SRPS en 545

SRPSKI
STANDARD
SRPS EN 545
Oktobar 2007.
Identian sa EN 545:2002
+ AC:2004
Cevi, spojni delovi (fazonski komadi),

pomoni delovi i njihovi spojevi od
nodularnog liva za cevovode za vodu
Zahtevi i metode ispitivanja
Ductile iron pipes, fittings, accessories and their joints for water
pipelines Requirements and test methods
I izdanje
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
Referentna oznaka
SRPS EN 545:2007 (sr)
Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnoavanje, u
celini ili delimino, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost
Instituta za standardizaciju Srbije.
ISS
Izdaje Institut za standardizaciju Srbije
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105
Telefoni:
Telefaks:
Prodaja:
Informacioni centar:
jus1@jus.org.yu
prodaja@jus.org.yu
www.jus.org.yu
(011) 35-41-260, 35-41-261

(011) 35-41-257
(011) 25-47-496
(011) 25-47-293
ISS
SRPS EN 545:2007
Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br. 3026/34-52-01/2007
od 10. oktobra 2007. godine.
Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 545:2002, ukljuujui i njegovu tehniku
ispravku AC:2004, i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de
Stassart 36, B-1050 Brussels.
CEN i njegove lanice u potpunosti zadravaju sva prava reprodukovanja i umnoavanja evropskih
standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nain i oni se ne mogu umnoavati bez pisanog odobrenja
CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije.
This standard is identical with EN 545:2002, including its technical corrigendum AC:2004, and is
reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels.
All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to
CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in
writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.
Nacionalni predgovor
Ovaj standard je nastao revizijom standarda SRPS ISO 2531:1991, Cevi, spojni delovi i pomoni delovi od
nodularnog liva za cevovode pod pritiskom.
Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti cevi, spojnih delova i njihovih spojeva od livenog
gvoa, KS C005-2.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 545:2002 i njegove tehnike ispravke AC:2004 sa
engleskog na srpski jezik.
U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda.
"Evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard".
Veza citiranih evropskih i srpskih standarda

EN 196-1:1987
EN 681-1:2003
EN 805:2000
EN 1092-2:1997
EN ISO 4034:2000
idt
idt
idt
idt
eqv
SRPS EN 196-1:1995
SRPS EN 681-1:2007
SRPS EN 805:2007
SRPS EN 1092-2:2005
SRPS ISO 4034:2001
Za potrebe ovog standarda mogu se primenjivati nie navedeni srpski standardi poto su u delu teksta na koji
se ovaj standard poziva ekvivalentni evropskim standardima:
EN 10002-1:2001
SRPS EN 10002-1:1996 i SRPS EN 10002-1/1:1997
EN ISO 4016:2000
SRPS ISO 4016:1998
EN ISO 6506-1:1999 SRPS C.A4.003:1985
Sledei evropski standardi mogu se primenjivati za potrebe ovog standarda poto nema odgovarajuih
srpskih standarda:
EN 197-1:2000
EN ISO 7091:2000
i
SRPS EN 545:2007
ISS
Citirani srpski standardi

SRPS EN 196-1:1995,
SRPS EN 681-1:2007,
Metode ispitivanja cementa Ispitivanje vrstoe

Elastomerne zaptivke Zahtevi za materijale zaptivki spojeva na cevovodima
namenjenim za dovod i odvod vode Deo 1: Guma
SRPS EN 805:2007,
Snabdevanje vodom Zahtevi za sisteme i komponente izvan objekta
SRPS EN 1092-2:2005,
Prirubnice i njihovi spojevi Krune prirubnice za cevi, armature, fazonske
komade i pribor, koje nose oznaku PN Deo 2: Prirubnice od livenog gvoa
SRPS EN 10002-1:1996,
Metalni materijali Ispitivanje zatezanjem Deo 1: Metode ispitivanja (na
sobnoj temperaturi)
SRPS EN 10002-1/1:1997, Metalni materijali Ispitivanje zatezanjem Deo 1: Metode ispitivanja (na
sobnoj temperaturi) Izmene i dopune
SRPS ISO 4016:1998,
Vijci sa estostranom glavom Klasa izrade C
SRPS ISO 4034:2000,
estostrane navrtke Klasa izrade C
SRPS C.A4.003:1985,
Mehanika ispitivanja metala Ispitivanje tvrdoe po Brinelu
Citirani evropski standardi

EN 196-1:1987,
EN 197-1:2000,
Methods of testing cement Part 1: Determination of strenght

Cement Part 1: Composition, specificiations and conformity criteria for common
cements
EN 681-1:2003,
Elastomeric seals Material requirements for pipe joint seals used in water and
drainage applications Part 1: Vulcanized rubber
EN 805:2000,
Water supply Requirements for systems and components outside buildings
EN 1092-2:1997,
Flanges and their joints Circular flanges for pipes, valves, fittings and
accessories, PN designated Part 2: Cast iron flanges
EN 10002-1:2001,
Metallic materials Tensile testing Part 1: Method of ambient temperature
EN ISO 4016:2000,
Hexagon head bolts Product grade C (ISO 4016:1999)
EN ISO 4034:2000,
Hexagon nuts Product grade C (ISO 4034:1999)
EN ISO 6506-1:1999, Metallic materials Brinell hardness test Part 1: Test method (ISO 6506-1:1999)
EN ISO 7091:2000,
Plain washers Normal series Product grade C (ISO 7091:2000)
ii
EN 545
EVROPSKI STANDARD
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPENNE
EUROPISCHE NORM
Jun 2002.
ICS 23.040.10; 23.040.40
Zamenjuje EN 545:1994
Verzija na srpskom jeziku
Cevi, spojni delovi (fazonski komadi), pomoni delovi i njihovi spojevi od

nodularnog liva za cevovode za vodu Zahtevi i metode ispitivanja
Ductile iron pipes, fittings,

accessories and their joints for
water pipelines Requirements
and test methods
Tuyaux, raccords et accessoires en Rohre, Formstcke, Zubehrteile

aus duktilem Gusseisen und ihre
fonte ductile et leurs assemblages
Verbindungen fr Wasserleitungen
pour canalisations deau
Anforderungen und
Prescriptions et mthodes dessai
Prfverfahren
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 10. maja 2002. godine.

lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi
pod kojima evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda. Aurirani spiskovi i
bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata
ili od lanica CEN-a.
Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku). Verzija
na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CEN-a i
prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanina verzija.
lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike, Danske,
Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke,
Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
CEN
Evropski komitet za standardizaciju
European Committee for Standardization
Comit Europen de Normalisation
Europisches Komitee fr Normung
Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels
2002 CEN Sva prava reprodukovanja i umnoavanja u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju lanice CEN-a
u svim zemljama.
Ref. oznaka EN 545:2002 E
SRPS EN 545:2007
ISS
Sadraj
Strana
Predgovor .......................................................................................................................................................... 4
Uvod ................................................................................................................................................................ 6
1
Predmet i podruje primene.................................................................................................................... 7
Normativne reference ............................................................................................................................. 7
Termini i definicije ................................................................................................................................. 8
4
4.1
4.2
4.3
4.4
4.5
4.6
4.7
Tehniki zahtevi ................................................................................................................................... 11

Opte..................................................................................................................................................... 11
Zahtevi za mere .................................................................................................................................... 12
Karakteristike materijala....................................................................................................................... 16
Prevlake i obloge za cevi ...................................................................................................................... 16
Prevlake za spojne delove i pomone delove ....................................................................................... 19
Obeleavanje cevi i spojnih delova ...................................................................................................... 20
Nepropusnost ........................................................................................................................................ 21
5
5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
Karakteristike koje se zahtevaju za spojeve ......................................................................................... 21

Opte..................................................................................................................................................... 21
Savitljivi spojevi ................................................................................................................................... 21
Savitljivi spojevi sa ogranienim pomeranjem..................................................................................... 23
Spojevi sa prirubnicama ....................................................................................................................... 23
Cevi sa prirubnicama privrenim vijcima ili sa zavarenim prirubnicama......................................... 24
6
6.1
6.2
6.3
6.4
6.5
6.6
6.7
6.8
Metode ispitivanja ................................................................................................................................ 24

Mere cevi .............................................................................................................................................. 24
Pravost cevi .......................................................................................................................................... 25
Ispitivanje zatezanjem .......................................................................................................................... 25
Tvrdoa po Brinelu............................................................................................................................... 26
Ispitivanje nepropusnosti cevi i spojnih delova kod proizvoaa ........................................................ 27
Masa cinka............................................................................................................................................ 27
Debljina prevlake boje.......................................................................................................................... 28
Debljina obloge od cementnog maltera ................................................................................................ 28
7
7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
7.6
7.7
Metode ispitivanja performansi ............................................................................................................ 28

Otpornost obloge od cementnog maltera prema pritisku...................................................................... 28
Nepropusnost savitljivih spojeva pri pozitivnom unutranjem pristiku ............................................... 29
Nepropusnost savitljivih spojeva pri negativnom unutranjem pritisku............................................... 30
Nepropusnost savitljivih spojeva na naglavku pri pozitivnom spoljanjem pritisku............................ 30
Zaptivnost savitljivih spojeva pri dinamikom unutranjem pritisku................................................... 31
Nepropusnost i mehanika otpornost spojeva sa prirubnicama............................................................ 31
Nepropusnost i mehanika otpornost prirubnica privrenih vijcima ili zavarenih............................ 32
8
8.1
8.2
8.3
8.4
2
Tabele mera .......................................................................................................................................... 32

Cevi sa krajem koji se umee i naglavkom .......................................................................................... 32
Cevi sa prirubnicom.............................................................................................................................. 34
Spojni delovi sa spojevima na naglavak............................................................................................... 35
Spojni deo sa prirubnicama .................................................................................................................. 51
ISS
Prilozi
Prilog A (normativan)
Prilog B (informativan)
Prilog C (informativan)
Prilog D (informativan)
Prilog E (informativan)
Prilog F (informativan)
Prilog G (informativan)
SRPS EN 545:2007
Dozvoljeni pritisci................................................................................................... 68
Otpornost cevi prema savijanju u uzdunom pravcu .............................................. 71
Krutost cevi u poprenom pravcu ........................................................................... 72
Podruje upotrebe, karakteristike zemljita ............................................................ 74
Podruje upotrebe, karakteristike vode ................................................................... 76
Obezbeenje kvaliteta ............................................................................................. 77
Metode prorauna podzemnih cevovoda, visine pokrivaa.................................... 79
Bibliografija..................................................................................................................................................... 82
SRPS EN 545:2007
ISS
Predgovor
Ovaj evropski standard pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 203, Cevi, spojni delovi, pomoni delovi i
njihovi spojevi od livenog gvoa, iji sekretarijat je u nadlenosti AFNOR-a.
Ovaj dokument zamenjuje EN 545:1994.
Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili
proglaavanjem najkasnije do decembra 2002. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim
moraju se povui najkasnije do decembra 2002. godine.
U ovom standardu Prilog A je normativan, a prilozi B, C, D, E, F i G su informativni.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja
obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske,
Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke, Portugala,
panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
EN 545:2002/AC
EVROPSKI STANDARD
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPENNE
EUROPISCHE NORM
Decembar 2004.
ICS 23.040.10; 23.040.40

Verzija na srpskom jeziku
Cevi, spojni delovi (fazonski komadi), pomoni delovi i njihovi spojevi od

nodularnog liva za cevovode za vodu Zahtevi i metode ispitivanja
Ductile iron pipes, fittings,

accessories and their joints for
water pipelines Requirements
and test methods
Tuyaux, raccords et accessoires en Rohre, Formstcke, Zubehrteile

fonte ductile et leurs assemblages
aus duktilem Gusseisen und ihre
pour canalisations deau
Verbindungen fr Wasserleitungen
Prescriptions et mthodes dessai
Anforderungen und
Prfverfahren
Ova ispravka stupa na snagu 8. decembra 2004. godine i ugrauje se u sve tri verzije evropskog standarda na
zvaninim jezicima.
CEN
Evropski komitet za standardizaciju

European Committee for Standardization
Comit Europen de Normalisation
Europisches Komitee fr Normung
Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels
2004 CEN Sva prava reprodukovanja i umnoavanja u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju lanice CEN-a
u svim zemljama.
Ref. oznaka EN 545:2002/AC:2004 E
SRPS EN 545:2007
ISS
Uvod
Ovaj standard je u skladu sa optim zahtevima koje je CEN/TC 164 ve uspostavio u oblasti snabdevanja
vodom.
Uvaavajui mogue nepovoljne uticaje na kvalitet vode namenjene za ljudsku upotrebu prouzrokovane
proizvodom obuhvaenim ovim standardom:
u ovom standardu ne postoji informacija o tome da li proizvod moe biti upotrebljen bez ogranienja u
bilo kojoj dravi lanici EU ili EFTA;
treba napomenuti da dok se oekuje usvajanje evropskih kriterijuma koji se mogu proveravati, ostaju na
snazi postojei nacionalni propisi koji se odnose na upotrebu i/ili karakteristike ovog proizvoda.
ISS
SRPS EN 545:2007
Cevi, spojni delovi (fazonski komadi)* , pomoni delovi i

njihovi spojevi od nodularnog liva** za cevovode za vodu
Zahtevi i metode ispitivanja
)
Predmet i podruje primene
Ovim evropskim standardom specificiraju se zahtevi i pridruene metode ispitivanja primenljive za cevi,
spojne delove, pomone delove i njihove spojeve od nodularnog liva za konstrukciju cevovoda:
za provoenje vode (na primer vode za pie);
sa pritiskom ili bez pritiska;
instalirane ispod ili iznad zemlje.
Ovaj standard se primenjuje za cevi, spojne delove i pomone delove koji su:
proizvedeni sa naglavkom, prirubnicom ili krajevima koji se umeu;
obino isporueni sa spoljanjom ili unutranjom prevlakom;
pogodni za temperature fluida izmeu 0 C i 50 C, iskljuujui zamrzavanje.
Ovaj standard obuhvata cevi, spojne i pomoe delove livene bilo kojim postupkom livenja ili izraene od
livenih komponenti, kao i odgovarajuih spojeva u opsegu mera koje se proteu od DN 40 do i ukljuujui
DN 2000.
Ovim standardom specificiraju se zahtevi za materijale, mere i tolerancije, mehanike osobine i standardne
prevlake/obloge cevi i spojnih delova od nodularnog liva. U njemu su takoe date zahtevane osobine
(svojstva) za sve komponente ukljuujui spojeve. Konstrukcija spoja i oblici zaptivaa nisu obuhvaene
ovim standardom.
NAPOMENA
U ovom standardu su svi pritisci izraeni u barima (100 kPa = 1 bar).
Normativne reference
U ovaj evropski standard ugraene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih
publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajuim mestima u tekstu, a spisak publikacija
dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od ovih publikacija
primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega ukljuene putem izmene ili revizije. Kada se
navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva (ukljuujui i izmene).
EN 196-1,
EN 197-1,
EN 681-1,
Metode ispitivanja cementa Deo 1: Odreivanje vrstoe

Cement Deo 1: Sastav, specifikacija i kriterijum usklaenosti za obine cemente
Zaptivke od elastomera Zahtevi za materijale za zaptivke spojeva cevi koji se
koriste u oblasti vodovoda i kanalizacije Deo 1: Vulkanizacija gume
Nacionalne fusnote
*) U nekim standardima koristi se termin "fazonski komadi".
**) U nekim standardima u primeni i literaturi, za nodularni liv koristi se i "liveno gvoe sa kuglastim grafitom",
"duktilno liveno gvoe", "datil liv" i "ductil liv".
SRPS EN 545:2007
EN 805:2000,
EN 1092-2,
EN 10002-1,
EN ISO 4016:2000,
EN ISO 4034:2000,
EN ISO 6506-1,
EN ISO 7091,
ISS
Snabdevanje vodom Zahtevi za sisteme i komponente izvan graevina (objekta)
Prirubnice i njihovi spojevi Krune prirubnice za cevi, ventile, spojne delove i
pomone delove koje nose oznaku PN Deo 2: Prirubnice od livenog gvoa
Metalni materijali Ispitivanje zatezanjem Deo 1: Metoda ispitivanja na sobnoj
temperaturi
Vijci sa estougaonom glavom Proizvod klase C (ISO 4016:1999)
estougaone navrtke Proizvod klase C (ISO 4034:1999)
Metalni materijali Ispitivanje tvrdoe metodom po Brinelu Deo 1: Metoda
ispitivanja (ISO 6506-1:1999)
Ravne podloke Standardna serija Proizvod klase C (ISO 7091:2000)
Termini i definicije
Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledei termini i definicije:

