - betonski celik B500
dobija dodatnu oznaku, tj. moze biti B500A, B500B i B500C, pri cemu:
- sipke celika B500A imaju dva ili vise nizova paralelnih poprecnih rebara sa istim uglom u odnosu na
uzdufuu osu sipke (videti sliku NA.l);
- sipke ce1ika B500B imaju dva i vise nizova poprecnih rebara, od kojih jedan ima drugaCiji ugao u
odnosu na druge (videti sliku NA.2);
- sipke celika B500C imaju isti raspored nizova rebara kao i kod B500B, ali u svakom nizu rebara, rebra
imaju razlicite uglove u odnosuna uzdtiZnu osu (videti sliku NA.3).
Dogovorom izmedu ugovomih strana dozvoljava se isporuka ce1ika B500A i B500C sa rasporedom rebara
kao kod B500B i obratno.
-rrz::::::::r;J~
A B
~J~
Slika NA.l- Geometrijski oblik rebra celika Slika NA.2 - Geometrijski oblik rebra celika
B500A (primer sa dva reda poprecnih rebara) B500B (primer sa dva red a poprecnih rebara)
- _.~~<._~ <-<~<~ .---- -<.._~<-~_.
.A.. B
Slika NA.3 -
~
Geometriiski oblik rebra celika B500C (primer sa dva reda poprecnih rebara)
63
SRPS EN 10080:2008 @ISS
Opsezi za parametre rebara dati su u tabeli 7 ovog standarda.
Karakteristicna relativna povrsina rebra mora da ispuni zahteve iz tabele NA.l.
Tabela NA.l - Karakteristicna relativna povrsina rebra ::

Nazivna mera sipke
d Relativna povdina rebra
mm
d<6 0,035
6 < d< 12 0,040
d> 12 0,056
Propisane karakteristicne vrednosti za zatezne osobine date su u tabeli NA.2.
Tabela NA.2- Karakteristicne zatezne osobine betonskog celika B500A, B500B i B500C
Celik Napon tecenja Odnos zatezne cvrstoce Ukupno izduzenje Dinamicka cvrstoca
Re i napona tecenja pri najvecoj sili 20"A
Mpa RrrIRe Agt mm MPa
mill. mill. %
min.
B500A 500 1,05aJ- N/A 2,5bJ - N/ A 16c) 200
B500B 500 1,08 - N/A 5,0-N/A > 16 20 185
> 20 25 170
B500C 500 1,15, <1,35 7,5 - N/A 160
> 25 32
a) Za mere ispod IZJ
8 mm, RmIR.= 1,02.
b) Za mere ispod IZJ8 mm, Agt = 1,0.
c) Za mere do IZJ
16 mm i za rebmsti celik NIA - niie primenUivo.
64
@ISS SRPS EN 10080:2008
Prilog NB
(informativan)
Vrednovanje rezultata ispitivanja
NB.l Vrednovanje rezultata ispitivanja

NB.1.1 Zatezne osobine
NB.1.1.1 Tamo gde je karakteristicna vrednost Cv propisana kao donja granica, smatra se da su rezultati u
skladu sa ovim standardom ako su ili:
a) sve pojedinacne vrednosti vece od Hijednake propisanoj karakteristicnoj vrednosti Cv;ili
b) x> Cv+ aI
gde je:
a} = 10 MPa za Re, 0 (nula) za R,,/Re i 0 % za A)"(t
i sve pojedinacne vrednosti su vece od ili jednake najmanjim vrednostima datim u tabeli NB.1.
Tabela NB.l - Apsolutne najmanje i najvece vrednosti zateznih osobina

Propisana Naimania vrednost Naiveca vrednost
karakteristika B500A B500B B500C B500A B500B B500C
Re, Mpa 485 485 485 650 650 650
R,,/Re 1,03a) 1,06 1,13 N/A*) N/A 1,38
A"t, % 2,Ob) 4,0 6,0 N/A N/A N/A
a) 1,01za mere ispod 8 mm.
b) 0,8 % za mere ispod 8 mm.
*)N/A = "not applicable"(niie primenliivo)
NB.1.1.2 Tamo gde je karakteristicna vrednost Cv propisana kao gomja granica (tj. za R,,/Re klase
B500C), smatra se da su rezultati u skladu sa ovim standardom ako su ili:
- sve pojedinacne vrednosti R,,/Re jednake ili nize od propisane gomje karakteristicne vrednosti 1,35; ili
- x S; 1,35 za R,,/Re i sve pojedinacne vrednosti za RmlRe su jednake Hi nize od najvece vrednosti date u
tabeli NB.1.
NB.2 Savitljivost, konfiguracija, masa pO 1 ill
Pri ispitivanju na ponovno savijanje, svi komadi za ispitivanje moraju da ispune zahteve iz 7.2.5.
Ako se ispituje konfiguracija povrsine, rezultati moraju da ispune zahteve iz 7.4.
Ako se ispituje masa po 1 m, nijedna pojedinacna vrednost ne sme da bude izvan propisanih tolerancija
u 7.3.2. .
65
SRPS EN 10080:2008 <9ISS
NB.3 Ponovna ispitivanja