3.1
nodularni liv (ductile iron)*)
liveno gvoe sa kuglastim grafitom
duktilno liveno gvoe
liveno gvoe u kojem je grafit preteno u nodularnom (kuglastom) obliku, a koje se koristi za cevi, spojne i
pomone delove
3.2
cev (pipe)
odlivak sa ujednaenim otvorom po duini prave ose koji ima krajeve sa naglavkom, sa prirubnicom ili
delom koji se umee**), osim delova sa prirubnicom i naglavkom, prirubnicom i krajem koji se umee i
dvostrukih prikljuaka koji su svrstani u spojne delove
3.3
spojni deo (fitting)
fazonski komad
spojni element
fiting
odlivak koji nije cev i koji omoguava skretanje cevovoda, promenu pravca ili preseka. Osim toga, delovi sa
prirubnicom i naglavkom, sa prirubnicom i delom koji se umee i dvostruki prikljuci takoe su svrstani u
spojne delove
3.4
pomoni pribor (accessory)
bilo koji odlivak osim cevi i spojnih delova koji se koristi za cevovod; na primer:
podmetai, uloci za zaptivanje, epovi i vijci za mehanike savitljive spojeve (videti 3.13);
podmetai, uloci za zaptivanje, epovi, vijci i prstenasti osigurai za savitljive spojeve sa ogranienim
pomeranjem (videti 3.14);
sedla za cevi kod ventila na prikljuku;
prirubnice koje se mogu podeavati i prirubnice privrene vijcima ili zavarene
NAPOMENA
Ventili svih tipova nisu obuhvaeni terminom pomoni pribor.
Nacionalne fusnote
*) Analogni engleski termin (sinonim) za "ductile iron" je "spheroidal graphite cast iron", koji je definisan u standardu
SRPS EN 1563:2005. Nodularni liv, tj. liveno gvoe sa kuglastim grafitom, takoe je poznat pod nazivom kovno-duktilno liveno gvoe (ductile iron), videti SRPS EN 1563:2005.
**) Za "spigot" se koristi i termin "deo koji se uvlai".
ISS
SRPS EN 545:2007
3.5
prirubnica (flange)
pljosnat kruni kraj cevi ili spojni deo koji se prua upravno na osu cevi, sa otvorima za vijke ravnomereno
rasporeenim po krugu
NAPOMENA Prirubnica moe biti uvrena (npr. livena zajedno sa cevi ili zavarena) ili podesiva; podesive
prirubnice sastoje se od prstenova, izjedna, ili od nekoliko delova sastavljenih zajedno, koji se nalaze na kraju spojnog
oboda i mogu se slobodno obrtati oko ose cevi pre spajanja.
3.6
deo koji se umee*) (spigot)
muki kraj cevi ili spojnog dela
3.7
kraj dela koji se umee (spigot end)
najvea dubina koju dosee deo koji se umee plus 50 mm
3.8
naglavak (socket)
enski kraj cevi ili spojnog dela koji omoguava spajanje sa delom sledee komponente koja se u njega
umee
3.9
zaptiva (gasket)
zaptivna komponenta spoja
3.10
spoj (joint)
veza izmeu krajeva dve cevi i/ili spojnog dela u kojima je za zaptivanje upotrebljen zaptiva
3.11
savitljivi spoj (flexibile joint)
spoj koji dozvoljava znaajan ugao skretanja u toku i posle postavljanja i koji moe prihvatiti neznatnu
promenu pravca centralne linije
3.12
savitljivi spoj ostvaren umetanjem (push-in flexibile joint)
savitljivi spoj koji se ostvaruje umetanjem mukog dela kroz zaptiva u naglavak komponente sa kojom se
spaja
3.13
mehaniki savitljivi spoj (mechanical flexibile joint)
savitljivi spoj u kome se dozvoljava zaptivanje postignuto pritiskom na zaptivku koji se postie mehanikim
sredstvima
3.14
savitljivi spoj sa ogranienim pomeranjem (restrained flexibile joint)
savitljivi spoj koji je opremljen tako da se sprei razdvajanje ostvarenog spoja
3.15
spoj pomou prirubnice (flanged joint)
spoj dva kraja cevi sa prirubnicama
3.16
nazivni prenik (mera) (DN) [nominal size (DN)]
alfanumeriko oznaavanje mere za komponente u mrei cevovoda koje se upotrebljava radi upuivanja.
Ono se sastoji od slovne oznake DN, posle koje je ceo broj bez oznake mere koji se posredno dovodi u vezu
sa fizikom veliinom otvora ili spoljanjeg prenika krajeva koji se povezuju, u milimetrima
[EN ISO 6708:1995, 2.1]
Nacionalna fusnota
*) Za "spigot" se koristi i "deo koji se uvlai".
SRPS EN 545:2007
ISS
3.17
nazivni pritisak (PN) [nominal pressure (PN)]
alfanumeriko oznaavanje koje se upotrebljava radi upuivanja kojim se dovode u vezu mehanike
karakterstike i karakteristike mera komponenata u mrei cevovoda. Oznaka se sastoji od slovne oznake PN,
posle koje je broj bez oznake mere
[EN 1333:1996, 2]
NAPOMENA
Sva oprema iste nazivne veliine DN oznaena istim brojem PN ima usaglaene mere spojnih delova.
3.18
pritisak za ispitivanje nepropusnosti*) (leak tightness test pressure)
pritisak kojim se deluje na komponentu tokom proizvodnje da bi se obezbedila njena nepropusnost
3.19
dozvoljeni radni pritisak (PFA) [allowable operating pressure (PFA)]
najvei hidrostatiki pritisak koji komponenta trajno moe da izdri u upotrebi
[EN 805:2000, 3.1.2]
3.20
dozvoljeni najvei radni pritisak (PMA) [allowable maximum operating pressure (PMA)]
najvei pritisak koji se povremeno javlja, ukljuujui nagli porast pritiska, koji komponenta moe da izdri u
upotrebi
[EN 805:2000, 3.1.1]
3.21
dozvoljeni probni pritisak na licu mesta (PEA) [allowable site-test pressure (PEA)]
najvei hidrostatiki pritisak koji novoinstalirana komponenta moe da izdri za relativno kratko vreme pri
osiguranoj celovitosti i nepropusnosti*) cevovoda
[EN 805:2000 3.1.3]
NAPOMENA Ovo ispitivanje pritiskom je razliito od ispitivanja pritiskom u sistemu (STP), koje se odnosi na
proraunski pritisak cevovoda i iji je cilj da osigura njegovu celovitost i nepropusnost; videti takoe A.1.
3.22
krutost cevi u poprenom pravcu (diametral stiffness of a pipe)
karakteristika cevi koja joj doputa da se odupre i ne dobije ovalan oblik preseka pod optereenjem kada je
instalirana
3.23
ispitivanje performansi sistema (performance test)
ispitivanje radi proveravanja projekta (konstrukcije) koje se radi jednom, a ponavlja samo posle promena u
projektu (konstrukciji)
3.24
duina (length)
korisna duina cevi ili spojnog dela kakva je prikazana na slici 4 za cevi i na slikama od 5 do 21 za spojne
delove
NAPOMENA Za cevi sa prirubnicom i spojne delove, korisna duina L (l za rave) jednaka je ukupnoj duini. Za
cevi i spojne delove sa naglavkom, korisna duina Lu (lu za rave) jednaka je ukupnoj duini umanjenoj za najveu
dubinu koju dosee deo koji se umee kako je dato u katalozima proizvoaa.
Nacionalna fusnota
*) U primeni za engleski termin "leak tightness" je i "nepropustljivost".
10
ISS
SRPS EN 545:2007
3.25
odstupanje (deviation)
dozvoljena projektna duina u odnosu na standardizovanu duinu cevi ili spojnog dela
3.26
ovalnost (ovality)
dozvoljeno odstupanje preseka cevi od krunog oblika; ono je jednako:
A A2
100 1
A1 + A2
gde je:
A1 najvea osa, u milimetrima;
A2 najmanja osa, u milimetrima.
Tehniki zahtevi
4.1
Opte
4.1.1
Cevi i spojni delovi od nodularnog liva
Nazivne veliine, klase debljina, duine i prevlake posebno su specificirane u 4.1.1, 4.2.1, 4.2.3, 4.4 i 4.5.
Ako se, prema dogovoru proizvoaa i kupca, cevi i spojni delovi sa razliitim klasama debljine zida, duine
i/ili prevlakama i drugi tipovi spojnih delova, a ne oni navedeni u 8.3 i 8.4 isporuuju uz pozivanje na ovaj
standard, oni moraju da ispune sve druge zahteve ovog standarda.
NAPOMENA 1 Drugi tipovi spojnih delova obuhvataju: ugaone rave, T-rave i redukcione delove sa razliitim
kombinacijama DN dn, rave za pranjenje
Standardizovani nazivni prenici DN cevi i spojnih delova su sledei: 40, 50, 60, 65, 80, 100, 125, 200, 250,
300, 350, 400, 450, 500, 600, 700, 800, 900, 1 000, 1 100, 1 200, 1 400, 1 500, 1 600, 1 800, 2 000.
Dozvoljeni pritisci za cevi i spojne delove od nodularnog liva moraju biti prema Prilogu A.
NAPOMENA 2 Prilozi B i C, respektivno, daju otpor savijanju u uzdunom pravcu i krutost u poprenom pravcu za
cevi od nodularnog liva.
NAPOMENA 3 Ako su instalirane i ako se upotrebljavaju pod uslovima za koje su projektovane (videti piloge D, E i
G), cevi, spojni delovi i pomoni delovi od nodularnog liva i njihovi spojevi zadravaju sve svoje funkcionalne
karakteristike za vreme radnog veka zbog konstantnih osobina materijala, postojanosti njihovog poprenog preseka i
projekta sa visokim stepenom sigurnosti.
4.1.2
Stanje povrine i popravka
Cevi, spojni delovi i pomoni delovi moraju biti bez greaka i povrinskih nepravilnosti koje mogu da
dovedu do neusaglaenosti sa takom 4 i takom 5.
Ako je potrebno, cevi i spojni delovi se mogu popraviti, npr. zavarivanjem, da bi se uklonile povrinske
nepravilnosti i lokalizovane greke kako se ne bi irile kroz itavu debljinu zida, pod uslovom:
da se popravka vri prema pisanoj proceduri proizvoaa;
da popravljene cevi i spojni delovi ispunjavaju zahteve iz take 4 i take 5.
4.1.3
4.1.3.1
Tipovi spojeva i meusobna veza

Opte
Materijali za gumene zaptivae moraju da ispune zahteve EN 681-1, tip WA. Kada su potrebni materijali
koji nisu guma (npr. za spojeve), oni moraju biti u skladu sa odgovarajuim evropskim standardom ili,
ukoliko ne postoji evropski standard, odgovarajuim meunarodnim standardom.
11
SRPS EN 545:2007
4.1.3.2
ISS
Spojevi pomou prirubnica
Prirubnice moraju da se projektuju tako da se mogu spojiti sa prirubnicama ije su mere i tolerancije
usklaene sa EN 1092-2. Ovo osigurava meusobnu vezu izmeu svih komponenata sa prirubnicama (cevi,
pomoni delovi, ventili...) istih PN i DN i odgovarajuih karakteristika spoja.
Vijci i navrtke moraju da ispune najmanje zahteve standarda EN ISO 4016:2000 i EN ISO 4034:2000, klasa
vrstoe 4.6. Kada se primenjuju podloke, one moraju biti usaglaene sa standardom EN ISO 7091.
Iako to ne utie na meusobne spojeve, proizvoa mora navesti u svom katalogu da li se njegovi proizvodi
uobiajeno isporuuju sa fiksnim ili podesivim prirubnicama.
NAPOMENA
4.1.3.3
Zaptiva za prirubnicu moe biti jedan od onih datih u EN 1514.
Savitljivi spojevi
Cevi i spojni delovi sa savitljivim spojevima moraju imati spoljanji prenik DE i tolerancije kraja koji se
umee u skladu 4.2.2.1. To prua mogunost meusobne veze komponenata opremljenih razliitim vrstama
savitljivih spojeva. Uz to, svaka vrsta savitljivog spoja mora biti projektovana da ispuni sve osobine
zahtevane takom 5.
NAPOMENA 1 Za meusobnu vezu razliitih vrsta spojeva unutar podruja razliitih tolerancija DE, uputstvo
proizvoaa podrazumeva osiguranje odgovarajuih osobina spoja pri visokim pritiscima (npr. merenjem i izborom
spoljanjeg prenika).
NAPOMENA 2 Za meusobno spajanje sa postojeim cevovodom koji moe imati spoljanje prenike koji nisu u
skladu sa 4.2.2.1, u uputstvu proizvoaa treba navesti odgovarajua sredstva za meusobne veze (npr. adapteri).
4.1.4
Materijali u kontaktu sa vodom namenjenom za ljudsku upotrebu
Cevi, spojni delovi, pomoni delovi i njihovi spojevi obuhvataju nekoliko materijala datih u ovom standardu.
Kada se upotrebljavaju pod uslovima za koje su oni projektovani, u stalnom ili povremenom kontaktu sa
vodom za ljudsku upotrebu, cevi, spojni delovi i njihovi spojevi ne smeju promeniti kvalitet te vode u toj
meri da ne odgovara zahtevima nacionalnih propisa.
Za tu svrhu mora se pozivati na odgovarajue nacionalne propise i standarde, primeniti odgovarajue EN
standarde ako su na raspolaganju, imajui u vidu uticaj materijala na kvalitet vode i zahteve za spoljanje
sisteme i komponente kao to je dato u EN 805.
NAPOMENA Evropska ema za prihvatanje (EAS) je u fazi razvoja u odnosu na Direktivu za graevinske proizvode
i Direktivu za vodu za pie i njihovi zahtevi e biti uvedeni u ovaj standard kada budu kompletni.
4.2
Zahtevi za mere
4.2.1
4.2.1.1
Debljina zida
Opte
Debljina zida cevi mora se izraunavati ili korienjem obrasca za cevi i spojne delove klase K (videti
4.2.1.2) ili prema definisanim prenicima u skladu sa 4.2.1.3 za cevi klase 40 od DN 40 do DN 400.
Za cevi, standardizovane klase debljina su date u taki 8.1. Druge debljine cevi su mogue prema dogovoru
naruioca i isporuioca.
Za spojne delove, vrednost debljine e prikazana je u tabelama i na slikama u takama 8.3 i 8.4. Veliina e je
nazivna debljina koja odgovara glavnom delu tela cevi. Stvarna debljina u bilo kojoj taki moe biti
poveana radi poveanja otpornosti prema lokalnim velikim naponima u zavisnosti od oblika odlivka (npr.
na unutranjem polupreniku luka, na mestima spajanja ogranka sa telom rave i slino).
U Prilogu A date su najvee vrednosti PFA, PMA i PEA.
12
ISS
4.2.1.2
SRPS EN 545:2007
Klase K za cevi i spojne delove
Nazivna debljina cevi i spojnih delova data je kao funkcija nazivnog prenika DN, sa najmanjom vrednou
od 6 mm za cevi i 7 mm za spojne delove prema sledeem obrascu:
e = K (0,5 + 0,001 DN)
gde je:
e nazivna debljina zida, u milimetrima;
DN nazivni prenik;
K koeficijent koji se koristi za odreivanje debljine. Bira se iz serije celih brojeva: 8, 9, 10, 11, 12...
4.2.1.3
Klasa 40 za cevi
Nazivna debljina zida cevi od DN 40 do DN 400 data je kao funkcija nazivnog prenika u tabeli 15.
4.2.1.4
Tolerancije
Tolerancije nazivne debljine zida (cevi) i spojnih delova date su u tabeli 1. Merenje debljine zida mora biti u
skladu sa 6.1.1.
Tabela 1
Mere u milimetrima
Vrsta odlivka
Centrifugalno livene cevi Klase 40
Centrifugalno livene cevi Klase K
Cevi i spojni delovi koji nisu centrifugalno liveni
Nazivna debljina zida

e
5,0
>5,0
6,0
>6,0
7,0
>7,0
Granino odstupanje od
nazivne debljine zidaa)
1,3
(1,3 + 0,001 DN)
1,3
(1,3 + 0,001 DN)
2,3
(2,3 + 0,001 DN)
a) Data je samo donja granina vrednost kako bi se osigurala otpornost prema unutranjem pritisku.
4.2.2
4.2.2.1
Prenik
Spoljanji prenik
Taka 8.1 utvruje vrednosti spoljanjeg prenika DE, sa prevlakom obloenog ravnog kraja cevi koji se
umeu i spojnih delova i njihovih najirih dozvoljenih tolerancija, kada se merenje vri korienjem merne
trake u skladu sa 6.1.2. Ove tolerancije se primenjuju na krajeve koji se umeu za sve klase debljine cevi i
spojnih delova.
NAPOMENA 1 Pojedini tipovi elastinih spojeva koriste se unutar razliitih granica tolerancije (videti 4.1.3.3).
Za DN 300, spoljanji prenik ravnog tela cevi meri se mernom trakom i mora biti takav da omogui
ostvarenje spoja preko najmanje dve treine duine cevi od kraja dela koji se umee kada je potrebno isei
cev na licu mesta.
Za DN >300 isto se primenjuje na odreeni procenat cevi, to se definie dogovorom naruioca i isporuioca.
Takve cevi moraju biti posebno obeleene.
Dodatno, ovalnost (videti 3.26) kraja cevi koji se umee i spojnih delova:
mora ostati unutar tolerancije za DE (videti tabelu 15) za nazivne prenike od DN 40 do DN 200; i
ne sme prekoraiti 1 % za nazivne prenike od DN 250 do DN 600 ili 2 % za DN > 600.
NAPOMENA 2 Uz uputstvo proizvoaa treba da se naglasi da postoji potreba i nain za korekciju ovalnosti; za
izvesne tipove elastinih spojeva prihvata se i najvea ovalnost bez potrebe za ponovnim dovoenjem do krunog
oblika pre spajanja.
13
SRPS EN 545:2007
4.2.2.2
ISS
Unutranji prenik
Nazivna vrednost unutranjeg prenika centrifugalno livenih cevi, izraena u milimetrima, jednaka je broju
koji stoji uz oznaku DN, a tolerancije koje se primenjuju na cevi sa oblogom na unutranjoj strani moraju biti
one koje su navedene u tabeli 2.
Ove tolerancije se primenjuju na cevi klasa debljine do klase K10 i za debljine obloge od cementnog maltera
koje su date u tabeli 8. U sluaju da su debljine cementne obloge i/ili debljine zida cevi vee, prema
dogovoru naruioca i isporuioca, ove tolerancije se ne primenjuju.
NAPOMENA Zbog naina proizvodnje cevi od nodularnog liva i njihove unutranje obloge, unutranji prenik sa
donjom graninom vrednou moe se pojaviti samo lokalno po duini cevi.
Usaglaenost mora biti ustanovljena prema zahtevima 6.1.3. ili proraunom, na osnovu merenja spoljanjeg
prenika cevi, debljine zida cevi bez obloge i debljine obloge.
Tabela 2
Granino odstupanjea)
mm
10
0,01 DN
DN
od 40 do 1000
1 100 do 2 000
a) Data je samo donja granina vrednost.
4.2.3
4.2.3.1
Duina
Standardizovane duine cevi sa naglavkom i krajem koji se umee
Cevi moraju da se isporuuju prema standardizovanim duinama datim u tabeli 3.

Tabela 3
DN
40 i 50
60 do 600
700 i 800
900 do 1 400
1 500 do 2 000
Standardizovane duine, Lua)

m
3
5 ili 5,5 ili 6
5,5 ili 6 ili 7
6 ili 7 ili 8,15
8,15
a) Videti 3.24.
Dozvoljena odstupanja (videti 3.25) na standardizovanim duinama Lu cevi moraju biti:

za standardizovane duine od 8,15 m: 150 mm;
za sve ostale standardizovane duine: 100 mm;
Cevi moraju da se projektuju na duine uzete iz opsega: standardizovana duina plus ili minus dozvoljeno
odstupanje. One moraju biti proizvedene sa svojim projektovanim duinama plus ili minus granino
odstupanje dato u tabeli 6.
Proizvoa mora navesti ove duine u svom katalogu.
Duina mora da se meri u skladu sa 6.1.4 i mora biti unutar graninih odstupanja navedenih u tabeli 6.
Od ukupnog broja cevi sa naglavkom i krajem koji se umee, koje treba da se isporue sa svakim prenikom,
procenat kraih cevi ne sme da prekorai 10 % i u tom sluaju smanjenje duine mora da bude:
do 0,15 m za cevi od kojih se seku uzorci za ispitivanje (videti 4.3);
do 2 m sa dodatkom od 0,5 m za DN <700;
do 3 m sa dodatkom od 0,1 m za DN 700.
14
ISS
4.2.3.2
SRPS EN 545:2007
Standardizovane duine za cevi sa prirubnicom
Cevi moraju biti isporuene sa standardizovanim duinama onako kako je prikazano u tabeli 4.
Tabela 4
Tip cevi
DN
Sa izlivenim prirubnicama
Sa prirubnicama privrenim vijcima ili zavarenim
prirubnicom
40 do 2000
40 do 600
700 do 1 000
1 100 do 2 000
Standardizovana duina, Lua)

m
0,5 ili 1 ili 2 ili 3
2 ili 3 ili 4 ili 5
2 ili 3 ili 4 ili 5 ili 6
4 ili 5 ili 6 ili 7
a) Videti 3.24. Druge duine su mogue na osnovu dogovora naruioca i isporuioca.
4.2.3.3
Standardizovane duine spojnih delova
Spojni delovi moraju da se isporue u standardizovanim duinama datim u 8.3. i 8.4.

NAPOMENA Prikazane su dve serije mera, serija A koja odgovara standardu ISO 2531 i serija B, uglavnom
ograniena na DN 450.
Dozvoljena odstupanja (videti 3.25) standardizovanih duina spojnih delova serije A moraju biti onakva
kakva su data u tabeli 5. Nijedno odstupanje nije dozvoljeno za spojne delove serije B. Spojni delovi moraju
biti tako projektovani da se uzme u obzir duina cevi u opsegu odstupanja: standardizovana duina, plus ili
minus dozvoljeno odstupanje; cevi moraju biti proizvedene sa projektovanim duinama, plus ili minus
odstupanja data u tabeli 6.
Tabela 5
Tip spojnog dela
DN
Prirubnica sa naglavkom
Prirubnica sa krajem koji se umee
Redukcioni spojni delovi
T-rave
40 do 1 200
1 400 do 2 000
Odstupanje
mm
25
25
40 do 1 200
1 400 do 2 000
40 do 2 000
40 do 2 000
40 do 1 200
1 400 do 2 000
+50/25
+75/35
(15 + 0,03 DN)
(10 + 0,025 DN)
(10 + 0,02DN)
(10 + 0,025DN)
Lukovi 90 (1/4)
Lukovi 45 (1/8)
Lukovi 22 30 i 11 15' (1/6 i 1/32)
4.2.3.4
Tolerancije duina
Granina odstupanja duine moraju biti onakva kakva su prikazana u tabeli 6.

Tabela 6
Tip odlivka
Cevi sa naglavkom i krajem koji se umee (pune duine ili skraene)
Spojni delovi za spajanje pomou naglavka
Cevi i spojni delovi za spajanje pomou prirubnice
Granina odstupaja
mm
30/+70
20
10a)
a) Na osnovu dogovora naruioca i isporuioca, manja granina odstupanja su mogua, ali ne manja od 3 mm
za DN 600 i 4 mm za DN > 600.
4.2.4
Pravost cevi
Cevi moraju biti prave, sa najveim odstupanjem od 0,125 % njihove duine.

Verifikacija ovih navedenih zahteva za pravost obino se vri vizuelnim kontrolisanjem, ali u sluajevima
sumnje ili spora odstupanje se meri u skladu sa zahtevima take 6.2.
15
SRPS EN 545:2007
4.3
ISS
Karakteristike materijala
4.3.1
Zatezne osobine
Cevi, spojni delovi i pomoni delovi izraeni od nodularnog liva moraju imati zatezne osobine navedene u
tabeli 7.
Zatezna vrstoa mora biti ispitana u skladu sa 6.3.
Tabela 7
Tip odlivka
Centrifugalno livene cevi
Cevi, spojni delovi i pomoni
delovi koji nisu centrifugalno
liveni
Najmanja zatezna
vrstoa, Rm
MPa
DN 40 do DN 2 000
420
DN 40 do DN 1 000
10
DN 1 100 do DN 2 000
7
420
Najmanje izduenje posle prekida, A

%
Na osnovu dogovora naruioca i isporuioca moe se meriti konvencionalni napon teenja pri izduenju od 0,2 %
(Rp0,2). Ovaj napon ne sme biti manji od:
270 MPa ako je A 12 % za DN 40 do DN 1 000 ili A 10 % za DN > 1 000;
300 MPa u ostalim sluajevima.
Za centrifugalno livene cevi od DN 40 do DN 1 000, najmanje izduenje posle prekida mora biti 7 % za klase debljine
iznad K12.
4.3.2
Tvrdoa
Tvrdoa razliitih komponenata (elemenata) mora biti takva da ih je mogue sei, buiti, izraivati navoje
i/ili mainski obraivati obinim alatima. U sluaju spora, tvrdoa se mora meriti metodom po Brinelu u
skladu sa 6.4.
Tvrdoa po Brinelu ne sme prekoraiti vrednost od 230 HB za cevi i 250 HB za spojne i pomone delove. Za
komponente izraene zavarivanjem, vee vrednosti tvrdoe po Brinelu dozvoljene su u zoni uticaja toplote.
4.4
Prevlake i obloge za cevi
4.4.1
Opte
Ako nije drugaije dogovoreno izmeu naruioca i isporuioca, sve cevi se isporuuju sa prevlakom cinka sa
spoljane strane i zavrnim slojem u skladu sa 4.4.2 i unutranjom oblogom od cementnog maltera u skladu
sa 4.4.3.
Zone spoja su zatiene na sledei nain:
spoljana povrina krajeva koji se umeu: isto kao i prevlaka na spoljanosti cevi;
prirubnice i naglavak (elo i unutranja povrina): prevlaka na bazi bitumena ili sintetikih smola*),
pojedinano ili u kombinaciji sa prvom prevlakom ili prevlakom od cinka.
Sledee prevlake se takoe mogu koristiti u zavisnosti od spoljanjih i unutranjih uslova upotrebe.
a) Spoljanje prevlake:
prevlaka od boje bogate cinkom, sa najmanjom povrinskom masom od 150 g/m2, sa zavrnim
slojem;
deblja prevlaka od cinka, sa najmanjom povrinskom masom od 200 g/m2, sa zavrnim slojem;
polietilenska navlaka (kao dodatak uz prevlaku na bazi cinka sa zavrnim slojem);
Nacionalna fusnota
*) U primeni se za ove vrste prevlaka koristi i "premaz".
16
ISS
SRPS EN 545:2007
prevlaka od cink-aluminijuma (85Zn-15Al), sa najmanjom povrinskom masom od 400 g/m2, sa

zavrnim slojem;
prevlaka od polietilena nanesena ekstruzijom;
prevlaka od poliuretana;
obloga od cementnog maltera ojaanog vlaknima, sa nazivnom debljinom od najmanje 5 mm;
lepljiva traka.
b) Unutranje prevlake (obloge):

obloge (premaz - prevlaka) na bazi bitumena;
deblja obloga od cementnog maltera;
obloga od cementnog maltera sa prevlakom koja zaptiva;
obloga od poliuretana.
c) Prevlake u zoni spojeva:
prevlake na bazi epoksidnih smola;
prevlake na bazi poliuretana.
Ove spoljanje i unutranje prevlake moraju biti u skladu sa zahtevima odgovarajuih EN standarda ili, kada
ne postoje odgovarajui EN standardi, moraju biti u skladu sa odgovarajuim ISO ili nacionalnim
standardima, ili sa odgovarajuim tehnikim propisima utvrenim dogovorom.
Za prevlake navedene pod c), kada je to utvreno dogovorom naruioca i isporuioca, granino odstupanje
spoljanjeg prenika DE kraja koji se umee zatienog prevlakom moe biti vee nego to je definisano u
8.1, to obezbeuje da je mogunost meusobnog povezivanja proizvoda osigurana.
Sve zavrne unutranje prevlake (obloge) moraju biti u skladu sa 4.1.4.
NAPOMENA 1 Podruje upotrebe navedenih prevlaka i obloga dato je u Prilozima D i E.
NAPOMENA 2 Cevi sa livenim prirubnicama mogu se zatiti prevlakom kao i spojni delovi (videti 4.5).
NAPOMENA 3 Najvia temperatura fluida moe se ograniiti na 35 C za neke polimerne prevlake. Ako se takva
prevlaka koristi na viim temperaturama, moraju se izvriti dodatna ispitivanja.
4.4.2
4.4.2.1
Spoljanja prevlaka cinka sa zavrnim slojem