Ako bilo koji uzorak za ispitivanje ne ispuni napon tecenja, mInos zatezne cvrstoce i napona tecenja, ukupno
izduZenje pri najvecoj sili, zahteve u vezi sa ponovnim savijanjem ili konfiguracijom rebra, onda dva
dodatna uzorka za ispitivanje moraju biti uzeta iz razliCitih sipki istog kontingenta i podvrgnuta
ispitivanjima. Ako oba dodatna uzorka za ispitivanje produ ponovna ispitivanja, smatra se da je kontingent u
skladu sa ovim standardom. Ako dva dodatna uzorka za ispitivanje ne produ ponovna ispitivanja, smatra se
da kontingent nije u skladu sa ovim standardom.
66
-
..
..
<...
ICS 77.140.15; 77.140.60; 77.140.65 Klasifikaciona grupa C.K6

Deskriptori:betonski celik, zavarivi betonski celik, oznacavanje,sipka, kotur, proizvod dobijen odmotavanjemkotura, ~
zavarena mreza, resetkasti nosaCi, procesi izrade i proizvodnje celika, propisane karakteristike, vrednovanje ~~
usaglasenosti,metode ispitivanja,identifikacijaproizvodaca i tehnicke klase
Descriptors: steel for the reinforcement of concrete, weldable reinforcing steel, designation, bar, coil, de-coiled
product, welded fabric, lattice girders, steelmaking and manufacturing processes, performance characteristics,
evaluation of conformity,test methods, identificationof the manufacturerand technical class
Ukupno strana 68

SRPS en 10080 (2008) - Betonski Celik, Opste

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

SRPS en 10080 (2008) - Betonski Celik, Opste

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

SRPSKI SRPS EN 10080

STANDARD Decembar 2008.

Betonski celik - Zavarivi betonski celik -

Steelfor the reinforcementof concrete- Weldable reinforcing stee/-

INSTlTUT ZA STANDARDIZAClJU SRBIJE

Telefoni: (Oil) 35-41-260, 35-41-261

Ovaj standard je identican sa evropskim standardom EN 10080:2005 i objavljen je uz dozvolu

Za potrebe ovog standarda izvrsene su sledece redakcijske izmene:

- dodate su nacionalne fusnote za dodatna objasnjenja;

Veza srpskih dokumenata i citiranih evropskih dokumenata

SRPS EN 10020:2003, Dejinicija i klasifikacija vrsta celika (EN 10020:2000, IDT)

ICS 77.140.15; 77.140.60; 77.140.65 Zamenjuje ENV 10080:1995

Betonski celik - Zavarivi betonski celik - Opsti deo

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 21. aprila 2005. godine.

Evropski komitet za standardizaciju

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-I050 Brussels

Predmet i podrucje primene 5

3 Termini i definicije .. , ... ,.. 6

6 Proizvodnja ce1ika i proizvodni procesi 13

10 Identifikacija proizvodaca i tehnicke k1ase 30

11 Provera mehanickih osobina u slucaju spora 33

Ovaj dokument ne primenjuje se za nezavarivi betonski celik.

Prema Intemim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeCih zemalja ~

Betonski celik - Zavarivi betonski celik - Opsti deo

1 Predmet i podrucje primene

- tabli masinski zavarene mreze fabricke izrade;

Ovaj evropski standard ne primenjuje se za:

- nezavarivi betonski celik;

- pocinkovani betonski celik;

- betonski celik premazan epoksidnom smolom;

- betonski celik otporan na koroziju;

- celike za prednaprezanje (videti prEN 10138-1 do -4);

- dalju obradu, npr. secenje ili secenje i savijanje.

EN 10020:2000, Definition and classification of grades of steel

NAPOMENA Videti takode Co2i D.2.

Tabela 1 - Lista simbola

Zavarena mreza mora biti oznacena sledecim podacima:

a) oznaka oblika proizvoda (zavarena mreza);

Resetkasti nosaci (videti sliku 2) moraju biti oznaceni sledecim podacima:

a) oznaka oblika proizvoda, ilili naziv proizvoda (resetkasti nosac);

b) broj ovog evropskog standarda:

c) projektovana visina resetkastog nosaca;

d) nazivne mere gomje sipke, dijagonale i donje sipke;

e) tehnicka(e) klasa(e) celika za gomju sipku, dijagonalu i donju sipku.

6 Proizvodnja celika i proizvodni procesi

- ogranicenjem sadrzaja odredenih elemenata.

Ceq = C + Mn/6 + (Cr+Mo+V)/5 + (Ni+Cu)/15 (I)

gde simboli hemijskih elemenata pokazuju njihov sadrzaj u % mase.

Tabela 2 - Hemijski sastav (% mase)3)

Fosfor Azotb) Bakar Vrednost ugljenicnog

7.2 Mehanicke osobine

Uslovi ispitivanja moraju biti oni koji su propisani u tabeli 3.

Tabela 3 - Uslovi ispitivanja mehanickih osobina

7.2.3 Zatezne osobine

7.2.3.2 VreOOostiRe i Rm moraju da se izracunavaju koriscenjem nazivne poprecne povrsine proizvoda.

a) deblje zice na spoju u zavarenoj rnrezi sajeOOostrukom zicom,

7.2.4.2.1 Zavareni spojevi

Fw> 0,6 x Re,Dix ADi (3)

NAPOMENA U Prilogu A daju se primeri tacaka zavarivanjaujednom spoju.

Fd > 0,25 x Re.Dix ADi (4)

Ako se podvrgne ispitivanju izdrzljivosti uz kontrolisanu aksijalnu situ u promenljivom opsegu

NAPOMENA 20;. i O"mak,.

Tabela 4 - Precnik trna za ispitivanje na savijanje