Opte
Spoljana prevlaka na centrifugalno livenim cevima od nodularnog liva mora se sastojati od sloja metalnog
cinka pokrivenog zavrnim slojem materijala na bazi bitumena ili sintetike smole kompatibilne sa cinkom.
Potrebno je naneti oba sloja.
Cink se obino nanosi na oksidisanu povrinu cevi nakon termike obrade; po izboru proizvoaa, sloj cinka
je mogue naneti i na oiene cevi. Pre nanoenja cinka potrebno je osuiti povrinu cevi i ukloniti ru i sve
estice koje sadre ulje ili mast.
4.4.2.2
Karakteristike prevlaka
Prevlaka cinka mora da prekriva spoljanju povrinu cevi i obezbedi gust, neprekidan i ravnomeran sloj.
Potrebno je da bude bez greaka kao to su neprekrivena mesta ili loe prianjanje. Ujednaenost prevlake
mora se proveriti vizuelnim kontrolisanjem. Kada se vri merenje u skladu sa 6.6, srednja masa cinka po
jedinici povrine ne sme biti manja od 130 g/m2. istoa korienog cinka mora biti najmanje 99,88 %.
17
SRPS EN 545:2007
ISS
Zavrni sloj mora ravnomerno da prekriva celu povrinu na kojoj je sloj metalnog cinka i mora biti bez
greaka, kao to su nepokrivena mesta ili loe prianjanje. Ujednaenost prevlake mora biti proverena
vizuelnim kontrolisanjem. Kada se meri u skladu sa 6.7, srednja vrednost debljine zavrnog sloja ne sme biti
manja od 70 m sa najmanjom dozvoljenom lokalnom debljinom od 50 m.
4.4.2.3
Popravke
Oteenja prevlake tamo gde je irina povrine sa koje je potpuno uklonjen cink i zavrnog sloja vea od
5 mm, kao i povrine koje su ostale nezatiene (npr. tokom izvrenih ispitivanja), moraju se popraviti.
Popravke se moraju izvriti:
rasprivanjem metalnog cinka u skladu sa 4.4.2.2 ili primenom boje bogate cinkom sa najmanje 90 %
cinka u masi suvog filma (prevlake) i sa srednjom masom nanesene boje koja nije manja od 150 g/m2 i
nanoenjem zavrnog sloja u skladu sa 4.4.2.2.
4.4.3
Unutranje oblaganje cementnim malterom
Ukoliko nije specificirano odgovarajuim EN standardima, unutranje oblaganje cevi od nodularnog liva
cementnim malterom mora da bude u skladu sa sledeim zahtevima.
4.4.3.1
Opte
Obloga od cementnog maltera na cevima od nodularnog liva mora se sastojati od homogenog sloja koji
prekriva ukupnu unutranju povrinu cevi.
Nanoenje se izvodi centrifugalno, obrtanjem cevi ili korienjem glave za centrifugalno rasprivanje ili
kombinacijom ove dve metode. Dozvoljeno je poravnavanje zidarskom ravnalicom (lopaticom).
Pre nanoenja obloge, metalne povrine moraju biti oiene i odmaene.
Cementni malter se sastoji od meavine cementa, peska i vode. Ako se koriste dodaci, oni moraju odgovarati
4.1.4. i moraju biti navedeni. Odnos mase pesak/cement ne sme prekoraiti 3,5. U fazi meanja, odnos vode i
cementa zavisi od postupka proizvodnje i mora biti odreen tako da bude u skladu sa 4.4.3.2. i 4.4.3.3.
Cement koji se koristi mora biti jedan od onih navedenih u standardu EN 197-1 ili cement otporan prema
sulfatima. Cement sa visokim sadrajem aluminijum-oksida moe se koristiti za nepreraenu vodu ili za
posebnu primenu na osnovu dogovora izmeu naruioca i isporuioca. Posle zrenja obloga mora biti u
skladu sa 4.1.4. Pesak koji se koristi mora biti odgovarajueg kvaliteta i ne sme sadrati organske neistoe
ili fine estice gline koje mogu uticati ni kvalitet obloge. Voda koja se koristi u meavini maltera mora biti
voda za pie ili voda uporedivog kvaliteta.
Nakon nanoenja svee obloge, konrolisano zrenje*) mora se izvesti tako da obezbedi dovoljnu hidrataciju
cementa.
Gotova zavrena obloga mora biti u skladu sa 4.1.4, 4.4.3.2. i 4.4.3.3.
4.4.3.2
vrstoa obloge
Ako se meri u skladu sa 7.1, pritisna vrstoa cementne obloge nakon 28 dana ne sme biti manja od 50 MPa.
NAPOMENA Pritisna vrstoa obloge je u direktnoj vezi sa ostalim funkcionalnim osobinama kao to su velika
gustina, dobro vezivanje i niska poroznost.
Nacionalna fusnota
*) U okviru nege betona.
18
ISS
4.4.3.3
SRPS EN 545:2007
Debljina i stanje povrine
Nazivna debljina obloge od cementnog maltera i njene tolerancije moraju biti onakve kakve su date u
tabeli 8. Ako je izmerena u skladu sa 6.8, debljina obloge mora biti unutar odreenih tolerancija.
Povrina obloge od cementnog maltera mora biti ujednaena i glatka. Tragovi zidarske ravnalice, izvirivanje
zrnaca peska i tekstura na povrini nastali zbog naina proizvodnje su prihvatljivi. Ali tu ne smeju postojati
udubljenja ili lokalne greke koje smanjuju debljinu ispod najmanje vrednosti date u tabeli 8.
Fine brazde i naprsline debljine vlasi (mikroskopske naprsline) izazvane povrinom bogatom cementom
mogu se pojaviti u suvim oblogama. Kada se naprsline izazvane skupljanjem materijala vezanog cementom
razvijaju u suvim oblogama, irina naprsline i njeno odgovarajue radijalno pomeranje ne smeju prekoraiti
vrednosti date u tabeli 8.
Tabela 8
Mere u milimetrima
DN
Debljina
Nazivna vrednost
Granino odstupanjea)
4
5
6
9
1,5
2,0
2,5
3,0
40 do 300
350 do 600
700 do 1 200
1 400 do 2 000
Najvea irina prsline i

najvea deformacija u
radijalnom pravcu
0,4
0,5
0,6
0,8
a) Date su samo donje granine vrednosti.

NAPOMENA 1 Obloga od cementnog maltera na kraju cevi moe imati najveu kosinu duine od 20 mm.
NAPOMENA 2 Skladitenje cevi i spojnih delova u toploj, suvoj sredini moe izazvati irenje metala i skupljanje
maltera prouzrokujui u suvoj oblozi razvoj povrina kod kojih nema meusobne veze i naprsline izazvane skupljanjem
koje prekorauju irinu datu u tabeli 8. Kada se obloga ponovo pokvasi, to prouzrokuje apsorpciju vlage i naprsline se
zatvaraju pribliavajui se vrednostima u tabeli 8 i eventualno e se same po sebi zatvoriti.
4.4.3.4
Popravke
Popravljanje oteenih povrina obloga mora se izvriti upotrebom ili cementnog maltera (videti 4.4.3.1) ili
odgovarajueg polimernog maltera; nanoenje moe biti runo.
Pre nanoenja maltera za popravku, oteena povrina mora biti ostrugana do neoteene obloge ili do
metalne povrine i sav odstranjen materijal mora biti uklonjen. Posle izvrene popravke, obloga mora biti u
skladu sa 4.4.3.1, 4.4.3.2, 4.4.3.3 i 4.1.4.
4.5
Prevlake za spojne delove i pomone delove
4.5.1
Opte
Ako nije drugaije utvreno dogovorom proizvoaa i kupca, svi spojni i pomoni delovi i cevi koje nisu
centrifugalno livene moraju se isporuiti prevueni bojom spolja i unutra u skladu sa 4.5.2; spojni delovi
mogu takoe dobiti unutranju oblogu od cementnog maltera u skladu sa 4.4.3, mainski ili runo nanesenu,
kao dodatak ili kao zamenu za prevlaku boje.
Sledee prevlake mogu se takoe isporuiti, u zavisnosti od spoljanih i unutranjih uslova upotrebe:
a) Spoljanje prevlake:
boja bogata cinkom za prevlaenje zavrnim slojem;
polietilenski rukav (kao dodatak na prevlaku boje ili prevlaku boje bogate cinkom sa zavrnim
slojem);
19
SRPS EN 545:2007
ISS
deblja prevlaka sa najmanjom debljinom od 50 m, koja se nanosi elektrolitiki na peskarenu i

fosfatizovanu povrinu;
lepljiva traka;
prevlaka od epoksidne smole.
b) Unutranje prevlake (obloge):
deblja obloga od cementnog maltera;
obloga od cementnog maltera sa zaptivnim slojem;
deblja prevlaka (obloga) sa najmanjom debljinom od 50 m, koja se nanosi elektrolitiki na
peskarenu i fosfatizovanu povrinu;
poliuretanska prevlaka (obloga);
prevlaka (obloga) od emajla;
prevlaka od epoksidne smole.
Ove spoljane prevlake i unutranje obloge moraju se usaglasiti sa odgovarajuim evropskim standardima ili,
ako nema evropskih standarda, moraju biti u skladu sa meunarodnim ili nacionalnim standardima ili sa
tehnikom specifikacijom.
Sve zavrne prevlake (obloge) moraju biti u skladu sa takom 4.1.4.
NAPOMENA
4.5.2
Podruje upotrebe ovih prevlaka i obloga dato je u prilozima D i E.
Prevlake boje
4.5.2.1
Opte
Materijali za prevlake moraju biti od bitumena ili na bazi sintetikih smola. Dozvoljeni su odgovarajui
dodaci (kao npr. razreivai, neorganski punioci) koji omoguavaju laku primenu i suenje. Pre nanoenja
prevlake povrina odlivka mora biti suva, oiena od re ili nenalepljenih estica ili stranih materija kao to
su ulje ili mast. Prevlaka mora biti fabriki nanesena.
4.5.2.2
Karakteristike prevlake
Prevlaka mora ujednaeno pokrivati itavu povrinu odlivka i imati gladak pravilan izgled. Suenje mora biti
dovoljno da osigura da se taj komad nee lepiti za susedni (obloeni) prevuen komad.
Ako se meri u skladu sa 6.7, glavna debljina prevlake ne sme biti manja od 70 m, a lokalna najmanja
debljina prevlake ne sme biti manja od 50 m. Debljina prevlake na bazi sintetike smole nanesene
elektrolitiki ne sme biti manja od 35 m.
4.6
Obeleavanje cevi i spojnih delova
Sve cevi i spojni delovi moraju biti itko i trajno obeleeni i na njima moraju da budu najmanje sledee
informacije:
naziv i znak proizvoaa;
oznaka godine proizvodnje;
oznaka kojom se identifikuje nodularni liv;
DN;
opseg PN prirubnica kada se primenjuju;
pozivanje na ovaj standard;
oznaka klase centrifugalno livenih cevi kada nije K9.
Uz to, cevi iji je DN > 300 koje su podesne za seenje moraju biti oznaene (osim ako su sve cevi istog DN
podesne za seenje).
Prvih pet oznaka prethodno navedenih moraju biti odlivene ili utisnute u hladnom stanju; ostale oznake
mogu se naneti nekom od metoda, tj. bojenjem na odlivku ili lepljenjem na pakovanju.
20
ISS
4.7
SRPS EN 545:2007
Nepropusnost
Cevi, spojni delovi i spojevi moraju biti projektovani tako da budu nepropusni za vodu pri ispitivanju
dozvoljenim pritiskom (PEA):
cevi i spojni delovi moraju biti ispitani u skladu sa 6.5 i ne smeju pokazati vidljivo curenje, znojenje ili
neki drugi znak oteenja;
spojevi moraju ispuniti zahteve za karakteristike iz take 5.
Karakteristike koje se zahtevaju za spojeve
5.1
Opte
Da bi se osigurala njihova pogodnost za upotrebu u podruju snabdevanja vodom, svi spojevi moraju
potpuno ispuniti zahteve za karakteristike iz take 5.
Moraju biti ispitane osobine za najmanje jedan DN za svaku od grupa datih u tabeli 9. Najmanje jedan DN je
predstavnik grupe kada su osobine zasnovane na istim konstrukcionim karakteristikama u celom opsegu
veliine. Ako grupa sadri proizvode razliite konstrukcije i/ili proizvedene razliitim postupcima, grupa
mora biti razdvojena na podgrupe.
Tabela 9
DN grupe
DN kojem se daje prednost u svakoj grupi
40 do 250
200
300 do 600
400
700 do 1 000
800
1 100 do 2 000
1 600
Kada su obuhvaene prirubnice, mora se izvriti ispitivanje za najmanje jedan PN za svaku od grupa datih u
tabeli 9. PN za ispitivanje je najvei postojei PN za svaku konstrukciju prirubnice. Jedan PN je predstavnik
grupe kada je izvoenje zasnovano na istim konstrukcionim parametrima u celom opsegu veliine. Ako
grupa sadri proizvode razliite konstrukcije i/ili proizvedene razliitim postupcima, grupa mora biti
razdvojena na podgrupe.
Ako za proizvoaa grupa sadri samo jedan DN ili PN, taj DN ili PN se moe smatrati delom susedne grupe
pod uslovom da je prema istom projektu i proizveden istim postupkom.
5.2
5.2.1
Savitljivi spojevi
Opte
Svi spojevi moraju biti projektovani tako da budu potpuno savitljivi, zbog ega dozvoljeni uglovi skretanja
koje je propisao proizvoa ne smeju biti manji od:
330 za DN 40 do DN 300;
230 za DN 350 do DN 600;
130 za DN 700 do DN 2 000.
Svi spojevi moraju biti projektovani tako da obezbede dovoljno aksijalno pomeranje; doputeno povlaenje
mora biti propisano od strane proizvoaa.
NAPOMENA Ova odobrenja za instalirani cevovod usklaena su sa pokretima tla i/ili termikim pojavama bez
izazivanja dodatnih napona.
5.2.2
Uslovi ispitivanja
Moraju biti ispitane osobine svih projektovanih spojeva pod najnepovoljnijim dozvoljenim uslovima primene
i pomeranja spoja kao to je navedeno ispod:
a) spoj sa najveim prstenastim zazorom (videti 5.2.3.1) poravnat, pomeren do dozvoljene vrednosti koju je
deklarisao proizvoa i podvrgnut smicanju (videti 5.2.3.3);
b) spoj sa najveim prstenastim zazorom (videti 5.2.3.1) pomeren do dozvoljene vrednosti koju je
deklarisao proizvoa (videti 5.2.1).
21
SRPS EN 545:2007
ISS
Spojevi ne smeju pokazivati vidljive tragove curenja, a cevi i spoljni delovi koji se ispituju sa spojevima ne
smeju pokazati nikakva oteenja kada su podvrgnuti ispitivanjima datim u tabeli 10.
Tabela 10
Ispitivanje
Zahtevi ispitivanja
1. Pozitivan unutranji
hidrostatiki pritisak
Ispitni pritisak: (1,5 PFA + 5) bar

Trajanje ispitivanja: 2 h
Bez vidljivog curenja
2. Negativan unutranji
pritisak
Ispitni pritisak: 0,9 bara)

Najvee promene pritiska tokom
perioda ispitivanja: 0,09 bar
3. Pozitivan spoljani
Ispitni pritisak: 2 bar

4. Promenljiv unutranji 24 000 ciklusa

Ispitni pritisak: izmeu PMA i
(PMA 5) bar
Uslovi ispitivanja
Spojevi sa najveim
prstenastim zazorom,
poravnati i pomereni sa
smiuim optereenjem
Spojevi sa najveim
pomereni
Spojevi sa najveim
smiuim optereenjem
Spojevi sa najveim
pomereni
Spojevi sa najveim
prstenastim zazorom*)
smiuim optereenjem
Spojevi sa najveim
smiuim optereenjem
Metoda
ispitivanja
Prema 7.2
Prema 7.3
Prema 7.4
Prema 7.5
a) 0,9 bar ispod atmosferskog pritiska (priblino 0,1 bar apsolutnog pritiska).
Ispitivanje 3 (pozitivan spoljanji pritisak) ne zahteva se za mehanike spojeve, pod uslovom da su bili
podvrgnuti ispitivanju karakteristika prema 1 i 2.
Ispitivanje 4 (ciklini unutranji hidrostatiki pritisak) ne zahteva se za:
spojeve koji uspeno funkcioniu u periodu od 10 godina pre datuma prvog objavljivanja ovog
standarda;
spojeve koji su ve imali uspeno ispitivanje karakteristika prema ispitivanju 4 definisanom u prvom
izdanju ovog standarda.Parametri ispitivanja
5.2.3.1
Prstenasti zazor
Ispitivanje osobina svih spojeva mora biti u krajnjim tolerancijama proizvoaa tako da je poetni razmak
izmeu zaptivnih povrina naglavka i kraja koji se uvlai jednak najveoj projektovanoj vrednosti plus 0 %,
minus 5 %. Dozvoljava se mainska obrada unutranje povrine naglavka da bi se ostvarili zahtevani
prstenasti zazori (poetni granini uslovi) za ispitivanje karakteristika, pri emu rezultujui prenik moe biti
neznatno van standardnih normalnih proizvoakih tolerancija.
5.2.3.2
Debljina cevi
Kod svih spojeva moraju biti ispitane karakteristike sa srednjom debljinom zida kraja cevi od livenog gvoa
(na duini od 2 DN, u milimetrima, od ela kraja koji se uvlai) jednakoj najmanjim specificiranim
vrednostima za cevi za koje je spoj projektovan plus 10 %, minus 0 %. Dozvoljeno je da se kraj ispitivane
cevi koji se uvlai mainski obradi bruenjem da bi se postigla zahtevana debljina.
Nacionalna fusnota
*) U tekstu na engleskom jeziku nedostaje "and withdrawn", dok u francuskom postoji.
22
ISS
5.2.3.3
SRPS EN 545:2007
Smicanje
Moraju biti ispitane karakteristike svih spojeva sa rezultujuom silom smicanja u njutnima, kroz spoj ne
manji od 50 DN, uzimajui u obzir masu cevi, njen sadraj i geometrijski oblik ispitnog sklopa (videti 7.2).
5.3
Savitljivi spojevi sa ogranienim pomeranjem
Svi savitljivi spojevi sa ogranienim pomeranjem moraju biti projektovani tako da budu barem poluelastini
i zbog toga dozvoljeni ugao skretanja koji je potvrdio proizvoa ne sme biti manji od polovine vrednosti
prikazane u 5.2.1.
Moraju se ispitati karakteristike savitljivih spojeva sa ogranienim pomeranjem svih konstrukcija u skladu sa
7.2 do 7.5 pratei zahteve iz 5.2.2 i 5.2.3 osim to:
preporueni uslovi iz 5.2.2 a) ne smeju biti primenjeni;
ne sme biti spoljanjeg aksijalnog ogranienja pomeranja pri ispitivanju pozitivnim unutranjim
pritiskom, tako da su spojevi potpuno izloeni aksijalnoj sili.
Tokom ispitivanja pozitivnim unutranjim pritiskom, aksijalno kretanje mora teiti postojanoj vrednosti i
zaustavljanju.
Ako su mehanizam ograniavanja pomeranja i zaptivna komponenta spoja sa ogranienim pomeranjem
nezavisni, takav spoj ne mora se izlagati ispitivanju 2 i ispitivanju 3 iz 5.2.2 ako spoj bez ogranienog
pomeranja ispunjava zahteve ovih ispitivanja.
5.4
Spojevi sa prirubnicama
Da bi se prikazala njihova vrstoa i nepropusnost u uslovima rada, spojevi sa prirubnicama moraju biti
podvrgnuti ispitivanju karakteristika. Kada se ispituju u skladu sa 7.6, ne smeju pokazati vidljivo curenje pod
kombinovanim dejstvom unutranjeg hidrostatikog pritiska i momenta savijanja datog u tabeli 11, gde je:
pritisak (1,5 PN + 5) bar;
odgovarajui moment savijanja dobijen sabiranjem momenata savijanja prouzrokovanih masom
komponenata i vode u ispitnom sklopu i mogueg spoljanjeg optereenja izraunatog kao funkcija
duine raspona nepoduprtog dela ispitnog ureaja (videti 7.6).
NAPOMENA Momenti savijanja dati u tabeli 11 jednaki su njihovoj rezultanti prouzrokovanoj masom cevi i vode u
nepoduprtoj cevi duine L izmeu prostih oslonaca, sa:
L = 8 m za DN 250;
L = 12 m za DN 300.
DN
40
50
60
65
80
100
125
150
200
250
300
350
400
450
Tabela 11
Moment savijanja
kN m
0,7
0,9
1,3
1,4
1,8
2,3
2,9
4,0
6,0
8,6
26,0
33,8
42
51
DN
500
600
700
800
900
1 000
1 100
1 200
1 400
1 500
1 600
1 800
2 000
Moment savijanja
KN m
63
87
116
146
181
222
265
313
423
475
548
625
770
23
SRPS EN 545:2007
5.5
ISS
Cevi sa pirubnicama privrenim vijcima ili sa zavarenim prirubnicama
Da bi se prikazali vrstoa i nepropusnost spoja prirubnice i cevi u strogim uslovima rada, cevi sa
prirubnicama privrenim vijcima ili zavarenim moraju biti izloene ispitivanju karakteristika. Kada su
ispitane u skladu sa 7.7, one ne smeju pokazati tragove vidljivog curenja pod kombinovanim delovanjem
hidrostatikog unutranjeg pritiska do 2 PN (u barima) i spoljanjeg optereenja dovoljnog da prouzrokuje
momente savijanja date u tabeli 12. Proraun primenjenog spoljanjeg optereenja mora uzeti u obzir
moment savijanja nastao usled mase komponenata i vode u ispitnom sklopu.
NAPOMENA 1 Cevovodi sa prirubnicama u radu mogu biti izloeni velikim momentima savijanja prouzrokovanim
velikim rasponima nepoduprtog dela i/ili slaganjem oslonaca.
NAPOMENA 2 Momenti savijanja dati u tabeli 12 su etiri puta vei od rezultujuih momenata prouzrokovanih
masom cevi i vode u nepoduprtoj cevi duine L izmeu prostih oslonaca, sa:
L = 8 m za DN 250;
L = 12 m za DN 300.
Tabela 12
DN
Moment savijanja
kN m
40
50
60
65
80
100
125
150
200
250
300
350
400
450
500
600
700
800
900
1 000
1 100
1 200
1 400
1 500
1 600
1 800
2 000
2,9
3,7
5,2
5,6
7,2
9,3
11,6
16,0
24,0
34,2
104
135
168
205
251
348
463
584
724
886
1 060
1 250
1 690
1 900
2 190
2 500
3 080
Klasa 40
128
131
134
135
139
144
149
155
165
175
186
200
214
Najmanje rastojanje
Ya) (mm)
K9
132
135
139
140
145
150
156
161
171
183
194
205
216
227
238
259
281
302
323
343
364
385
427
447
468
509
551
K10
132
135
139
140
145
150
156
163
176
188
201
212
224
235
247
270
292
315
337
359
381
403
447
469
491
535
579
a) Videti 7.7.
Metode ispitivanja
6.1
6.1.1
Mere cevi
Debljina zida
Debljina zida cevi mora biti saglasna sa onom koju navodi proizvoa. On moe upotrebiti kombinaciju
razliitih naina, npr. direktno merenje debljine zida mehanikim ili ultrazvunim merenjem.
24
ISS
SRPS EN 545:2007
Debljina zida cevi od livenog gvoa mora biti izmerena odgovarajuom opremom sa graninom grekom
od 0,1 mm.
6.1.2
Spoljanji prenik
Cevi sa naglavkom i krajem koji se umee moraju biti izmerene po obimu, na kraju koji se umee pomou
trake, ili kontrolisane pomou kalibra. Pored toga, moraju da se vizuelno kontroliu za utvrivanje ovalnosti
kraja koji se umee i u sluaju sumnje, najvea i najmanja osa kraja koji se umee mora da se izmeri
odgovarajuom opremom ili on mora da se kontrolie pomou kalibra.
6.1.3
Unutranji prenik
Svi unutranji prenici obloenih cevi moraju da se izmere pomou odgovarajue opreme:
ili
a) moraju da se izvre dva merenja pod pravim uglom na poprenom preseku koji je na 200 mm ili vie od
kraja ela. Tada se mora izraunati srednja vrednost ova dva merenja;
ili
b) kalibar mora da proe du spoljanje cevi po sistemu prolazi/ne prolazi.
6.1.4
Duina
Duina cevi sa naglavkom i delom koji se umee mora da se izmeri odgovarajuom opremom:
na jednoj cevi iz prve skupine cevi livenih od novog liva za cevi u livenom stanju;
na prvoj cevi za cevi koje se sistematski seku na odreenu duinu.
6.2
Pravost cevi
Cevi se moraju valjati na dva portala ili rotirati oko svoje ose na valjcima, koji su, u oba sluaja, odvojeni na
rastojanju ne manjem od dve treine standardizovane duine cevi.
Taka najveeg odstupanja od pravca ose mora biti odreena i mora da se izmeri odstupanje u toj taki.
6.3
Ispitivanje zatezanjem
6.3.1
Uzorci
Debljina uzorka i prenik epruvete za ispitivanje moraju biti onakvi kakvi su dati u tabeli 13.
6.3.1.1
Uzorak mora da se isee od kraja cevi koji se umee. Uzorak moe da se see paralelno ili upravno na osu
cevi, ali u sluaju odstupanja, mora da se koristi uzorak paralelan sa osom.
6.3.1.2
Cevi koje nisu centrifugalno livene, spojni delovi i pomoni delovi
Prema izboru proizvoaa, uzorci se moraju liti ili zajedno sa livenim komadima ili odvojeno. U tom sluaju
oni se moraju liti od istog metala koji se upotrebljava za odlivke. Ako se odlivci podvrgavaju termikoj
obradi, uzorci se moraju podvrgnuti istom ciklusu termike obrade.
6.3.2
Priprema epruvete za ispitivanje
Epruvete za ispitivanje moraju se dobiti od svakog uzorka koji predstavlja metal, mainskom obradom na
srednjoj debljini uzorka, sa cilindrinim delom koji ima prenik dat u tabeli 13.
Epruveta za ispitivanje mora imati tano izmerenu duinu koja je jednaka najmanje petostrukom nazivnom
preniku epruvete za ispitivanje. Krajevi epruvete za ispitivanje moraju biti takvi da odgovaraju maini za
ispitivanje.
Povrinska hrapavost cilindrinog dela epruvete za ispitivanje mora biti takva da je Rz 6,3.
25
SRPS EN 545:2007
ISS
Ako je odreeni prenik epruvete za ispitivanje vei od 60 % izmerene najmanje debljine uzorka, dozvoljava
se mainski obraena epruveta za ispitivanje sa manjim prenikom.
Tabela 13
Tip odlivka
Centrifugalno livene cevi sa debljinom
zida (mm):
manjom od 6
od 6 do 8, ali ne ukljuujui 8
od 8 do 12, ali ne ukljuujui 12
12 i veom
Cevi, spojni i pomoni delovi, koji nisu
centrifugalno liveni:
uzorci liveni zajedno uz odlivak
posebno liveni uzorci:
uzorak debljine 12,5 mm za
odlivak debljine manje od
12 mm
uzorak debljine 25 mm za
odlivak debljine 12 mm i vee
Nazivni prenik
Granino
epruvete za ispitivanje odstupanje prenika
mm
mm
Tolerancija
oblikaa)
mm
2,5
3,5
5,0
6,0
0,06
0,03
5,0
0,06
0,03
6,0
0,06
0,03
12,0
ili
14,0
0,09
0,04
0,09
0,04
a) Najvea razlika izmeu najmanjeg i najveeg izmerenog prenika epruvete za ispitivanje.
Zatezna vrstoa mora biti izraunata ili iz nazivnog prenika epruvete za ispitivanje posle mainske obrade
sa tolerancijama datim u tabeli 13 ili, ako to nije sluaj, od stvarnog prenika epruvete za ispitivanje
izmerenog pre ispitivanja; stvarni prenik mora biti izmeren sa graninom grekom 0,5 % i mora biti u
granicama od 10 % nazivnog prenika.
6.3.3
Ureaj i metoda ispitivanja
Ispitivanje zatezanjem mora biti izvreno u skladu sa EN 10002-1.

6.3.4
Rezultati ispitivanja
Rezultati ispitivanja moraju biti u skladu sa tabelom 7. Ako nisu u skladu, proizvoa mora:
a) u sluaju kada metal ne odgovara zahtevanim mehanikim osobinama, istraiti da se utvrdi razlog i
osigura da se svi odlivci u skupini ili ponovo termiki obrade ili odbace. Odlivci koji su ponovo termiki
obraeni ponovo se ispituju u skladu sa 6.3;
NAPOMENA Proizvoa moe da ogranii koliinu za odbacivanje vrei ispitivanja dok odbaena skupina odlivaka
ne bude zaokruena zadovoljavajuim rezultatom ispitivanja na svakom kraju intervala koji je u pitanju, u cilju
proizvodnje.
b) u sluaju greke na epruveti za ispitivanje, mora se izvriti novo ispitivanje. Ako je ono u redu, skupina
je prihvatljiva, ako ne, proizvoa moe da odlui kao pod a).
6.4
Tvrdoa po Brinelu
Kada se vri ispitivanje tvrdoe po Brinelu (videti 4.3.2), ono mora biti izvreno ili na razmatranom odlivku
ili na uzorku iseenom od odlivka. Povrina mora biti prikladno pripremljena laganim lokalnim bruenjem, a
ispitivanje mora biti izvreno u skladu sa EN ISO 6506-1, upotrebom eline kuglice prenika 2,5 mm,
5 mm ili 10 mm.
26
ISS
6.5
6.5.1
SRPS EN 545:2007
Ispitivanje nepropusnosti cevi i spojnih delova kod proizvoaa (u fabrici)

Opte
Cevi i spojni delovi moraju biti ispitani u skladu sa 6.5.2 i 6.5.3, respektivno. Ispitivanje mora biti izvreno
na svim cevima i spojnim delovima pre nanoenja spoljanih i unutranjih obloga, osim za cevi koje se
prevlae metalnim cinkom, to moe biti izvreno pre ispitivanja.
Ureaji za ispitivanje moraju biti prikladni za primenu navedenih ispitnih pritisaka za cevi i/ili spojne
delove. Oni moraju biti opremljeni industrijskim merilima pritiska sa dozvoljenom grekom od 3 %.
6.5.2
Unutranji hidrostatiki pritisak mora se podizati postepeno dok ne dostigne fabriki ispitni hidrostatiki
pritisak dat u tabeli 14, koji se ne menja dovoljno dugo tako da omoguava vizuelno kontrolisanje tela cevi.
Ukupno trajanje ciklusa delovanja pritiska ne sme biti manje od 15 s, ukljuujui 10 s pod ispitnim
pritiskom.
Tabela 14
DN
40
350
700
1 100
do 300
do 600
do 1 000
do 2 000
Najmanji pritisak ispitivanja u fabrici

bar
Cevi koje nisu centrifugalno livene i
spojni delovia)
Klasa 40
K<9
K9
Sve klase debljine
2
40
0,5 (K + 1)
50
25b)
40c)
0,5 K2
40
16
0,5 (K 1)2
32
10
2
0,5 (K 1)
25
10
a) Fabriki hidrostatiki ispitni pritisak manji je za spojne delove nego za cevi zato to oblik spojnog dela oteava da
se osigura izdrljivost na visokom unutranjem pritisku tokom ispitivanja.
b) 16 bar za cevi i spojne delove sa PN 10 prirubnicama.
c) Najvei DN za klasu cevi 40 je DN 400.
6.5.3
Cevi koje nisu livene centrifugalno i spojni delovi
Po slobodnom izboru proizvoaa one se moraju podvrgnuti ispitivanju hidrostatikim pritiskom, ispitivanju
vazduhom ili ispitivanju odgovarajuih karakteristika vakuumom.
Kada se vri ispitivanje hidrostatikim pritiskom, mora da se vri na isti nain kao za centrifugalno livene
cevi (videti 6.5.2), osim za ispitne pritiske koji moraju biti onakvi kakvi su dati u tabeli 14.
Kada se vri ispitivanje vazduhom, to mora biti sa unutranjim pritiskom od najmanje 1 bar i pri vizuelnom
kontrolisanju koje nije krae od 10 s; za otkrivanje curenja, odlivci moraju biti ili ujednaeno obloeni sa
svoje spoljanje strane odgovarajuim penuavim sredstvom ili potopljeni u vodu.
NAPOMENA Metoda ispitivanja vakuumom nije odreena do datuma izdavanja ovog standarda. Ona mora biti
zasnovana na otkrivanju curenja poznatog gasa, kada je odlivak izloen vakuumu, na bilo koji nain, bilo sa unutranje
bilo sa spoljanje strane, a strana koja nije izloena vakuumu mora biti izloena poznatom gasu.
6.6
Masa cinka
Pravougaona oznaka poznate mase po jedinici povrine mora biti prikaena uzduno du ose cevi pre njenog
prolaska kroz opremu za nanoenje prevlake. Posle prevlaenja cinkom i obrezivanja, veliina oznake mora
biti 500 mm 50 mm. Ona mora biti izmerena na vagi koja ima graninu greku 0,01 g.
27
SRPS EN 545:2007
ISS
Stvarna masa, M, cinka po jedinici povrine mora biti odreena iz razlike masa pre i posle oblaganja.
M M1
M =C 2
gde je:
M
prosena masa cinka, u gramima po kvadratnom metru;
M1 i M2 mase oznake uzorka, u gramima, pre i posle prevlaenja;
C
unapred odreen korekcioni faktor koji uzima u obzir prirodu oznake i razliku povrinske
hrapavosti oznake i cevi od gvoa;
A
stvarna povrina obrezane oznake, u kvadratnim metrima.
NAPOMENA
Vrednost C, koja obino lei izmeu 1 i 1,2 data je u proizvoaevom planu obezbeenja kvaliteta.
Ujednaenost obloge mora se proveriti vizuelnim kontrolisanjem; u sluaju nedostatka ujednaenosti, moraju
se isei komadi 50 mm 50 mm od znake u zonama najmanjih masa, a prosena masa cinka mora se
odrediti za svaki komad pomou razlike masa.
Prema slobodnom izboru, masa cinka po jedinici povrine moe biti merena neposredno na obloenoj cevi
bilo kojom metodom koja ima dokazanu vezu sa prethodno opisanom preporuenom metodom, npr.
fluorescencijom X-zracima ili hemijskom analizom.
6.7
Debljina prevlake boje
Debljina suvog sloja prevlake boje mora se meriti jednom od sledee tri metode:
direktno na odlivku, pomou odgovarajuih merila, npr. magnetski ili upotrebom merila "mokrog filma",
gde se moe prikazati odnos izmeu debljine mokrog filma i debljine suvog filma; ili
posredno na znaki koja se prikai na odlivak pre oblaganja, a ona se upotrebljava posle oblaganja za
merenje debljine suvog filma mehanikim sredstvima, npr. mikrometrom, ili pomou metode mase,
slino kao u 6.6; ili
posredno na probnoj ploi od elika ili livenog gvoa sa kuglastim grafitom nodularnog liva koja je
obloena na isti nain kao odlivci koji se kontroliu.
Za svaki odlivak koji se kontrolie moraju se uzeti najmanje tri merenja (ili na odlivku, ili na znaki, ili na
probnoj ploi). Poprena debljina je srednja vrednost svih merenja, a najmanja lokalna vrednost je manja od
pojedinanih vrednosti svih izvrenih merenja.
6.8
Debljina obloge od cementnog maltera
Tokom proizvodnje, debljina se mora meriti na svee nanesenoj oblozi, pomou koplja prenika 1,5 mm ili
manjeg, i kontrolisati na gotovoj ovrsloj oblozi pomou odgovarajueg merila, npr. magnetnog.
Za cevi, mere se moraju uzeti na priblino 200 mm od kraja ela cevi. Proizvoaev sistem kontrole procesa
mora utvrditi uestalost ovog ispitivanja.
7
7.1
Metode ispitivanja performansi

Otpornost obloge od cementnog maltera prema pritisku
Otpornost prema pritisku mora biti aritmetika sredina est ispitivanja otpornosti prema pritisku izvrenih na
tri prizmatina uzorka posle 28 dana ovravanja.
28
ISS
SRPS EN 545:2007
Otpornost prema pritisku mora biti odreena ispitivanjem u skladu sa EN 196-1, osim kada:
su pesak, cement i voda upotrebljeni za izradu prizmatinih uzoraka istovetni sa onim upotrebljenim za
malter pre oblaganja;
je odnos pesak/cement upotrebljen za izradu prizmatinih uzoraka jednak onom koji je upotrebljen za
malter pre oblaganja;
je odnos voda/cement upotrebljen za izradu prizmatinih uzoraka jednak onom za oblogu neposredno
posle upotrebe na zidu cevi;
su uzorci za ispitivanje pripremljeni ili upotrebom udarnog stola (u skladu sa EN 196-1) ili vibracionog
stola (2 min na 63 Hz) kada je odnos voda/cement manji od 0,35.
NAPOMENA
7.2
Uzet je u obzir uticaj procesa centrifugalnog obrtanja koji omoguuje izbacivanje vika vode.
Nepropusnost savitljivih spojeva pri pozitivnom unutranjem pritisku
Ispitivanje se mora izvriti na ostvarenom spoju koji obuhvata dva dela cevi, svaki najmanje 1 m duine
(videti sliku 1).
Ispitni ureaj mora omoguiti da spoj, ako su odgovarajui kraj i bok odgovarajueg ogranienog pomeranja,
bude doveden u pravu liniju ili skrenut od nje, ili bude izloen smiuem optereenju. On mora biti
opremljen merilom za pritisak sa graninim odstupanjem 3 %.
Vertikalna sila W mora delovati na kraju dela koji se umee preko komada u obliku slova V sa uglom od
120, postavljenog na priblino 0,5 DN, u milimetrima, ili 200 mm od naglavka, a uzima se vrednost koja je
vea; naglavak mora leati na ravnom osloncu. Vertikalna sila W mora biti takva da rezultujua smiua sila
F kroz spoj bude jednaka vrednosti utvrenoj u 5.2.3.3, uzimajui u obzir masu M cevi, njen sadraj i
geometrije ispitnog sklopa:
W=
F c M (c b)
ca
gde su:
a, b, i c onakvi kakvi su prikazani na slici 1.
Slika 1
Ispitni sklop mora biti napunjen vodom, a vazduh mora biti odstranjen na odgovarajui nain. Pritisak se
mora podizati postepeno dok se ne dostigne ispitni pritisak dat u 5.2.2; brzina podizanja pritiska ne sme
prelaziti 1 bar u s. Ispitni pritisak se mora odravati u konstantnim granicama 0,5 bar najmanje 2 h tokom
kojih se spoj mora temeljno pregledati svakih 15 min.
29
SRPS EN 545:2007
ISS
Za vreme ispitivanja pritiskom moraju se preduzeti sve potrebne mere sigurnosti.

Za spoj sa ogranienim pomeranjem, ispitni sklop, ispitni ureaj i ispitna procedura moraju biti identini,
osim to ne mora postojati kraj sa ogranienim pomeranjem, tako da aksijalnu silu prihvata ovaj spoj za
vreme ispitivanja. Uz to, mogue aksijalno pomeranje kraja cevi koji se umee mora biti mereno svakih
15 min.
7.3
Nepropusnost savitljivih spojeva pri negativnom unutranjem pritisku
Ispitni sklop i ispitni ureaj moraju biti onakvi kakvi su dati u 7.2, pri emu su cevi aksijalno ukljetene po
preseku da bi se spreilo njihovo kretanje jedne prema drugoj.
Iz ispitnog sklopa mora biti isputena voda i mora se stvoriti negativan unutranji pritisak od 0,9 bar (videti
5.2.2), a zatim izolovati od vakuum-pumpe. Ispitni sklop se mora ostaviti pod vakuumom najmanje 2 h, u
toku kojih se pritisak ne sme promeniti za vie od 0,09 bar. Ispitivanje mora poeti na temperaturi izmeu
5 C i 40 C. Temperatura ispitnog sklopa se ne sme menjati za vie od 10 C za vreme ispitivanja.
Za spoj sa ogranienim pomeranjem, ispitni sklop, ispitni ureaj i ispitna procedura su istovetni.
7.4
Nepropusnost savitljivih spojeva na naglavak pri pozitivnom spoljanjem pritisku
Ispitni sklop obuhvata dva spoja ostvarena sa dve cevi sa naglavkom meusobno zavarene i jednog komada
sa oba kraja koji se umeu (videti sliku 2); to stvara prstenastu komoru koja omoguava ispitivanje jednog
spoja pod unutranjim pritiskom, a drugog pod spoljanim pritiskom.
Slika 2
Ispitni sklop mora biti izloen vertikalnoj sili W koja je jednaka smiuoj sili F odreenoj u 5.2.3.3; jedna
polovina ovog optereenja mora delovati na kraj koji se umee na svakoj strani ispitnog sklopa, preko
komada u obliku slova V sa uglom od 120, postavljenog priblino na 0,5 DN, u milimetrima, ili na 200 mm
od krajeva naglavka, a uzima se vrednost koja je vea; naglavci moraju leati na ravnom osloncu.
Ispitni sklop mora biti napunjen vodom, a vazduh mora biti odstranjen. Pritisak mora biti postepeno podizan
dok ne dostigne ispitni pritisak od 2 bar. Na toj vrednosti mora se zadrati u granicama 0,1 bar najmanje
2 h, tokom kojih se mora unutranja strana spoja izloena spoljanem pritisku temeljno pregledati svakih
15 min.
Za spoj sa ogranienim pomeranjem, ispitni sklop, ispitni ureaj i ispitna procedura su istovetni.
30
ISS
7.5
SRPS EN 545:2007
Nepropusnost savitljivih spojeva pri dinamikom unutranjem pritisku
Ispitni sklop i ispitni ureaj moraju biti onakvi kakvi su dati u 7.2. Ispitni sklop se mora napuniti vodom, a
vazduh mora biti odstranjen na odgovarajui nain.
Pritisak se mora postepeno podizati do PMA, dozvoljenog najveeg radnog pritiska spoja, a potom se
automatski kontrolie u skladu sa sledeim ciklusom promene pritiska:
a) postepeno smanjenje pritiska do (PMA 5) bar;
b) zadravanje na (PMA 5) bar, najmanje 5 s;
c) postepeno podizanje pritiska do PMA;
d) zadravanje PMA najmanje 5 s.
Broj ciklusa mora biti registrovan, a u sluaju greke na spoju ispitivanje se mora zaustaviti automatski.
Za spoj sa ogranienim pomeranjem, ispitni sklop, ispitni ureaj i ispitna procedura su istovetni, osim kada
kraj ne sme biti ogranienog pomeranja, a aksijalnu silu prihvata ovaj spoj tokom ispitivanja. Pored toga,
svako aksijalno kretanje kraja koji se umee mora biti mereno svakih 15 min.
Sve neophodne mere bezbednosti u toku trajanja ispitivanja pritiskom moraju biti preduzete.
7.6
Nepropusnost i mehanika otpornost spojeva sa prirubnicama
Ispitni sklop obuhvata dve odgovarajue cevi ili spojne delove sa jednakim prirubnicama, montiranim
zajedno sa odgovarajuim zaptivaem i vijcima koje je preporuio proizvoa. Oba kraja ispitnog sklopa
moraju biti opremljena slepim prirubnicama. Vijci moraju biti stegnuti momentom koji je preporuio
proizvoa za najvei PN, za DN u okviru ispitivanja. Kada nije odreen, kvalitet materijala vijka mora biti
klase vrstoe 4.6 prema EN ISO 4016:2000.
Ispitni sklop mora biti postavljen na dva prosta oslonca (videti sliku 3), tako da je montirani spoj pomou
prirubnice smeten na sredini raspona. Najvea duina raspona nepoduprtog dela mora biti ili 6 DN, u
milimetrima, ili 4 000 mm, uzima se vrednost koja je manja. Ova duina moe biti postignuta kombinacijom
cevi ili spoljnih delova, pri emu samo ispitni spoj u sredini raspona mora biti razmatran.
Slika 3
31
SRPS EN 545:2007
ISS
Ispitni sklop mora biti napunjem vodom, a vazduh mora biti odstranjen na odgovarajui nain. Pritisak se
mora podizati postepeno dok se ne dostigne ispitni pritisak dat u 5.4. Spoljanje optereenje F mora delovati
na montirani spoj pomou prirubnice preko ravne ploe, u pravcu upravnom na osu ispitnog sklopa, tako da
bi izazvao moment savijanja dat u tabeli 11.
Unutranji pritisak i spoljanje optereenje moraju se zadrati 2 h, tokom kojih se spoj pomou prirubnice
temeljno pregleda.
Sve neophodne mere sigurnosti za vreme trajanja ispitivanja pritiskom moraju biti preduzete.
7.7
Nepropusnost i mehanika otpornost prirubnica privrenih vijcima ili zavarene
Ispitni sklop mora obuhvatati dve cevi priblino iste duine sa prirubnicama, koje su montirane zajedno
pomou spoja sa prirubnicom; oba kraja ispitnog sklopa moraju biti opremljena slepim prirubnicama.
Debljina zida cevi upotrebljene za ispitivanje mora odgovarati najmanjoj utvrenoj debljini emin (u
milimetrima) za tu klasu cevi, plus 10 %, minus 0 %, na rastojanju Y (u milimetrima) od ela spoja svake
prirubnice u spoju koji se ispituje:
Y = 100 + 2,3 (DN emin)0,.5
NAPOMENA
Videti tabelu 12 za vrednosti Y.
Ispitni sklop mora da se postavi na dva prosta oslonca, tako da se montirani spoj pomou prirubnice nalazi na
sredini raspona. Najmanja duina raspona nepoduprtog dela mora biti ili 6 DN, u milimetrima, ili 4 000 mm,
i uzima se onaj koji je manji.
Ispitni sklop mora da se napuni vodom, a vazduh mora da se odstrani. Pritisak mora da se postepeno
poveava dok se ne postigne ispitni pritisak dat u 5.5. Spoljanje optereenje mora delovati na montiran spoj
prirubnica preko ravne ploe u smeru upravnom na osu ispitnog sklopa, da bi izazvalo moment savijanja dat
u tabeli 12.
Unutranji pritisak i spoljanje optereenje odravaju se konstantnim 15 min u toku kojih spoj pomou
prirubnice mora biti temeljno pregledan.
Sve nepotrebne mere sigurnosti za vreme trajanja ispitivanja pritiskom moraju biti preduzete.
NAPOMENA 2 Poviene vrednosti pritiska i momenti savijanja primenjeni pri ispitivanju izazivaju optereenja
znatno vea nego kada je komponenta u standardnoj upotrebi. Zato ispitivanje moe zahtevati upotrebu zaptivaa i
vijaka boljih karakteristika od onih koji se uobiajeno isporuuju, a moment stezanja koji se primenjuje prekorauje
onaj koji se uobiajeno primenjuje tokom montae na gradilitu.
8
8.1
Tabele mera
Cevi sa naglavkom i krajem koji se umee
Mere cevi sa naglavkom i krajem koji se umee moraju biti onakve kakve su date u tabeli 15. Vrednosti Lu
su date u tabeli 3. Za spoljanje i unutranje obloge videti 4.4.
Vrednosti DE i njihove tolerancije takoe su primenljive za krajeve koji se umeu i spojne delove
(videti 4.2.2.1).
32
ISS
Na slici je:
OL
X
Lu = OL X
SRPS EN 545:2007
ukupna duina, u metrima;

najvea dubina umetanja, u metrima;
korisna duina, u metrima.
Slika 4
33
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 15
8.2
Cevi sa prirubnicama
Standardizovane klase debljina, DN i PN cevi sa prirubnicama navedene su u sledee tri podtake.

Vrednosti L su date u tabeli 4. Za prevlake i obloge, videti 4.4.
34
ISS
8.2.1
SRPS EN 545:2007
Centrifugalno livene cevi sa zavarenim prirubnicama
DN 40 do DN 450: K9 ili klase 40 za PN 16 i PN 25; K9 za PN 40;

DN 500 i DN 600: K9 za PN 10, PN 16 i PN 25; K10 za PN 40;
DN 700 do DN 1 600: K9 za PN 10, PN 16 i PN 25;
DN 1 800 i DN 2 000: K9 za PN 10 i PN 16.
8.2.2
Centrifugalno livene cevi sa prirubnicama privrenim vijcima
DN 40 do DN 450: K9 ili K10 za PN 10, PN 16 i PN 25 i PN 40;

DN 500 i DN 600: K9 ili K10 za PN 10, PN 16 i PN 25; K10 za PN 40;
DN 1400 do DN 2 000: K10 za PN 10 i PN 16.
8.2.3
Cevi sa livenim prirubnicama
DN 40 do DN 600: K12 za PN 10, PN 16, PN 25 i PN 40;

DN 1 800 do DN 2 000: K12 za PN 10 i PN 16.
8.3
Spojni delovi sa spojevima na naglavak
U sledeim tabelama sve mere su nazivne vrednosti i date su u milimetrima. Vrednosti Lu i lu zaokrugljene su
na najblii umnoak od pet.
Za prevlake i obloge, videti 4.5.
8.3.1
Prirubnica sa naglavkom
Slika 5a
Slika 5b
35
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 16
8.3.2
Deo koji se umee sa prirubnicom
Slika 6
36
ISS
8.3.3
SRPS EN 545:2007
Dvostrani naglavak (ogranak)
Slika 7
37
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 17
38
ISS
8.3.4
SRPS EN 545:2007
Luk 90 (1/4) sa dvostranim naglavcima
Slika 8
8.3.5
Luk 45 (1/8) sa dvostranim naglavcima
Slika 9
39
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 18
40
ISS
8.3.6
SRPS EN 545:2007
Luk 22 30 (1/16) sa dvostranim naglavcima
Slika 10
8.3.7
Luk 11 15 (1/32) sa dvostranim naglavcima
Slika 11
41
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 19
42
ISS
8.3.8
SRPS EN 545:2007
T-rava sa naglavcima
Slika 12
43
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 20
44
ISS
8.3.9
SRPS EN 545:2007
T-rava sa naglavcima na telu (pravom delu) i prirubnicom na ogranku, DN 40 do DN 250
Slika 13
45
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 21
46
ISS
SRPS EN 545:2007
8.3.10 T-rava sa naglavcima na telu (pravom delu) i prirubnicom na ogranku, DN 300 do DN 700
Tabela 22
47
SRPS EN 545:2007
ISS
8.3.11 T-rava sa naglavcima na pravom delu i prirubnicom na ogranku, DN 800 do DN 2 000

Tabela 23
48
ISS
SRPS EN 545:2007
8.3.12 Redukcioni spojni deo sa naglavcima
Slika 14
49
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 24
50
ISS
SRPS EN 545:2007
Tabela 24 (zavretak)
*)
8.4
Spojni deo sa prirubnicama
U sledeim tabelama sve mere su nazivne vrednosti i date su u milimetrima. Za prevlake i obloge, videti 4.5.
8.4.1
Luk 90 (1/4) sa prirubnicama
Slika 15
Nacionalna fusnota
*) Nazivni prenik ireg dela oznaen je sa DN, a ueg sa dn.
51
SRPS EN 545:2007
8.4.2
ISS
Luk 90 (1/4) sa prirubnicama i stopom
Slika 16
Tabela 25
52
ISS
8.4.3
SRPS EN 545:2007
Luk 45 (1/8) sa prirubnicama
Slika 17
Tabela 26
53
SRPS EN 545:2007
8.4.4
ISS
Luk 22 30 (1/16) sa prirubnicama
Slika 18
8.4.5
Luk 11 15 (1/32) sa prirubnicama
Slika 19
54
ISS
SRPS EN 545:2007
Tabela 27
8.4.6
T-rava sa prirubnicama, DN 40 do DN 250
Slika 20
55
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 28
56
ISS
8.4.7
SRPS EN 545:2007
T-rava sa prirubnicama, DN 300 do DN 700
Tabela 29
57
SRPS EN 545:2007
8.4.8
ISS
T-rava sa prirubnicama, DN 800 do DN 2 000

Tabela 30
58
ISS
8.4.9
SRPS EN 545:2007
Redukcioni spojni deo sa prirubnicama
Slika 21
59
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 31
60
ISS
SRPS EN 545:2007
8.4.10 Slepa prirubnica PN 10
Slika 22
Slika 23
61
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 32
62
ISS
SRPS EN 545:2007
Slika 24
Slika 25
63
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela 33
8.4.14 Redukciona prirubnica PN 10
Slika 26
64
ISS
SRPS EN 545:2007
Slika 27
Tabela 34
65
SRPS EN 545:2007
ISS
Slika 28
8.4.17 Redukciona priribnica PN 40
Slika 29
66
ISS
SRPS EN 545:2007
Tabela 35
67
SRPS EN 545:2007
ISS
Prilog A
(normativan)
Dozvoljeni pritisci
A.1 Opte
Najvee vrednosti PFA, PMA i PEA za cevi i spojne delove, onako kako je odreeno u 3.19, 3.20 i 3.21
respektivno, moraju biti (u barima) kao to je dato u takama A.2, A.3 i A.4.
Odgovarajua ogranienja, koja mogu ograniiti pun opseg postojeih pritisaka upotrebljenih na montirani
cevovod, moraju se uzeti u obzir, na primer:
delovanje na PFA i PMA vrednostima datim za cevi sa naglavkom i krajevima koji se umeu moe da se
ogranii manjom niom otpornou prema pritisku drugih komponenata, cevovoda, npr. cevovod sa
prirubnicama (videti taku A.4), neke vrste T-spojnih delova (videti taku A.3) i posebna konstrukcija
elastinih spojeva (videti 5.2.2);
hidrostatiko ispitivanje na gradilitu sa velikim vrednostima PEA datim u taki A.2 moe da se ogranii
vrstom i konstrukcijom sistema uvrenja cevovoda i/ili konstrukcijom savitljivih spojeva.
A.2 Cevi sa naglavkom i delom koji se umee (videti 8.1)

Najvee vrednosti PFA, PMA i PEA, onako kako je dato u tabeli A.1, izraunate su kao to sledi:
a)
PFA =
20 emin Rm
sa najveom vrednou od 64 bar za cevi klase 40 i od 85 bar za cevi klase K 9 i
D SF
K 10,
gde je:
emin
D
DE
Rm
SF
najmanja debljina zida cevi, u milimetrima;

srednji prenik cevi (DE emin), u milimetrima;
nazivni spoljani prenik cevi (videti tabelu 15), u milimetrima;
najmanja zatezna vrstoa nodularnog liva, u megapaskalima (Rm = 420 MPa; videti 4.3.1);
faktor sigurnosti ija je vrednost 3.
b) PMA: kao PFA, ali sa SF = 2,5, otuda je

PMA = 1,2 PFA.
c) PEA = PMA + 5 bar.
A.3 Spojni delovi sa naglavcima (videti 8.3)

Najvee vrednosti PFA, PMA i PEA su kao to sledi:
spojni delovi sa naglavcima, osim T-ravi: njihovi PFA, PMA i PEA jednaki su onima datim u taki A.2
za cevi klase K9;
68
ISS
SRPS EN 545:2007
T-rave sa naglavcima: njihovi PFA, PMA i PEA mogu biti manji od onih datih u taki A.2 za cevi klase
K9, moraju se dati u katalogu proizvoaa;
spojni deo sa jednom prirubnicom, kao to je T-rava sa naglavcima i prirubnicom na ogranku, delovi
koji se umeu sa prirubnicom i naglavci sa prirubnicom: njihovi PFA, PMA i PEA ogranieni su
njihovom prirubnicom; oni su jednaki onima datim u taki A.4 za odgovarajue PN i DN.
Kada postoje druga ogranienja zbog tipa spajanja ili neke posebne projektne kombinacije, ona moraju biti
data u katalogu proizvoaa.
A.4 Cevi sa prirubnicama (videti 8.2) i spojni delovi sa prirubnicama (videti 8.4)
Najvee vrednosti za PFA, PMA i PEA date su u tabeli A.2.
Tabela A.1
69
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela A.2
PN 10
PFA PMA PEA
40 do 50
Videti PN 40
60 do 80
Videti PN 16
100 do 150
Videti PN 16
200 do 600
10
12
17
700 do 1 200
10
12
17
1 400 do 2 000 10
12
17
DN
70
PN 16
PFA PMA PEA
Videti PN 40
16
20
25
16
20
25
16
20
25
16
20
25
16
20
25
PN 25
PFA PMA PEA
Videti PN 40
Videti PN 40
25
30
35
25
30
35
25
30
35
PFA
40
40
40
40
PN 40
PMA PEA
48
53
48
53
48
53
48
53
ISS
SRPS EN 545:2007
Prilog B
(informativan)
Otpornost cevi prema savijanju u uzdunom pravcu
Cevi sa odnosom (duina/prenik) jednakim ili veim od 25, mogu biti izloene visokim naponima
prouzrokovanim momentima savijanja, izazvanim npr. sleganjem zemljita ili razliitim ulegnuima.
Da bi se obezbedio visok stepen sigurnosti u takvim sluajevima, cevi od nodularnog liva odupiru se
momentima savijanja datim u tabeli B.1, sa nevidljivim oteenjem na zidu cevi i na spoljanjim i
unutranjim oblogama. Ovi momenti savijanja izraunati su pretpostavljajui najmanje debljine zida za
njihovu klasu i napon savijanja u metalu do 250 MPa.
Tabela B.1
DN
40
50
60
65
80
100
125
150
200
Klasa 40
1,8
2,6
3,7
4,2
6,1
9,0
13,5
20,0
36,4
Moment savijanja (kN m)

K9
2,4
3,4
4,8
5,5
8,0
11,8
17,9
25,2
44,4
K10
2,4
3,4
4,8
5,5
8,0
11,8
18,2
26,7
50,6
NAPOMENA 1 Ovi momenti savijanja, izraeni u kilonjutn metrima, odgovaraju optereenju iste vrednosti
izraenom u kilonjutn metrima, koje deluje u srednjoj taki raspona od 4 m.
NAPOMENA 2 Momenti savijanja koji mogu prouzrokovati greke na cevima su bar 1,7 puta vei od onih ije su
vrednosti date.
71
SRPS EN 545:2007
ISS
Prilog C
(informativan)
Krutost cevi u poprenom pravcu
Cevi od nodularnog liva u toku rada mogu imati veliku ovalnost, a da pri tom zadre sve svoje funkcionalne
karakteristike. Dozvoljene ovalnosti cevi, kada je cevovod u radu (eksploataciji), date su u tabeli C.1.
NAPOMENA Ovalnost je stostruka vertikalna deformacija cevi, u milimetrima, podeljena sa poetnim spoljanjim
prenikom cevi, u milimetrima.
Da bi izdrala veliku visinu pokrivaa i/ili optereenja usled tekog teretnog saobraaja, u irokom podruju
uslova instalacije, cevi od nodularnog liva moraju da imaju najmanje vrednosti poprene krutosti date u
tabeli C.1.
Poprena krutost, S, cevi data je pomou obrasca:
S = 1 000
EI
Ee
= 1 000
D3
12 D
gde je:
S
E
I
poprena krutost, u kilonjutnima po metru kvadratnom;

modul elastinosti materijala, u megapaskalima (170 000 MPa);
aksijalni moment inercije zida cevi po jedinici duine (otporni moment inercije), u kubnim
milimetrima;
e debljina zida cevi, u milimetrima;
D srednji prenik cevi (DE e), u milimetrima;
DE nazivni spoljani prenik cevi, u milimetrima.
NAPOMENA Vrednosti S su izraunate pretpostavljajui da je debljina zida cevi jednaka najmanjoj debljini, plus
polovina tolerancije, da bi se uzelo u obzir da ima samo nekoliko mesta sa debljinama jednakim ili bliskim najmanjim
debljinama.
72
ISS
SRPS EN 545:2007
Tabela C.1
73
SRPS EN 545:2007
ISS
Prilog D
(informativan)
Podruje upotrebe, karakteristike zemljita*)
D.1
Cevi od nodularnog liva prema 4.4.2 i spojni i pomoni delovi od nodularnog liva u skladu sa 4.5.2 mogu biti
pod zemljom, u dodiru (kontaktu) sa razliitim zemljitima koja se mogu prepoznati izuavanjem zemljita
na terenu, osim:
zemljita sa niskom otpornou, manjom od 1 500 cm, kada lei iznad nivoa vode ili manjom od
2 500 cm, kada lei ispod nivoa vode;
meovitih zemljita, tj. onih koja se sastoje od dva ili vie prirodnih zemljita;
zemljita sa pH manjim od 6 i visokom rezervom kiselosti;
zemljita koja sadre otpatke, ljaku, pepeo, koja su zagaena otpadom i industrijskim izlivanjima.
U takvim zemljitima, a takoe u sluaju lutajuih struja, preporuuje se upotreba dodatne zatite (kao to je
polietilenska navlaka) ili druge vrste odgovarajue spoljane zatite (videti 4.4.1 i 4.5.1).
Vea masa prevlake cinka (npr. 200 g/m2) u kombinaciji sa debljim zavrnim slojem (npr. 100 m
poliuretana ili epoksidne smole) moe poveati podruje upotrebe do otpornosti od 1 500 cm kada lei
ispod nivoa vode.
D.2
Cevi od nodularnog liva sa prevlakom cink-aluminijum (85 Zn 15 Al) koje imaju najmanju masu od
400 g/m2 sa zavrnim slojem i spojni delovi od nodularnog liva sa elektrodeponovanom prevlakom sa
najmanjom debljinom od 50 m, nanesenom na dobro oienu i fosfatizovanu povrinu, ili zatieni
epoksidnom prevlakom najmanje prosene debljine 150 m mogu biti pod zemljom u kontaktu sa veinom
zemljita, osim:
kiselih zemljita sa tresetom;
zemljita koja sadre otpatke, pepeo, ljaku, ili su zagaena otpadom ili industrijskim izlivanjima;
zemljita ispod nivoa mora sa otpornou manjom od 500 cm.
U takvim zemljitima, a takoe u sluaju lutajuih struja, preporuuje se upotreba drugih vrsta spoljane
zatite prilagoene najagresivnijim zemljitima (videti 4.4.1 i 4.5.1)
Nacionalna fusnota
*) U nekim standardima se za ovaj pojam koristi termin "tlo".
74
ISS
SRPS EN 545:2007
D.3
Cevi i spoljni delovi od nodularnog liva sa sledeim spoljanim prevlakama mogu biti postavljeni pod
zemljom u zemljitima svih nivoa korozije:
polietilenska prevlaka nanesena ekstruzijom (za cevi);
poliuretanska prevlaka (za cevi i spojne delove);
prevlaka od epoksidne smole koja ima najmanju srednju debljinu od 250 m (za spojne delove);
vlaknima ojaana obloga od cementnog maltera (za cevi);
lepljive trake (za cevi i spojne delove).
75
SRPS EN 545:2007
ISS
Prilog E
(informativan)
Podruje upotrebe, karakteristike vode
Cevovodi od nodularnog liva sa unutranjom oblogom koja je u skladu sa 4.4.3 i 4.5.2 mogu biti upotrebljeni
za provoenje svih vrsta vode namenjene za ljudsku potronju, u skladu sa Direktivom 98/83/EC.
Za ostale vrste vode, ogranienja za upotrebu su data u tabeli E.1, u zavisnosti od vrste cementa
upotrebljenog za oblogu.
Tabela E.1
Karakteristike vode
Najmanja vrednost pH
Najvei sadraj (mg/l):
agresivnog CO2
sulfata (SO4)
magnezijuma (Mg++)
amonijaka (NH4+)
76
Portland
cement
Cementi sa visokim
sadrajem aluminijuma
Cementi otporni prema

delovanju sulfata
(ukljuujui cemente od
ljake iz visoke pei)
5,5
7
400
100
30
15
3 000
500
30
Nema ogranienja
Nema ogranienja
Nema ogranienja
Nema ogranienja
ISS
SRPS EN 545:2007
Prilog F
(informativan)
Obezbeenje kvaliteta
Proizvoa ima odgovornost da pokae usaglaenost svojih proizvoda sa ovim standardom pomou:
ispitivanja osobina (videti F.1); i
kontrolosanja procesa proizvodnje (videti F.2).
F.1 Ispitivanja osobina

Ispitivanje osobina navedenih u takama 5 i 7 ovog standarda vri se ili kod proizvoaa ili na njegov zahtev
kod nadlene institucije za ispitivanje da bi se pokazala usaglaenost sa zahtevima ovog standarda. Potpuni
izvetaj o ovim ispitivanjima tih osobina zadrava se kod proizvoaa kao dokaz o usaglaenosti.
F.2 Proces proizvodnje

F.2.1 Kontrola kvaliteta
Proizvoa kontrolie kvalitet svojih proizvoda tokom proizvodnje pomou sistema kontrolisanja procesa da
bi se usaglasio sa tehnikim zahtevima ovog standarda. Kad god je mogue, tehnike statistikog uzimanja
uzoraka moraju biti koriene.
Preporuuje se da sistem kvaliteta proizvodnje bude prilagoen EN ISO 9001.
Ako je obuhvaena sertifikacija preko tree strane, preporuuje se da sertifikaciono telo bude akreditovano
prema EN 45011 ili EN 45012 ako je mogue.
F.2.2 Zatezna vrstoa

Tokom procesa proizvodnje proizvoa vri odgovarajua ispitivanja da bi verifikovao zatezne osobine
navedene u 4.3.1. Ova ispitivanja mogu biti:
a) ili sistemom selekcije iz skupine*), pri emu se uzorci uzimaju od krajeva cevi koji se umee, bilo za
spojne delove, od uzoraka livenih odvojeno ili zajedno sa odlivkom na koji se odnose. Epruvete za
ispitivanje se mainski obrauju od ovih uzoraka i ispituju zatezanjem u skladu sa takom 6.3; ili
b) sistemom kontrolisanja procesa (npr. pomou ispitivanja bez razaranja), gde se moe pokazati pozitivna
veza sa zateznim osobinama navedenim u tabeli 7. Procedure provere ispitivanja zasnovane su na
upotrebi etalona poznatih i proverenih osobina. Ovaj sistem se oslanja na ispitivanje sa zatezanjem u
skladu sa 6.3.
Uestanost ispitivanja je vezana za sistem proizvodnje i kontrolu kvaliteta koje koristi proizvoa. Najvea
veliina skupine*) mora biti kako je dato u tabeli F.1.
Nacionalna fusnota
*) Skupina: koliina odlivaka od koje je uzet uzorak za ispitivanja u toku proizvodnje, iz jedne are.
77
SRPS EN 545:2007
ISS
Tabela F.1
Tip odlivka
DN
40 do 300
350 do 600
700 do 1 000
1 100 do 2 000
Cevi koje nisu livene centrifugalno,

spojni delovi i pomoni delovi
40 do 2 000
Najvea veliina skupine

Sistem uzimanja
Sistem
uzorka iz skupine
kontrolisanja
procesa
200 cevi
1 200 cevi
100 cevi
600 cevi
50 cevi
300 cevi
25 cevi
150 cevi
4ta)
a) Masa neobraenih odlivaka, iskljuujui viak materijala koji je ostatak od livenja.
78
48ta)
ISS
SRPS EN 545:2007
Prilog G
(informativan)
Metoda prorauna ukopanih cevovoda, visine pokrivaa
G.1 Metoda prorauna
G.1.1 Obrazac za proraun
Metoda je zasnovana na proraunu ovalnosti prema sledeem obrascu:
=
gde je:
K
Pe
Pt
S
f
E
100 K ( Pe + Pt )
8S + ( f E )
ovalnost cevi u (%);

faktor podloge;
pritisak usled optereenja zemljom, u kilonjutnima po kvadratnom metru;
pritisak usled optereenja saobraajem, u kilonjutnima po kvadratnom metru;
krutost cevi u poprenom pravcu, u kilonjutnima po kvadratnom metru, videti tabelu C.1;
faktor bonog pritiska (f = 0,061);
modul reakcije zemljita, u kilonjutnima po kvadratnom metru.
Proraunom ovalnosti pomou ovog obrasca ne sme se prekoraiti dozvoljena ovalnost data u tabeli C.1.
Dozvoljena ovalnost se poveava sa DN sve do ostaje ispod vrednosti pri kojoj se unutranja cementna
obloga moe odupreti bez oteenja; pored toga, to obezbeuje stepen sigurnosti od 1,5, uzimajui u obzir
granicu elastinosti nodularnog liva pri savijanju (500 MPa najmanje) pri ograniavajuem naponu u zidu
cevi od 330 MPa; najzad, to je ogranieno do 4 % za DN 800.
G.1.2 Pritisak usled optereenja zemljom

Pritisak Pe, ravnomerno rasporeen na gornju izvodnicu cevi preko rastojanja jednakog spoljanjem
preniku, izraunat je prema metodi zemljane prizme pomou sledeeg obrasca:
Pe = H
gde je:
Pe pritisak usled optereenja zemljom, u kilonjutnima po kvadratnom metru;
gustina zemlje kojom se zatrpava, u kilonjutnima po kubnom metru;
H visina pokrivaa, u metrima, tj. rastojanje od gornje izvodnice cevi do povrine zemlje.
U nedostatku drugih podataka dato je da je specifina teina zemlje jednaka 20 kN/m3 da bi se obuhvatile
vrednosti u veini sluajeva. Ako prethodna geotehnika ispitivanja potvrde da je stvarna specifina teina
zemlje kojom se zatrpava manja od 20 kN/m3, stvarna vrednost moe biti upotrebljena za odreivanje Pe.
Ako doe do toga da je stvarna vrednost vea od 20 kN/m3, mora se upotrebiti stvarna vrednost.
G.1.3 Pritisak usled izloenosti optereenju od saobraaja

Pritisak Pt , ujednaeno rasporeen po izvodnici cevi preko rastojanja jednakog spoljanjem preniku cevi,
izraunat je pomou sledeeg obrasca:
79
SRPS EN 545:2007
ISS
Pt = 40 1 2 104 DN
gde je:
Pt
) H
pritisak usled optereenja saobraajem, u kilonjutnima po kvadratnom metru;

faktor optereenja saobraajem.
Ovaj obrazac ne vai za H < 0,3 m.

Tri vrste optereenja usled saobraaja treba uzeti u razmatranje:
saobraajne oblasti sa glavnim putevima, = 1,5: ovo je opti sluaj za sve puteve, osim prilaznih
puteva;
saobraajne oblasti sa prilaznim putevima, = 0,75: putevi gde je zabranjen kamionski saobraaj;
seoske oblasti, = 0,5: svi ostali sluajevi.
Potrebno je napomenuti da svi cevovodi treba da se projektuju sa najmanje = 0,5, ak i tamo gde se ne
oekuje izloenost optereenju saobraajem. Uz to, cevovod koji lei na ivici i nasipu puteva treba da se
projektuje tako da izdri puno optereenje usled saobraaja koji se oekuje na ovim putevima. Konano, za
cevovode koji mogu biti izloeni naroito velikom optereenju usled saobraaja mora biti usvojen faktor
= 2.
G.1.4 Faktor podloge, K

Faktor podloge K zavisi od raspodele pritiska zemlje na gornju povrinu cevi (preko rastojanja jednakog
spoljanjem preniku) i na donju povrinu cevi (preko rastojanja koje odgovara teorijskom uglu podloge 2).
K se uglavnom kree od 0,11 za 2 = 20 do 0,09 za 2 = 120. Vrednost od 20 odgovara za cev koja je
jednostavno poloena na ravno dno rova bez sabijanja.
G.1.5 Faktor bonog pritiska, f

Faktor bonog pritiska f jednak je 0,061; to odgovara parabolinoj raspodeli bonog pritiska zemljita do
ugla od 100, prema "IOWA-Spangler" modelu.
G.1.6 Modul reakcije zemljita, E

Modul reakcije zemljita E zavisi od prirode upotrebljenog zemljita u zoni cevi i od uslova polaganja.
Za dato stanje, modul reakcije koji je potreban moe se odrediti pomou sledeeg obrasca:
E =
4 000 K
8S
1 2 104 DN + 0 ,5 H
f H
f
gde je:
E modul reakcije zemljita, u kilonjutnima po kvadratnom metru;
dozvoljena ovalnost, u %.
U tabelama G.1 i G.2 vrednosti E koje su jednake 1 000 kN/m2, 2 000 kN/m2 i 5 000 kN/m2 date su kao
smernice; one odgovaraju nivou sabijanja koji je prema potrebi, nula (bez sabijanja), nizak i dobar. Vrednost
E = 0 je takoe prikazana kao granini sluaj za nepovoljne uslove poloaja u loim zemljitima
80
ISS
SRPS EN 545:2007
(nenabijenim, nivo vode iznad cevi, podupiranje rova uklonjeno posle zatrpavanja ili u uslovima obalskog
nasipa).
Ako prethodna geotehnika razmatranja dozvoljavaju odreivanje vrednosti modula reakcije zemljita, ova
vrednost se mora koristiti u proraunu.
G.2 Visine pokrivaa

Tabele G.1 i G.2 daju najnepovoljnije podruje vrednosti doputenih visina pokrivaa za svaku grupu
prenika. Ove vrednosti mogu biti upotrebljene bez bilo kakvog dodatnog prorauna; one su date u metrima,
sa E u kilonjutnima po kvadratnom metru.
Za visine pokrivaa van opsega datog u tabelama G.1 i G.2 i za druge uslove polaganja, proveravanje se
moe izvriti upotrebom obrazaca datih u G.1.
Tabela G.1 Cevi klase K9
DN
K(2)
= 0,50
Seoske oblasti
= 0,75
Prilazni putevi
= 1,50
Glavni putevi
E = 0
E = 1 000
E = 2 000
E = 5 000
E = 0
E = 1 000
E = 2 000
E = 5 000
E = 0
E = 1 000
E = 2 000
E = 5 000
40 do 200
0,110 (20)
0,3 do 15,4
0,3 do 15,9
0,3 do 16,4
0,3 do 17,9
0,3 do 15,3
0,3 do 15,8
0,3 do 16,4
0,3 do 17,9
0,3 do 15,2
0,3 do 15,8
0,3 do 16,3
0,3 do 17,8
250 i 300
0,105 (20)
0,3 do 9,9
0,3 do 10,6
0,3 do 11,3
0,3 do 13,4
0,3 do 9,8
0,3 do 10,5
0,3 do 11,2
0,3 do 13,3
0,3 do 9,7
0,3 do 10,4
0,3 do 11,1
0,3 do 13,2
350 do 450
0,105 (45)
0,3 do 6,9
0,3 do 7,8
0,3 do 8,7
0,3 do 11,4
0,3 do 6,8
0,3 do 7,7
0,3 do 8,7
0,3 do 11,3
0,4 do 6,6
0,4 do 7,6
0,3 do 8,5
0,3 do 11,2
500 i 2000
0,103 (60)
0,3 do 2,2
0,3 do 3,5
0,3 do 4,7
0,3 do 8,3
0,5 do 2,0
0,3 do 3,4
0,3 do 4,6
0,3 do 8,2
a)
0,6 do 3,0
0,5 do 4,4
0,3 do 8,1
a) Ne preporuuje se; samo poseban proraun za svaki sluaj moe dati odgovarajue reenje.
NAPOMENA Vrednosti date za visinu pokrivaa su utvrene za klasu K9; one takoe vae za klase K 10.
Tabela G.2 Cevi Klase 40

DN
K(2)
= 0,50
Seoske oblasti
= 0,75
Prilazni putevi
= 1,50
Glavni putevi
E = 0
E = 1 000
E = 2 000
E = 5 000
E = 0
E = 1 000
E = 2 000
E = 5 000
E = 0
E = 1 000
E = 2 000
E = 5 000
40 do 200
0,110 (20)
0,3 do 10,5
0,3 do 11,1
0,3 do 11,8
0,3 do 13,6
0,3 do 10,4
0,3 do 11,1
0,3 do 11,7
0,3 do 13,6
0,3 do 10,3
0,3 do 10,9
0,3 do 11,6
0,3 do 13,5
250 i 300
0,110 (20)
0,3 do 0,7
0,3 do 7,8
0,3 d0 8,6
0,3 do 11,1
0,3 do 6,9
0,3 do 7,7
0,3 do 8,6
0,3 do 11,0
0,5 do 6,7
0,4 do 7,6
0,4 do 8,4
0,3 do 10,9
350 i 400
0,105 (45)
0,3 do 7,1
0,3 do 8,0
0,3 do 8,9
0,3 do 11,60
0,3 do 7,0
0,3 do 7,9
0,3 do 8,8
0,3 do 11,5
0,5 do 6,8
0,4 do 7,8
0,4 do 8,7
0,3 do 11,4
81
SRPS EN 545:2007
ISS
Bibliografija
EN 1333,
Elementi cevovoda Definicija

selection of PN)
i izbor PN (Pipework components Definition and
EN 1514,
Prirubnice i njihovi spojevi Mere zaptivaa za prirubnice koje nose oznaku PN (Flanges
and their joints Dimensions of gaskets for PN-designated flanges)
EN 45011,
Opti zahtevi za tela koja sprovode sisteme sertifikacije proizvoda (ISO/IEC Guide 65:1996)
[General requirements for bodies operating products certification systems (ISO/IEC Guide
65:1996)]
EN 45012,
Opti zahtevi za sertifikaciona tela za sertifikaciju/registraciju sistema kvaliteta (ISO/IEC

Guide 62:1996) [General requirements for bodies operating assessment and
certification/registartion of quality systems (ISO/IEC Guide 62:1996)]
EN ISO 6708, Elementi cevovoda Definicije i izbor nazivnog prenika (DN) (ISO 6708:1995) (Pipevork
components Definition and selection of DN (nominal size) (ISO 6708:1995))
EN ISO 9001, Sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi (ISO 9001:2000) [Quality management systems
Requirements (ISO 9001:2000)]
ISO 2531,
Cevi, spojni delovi, pomoni delovi i njihovi spojevi od nodularnog liva koji se koriste za
vodu ili gas (Ductile iron pipes, fitings, accessories and their joints for water of gas
applications)
EEC Direktiva 98/83/EC od 3. novembra 1998, poznata kao "Direktiva za vodu za pie" (EEC Directive
98/83/EC of 3 Novembre 1998, known as "Drinking Water Directive")
EEC Direktiva 89/106/EEC od 12. decembra 1989, poznata kao "Direktiva za graevinske proizvode" (EEC
Directive 89/106/EEC of 12 December 1989, known as "Construction products Directive")
82
ICS 23.040.10; 23.040.40
Klasifikaciona grupa C.J1; M.B6
Deskriptori: cevi, spojni delovi, fazonski komadi, pomoni delovi, spojevi, nodularni liv, cevovod za vodu, zahtevi,
metode ispitivanja
Descriptors: pipes, fittings, accessories, joints, ductile iron, water pipelines, requirements, test methods
Ukupno strana 84

SRPS en 545

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

SRPS en 545

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

SRPSKI

Cevi, spojni delovi (fazonski komadi),

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

(011) 35-41-260, 35-41-261

Veza citiranih evropskih i srpskih standarda

Citirani srpski standardi

Metode ispitivanja cementa Ispitivanje vrstoe

Citirani evropski standardi

Methods of testing cement Part 1: Determination of strenght

ICS 23.040.10; 23.040.40

Cevi, spojni delovi (fazonski komadi), pomoni delovi i njihovi spojevi od

Ductile iron pipes, fittings,

Tuyaux, raccords et accessoires en Rohre, Formstcke, Zubehrteile

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 10. maja 2002. godine.

Ref. oznaka EN 545:2002 E

Predmet i podruje primene.................................................................................................................... 7

Normativne reference ............................................................................................................................. 7

Termini i definicije ................................................................................................................................. 8

Tehniki zahtevi ................................................................................................................................... 11

Karakteristike koje se zahtevaju za spojeve ......................................................................................... 21

Metode ispitivanja ................................................................................................................................ 24

Metode ispitivanja performansi ............................................................................................................ 28

Tabele mera .......................................................................................................................................... 32

ICS 23.040.10; 23.040.40

Cevi, spojni delovi (fazonski komadi), pomoni delovi i njihovi spojevi od

Ductile iron pipes, fittings,

Tuyaux, raccords et accessoires en Rohre, Formstcke, Zubehrteile

Evropski komitet za standardizaciju

Ref. oznaka EN 545:2002/AC:2004 E

Cevi, spojni delovi (fazonski komadi)* , pomoni delovi i

Predmet i podruje primene

U ovom standardu su svi pritisci izraeni u barima (100 kPa = 1 bar).

Metode ispitivanja cementa Deo 1: Odreivanje vrstoe

Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledei termini i definicije:

Ventili svih tipova nisu obuhvaeni terminom pomoni pribor.

Cevi i spojni delovi od nodularnog liva

Stanje povrine i popravka

Tipovi spojeva i meusobna veza

Spojevi pomou prirubnica

Zaptiva za prirubnicu moe biti jedan od onih datih u EN 1514.

Materijali u kontaktu sa vodom namenjenom za ljudsku upotrebu

Nazivna debljina zida

Cevi moraju da se isporuuju prema standardizovanim duinama datim u tabeli 3.

Standardizovane duine, Lua)

Dozvoljena odstupanja (videti 3.25) na standardizovanim duinama Lu cevi moraju biti:

Standardizovana duina, Lua)

a) Videti 3.24. Druge duine su mogue na osnovu dogovora naruioca i isporuioca.

Standardizovane duine spojnih delova

Spojni delovi moraju da se isporue u standardizovanim duinama datim u 8.3. i 8.4.

Granina odstupanja duine moraju biti onakva kakva su prikazana u tabeli 6.

Cevi moraju biti prave, sa najveim odstupanjem od 0,125 % njihove duine.

Najmanje izduenje posle prekida, A

Prevlake i obloge za cevi

polietilenska navlaka (kao dodatak uz prevlaku na bazi cinka sa zavrnim slojem);

prevlaka od cink-aluminijuma (85Zn-15Al), sa najmanjom povrinskom masom od 400 g/m2, sa

prevlaka od polietilena nanesena ekstruzijom;

obloga od cementnog maltera ojaanog vlaknima, sa nazivnom debljinom od najmanje 5 mm;

b) Unutranje prevlake (obloge):

Spoljanja prevlaka cinka sa zavrnim slojem

Unutranje oblaganje cementnim malterom

Najvea irina prsline i

a) Date su samo donje granine vrednosti.

Prevlake za spojne delove i pomone delove